broj 13 | jul 2014 | godina II
JUL
besplatan primerak
EKSKLUZIVNO ZA BETTY
Viktor Savić
Volim bajke
za odrasle
TEMA BROJA
KONTAMINACIJA
I DEZINFEKCIJA
ČISTOĆA
JE ZDRAVLJE
POSETILI SMO
SEVERNI KUČAJ
Gorska majka
Đerdapskih planina
sport
NAUČITE DETE
DA VOLI VODU
FITNES
Nordijsko hodanje
SPORT, REKREACIJA
REHABILITACIJA
ALERGIJA
NA SUNCE
ČUVAJTE SE
ULTRAVIOLETNOG
ZRAČENJA
PEDIJATAR
URINARNE
INFEKCIJE
Vitamin k
ZA ČVRSTE KOSTI
I NORMALNO
ZGRUŠAVANJE KRVI
stres
SMANJITE
PRITISAK
SMEJANJEM
I PEVANJEM
BETTY RADIONICA
Procvetali rajf
K2
reč farmaceuta
mr ph Nataša Korizma
Danas nam je divan dan
SMS za pomoć ugroženima
od poplava
koji je mnogo širi od same BETTY redakcije, s
obzirom da je i BETTY više od magazina. Ideja
sa kojom smo krenuli, a koja je i danas naša
misija jeste da kroz promociju apoteke kao
zdravstvene ustanove i farmaceuta kao najdostupnijeg zdravstvenog profesionalca svima
vama kojima je potreban savet ili lek omogućimo bolju uslugu, bolju informisanost, kao i
4
10
osećaj da neko brine o vama i misli na vas.
Dobro je poznato da zdrav čovek ima hiljadu
želja, a bolestan samo jednu, što dodatno
naglašava značaj našeg koncepta i našu
želju da znate da uvek imate kome da
ukažete poverenje kada je vaše zdravlje
u pitanju. U preporuci meseca trudimo
se da vam određene proizvode učinimo
dostupnijim, a kroz časopis želimo
da vam damo savete i pomognemo
u prevenciji ili sprovođenju terapije.
Ako krenete putem BETTY reportaže
početkom meseca, ne morate da brinete da ćete ostati bez svog primerka
BETTY magazina, jer apoteke sa
oznakom BETTY možete naći širom
zemlje - samo obratite pažnju na
BETTY logo i na naše, nadam se
sada već dobro poznate BETTY
leptiriće.
Mi ćemo se truditi da budemo još
bolji, a vama želimo da nas čitate
ne zato što vam je savet potreban već zato što negujete svoje
zdravlje i što nam verujete.
Iskoristite ovaj dan na najbolji
mogući način, posvetite malo
vremena samo sebi i pročitajte šta smo vam pripremili u
ovom broju. U ime celog tima
srdačno vas pozdravljam,
14
16
foto: A. Mihajlov
Jul, nekima možda najlepši mesec u godini.
Obećava lepo vreme, ali i dugo očekivani
godišnji odmor. U jednoj takvoj atmosferi, pre
tačno godinu dana prvi broj BETTY magazina
je, prošavši put od ideje do štampe, dospeo u
vaše ruke. Nadam se da smo vam u proteklih
godinu dana postali prijatelji na putu zdravog
načina života, ili da ćemo uskoro to postati,
ako nas sada čitate prvi put. Zvuči kao otrcana
fraza, ali istina je da postojimo zbog vas. Različitim rubrikama kao i izborom tema trudimo
se da pokrijemo više sfera vašeg interesovanja i da svakom članu vaše porodice pružimo
nešto zanimljivo i korisno.
Neki od vas su nam pisali i pružili podršku u
proteklom periodu, na čemu im ovom prilikom zahvaljujem u ime čitavog BETTY tima
20
28
impresum
Glavni i odgovorni urednik: mr ph Nataša Korizma | Izvršni urednik: Jelena Đokić | Šef redakcije: Vesna Knežević
Urednik fotografije: Aleksandar Mihajlov | Art direktor: Zoran Tovirac | Saradnici: Dalibor Mrdić, dr spec. Radmila Kosić, prof. dr Radiša
Jančić, Jovana Lazić, Zoran Belčević, Divna Đenadić, mr ph Dušan Goljić, Lejla Begović, Vesna Knežević Ćosić, mr ph Gorica Đurđević,
Zlatan Mekterović , Katarina Vijatov, mr ph Uroš Čakar, Irena Malešević, Marta Girić, Saša Kovijanić Dimić, mr ph Jugoslav Simonoski,
Fatima Mujkić, Aleksandar Vučković, dr Rajica Stošović Lektura i korektura: Jovana Lazić | Izdavač: PHOENIX Pharma d.o.o., Bore
Stankovića 2, 11250 Beograd | Prepress: Articom
Marketing: [email protected] | Štampa: Vizartis d.o.o., Miloja Zakića 27, 11030 Beograd
Naslovna strana foto: Jelena Petković | Fotografije: Shutterstock, ako ne piše drugačije | Tiraž: 48.600
CIP - Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
659
BETTY magazin / glavni i odgovorni urednik Nataša
Korizma. - 2013, br. 1 (jul)- . - Beograd (Bore Stankovića 2) :
Phoenix Pharma, 2013- (Beograd : Vizartis). - 26cm
Mesečno
ISSN 2334-8429 = Betty magazin
COBISS.SR-ID 199189772
Betty magazin je besplatni mesečni časopis dostupan u svim apotekama koje podržavaju Betty marketing koncept u Srbiji. Svi podaci objavljeni u časopisu su isključivo informativni
i ni u kom slučaju ne mogu zameniti posetu doktoru ili farmaceutu. Izdavač časopisa isključuje svaku odgovornost za direktnu ili indirektnu štetu koja proizilazi ili bi mogla proizaći
korišćenjem sadržaja objavljenog u časopisu, kao i za bilo kakvu grešku ili propust u sadržaju. Prilikom objave oglasa u časopisu, oglašivači su obavezni poštovati odredbe Pravilnika o
načinu oglašavanja lekova, odnosno medicinskih sredstava, Zakona o lekovima i medicinskim sredstvima Srbije, kao i odredbe drugih propisa važećih na području Republike Srbije. U
skladu sa navedenim, izdavač časopisa isključuje svaku odgovornost za moguću štetu nastalu usled nepoštovanja navedenih odredbi od strane oglašivača. Redakcija Betty magazina
nije obavezna da vraća i odgovara na primljene rukopise, fotografije i internet poštu. Zabranjeno je reprodukovati i koristiti u komercijalne svrhe štampane sadržaje Betty magazina
bez pismenog odobrenja izdavača, a sva autorska i izdavačka prava su zadržana.
zdravlje
www.betty.rs
KONTAMINACIJA I DEZINFEKCIJA
ČISTOĆA JE
ZDRAVLJE
mr ph Dušan Goljić
Najveća opasnost preti od mikroorganizama i hemijskih toksina koji mogu
biti prisutni u svakodnevnom kontaktu sa ljudima, hranom ili vodom
Ove godine leto je stihijski došlo i sa sobom
donelo nepredvidive posledice. Svedoci
smo klimatskih promena koje utiču na naše
zdravlje. Hladno i kišno proleće se transformisalo u toplo leto, uzimajući svoj danak
pojavom dugih prehlada, čestih glavobolja
i pojačavanjem reumatskih simptoma.
Nakon obilnih kiša usledile su visoke temperature stvarajući pogodnu atmosferu za
razmnožavanje i širenje infektivnih bolesti.
U periodu koji je pred nama preventivne
mere su neophodne. To je dugotrajan
proces, koji treba da postane deo svako­
dnevice. Kažemo: “čistoća je pola zdravlja”.
Međutim, u kontaminiranom okruženju
može se reći da je čistoća = zdravlje.
Dru­štvu koje se oporavlja od kolektivnog
stresa, potrebno
je podići svest
o potencijalnim
opasnostima. Zajedničkim trudom
provešćemo leto
bez potrebe za
lečenjem posledica, sprečićemo ih.
PANIKA: Velike poplave ugrozile
4
su mnoge domove, kontaminirale
hranu, zemlju i vodu. Pažnja
usmerena na krizne situacije indukovala je stanje panike. U redovima apoteke primećuje se
BETTY magazin
jul 2014.
uznemirenost. Mnogi traže
lek za nepostojeće bolesti,
drugi kupuju velike količine
antiseptika, a treći pak ne
preduzimaju ništa, nadajući
se da će odoleti svakom
riziku. Naš narod kaže da
je bolje sprečiti nego lečiti.
EPIDEMIJE: U proleć-
nim bujicama našle su se
potencijalno zarazne
supstance kao što su
fekalni sadržaji, nanosi
lokalnih deponija, čestice
industrijskog otpada i ostaci
uginulih životinja. Najveća opasnost preti od mikroorganizama i
hemijskih toksina koji mogu biti prisutni u svakodnevnom kontaktu sa ljudima,
hranom ili vodom. Treba imati na umu
da su za inkubaciju pojedinih zaraza
potrebne nedelje, čak i meseci. Moguće
su epidemije. Mere sprečavanja zaraze
se sprovode nad obolelima i osobama
koje su u njihovoj okolini. Zdravstvene
institucije uvode karantin i zdravstveni
nadzor rizičnih područja. Pored toga,
protivepidemijske mere podrazumevaju
vakcinaciju, sterilizaciju, dezinfekciju i
sanitarnohigijenske mere, uključujući
i zdravstveno vaspitanje naroda. Bitno
je proširiti svest o izvorima zaraze kako
bismo najbolje razumeli patogeni potencijal koji je oko nas.
zdravlje
zdravlje
www.betty.rs
IZVORI ZARAZE: Može biti osoba,
životinja, predmet ili supstanca sa koje
infektivni agens prelazi na domaćina.
Kliconoša je osoba koja u odsustvu vidljivih
simptoma bolesti nosi specifičnu zaraznu
klicu i emituje je u okruženje i sredinu. U
zavisnosti od toga koliko traje inkubacija
određenim mikroorganizmom, kliconoša
može doći u kontakt sa velikim brojem ljudi. “Ulazna vrata” infektivnoj čestici mogu
biti respiratorni trakt (udisajem), digestivni
trakt (preko usta), transmisijom (komarci,
krpelji), zatim mogu se
inficirati rane, koža, oči
itd.
HIGIJENA RUKU: Infektivni agens
se najčešće širi direktnim kontaktom sa
kontaminiranim područjem tj. putem
kože. Ovako se prenose dizenterija, šuga i
stafilokokne infekcije. Oko 50 odsto crevnih
bolesti prenose se prljavim rukama. Najčešći simptomi crevnih infekcija su: mučnina,
povraćanje, bolovi u trbuhu u vidu grčeva,
praćeni dijarejom i povremenom temperaturom. U ovom slučaju najbolja mera
preventive je higijena ruku. Čista voda mehanički spira infektivne čestice. Uništavanje
BOLESTI: Mnoge
zarazne bolesti se mogu
preneti sa životinje na čoveka, posredstvom bakterija (antraks, leptospiroza), virusa (besnilo) i crva
(trihineloza). Ne savetuje
se bilo kakav direktan
kontakt sa životinjama
koje nisu veterinarski
pregledane i vakcinisane.
Ako do kontakta ipak
dođe, obavezno je pranje
celog tela i odeće. Transmisione bolesti su one
koje insekti posrednici,
kao što su krpelj ili komarac, prenose na čoveka.
Povišena vlažnost i visoka
temperatura su pogodni
za razmnožavanje ovih
prenosioca. Za razvoj komarca potrebno je od 20
do 25°C. Najezde se mogu
očekivati u toplim noćima
bez vetra. Preventivne
mere podrazumevaju
primenu sredstava za
odbijanje insekata u vidu
kreme ili spreja.
TROVANJE HRANOM: Hrana
je optimalni medijum za razvoj mnogih
bakterija, pogotovu ako sadrži dovoljno belančevina i šećera. Meso, mleko i jaja mogu
biti pogodni za razvoj salmonele. Ukoliko je
poreklo hrane ispitano, do kontaminacije
može doći i usled korišćenja neopranog
posuđa ili neadekvatnog čuvanja namirnica.
Potrebna su tri do četiri sata na temperaturi od 20 do 40°C za razvoj štetnih bakterija.
Trovanje hranom najčešće nastaje usled
konzumiranja hrane koja nije dovoljno
termički obrađena. Visoka temperature i
vodena para su odlični sterilizatori, izazivajui pucanje i najotpornijih mikroorganizama. Primenom soli i sirćeta u jelu možemo
eliminisati eventualno zaostale infektive,
jer imaju efekat konzervansa.
delovati agresivno na ljudski organizam i
neophodno je naknadno ispiranje čistom
vodom.
STERILIZACIJA: Eliminisanje svih
mikroorganizama sa predmeta koji su
u stalnom kontaktu sa kožom naziva se
sterilizacijom. Kuhinjske posude i escajg
treba kuvati u ključaloj vodi bar 20 minuta. Elemente koji su osetljivi na visoku
te­mperaturu treba nakon dezinfekcije i
pranja ostaviti na sunčevoj svetlosti tokom
jednog dana. UV zračenje
je moćan strelizator, ono
menja DNK strukturu mikroorganizama i zaustavlja njhov dalji rast i razvoj.
ISUŠIVANJE: Atmo­
sferske vode, kao što su
sneg i kiša, nemaju patogenih mikroorganizama,
ali površinske vode (reke,
jezera, potoci i bare) mogu
biti izvor kontaminacije.
Sa površine, voda odlazi
u podzemne vode i može
zaraziti zemljište, bunare
i izvore. U poplavljenim
područjima preporuka
je isušivanje rezervoara
i hlorisanje vode koja se
naknadno nakupi. Jedinjenja hlora su efikasni
sterilizatori, jer menjaju
molekularnu strukturu i
živih i neživih zagađivača. U kompromitovanim
područjima najsigurnije
je javno vodosnabdevanje
u kojem se kvalitet vode
stalno kontroliše.
VAKCINACIJA: U
većine patogenih mikroorganizama sa kože
vrši se primenom odgovarajućih antiseptika. Deterdženti i sapuni na molekularnom
nivou nagrizaju zaštitni omotač mikroorganizama, izazivajući njihovo pucanje, olakšavajući eliminaciju. Postojeće rane na koži
treba isprati antiseptikom na bazi alkohola
ili hidrogena.
DEZINFEKCIJA: Poseban problem
predstavljaju kontaminirane kućne prostorije i predmeti. Nakon temeljnog ispiranja
vodom svih zahvaćenih površina, preporučuje se dezinfekcija. Dezinficijensi uništavaju većinu patogenih mikroorganizama na
neživim površinama. Ova sredstva uklanjaju bakterije, viruse i olakšavaju eliminaciju
teških metala. Pojedini dezinficijensi mogu
kolektivnim smeštajima
dominantne su infekcije
disajnih puteva poput
gripa, koje se šire preko zaraženog vazduha.
Mikroorganizmi izazivaju upalu sluznice
gornjeg respiratornog trakta, pri čemu
se luči velika količina sluzi, koja se zatim
raspršava u sredinu. Samo kijanjem se
izbaci milion čestica u minuti. Potencijal za
širenje zaraze je veliki. Najbolja preventiva
je aktivna imunizacija (vakcinacija).
jul 2014.
BETTY magazin
5
zdravlje
www.betty.rs
Vitamin K
Za čvrste kosti
i normalno zgrušavanje krvi
Vitamina K1 ima u spanaću, zelenoj salati, blitvi, slačici, brokoliju, dok se K2 nalazi u mesu, siru,
jajima, a mogu da ga sintetišu i bakterije iz crevne flore
mr ph Jugoslav Simonoski
centracija vitamina K2 (MK-7 forma) u krvi,
koja se povezuje sa smanjenom pojavom
osteoporoze i frakture kostiju. Nedostatak
vitamina K može se javiti kod novorođenčadi kao rezultat smanjenog prelaza preko
placente do fetusa, smanjenog sadržaja
vitamina K u majčinom mleku i nemogu­
ćnosti sinteze u organizmu zbog nedostatka
crevne flore. Kao rezultat ovoga može se
javiti krvarenje.
Kod odraslih se nedostatak vitamina K
javlja kod: slabe ishrane, slabe apsorpcije
u organizam unetog vitamina K, hroni­
čnih oboljenja, velikog broja abdominalnih
operacija, dugotrajne parenteralne ishrane,
inflamatornih oboljenja debelog creva,
pri upotrebi lekova (antibiotici, varfarin,
salicilati, antikonvulzivi itd.), transfuzije,
hroničnog oboljenja bubrega (pacijenti na
hemodijalizi), ciroze i dr.
Živimo u vreme brzog tehnološkog razvoja
kada smo preokupirani poslovnim i porodičnim obavezama i nemamo puno vremena da posvetimo ishrani i da vrednujemo je
li ona dovoljno kvalitetna i bogata hranljivim sastojcima.
Jedni od najbitnijih sastojaka hrane su
vitamini, organska jedinjenja koja naš
organizam ne može da stvara. Moramo da
ih unosimo preko hrane, koja treba da bude
raznovrsna, sveža i bogata vitaminima i
mineralima. Vitamini se nalaze u hrani u
malim količinama, ali igraju bitnu ulogu u
različitim metaboličkim procesima u organizmu. Dele se u dve velike grupe: vitamini
koji se rastvaraju u vodi, a to su vitamini B
grupe i vitamin C, te vitamini koji se rastvaraju u masti, a to su K, A, D i E.
6
Vitamin K
Ime „vitamin K” je zajedničko za više
jedinjenja sa različitom strukturom od
kojih kao najbitnije izdvajamo vitamin K-1
(fitomenadion ili fitonadion) i vitamin K-2
(menahinoni). Postoji i sintetička forma,
vitamin K-3 (menadion).
BETTY magazin
jul 2014.
Vitamin K1 se nalazi u biljkama kao što su
spanać, peršun, zelena salata, blitva, slačica
i brokoli, gde igra značajnu ulogu u fotosintezi. U organizmu se pod dejstvom crevne
flore vitamin K1 pretvara u vitamin K2. Inače, vitamin K2 je grupa jedinjenja označena
jednim imenom kao menahinoni. Ima ih u
mesu, siru, jajima, i mogu ih sintetizovati
bakterije iz crevne flore.
Najbolje proučena su jedinjenja označena
kao menahinon-4 (MK-4) i menahinon-7
(MK-7). Glavni proces u organizmu u kom
učestvuje vitamin K jeste koagulacija (zgrušavanje) krvi. Zbog toga se najviše koristi
u sprečavanju krvarenja i problema sa
krvarenjem, kao i u slučajevima predoziranja lekovima koji se koriste za sprečavanje
koagulacije.
Postoje i određene studije koje sugerišu da
vitamin K učestvuje u održavanju čvrstine
kostiju. U Japanu (ima ga u natto – tradicionalnom japanskom jelu), priznata je
njegova uloga u održavanju čvrstine kostiju
(forma označena kao vitamin K2). U regionima Japana gde se često konzumira natto
(fermentirana soja), zabeležena je veća kon-
Pojava nedostatka vitamina K u raznim
regionima sveta je različita. U SAD-u je
zapaženo da se nedostatak vitamina K može
javiti kod 50 odsto novorođenčadi mlađe od
pet dana, pa zbog toga Američka akademija
pedijatara preporučuje da sva novorođenčad prime 0,5 do 1 mg vitamina K1 posle
rođenja. Ipak, najbitniji faktor za unos potrebne količine vitamina K je ishrana. Zato,
hranite se zdravo i kvalitetno jer ćete samo
tako na pravilan način da unesete potre­
bne količine vitamina K i drugih hranljivih
materija i omogućiti normalno funkcionisanje vašeg organizma i lakše izvršavanje
svakodnevnih obaveza.
kozmetika
www.betty.rs
BILJNA ULJA
Prirodni SPF
Prirodna biljna ulja su idealan saveznik na plaži
jer pored prirodne SPF zaštite sadrže vitamine
i antioksidante koji neguju i hrane kožu
Divna Đenadić
Ne morate putovati na neku egzotičnu lokaciju za letovanje da biste bili neodlučan
kupac ispred police prepune
preparata za zaštitu od
sunca. Sunce nas pronalazi
gde god da smo, i svuda smo
izloženi štetnim zracima,
međutim, isto tako svuda
ima i prirodnih supstanci za
zaštitu od sunca, najviše u
svežem voću i povrću, zelenom čaju i kakaou. Zato su
prirodna biljna ulja, hladno
ceđena i rafinisana, izuzetna
sredstva za zaštitu od sunca,
a posebno je značajno što pored SPF faktora sadrže i razne supstance koje hrane i
neguju kožu. Možete ih koristiti samostalno, ili uz malo truda kod kuće kombinovati
sa mineralima i drugim uljima za potpunu
zaštitu.
Ulje šargarepe je bogato beta-karotenom i
vitaminom E, idealno za zaštitu od sunca,
ali ga je veoma teško naći na tržištu, što
prati i njegova visoka
cena.
Od ulja za koja ste
verovatno manje čuli,
najbolje je možda ulje
semenki maline, koje
sadrži velike koncentracije omega-3 i omega-6 masnih kiselina, alfa- i gama-tokoferola (vitamin E),
polifenola i ostalih antioksidanata. Ni ovo
ulje nije jeftino, jer ćete sresti uglavnom
uvoznike, ali je izuzetno dobar
sastojak za spravljanje preparata
ili samostalno korišćenje. Najbolje je pronaći hladno ceđeno,
filtrirano ulje, jer ima izuzetno
antioksidativno i protivupalno
dejstvo, a pripisuje mu
se zaštita do 40 SPF.
Ulje čileanskog lešnika, takođe, izuzetno je
za sve tipove kože, a
pripisuje mu se do 30
SPF, kao i kompletna
zaštita i od UVA i od UVB zraka. Brzo se
upija, a sadrži i vitamine A i E koji neguju
kožu i sprečavaju starenje podstičući regeneraciju ćelija.
Ulje pšeničnih klica i sojino ulje su odlični
izvori vitamina E, a imaju
prirodan zaštitni faktor do
20, mada je veliko pitanje
da li je preporučljivo kupovati sojino ulje s obzirom
na nekontrolisano GM
poreklo soje.
Dobra su i ulja iz redovne
upotrebe, maslinovo, ricinusovo i bademovo, ali ona
imaju malu vrednost SPF
– maslinovo između dva i osam, ricinusovo šest, ulje badema pet SPF. Sličnim SPF
vrednostima odlikuju se i ulje jojobe, šea
puter, ulje makadamije, kokosa, kao i ulje
avokada koje može
imati i do SPF 15.
Mešavinu ulja
možete jednostavno
napraviti sami kod
kuće, a ako upotrebljavate i šea ili
kakao maslac, onda
je potrebno da imate
strpljenja sa laganim
topljenjem maslaca
na pari. Jedan od
hvaljenih recepata je svakako i maslinovo ulje sa orasima i šargarepom, koje se
pravi u aprilu kada su orasi još uvek mali.
U pola litra maslinovog ulja dodajte četiri
do deset mladih isečenih oraha i dve do
tri narendane šargarepe. Sve ostavite da
odstoji mesec dana na svetlom mestu, ali
ne direktno izloženo suncu, procedite i
spremno je za upotrebu.
Čisto maslinovo ulje ili mešavine sa
maslinovim uljem je bolje koristiti ako
želite bronzani ten, dok su ulja šargarepe, avokada, koštica maline i čileanskog
lešnika bolja ako želite kompletnu zaštitu.
Posebna pogodnost korišćenja prirodnih
ulja je ta što su podjednako dobra kao
preparati za negu kože i nakon sunčanja,
jer vitamini, polifenoli i antioksidansi koje
sadrže pružaju koži potpunu ishranu,
hidrataciju i negu.
jul 2014.
BETTY magazin
7
zanimljivosti
zanimljivosti
www.betty.rs
Visoka tehnologija pčela
Topografija suza
Da bi pčela objasnila svojim saplemenicama gde se tačno nalazi
cvetna livada koju je pronašla, a i da bi sama opet pronašla put
kojim će se vratiti od košnice do livade, ona koristi složenu
opremu koja sadrži: sistem za navigaciju i navođenje, unutrašnji
sat, senzor na principu polarizovane svetlosti, kompjuter za
izračunavanje ugla sunca, instrument za merenje prave vertikale, indikator pravca i brzine vetra, trigonometrijski računar i
tabele, indikator brzine kretanja u odnosu na zemlju. Tako, pčele
nepogrešivo znaju kuda se kreću, a ova visoko razvijena oprema
im omogućava da uvek dođu do polena.
Rouz Lin Fišer je proučavala 100 različitih
tipova suza i otkrila da se bazalne suze,
one koje naše telo proizvodi da bi ovlažilo
naše oči, drastično razlikuju
od suza koje izaziva seckanje
luka ili npr. suze smeha, tuge,
osećaja nade, slobode - svake
se razlikuju i nose u sebi mikrokosmos ljudskog iskustva.
Džozef Stromberg, sa Smitsonian koledža umetnosti i nauke objašnjava
da postoje tri tipa suza: bazalne, refleksne
i psihičke (uzrokovane emocijama). Suze
uzrokovane emocijama sadrže neurotransmiter leucin enkefalin, koji prirodno ublažava bol kada smo pod stresom. Suze, gledane
pod mikroskopom, jesu kristalizovana so, i u
zavisnosti od emocije s kojom su povezane,
formiraju različite oblike.
Dinosaurusi koji cvetaju
Dinosaurusi i biljke bili su sudbinski povezani, jer je od rasprostranjenosti
flore zavisilo hoće li dinosaurusi-biljojedi imati dovoljno hrane ili ne. Kako
su biljke evoluirale kroz mezozoik, mnoge vrste dinosaurusa u tom periodu
su nestale, a druge su se pojavile. U to vreme dominantni su bili četinari, od
kojih neke i danas poznajemo, poput bora, sekvoje, tise, araukarije, čempresa. Oni su bili osnova ishrane dinosaurusa vegetarijanaca. U biljke dinosauruse spada i ginko (Ginkgo biloba), listopadno drvo visoko oko četrdesetak
metara, koje se danas u Aziji smatra za sveto drvo i gaji u dvorištima palata, a
kao divlje raste jedino na jugoistoku Kine, u planinskim područjima, dok se u
Evropi i Americi uzgaja po parkovima. O živim fosilima (termin koji se koristi
za biljke i životinje koje su postojale u više geoloških perioda) pisao je i Čarls
Darvin u knjizi „O poreklu vrsta”. Kada bi danas pravili botaničku baštu biljaka
dinosaurusa, tu bi cvetala magnolija i bio bi posađen australijski bor.
Srce astronauta
Poznato je da mišići astronauta tokom boravka u bestežinskom
stanju ne rade toliko jako kao na planeti Zemlji, kada su izloženi
gravitaciji. Kako njihovi mišići mogu da atrofiraju tokom dužih misija, astronauti rade vežbe koje ih održavaju u kondiciji. Ali, nedavno
su naučnici otkrili da se i najjači
mišić u čovekovom telu, srce,
u svemiru deformiše i postaje
zaobljeno, pa se tek po povratku
na Zemlju širi i vraća u normalan oblik – ovo saznanje može
doprineti razvijanju sistema vežbi
koje bi zaštitile kardiovaskularni
sistem astronauta tokom dugog
boravka u svemiru.
8
BETTY magazin
jul 2014.
Kroz kuhinju i prašumu
Naučnici sa američkog univerziteta Kolorado su proučavali bakteriološki svet u hiljadu domaćinstava širom Amerike i došli do zaključka
da milioni bića žive zajedno sa nama, te da se u kuhinji prosečne
porodice nalazi toliko vrsta bakterija, da se one mogu uporediti sa
prašumama. Istraživači su napravili trodimenzionalnu mapu mikroba
i pokazali da najviše bakterija ima tamo gde ljudi provode najviše vremena, te da je najveći prenosilac čovek. S obzirom da mikrobiološke
zajednice na koži teže da budu jedinstvene na svakoj individui, te da
se vremenom jako sporo menjaju, one su i na površinama predmeta
onakve kakve su bile na našoj koži. Zato su naučnici zaključili da
analiza bakterija u prostoru može da posluži i kao alat u otkrivanju
identiteta.
zdravlje
www.betty.rs
Ešerihija koli
UPORNA I
NEPRIJATNA
BAKTERIJA
Fatima Mujkić
Hronične infekcije urinarnog trakta rezistentnim
sojevima ešerihije koli nastaju i zbog zloupotrebe
antibiotika, kada ih pacijenti uzimaju na svoju ruku,
ili ako su često i neopravdano propisivani u terapiji
Bakterija ešerihija koli (Escherichia coli,
E.coli) normalno živi u debelom crevu, pa je
tako i dobila ime (coli, ili “debelocrevka”).
Međutim, ako se iz creva preseli u urinarni
trakt, pa preko mokraćnog kanala stigne
do bešike, tamo se nastani i počne da se
razmožava, može da dođe do vrlo ozbiljnih
zdravstvenih komplikacija.
Od ove vrste infekcija oboljevaju žene,
muškarci i deca, ali su najugroženije osobe
ženskog pola, jer je njihova uretra kraća, pa
je veća mogućnost za prodor bakterija.
Ešerihija koli napada seksualno aktivne
žene, te trudnice zbog opuštenosti urinarnog trakta, kao i žene u menopauzi, koje
zbog nedostatka estrogena imaju atrofiju
sluzokože uretre i bešike, ginekološke
infekcije i neredovno pražnjenje creva.
Infekciji su podložne i devojčice, već u prvoj
godini života. Vrlo je važno da se infekcija
što pre dijagnostifikuje, jer se brzo prenosi
iz mokraćnog kanala i bešike na bubrege.
Ako dete ima povišenu temperaturu i plače,
treba posumnjati da se nešto neprijatno
događa u njegovom organizmu.
Što se tiče muškaraca, ako obole od ove
infekcije, dolazi do poremećaja mokrenja
i oboljevanja prostate. Lekari savetuju da
prvo treba regulisati poremećaj mokrenja,
a onda i lečiti bakterijsku infekciju. Kada se
ešerihija koli nastani u mokraćnoj bešici, može doći do cistitisa. Osobe s ovim
problemom osećaju peckanje i bol, imaju
učestalo mokrenje, a u nekim slučajevima u
urinu može da se nađe i krv. Sledeća komplikacija je upala bubrega, čiji su simptomi
i bol u slabinama, te visoka temperatura,
a može da se javi i osećaj gađenja i povraćanje. Dijagnostifikuje se urinokulturom i
ultrazvučnim pregledom.
Treba imati u vidu da se infekcije ešerehijom koli ne leče lako, uporne su i često
prelaze u hronično stanje. Antibioticima
se leče nekomplikovane akutne infekcije,
u trajanju od tri do pet dana. Smatra se
da hronične infekcije urinarnog trakta
rezistentnim sojevima ešerihije koli nastaju
i zbog zloupotrebe antibiotika, kada ih pacijenti uzimaju na svoju ruku, ili ako su često
i neopravdano propisivani u terapiji. Inače,
simptomi urinarne infekcije mogu biti blagi,
a može da se desi i da infekcija postoji bez
primetnih simptoma. Međutim, može da se
javi osećaj iscrpljenosti i drhtavica, kao i bol
prilikom mokrenja. Zbog toga se primenjuju
uroantiseptici, sredstva za jačanje imuniteta sluzokože napadnutog urinarnog trakta,
a preporučuje se i povećan unos tečnosti
kako bi se promenila kiselost urina.
Uvin čaj
Narodna medicina za
lečenje ešerehije koli
nudi biljne mešavine, poput čaja od
uve koji deluje kao
diuretik, pa se čestim
mokrenjem izbacuje
bakterija. Međutim,
preporuka je da se
čaj od uve ne uzima
duže od sedam dana,
ne više od pet puta
godišnje. Uvin čaj se
nikako ne preporučuje deci, trudnicama
(može da izazove kontrakcije) i dojiljama.
Viktor
Savić
BETTY intervju
www.betty.rs
Volim bajke za odrasle
foto: Jelena Petković
Jovana Lazić
Od detinjstva se bavi glumom na filmu, u
pozorištu i televiziji, upoznavali smo ga
kroz uloge u serijama „Košarkaši“, „Mješoviti brak“, „Budva na pjenu od mora“. Proslavio se ulogom Milutinca u filmu „Montevideo, Bog te video“, a o svom životu i
karijeri govori iskreno, opušteno, sa širokim
osmehom i harizmom. Posle predstave
„Gospođa ministarka“ , u režiji Tanje Rigonat, u kojoj tumači lik dr Ninkovića, ekskluzivno za BETTY, razgovarali smo sa našim
poznatim glumcem, Viktorom Savićem.
BETTY: Glumom ste počeli da se bavite sa 11
godina. Ko je uticao na Vas da je izaberete za
životni poziv i upišete FDU?
Pa, nije niko. Moji roditelji nisu imali takvu
ambiciju, nego sam ja još kao klinac išao kod
Mike Aleksića na glumu i iz toga je, sasvim
spontano, došlo do toga da kasnije upišem
akademiju. Išao sam deset godina na glumu,
tako da mi je to bilo logično i prirodno, a i
najlakše. Zapravo, ako je neko uticao, onda je
to bio Mika Aleksić.
BETTY: Vrlo ste se uspešno isprobali u veo-
10
BETTY magazin
jul 2014.
ma različitim ulogama, međutim priča se da
biste voleli da zaigrate u komadu po motivima romana „Kad su cvetale tikve“. Zašto?
Da, voleo bih. „Kad su cvetale tikve“ je jedna
od boljih vežbi koje sam uradio na fakultetu i
koja je meni bila veoma zanimljiva. I naravno, pošto sam, pored škole i kuće, odrastao
i na ulici, te upoznavao mnogo ljudi, a i sam
bio učesnik raznih događaja, bilo da su to
neke tuče, ili tako, muške situacije. Hoću da
kažem, upoznat sam s tim, mislim da znam
mnogo tipova ljudi, pa bih mogao taj milje da
predstavim na dobar način, a i ja bih uživao
u tome. Jer, što više iskustva sakupiš, to ti je
veći životni plus, a na ulici doživiš i proživiš
svašta. Kad nekog upoznam i znam da je
živeo u određenom kraju grada, pa ga pitam
za nekog, a on nije ni čuo za čoveka, ne zna
svoje okruženje, e to mi je odmah čudak. Ja,
inače, najviše volim svoj kraj, sedenje napolju,
klupice, druženje. To je Banovo brdo, Dedinje,
Senjak gde sam se rodio. To su ta brda koja
volim.
BETTY: Vi ste mlad glumac, 83. godište, s
respektivnim repertoarom. Koja Vam je
BETTY intervju
www.betty.rs
uloga najdraža i zbog čega?
Ne znam, stvarno! Kad završim sa nekim
projektom i sa nekom ulogom, na neki način
odmah to i zaboravljam, idem odmah dalje,
prosto, ne vraćam se. Naravno, kroz neke uloge smo se pomučili, kao što je bio film Šišanje,
koji smo snimali četiri godine zato što nije bilo
sredstava, pa sve po malo, pa se nađemo, pa
sad snimamo ovo, pa sad snimamo ono. Kad
tako nešto uspe, e to je super. Sad sam skoro
imao priliku nešto slično da radim, ako to
uspe, to će mi biti najdraže. Naravno, Montevideo mi je drag, jer me na neku drugu stranu
isprofilisao. Volim i puno pozorišnih uloga.
„Fazone i fore“ isto volim. Zapravo,
sve uloge su mi podjednako drage.
BETTY: S razlogom ste doživeli
ovacije na premijeri filma „Montevideo, vidimo se!“. Jasno je da Vas
publika obožava. Da li Vam to prija,
ili svu tu pažnju doživljavate kao
teret?
Pa, sve što prija je ponekad teret.
Naravno, kad te neko obožava,
pričam o normalnom prepoznavanju, naravno da ti prija i imponuje, a
sa druge strane, nekad se probudiš
ovakav ili onakav, pa to može da
predstavlja dodatni teret. Ali, s druge strane, drago mi je da me ljudi
prepoznaju, jer je to znak da nešto
dobro radim.
BETTY: Da li Vas je uloga u Montevideu promenila, obzirom da ste igrali
autoritet?
Ne, nije me promenila. Imala je prelomni
značaj u karijeri jer je to jedan ogroman
projekat. Milutinac je jedan neviđen lik, to je
prvi put da sam imao priliku da odigram neki
autoritet i bilo je uspešno. Ali, ja još uvek ne
znam koliki će to preokret da napravi u mojoj
karijeri.
BETTY: Da li u privatnom životu poštujete
autoritete?
Da, prave autoritete, ali ne lažne!
BETTY: Ko je za Vas autoritet?
Pa recimo, Mika Aleksić kroz detinjstvo, ne
računam naravno roditelje koji su mi takođe
autoritet.
BETTY: Da li postoji dramski lik kojeg priželjkujete da tumačite, bilo u pozorištu ili na
filmu?
Postoji! To je uloga Marka Antonija, možda
u nekim kasnijim godinama Cezar, to mi je
baš želja. Što se tiče filma, priželjkujem neku
akcionu ulogu, to baš priželjkujem, da li je to
pandurska priča ili ulična priča, bitno je da je
nešto kvalitetno.
BETTY: Da li Vam je bilo teško da uđete pod
kožu Vronskog, iz Ane Karenjine?
Iskreno, nisam ni znao da su me odrabrali
za tu ulogu. Od kolega sam saznao veličinu te
uloge i značaj, ali opet, sve je to posao. Mislim,
sve to prođe, nekome se sviđa, nekome se
ne sviđa, bitno je šta ti kroz to naučiš, mali
pomak na sebi da napraviš. Meni je zanimljivo
da igram tu ulogu, mada sam ja Vronskog doživeo na svoj način. Arvin Petras, Nemac koji
je dramatizovao Anu Karenjinu, prebacio je
radnju u devedesete. Drugačije je od Tolstoja,
hoću da kažem.
BETTY: Dopada li Vam se što ste toliko
zauzeti?
Ne, u ovoj meri ne! Što pre moram da
usporim! Ponekad gubim želju da izađem na
scenu. Vrlo je važna mera. Ali, sada je takva
situacija da mora da se radi, ne samo u mom
pozorištu „Boško Buha“, koje je, kao i svako
drugo pozorište, na ivici. Na ozbiljnoj ivici. Ja
tu igram devet uloga, a to je preterano i nije
dobro. Otkad sam upisao fakultet, apsolutno
sam vezan za glumu, ali imam i druge planove.
BETTY: Odlično se razumete s decom, u Buhi
igrate i zmaja i princa. U koje pozorište ste
najviše voleli da idete kad ste bili mali?
U Buhu sam išao. Najviše se sećam Zoce,
naše glumice koja i sada ovde igra. Sećam se
predstave „Zli patuljak“, toga se baš sećam kao
mali, pa naravno, „Pužić“. A onda, kada sam
malo odrastao, kada sam bio spreman za ozbi­
ljno pozorište, išao sam u Atelje i u Zvezdara
teatar, tako da mi je Atelje pozorište u koje bih
jednog dana voleo da uđem.
BETTY: Imate školu glume za decu. Kako se
pripremate za rad sa decom i kako ona reaguju na to što ih „terate“ da čitaju knjige?
Sada tu školicu vodimo Borka Tomović, njena sestra, rediteljka Ana Tomović, Nada Macanković i ja. Svako ima neki svoj pristup, ali
isti program. Imamo par knjiga koje koristimo, ali to je više pozorišno razigravanje nego
škola glume. Ne dajemo im teške tekstove, ali
kroz razne vežbe, koje su njima zanimljive,
a koje smo i mi, između ostalog, na fakultetu
radili i koje su i meni zanimljive, razvijaju se
razne stvari ─ motorika, pažnja, kreativnost,
razmaštavanje, razigravanje. Malo mora „prinudno“ sa decom, ali ja im objašnjavam malo
više, jer razumem da ih verovatno nastavnici i
roditelji teraju da čitaju, a kad te neko tera, to
nije uvek prijatno.
BETTY: Jeste li Vi voleli da čitate kad ste bili
mali?
Kako kad. Ja sam morao da čitam jer sam
išao kod Mike Aleksića u školu glume. Ni mi tu
nismo spremali predstave i scene, to je ličilo
na ovo naše razigravanje, to je vaspitanje. Ima
toliko knjiga i pravaca, svako može da se nađe
u nekoj. Ja uvek savetujem deci, ako im je neka
knjiga dosadna, da sklone tu knjigu, da uzmu
neku drugu dok se ne nađu. Ja dugo godina
nisam mogao da se pronađem, romani mi se
nisu sviđali, pa sam čitao knjige iz psihologije,
teorije razne, a onda sam otkrio nešto što se
meni sviđa ─ bajke za odrasle, neko izmeštanje, Murakami na primer.
BETTY: Kako provodite vreme
kada niste na zadatku glumca?
Možete li da se isključite?
Da, što je najluđe, poslednjih
nekoliko godina sam retko u toj
drugoj poziciji ─ da nisam na
zadatku glumca, ali mogu da se
isključim bez problema. Čim skinem kostim, već sam se isključio.
BETTY: Koje filmove gledate?
Gledam komedije dosta i to u
društvu. Sada ima više holivudskih ekipa koje rade fenomenalne komedije ─ Bil Hek na primer,
Džejms Franko, Set Rogan, oni su
malo mlađi. Ima puno komedija
koje valjaju. Volim da gledam
avanture, fantastiku, na primer
film „Trista“, takođe u društvu, a
ozbiljne filmove, drame, volim da
gledam sam. Volim i da pauziram film i da premotavam, da se vraćam na neku scenu koja
mi se dopada. Volim i neke limunade i ozbiljne
filmove, životne drame. Ne mora film da ima
hepi end, ali mora da ostavlja neku nadu. Ne
razumem stranu umetnosti u kojoj se ubija
svaka nada, to ne mogu da gledam.
BETTY: Koji glumac, glumica su Vam omiljeni?
Mark Volberg mi je jedan od favorita i,
naravno, Robert De Niro, a kome nije?! Mislim
da De Niro uvek ima teške uloge koje ume da
nosi. Možda će ostale kolege da dožive Marka
Volberga kao nekog igrača, pevača, ali to je sve
na prvu loptu. Što se tiče domaćih glumaca,
Pepi Laković mi je omiljeni, pa Bata Živojinović, ta stara ekipa. Omiljena glumica mi je Kejt
Blanšet, Nikol Kidman i od domaćih, Milena
Dravić.
BETTY: Da li smatrate da je gluma stresan
posao, kako se borite sa anksioznošću?
Pa svaki posao gde sarađuješ sa ljudima je
stresan. Imam razne načine. Da li je to sport,
muzika, naravno knjige, filmovi... eto to je neki
odmor, to su mi načini da se dovedem u mir.
BETTY: Koliko je biti fit važno u vašem poslu
i okruženju?
Pa jeste, važno je. Kod nas nema mnogo
glumaca koji mogu bez problema da se skinu,
na primer za neke akcione scene, a da to
deluje uverljivo. Kod nas su glumci manje-više
zapušteni, a ja mislim da je jako važno biti
fit. Naravno, zavisi opet koje uloge juriš, šta
hoćeš. Ja se trudim da sve bude umereno.
jul 2014.
BETTY magazin
11
BETTY intervju
BETTY: Kojim sportom se bavite u privatnom životu? Pratite li, igrate li fudbal?
Igram fudbal, pratim fudbal, vozim rolere
po kraju. Počeo sam da izbegavam mali fudbal
mi baš prija ─ istrčiš se, veći je prostor, negde
mi je zanimljivije, tako da sa tim humanitarnim fudbalom živim dečački san: upravo
danas sam igrao humanitarnu utakmicu sa
Dekijem Stankovićem.... Ja ih sve poznajem od
ranije, ali tek danas sam to doživeo na pravi
način, na terenu, dodaje mi Deki loptu, ja
dodajem Bati Stamenkoviću!
BETTY: Kako birate u kojim humanitarnim
akcijama ćete da učestvujete?
Kad god mogu i kad god prepoznam
da je to potrebno. Ne volim kad neko ima
korist od toga, a ja nemam, kad je humanitarna akcija pod reklamom, brendom koji
zarađuje, a onda tebe zovu da volontiraš.
U normalnim zemljama se i to plaća, nešto
manje, ali se plaća, ili niko ne zarađuje.
Najviše volim humanitarne akcije koje
su anonimne, možda humanitarna akcija
jedan na jedan, da nekom pomogneš a
da to niko ne zna, da to niko ne beleži
i ne piše o tome. Nego, kod nas su ljudi
komplikovani, ako se oglašavaš, svi pričaju „šta se hvališ“, ako se ne oglašavaš,
svi te prozivaju „mogao bi i ti nešto da
uradiš“. Ali dobro, nije ni važno, ne treba
pokušavati promeniti ljude, radiš to zbog
sebe. Zapravo, ja mislim da se takve stvari
isključivo rade zbog sebe.
BETTY: Volite planine - da li samo zimi, u vreme zimskih sportova, ili i leti? Da li je istina
da se bavite ekstremnim sportovima?
Da, obožavam planinu, zimi. Leti ne idem
na planinu, iako i to ima svojih prednosti, čak
ima i sportova koje leti možeš da upražnjavaš
na planini. Bavim se ekstremnim sportovima
ukoliko su to snoubording, ronjenje, a na primer skakanje iz padobrana, bandžidžamping,
to me ne zanima. Svako ko je bio mali, ako
je otišao na Kop, zavoleo ga je. Iako sam bio
na neuporedivo boljim skijalištima, omiljena
planina mi je Kop, to je blizu, kao da odeš u
Crnu Goru na dva dana.
12
BETTY: Da li morate da pazite na ishranu?
Nažalost, moram da pazim. Svako mora da
pazi. Ali, ja imam nekih problema sa želucem,
pa mi fast fud ne prija puno, iako ga često
jedem. Ali se trudim da budem umeren.
BETTY magazin
jul 2014.
www.betty.rs
Doručak mi je zdrav, ručak mi je zdrav, i onda
uveče, standardno, pojedem neke sendviče.
BETTY: Da li ste ikada bili na dijeti?
Nisam bio na dijeti nikad, bio sam na
određenim režimima ishrane, ne za film, već
privatno, trebalo je da se ugojim, pa to kao
ovo mi ne prija, ovo ne smem.
BETTY: Da li i sami kuvate, da li Vam je važna
zdrava hrana? Šta najviše volite da jedete?
Sam spremam samo doručak, a možda
najviše volim sendviče i jaja. Inače, naravno,
važna mi je zdrava hrana. Meso dosta volim,
teletinu, ćuretinu, piletinu.
BETTY: Idete li kod mame na ručak?
Da, idem, pošto živim u istoj kući gde žive i
moji roditelji, u posebnom stanu, ali baš često
idem kod mame. Ja imam porodični ručak,
i još dva mesta u kraju i dva mesta u gradu,
gde često dolazim i gde znaju šta ne smem da
jedem, pošto ima gomila stvari na koje sam
alergičan, koje izbegavam ─ na taj način se organizujem. Naravno, mama to najbolje zna i sa
njom mogu da se dogovorim. Uglavnom je ranije tata kuvao, ali sada je drugačija situacija,
mama je više kući, pa ona sprema. Porodičnu
kuhinju obožavam, apsolutno tu uživam.
BETTY: Koliko ste bliski sa porodicom, roditeljima i sestrom?
Blizak sam, hvala bogu. Blizak sam, prvo
samim tim što sam fizički tu, u stanu do njih,
pa su oni u toku šta se meni dešava, a ja sam u
toku šta se njima dešava.
BETTY: Jeste li imali podršku od porodice,
slobodan izbor da se bavite glumom?
Apsolutno. Pa i oni su me, pored sporta,
upisali na glumu da bih se malo sklonio sa ulice. Nisu ni mogli da se bune, jer je to nekako
i njihovo delo bilo, ali nisu uticali na to da se
bavim glumom. Jedino sam imao obavezu da
upišem još jedan fakultet u slučaju da me ne
prime. Inače, tada se polagao prijemni u septembru. Upisao sam višu poslovnu, eto tako,
nikad ne bih mogao da studiram prava, ne
bih mogao to da učim, divim se tim ljudima,
a opet oni se dive meni što znam toliko tekstova. Ali ne bih se time bavio, čak i da nisam
upisao glumu.
BETTY: Čije savete slušate?
Ako je pametan, slušam svačiji savet. Bilo
da mi kolega daje poslovni savet, ili neko ko
je mudriji od mene, pa mi pruža životni savet,
ili neko ko je samo nešto prošao, a ja nisam,
može da bude i mlađi od mene, nemam
nikakav problem da poslušam. Pametan savet,
od koga god da dolazi, poslušam, ili ga bar
uzmem, sa rezervom.
BETTY: Ko i šta Vas inspiriše?
Pa iz raznih sfera me inspirišu razni ljudi, ali
eto, najviše me inspiriše muzika. U principu,
slušam sve, ali najviše rep. Meni dan ne može da
prođe bez muzike, baš mogu da se provedem
uz bilo koju vrstu muzike. Najproblematičniji su
mi yu rok i narodnjaci. Kod narodnjaka imam
gomilu pesama koje mnogo volim da čujem,
ali mnogo pesama me nerivra i ne mogu da ih
čujem. Zapravo, najređe biram narodnu muziku.
BETTY: Odakle potiče vaša strast prema rep
muzici?
Iz druženja, iz kraja, iz školskih dana, to su
počeci repa. Funky G, prvi album, ko ne zna
nek se potrudi, ima na Jutjubu, začeci repa,
Who is the best. Što se tiče stranog repa, ono
što je Džordan u sportu, to je Tupak (2Pac) u
repu. S druge strane, nekad nalazim inspiraciju i u Šopenu, ili u nekoj knjizi koja nije ni
filozofska ni nešto prepametna. Pa, mislim
da u svemu što te okružuje možeš da nađeš
inspiraciju, samo treba posmatrati.
BETTY: Šta najviše volite?
Šta najviše volim?! Mmm, vodu.
BETTY: Da li ste romantični?
(sa uzdahom i osmehom) Ne znam šta podrazumeva romantika, da sa nekim gledaš u
zvezde?! Naravno da to volim, ali ne radim to
zato što sam romantičan i poetičan, nego jednostavno, dogodi se, znači, eto, jesam! Verujem da jesam. To je individualna stvar. Nisam
za opštu romantiku, opšti bonton, malo mi
je to usiljeno. Za mene je sve što je prirodno
romantika, sve što dolazi iz prirode. Iskreno,
nikad nisam razmišljao o tome. Romantično
mi je i more i krošnje drveća i sneg i vatra, a
sve to ima iskonsku vezu s prirodom.
BETTY: Na čemu trenutno radite?
Krenuo sam da eksperimentišem sa muzikom
i trenutno me to inspiriše više nego gluma, ali videćemo šta će to biti, svakako ću pokušati. Imam
drugare koji sviraju, a ja repujem. Inspiriše me
da pišem tekstove. Svaki pravi reper piše svoje
tekstove. To me na neki način prazni, da nešto
što imam da kažem, kažem kroz repovanje, to ne
bih rekao u intervjuu. Pogotovo ako to sa repom
krene, e onda neću više ni davati intervjue, jer bi
tu bilo sve što imam da kažem.
BETTY: Da li putujete, koje je Vaše mesto iz
snova gde biste voleli da odete?
Da, putujem, od zimovanja do letovanja.
Putujem dosta i sa pozorištem. Moje mesto
iz snova je... pa, šta znam, voleo bih egzotične
plaže, a opet, moje mesto iz snova je mesto
gde su vrhunske žurke. Bio sam na Ibici i sad
u L.A.-u, koji mi je san zbog repa. Odrastao
sam na West Coast repu, poznavao sam puno
ulica tamo i pre nego što sam ih video. Kabriolet, muzika, vožnja, ništa pretenciozno... na
neki način, doživeo sam to. I ponoviću.
fitnes
www.betty.rs
Nordijsko hodanje
Sport, rekreacija,
rehabilitacija
Lejla Begović
Hodanje s nordijskim štapovima aktivira sve mišićne
grupacije, a ne samo noge, smanjuje pritisak na
zglobove i povećava potrošnju energije
Skandinavci su još tridesetih godina prošlog veka praktikovali kondiciono hodanje
i trčanje sa štapovima, ali mahom zimi, da
bi se lakše savladao teren. Pola veka kasnije doktori su zaključili da je baš korišćenje štapova prilikom hodanja i trčanja
blagotvorno za kondicioniranje celog tela,
pa preporučuju da se ova tehnika koristi i
leti, odnosno preko cele godine.
na kolena, pa je nordijsko hodanje preporučljivo kako za ljude koji imaju višak
kilograma, tako i za one koji imaju probleme sa zglobovima. Statistika kaže da
se prilikom „običnog” hodanja sagoreva
oko 280 kalorija na sat, a kod nordijskog
400.
Tri su osnovne karakteristike nordijskog
hodanja: prva je da je aktivno celo telo,
druga da je reč o sportskoj aktivnosti
kojom mogu da se bave ljudi svih godišta
i različitog zdravstvenog stanja, jer je i rehabilitacija i rekreacija, te da ne zahteva
poseban teren, već se može upražnjavati
svuda, na ulici, u parku i prirodi. Ljubitelj
nordijskog hodanja može cele godine da
bira staze i puteve po kojima će da hoda,
u skladu sa svojim godinama i zdravstvenim stanjem.
Drugim rečima, obično hodanje
aktivira samo mišiće nogu, dok
nordijsko hodanje i mišiće ramena,
veliki grudni i široki leđni mišić, te 90 odsto mišića u telu. Zbog toga su nordijsko
hodanje, pored reakreativaca, planinara i
šetača, počeli da praktikuju i sportisti kao
deo kondicionih treninga.
Tako je rođen novi sport nazvan „nordijsko hodanje”, čiji su temelj istraživanja o
uticaju hodanja sa štapovima na zdravlje, urađena 1995. godine u Finskoj. Pet
godina kasnije osnovano je Međunarodno
udruženje za nordijsko hodanje (INWA,
International Nordic Walking Association), s idejom da promoviše novi sport, te
edukuje voditelje i instruktore. Za kratko
vreme deset miliona ljudi širom planete
počelo je aktivno da se bavi ovim novim
sportom, pa se može reći da je nordijsko
hodanje najbrže rastući sport na svetu.
Lekari kažu da je ova specifična vrsta
hodanja sa štapovima vrlo korisna, jer
pozitivno utiče na srce i krvne sudove,
te kičmu i zglobove. Zapravo, upotrebom štapova hodanje se transformiše
u specifičan aerobik, koji deluje na sve
grupe mišića i celo telo je aktivno. Štapovi
otklanjaju pritisak na zglobove, pre svega
Ako je tehnika korišćenja štapova pravilna, aktiviraju se mišići gornjeg dela tela,
što rezultira većom pokretljivošću kičme
i vrata, pa se tako smanjuje napetost u
mišićima i bol u regionu ramena i vrata.
Kako se koriste štapovi uči se sa video
snimaka, ili od iskusnog kolege, odnosno
instruktora nordijskog hodanja. Suština
je u specifičnom „odgurivanju” i radu
rukama, s tim što ljudi s boljom kondicijom treba da pojačaju intenzitet, odnosno hodaju brže, dužim koracima, te se
snažnije odguruju rukama, dok će onaj ko
ima lošiju kondiciju sve to
raditi laganije.
Štapovi
Štapovi za nordijsko hodanje treba da su od karbona i fiberglasa
zbog čvrstine, lakoće i elastičnosti. Oni su iz jednog dela, s ergonomskom drškom koja ima kaiš na podešavanje. Na vrhove štapova
stavljaju se gumeni nastavci. Štapovi moraju da budu prilagođeni
visini hodača. Njihova dužina se izračunava tako što visinu hodača
pomnožimo sa 0,68. Dobijeni broj označava dužinu štapa.
jul 2014.
BETTY magazin
13
zdravlje
www.betty.rs
STOMAČNE TEGOBE
I IZBOR PROBIOTIKA
Jedan od sve češćih problema ljudi danas jesu poremećaji rada
sistema za varenje, kao i sve učestalije pojave crevnih infekcija
Uzročnici crevnih infekcija mogu biti
bakterije (npr. salmonela, ešerihija koli,
helikobakter pilori), virusi (npr. enterovirusi), protozoe (npr. amebe), razni paraziti (npr. svinjska i goveđa pantljičara,
dečija glista). Č� ovek se može zaraziti
preko zagađene hrane, vode, zagađenih
predmeta sa kojima je u kontaktu i sl.
Leto je period kada se zbog visokih
temperatura namirnice brže kvare, a
bakterije brže razmnožavaju. Usled
neadekvatnog održavanja higijene
upravo su crevne infekcije, čiji su uzrok
bakterije, preovlađujuće.
14
BETTY magazin
jul 2014.
Kako se organizmu može pomoći da se efikasno izbori sa
problemom?
Pored posebnog režima ishrane (kuvani
krompir, šargarepa i pirinač, tostiran
hleb, sokovi od svežeg voća…), važno je
uvesti i terapiju probioticima.
Konzumiranjem probiotika, u adekvatnoj koncentraciji, menja se sastav
i metabolička aktivnost mikroflore
probavnog sistema, sprečava se razvoj
patogenih mikroorganizama kompeticijom za hranljive čestice i izlučivanjem
antimikrobnih supstanci.
Koji su probiotici dobri
i efikasni?
Razlike među probiotskim kulturama
odnose se na njihovu sposobnost da
kolonizuju creva, da budu otporni na želudačnu kiselinu i prisustvo antibiotika.
Neki od najćešće korišćenih probiotskih
kultura su različiti sojevi mlečno-kiselinskih bakterija i sve češće živa kultura
kvasca, ali njihov učinak nije isti.
Mlečno-kiselinske bakterije (Lactobacillus i Bifidobacterium) nisu u
potpunosti otporne na kiselu sredinu
želuca, te se njihova koncentracija i de-
zdravlje
www.betty.rs
lotvornost značajno smanjuje na putu do
creva gde treba da ispolje svoje dejstvo.
Njihova koncentracija se u crevima svede
na 1% i to samo 3 sata od momenta
uzimanja.
Takođe, dejstvo antibiotika je takvo da
uništava sve bakterije, pa i one korisne
poput mlečno-kiselinskih. Jedina probiotska kultura, u potpunosti otporna na
želudačnu kiselinu, kao i na prisustvo
antibiotika jeste živa kultura kvasca –
Saccharomyces boulardii.
Pored vrste probiotske kulture, za efikasno dejstvo važna je i koncentracija koja
se unosi u organizam. Optimalni rezultati
se postižu kada se unese oko 5 milijardi
probiotske kulture po konzumnoj dozi
(kapsuli npr.).
Tehnologija proizvodnje farmaceutskog
proizvoda može takođe da bude od
velikog uticaja na stabilnost i bioraspoloživost probiotske kulture u proizvodu. Tehnologija liofilizacije je najduže
u praksi farmaceutske industrije, ali
zbog velikih temperaturnih oscilacija u
samom procesu, najčešće ne garantuje
bioraspoloživost probiotske kulture kao
u momentu punjenja. Postoje, međutim,
i savremeniji oblici dodataka ishrani
koji imaju implementiranu tehnologiju
mikroenkapsulacije koja maksimalno
čuva probiotsku kulturu tokom celog
procesa proizvodnje, pakovanja, pa sve
do momenta finalne upotrebe. Zato treba
konsultovati i farmaceuta prilikom izbora
adekvatnog probiotskog proizvoda.
Zašto je uz probiotik važno
uneti i prebiotike?
Prebiotici su nesvarljiva vlakna koja služe
praktično kao hrana probioticima. Oni
u debelo crevo stižu u nepromenjenoj
formi i selektivno stimulišu rast dobrih
bakterija i njihovu aktivnost. Kombina-
cija probiotika sa prebiotikom omogućuje efikasnije i brže dejstvo probiotske
kulture. Jedan od najefikasnijih i najčešće primenjivanih prebiotika je inulin i
često ga i prehrambena industrija koristi
kao dodatak proizvodima sa pozitivnim
dejstvom na regulaciju rada creva (utiče
pozitivno na pokretljivost creva).
Kako deluju simbiotici?
Simbiotici predstavljaju kombinaciju
probiotika i prebiotika koji udruženim
dejstvom ispoljavaju brže i bolje dejstvo.
Kada simbiotik sadrži visoku koncentraciju probiotske kulture (5 milijardi npr.),
on u sinergiji sa prebiotikom (posebno
ako je živa kultura kvasca u pitanju)
može da obezbedi antitoksičnu, antiinflamatornu i antimikrobnu aktivnost
(na Clostridum difficile, Escherichia coli,
Salmonela typhimurium), stimulaciju
imunog sistema i inhibiciju rasta patogenih bakterija (Bacteroides, Fusobacterium i Clostridium) uz regulaciju motiliteta
creva.
Sve je više farmaceutskih kuća koje u svojoj ponudi imaju i simbiotike, pa svakako
farmaceuta u apoteci treba konsultovati
prilikom izbora pravog. Formula za pravi
izbor bi mogla biti sledeća:
PROBIOTISKA KULTURA KVASCA (Saccharomyces boulardii) + PREBIOTIK
(Inulin) + tehnologija MIKROENKAPSULACIJE
pedijatar
www.betty.rs
URINARNE INFEKCIJE
VAŽNA JE
RANA
DIJAGNOZA
dr Radmila Kosić
spec. pedijatrije
Nakon prvog meseca pa do kraja
treće godine uroinfekcija je obično
praćena visokom temperaturom,
povraćanjem, prolivom, plačom ili
osetljivošću kože na dodir, pa beba
plače kada se uzme u naručje
Infekcija mokraćnih puteva označava prodor mikroorganizama
u tkivo mokraćnih (urinarnih) puteva. Učestalost zavisi od
uzrasta i pola. Vrhunac učestalosti je u prvoj godini, a devojčice
oboljevaju znatno češće, osim u novorođenačkom periodu.
Najčešće izolovani uzročnici su bakterije, pre svega Escherichia coli, a neuporedivo ređi su drugi mikroorganizmi (virusi,
mikoplazme, hlamidije, gljivice ili paraziti).
Pedijatri po iskustvu i epidemiologiji mogu da pretpostave
verovatnog uzročnika infekcije kod deteta određenog uzrasta
i pola, zato lečenje obično počinje i pre bakteriološke potvrde
infekcije.
Kako nastaje infekcija
Najčešći način nastanka infekcije je prodor bakterija ushodno,
preko uretre do bubrega. Urin je kod zdravih osoba sterilan jer
je po hemijskom sastavu nepovoljna sredina za razmnožavanje bakterija, a sluznica mokraćne bešike stvara antitela koja
sprečavaju prijanjanje bakterija za njen zid.
Ukoliko je uz to pražnjenje bešike normalno, mikrobi će biti
uništeni ili „otplavljeni“ mokraćom. Posle svakog mokrenja kod
zdravog deteta zaostaje tanak sloj urina na sluzokoži bešike,
koji je u stanju da uništi bakterije koje su ostale u njoj.
16
Poremećaj ovih prirodnih odbrambenih mehanizama, a posebno poremećaj u pražnjenju sistema za mokrenje (urođena
proširenja ili suženja, anomalije veličine ili građe bubrega, zaBETTY magazin
jul 2014.
pedijatar
www.betty.rs
državanje urina, poremećena sinhronizacija pojedinih faza u toku pražnjenja bešike,
kamen u bubregu...), stvoriće uslove za
lakše razmožavanje bakterija u mokraći.
Najlakše se leče nekomplikovane infekcije
na nivou mokraćne bešike, dok prodor
bakterija u bubrege može da ostavi trajne
posledice.
Simptomi
Klinička slika zavisi od uzročnika, uzrasta
deteta, postojanja udruženih anomalija
mokraćnog sistema i broja prethodnih
infekcija.
Vredi pravilo da su simptomi manje tipični
što je dete mlađe, a kod novorođenčeta
slabo napredovanje, teškoće pri hranjenju
i žutica mogu nekoliko dana da prethode
bolesti.
Nakon prvog meseca pa do kraja treće
godine, uroinfekcija je obično praćena
visokom temperaturom, povraćanjem,
prolivom, plačom ili osetljivošću kože
na dodir („beba plače kada se uzme u
naručje“).
Kod starije dece simptomi su tipični i
ukazuju na mesto infekcije: bol u stomaku
ili leđima, učestalo i bolno mokrenje, promena mirisa i izgleda urina. Ponavljanje
infekcije uvek treba da pobudi sumnju na
postojanje neke urođene anomalije.
Dijagnoza
Dijagnoza počiva na dokazivanju značajnog broja bakterija u mokraći.
Od velikog je značaja pravilno
uzimanje uzorka, a najbolje je da se u najkraćem
vremenskom roku
pregleda uzorak dobijen iz srednjeg mlaza
prvog jutarnjeg urina,
ili iz kesice zalepljene
na prethodno dobro
opranu kožu.
Postojanje više od
100.000 bakterija
po 1 ml urina i/ili 10
leukocita (belih krvnih
zrnaca) u vidnom polju
mikroskopa dovoljno je da
se dokaže infekcija. Obi­
čno su pozitivni parametri
infekcije u krvi (povišen
broj belih krvnih zrnaca i C
reaktivni protein).
Nema sigurnog načina da se dokaže mesto
infekcije – što je dete mlađe, to je verova­
tnije da je zahvaćen ceo mokraćni sistem.
Loše opšte stanje, visoka temperatura
(preko 39°C), povraćanje i poremećaj
u biohemiji krvi ukazuju da je infekcija
zahvatila i bubrege.
Kod malog deteta sa povišenom tempera-
turom, a bez jasnih znakova uzroka bolesti
obavezan je i pregled mokraće.
Smatra se da se veliki broj infekcija mokraćnih puteva ne prepozna na vreme i da
se neadekvatno leče kao infekcije disajnih
puteva, zbog značajno veće učestalosti kod
dece. Ponavljane infekcije mogu da ostave
trajne posledice u vidu ožiljaka na bubrezima i oštećenja njihove funkcije.
Lečenje
Osnovno pravilo lečenja jeste primena
odgovarajućeg antibiotika i isključenje
ili lečenje urođenih anomalija sistema za
mokrenje. Poželjno je da se, pre početka
lečenja, zaseje urinokultura, ali to nije
uvek moguće, pa se daju antibiotici širokog
spektra delovanja. Urinokultura i sediment
urina se kontrolišu trećeg dana i nakon
završenog lečenja.
Antibiotici se daju sedam do 10 dana,
u obliku sirupa, kapsula ili injekcija u
zavisnosti od uzrasta i kliničke slike. Po
izlečenju se savetuje kontrola urina i urinokulture jednom mesečno, a obavezno u
slučaju svake povišene temperature.
Kada se infekcije ponavljaju, ili je dokazano postojanje urođenih anomalija
urinarnog trakta, treba započeti davanje
profilaktičkih doza antibiotika, obično u
jednoj večernjoj dozi, po preporuci lekara.
Rano postavljanje dijagnoze, energično
lečenje moćnim antibioticima u kućnim
ili bolničkim uslovima i rana korekcija
anomalija preduslov su za sprečavanje
oštećenja bubrega i trajnih posledica
po zdravlje.
jul 2014.
BETTY magazin
17
Vi ste izabr
a
a mi smo iz li BETTY,
a
najbolje z brali
a vas
Fenistil®
Biofar Tri-Activ
Magnezijum
komplex 300
Vitamin
0,1% gel
E 100 i.j.
100 gel kapsula
Brzo i efikasno ublažava svrab, umiruje i
hladi kožu kod uboda insekata, opekotina
od sunca i kožnih alergija. Može se primenjivati i kod dece.
Biofar Tri-Activ Magnezijum
kompleks 300 u svakoj šumećoj tableti sadrži 300 mg
magnezijuma uz dodatak
vitamina B kompleksa,
C i E. Pruža maksimalan
efekat iz samo jedne tablete
dnevno.
OTC
Kansen
Kako stomak kaže,
Probiotic® pomaže
Asepssol
krem 1% 20 g
U Probiotic® kompanije Ivančić i sinovi stručna javnost i potrošači imaju najviše poverenja
već 10 godina unazad. 1 kapsula dnevno
rešava stomačne tegobe cele porodice.
aerosol
250 ml
Kansen krem 1% za lečenje gljivične
infekcije kože.
OTC
Hansaplast
Foot Expert
dezodorans
za stopala
Obezbeđuje dugotrajnu zaštitu
od neprijatnih
mirisa, a takođe
sprečava nastanak atletskog
stopala. Nanosi
se ujutro i uveče
universal
vodootporni
20 komada
MS
Sredstvo za
dezinfekciju u
spreju.
RichLIfe
Nivea Sun
Preporučuje se kod:
• dijabetske neuropatije
• perniciozne anemije
• slabog imuniteta
• zamora, alergije i
nesanice
• nedostatka energije
• oštećenja kože,
kose i noktiju
Sigurna i pouzdana
zaštita osetljive bebine kože od opekotina
od sunca i oštećenja
kože izazvanih UV
zračenjem.
Neuro B-12 Complex
30 oribleta
Hansaplast
Vitamin E pomaže
jačanje funkcije
imunog i zaštitu
kardiovaskularnog
sistema. Snažno
antioksidativno
sredstvo u borbi
protiv slobodnih
radikala.
za decu
SPF 50+
200 ml
J
PREPUL
O
MESERUKA
CA
Panthenol
Humana
krem gel 40 g
Elektrolyt banana
Preporučuje se za:
• regeneraciju oštećene kože kod opekotina,
ožiljaka, povreda usled brijanja
• suvu ili iritiranu kožu
• ublažavanje svraba i crvenila usled ujeda insekata
• blaže oblike ekcema
Humana elektrolit je dijetetski proizvod za oralnu
rehidrataciju i predstavlja mešavinu glukoze i mineralnih materija u
obliku praška koji
se lako rastvara
u vodi. Preporučuje se kao prva
linija terapije kod
akutne dijareje.
Prostamol® uno
Rupurut
tablete za žvakanje
kapsule
Ublažava tegobe kod poremećaja koji zahtevaju smanjenje želudačne kiselosti:
• čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu
• gorušice i želudačnih poremećaja
uzrokovanih kiselinom
Ovaj biljni lek je namenjen za olakšavanje
simptoma koji se javljaju kod muškarca sa
uvećanom prostatom (oboljenje poznato
kao benigna hiperplazija prostate).
OTC
Claritine®
10 tableta
Ublažava simptome povezane sa alergijskim
rinitisom, poput kijanja, curenja ili svraba nosa,
peckanja ili svraba očiju, kao i za ublažavanje
simptoma urtikarije (svrab i crvenilo).
OTC
MS/OTC
OTC
Uvin čaj
50 g
Prirodna pomoć kod
početnih simptoma
upale mokraćnih
puteva, jer komponente čaja povoljno
deluju na smanjenje
upale i povećavaju
izlučivanje mokraće.
Pre upotrebe detaljno proučiti uputstvo! O indikacijama, merama opreza i neželjenim reakcijama na lek, odnosno medicinsko sredstvo, posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom.
zdravlje
www.betty.rs
STRES
SMANJITE PRITISAK SMEHOM I PEVANJEM
Repetitivne radnje poput pletenja, heklanja ili veza,
vrlo su korisne u otklanjanju napetosti i
uspostavljanju poremećene ravnoteže organizma,
a pomaže i najobičnije brojanje,
te šetnje u prirodi, kao i pevanje, plivanje i ples
Aleksandar Vučković
S
vaki put kada se glasno nasmejemo,
mi povećavamo protok kiseonika u
našem organizmu, što opet povećava
protok krvi kroz telo i mozak, a tako
dolazi i do umanjivanja stresa. U stvari,
čak i samo razmišljanje o tome da smo se
dobro smejali, već je dovoljno da smanji
nivo hormona koji utiču na stres i popravi nam raspoloženje.
Naučne studije su pokazale da je stres
zarazan poput gripa, jer su ljudi generalno prijemčivi za tuđa raspoloženja,
posebno ako su negativna, a mnoga
istraživanja su potvrdila da oni koji žive
s depresivnim ljudima već posle tri do
šest meseci takođe počinju da pokazuju
simptome depresije. Stres se širi s jednog
bračnog partnera na drugog, s majke na
dete, prenose ga kolege na poslu, ili đaci
u školi. Nekad je bukvalno dovoljan samo
jedan pogled, pa da osećanje straha i
teskobe pređu s jedne osobe na drugu.
Naučnici kažu da nas zapravo feromoni
iz znoja drugog čoveka čine nervoznim i
povećevaju nivo kortizola, hormona stresa, te da je to svojevrsna prirodna priprema tela za potencijalnu opasnost, što
se najbolje vidi kod sasvim malih beba.
Naime, što je majka nervoznija, beba je
uznemirenija, a srce joj brže kuca.
20
Psihološke studije koje se bave psihologijom masa takođe potvrđuju fenomen
širenja straha u velikoj grupi ljudi. Stručnjaci kažu da mi preko znoja prepoznajemo nečiji strah, pa i sami počinjemo da
BETTY magazin
jul 2014.
se instinktivno plašimo, što je zapravo
odbrambeni mehanizam koji nas navodi
da spremno reagujemo ako se iznenada
nešto negativno dogodi. Endrju Bernštajn,
autor knjige „Mit stresa” smatra da ne
postoji pozitivan stres i objašnjava da
ono što nas motiviše i stimuliše da se
angažujemo jeste postavljanja ciljeva, a
ne stres.
Međutim, stres može da bude okidač i za
mnoge bolesti. Manifestuje se na razne
načine, uključujući nesanicu, glavobolje i
probleme sa težinom. Veliki broj naučnih
studija je pokazao da ljudi pod stresom
češće oboljevaju i od nekih vrsta karcinoma, nego oni koji žive bez mnogo napetosti. Kardiolozi nedvosmisleno tvrde
 Identifikujte stresne situacije i
izbegavajte ih
 Ne potiskujte emocije, plačite i ljutite se
 Razgovarajte o problemima sa bliskim
ljudima
 Praznite negativnu energiju fizičkom
aktivnošću
 Odvojite vreme za san i odmor, uđite
u ritam
 Izbegavajte kafu pre spavanja
 Planirajte i organizujte obaveze
 Pronađite hobi, relaksirajte se od
obaveza
 Ne ustručavajte se da potražite stručnu
pomoć
 Ne uzimajte lekove na svoju ruku
da stres spada u faktore rizika koji utiču
na stvaranje naslaga u krvnim sudovima.
Kada se čovek iznervira, krvni sud se
skupi, plak puca i stvaraju se ugrušci u
krvnom sudu. Krvni ugrušak može da
zapuši krvni sud i onemogući protok krvi
i tada nastaje infarkt miokarda. Zbog
toga lekari s razlogom upozoravaju da je
plak „tempirana bomba” koja očas posla
može da ugrozi ne samo naše zdravlje,
nego i život.
Stresne situacije generalno slabe naš
imunitet, pa nije ništa neobično što se
u narodu kaže da se „jedemo od muke”.
Za prevenciju mnogih bolesti veoma je
važno ublažiti i amortizovati stresno stanje. Postoji mnogo tehnika „kako izbaciti
stres”, a neke od njih, u trenucima visoke
nervne napetosti, radimo spontano, kao
na primer kada zatvorimo oči. Spuštanje
kapaka na par minuta može da pomogne
da se smirimo i fokusiramo na nešto što
nas ne uznemiriva, a to može da bude i
neka umirujuća slika. Tokom vizualizacije nikako ne treba misliti o problemima,
nego treba mozgu i telu dati priliku da se
„udalje” od stresne situacije.
Takođe, pomaže i osvežavanje hladnom
vodom preko zglobova ruku i po vratu,
posebno ispod ušiju, jer se tu glavne arterije nalaze tik ispod kože, pa hlađenje
ovih regija pomaže u smanjivanju stresa.
Smatra se i da su repetitivne radnje vrlo
korisne u otklanjanju napetosti, poput
pletenja, heklanja ili veza, a pomaže i
najobičnije brojanje. Duboko disanje
zdravlje
www.betty.rs
takođe opušta i oslobađa od stresa jer dodaje kiseonik krvi koja
prolazi kroz krvotok, što pomaže da se celo telo smiri. Inače,
članovi hora ispitani u jednoj anketi, rekli su da ih pevanje oraspoložuje i čini da manje budu pod stresom. Pevanje je zapravo
dobro za disanje i pravilno držanje tela, za rad srca i imuni
sistem, jer smanjuje napetost i pomera negativni fokus sa onoga
što nas frustira.
Suvo grlo i grč u želucu od strepnje, treme i uznemirenosti
rešava se čašom mineralne vode. Usta više neće biti suva, mozak
će bolje da funkcioniše, a krv će bolje da cirkuliše. Pomaže i čaša
mleka, jer sadrži supstance koje opuštaju, triptofan i kazeomorfine.
Ono što nikako ne treba konzumirati u trenucima napetosti i
pritiska jeste alkohol. Iako mnogi veruju da otklanja stres, to
nije tačno i može da zavara. Pod uticajem alkohola osećanje
uzrujanosti i nervoze može da se poveća, jer utiče na sposobnost
rasuđivanja, smanjuje sposobnost obavljanja svakodnevnih poslova, a jedna kap previše može da inicira neprimereno ponašanje i reakcije koje, nakon trežnjenja, dodatno frustriraju. Prema
istraživanju univerziteta u Čikagu, alkohol zapravo stimuliše
oslobađanje hormona stresa kortizola.
Ako se pitate šta je najbolje za dugoročno oslobađanje od stresa
i nagomilane napetosti, odgovor je sport i rekreacija. Iako nemamo moć da sprečimo stresne situacije, možemo da kontrolišemo
naše reakcije na njih. Šetnje, kursevi plesa, pevanje, plivanje kao
i razni kolektivni sportovi kojima se bavimo bez opterećenja,
provereno smanjuju stresno stanje.
Poremećaj ravnoteže
Definicija stresa kaže da je
to skup nespecifičnih reakcija čovekovog organizma
na štetne faktore iz radnog
i životnog okruženja, s tim
što štetni faktori aktiviraju
takozvani adaptivni mehanizam u organizmu kako
bi se organizam zaštitio
uspostavljanjem ravnoteže
sa sredinom.
Mnogobrojni su faktori koji
uzrokuju stres, a dele se na fizičke (hladnoća, toplota, buka,
vibracije, otrovi) i psihološke faktore, poput velike odgovornosti, poremećenih međuljudskih odnosa, traumatičnih
porodičnih situacija i tako dalje.
Hans Seli (Hans Selye) je još 1936. godine razvio teoriju
prema kojoj do bolesti dolazi usled poremećaja ravnoteže
u organizmu pod dejstvom raznih spoljašnjih i unutrašnjih
činilaca. Zbirni naziv za bilo koji od tih činilaca je stresor,
koji ispoljava agresivno dejstvo na organizam (stresorno
dejstvo). Odgovor organizma se naziva stres-reakcijom.
Odbrambeni sistemi reaguju prema vrsti stresora, ali zato
adaptacioni sistem reaguje uvek na isti način. Stres reakcija
je neuro-endokrinog karaktera i manifestuje se kao skup
simptoma koji se zovu Selijev sindrom.
Postoje tri faze stres-reakcije, prva je šok, kada se organizam
suočava sa štetnim faktorom, druga je faza rezistencije, kada
organizam pruža otpor i pokušava da uspostavi balans, dok
se u trećoj fazi javlja iscrpljenost, kada organizam troši svoje
snage braneći se od štetnih faktora.
PČELA, OSA, STRŠLJEN
UJED INSEKATA
SA ŽAOKOM
mr ph Jovana Uzelac
Stršljeni, ose i pčele mogu da ispuste specifičnu
kombinaciju feromona koja poziva u odbranu ostale insekte
iz roja, tako da ako ubijete stršljena ili pčelu, pazite da vam
tragovi ne ostanu na odeći i negde se sklonite
Miroljubive pčele
Pčele po pravilu ne napadaju
ukoliko nisu isprovocirane i
ukoliko se ne osećaju ugroženo,
i ako budete mirni i pustite je
da sama ode, mala je verovatnoća da će do uboda doći. Ako
do njega ipak dođe, ubod može
biti veoma bolan i neprijatan.
Ovo nije savet primenljiv na
sve, jer osobe koje su alergične
na ubod pčele treba da ih se
klone u najširem luku, pošto
posledice uboda mogu biti
fatalne.
Kada vas pčela ubode, žaoka
ostaje u koži i zajedno sa
delovima digestivnog sistema se odvaja od nje, što za
pčelu predstavlja sigurnu smrt.
Matica je pčela koja može da
ubode više puta, ali ona ne napušta košnicu pod normalnim
okolnostima. Supstance koje
izazivaju bol pri ubodu pčele
su melitin i histamin, visoko su
toksične, ali je količina dovoljno
mala da će posledice proći
nakon nedelju dana.
Otrov se ne može neutralisati,
ali možete mesto ujeda ispirati vodom u kojoj je rastvorena
soda bikarbona, a kako bi se
ublažio otok i osećaj svraba,
napravite obloge od leda
ili hladne vode. Važno je da
žaoku nakon uboda uklonite
odmah, nevažno koliko pažljivo, jer otrov nastavlja da se
luči i par sekundi čini veliku
razliku.
Agresivne ose
Ose su agresivnije od pčela,
neke i agresivnije od stršljena. Postoje dve vrste osa koje
su zastupljene kod nas, pa
se čuvajte one sa jarkožutim
prugama jer je agresivna, dok
će se ona što malo više podseća
na pčelu, sa malo dlačica na
velikom telu, i ponašati mirnije.
Ose mogu da ubodu više puta
jer im je žaoka glatka.
Stršljen ubada
više puta
Stršljen je najveći u porodici
insekata sa žaokom i veoma
je agresivan. Može da ubode
više puta, kao i osa, i ubija
druge insekte da nahrani larve.
Njegov ubod izaziva veći bol,
a velika količina otrova (5%
acetilholina) izaziva i burniju
reakciju. Najopasnije je naići
na gnezdo stršljena, jer su mala
i jako dobro skrivena, pa vas
mogu iznenaditi, zato se klonite
šupljih stabala i starih košnica
za pčele.
Stršljeni, ose i pčele mogu da
ispuste specifičnu kombinaciju
feromona koja poziva u odbranu ostale, tako da ako ubijete
stršljena ili pčelu, pazite da
vam tragovi ne ostanu na odeći
i sklonite se negde. Oprez je posebno važan ako ste alergični,
i ukoliko primetite alergijsku
reakciju ─ osip, znakove otežanog disanja, naticanje usne ili
jezika, odmah potražite hitnu
medicinsku pomoć.
Ukoliko se radi o ubodu insekta
direktno u grlo, dakle ako ste ga
nesrećnim slučajem progutali
s hranom, potrebno je odmah
da se krene ka lekaru, jer u
nekim slučajevima može doći
i do gušenja. Za prvu pomoć,
dok ne stignete, sisajte kockice
leda iz frižidera jer će hladnoća delovati tako da se skupe
krvni sudovi, a nakon svakog
uboda bi trebalo da povećate
unos kalcijuma ne bi li se otrov
sistemski brže neutralisao.
jul 2014.
BETTY magazin
21
moda
www.betty.rs
Floralni ukrasi
OBUČENA U CVEĆE
Katarina Vijatov
Prirodno cveće, sveže ili osušeno, ali i ono napravljeno od
svile, tila, organdina ili nekog
neočekivanog materijala, poput plastike, kombinuje se uz
sve stilove odevanja, od safari i
džinsa, preko male crne haljine
i kostima, do večernjih toaleta
Cveće je verovatno najstariji i najprirodniji
ženski ukras koji su tokom istorije nosile
i pastirice i kraljice, a danas je obavezni modni detalj na modnim pistama
sveta, bilo da je u pitanju vintidž uticaj
neponovljive meksičke umetnice
Fride Kalo, retro trend iz šezdesetih
godina prošlog veka a la „deca
cveća“, ili samo večna, romantična inspiracija dizajnera, koji
ni ovoga leta nisu odoleli
floralnim motivima.
Verovatno najekstremnija
modna revija ove godine bila
je jedna održana u Kolumbiji,
na kojoj su manekenke prošetale
pistom bukvalno obučene u cveće, od koga
su modelari „sašili“ glamurozne haljine,
dok su Domeniko Dolče i Stefano Gabana
ove sezone “posadili” cveće i na torbe i
cipele. Cvećar Džo Masi otišao je korak dalje, napravivši haljinu koja je u potpunosti
sastavljena od nežnih ružinih latica. Da bi
napravio tako ekstravagantnu večernju
toaletu, potrošio je 1725 cvetova ruže, 200
cvetova hrizantema i gerbera, a za modeliranje mu je bilo potrebno 170 radnih sati.
22
Međutim, kreatori visoke mode sve više
angažuju vrhunske cvećare i za enterijere
modnih revija, pa je tako čuvena kuća Dior
poručila neverovatnu cvetnu instalaciju
u obliku začarane džungle s kratkom
instrukcijom: “Želimo predivnu
ružičastu baštu koja iznenada
postaje otrovna”. Pariski
magovi cvećarstva su
kao odgovor napraBETTY magazin
jul 2014.
vili neviđenu floralnu magiju od jorgovana
i puzavaca, pokazavši da mogu da prate
i najekstravagantnije zahteve modnih
diktatora.
Ali, nisu samo magovi modne industrije
poludeli za cvećem, već su za floralnim
motivima posegnule i armije žena sveta,
koje ga sada nose u svakoj prilici, a ne
samo u svečanim situacijama, kakva su na
primer venčanja. Prirodno cveće, sveže ili
osušeno, ali i ono napravljeno od svile, tila,
organdina ili nekog neočekivanog materijala, poput plastike, kombinuje se uz sve
stilove odevanja, od safari i džinsa, preko
male crne haljine i kostima, do večernjih
toaleta. Cveće se naselilo i na šnale, rajfove,
trake i gumice za kosu, ima ga na šeširima,
tašnama, letnjim čipkanim rukavicama,
narukvicama, ogrlicama, kaiševima i
cipelama. Najekstremniji ljubitelji floralnih ukrasa ne ustručavaju se ni da telo
ukrašavaju tetoviranjem ruža, puzavica i
psihodeličnih buketa.
Zapravo, može se reći da su ručni rad i
kreativnost ponovo ušli u žižu modnog interesovanja. Priroda je večna inspiracija, a
cveće nezaobilazni simbol nežnosti, lepote
i glamura. Da bi bili u cvetnom trendu, izbor je širok, od haljina, bluza,
pantalona i šorceva posutih cvećem,
do floralnih ukrasa za kosu, šešir,
japanke, suncobran i peškir
za plažu. Ideja je bezbroj, a
jedna, vrlo zanimljiva je
i detaljno obrađena u
našoj rubrici “BETTY
radionica”.
BETTY radionica
www.betty.rs
Procvetali
RAJF
Jelena Đokić
Svaka žena voli da napravi, nosi ili pokloni
prelep rajf za kosu sa troslojnim satenskim
cvetom, koji je njenih ruku delo i u trendu s
izradom ljupkih ukrasa s floralnim motivima
Da bi ste svoju kolekciju ukrasa za kosu upotpunili i procvetalim rajfom, uz malo strpljenja i kreativnosti, treba vam: običan, plastični, malo širi rajf za kosu, makaze, pištolj za
lepak, upaljač, sveća, igla, konac, papir za šnit latica, ostaci satenskog materijala u tri boje,
malo tila, perla za „tučak“ i niska sićušnih i na konac nanizanih perlica, za obrubljivanje
tučka.
1. Nacrtajte latice na papiru u tri veličine
polukružnog oblika, prečnika sedam, pet i
tri centimetra.
2. Isecite po jednu papirnu laticu za kroj.
3. Presavijte saten tri puta da biste jednim
sečenjem dobili šest latica i isecite ih u
svakoj boji.
4. Ivicu latica pažljivo „nagorite“ na plamenu
sveće. Okrenite ih licem na gore i prođite
brzo preko plamena, tako se saten neće krza1.
2.
6.
10.
ti i latica će imati prirodniji izgled.
5. Odmerite malo duži konac i nacigujte u
bazi svaku laticu spajajući ih po boji.
6. Međusobno povežite nabrane latice, tako
da za donji sloj ostavite najviše mesta između latica da bi se slojevi lepo preklapali.
7. Poređajte sva tri satenska cvetića sa nabranim laticama jedan preko drugoga, tako
da najveći bude prvi, a najmanji poslednji
i ušijte.
8. Isecite parče ukrasnog tila i naberite ga
za podlogu.
9. Sa donje strane cveta ušijte til.
10. Sredinu satenskog cveta fiksirajte
perlom koja „glumi“ tučak.
11. Oko perle-tučka fiksirajte lepkom
nisku sitnih perlica u krug.
12. Stavite lepak na rajf, sa strane.
13. Fiksirajte troslojni satenski cvet na
mesto gde ste na rajfu stavili lepak.
3.
4.
5.
7.
8.
9.
10.
11.
11.
12.
13.
jul 2014.
BETTY magazin
23
zdravlje
www.betty.rs
Alergija na sunce
ČUVAJTE SE
ULTRAVIOLETNOG
ZRAČENJA
dr Rajica Stošović
spec. interne medicine - alergolog
Javlja se u proleće i rano leto, nezavisno
od pola, uzrasta, tipa kože ili dužine izlaganja suncu, traje nekoliko dana i povlači
se spontano, a u izazivače se ubrajaju
i lekovi, sapuni, šamponi protiv peruti,
dezodoransi i kreme za sunčanje
Sunčanje: modni trend
ili fiziološka potreba?
Osunčan tamni ten kože smatra se privilegijom, modnim hitom ili bolje rečeno
opsesijom modernog čoveka.
Statistike pokazuju da je svakodnevno,
preko potrebno, izlaganje suncu u cilju
sinteze vitamina D neophodnog u očuvanju
funkcije imunog sistema, u urbanim uslovima nedovoljno i svakim danom sve kraće,
jer je tempo savremenog čoveka takav da
sve veći deo vremena provodi u zatvorenim prostorima bilo zbog radnih obaveza
ili sporednih aktivnosti, a vrlo malo na
otvorenom, izložen suncu.
Izuzimajući modne trendove, ovo je
verovatno glavni razlog što se poslednjih
decenija sve više ljudi usmerava da „glad
za sunčanjem“ nadoknadi što je moguće
pre i što je moguće brže.
Međutim, na putu do postizanja željenog
bronzanog tena vrebaju brojne opasnosti
koje mogu da zagorčaju život. Danas je
dobro poznato da je ultravioletno zračenje
onaj deo sunčevog spektra od koga vreba
najveća opasnost.
24
Zna se i da preterano izlaganje suncu
usled delovanja ultravioletnog zračenja
nosi rizik od nastanka tumora kože,
posebno imajući u vidu zabrinjavajuće
BETTY magazin
jul 2014.
pojavljivanje „rupa“ u ozonskom omotaču. Istovremeno, pored rizika od tumora
kože, čak i uobičajeno izlaganje suncu
kod predodređenih osoba može da dovede i do alergijskih reakcija ili takozvane
„alergije na sunce“.
Kako nastaje i ispoljava se?
Alergija na sunce je bolest kože izazvana
direktnim izlaganjem suncu. Svrstava se u
fotodermatoze, a manifestuje promenama
na koži, najčešće u vidu osipa i crvenila
praćenog svrabom.
U retkim slučajevima može da dovede
do šoka i smrtnog ishoda. Za nastanak se
okrivljuje ultravioletno zračenje sunca, ali
i veštački izvori poput solarijuma. Javlja se
nezavisno od pola, uzrasta, tipa kože. Najčešće se javlja u proleće i rano leto, neretko
i zimi pri boravku na snegu, neposredno
po izlaganju suncu ili posle nekoliko časova, traje najčešće nekoliko dana i povlači se
spontano po prestanku sunčanja.
zdravlje
www.betty.rs
Pri ponovnom izlaganju suncu alergija na
sunce se uvek ponovo javlja. Od nje pati
10 do 20 odsto ljudi, mada se smatra da je
učestalost i veća, ali se nedovoljno raspoznaje i nažalost neadekvatno leči.
Šta izaziva alergiju
na sunce?
Nasledna sklonost se do
skoro smatrala najčešćim
uzročnikom i odgovorna
je za takozvane primarne
fotodermatoze.
Poslednjih godina je uočeno
da nastanku alergije na sunce
doprinose i brojni lekovi
kao npr. lekovi protiv akni,
bolova, gljivica, kao i pojedini antibiotici, te
lekovi za izmokravanje, protiv šećerne bolesti, kontraceptivi pa čak i pojedini lekovi
protiv alergije.
Na listi izazivača su i sapuni, šamponi protiv peruti, dezodoransi i raznovrsne kreme
za sunčanje. Određene bolesti kao što su
porfirija ili sistemske bolesti vezivnog
tkiva takođe doprinose nastanku alergije
na sunce.
Sve pobrojane izazivače povezuje zaje­
dnička osobina da poseduju fotosenzitivne
supstance koje upijaju sunčevo zračenje
posebno ultravioletni spektar i čine kožu
osetljivijom na njegovo štetno delovanje.
Koji su najčešći
oblici i kako ih
prepoznati?
Da bi mogli da prepoznamo alergiju na
sunce potrebno je poznavati kožne reakcije
izazvane sunčanjem.
One se dele na reakcije zdrave kože kao
posledica velikog UV zračenja, reakcije
kože sa već postojećom promenama u
sklopu neke druge bolesti i reakcije kože
izazvane UV zračenjem u dozama koje nisu
dovoljne da izazovu oštećenje zdrave kože.
Preterano izlaganje suncu nepripremljene
kože kod zdravih osoba izaziva akutne
promene poznate kao „opekotine izazvane
sunčanjem“ u obliku crvenila praćenog
osećajem vreline, povremene jeze i opšte
iscrpljenosti.
Dugotrajno kontinuirano, najčešće profesionalno, izlaganje suncu
koje traje mesecima, kod
zdravih osoba dovodi
do hroničnih promena
na zdravoj koži koje su
poznate kao „solarna
elastoza“, čiji je najčešći
oblik „vrat farmera“ ili
„mornarski vrat“.
Reakcija kože kod
ljudi koje pate od neke od sistemskih
bolesti veziva ili porfirije, na
izlaganje suncu manifestuje
se pogoršanjem postojećeg
stanja, pa osobe koje pate
od ovih bolesti zato strogo
izbegavaju sunčanje.
Šta su svetlosna
erupcija i solarna urtikarija?
Reakcija kože izazvana sunčanjem u
intenzitetu koji nije dovoljan da izazove
oštećenja zdrave kože, zapravo predstavlja
alergiju na sunce.
Najčešći oblici su polimorfna svetlosna
erupcija i solarna urtikarija. Prva se manifestuje crvenilom s pratećim svrabom na
koži izloženoj suncu, najčešće na licu, vratu, dekolteu i podlakticama, ali i pregibima
ekstremiteta.
Ukoliko se sunčanje nastavi, crvenilo menja formu u sitne bubuljice koje su tvrde,
bolne i liče na ubod insekata ili u mehuriće
ispunjene bistrom tečnošću, a najčešće
poprima formu kombinacije nastalih
promena nekoliko sati po izlaganju suncu i
spontano se povlači posle nekoliko dana.
Promene na koži pri ponovnom izlaganju
suncu ponovo se vraćaju.
Solarna urtikarija ili koprivnjača se
ispoljava pojavom crvenih pečata praćenih svrabom neposredno nakon izlaganja
suncu, najčešće na fotoeksponiranoj koži
ili samo na određenom delu. U pojedinim
slučajevima promene se manifestuju kasnije, nekoliko sat po izlaganju.
Kako se zaštititi od alergije na
sunce?
Najefikasniji način je prevencija: izbegavajte izlaganje suncu bez zaštite, naročito
kada je ultravioletno zračenje najjače tj.
od 11-16 časova, boravite u hladovini,
nosite adekvatnu odeću, kapu ili šešir sa
širokim obodom, naočare
za sunce i primenjujte
odgovarajuće kreme za
sunčanje.
Obratite pažnju i na
upotrebu lekova i kozmetičkih sredstava, te
se posavetujte sa lekarom koji su to fotosenzitivni lekovi čija upotreba
bi mogla da bude rizična
tokom sunčanja i koje bi
trebalo izbegavati pri sunčanju.
Važno je znati da je pre i tokom izlaganja suncu potrebno obustaviti primenu
kozmetike koja nosi rizik od izazivanja
alergije na sunce, kao što su dezodoransi, šamponi protiv peruti, sapuni i
nekvalitetne kreme za sunčanje, naročito
one kućne izrade.
Osobama koje znaju da su podložne alergiji na sunce, obično se savetuje da na vreme
započnu sa pojačanim konzumiranjem
beta karotena, odnosno sveže šargarepe.
Ukoliko se i pored preventivnih mera
pojavi alergija na sunce, treba odmah prekinuti sunčanje, a na mesta reakcije staviti
hladne obloge, te uzeti paracetamol.
Ukoliko se i pored navedenih mera promene ne povuku, neophodno je zatražiti
pomoć lekara.
biljke
www.betty.rs
MALINA
Rubus idaeus L. – malina
Porodica ruže (Rosaceae)
Prof. dr Radiša Jančić
Plodovi maline nisu samo ukusno voće.
Maline su bogate vitaminom C, antocijanima
i polifenolima, jedinjenjima koja štite ćelije
od starenja i oštećenja, pa njihova upotreba
u ishrani deluje blagotvorno na zdravlje
ljudi.
Malina je žbun sa uspravnim, pepeljastim
stabljikama pokrivenim mnogobrojnim
trnićima. Listovi su perasto složeni obično
od 3, retko do 5 listića, na licu glatki,
na naličju pokriveni belim dlakama.
Cvetovi su u grozdove sakupljeni.
Čašični listići su uzani, obrnuto jajasti. Krunični listići
su beli. Plod je zbirni, sastoji se iz
više crvenih ili narandžastih maljavih
koštunica. Cveta maja meseca.
Malina je jedan od najvažnijih izvoznih
artikala srpske poljoprivrede, a Srbija je
jedan od najvećih proizvođača maline
u svetu. Najveće količine izvoze se u
zamrznutom obliku, ali raste potražnja i
za svežim plodovima.
Stanište: malina raste u šumama, na proplancima, između stena. U Srbiji se plantažno gaji.
Upotreba: voće, lekovita biljka (plodovi,
listovi, mladi izdanci).
Kulturne sorte maline nastale su ukrštanjem evropske maline – R. ideus s američkom
– R. strigosus. Postoji veliki broj sorti maline.
Voćka za čorbu, masažu i sirće
Od ploda maline se prave džem, pekmez,
sokovi, voćni jogurt i čajevi. Plod maline
je sve popularniji i kao
deo kozmetičkih preparata. Zbog aktivnih supstanci koje sadrži, malina se
ceni kao kvalitetan sastojak u formulama anti-age
preparata. Ona pomaže u
detoksikaciji organizma,
izbeljuje kožu, a deluje i
kao piling. Plod maline je
odličan za masnu kožu,
a ako se primenjuje sa dodatkom biljnih
ulja, ima pozitivno dejstvo i na osetljivu,
suvu, zrelu ili oštećenu kožu.
Hladna krem čorba
26
Pripremite pola kilograma malina, dva
BETTY magazin
jul 2014.
decilitra slatke pavlake, malo smeđeg
šećera ili još bolje meda, cimet, izrendanu
koru i sok od pola limuna. Maline
stavite u vodu, pospite šećerom
ili medom, dodajte limunov sok i
rendanu koru, pa prokuvajte pet
minuta. Kad sklonite sa vatre,
izmešajte ručnim mikserom dok
ne dobijete kašu. Da biste uklonili
semenke, procedite čorbu, pa
opet prokuvajte kratko na blagoj
vatri. Sačekajte da se ohladi, pa
uživajte u ovoj posebnoj čorbi, uz
dodatak slatke pavlake.
Masaža stopala
Za masažu malinama potrebno je napuniti posudu svežim plodovima maline,
pa gaziti po njima dok se ne pretvore u
sok, a potom masirati stopala. Semenke
maline tokom masaže deluju blagotvorno
na akupunkturne tačke stopala, koje pozitivnu energiju prenose u vitalne organe i
podižu raspoloženje. Posle masaže, radi
se piling projinim brašnom ili se stavlja
pakovanje od malina (izgnječene maline
uz nekoliko kapi biljnog ulja).
Sirće od maline
U čistu i suvu teglu sipajte litar prirodnog
sirćeta od divljih jabuka i dodajte pola
kilograma izgnječenih malina, pa držite
na toplom mestu 10 dana. Nakon toga
pažljivo procedite i sipajte u čistu flašu.
Dve supene kašike ovog sirćeta razblažite
sa 200 ml mlake vode i dodajte kašičicu
meda. Ovaj napitak pomaže u preventivi
kijavice i nazeba.
nutricionista
www.betty.rs
Riba na jelovniku
MOZAK U
KONDICIJI
Vesna Knežević Ćosić
Ljudi koji jedu ribu jačaju mentalne funkcije i izlažu se manjem riziku da
obole od moždanih udara, srčanih oboljenja i Alchajmerove bolesti
omega-3 masnih kiselina i depresije.
Međutim, savet je da se ne preteruje s
konzumiranjem riba koje su odgajane
u veštačkim uslovima i tovljene da
bi što brže porasle, jer imaju veću
količinu masti od divljih, skupljenu ispod kože, pa je zato najbolje
pripremati ih na roštilju i tako se
rešiti viška kalorija i lipida. Inače,
u prodavnicama se divlja riba od
tovljene najlakše razlikuje po ceni
i izgledu. Tovljene ribe su jeftinije
i približno iste veličine, za razliku
od onih ulovljenih na otvorenom
moru, jezeru ili reci, koje su skuplje
i nejednakog izgleda.
Paraleno istraživanje univerziteta
Bordeaux u Francuskoj i Rush u
Čikagu (SAD), pokazalo je da
ljudima starijim od 65 godina
koji bar jednom nedeljno
jedu ribu bogatu omega-3
masnim kiselinama mozak
slabi 10 odsto sporije, a
onima koji je konzumiraju
dva do tri puta sedmično
čak 13 odsto. Takođe,
ishrana ribom smanjuje
rizik od kardiovaskularnih
oboljenja, smatra se prevencijom srčanih i moždanih udara, te Alchajmerove
bolesti.
Ribe na trpezi su i dobar saveznik u borbi protiv stresa, kao i
za podizanje koncentracije, jer sve
vrste sadrže vitamine B kompleksa (B1,
B2, B6, B12), koji su dragoceni za funkcionisanje nervnog sistema. Ribe su i bogat
izvor mineralnih soli, a morske sadrže i
jod, kalijum, natrijum i bakar. Kalcijuma
najviše ima u krljušti, pa se zato preporučuje i sitna riba.
Nemasne ribe, poput oslića, bakalara, raže i
lista sadrže manje od dva odsto lipida, dok
zubatac, pastrmka, inćun i sardele imaju do
pet odsto. Polumasne ribe kao što su tuna
i sabljarka bogatije su lipidima (5─10%),
Riba na jelovniku odojčeta
Kada beba napuni godinu dana, pod
uslovom da su se roditelji konsultovali
s pedijatrom i da beba nema porodičnu
istoriju alergije, te da joj je u ishranu već
uvedeno meso, vreme je za ribu, ali ne bilo
dok masne, poput lososa, jegulje i skuše
imaju više od 10 odsto. U nedeljniku Lancet, koji je jedan od najstarijih medicinskih
magazina na svetu (osnovan je 1823.),
objavljeno je istraživanje u kojem se kaže
da konzumiranje takozvanih „masnih” riba
pomaže našem mozgu u korišćenju serotonina, „hormona sreće” koji diktira naše raspoloženje, odnosno da postoji veza između
koju. Odojčetu treba ponuditi mlade i sitne
morske ribice, koje se nalaze na početku
lanca ishrane i nisu akumulirale teške
metale. Malom detetu se nikada ne daje
pržena riba jer je nezdrava, već kuvana ili
pečena, totalno očišćena od kostiju. Na
primer, možete kombinovati 30 grama
Neki ljudi s razlogom izbegavaju
ribu na jelovniku zbog toga što postoji
mogućnost da je kontaminirana metalima
prisutnim u morskoj vodi. Međutim, to ne
važi u velikoj meri i za plavu ribu. Inćuni,
sardele i skuše dobar su izvor belančevina
i masnih kiselina, a zbog malih dimenzija
su u nemogućnosti da akumuliraju veću
količinu štetnih materija, pa se stoga
preporučuju za konzumiranje.Teške metale
najčešće imaju tuna, morski pas, te ribe
poreklom iz Baltičkog mora, pa ih nikako
ne treba davati trudnicama i maloj deci.
Takođe, s nutricionističke tačke gledišta,
smrznuta riba ima prehrambene vrednosti
kao i sveža, samo je iz kulinarskog ugla
gledano nešto manje ukusna.
filea oslića, s manjim krompirom i 50 grama spanaća, tako što file ispečete s malo
ulja, kuvan krompir izgnječite, a obareni
spanać sitno iseckate. Pažljivo proverite
da riba nema kostiju, pa napravite sitne
komadiće i pomešajte s krompirom i
spanaćem.
jul 2014.
BETTY magazin
27
sport
www.betty.rs
NAUČITE DETE DA VOLI VODU
Saša Kovijanić Dimić
Plivanje opušta, blagotvorno deluje na
psihu, kardiovaskularni sistem, pluća, razvoj mišićnog i zglobnog aparata, pomaže
pri otklanjanju ili ublažavanju deformiteta
kičmenog stuba, a posebno se preporučuje
tokom rehabilitacije
Nema boljeg načina za održavanje kondicije i vođenje zdravog života od redovnog,
makar i rekreativnog bavljenja sportom,
ocena je koju su odavno dali stručnjaci
širom sveta. Sport koji je, po mišljenju
većine njih, najkorisniji za zdravlje, očuvanje kondicije i skladan psihofizički razvoj
čitavog organizma je plivanje. Ono opušta,
blagotvorno deluje na psihu, kardiovaskularni sistem, pluća, razvoj mišićnog i
zglobnog aparata, pomaže pri otklanjanju
ili ublažavanju deformiteta kičmenog
stuba i drugih oboljenja, a posebno se preporučuje kod osoba sa određenim fizičkim
ograničenjima i tokom rehabilitacije.
Ova aktivnost preporučuje se svima, bez
Brojke u plivanju
obzira na pol i godine. Ono se može naučiti
u svakom životnom dobu, ali daleko je
najbolje kada se plivanje nauči u detinjstvu
i kada se deca, još dok su sasvim mala, počnu navikavati na blagotvorno dejstvo vode.
Naučite dete da voli vodu, to je najvažniji
preduslov da se kasnije, kad se suoči sa
„velikom vodom“, ne plaši. Dok je beba,
pustite ga da se brčka u kadici koliko god
želi, deca vole vodu, voda ih relaksira i
okrepljuje, posle kupanja bolje spavaju i
bolje su raspoloženi. Povećavajte postepeno veličinu kade i količinu vode, kako dete
raste, uvek za po „jedan broj” da ne primeti
razliku, sve dok ne stignete do bazenčića
-Telo uronjeno u vodu do struka nosi samo 50% svoje
težine, do grudi 25%, do vrata 10%
-Voda pruža 12% veći otpor od vazduha
-Sat plivanja troši 400 Kcal
-35 časova obuke dovoljno je da se nauče svi stilovi
-Idealna temperatura vode za plivanje je oko 25°C
-Sa pet godina, deca mogu da započnu obuku plivanja
28
BETTY magazin
jul 2014.
u kojem može ležerno da se okreće na
stomak i leđa, katkad zaroni glavu u vodu
i nauči da zadrži dah. Kada dete navrši pet
godina ili bar 110 cm visine, idealan je trenutak da ga pošaljete u školu plivanja, tada
su mu motoričke sposobnosti dovoljno
razvijene i u stanju je da kontroliše nezavisne pokrete ruku i nogu kod osnovnih
stilova.
Plivanje je bazični sport, veština koja
angažuje i razvija sve delove muskulature,
rameni pojas, grudi, leđa, trbušne mišiće,
gluteuse i noge. Snažni, vretenasti mišići
čuvaju zglobove i vezivno tkivo od povreda, preveniraju pojavu skolioze i kifoze, sve
češće zastupljene kod dece predškolskog
i školskog uzrasta. Plivanje je delotvorno
kod ispravljanja već dijagnostikovanih
deformiteta skeletne strukture, ravnih tabana, deformiteta kičmenog stuba, kukova.
Osim što je zdravo za telo, plivanje jača
samopouzdanje, samodisciplinu, osećaj
obaveze i odgovornosti. Već na prvim
treninzima u školi plivanja, trener će decu
naučiti da paze jedni na druge i stvoriti
timski duh. Sva takmičenja u toj fazi su
ekipna, čime se razvija zdrav takmičarski
sport
www.betty.rs
S astmom do olimpijskog zlata
Da se sa šećernom bolešću može i do olimpijskog zlata, dokazao je američki plivač Geri
Hol Junior. On je u leto 1999. saznao da boluje od dijabetesa tipa jedan, ali to ga nije
sprečilo da još dvaput nastupi na Olimpijskim igrama i da 2004. u atinskom finalu na 50
metara slobodnim stilom osvoji medalju.
Plivač Mark Špic, do skoro neprevaziđen po
broju osvojenih zlatnih medalja na OI (ukupno
devet na dve Olimpijade), bio je astmatičar, što
ga nije sprečilo da postane najuspešniji plivač
svih vremena.
Nenad Šimunko, hrvatski triatlonac, prvi je
dijabetičar na svetu koji je osvojio dvostruki
(7,6 km plivanje, 360 km biciklizam i 84,4 km
trčanje) i trostruki (11,4 km plivanje, 540 km
Mark Špic
biciklizam i 126,6 km trčanje) IRONMEN trofej.
duh i osećaj pripadnosti ekipi. Sa druge
strane, vi ih naučite da spakuju svoje stvari za trening, pustite ih same u svlačionicu,
neka se sami presvuku, osuše kosu, stave
stvari na sušenje, možda ćete ih duže
čekati, ali učinićete uslugu i njima i sebi za
budućnost.
Dete, takmičar plivač već u predškolskom
dobu, suočeno sa startom na visokom
startnom bloku, samo pred dubokim
plavetnilom, dugačkom stazom i punim
tribinama, svesno je, koncentrisano i
orijentisano, odrađuje procedure profesionalno i odgovorno, izoštrava čula i reflekse
čekajući zvučni signal za start. Bez obzira
na ishod trke, do vas će posle iste dotrčati
zadihano dete, nekad nasmejano, nekad
uplakano, ali ni nalik na ono koje ste posmatrali dok strogog izraza lica i napetih
mišića stoji u stavu za start.
Plivanje je najbolji izbor za dete sa astmom
(ukoliko ne postoji problem alergije na
hlor). Topla i vlažna atmosfera i jačanje
disajne muskulature definitivno je dobra
i korisna terapija koja ima višestruko
pozitivan uticaj na decu i adolescente
astmatičare. Stručni časopis pod nazivom
„Respirology” donosi istraživanje koje je
potvrdilo, nakon uključivanja grupe dece
od sedam do dvanaest godina u šestonedeljni program treninga plivanja, da su sva
deca uključena u ovaj program pokazivala
značajan napredak u smanjenju simptoma,
potrebi za hospitalizacijom ili lekovima,
ali i smanjenim izostancima sa nastave.
Osim toga, kod ove dece smanjila se težina
same bolesti, disanje na usta, hrkanje u
snu, bolovi u grudima, a sa druge strane
povećalo im se samopouzdanje i opšti
pozitivan osećaj.
Za dijabetičare, idealni sportovi su oni koji
duže traju i angažuju velike mišiće, poput
plivanja, vožnje bicikla i brzog hod­anja.
To su aktivnosti koje su kontinuirane,
imitiraju fizički rad i povećavaju unos
glukoze u ćelije. Zato, vrlo često, oboleli od
dijabetesa tipa 2, insulin nezavisni, ostaju
bez bilo kakve oralne terapije ako plivaju
tri do četiri puta nedeljno.
Vojnička disciplina
Plivanje je poznato od davnina. Veštinu plivanja poznavali su stari Asirci i Egipćani. Grci
su pridavali pažnju plivanju kao delu opšteg vaspitanja, dok su Rimljani plivanje smatrali
vojničkom veštinom. Prvo pisano delo o plivanju potiče iz 1538. godine na latinskom
jeziku. Prvo plivačko društvo nastalo je u Upsali
(Švedska) 1796. godine, a polovinom 19. veka
započinju i prva takmičenja i dolazi do razvoja
plivačkih stilova. Plivanje se pojavilo već na prvim
Olimpijskim igrama modernog doba održanim
1896. godine u Atini, i to u disciplinama na 100 m
i 1500 m slobodnim stilom za muškarce. Evropska
prvenstva se održavaju od 1926. godine, a svetska
od 1973. godine. Međunarodna plivačka federacija (FINA, Federation Internationale de Natation)
osnovana je 1908. godine u Londonu.
Rehabilitacija
u bazenu
Da poverenje u lekara, upornost i disciplinovani treninzi mogu da rehabilituju i telo
i duh, dokazuje priča o Jeleni Dimić, nekad
samo malom uplašenom pacijentu, kasnije
uspešnom plivaču i obučenom spasiocu, danas apsolventu na FMU – violisti i violinisti,
ispisana perom njene majke:
Nakon obavljene operacija kuka, kojoj je
prethodila prognoza trajnog invaliditeta
zbog osteohondritisa, Dr. Ljubodrag Georgijević predložio je još jednu, na drugom
kuku koji je kasnio u razvoju. Iako veoma
principijelan kad je dobrobit njegovih malih
pacijenata u pitanju, popustio je pred mojim
suzama i rekao mi sledeće: Sve ove teške
operacije koje uradimo na ortopedskoj
klinici „Banjica” završe samo 30% posla,
rehabilitacija završava preostalih 70%.
Mnogi roditelji skloni su da naprave grešku i
ne poslušaju savet lekara, a da znaju koliko
je plivanje delotvorno u toj rehabilitaciji,
iskopali bi bazen u dvorištu i omogućili svojoj deci da se potpuno oporave. „Pristajem
da ne radimo operaciju”, rekao je, „ako mi
obećate da će u roku od godinu dana ovo
dete biti takmičar plivač, što podrazumeva
svakodnevne treninge šest puta nedeljno”.
Obećala sam i odmah upisala ćerku u školu
plivanja. Do sledeće kontrole, za godinu
dana Jelena je osvojila svoju prvu medalju
na državnom prvenstvu u disciplini 50 m
slobodnim stilom, a sliku u klupskom dresu
sa medaljom oko vrata priložili smo uz
ostalu medicinsku dokumentaciju. Bio je to
početak dvanaest godina duge i trofejne plivačke karijere i borbe za zdravlje. Poslednji
snimak posvedočio je ispravnost doktorove
procene, oba kuka bila su savršeno rehabilitovana.
Plivanje je rehabilitovalo i Jeleninu tananu
psihu. Nakon veoma dugog boravka u bolnici, operacije, gipsa
postavljenog od nožnih članaka
do pazuha i ponovnog
prohodavanja, prestala
je da komunicira
sa nama i vratila
nam se uplašena, povučena,
nesigurna.
Trening je
jačao njenu
volju, a uspesi
samopouzdanje. Plivanje joj
je vratilo osmeh
na lice.
jul 2014.
BETTY magazin
29
zdravlje
B12
www.betty.rs
ČUDOTVORNI
CRVENI VITAMIN
Trnjenje šaka i stopala, nesvestica,
gastritis, povišen holesterol, osećaj
umora i depresija – glavni su simptomi
nedostatka vitamina B12 u organizmu
V
itamin B12, poznat i kao „crveni vitamin" ili cijanokobalamin, jedno je od najznačajnijih jedinjenja
koje se nalazi u namirnicama životinjskog porekla.
Zajedno sa folnom kiselinom učestvuje u mnogim procesima u ljudskom organizmu kao što su sinteze DNK,
mijelinskog omotača koji oblaže nervne ćelije, kao i
sinteza i regeneracija crvenih krvnih zrnaca (eritrocita).
Osim toga, B12 povećava apetit kod dece i pomaže njihov rast i razvoj, održava dobro stanje nervnog sistema i
poboljšava koncentraciju i pamćenje.
„Danas veliki broj ljudi, pogotovo mladih, drži razne
dijete koje isključuju ili minimalizuju unos mesa u organizam, što se odnosi i na vegetarijanski način ishrane.
Prirodni izvori ovog vitamina su namirnice životinjskog
porekla. Tako se dobija grupa sa velikim faktorom rizika
za deficijenciju vitamina B12, a to za sobom povlači i
niz drugih problema i oboljenja", kaže prof. dr Miroslav
Kovačević, načelnik Odeljenja za neurologiju u Kliničkom centru Srbije.
Posledice nedostatka vitamina B12
Nedostatak „crvenog vitamina", prema rečima dr Kovačevića, dovodi do anemije, ali mnogo pre manifestacije
tog oboljenja mogu se javiti simptomi neuroloških i
psihičkih poremećaja kao što su ataksija (trnjenje u šakama i stopalima), mišićna slabost, problemi sa vidom,
demencija, psihoze i promene raspoloženja.
Period od nastanka avitaminoze, do pojave prvih simptoma može da traje od jedne do pet godina, u zavisnosti
od uzrasta i trenutnog zdravstvenog stanja. Naučnici
smatraju da se ovi simptomi mogu javiti čak i ako je nivo
vitamina B12 samo malo ispod normalne vrednosti.
B12 se teško resorbuje kroz želudac, pogotovo u odsustvu intrinzičkog faktora (IF), supstance koja služi kao
„prenosnik" i neophodna je za resorpciju vitamina B12.
Odsustvom IF, izostaje i resorpcija vitamina B12 i dolazi
do takozvane perniciozne anemije. Simptomi su bledilo,
slabost i hronični umor.
30
BETTY magazin
jul 2014.
U slučaju gastritisa usled primarne bolesti dolazi do
nedostatka IF, samim tim i do neadekvatne resorpcije
www.betty.rs
zdravlje
vitamina B12 u krv. Zbog toga se preporučuju lingvalete sa
vitaminom B12, koje se otapaju pod jezikom, pa vitamin direktno iz usta prelazi u krvotok.
Naučnici su utvrdili da nedostatak vitamina B12 može biti
uzročnik težih bolesti koje dovode i do invaliditeta. Prema rečima akademika prof. dr Ljubiše Rakića bolest ozbiljno povezana
sa deficijencijom B12 je multipla skleroza, koju karakteriše
poremećaj mijelina u centralnom nervnom sistemu, a za čiju
sintezu je direktno odgovoran B12.
Dr Rakić takođe naglašava da se korist vitamina B12 u slučajevima depresije ogleda u činjenici da sintetiše jedinjenja,
serotonin i dopamin, koja učestvuju u akciji neurotransmitera
odgovornih za raspoloženje. I kod nekih pacijenata sa demencijom i Alchajmerovom bolešću zabeležen je nizak nivo ovog
vitamina. Smatra se da nedostatak vitamina B12 rezultira
izostankom reakcije metilacije štetnog homocisteina u CNS-u
što je karakteristika Alchajmerove bolesti.
Takođe, i kod pacijenata sa malignim tumorima, pre svega
dojke i pluća, ustanovljen je veoma nizak nivo vitamina B12.
Poznato je da B12 pomaže obnovu radijacijom ili oksidacijom
oštećene DNK, prema tome ima ulogu u zaštiti od kancera.
Rizik za pojavu ove bolesti može se smanjiti primenom folata,
kao i većih količina vitamina B12 u kombinaciji sa B6 (piridoksin) i metionina. U ovim slučajevima preporučuje se primena
vitamina B12 u obliku injekcija.
Terapijsko dejstvo
Postoje dokazi da je kombinacija vitamina B12 i ribljeg ulja
(omega-3 masnih kiselina) daleko efikasnija u snižavanju
ukupnog holesterola i triglicerida u odnosu na primenu samog
ribljeg ulja.
Budući da vitamin B12 ima ključnu ulogu u ćelijskoj deobi,
njegov nedostatak može dovesti do smanjenja broja spermatozoida kod muškaraca. Studije su pokazale da se primenom
visokih doza (1.000 mcg i više) ovog vitamina postiže značajno
povećanje broja spermatozoida.
Kod žena, budući da B12 ima ključnu ulogu u razvoju novog
tkiva, nedostatak ovog vitamina može izazvati izostajanje
ovulacije.
Određivanje vrednosti „crvenog vitamina“ u krvi
Ako ste posumnjali da patite od hipovitaminoze (manjka vitamina B12 u organizmu) to možete proveriti analizom krvi i to
na dva načina: određivanjem faktora zrelosti eritrocita (MCV),
gde su normalne vrednosti između 85 i 90 (preko 100 je znak
potpune ispražnjenosti depoa vitamina B12) ili direktnim
određivanjem nivoa vitamina B12 u krvi, gde vrednosti ne
bi trebalo da se spuštaju ispod 400 jedinica. Nema straha od
hipervitaminoze ovim vitaminom – njegova toksičnost nije
zabeležena čak ni u slučaju ogromnih doza.
Prirodni izvori vitamina B12
Najbolji prirodni izvori bogati vitaminom B12 su pre svega
džigerica, bubrezi, govedina i svinjetina. Ako ne jedete
meso, ovog vitamina ima i u jajima, mleku i mlečnim proizvodima. Ako ste apsolutni vegatarijanac, spas potražite u
lingvaletama sa sintetisanim vitaminom B12. Doktori već
rutinski daju i vitaminske injekcije ovog vitamina, ali to bi
trebalo da predupredite uzimanjem vitamina B u tabletama. Na tržištu već postoji proizvod kojim se to uspešno postiže ̵ „Richlife” neuro B12 complex kojim se ovaj problem
efikasno rešava.
posetili smo
www.betty.rs
Severni Kučaj
Gorska majka
Ðerdapskih
planina
Vesna Knežević Ćosić
Pešačenjem kroz gustu šumu, strmim padinama Čoka Njalte,
stazama kojima sem planinara, hodaju srne, divlje svinje i poneki
vuk, stigli smo i do sela Boljetin, gde meštani, opisujući prastaro
božanstvo Gorsku majku ili Muma Paduri, kažu da se pojavljuje
oko ponoći u šumama, te da pri tom zviždi ili peva
Paulo Koeljo u svom „Priručniku za
penjanje na planine” savetuje: „Uči od nekog
ko je već bio tamo gore: bez obzira koliko se
jedinstveno osećaš, uvek postoji neko ko je
imao isti san pre tebe i ko je ostavio tragove
koji mogu da ti olakšaju putovanje; mesta
na kojima možeš da učvrstiš konopac,
stazice, polomljeno šiblje koje olakšava
kretanje. Uspon je tvoj, kao i odgovornost,
ali ne zaboravi da ti iskustvo drugih može
mnogo pomoći.”
Upoznavanje s Karpatskom Srbijom
najbolje je početi penjanjem na planinu
Severni Kučaj u istočnoj Srbiji, koja se nalazi
između Golubačke klisure i reke Pek, severno od Kučeva i Majdanpeka, delimično u
granicama Nacionalnog parka Đerdap. Ovaj
planinski predeo formiraju oštri, izuvijani
grebeni, gde staze najčešće idu po samom
vrhu grebena, nudeći vidikovce s retkim
proplancima na prostoru s izuzetno gustim
i bujnim šumama.
Predele Đerdapskih planina neki zovu i
srpskom Amazonijom, zato što su skoro u
potpunosti pokriveni šumom. Područje je
32
BETTY magazin
jul 2014.
mahom nenaseljeno, jer se sela kao što su
Dobra, Boljetin, Brnjica i Radenka nalaze
na obodnim delovima ovog neverovatnog
šumskog prostranstva, u kojem se, kada
jednom uronite, stvarno osećate kao u
pravoj džungli.
Na Severni Kučaj, koga mahom čine stene
kristalastih škriljaca, granita i gabra, a samo
manjim delom krečnjačke, nadovezuje se
masiv Liškovca, koji je sa ovom čudesnom
planinom spojen preko Tatarskog Visa i
Babinog Mašila. Prva destinacija naše grupe
od 20 planinara, predvođene iskusnim vodičem Milanom Lončarem iz planinarskog
društva „Pobeda”, bila je čuvena Golubačka tvrđava, odnosno Đerdapska klisura,
nastala pre mnogo stotina hiljada godina
razdvajanjem planinskog masiva Karpata,
kada se u taj rased ulilo Panonsko more
koje je nestalo, a danas kroz 130 kilometara
dug kanjon teče Dunav.
Đerdapska klisura, koju zovu i „Gvozdena
vrata”, najveća je rečna klisura probojnica
u Evropi. Čine je četiri klisure, Golubačka,
Gospođin vir, Kazan (najveća rečna dubina
90 m) i Sipska, te tri kotline: Ljupkovska,
Donjomilanovačka i Oršavska, gde je moćni
Dunav probio karpatske planine u dužini od
90 kilometara.
Na trasu dugu 20 kilometara, krenuli smo
sa Đerdapske magistrale, gde je tunel broj
17, odnosno od ušća Pesače u Dunav, reke
koja izvire ispod Šomrde i probija se između dva brda, Sokolovca i Čoka Njalte (Visokog vrha), pa teče ka Dunavu tvoreći mini
kanjon. Išli smo uzvodno, kroz gustu šumu
prema vrhovima Sokolovac i Čoka Njalta,
okomito uzdignutih u nebo, ispod kojih su
probijeni brojni tuneli magistrale. Vreme je
bilo sparno, ali je Pesača žuborila, pa smo
se umili, a potom je pregazili, videvši usput
kornjače i nastavivši prema Sokolovcu kroz
more trave, koja je od silnih kiša narasla
posetili smo
www.betty.rs
Lepa devojka Golubana
Na strmim liticama nizvodno od Golupca nalazi
se Golubačka tvrđava, sagrađena na stenovitim
padinama Homoljskih planina, koja je ime dobila
po devojci Golubani. Prema legendi, priče o njenoj
lepoti stigle su i do turskog paše, koji ju je prosio
i donosio darove, ali ga je lepotica odbila. Paša je
naredio da se Golubana kazni vezivanjem za stenu
iznad Dunava, pa su ptice unakazile njeno telo, a
ona izdahnula u mukama. Međutim, uspomena
na njenu tužnu sudbinu je ostala u narodu, pa je
mesto u kome je živela dobilo naziv Golubac.
Golubačka tvrđava prvi put se spominje 1316.
nakon smrti kralja Dragutina, kao tvrđava sa ugarskom posadom. Car Lazar je pokušavao da osvoji
Golubačku tvrđavu, te je početkom 15. veka ipak
došla u srpski posed. Nakon smrti despota Stefana
godine 1427, Turci osvajaju i tvrđavu Golubac i drže
do struka, te čarobnim livadama prepunim
cveća, lekovitog bilja i divljih ruža.
Iskusni vodiči kažu da se Đerdapske
planine nikako ne smeju potceniti, iako im
je najviši vrh „samo” 803 metara. Naizgled
niske, Đerdapske planine se uzdižu nad
Dunavom, koji je u tom delu na samo 80
metara nadmorske visine, što znači da do
najviših vrhova treba savladati minimum
700 metara uspona, a često i više. Planinari
znaju da je jako teško isplanirati kretanje
bez gubljenja visine na putu do vrha po tako
je u svom posedu sve do početka 19. veka.
Golubačka tvrđava ima devet visokih četvorougaonih kula, povezanih sa ozupčenom šetnom
stazom. Bila je podeljena na unutrašnje i spoljašnje
utvrđenje. Na višem delu unutrašnjeg utvrđenja
nalazile su se citadela i tri kule spojene bedemima,
a na citadeli je bila glavna kula i, verovatno, žitnica i
cisterna za vodu. U nižem delu Golubačke tvrđave
na Dunavu nalaze se ostaci dvospratne monumentalne palate iz prve polovine 15. veka, uz koju je izgrađena šestospratna kula za odbranu i stanovanje.
U okviru spoljašnjeg utvrđenja postojala je kapija sa
drvenim mostom preko vodenog šanca i dve kule.
Tokom tridesetih godina 20. veka kroz Golubačku
tvrđavu je probijen magistralni put, a ulazna kapija
je srušena. Danas je Golubačka tvrđava urasla u
vegetaciju, unutrašnji drveni prilazi kulama su truli,
pa je posmatranje tvrđave bezbedno samo sa vode.
dinamičnom terenu, strmih padina i razuđenih vodotokova, a da se jednom „uhvaćena” visina više ne izgubi na putu do vrha.
Na putu smo videli i „neme” table-putokaze, na kojima ne piše baš ništa, te raštrkana,
retka domaćinstva s ovcama, svinjama i
kravama. „Nema mladih, svi odlaze”, kaže
nam meštanin Milan Milošević, koga srećemo na šumskoj stazi sa dve krave, dve ovce i
psom. „Ne sejemo ništa, vidi kako se raširio
šipurak”, kaže on.
S dušom u nosu, pokisli i znojavi od
kišnih kabanica, izlazimo na Sokolovac i
penjemo se na Sečinski vrh (648 m), odakle
puca savršen pogled na šumovitu Čoka
Njaltu, s retkim vrstama drveća i njihovim
zajednicama, a kišica prestaje da pada.
Kraški geomorfološki oblici u ovom delu
sveta odlikuju se smenjivanjem raznih geomorfoloških oblika na malim rastojanjima
( vrtače, škarpe, ostenjaci, sipari, okomite
stene, šiljate stene, deluvijalni nanosi).
Još pod utiskom fascinantnog pogleda
na Gospođin vrh i Dunav, mutan, prljav, sa
vodom koja se skroz povukla, jer je jezero
ispražnjeno kako bi Dunav primio novu
vodu od poplava, nastavljamo dalje. U
zaseoku Čoka Njalta, u selu Boljetin mazimo
jaganjce, a domaćini nam pokazuju trinaesto prase koje hrane iz flašice.
Posle kratkog predaha nastavljamo
spuštanje cvetnim livadama s pogledom na
čuvenu stenu Treskovac, sa rumunske strane. Inače, ovo brdo obožavali su stanovnici
Lepenskog vira, čiji je trapezasti oblik služio
kao osnova za izgradnju njihovih domova.
Kozjim stazama spuštamo se ka mostu
iznad Boljetinske reke koja se ovde uliva u
Dunav. Prolazimo tunel broj pet, pa tunel
broj šest i stižemo do Lepenskog vira. Posle
preko 20 pređenih kilometara i oko 830
metara savladane visine, dok sunce obasjava ceo kraj, jedemo riblju čorbu u kafanici
pored muzeja i razgovaramo o pređenom
putu, ili kako bi to rekao Paulo Koeljo:
„Ispričaj svoju priču! Daj primer. Reci svima
da je to moguće, pa će i drugi ljudi onda
imati hrabrosti da se suoče sa sopstvenim
planinama.”
jul 2014.
BETTY magazin
33
zabava
BILJKE PRIČAJU
I PAMTE
Tajni govor prirode
Žan Mari Pelt
Različiti eksperimenti s biljkama pokazali su da se one
kreću, razgovaraju, vide i imaju emotivne reakcije
Bečki biolog Raul Frans iznenadio je
kolege konstatacijom da se biljke pokreću
kao i ljudi i životinje, ali da su im pokreti
prespori za naše čulo vida. Sposobnost
biljke da sama izabere smer kretanja pokazao je na puzavici, koja uvek raste u pravcu
nečega za šta može da se zakači, a kada
joj se oslonac izmakne, ona za nekoliko
sati ponovo nađe put do njega, pa čak i
kroz lavirint sa više otvora i samo jednim
izlazom, koji bi morala da pronađe.
S druge strane, britanski naučnici su potvrdili da biljke komuniciraju proizvodeći, za
ljudsko uvo nečujne, kliktave zvuke, tako
što su putem osetljivih mikrofona osluškivali stabljike kukuruza i otkrili da korenje
priča. Istraživači s univerziteta Bristol su
otkrili da biljke rastu prema izvoru zvuka,
a naučnici iz Australije da biljke reaguju na
zvučne vibracije, koje im daju podatke o
okolini i eventualnim opasnostima, te da se
služe i jakim hemikalijama u međusobnoj
komunikaciji, dojavljujući jedna drugoj da
je, na primer, neki biljojed u blizini.
Eksperimentalno je potvrđeno i da biljke
reaguju na muziku, kao i da rastu u pravcu
harmoničnih zvukova Baha i Mocarta, te da
lošije uspevaju u tišini.
Neki biolozi i hemičari idu korak dalje i
tvrde da biljke bolje vide od čoveka, da
su u stanju da predskazuju budućnost,
čak i da čitaju ljudske misli. Istraživanja
sprovedena u botaničkoj bašti Kev Gardens, dokazala su da biljke imaju senzore
kojima mogu da predvide zemljotrese,
erupcije vulkana, te nalete ciklona, tornada
i uragana.
Kliv Bakster, stručnjak za detektore laži,
izveo je niz eksperimenata stavljajući na
biljke elektrode ovog aparata i otkrio da se
biljka “uzbudi” kada on pomisli da zapali
list, čak i pre nego što zapali šibicu. Takođe, biljka koja je imala prethodno iskustvo
s osobom koja je nameravala da je povredi,
klone čim se potencijalni "krivac” pojavi
u blizini. Bakster kaže i da biljke imaju
memoriju, jer prepoznaju onoga ko im je
ranije naneo neko zlo.
Čuveni francuski botaničar i ekolog
Žan Mari Pelt, koji je na svojim
naučnim misijama proučavao
tradicionalnu farmakologiju
egzotičnih zemalja poput Maroka, Avganistana, Togoa i Obale
Slonovače, napisao je knjigu o
posmatranju međusobnih odnosa
biljaka, životinja i čoveka. „Tajni
govor prirode” je delo koje opisuje
bogatstvo i raznolikost međusobnih veza u prirodi i otkriva čitaocima kako biljke komuniciraju,
reaguju na muziku, čuvaju sećanja,
te signaliziraju opasnost biljkama u
susedstvu.
Od istog autora poznata je i knjiga
„Zakon džungle”, u kojoj Žan
Mari Pelt otkriva kako u naizgled
mirnom i nepokretnom biljnom
svetu takođe postoji borba,
zastrašujući ratnici koji osvajaju
teritorije, hemijska oružja, ali i
druželjubivost i kolegijalnost.
Knjiga „Tajni govor prirode” je
himna životu, šetnja kroz njegove
arkane i tajne, koja menja sumornu
i statičnu predstavu o biljkama,
a koja nam nikada nije otkrila da
i biljke poseduju dušu. Ako ovo
izdanje doprinese uspostavljanju
osnova onoga što će biti prihvaćeno kao biologija trećeg milenijuma,
nesumnjivo će ispuniti misiju.
Ako, posle čitanja, prestanete da
gledate na biljke kao ranije, cilj će u
potpunosti biti postignut.
Ovu zanimljivu knjigu o komunikaciji biljaka i životinja, u izdanju
Geopoetike, sa francuskog jezika je
prevela Una Mirković.
34
BETTY magazin
jul 2014.
Čitajte uz BETTY
www.betty.rs
Vaga
Stresne situacije na poslu. Mogućnost razočarenja u
to čime se bavite. Povedite računa o novcu.
Niste u sjajnoj formi zato posvetite više vremena
svom zdravlju.
Bik
Neobična i neočekivana situacija na poslu.
Promena plana u vezi putovanja.
Pazite se svih vrsta povreda, pogotovu u predelu
glave.
Škorpija
Pokušajte da realnije planirate u protivnom neće biti
ništa od toga.
Nastavite sa štednjom.
Pazite se komaraca i insekata uopšte.
Blizanci
Brze promene i novine vezane za posao.
Sačuvajte energiju za kasnije.
Promenjivo zdravlje, mogući osipi, ekcemi i sl.
Zoran Belčević
Ovan
horoskop
zabava
Strelac
Budite hrabri i brzi, imate kvalitetne ideje.
Moguć kraći poslovni put.
Zdravlje dobro.
Velike svote novca prolaze pored vas.
Ako imate decu obratite pažnju sa kime se druže.
Idealan period da odete na odmor.
Rak
Jarac
Poslovna situacija se u suštini nije bitno promenila.
Mogući novčani dobici, novi ugovori, novi angažmani.
Pripazite na stopala i listove.
Naporan period na poslu. Otežano naplaćivanje
usluga. Uz pomoć vaših saradnika iznedrićete sva
moguća rešenja.
Psihički bol, mogući problemi sa vidom.
Vodolija
Držite se strogo svih poslovnih pravila i nećete imati
većih problema. Provodite više vremena sa decom,
prijateljima, partnerom.
Pazite da ne povredite kolena.
Na poslu mogući problemi u komunikaciji.
Svaku vama važnu informaciju proverite dva puta.
Pazite da ne povredite nekoga u bližoj okolini.
Devica
Ribe
Vaš posao, karijera i ugled naglo rastu.
Iako ćete imati nepredviđenih troškova uživaćete u
prijateljskim skupovima.
Zdravlje stabilno.
Odgovornost hoda korak uz korak sa
sposobnošću i moći.
Moguć prekid saradnje sa jednim saradnikom i
dolazak novog.
Povoljna prilika za prodaju nekretnine.
Pripazite na lumbalni predeo.
Najbolji način da se započne svaki dan
je: pri buđenju mislite na to, koga biste
mogli danas obradovati.
Naš istinski dobitak leži samo u našem
milosrđu, dobivamo samo onako kako
dajemo.
Džošua
Žilber
Holand
(1819–1881)
Fridrih Niče
(1844–1900)
Vilijam Sims
(1858–1936)
rekli su...
Lav
Download

Volim bajke za odrasle