broj 15 | septembar 2014 | godina II
EKSKLUZIVNO ZA BETTY
besplatan primerak
sport
Badminton
PEDIJATAR
Pripremite
malog prvaka
Cvet ljubavi
Ruža
the
Burnout
Visoka cena
visokih dostignuća
Frajle
Moda
Košulja
SEPT
EMB
AR
TEMA BROJA
VODIČ ZA
ZDRAVO SRCE
Infarkt ne bira žrtve
ISHRANOM DO
ZDRAVOG SRCA
Kardio trening
reč farmaceuta
mr ph Nataša Korizma
Puno srce
SMS za pomoć ugroženima
od poplava
Kroz istoriju, emocije su se dugo povezivale
s očima, glavom i jetrom. Za Aristotela, srce je
bilo sedište razuma, dok je Galen bio prvi koji
je smatrao da je srce povezano sa emocijama,
izuzev ljubavi. Čuveni rimski lekar i filozof smatrao je da je za osećaj ljubavi odgovorna jetra.
U današnje vreme malo je teško zamisliti da crtamo jetru probodenu strelom, da vam je zbog
nesrećne ljubavi slomljena jetra ili da za nekoga
koga smatramo dobrim čovekom kažemo da
ima dobru jetru, pa je naša sreća da je ipak srce,
mada tek u srednjem veku, dobilo na značaju, i
postalo simbol ljubavi.
U ovom broju BETTY magazina dosta smo pisali o srcu. Koliko zdravstvene pažnje mu poklanjamo? Kardiovaskularne bolesti su vodeće po
broju smrtnih slučajeva u celom svetu i upravo
4
10
nemilosrdna statistika dodatno ukazuje na
značaj pridržavanja terapije i saveta koje daju
lekari i farmaceuti.
Poslednjih desetak godina, poseban akcenat
stavlja se na prevenciju, jer je uvek „bolje sprečiti nego lečiti“. Srce je, u tom pogledu, vrlo specifično, jer treba da vodimo računa o ishrani, da
budemo fizički aktivni, ali i da smanjimo stres.
Za prvo treba da se kontrolišemo, za ovo drugo
da imamo volju da se pokrenemo, a za stres,
najčešće ćemo reći, da ne zavisi od nas. Možda stresne situacije ne možemo izbeći, ali ako
radimo na sebi, možemo ublažiti štetne efekte
stresa na nas i naše psihofizičko zdravlje.
Za kraj ovog uvodnika, u prilog tome što
dajem svoj glas srcu, navodim jedan od
mojih omiljenih citata, rečenicu iz knjige
Mali princ, čiji je autor Antoine de Saint-Exupéry: „Čovek samo srcem dobro
vidi. Bitno je očima nevidljivo“.
Ako kojim slučajem niste pročitali ovu
nežnu knjigu, neka vam to bude prioritet u toku ovog meseca, jer je septembar
mesec kada se u celom svetu obeležava
Svetski dan srca (World Heart Day), a
ljudi podsećaju da se oboljevanje i
umiranje može sprečiti uvođenjem
zdravih stilova života. Zato, budite
„srčani” i hrabro, s ljubavlju prema
sebi i bližnjima, radite na prevenciji za dobrobit ovog vašeg organa
što život znači.
14
16
foto: A. Mihajlov
Srce, taj neumorni organ koji danonoćno pumpa krv kroz naše telo, jedan je od najčešće korišćenih simbola naše osećajnosti i hrabrosti
kako u romantičnoj poeziji i umetnosti uopšte,
tako i u običnom životu. Simboliše dečiju, roditeljsku, mladalačku i bilo koju drugu vrstu ljubavi. Međutim, iako je danas srce opšteprihvaćen simbol za ljubav i doživljava se kao centar
svih naših emocija, nije oduvek tako bilo.
20
32
impresum
Glavni i odgovorni urednik: mr ph Nataša Korizma | Izvršni urednik: Jelena Đokić | Šef redakcije: Vesna Knežević
Urednik fotografije: Aleksandar Mihajlov | Art direktor: Zoran Tovirac | Saradnici: Dalibor Mrdić, dr spec. Radmila Kosić, prof. dr Radiša Jančić,
Dajana Debić, Vesna Vujanac, Antoaneta Novakova, prof. dr Elka Stefanova, Zoran Belčević, Divna Đenadić, mr ph Dušan Goljić, Lejla
Begović, Vesna Knežević Ćosić, Katarina Vijatov, Marta Girić, Saša Kovijanić Dimić, Magdalena Nikolovska, Fatima Mujkić, Aleksandar
Vučković | Lektura i korektura: Dajana Debić | Izdavač: PHOENIX Pharma d.o.o., Bore Stankovića 2, 11250 Beograd | Prepress: Articom
Marketing: [email protected] | Štampa: Vizartis d.o.o., Miloja Zakića 27, 11030 Beograd
Naslovna strana foto: Mare Milin | Fotografije: Shutterstock, ako ne piše drugačije | Tiraž: 50.000
CIP - Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
659
BETTY magazin / glavni i odgovorni urednik Nataša
Korizma. - 2013, br. 1 (jul)- . - Beograd (Bore Stankovića 2) :
Phoenix Pharma, 2013- (Beograd : Vizartis). - 26cm
Mesečno
ISSN 2334-8429 = Betty magazin
COBISS.SR-ID 199189772
Betty magazin je besplatni mesečni časopis dostupan u svim apotekama koje podržavaju Betty marketing koncept u Srbiji. Svi podaci objavljeni u časopisu su isključivo informativni
i ni u kom slučaju ne mogu zameniti posetu doktoru ili farmaceutu. Izdavač časopisa isključuje svaku odgovornost za direktnu ili indirektnu štetu koja proizilazi ili bi mogla proizaći
korišćenjem sadržaja objavljenog u časopisu, kao i za bilo kakvu grešku ili propust u sadržaju. Prilikom objave oglasa u časopisu, oglašivači su obavezni poštovati odredbe Pravilnika o
načinu oglašavanja lekova, odnosno medicinskih sredstava, Zakona o lekovima i medicinskim sredstvima Srbije, kao i odredbe drugih propisa važećih na području Republike Srbije. U
skladu sa navedenim, izdavač časopisa isključuje svaku odgovornost za moguću štetu nastalu usled nepoštovanja navedenih odredbi od strane oglašivača. Redakcija Betty magazina
nije obavezna da vraća i odgovara na primljene rukopise, fotografije i internet poštu. Zabranjeno je reprodukovati i koristiti u komercijalne svrhe štampane sadržaje Betty magazina
bez pismenog odobrenja izdavača, a sva autorska i izdavačka prava su zadržana.
zdravlje
www.betty.rs
Koronarne bolesti
INFARKT
NE BIRA ZRTVE
Vesna Knežević Ćosić
Mlađi pacijenti, navikli da budu zdravi,
obično nemaju iskustva sa karakterističnim
tegobama, ne tumače ih pravilno i gube
dragoceno vreme; u literaturi se to vreme
između prvih tegoba i momenta traženja
pomoći zove prebolničko vreme i na njega
apsolutni uticaj ima pacijent
Pravilo da infarkt pogađa samo starije
ljude, pre svega muškarce, više ne važi.
Starosna granica se drastično pomerila ka
mlađima, a ni žene nisu pošteđene, iako ih
pre menopauze donekle štite hormoni, pa
se može reći da kardiovaskularne bolesti
nisu dominantno ni muške ni ženske.
Promenjivi faktori rizika
Masnoće u krvi: kada se koncentracija
masnoća u krvi (holesterol i trigliceridi)
poveća samo za 1%, udvostručuje se
opasnost od pojave infarkta.
Povišeni krvni pritisak: Pritisak viši od
140/90 mmHg, povećava rizik za nastanak koronarnih bolesti srca pet puta.
Prekomerna telesna težina: 20% veća
težina od idealne povećava rizik za nastanak koronarne bolesti za 50%.
Nekretanje: fizička neaktivnost povećava
rizik za pojavu koronarnih bolesti dva
puta.
Pušenje: Rizik od iznenadne srčane smrti
je tri puta veći kod pušača u odnosu na
nepušače.
Stres: Uticaj stresa na srce jednak je
štetnom uticaju cigareta.
4
BETTY magazin
septembar 2014.
Koronarne bolesti i infarkt ne biraju žrtve.
Ljudi padaju kao pokošeni na ulici, na poslu, za volanom, u kući. Pravila nema, sem
jednog: najgore je pred zoru. „Nedavno je
u ambulantu došao 22-godišnji fudbaler,
vidno malaksao. Objasnio je da se oseća
kao da ima rupu u grudima, toliko ga steže.
Našla sam mu tromboemboliju pluća, a
posle EKG snimka hitno je odveden u koronarnu jedinicu. Da nije tada došao, ne bi
mu bilo spasa”, kaže dr Milovanka Jančev,
kardiolog.
Kada krene infarkt, srce nepriviknuto na
manjak kiseonika ne može da se adaptira
na novu situaciju, pa je procenat komplikacija sa smrtnim ishodom veliki kod mladih
ljudi.
„Stariji imaju više šanse da prežive jer su
tokom godina stekli adaptacione mehanizme, svikli se na manjak kiseonika, a i
samo srce je naviklo da trpi. I ne mora da
nastane tromb, dovoljno je da dođe do
spazma, grča krvnog suda. Ako traje duže
od pola sata, kad prođe, određene stvari na
srcu su se dogodile. Mlađi pacijenti, navikli
da budu zdravi, obično nemaju iskustva
sa karakterističnim tegobama, ne tumače
ih pravilno i gube dragoceno vreme. U
literaturi se to vreme između prvih tegoba
i momenta traženja pomoći zove prebolničko vreme i na njega apsolutni uticaj ima
pacijent”, ističe dr Jančev.
Mračna statitika kaže da na svakog
kardiovaskularnog pacijenta koji uspe da
zatraži pomoć, dolazi jedan koga je zadesila naprasna smrt. Baš zbog tog visokog
procenta smrtnosti u prvom satu kaže
se da je infarkt miokarda maligna bolest,
iako laici malignitet vezuju samo za razne
Najsnažniji mišić
Srce je najvažniji je organ u našem telu,
veličine zatvorene šake. Ono je najsnažniji mišić koji nikada ne prestaje da
kuca, čak ni kad spavamo. Svakoga dana
napravi preko 100.000 otkucaja i pumpa
krv kroz telo, kroz mrežu vena, arterija i
krvnih sudova, koja, kada bi se „razvukla”
u „nit” je toliko dugačka da bi mogla dva
puta da se obmota oko Zemlje.
vrste kancera. Oni koji prežive prvi udar, a
takvih je 50 odsto, imaju poremećen krvni
pritisak i žale se na bol u grudima, preznojavanje, mučninu, malaksalost.
„Došao nam je 30-godišnji vozač kamiona
i srušio se. Stigao je samo da kaže da ga
boli u grudima. Bio je potpuno mokar od
znoja, u stanju akutne srčane aritmije.
Imao je više faktora rizika, od naslednih do
gojaznosti i stresa. Njegovo srce je mnogo
trpelo”, objašnjava dr Jančev i kaže da
zdravlje
zdravlje
www.betty.rs
Bol u grudima
Netipični simptomi su mučnina, povraćanje, preznojavanje,
nesvestica, malaksalost
U faktore rizika ubraja se pre svega nasleđe. Vrlo ugroženi su i dijabetičari, jer
šećerna bolest pogoršava stanje krvnih
sudova, pa češće dolazi do izliva krvi u
mozak i srčanog udara.
„Spoljašni faktori su takođe vrlo bitni, a to
su stres i, uopšte, uslovi života. Važno je i
da li osoba pati od poremećaja metabolizma, na primer prekomerne gojaznosti. Ne
treba zaboraviti ni opasne navike, kao što
je pušenje”, ističe dr Jančev i upozorava
na simptome:
„Tipičan simptom je bol u grudima
koji traje duže od 10 minuta i širi se
na ruke, ramena, donju vilicu. Može da
pacijenti iz ambulante Hitne pomoći idu u
salu za invazivnu dijagnostiku, gde im se
odmah radi koronarografija i tako dobija
bitka sa vremenom. Kada su tri krvna
suda začepljena, operišu se po hitnom
postupku, a ako su u pitanju jedan ili dva,
ugrađuju se stentovi.
Na Zapadu je smrtnost od koronarnih
bolesti smanjena zahvaljujući smanjivanju
faktora rizika, pre svega pušenja, ali je u
krene i iz predela želuca, sa mučninom
i povraćanjem, da liči na bol u stomaku,
a profesionalcu ukazuje na infarkt. Netipični simptomi su mučnina, povraćanje,
preznojavanje, nesvestica, malaksalost
izražena do te mere da se pacijenti žale
da ne mogu ni ruku da pomere”.
Dr Jančev kaže da ako je prvi EKG test
negativan, ne znači da nije reč o infarktu,
već da će se on razvijati u toku narednog
sata. Zbog toga postoji pravilo da pacijenti
sa sumnjom na ovu dijagnozu budu pod
nadzorom lekara i da nikako ne idu kući,
jer kasnije možda uopšte neće biti u
stanju da pozovu pomoć.
zemljama u tranziciji uočen porast, a razlozi su socijalne i ekonomske prilike, te veća
izloženost stresu.
Velike vrućine, promene vremena, svakako
utiču na povećanje broja infarkta, ali je i
dalje dominantan stres. Ljudima pozli na
ulici, na poslu, na sastanku, pa se može reći
da ova opaka bolest pre svega pogađa radno sposobne ljude. Učestalost hroničnih
stresnih situacija na poslu i u kući, kao i
akutni stres 24 sata pre infarkta miokarda,
opisuje više od 90 odsto pacijenata.
Uticaj stresa je tako veliki da ga naučnici
upoređuju s pušenjem. U istraživanju
objavljenom u časopisu “American Journal
of Cardiology” piše da ljudi koji pate od
teskobe i stresa imaju 27 odsto veću verovatnoću da dožive srčani udar. Zapravo,
ljudi najviše mogu sami sebi da pomognu,
tako što će svesno i aktivno da utiču na
promenjive faktore rizika, te rade na tome
da imaju zdrav i srećan život. Drugim
rečima, savladajte stres, dok vam zdravlje
još nije oštećeno.
Zdrava ishrana i kretanje su takođe veoma
važni. Redovna fizička aktivnost daje rezultate i kod prekomerne gojaznosti, plus
smanjuje rizik od srčanih oboljenja.
Pušenje je veoma loša zavisnost, koji dovodi do problema sa svim organima. Treba
godinu dana da prođe pa da pušač, koji je
prestao da konzumira cigarete, značajno
smanji rizik za obolevanje od srčanih bolesti i približi se nepušačima.
Lekari i farmaceuti mogu mnogo da pomognu da se uspori napredovanje koronarne
bolesti i problemi sa srcem, ali bez saradnje pacijenta i njegove želje da umanji
faktore rizika na koje može da utiče, nema
pravog uspeha.
nutricionista
www.betty.rs
ISHRANOM DO ZDRAVOG SRCA
Fatima Mujkić
Treba izbegavati i po mogućstvu potpuno izbaciti iz ishrane slatkiše, kolače, grickalice,
industrijske sokove, belo brašno, šećer, so, mesne prerađevine, brzu hranu, gotova jela…
Zdrava ishrana je pre svega uravnotežena
i umerena, što znači da ne treba unositi
više kalorija nego što možete da potrošite.
Hranu treba unositi u obrocima doručak,
ručak, večera, plus užine (voće, povrće, žitarice, riba, necrveno meso), treba da bude
raznovrsna, nepresoljena, sveža, mahom
barena ili kuvana na pari. Treba izbegavati
i po mogućstvu potpuno izbaciti iz ishrane
slatkiše, kolače, grickalice, industrijske
sokove, belo brašno, šećer, mesne prerađevine i gotova jela. Ukus hrane može da
se oplemeni biberom, ljutim papričicama,
začinskim biljkama poput ruzmarina,
majčine dušice, bosiljka, mirođije.
1. Masnoće: Smanjite zasićene ma-
snoće u ishrani jer mogu da povećaju nivo
holesterola u krvi i zamenite ih mononezasićenim i polinezasićenim (omega 3 i
omega 6), zato što pomažu u snižavanju
holesterola. Jedite ribu minimum dva
puta nedeljno, birajte nemasni sir,
mleko i jogurt, ne konzumirajte mesne
prerađevine i brzu hranu, odstranjujte
masnoću s mesa i kožicu s piletine.
2. So: Neka istraživanja povezuju
visok krvni pritisak koji opterećuje srce i
so, pa je valja izbegavati, tako što ćete ukus
neslanog jela poboljšati svežim biljnim
začinima, belim lukom, sokom od limuna.
Takođe, treba konzumirati neslan kikiriki i kokice, čitati pažljivo deklaracije na
gotovim jelima, jesti manje slane sireve
poput mocarele i rikote. Već posle nedelju
dana primetićete da se receptori za ukus
6
BETTY magazin
septembar 2014.
privikavaju na manje slana jela i da vam
hrana nije više „bljutava”.
3. Žitarice: Bogate su vitaminima i
prirodnim vlaknima, koja su dobra kako za
prevenciju srčanih bolesti, tako i za dijabetes. Kardiolozi za zdravo srce preporučuju
zobenu kašu jer sadrži razgradiva vlakna,
koja pomažu u smanjivanju količine lošeg
holesterola, te nivoa triglicerida, masnoća
koje su opasne za zdravlje srca.
4. Crna čokolada: Nekoliko kockica
tamne čokolade na dan može da smanji
opasnost od srčanih oboljenja. Istraživanja
su pokazala da 40 grama tamne čokolade za kratko vreme poboljšava funkciju
arterija, jer sadrži više od 70 odsto kakaoa,
bogatog antioksidansima koji sprečavaju
oštećenje srca.
5. Voće i povrće: Sveže voće i povrće
bitno je za održavanje zdravlja srca. Jabuka, na primer, sadrži kvercetin, koji sprečava nastajanje krvnih ugrušaka, avokado
snižava loš holesterol i ima zdrave masnoće, paradajz sadrži vitamine i likopen.
6. Orašasti plodovi: Koštunjavo voće
sadrži zdrava ulja, vitamin E i druge materije koje održavaju zdrav nivo holesterola.
Bademi su, recimo, odličan izvor proteina
i prirodnih vlakana, a orašasti plodovi
su generalno i odlične grickalice, zdrav
međuobrok.
7. Smedi pirinač: Ova energetska namirnica sadrži esencijalne aminokiseline i
malo lipida. Opna koja je obavija, bogata je
vlaknima, sadrži kalijum, magnezijum, selen i mangan, te masne kiseline i vitamine
kao što je to biotin (koktel vitamina B).
8. Maslinovo ulje: Samo dve kašike
maslinovog ulja na dan smanjuju rizik od
srčanog udara skoro za 50 odsto, pokazalo
je evropsko istraživanje u kome je 20 godina
učestvovalo više od 40.000 odraslih osoba
između 29 i 69 godina. Maslinovo ulje sadrži
zdrave mononezasićene masti i polifenole,
koji mogu da smanje upalne procese u telu i
rizik od nastanka ugrušaka.
kozmetika
www.betty.rs
KUHINJA KAO
SALON LEPOTE
Dajana Debić
U svojoj kuhinji sigurno imate namirnice
za koje niste znali da imaju važnu ulogu
u održavanju lepote tela. Verovatno ni
sirće nikada niste posmatrali kao tonik
za lice, a lepota Jelene Trojanske koja je
izazvala rat se zasnivala upravo na njemu
Bez obzira na moderna dostignuća kozmetičke industrije, koža nam je uvek zahvalna
kada napravimo pauzu i ne opterećujemo
je proizvodima koji sadrže konzervanse,
parfeme ili alkohol. Zapravo, skoro sve što je
potrebno za održavanje hidratacije, mekoće
i elastičnosti kože najverovatnije imate kod
kuće. Postati i ostati lepa je sasvim moguće
i to bez vanrednih ulaganja, napuštanja
stana i profesionalnih tretmana. Čak i ostaci
namirnica koje se ne koriste u ishrani mogu
imati kozmetičku primenu jer i dalje sadrže
hranljive aktivne sastojke.
Sirće
Istorijski podaci govore da se sirće koristilo
za negu kože lica još u vreme Jelene Trojanske, za koju su od njega izrađivali poseban
tonik. Ono usporava starenje, pomaže kod
uklanjanja akni i vidljivih znakova sunčanja.
Da biste pripremili tonik potrebna vam je
kašika prirodnog jabukovog sirćeta i 2 šolje
vode. Nanesite ga na lice i pustite da se
osuši, bez naknadnog
ispiranja. Sirće će očiNega kose
sititi kožu i tonirati je.
mojte previše trljati. Izbegavajte da koristite
sapun jer on isušuje kožu i uklanja hranljive
sastojke iz mleka koji hrane kožu.
Banane
Banana je prirodna zamena za botoks i možete je koristiti kao masku za lice koja vlaži,
čini kožu mekom i daje joj somotski osećaj.
Ispasirajte jednu bananu dok ne dobijete
glatki krem i nanesite je na lice i vrat. Nakon
10-20 minuta isperite masku hladnom
vodom. Efekti maske od banane su trenutni
i ne postoji opasnost da s ovom maskom
preterate. Ako u tu smesu dodate i 4 kašike
nemasnog jogurta i 2 kašike meda, dobićete
luksuznu masku koja ima trajniji efekat.
Majonez
Čisto i glatko lice se može postići i jednostavnom maskom od majoneza. Nanesite
majonez i nakon 20 minuta ga isperite hladnom vodom. Majonez daje sjaj i ispucaloj i
suvoj kosi. Malu količinu hladnog majoneza
nanesite na krajeve
kose i umotajte je u
peškir. Nakon 20 minuta, kosa će upiti sve
Tonik od peršuna je jedan od najmoćnijih
Mleko
hranljive sastojke a
„uradi sam“ recepata za negu probleMleko sadrži preko
zadržaće tanak sjajni
matične kose. On sadrži vitamine A, B1
100 sastojaka koji
film na vlasima koji se
i C koji hrane vlas i vraćaju svojstva kosi
imaju važnu ulogu u
zadržava do sledećeg
koja je hemijski tretirana ili previše suva
održavanju mladapranja a ne ostavlja
i lomljiva. Priprema se kao svaki prirodan
lačkog izgleda kože, a
tragove na odeći ili
čaj – 1 kašika sitnog peršuna se prelije
među najvažnijima su
rukama.
šoljom ključale vode i nakon 15 minuta
vitamini A i E.
se procedi. Tonik se utrlja u suvu kosu
Ono daje koži i
Jogurt i limun
do korena i ostavi da deluje 10 minuta. U
Supstance koje hrane
baršunast osećaj
kombinaciji sa ricinusovim uljem, peršun
kožu i nalaze se u
pa od njega možete
uklanja upornu perut i uravnotežuje kožu
limunu, alfa-hidroknapraviti i luksuznu
korena glave. Dovoljno je dodati samo
si kiseline (AHA) i
kupku dodajući mu
vitamin C, sprečavaju
čarobni sastojak, med. nekoliko kapi ricinusovog ulja u čaj i na
isti način tretirati koren glave.
nastanak staračkih
Zagrejte litar i po
pega i fleka koje
mleka i dodajte samo
ostaju kao posledica od akni. AHA služe
jednu kašiku meda. Sve to ubacite u kadu sa
i za uklanjanje mrtve kože i izbeljivanje
mlakom vodom. Nakon 20 minuta obrišite
fleka, a vitamin C stimuliše proizvodnju
tečnost sa kože koristeći samo peškir i ne-
Krastavac čuva mladost
Kao i sve ostalo zeleno duguljasto
povrće, krastavac podiže energiju
i oslobađa telo od toksina. Sok od
krastavca obiluje salicilnom kiselinom
koja je neophodna vezivnom tkivu
mišića, ligamentima, hrskavici, kostima i koži. Njime se ispira usna duplja
i neguju problematične desni, dok se
ekstrakt u kozmetičke preparate dodaje zbog visokog stepena hidratacije
i podmlađujućih svojstava. Sok od
krastavaca se priprema
tako što neoljušteni krastac pusti
kroz sokovnik a dobijena smesa se
iscedi kroz lanenu tkaninu. Pošto
je čist sok od krastavaca neprijatnog
ukusa, njemu se može dodati sok
od šargarepe ili malo celera, a za
one koji vole intenzivan ukus,
može se pomešati sa sokom
od jabuke. Ovaj sok je posebno
dobar za žene u menopauzi.
kolagena. Limunov sok se odavno koristi za
ujednjačavanje i poboljšanje elastičnosti što
sprečava pojavu bora i prirodno opuštanje
kože. Jogurt, sa druge strane, učvršćuje
kožu i čisti pore, sadrži mlečnu kiselinu koja
dubinski čisti pore i takođe uklanja fleke.
Samo mešanjem jogurta i limunovog soka
možete dobiti kvalitetnu masku za lice koja
donosi trenutne efekte.
Jaja
Jedno jaje može stvoriti magiju na licu.
Osobe sa suvom kožom bi trebalo da koriste
dobro ulupano žumance, a oni sa masnom
belance sa dodatkom par kapi limuna.
Normalna koža se tretira celim jajetom.
Smesa se nanese na lice i ostavi da deluje
30 minuta nakon čega se ispira mlakom
vodom. Takođe, efekti su trenutni, koža je
zategnutija, ujednačena i glatka.
septembar 2014.
BETTY magazin
7
zanimljivosti
zanimljivosti
www.betty.rs
Slušajte
svoje srce!
Zašto trepćemo?
Ruzmarin poboljšava pamćenje
Istraživanja sprovedena u Italiji i Kaliforniji
su pokazala da brzina otkucaja ljudskog
srca može da predvidi neočekivane događaje. Naime, naučnici su učesnicima istraživanja pokazali fotografije bez ikakvog
unapred određenog reda i proučavali
njihove reakcije. Među fotografijama je bilo
neutralnih, ali i onih od kojih se očekivalo
da izazovu reakcije.
Britanski psiholozi sa Univerziteta Nortumbrija su dokazali da eterično ulje aromatičnog ruzmarina pospešuje
dugoročno pamćenje i koncentraciju. Upotreba ovog ulja
bi mogla biti i trajno rešenje za osobe koje zaboravljaju da
popiju lek, kako predlažu naučnici.
Posmatranje učesnika i merenje brzine
otkucaja njihovih srca su pokazali da se
brzina otkucaja povećava 10 sekundi pre
nego što im je pokazana slika od koje
se očekuje da izazove reakciju. Rezultati
istraživanja sugerišu da srce može da
predvidi kada treba da se desi nešto,
pozitivno ili uznemirujuće. U praksi to bi
značilo da kada vam, naizgled bez razloga,
srce počne jače da lupa, budete spremni.
Naime, njihovi testovi su pokazali da eterično ulje ruzmarina za 75 odsto povećava priliku da se setite nekog zadatka,
datuma ili teksta, u odnosu na osobe koje nisu izložene
njegovim mirisima.
U savremenoj medicini
ruzmarin se koristi kao
blagi analgetik, u borbi
protiv migrene i protiv
probavnih problema.
Astralni snovi
Dok sanjamo, možemo osetiti povetarac u kosi, vodu pod nogama, temperaturu i dodire. Slike
koje vidimo se smenjuju munjevitom brzinom, kao da su rezultat najkvalitetnije montaže. Susreti
koje sanjamo mogu biti nalik naučno-fantastičnom scenariju, entiteti koje srećemo mogu biti
bajkoviti, a mogu se pojaviti i pokojnici. Takođe, možemo se sresti i sa osobama iz naše budućnosti, iako to možemo potvrditi tek kada do susreta dođe. Astralni snovi nas vode u astralne
prostore ispunjene difuznom svetlošću koja nema nikakvih vidljivih izvora. Ti prostori su često i
vrlo zamagljeni, a zajednički im je osećaj prisustva nečeg „nezemaljskog“. Iako se većina astralnih
snova dešava u nama dobro poznatim okolnostima i na mestima koja poznajemo od ranije, to
neobjašnjivo prisustvo čini buđenje vrlo dramatičnim.
Naše telo reaguje kao da je upravo pretrpelo napad panike, a moguć je i napad drhtavice, osećaj
straha za sopstveni život ili čak pravi napad panike. Naravno, opasnost ne postoji jer su neprijatnosti samo posledica spuštanja iz astralnog nivoa i to samo kada je san naglo prekinut. Telo
fizički manifestuje tu promenu, dosta slabije nego kod košmara, dok je mozak zbunjen fizičkim
senzacijama pa se javlja i strah od smrti.
Najzdravija so na svetu
Više klasike, manje stresa
Himalajska so ima savršenu kristalnu strukturu, i to je odvaja od svih
ostalih soli. Iz takve strukture, naše telo može apsorbovati sve važne
minerale i elemente. Ona je i najčistija, poseduje 84 minerala koja se
nalaze u ljudskom telu. Dobija se iz podnožja Himalaja, ručno se pere,
melje i suši na suncu kako bi se svi sastojci sačuvali u originalnom
obliku.
Ritam nam pomaže da se opustimo, odlutamo, plešemo, ali i vežbamo duže i jače. Džek Luis, naučnik koji se posvetio proučavanju
vežbanja uz muziku je došao do zaključka da klasična muzika ima
mnogo više prednosti nego što znamo, pogotovo kada se koristi
kao pozadina za trening.
Medicinski, primenjuje se pri lečenju reume, astme, različitih alergija i
kožnih bolesti. Kada se inhalira pomaže kod ublažavanja simptoma upale grla, astme i bronhitisa.
Prepoznatljiva je po nijansama ružičaste boje koja garantuje sadržaj bogat
raznim mineralima. Kada se zagreva
jonizira vazduh i čini ga zdravijim i
čistijim, pa se od nje prave svećnjaci i lampe. Takođe, otkriveno
je da uklanja elektromagnetna
zračenja pa se često drži u blizini
televizora ili drugih kućnih elektronskih uređaja.
8
BETTY magazin
septembar 2014.
On smatra da je potrebno slušati energičnu ali ne i agresivnu klasičnu muziku. Slušajući je, telo se ubrzava, smanjuje se krvni pritisak i
broj otkucaja srca, povećava se izdržljivost, a nivo lučenja kortizola
(hormona stresa) u krvi se smanjuje. Luis takođe preporučuje da
pre treninga poslušate nekoliko svojih omiljenih pesama kako bi
vam telo izlučilo dovoljno adrenalina kao pripremu za vežbanje, a
ostalo prepustite klasici.
psiholog
www.betty.rs
Antoaneta Novakova
porodični konsultant
Uhvaćeni u zamku svakodnevice zaboravljamo korene naše suštine, zaboravljamo našu
istoriju i vanvremensku mudrost bajki, koje su u svojoj dubokoj simbolici sakrile odgovore. Zbog toga se obraćamo pričama koje čuvaju mudrost naših predaka i znaju gde živi
naša snaga – u poznavanju naše unutrašnje prirode, u veštini kontrolisanja i savladavanja
emocija, i u tome da iste nateremo da rade u korist dobrih i korisnih ciljeva
U poslednje vreme dešavaju se neobjašnjive
pojave, strašne prirodne nepogode podsećaju
nas na nepredvidost smrti i prolaznost života.
Neočekivana oluja, drvo, ništavilo… Nema vremena da se setimo, a kamoli da odgovorimo
na osnovna životna pitanja: Zašto? Ko sam ja?
Kakva je moja svrha? I jedno od najvažnijih –
kako da preživim?
Nekada davno, iza devet planina, na desetoj,
u dalekoj zemlji postojala je čarobna šuma.
Tamo je od vajkada u čistoj maloj kolibi usred
cvetne poljane živela mudra starica. Bila je
poznata po svojoj veštini pričanja priča. Bila
je majstor reči i vešto je birala priče u skladu
sa nepoznatim došljakom. Siromašni seljaci i
sjajni carevi, rumene devojke i blede princeze,
moćni gospodari i snažni muškarci iz okoline
i iz daleka, odlazili su kod starice ne bi li dobili
od nje mudri savet i pomoć.
Jednom je kod nje došla mlada žena i pitala je:
-Reci mi, mudra majko, šta da radim? Imam
porodicu, nismo bogati i stalno nam fali para.
Moj muž po ceo dan radi, ja se brinem o našoj
kući, čuvam decu, kuvam, čistim, i povrh
svega radim i u bašti. Toliko smo umorni da
se stalno svađamo. Tako se ne živi. Kaži mi šta
da uradim?
-Ja imam lek, drago dete, ali nažalost nestalo
mi je žive vode. Idi donesi mi je i napraviću ga.
Mlada žena je znala da je izvor veoma daleko,
ali je krenula prema planini. Išla je danima i
noćima, pocepala je nekoliko pari cipela, ali
nije odustala, jer je volela. Na kraju je našla
izvor, sipala je živu vodu i krenula nazad.
Strašne zveri vrebale su duž puta, trnje je
cepalo njenu odeću. Ali je ona neumorno
verovala, jer je bila žena koja voli. Najzad se
vratila kod starice, koja je pogledala vodu sa
odobrenjem i… prosula je u baštu.
-Što si to uradila? – pitala je mlada žena
zaprepašteno.
-Smiri se, tako treba – odgovorila je starica.
Je l' se sećaš svakog delića puta? Je l' se sećaš
kako si se izborila sa zverima, savladala
nabujale reke i izborila se sa gustim šumama?
Sa tim znanjem vrati se kući i nastavi na isti
način sa svojim mužem.
Bes!
Besni smo zbog umora, zbog naše nesposobnosti da izborimo sa svim životnim zadacima,
zbog nesposobnosti da nabacimo na leđa 101
dan i da ih zadržimo. Bes!
Koje su to veštine koje nam pomažu da se
izborimo sa njim, da ga ukrotimo, ovladamo
i iskoristimo za smislene ciljeve, a ne da ga
sakrijemo u mračna podzemlja naše duše?
Tokom života bes nije izolovan. Njegovo
prevazilaženje počinje njegovim prepoznavanjem i naporom za njegovim menjanjem. On
može biti naš učitelj, snaga za savladavanje
prepreka, čvrstoća, hrana pravde. U početku
je strpljenje. Kada primetimo bes i damo mu
ime, prihvatimo ga i učimo od njega, na
taj način mi ga već menjamo i oslabljujemo. Potrebno je svesno uložiti
napor, i zapamtiti da se sve događa
korak po korak, kao i u priči o
mladoj ženi.
BETTY intervju
www.betty.rs
the
Frajle
Udate
za muziku
Dalibor Mrdić
foto: Mare Milin
Prepoznatljive su po svojim
nastupima, koji često podsećaju
na kabare, po sjajnoj akustičnoj
svirci, zanimljivom repertoaru i
stilu koji neki nazivaju – vojvođanski tango. Uvek nasmejane,
doterane, šarmantne, spremne
na šalu, često i na svoj račun...
Nena, Nata, Jela i Mara, ili jednostavno The Frajle govore ekskluzivno za BETTY magazin.
10
BETTY magazin
septembar 2014.
BETTY intervju
www.betty.rs
BETTY: Ove godine obeležavate 5 godina zajedničkog rada i to novim albumom. Slučajno
ili namerno?
Frajla Nena: Super je da je tako (smeh)...
Frajla Mara: Tako je ispalo. Kod nas uvek nešto
ispadne neplanirano, ali dobro. Shvatile smo da
ove pesme, koje smo u međuvremenu snimile su
jedna savršena celina za ovu priču, za ovaj deo
kojim smo želele obradovati publiku. Bilo je tu
još pesama, međutim ovih pet novih, plus dve
obrade jednako je ljubav.
Frajla Jela: Jednako je „A strana ljubavi”.
Frajla Mara: Jednako je super! Uglavnom su nam
govorili da nismo normalne, da smo lude što ne
uvrstimo još neku pesmu na album, s obzirom da ih imamo na raspolaganju. Kao, ko još
izdaje album sa sedam pesama, zbog čega, kako,
zašto??? Danas uglavnom muzičari izdaju singl,
ili izdaju album sa 17 i po pesama, ali eto, mi
smo se odlučile da to bude ovako. Dovoljno smo
lude da kažemo – izdaćemo pola albuma. A onda
smo se setile da za pola albuma postoji zvanični
diskografski naziv – EP.
Frajla Nata: Extended play.
Frajla Mara: Nije ni maxi single, ni album, ali bitno je da pesme dođu do publike. To je najvažnije.
BETTY: Kao nekada, kada su bile aktuelne
ploče...
Frajla Nena: Mi se ne sećamo toga (smeh).
BETTY: Je li bilo neke posebne proslave rođendana grupe, ili je to obeleženo na ovaj način,
izlaskom albuma?
Frajla Nena: Slavile smo u maju mesecu. Rođendan nam je 1. maja.
BETTY: Sećate li se kako je to bilo na početku?
Frajla Nena: Kako da se ne sećamo.
Sve četiri u glas: Teško je to zaboraviti (smeh).
BETTY: Kada ste počinjali sa pričom zvanom
Frajle, jeste li očekivale da ćete dostići ovu
popularnost?
Frajla Nata: Nismo očekivali, ali smo sanjali. I
nadali smo se.
Frajla Jela: Nas ljudi pitaju obično za ovih pet
poslednjih godina i uvek se nekako priča veže za
taj naš rad u Frajlama, međutim mi smo se i pre
toga dugo bavile muzikom, tako da je naš neki
početak mnogo dalji. Bukvalno ceo život svaka
od nas se bavi muzikom, i negde jesmo sanjali da
ćemo doći do ovog stepenika u karijeri. Naravno,
bili su to mladalački snovi, koji su nam se i ostvarili. Ovaj drugi album je tu i to nas čini srećnim.
Mnogo smo radile, pet godina smo u ovom
sastavu i uspeh je morao doći.
Frajla Nena: Bili su to više muzičarski snovi.
BETTY: Zanimljiv naziv sastava. Ko je „kumovao” Frajlama?
Frajla Nena: (Smeh), nas četiri smo i kume.
Frajla je kulturna, smerna, fina, lepo vaspitana,
obrazovana gospođica. U ovom „modernom”
vremenu čovek je uspeo da izgubi neke osnove
pravih vrednosti. Danas je sve dostupno i ide
se linijom manjeg otpora. Mi mnogo radimo na
tome da se poveća broj džentlmena i dama, da
nam ponovo stižu pisma u poštansko sanduče,
da se ljudi viđaju i pričaju uživo. Mislimo da je
današnja frajla malo izgubljena u modernom
vremenu, i da je potreban neko da opet pokrene
sistem bontona i pravih vrednosti, mi se trudimo
da svojim primerom utičemo da frajli danas
bude više.
BETTY: Da, frajla je pre svega – gospođica. Je li
se kod vas u međuvremenu nešto menjalo na
tom planu?
Frajla Nata: Mi smo se i zvanično udale za muziku. Bilo je to na EXIT-u 2010. godine. Imale smo
nastup na kome smo rekle sudbonosno „DA”
muzici. I to je to! Nosile smo venčanice, bacale
bidermajere...
Frajla Mara: Roditelji su uživali u prvim redovima, samo oni znaju kako im je bilo lepo, (smeh).
Frajla Nata: Jednom frajla – uvek frajla.
BETTY: Frajle su na početku karijere postale
poznate po izvođenju domaćih i inostranih hitova, ali na svoj način. Je li bilo nekih povratnih
reakcija od izvođača čije ste pesme uvrštavali
u svoj repertoar, kako su oni reagovali?
Frajla Nena: Zanimljivo je da smo mi od gotovo
samog početka naše karijere, 2010. godine,
dobijali pozive od brojnih izvođača da neku od
njihovih pesama obradimo na svoj način. Recimo, Aleksandra Radović je htela da namenski
uradimo jednu njenu pesmu, u akustičnoj verziji,
Ana Stanić isto. Imali smo jedan divan nastup i
sa Bajagom, gde smo mi izveli „Veselu pesmu”,
a on nam se pridružio u tome. Što se tiče „Čukni
vo drvo”, Vlatku Stefanovskom se jako sviđa i
pozvao nas je da mu u oktobru mesecu budemo
gošće na koncertu u „Sava Centru”.
Frajla Mara: Da ukrstimo gitare.
Frajla Nata: Da zakuvamo malo, (smeh).
Frajla Jela: I Oliveru Dragojeviću se dopala naša
verzija pesme „Nedostaješ mi ti”, pa nas je pozvao i da nastupimo sa njim, što je za nas zaista
velika čast. Nastupi sa njim i Džibonijem su bili
fantastično iskustvo.
BETTY: Kada je u pitanju autorska faza rada, ko
septembar 2014.
BETTY magazin
11
BETTY intervju
www.betty.rs
BETTY: Muziku je teško opisati rečima, ali
koliko se ovaj album razlikuje od prethodnog i
šta novo donosi slušaocima?
Frajla Mara: Podmladile smo se.
Frajla Nata: To se vidi i na omotu, (smeh). Odlučile smo da se podmladimo nekih 70 godina.
Šalim se, naravno. Što se pesama tiče, nekako je
normalno i neminovno da, ukoliko stalno radite,
mora doći do nekog pomaka, evolucije. Mi zaista
imamo puno nastupa iza sebe, svaka ponaosob u
saradnji sa brojnim drugim muzičarima. To vas
oplemenjuje, daje novu inspiraciju, tako da se
jesmo pomerile malo i tekstualno i muzički i to
nam se jako sviđa. Nadamo se da će se dopasti i
publici.
Frajla Jela: Album je inače sniman u Beogradu,
sa Vojislavom Aralicom koji je bio naš producent
i na prošlom CD-u, u Sloveniji smo sarađivali sa
Manjifikom i Aleksanderom Pešutom Šacom i u
Zagrebu sa Antom Gelom. Oni su novi saradnici.
Širimo lagano taj krug. Kako naša karijera ide
preko granica, tako i mi nalazimo neke nove
prijatelje.
BETTY: Nastupate na najrazličitijim mestima,
nekada su to pozorišne sale, nekada klubovi,
lokali, trgovi... Ko je uvek u prvim redovima?
Frajla Nena: Zavisi od termina. Ako su neki
raniji koncerti, onda su to mališani. Ako su u
pitanju klubovi, onda stvarno svega ima tu. Ipak,
većinom to budu dame, imamo veoma brojnu
žensku publiku, mada bude i izuzetaka. Nedavno
smo učestvovali na jednom divnom festivalu u
Zagrebu i u prvim redovima je bila uglavnom
muška publika. Još zanimljivije je to što su znali
bukvalno svaku pesmu. Zamislite ih u prvim
redovima, tako šarmantne i zgodne, šalju poljupce i pevaju sa nama. Mi prosto nismo mogli da
verujemo, jer su izgledali fantastično i stvarno
bili divni, simpatični, muževni.
Frajla Jela: Sastav publike zavisi od doba dana,
koncertnog prostora, podneblja, koječega, ali
najvažnije je da su to ljudi koji vole to što radimo
i da uživaju na našim nastupima. Mi to definišemo kao publika od 7 do 107 godina.
Frajla Mara: Zavisi i da li se igra neka utakmica
tog dana. Tada je muškaraca jako malo, a i oni,
koje su žene dovukle na koncert, na početku
uglavnom budu mrzovoljni. Tokom koncerta
ipak promene mišljenje i to je super.
12
BETTY: Svirate i pevate širom ex-YU prostora.
Gde ste najpopularnije trenutno?
Frajla Jela: Nema tu pravila. Možda u ovom času
u Makedoniji i Hrvatskoj. Takođe, letos smo imali
i odličan veliki koncert u Banjaluci, ali tamo je
poznato da ima jako puno žena, (smeh).
Frajla Nata: Dešava nam se da otkrivamo neka
nova mesta u kojim do tada nikad nismo bile.
BETTY magazin
septembar 2014.
foto: Boris Kočiš
je zadužen za pesme i kako birate one koje će
se naći na albumu?
Frajla Nata: Srce bira pesme.
Frajla Mara: Ovog puta su se same odabrale i
izborile se da budu završene. Zajedno smo radile
na njima, neka na nekoj više, na drugoj manje i
obrnuto, zavisno u koje doba dana, godine, koja
je kada inspirisana.
Frajla Nena: Evo recimo, „Ich Liebe Dich” i „Fina”
smo pisale sve četiri zajedno, nekada jedna dođe
sa gotovom pesmom, sama je napiše, nekada dve
učestvuju u tom procesu.
Frajla Mara: Nekada se pesma javi i u snu, pa se i
zaboravi. Imamo i takvih muka.
Frajla Nena: Što se tiče novog albuma, eto
nekako je nastajao od 2012. godine, možda čak
i od ranije, jer ima pesama i iz neke rane faze,
koje se nisu našle na prvom albumu, ali su sada
dočekale svoj trenutak.
U Makedoniji smo bile već četiri puta, nedavno
smo nastupale u Bitoli i svi na koncertu su pevali
naše pesme. Jako su dobro informisani, prate to
što radimo, oseti se da su to pravi fanovi.
BETTY: Vaši koncerti nisu samo koncerti. Više
je to jedan performans koji objedinjuje mnogo
toga. Odakle crpite ideje za nastupe? Je li to
nešto što se dešava spontano, ili ima i scenske
pripreme?
Frajla Jela: Naravno da ima scenske pripreme.
Izgledu naših nastupa doprinelo je i to višegodišnje iskustvo. Pre Frajli imali smo dodira i
sa mjuziklima, i sa glumom, plesom, scenskim
pokretima itd. To je neka forma koju mi istražujemo. Recimo da je to neki naš mali kabare.
Najvažnije je da, dok smo na sceni, imamo tu
interakciju sa publikom, da ih uključujemo i u
pesme i u priču.
BETTY: Kostimografija je poseban momenat
na vašim koncertima. Ko je zadužen za taj
segment?
Frajla Nata: Od samog početka Frajli sa nama je,
da ga tako nazovem – pobednički tim, to su ljudi
koji se bave konkretno dizajnom garderobe. Nekada je to bio Predrag Đukić, danas Srđan Šveljo,
ali ono što je tipično za nas je da smo mi spojile
muziku, modu, kostim i taj neki trenutak bajke,
kada dođete na naš koncert. Jako volimo da se
maskiramo, da se neobično obučemo, mislim da
to vole i žene koje dolaze na naše nastupe. To je
sastavni deo našeg performansa.
BETTY: Dobili ste MTV nagradu za najemitovanije spotove na prostoru Balkana. Koliko
Vam nagrade zaista znače i obavezuju li da u
narednom periodu budete još bolje?
Frajla Jela: Radujemo se nagradama, posebno
ovoj, koju ste pomenuli, jer taj neki vizuelni identitet je veoma bitan u onome čime se mi bavimo
i trudimo se da svakim korakom budemo sve
bolje i kvalitetnije. Uskoro ćete biti u prilici da vidite i spot za pesmu koja otvara novi album „Ko
se to meni zaljubio” i nadam se da ćete uživati.
BETTY: Četiri dame koje su gotovo stalno skupa... Bude li tu nekad nekih varnica?
Frajla Nata: Uuuu, pa mi vrcamo od varnica.
Frajla Nena: Varnica uvek ima i to najviše na
sceni, to je prosto neka atmosfera, energija koja
se dešava dok nastupamo, tako je još od prvog
dana. Međutim, to su veoma pozitivne i divne
varnice, uvek ima te neke dinamike, bez toga tim
ne može da funkcioniše.
BETTY: Koliko se družite mimo scene i koliko
ste često skupa privatno?
Frajla Nata: Ne možemo pobeći jedna od druge,
(smeh).
Frajla Jela: Meni je Nena rođena sestra, skupa
smo i na porodičnim ručkovima. Ja baš nikako
ne mogu da pobegnem od benda, odnosno dela
benda. Šalu na stranu, nemoguće bi bilo da smo
toliko dugo skupa i da radimo na kreativnim
stvarima, a da se ne poštujemo, da nema tolerancije, da nema ljubavi, razumevanja.
Frajla Mara: Podmićivanja...
Sve zajedno: Hahahahaha!
Frajla Jela: Uvek imam ove emotivne govore.
BETTY: Često ste na putovanjima. Kako prekraćujete to vreme, šta se sluša, čita...?
Frajla Mara: E, to je priča za sebe. Slušamo uglavnom lokalne radio – stanice. To nam je omiljena
zabava. Tako opipavamo puls šta se to u tom
regionu sluša, šta ljudi vole.
Frajla Nata: Igramo se igara tipa „Sledeća pesma
je tvoja”, pri tom ne znajući šta bi to moglo da
bude.
Frajla Mara: Najviše volimo radio – stanice koje
puštaju neke „polupane” narodnjake, koje u
životu niko nije čuo, njih ni majka nije čula kako
pevaju, mislim da ni oni sami ne znaju da su te
pesme snimili i onda to kad nađemo, to nam je
omiljena zabava. Onda počnemo jedna drugoj
„naručivati” pesme, (smeh)...
Frajla Jela: Ja moram dodati da je Nata kapetan
„frajlamobila”, ona uvek vozi.
Frajla Nata: Ako nam nešto, ne daj Bože, krene
po zlu sa karijerom, uvek mogu voziti kamion.
Frajla Jela: Par puta smo nalazile vozača, ali nije
išlo, upravo zbog tih naših priča na putovanjima,
tu nastaju ideje, pesme...
Frajla Nena: U stvari, oni su nama dali otkaz.
Nisu mogli da nas slušaju.
Frajla Mara: Što se tiče tog drugog dela pitanja
– knjige, tu mene preskočite. Od prošlog leta završavam čitanje jedne knjige, strašno. U pitanju
je delo „Fališ mi” Mani Gotovac. Toliko o mom
slobodnom vremenu.
Frajla Nata: Moja preporuka vašim čitaocima je
nešto od Efraima Kišona.
Frajla Nena: Ja se s vremena na vreme vraćam
Paviću, naprosto – obožavam ga.
Frajla Jela: Ja čekam da moj prijatelj Nemanja
Trbović konačno izda knjigu svojih pesama, pa
da je kupim, kao što i on kupuje naše diskove,
prosto se radujem tom trenutku.
Sve zajedno: To se zove kulturna razmena,
(smeh).
zdravlje
www.betty.rs
VISOKA CENA VISOKIH DOSTIGNUĆA
BURNOUT
SINDROM PREGORELOSTI
Aleksandar Vučković
Osećate se nedorasli životnim izazovima? Čini vam se da su rezultati vašeg rada
beznačajni ili nedovoljno cenjeni? Hronično ste iscrpljeni? Svaki dan vam je „loš dan”?
Ako su odgovori „da”, možda patite od „burnouta”, sindroma pregorelosti?
Burnout, ili sindrom izgorelosti, pregorelosti
je kompleksno psihološko-medicinsko stanje, koje, nažalost, u savremenim kompetetivnim društvima dobija razmere epidemije.
Karakterišu ga fizička, emocionalna i mentalna iscrpljenost, osećaj beznađa, strah, depersonalizacija, nesposobnost obavljanja ličnih
i profesionalnih aktivnosti. Pogođeni ovim
sindromom često nisu više u stanju da obavljaju ni najjednostavnije svakodnevne radnje.
Čak i obično penjanje uz stepenice može
da dovede do potpune iscrpljenosti. Ovaj
doživljaj nedostatka energije, koncetracije i
smisla života je emocionalno vrlo intenzivan,
šokantan, a okolini često nerazumljiv. Tim
pre što su pogođeni do skoro ostavljali utisak
energičnih, vrednih i ambicioznih ljudi.
Saveti za prevenciju
Započnite dan ritualom opuštanja:
Umesto da skočite iz kreveta čim se
probudite, provedite petnaestak minuta
meditirajući, radeći lagane vežbe istezanja ili čitajte nešto što vas inspiriše.
Razvijte navike redovnog vežbanja,
zdrave ishrane i dobrog sna: Ako se
zdravo hranite, redovno fizički vežbate i imate dovoljno odmora imaćete
dovoljno energije za životne teškoće i
zahteve.
Postavite granice: Ne iscrpljujte se.
Naučite da kažete NE. Ako vam je to
teško, podsetite se da reći NE znači reći
DA stvarima koje zaista želite da radite.
Povremeno se isključite na jedan
dan: Odaberite dan kada nećete proveravati elektronsku poštu. Isključite
kompjuter i telefon.
Razvijajte kreativnu stranu svoje ličnosti: Kreativnost je moćan protivotrov
burnoutu. Organizujte neku zabavnu
aktivnost, vratite se svom hobiju, izaberite neku aktivnost koja nema dodirnih
tačaka sa vašim poslom.
14
BETTY magazin
septembar 2014.
Iako se ne smatra bolešću nego stanjem nastalom kao reakcija na dugotrajnu izloženost
visokom nivou stresa, smanjena otpornost i
nizak nivo vitalnih resursa čine osobu izuzetno ranjivom na izazove okoline i doprinose
pogoršavanju već postojećih i razvoju novih
oboljenja i poremećaja. Klinička praksa pokazuje da pogođeni ovim sindromom često
razvijaju somatske komplikacije kao sto su
podložnost infektivnim bolestima, povredama, sporo zaceljivanje rana, glavobolja,
bolovi u leđima ili mišićima.
Takođe, zbog promena u ponašanju primećeno je otežano funkcionisanje u međuljudskim odnosima, privatnim i profesionalnim.
Te promene su najčešće zaboravnost, eksplozivnost, grubost, preterana osetljivost na
spoljašnje uticaje, npr. buku, svetlo, mirise,
negativni stav prema poslu, bezosećajnost,
rigidnost, stalna okupiranost profesionalnim obavezama. Poremećeni lični odnosi
dodatno pojačavaju osećanja neadekvatnosti, nemoći i beznađa. Na dnu ove negativne
spirale se neretko nalaze porodični konflikti,
raspad prijateljstva, razlaz sa partnerom,
razvod, ozbiljno narušeno zdravlje, srčani
udari su česti, pa čak i samoubistvo.
Zbog raznovrsnosti simptoma koji mogu da
liče na neka druga psihotična i neurotična
oboljenja i poremećaje, ili teško razumljivih
telesnih tegoba kojima nije mogao da se
pronađe uzrok, u praksi su oboleli često
dobijali pogrešne dijagnoze ili čak smatrani hipohondrima i simulantima. Srećom,
poslednjih godina među stručnjacima, ali i
opštom populacijom, raste svest o ozbiljnosti
i mogućnost prepoznavanja ovog poremećaja.
Skora istraživanja rađena u Belgiji, Holandiji
i Nemačkoj pokazala su da je u tim zemljama
10-15 procenata radno sposobnog stanovništva u jednom trenutku patilo ili još uvek
pati od nekih simptoma burnouta različitog
intenziteta. Zanimljivo je da su pod najvećim
rizikom pripadnici profesija pružanja usluga
koje su emocionalno zahtevne što može da
dovede do emocionalne „istrošenosti“, kao
lekari, medicinsko osoblje, socijalni radnici,
advokati, policajci.
www.betty.rs
zdravlje
Sam termin skovao je američki psiholog Herbert Frojdenberger
(Herbert Freudenberger) i prvi put upotrebio 1974. u svojoj knjizi
„Pregorelost, visoka cena visokih dostignuća'' (''Burnout: The
High Cost of High Achievement''). Definisao ga je kao „odumiranje
motivacije ili podsticaja, naročito kada posvećenost cilju ili odnosu
ne donose željene rezultate“.
Uprkos nekim razmimoilaženjima značajnih autora, stručna literatura se slaže da burnout nastaje usled izlaganja dugotrajnom stresu
i nedovoljnom vremenu odmora i oporavka. Određene crte ličnosti,
kao perfekcionizam, prenaglašen osećaj odgovornosti i ambicioznost predstavljaju faktor povišenog rizika. Poslednjih godina sve
češće se kao potencijalni uticaji u procesu nastajanja burnouta
sumnja i na određene biohemijske faktore. Naime, poremećaji
neurotransmitera koji dovode do niskog nivoa serotonina u mozgu
mogli bi da doprinesu razvijanju i pogoršavanju simptoma.
Iako ga izaziva dugotrajna izloženost stresnim situacijama, burnout ne
treba mešati sa situacijama ili stanjima kada se osoba nalazi pod stresom. Tipično za stresne situacije je da svega ima previše, previše stresa
je previše pritiska, previše zahteva za naše psiho-fizičke kapacitete i
rezerve. Ipak, osobe pod stresom su još uvek u stanju da funkcionalno
deluju, planiraju i kada se ponovo uspostavi kontrola nad uzročnicima
stresa, osećaju se bolje.
Nasuprot tome, burnout stvara osećaj praznine, nedostatak
motivacije i beznađe. Ljudi u tom stanju ne vide izlaz i nemaju
nadu u pozitivnu promenu njihove situacije. Ako stresno stanje
stvara osećaj davljenja u bujici obaveza i odgovornosti, burnout se
doživljava kao potpuna unutrašnja isušenost. Ako su hiperaktivnost, preosetljivost, razdraženost, tipični za nekoga pod stresom,
povlačenje, emocionalna otupljenost i beznađe karakteristične su
za „pregorelog“.
Poznavanje i prepoznavanje ranih simptoma veoma su važni kao
prevencija nastanku i punom razvoju poremećaja. Burnout ne
nastaje preko noći nego se razvija polako i postepeno u jednom dužem vremenskom periodu ako ne obraćamo pažnju na upozoravajuće signale. Ti signali su suptilni u početku ali kako vreme odmiče
prerastaju u simptome stanja koje se otrglo kontroli.
Terapija za životni ćorsokak
Zahvaljujući boljem razumevanju ovog poremećaja i unapređenim terapeutskim strategijama i tehnikama, danas se burnout
uspešno leči. Obično se tretman sastoji od 12-15 susreta sa
terapeutom, najčešće jednom nedeljno u kojima se analizira koji
faktori su doveli do takvog stanja. Jedan od fokusa terapije je
promena „disfunkcionalnog mišljenja”, na primer „moram mnogo da radim inače će me smatrati nekompetentnim, nesposobnim, neću dobiti unapređenje, bolju platu”, itd.
Razmatraju se i faktori rizika na radnom mestu kao i porodični
odnosi. Vrlo je važno da se oboleli što pre vrati svojim redovnim
aktivnostima i obavezama, ako je moguće, već u vreme trajanja
terapije. Raniji pristup po kome je pacijent mesecima bio neaktivan i odsustvovao s posla „da bi došao sebi” pokazao se krajnje
neefikasnim.
Pored toga, za prevazilaženje ovog teškog ali reverzibilnog psiho-fizičkog stanja potrebne su i promene nekih navika. Insistira
se na što više fizičke aktivnosti, u početku svakako umerene;
unošenju nisko kalorične ali nutritivno bogate hrane kao što
su voće, povrće, riba; uzimanju dovoljno tečnosti i umerenoj
upotrebi alkohola.
U egzistencijalističkom pogledu na psihoterapiju, kriza se vidi
kao šansa za izrastanje i sazrevanje ličnosti. Tako i „pregorelost”,
koja poručuje obolelom da je upao u životni ćorsokak, može da
ukaže na određene životne greške i pogrešne izbore i posluži
mu da u procesu izlečenja doživi dublju transformaciju ličnosti.
septembar 2014.
BETTY magazin
15
pedijatar
www.betty.rs
Polazak u školu
PRIPREMITE
MALOG PRVAKA
dr Radmila Kosić
spec. pedijatrije
Veštine i spremnost da se uspostavljaju i održavaju društvene veze, da se nepoznato prihvata sa oprezom a ne sa strahom, da se kaže „hvala” i „molim”, mnogo su važnije nego
naučeno čitanje, pisanje i računanje pre polaska u školu
Polazak u školu je veliki događaj u svakoj
porodici. Prelazak iz poznatog kućnog okruženja ili vrtića u novu sredinu jeste preokret
za dete, ali i za roditelje. Dete treba da bude
doraslo takvoj promeni da bi se što lakše prilagodilo novim obavezama. Od prvih utisaka
o školi zavisiće i njegov odnos prema učenju
i daljem obrazovanju, prema novim drugovima i obavezama koji će zameniti dotadašnju
svakodnevicu ispunjenu igrom.
Započnite pripreme nenametljivo, uvežbajte
put do škole zajedničkom šetnjom. Izaberite
najsigurniji put koji ne mora biti i najkraći.
Razmislite da li i koliko dugo ćete dete voditi
u školu, naučite ga da bezbedno prelazi ulicu,
raspitajte se da li će na putu do škole imati
društvo dece koju poznaje iz vrtića ili parka.
Dozvolite mu da se igra u školskom dvorištu,
zavirite u hodnike i učionice. Objasnite mu
šta su klupa i tabla, koliko traju časovi, veliki
i mali odmor, koliko dugo će ostajati u školi
(uporedite sa boravkom u vrtiću - obradova-
16
BETTY magazin
septembar 2014.
će ga već poznata dužina odsustva od kuće!).
Podsećajte dete da će imati mnogo novih, ali
sigurno i nekog poznatog druga iz zgrade,
ulice ili predškolske grupe. Ako su detetu
poznati okruženje i društvo, mnogo će lakše
prihvatiti i nove septembarske obaveze.
Već znate da dete upija sve vaše rečenice i
prati vaše postupke. Ne plašite ga školom,
radije se pred njim prisećajte lepih dana tokom svog školovanja. Oslobodite prvo sebe, a
onda i dete svih predrasuda o školi. Pred
njim je mnogo godina koje treba da provede
u učenju – ne bi trebalo da ih započne sa
ubeđenjem da škola služi da „popravlja i
muči” decu. Uzdržite se od rečenica tipa „jedva čekam da pođeš u školu, tamo će te srediti”, ili „gotovo je sa igranjem”. Umesto toga,
ispričajte mu koliko ste voleli svog učitelja,
kako ste najbolju drugaricu upoznali baš u
prvom razredu, ili nešto slično. Nasmejte ga
nekom anegdotom iz školske klupe.
Opremite zajedno poseban kutak za učenje,
uključite budućeg prvaka u kupovinu
školskog pribora i učinićete mu ideju škole
zanimljivijom. Obavezno ga povedite u kupovinu torbe da bi dete moglo da je isproba
(preporučuje se nošenje na leđima a ne na
ramenu). Torba treba da odgovara uzrastu i
konstituciji deteta ali mu dozvolite da izabere boju ili neki detalj. Poštujte zahteve učitelja, ali po polasku u školu kontrolišite nije
li ponelo višak knjiga i pribora, jer se danas
pedijatar
www.betty.rs
srećemo sa sve većim problemom deformacija kičmenog stuba kod školske dece.
Intelektualna zrelost deteta se odnosi na
opažanje, govor, pamćenje, uviđanje odnosa
između uzroka i posledica, prebrojavanje
predmeta, ali i sposobnost da mašta i donosi zaključke. Ove sposobnosti možete da
vežbate i kroz igru. Na primer, sa mališanom razvrstavajte, dodajte ili oduzimajte
kamenčiće, u prodavnici brojite jabuke, neka
vam pomogne u merenju – steći će pojam o
broju i količini.
Pokažite mu promene u prirodi, navedite
ga da poredi šta je veće ili manje, učite ga
osnovnoj orijentaciji u prostoru (gore-dole,
desno-levo, duboko-plitko...) i vremenu
(dan, mesec, godišnje doba, doba dana).
Pisanje se uvežbava i kroz bojenje bojanki,
a fina motorika šake se postiže i slaganjem
slagalice, rezanjem olovke, savijanjem salveta, brisanjem prašine ili posuđa.
Veštine kao što je spremnost da se uspostavljaju i održavaju društvene veze, da
se nepoznato prihvata sa oprezom a ne sa
strahom, da se kaže „hvala” i „molim”, mnogo su važnije nego naučeno čitanje , pisanje i
računanje pre polaska u školu.
Trebalo bi da ste već odavno počeli sa razvijanjem radnih navika. Samostalnost u predškolskom uzrastu znači da je budući prvak
Podstičite radoznalost
Bavite se detetom, pokažite mu
da se radujete što je dovoljno poraslo za nove poglede u svet.
Omogućite mu da se više druži sa
vršnjacima (naročito ako nije išlo
u obdaniše), podstičite njegovu
radoznalost, otkrijte mu kroz čitanje novi svet koji ga čeka među
koricama školskih knjiga.
sposoban da se samostalno obuče, “zategne
krevet”, vodi računa o ličnoj higijeni.
Dobro je da ima neku „malu” obavezu u kući,
da prošeta ljubimca, zalije cveće ili postavi
sto. Sa polaskom u školu će dobiti obavezu
da održava svoj školski pribor i radni prostor. Poštovanje rutine redovnih obroka i
ranijeg odlaska na spavanje se podrazumeva
– biće vam lakše ako uvedete rutinu mesta i
vremena u kome se rade domaći zadaci.
Uskladite vreme za učenje sa porodičnim
obavezama, budite kod kuće u to vreme,
dozvolite mu da pokuša da uradi samo
domaći zadatak, ali budite u blizini da mu
pomognete. Dobro je da pripremite prvaka
da će ga u školi ocenjivati i upoređivati
sa drugom decom. Stalno ponavljajte da
njegova uspešnost u školi neće uticati na
vašu bezuslovnu ljubav prema njemu i da
će vas ljutiti samo nerad ili nemar prema
školskim obavezama. Pohvalite svaki uspeh,
ohrabrite posle neuspeha i ne ustručavajte
se da razgovarate sa učiteljicom ili školskim
psihologom ukoliko se dete ili vi ne snalazite
u novim ulogama.
Polazak u školu je normalan sled događaja,
od vašeg opuštenog i pozitivnog stava zavisiće i stav vašeg deteta o znanju i obrazovanju.Vaše dete je posebno i jedinstveno
– pred vama je zadatak da ga pripremite i
pratite u novom poglavlju odrastanja.
SEPT
PREPEMBAR
O
MESERUKA
CA
Controloc Control
Rešite se gorušice! Leči
i uzrok i posledice. Više
ne morate da izbegavate
svoju omiljenu hranu.
OTC
Biofar Tri-Activ
Magnezijum komplex 300
Biofar Tri-Activ Magnezijum kompleks 300 u
svakoj šumećoj tableti
sadrži 300 mg magnezijuma uz dodatak vitamina B kompleksa, C
i E. Pruža maksimalan
efekat iz samo jedne
tablete dnevno.
Ozosept
MamaVit
Biokompleks za
trudnice i dojilje
Rastvor, gel i sprej
se koriste kod oboljenja desni, usne
duplje i ždrela. Efikasni su u tretmanu
parodontopatija,
posle stomatoloških intervencija
i kod osoba koje
imaju protetičke
nadoknade (proteze, mostovi).
Diurex
ekstrakt rastavi}a
Preporučuje se za
uklanjanje otoka i kod
upale urinarnog trakta.
Sprečava nastanak
peska i kamena i
olakšava njihovo izbacivanje.
MamaVit je dijetetski suplement,
koji sadrži 10 minerala i 12 vitamina. Namenjen je ženama koje
planiraju trudnoću, trudnicama i
dojiljama. Doziranje: jedna tableta
dnevno, uveče pred spavanje.
Pantenol
rastvor
100ml
- ispiranje i oblaganje
povreda i zapaljenja na
koži i sluzokoži;
- pomaže u tretmanu
oštećene kose, ubrzava rast kose i vraća joj
važnost i sjaj
Kansen krem
Kapi
od koprive
1% 20 g
30 ml
Kansen krem 1% za lečenje gljivične infekcije
kože.
OTC
Espumisan®L
30ml
Za simptomatsko
lečenje tegoba
koje su nastale
usled nakupljanja
gasova u sistemu organa za
varenje, kao na
primer nadimanje, flatulencija
(gasovi) i grčevi
kod beba.
Zahvaljujući obilju
mineralnih materija
proizvod doprinosi
jačanju i očuvanju
vitalnosti organizma.
Natural Wealth
Natural Omega-3
1000mg
Preporučuje se za jačanje imuniteta i poboljšanje opšteg stanja organizma, prevenciju bolesti
srca i krvnih sudova, kod
oslabljene cirkulacije,
povišenih masnoća u
krvi, problema sa suvom
kožom, ekcema i dermatoza.
Beviplex N
dra`eje
Podmiruju dnevne
potrebe organizma za
vitaminima B grupe,
i nadoknađuje njihov
nedostatak u ishrani.
UroProstal kapsule
30 komada
Primenjuje se:
- Kod učestalog, otežanog i nepotpunog pražnjenja pri mokrenju
- Kod dobroćudnog povećanja prostate
- Za zaštitu
ćelija prostate
OTC
Biljne kapi
sremu{
BILJNE KAPI SREMUŠ
pomažu pri snižavanju visokog krvnog
pritiska, holesterola,
održavanja zdravlja
kardiovaskularnog
sistema kao i opštem
zdravlju organizma.
Nivea krem
75ml
Nenadmašna hidrantna krema za svaki tip kože, za decu,
kao i za odrasle, za svako
godišnje doba.
Wartner
Nailexpert
losion protiv
gljivica na
noktima
Wartner Nailexpert
losion protiv gljivica na
noktima uz jednostavnu primenu pruža
brzo vidljive rezultate
i trenutni prestanak
svraba. Takođe, deluje i
preventivno.
MS
MS/OTC
Pre upotrebe detaljno proučiti uputstvo! O indikacijama, merama opreza i neželjenim reakcijama na lek, odnosno medicinsko sredstvo, posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom.
zdravlje
www.betty.rs
ALCHAJMEROVA BOLEST
Vežbanje
mozga
Prof. dr Elka Stefanova
Širok krug prijatelja i druženje sa drugim ljudima u kombinaciji sa mentalnim aktivnostima,
od rešavanja ukrštenica, do učenja novih jezika, pomažu u zaštiti od Alchajmerove bolesti
PREVENCIJA:
STARITE AKTIVNO
• Živite i hranite se zdravo
• Vežbajte svoje telo i um
• Protegnite noge i mozak
• Družite se s drugim ljudima
• Redovno se kontrolišite kod doktora
• Uredno uzimajte prepisane lekove za povišeni krvni pritisak, šećernu
bolest, bolesti srca itd.
Alchajmerova bolest se razvija postepeno.
U ranim fazama, pacijent ima probleme sa
usvajanjem novih informacija, a onda počinju
poteškoće s prisećanjem skorašnjih događaja, ili u pronalaženju reči da bi se izrazili. U
ovom stadijumu bolesti imaju poteškoća sa
obavljanjem administrativnih i finansijskih
transakcija složenijeg karaktera. npr u banci
u pošti, u opštini i sl.
20
BETTY magazin
septembar 2014.
Kako bolest napreduje, pacijent može imati
poteškoća da se seti koji je dan ili mesec, da
pronađe put u poznatom okruženju, ili da
odluta negde i da kasnije ne ume da se vrati
nazad. Sve teže obavlja svoje svakodnevne
životne aktivnosti od najobičnijih kao što
su uključivanje aparata, pripreme hrane i
vođenja domaćinstva, gledanje TV, čitanja,
pisanja. Pacijent često postaje razdražljiv ili
odsutan dok se bori sa strahom i frustracijom jer su mu nekada poznata mesta postala
strana i neobična. Promene u ponašanju se
manifestuju i tako što pacijent postaje sumnjičav, nesiguran, i zbog razgradnje i govora
postaje nesposoban da učestvuje u razgovoru. Na kraju postaje potpuno nesposoban za
obavljanje osnovnih životnih funkcija, kao što
su hranjenje, samostalno kretanje, kontrola
stolice i mokrenja i korišćenje toaleta.
zdravlje
www.betty.rs
FAKTORI RIZIKA
Dve su grupe faktora rizika za AB. U prvoj su oni na koje nije moguće uticati, kao što su
starost, pol i genetski uticaji. Druga grupa se odnosi na faktore rizika koji su podložni promeni sa određenim intervencijama, bilo farmakološkim ili promenom stila života, s tim što
je važno istaći da su posebno važne intervencije u srednjem životnom dobu. Od ostalih
faktora značajni su depresija, povreda glave, niži nivo obrazovanja, niži premorbidni koeficijent inteligencije i fizička neaktivnost.
Starija životna dob je najznačajniji faktor rizika. Bolest se najčešće javlja kod osoba starijih
od 65 godina. Posle 85. godine života, rizik se znatno povećava, pa je razvoj ovog oboljenja
moguć kod svake druge osobe. Postoje kontroverzni podaci o različitoj distribuciji među
polovima, a razlog nešto veće predominacije kod ženskog pola najverovatnije je duži
životni vek žena.
Interesantno je da isti faktori rizika koji mogu dovesti do srčanog oboljenja ili moždanog
udara, povećavaju i rizik od razvoja AB. To su: visok krvni pritisak, visok nivo holesterola u
krvi, loše regulisana šećerna bolest, poremećaj srčanog ritma po tipu atrijalne fibrilacije,
insulinska rezistencija, gojaznost, prekomerno
konzumiranje alkoholnih pića,
pušenje.
DEMENCIJA I STAROST
Pacijenti koji boluju od Alchajmerove
bolesti mogu da žive dugo i umru od
pratećih komplikacija koje se javljaju
kod nepokretnih pacijenata. Vreme od
dijagnoze do smrti pacijenta je od oko
sedam do deset godina, ali postoje razne
varijacije, od tri do dvadeset godina, što
zavisi od starosti pacijenta, zdravstvenog
stanja, kao i od nege koju pacijent dobija.
Veoma retko bolest se može javiti i kod
ljudi mlađih od 40 godina, kada treba
razmotriti genetske uzroke oboljenja.
Istraživanja pokazuju da je veći rizik za
razvoj Alchajmerove bolesti kod ljudi čiji
su najbliži rođaci, majka, otac, brat, ili
sestra, oboleli. Rizik se povećava ukoliko
postoji više obolelih članova u jednoj porodici. Međutim, pored genetskih faktora,
važnu ulogu u nastanku AB imaju i faktori
sredine, što znači da se bolest ne mora
obavezno javiti više puta u okviru jedne
porodice.
Postoje izvesne tvrdnje da se AB češće
javlja kod ljudi koji imaju niži stepen obrazovanja (manje godina škole). Međutim,
pokazano je da mentalna aktivnost u bilo
kom obliku pomaže u zaštiti i preventivi, i odlaže pojavu AB, pa mnogi hvale
rešavanje ukrštenica, učenje novih jezika i
veština, te razne druge mentalne izazove. Od nespornog značaja su i socijalne
aktivnosti, druženje sa drugim ljudima.
Alchajmerova bolest (AB) je najčešći
oblik demencije. Procenjuje se da
šest do deset odsto populacije posle
65. godine života razvija demenciju.
Najveći deo (od 60 do70 %) čini AB. S
obzirom da je prema poslednjem popisu
stanovništva u Srbiji evidentirano oko
17,7 odsto ljudi starijih od 65 godina,
očigledno je da i kod nas problem demencija postaje veoma aktuelan, jer je
starost najznačajniji i najpoznatiji faktor
rizika za razvoj sporadičnog oblika AB.
Samo mali procenat čine tzv. familijarne
demencije (2.5 do 5 %).
Smatra se da osobe sa širokim krugom
prijatelja imaju šezdeset posto manji rizik
od nastanka demencije.
TERAPIJA
Lečenje se u našoj zemlji sprovodi u
skladu sa savremenim pristupom u lečenju
demencija preporučenim od svetskih i
evropskih terapijskih regulatornih agencija.
Poslednjih 15 godina napravljen je veliki
korak unapred lečenju Alzheimerovog tipa
demencije uvođenjem inhibitora holinesteraze (tri leka: donepezil, rivastigmin,
galantamin), koji se primenjuju u početnoj i
srednjoj fazi bolesti. Efikasnost im je generalno jednaka. U drugu grupu lekova spada
memantin, lek koji se koristi u umerenom i
krajnjem stadijumu demencije. Svi pomenuti lekovi su simptomatski, što znači da ne
leče nastajanje/uzrok bolesti, već uspostavljaju hemijsku ravnotežu u mozgu i na neko
vreme usporavaju napredovanje bolesti.
DIJAGNOZA
Kada se postavlja dijagnoza AB, potrebno je
da se isključi bolest štitaste (tireoidne) žlezde, nedostatak vitamina (npr. vitamin B12)
ili neka hronična infektivna stanja mozga.
Putem kompjuterizovane tomografije
mozga (CT pregled), isključuje se postojanje različitih procesa u mozgu koji mogu da
daju kognitivno oštećenje.
U obaveznoj dijagnostici su i detaljna
procena poremećaja pamćenja i drugih kognitivnih funkcija. Pomoću različitih testova
određuje se stepen i kvalitet oštećenja
pamćenja i drugih kognitivnih funkcija i
sa velikom sigurnošću postavlja dijagnoza
demencije.
Jedna od značajnih prednosti je što postoji
mogućnost i određivanja specifičnih sup-
stanci u moždanoj tečnosti, koje predstavljaju glavne markere Alzheimerove bolesti,
kao što su beta-amiloid, tau proteini, koji
oslikavaju patološke promene koji se
odvijaju u mozgu koji je zahvaćen bolešću.
Drugi važan marker bolesti se određuje
pomoću Pozitrone emisione tomografije
(PET), koja omogućava merenje funkcionalnosti i aktivnosti mozga i posebno struktura koji su najviše oštećeni na početku
bolesti.
Isto tako koristimo druge „imaging/vizualizacione” tehnike kao što je magnetna
rezonanca (MR koje omogućavaju slikanje
i merenja veličine moždanih struktura,
posebno onih regiona koji imaju značajnu
ulogu u pamćenju kao što je hipokampus).
Takođe, moguće je odrediti i genetske
poremećaje u onim retkim slučajevima porodica sa AB ili drugim oblicima demencije,
koje se javljaju iz generacije u generaciju.
septembar 2014.
BETTY magazin
21
moda
www.betty.rs
Renesansna elegancija
Košulja
Od iznenađujuće prefinjene lanene košulje pronađene
pre pet milenijuma u egipatskoj grobnici, do moderne
košulje, nismo se od nje odvajali čak ni kada je smatrana nepristojnom i nedostojnom. Danas je ona deo
svačijeg garderobera i zbog nje sve ređe govorimo da
nemamo šta da obučemo
Katarina Vijatov
Evolucija košulje je zapisana u različitim izvorima, ali da bismo je upoznali iz ugla neophodnosti i mode, potrebno je da krenemo na
proputovanje kroz istoriju kostima i tradicije.
Različita su okruženja i okolnosti u kojima
se javljala, a lokaliteti su toliko udaljeni da je
sasvim sigurno da narodi koji su je koristili
nisu komunicirali između sebe i na taj način
upoznali udobnosti ovog večno modernog
komada odeće. Iako je prvi pronađeni primerak ležao u egipatskoj grobnici pre pet hiljada
godina, Evropljani vole da polažu prava na nju
i smatraju je svojom, prvenstveno muškom,
odevnom inovacijom.
Kroz 12 vekova poznate istorije kostima, nosili
su je uglavnom muškarci renesanse i to u toku
kupanja, da bi iz improvizovane kade ona dostigla
najvišu poziciju na modnom pijedestalu, ali i dalje
u muškom svetu, kao dokaz prestiža i potvrda statusa. U srednjem veku je bila sastavni deo nošnje,
ali kao pravilo, uvek ispod druge odeće, tako da
nije videla svetlost dana kao glavni odevni predmet
sve dok je srednji staleži nisu preuzeli zbog njene
jednostavnosti i udobnosti. U 17. i 18. veku nošenje
košulje se čak smatralo nepristojnim ukoliko se nosi
samostalno, pogotovo za žene. Ali u 20. veku košulja
dobija svoj modni i praktični značaj, a u 21. veku
već ne postoji garderober bez bar jedne klasične
košulje ili neke od njenih varijacija.
Renesansa
22
BETTY magazin
septembar 2014.
Renesansa (period od 14-17. veka) je italijansko
vreme. Italijani su oduvek voleli razmetanje,
obožavali su glumu i najskuplje i najfinije tkanine koje su se u to vreme koristile. Njihov stav
moda
www.betty.rs
Košulja i kragna
Poslovna košulja je na početku 20. veka
dobila pravila zasnovana na boji kragne.
Bele kragne su ukazivale na to da osoba
koja ih nosi radi posao u kancelariji, a
plava kragna je obeležavala osobe koje
rade terenski posao. Iako se ova pravila
nisu ustoličila kao zvanična, oni kojima je
društvena podela bila od važnosti su uveli i sive kragne za tehničke struke i roze
kragne za uslužne delatnosti. S obzirom
na slobode koje su donele godine nakon
ratova, podela na osnovu boje kragne
je odbačena, a slobode odevanja na
radnom mestu su sve prisutnije.
prekrivale prozračnom tkaninom, a za
najhrabrije među njima, grudi su ostajale
otkrivene. Uz ovakve košulje nosile su se
izvezene suknje i mnogo nakita.
U ovom periodu, košulja postaje sve
kraća, pa se nosi do struka ili najdalje do
kukova, obavezno uparena sa donjim vešom, dugim, koji se nosio ispod pantalona, a košulja je prekrivala samo najmanji
deo intimne regije. Tada je košulja bila i
neophodna iz higijenskih razloga. Štitila
je kožu od veoma teških i prljavih gornjih
komada odeće. Međutim, ubrzo luksuz
postaje imperativ za moderne Italijane pa
i košulja postaje prefinjena. Proizvode se
lepše, lakše, luksuznije i udobnije košulje.
„Idealan“ muškarac ovog doba je nosio
svilenu košulju, prsluk, ogrtač, kratke
pantalone, čarape i mrežicu za kosu.
Svilena košulja je bila osnova mode jer je
svila prijatna na dodir i nosila se najbliže
koži.
Iako je svila plemenita i prijatna, ovakva
košulja je bila simbol radne snage, mučnog života u siromaštvu, pa je artistokratija preko nje obavezno nosila prsluk, tzv.
doublet, a preko njega ogrtače od raskošnih materijala kako bi zadovoljili potrebu
za elegancijom i pokazali svoje imućno
poreklo.
Raskošna neupasana muška košulja je
bila i glavni odevni predmet gotike, stila
koji je Evropu obojio u crno s početka 13.
veka. Odlika stila je bila u bledom tenu,
tamnoj šminki i crnoj odeći koju su svi
posedovali. Koristila se fina svila, koža i
čipka, vrlo malo srebrnog nakita. Preko
košulje muškarci su nosili polukružni
plašt, a žene su nosile duge suknje, pantalone i haljine. U ženskoj modi gotike, kra-
gna je imala važniju ulogu od košulje koja
je dominirala muškim odevnim pravilima.
Košulja danas
Iako je košulja komad garderobe koji
skoro svako poseduje i nosi u najrazličitijim prilikama, i dalje se smatra da je
njena osnovna funkcija formalni, poslovni
stil. Tako osobe na vodećim pozicijama,
uglavnom oni koji se bave finansijama ili
menadžmentom, u velikim kompanijama
nose košulje bele boje. Naravno, pravilo
je neformalno, i umesto čisto bele, košulja
danas može biti i roze, nijansirana plava,
na pruge, itd.
Prikladna poslovna košulja za žene, pak,
pruža više mogućnosti. Danas to nije
samo oštro sečena košulja bez nabora i
koja je, obavezno, dobro ispeglana. Slobode oblačenja danas pružaju mogućnosti
kombinacija boja, košulja sa detaljima, pa
se i nabori računaju u prikladno odevanje. Zbog tih mogućnosti ženska košulja
je imperativ za moderan, poslovni ali i
zanimljiviji izgled nego što je nekada bilo
uobičajeno. Pored toga, žene imaju izbor
između pantalona i suknji koje mogu nositi sa košuljom, pa i mogućnost nošenja
uvek nove kombinacije ide damama u
prilog.
Rupice i dugmići
Iako ne važi samo za košulju, sigurno
ste primetili da su kopčanja na muškim
i ženskim odevnim predmetima na
suprotnim stranama. U poslednje vreme,
moda nalaže da je primereno za žene da
nose i muške krojeve, pa se smatra da će
pozicija dugmadi napraviti razliku između onoga što je namenjeno jednima ili
drugima. Nažalost, ni to nije istina, kao ni
mišljenje da kod ženskih odevnih predmeta dugmad stoje na levoj, dok kod
odeće namenjene gospodi ona stoje sa
desne. Istina je da su u prošlosti ljudi bili
češće desnoruki, pa su dugmad prirodno
bila smeštena na desnoj strani. Tako su
muškarci koji su se oblačili samostalno
imali olakšano kopčanje sa desne strane,
a damama su po pravilu pomagale
sestre, majke ili služavke, a njima je praktično bilo obrnuto kopčanje, tj. išlo im je
na ruku. Taj običaj pozicioniranja rupica
i dugmića se zadržao do danas, ali sada
već bez posebnog razloga.
Ženske kravate, broševi i bedževi, marame, ešarpe i nakit osvežavaju svaku
odevnu kombinaciju pa je jasno zbog čega
je košulja ostala jedan od omiljenih odevnih predmeta. U ratu između male crne
haljine i košulje, košulja bi verovatno
pobedila upravo zbog njene praktičnosti i
višenamenske prirode.
Pajns
čitajte uz BETTY
prema modi je bio u skladu sa idealizacijom čoveka koja je obeležila renesansni
period. Po ugledu na špansko šivenje, košulje su bile jako izrezane i krojene tako
da naglase bujnost grudi koje su dame
Blejk Krauč
Blejk Krauč je trenutno jedan od
najčitanijih pisaca na Kindlu, na
čijem se prvom mestu zadržao
čak četiri nedelje, a njegova
dela se smatraju modernim Tvin
Piksom (kako autor naglašava –
roman je i nastao usled nezadovoljstva krajem kultne serije).
Ako ste ljubitelj misterija od kojih
se koža ježi, ili knjiga koje se ne
ispuštaju iz ruke po celu noć,
„Pajns“ će vam postati jedna od
omiljenih.
Iako roman počinje već ispričanom pričom o čoveku koji se budi
zbunjen u nepoznatom okruženju, ono što sledi nije ni nalik bilo
čemu što ste pročitali do sada.
Nećete gubiti vreme na prazan
hod jer ga nema, a napetost i neizvesnost neće popuštati. Krauč
je jedan od najinventivnijih živih
pisaca, a „Pajns“ će vam pokazati
i zbog čega.
Glavni junak, Itan, je izgubljen u
nepoznatom mestu iz koga nema
puteva, za njega niko nije čuo,
niti bilo kome može da se obrati
za pomoć. Kako vreme odmiče
i strah raste, naš heroj shvata da
Vejvard Pajns nije mesto na kome
bi neko želeo da se nađe. Naime,
sve ukazuje na to da nešto nije u
redu ni sa mestom, ni sa ljudima.
Ovde Kraučov smisao za misteriju
obrće uloge čitaoca i knjige – priča će progutati vas, a ne obrnuto.
Na trenutke ćete izgubiti veru u
ono što mislite da znate o Itanu
Bergu. Slikom ćete se vratiti u
vreme kojeg se seća iz Zalivskog rata, kada je u pritvoru bio
mučen, a zapitaćete se da li ste
sa ove ili one strane zdravog
razuma.
Dok ne dođete do odgovora
susrešćete se sa neverovatnim i
opasnim, a naučićete i da utopija
ne postoji, ni u kakvom obliku.
septembar 2014.
BETTY magazin
23
BETTY farmaceut
www.betty.rs
Čuvanje lekova
NA SUVOM I TAMNOM MESTU
VAN DOMAŠAJA DECE
mr ph Dušan Goljić
Kontrolisanjem kućne apoteke, pravilnim čuvanjem i pregledanjem rokova trajanja,
aktivno doprinosimo kvalitetu sopstvenog lečenja
Prag apoteke prelazimo u potrazi za onim
malim detaljem, koji će za nijansu povratiti
balans u našem telu i olakšati nam korak
kroz život. Ponekad je teško razumeti sve
savete i praktično ih primeniti tokom sprovođenja terapije.
Dodatno, preparate insulina potrebno
je čuvati u frižideru na temperaturi
2⁰C -8⁰C, nikako ih ne zamrzavati i pre
upotrebe ostaviti ih da odstoje na sobnoj
temperaturi oko 30 minuta. Jako je
važno napomenuti da, insulin koji je bio
zamrznut ne sme da se koristi ni nakon
odmrzavanja. Vakcine treba čuvati takođe u frižideru na istoj temperaturi (2⁰C
do 8⁰C).
Iz apoteke izlazimo upoznati sa adekvatnom ishranom i pravilnim režimom
doziranja. Fokusirani na pravilnu primenu
terapije, često zaboravljamo uputstvo kako
da pravilno čuvamo lekove. Obavezno pročitajte uputstvo proizvođača koje dobijete uz
lek, a pravu informaciju možete uvek dobiti
od svog farmaceuta.
Farmaceutski preparati imaju složen
sastav. Pored glavnog jedinjenja, koje je
odgovorno za dejstvo leka, većinu sastava
čine pomoćne supstance, koje se dodaju da
povećaju apsorpciju, obezbede brzinu i dužinu delovanja leka i održe stabilnost celog
preparata. Svaka komponenta ima svoje
osobine kao što su rastvorljivost, osetljivost
na temperaturu i sunčevu svetlost, i, naravno, rok trajanja. Uslovi čuvanja leka upravo
zavise od karakteristika svih komponenata
koje ulaze u njegov sastav. Stoga u procesima proizvodnje, skladištenja i distribucije
poštuju se smernice Dobre Proizvođačke
Obezbeđenje kvaliteta
Da bi stigao do vas, svaki lek prolazi put
od proizvođača, preko distributera, do
same apoteke, a odgovarajuće uslove
(pre svega temperaturu) neophodno je
sačuvati u svakom trenutku kako bi lek
sačuvao svoja svojstva i bio bezbedan za
primenu. Ništa nije prepušteno slučaju,
pa je i obezbeđenje kvaliteta lekova
regulisano smernicama propisanim za
svakog učesnika u lancu, od proizvođača, preko distributera do apoteke,
odakle pacijent preuzima dobru praksu
čuvanja i korišćenja leka.
Prakse (GMP), Dobre distributivne prakse
(GDP) i dobre apotekarske prakse (GPP),
kao standardi za očuvanje kvaliteta leka.
24
Lekovi u čvrstom obliku (tablete, kapsule) podložni su uticaju vlage i visoke temperature. Promenljivi uslovi čuvanja mogu
BETTY magazin
septembar 2014.
Pojedini lekoviti oblici kao što su biljne
kapi i tinkture sadrže alkohol koji
isparava i čuvaju se u dobro zatvorenoj
boci. Za čuvanje čajeva neophodna je
suva ambalaža, sa optimalnim strujanjem
vazduha, jer su biljne komponente osetljive na vlagu i podložne razvoju buđi.
Ispravnost i kvalitet
kompromitovati stabilnost leka, promeniti
njegov sadržaj i time ugroziti ishod terapije.
Zato se preporučuje čuvanje na suvom
mestu pri temperaturi do 25⁰C. Ambalažu
lekova i uputstva treba sačuvati i po potrebi
pogledati rok trajanja.
Tečni farmaceutski oblici podležu posebnom načinu skladištenja. Sirupi za povišenu
temperaturu, kao i biljni sirupi za kašalj su
stabilni u tečnom obliku i izdaju se u neotvorenom fabričkom pakovanju. Osetljivi su
na svetlost i temperaturu i stoga treba ih držati na tamnom i hladnom mestu do isteka
roka trajanja označenog na pakovanju.
Antibiotici su nestabilni u vodenom rastvoru i zato se sirupi izrađuju u apotekarskim
uslovima neposredno pre upotrebe. Rastvoreni, postaju osetljivi na temperaturne
varijacije. Rok trajanja im je od deset do
četrnaest dana od otvaranja i najbolje ih je
držati na mestu konstantne temperature,
ispod 25⁰C ili u frižideru.
Posebnu grupu predstavljaju vagitorije
i supozitorije koje se tope na telesnoj
temperaturi i moraju se držati na hladnom
mestu, da bi se izbeglo nepotrebno otapanje
i time otežala njihova upotreba.
Svaka serija leka se, pre puštanja u
promet, proverava i tek kada je potvrđeno da su zadovoljeni svi kriterijumi sa
aspekta ispravnosti i kvaliteta, lek može
da napusti fabriku. Lekovi se od proizvođača prevoze do veleprodaja lekova, koje,
iako nevidljive za pacijente, predstavljaju
važnu kariku u lancu snabdevanja tržišta
lekovima i očuvanju njihovog kvaliteta.
Veleprodaja ujedno ima i ulogu distributera odnosno, u strogo kontrolisanim
uslovima propisanim od strane proizvođača leka, skladišti lekove i dalje ih
prevozi do apoteka.
Kućnu apoteku neophodno je držati na
suvom, tamnom mestu, van domašaja dece.
Preporučuje se čuvanje lekova u plastičnoj
kutiji, sa označenim crvenim krstom na
omotu. Posebno bi bilo dobro izbegavati
držanje lekova u kuhinji ili kupatilu, jer
prisustvo vlage u vazduhu i temperaturnih
varijacija može smanjiti stabilnost preparata i skratiti rok trajanja.
Kontrolisanjem kućne apoteke i pregledanjem rokova trajanja, aktivno doprinosimo
kvalitetu sopstvenog lečenja. Lekovi nas
čuvaju od zaraze, temperature, panike i
bola. A da bi lekovi to radili na pravi način,
moramo i mi čuvati njih.
zdravlje
www.betty.rs
CISTITIS
Cistitis nastaje usled upale membrane mokraćne bešike, a kao
posledica bakterijske infekcije, iritacije ili povrede. Iako se cistitis može javiti kod bilo koga, žene se češće suočavaju sa ovim
problemom. Zapravo, 50 odsto žena se u toku života barem
jednom suoči sa problemom cistitisa
Žene češće oboljevaju od cistitisa nego
muškarci jer im je mokraćna cev koja omogućava protok mokraće kraća pa su, samim
tim, i veće šanse da bakterije dospeju u
bešiku i izazovu infekciju. Udaljenost uretre od anusa kod žena je takođe kraća, što
bakterijama olakšava pristup do bešike. Cistitis se češće javlja kod seksualno aktivnih
žena i nakon menopauze.
Simptomi se veoma lako primećuju. Najčešće se pojavi oštar bol ili osećaj peckanja
prilikom mokrenja. Može se javiti i česta
i hitna potreba za mokrenjem, ali se izbacuje samo malo količina tečnosti. Mokraća
može biti tamna, mutna, jakog mirisa ili
može sadržati tragove krvi. Ostali poznati
simptomi su bol u predelu iznad pubične
kosti ili u donjem delu leđa, kao i neraspoloženje.
Lečenje
Umereni cistitis se uglavnom samostalno
povuče u roku od dva do četiri dana, a
proces se može ubrzati povećanim unosom
tečnosti, sokom od brusnice i ječmenom
vodom.
Ukoliko simptomi ne prolaze ili se prvi put
susrećete sa njima potrebno je da se konsultujete sa vašim lekarom ili farmaceutom
jer, u retkim slučajevima, cistitis može
izazvati infekciju bubrega.
Preporuka
Povećan unos tečnosti
pospešuje ispiranje urinarnog sistema, dok paracetamol i drugi lekovi
protiv bola koji se izdaju
bez lekarskog recepta
pomažu kod umirivanja
bola i neprijatnosti.
U nekim slučajevima se preporučuju kratki
periodi terapije antibioticima, uz konsultaciju sa lekarom, a simptomi bi trebali da
počnu da se povlače već nakon prvog dana
primene.
Prevencija
- Unosite dovoljno tečnosti
- Dnevno popijte čašu soka od brusnice
- Pravilno brisanje se kreće spreda ka
pozadi
- Nosite udobnu garderobu i pamučni veš
- Izbegavajte potencijalne iritante kao što
su parfimisane kupke i vaginalni dezodoransi
- Ne klistirajte se
- Pre i nakon seksualnog odnosa obavezno operite regiju, i pokušajte da mokrite
ubrzo nakon odnosa
Za dodatne savete konsultujte se sa lekarom ili vašim BETTY farmaceutom.
biljke
www.betty.rs
Cvet ljubavi
RUŽA
Rosa canina L.
divlja ruža, šipurak, šipak
Rosaceae
Prof. dr Radiša Jančić
Ruže su cenjene kao dekorativne vrste. U osnovi
velike raznovrsnosti gajenih ruža nalazi se nekoliko
samoniklih vrsta. Mnoge
stare evropske sorte nastale su uz učešće galske ruže
(R. galica), široko rasprostranjene u Francuskoj gde
je unešena u 13. veku iz
Male Azije.
Ta ruža, i one koje su od
nje nastale hibridizacijom sa drugim vrstama R. damascena i R. centifolia dala je sorte
poznate po lepoti i mirisu cvetova. Druga
grupa sorti – čajne ruže, cvetovi im mirišu
na čaj, nastala je od ruža iz Azije (muskatna
ruža R. moshata) uvezenih u Evropu krajem
18. veka. Postoji i treća grupa, remontantna
ruža, cveta celog leta, dobijena je ukrštanjem R. damascena i R. galica sa čajnim
ružama. Mnogo sorti je nastalo ukrštanjem
između pripadnika starih sorti, čajnih i
remontantnih ruža.
26
Sa padom Rimskog carstva dolazi i do gubljenja mnogih sorti ruža. U Srednjem veku
ruže ponovo počinju da se gaje u evropskim
baštama. Krajem 18. veka sa Dalekog istoka
se u Evropu uvoze, do tada, nepoznate vrste
ruža (na primer: R. chinensis) što je dovelo
do novog zamaha hibridizacije i selekcija.
Danas ima više od 25.000 sorti ruža.
Ruže su gajene još u Vavilonu i Asiriji.
Verovatno najstariji crtež ruže, nastao
oko 1 600 godine pre naše ere, nalazi se u
Knososu na zidu dvorca kralja Minoja. Stari
centar gajenja ruža bila je Mala Azija odakle
su ruže stigle u Grčku, a odatle u sve ostale
krajeve sveta. Ostrvo Rodos je dobilo ime po
ružama kojih je bilo mnogo na njemu.
Stari Rim je izuzetno mnogo polagao na
gajenje ruža.U Rimskom carstvu nijedna
svečanost nije mogla da prođe bez ruža.
Šipak, izvor C vitamina
Divlja ruža je žbun visine do 2,5 m. Grane
su povijene ili uspravne sa jakim i srpasto
povijenim trnovima. Listovi su neparno
perasto složeni od sedam ili devet eliptičnih,
te sterasto urezanih listića. Pri osnovi lista
nalaze se dva uzana, uvasta listića - zalisci.
Cvasti su gronje sa tri do pet cvetova na
drškama nejednake dužine, ređe su cvetovi
pojedinačni. Cvetovi su sa peharastom cvetnom ložom na čijem se obodu nalaze čašični
listići, krunični listići i prašnici. Plodnici tučaka
su u cvetnoj loži. Krunični listići su bledoružičasti, kraći od čašičnih. Plod je šipak (zbirna
orašica) 12 cm dug, široko ovalan, crven.
Cveta maja. Divlja ruža raste na proplancima,
u svetlim šumama, ne požarištima, livadama.
crven, pre nego što potpuno sazri.
Odseca se vrh i baza ploda, pa se suši brzo na
suncu ili u sušarama za voće.
Potpuno zreli plodovi se mogu koristiti za
preradu, sirovi.
Upotreba
Krajem leta, kada je šipak (šipurak) sjajno
Od svežeg zrelog ploda pravi se ukusni i
kvalitetni sok i pekmez.
BETTY magazin
septembar 2014.
Sveži i suvi plodovi se upotrebljavaju kao
blago sredstvo protiv proliva.
Od šipka se izrađuju i vitaminski čajni napitak
koji je prijatno, osvežavajuće i okrepljujuće
sredstvo, ali i izvor vitamina C. Zdrobljeni
šipurak treba prokuvati pet do 10 minuta, pa
tek posle stajanja procediti; uvek pripremite
svež napitak. Može se izmešati sa drugim
suvim divljim ili gajenim plodovima (voćni
čajevi) i kuvati zimi, kao kompot.
R. damascena je vrsta ruže od čijih se
cvetova dobija ružino ulje. Gajenje te ruže
počelo je u Bugarskoj početkom 18 veka u
takozvanoj „dolini ruža“ regionu koji se odlikuje specifičnom mikroklimom. Otvoreni
cvetovi se sakupljaju rano ujutru ili uveče i
brzo se prerađuju. Za kilogram ružinog ulja
potrebno je prosečno oko 3 000 kilograma
latica ruža. Ružinu vodicu, koja ostaje posle
izdvajanja etarskog ulja (ružinog ulja) koristi parfimerijska i prehranbena industrija.
Ruža je cvet ljubavi, s njom se često identifikuje devojka. Rđavim znakom smatra se ako
ružin cvet padne s devojačke glave.
zdravlje
www.betty.rs
Selen
ČUVAR MLADOSTI,
VITALNOSTI I ZDRAVLJA
Saša Kovijanić Dimić
Stručnjaci savetuju da se ne preteruje sa unosom selena, te pozivaju na oprez
jer je „tanka linija“ između nedostatka i viška selena u organizmu
Sačuvati vitalnost i zdravlje jedan je od
imperativa današnjice. Sve je više istraživanja koja se bave imunitetom i jačanjem
njegovih potencijala. Sve češće se naučna
istraživanja vraćaju prirodi, jer ona ima
odgovor na sva naša pitanja.
Selen – esencijalni oligoelement, jedan je
od najmoćnijih antioksidanasa, čuvar mladosti, vitalnosti i zdravlja, koji sprečava
prerano starenje kože, mišića i mozga,
učestvuje u prevenciji kardiovaskularnih
bolesti i pojedinih vrsta karcinoma, pre
svega prostate i debelog creva, omogućava asimilaciju vitamina C i E, a neophodan
je i za normalno funkcionisanje tiroidne
žlezde.
Brazilski orah
kao i namirnice bogate proteinima. Ipak,
brazilski orah je pravi rudnik ovog minerala: samo jedan plod sadrži neophodnu
dnevnu dozu.
Nedovoljna količina selena u organizmu
može se javiti usled raznih faktora, a neki
od najčešćih su: naglo smanjenje telesne
težine, gastrointestinalne bolesti, ciroza
jetre, hepatitis, menopauza, kao i pušenje
i život u zagađenoj sredini, pa je kod ovih
osoba potreban poseban oprez.
Na tržištu je dostupna i široka paleta
suplemenata namenjenih nadoknadi
selena u organizmu. Njegov nedostatak
ne daje karakteristične simptome, ali
Brazilski orah ili Bertholletia excels iz porodice Lecythidaceae, jedna je od najviših biljaka na svetu, a dolazi sa područja
Amazona. Ovi orašasti plodovi koje danas možete naći u svakom supermarketu ili prodavnici zdrave hrane vrlo su hranljivi i sadrže obilje vitamina i minerala, ali i po koji neželjeni
sastojak, zato njegovu upotrebu treba donekle ograničiti,
a preporuka je dva do tri ploda na dan. Brazilski orah sadrži
velike količine vitamina E, kao i vitamine B kompleksa. U
100 grama, brazilski orah sadrži 176 mg kalcijuma, 600 mg
fosfora, 3,4 mg gvožđa, 4,6 mg cinka, kalijum i magnezijum,
ali je ipak najpoznatiji po selenu. Ovo je orah sa najvećim
sadržajem masti u svom sastavu, ipak visok sadržaj vitamina
E zajedno sa selenom, poništava moguću štetnost ovako
visokog procenta masnoće.
Organizam nije u stanju samostalno da
proizvede selen, ali ga zato u prirodi ima
u dovoljnim količinama i, ako ste zdravi i
raznovrsno se hranite, ne biste trebali da
imate probleme sa nedostatkom selena u
organizmu. Dnevno nam je potrebno 55
mikrograma, ali sa godinama potrebe za
ovim oligoelementom rastu, pa se tako
povećava i preporučeni dnevni unos.
Povećane potrebe za selenom imaju i
trudnice i dojilje, kojima je potrebno
60 – 70 mikrograma u toku jednog dana.
Neophodne količine možemo uneti
hranom kao što su riba i morski plodovi,
spanać, pečurke, kvasac, jaja, semenke
suncokreta, integralne žitarice i beli luk,
oni po kojima bi mogli da posumnjamo
na ovu pojavu su: promena boje noktiju,
mišićna slabost i slabost srčanog mišića.
Stručnjaci ipak savetuju da se ne preteruje sa unosom selena, te pozivaju na oprez
jer je „tanka linija“ između nedostatka i
viška selena u organizmu. Doza koja
se navodi kao potencijalno štetna
odnosi se na dnevni unos od 900
mikrograma u dužem vremenskom periodu. Simptomi
„viška“ selena u organizmu očituju se različitim
alergijskim reakcijama,
mahom iritacije kože glave
i tela, mučnine i „nervoze“
organa za varenje.
septembar 2014.
BETTY magazin
27
sport
www.betty.rs
HVALA GUSKAMA
NA PERIMA ZA LOPTICE!
Dajana Debić
Kada lopticu udarite tako da se ona kreće brzinom
i do 300 km/h, onda to nije samo rekreativni sport
sa plaže, već ozbiljna zabava koja zahteva kondiciju,
spretnost i olimpijsku strast
Verovatno će vas iznenaditi podatak da je badminton planetarno
najrasprostranjeniji sport
posle, naravno, fudbala. Iako
je malo verovatno da se svaki
vaš drugi komšija bavi badmintonom kako bi doprineo
statistici i da je teško u ovo
poverovati, u prilog činjenici ide i podatak da je ovaj
prastari sport nastao pre oko
3000 godina, i to u Kini i Grčkoj, tada antičkoj, odakle potiču
naivni crteži sa motivima igre sa
reketima i sličnim lopticama.
Danas se aktivno igra u nekim od
najmnogoljudnijih zemalja – Kini, Maleziji, Indoneziji, Sjedinjenjim Državama, a
najuspešnije nacije su već godinama
unazad Kina, Malezija, Indonezija i
Južna Koreja.
Sport je svoj naziv dobio po imanju vojvode od Boforta, „House of Badminton”,
u Engleskoj, dvorcu u kome je 1877. godine osnovan i prvi badminton klub (eng.
Bath Badminton Club). Iako badminton
igramo skoro tri milenijuma, prva pravila
su napisana u ovom klubu tek 1893.
godine i vrlo su slična današnjim olimpijskim pravilima, ali i onim koja koristimo
na pesku, plaži ili zadnjem dvorištu.
28
BETTY magazin
septembar 2014.
Autoritativno telo sporta predstavlja
Međunarodna badmintonska federacija, poznata kao IBF (eng. International
Badminton Federation), osnovana 1934.
godine, a koja i danas određuje sva pravi-
la, izmene i organizuje turnire. Od 1992.
godine badminton postaje deo programa
Olimpijskih igara u Barseloni kada je finalne mečeve pratilo preko 1.1 milijarde
gledalaca računajući i televizijski prenos.
Gde su guske?
U vremenima kada je dokon um predstavljao opasnost, a stanje tela već
uveliko povezivano sa stanjem duha,
snalazilo se pomoću štapa i kanapa da se
telo umori a duh uposli. Tako su nastale
loptice za badminton (eng. shuttlecock).
Za razliku od drugih sportova u kojima se koristi reket, tenisu i stonom
tenisu, koji se
igraju okruglom
lopticom,
za badminton se
koristi
posebna, izdužena
loptica napravljena
od 16 guščijih pera
zabodenih u glavu od
plute. Kako bi se dostigao
apsolutni potencijal aerodinamičnosti, koriste se pera samo sa
levih ili desnih krila guske, i to po šest ili
sedam posebnih pera sa jedne guske, da
bi se na kraju skupila ukupno 16. Tako
svaka loptica na sebi sadrži perje od 3
različite guske. Profesionalci kažu da su
najbolja leva pera i da se od njih dobijaju najkvalitetnije loptice. Danas su one
standardizovane, pa svaka teži između
4,74 i 5,50 grama.
Rekord u veličini loptice drži primerak
u muzeju u Kanzas Sitiju koji je 48 puta
veći od standardne veličine, dugačak je
4,5 m i težak nešto više od 2,5 tone.
sport
www.betty.rs
Kako se igra, a kako pobeđuje?
Igra u brojevima
Da je badminton ozbiljan i zahtevan sport pokazuju
i istraživanja sa Bejlor univerziteta i to sa katedre za
fizičku kulturu koja kažu da prosečan meč u kome
se igraju tri seta traje oko 45 minuta. Loptica za to
vreme u vazduhu provede oko 20. Igrač u tih
45 minuta promeni kretanje najmanje 350 puta
i to pod uglom od 90 stepeni, a lopticu udari
i do 400 puta. Otprilike 150 udaraca zahteva puni
zamah ruke. Ono što najviše iznenađuje istraživače
jeste podatak da za 20 sekundi igrač može da udari
lopticu i do 5 puta punim zamahom.
Brzina koju loptica može da razvije ide i do
neverovatnih 300 km/h, ali se ova brzina
dostiže samo u deliću sekunde. Naime, pera
pružaju otpor pa ova loptica usporava brže
od bilo koje
druge okrugle.
Njena aerodimačnost i poseban let
ponajviše
definišu samu igru
i diktiraju
ritam. Budući da je
izuzetno lagana, na lopticu
za badminton
utiču strujanja vazduha i
vetar, pa
se najčešće turniri
održavaju isključivo u idealnim
uslovima u
zatvorenom prostoru.
Kao alternativa kvalitetnim prirodnim
lopticama, danas se koriste i one napravljene
isključivo od plastike koje oblikom sasvim
liče na pernate.
Profesionalni reketi su izuzetno lagani pa
bez žica teže svega između 70 i 100 grama.
Nekada su se reketi izrađivali isključivo od
drveta, ali drvo je u novije vreme zamenjeno
kompozitnim materijalima i najčešće titanijumom. Veličina i težina moraju u potpunosti
zadovoljiti kriterijume službenih pravila
badmintonskog saveza.
Verovali ili ne, badminton ima više pravila
od onog koji koristimo kao rekreativci, a
koje kaže da ste poentirali kada loptica
upadne u teren protivnika ili kada protivnik
prebaci lopticu van terena sa vaše strane.
Kao rekreativcima, i ovo je dovoljno, ali svaki
olimpijski sport ima mnogo više stavki u
svom pravilniku.
Igra traje dokle god ste u mogućnosti da vratite lopticu protivniku jednim udarcem tako
da ona ne dodirne zemlju. Teren za badminton je veličine 5,18 sa 13,40 metara za singl,
i 6,1 sa 13,40 metara za parove, a na sredini
terena se nalazi mreža na visini od 1,55 m,
preko koje se prebacuje loptica. Iako se igra
na relativno malom terenu, za takmičarsko
bavljenje ovim sportom potrebna je odlična
kondicija i poznavanje tehnike, jer čak i
prosečan igrač tokom samo jedne igre može
pretrčati i do 4 kilometara.
Badminton se igra na dva dobijena seta što
znači da se u meču mogu igrati najviše tri
seta. Pobednik seta je onaj igrač koji prvi
uspešno stigne do 21 osvojenog poena sa
minimumom od dva poena razlike. Ukoliko
dođe do nerešenog rezultata od 20:20, igra
se nastavlja sve dok jedan igrač ne odmakne
drugom za dva poena, ili dok ne stigne do 30.
Tako je maksimalni rezultat u setu 30:29.
• Badminton je najbrži sport koji koristi reket. Njegova loptica
može da dostigne maksimalnu zabeleženu brzinu od 320 km/h
• Prvo prvenstvo u SAD je održano 1937. godine u Čikagu, a
igralo se na 21 terenu
• Oko četiri miliona stanovnika u Velikoj Britaniji (oko osam
odsto) se aktivno bavi ovim sportom
• U Maleziji i Indoneziji mečeve uživo prati i do 15000 gledalaca
• Nagradni fondovi turnira se kreću i do 300-400 hiljada dolara
• Amerikanka Džudi Hašmen i dalje drži rekord sa osvojenih 17
„All-England” šampionata (takmičenje nalik Vimbldonu u tenisu)
• Svetsko prvenstvo za žene, tzv. Uber kup, su od 1956. godine
osvajale samo reprezentacije Kine, Indonezije, Japana i SAD-a
• Svetsko ekipno prvenstvo za muškarce, tzv. Tomas kup, su od
1948. godine osvajale samo reprezentacije Indonezije, Kine i
Malezije
• Poznate ličnosti koje se aktivno bave ovim sportom su Pol
Njumen, Sultan od Bruneja, Dijego Maradona...
• Svetski badminton kontroliše BWF, „Badminton World Federation”, a nalazi se u Kuala Lumpuru u Maleziji i ima 164 zemlje
članice
• Zemlje koje dominiraju ovim sportom su Kina, Malezija, Južna
Koreja i Indonezija, a predstavnici ovih zemalja osvajaju i do 70
odsto turnira u organizaciji BWF-a
septembar 2014.
BETTY magazin
29
BETTY radionica
www.betty.rs
Napravite
stalak za
olovke
i bojice
Magdalena Nikolovska
Budite kreativni i od recikliranog materijala koji nađete u kući,
napravite zajedno sa detetom nov stalak za olovke, ili pak
osvežite stari, za radni kutak vašeg mališana
Sva su deca po prirodi kreativna i vole da
se igraju sa roditeljima i odraslima iz svog
okruženja, posebno ako u kreativnoj igri
napravite i nešto zanimljivo i korisno, specijalno za njih, poput stalka za olovke, koji
treba svakom mališanu, za radni kutak koji
ste odvojili posebno za njega.
1. Pored makaza, lepka, starih dečjih novina
sa ilustracijama, dečjih crteža i kolaž-papira,
trebaju vam i čiste, oprane kutije od kafe,
sladoleda, ili samo stara, plastična čaša, te
kartonske rolne od toalet papira. Izbegavajte
konzerve koliko god bile lepe, zbog oštrih
ivica i opasnosti od povređivanja. Takođe,
pričajte sa detetom o njegovim omiljenim
junacima, bajkama, pa ono što najviše voli
možete i da iskoristite za oblaganje stalka za
olovke, naše ideje treba da vam posluže pre
svega kao inspiracija za vašu kreativnost.
2. Izaberite crteže koje je pravilo vaše dete
i dajte im nov smisao, tako što ćete, umesto
da ih okačite na frižider, njima obložiti kutiju
za olovke.
7. i 8. Kutija od kafe je odličan stalak za
olovke, jer je stabilna i nema oštre ivice. Mi
smo je oblepili kolaž-papirom u dve boje, s
geometrijskim aplikacijama.
9. Sve može da bude dobra ideja za ilustraciju
na kutiji, pa smo mi tako oblepili plastičnu
čašu dečjim ukrštenim rečima i dodali aplikacije od papira, kao sat, kokoška, padobran.
2.
4.
5.
3.
8.
9.
3. Iseckajte detalje s dečjih crteža, nanesite
lepak na pozadinu i oblepite kartonsku
rolnu od toalet papira ovim kolažom.
4. Rolna od toalet papira zgodan je stalak za
drvene bojice.
5. Prelistajte dečje novine i isecite slike
omiljenih junaka vaših mališana.
30
6. Oblepite kutiju od sladoleda junacima
koje vole vaša deca. Mi smo izabrali Štrumpfove.
BETTY magazin
septembar 2014.
1.
6.
7.
fitnes
www.betty.rs
Kardio trening
PULS, BAROMETAR OPTEREĆENJA SRCA
Lejla Begović
Puls je indikator za kvalitet treninga, da li se previše ili nedovoljno zamarate,
a jedinica za merenje je bpm (beats per minute) i označava broj otkucaja u minuti
Srce je najvažniji mišić u telu i zato je bitno
da mu omogućimo nesmetan rad, redovnim
kardio treningom i pravilnom ishranom.
Srce pumpa krv bogatu kiseonikom iz pluća
u čitavo telo i kao i svakom drugom mišiću,
potrebno mu je da vežba. Međutim, da biste
pametno trenirali, postigli željeni rezultat na
zdrav način, i održavali vežbanje na dobrom
nivou, bez povređivanja i preopterećivanja,
treba pratiti puls.
Pulsmetar
Pulsmetar je uređaj koji meri srčani puls,
odnosno broj otkucaja srca u minuti, što
omogućava da za vreme treninga ostanete u željenoj zoni pulsa. Upravo zbog toga,
pulsmetar je nezaobilazni uređaj, kako
profesionalaca, tako i rekreativaca, te, pre
nego počnete sa vežbama, izdvojite novac, jer ćete samo ukoliko pratite puls za
vreme treninga, na pravilan način postići
željene rezultate i pomoći svom srcu.
Generalno, što napornije vežbate, puls je
viši. Zapravo, kada se nivo pulsa menja, to
znači da se nešto događa, bilo dobro bilo
loše, pa ga treba konstantno pratiti. Puls
je indikator za kvalitet treninga, da li se
previše ili nedovoljno zamarate. Jedinica za
merenje pulsa je bpm (beats per minute) i
označava broj otkucaja u minuti.
Puls u mirovanju je pokazatelj nivoa fizičke
spremnosti. Meri se ujutro, nakon buđenja,
pre ustajanja, u krevetu, ali pod uslovom
da je buđenje bilo spontano, bez stresne
zvonjave sata. Taj jutarnji puls pokazuje
kakva nam je kondicija i zavisi od nivoa
stresa, ishrane, kvaliteta sna. Za trening je
bitno znati i koliki je tzv. “maksimalni puls”,
tj. najveći broj srčanih kontrakcija za jedan
minut.
Okvirna vrednost maksimalnog pulsa se
izračunava putem sledeće formule: žene,
226 – godine života; muškarci, 220 – godine.
Recimo, ako ste žena od 37 godina, onda
je vaš maksimalni puls 226 minus 37, što
je 189. Treba naglasiti da su ove vrednosti
neprecizne, te da se precizne dobijaju jedino
merenjem maksimalnog pulsa u kliničkim
uslovima.
Ako je cilj vežbanja da ojačate kardio-vaskularni sistem, intenzitet vežbi ne sme da bude
ni previše iscrpljujući, ni suviše lak. Praćenje
pulsa je dobar pokazatelj da li u nekom trenutku treninga treba da usporite, smanjite
intenzitet vežbanja, ili pak da pojačate.
Inače, treninzi pri kojima se koriste veliki
mišićne grupe za izvođenje ritmičnih pokreta kojima se podiže frekvencija srca i disanja
su oni pri kojima je srčani puls od 55 odsto
do 90 odsto od maksimalnog. Takvi primeri
aerobnog treninga su trčanje, vožnja bicikla,
čas aerobika, plivanje, planinarenje i drugo.
Jedno od osnovnih pravila za pametno
treniranje jeste da odredite intenzitet treninga pomoću srčane frekvencije i da, ako
je potrebno, smanjite intenzitet, pa makar
to značilo da umesto trčanja hodate. Bitno
je da se ne takmičite ni sa drugima ni sa
samim sobom u savladavanju, recimo, broja
pretrčanih krugova, već da merilo napretka
gledate unutar vaše aerobne
zone.
Najjednostavniji način da se
odredi aerobna zona jeste da
se maskimalni puls pomnoži
s gornjom i donjom granicom određenog tipa treninga.
Šetnja
Ljudi s dijagnostikovanim srčanim
tegobama treba da su fizički aktivni, ali
uz obaveznu konsultaciju s lekarom i u
skladu sa svojim mogućnostima. Šetnja
se uvek preporučuje, ali bez naprezanja,
najbolje u prirodi, parku, u udobnoj obući
i komotnoj odeći.
Recimo, čovek od 40 godina s maksimalnim
pulsom 180, hoće aerobni trening za razvoj
kardiorespiratornih sposobnosti, onda se
to računa ovako: 180x0,70=126, odnosno
180x0,85=153. Dakle, preporučljiva trening
zona za osobu iz primera je između 126 i
153 otkucaja u minuti.
Naravno, da bi sve funkcionisalo kako treba,
jako je važno da se konsultujete s lekarom
i trenerom, pridržavate dobijenih saveta i
instrukcija i vežbate zdravo i sigurno, na
dobrobit vašeg tela i duha.
septembar 2014.
BETTY magazin
31
posetili smo... SOMBOR
www.betty.rs
Žetveni običaj Bunjevaca
SAMO NEKA HLEBA BUDE
Vesna Knežević Ćosić
Žetelačke svečanosti, koje se u gradu Somboru nazivaju
Dužionica, oduvek su bile tradicionalna proslava bačkih
Bunjevaca, posvećena rodnim njivama i hlebu, u čiju se
slavu od 1928. godine plete i impresivna kruna od žita
Sombor, grad zelenila, prema jednoj verziji
za svoje predivno drveće u centru grada
može da zahvali gradonačelniku između dva
svetska rata, kome su lekari preporučili da
zbog bolesti pluća što više vremena provodi
u prirodi, pa je on posegnuo u gradsku kasu i
pretvorio grad u park.
Po drugoj verziji, drveće su na glavnom somborskom trgu posadili vozači fijakera, da bi
za njega vezivali konje, jer je vožnja fijakerom
bila važan deo života ovog prelepog grada
koji se smestio na dnu basena nekadašnjeg
Panonskog mora, sa istoka omeđen Telečkom
visijom, sa zapada Dunavom, na severu Mađarskom, a na jugu otvoren prema unutrašnosti Srbije.
32
Danas, fijakera ima malo i preko godine služe
da se turisti užive kako se nekad živelo „u tem
Somboru”, kako glasi legendarna pesma, čuvenog Somborca, Zvonka Bogdana. Međutim,
BETTY magazin
septembar 2014.
na Markov-dan, ovaj romantični prevoz vraća
se u punom sjaju, kada se u Somboru slavi
Dužionica, završni bunjevački žetveni običaj
na poljima, sveopšta zemljoradnička svečanost, a u gradu slavi paganski bog plodnosti,
jer imati hleba oduvek je značilo život za celu
porodicu tokom godine.
Dužionica
„Dužionica” je inače termin koji koriste
Somborci za ovu svečanost, ali treba reći
da postoje i drugi nazivi poput „dužijansa”,
„dožencija”, „doženjancija”, „dožinjancija” i
slično. Ovi termini su se koristili u Promini,
Sinjskoj krajini, Liki, a do danas su se zadržali
u regijama gde „žita rodi više, te ima i veliki
žetvi”. Somborski hroničari kažu da ni sami
Bunjevci nisu imali isto mišljenje kako zvati
ovaj običaj, pa tako Subotičani kažu „dužijansa”, a Somborci „dužionica”.
Međutim, ono što je bitno reći jeste da
Dužionica nije samo završna javna svečanost
žetvenih radova, već da je to lep običaj sa
svakog salaša, gde se „svudak slavio završetak zdravo teškog žetelačkog rada”. Na
Markovo se porodično išlo u njivu gde se žito
blagosiljalo, jer „zna Bunjevac da on mora
tusta kisnit i vrućinu podnosit, samo da svoju
familiju kruvom naisti mož”. Drugim rečima,
Sveti Marko bio je svetac, kada su u poljoprivrednim krajevima motike i plugovi mirovali,
a „čeljad, uglavnom ona mlađa, išla u varoš di
su se u podnevnoj šetnji „prikazivale” nove
aljine”.
Prvu javnu proslavu Dužionice započeli su
1922. godine članovi „Bunjevačkog kola”, a
posle Drugog svetskog rata, pa sve do danas
i HKUD „Vladimir Nazor“, dok je obnovljeno
„Bunjevačko kolo” nastavilo tradiciju početkom ovog veka. Dužionica se od 1940. slavi
na Veliku Gospojinu, ali običaj pletenja krune
posetili smo... SOMBOR
www.betty.rs
Slama kao zlato
Početkom 20. veka kosidba se obavljala
srpom ili kosirom, a žito slagalo u snopove. Posle se snoplje ređalo u krug, a
na sredini kruga je bio zaboden kolac, za
koji je bio vezan konj. Konj je kopitama
gazio po snoplju, žito je ostalo na zemlji,
a odozgo se sklanjala slama.
Slama, kao materijal za umetnički izraz,
koristi se od sredine prošlog veka.
Nepromenjiva poput zlata, ona ne dobija
patinu i ne bledi. Vredne Bunjevke je
precizno slažu, uklapaju, savijaju, kroje,
prošivaju, vezu, pletu, tkaju i fiksiraju na
jednoj ili nekoliko ravni i kreiraju blistave
kolaže, mozaike, intarzije, reljefe. Motivi
su mahom iz života, često bajkoviti,
metaforični, poetični, maštoviti, lični i
uvek nadahnuti životnom energijom, sa
snažnim unutrašnjim pečatom.
Pulsiranje života dato je kroz prizore
klasja, hleba, sunca, konja, petlova,
roda, bunara, đerma, žeteoca, konjanika, pralja, salaša, suncokreta… Slamom
se mogu dočarati i najsuptilnije teme i
osećanja, njome se postiže rustičnost i
autentičnost.
Bunjevačko kolo
U Somboru, je1921. godine osnovano
„Bunjevačko kolo”, društvo koje ima
za cilj čuvanje i negovanje bunjevačke
tradicije, kulture, pesme i igre, kao i pisane reči. Društvo je reosnovano 2001.
godine i sarađuje sa svim bunjevačkim
institucujama u zemlji i inostranstvu,
te organizuje tradicionalne žetvene
svečanosti pod nazivom „Dužionica”.
Bunjevačko kolo organizuje tribune,
radionice i umetničke kolonije.
od žita datira od 1928. Povorka bi krenula
izvan grada, a kada bi se svi iskupili, išlo bi
se “za varoš”. Na čelu su bili konjanici, od
20 do 200, pa žitom ukrašena kola i fijakeri,
u kojima bi sedeli bandaš i bandašica, sa
ispletenom krunom i vencem. Posle blagoslova krune i klasja, devojke u bunjevačkim
narodnim nošnjama dele prisutnima klasje.
Slamarke
Sve su nam to ispričali Antun Petrović i
Ksenija Vuković iz somborskog udruženja
„Bunjevačko kolo”, koji su nam pokazali i
impresivne radove od slame, koji se izrađuju
u njihovoj sekciji “slamarki”. Žene i devojke
iz udruženja prenose stari umetnički nauk
pravljenja slika od slame na nove generacije,
kao i najrazličitijih ukrasa, perlica, prstenja,
narukvica, minđuša, cvetova, venčića, ali i
slamenih šešira koji su štitili žeteoce od sunca
u vreme žetve. Vredne ruke somborskih “sla-
marki” (ime koje su žene same sebi nadenule), pronele su svojim umetničkim radovima
od slame slike bačkih salaša, pejsaže ravnice i
običaje, sve u zlatnim nijansama pšenice.
„Prvo se od cele slame seckaju stabljike”
objašnjava Ksenija Vuković i kaže „da se
slama kvasi vodom da omekša, pa se onda
razreže po sredini i „ispegla”, a tek onda plete“. Sve to traži beskrajno strpljenje i veštinu,
kakvu su nekad imale devojke dok su čuvale
ovce i plele ukrase od slame. Slamarke slike
obično skiciraju na papiru, pa onda započinju
dugotrajan rad, koji nekad traje nedeljama i
mesecima.
Inače, slamarsku sekciju je u „Bunjevačkom
kolu“ osnovao i predvodio 2004. godine
Stipan Budimčević iz Lemeša. Svoje izuzetnu
veštinu i ogroman entuzijazam za izradu
rukotvorina od slame, Budimirović je preneo
na skoro 50 polaznica, od kojih su neke u
godinama koje su dolazile dobijale nagrade
i priznanja, poput naše sagovornice Ksenije
Vuković. Od pre osam godina udruženje
„Bunjevačko kolo” organizuje pored likovne
i slamarsku koloniju, koja je postala poznata
među ljubiteljima ove umetnosti.
Somborski umetnik Danijel Persić, koji na
dečjim slikarskim radionicama sa svojim
mladim saradnicima izvodi prava kreativna
čudesa, rekao je ono što smo svi osećali:
„Energija stvaranja oseća se u prostorijama
Bunjevackog kola! Čak i tad kad svi odemo
svojim kucama.Ta energija je uvek prisutna i
uvek čeka svoje umetnike.”
„Onaj ko se napije somborske vode, taj se
vrati”, kaže nam na rastanku Antun Petrović,
predsednik Nadzornog odbora Bunjevačkog
kola i koordinator u umetničkom studiju.
septembar 2014.
BETTY magazin
33
Da li znate ...
www.betty.rs
NEOBICNI
AFRODIZIJACI
CRNI MRAVI U MASLINOVOM ULJU
Vesna Vujanac
Na spisku čudnih i potencijalno opasnih recepata za
pospešivanje polne moći, tokom istorije su se našli
kokošji jezici, magareći testisi i pijavice, te delovi
guštera, nosoroga, tigrova, jelena, šakala i žaba
Reč „libido”, koja upućuje na „seksualnu
želju“, danas se ne koristi onoliko koliko je
bila u upotrebi na vrhuncu Frojdove psihologije, za razliku od termina „afrodizijak“,
koji potiče od naziva grčke boginje ljubavi
i lepote, Afrodite i pobuđuje interesovanje
kako nekad, tako i sad.
Rečnici obično tumače reč „afrodizijak” kao pojam koji se
odnosi na najrazličitije stvari
za koje se kroz istoriju
smatralo da pobuđuju i
pospešuju seksualno
interesovanje i želju. Ako
malo bolje pogledamo,
jasno je da su ljudi od
davnina smatrali da
afrodizijaka ima gotovo u
svemu, počevši od hrane,
voća, povrća, parfema,
začina pa sve do bisera i
sušenih guštera.
Drago kamenje
i biseri
34
Drago kamenje i biseri dugo
su bili povezani s verovanjem
da podstiču seksualnu želju, ne
samo kao ogrlice i prstenje koji nijednu ženu neće ostaviti ravnodušnom,
nego su se koristili i u magičnim napicima.
Tako je Kleopatra za očaravanje izabranih
otapala bisere u sirćetu i pila taj napitak, pa
je prema legendi tako postala neodoljiva i
zavela Julija Cezara i Marka Antonija.
Persijanci su pravili pastile (mirisnu smesu
u obliku tableta) od zdrobljenih bisera i rubinove boje sa zlatnom prašinom i ambrom
i konzumirali kao afrodizijak.
BETTY magazin
septembar 2014.
Životinjske genitalije
U Rimsko doba smatralo se da konzumacija
zdravih životinjskih organa može da izleči
bolesti istog takvog organa kod čoveka.
Apicus tako u delu „De re coquinaria” daje
nekoliko recepata za punjene materice
krava i svinja, koje preporučuje kao jelo
koje povećava plodnost.
U antičko vreme pripremana su i jela od
jelenjeg penisa, za koja se smatralo da su
efikasna u borbi protiv kamena u bubregu, krvi u urinu, trovanja, te da su moćan
afrodizijak. Kao recept za povećanje polnog
organa preporučivalo se varivo od magarećih testisa, s lukom i kukuruzom. Ovim
varivom se hranila perad, koja je završavala
na trpezi bogataša.
Životinje kao afrodizijaci
Sušeni crni mravi pomešani s maslinovim uljem bili su popularan afrodizijak
u srednjem veku. Dobro su se kotirali i
sušeni gušteri,
samleveni u
prah i pomešani
sa slatkim
belim vinom. Na
velikoj
ceni bio je gušter
Sticus
officinalis koji živi
na mediteranskim
ostrvima severne
Afrike. Od šakala se
koristila samo žuč i
služila je kao lubrikant.
Mast za premazivanje
polnih organa pravila se od
pijavica, koje su se, sakupljene u teglu držale na toplom
mestu dok se ne pretvore u
homogenu masu.
Smatra se da je verovanje da su nosorozi
odličan afrodizijak zapravo krivo što je ovih
životinja danas preostalo samo pet vrsta u
celom svetu. Međutim, kao afrodizijak se od
nosoroga koristio polni organ, a ne rog, kako
se to obično misli.
U Skandinaviji su se
vekovima dobro
kotirali rogovi jelena,
a otpali parošci su
se čak i izvozili. U
istočnoj Aziji delovi tigra
poput kostiju, masti, jetre i penisa smatraju
se i danas moćnim afrodizijacima, a tigrovi su
ugrožena vrsta.
Tradicionalni kineski narkotik Chan Su
pravi se od žablje kože, a njegova upotreba u afrodizijačke svrhe uzrokovala je od 1993.do 1995. u Njujorku
četiri smrtna slučaja. Koriste se i
samlevene žablje kosti, kokošji
jezik, zapravo, kao da nema kraja
mašti kada je upotreba afrodizijaka u pitanju. Ljudi su kroz istoriju
često žmurili pred opasnošću
da umesto pojačane polne moći
izazovu neželjena dejstva, čak i sa
smrtnim ishodom.
Uostalom, vekovima se u afrodizijake
ubrajaju i bademi, ostrige, jagode, čokolada, avokado, beli luk, biber i eterična
ulja, pa ako i ne pomognu, ne mogu da
naškode, pod uslovom da onaj ko ih
koristi, nije alergičan. Psiholozi kažu i
da zajedničko pripremanje jela može
da bude stimulativno, uz anegdotski
dodatak „sve do trenutka dok ne dođe
do rasprave ko će da pere posuđe”.
Bik
Blizanac
Rešavaćete probleme koji
se tiču kuće.
Moguća svađa sa partnerom zbog preterivanja.
Odmarajte, pazite da se ne preforsirate.
Nesuglasice sa roditeljima i
sa starijim osobama.
Moguć priliv novca sa više
strana. Vraćanje dugovanja.
Mogući problemi sa kosom, kožom,
cirkulacijom.
Povoljan period za rešavanje situacije vezano za
nekretnine.
Takođe je povoljan trenutak za
pokretanje sopstvenog biznisa.
Zdravlje bez većih problema.
Rak
Lav
Devica
Naći ćete se u nezavidnoj
situaciji između partnera
s jedne strane i dece sa
druge. Finansijska situacija stabilna uprkos velikim troškovima. Širenje posla.
Iako ste premoreni dobro se osećate.
Odličan period za poboljšanje finansijske situacije –
nagrade.
Jedna starija osoba može da vam
priredi jako neprijatnu situaciju.
Manji problemi u predelu grla.
Mogući neočekivani
problemi. Budite oprezni
ako puštate nepoznate
ljude u kuću.
Slede vam promene na poslovnom
planu. Zdravlje dobro, ali pazite se
gojaznosti.
Vaga
Škorpija
Strelac
Dileme! Biće ih dosta u
ovom periodu.
Imate podršku partnera,
prijatelja, poznanika.
Vreme je za sistematski pregled.
Jaki, samouvereni, uživate
veliku podršku. U mogućnosti ste da rešite bilo kakav
problem. Uspeh!
Partner vam pomaže u poslu.
Mogući problemi u predelu stomaka.
Moguć sukob sa neistomišljenicima.
Pazite da ne upadnete u
finansijske probleme.
Tegobe zbog krvi ili cirkulacije.
Jarac
Vodolija
Ribe
Period u kome su moguće svađe sa prijateljima,
partnerima, kriza na poslu
ili braku.
Budite mudri i strpljivi.
Ako ste u prilici idite na kraći put,
prijaće vam.
Dosta novih dešavanja na
poslu.
Prijatelji se dive vašem
partneru.
Mogući problemi u predelu nogu.
Ako se vaš partner bude
dvoumio oko promene
posla posavetujte ga da
zadrži stari.
Period nije povoljan za putovanja.
Mogući problemi u predelu stomaka.
21.04.-20.05.
21.06.-20.07.
21.07.-21.08.
23.09.-22.10.
23.10.-22.11.
21.12.-19.01.
20.01.-18.02.
Promenite svoje vrednosti
i promenićete svoj život.
Anthony Robbins
(1960- )
Možda ćeš se razočarati ako doživiš
neuspeh, ali si osuđen na propast ako
ne pokušaš.
Beverli Sils
(1929-2007)
21.05.-20.06.
22.08.-22.09.
23.11.-20.12.
19.02.-20.03.
Za ljude nije bolje ako im se ostvari
sve što žele.
Heraklit
(535 pre n. e-475 pre n. e)
rekli su...
21.03.-20.04.
Zoran Belčević
Ovan
horoskop
zabava
www.betty.rs
Download

theFrajle