Najbolji kuvari u Bajmoku 2010.
Dužijanca 2010.
Bunjevački Nacionalni Savet
) %$"$ &' (*+! $) %$"$ #* $
Nacionalni savet bunjevačke nacionalne manjine
National Council of the Bunjevac Ethnic Minority
Slušajte radio emisije na bunjevačkom
jeziku – „Bunjevačka rič”
Radio Novi Sad - 100 MHz vrime emitovanja:
petak 20.00 - 20.30 sati
Radio Subotica - 89,6 MHz vrime emitovanja:
subota 20.00 - 20.30 sati
Radio „Trend” - Bačka Topola 97,8 MHz vrime emitovanja:
nedilja 12.00 - 12.30 sati
Radio Sombor - 97,5 MHz 14.00 - 14.30 sati
Gledajte bunjevačku emisiju „SPEKTAR”
Televizija Novi Sad – II program
vrime emitovanja: nediljom od 17.30, a repriza
je naredne nedilje od 17.30 sati
Bunjevački nacionalni praznici:
Knjige u izdanju Bunjevačkog
informativnog centra
PODVIKUJE
BUNJEVAČKA VILA
PODVIKUJE BUNJEVAČKA VILA
IZ OBLAKA RAŠIRILA KRILA,
OJ BUNJEVČE PROBUDI SE SADA
STAREŠINO SUBOTIČKOG GRADA.
MENE MATI UČILA PIVATI
PIVAJ SINE DA BUNJEVCI ŽIVE,
NEK NAM ŽIVI NAŠA MILA BAČKA,
TAMBURICA, PISMA BUNJEVAČKA.
NE ZOVEMO SAMO BOGATAŠE
VEĆ I DRUGE STANOVNIKE NAŠE,
JA SAM SINAK SUBOTICE GRADA
NE DAM VIŠE DA MOJ NAROD STRADA.
500 dinara
500 dinara
23. februar, Dan izbora prvog novog Nacionalnog savita
15. avgust, Dan Dužijance
25. novembar, Dan kad je 1918. godine u Novom Sadu
održana Velika narodna skupština Srba, Bunjevaca
i ostali Slovena
NOVO – 250
OSNIVANJE I FUNKCIONISANJE NIU „BUNJEVAČKOG INFORMATIVNOG CENTRA POMOGLI
MINISTARSTVO
KULTURE
REPUBLIKE
SRBIJE
POKRAJINSKI
SEKRETARIJAT
ZA INFORMACIJE
AUTONOMNE
POKRAJINE
VOJVODINA
400 dinara
OGLAS
BUNJEVAČKA SVEČANA PISMA
2. februar, Dan velikog prela
Positite naše internet strane
www.bunjevci.org.rs
350 dinara
Knjige u izdanju
Bunjevačkog informativnog centra
možte naručit na
telefon 024/523505, po navedenim cinama i nuz
poštanske
troškove.
Za prijem radnika u radni odnos na
neodreñeno vrime na poslovima:
1. Novinar urednik
1 izvršilac
Poslovi prema opisu u aktu o sistematizaciji NIU „BIC”, a obuvaćaje novinarske, poslove fotografa za potribe novina
i pripreme za štampu i tehničkog priloma za novine i izdanja NIU BIC-a.
Kandidat pored opšti zakonom propisani uslova, triba da ispunjava slideće
uslove:
Najmanje IV stepen škulske spreme i
odgovarajuće radno iskustvo i to najmanje tri godne na poslovima novinara, fotografa, pripreme za štampu i tehničkog
priloma. Posidovanje sopstvene opreme
za poslove fotografa. Posidovanje vozačke dozvole B kategorije.
ske poslove plana i analize, prodaje i evidencije.
Kandidat pored opšti zakonom propisani uslova, triba da ispunjava slideće
uslove:
VSS - stepen VII - završen Ekonomski
fakultet - diplomirani ekonomista - master, osposobljenost za samostalni rad, poznavanje rada na personalnom računaru
i dvi godine radnog iskustva u struki.
Za obadva radna mista potribno je znanje bunjevačkog jezika.
Prijave s potribnim dokazima o ispunjenosti uslova poslat na adresu: NIU Bunjevački informativni centar, Trg Cara
Jovana Nenada 15/I, s naznakom „ZA
OGLAS” u roku od osam dana od dana
objavljivanja u „Bunjevačkim novinama”.
Neblagovrimene i nepotpune prijave
neće se uzimat u razmatranje.
2. Samostalni referent
1 izvršilac
Poslovi prema opisu u aktu o sistematizaciji NIU „BIC”, a obuvaćaje finansij-
NIU „Bunjevački informativni centar”
v.d. direktor
Mirko Bajić
SADRŽAJ
Rič urednika
Informativno-političko glasilo
bunjevačke nacionalne manjine
Godina VI Broj 63
Septembar 2010. godine
Cina 50 dinara
Izlazi prve nedilje u misecu
Izdavač:
NIU „BUNJEVAČKI INFORMATIVNI
CENTAR” - Subotica
Osnivač izdavača:
NACIONALNI
SAVET BUNJEVAČKE NACIONALNE
MANJINE
v.d. direktora NIU „BIC”
Mirko Bajić
v.d. glavnog i odgovornog urednika:
mr Suzana Kujundžić – Ostojić
Poštivana čeljadi,
U prošlom broju smo vam pisali o našim Bunjevcima u Madžarskoj, kako i
oni ištu svoja manjinska prava. Ovaj put s velikim ponosom i zadovoljstvom
možmo vas obavistit da su naši Bunjevci tamo uspili skupit za samo misec dana
1.200 potpisa, što je potribno za proceduru razmatranja manjinski prava. Ovaj
poso oko prikupljanja potpisa je za sad stao, pravi se pauza do oktobra i onda
se kreće nanovo. Ne sumnjamo u upornost i vridnoću naše čeljadi u Madžarskoj
da će sve propisane zadatke ispunit. Virujemo da na svitu ima pravde za svakog
ko je zasluživa, pa tako i za naše Bunjevce u Madžarskoj, da imadu pravo zvat
se imenom svoji pradidova i didova, te da će i oni bit sastavni dio jedne velike
demokratske familije u susidnoj Madžarskoj.
Urednica mr Suzana Kujundžić - Ostojić
Savit novina:
Mijo Mandić, Marija Šamu, Joso Poljaković
Sadržaj
Tehnički urednik:
Ivan Stantić
Stalni saradnici:
Ana Vojnić Kortmiš, Livia Tričko Stantić,
Joso Poljaković, Desa Kujundžić, Marija
Horvat, Ružica Parčetić, Nikola Sedlak,
Dragan Tovarišić, Tamara Babić
Strana 4
Strana 5-10
Strana 12-13
Strana 14
Strana 15
Strana 18-19
Naslovna strana:
Dužijanca 2010. Subotica
Adresa:
Trg cara Jovana Nenada 15/1,
24000 Subotica
Telefon/fax: 024 523-505
e-mail: [email protected]
Štampa:
Rotografika Subotica
Tiraž:
1.000
Dizajn:
Studio Trid Beograd
Distribucija:
„Štampa sistem” - Beograd, „Press international” - Novi Sad, „Futura plus” Zemun
Nacionalni savet
bunjevačke nacionalne manjine:
Kancelarija u Subotici:
Trg cara Jovana Nenada 15/5,
24000 Subotica
Telefon/fax: 024 554-881
e-mail: [email protected],
[email protected]
Regionalna kancelarija u Somboru:
Staparski put br. 10, 25000 Sombor
Telefon/fax: 025 449-175
4
Učite bunjevački!
5-10
Novi odbori u BNS-u
11
Prijateljstvo koje traja
12-13
Dužijanca – kruv od novog žita
14
Obrazovanje ko činilac
opšteg napritka
15
Šuštila svila u Vraniću
18-19
Jubilarni sastanak kuvara
21
Na Bodrogu i Zelenom salašu
22-23
Bitka kod Sente
27
Salaši živi samo u pismi?
Ako i vi želite da vam poštaš svakog prvog u misecu donese „Bunjevačke novine” pritplatite se na nji.
Godišnja pritplata je 420 dinara, a od oktobarskog do decembarskog broja je 105 dinara.
Platit možete na naš tekući račun: 335-16082-21 (Razvojna banka Vojvodine) sa naznakom za pritplatu.
Godišnja pritplata za inostranstvo je 20 evra.
Platit možete na naš devizni račun: IBAN: RS35335007010004868865; SWIFT: MBSORS22
sa naznakom za pritplatu (Razvojna banka Vojvodine).
Posli uplate nazovite nas, kako bi upisali vašu kućnu adresu: 024 523-505
Godina VI, Septembar 2010, broj 63
3
OBAVIŠTENJE
Poziv na časove
bunjevačkog
– Pozivamo roditelje da u novoj
škulskoj godini upišu svoju dicu na izbornu nastavu Bunjevački govor sa ele-
UČIMO
mentima nacionalne kulture. Pozivamo i one koji kreću u prvi, ko i one koji
DRUŽIMO SE
kreću u drugi, treći i četvrti razred osnovne škule, svedno dal su išli ranije na
ove časove il bi tek sad pošli – kaže
Nikola Babić, podpridsidnik Bunjevačkog nacionalnog savita.
TAKMIČIMO SE
– Za zainteresovane učenike viši
razreda osnovne škule u novoj škulskoj
godini organizovaće se sekcija, jel programi Bunjevačkog govora sa elementima nacionalne kulture za ove uzraste
još nisu odobreni.
POŠTIVANI RODITELJI,
I OVE ŠKULSKE GODINE MOŽETE
UPISAT VAŠE DITE NA IZBORNI
PREDMET BUNJEVAČKI GOVOR SA
ELEMENTIMA NACIONALNE
KULTURE
JEDARED NEDILJNO PO DVA ČASA
4
ZATO, UPIŠITE SVOJE DITE NA
BUNJEVAČKI, DA ZAJEDNO
NIGUJEMO BUNJEVAČKI GOVOR I
BUNJEVAČKU KULTURNU BAŠTINU!
Detaljnije informacije možete dobit u
svojoj škuli el u Bunjevačkom
nacionalnom savitu
telefon 024/ 554 – 881
GLUMIMO
Svi zainteresovani roditelji i dica
triba da se obrate svojoj škuli.
Godina VI, Septembar 2010, broj 63
PRIDSTAVLJANJE
U prošlom broju „Bunjevački novina” objavili smo intervju s novim pridsidnikom BNS-a Blaškom Gabrićom, u kojem je
upozno javnost sa svojim stavovima i nastojanjima koje će se trudit sprovest tokom svojeg mandata. U ovom broju divanili
smo s ostalim čelnim ljudima BNS-a - podpridsidnicima, prisidnikom Izvršnog odbora i pridsidnicima četri odbora, koliko
ima naš Nacionalni savit. Početak njevi mandata vrime je i za pridstavljanje programa rada koji planiraje ostvarit.
MARKO MARJANUŠIĆ, PODPRIDSIDNIK BUNJEVAČKOG
NACIONALNOG SAVITA:
Borba za Dužijancu
Jezik i njegova javna upotriba
Zakon, novi projekti i mladost
Savit očekuju ozbiljni zadaci, med
njima je prija sveg briga o nacionalnom identitetu Bunjevaca ko
nacionalne manjine, zatim da se
bori za priznavanje bunjevačkog jezika, koji je dosta zapostavljen. To
nisu ni laki, ni jednostavni poslovi.
Izmed ostalog i zato što se izvorni
bunjevački jezik zadržo još samo
na selu i od stariji. Ima to svoj razlog, jel više od 60 godina bunjevački se potiskivo iz javne upotribe,
sve dok se nije počo koristit samo
u najužem krugu porodice i u kući.
To triba prominit. Evo i danas mnogi projekti na koje konkurišemo ne
možemo da dobijemo sridstva jel
nemamo priznat jezik. Isto tako
stanje je i s radio emisijom na bunjevačkom i mnogim drugim stvarima. Svugdi je ko razlog naveden nemate priznat jezik. Ovo je najvažniji zadatak koji triba uradit a
znamo i svesni smo da će bit i najteži. O ovoj temi upotribe bunjevačkog jezika imaćemo i zanimljivu tribinu u Bunjevačkoj matici u
okviru manifestacije „Dani Boze
Šarčevića”.
Ko podpridsidnik smatram da
moram, prija svega, bit od pomoći
svojem pridsidniku Blašku Gabriću, s kojim sam prijatelj od mali
noga. Zato se dobro slažemo, razumimo i često nadopunjavamo.
Smatram da je zakonitost rada u
BNS-u osnovni priduslov dobrog
rada u naredni četri godine. Zato
sam usvajanje novog Statuta BNS
vrlo ozbiljno razmatro sa svojom
grupom. Iz tog je prozašlo nikoliko
amandmana na pridloženi Statut, i
svi su usvojeni. Pridstoje nam još
niki administrativni zadaci u BNSu. Triba oformit Nadzorni odbor,
a to je jako važan odbor, koji će
kontrolisat zakonitost rada BNS-a.
Samo ako budemo radili u skladu
sa zakonom imaćemo garanciju za
dobar i uspišan rad i u isto vrime
povirenje našeg naroda koji nas je
izabro. Iz ti razloga, da se zakon
valjano sprovodi, triba da izaberemo sekretara BNS-a. On bi u pravnom smislu tribo bit desna ruka
pridsidniku, da ga prati na svakom
koraku, i administrativno i savitodavno, i pomaže rad cilog Nacionalnog savita. Virujem da ćemo na
Godina VI, Septembar 2010, broj 63
usvojen Statut dobit i sugestije s
nivoa Republike, Pokrajine, na osnovu Zakona o nacionalnim manjinama, novi tendencija, razvoja
međunacionalni odnosa itd. Već
smo sad dobili materijale za projekat o multikulturalnosti med nacionalnim manjinama. I mi u BNS-u
ovo pozdravljamo ko izuzetno dobar korak u međusobnom upoznavanju manjina, boljem razumivanju i saradnji. Tako se na nivou
Vojvodine održava Festival narodni igara di će bit zastupljene sve nacionalne manjine koje žive na području Vojvodine, i koje žele da
učestvuju. I mi ćemo ode uzet
učešće, kako bi mnogi koji još nisu
čuli za Bunjevce mogli vidit lipotu
naši igara i nošnji. Jel to je ono s
čim se svudan ponosimo i na osnovu čega ćemo cigurno bit pripoznatljivi. Mislili smo i na mlade i
na budućnost, pa smo napravili još
jedan projekat. Rič je o Omladinskom festivalu izvorni narodni
pisama. Jasno je da nam je najveća
želja da sačuvamo narodno muzičko blago koje imamo i afirmišemo naše drugo blago - a to su mladi. Jel nji, na žalost, mnogi zapostavljaje i zaboravljaje. Virujemo da
će ovaki festival imat budućnost i
postat u narednim godinama tradicionalni rasadnik dobre pisme i
pivača - koji mi na ovom prostoru
zacigurno imamo, samo njim triba
dat šansu.
Rič dvi o Dužijanci
Poslidnje dvi godine isprid Bunjevačke matice bio sam uključen
u Organizacioni odbor gradske Dužijance. Nažalost, mi smo tamo bili
u manjini, al i pored tog ja sam se
borio prija svega za korišćenje bunjevačkog jezika - govora, na manifestaciji koja triba da pridstavlja
štogod iskonsko, staro i naše bunjevačko. I ako oni koji rade tu Dužijancu pokušavaje vratit običaje iz
zaborava, prikazat kako se to kadgod radilo, onda bi bilo logično da
se i jezik iz tog vrimena koristi, a
ne da koristimo hrvatski jezik. Na
primer, jedna Sinjska alka se prati
na ikavici kompletno, a u Hrvatskoj! Zašto mi ode u Subotici, di je
ikavica bila osnovni jezik, ne koristimo taj jezik na Dužijanci?! Ova
Dužijanca triba da bude bunjevačka i svi naroda koji tu žive. To će,
izmed ostalog bit zadatak Savita.
5
PRIDSTAVLJANJE
NIKOLA BABIĆ, PODPRIDSIDNIK BUNJEVAČKOG
NACIONALNOG SAVITA
Radit na informisanju
Ko pridsidnik prvog Bunjevačkog nacionalnog savita sam radio
sedam godina, pa i duže. Projekti
su uslidili tek u 2005. godine kad je
počelo njevo finansiranje. Tad smo
aktivirali sve naše organe. Počeli
smo gradit naše nacionalne simbole, grb i zastavu. Osnovali smo
Bunjevački informativni centar
„Bunjevačke novine”, a tu je kasnije došo i dičiji list „Tandrčak”. Sa
radio programom nismo uspili jel
na lokalnom nivou nismo uspili da
priko Opštine uđemo u program
Radio Subotice. Uvik je postavljan
problem - bunjevački jezik nije u
službenoj upotribi i nema mogućnosti da Opština finansira u okviru
Radio Subotice. To je i sad problem. Mi smo pokušali da ne izađemo iz etera, pa smo sa drugim programom Radio Novog Sada uspili
da dogovorimo bar jednom nediljno emisiju od po sata, al se ta
emisija u Subotici ne čuje. Dok se
u Somboru na lokalnoj radio stanici reemituje.
Ono di smo podbacili je naša
veb stranica. Mi je imamo, al čovik
koji je bio zadužen za nju je u Novom Sadu i ta razdaljina nas je
udaljila - informacije nisu mogle
da iđu ni sa jedne ni sa druge strane. Svidoci smo da mlađi a sad i
stariji mnogo koriste Internet, i taj
portal se mora radit, jel bez takog
informisanja nema ni informisanja
naši Bunjevaca. Često dobijamo
kritike kako smo mi puno tog uradili, a nemamo o tom dovoljno informacija. Znači, taj dio informisanja nismo dovoljno razvili. Istina je
da nismo imali srićni kadrovski rešenja, imali smo jednog direktora,
pa drugog, pa smo ji minjali, i sve
je to ostavilo traga da naši čitaoci
imaje utisak kroz te novine da se tu
6
starije dice. Svi su izgledi da nećemo dobit upotribnu dozvolu do
početka nove škulske godine.
Standardizacija
bunjevačkog jezika
stalno prisutni nesporazumi. Mislimo da su ovi nesporazumi takođe
uticali da dobijamo pitanja, šta vi
to radite. Mi moramo našu javnost
daleko bolje informisati i da kroz
anketu vidimo šta smo dobro radili a šta nismo.
novu kojeg bi mogli da očekujemo
2011. il 2012. godine od naši lingvista i Komiteta eksperata (EU)
koji prati razvoj manjinski jezika, i
na kraju od naše Vlade potvrdu da
Bunjevci imaje svoj jezik. Ne vidim
da će se prija 2012. godine, pa
možda i 2013. godine to dogodit.
Formalni akt o standardizaciji bunjevačkog jezika ne možemo
očekivat prija 2011. il 2012. godine. Ako budemo vako radili, ja sam
blagi optimista, jel stručnjaci koji
rade opis našeg jezika na terenu
posebno su istakli koliko su Bunjevci spremni da razgovaraje, da
divane i ukazuju na lipotu našeg
jezika. Mi smo radili i u drugim zajednicama, al nismo nailazili na
vaku dobru volju ko kod Bunjevaca, kazali su.
Udžbenici...
Zavod za kulturu Bunjevaca...
Svi smo očekivali da će pisanje
udžbenika za bunjevačku dicu bit
lako, da će se to rutinski odradit,
međutim, nije bilo tako. Tako, čitanku, gramatički i metodički priručnik još nismo izdali, a razlog je
što nemamo urađeno ono što sam
prithodno kazo. Od Ministarstva
smo dobili priporuku da se moramo obratit Balkanološkom insititu
i Filozofskom fakultetu, i da moramo uradit terenska istraživanja
jezika i opisat taj naš bunjevački jezik. Postavljeni su visoki standardi,
minjali su se, na žalost i recenzenti,
koji su imali nove zahtive, al se na
kraju nadamo da ćemo proć sve
ove priprike i da ćemo uspit i u
ovom. Urađen je Plan i Program
izborne nastave bunjevačkog govora sa elementima nacionalne kulture od 5. do 8. razreda, jel imamo
priko sto učenika koji nam sad izlaze iz 4. razreda. U toj grupi ima i
Formiranje zavoda za kulturu
Bunjevaca nam mora bit imperativ, ko i obrazovanje i informisanje.
To što samo Bunjevcima nije dozvoljeno njegovo formiranje, za nas
je velika nepravda. Projekat moraje podržat svi u Bunjevačkom nacionalnom savitu a da Skupština
Vojvodine to izglasa. U Zavodu bi
bili stvoreni pravi temelji bunjevačke kulture, di bi se sva naša
bogata baština skoncentrisala i
zaštitila. Zavod bi bio institucija
najvišeg konstitutivnog tila Vojvodine, di bi jednom za sva vrimena
bili zaštićeni od svakog oblika svojatanja. Jel, formiranjom Hrvatskog zavoda za kulturu otvorio se
veliki prostor da se naša kultura
perfidno, tiho privodi u hrvatsku
kulturu, a mi smo je naslidili od
naši pridaka i sačuvali je ko kulturu Bunjevaca koja ne mož bit
predmet politički pogađanja.
Obrazovanje i jezik
Sa onim što smo postigli u obrazovanju možmo bit zadovoljni. Mi
smo 2005. godine podneli zahtiv
da se u škule uvede bunjevački jezik, al je on kasnije verifikovan ko
predmet izborne nastave bunjevačkog govora sa elementima nacionalne kulture od 1. do 4. razreda osnovne škule. Stalno divanimo
o standardizaciji bunjevačkog jezika, al mislim da se svi mi zalećemo,
jel je to jedan proces koji zahtiva
učešće stručni timova onako kako
nam je priporučivano, u saradnji
sa Filozofskim fakultetom, Balkanološkim institutom i ovi naši saradnika iz Subotice, Aktivom učitelja i ostalima, kako bi stvorili jedan veliki fundus pisanog jezika.
Imamo 79-80 ispitanika, snimljeni,
zatim manifestacija i materijala iz
Mađarske, i ja očekujem da ćemo
uz veće napore do kraja godine imat
Zbornik svega što je na ovom planu urađeno. To je temelj na os-
Godina VI, Septembar 2010, broj 63
PRIDSTAVLJANJE
BRANKO POKORNIĆ, PRIDSIDNIK IZVRŠNOG ODBORA
BUNJEVAČKOG NACIONALNOG SAVITA
Udruživanje institucija kulture
Ako malo analiziramo političko
i ekonomsko stanje u državi, lako
možmo doć do zaključka da će
zdravo brzo doć vrime kad će se
država odredit prema brojnim manifestacijama i u kulturi za koje
brojne institucije traže sridstva.
Vaki stav države odnosiće se i na
nas. Zato se već sad, u hodu, moramo pripravit za vrime koje dolazi.
Bunjevački interesi –
zajednički interesi
Prvo, triba u nacionalnom korpusu odabrat manifestacije od nacionalnog interesa, koje su atraktivne a čine bit kulturni vridnosti i
moraje se sačuvat. Drugo, na mnogim projektima, da bi bili atraktivni, koliko god nam to izgledalo
sad čudno, moraće se udruživat više institucija kulture, i to tako da
svako sačuva svoj identitet i samostalnost a da ima interesa da u
projektu učestvuje.
Treće, neophodna je stalna edukacija kadrova u institucijama kulture u cilju što kvalitetniji projeka-
ta, naročito sad kad nam je pružena šansa da sa svojim projektima
imamo mogućnost učestvovanja na
konkursima fondova Evropske unije, di se za dobre projekte odobravaje značajna nepovratna sridstva,
i tu šansu tribamo iskoristit.
Zatim, institucije kulture koje u
svojim sadržajima rada imaje bliske dodire sa domaćom radinošću,
suvenirnicama, turizmom, starim
zanatima, triba da se već sad uključe u sistem samoodrživosti putom povezivanja il formiranja sopstveni zanatski radnji il mali preduzeća. Ovim putom obezbiđuje
se finansiranje određeni kulturni
manifestacija lokalnog karaktera, a
bitne su i za nacionalnu zajednicu.
Naravno, sve to se ne mož postić
brez značajne podrške Bunjevačkog nacionalnog savita, koji triba
da obezbidi minimalne uslove za
rad i redovnu dilatnost za sve kulturne institucije ravnopravno. Koliko mi je poznato, nijedna institucija kulture nema rišen svoj status
kad su u pitanju objekti i oprema
ko neophodni priduslovi za normalan rad.
Prioritet je informisanje
Pored onog što je Statutom određeno ko zadatak Izvršnom odboru, da vodi računa o donošenju i
realizaciji finansijski planova, o
pripremama sidnica Savita, o pridlozima odluka Savita u pojedinim
oblastima itd, mi smo ipak kreatori
određene politike. Mi moramo u
sklopu obezbiđivanja finansiranja
određeni projekata, imat značajne
kontakte i sa ministarstvima Republike, sekretarijatima u Pokrajini i
lokalnom samoupravom. Dosad je
lokalna samouprava iz sveg ovog
bila dosta isključena, al s obzirom
da nam Zakon o nacionalnim manjinama daje određene zadatke i
upućuje nas na lokalnu samoupravu, mi ćemo o mnogim pitanjima s njom morat prigovarat i razgovarat i donosit odgovarajuće odluke u cilju iznalaženja bolji rišenja
kad je pitanju funkcionisanje bunjevačke nacionalne zajednice. Prvenstveno ćemo se ode bavit s informisanjom kad je u pitanju Radio Subotica, jel je ona formirana
ko opštinska institucija. Mi ćemo
tražit svoje misto u okviru ovog radija jel imamo pravo da se nađemo
u njegovom programu s programom na našem - bunjevačkom jeziku.
Isto tako ćemo tražit mogućnost za veću minutažu TV programa na bunjevačkom jeziku, i u lokalu i na TV Novi Sad. Sadašnja
emisija „Spektar” se emituje dvonediljno, a mi bi tili da to bude nediljno, ako ne i trodnevno. Zatim
je jako bitno da proširimo institucije kulture i na druga mista, u ona
naselja di žive Bunjevci. Dosad one
nisu bile formirane. To je važno jel
su to mista okupljanja naši ljudi.
Tamo će se uvik rodit nove ideje,
nova kulturna dešavanja, a mi moramo iznać rešenja da povezujemo
iskustvo sa mladošću. Tamo di ima
ljudi koji vode određena okupljanja našeg naroda, oni će povest i
svoju dicu i dica će imat od kog da
nauče sve ono što triba da znaju
šta su Bunjevci bili i ostali kroz vikove, i šta je ono što su njeve značajne vridnosti.
MIRJANA SAVANOV, PRIDSIDNICA ODBORA ZA
OBRAZOVANJE BUNJEVAČKOG NACIONALNOG SAVITA
Sekcije o kulturnoj baštini
Odbor za obrazovanje Nacionalnog savita bunjevačke nacionalne manjine čine: Jadranka Tikvicki, potpridsidnica, i članovi
Svetlana Mormer, Ana Popov,
Jelena Vukčević, Ljubica Davčik i
Dragan Kopunović. Sve su to
prosvitni radnici koji rade na iz-
bornoj nastavi Bunjevačkog govora sa elementima nacionalne kulture. Tu su uključeni autori nastavni planova od 1. do 4. razreda i
od 5. do 8. razreda, ko i autori Bunjevačke čitanke, Metodičkog priručnika i Gramatičkog priručnika.
Članovi su prosvitni radnici koji
Godina VI, Septembar 2010, broj 63
imaje i velik radni staž s dicom, tako da svoje iskustvo i ideje mogu
da prinesu na što bolju organizaciju i realizaciju ovog pridmeta. Iskreno, ja očekujem veliki kvalitet u
radu ovog odbora. Dogovor je da
na svakom sastanku iznesemo svoje ideje, a da uvik odaberemo ono
što je najbolje za bunjevačku nacionalnu zajednicu.
Bunjevački govor
i od V do VIII razreda
Prioritet nam je da izborni predmet Bunjevački govor sa elementi-
7
PRIDSTAVLJANJE
ma nacionalne kulture uvedemo u
razrede od 5. do 8. Nastavni plan je
definisan, prosliđen je Sekretarijatu za obrazovanje i sad je na Prosvitnom savitu da ga usvoji. Nastavaljamo saradnju sa Zavodom za
izdavanje udžbenika i nastavna
sridstva, i da već konačno privedemo kraju izradu naši udžbenika i
da ji izdamo, a to su Bunjevačka čitanka, Gramatički priručnik i Metodički priručnik.
radnike. Taj seminar bi bio koristan u prinošenju savremeni ideja
koje se mogu realizovati savrimenim nastavnim metodima. Nama
je cilj da primenimo savrimenu nastavu kad je u pitanju pridmet bunjevačkog govora, i da spojimo tradicionalno sa savrimenim, jel to i
današnja dica vole i privlači ji da
budu aktivni nosioci nastave.
Sekcija nigovanja
bunjevačke kulture
Savrimena nastava i seminari
U narednom četvorogodišnjem
periodu u planu je saradnja sa opštinskim, pokrajinskim i republičkim institucijama, zatim edukacija
pridavača našeg izbornog predmeta, al nam je u planu da mi sami
osmislimo jedan akreditovani seminar koji je takođe interesantan
za ovaj izborni predmet i koji bi
unapridio tu nastavu, koji bi moždar zainteresovo i druge prosvitne
U planu nam je organizovanje
svega što smo organizovali i u prithodnom periodu, božićne pridstave, naše učešće na „Tandrčkovim”
proslavama, učešće na konkursu
„Bunjevačka lipa rič” i sve što se
pokazalo pozitivno u praksi. Planiramo da, dok se ne uvede izborna
nastava od 5. do 8. razreda, da organizujemo sekciju pod nazivom
Nigovanje bunjevačke kulturne baštine. Sekcija je naminjena svim uče-
nicima od 5. do 8. razreda kako bi
se nastavio kontinuitet u prinošenju sadržaja o bunjevačkoj kulturnoj baštini. Želim da istaknem da
su dica koja su pohađala od 1. do 4.
ovaj predmet jako ga zavolila,
dolaze na nastavu, što je nama drago i zato se javila ideja o uvođenju
sekcije od 5. do 8. razreda. Odbor
je dono Plan rada za period avgust-decembar 2010. godine. Na
prvom mistu je sprovođenje upisa
učenika na izborni pridmet Bunjevački govor sa elementima nacionalne kulture za 2010-2011. škulsku godinu, zatim saradanja sa opštinskim, pokrajinskim i republičkim institucijama, ko i svi planovi
koje sam već navela.
Urađeno puno al,
su i planovi veliki
Mogu da kažem da smo mnogo
tog uradili, u početku su mnoga
vrata bila zatvorena, nisu imali slu-
ha za nas Bunjevce, al vrimenom
se to prominilo na bolje i počeli
smo da uspostavljamo kontakte sa
pokrajinskim i republičkim institucijama, a rezultat svega je da
smo uveli bunjevački govor u škule. Očekivam da će nam sad bit za nijansu lakše jel iza nas su tri škulske
godine, dosta učenika, roditelja i javnost upoznata sa svim što radimo.
Odbor je pridvidio i prezetaciju
izborne nastave za novu škulsku
godinu, putom plakata u škulama,
flajera koji triba da stignu do učenika i roditelja. Flajeri će imat najosnovniji tekst i puno slika. Predvidili smo poziv roditeljima i dici u
novinama da se upišu na naš izborni predmet, a planiramo i video
prezentaciju di god bude potribna,
da se vidi šta se uči na časovima
ovog izbornog predmeta. Prošle godine u septembru smo to uradili u
jednoj škuli u Somboru i u Osnovnoj škuli „Sveti Sava” u Aleksandrovu.
ETELA JERINKIĆ, PRIDSIDNICA ODBORA ZA KULTURU
BUNJEVAČKOG NACIONALNOG SAVITA
Aktivnosti ka budućnosti
Osnovni strateški cilj Odbora za
kulturu je očuvanje i dalja afirmacija kulturne baštine Bunjevaca,
kulturnog identiteta Bunjevaca, jezika i nacionalni vridnosti. Kažem
i jezika, mada postoji poseban odbor za tu oblast, al jezik je ipak osnovna kulturna tvorevina, osnova
iz koje izrasatju ostali elementi kulture. Istorijske korene posmatramo
ko važne, i to u kontekstu usmirenosti ka budućnosti, razvijanje ljudski prava i osnovni sloboda, poštivanje vlastiti korena, roditelja, tradicije, kulturnog identiteta i jezika.
Pomoć i praćenje bunjevački
manifestacija
Tu su aktivnosti pomaganja, praćenja i realizacije bunjevački na-
8
cionalni praznika: Veliko prelo,
Dan osnivanja bunjevčakog nacionalnog savita i Dan Dužijance, dan
kad je održana Velika narodna
skupština u Novom Sadu, Srba, Bunjevaca i ostali Slovena. Zatim ćemo pomagat realizaciju prioritetni
programa BNS-a, ko što su: Festival bunjevački ila u Bajmoku, izdavanje „Bunjevačkog kalendara”,
bunjevačaku Dužionicu u Somboru, Festival bunjevačkog narodnog stvaralaštva... a pomagaćemo i
ostale projekte koji dobijaju finansijsku podršku BNS-a, i sve ostale
kulturne institucije di se ukaže
potriba. Planira se praćenje svi
konkursa gradski, pokrajinski i republički. Pružićemo podršku i pomoć u sastavljanju projekata u ovim
konkursima, i učešće članova Od-
bora za kulturu na sastancima vezanim za pitanje kulture na gradskom, republičkom, pokrajinskom,
pa i međunarodnom nivou. Odbor
za kulturu će se zalagat da se donose odluke koje pospešuju bunjevačku izdavačku dilatnost iz oblasti književnosti, istorije, nauke,
reklamnog materijala, te da se
okončna istraživanje brošure o
Bunjevcima koja je prikinuta. Odbor za kulturu planira i pokrećanje
aktivnosti s omladinom, osmišljavanje načina druženja, a sve u cilju
afirmacije mladi Bunjevaca. Zatim,
osnivanje Zavoda za kulturu Bunjevaca di bi ostvarili daleko bolje
uslove za razvoj kulture.
I pored toga, mi ćemo usmiravat mlade na takmičenja, edukativnim seminarima, radionicama u
različitim oblastima ko što su etnološka, muzička, dramska... Podsticaćemo međunarodnu saradnju, tu prvenstveno mislim na Mađarsku jel njima ponovo pridstoji
15. oktobra izjašnjavanje i upisivanje na bunjevački spisak, kako bi se
i tamo Bunjevci priznali ko nacionalna manjina.
Kultura, nagrade i mladi
Podsticanje mladi talenata u oblasti kulturnog i umitničkog stvarlaštva, istraživanje zaštite i kulturni
dobara i kulturnog nasliđa, zatim,
pridviđamo i nagrade za poseban
doprinos razvoju kulture, utvrđivanje kriterijuma za njevu dodilu.
Pridlagaćemo BNS-u dodilu priznanja za vrhunska dostignuća u
Godina VI, Septembar 2010, broj 63
PRIDSTAVLJANJE
kulturi, to su takozvane nacionalne penzije. Konkurs je sad u toku,
produžen do 7. septembra. Uputili
smo dopis svim bunjevačkim institucijama da pridlože osobu koja ispunjava sve kriterijume za ovu
penziju. U planu je i podsticanje tržišta umitnički dila, prodaja rukotvorina, suvenira, pridmeta u bunjevačkoj narodnoj radinosti. Doneli smo odluku da se svim bunjevačkim institucijama uputi upitnik
u kakim uslovima rade, koliko
članova imaje, a onda bi išli i na li-
ce mista. Da se uvirimo koliko članova imaje, u kakim uslovima rade, jel dobijamo dosta pritužbi da
se radi u lošim prostorijma, da nemaje odgovarajuće prostorije di da
čuvaje nošnju i obuću.
Potrudićemo se da dobijemo akreditaciju za seminar kojim bi rukovali koreografi i stručni rukovodioci, zatim, UNESCO organizuje
zaštitu tradicionalni balkanski igara, od 3. do 10. septembra u Bugarskoj di ćemo imat našeg pridstavnika.
Tolerancija i ostvarenje prava
Prema konvenciji UN, svaka etnička grupa ima pravo da uživa
vlastitu kulturu i jezik, a mi ćemo
razvijat kulturu tolerancije koja je
posebno važna ako postoji kulturni jaz i netolerancija izmed nacionalni zajednica, ko što je ode
kod nas izraženo. Smatramo da je
globalna vridnost da se nikaka diskriminacija ne smi tolerisat.
To je pogotovo aktuelno u 21.
viku, di su glavne intencije upravo
izmed ti globalni vridnosti, i oni
partikularni, lokalni, da moramo
uvažit i pravo na različitosti, pravo
da niguju vlastite korene i kulturne
identitete, da poštuju tradiciju, da
imaje pravo na istinu o svom
poriklu, i da je to jedna od najveći
zloupotriba prava ako se kome
zamagljuje njegovo poriklo i daju
se neistine o tom ko je otkaleg, ko
je šta, prema tom, pravo na poriklo, koren, je jedno od osnovni ljudski prava.
DRAGAN KOPUNOVIĆ, PRIDSIDNIK ODBORA ZA
INFORMISANJE BUNJEVAČKOG NACIONALNOG SAVITA
Informacije do svakog
Informisanje je jedna od četri
oblasti za koje su nacionalni saviti
nadležni. Ona je zdravo važna, prija sveg zbog tog što je važno da naš
narod bude informisan o svem što
se događa i od interesa je za našu
nacionalnu zajednicu, ne samo
kroz novine, već i kroz druge medije. Naš cilj je da se sa informacijama probijemo u javnost, da ne
ostanemo u zapećku u našem gradu i državi, da budemo ravnopravni sa svim ostalim nacionalnim zajednicama, jel nismo ništa manje
vridni u odnosu na druge. Dajemo
svoj doprinos po svim osnovama,
pa je red da se i nama štogod vrati.
Ovom odboru je zdravo važno
da dođe do svakog Bunjevca al i
pripadnika drugi nacija, da se vidi
šta se radi i šta su rezultati tog rada. Jel, brez medijske prezentacije
ti događanja ko da i nije bilo. Odbor je krenio sa radom, uskoro će
prvi sastanak na kojem triba da vidimo šta će se konkretno radit. A imamo puno tog da uradimo. Nadam
se da ćemo imat dobru saradnju.
Mediji stvaraje sliku o nama
Novine su najdalje očle. Pošto
radim u škuli, vidio sam koliki odjek su one ostavile, i „Bunjevačke
novine” i dičji list „Tandrčak”, pogovoto na časovima bunjevačkog
govora, kad dica jedva čekaje da
njev list izađe. Nadam se da će pored novina i drugi mediji uticat na
stvaranje jedinstva u bunjevačkom
narodu, i što je bilo razmirica da se
zaboravi. Ja se ponovo vraćam na
škulu da kažem da i učenički roditelji takođe čitaje novine i veoma
su zadovoljni. Nadam se da će se
situacija sa informisanjom u radio
i TV emisijama popravit. Radio informisanje je veliki problem, emi-
tuje se po sata nediljno. Moramo
se ujedinit da uđemo u program
Radio Subotice. Sve manjine imaje
svoje redakcije, pa im se i finansijski pomaže, a mi na televiziji svake
dvi nedilje imamo polusatnu emisiju i reprizu slideće nedilje. To je
malo. I nije dovoljno emitovat samo pisme i igre, tu se moraje nać
mnogo ozbiljnije stvari, ako triba
da se niki i suoče sa problemom.
Sve je to informisanje.
Po meni, sva četri odbora bi morala usko sarađivat, a naš odbor sa
svojim medijima mora stignit do
svakog čovika.
Dani Ambrozija Boze Šarčevića
Povodom obilužavanja 190 god. od rođenja Ambrozije Boze Šarčevića (rođ. 1820) u Subotici, i koji se ubraja u sam vrv obrazovani Bunjevaca tog vrimena, od 14-17. septembra održaće se „Dani Ambrozije
Boze Šarčevića” u oraganizaciji Bunjevačke matice a u sklopu tradicinalni Večeri utorkom.
Prvog dana će se u prostorijama Bunjevačke matice održat pridavanje
Mije Mandića ml. koji će pridstavit Ambroziju Bozu Šarčevića ko autora i izdavača velikog broja knjiga i autorski tekstova koji su bili tematski
vezani za problematiku bunjevačkog jezika. Drugog dana će se divanit
o tri bunjevačka ričnika čiji je autor bio Ambrozije Boza Šarčević i njegovim pokušajima izrade pravopisa za bunjevački jezik, uvodničar ove
Godina VI, Septembar 2010, broj 63
večeri je Zvonko Stantić. Trećeg dana će se održat okrugli sto t.j. stručna
tribina vezana za teme iz pridhodna dva dana ko i važne detalje iz života
i rada Ambrozije Boze Šarčevića a tribinu će vodit mr Suzana Kujundžić
- Ostojić. Četvrti dan će se održat u Novom Sadu u Zavodu za kulturu
Pokrajine Vojvodine di bi se sažela sva tri pridhodna dana u jedinstven
program.
Važno je napominit da će prva dva dana ko i pridstavljanje u Novom
Sadu bit propraćeni kulturno umitničkim programom, di ćemo se u izvedbi tamburaškog orkestra i Tamare Babić podsitit na stare rodoljubive pisme iz tog vrimenskog perioda.
Marko Marjanušić
9
PRIDSTAVLJANJE
MIRKO BAJIĆ, DIREKTOR BIC-a I PRIDSIDNIK ODBORA ZA SLUŽBENU UPOTRIBU JEZIKA BUNJEVAČKOG NACIONALNOG SAVITA:
Razvijaćemo sve vrste medija
Da pođem od tog zašto je došlo
do promine u BIC-u, instituciji zaduženoj za oblast informisanja na
bunjevačkom jeziku, zašto je izvršeno razdvajanje funkcija direktora i glavnog i odgovornog urednika
„Bunjevački novina”. Da budem
tačan, tu je bila rič samo o tom da
smo mi dosad imali definisanu
oblast glavnog i odgovornog urednika za pisane informacije, odnosno „Bunjevačke novine” i dičiji list
„Tandrčak”. U drugim medijima
nije bilo ništa jasno definisano. Radilo se štogod, al sve je to bilo nedovoljno definisano, pogotovo u
oblasti elektronskog informisanja i
njevog razvoja.
Širenje medijskog prostora
Mi sad imamo potribu za radijom, televizijom, Internetom, elektronskim medijima. I kad sve to
podvedemo pod jedan segment informisanja, onda je to danas sve aktuelno, ne samo novine. Zato smo
išli na stvaranje institucije BIC-a,
koji je osnovo novine, a to podrazumiva osobu ko odgovorno lice, a
to je direktor, i da imamo izdvojenu odgovornost izdavanja novina,
i u tom je taj glavni i odgovorni
urednik sada definisan sa jasnim
okvirima obaveza i prava.
Dakle, to smo uradili u namiri
da trasiramo put daljeg razvoja ove
institucije koja je izuzetno važna sa
pozicije bunjevačkog naroda. Jel,
ako nema informisanja na njegovom jeziku, nema upotribe jezika,
ne postoji ni narod. To je ono što
je motivisalo Bunjevački nacionalni savit da postavi isprid sebe konkretne zadatke. Prvi zadatak, kad
je rič o Bunjevačkom informativnom centru, jeste da normativno ure-
10
dimo funkcionisanje unutar
svoje kuće, a
to podrazumiva organizaciju koja prati te
potribe, i podrazumiva sistem rada te organizacije,
znači ko je tu
potriban, kaka
radna mista su
potribna. Na primer, u postojećoj
sistematizaciji uopšte nemamo
radno misto novinara, što u praksi
nije tako, al to ne mož tako da fukcioniše. Kako da angažujemo novinara ako nemamo u opisu taki
poso, a mi smo novinarska kuća.
Ne želim da kritikujem, ovako stanje je nešto zatečeno, to je bilo u
onoj fazi osnivanja i razvoja, sada
je došlo do faze kad je to potribno
definisat. To će bit moj prvi zadatak ko direktora institucije i to
će bit pripravljeno već za prvu sidnicu BNS, ono što se tiče ingerencija BNS, a iz dila statuta BIC-a
ono podrazumiva dalje uključenje
u oblast radija, TV i novina.
Drugi zadatak koji imamo ko
Upravni odbor i ja ko direktor, jeste da napravimo okvir sistematizacije i rada unutar ove kuće, da to
jasno kažemo da bi mogli sa vrlo
tačnim podacima izlazit prid onog
ko nas finansira, a finansira nas
Pokrajina. Mi želimo da taj okvir
finansiranja proširimo jel nam je
Grad izuzetno velik dužnik u praćenju onog što se tiče informisanja
Bunjevaca. Posli tog slidi drugi
korak, da se ispoštuju naša prava
sa pozicija ne samo jednog državnog organa, Pokrajine, koja nas
je pomogla u osnivanju i koja je
dala sridstva da
se osnuju „Bunjevačke novine” i „Tandrčak”, al nama
tribaje i ostali
vidovi medija
od radija, televizije do inetrnet prezentacije al to nema
ko da finasira.
Pomaže tu Nacionalni savit kroz nika mala sredstva za radio program, al to je malo. Nadam se da ćemo u tom pogledu imat dobar pristup. Uostalom, mi imamo naša prava, imamo Nacionalni savit, imamo birački spisak, mi smo priznati ko nacionalna manjina.
Službena upotriba jezika
Službena upotriba jezika ne triba bukvalo da se svaća, jel službenost jezika u nikoj sridini je zakonom određena, a zakon tačno kaže
kad se mož jezik koristit ko službeni. Službeni jezik se koristi prid
sudovima, državom... a upotriba
jezika znači da je jezik živ, da se jezik koristi u narodu, i tu su naši zadaci veliki. A tu je bila i ta dilema,
šta sad mož da radi jedan odbor za
službenu upotribu jezika. Pa taj
odbor ima zdravo velike zadatke u
tom da probije te barijere da je bunjevački jezik živ jezik, s njim se divani, da je to normalno da će taj jezik bit u širokoj upotribi med građanstvom, u normalnoj komunikaciji, da ga niko ne zloupotribljava, pa da ga koristi ko „podjezik”
kakog drugog jezika, čime želi da
kaže da Bunjevci nisu Bunjevci ko
samostalan narod, neg su oni dio
kakog drugog naroda. Zadatak
ovog odbora je da radi na tom da
se standardizuje bunjevački jezik.
Naš poso će bit i povezivanje ovi
oblasti, i kad je rič o Odboru za informisanje, i kad je rič o Odboru za
službenu upotribu jezika, i kad je
rič o BIC-u s pozicije informisanja
građana na jeziku naše nacionalne
manjine. To je ono što smo mi postavili ko put, i jako sam zadovoljan
što se to postiglo posli ovi izbora za
nacionalne savite, da to iđe u dobrom pravcu.
Radio Subotica i dalje
brez Bunjevaca
U novom broju „Službenog glasnika” se divani o Radio Subotici, a
nema ni riči o programu na bunjevačkom jeziku, a Grad Subotica je
osnivač Radija. Pa kako mož Grad
ko osnivač Radija da divani o dilu
građana a da ji ne informiše na njevom jeziku?! A polak Radija je dato
da se informiše na hrvatskom jeziku, iako je Hrvata i Bunjevaca u
gradu jednako. A to onda govori o
diskriminaciji. Malo tešku rič upotribljavam, al to je štogod što će bit
predmet naše analize. A di su naša
prava? To kogod mora da sprovede, milom il silom, to silom znači
da se mi nećemo libit tog da se obraćamo instituciji, i državi, i organima koji su dužni da nam obezbide
naša prava. Mi smo svoja prava
stekli tim što smo stekli status nacionalne manjine, jel smo ispunili
sve uslove da je steknemo, jel imamo svoje bunjevačke institucije, a
prija sveg Bunjevački nacionalni
savit, i nećemo dozvolit da nam se
to pravo negira.
Priloge pripremili:
V. M. i S. K. O.
Godina VI, Septembar 2010, broj 63
VISTI
UG „BUNJEVAČKO KOLO” IZ SOMBORA U POSITI BEOGRADSKOM
NADBISKUPU STANISLAVU HOČEVARU
Prijateljstvo koje traja
D
elegacija UG „Bunjevačko
kol” iz Sombora koju su činili počasni pridsidnik Đuro Bošnjak, Josip Bošnjak pridsidnik UG „Bunjevačko kolo”, Marija Bošnjak iz Beograda i kompozitor i profesor Svetozar Saša
Kovačević positili su početkom avgusta beogradsku nadbiskupiju.
Cilj posite beogradskom nadbiskupu Stanislavu Hočevaru bio je
održavanje već tradicionalno prijateljskog odnosa sa beogradskom nadbiskupijom. U srdačnom i prijateljskom razgovoru gospodin nadbiskup Stanislav Hočevar je sa naročitom radošću i oduševljenjom
primio visti o dobijanju Bunjevačke kuće u Somboru. Interesovo se
o tom kako su Bunjevci dobili svoju kuću, pa je pozdravio lip potez
Gradske uprave grada Sombora ko
i Ministarstvo za ljudska i manjinska prava koje je pomoglo u uređivanju i opravljanju Bunjevačke kuće koju je lično otvorio ministar
Svetozar Čiplić.
Ko i svake godine, prijateljski razgovori ne priskaču temu Dužionice i način na koji su je ove godine
proslavili Bunjevci u Somboru. Obradovan je bio i činjenicom da je u
prostorijama Bunjevačkog kola bilo posvećenje kruva od novog brašna ko i posvećenje sami prostorija.
Pridstavnici Bunjevačkog kola su s
radošćom i zadovoljstvom pripovidali o lipo proslavljenom prazniku kruva i žita, al i istakli i dalje tvrd
i beskompromisan stav somborskog župnika da se na kraju mise
piva „Rajska djevo kraljice Hrvata”,
iako je ova pisma u originalu pisana na bunjevačkom i u njoj su sti-
hovi „Rajska divo
kraljice srdaca”, pa
je ovom prilikom
nadbiskupu poklonjen bunjevački
molitvenik u kojem se nalazi i ova
pisma.
Veliki prijatelj
„Bunjevačkog kola” profesor i kompozitor Svetozar Saša Kovačević je ovom
prilikom poklonio nadbiskupu svoje kompozicije, CD izdanja, med kojima i „Misu ekumeniku”. Kako je ekumenizam blizak bunjevačkoj ideologiji „Bunjevačko kolo” je smatralo
da je nadbiskupiju i samog nadbiskupa ko jednog od veoma značajni
ličnosti, važno izvistit o radu i stvaranju kompozitora Kovačevića.
Nakon međusobne srdačne razmine poklona, „Bunjevačko kolo”
je uputilo poziv nadbiskupu Hočevaru da positi Sombor i Bunjevačku kuću ko i obećanje da će nadbiskup, u skladu sa svojim obavezama, u dogledno vrime posititi prvu
Bunjevačku kuću u Somboru.
R. P.
BNS I BIC O ZLONAMIRNOJ INFORMACIJI U VISTIMA B92
Bunjevci nisu tužili Tadića!
Bunjevački nacionalni savit i Bunjevački informativni centar su 26. avgusta, u prostorijama BIC-a održali konferenciju za štampu na
kojoj su reagovali na zlonamirno i tendenciozno objavljenu vist da su navodno vojvođanski
Bunjevci podneli tužbu protiv pridsidnika Republike Borisa Tadića. Kako je Mirko Bajić,
direktor BIC-a, kazo, to je još jedna dezinformacija u nizu „koje imaje za cilj da uporno
Bunjevce podvode pod štogod drugo, da uvik
spominju da su Bunjevci Hrvati, uvik da se
aludira da Bunjevci nisu samostalan narod”.
Ova vist je, kako smo čuli na konferenciji,
ko udarna objavljena u utorak, 24. avgusta, na
programu B92. U njoj se, izmed ostalog, kaže:
„Vojvođanski Bunjevci sudu u Strazburu
podneli su prijavu protiv Borisa Tadića za
sukob interesa”.
– Kako kogod ko uživa ugled ozbiljnog
Godina VI, Septembar 2010, broj 63
medija mož da objavi vaku vist?! To samo
govori da je medij neozbiljan, il je tendenciozan. Iz kojeg konteksta je ovo izvedeno i
šta znači vojvođanski Bunjevci? Dal je to
bunjevački narod? – pita Bajić. Kako je kasnije kazo, rič je o saopštenju Blaška Temunovića, pridsidnika Hrvatsko-šokačko-bunjevačke stranke, koja više nije med registrovanim strankama, što znači da ne postoji.
– Zašto vist nije glasila da su vojvođanski
Hrvati pokrenili tužbu protiv Tadića? Pitamo, ko je taki kontekst izvuko i zašto? Koji
to ozbiljni medij objavljiva da je nika nepostojeća stranka dala saopštenje i držala konferenciju za štampu, il da meće štogod u
kontekst onom ko to nije uradio?! To je zlonamirno podmećanje! – navo je Bajić, ističuć
da su posli tog imali tušta poziva iz Srbije, šta
vi to radite, koga ste vi tužili?! Ljudi to povezu-
ju sa Bunjevakčim nacionalnim savitom jel su
u pitanju Bunjevci.
Iznoseć da ova dezinformacija mož nanet
štetu bunjevačkoj nacionalnoj zajednici, Mirko Bajić je naglasio da Blaško Temunović nije
sam ovo uradio, on nije kazo, ja tu pridstavljam Bunjevce, to je kogod izvuko ko je pravio
tu vist, a mi ne sporimo da on ko pojedinac
mož pokrećat take tužbe, a možda bi se u čemugod s njim i mogli složit, al je činjenica da
to nisu uradili vojvođanski Bunjevci.
Na konferenciji za štampu učestvovo je i
Blaško Gabrić, pridsidnik Bunjevačkog nacionalnog savita, a prid novinare su on i Bajić
izneli informaciju o pridstojećim dogovorima
sa Lokalnom samoupravom i Radio Suboticom o radio programu na bunjevačkom jeziku,
i pozitivna očekivanja u tom pravcu.
V. M.
11
OBIČAJI
BUNJEVAČKI NACIONALNI SAVIT PROSLAVIO SVOJ NACIONALNI
PRAZNIK DAN DUŽIJANCE
Dužijanca – kruv od novog žita
O
bilužavanje ovogodišnje
Dužijance, jednog od četri
nacionalna praznika Bunjevaca, počelo je obavištenjom Nacionalnog savita bunjevačke nacionalne manjine poslato medijima uz pozivnicu, u kojem se, izmed ostalog, kaže slideće: „Ovom
prilikom Nacionalni savet bunjevačke nacionalne manjine želi da da do znanja da se više neće
tolerisati zloupotreba bunjevačkog običaja Dužijance koja je i
ove godine u formi navodno gradske manifestacije održana pod
tuđim obeležjima i sa očiglednom namerom da se Bunjevcima otimaju običaji i identitet.
Od gradski vlasti zahtevamo
da u skladu sa Ustvom i Zakonom Republike Srbije ubuduće
organizaciju Dužijance, kao grad-
ske manifestacije, povere onome
ko to i treba da radi – bunjevačkim institucijama pod okriljem Nacionalnog saveta bunjevačke nacionalne manjine, u saradnji sa predstavnicima svih
drugih naroda koji u ovom gradu žive.”
Svečana akademija
A svečana akademija povodom
Dana Dužijance, održana 16. avgusta u Velikoj vićnici Gradske kuće, počela je lipo i veselo.
Najpre su u Vićnicu ušla dva para bandaša i bandašica noseć krunu i vinac ispleten od žitnog klasja,
i dva kruva ispečena od novog žita.
12
Jedan par su bili Tavankućani,
Larisa Godar i Dragan Skenderović, a drugi Somborci Simona
Sekereš i Marinko Mačković.
Oni su krunu, vinac i kruv pridali
Blašku Gabriću, novom pridsidniku Bunjevačakog nacionalnog
savita, a pošto je kasnio na svečanost, gradonačelnik Saša Vučinić je kruv dobio posli iz Gabrićevi
rukivi. U obraćanju positiocima
koji je bilo toliko da su stojali sa
strane, Gabrić je divanio o neravnopravnosti bunjevačke nacionalne manjine s drugim manjinama,
jel samo oni još uvik nisu ostvarili
sva prava koja njim zakon i Ustav
garantuju. On je podsitio na blisku
istoriju kad su Bunjevci izbrisani
ko narod državnim dekretom i
privideni u Hrvate, al i na najnovije
vrime kad su dobili, izmed ostalog,
pravo da uče bunjevački jezik u osnovnim škulama. Istako je i potribu o jedinstvu Bunjevaca na izborima za gradski parlament, jel su
oni sad rasuti po različitim strankama i ne nastupaje ko Bunjevci.
Od ugledni gostivi na svečanosti
je bio i Branimir Mitrović, potpridsidnik Skupštine Vojvodine,
koji je čestito Bunjevcima praznik i
istako da se nada da će novi Bunjevački nacionalni savit doprinet
daljem nigovanju njeve kulture koja čini značajan dio kulturnog miljea višenacionalne Vojvodine.
Zatim, se prisutnima obratio
Godina VI, Septembar 2010, broj 63
OBIČAJI
DIO SVEČANOG GOVORA
NEVENKE BAŠIĆ PALKOVIĆ
Slavko Parać, pridsidnik Skupštine Grada Subotice. Čestitajuć praznik on je nikoliko riči kazo o gradskoj Dužijanci, koja je, kako je kazo, privaćena od svi naši građana i
da je teško vezat Dužijancu isključivo za jednu naciju. To jeste tradcija jedne nacionalne zajednice
koja tu vikovima živi, i grad će se
trudit da ona bude u toj funkciji .
Saša Vučinić, gradonačelnik
Subotice je stigo na svečanost štogod kasnije, takođe je čestito Bunjevcima praznik i, izmed ostalog,
apelovo na novoizabrane članove
Bunjevačkog nacionalnog savita
da budu od pomoći onima koji su
ji birali, i da budu na nivou zadatka
koji ji očekuje. On je izrazio želju
da svoje dužnosti obavljaju pridano kako su bili pridani u preizbornoj kampanji, napominjuć da Savit
ima nove zadatke u novim okolnostima koje traže prilagođavanje.
Na svečanosti je još prisustvovo
i Ivan Bačlija, savitnik u Pokrajinskom sekretarijatu za upravu, propise i nacionalne manjine. Triba
dodat da su svečanosti prisustvovali svi članovi novog Bunjevačkog
nacionalnog savita, pridstavnici
Novinsko izdavačke ustanove BIC,
Godina VI, Septembar 2010, broj 63
Svoje izlaganje
počinjem najsrdačnijim čestitkama za naš nacionalni praznik,
Dan dužijance, koji svake godine
slavimo 15. avgusta, na sveti
dan Velike Gospojine, sa željom i nadom da će nam Bog i
Blažena Divica Marija biti u
pomoći u svim našim budućim
nastojanjima koja ćemo probati da ostvarimo na dobrobit našeg naroda. Želimo danas da se
zafalimo Bogu na rodu i kruvu
koji nam je opet milosrdno dao
i volili bi da posli mukotrpnog
rada, zasluženo slavimo i veselimo se! Tako su radili naši stari prija više od dvi-tri stotine
godina, pa tako radimo i mi,
doduše u izminjenim društvenim, socijalnim i ekonomskim
uslovima, al sa istom dušom
bogobojažljivog, radnog i skromnog, al vridnog bunjevačkog
paora, radnika il dilatnika na
raznim poljima.
Ono što je jako važno danas
da istaknemo jeste da su Bunjevci ko nacionalna manjina
zasad jedino priznati u Republiki Srbiji, čiji smo mi ponosni
građani. Počev od 2003. godine
kad je izabran naš prvi Nacionalni savit, omogućeno nam je
da ostvarujemo svoja prava u
oblasti obrazovanja, kulture,
informisanja i obavištavanja i
obilužavanja nacionalni praznika, al još puno triba da se radi kako bi dostigli nivo koji
imaju druge nacionalne manjine u našoj domovini.
Sad već imamo i mi svoje nacionalne simbole, grb i zastavu
Bunjevačkog kulturnog centra Subotica, BKC Tavankut, BKC Bajmok, Bunjevačke matice
Subotica, KUD „Bunjevka”
iz Subotice, KUD „Aleksandrovo” iz Aleksandrova,
KUD „Bunjevačka zlatna
grana” iz Čonoplje, UG
„Bunjevačko kolo” iz Sombora i pridstavnik Bunjevaca iz Republike Mađarske.
Bilo je više telegrama čestitki za praznik med kojima
su i one Slavice Đukić Dejanović, pridsidnika Skup-
koja konačno visi i u ovoj svečanoj vićnici, u kojoj su davno
sidili i naši prici i rišavali važna
„gradska pitanja”. I oni su se
borili za uvođenje maternjeg
jezika Bunjevaca u osnovne i
sridnje škule, molili gradske i
državne vlasti da im se dozvole
bunjevački bukvari, novine,
kalendari i bunjevačka javna
RIČ u kasini, u gradskom senatu, na ulici i u tramvaju. Teško su je dobili, pa opet gubili,
al nisu odustali i najviše su dobili kad su bili složni i u budućnost zagledani. Ja Vas pozivam da i mi danas krenemo naprid pod našim plavobilim barjakom, okićeni zlatnim perlicama naši beskrajni polja žita u
čiju smo se slavu danas oku-pili – u slavu naše bunjevačke dužijance, novog kruva i nove nade!
Dužijanca je naš prastari bunjevački narodni običaj i vrlo
važan pokazatelj naše nematerijalne kulturne baštine koju
ćemo zaštiti i slaviti dok je svita i vika. Kad su ga uspili sačuvat naši prici izloženi viševikovnoj asimilaciji, zatiranju i
odnarođivanju, sačuvaćemo ga
i mi DANAS i ODE, u Srbiji i
Vojvodini, di u slobodi i demokratiji živi toliko našeg svita.
Još su nam živi majka i dida koji su u mladosti teško radili ris
na svojim salašima, ručno kosili i rukovetali, želi ono što su
posijali i sa stravom u nebo gledali, da im neće kaka ampa rod
uništiti, a tribalo je brojnu dicu
naranit, obuć i škularit! Bili su
skromni i radni, Bogu se molili
i njemu zafaljivali i kad je dobro rodilo i kad nije, jer su se
uvik nadali boljem...
štine Srbije, Šandora Egerešija,
pridsidnika Skupštine Vojvodine.
Na kraju je o Dužijanci ko bunjevačkom prazniku divanila Nevenka Bašić Palković, član Izvršnog odbora Bunjevačkog nacionalnog savita.
Svečanoj atmosferi puno je doprino Bunjevački kulturni centar
„Tavankut” koji je sa svojim folklornim grupama od dičije, omladinske do seniorske i orkestrom
izveo više bunjevački igara i dobio
tušta aplauza za odlično izvođenje.
V. M.
13
DIVAN S...
nacionalni
MARIJA BOŠNJAK O STARIM UČILIMA I OBRAZOVANJU Bunjevački
interes i naša politička i
Obrazovanje ko činilac
opšteg napritka
nacionalna prava neće
ostvarit nit odbranit niko do
nas sami. Od našeg zalaganja zavisi da li ćemo u tome
uspit jel ne. Smatram da
moramo imat u vidu
zajednički interes isprid
ličnog jel parcijalnog. Svaka
podila u ovako malom
nacionalnom biću je skoro
pogubna za njegov opstanak
N
aročit ponos Somboraca i
Bunjevaca je rad Marije
Bošnjak i doprinos u novootvorenom Muzeju pedagoškog
fakulteta u Somboru di je, med raznim muzejskim eksponatima, postavljena zbirka stari učila iz prirodni nauka.
– Bio je ovo mukotrpan, rudarski tromisečni poso na sakupljanju i formiranju ovake jedinstvene zbirke u Srbiji. Zbirka
sadrži tridesetak eksponata iz oblasti fizike-mehanika čvrsti tila,
mehanika fluida di se mogu vidit
modeli bunara, vatrogasnog šmrka, vodenice, vakuum pumpa, zatim eksponati iz oblasti akustike,
elektrostatike, elektrodinamike... Zgodno je za vidit i mehanički model krećanja Zemlje i Miseca oko Sunca, projekcioni aparat-preteču današnjeg video bima, leklanšeov element, rumkorfov induktor, pahitrop-prikidač...
Najstariji eksponati datiraje iz pos-
lidnje četvrtine XIX vika, kad je
„fizikalnu” zbirku počo stvarat Dimitrije Mita Petrović. Nje-govi
naslidnici su dopunjavali zbirku.
Jedan dio stari učila potiče iz
somborske gimnazije sačuvan zafaljujuć prof. Slavici Beljanski.
Zafaljujuć Mariji i njezinom stavu da učila mogu bit stara al ne i
zastarila jel svako učilo na karakterističan način čuva onaj fizički
zakon jel načelo koji se njime dokaziva i prikaziva, ova postavka
OČUVANJE TRADICIJE
Marija Bošnjak
je rođena 1967.
g. u Somboru, a
poriklom je iz
stare somborske
bunjevačke porodice. Profesor je fizike.
Master studije završila je
2008. godine, a trenutno je
na drugoj godini doktorski
studija na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom
Sadu. Do 2005. g. pridavala je
fiziku u Sridnjoj medicinskoj
škuli u Somboru, kad je prišla
na Pedagoški fakultet u Somboru, di i danas radi ko asistent. Član je somborskog UG
14
„Bunjevačko kolo” i zalaže se
za očuvanje identiteta i tradicije bački Bunjevaca, ko i za
aktivnije prisustvo i učešće
žena u pridstavničkim tilima
nacionalni manjina. Smatra
da je obrazovanje važan činilac opšteg napritka jednog
društva, al i razvoja nacionalne svisti, posebno kod mlađi
naraštaja. Koautor je i realizator seminara za stručno
usavršavanje učitelja i vaspitača, autor više stručni radova i jedne knjige iz oblasti metodike nastave poznavanja prirode. Živi u Somboru i majka
je 14-togodišnjeg Davida.
stari učila dobila je svoje misto u
novootvorenom Muzeju pedagoškog fakulteta na spratu zdanja
somborske Preparandije.
– Cigurna sam da je ova moja
postavka samo početak, jel u Somboru, po škulama i drugim mistima ima još dosta pomalo zaboraviti učila koja zasluživaje misto
u vakom muzeju. Na tom ću još
cigurno dosta radit.
Ovo je pravi naučni i istraživački
rad koji će uzet puno vašeg vrimena i vaše stručne opridiljenosti. Aktivni ste u radu bunjevački institucija i tu dajete svoj doprinos. Kad je
rič o obrazovanju na maternjem
jeziku...
– Za Bunjevce je obrazovanje
na svom materenjem jeziku, koji
se, nažalost, sve manje koristi u
svakodnevnom govoru, od velike
važnosti kako zbog očuvanja tradicije i identiteta, tako i zbog ostvarivanja naši nacionalni prava.
Govor je jedna od pripoznatljivosti bački Bunjevaca. Dragocine izvorne riči i njevo pravilno
naglašavanje pridstavljaje pečat
pripadnosti našoj „grani” i brez
tog govora nema ni Bunjevaca.
Zbog tog se u nastavnim Plano-
vima i Programima zalažemo za
dičije prozno i poetsko izražavanje na maternjem jeziku. U oblasti književnosti proučavaje se
dila savrimeni bunjevački autora, al se ne zanemariva ni obimno narodno stvaralaštvo. Jednako je važno i nigovanje nacionalne kulture, koje se ostvariva kroz
dalje proširivanje znanja o bunjevačkoj istoriji, kulturi i tradiciji, ko i o virskim i narodnim
običajima...
Govorite li bunjevački...
– Svakodnevno, zbog posla
kojim se bavim, ne, al u srcu mi
još uvik odzvanja onaj lip stari
govor koji sam upamtila kod
svoje majke i dide. U ditinjstvu
sam s njima govorila bunjevački,
a posle nji, ko i većina nas u urbanim sridinama, sve manje i
manje. Ipak, svog sina sam naučila mnogim običajima, tradiciji,
pa i ričima starog bunjevačkog
govora... Moja grana somborskih Bošnjaka „Vranješa” imala
je salaše u obližnjoj Leniji i Gradini, di su još i danas naše njive.
Moj otac ji obrađiva, i virovatno
je on već deseto kolino koje na
ovoj zemlji ore, sije i kosi...
– U Somboru, di živim i radim,
počelo je buđenje nacionalne
svisti kod mlađi bunjevački naraštaja, al želim da ona ne bude
sadržana samo u folkloru i prigodnim običajima, već u svakodnevnom životu i svim prilikama.
R. P.
Godina VI, Septembar 2010, broj 63
VISTI
FOLKLORNA I MUZIČKA SEKCIJA BKC „TAVANKUT” GOSTOVALE NA
SABORU SV. ILIJE U SELU VRANIĆ - OPŠTINA BARAJEVO
Svila šuštila u Vraniću
Na bini u večernjem programu na saboru, Tavankućani su nastupili s dvi koreografije, bunjevačkim i banatskim igrama. Lip
doček, puno aplauza i prijatelji stečeni u maju u Tavankutu, kad su pobratimljenji, ostavili zdravo prijatana utisak
B
unjevački kulturni centar
„Tavankut” je 2. avgusta bio
gost Kulturno-umitničkog
društva „Vranić”, u selu Vranić,
koje se nalazi u Opštini Barajeo
kraj Beograda. To je bila uzvratna
posita ovom društvu koje je u maju ove godine gostovalo u Tavankutu. U novom, udobnom „volvo”
autobusu „Subotica-transa” oko
45 folkloraca i muzičara, nikoliko
mama koje su pomagale oko oblačenja nošnji, novog pridsidnika
Bunjevačkog nacionalnog savita
Blaška Gabrića i pridsidnika Društva Dubravka Godara, u Vranić je
stiglo u poslipodnivnim satima
zdravo lipo dočekani. Od domaćina prva nas je dočekala Tatjana
Jovanović, članica Uprave KUD
„Vranić”.
Tavanućani su primljeni u Domu kulture di ji je dočekalo osveženje, a onda su se prisvukli u nošnje za dvi koreografije, bunjevačke
igre i banatske igre. Tu su Tavankućani, uz domaćine KUD „Vranić” i goste iz Žagubice KUD „Trška”, formirali povorku i u svečanom defileu od centra sela stigli do
pravoslavne crkve Sv. Ilije oko dva
kilometera dalje. Triba kasti da je
to bila slava sv. Iije, koju slavi selo
Vranić ko svoju slavu. Tako je počo večernji program na bini iza crk-
ve, di su već bile šatre s živom muzikom, prodavci svega i svačeg ko
na svim vašarima, a posebna šatra
je u avliji i porti isprid crkve razapeta za goste iz Tavankuta i Žagubice, di su kasnije, i večerali, i
družili se s domaćinima. Program
na bini je bio ispunjen s brojnim
nastupima folkloraša, muzičara i
pivača.
Tavankućani, baš ko i drugi gosti bili su zdravo lipo pozdravljeni i
nagrađeni aplauzom. Pali su i brojni komplimenti od publike, u prolazu, al i od uprava društava koja
su nastupila. Zato je bilo pravo zadovoljstvo bit gost.
Još prija održavanja glavnog
programa Tatjana Jovanović nam
je objasnila da je ovaj dan zapravo
Godina VI, Septembar 2010, broj 63
slava sela Vranić, i da se ona slavi
priko tri decenije. KUD „Vranić”
uvik poziva gostujuća kulturnoumitnička društva, a ovog puta su
to bili BKC „Tavankut” i KUD iz
Žagubice.
Od Tatjane Jovanović smo čuli
da imaje samo folklornu i muzičku
sekciju: grupu mlađeg uzrasta čine
95-100 dice, a prvi ansambl 40-50
članova. Finansiraje se iz svoji članarina, a pomaže ji Grad Beograd i
Opština Barajevo.
Triba kast da je selo Vranić veliko, ima čak 7-8 iljada stanovnika,
a leži na brdovitom terenu, na čijim blagim padinama se bile kuće
okružene vinogradima i voćnjacima. Crkva Sv. Ilije nije nova, al kraj
nje je prvobitna stara crkva brvnara koja je obnovljena ko spomenik
kulture. Dosta vrimena i pažnje
gostima iz Tavankuta posvitila je
Ljiljana Babić, pridsidnik KUD
„Vranić”, koja nas je uputila u
podatke o Društvu, Vraniću i Barajevu, a onda je uz puno komplimenata divanila o Suboticu koju
je vidila na vrlo kratko vrime. Ona
se tu ko domaćin sustrila i sa prid-
sidnikom BKC „Tavankut” i divanila.
Za članove BKC „Tavankut”, za
domaćine i druge goste, one mlade, najlipši momenti uslidili su nakon koncerta, kad je poslužena večera, paprikaš od srnetine, a zatim
i druženje nuz muziku. Rastanak je
bio najteži, odugovlačen je do poslidnjeg momenta, kasno u noć, kad
je polazak za Tavankut bio neminovan. Stiglo se u rane jutarnje sate: svi su bili umorni od dugačkog
dana, al puni lipi utisaka.
B. E.
15
OBIČAJI
BUNJEVAČKA ZDILA
Sve od bundevica
U ovom broju „Bunjevački novina” nastavljamo s drugim dilom
recepata ila od bundevica. Ponovo
su to ila koje su naše domaćice kuvale u kadgodašnje vrime u litno
dobo, kad prispiju mlade bundeve.
Fašir od bundeve
Jednu bundevu očistit koru i sridinu pa istrenicat malo posolit, pa
kad pušti vodicu, iscidit dobro
umišat 2 jajeta, 2 kašike mrvica, 1
kašika brašna sitno nasickanog kopra i malo vegete izmišat pa kašikom mećat na vruću mast. Kašikom poravnat i peć s jedne i druge
strane.
Bundevice s mesom
Samlit živinsko bilo meso mamuzu, batake i zabatnjake pa na
masti propržit, nasickat malo bilog
luka i kopra, malo soli i papra kad
se proladi umišat 1 jaje. 4 male
bundevice rasić uzduž pa njim izvadit sime, poslagat u tepciju i napunit sotim proprženim mesom i
peć da se ispeku bundevice. Kad se
ispeku još na vruće metnit po jednu kašiku skorupa.
Punjene bundevice
Tri male bundevice rasić po polak i kašikom povadit sime. Uzet po
kile mlivenog mesa 1 šaku pirinča ,
1 manju glavica crnog luka, 1 jaje
malo soli, malo papra i sitne paprike, pomišat i sotim punit očišćene bundevice, poslagat u labošku, nalit polak vode polak paradičke iz boce toliko da pokriju
bundevice. Kad se skuva zapržit s 1
kašikom masti, 1 kašikom brašna,
malo sitne paprike ako triba malo
posolit.
A. V. K.
Sveci koji se spominjemo
R
ozalije divice spominjemo se 4. septembra, svetog Lovre 5. septembra, 6. septembra se spominjemo Zaharija proroka. Rođenje Blažene Divice Marije – Mala
Gospojina, slavimo 8. septembra. Ona je jedina od sveg svita i žena koja je rođena brez grija,
a svi drugi su se rađali i umirali u griju. Iz knjige
Postanka znamo da su prvi ljudi sagrišili što
nisu poslušali Boga već sotonu koji je ušo u
zmiju smotanu oko drveta i nagovorio ji na gri.
Tako je s drveta došo gri na svit, sve dok se nije
rodila Blažena Divica Marija, koja je rodila Isusa Krista koji je spasio svit od grija svojom
smrću na križu. Uzvišenje svetog križa slavimo 14. septembra. Naši stari su zdravo cinili i
poštivali križove, na taj dan su se služile svete
mise po crkvama i održavala proštenja kod križa. Prvi križovi su bili drveni slični Isusovom
križu, a posli su pravili gvozdene, bakarne, ziđane i kamene.
Imućniji ljudi su podizali križove nuz put
kod svoji salaša el njiva, di su virnici išli molit se
Bogu, jel kadgod su crkve bile naritko. Svaki
salaš i kuća imali su u sobi u pročelju veći el
manji križić s Isusovim propećom. Cure su oko
vrata na zlatnim lačićima nosile križić a i prs-
16
tenja je bilo s malim propećom. Svako čeljade
je imalo svoje očenaše na kojima je bio križić,
kojeg su prija spavanja poljubili. Kad se prolazilo nuz križ kazalo se: „Klanjam ti se Kriste i
blagosivam te jel si pod svojim svetim križom
svit otkupio”. Na kalvariji i u crkvama ima
napravljen put križa koji nas sića na Isusov križ.
Kad saranjivamo pokojnika čelo glave se metne
križ ko znak da je s križom živio i da će po križu
bit spašen.
Svako čeljade ima svoj križ koji nosi kroz
život, a svakom je svoj križ najteži, jel niko ne
mož osićat težinu tuđeg križa. O križovima ima
više legendi a jedna od nji je ova: Jedan se čovik
žalio svećeniku da mu je križ zdravo težak i da
ga više ne mož nosit. Kazo je još da ga je dono
s oltara prija dvadeset godina i da sad ne zna šta
da radi. Stari svećenik mu je kazo: „Sinko, odnesi križ u onu crkvu iz koje si ga odno a Bog
će ti oprostit”. Čovik posluša i ode a malo posli
dođe turajuć tragač, a na tragaču spava pijana i
raščupana žena. Čovik kaže svećeniku: „Ovaj
sam ja križ dono s oltara kad smo se vinčali, pa
oćel me Bog oslobodit križa?”
Matije apostola spominjemo se 21. septembra koji je napiso i sveto Jevanđelje, 29 . se spominjemo Mihovila, Gabrijela i Rafaela arkanđela. Jeronima ispovidnika spominjemo se 30. septembra. Rođen je u Dalmaciji, živio je pokorničkim životom, bio je pomoćnik kod pape a umro
u je u Betlehemu. Privo je Sveto pismo s hebrejskog i grčkog jezika na latinski jezik koji je službeni jezik rimokatoličke crkve. Po njemu je 1868. godine osnovano društvo Sv. Jeronima. A. V. K.
Godina VI, Septembar 2010, broj 63
OBIČAJI
MALO JE DANAS ONI KOJI JOŠ ZNADU PRIPOVITKU O JOZINOJ KAPELI
Na proštenju svi zajedno
Bunjevci iz Sombora i okolni somborski salaša oduvik su poštivali velike i one manje svece, odlazili na vodice i proštenja a
naročito kad su proštenja bila u neposridnoj blizini varoši
N
a Kapelsko proštenje – 5.
avgusta, na Snižnu Gospu,
Bunjevci iz Sombora i bliže okoline odlazili su u Jozinu kapelu na Čičovima. Iz somborske
župe dolazio je župnik i služio svetu misu na koju su znali osim Bunjevaca dolazit i Srbi iz okolni čičovački salaša, jel ova se Kapela i
Snižna Gospa zdravo poštivala.
Posli mise oko Jozine kapele bi se i
mlađi i oni stariji zadržali u divanu
i ćaskanju a poslastičari i trgovci
raznim đinđuvama, dičijim sigračkama, medenjacima, bombonima
mamili bi na kupovinu. Dica bi dobili obavezno krumpir šećera, bombona a ako su bili baš zdravo dobri
i koju sigračku . A cure i momci su
se zagledali a poniko bi dobio i licidersko srce… Oni već malko stariji
počastili bi se kakim ladnim špricerom u obližnjem domu. Ako je
Snižna Gospa bila priko nedilje
obavezno bi prve nedilje bilo svečano proštenje i igranka na salašima Gradina.
Malo je danas oni koji još znadu
pripovitku o Jozinoj kapeli… Joza
je zapravo bio Josip Marković varoški senator u drugoj polovini 18
vika. Za sobom je ostavio velikog
bilega ko jedan od začetnika somborskog zelenila. Njegovim zalaganjom, somborske ulice zasađene
su drvećom kao i okolni putovi, prve velike hrastove šume u stotinama jutara njegova su zasluga.
U blizini Čičova kraj kadgodašnje ričice Mostonge di je Josip Marković imao i svoj salaš, podigo je
kapelu posvećenu Divici Mariji Snižnoj. Istu ovu kapelicu po njemu
narod i danas zove Jozina kapela.
Legenda divani da je Marković ovu
kapelu podigao u znak zafalnosti
Bogu i Gospi što su on i supruga
ostali živi u iznenadnoj oluji i mećavi, koja je usrid lita iznenada zadesila okolinu Sombora. I baš u
vrime te avgustovske snižne oluje
Joza se sa svojom ženom vraćo na
salaš. Kapela je podignita baš na
uzbrdici na kojoj su se zaustavila
Markovićova kola koja zamalo da
odu u ričicu Mostongu.
U litopisima tog vrimena, zabiluženo je da je 9. sepembra 1781.
godine blagoslovljenje kapele Marije Snižne Gospe u Čičovima obavio Ksaver Gažlević župan iz Bača
uz svirku, pucnjavu i veliko veselje.
Do kapele dolazi velika procesija
naroda koju vodi Bona Mihalović.
Josip Marković Joza tada svim zvanicama daje bagatu užnu na svom
salašu.
Kasnijim prokopavanjom kanala Dunav-Tisa-Dunav i sama ričica
Mostonga skoro da i nestaje. Da-
Godina VI, Septembar 2010, broj 63
nas, tek u zdravo kišnim godinama
u tom plitkom ričnom kortu nazire se Mostonga.
Jozina kapela se, Bogu fala, i
danas održava i posićiva, ne tako
često ko prija al mnogi se site da je
5. avgusta na Snižnu Gospu proštenja na Čičovima pa skoknu bar
na jedan „Očenaš” do Jozine kapele.
R. P.
17
FESTIVAL
U ORGANIZACIJI BKC „BAJMOK” ODRŽAN V FESTIVAL BUNJEVAČKI ILA
Jubilarni sastanak kuvara
P
o peti put Bunjevački kulturni centar „Bajmok” je s
velikim uspihom 27. i 28. avgusta održo Dane bunjevačke kulture, a u okviru nji i Festival bunjevački nacionalni ila, jedinstvenu
manifestaciju kad je bunjevačka
kultura u pitanju. Festival ila je
okupio priko 20 kuvara, a positilaca je bilo izmed jedne i dvi iljade.
Na istom mistu, u avliji Kulturno
umitničkog društva „JedinstvoEđšeg”, di je sve je bilo uređenije i
lipše neg raniji godina, postavaljeni
šporelji, i na loženje i na struju, ko
i astali i klupe za goste. Asatali su
bili pripravljeni za užnu i u velikoj
sali Društva. A za užnu se ko i svake godine kuvala tarana s friškom
divenicom. Bila je zdravo dobra, a
kako i ne bi kad su je tamo prid svima kuvale iskusne reduše.
Avlija je vrvila od gostivi koji su
išli od jednog štanda do drugog i
isprobavali ila koja su njim reduše
nudile. A tu se kuvalo razni feli ila,
paprikaši od razni vrsta mesa, s jel
brez valjušaka, čorbe, opet razne,
bile i zapržene, pa onda sosovi, tarana, jajara, krumpirača, uzlivanca,
palačinte, fanki, lakumići, pogače,
kruvovi, nasuva, pogače i tušta feli
kolača… Za sve vrime orkestar „Boe-
NAGRADE
Na Festivalu bunjevački
nacionalni ila nagrađeni
su slideći:
Ana Vojnić Kortmiš za
najstarije ilo (ilo petkom);
najautentičnije ilo su napravile žene Udruženja žena Tavankut i Katica Bedeković (ilo jajara); Marija
i Bela Bošnjak su imali
najautentičniji štand (risarski ručak); štand sa naj-
18
mlađom redušom bio je
onaj sa učenicima OŠ
„Matija Gubec”, članovima BKC „Tavankut” (razne fele nasuva); najlipši
kolač je bio svadbeni kolač
Udruženja žena „Slovenka” iz Gložana; najlipše
aranžiran štand je imo UG
„Bunejvačko kolo” Sombor; najkuvarica je Ana
Ferković (krumpirača).
mi” je sviro narodnu bunjevačku
muziku. U programu su učestvovali solista Tamara Babić i pisnikinja Gabrijela Diklić. Izveden je i
kratak skeč s dobro poznatim likovima - bać Antunom i snaš Katom, ovaj put divanili su o kuvanju.
U tako dobrom raspoloženju
festival je zvanično otvorio visoki
gost, ko i prija dvi godine, ministar
prosvite Žarko Obradović. On je
izmed ostalog kazo:
– Dragi Bunjevci i poštovani
gosti Festivala, čast mi je biti ovde sa vama u ime Vlade Srbije i
što imam priliku da budem deo
jedne svečanosti koja govori o
vrednostima, tradicijama. Republika Srbja je stvorila sve pretpostavke za sve manjinske zajednice u Srbiji da imaju prava i mogućnosti da sve one posebnosti i
sve ono što čini sastavni deo njihovog života bude i deo života u
praksi. Drago mi je da Bunjevci
mogu da koriste svoj jezik i u
školi i na drugim mestima, da
mogu da kažu šta im treba i šta ih
tišti, i da zajedno sa državom nalaze rešenja.
Manifestaciji su prisustvovali,
izmed ostali, dr Tamaš Korhec,
pridsidnik Madžarskog nacionalnog savita, Slavko Parać, pridsidnik
Skupštine Subotice.
Branko Pokornić, pridsidnik Bunjevačkog kulturnog centra „Bajmok” je pozdravljajuć goste istako
da su ove godine na festivalu slovačka i mađarska nacionalna zajednica koje pripravljaje svoja nacionalna ila. Goste je pozdravio i
Blaško Gabrić, pridsidnik Bunjevačkog nacionalnog savita. On je
divaneć o pravima Bunjevaca, pozvo roditelje da upišu svoju dicu na
izbornu nastavu bunjevačkog govora jel i to je jedno od nedavno
osvojeni prava naše nacionalne
zajednice.
A šta se dešavalo na štandovima
i med redušama? Počećemo od
najmlađi. Prvi put na festivalu kuvala su i dica. Grupa đakova koja
iđu na izborni predmet Bunjevačkog govora u tavankutskoj škuli
„Matija Gubec”, kuvali su sa svojom učiteljicom Mirjanom Savanov nasuvo, s krumpirom, sirom,
makom… To su učenici i članovi
BKC „Tavankut”: Ivona Balažević, Ivan Gabrić, Zorana Mačko-
Godina VI, Septembar 2010, broj 63
FESTIVAL
POZITIVNE OCINE
Žarko Obradović, ministar prosvete:
– Naravno da sam zapazio neka jela još kad sam
prošli put bio, ali sad bi
ponovo morao da pođem
da vidim i osetim miris da
bi se setio šta je to što mi
se svidelo. Tarana s divenicom… Više je ostao u sećanju ukus i kvalitet nego
naziv, ali pošto vidim da i
domaćini moraju da svoje
sugrađane nauče nazivima, onda se meni može
oprostiti što ne znam kako
se ta jela zovu.
Jene Maglai, pridsednik
Skupštine Mesne zajednice „Bajmok”:
– Polako ova jela već
vić, Selma Ušumović, Maja Balažević, Ivan Tumbas, Bojana Savanov, Martin Pejić, Nenad Tintor i Ivana Mačković. Oni su zakuvavali i razvijali tisto, čistili luk i
krumpir, razbijali jaja... A nasuvo
je bilo odlično.
Na štandu di se kuvala tarana za
goste reduše su bile Vesna Milanković, Kata Tikvicki i Emera Poljaković. Nastavile su 20 kila tarane, ako tribalo nastaviće se još
posli. Toliko kila je nasičeno divenice i krumpira, a upolak manje
crnog luka. Vesna (26) je naučila
kuvat od svoje majke Kate još ko
dite. Ima dvi male ćeri i one već s
mamom u kujni uče, a najviše vole
ist gomboca.
Stipan Babić je ko i svaki put
imo zanimljiv štand, skuvo je devet
feli sosova pod nazivom „Deset
vrsti da se ližu prsti”. To su obični
sos, il pepa, zakišeljen sos koji se ijo
ujtru sa slaninom, pa od voća, višanja, jabuka, pisaka nije našo, pa
sa koprom, s crnim lukom i s bilim
lukom, s paradičkom... S njim je
kuvala unuka Andreja Babić, koja
je skratila litovanje samo da bude
na festivalu.
Katica Bedeković, četri puta na
festivalu i četri nagrade, kuvala je
nudlice od kuruznog brašna, u
prezli, i jajaru. To je ilo od pečenog
tankog tista koje se slaže sa sirom i
skorupom umišani s jajima. Kogod
je kazo da su to bunjevačke laza-
POFALE POSITILACA
Elizabeta Babić iz Subotice je došla na festival ko i
raniji godina. Sviđa joj se
muzika, a od ila tarana,
uzlivanca, palačinte, pogače.
Đurđica Gabrić iz Velikog Radanovca, došla je s
ćerkom, učiteljicom.
– Moja nana je bila Bu-
njevka iz Kera, kaže, i ona
je sva bunjevačka ila kuvala. Došla sam da se podsitim ditinjstva. Žao mi je
što nisam došla da učetvujem na festivalu. Možda
slideće godine kad ću napravit pogaču sa osivkama, to su mekinje. To je
posebno fino i zdravo ilo.
Godina VI, Septembar 2010, broj 63
nje, kojima ne triba mesa da budu
zdravo fine.
Gosti iz Madžarske bili su Joso
Kričković i Antun Galai. Antun je
pokazo kako se kadgod a i sad u
Vancagama kuvalo domaće pivo.
Ono se kuva od ječma, kako je kazo, kvasa i sladi. Od pet kila ječma
dobije 25 litara piva. Ko je probo
sviđalo mu se. U ono vrime tamo
su kuvali pivo kad se smrznilo
grožđe i nisu rodile šljive, pa nije
bilo vina i rakije. To je bio ženski
poso, svake druge nedilje se kuvalo
da se kvas ne bi pokvario.
Ana Vojnić Kortmiš je ove godine kuvala užnu petkom na salašu. Kadgod nije bilo „šta u petak,
to u svetac”, neg je bilo posebno,
nestaju sa svakodnevne trpeze i ovo je prilika da se
čovek svega toga podseti. I
onoga kako je moja baka
kuvala kad sam bio mnogo
mlađi, jel smo slična jela
kuvali kao Bunjevci. Mislim da je festival veoma lepo organizovan, i moram
da pohvalim BKC „Bajmok” da iz godine u godinu prave festival sve je
lepši i raznovrsniji. Sve je
više posetilaca, i to je najbolji znak da je narod ovo
prepoznao kao potrebu da
neguje svoje običaje i kulturu. Od svih jela ja paradajz
čorbu najviše volim, ona je
za mene takoreć zakon, a i
obeležje ovog podneblja.
brez mesa, gra čorba s lakumićima
i papula sa salatom, a papula je gra
nagusto izgnječen i zapržen. Štand
je ukarsila sa salvetama, ručnim
radom od konoplje napravljenim
na salašu.
Štogod novo je bilo Udruženje
žena „Slovenka” iz Gložana, sela
kraj Novog Sada u kojem živi slovačka nacionalna manjina. Kuvale
su kiselu čorbu, koja se tradicionalno pripravlja za svatovsku užnu, zatim su tu bile slovačke kifle i
svadbeni kolač. Ponuđena je i pita
s medom i pekmezom i jedna fela
tulumbe, al brez sirupa. Od Zuzane Šranka smo čuli velike pofale
za organizatore i obećanje da će
doć i nagodinu.
19
PRIPOVITKE IZ ŽIVOTA
Ana Ferković, u ekipi BKC „Tavankut” je kuvala kokošiji paprikaš
s krumpirom i valjškama a pekla se
i krumpirača. Poslužili su i sa salom kolača i bunar kiflice, zdravo
stari recept.
Alojzija Bešlić, član BKC
„Bajmok” je bio jedan od dvojice
muški reduša. Pravio je uzlivancu
s krupirom i kaže još ko dite je
naučio kuvat nuz mamu. Kazo
nam je i da zna pravit seveljaču, a
to je zdravo staro ilo. Alojzije i kod
kuće kuva.
Učiteljica Senka Rožumberski
je prvi put na festivalu i oduševljena je. Kaže da od bunjevački ila
kod kuće kuva taranu, nasuvo s
krumpirom, sirom, al nije vešta u
pravljenju pogače.
Triba kasti da su gosti festivala
bili direktori škula u kojima se uči
bunjevački ko i učitelji i učiteljice
izbornog predmeta Bunjevački
govor sa elemntima nacionalne
kulture, koji su tu imali i kratak
razgovor s ministrom Žarkom
Obradovićom o problemima na
koje nailaze tokom rada s dicom
na ovom izbornom predmetu. Od
ministra su dobili obećanje da će
se nastojat pomoć da se problemi
privaziđu, tim prija što je očigledno da za učenje bunjevačkog interesovanje kod dice i roditelja raste
iz godine u godinu.
V. M.
DANI BUNJEVAČKE KULTURE U BAJMOKU: PROMOCIJA
DOKUMENTARNOG FILMA O JOŠ JEDNOM BUNJEVAČKOM VELIKANU
Sićanje na generala Dulića
P
eti Dani bunjevačke kulture
u Bajmoku, koje organizuje
Bunjevački kulturi centar
„Bajmok” počeli su 27. avgusta projekcijom dokumentarnog filma „Od
paora do generala”. Film je posvećen generalu Đuri Duliću, narodnom heroju iz Bajmoka, koji je preminio 2006. godine. To je treći film
u nizu koji je BKC „Bajmok” napravio, prvi je posvećen Ivanu Sariću,
konstruktoru prvog našeg aviona,
drugi Ani Bešlić, akademskoj vajarki. S ovim će se nastavit jel BKC
„Bajmok” želi sačuvat uspomine na
bunjevačke velikane.
Ovaj film o generalu Duliću je
ko i prithodna dva režiro TV novinar i snimatelj Miroslav Antelj.
Sad već u pripoznatljivom rukopisu Antelj pravi film s velikom
ljubavlju, poštivanjom i s dušom.
Kako je posli projekcije kazo, prosto je nevirovatno kako sa malo dokumenata raspolažu arhive. Zato
je srića što su tu još živi svidoci. Na
kraju obraćanja publiki, koja je ispunila veliku salu KUD „JedinstvoEđšeg”, ovi filmovi i njegovi akteri
pobijaju tvrdnju da je bunjevački
narod mali, on je velik po broju velikana koje ima.
U filmu o generalu divane Antal
Mojzeš, hroničar Bajmoka koji ga
je i lično poznavo, zatim rođak
Marko Fejsov, i Nikola Babić, čiji
je otac bio njegov vršnjak i lično su
20
se poznavali. Priča divani da je rođen 1912. godine, zatim o Dulićovom škulovanju, odlasku iz Bajmoka i u Drugi svitski rat di se uključio u partizanske jedinice. Tu je
bio u 12. proleterskoj brigadi, a
1944. godine je učestvovo u bitki
na Batini. Nakon oslobođenja osto
je u vojski di je napridovo, a 1953.
godine dobio je čin generala. U filmu je i jedna scena kad je 1963. godine na Prvomajskoj paradi u Beogradu raportiro pridsidniku Titu,
što su mogli samo najbolji.
Mojzeš je podsitio positioce na
teške momente koje je Dulić priživio u ratu, na njegovo ranjavanje.
Podsitio je i na oktobar 1971. godine kad je u centru Bajmoka, prid
crkvom, general otkrio spomenik
„Baklja sećanja”. Bilo je to u sklopu obilužavanja 200 godina ponovnog naseljavanja Bajmoka.
Publiki se obratio i Branko Pokornić, pridsidnik BKC „Bajmok”
koji je divanio o želji ove institucije
da se sačuvaje sićanja na bunje-
vačke velikane, na kraju je kazo i
da njim je želja pokrenit inicijativu
da jedna ulica u Bajmoku dobije
ime generala Dulića.
Nikola Babić, podpridsidnik Bunjevačkog nacionalnog savita, inače rođen Bajmočanin, izno je svoja
sićanja na genelara Dulića, odnosno ono što je o njim čuo od svog
oca.
Ovoj premijernoj projekciji filma o generalu Duliću, koji je veći
dio svog životra živio po drugim
gradovima bivše Jugoslavije, a na
kraju u Beogradu, prisustovala je i
njegova ćerka Jasna Grujić Dulić,
vajarka, i unuk Jovan Grujić. Jasni,
koja se osića jednim dilom i ko Bunjevka i ko Bajmočanka, Branko
Pokornić je poklonio kopiju filma
o njezinom ocu.
Nevenka Bašić Palković, muzejski radnik i član Izvršnog odbora Bunjevačkog nacionalnog savita, je na kraju te večeri skrenila
pogled publike na malu izložbu takozvani kuvarica, postavljenu u sa-
li. Ode je bilo izloženo dvadesetak
kuvarica, koje pored slike imaju i
svoj tekst-poruku. Ovaki ručni
radovi su, kako je podsitila, bili
mećani i iznad umivaonika (moždo), al i ko držači češljova i šibica i
kojičega drugog. Naročito su bili u
modi s kraja 19. i početka 20. vika.
Kako je Bašić Palković kazla,
ovo je samo početak jedne zajedničke akcije srbijanski muzeja čiji
cilj je da se sakupe kuvarice i držači
predmeta za higijenu. Ona je pozvala sve koji imaju take ručne radove da se pridruže ovoj akciji.
Prvo veče Dana bunjevačke kulture u Bajmoku završeno je odličnom
izvedbom bunjevački narodni igara
flokloraca Bunjevačkog kulturnog
centra „Tavankut”, al i degustacijom bunjevački nacionalni ila.
Tu je najavljeno i izlaženje novog biltena posvećeno ilima s prošlog Festivala ila, al i još kojičega,
koji će se nać u prodaji. Već sutradan bilten je bio prid positiocima Festivala ila.
B. E.
Godina VI, Septembar 2010, broj 63
VISTI
KULTURNO LITO U SOMBORSKOJ OPŠTINI OBILUŽILE SU BROJNE
MANIFESTACIJE NA KOJIMA JE UČESTVOVALO „BUNJEVAČKO KOLO”
Na Bodrogu i Zelenom salašu
M
isec avgust u Somboru i
okolini bio je pribogat različitim kulturnim manifestacijama na kojima već tradicionalno UG „Bunjevačko kolo” iz
Sombora uzima svoje učešće. Nika
događanja su se i datumima poklapala, pa je bilo zdravo teško opridilit se na koju stranu krenit i ne
uvridit domaćine.
Vridno pomena ričima i lipim
slikama naročito je učešće na po
redu VI Bodrog festu u Bačkom
Monoštoru. Popularni Bodrog je
ove godine okupio veliki broj učesnika od stari i umitnički zanata
priko dičiji glumački sekcija, pa sve
do veliki horova ko i nastupa folklorni društava di su se i ovog puta
prikazale bunjevačke igre u maestralnom izvođenju GKUD-a „Ravangrad”.
Posebno posićeni i zapaženi su
bili štandovi zanatlija med kojima
su svoje misto i ove godine imale
članice slamarske sekcije UG „Bunjevačko kolo”. Još jednom je potvrdito da je slamarenje ne samo
hobi zaljubljenika već prava umitnost ponikla iz spretni prstivi i mašte naši pramajki. Slamarstvo već
odavno svrstavaje u obašku likovnu tehniku naive, a radovi sve lipši,
savršeniji i bogatiji upravo svidoče
svoje svrstavanje u oblast umitnosti.
Prema procinama Bodrog fest je
positilo oko 20.000 ljudi sa svi strana a članice sekcije slamarstva
„Bunjevačkog kola” uz brojne fale
za svoja dila, a bome, i solidan pazar, vratile su se sa osmihom zadovoljstva.
A na Zelenom salašu....
Niki 30-tak kilometeri od Sombora, između Sivca i Crvenke, već
skoro čitav vik prkosi vrimenu i
opstaje salaš Dragice i Danila Kaluđerskog. Sav u zelenom kako
mu i ime kaže salaš je pritrpio samo nike tekovine novijeg vrimena
pa se na salašu pripoznaje sve ono
što je sa sobom nosio XX vik. Samo struja nikako da stigne do ovog
salaša što bi domaćinima od svega
najviše tribalo. Al, ni taj nimalo zanemarljiv momenat, nije omeo domaćine da ove godine po prvi put
organizuju manifestaciju u čak tri
dana trajanja.
Kolonija Zelenog salaša okupila
je 12 kulturno umetnički društava
odnosno udruženja koji su se brojnoj publiki ko i pridstavnicima medija, pridstavili sa svojim nacionalnim i kulturnim identitetom.
Bunjevački identitet pridstavljen
Godina VI, Septembar 2010, broj 63
je kroz radove umitnički sekcija
„Bunjevačkog kola” pa su tako viđeni radovi slamarske sekcije, sekcije bilog veza, likovni radovi u tehnikama slikanja na staklu Jolanke
Ivanić ko i duborezi Antuna Brace Pozdera. Svoje značajno misto
na susritu imale su i članice „Artetnosa” iz Subotice. Na salašar-
skom susritu bili su Ana Vukov,
Ivana Dulić, Kosovka Ivković
Ivandekić, Ljilja Letić i Marija
Horvat, koja je ode recitovala stihove svoji pisama, te pridstavila
svoju knjigu „Promaja u pendžerima vrimena”.
Lipu svečanu i svakidašnju nošnju poneli su mladi iz folklorne sekcije koji su odneli aplauze i simpatije publike i domaćina.
Bilo je veselo uz
tamburaše i harmonikaša, pivalo se bunjevački, madžarski, srpski a završilo nuz pismu svi učesnika „Ej
salaši, opet ću vam
doći”.
R. P. i M. H.
21
PRIPOVITKE IZ ŽIVOTA
POVODOM DUŽIJANCE FERENC BOŽIK JE U IZLOG GRADSKE BIBLIOTEKE
POSTAVIO NEOBIČNU KOPIJU
Stogodišnja mini vršalica
Maketu vršalice je kupio od jedne stare žene u Malom Bajmoku i tako, raspadnuta skupljala je prašinu u njegovoj kući 17 godina, da bi je onda za nikoliko nedilja obnovio, tako da danas funkcioniše sve na njoj, čak i motor. Božik bi volio da se vršalica
nađe na kakoj stalnoj izložbi prid ljudima, da vide kako se kadgod žito vrlo
O
d prija nikoliko nedilja u
izlogu Gradske biblioteke,
dičijeg odiljenja koje gleda
na gradski trg, postavljena je mini
vršalica. Najveća vridnost ove vršalice je ta što je apsolutno ista ko
original i svaki njezin dio radi, čak
i motor. Napravljena je komegod
za veselje prija oko jednog vika, a
sad je u vlasništvu Ferenca Božika, nastavnika fizike i tehničkog
obrazovanja u penziji. Jeste njegovo vlasništvo, al on ne zna ko je napravio vršalicu, mašinu kojom se
kadgod radio zdravo važan poso
od kojeg je zavisilo šta će se i koliko
ist cile godine – vrlo se žito. Odavno su ji zaminili kombajni, tako da
su vršalice prava ritkost i više nisu
u upotribi.
– Odakle mi vršalica? Ona je
došla kod mene tako što sam je
kupio. Jedan poznanik mi je javio da neko prodaje maketu vršalice. Ja ga pitam zašto je ti ne
kupiš, a on kaže, neću! Video je
da ima jako mnogo da se radi na
noj, da se sklopi i popravi. Otišo
sam u Mali Bajmok kod žene koja je prodavala, pogledao i pogodili smo se. Nisu bile velike pare
u pitanju. Bila je raspadnuta, točkovi su otpali, špicevi od tankog
lima sa malim ekserima su se raspali, videlo se da je ili bila bačena, ili je nešto ležalo na njoj.
Božik je vršalicu dono kući, metnio u ćošu ispod stepenica i tamo
je stojala 17 godina. Ništa nije radio na njoj.
– Kupio sam je jer sam računao na to da ću je popraviti i staviti na jedno već unapred odre-
22
đeno mesto u kući kao ukras.
Posle sam mislio da je dam unuku. On živi u Pešti, i kad je nedavno bio ovde kažem, hajde da
vidiš vršalicu, jer rešio sam da ću
je prodati ako ti nećeš da je uzmeš. Međutim, nije bio zainteresovan, a ja sam već star, a i supruga ne bi da je stavim na mesto
gde sam hteo.
Ta mala vršalica od drveta i metala stajala je u delovima sve do
jednog dana kad je došo red na
nju. Božik je malo odmaro od rada
na duborezu i vatrenom emajlu,
što su mu pored nastavničkog posla bili hobi, jel mu je doktor savitovo da što više odmara.
– Prođem pored vršalice i kao
da mi je neko rekao, hajde, izvadi
je i sredi je, sad još možeš, a posle
ko zna. Od prašine se nije mogla
dobro ni videti. Na popravku i
doterivanje sam potrošio jedno
tri nedelje. Ova vršalica ima
mnogo malih i tankih delova i
oprezno je trebalo raditi. Meni je
to bilo blisko jer sam pre radio
makete aviona i drugih uređaja.
Vršalica još nije završena, treba
staviti prenosni mehanizam.
Vršalica ima mali elektromotor
koji se ne vidi, ima osovinu i prinosni mehanizam. Oko vršalice su i figure ljudi koji je opsluživaje. U biblioteku je stigla jel je Ferenc Božik
želio da tu sad već ritku mašinu iz
naše zemljoradničke prošlosti vide
današnji ljudi. Jel, kako Božik kaže,
bar polovina ljudi koja je bila na Dužijanci nije vidila kadgodašnju vršalicu, nit zna kako se i šta na njoj radilo.
– Od mene može tu duže da
ostane. Po mom mišljenu ova vršalica bi trebalo da bude negde
stalno izložena, jer je i ko ručni
rad jako lepa. Ako ništa drugo,
staviću na Internet da je prodajem, pa će je neko kupiti za svoju
kolekciju – reko je Božik.
Nije nikaka slučajnost što je Božik kupio i popravio ovu vršalicu.
On je čovik od tehnike, a uz to jedan dobar dio života je provo na
selu, di je viđo ove mašine kako vršu žito. Na takim mašinama su se i
sigrali ko dica. To, kaže ostane u
čoviku, i ova maketa vršalice jed-
nostvano nije mogla proć pored
njeg tek tako.
Božik je i umitnik, možda je na
prvom mistu umitnik, jel je talentovan, al nije bilo novaca za studije
likovne umitnosti. Al to je tokom
cilog života osto njegov hobi. Na
kraju se opridilio za duborez u drvetu. Izgled komada drveta opridiljiva krajnju figuru, a najveća inspiracija su mu priroda i, ni sam ne
znam zašto, velike tragedije u svitu. Tako ga je trovanje slonova u
palićkom Zoo vrtu „natiralo” da izradi nikoliko duboreza slonova, pa
onda izlivanje nafte u more i tragedija tica zarobljeni u nafti, glad u
Bijafri itd.
Da upotpunimo sliku o Ferencu
Božiku kašćemo i to da je on sa sinom odradio poso skidanja zvizde
i postavljanja križa na vr Gradske
kuće, a 1975. godine je restauriro
dio tornja Gradske kuće, onaj od
kovanog gvožđa.
– Doživeo sam sve ono što sam
želeo u životu – kazo je na kraju
za naše novine Ferenc Božik.
B. E.
Godina VI, Septembar 2010, broj 63
OBIČAJI
SIĆANJE NA KADGODAŠNJE OBIČAJE
Jesen prava Gospojina mala
Kad je prošo ris, vršidba i dužijanca onda su čeljad malo odmorila, to su bile i najveće vrućine – kanikule
S
vako godišnje doba na salašu
je drugačije prolazilo. Ipak,
jedno je bilo zajedno za lito,
proliće, jesen i zimu – posla je bilo
uvik.
Radovi po kući i oko kuće
Od velike Gospojine do male
pravilo se veliko spremanje soba,
iznesivalo se ruvo sunčat, kaputi i
druga suknena ruva koja se ne oblače liti, a i ponjavice i pregače koje
su pripravljane curama za štafir.
Prao se i bili šling i bilio na suncu
ko i bile navlake i štafir koji se ne
asnira. Iznesivalo se i perje na sunčanje, a ono koje se asnira iznesivalo se više puti godišnje.
Sunčala se vunena i kožna odića,
cveteri, puloveri, velike striganske
marame i rojtoši, šepice, kožuvi,
popršnjaci i opaklije, da ji ne bi izgrizli moljci, a oni su baš to najvećma napadali. Kad je došla mala
Gospojina kazalo se „Jesen prava
Gospojina mala” i „Posli Ilije, sunce je sve milije”, jel su i dani kraći
pa je sunca sve manje. Dica su krenila u škulu, svinji se više nisu čuvali na strniki, jel su ljudi strnike
uzugarili, a svinje su zatvorili ranit
za ranjenike.
Radovi na njivi
Brao se cincokrt a to je išlo sporo jel su sve ručno radili. Nožovima su sikli glavice cincokrta i
mećali na hrpice, a posli kolima
nosili na salaš di se posli vrlo. Stabljike su posikli i povezali u snopove
sadili u klupe i to se zimi ložilo u
paorske peći. I konoplja se kosila
ručno vagovom el kosakom, pa
povezala u snoplje i sadila u klupe
a posli nosila na salaš da se suši a
onda su je prirađivali. Kosila se
otova u dolu, a posli su se tirale
krave na pašu u dolove. Još je tribalo povadit krumpir iz zemlje
dok se ne okiši. Kadgod su naši prici sadili tušta krumpira, kazali su
ako ima dosta krumpira nema gladi. Kad se povadi iz zemlje poizbiraje se oni najlipči i zdravi, pa se
ostave za ilo a koji je malo zasičen
el nezgodnog oblika jel ga načo
crv, taj se krumpir skupio obaško
pa su žene od njeg pravile štirku.
Oni nasitniji su se kuvali svinjama
i pravio mošlik.
Kako se pravila štirka
Za štirku su žene krumpir očistile, oprale, istrenicale, nalile čiste
vode i pomišale. Štirka se slegne na
dno vajlinga a rizanci se povade.
Štirka se raširi na čist čaršpa na velik astal da se suši. Tako su naše
domaćice napravile štirke da imadu za cilu godinu.
Sve od konoplje
I s konopljom je bilo zdravo tušta posla, al su sve to vridne ruke
naši čeljadi poradile. Imali su kojikake alate spravice i zubce, s čime
su istrli i češljali konoplju. Od konoplje se svašta pravilo a najviše
peškiri, čaršapi, postelje, pa i odiće
KUD „ALEKSANDROVO” 26. SEPTEMBRA ORGANIZUJE PROMOCIJU
BUNJEVAČKI NOŠNJI KROZ ISTORIJU
Nošnja ko na modnoj pisti
P
romocija bunjevački nošnji kroz istoriju, koju
četvrtu godinu organizuje Kulturno-umitničko društvo „Aleksandrovo”, biće održana u
nedilju, 26. septembra, s početkom u 19 sati, u Velikoj vićnici Gradske kuće. Pored KUD-a „Aleksandrovo”, u goste dolaze KUD „Bunjevačka zlatna grana” iz Madžarske. Oni će prikazat 15-16 nošnji, al će
Godina VI, Septembar 2010, broj 63
za positioce, pored domaćina, izvest i kratak program bunjevački narodni igara.
Pored nji, ko gosti dolaze Bunjevački kulturni
centar „Tavankut”, BKC „Bajmok” i KUD „Bunjevka”, a svako od nji će prikazat 5-6 nošnji. Za kraj svi
folklorci će odigrat Bunjevačko kolo.
je bilo konopljaške za poslendan.
Ona tanja i mekša se bilila u bililu,
a ona neubiljana je ostala (tako konopljaške boje). Koji su sadili više
konoplje prodavali su je majstorima i štrangarima. Pleli su i prodavali ulare za konje, štrange za amove, kajase, vrengije, tanke štrange
na kojoj su se sušile košulje, vrbice,
rafija čim se vezo vinograd i konopljaški konac tanji i deblji a tkali su
se i džakovi i prteni pokrovci za
konje.
A. V. K.
Upis novi članova u
KUD „Aleksandrovo”
Kulturno-umitničko društvo
„Aleksandrovo” iz Subotice upisuje nove članove u sekciju folklora uzrasta od 7 do 25 godina.
Upis se vrši od 1. septembra do
15. oktobra u prostorijama KUD
„Aleksandrovo”, Aksentije Marodića 9, i to ponediljkom, sridom i petkom od 18 do 22 časa.
Bliže informacije mogu se dobit
na telefone: 568-600 i 064-50125-26.
23
KULTURNA ISTORIJA
SLIKA IZ NAŠE PROŠLOSTI
Bitka kod Sente
Nadiranje Turaka u ove krajove počelo je još od pada Carigrada 1453. godine. Malo po malo, turska sila sve više napriduje ka
siveru. Bilo je otpora, al dobro organizovanoj vojnoj sili teško se ko mogo suprostavit
Istorijske prilike
Značajan prodor Turaka u ove
krajove bio je pod vođstvom sultana Sulejmana II koji je 1521. godine osvojio jako odbrambeno
uporište Beograd.
Od tad turska vojska sve češće
prilazi Dunav i Savu. Značajan i
veliki poraz madžarsko-hrvatskoj
vojski zado je taj isti ambiciozni
sultan Sulejman II na Mohačkom
polju 1526. god. Put ka Evropi bio
je otvoren. Turci učvršćivaje svoju
vlast u Madžarskoj. Bilo je pokušaja suprotstavljanja Turcima i taki
je bio Jovan Nenad – car koji je
svojim četama čistio teren od Turaka oko Subotice i Segedina, dok
je Ivan Zapolja čuvo Erdelj –
Transilvaniju.
Do velikog Austro-turskog rata
1683 – 1699. godine mnoge teške
stvari su se dešavale po žitelje na
ovim prostorima. Posli opsade Beča 1683. godine je austrijskoj vojski
pomago poljski kralj Jan Sobjeski i
tako se turska vojska u ovim krajovima učvrstila i u njima ostala
puni 146 godina, i to od 1541. do
1687. godine.
Posli odlaska Turaka u ove opustošene krajove naseljavali su se Srbi, al i Bunjevci i to naročito oko
Sombora, Baje i Subotice. Oni su
tražili zaštitu Beča, al su se u vojnom pogledu metnili na raspolaganje bečkom caru zbog tog što
ovo područje nije u potpunosti bilo bezbidno od Turaka koji su priko Dunava i Save često upadali radi pljačke na ove prostore.
Iz tog perioda poznate su bitka
kod Slankamena iz 1697. godine i
još poznatija bitka kod Sente –
1697. godine, kad su Turci teško
poraženi, a to je ujedno i poslidnja
24
bitka s Turcima na teritoriji Bačke.
Bitka kod Sente –
11. septembar 1697. godine
Šta je prithodilo tom odlučujućem boju?
Sultan Mustafa je prišo Dunav
kod Kovina, a carska vojska je pod
komandom kneza Fridriha Augusta opsidala Temišvar di su se
nalazile još značajne turske snage.
U julu misecu knez Fridrih August
je zaminjen mladim i veoma sposobnim princom Eugenom Savojskim. On se već u julu našo u
Bačkoj u vojnom stanu kod Sentomaša (današnji Srbobran).
Plan sultana Mustafe bio je prodor u Erdelj, a to je mogo samo
priko Bačke i Banata ne sluteć da
će naić na veliki otpor carske vojske i njenog novog vojskovođe, princa Eugena Savojskog. Odlučujući su-
kob desio se kod Sente di su se turske snage pribacivale priko Tise u
Banat zbog reorganizacije i dalji osvajanja. Bitka je bila teška i u njoj je
učestvovalo 500 vojnika iz Sombora, pritežno Srba i Bunjevaca. Skoro čitava turska vojska je uništena,
a sultan se spasio bigom prema
Temišvaru. Na bojnom polju osto
je veliki vezir, nikoliko paša i na desetine sandžak-begova.
Za ovu sjajnu pobidu i poslidnju
na tlu Bačke princ Eugen je od
dvora nagrađen velikim posidom i
vlastelinstvom „Belje”, izmed Drave i Dunava (potonja Baranja). U
blizini sela Topolje princ je podigo
i crkvu posvećenu Sv. Petru i Pavlu, koja je dugo vrimena bila zapuštena, a sad je obnovljena u senki stolitni kestenova značajan je
virsko-istorijski spominik.
Karlovačkim mirom, 1699. god.
na Savi i Dunavu se uspostavlja
granica izmed Turske i Austrije, a
ovi krajovi se privredno, društveno
i politički oporavljaje. Apsolutni
mir se nije u potpunosti uspostavio, al je život ljudi u ovim krajovima, koji su bili vojna granica, bio
puno cigurniji nego južno od Save
i Dunava di su se Truci još dugo
vrimena održali.
Nastanak slike
„Bitka kod Sente”
Sav ovaj istorijski uvod izneli
smo zato da bi se nikako vrimenski
približili velelipnoj sliki „Bitka kod
Sente”, koja krasi glavnu salu „Županije” u Somboru, a koju je nasliko veliki umitnik s naši prostora
Franc Ajzenhut (Franz Eisenhut).
Pošto je Sombor posto veliki administrativni centar i sidište BačBodroške Županije izgrađena je
prilipa palata s naminom da bude
misto za sve poslovno-administrativno političke skupove onog vri-
Godina VI, Septembar 2010, broj 63
KULTURNA ISTORIJA
mena. U sastavu zgrade bila je izgrađena i kapela i zatvor. Zgrada je
dvospratna s centralnom salom ne
baš zdravo velikom, s puno manji i
veći prostorija s ukupno 365 vrata,
isto koliko i dana u godini. Posli
skoro 200 godina zdanje i danas
ima istu naminu i sidište je gradske
uprave Sombor.
Zgrada je završena 1808. godine, al se dugo radilo na njezinom
uređenju, čak decenijama, što je
zavisilo od prihoda, koji nikada nije bilo priviše.
Krajom XIX vika, a povodom
obilužavanja istorijskog događaja
pod nazivom „Milenijumska svečanost” odnosno, 1000 godina od
dolaska Madžara u ove krajove odlučeno je da jedan istorijski događaj bude prikazan na jednoj sliki.
Te 1896. godine, kad se centralna
sala želila ukrasit slikom, slikar je bio
na Orijentu ko gost turskog sultana.
Kad je primio telegram od njegove
zavičajne Županije, bio je u Teheranu. Zamoljen je da se oma vrati
kući radi priuzimanja jedinstvene
porudžbine za koju mu je obećana
svota od 12.000 forinti (to je vridilo
ko i 40 jutara bačke zemlje).
Slikar se vratio i privatio ponudu da jedan istorijski događaj prinese na platno ogromni razmira,
bila je to „Bitka kod Sente”. Opridilivši se za ovu temu, ko već is-
kusni i uvaženi slikar, prid sobom
je imo veliki umitnički izazov. Pored tog što je slika ogromni razmira 4 m visoka i 7 meteri široka, a s
prilipim okvirom slika ima površinu od 40m2.
Na sliki je prikazan momenat
pobide nad Turcima. Pored toga
slikar je želio da kroz događaj koji
je prikazan na sliki poveže sve nacionalnosti koje su živile u Bačkoj.
Centralna ličnost obasjana suncom je princ Eugen Savojski na
bilom konju. Tako ogromnu sliku
bilo je teško i postavit u svečanu
salu županijske zgrade. To je učinjeno sa spoljne strane, tek kad su
s balkona uklonili nikoliko vrata i
prozora. Otkrivanje slike „Bitka
kod Sente” bio je događaj i proslava od državnog značaja. Proslavi
su prisustvovali zvanični državni
gosti, ko i mnogi drugi, a upriličen
je na 200-godišnjicu Bitke kod
Sente, 11. septembra 1697. godine.
Slika je i danas na istom mistu,
pleni svojom lipotom, koloritom
(sadržaj baš nije zadivljujuć), al
umišnost slikara da na platnu dočara taki jedan događaj je svakako
za divljenje. I danas gledajuć to
platno niko nije ravnodušan, a slikar Ferenc Ajzenhut dobija visoke
umitničke ocine.
prof. istorije Marija Bojanin
Iz života velikog slikara s naši prostora
France Ajzenhut (Franz Eisenhut) potiče iz jedne nimačke porodice koja je za vrime carice Marije Terezije
i cara Josifa II doseljena oko 1760. god. u južnu Ugarsku.
Slikarov otac Georg Ajzenhut bio je pristalica prava i
reda ko i svi njegovi zemljaci, podunavske Švabe. Franc
je bio sedmo dite, rođen 26. janurara 1857. godine u
Dojč-Palanci, današnjoj Bačkoj Palanki. Tribo je postat
trgovac, al već ko učenik je lipo crto koristeć svaki papirić da štogod nacrta.
Stariji brat Jozef imo je gvožđarsku radnju u Novoj
Pešti u kojoj je Franc šegrtovo. Tu je više vrimena provodio crtajuć mušterije, nego učeć trgovački zanat. Stariji
brat upućivo je roditeljima pritužbe na Franca. Već iz te
bratove radnje pročulo se da je mlađi Ajzenhut izuzetno talentovan.
Dolazeć češće kući Franc je roditeljima konačno izjavio da ne želi bit trgovac već slikar. Kako se uvik nađe kogod ko razumi mladost i talenat
tako se i u Palanki našao advokat dr Karlo Mezei koji je ko mecena želio usmirit sudbinu ovog mladića u njegovim nastojanjima da pribrodi
priprike na putu do krajnjeg cilja. Materijalno donekle obezbiđen našo
se u Budimpešti na studijama umitnosti u tzv. Crtačkoj škuli (Allami
minitrajz i skola). Škula je 1871. proglašena za Visoku škulu likovne
umitnosti i pripremala je učenike za likovne pedagoge, njezin učenik
bio je i Ajzenhut, a učitleji su mu bili poznati slikari onog vrimena. U
Umitničkoj akademiji mladi Franc je bio od 1871 do 1875. godine i bio
je jedan od najbolji učenika, prilazi na Minhensku akademiju umitnosti
za budućeg velikog slikara.
Prilaz iz Budimpešte u Minhen olakšalo mu je to što je tamo sustrio
madžarskog slikara Juliusa Benezura. Bio je vridan i omiljen student
mnogi poznati slikara XIX vika: Franc V. Lenbah, Jozef Brant, Franc
Rubo, Viktor Šram i drugi. Na Minhenskoj akademiji ostaje do 1884.
god.
Još ko student otputovo je sa grupom studenata u zemlje Orijenta i
obašo Egipat, Tunis, M. Aziju, Siriju, Tursku, Kavkaz, a duže je boravio
u gradovima ko što su Kairo, Jerusalim, Baku, Samarkandu...
U Parizu boravi 1884. godine i njegov ugled u umitničkim krugovima
Godina VI, Septembar 2010, broj 63
raste iz dana u dan. Bio je priplavljen porudžbinama bogati, al i državni kulturni institucija i razni galerija i
mnoštvo njegovi slika našlo se u privatnim zbirkama.
Zemlje Orijenta na slikara su ostavile dubok utisak,
kolorit, običaji njošnja pa i lica ljudi su ga prosto opčinili.
Donosio je brezbroj skica koje je onda završavo u svom
dobro opremljenom ateljeu. Slike s orijentalnim temama prosto su mamile kupce u tom je naročito pridnjačio
princ regent Luitpold. Česte izložbe, veliki svitski razmira onog vrimena prosto su crpile snagu velikog slikara.
Povodom milenijumske proslave, 1896. godine, u Madžarskoj Ajzenhut je nasliko sliku „Svečana povorka milenijumske proslave”. To je kružna slika u čijem nastajanju su mu pomagali J. Ujvari, Đula Tornai, Lajoš Mark i drugi.
Honorar za ovu sliku bio je 75.000 guldena.
Iste godine 1896. prima i porudžbinu za sliku Bač-Bodroške Županije, tema Bitka kod Sente.
Slikar je oženjen divojkom iz Bačke Palanke, Adrienom Von Berenhausen s kojom je u braku imo četvero dice koji su ko mali pomrli, jedino je sin Franc poživio duže, al je izgubio život u Bačkoj Palanki posli
II svitskog rata (nedovoljno istraženo, al s obzirom na logore nije teško
pritpostavit sudbinu Ferenca mlađeg).
Narušenog zdravlja Ferenc Ajzenhut 2. juna 1903. godine umire, upravo u trenutku kad ga je madžarska vlada pridložila za visoko odlikovanje, a u toku je bilo njegovo imenovanje za profesora na Minhenskoj
akademiji.
Ocine slikarovog rada su različite, bio je nenadmašani slikar „Etnografski scena s tematikom Orijenta” i slikar istorijskog realizma.
Mnogi slikarski pravci u umitnosti rađali su se u Evropi u to dobo, al
Ajzenhut ostaje viran svojem pravcu u slikarstvu, a to je minhenska
slikarska škula.
Ferenc Ajzenhut saranjen je 4. juna 1903. godine u Minhenu na „Istočnom groblju” ispod impozantnog nadgrobnog spomenika kojeg su
mu podigli umitnici i prijatelji.
M. B.
25
SPORT
ŠAH KLUB „SPARTAK” NE NAPUŠTAJE BORBENOST I SAMOPOUZDANJE
Borba za opstanak
Od 21. 8. do 31. 8.2010 godine u Vrnjačkoj Banji održava se ekipno prvenstvo Srbije u šahu
P
rija pet godina Šah klub
„Spartak" bio je novajlija u
prvoj saveznoj ligi koje se takođe održalo u Vrnjačkoj Banji,
kad je klub uspio da sačuva status
prvoligaša što je u to vrime i bio
glavni cilj. Nakon tog klub se uspišno takmičio naredni godina
med najelitnijim klubovima u Srbiji. Na Zlatiboru 2006. godine ŠK
„Spartak" je ko ubidljivo najmlađa
ekipa osvojila drugo misto a naredne godine osvojen je kup Srbije.
Zbog teške finansijske situacije
u šah klubu ova godina u Vrnjačkoj Banji u mnogom će podsićat
na 2005. godinu, jel je prvenstveni
cilj kluba da zadrži prvoligaški sta-
tus. Oslabljena ekipa u odnosu na
lanjsku godinu odlaskom dva igrača Ferenca Berkeša i Miloša
Roganovića imaće vrlo težak poso
boreći se s još 11 ekipa med kojima
su Beograd „Agrobanka”, „Vodo-
vod” Kragujevac, „Radnički” Kragujevac, „Lasta” Beograd, Niš,
„Novosadski šahovski klub” DDOR,
„Planum Turs” Beograd, „Stara
Pazova”, „Sloga” Kraljevo, „Smederevski šah klub”, „Valjevski šah
klub”. Za šah klub nastupaće velemajstor Nikola Sedlak, velemajstor Ričard Raport, intermajstori
Dejan Leskur, Popov Siniša, Popović Miloš i Nađ Heđeši Balind
dok je rezerva fide majstor Jesenski Tibor. Jedino što ŠK „Spartak”
nikad nije izgubio i što ga je uvik
krasilo su velika borbenost i
samopouzdanje.
Ono što je razgalilo ovogodišnju
ekipu je dolazak najmlađeg velemajstora na svitu četrnaestogodišnjeg Ričarda Raporta. Mnogi
stručnjaci zbog njegovog raskošnog talenta pridviđaje mu blistavu
karijeru u šta ćete se i vi uvirit
nakon što pogledate ovu partiju.
velemajstor Nikola Sedlak
Rapport R. - Huschenbeth,N
Mitropa Cup 2010.
1.d4 d5 2.Sf3 Sf6 3.c4 dxc4 Ovo
otvaranje zove se primljeni damin
gambit i daje obostrano vrlo zanimljivu igru. 4.Sc3! [Mladi madžarski velemajstor već u početnoj fazi partije pokaziva agresivnost birajuć najoštriji nastavak di
bili ni ne planira vratit žrtvovanog pešaka nego želi stvorit jak
centar i što prija da izvrši napad
na crnog kralja. Uobičajeno je
4.e3 e6 5.Lxc4 c5 6.0–0 a6] 4...a6
5.e4 b5 6.e5 Sd5 7.a4 Lb7 [Crni
bira riskantan put s ciljom da sačuva pešaka. Necigurnoj igri i
komplikacijama vodilo je 7...e6
8.axb5 Sb6] 8.e6! Bili žrtvuje još
jednog pešaka kako bi oslabio
položaj crnog kralja. 8...fxe6 9.Le2
Sxc3 10.bxc3 Dd5 11.Sg5! Sad
mlada uzdanica i pojačanje ŠK
„Spartaka” više ne broji pešaka i
daje i trećeg pešaka kako bi napad
dobio još više na intenzitetu.
26
Zbog pritnje Lf3 crni je prinuđen
da privati i ovu žrtvu. 11...Dxg2
12.Tf1 Sd7 [U slučaju da crni
pokuša odbranit e6 pešaka putom
12...Ld5 ne bi se lipo provo nakon
13.Lf4 g6 (13...h6 nije moguće
zbog 14.Lh5+ Kd7 15.Lf3 Lxf3
16.Sxf3 sa ubitačnim pritnjama
Se5 jel d5 a crna dama ostaje van
igre.) ] 13.Sxe6 Tc8 14.axb5 axb5
15.Ta7! I poslidnja figura bi-log
ulazi u napad 15...Dc6 16.Lg4
Db6? U vrlo teškoj poziciji crni
pravi virovatno odlučujuću grišku, al nije ni bilo lako pridvidit slideći potez bilog. 17.Sc5!! Dxa7 [U
slučaju 17...Sxc5 18.dxc5 Dxa7
uslidilo bi 19.Ld7+ Kf7 20.Dg4
priti mat i na 20...Da6 21.c6! I sad
posli prikrivanja šestog reda mat
na e6 više nije moguće odbranit.]
18.Lxd7+ Kd8 19.Dh5 priti mat
na e8 19...g6 20.Lxb5I još jedan lip
potez.Privrimena žrtva dame koju
je nemoguće uzet zbog pritnje
Se6 s matom. 20...c6 Diagram
21.Dd5+! još jedna žrtva dame
koju opet nije moguće uzet zbog
istog mata ko malopre. 21...Kc7
22.Lf4+ Kb6 23.Sd7+ Ka5
24.Lxc6+ Ka6 25.Db5# 1–0
Godina VI, Septembar 2010, broj 63
POLJOPRIVREDA
ŠTA JE TO ŠTO ODREĐIVA KOJI SALAŠI ĆE DALJE ŽIVIT
Salaši živi samo u pismi?
Malo koja naša pisma prođe brez konja, snaša i salaša, tako da nam je svima čudit se otkud toliko napušteni salaša samo koju
stotinu metara od magistralnog puta Subotica – Sombor, kad je na salašu tako lipo živit, ta baš ko u pismi, a pisma lipa da lipša
bit i ne mož
D
a se malo bavimo „lokalnom geografijom” u ataru
somborske opštine. Slučajno jel ne, pogled mi se često zadrži na jednoj staroj mapi, virovatno štampanoj izmed dva svitska
rata, jel na njoj ne piše „Kljajićevo”
nego „Krnjaja”. Onda krenem gledat okolinu Sombora pa u Gradini
vidim da je kraj kanala u Bošnjacima i Parčetićima bilo po desetak
salaša, a sad samo dva tri naseljena.
U Radojevićima ji na desetine na
karti, a sad kad se uputim tamo,
tek u nekolicini kogod živi, a Ovcini, Beljanski i Kovačići mahom u
gradu, al skoro svaki dan traktorom u Radojeviće da se njive porade. A i nije njim na tom zabavit
jel jedno je pisma a drugo život.
Šaponje, Repije, Matarići još su samo na mojoj vrimešnoj karti veliki,
al znam da se tamo živi mogu izbrojat na prste jedne ruke. A opet,
ima salaša koji opstaju, pa moglo
bi se reći i napriduju. Kraj Sombora recimo, na Bukovcu i nema
napušteni salaša, u Nenadiću, na
Bezdanskom putu, Lugumercima
slično.
Brez puta, struje i ljudi
I sad, šta je to što određiva koji
salaši će dalje živit, a koji će polako
nestajat? Ajde da se još malo bavimo lokalnom geografijom i istorijom. Posli Drugog svitskog rata baš
i nije postojo kaki strateški interes
države za očuvanjom salaša. Kolhozi, zadruge i PIK-ovi su bili važniji. Zato se nije ni ulagalo u salaška naselja. Jedina ulaganja su bila
masovna izgradnja domova kulture. O putu (prvo tucanik, a kasnije
asfalt) pedeseti i šezdeseti godina
nije bilo ni divana. Samo oni salaši
koji su bili na kakom značajnijem
drumu za okolna sela, imali su sriće da se u to vrime kolko tolko spasu od propadanja. Kroz nji su (al
ne zbog nji) građeni putovi primereni vrimenu tadašnjem, i ono što
je takođe važno, ti su salaši tad dobili elektriku. I baš ti, koji su uz
saobraćajnice ka selima su danas
salaši s perspektivom.
Međutim, ima jedan izuzetak
med njima - Gradina. Ona se ne
nalazi nuz kaku saobraćajnicu, a
ipak je opstala. Al malo je falilo da
nam Gradina samo u pismi ostane.
Gradinci su se zbog svega gori na-
Godina VI, Septembar 2010, broj 63
vedenog pedeseti godina već masovno selili u varoš. Bez struje, puta, u blatu, i nije bilo perspektive.
ponovo izgledala ko nepoželjno
misto za život jel nije imala asfaltnog druma. Početkom osamdeseti Gradina dobija i asfalt i onda je definitivno i obezbiđena budućnost Gradine. Opet je imo ko
da se zauzme, ovaj put je to bio Josip Kulić, u to doba veliki funkcioner u Komitetu, tako divane oni
„malko manje stariji”.
I bio je to stvarno poslidnji momenat, jel na primer, salaši Radojevići koji se naslanjaje na Gradinu,
dobili su struju par godina posli, a
asfalt je tamo stigo prija niku godinu, al kasno.... Raselilo se, pusti
salaša kud god pogledaš... snaša ko
da već odavno nema, a zemlja baš
dobra i rodna... A Radojevčani postali varošani... i neka ... nek su njim
familije žive i zdrave... dođu priko
dana traktorima i porade njive i to
dobro..., uvik su bili pravi domaćini. Meni je to teško kad pomislim,
al njima je puno teže...
I sve mi strašno kad pomislim
da je tako elektrika mogla zakasnit
u moju Gradinu, da je asfalt mogo
stignit kad su već mnogi očli... A
što je sve bilo na vrime, još jedared
fala i čika Žigi i čika Josi.
Za Gradinu još nije kasno
Fala bać Žigi i bać Josi
I onda, daleke 1966. godine,
Gradina je dobila elektriku. Stariji
pričaju da struja u Gradinu ne bi
tad došla da se nije posebno zauzeo za tu stvar Sigmund (Žiga)
Fratrić, ondašnji podpridsidnik
sreza. Danas čika Žiga živi u Novom Sadu i u penziji je, naravno. I
to je donekle zaustavilo raseljavanje Gradinaca u varoš, al ne zadugo. Već sedamdeseti je Gradina
Prija niku godinu pojačali su
elektriku, a baš ovi dana prisvlače
gradinski drum novim asfaltom,
jel stari je dotrajo. E još da nam
stigne u Gradinu telefon, pa da i
gradinska dica krenu „vitlat” po
Internetu, ko varoška, niko nam
ravan ne bi bio. Ta valjda će se pojavit niki novi bać Žiga jel bać Joso,
da mu buduće generacije Gradinaca imadu kazat „fala” za telefon i
Internet.
Saša Bošnjak
27
ŽIVOT
PRIHVATANJE – PRVI KORAK U SAVLADAVANJU SVAKE NEVOLJE
Ah, te brige
Život bi bio divna stvar samo kada bi znali razdvojiti bitno od nebitnog, važno od nevažnog, realno od nerealnog
K
oliko se samo sekiramo
zbog vremena koje se svaki
čas menja, zbog ručka koji
je zagoreo, autobusa koji nam je
otišao ispred nosa, lifta koji ne radi
baš kad nam se žuri na posao, jedinice koju je sin dobio u školi, frizera koji ne radi baš onda kada
nam je potreban, susetke koja nas
ne pozdravlja... i tako u beskraj, veći ili sasvim beznačajni problemi
mogu čoveka držati u stanju stalne
nervoze i napetosti. Da ne govorimo o onim tako čestim samooptuživanja i vraćanjem u prošlost:
„Zašto sam to rekla, uradila...”, ili
pak razmišljanjem o budućnosti :”
Šta me sve još može snaći”.
Brige su nesumljivo deo svačijeg života. Svi mi manje ili više
brinemo o svojoj porodici, deci,
zdravlju, novcu, budućnosti, pa
ako je to u razumnoj meri, problema nema.
Međutim ima ljudi koji stalno o
nečemu brinu, ponekad i bez
stvarnog razloga zagorčavajući
tako sebi svakodnevni život. Stalna
zabrinutost vremenom čak postaje
navika, pa takvi ljudi ne mogu da
BRIGE – REZULTAT
MAŠTE
Pre svega treba znati da
je bar polovina naših briga
rezultat naše mašte ili loše
procene životnih situacija.
Ako u svemu i svačemu vidimo potencijalnu opasnost, probleme i teškoće,
ako svačije ponašanje tumačimo kao napad na svoju ličnost, ako razmišljamo samo o neprijatnim i
tužnim stvarima, onda je
za nas život izvor neprestanih briga...
28
žive a da o nečemu ne brinu. Međutim, dugotrajne brige iscrpljuju i
što je još gore one remete naše
zdravlje i fizičko i psihičko. To je
dovoljan razlog da se više pozaba-
vimo sa suštinom briga i mogućim
rešenjima.
Međutim, ako mirno i realno
analiziramo svoje brige konstatovaćemo često da su neke od njih
beznačajne i da nepotrebno brinemo zbog njih. One druge, stvarne
brige moramo jednu po jednu pažljivo analizirati, videti šta je dovelo
do njih kako bismo ih mogli na
najbolji način rešiti. Za većinu od
njih se uvek može naći logično rešenje. Sem toga, bar polovinu naših briga rešava sam život u šta
smo se svi više puta uverili.
Ima, doduše, problema kada
ništa ne možemo uraditi. Radi se o
životnim situacijama koje su krajnje neprijatne i na koje ne možemo uticati, ljubavni rastanci, raskidi i razvodi, bolest, gubitak posla ,
bračnog druga, prijatelja, imovine i
sl. Sve su to teške životne lekcije
koje nije lako savladati i tada nam
preostaju samo dve mogućnosti: ili
ćemo te životne situacije prihvatiti
kao neizbežne, pomiriti se i saživeti sa njima, ili ćemo sebi još više
upropastiti život stalnim jadikovanjem i opiranjem da pogledamo istini u oči. Ono prvo je teže, ali je
realnije.
Američki psiholog Viljem Džems
tvrdi „da je prihvatanje prvi korak
ka savladavanju svake nevolje”, jer
iz svake nevolje se čovek pre ili
kasnije izvuče. Uvek se nađe neki
izlaz i rešenje. Najzad, život nam
nudi jedan vrlo dobar način za uklanjanje briga – rad, zaposlenost,
aktivnost bilo koje vrste... Ništa ne
deluje tako delotvorno na rasterivanje briga kao okupiranost nekim
poslom. Opasnost je u neradu, tada u svest nagrnu samo negativne
emocije i misli. „Brigama opsednut
čovek mora da se utopi u radu kako se ne bi utopio u očaju”, rekao
je jedan engleski pesnik kada je izgubio najboljeg prijatelja. Imajmo
to u vidu uvek kada se previše zapetljamo u brige.
Desa Kujundžić, psiholog
Godina VI, Septembar 2010, broj 63
KNJIŽEVNA RIZNICA
MARICA VUJKOVIĆ: ODLOMAK IZ ROMANA
„Valjda je moralo bit…”
V
eć je prošao Uskrs i sve se
više približavalo leto. Bio je
lep topao dan. Cilika je napolju u dvorištu, pod velikim dudom prala rublje. Antun, mlađi joj
sin, igrao se na tavanu sa svojim
golubovima. Stariji – Pera – bio je
u školi. Cilika bi malo po malo,
prekinuvši pranje, otrčala na ambetuš, odakle se dobro mogao videti sat i „oćel već dite doć iz škule”.
Za nju je bilo nešto strašno što je
mali morao i pre posle podne da
odsedi u školi po dva sata. Ne samo zato što je smatrala za nepravdu da jadnu decu drže dnevno po
četiri sata kao u zatvoru, nego je
žalila Peru što se toliko morao da
muči, dok mu zadaće ne bi ušle u
glavu. A to nije ni čudo – mislila je:
- Kad dite mora da uči tuđ jezik.
Eto, ona je već skoro omatorila, pa
nije mogla ni do dan danas da nauči, ama baš ni riči madžarski, a Pero mora čitave pisme da zna napamet.
Da je od nje zavisilo Pera sigurno uopšte ne bi pošao u školu. Jer,
eto, ona nije učila, pa je zato živa i
zdrava. Ali je Luka uvrtio sebi u
glavu da mu dica moraju naučit
štit i pisat. Dosta je ona plakla, kad
je Pero pošao u škulu i kad, rano
moja, cilu noć nije spavo, jer nije
mogo da nauči pismu, koju mu je
učiteljica zadala. Ali za Luku sve to
nije ništa. On, kad štogod odluči,
to mora bit.
– Rano moja, – uzdahnula bi
tužno setivši se sina, – baš koliko
mu zadaje ta „Nenika”. Lako je
njoj, kad je ona rođena Madžarica,
MARICA VUJKOVIĆ
Rođena je u Subotici 1900.
godine. Ode se škulovala i
završila Trgovačku akademiju. Jedno vrime radi u
Gradskoj biblioteki ko službenica, a onda poslom prilazi u Beograd, di je radila
ko privatna službenica.
Marica Vujković, druga
je žena pisac, kod Bunjevaca. Iz tog razloga joj nije
bilo lako, jel je u to vrime
Mara Đorđević – Malagurski već bila afirmisana sa
svojom prozom.
Prvu knjigu, zbirku novela „Tereza se nije obratila”, objavila je 1931. godine. Vujkovićeva nije obrađivala teme iz sela, ostala
je na terenu koji joj je bijo
dobro poznat – grad.
Analizirala je probleme
u društvu, psihologiju žene
i probleme u bračnim odnosima. Moglo bi se kazat,
da su to tipične, bar za današnje vrime, teme „ženskog pera”. Što onda upućiva, da je bunjevačka književnost u ovom aspektu
ženskog pisma vrlo napridna. Zato što se tek u novije
vrime ovi romani javljaje u
većem broju.
Drugi roman „Valjda je moralo bit...” izašo je 1935.
godine. U njemu je Vujkovićeva očla korak dalje, pored oslikavanja bunjevačke
patrijahalne gradske porodice, ona obuvaća i međunacionalne odnose u okviru jedne porodice, vrimenski omeđeno do 1918.
godine.
Ostalo je još nikoliko
neobjavljeni rukopisa, koji
se čuvaje u Gradskoj biblioteki, a nikoliko novela
objavljeno je u Hrvatskoj
riječi. Umrla je 1964.
godine.
Objavljena dila: „Tereza
se obratila”: Subotica : Štamparija Fischer i Kraus, 1931.
godine, „Valjda je moralo
bit...” roman, Beograd,
1935. godina, „Vera Novakova”, roman, 1934. godina, „Ispovest samoubice”,
Letopis matice srpske, 1937.
Godina VI, Septembar 2010, broj 63
al’ šta će od racke dice?
Samo kad bi ona znala divanit s
tom učiteljicom, već bi joj ona kazala. Al’ šta će, ona ne zna madžarski, a učiteljica ne divani racki,
pa se tako nikako ne mogu sporazumit. Il’ kad bi bar Luka ‘tio da
joj kaže da ne muči tu dicu toliko,
al’ Luka neće ni da čuje o tom da
ode kod učiteljice. On kaže, nek se
malo muči i nek’ nauči, tako će od
njega bit čovik, a ne da bude razmažena baba, k’o ona.
– Uvik ona, i opet ona; – mislila
je, ali bez i malo bola ili srdžbe.
Znala je ona da Luka to ne misli
ozbiljno i nije joj nikada bilo rđavo
kraj njeg.
Iz tog razmišljanja trgle su je riči
„Valjen Isus”.
Luka se bio vratio kući iz varoši,
kuda je otišao još rano ujutro.
– A, ju, Jezus Marija! Ti već tu a
još nisam ni užnu pristavila! – uzviknula je setivši se da će sad Luka
sugurno biti gladan a ona još ni
vatru nije naložila. Brzo je obrisala
ruke, ostavila rublje na stranu, i
čisto pravdajući se, rekla:
– Iđem ja Luka, iđem , ne boj se,
sad će bit užna! – i pošla je u
kuhinju. Uzput ga još zapitala:
– A šta si se ti tako rano vratio?
Nisam mislila da ćeš već doć.
– Svršio sam pos’o, pa se vratio;
– odgovorio je Luka smeškajući se
nekako čudno. Cilika je odmah
pogodila da se nešto desilo.
– A šta? Je si l’ se pogodio s gazdom? – pitala je, jer je on jutros
otišao kod gazde, kod kojega su
već godinama radili preko leta
„ris”.
Luka je, smeškajući se i dalje,
slegao ramenima.
– Nisam – odgovorio je kratko.
Cilika je uplašeno stala.
– Nisi? – pitala je sva u strahu; A ju, Bože, šta ćemo sad…?
– Ništa! – odgovorio je Luka
kratko sležući ramenima.
Cilika je osećala da se tu nešto
krije iza ove njegove mirnoće, ali
šta, to nije mogla da pogodi. A i bilo je teško izvući nešto iz njega, kad
on sam nije hteo da kaže. Ne dolikuje to čoviku da sve kaže ženi! –
govorio bi Luka, no Cilika je ipak
pokušala da sazna nešto više.
– A šta nisi…? Valjda se niste
mogli udesit…? – pitala je bojažljivo da ga ne bi razljutila svojim zapitkivanjima i radoznalošću.
– Ne! – odgovori Luka kratko, a
zatim, videći njeno uplašeno lice,
dodao smešeći se kao da je hteo da
je malo razljuti:
– I nećemo se pogodit!
Cilika je sva prebledela.
– A ju, Isuse slatki! Pa šta ćemo
sad…?
Luka se smejao.
– Ti ćeš pivat a ja ću s dicom
igrat! – rekao je šaljivo.
Ali Ciliki nije bilo do šale.
– ‘Ajde molim te, ko je još čuo s
gladnim trbuvom pivat i igrat…? –
rekla je čisto uvređeno.
– Neće bi bit prazan trbu’, ne
boj se.
– Nije nego, ‘ist ćemo valjda
slame priko zime?
Luka se uvređeno isprsio.
– Kod Tumbasevi’ još niko nije
umro od gladi, nećeš ni ti, ne boj
se. Znam ja šta radim.
Zatim se okrenuo i ušao u kuću.
Cilika je znala da je on sada uvređen i to jako, te se nije usudila da
pođe za njim. Ta mora da on štogod kuje u svojoj glavi i samo je
muči a neće da joj kaže.
– Ej, ej, Luka! – vrtela je glavom:
– i ti si mi k’o svi drugi… Za svakog
će imat lipu rič, samo za ženu svoju ne. Svaki će prije da sazna štogod od njeg, neg’ vinčana žena, koja bi ipak tribala da je najpriča od
sviju.
(nastavlja se)
29
HOROSKOP
HOROSKOP ZA SEPTEMBAR
OVAN: Ako ste štogod mogli
ušporovat tokom ovi miseci, sad
će tušta tog na poslu počet se odvijat kako bi tribalo i kako očekivate.
U ljubavi kako vrime bude odmicalo tako će i vaša situacija bit sve
bolja. Period je odličan za one koji
se bave sportom.
BIK: Ako se bavite umitnošću el
nikim privatnim poslom, bilo bi
dobro da zatražite savit stručnog
lica, možbit advokata. Ipak, imaćete priliv novaca s više strana. Poslovni kontakti donose i brojne mogućnosti za udvaranja i ljubavne
susrite. Prolipšaćete se što je znak
da ste zdravi.
BLIZANCI: Situacija postaje
znatno povoljnija i vi ćete bit
spremni maksimalno se angažovat
na onim poslovima od koji očekivate dobru zaradu el napridak.
Ovo je izuzetno povoljan period
posebno za ljubavne sastanke.
Dobro ćete se osićat.
RAK: Mnogi pridstavnici vašeg
znaka spremni su upuštit se u niki
privatan poso i šnjotaju o poslu
koji bi mogo omogućit njim kontakte s osobama poznatim u javnosti. Mnogi od vas planiraje zajednički put el ulazak u brak a oni
što su u braku namiravaje napravit
niki značajan korak u svom bračnom životu. Izbigavajte brzu ranu i
priviše slatkiša.
LAV: Ako se bavite poslom u
kom je potribno pokazat tačnost i
sposobnost dobre komunikacije,
poće vam za rukom da se pokažete
u najboljem izdanju. Imate sve šanse da se zaljubite, a ako ste već u
vezi s vrlo atraktivnom i društvenom osobom,virovatno ćete imat
prilike da se sjajno provedete. Tribali bi se intenzivnije bavit sportom.
DIVICA: Želite što prija završit
poslove koje ste započeli počet-
30
kom lita, a kogod će vam u tom i
pomoć. Vas malo ko mož razumit
jel ste prilično zatvoreni u sebe i ne
želite ispoljavat svoja osićanja čak i
ako ste zaljubljeni „do ušivi“. Provirite krvnu sliku!
VAGA: Trudićete se da na poslu ostavite što povoljniji utisak, jel
očekivate niku vrstu unapriđenja
el primišćanje na bolje plaćeno radno misto. Iako ste popularni u
društvu i mnogi vam se udvaraje,
možbit da nećete bit pritirano zainteresovani za izlaske. Ako se ne
budete osićali dobro, uradite sve
potribne priglede.
ŠKORPIJA: Dobićete priliv pozitivne energije i postaćete veći optimista u pogledu razvoja događaja
na poslu. Moguća je veza s osobom koja je potpuno posvećena
poslu, što vama neće smetat, jel ste
i vi spremni maksimalno se posvetit svom poslu. Dobro ćete se
osićat.
UKRŠTENE RIČI
VODORAVNO: 1. Poklanjan; 8. Produkti emanacije; 9. Užurbat; 10. Pravo vrime; 11. Sparina; 12. Davat
nalog; 14. Ostrvo u Jadranu; 15. Naša glumica na sliki, Katarina; 21. Muško ime; 22. Bilje za rasađivanje;
23. Jedan veznik, nego; 24. Suvišan teret; 26. Nacija;
28. Ime glumice Mančić; 29. Novi red el pasus;
USPRAVNO: 1. Prostor za odlaganje suvišni stvari;
2. Meksički svestrani umitnik, Karlos; 3. Oslobođeni
optužbe; 4. Informativno-novinska ustanova (skr.); 5.
Naša glumica, Dragana; 6. Južnoamerička muzička
grupa; 7. Stavljat nitne; 13. Izraelski pisac i režiser; 15.
Vodena životinja; 16. Tučak, stupa; 17. Španski slikar,
Salvador; 18. Prkos; 19. Jedinični vektor; 20. Vrsta
barske tice; 23. Vrsta tice trkačice; 25. Jedan pridlog;
27. Nota solmizacije.
Dragan Tovarišić
STRILAC: Imaćete priliku sustrit se s nikim ko će vam ponudit
dobro plaćen poso a tiče se najvirovatnije saradnje sa strancima.
Strilci neće imat dovoljno samopouzdanja i virovatno će se osićat
prilično usamljeno, al je moguće
poznanstvo priko Interneta. Dobro ćete se osićat.
JARAC: Vaša karijera nije ničim
ugrožena, iako bi mnogi to želili jel
ima tušta oni koji vas ne vole. Period je vrlo dobar za ljubavna pomirenja, ponovne susrite i, ako ste
slobodni, na javnom mistu možte
upoznat zanimljivu osobu. Zdravstveno ćete se dobro osićat.
VODOLIJA: Pokušaćete uvećat
svoje finansije na način koji su drugi već isprobali ko ciguran izvor
zarade, al virovatno vaši planovi
neće rezultirat uspihom kome se
budete nadali. Dobićete priliku
sustrit se s osobom koju ste ranije
RIŠENJE IZ PROŠLOG BROJA:
VODORAVNO: napuvat, amoniti, kopilot, anatomi, raj,
tik, i, dika, MAJA NIKOLIĆ, k, iluminator, ČA, redovit,
zera, ananas, makija.
volili i dat joj na znanje da želite
novu vezu s njom. Možbit stomačni problema.
RIBE: Nemojte se priviše dvoumit ako dobijete zanimljivu poslovnu ponudu, jel imate priliku
postat dio značajnog tima i uključit se u veliki projekat. Komegod ste zdravo dragi i dobićete priliku sustrit se s tom osobom. Pazite se mogući povrida na javnom
mistu.
Dragan Tovarišić
Godina VI, Septembar 2010, broj 63
Bunjevački Nacionalni Savet
) %$"$ &' (*+! $) %$"$ #* $
Nacionalni savet bunjevačke nacionalne manjine
National Council of the Bunjevac Ethnic Minority
Slušajte radio emisije na bunjevačkom
jeziku – „Bunjevačka rič”
Radio Novi Sad - 100 MHz vrime emitovanja:
petak 20.00 - 20.30 sati
Radio Subotica - 89,6 MHz vrime emitovanja:
subota 20.00 - 20.30 sati
Radio „Trend” - Bačka Topola 97,8 MHz vrime emitovanja:
nedilja 12.00 - 12.30 sati
Radio Sombor - 97,5 MHz 14.00 - 14.30 sati
Gledajte bunjevačku emisiju „SPEKTAR”
Televizija Novi Sad – II program
vrime emitovanja: nediljom od 17.30, a repriza
je naredne nedilje od 17.30 sati
Bunjevački nacionalni praznici:
Knjige u izdanju Bunjevačkog
informativnog centra
PODVIKUJE
BUNJEVAČKA VILA
PODVIKUJE BUNJEVAČKA VILA
IZ OBLAKA RAŠIRILA KRILA,
OJ BUNJEVČE PROBUDI SE SADA
STAREŠINO SUBOTIČKOG GRADA.
MENE MATI UČILA PIVATI
PIVAJ SINE DA BUNJEVCI ŽIVE,
NEK NAM ŽIVI NAŠA MILA BAČKA,
TAMBURICA, PISMA BUNJEVAČKA.
NE ZOVEMO SAMO BOGATAŠE
VEĆ I DRUGE STANOVNIKE NAŠE,
JA SAM SINAK SUBOTICE GRADA
NE DAM VIŠE DA MOJ NAROD STRADA.
500 dinara
500 dinara
23. februar, Dan izbora prvog novog Nacionalnog savita
15. avgust, Dan Dužijance
25. novembar, Dan kad je 1918. godine u Novom Sadu
održana Velika narodna skupština Srba, Bunjevaca
i ostali Slovena
NOVO – 250
OSNIVANJE I FUNKCIONISANJE NIU „BUNJEVAČKOG INFORMATIVNOG CENTRA POMOGLI
MINISTARSTVO
KULTURE
REPUBLIKE
SRBIJE
POKRAJINSKI
SEKRETARIJAT
ZA INFORMACIJE
AUTONOMNE
POKRAJINE
VOJVODINA
400 dinara
OGLAS
BUNJEVAČKA SVEČANA PISMA
2. februar, Dan velikog prela
Positite naše internet strane
www.bunjevci.org.rs
350 dinara
Knjige u izdanju
Bunjevačkog informativnog centra
možte naručit na
telefon 024/523505, po navedenim cinama i nuz
poštanske
troškove.
Za prijem radnika u radni odnos na
neodreñeno vrime na poslovima:
1. Novinar urednik
1 izvršilac
Poslovi prema opisu u aktu o sistematizaciji NIU „BIC”, a obuvaćaje novinarske, poslove fotografa za potribe novina
i pripreme za štampu i tehničkog priloma za novine i izdanja NIU BIC-a.
Kandidat pored opšti zakonom propisani uslova, triba da ispunjava slideće
uslove:
Najmanje IV stepen škulske spreme i
odgovarajuće radno iskustvo i to najmanje tri godne na poslovima novinara, fotografa, pripreme za štampu i tehničkog
priloma. Posidovanje sopstvene opreme
za poslove fotografa. Posidovanje vozačke dozvole B kategorije.
ske poslove plana i analize, prodaje i evidencije.
Kandidat pored opšti zakonom propisani uslova, triba da ispunjava slideće
uslove:
VSS - stepen VII - završen Ekonomski
fakultet - diplomirani ekonomista - master, osposobljenost za samostalni rad, poznavanje rada na personalnom računaru
i dvi godine radnog iskustva u struki.
Za obadva radna mista potribno je znanje bunjevačkog jezika.
Prijave s potribnim dokazima o ispunjenosti uslova poslat na adresu: NIU Bunjevački informativni centar, Trg Cara
Jovana Nenada 15/I, s naznakom „ZA
OGLAS” u roku od osam dana od dana
objavljivanja u „Bunjevačkim novinama”.
Neblagovrimene i nepotpune prijave
neće se uzimat u razmatranje.
2. Samostalni referent
1 izvršilac
Poslovi prema opisu u aktu o sistematizaciji NIU „BIC”, a obuvaćaje finansij-
NIU „Bunjevački informativni centar”
v.d. direktor
Mirko Bajić
Najbolji kuvari u Bajmoku 2010.
Dužijanca 2010.
Download

pridstavljanje