broj 14 | avgust 2014 | godina II
besplatan primerak
AVGU
ST
EKSKLUZIVNO ZA BETTY
TEMA BROJA
CELULIT
Telo bez
pomorandžine
kore
Hidratacija
ZA MEKU
I GLATKU KOŽU
sport
KONJI SU ZA LJUBAV
POSETILI SMO
NA MAGIČNOM RTNJU
ANA
SOFRENOVIĆ
PEDIJATAR
Za dobar vid
vašeg deteta
Moda
ČIPKA
Romantična
i ženstvena
PROBLEMI SA KIČMOM
Sedenje uništava
stub tela
reč farmaceuta
mr ph Nataša Korizma
Osećaj za meru
poslovnih ljudi, sastala se sa namerom da poseti svog omiljenog profesora sa univerziteta.
Nedugo nakon što su se pozdravili, studenti su
kroz razgovor počeli da se žale na stres na poslu
i u životu uopšte.
SMS za pomoć ugroženima
od poplava
Ponudivši gostima kafu, profesor je otišao do
kuhinje i za par minuta se vratio sa velikim
bokalom kafe i celim asortimanom šolja – porcelanske, plastične, metalne, staklene, skupe,
jeftine. Bilo ih je više nego što je bilo studenata.
Postavi ih sve na sto i reče im da uzmu po šolju
i da se posluže kafom.
Kad je svaki od studenata imao u rukama šolju
sa kafom, profesor im reče: „Ako ste primetili,
izabrali ste sve šolje koje su bile skupocene i
finog izgleda, ostavljajući pritom na stolu one
jeftine i obične. Iako je normalno da želite ono
najbolje, tu ustvari i leži izvor vašeg stresa.
šolja. Ali ipak ste svesno birali najbolje šolje i
onda ste još počeli da gledate šolje koje su izabrali drugi.
A sada želim da razmislite o ovome: život je
kafa; poslovi, novac i status u društvu su šolje.
One su samo predmeti koji sadrže kafu, dok
oblik, veličina ili cena šolje koju imamo ne definišu niti menjaju kvalitet kafe tj. života koji
živimo.”
Nedavno sam naišla na ovu priču i čitala sam
je iznova i iznova i svaki put sam bila oduševljena kako je stari profesor na jednostavan,
metaforičan i slikovit način objasnio jednu
tako složenu stvar, koja uključuje i pitanje
izbora i stanje duha i čitav spektar potrošački nametnutih nam potreba i životnih
takmičenja.
Drugim rečima, u šumi predmeta, lako
izgubimo iz vida drvo suštine i osećaj za
jednostavnost i meru, jer „šolja” iz priče je samo ambalaža, pakovanje, koje,
kakvo god da jeste, ne može i ne treba
da zameni ili se pobrka sa suštinom.
Zato, razmislite o rečima mudrog
profesora.
Na meni ostaje samo da vam poručim: ne zaboravite svoju kafu i
uživajte u njoj, uz BETTY.
foto: A. Mihajlov
„Grupa bivših studenata, a sada vrlo uspešnih
Budite sigurni da sama šolja ne daje kvalitet
kafi. U većini slučajeva je samo skuplja i ništa
više. Sve što ste vi zapravo hteli je kafa, a ne
4
10
14
16
20
27
impresum
Glavni i odgovorni urednik: mr ph Nataša Korizma | Izvršni urednik: Jelena Đokić | Šef redakcije: Vesna Knežević
Urednik fotografije: Aleksandar Mihajlov | Art direktor: Zoran Tovirac | Saradnici: Dalibor Mrdić, dr spec. Radmila Kosić, prof. dr Radiša
Jančić, Dajana Debić, Vesna Vujanac, Ivelina Petrova, Zoran Belčević, Divna Đenadić, mr ph Dušan Goljić, Lejla Begović, Vesna
Knežević Ćosić, Katarina Petkovska, Katarina Vijatov, mr ph Uroš Čakar, Marta Girić, Saša Kovijanić Dimić, mr ph Jugoslav Simonoski,
Fatima Mujkić, Aleksandar Vučković | Lektura i korektura: Dajana Debić | Izdavač: PHOENIX Pharma d.o.o., Bore Stankovića 2, 11250
Beograd | Prepress: Articom
Marketing: [email protected] | Štampa: Vizartis d.o.o., Miloja Zakića 27, 11030 Beograd
Naslovna strana foto: Mihailo Milovanović | Fotografije: Shutterstock, ako ne piše drugačije | Tiraž: 48.650
CIP - Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
659
BETTY magazin / glavni i odgovorni urednik Nataša
Korizma. - 2013, br. 1 (jul)- . - Beograd (Bore Stankovića 2) :
Phoenix Pharma, 2013- (Beograd : Vizartis). - 26cm
Mesečno
ISSN 2334-8429 = Betty magazin
COBISS.SR-ID 199189772
Betty magazin je besplatni mesečni časopis dostupan u svim apotekama koje podržavaju Betty marketing koncept u Srbiji. Svi podaci objavljeni u časopisu su isključivo informativni
i ni u kom slučaju ne mogu zameniti posetu doktoru ili farmaceutu. Izdavač časopisa isključuje svaku odgovornost za direktnu ili indirektnu štetu koja proizilazi ili bi mogla proizaći
korišćenjem sadržaja objavljenog u časopisu, kao i za bilo kakvu grešku ili propust u sadržaju. Prilikom objave oglasa u časopisu, oglašivači su obavezni poštovati odredbe Pravilnika o
načinu oglašavanja lekova, odnosno medicinskih sredstava, Zakona o lekovima i medicinskim sredstvima Srbije, kao i odredbe drugih propisa važećih na području Republike Srbije. U
skladu sa navedenim, izdavač časopisa isključuje svaku odgovornost za moguću štetu nastalu usled nepoštovanja navedenih odredbi od strane oglašivača. Redakcija Betty magazina
nije obavezna da vraća i odgovara na primljene rukopise, fotografije i internet poštu. Zabranjeno je reprodukovati i koristiti u komercijalne svrhe štampane sadržaje Betty magazina
bez pismenog odobrenja izdavača, a sva autorska i izdavačka prava su zadržana.
zdravlje
www.betty.rs
Celulit
ZA TELO BEZ
POMORANDŽINE
KORE
Ivelina Petrova
Celulit je posledica poremećaja potkožne mikrocirkulacije, zbog čega
dolazi do slabljenja vezivnog tkiva i nagomilavanja toksina i masnoće,
čemu doprinosi i savremeni način života s puno sedenja
i manjkom kretanja
Termin „celulit“ se naveliko pominje tek od
sedamdesetih godina prošlog veka, a odnosi se
na specifično, neestetsko raspoređivanje masti u
ženskom telu, koje izgledom podseća na pomorandžinu koru i najčešće se javlja na butinama,
listovima, zadnjici i stomaku.
4
poremećaja mikrocirkulacije potkožnog tkiva, zbog
čega se ispod kože nagomilavaju toksini i masnoće, a
vezivno tkivo slabi, čemu doprinosi i savremeni način
života s puno sedenja i manjkom kretanja.
Celulitom i načinima njegovog smanjivanja i uklanjanja bave se stručnjaci različitog profila, od kozmetičara, fitnes trenera, do lekara, estetskih hirurga i
Dve su najčešće škole mišljenja među medicinskim radnicima po pitanju celulita, pa tako
farmaceuta. Svi oni se slažu da postoji široka lepeza
jedni smatraju da je reč o bezopasnoj bolesti
uzroka „pomorandžine kore“, kao što su, na primer,
tkiva koja ničim ne narušava
pušenje, konzumiranje alkohola, stres,
naše zdravlje, a drugi nalaze
Glavni saveznici u borbi protiv nepravilna ishrana, manjak fizičke
da je u pitanju normalna
aktivnosti, nedovoljan unos tečnosti,
celulita su kretanje, zdrava česte promene telesne težine, pa čak
pojava raspoređivanja masti
hrana, unošenje tečnosti,
u ženskom telu, kojoj dosta
i tesna odeća. Ovom spisku treba
doprinosi hormon estrogen,
dodati i nasledni faktor, iako neki
vežbanje i masaže
čija je osobina da zadržava
stručnjaci tvrde da je genetika samo
vodu u organizmu. Međutim, ima i onih struč„izgovor“ za celulit, koji zapravo izazivaju nezdrave
njaka koji javljanje celulita tumače „akcijom“
životne navike.
organizma koji se trudi da zadržane toksine
što više udalji od vitalnih organa, pa ih smešta
No, celulit ne nastaje preko noći, već je njegov razvoj
na periferiju, ispod površinskih slojeva kože.
podeljen u tri faze, od kojih je prva ona kada se
deformitet vidi tek kada se koža stegne prstima, pa se
Bilo kako bilo, preko 80 odsto žena pati od
pojave sitne kvržice i udubljenja. U drugoj fazi masne
celulita, najćešće u periodima hormonskih
ćelije formiraju jasno vidljiva ispupčenja i bez stezanja
oscilacija kao što su pubertet, trudnoća ili
kože, koja je postala opuštenija. U trećoj fazi koža je
menopauza, kada izgled „pomorandžine
izgubila još elastičnosti i zaista izgleda kao kora od
kore“ može da se pojavi i na vratu i rukama.
pomorandže. U potkožnom tkivu ima još više kvržica
Drugim rečima, celulit „napada“ žene svih
nego u prvoj i drugoj fazi, a neke mogu da budu i bolne
godina, od sasvim mladih devojaka do
na dodir.
starijih žena i ne događa se samo osobama
s prekomernom težinom, nego i izrazito
Svi stručnjaci koji se bave ovom nemilom pojavom na
mršavima.
telu, slažu se da ne treba čekati poslednju fazu i bolove, već bitku protiv celulita treba započeti što pre, pre
svega menjanjem životnih navika koje mu pogoduju.
Najjedostavnije objašnjenje ovog neestetskog deformiteta jeste da je reč o posledici
Jedno od ključnih pitanje je “šta treba da jedemo”
BETTY magazin
avgust 2014.
zdravlje
zdravlje
www.betty.rs
Kako nastaje celulit
Ako isključimo genetski faktor, celulit je posledica loših navika i reakcija
organizma na dnevno „trovanje”, statičnost i nedostatak fizičke aktivnosti
Usred atrofije mišića i nakupljanja masnoća
ispod kože, napadnuti delovi tela dobijaju
izgled izbočina i udubljenja, koja se nazivaju “pomorandžinom korom”.
Do atrofije mišića dolazi kada sloj mišića
postane previše slab i nedefinisan, pa
se odvaja od kože. Ovo odvajanje otvara
prostor za naslage masti, koje se gomilaju
odmah ispod kože.
Propada i vezivno tkivo, a koža se opušta
jer je kolagen i elastin ne zatežu ravnomerno. Potkožno masno tkivo se uvećava i
penje ka površini kože, a ogrubela vlakna
kolagena povlače kožu na dole. Navedeni
efekti stvaraju utisak neravnina, ili “pomorandžine kore”.
Vezivno tkivo nakon 25. godine dodatno gubi kolagen, pa se problem celulita
uvećava. U petoj deceniji koža dodatno gubi
tonus i postaje opuštena, plus žene u tim
godinama gube i mišićnu masu na račun
masnog tkiva.
Smatra se da postoje četiri stadijuma
celulita, prvi, edematozni, kada se zadržava
tečnost u tkivima, drugi, fibrozni, kojeg karakterišu masni čvorići jer je vezivno tkivo
izgubilo elastičnost, treći, sklerozni, koji se
prepoznaje po čvorovima čije se dimenzije
uvećavaju, i četvrti, kada mogu da se pojave
hematomi, a čvorovi su bolni na dodir.
Obavezne namirnice
Nutricionisti pored smanjenog unosa soli predlažu i listu obaveznih namirnica koje treba konzumirati u borbi protiv
celulita, na kojoj su: banane, kruške, borovnice, ananas, semenke suncokreta, ječam, ovsene pahuljice, đumbir, jaja,
ruzmarin, kelj, brokoli , kupus, raštan, beli luk, list repe i maslačak
Voće
Banane poboljšavaju protok krvi u telu i
spadaju u namirnice sa najvećim odnosom natrijuma i kalijuma, pa se smatraju
odličnom užinom za žene koje pate od
celulita, jer natrijum omogućava bolje
hidriranje tela. Poznato je i da banane
poboljšavaju protok krvi u telu.
Kruške sadrže pektin koji pomaže u izbacivanju štetnih materija, kao i visok nivo
joda koji je dobar antioksidant i neophodan za pravilno funkcionisanje štitne
žlezde, koja je ključna u kontroli trošenja
energije tokom odmaranja. Nedostatak joda može da dovede do usporene
aktivnosti štitne žlezde, što opet može da
rezultira povećanjem telesne težine.
Borovnice su, kao i kruške, poznati
antioksidant, bogate su C vitaminom, a
divlje imaju i visok nivo E vitamina, pa
se preporučuju u anticelulit terapiji, jer
neutrališu one enzime koji uništavaju
vezivno tkivo.
Ananas sadrži mnogo vitamina C, kalijum,
te enzim bromelain koji pomaže kod varenja proteina i u čišćenju krvnih sudova
od viška taloga.
Semenke
Semenke suncokreta, bogate
vitaminima E i B6, kalijumom
i cinkom, tope celulit. Takođe,
dobar su izvor selena (jedna šolja
semenki suncokreta obezbeđuje oko trećinu preporučenog
dnevnog unosa ovog minerala).
Vitamin B6 je važan za apsorpciju cinka, koji je saveznik u borbi
protiv celulita, jer jača i regene-
riše vezivno tkivo, te je prirodan diuretik,
dakle izbacuje višak vode i smanjuje
nadutost.
Ječam je odličan za skidanje viška kilograma i celulita. Ima malo kalorija i od
svih žitarica najniži glikemijski indeks
(GI). Inače, žitarice s visokim GI brzo se
razgrađuju u organizmu, a u krvi povećavaju količinu glukoze koja opet aktivira
pankreas, koji oslobađa veću količinu
insulina, koja povećava skladištenje
masnoće u telu. Poznato je i da namirnice
koje imaju nizak GI umanjuju osećaj gladi,
pa nas štite od prejedanja.
Ovsena kaša za doručak je odlična, jer
je ovas izvor vitamina B, cinka, proteina
i vlakana, koja u organima za varenje
formiraju gel, koji pomaže u izbacivanju
štetnih materija i toksina koji su ključni
kod stvaranja celulita.
Začini
Đumbir smanjuje apetit, ubrzava metabolizam i cirkulaciju i tako pomaže u
gubljenju kilograma. Najbolji je u svežem
obliku.
Ruzmarin poboljšava cirkulaciju, pomaže
kod varenja masti i otklanja nečistoće
koje se zadržavaju ispod kože. Sadrži i
kiselinu koja organizam štiti od slobodnih radikala, te supstance koje ćelije čine
elastičnijim, a kapilare jačim.
Povrće
Kelj je odličan u borbi protiv celulita jer je
bogat vitaminom C, kalijumom i kalcijumom, a sadrži i supstance koje vezuju
kalcijum iz drugih namirnica.
Beli luk je veoma dobar u prevenciji
prekomernog gojenja, ima sposobnost
da uništava masne naslage u organizmu i
ubrza metabolizam.
Brokoli je odličan u borbi protiv celulita
jer sadrži lipoinsku kiselinu koja pomaže
u prevenciji stvrdnjavanja kolagena, ima
puno vitamina C, dobar je izvor dijetetskih vlakana i najveći je nemlečni izvor
kalcijuma, koji je ključan u borbi protiv
celulita.
Paradajz je veoma bogat likopenom, koji
čuva prirodni kolagen u telu i sprečava
njegovo pucanje.
Jaja
Belance je odličan izvor
proteina, a ima veoma malo
kalorija. Žumance ima mnogo
više kalorija, masti i holesterola,
ali je bogato i veoma važnim
vitaminima i mineralima poput
joda, cinka, gvožđa, vitamina A,
D, E i B12.
avgust 2014.
BETTY magazin
5
zdravlje
i koje su to namirnice koje su naši saveznici u
borbi protiv celulita.
Ne treba zaboraviti ni čarobnu formulu konzumiranja dva litra tečnosti na dan, kao ni da se
hidratacija organizma radi i preko hrane bogate
vodom, poput lubenica, dinja, zelene salate i
krastavaca, koje sprečavaju nastanak masnih
naslaga.
Kozmetičari tvrde da u svaki anticelulit program
treba obavezno uključiti i različitu vrstu piling-pakovanja, počev od najjednostavnijeg miksa
ulja i šećera, koje treba pomešati u srazmeri 3:1
pa masirati napadnute delove tela. Od ulja će
koža postati glatka, a šećer će da eliminiše deo
mrtvih ćelija kože. Pakovanje može da se napravi
i od taloga od kafe, a trik je da preko taloga od
kafe, koji ste naneli na celulitna mesta, stavite
prvo gazu, a preko gaze plastičnu foliju, držite
oblogu pola sata, pa isperete vodom. Telo se
može masirati i smesom jabukovog sirćeta i ulja
u srazmeri 1:3, ujutro i uveče. Dobar lek protiv
celulita su i pire od paradajza i med, koje treba
dobro utrljati u kožu, držati pola sata, pa isprati, a
koriste se i kreme na bazi bršljana, kafe, algi.
Međutim, ono što uvek treba imati na umu jeste
da nedovoljno kretanje i dugotrajno sedenje slabe cirkulaciju i limfnu drenažu, što je Eldorado za
pojavu celulita, pa se zato i kaže da nema dobrog
anticelulit programa, bez uključivanja jedne ili
više fizičkih aktivnosti, poput šetanja, plesanja,
plivanja, joge, akvabika.
www.betty.rs
Masaža i detoksikacija
Da bi se celulit eliminisao, potrebno je pre
svega promeniti način života i nezdrave
navike zameniti zdravim. Masni depoi zarobljeni u fibroznim pregradama, nažalost,
mogu da budu otporni na razgradnju, čak
i kad smo na dijeti, ili vežbamo, pa su zato
veoma važne i anticelulit masaže (uz konzumiranje većih količina tečnosti), koje pospešuju drenažu i detoksikaciju organizma.
Masažama se ubrzava cirkulacija krvi i
limfe, što opet ubrzava razmenu materija
u organizmu i izbacivanje toksina, koje su
jedan od uzroka celulita.
Međutim, veoma je bitno da manuelnu masažu sprovodi fizioterapeut ili profesionalni
maser, jer je celulit smešten ispod kože na
dubini od tri do pet milimetara, pa pritisak
mora da bude pravilan, jer u suprotnom,
kod nestručne masaže može da se dogodi
da popucaju kapilari, ili da dođe do pojava
modrica i podliva. Na tržištu postoji i bogata
paleta anticelulit krema i gelova, koji daju
dobre rezultate.
Eliminacija celulita je dugoročan proces, pa se
treba naoružati strpljenjem i imati jaku volju
u borbi s ovim neestetskim deformitetom.
Iako se smatra da su genetski faktori, odnosno
nasleđena sklonost ka formiranju celulita
jedan od uzorka, ne treba se predavati, jer
savremeni način života, od brze hrane do nekretanja, jeste glavni uzroka, a to je već nešto s
čime možemo da se uhvatimo u koštac.
LPG program
Zdrav način života je presudan u borbi protiv celulita, a jedan od medicinski priznatih i
efikasnih metoda je korišćenje LPG aparata, te radiotalasi, kavitacija, gipsane bermude itd.
LPG aparat nema nikakve veze s elektrostimulacijom, već deluje po principu mehaničke i pneumo masaže, koja funkcioniše
pomoću dva motorizovana valjka koja se
okreću oko svoje ose i resorpcione sonde
koja je umetnuta između njih i radi po principu negativnog pritiska (vakuum).
Aparatom uvek upravlja edukovani terapeut, a sprava pomaže u stvaranju novog
sklada vezivnog tkiva, povećava protok krvi
i limfe, čime se odstranjuje metabolički otpad. Drugim rečima, zadatak LPG metode je
da poveća lokalnu mikrocirkulaciju i vrati
vezivno tkivo u stanje pre nastanka celulita.
kozmetika
www.betty.rs
Hidratacija
ZA MEKU I
ELASTIČNU
KOŽU
Dobro hidrirana koža lako se prepoznaje, ona izgleda
sveže i čvrsto, za razliku od suve i dehidrirane, koja
deluje bledo, osetljiva je i sklona boranju
Jelena Đokić
Voda pomaže telu da eliminiše toksine,
cija. Tek sa odgovarajućom hidratacijom
upije nutrijente i održava pH ravnotežu,
koža postaje i ostaje meka i elastična,
ona čini 70 odsto ljudskog organizma,
plus se ublažavaju negativne posledice
pa je bitan faktor i za
starenja.
očuvanje lepe i zdrave
Suva koža treba hidratantne
kože, tog najvećeg
Posledice manjka vode
preparate bazirane na masnoći, da
čovekovog organa, koji
su višestruke: vezivno
postane meka i nezategnuta.
je kao omotač tela u
tkivo slabi, popuštaju
direktnom kontaktu sa
i vlakna kolagena i
Normalna koža ima izbalansiran
spoljnom sredinom.
elastina, pa koža gubi
odnos vode i masnoće, pa se
tonus i fleksibilnost
preporučuju preparati na bazi vode,
Najvažniji korak u
i postaje opuštena,
koji sadrže lagana ulja.
procesu nege kože je
naborana i beživotna.
Masna i kombinovana koža traži
hidratacija, zato što
Dobro hidrirana koža
bezmasne formule od sintetičkih
njena zategnutost i
lako se prepoznaje.
hemikalija i hidratantne na bazi
elastičnost zavise od
Ona izgleda sveže i
vode, koji ne zapušavaju pore.
prisustva i količine
čvrsto, za razliku od
vode u potkožnom tkisuve, koja deluje bledo
Osetljiva koža se tretira hidratanvu. Dodavanjem vlage
i osetljiva je, sklona
tnim preparatima koji ne sadrži
na kožu, mi pomažeboranju.
mirise ni veštačke boje.
mo da se njen tonus i
Izuzetno suva i zrela koža zahfleksibilnost očuvaju.
Savremeni kozmetički
teva dodatnu hidrataciju, hranljiva
Hidrirajući proizvodi
preparati za hidrataulja, guste kreme i balzame koji pociju mogu da sadrže
grade kremasti štit
mažu da se koža nahrani, ujednači i
prirodne ovlaživače
između kože i spobude glatka.
ljašnje okoline i na taj
kože - aloju, alge,
način zadržavaju vodu
ceramide, esencijalne
u epidermisu.
masne kiseline i antioksidante (vitamin C i
E), te vodene lipozome
U tom procesu od velike pomoći je i masnoća,
koji dubinski hidriraju
prirodni zaštitni mehakožu. Dobro odabran
nizam koji sprečava da sa površine kože
hidratantni preparat popravlja izgled i
ispari vlaga. S tim u vezi postoji zabluda
zdravlje kože, ublažava sitnije bore, ali i
da masnoj koži ne treba dodatna hidrataštiti kožu od zagađenja iz okruženja, pr-
ljavštine, te nepovoljnih klimatskih uslova.
Dovoljna vlažnost kože održava se na dva
načina. Prvi je unošenjem tečnosti u organizam (dva litra tečnosti na dan), a drugi
kremama za lice i losionima za telo. U
prvom slučaju treba reći da se kafa i gazirani sokovi ne računaju jer su diuretik, a u
drugom da treba voditi računa da losioni
koji sadrže alkohol isušuju kožu.
Dva su osnovna tipa hidratantnih krema.
Prve su emulzije sa ovlaživačima poput
glicerina, koji privlači vodu, druge su one
koje formiraju zaštitni sloj koji zadržava
vodu na površini kože, odnosno vezuju
vlagu, pa se koža manje suši. Suštinska
razlika ova dva tipa preparata je u odnosu
vode i masnoće u njihovom sadržaju.
Ako nakon nanošenja kreme imate osećaj
topline na koži, onda je u njoj veći procenat masti, a ako vas hladi, onda je veći
procenat vode. Hidratantni preparati na
bazi mineralnih ulja vrlo su dobri u zadržavanju vlage na koži, ali im je mana što
mogu da zapuše pore. S druge strane, preparati koji sadrže ureu, glikolnu i mlečnu
kiselinu zadržavaju vlagu i preporučuju se
za suvu kožu.
Da biste znali koji vam tip hidratantne
kreme najbolje odgovara, morate da
odredite da li vam je koža suva, masna,
normalna, kombinovana, osetljiva, ili pak
izuzetno suva.
avgust 2014.
BETTY magazin
7
zanimljivosti
zanimljivosti
www.betty.rs
Zašto trepćemo?
Štetno crveno meso
Očni kapci su naši prirodni, automatski
brisači. Sastoje se od slojeva kože, a dižu
se i spuštaju kao posledica grčenja malih
mišića i to brzo toliko da nam ne ometaju vid. Trepavice su kratke dlačice koje
se nalaze na rubu svakog kapka. Njihov
jedini zadatak je da zaustavljaju prašinu,
dok obrve preusmeravaju kišu i znoj u
stranu. U toku života trepnemo oko 250
miliona puta, što znači da se treptaj dešava na svakih šest sekundi. Glavna uloga
treptaja jeste prirodno podmazivanje
i ispiranje očiju. Na rubu svakog kapka
postoji dvadeset do trideset sitnih lojnih
žlezda sa otvorima između trepavica.
Svaki put kada se kapci zatvore, ove
žlezde izluče vrlo malo tečnosti, sasvim
dovoljno da podmažu rub i da održe
oko vlažnim. Kapak tu tečnost razmaže
preko oka, tako da možemo reći i da pri
svakom treptaju pomalo zaplačemo.
Časopis „Archives of Internal Medicine“ objavio je studiju „Konzumacija
crvenog mesa i smrtnost“, u kojoj su
naučnici analizirali prehrambene navike i zdravstvene kartone oko 110.000
muškaraca i žena tokom više od 20
godina i zaključili da je svako crveno
meso loše za čovekovo zdravlje.
Istraživači Škole za javno zdravlje na
Harvardu, u saradnji sa naučnicima iz
drugih medicinskih institucija, izračunali su da bi zamenom samo jedne
porcije crvenog mesa (oko 75 grama)
drugom hranom (živinsko meso, riba,
sočivo, pasulj, mlečni proizvodi, žitarice), smrtnost bila manja za sedam do
19 odsto. Oni kažu da bi devet odsto
smrtnih slučajeva muškaraca i osam
odsto žena, moglo biti sprečeno da
su u proseku dnevno jeli manje od 40
grama crvenog mesa.
Sve bebine supermoći
Iako naizgled bespomoćne i zavisne od roditelja, bebe su bića koja imaju
nekoliko supermoći koje nestaju između četvrte i šeste godine života.
Naime, dok ne razviju mogućnost govora, kako tvrde naučnici, bebe
imaju mogućnost čitanja misli. Osetljive su na promene oko njih, pa tako
primećuju vaše (ne)raspoloženje čak i kada vam ne vide lice. Istraživanje
sprovedeno na Univerzitetu Birgam Jang pokazalo je da bebe čak mogu
razumeti pse. Iako pre toga nikad nisu videle psa, svaka beba je uspela da
spoji sliku psa sa odgovarajućim lavežom (radost, strah, uzbuđenje). I ne
samo to. Bebe stare šest meseci mogu da razlikuju primerke iste vrste
životinja, pa su tako bebe koje su učestvovale u istraživanju sprovedenom
na Univerzitetu Šefild uspele da razlikuju više majmuna, dok su one mlađe
razlikovale samo slike različitih ljudi. Takođe, bebe stare samo nekoliko
dana uspešno razlikuju maternji od stranog jezika.
8
Ljutnja smanjuje strah
Hrast od 700 godina
Uprkos tome što su faktori stresa, ljutnja
i bes imaju i svoju pozitivnu primenu.
Naime, stanje straha javlja se kao posledica smenjivanja poznatih unutrašnjih
slika, dok se ljutnja manifestuje najviše
kroz reči. Tako osobe koje lako sebe dovedu u stanje besa, mogu verbalizovati
svoje strahove i time ih lakše razgraditi i
razumeti. Posebno „preplašeni“ pacijenti
koji su učestvovali u istraživanju na Univerzitetu u Fejervilu, pokazali su odlične
sposobnosti pamćenja u slikama, dok
su oni skloniji ljutnji pokazali neosetljivost na strah. Naučnici
su zaključili da dugoročne
posledice ljutnje i besa
imaju i funkciju zaštite
od racionalnih, ali i
iracionalnih strahova.
Biljke drvenastih stabljika
su najdugovečnije, pa tako
stablo breze može da živi
od 100 do 120 godina,
hrast od 500 do 700
godina, a kedar, kesten i
čempres među kojima ima
„staraca” od preko hiljadu
godina, a neki primerci i do
neverovatnih 3000 godina.
Rekorderi među ovim Metuzalemima su divovska
sekvoja, stara više od 4000
godina i jedna vrsta bora
(Pinus aristata) iz Severne
Amerike među kojima su
nađeni primerci stari više
od 4600 godina.
BETTY magazin
avgust 2014.
BETTY intervju
www.betty.rs
ANA SOFRENOVIĆ
ODMARAM SE
DOK ĆUTIM
Dalibor Mrdić
foto: Mihailo Milovanović
Ona je u isto vreme glumica, reditelj,
pevačica, majka dve devojčice. Voli
da putuje, jer su putovanja njen
spiritus movens. Sa druge strane,
voli da se odmara u tišini. Sećamo
je se iz domaćih klasika „Ubistvo sa
predumišljajem”, „Balkanska pravila”,
„Nebeska udica”. Naslovnu temu iz
filma „Kaži zašto me ostavi” peva
upravo ona. Ekskluzivno za BETTY Ana Sofrenović...
10
BETTY magazin
avgust 2014.
BETTY intervju
www.betty.rs
BETTY: Da počnemo priču... Može? Namerno parafraziramo reklamu koja je osvojila
TV publiku, a u kojoj ste glavni protagonisti
Vi i Vaš bivši suprug. Mnogi nisu očekivali
takvu podelu.
Pa da, ovde se u takvim situacijama
obično očekuju sukobi. Neki su pomalo i razočarani, rekla bih (smeh). Jer, ima onih koji
su dežurni po pitanju sukoba, a ima i onih
od kojih to niko ne očekuje i onda bi bilo baš
zanimljivo da se sukobe, ali mi nikako da im
to priuštimo (smeh).
BETTY: Gde je trenutna adresa Ane
Sofrenović? Bili ste u Beogradu, potom u
Londonu, onda ponovo u Beogradu, potom
u SAD...
Tu sam, u Beogradu, poslednjih desetak
godina, ali se dosta krećem. Nekako je taj
moj boravak u Londonu povukao jednu nit
i shvatila sam da je izmeštanje ključno. Nedavno je bila jedna konferencija u Beogradu
na temu kreativne Evrope i nekih novih
fondova vezanih za kulturu i jedna od prvih
stavki bila je mobilnost. Tamo smatraju da
umetnici neće samo birati, odnosno nebirati
da se kreću, već smatraju da će biti potpuno
integralni deo umetničkog poziva bilo koje
vrste - kretanje. I to širom sveta. Tako da
sam ja, eto, sa tim krenula nešto ranije, prosto sam imala želju, jer imam dosta raznih
interesovanja, da ih probam sve razviti. Zbog
onoga što smo svi u regionu prošli ovde je
jako teško umetniku da se odredi gde se nalazi sa svojom sposobnošću, sa svojim zanatom, jer su nam se svima smanjili prostori u
kojima smo delovali i to ne malo, nego malo
više. Sad se to menja, ponovo integriše i to
je ono što je sjajno. Ja sam imala potrebu da
izađem na tu malo veću scenu, da - ne mogu
da kažem odmerim snage, jer to zvuči više
sportski, nego da vidim gde sam i da naučim
nešto, te da vidim šta tu ja mogu da dam. To
je bio neki motiv za moje migracije...
BETTY: Koliko su engleski koreni imali
uticaja na odabir Londona, kao jedne od
destinacija ka kojoj ste se zaputili?
Iako mi je Beograd mnogo bliskiji, mnogo
ga bolje poznajem, London mi je bio sledeći
zbor, ali i opaka škola, jer to nije bilo ni
malo slatko iskustvo u tom periodu posle
1999. godine. Međutim, London je i jedna
fantastična škola i to je nesumnjivo grad
koji vas ne prihvata lako, ali vam vrlo brzo
pokaže od kog ste materijala. Tamo je velika
konkurencija bilo čime da se bavite, to je
vrlo snažan grad, čak i više nego snažan za
zemlju kojoj pripada, vrlo prometan, vrlo
dinamičan, a opet ima jednu težinu te stare
Engleske. London me je u pravom smislu
vratio na one neke početke, tamo sam mnoge stvari započela od starta.
BETTY: Za tri godine, koliko ste bili tamo,
snimili ste par zapaženih projekata...
Moram priznati da su nam glumci odande
rekli - Vi niste svesni koliko ste zapravo
puno radili. Jer, tamo je neki prosečan
period probijanja na scenu deset godina.
A mi smo bili samo tri. Ja sam uglavnom
radila televizijske projekte, TV filmove i TV
serije, neke dnevne, ali i neke večernje, koje
su mi bile draže, a uspela sam da uradim i
jedan kratki film sa Vesnom Kudić koja je još
90-tih otišla u London i završila Nacionalnu
filmsku školu sa sjajnim uspehom. Pred sam
povratak iz Londona sa kostimografkinjom
iz Beograda Jelisavetom Tatić uradila sam
autorsku predstavu koja je predstavljala
njen magistarski rad. To je moja prva autorska predstava.
BETTY: Posle Londona sledi Vaš odlazak u
SAD, ali čini mi se, više zbog muzike, nego
zbog filma?
Da, više zbog muzike. Naime, u SAD sam
se okrenula istraživanju glasa, inspirisana radom kompozitorke Meredit Monk,
potom preko drugih radionica širom sveta.
U Njujorku sam zapravo dobila podršku u
vidu stipendije koja je trajala dva meseca.
Sve se to desilo na osnovu predstave „Koda“,
koju sam radila u Beogradu 2008. godine,
u koprodukciji „Jugokoncerta“ i Pozorišta
na Terazijama. Nakon te stipendije dobila
sam i grant za rad na projektu u saradnji sa
Piterom Š� išolijem, njujorškim koreografom
i vokalistom.
BETTY: Kod nas bi nešto tako smatrali
eksperimentom...
I tamo to posmatraju kao eksperiment,
samo sa manjim iznenađenjem nego ovde.
To jeste bila jedna vrsta istraživačkog rada
i ono što je meni bilo posebno zanimljivo
jeste ta njihova multimedijalna scena. Vidim
da se nešto slično ubrzano razvija i u Sloveniji i Hrvatskoj, pa i kod nas. Sa Njujorkom je
počeo taj neki moj paralelni život, jer mene
u Njujorku ne znaju po stvarima po kojima
me znaju ovde, tako da tamo, nakon osmočasovnog leta, postajem drugačiji umetnik
od onog koji sam u Beogradu. Poželela sam
se da ta dva života integrišem u jedan i na
tome radim poslednjih par godina.
BETTY: Vi ste neko ko je razbio predrasude
da glumci sa ovih prostora u inostranim
filmovima glume uglavnom Ruse i Balkance…
Da, uspela sam malo pobeći iz te fioke
koja je i mene kačila. U Engleskoj mi je
pravio problem i taj moj engleski akcenat
koji je dosta dobar, jer sam na kastinge išla
kao -vić, Beograđanka, i nudili su mi te vrste
uloga, tako kada se pojavim i zvučim kao
oni, nisam im ličila na ono što oni traže.
Engleska filmska škola voli realizam, trudi
se da glumci i njihovo privatno poreklo,
izgled i govor, budu što sličniji onome što
igraju. Tako da sam ja tamo bila u jednoj
vrsti kasting vakuuma. A i brzo sam postala
svesna da ljudi koji se paralelno bave sa
više stvari su uvek kompleksniji za odabir
u jednoj liniji industrije. Za mene je ovaj
trenutak u umetnosti, u kome se sve granice
brišu vrlo povoljan, jer sve manje moram da
objašnjavam.
BETTY: S nestrpljenjem očekujemo film
„Dječaci iz ulice Marksa i Engelsa”. Kakva
su Vaša očekivanja od ovog filmskog
ostvarenja?
Scenario tog filma je jako dobar i snimanje
je bilo u neverovatnim uslovima, sa takvom
količinom entuzijazma, da ja ne mogu da verujem da iz toga može izaći loš film. Reditelj
filma Nikola Vukčević je jasno znao šta hoće,
umeo da radi u ekstremno teškim uslovima,
već dve godine pokušava da taj film dođe
do publike i nadam se da će mu se ta želja
ostvariti. Verovali ili ne, ni ja još uvek nisam
videla film i imam tremu pred njegovu premijeru. Priča je nesumnjivo snažna i drago
mi je što u njemu igraju glumci iz Crne Gore,
Srbije, BiH i Hrvatske. Posebno mi je drago
da nije priča o regionu, nego baš o Podgorici
i 90-im godinama prošlog veka, mislim da je
taj prostor prikazan na jedan način na koji
nije navikao da bude prikazan. Jedno sam
sigurna - biće to film na koji će crnogorska
kinematografija biti ponosna. Tamo se ljudi
zaista trude da imaju kinematografiju, ne
avgust 2014.
BETTY magazin
11
BETTY intervju
nedostaje im glumaca, talenata, želje, samo
fali novca.
BETTY: Aktuelna filmska priča u kojoj glumite je i „Doktor Rej i đavoli”...
Da, to je poslednji film Dinka
Tucakovića, koji će kod mene uvek
imati jedno posebno mesto. I ovo
ostvarenje se dogodilo uprkos mnogim izazovima i problemima. Bilo je
to jedno od najneobičnijih snimanja
na kojima sam učestvovala. Ono
što najviše pamtim odatle je rad sa
Polom Marejem, glavnim glumcem u filmu koji je igrao Reja i sa
Dinkom, naravno, koji je bio jedan
od najvećih zaljubljenika u filmsku
umetnost, kojeg sam ja poznavala.
BETTY: Snimate li nešto novo ovih
dana? Na čemu radite?
Trenutno su mi prioritet moji autorski projekti. Ovog leta posvećena
sam pripremi i pronalaženju trenutka, prostora i podrške za ono što
sam započela u svom radu, jer sam se dugo
godina edukovala, dugo godina istraživala i
nekako sad imam želju da ta svoja saznanja
pretvorim u predstave i koncerte, odnosno
događaje koji su kombinacija i filma i pozorišta i muzike. Radujem se trenutku kada ljudi
više neće pitati šta dolaze da gledaju, nego
će doći da gledaju događaj, šta god to bilo.
Mislim da se taj trenutak već i dešava.
BETTY: Koliko ste danas aktivni na tom
muzičkom polju?
Uskoro sledi nastavak onoga što sam
započela na 29. džez festivalu u Beogradu,
prošle godine. Tu sam se pojavila sa svojim
autorskim radom, koji je pokušao da inkorporira džez standarde sa nekim drugim
muzičkim žanrovima. Slikovito, bila je to
šetnja svetovima kroz koje sam putovala
zadnjih godina. Sada imam želju da svaki
od njih razvijem dalje i pretvorim u događaj
za sebe. Biće tu puno improvizacije, puno
muzike, lepih slika…
BETTY: Kada pričamo o muzici, hoće li
uskoro biti nekog zvaničnog nosača zvuka
sa Vašim imenom?
Jedna od najvećih nepoznanica za mene
danas glasi - kako se izdaje album? Kako
album uopšte treba da izgleda? Recimo,
poslednji album Bjork, nije album nego
aplikacija. Ono što je meni uzbudljivo u
ovom virtuelnom dobu u kome živimo su ti
događaji, koji su samo jednom takvi i nikada
više. Iz njih izlazi i video i audio materijal,
tako da sve izgleda kao jedan prateći svet,
kao jedna izložba, koja nije samo zapis tog
događaja, nego viđenje umetnika očima
drugog umetnika. Jednostavnog odgovora
na ovo pitanje nemam. Muzike i slike će biti
sigurno, ali da li će ići u definiciju nečega što
se zove album - iskreno ne znam.
12
BETTY: Jeste li se nekada, pritisnuti obavezama, našli u dilemi da odaberete samo
jednu od umetnosti kojima ste posvećeni?
U svim svojim fazama života nekako sam
muziku ostavljala po strani, sad se napokon
BETTY magazin
avgust 2014.
www.betty.rs
nadam da je došlo do modela gde može
i jedno i drugo, a da nije mjuzikl u onom
klasičnom smislu, sa čime sam ja zapravo
i počela, ali ubrzo i pobegla od njega, jer
je za moj ukus bio malo više arteficijelan.
Istraživanja koja sam ja vodila uopšte nisu
samo na temu glasa i muzike, već su upravo i
glumačka istraživanja.
BETTY: Može li se od glume danas živeti na
ovim prostorima?
Neko može, neko ne. Dosta teško pitanje.
Može od glume da se živi i van glumačkog
posla, hahaha, pretvarajući se da ste nešto
sto niste. Ono od čega se u glumi najbolje
BETTY: Mnogi Vas smatraju oličenjem
elegancije. Koliko je teško biti samo svoj u
tom pogledu?
Ja pripadam i jednom narodu koji je pomalo ekscentričan, što definitivno ne fali ni
ljudima sa ovih prostora. Englezi
vole i ekscentrizam i individualizam, ipak su to ostrvljani i mislim da je to i iz tih geografskih
razloga potencirano. Imamo i mi
to. Jer da nemamo, ne bi imali
ni takve pisce, ni takve glumce,
muzičare, likovne umetnike,
naučnike, pronalazače…
BETTY: Što bi rekli - malo smo
na svoju ruku.
Malo više smo na svoju
ruku (smeh). Meni je to jedna
snaga koja mi se veoma dopada
i koja mi prija. Ovde je došao
jedan trenutak kada to nije baš
opšteprihvatljivo, ali se mnogo
poštuje. Ja ovaj prostor baš zbog
toga jako volim. Ma koliko to
paradoksalno zvučalo, koliko god se nekada
osećala klaustrofobično, toliko mislim da me
ljudi ovde najbolje razumeju.
BETTY: Družite li se privatno sa kolegama
glumcima i koliko je to bitno da bi na sceni
bili potpuno opušteni, bez zadrške?
Ja se sa puno mojih kolega znam, ali se ne
družimo u onom redovnom smislu, ja sam
tu malo samotnjak i čini mi se da je vrsta
rada u „paralelnim svetovima“ u koje sam
se upustila to zahtevala. I nije reč samo o
glumcima, već uopšte o ljudima. Nije tu u
pitanju poverenje, nego i energija. Druženje
i socijalizacija su neophodni, ali za sve postoji vreme i mesto. Ja sam neko ko veoma
preuzima energiju drugih ljudi i ponekad
kada radim moram svesno da se izolujem da
bih mogla da se fokusiram. To nije uvek lako
ljudima objasniti i na taj način sam izgubila
neke prijatelje. U poslu je komunikacija neophodna. Posebno iz ugla filmske industrije.
Morate da se krećete među ljudima. Š� to se
tiče rada sa kolegama, ne mogu se požaliti
da sam nekada imala neka loša iskustva sa
bilo kojim kolegom sa kojim sam sarađivala.
Ili ja imam selektivno pamćenje, hahaha.
Nekada stepen opuštenosti na sceni zavisi i
od samog lika i teksta. Prosto, neke priče su
jednostavnije za ispričati od drugih.
živi danas kod nas je umetnički poprilično
problematično, to je ono što je meni najteže
da prihvatim. No, nije to samo kod nas tako,
to se dešava na mnogim mestima, tamo
gde se ide na sigurnu dobit nema mnogo
umetnosti. Umetnost, prema mom mišljenju
treba biti nešto što ne ide na ukus, nego
pokušava taj ukus da menja i da ga razvija
dalje.
BETTY: Imate li vremena za odmor i kako
se najbolje odmarate?
To je jako teško pitanje za nekoga ko se
bavi onim što voli. Kao, šta je meni ovde posao, šta hobi, šta uživanje? Odmaram se tako
što ćutim, odmaram se muzikom i pokušajem da se bavim jednostavnim stvarima. Da
na primer od jednostavnih stvari ne pravim
filozofiju...
BETTY: Kad smo kod filozofije, kako bi
u jednoj rečenici glasila filozofija Vašeg
života?
Odustati od sna je isto toliko teško koliko
i ići za njim. Samo je u rezultatu ogromna
razlika.
zdravlje
www.betty.rs
SLABOST BEŠIKE
Do oticanja urina može doći prilikom smejanja, kijanja,
kašljanja, vežbanja i podizanja teških predmeta
Urinarna inkontinencija (slabost bešike)
nije uvek povezana s godinama i starenjem.
Slabost bešike češće se javlja kod žena nego
kod muškaraca. Statistički, svaka četvrta
žena u toku života i svaki sedmi muškarac
povremeno iskuse simptome urinarne inkontinencije. U zavisnosti od uzroka, postoji
nekoliko različitih tipova inkontinencije.
Stresna inkontinencija je najčešći oblik
slabosti bešike. Nastaje zbog slabosti mišića
dna karlice i povećane mobilnosti mehanizma mokraćne cevi. Do oticanja urina može
doći prilikom smejanja, kijanja, kašljanja,
vežbanja, pri podizanju teških predmeta,
kao i ostalih aktivnosti koje izazivaju pritisak u predelu abdomena. Takođe, može se
javiti u trudnoći, kao i prilikom hormonskih
promena nakon menopauze.
Urgentna inkontinencija je posledica
preterano aktivne bešike koja izaziva
nevoljne mišićne grčeve koji izbacuju urin iz
bešike. Manifestuje se hitnom potrebom za
toaletom ili osećajem da ne možete stići do
toaleta na vreme. Kod nekih osoba se javljaju i stresna i urgentna inkontinencija.
Prelivna inkontinencija se najčešće javlja
kod osoba muškog pola u slučajevima
kada se bešika prethodno ne isprazni u
potpunosti. Tada dolazi do nagomilavanja
urina, što za posledicu ima slabljenje mišića
i dovodi do kapanja urina bez upozorenja.
Neuropatska inkontinencija je posledica
neuroloških oštećenja. Oštećenje može
nastati slučajno, u toku operacije ili kao
posledica degenerativnih bolesti kao što je
multipla skleroza.
Metode lečenja
Vežbe pelvičnih (karličnih) mišića: Stresna inkontinencija se može znatno ublažiti
vežbanjem mišića karličnog dna. Ovi mišići
se još nazivaju i pelvični, a mogu se ojačati
Kegelovim vežbama koje jačaju mišiće u
blizini uretre. Dovoljno je raditi ih nekoliko
minuta dnevno.
Vežbe za jačanje bešike: Vežbanje bešike
da bolje zadržava tečnost može značajno
smanjiti potrebu za mokrenjem. Praćenje
rasporeda mokrenja i zadržavanja tečnosti
može ojačati mišiće karličnog dna.
Gubitak kilograma i aktivnost: Višak kilograma može izazvati inkontinenciju, zbog
čega se savetuju pravilna ishrana i fizička
aktivnost.
Hrana i piće: Neke namirnice i pića otežavaju kontrolu uriniranja, kao npr. kofein
(kafa, čaj, koka-kola i čokolada) i alkohol.
Pažljivo birajte proizvode
Ulošci i donji veš namenjeni osobama sa
problemom inkontinencije se proizvode
u različitim oblicima i veličinama. Ključna
stvar u kontroli ovog stanja je adekvatan
izbor proizvoda: neki proizvodi odgovaraju
slabijim curenjima, dok postoje i oni sa
jačom moći upijanja.
Dodatno zabrinjava podatak da osobe sa
ovim problemom uglavnom koriste neodgovarajuća sredstva, oslanjajući se često na
ženske higijenske proizvode koji nemaju
mogućnost da zadržavaju urin. Ulošci za
ovu namenu su posebno dizajnirani da neutrališu i zaštite od neprijatnih mirisa, kao i
da zadržavaju vlažnost.
Za više informacija o urinarnoj inkontinenciji
obratite se svom lekaru ili farmaceutu.
zdravlje
www.betty.rs
Antioksidansi
PRIRODNI
IZVORI
ZDRAVLJA
mr farm. Uroš Čakar
Bogatstvo prirode u antioksidansima je
veliko i veoma je bitno poznavati
i koristiti ga na pravi način
Tokom metaboličkih procesa u ljudskom
organizmu odvija se niz hemijskih reakcija
koje su bitne za sve fiziološke procese. Neke
od tih reakcija su one tokom kojih dolazi do
oksidacije i redukcije biomolekula u našem
telu. Upravo tokom ovih reakcija može doći
do stvaranja slobodnih radikala koji predstavljaju atome, atomske grupe ili molekule
koji imaju jedan ili više nesparenih elektrona
i koji su izuzetno nestabilni i reaktivni. Slobodni radikali dovode do starenja i propadanja ćelija i osnovni su uzročnici mnogih
oboljenja. Aktivnost slobodnih radikala se
može sprečiti molekulima antioksidansima,
čiji je zadatak da neutrališu ili uspore oksidaciju drugih molekula.
Ljudski organizam sam stvara antioksidanse
koji se bore protiv slobodnih radikala koji
nastaju u metaboličkim procesima. Kada
dođe do disbalansa između prooksidanasa,
odnosno slobodnih radikala i antioksidanasa, dolazi do oksidativnog stresa. Tokom
oksidativnog stresa ravnoteža metaboličkih
procesa se pomera u pravcu stvaranja slobodnih radikala. Upravo je uzrok oksidativnog stresa nedostatak antioksidanasa koje
sintetiše organizam i koji je sa godinama
sve veći i može se nadoknaditi adekvatnim
unosom istih putem hrane.
Lista dijetarnih antioksidanasa je bogata
jedinjenjima različitih struktura kao što su
vitamini, biljni aktivni principi, a naravno na
njoj se nalaze i neki mikroelementi.
Vitamin E
14
Jedan od vitamina koji pokazuje veoma jaku
antioksidativnu sposobnost je vitamin E.
Aktivan je u formi alfa tokoferola, a ciljno mesto dejstva su mu lipidne membrane ćelija.
Tokom reakcije nastaje slobodan radikal toBETTY magazin
avgust 2014.
koferola koji je stabilan i na taj način prekida
lanac oksidativnih procesa koji dovodi do
oštećenja ćelija.
Dijetarni izvor ovog vitamina su jestiva ulja
kao što su suncokretovo, maslinovo i palmino ulje. Bogat izvor je i koštunjavo voće, a
može se naći i u nekom egzotičnom voću kao
što su papaja i mango.
Vitamin A
Vitamin A svoje antioksidantne osobine pokazuje protiv slobodnih radikala koji mogu
nastati u koži i uzrok su razvoja karcinoma
i akni. Tako ovaj vitamin može pomoći u
obnavljanju ćelija epitela, ali i u drugim
delovima organizma kao što su oči, gde je
bitan za sitezu vidnog pigmenta rodopsina.
Dijetarni izvori ovog vitamina su svinjska,
juneća i pileća džigerica, šargarepa, ali i neki
mlečni proizvodi kao što su puter i sir. Nedostatak vitamina A se može rešiti fortifikacijom namirnica, dok je sličan problem, koji
se pojavio u Indiji 60-ih godina prošlog veka,
rešen suplementacijom.
Flavonoidi
Aktivni principi biljaka kao što su flavonoidi
pokazuju antioksidativna svojstva. Prema
svojoj strukturi to su polifenolna jedinjenja
koja nastaju kao sekundarni metaboliti
biljaka. Neka od najznačajnijih jedinjenja su
antocijani, flavonoli, flavoni i katehin. Antioksidativna svojstva antocijana su pokazana
kroz njihovo kardioprotektivno i neuroprotektivno dejstvo, i to pogotovo kod neurodegenerativnih bolesti kao što su Alchajmerova
i Parkinsonova bolest.
U osnovi razvoja ovih bolesti glavno mesto
zauzimaju slobodni radikali. Bogat izvor
antocijana je bobičasto voće, ali mogu se naći
i u povrću kao što je paradajz i crveni kupus.
Iz velike grupe flavonola koji poseduju antioksidantna svojstva se mogu posebno istaći
kvercertin i miricetin. U zajedničkoj studiji
koju su sproveli naučnici iz Sjedinjenih Država i Nemačke i objavili u časopisu American
Journal of Epidemiology maja 2007. godine,
pokazano je da ova dva flavonola mogu značajno redukovati razvoj karcinoma pankreasa kod pušača.
Flavonoli se mogu naći u bobičastom voću,
jabukama pa čak i u crnom i zelenom čaju.
Sve veću pažnju naučnika zaokupljaju flavoni kao prirodna jedinjenja koja pokazuju
pozitivan efekat protiv bolesti kao što su
ateroskleroza, dijabetes melitus, pa čak i
neki karcinomi. Zbog svojih antioksidantnih
osobina sve više se preporučuje unos ovih
jedinjenja putem ishrane.
Neki od najznačajnijih predstavnika ove
grupe jedinjenja jesu apigenin i luteolin. Apigenin se može naći u celeru i peršunu, dok se
luteolin može naći u šargarepi i začinskom
bilju kao što je ruzmarin, bosiljak i timijan.
Pozitivan zdravstveni efekat katehina je
potvrđen tako što oni deluju protiv razvoja
ateroskleroze u čijoj osnovi razvoja važnu
ulogu imaju slobodni radikali što je potvrdila
studija američkog Udruženja kardiologa iz
2004. godine. Ova jedinjenja poseduju mogućnost da smanje nivo oksidativnog stresa
u ćelijskim organelama mitohondrijama,
čime štite DNK lanac od propadanja što je
potvrdila studija američkog Društva fiziologa
iz 2008. godine. Dijetarni izvor ovih antioksidansa su čaj, kakao i čokolada.
www.betty.rs
zdravlje
Koenzim Q10
Koenzim Q10 predstavlja antioksidans koji nastaje u našem organizmu. Sintetiše se u ćelijskim organelama mitohondrijama u jednom
složenom kaskadnom procesu koji prati niz reakcija. Koenzim Q10
ima ulogu moćnog antioksidansa koji slikovito opisano može da
hvata slobodne radikale i neutrališe njihovo štetno dejstvo. Važan je u
prevenciji oksidacije LDL frakcije holesterola koja je uzročnik nastanka
kardiovaskularnih oboljenja. Smatra se da je efikasniji antioksidans od
vitamina E.
Koenzim Q10 ne štiti samo lipide od oksidacije već i proteine koji su
važni u biohemijskim procesima u organizmu. Tokom godina sinteza
ovog antioksidansa u mitohondrijama se smanjuje, pa je zbog toga bitno da se nadoknadi unosom putem hrane ili dijetetskih suplemenata.
Francuski paradoks
Rezveratrol predstavlja jedan od najproučavanijih antioksidanasa
danas. Otkriven je još davnih 40-ih godina prošlog veka kao bioaktivni sastojak grožđa. Kao i svi prethodno pomenuti antioksidansa i
rezveratrol je sekundarni metabolit.
To znači da se on može smatrati protektivnim agensom biljaka i
nastaje kao odgovor na gljivičnu infekciju, UV zračenje ili nedostatak
vode. Rezveratrol je posebno postao interesantan nakon priče o
Francuskom paradoksu.
Francuski paradoks se može objasniti time da i pored velikog broja
faktora rizika kao što su pušenje i unos zasićenih masti Francuzi
imaju manju stopu smrtnosti od koronarnih oboljenja u odnosu
na druge industrijalizovane države. Francuski pacijenti koji boluju
od srčanih bolesti imaju bolji ishod za ozdravljenje nego pacijenti u
drugim zemljama.
Razlog tome je što redovno konzumiraju vino u adekvatnim količinama (1-2 čaše dnevno) i bobičasto voće koje je kao i vino bogat izvor
rezveratrola. Ovaj antioksidans značajno može
pomoći i u inhibiciji oksidacije LDL frakcije
holesterola. Oksidacijom LDL čestica posredstvom
slobodnih radikala dolazi do razvoja ateroskleroze.
Svoj efekat u zaštiti kože od preranog starenja
čiji je uzrok UV zračenje koje dovodi do
oksidativnog stresa potvrđen je upotrebom
biljnih ekstrakata sa rezveratrolom.
Izvor ovog važnog antioksidansa je hrana biljnog i životinjskog porekla.
Najbogatiji izvori su upravo svinjske, juneće i pileće iznutrice srce i
džigerica, dok se i riba kao što je sardina može smatrati bogatim izvorom. Hrana biljnog porekla kao što su suncokretovo, maslinovo ulje i
ulje koštica grožđa mogu predstavljati značajan izvor koenzima Q10.
Koštunjavo voće, bobičasto voće, grožđe i citrusi samo su još neki od
prirodnih izvora ovog antioksidansa.
Mangan, selen i bakar
Mangan, selen i bakar su hemijski elementi koji se nalaze u izuzetno
malim količinama u našem organizmu. Oni ulaze u sastav mnogih
enzima koji učestvuju u oksido–redukcionim procesima i zbog toga
je njihovo unošenje i hranom važno. Izvor selena su morski plodovi,
meso dok je najbogatiji izvor brazilski orah. Najznačajniji nutritivni
izvori bakra i mangana su koštunjavo voće i morski plodovi.
Upravo nutritivni unos antioksidansa kao bitan faktor u prevenciji hroničnih nezaraznih bolesti potvrđen je u mnogim kliničkim studijama.
Jedna od takvih je i DASH studija iz prve polovine 90-ih godina prošlog
veka, čiji akronim vodi poreklo od engleskih reči Dietary Approach
to Stop Hypertension (Dijetarni pristup u borbi protiv hipertenzije).
U ovoj studiji su učestvovale eminentne zdravstvene ustanove iz
Sjedinjenih Država i jedan od zaključaka je bio da unos ishranom voća i
povrća bogatog antioksidansima i ribe može pomoći smanjenju krvnog
pritiska.
Bogatstvo prirode u antioksidansima je veliko i veoma je bitno poznavati i koristiti ga na pravi način.
pedijatar
www.betty.rs
JASAN POGLED
NA SVET
dr Radmila Kosić
spec. pedijatrije
Beba će prvo primetiti pokret i
svetlo, a ukoliko joj na udaljenosti
od oko 25 centimetara pomičete
igračku, pratiće je pogledom; ta
razdaljina jasnog vida nije slučajna,
jer je to upravo ona udaljenost koja
deli vaše lice od bebinog, dok je
držite u naručju ili hranite
Sva detetova čula su spremna za rad
odmah po rođenju. Ono ne treba
da uči kako se gleda, sluša, ili oseća
dodir, miris i ukus, jer za sve ove
radnje već ima „ugrađenu opremu“.
Dete vidi i raspoznaje predmete već u
prvim danima života. Njegove oči rade
na principu jednostavnog foto-aparata
koji paralelne svetlosne zrake precizno
prelama u jednoj tački sa unutrašnje
strane oka. Ta se slika preko optičkog
nerva prenosi do centralnog nervnog
sistema, a dobijena slika se tumači na
osnovu znanja i iskustva i zato se za oči
kaže da su naš „prozor u svet“.
16
Beba će prvo primetiti pokret i svetlo, a
ukoliko joj na daljini od oko 25 centimetara pomičete igračku, pratiće je pogledom. Daljina jasnog vida nije slučajna, to
je upravo ona udaljenost koja deli vaše
lice od bebinog dok je držite u naručju ili
je hranite. Vaše lice je za dete najvažnija
stvar za gledanje, pomno će vas pratiti
od vrha glave do linije brade, ali će se
BETTY magazin
avgust 2014.
uvek vratiti na vaše oči i gledaće ih duže
nego bilo šta drugo. Jednog dana će ovo
gledanje kulminirati u prvu pravu društvenu reakciju - nasmešiće vam se!
Pedijatar posmatra oblik, veličinu i
pokretljivost oba oka, sposobnost deteta
da prati pogledom predmete, reakcije
zenica na svetlost i koordinaciju vida i
pokreta. Ciljani oftalmološki pregledi
se obavljaju najranije kod prevremeno
rođene dece i dece koja su duže bila u
inkubatoru.
U drugoj godini života treba pregledati
vid ukoliko roditelji imaju neki poremećaj vida, a potpuna saradnja sa detetom
pri oftalmološkom pregledu očekuje se
tek u četvrtoj godini. Roditelji obično
prvi primete da dete približava predmete ili ne gleda televiziju sa uobičajene
udaljenosti. Oftalmologu treba odvesti
dete koje se često žali na glavobolju ili
zamaranje pri čitanju. Pregled vida je
obavezan deo sistematskog pregleda pri
upisu u školu, u tom uzrastu se najčešće i
otkrivaju poremećaji vida.
pedijatar
www.betty.rs
Većina poremećaja vida su rezultat grešaka ili neobičnosti u građi nekih delova
oka a ne bolesti. Astigmatizam je posledica nesavršene zakrivljenosti retine ili
očnog sočiva - svetlost se neće prelamati
idealno po vertikalnoj ili horizontalnoj
osi – rezultat je izobličena slika predmeta. Lako se koriguje nošenjem cilindričnih stakala. Dalekovidost je stanje oka
kod koga se paralelni svetnosni zraci koji
padaju na oko ne prelamaju na pravom
mestu, nego iza njega – normalan vid se
postiže nošenjem naočara sa konveksnim
(„plus“) staklima. Kod kratkovidih osoba
svetlost se prelama ispred idealne tačke
prelamanja, pa se vid koriguje konkavnim („minus“) naočarima. Navikavanje
na nošenje naočara je teže što je dete
mlađe.
Treba odabrati tip stakala i ram koji
odgovaraju uzrastu, obliku i širini lica i
nosa, kako bi dete gledalo kroz staklo,
a ne iznad njega, što se često događa.
Redovne oftalmološke kontrole se podrazumevaju.
Strabizam (razrokost) je poremećaj
koordinacije pokretanja obe očne jabučice. U prvim danima života mnoge bebe
izgledaju razroko. Pomnijim posmatranjem može se uočiti da su u stvari
istaknuti kožni nabori u unutrašnjim
uglovima očiju (takozvani treći kapak).
Vremenom ovi nabori postaju sve manje
uočljivi.
Dete može da ima u prvim mesecima
života teškoće da oba oka drži u istom
pravcu i da ih usmeri na neki predmet.
Nekad ćete primetiti da mu jedno oko
„odluta“- oko šestog meseca ova pojava
bi trebalo da iščezne. Ukoliko primetite
Konjuktivitis
Konjuktiva je tanka, prozirna membrana koja prekriva unutrašnju stranu kapaka
i očnu jabučicu. Razni virusi i bakterije mogu izazvati zapaljenje konjuktive (konjuktivitis). Oko je crveno, suzno, dete se žali na grebanje ili svrab. Sekret može da
bude gust, a nakon spavanja se na trepavicama naprave suve kraste koje smetaju
da se oko otvori.
Konjuktivitis je često udružen sa upalama nosa i ždrela a nekad se javlja i u malim
epidemijama među decom koja idu u vrtić. Lečenje je kratkotrajno i efikasno
antibiotskim mastima ili kapima. Kod stavljanja masti i kapi u oči ne očekujte
detetovu saradnju – verovatno će vam kod mlađe dece biti potrebna pomoć da
dete ne pomeri refleksno glavu kada vidi da se približava kapaljka. Pobrinite se da
dete koristi isključivo svoj peškir i da korišćene kapi i masti bacite jer imaju kratak
rok trajanja, a vrh kapaljke ili tube mogu da budu izvor infekcije.
razrokost kod svog deteta pedijatar će
vas uputiti kod oftalmologa - strabologa,
lečenje je uspešno korektivnim vežbama,
naočarima ili hiruškim putem.
Zdravo oko ne zahteva posebnu negu.
Za blage infekcije ili iritacije savetuje se
ispiranje fiziološkim rastvorom. Nošenje
sunčanih naočara nekada je bilo samo
modni detalj, a danas se savetuje i u
dečjem uzrastu kao zaštita od štetnog
UV zračenja. Kontrolišite osvetljenje pri
kome dete čita i ograničite dužinu boravka ispred računarskih i televizijskih
ekrana.
Ne odlažite odlazak kod oftalmologa
ukoliko primetite bilo kakvu promenu na
očima ili vidu svog deteta. Jasan pogled
na svet je jedan od uslova za njegov
pravilan razvoj.
Vi ste izabr
a
a mi smo iz li BETTY,
a
najbolje z brali
a vas
Nivea vlažne maramice
za decu 20 komada
Nežno čiste i pružaju iritiranoj bebinoj koži
trenutnu negu i olakšanje. Sadrže kremu koja
blago neguje i ekstrakt prirodnog nevena.
LECTRANAL ACUTE
Asepssol
aerosol
ZA ŽIVOT BEZ ALERGIJA
Inovativni pristup u rešavanju alergijskih simptoma.
Prirodno, delotvorno i bez uspavljujućeg dejstva.
Za ublažavanje već prisutnih simptoma alergije
kod odraslih i dece iznad 12 godina.
250 ml
Sredstvo
za dezinfekciju
u spreju.
Nivea Sun
za decu
SPF 50+
200 ml
Aspirin®
Gavez gel
500 mg 20 tableta
100 ml
Ublažava bolove, smanjuje povišenu telesnu
temperaturu i deluje protivupalno. Koristi se za
blag do umereni bol i groznicu
Sigurna i pouzdana
zaštita osetljive bebine
kože od opekotina
od sunca i oštećenja
kože izazvanih UV
zračenjem.
Beviplex N
dražeje
Podmiruju dnevne potrebe organizma za
vitaminima B grupe, i nadoknađuje njihov
nedostatak u ishrani.
OTC
Kansen®
Prirodni preparat za
primenu kod otoka,
modrica, uganuća i
iščašenja zglobova,
sportskih povreda
i posttraumatskih
stanja.
Lifeline
Linoderm
vaginalne tablete
Za lečenje vaginalne gljivične infekcije.
OTC
krema
za beljenje
pega i fleka
• Efikasno uklanja pege i fleke.
• Otklanja crvenilo
na koži izazvano UV
zračenjem
• Sprečava nastajanje
novih fleka.
AVGU
PREP
ORUKST
MESE
A
CA
Panthenol
Neo angin
krem gel 40 g
pastile
Preporučuje se za:
• regeneraciju oštećene kože kod opekotina,
ožiljaka, povreda usled brijanja
• suvu ili iritiranu kožu
• ublažavanje svraba i crvenila usled ujeda insekata
• blaže oblike ekcema
Za prevenciju i lečenje upalnih i zaraznih oboljenja
u području usne šupljine, grla i ždrela kao što su
grlobolja, promuklost, teškoće kod gutanja,
zapaljenja krajnika, sluzokože usta i desni.
OTC
Prostamol® uno
Sant-E-Gal
kapsule
Ovaj biljni lek je namenjen za olakšavanje simptoma
koji se javljaju kod muškaraca sa uvećanom prostatom
(oboljenje poznato kao benigna hiperplazija prostate).
dražeje
30x100 mg
Za jačanje imuniteta i usporavanje procesa
starenja. Preporučuje se i kao dopuna terapije
hroničnih bolesti.
OTC
Duobiotic
Controloc Control
Kombinacija probiotika S. Boulardii i prebiotika
inulina. Idelan za prevenciju i lečenje dijareje.
Rešite se gorušice! Leči i uzrok i posledice.
Više ne morate da izbegavate svoju
omiljenu hranu.
jači od bakterija, jači od
probiotika!
OTC
MS/OTC
Pre upotrebe detaljno proučiti uputstvo! O indikacijama, merama opreza i neželjenim reakcijama na lek, odnosno medicinsko sredstvo, posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom.
zdravlje
www.betty.rs
Problemi s kičmom
SEDENJE UNIŠTAVA STUB TELA
Vesna Vujanac
Fizička neaktivnost se loše odražava na našu kičmu, jer se mišići koji je drže ne koriste
i slabe, pa se kičma pod opterećenjem još više krivi i savija, pritiska nerve i boli
Ako se pitate zašto se degenerativne promene na kičmi (columna vertebralis) javljaju i
kod jako mladih ljudi, odgovor je u načinu
života i rada, koji podrazumeva mnogo sedenja. Naučnici su odavno izračunali da je kičma za 50 odsto više opterećena ako sedimo
nego ako stojimo. Međutim, savremeni način
života nas navodi na nezdravo ponašanje, pa
sedimo kod kuće, u školi i na poslu, sedimo
ispred televizora i kompjutera, sedimo u
autu, kafani, na odmoru, plaži i u gostima.
Zdravstvene posledice ovakvog životnog stila su različite, često veoma bolne i uključuju
degenerativne procese i tegobe na „glavnom
stubu tela”, kako još nazivamo kičmu.
A koliko je kičma važna vidi se i po tome što
ona, zajedno s kičmenom moždinom, predstavlja glavnu saobraćajnicu između našeg
mozga i ekstremiteta, pa od stanja veze na
relaciji mozak-kičmena moždina-nervi zavisi
da li ćemo imati tegobe prilikom kretanja, korišćenja ruku, savijanja, podizanja tereta i slično.
„Loše veze su posledica krive kičme i
pršljenova koji nisu na svom mestu. Pritisak
na bilo koji nerv onemogućava dobru vezu
između delova tela i stvara tegobe. Ako je
kičma kriva do tri stepena to je prirodno,
fiziološki prihvatljivo i ne utiče na naše
telo, a ako se radi o većoj iskrivljenosti
kičme, onda nastaju tegobe. Smanjena aktivnost slabi ionako slabe mišiće, pa se kičma pod opterećenjem još
20
BETTY magazin
avgust 2014.
više krivi i savija, pritiska nerve i boli”, kaže
sagovornik BETTY magazina, dr Goran Milojković, specijalista fizijatar Balans Medike.
Savremeni način života jedan je od glavnih
krivaca za bolove u leđima od kojih pati
između 70 i 80 odsto žena i muškaraca. Čak
i kada je uzrok problema nasledan, činjenica
je da je svakodnevno, višegodišnje, mnogočasovno sedenje, najgore rešenje. Drugim
rečima, preventiva okoštavanja kičmenog
stuba i drugih bolnih tegoba i bolesti vezanih
za kičmu, traži promenu životnih navika. Gi­
pkost i život bez bola u leđima, krstima, vratu
zahtevaju svakodnevno kretanje i šetnje, te
rekreativno bavljenje sportom, primereno
godinama i zdravstvenom stanju.
„Minimalna fizička aktivnost odražava se
negativno na našu kičmu. Usled slabljenja
mišića kičme dolazi do njenog krivljenja i
do pritiska gornjeg dela pršljena na donji, te
smanjenja prostora između njih. Taj pritisak
još povećava sila zemljine teže, kada stojimo,
sedimo, čak i kada se krećemo. Između
pršljenova postoji otvor kroz koji izlazi nerv.
Povećanje pritiska jednog trenutka uzrokuje
smanjenje otvora između pršljenova i onda
dolazi do pritiska na nerv. Nerv ima svoje
snopove koji stvaraju motorno-pokretački
deo i senzitivno-osećajni deo nerva. Motorno-pokretački deo je odgovoran za mišiće i
pokrete u njima, a senzitivno- osećajni deo za
osećaj hladnoće, toplote, pečenja, utrnulosti i
svakako bol”, objašnjava dr Milojković.
Prema rečima ovog specijaliste „svima nam
je kriva kičma jer je previše opterećena, a
mišići koji treba da je drže su suviše slabi.
Kičma je isuviše opterećena jer previše sedimo. Opterećujemo je i stajanjem, kad vozimo
bicikl (jer sedimo), čak i dugim hodanjem.
www.betty.rs
zdravlje
Nošenje tereta opterećuje kičmu, čak i kašalj, kao i trčanje, skakanje.
Nažalost, svi sportovi, osim plivanja, opterećuju kičmu”. Ako se pitate kako možete na najefikasniji način da ojačate mišiće kičme koje
ste zapostavili, za početak se preporučuju vežbe u ležećem položaju
i plivanje.
Vrat i krsta
Bolovi i ukočenost vrata u rameno-lopatičnom delu tela klasifikuju
se kao cervikalni sindrom. Pored bola, koji može da se širi u ruke
i potiljačni deo glave, te osećaja žarenja i trnjenja, moguće su i
propratne neugodnosti poput vrtoglavice, poremećaja ravnoteže,
zujanja u ušima, mučnine i glavobolja, koje se javljaju kada oboleli
delovi diskusa i pršljenova pritiskaju kičmene arterije koje hrane
zadnje delove mozga i nervne strukture.
Posledica okoštavanja pršljenova, usled čega dolazi do smanjene
elastičnosti kičmenog stuba je spondiloza, koja se manifestuje
slabijom pokretljivošću, a javlja se i bol kod svake promene položaja
tela, jer okoštali delovi pritiskaju krvne sudove i nerve. Spondilozu
u vratnom delu prati napetost i bol u vratu, koji se šire prema glavi
ili rukama, a može da se javi i trnjenje u prstima. Spondiloza u grudnom delu je praćena bolom između plećki, koji se širi po prednjem
delu grudnog koša.
Joga i pilates
Ljudi koji imaju problema s kičmom treba pažljivo da sedaju i
ustaju, izbegavaju savijanje, rad u sagnutom položaju, naglo
okretanje i budu oprezni kod podizanja tereta. Odgovarajućom
terapijom degenerativne promene mogu da se ublaže, a propadanje kičme uspori. Fizijatri preporučuju vežbe za smanjenje
bola, poboljšanje pokretljivosti i pravilno držanje. U procesu
rehabilitacije preporučuje se i hidroterapija, vežbe u bazenu,
podvodne masaže, kupke u kadi i bazenu sa mineralnom
vodom, kao i različite toplotne procedure, poput infracrvenog
zračenja i parafinskog pakovanja.
Smatra se da joga može da pomogne i u
prevazilaženju bolova u krstima i to pomoću vežbi
koje ojačavaju leđa, te oslobađaju od napetosti.
I pilates vežbe se smatraju dobrim, jer navode na
pravilno držanje tela, povećavaju fleksibilnost i jačaju
mišiće. I kod joge i kod pilatesa bitno je da se obrati
pažnja na pravilno disanje. Podrazumeva se da se
pre odlaska na jogu ili pilates treba posavetovati
sa lekarom specijalistom.
Lumbalni sindrom manifestuje se bolovima i ukočenošću u krstima.
Bol, kao i žarenje i trnjenje mogu da se šire u jednu ili obe noge.
Kada je pritisak na korene nerava dugotrajan, može da dođe i do
slabosti mišića, te njihove hipotrofije, slabljenja osećaja za dodir,
nemogućnosti hodanja na prstima ili petama i tako dalje. Lumbago
se prema dužini trajanja deli na akutni (manje od šest nedelja),
subhronični (šest do 12 nedelja) i hronični (više od 12 nedelja),
a klasifikuje se i prema uzroku bola na mehanički, nemehanički i
refleksivni bol.
Iako pacijenti koji trpe bolove izbegavaju kretanje i bilo kakvu
aktivnost, većina lekara se slaže u oceni da mirovanje zbog bolova
u leđima duže od 48 časova može da bude i kontraproduktivno, jer
neaktivnost može da izazove depresiju, slabljenje mišića, a i povećava mogućnost zgrušavanja krvi u venama nogu.
Takođe, pošto buđenje u toku noći zbog bolova i problema s kičmom
isrcpljuje, savetuje se spavanje na boku, sa jastukom između kolena,
ili spavanje na leđima sa jastukom ispod kolena. Preporučuje se i
utrljavanje antireumaskih krema u bolnu regiju zbog ublažavanja
tegoba. Ukoliko bol ne prolazi ni posle jednog do dva meseca, obavezno se treba javiti lekaru.
moda
www.betty.rs
Cipka
Romanticna
i zenstvena
Katarina Vijatov
Danas skoro svaka zemlja ima svoju čipku, jer je
registrovano čak 108 različitih vrsta, a tradicionalno
čipkarstvo je od 2006. godine ušlo i u svetsku baštinu
nematerijalne kulture UNESCO-a
Modni diktatori današnjice, kada je reč
o čipki, tom prekrasnom, prozračnom,
šupljikavom ručnom radu, potpuno se
slažu s engleskom kraljicom Katarinom
Aragonskom (1485-1536), prvom
ženom Henrija VIII, koja je, dobivši
na poklon rukotvorine čuvenih
flamanskih čipkara, oduševljeno uzviknula da „nema lepše
umetnosti od čipke“.
Iako nisu poznati
precizni podaci ko je i
kada izumeo čipku,
pa jedni tvrde da
su prvi uzorci
nastali u Kini,
drugi da
joj je
domovina
22
BETTY magazin
avgust 2014.
Egipat, a treći da je čipka zapravo rođena
na Mediteranu, gde je svojevremno bila
poznata i kao „punto in aria”, što znači
„ubodi u vazduhu”, zna se da joj je izrada
bila komplikovana i dugotrajna, te da su je
nosili samo najbogatiji ljudi.
U Evropi se čipkarstvo vezuje za 15. vek,
Flandriju i Italiju. Od prve čipke iz 15.
veka, koja se izrađivala pomoću kalema i igle, vredne čipkarice širom sveta
prešle su i na izradu heklanih, pletenih i
„šlingovanih” rukotvorina, da bi otkrićem
prve čipkarske mašine u 19. veku ovaj
prefinjeni materijal postao dostupan i
širim slojevima društva.
To što je čipka postala popularna baš u
doba renesanse, nije neobično kada se
zna da je to bio period kada je u umetnosti prestao da preovladava teški srednjovekovni kolorit. Lepota vazdušaste
romantike i beline u novim formama tekstila osvojila je i žene i muškarce, koji su
kupovali skupocene rukotvorine vrednih
čipkarica iz okoline Antverpena u Belgiji,
grada poznatog i po dijamantima. Kao
simbol otmenosti i elegancije, čipka je u
renesansnom periodu bila nezaobilazni
detalj na odeći više klase, ali u strogim geometrijskim formama, da bi tek u baroku
nastupila potpuna sloboda oblika.
Čipka se oduvek izrađivala od pamuka,
svile, lana ili vune, pletenjem, heklanjem
i šivenjem, a njeni motivi su se menjali u
zavisnosti od mode. Recimo, u Španiji i
Italiji u 17. veku čipka je bila raskošna i
teška, dok je u Francuskoj dominirala ona
tanka poput paučine.
Lepota i luksuz
Čipka je nezaobilazan ukras i u kući,
od nje se dizajniraju zavese, jastučići i
luksuzna posteljina, kakvu na primer već
više od 150 godina pravi italijanska tekstilna kompanija Frette, koja je započela
posao u Grenoblu (Francuska) 1860, da
bi pet godina kasnije otvorila prve tkačke
radionice u blizini Monce, odakle posluje
i danas. Ova kuća otmene posteljine već
tri veka snabdeva kraljevske porodice,
prestižne hotele (pariski Ric, londonski
Savoj), a poznato je i da su u njihovoj posteljini spavali i putnici Titanika i Orijent
Ekspresa. Od osnivanja, Frette insistira
na lepoti i romantičnom luksuzu i koristi
tehnike najfinije izrade pamučne čipke.
su ludi i modni kreatori, koji je stavljaju i na
Postoje brojne vrste čipke, ali su dve metode
tašne, cipele, sandale, šešire, šnale, rajfove za
osnovne za njenu proizvodnju, ručna i makosu, kaiševe, te od ovog čudesnog matešinska. Znalci među čipkama razlikuju „alansonsku” (po Alansonu u Francuskoj), „napulj- rijala izrađuju rukavice, čarape, donji veš,
haljine, kostime, jakne, ogrtače, šalove i ko
sku”, „florentinsku”, „sengalsku” (imitacija
zna šta sve ne.
venecijanske čipke), „aloju” (od niti aloje),
Romantična i ženstvena, čipka je kraljica gla„poendgaz” (rad iglom po tilu), „kroše” (kreiranje ornamenta vađenjem jedne niti). Danas mura, naprosto nezamenjiv klasični materijal
se može reći da skoro svaka zemlja ima svoju za sve svečane trenutke, a modni diktatori
poput Prade, Valentina, Versaćea, Dolče i
čipku, jer je registrovano čak 108 različitih
Gabane i drugih, nikad
vrsta, od jednostavje ne zaobilaze u svojim
nih prepleta i mreža,
letnjim kolekcijama,
do veoma kompliZabrana za donji veš
kada vole da se igraju
kovanih, izrađenih
Čipka nije svuda omiljena, već se
i provociraju veselim
pomoću velikog broja
ponekad smatra provokativnim mabojama, neobičnim
kalemova, pa ništa
terijalom, kao na primer u Kazahstauzorcima i neočekivaneobično što je i tranu, gde je od 2011. godine na snazi
nim krojevima. Tako je
dicionalno čipkarstvo
zabrana nošenja čipkanog donjeg
Valentino potpisao za
od 2006. godine ušlo
veša. Kako se primena ove mere
ovo leto crne čipkane
u svetsku baštinu
kontroliše u praksi niko ne zna, ali se
espadrile, kao dobitnu
nematerijalne kulzna da je ove godine sedam žena u
kombinaciju udobture UNESCO-a, koja
gradu Almatiju protestovalo protiv
nosti, luksuza i stila.
obuhvata i znanja i
zabrane nošenja čipke. Prema pisaEspadrile imaju gumen
umeća tradicionalnih
nju lokalnih medija, tri demonstrantđon, a prednji deo krasi
zanata.
kinje su prilikom protesta uhapšene
raskošna čipka.
pod optužbom da su narušile javni
Nekad su se izradom
moral (one su nosile čipkane gaće
Modna je istina da je
čipke bavile samo
umesto transparenata), ali su nakon
čipka trend sama za
žene i devojke i to u
plaćanja novčane kazne puštene na
sebe. Bez nje je nemozimskim mesecima
slobodu. Međutim, čipkanih gaća
guće zamisliti svečanu
kada nije bilo poljoi dalje ima na uličnim tezgama u
i večernju garderobu,
privrednih radova.
Kazahstanu.
visoku modu ili scenski
Veštinu izrade čipke
kostim iz prohujalih
žene su prenosile s
epoha. Ali, pored ovog klasičnog, čipka
kolena na koleno, a tokom istorije bilo ih je
je započela i novi život, izašavši na ulice
mnogo kojima je izrada čipke i belog veza
u svako doba dana. Dakle, čipka se može
bila osnovna delatnost. Vredne čipkarice
nositi u kombinaciji sa drugim glamuroznim
pravile su čipku za potrebe narodne nošnje,
materijalima, poput svile, ali i u do juče
za devojačku spremu i opremu za udaju, a
„nemogućim” kombinacijama, s farmerkama,
ponekad su je i prodavale, ili trampile za
ili japankama.
druge proizvode.
Danas čipku retko ko ume da izrađuje, ali
nema žene koja u svojoj garderobi nema bar
jedne čipkane rukavice, ili haljinu s detaljima
od čipke. Mnoge dame se ne ustručavaju da
se u ovaj romantični materijal obuku od glave do pete u svečanim prilikama. Za čipkom
Međutim, ono na šta svakako treba da se
obrati pažnja je takozvana „zamka prenatrpanosti”, jer kod čipke važi pravilo „više
je manje”. Drugim rečima, najbolje modno i
stilsko rešenje je samo jedan čipkasti detalj
ili dezen.
Stogodišnjak koji
je iskočio kroz
prozor i nestao
Jonas Jonason
čitajte uz BETTY
moda
www.betty.rs
Knjiga švedskog autora Jonasa
Jonasona „Stogodišnjak koji je
iskočio kroz prozor i nestao” je za
kratko vreme prevedena na preko
30 jezika i postala svetski bestseler. Le Figaro (Francuska) ju je ocenio kao „eksplozivnu komediju”,
španski El Mundo je napisao da je
„preplavljena humorom”, italijanski
dnevnik Corriere Della Sera kaže
da je reč o „izdavačkom fenomenu”, dok je nemački Der Spiegel
ocenjuje sa „prvoklasno”.
U čudnom, avanturističkom
putovanju stogodišnjaka Alena
Karslona, koji je iskočio kroz prozor
staračkog doma i pobegao, jer
se tu ne oseća slobodnim i neće
nikakvu dosadnu žurku u čast
njegovog rođendana, glavni junak
susreće vrlo neobične likove s kojima doživljava mnoge pustolovine.
Vitalan, kočoperan i radoznao,
glavni junak je na ovaj ili onaj način
upleten i u najvažnija zbivanja
20. veka, koje on predstavlja u
svoj njihovoj apsurdnosti. Toplina,
spontanost, lakoća življenja, susreti
junaka sa istorijskim ličnostima,
sve se to nalazi u ovom romanu,
čija je poruka da je naš život suviše
brz, ozbiljan, da jurimo za efikasnošću i isplativošću, a zapravo
treba samo da se otvorimo prema
životu.
Ovu zanimljivu, duhovitu i mudru
knjigu pisac Jonason napisao je tek
u 47. godini. Srećan sam što sam
čekao. Sebe sam oduvek smatrao
piscem. „Kada mi je bilo 18 godina,
tehnički, stilski bio sam spreman,
ali, da sam imao vremena kada
mi je bilo 23-24 godine, pisao bih
neku mešavinu Milana Kundere,
Garsije Markesa itd. Ali to ne bih
bio ja. Knjigu sam napisao u 47.
godini, kada sam imao i iskustvo
i zrelost da napišem knjigu kakvu
sam želeo!“, kaže autor.
avgust 2014.
BETTY magazin
23
BETTY farmaceut
www.betty.rs
APOTEKA
PRODAVNICA ILI
ZDRAVSTVENA USTANOVA?
mr ph Dušan Goljić
Farmaceut je daleko više od običnog prodavca, on je promoter zdravlja i glavni akter pravilnog
sprovođenja lečenja, pa kao što biramo svog lekara, treba da izaberemo i svoju apoteku,
te farmaceutski tim koji će nas najbolje voditi kroz terapiju
Šetajući ulicama u urbanim sredinama
prolazimo pored raznoliko ispunjenih izloga.
Među njima lako prepoznajemo apoteku i
ulazimo unutra tražeći lek ili savet farmaceuta. Apoteka je oduvek bila sinonim za
zdravstvenu uslugu i iz nje smo izlazili sa
pravom informacijom, relaksiranih misli u
našoj potrazi za ozdravljenjem.
Međutim, spletom društvenih okolnosti, slika
o apoteci kao ustanovi je izbledela, pa danas
mnogi nervozno čekaju u redu da obave
kupovinu i nastave dalje, noseći pritom
zdravstvene brige sa sobom. Savet stručnjaka je zanemaren, a kutija leka je postala
samo artikal koji nas košta. Da li to znači da
je naše zdravlje izgubilo na ceni? Da li se u
apoteci osećamo kao kupac, klijent ili pacijent? Šta je to najvrednije što nam apotekar
može ponuditi?
Okruženi reklamama, omamljeni smo potrošnjom. Globalno tržište nas je pretvorilo u
kupce, a marketinška oluja nadvila je oblake
i nad apotekama. U poslednje dve decenije
primećuje se ekspanzija apotekarskih ustanova i u našoj zemlji. U borbi za opstanak,
apoteke su povećale svoj asortiman nagomilavajući artikle na policama ne bi li pobedile
ostale konkurentne u poslu. Vremenom su
u izlogu farmaceutske posude (stojnice) sa
supstancama ustupile svoje mesto naočarima, obući i kozmetici, a izbor lekova deluje
više nego skromno u odnosu na mnoštvo
24
BETTY magazin
avgust 2014.
Izaberi svoju apoteku
Kao što biramo svog lekara, treba izabrati
i svoju apoteku i farmaceutski tim koji će
nas najbolje voditi kroz terapiju. Njima se
treba obratiti u danima tuge, bolesti i loše
energije. Krajnje je vreme da ukažemo
poverenje belim mantilima i pokažemo
toleranciju dok čekamo u redu. Zdravstvenom stručnjaku je potrebno vremena da
se zaista posveti svakom pacijentu, a kada
to uradi, posvetiće se i nama. Pravi savet
i shvatanje sopstvenog zdravstvenog
stanja su neprocenjivi i mogu višestruko
da doprinesu povećanju kvaliteta života.
Na kraju, najvrednije stvari u apoteci su
potpuno besplatne, a to su otvorenost,
ljubaznost, razumevanje i saveti.
kišobrana i nakita, jer došli smo do toga da
danas u apoteci imamo sve od igračke do
infuzije.
Potpuno je jasno kako i zašto neko
može da zaluta u apoteku tražeći tiket
narodne lutrije, cigarete, novine ili čak
vežbanku za pismeni zadatak. U gomili
šarenih artikala beli mantili su izgubili
svoj sjaj i eleganciju a sa njima i svoj autoritet. Prisustvo kase i fiskalnog računa
doprinelo je da zaboravimo da se nalazimo u ustanovi primarne zdravstvene
zaštite. Posmatrajući kutije suplemenata
poslaganih oko recepture, čovek se
oseti izgubljenim u moru neshvatljivih informacija, pri čemu jedina stvar koju razume su
cifre ispisane na etiketi za cenu.
Doživljavajući apoteku kao „prodavnicu lekova“ stvorili smo lošu naviku koja ima najviše
posledica po naše zdravstveno stanje. U
žurbi da što pre pazarimo robu, zaboravljamo da upitamo prava pitanja i tako izbegnemo moguće neželjene efekte. Lek i proces
lečenja mnogi uzimaju zdravo za gotovo, kao
robu bez garancije. Došli smo u situaciju da
danas zdravlje „kupujemo“ bez razumevanja,
što nas vodi greškama i ponovnom lečenju,
koje nas, o ironije, još više košta.
Istina je da je farmaceut daleko više od
običnog prodavca, on je promoter zdravlja i
glavni akter pravilnog sprovođenja
lečenja. Dužan je da nas upozori na rizike koje terapija može
imati, da nas usmeri na
adekvatno uzimanje lekova
i uvek će nas tretirati kao
pacijenta. Međutim, povučeni finansijskim motivima, vrednost svog
zdravlja zamenili smo
za vrednost svog novčanika. Potrebno je da
preusmerimo energiju
na istinite vrednosti,
jer zdravlje stvarno
nema cenu.
zdravlje
www.betty.rs
Ambrozija
BOŽANSKI NEKTAR
ILI PAKAO ZA ALERGIČnE
Katarina Petkovska
Potrebno je samo 20 do 30 zrna polena ambrozije u kubnom metru
vazduha pa da senzibilisana osoba reaguje nekom alergijskom manifestacijom:
curenjem nosa, kijanjem, peckanjem očiju, kašljem ili otežanim disanjem
Brojni mitovi opisuju kako je vrhovni
starogrčki bog Zevs provodio vreme s
drugim bogovima na zajedničkim gozbama, gde se, prema legendama, služila
ambrozija kao glavno jelo. Ambrozija,
božanski nektar, osiguravala im je večnu
mladost i besmrtnost. No, grčki bogovi
imali su mnoge ljudske osobine, pa se s
razlogom postavlja pitanje kako to da je
njima ambrozija služila da budu večno
mladi, a ljudima donela samo nevolje, jer
se pokazalo da od ove biljke nema veće
muke za alergične osobe.
Razrešenje ove zagonetke je u podatku da
je bogovima, zapravo, glavno jelo besmrtnosti bila gljiva Amanita Muscaria, u našem
narodu poznata kao ludara, ili muhara.
Ambrosia artemisiifolia, jedna je od
četrdesetak predstavnika roda Ambrosia.
Poreklo vodi iz prerijskih predela Severne
Amerike. Cveta od jula do oktobra, mada
su najkritičniji meseci avgust i septembar.
U Evropu je uvezena krajem 19. veka kao
slepi putnik u semenu lucerke. Prvi put se
pominje četrdesetih godina prošlog veka,
no sve do sedamdesetih u Evropi nije bila
Lečenje
Najbitnije je da osoba koja pati od
polenskih alergija zna šta je uzrok
njenih problema kako bi se pre sezone
cvetanja javila svom lekaru i započela
sa terapijom. Preporuka je da se izbegava boravak na otvorenom za vreme
suvih i vetrovitih dana, te zatvaraju
prozori, posebno tokom prepodneva
kada je koncentracija polena najveća
(mada zavisi od vrste polena). Treba
pratiti polenski izveštaj, ne sušiti veš
napolju, a po dolasku u kuću istuširati
se, oprati kosu i promeniti garderobu.
Treba izbegavati namirnice koje mogu
da izazovu sličnu alergijsku reakciju,
a to su kod ambrozije dinja, lubenica,
banana i kamilica.
rasprostranjena, tako da i nije predstavljala
neki problem. U poslednjih tridesetak godina
situacija se drastično promenila, tako da u
zemljama centralne i jugoistočne Evrope
predstavlja glavni korov, a zbog produkcije
velike količine alergogenog polenovog praha
značajno ugrožava ljudsko zdravlje.
Jedna biljka može proizvesti više miliona zrnaca polena i više desetina hiljada
semenki. Seme je izuzetno otporno i u
poljskim uslovima može biti sposobno za
klijanje i posle trideset godina.
Pogoduje joj suva klima i otvoren prostor, a
najviše raste na zapuštenom poljoprivrednom zemljištu, uz puteve, na nasipima, u
naseljima i neobrađenim baštama.
Polen ambrozije je oblika malih kuglica
sa šiljcima na površini, u sebi sadrži šest
vrsta alergena proteinke strukture. U stanju je da pomoću vetra prevali više stotina
kilometara. Alergijski rinitis, konjunktivitis
i astma su bolesti za čija pogoršanja je
ambrozija direktno odgovorna.
Mere borbe protiv ambrozije mogu biti
administrativne, mehaničke i hemijske.
U mnogim zemljama Evrope donete su
zakonske odredbe o uklanjanju i suzbijanju ambrozije. Onaj ko sa svog zemljišta ne
uklanja ambroziju novčano se kažnjava. U
nekim zemljama se štampaju i posteri sa
izgledom biljke i organizuju masovne kampanje sa preporukom da se biljke čupaju sa
korenom pre sezone cvetanja.
biljke
www.betty.rs
MAK
Papaver somniferum L.
Papaveraceae
Prof. dr Radiša Jančić
Mak je jednogodišnja biljka. Stabljika je bez dlaka, negranata ili malo granata visoka 30-50 cm,
sa belim mlečnim sokom. Prizemni listovi su sa
dugačkim, srednji sa kratkim drškama, a gornji
sedeći, osnovom obuhvataju stabljiku. Liske
su izduženo jajaste sa nepravilno testerasto usečenim obodom. Cvetovi su krupni, pojedinačni,
beli, ružičasti ili crveni sa crnom mrljom pri
osnovi kruničnih listića. Plod je loptasta čaura
sa mnogo semena. Cveta od juna do avgusta.
Mak je najverovatnije poreklom sa Mediterana.
Danas se legalno, radi opijuma, plantažno gaji
samo u nekoliko zemalja a najviše u Australiji
i Francuskoj, dok je ilegalan uzgoj problem
svetskih razmera.
Mak se koristi još od neolita. Zasecanjem nezrelih čaura maka iz njih curi mlečni sok, koji se
na vazduhu stvrdne. To je opijum, koji sadrži
alkaloide od kojih su najzastupljeniji morfin
i kodein. Svaki od alkaloida ima specifično
fiziološko dejstvo i upotrebu. Za industrijsko
dobijanje alkaloida koriste se suve, ispražnjene čaure. Pušenje opijuma izaziva bolesti
zavisnosti.
Upotreba: dobijanje ulja, u ishrani kao začin,
za ekstrakciju alkaloida. Semena maka su jedini deo biljke koji ne sadrži alkaloide i koriste
se za dobijanje ulja ili u ishrani.
Makovo ulje: ovo važno sušivo ulje dobija se iz
semena maka. Mak se se za dobijanje ulja gaji
u severnoj Francuskoj, Nemačkoj i Indiji. Prvo,
hladno ceđenje daje belo jestivo ulje, drugo, toplo ceđenje, daje crvenkasto ulje koje se koristi
za osvetljenje, sapune i za boje.
Prvi i drugi Opijumski rat
Britanija je u 19. veku izvozila godišnje 1,4 miliona kilograma opijuma u Kinu
Mak je bogat izvor minerala, ugljenih
hidrata, kalcijuma, cinka i joda. Može
da se jede u sirovom obliku, ili pržen,
a pasta iz semena se u tradicionalnoj
narodnoj medicini koristila kao obloga za
ublažavanje otoka i bolova u zglobovima.
Mleveni mak se od davnina koristio i za
lečenje nesanice, ali i sprečavanje proliva.
Međutim, zbog opijuma dobijenog iz
maka, vođeni su i krvavi ratovi, zbog čega
je švedski naučnik Carl von Linde ovu
biljku nazvao „planta belicosa”, što znači
„biljka zbog koje se vode ratovi”.
Pušenje opijuma počinje da bude popularno u 13. veku, posebno u Kini, ali su vlasti
zabranile trgovinu opijumom tek 1820.
26
BETTY magazin
avgust 2014.
Devetnaest godina kasnije sin kineskog
cara umro je usled trovanja opijumom.
Tokom 19. veka Evropljani su trgovali s
Kinom (čaj, srebro), a onda su Englezi
otkrili opijum koji se proizvodio u Britanskoj Indiji kao isplativ za trgovinu, pa
se od 1821. do 1837. pet puta povećao
izvoz ove droge u Kinu. Celu prodaju i
proizvodnju opijuma vodila je Britanska
istočnoindijska kompanija.
Prvi opijumski rat izbio je između Velike
Britanije i Kine 1839, i trajao je do 1842.
Vođen je sa ciljem da se Kina natera
da uvozi britanski opijum (Britanija je
izvozila 1,4 miliona kilograma opijuma u
Kinu). Završio se porazom Kine, u kome je
izgubila Hongkong.
Zbog ponovnog otvaranja tržišta opijumom u Kini, izbija novi rat između
ove zemlje, s jedne strane, i Engleske,
Francuske, SAD i Rusije sa druge i traje od
1856. do 1860.
Drugi opijumski rat bio je poznat i kao Rat
strelica ili anglo-francuski rat protiv Kine,
čiji je uzrok kineska opstrukcija trgovine
s Zapadnjacima, a povod odbijanje Kineza
da predaju Britancima zarobljen piratski
brod koji je plovio pod britanskom zastavom. Kina je doživela poraz i u Drugom
opijumskom ratu i morala je da prihvati
sve političke i trgovinske zahteve.
nutricionista
www.betty.rs
Vegetarijanstvo
PREDNOSTI I MANE
ISHRANE BEZ MESA
Vesna Knežević Ćosić
Neke od prednosti vegetarijanstva su redukcija masnoća u krvi, smanjenje slobodnih radikala,
niža telesna težina i krvni pritisak, a nedostaci smanjen unos proteina i omega-3 masnih
kiselina, nedostatak vitamina B-12, te pojava anemije, usled nedovoljnog unosa gvožđa
Reč „vegetarijanstvo“ nastala je od dve latinske reči (vegetus - živ, čio, krepak, vegetatio- biljke, rastinje) i označava način ishrane
bez mesa, s tim da takozvani neradikalni
vegetarijanci konzumiraju mleko i mlečne
proizvode, kao i jaja.
Međutim, ni vegetarijanci nisu svi isti, nego
se dele na vegane, koji u potpunosti odbacuju namirnice životnjskog porekla, dakle i jaja,
mleko, mlečne proizvode i med, te takozvane
sirove vegane (raw vegans), koji konzumiraju samo presne biljne namirnice (povrće,
voće, orašaste plodove, semenke, žitarice),
jer smatraju da se njihovom termičkom
obradom gube vitamini i fitonutrijenti, te
stvaraju štetne i kancerogene materije.
U vegetarijance se ubrajaju i makrobiotičari, čija se ishrana zasniva na celim zrnima
semenki i mahunarki, kao i frutarijanci,
koji jedu jedino plodove i semenje, s tim što
se takozvani radikalni frutarijanci hrane
isključivo plodovima voća koje je samo palo
na zemlju.
Iako neki ljudi misle da je vegetarijanstvo nekakva „nova moda“, istina
je da je to hiljadama godina star
način ishrane, koji je u nekim
zemljama dalekog Istoka, kao na
primer u Indiji, aktuelan i danas.
Prvo vegetarijansko društvo osnovano je u
Velikoj Britaniji 1847, a 42 godine kasnije,
njegov član je postao i Mahatma Gandi.
Spisak poznatih vegetarijanaca kroz istoriju
je dugačak, na njemu su mnoge slavne
ličnosti iz sveta filozofije, nauke i umetnosti,
poput Pitagore, Platona, Plutarha, Cicerona,
Leonarda da Vinčija, Čarlsa Darvina, Isaka
Njutna, Alberta Anštajna, Tomasa Edisona,
Nikole Tesle, Marka Tvena, Bernarda Šoa,
Boba Dilana, Džona Lenona i mnogih drugih.
Prednosti vegetarijanske ishrane, pre svega
one koja nije radikalna, već uključuje i
proizvode životinjskog porekla (jaja, mleko,
sireve itd.) su višestruke, jer redukuje koncetraciju masnoća u krvi, smanjuje slobodne
radikale, a generalno, zahvaljujući manjem
unosu masnoća, vegetarijanci imaju manje
problema s telesnom težinom, niži krvni
pritisak i ređe oboljevaju od dijabetesa tipa
2. Nobelovac Albert Ajnštajn nije slučajno
rekao: „Ništa neće toliko pomoći ljudskom
zdravlju niti povećati izglede za opstanak
života na Zemlji kao prelazak na vegetarijansku ishranu."
S druge strane, nedostaci vegetarijanske
ishrane su niži unos proteina i omega-3 masnih kiselina, a mogu da se jave zdravstveni
problemi i zbog nedostatka vitamina B-12.
Zapravo, najveći zdravstveni rizik je pojava
anemije, kao posledice nedovoljnog unosa
gvožđa, što se dešava kada novopečeni, neuki
vegetarijanac iz ishrane izbaci meso, a osećaj
gladi, usled redukovanog unošenja proteina,
utoljava povećanim količinama ugljenih
hidrata, šećera i masti.
Najmanje je preporučljiva ishrana koju primenjuju frutarijanci, zato što jedenjem samo
voća ne mogu da se obezbede esencijalne
masne i aminokiseline, gvožđe, kalcijum, te
vitamin B-12, a obilje biljnih vlakana dodatno otežava resorpciju hranjivih sastojaka iz
namirnica. Dugogodišnji frutarijanci imaju
starije kosti od njihove biološke starosti,
suvu kožu i slab tonus mišića.
Drugim rečima, vegetarijanstvo ne mora da
bude nezdravo, ali se ne preporučuje mlađima od 18 godina, jer se njihov organizam
još razvija i raste. Takođe, ishrana bez mesa
traži znanje i upućenost, pa ko ne želi da
uči i edukuje se bolje da se ne igra sa svojim
zdravljem.
Mleko, jaja, riba
Najmanje restriktivni i rizični u
zdravstvenom pogledu su ovolaktovegetarijanstvo (konzumiraju
se i mleko, mlečni proizvodi i jaja)
i peskovegetarijanstvo (jede se i
riba). Uz pažljivu i izbalansiranu
ishranu ove dve grupe vegetarijanaca mogu da zadovolje sve
nutritivne potrebe u ishrani i bez
mesa, koje je često povezano s
hormonima i antibioticima, koji
se koriste tokom uzgoja životinja.
avgust 2014.
BETTY magazin
27
sport
www.betty.rs
KONJI SU ZA LJUBAV
Dajana Debić
Od divlje životinje, pomoćnika, tegljača do veze za ceo život,
konji su oni prijatelji koji nam zauvek služe a da nikada
ne postanu naše sluge
Terapijsko jahanje
Konji (Equus caballus) su posle domestifikovanih životinja koje sa ljudima dele životni
prostor (najčešće pas i mačka) najzastupljeniji i najvoljeniji. U sačuvanim arheološkim
i književnim spomenicima još iz praistorije,
oni su činili značajan faktor u životu ljudi.
Kao sveprisutni i neophodni, kroz vekove se
stvarala njihova protivrečna simbolika. Sa
jedne strane, oni imaju poetsku vrednost i
nezaobilazan su deo epske i lirske estetike,
dok imaju i mračnu, tajnu stranu.
28
Po predanju, čini se, svih naroda, konji se
spominju i kao bića koja obitavaju u tami iza
nama vidljive stvarnosti, u tzv. htonskom svetu. Oni se izdižu sa dna mora ili iz najdubljih
i najmračnijih ponora zemljine utrobe. Arhetipski konj je stoga simbol života ali i smrti.
Poseduje razornu vatru, dok sa sobom nosi i
vodu koja rađa život. Dvosmislenost značaja
i shvatanja konja dolazi iz njegove neosporne moći i lepote. Tako u psihoanalizi konja
smatraju nosiocem neljudske psihe, upravo
zbog nestalnosti njegovog duha i neodvojivosti od čoveka. Legende kažu da konji u zoru
BETTY magazin
avgust 2014.
napuštaju udobnost mraka i kreću put neba.
Tada postaju solarna bića, nasuprot lunarnim, noćnim, i kreću putem neba odenuti u
beli plašt. Tada nam je postao prijatelj.
Kada je stvorena, veza čoveka i konja postala je
neuništiva simbioza utemeljena na bezuslovnoj ljubavi, konjima neophodnoj hijerarhiji,
ali i korisnosti. Tačan period pripitomljavanja
konja ili magaraca nije moguće sa sigurnošću
utvrditi, ali se za magarce smatra da su postali
deo svakodnevnog ljudskog života oko 4000
pre n. e, dok su konji kakve danas poznajemo
domestifikovani nešto kasnije.
U početku su njihova snaga i izdržljivost
ubrzavali selidbe i rad u poljima. U nerazvijenim krajevima, oni se i dalje koriste za vuču i
tegljenje. Nažalost, mnogo je vremena prošlo
do trenutka kada su ljudi prestali da brinu
samo o usevima i plodnosti i kada su uvideli
da su konji bića od ljubavi. Kada je veza postala prijateljska više nego samo mučni rad i
tegljenje tereta, konji na velika vrata ulaze u
život aristokratije i postaju statusni simbol.
Medicinski prihvaćena u svetu, terapijsko
jahanje je disciplina koja se koristi u terapiji i rehabilitaciji osoba sa invaliditetom.
Uspešnost i trajanje ovakve terapije zavisi
od voditelja programa terapijskog jahanja.
Osoba koja sprovodi program mora biti
vešta i upoznata sa konjima i konjičkim
sportovima, mora proći obuku i dodatnu
edukaciju o izboru, obuci i držanju konja
koji će služiti u terapiji, ali mora biti i vešta
sa opremom i upoznata sa medicinskim aspektom (indikacije i kontraindikacije, ciljevi,
sadržaji, metode). Cilj ove vrste lečenja je
da kroz edukativno, psihološko, fizičko i
socijalno delovanje kod osoba sa invaliditetom izazove pozitivne efekte koji će
posledično uticati na poboljšanje psihičkog
i fizičkog stanja, izazvati osećaj zadovoljstva, pokretljivosti i slobode.
Danas konji učestvuju u sportovima, ali su
i hobi za one koji traže velike prijatelje od
malo reči.
Konji su deo tima
Konjički sportovi obuhvataju nekoliko različitih disciplina od kojih svaka zahteva posebnu
dresuru, kao i specifičan tretman životinja
koje su genetski predodređene za neku od
njih. Zbog toga se konji posebno uzgajaju i
treniraju, pa imamo trkačke konje, konje koji
su nekada vukli dvokolice, jahaće konje, itd.
sport
www.betty.rs
i nagrade na ovakvim takmičenjima znatno
primamljivije. Derbi (eng. derby)je prestižna
godišnja trka u kojoj učestvuju sve galopske
nacije sveta, ali takođe i događaj gde se džokeji utrkuju za najveću nagradu sporta. Samo
najsposobniji i najbrži konji imaju priliku da
testiraju svoju izdržljivost i snagu i predstave
se u galopskim trkama.
Preponsko jahanje je ekstremni sport konjičkih disciplina. Ovo je olimpijski sport koji
se sastoji od različitih trka, tzv. utakmica, u
zavisnosti od visine prepona, godišta i načina
suđenja. Tako su najlakše utakmice u kojima
učestvuju konji starosti između 4 i 5 godina
sa jahačima uzrasta do 12. Postoje kategorije
poni, kadeti, juniori, mladi jahači, seniori i
veterani. Kažemo da je ekstremni sport među
konjičkim disciplinama jer se od trkačkog
para, džokeja i konja, zahteva da završe
parkur (zatvoreni teren sa preponama) preskakanjem svih 10 ili 13 prepona koje, osim
u vojnoj (eng. military) disciplini, nisu fiksne.
Ovaj vid trke podrazumeva i ocenjuje veštinu,
istreniranost i izdrživljost trkačkog para. Kao
i kod svake posebne discipline, i ovde brzina
ima esencijalnu ulogu, ali i najmanji broj
negativnih bodova, ili najveći broj pozitivnih.
Ono što je zajedničko svim konjičkim sportovima jeste da u bilo kojim godinama počeli
sa treningom, moguće je ostvariti zavidne
rezultate.
Danas se konjički sportovi dele na profesionalne i olimpijske discipline.
Kasački konji su genetski predodređeni za
kas, i već sa 18 meseci počinje se sa intenzivnim treningom kako bi konj bio spreman za
trku u drugoj godini života. Zanimljivo je da
se „konjska godina” računa od 1. aprila one
godine u kojoj je konj oždrebljen. Kas je kretanje konja u brzini kada mu je dijagonalan par
nogu, prednja leva i zadnja desna, u vazduhu,
dok mu je drugi par na zemlji. Ove trke su
specijalna disciplina u kojoj učestvuje kasački
konj koji mora biti čistokrvan i posebno treniran da celu trku trči u ujednačenom kasu, u
suprotnom dolazi do diskvalifikacije.
Najfascinantniji vid ovog sporta, poznat i kao
„konjička formula 1”, jeste galop ili galopska
trka. Konju je dopušteno da trči najbrže
moguće ali svojim prirodnim načinom kretanja. Najbrže kretanje konja se zove galop.
U ovakvim trkama učestvuju samo konji
(grla) najčistijeg engleskog porekla i uzgoja,
a džokej (eng. jokey) je lagani jahač. Grla ovakvog poreklog su skuplja od kasačkih, pa su
Za decu, jahanje je poseban izazov jer pored
terapijskog delovanja koje druženje sa
životinjama pruža, jahanje se kojim se krene
u najranijoj dobi može postati i životni poziv.
Obuka mladih jahača se odvija u manježu,
posebnom terenu koji može imati prepreke,
ili u ravnoj dresurnoj areni. Deca uglavnom
pohađaju više časova od preporučenih deset,
jer se na samom početku kursa uče osnovama i nezi konja. U toku prvih časova detetu
je potrebna samo udobna sportska odeća,
pogodna za blato, štalu i travu. Kako kurs odmiče, potrebno je nabaviti posebnu konjičku
opremu, po savetu voditelja programa obuke.
Plemenita dresura
U modernim konjičkim sportovima od jahača
i konja se očekuje prezentacija unapred naučenih i uvežbanih figura (serpentina, krug,
kretnje u galopu i kasu). Svi pokreti se izvode
na ravnoj, pravougaonoj površini, terenu.
U svim utakmicama od konja se očekuje
da pokaže hod, lako galopiranje i kas, ali se
ocenjuju i tečne tranzicije unutar i između
izvođenja figura. Dresura stiže unazad do antičkog perioda i trenutno se smatra najvišim
nivoom treninga, umetnošću jahaćeg sporta
i predstavlja osnov za sve ostale discipline.
Kroz vekove se ustanovilo pravilo da za
preživljavanje jahača i konja, kao i dobar plasman u utakmicama, neophodna je apsolutna
harmonija njihovog odnosa.
Osnovna svrha dresure jeste razvoj konja
kroz progresivan trening, razvoj atletskih
sposobnosti, kao i maksimalno iskorišćavanje
potencijala konja. Za svoj prvi nastup u dresurnom jahanju konji se pripremaju najmanje
godinu dana, da bi tek u svojoj četvrtoj godini
nastupili.
Istorijat
Prva škola jahanja u Evropi otvorena je početkom XVI veka u Napulju, a zatim u Madridu,
Versaju i Beču. Na samom početku, sve škole
su se bavile isključivo dresurom konja, a od
XVII veka u Francuskoj počinje trend obuke
jahača. Godine 1174. u Engleskoj su održane
prve konjičke trke, zatim u Francuskoj 1370. i
Nemačkoj 1448.
Godine 1900. konji su se predstavili na
Olimpijskim igrama u Parizu sa preponskim
trkama, a 1912. u Stokholmu postaju deo
Letnjih igara. Zanimljivo je da su do 1948.
jahači mogli biti samo muškarci oficiri. Od
Igara u Helsinkiju održanih 1951, žene stiču
pravo učestvovanja, prvo isključivo u dresuri,
a potom i u ostalim disciplinama.
Moguće povrede
Kaže se da pravim jahačem postajemo tek
kada padnemo sa konja po prvi put. Nažalost, pad sa leđa konja može biti izuzetno
nezgodan i bolan pa se često desi da ljudi
izgube samopouzdanje. Takođe, postoje i oni
koji odustanu nakon ovakvog iskustva, jer se
samo najhrabriji usude da ponovo zajašu.
Iako zvuči strašnije i bolnije nego što zaista
jeste, povrede koje nastaju pri padu sa konja
su uglavnom posledica loše ravnoteže jahača
i ne spadaju u ozbiljne povrede. U najčešćim
slučajevima nastaju samo modrice i ugruvanost. Sa druge strane, povrede koje konj
nanese jahaču mogu biti ozibljnije i nastaju
kao posledica udaraca nogama, ugriza ili kada
konj zbaci jahača sa leđa.
Oprema
Nezavisno od starosti, kada krećete na svoj
prvi trening jahanja, neophodno je da imate
udobnu odeću dugih nogavica. Od obuće se
savetuje udobna patika na koju se stavljaju
sigurnosne uzengije, ili cipela sa povišenom petom jer pruža dodadnu stabilnost i
udobnost. Takođe, kaciga je obavezna za sve
uzraste.
Osnovna oprema za jahače se sastoji od
pantalona za jahanje, tzv. rajterica, zatim
cipela sa petom koje sprečavaju proklizavanje
kroz uzengiju. Gumene ili kožne čizme se
koriste kako bi direktan kontakt za konjem
bio što prijatniji na mestima na kojima jahač
izdaje naredbe, a kao zamena za čizme
u toku treninga koriste se čepsovi, čizme
takođe napravljene od kože. Jahač mora
imati rukavice (letnje ili zimske) sa posebnim
umecima između prstiju koji omogućavaju
bolje pridržavanje. Kao sredstvo za kažnjavanje konja i lakše pokretanje konja koristi se
korbač različitih modaliteta.
Standardna oprema konja se sastoji od sedla,
podsedlice koja štiti leđa i kičmu konja i dopronisi udobnosti jahača, uzda, kamašne koje
štite noge konja od udaraca i istezanja tetiva,
i bandaža koji se koriste isključivo uz stručnu
asistenciju kako bi se izbegli prekomerno ili
nedovoljno stezanje koji konju mogu naneti
trajne povrede.
avgust 2014.
BETTY magazin
29
BETTY radionica
www.betty.rs
Marta Girić
Ako volite da skupljate kamenčiće i predstavljaju vam uspomenu
s godišnjeg odmora, onda će crtanje po oblucima različitog oblika
predstavljati aktivnost koja će vas definitivno razveseliti
2.
1.
3.
4.
foto: A. Mihajlov
6.
5.
Pored hrpe kamenčića potrebno vam je nekoliko četkica, stare posude za njihovo ispiranje
i mešanje boja, akrilne boje ili uljane tempere,
društvo i pozitivna energija!
1. U stari tanjir istisnite boje koje su vam
potrebne, a u staru činiju naspite vode za ispiranje četkica. Pustite mašti na volju i ukrasite
kamenčiće omiljenim motivima.
2. U slučaju da imate kamenje od krečnjaka,
koje je šupljikavo i lako se niže, možete da napravite neobičnu visilicu u prirodnom bojama.
30
3. Kombinujte boje direktno na kamenu, tako
što četkicom zahvatite dve i napravite potez.
Prelivanjem jedne u drugu boju dobićete
nijanse prirodnog kolorita.
BETTY magazin
avgust 2014.
4. Iskoristite prirodan oblik kamena, pa ako
ima udubljenje kreirajte, recimo, vodopad, a
okolinu obojite u zeleno, da liči na travu.
7.
5. Možete da iskoristite nekoliko kamenčića
i napravite kompoziciju, na primer, sunce i
oblake, ili ih prosto grupišete u veselu gomilu.
6. Ako niste sigurni u raspored boja, ili imate
dosta detalja na umu, prvo napravite crtež
grafitnom olovkom, pa onda obojite sve
delove.
7. Crtež ćete efektno oživeti ako tu i tamo
dodajete malo bele boje.
8. Bela boja je savršena i za crtanje oblaka na
plavoj osnovi.
8.
fitnes
www.betty.rs
VEŽBANJEM DO GLATKE KOŽE
PRESKAKANJE KONOPCA
Lejla Begović
Problemi s celulitom su rešivi, ako se krećemo, jedemo zdravo, konzumiramo dovoljno
tečnosti i uporno vežbamo, u skladu s godinama, zdravstvenim stanjem i kondicijom
Jednostavni pokreti koji aktiviraju mišiće
u području tela koje je zahvaćeno celulitom, mogu da budu veoma efikasan
saveznik u borbi protiv ovog neestetskog
deformiteta. Vežbe za celulit ne moraju da
budu ni intenzivne ni jake, pa mogu da ih
izvode žene svih godina. Ono što je važno
jeste kontinuitet i upornost, dakle nema
brzog rezultata. Jer, kao što se celulit nije
pojavio “preko noći”, isto tako su i neralna
očekivanja da se izgubi za samo par dana
posvećivanja problemu.
Takođe, dobro je da se pre početka
vežbanja konsultujete s vašim lekarom, ali i nekim fitnes trenerom,
koji će po vašoj individualnoj meri
(zdravstveno stanje, doba, stepen
kondicije) da osmisli program
vežbanja koji će vas dovesti
do ciljanog rezultata – glatke
kože, bez masnih depoa.
A da se trud isplati, znaju svi
koji s anticelulit vežbanjem
nisu krenuli u minut do 12,
odnosno par dana pred odlazak na godišnji odmor i dramu
„jao, kako ću da izgledam u
kupaćem kostimu”. Zatezanje i
podizanje tonusa mišića je proces koji traje, pa se stoga naoružajte strpljenjem dok vežbanjem
aktivirate mišiće nogu, butina i
zadnjice, odnosno onih područja
koja su zahvaćena celulitom.
Skakanje
po mekoj podlozi
Preskakanje konopca je jedna od osnovnih vežbi za poboljšavanje cirkulacije,
kondiciju, formu i naravno glatku kožu
bez celulita. Osim konopca za preskakanje, za ovu vežbu vam trebaju dobre
patike, s debljim, anatomskim đonom i
vazdušnim jastučićima za prste (kao za
tenis ili košarku, ali ne i za trčanje).
Takođe, treba izbegavati skakanje po
tvrdoj površini (beton, kamen, pločice),
a ako nemate uslova, možete na pod da
stavite tepih ili podlogu za jogu i skačete
po tome, jer ćete tako sačuvati zglobove
i kičmu od bolova, povreda i oštećenja.
(Podrazumeva se da ako imate zdravstvenih problema, nećete upražnjavati
ovu kondicionu vežbu.)
Preskakanje konopca osim što je dobro za
noge i zadnjicu, pomoći će vam da definišete trbušne mišiće i izravnate stomak, te
učvrstite kompletnu strukturu kičme. Ako
ste u lošijoj formi, krenite s pet minuta
vežbanja, pa posle nedelju dana dižite na
10, 15 i 20 minuta.
Krenite sa tri minuta zagrevanja, preskačući konopac ujednačenim ritmom, pa se
odmarajte pola minuta, pa onda preskačite
konopac 60 sekundi, ali brže. Ostavite
vijaču i radite čučnjeve s ciljem da
uradite šest serija po 12 čučnjeva.
Odmorite se minut, pa ponovo
preskačite konopac 60 sekundi.
Rutinu možete da menjate tako
što između preskakanja konopca
(vijače) ubacujete vežbe za butine,
zadnjicu i mišiće stomaka, nakon
čega vijaču preskačete različitim
intenzitetom i stilovima. Kratki predasi
i odmaranja između vežbi se podrazumevaju.
Kako da skačete
Postoji preko 25 različitih varijanti (vežbi)
koje možete da koristite u treningu sa vijačom. Ona vam dozvoljava i da se krećete
u svim pravcima, napred - nazad, levo desno, okreti na levo, okreti na desno, puni
okreti i tako dalje.
Da biste bili sigurni da vam je dužina vijače
odgovarajuća, najbolje je da stanete na
sredinu kanapa, a da vam ručke budu otprilike u visini grudi. Takođe, radite prvo na
usavršavanju tehnike preskakanja i imajte
u vidu da je najjednostavnije ono preskakanje kada su vam noge blago razmaknute i
lagano savijene u zglobu kolena. Položaj tela
treba da bude uspravan, ramena spuštena,
a lopatice lagano povučene prema nazad.
Uvek gledajte prema napred, a ne sebi u
noge. Nema potrebe da skačete previsoko,
naročito ako ste početnik. Okrećite vijaču iz
zgloba ruke, ne vrtite ih pokretima iz lakta,
odnosno pokretom cele ruke.
avgust 2014.
BETTY magazin
31
posetili smo
www.betty.rs
Mistični Rtanj
KULTNA PLANINA
KOJA ZRACI
Vesna Knežević Ćosić
Legenda kaže da nekada davno Rtanj nije bio planina, već da
je tu živeo veliki čarobnjak u dvorcu, čuvao celu okolinu i delio
ljudima po zasluzi dobro i zlo, ali se jednoga dana, iznenada,
podigla cela planina Rtanj, a čarobnjak je ostao da živi ispod,
odakle i danas pomaže svima koji veruju u njega
foto: Branko Filipović│Boris Milivojević
U istočnoj Srbiji, u blizini Sokobanje, uzdiže
se čudesna planina Rtanj (1560 m), kao deo
krečnjačkog masiva Karpatsko-balkanskog
planinskog sistema, poznata po škriljcima
iz paleozoika i peščaru, te brojnim podzemnim izvorima, jamama i pećinama. Prema
čuvenom srpskom geografu Jovanu Cvijiću
(1865-1927), Rtanj je jedna od najlepših
planina u Srbiji.
Zapravo, Rtanj je pravo mesto za sve koji vole
izazov, za avanturiste, penjače, travare, ali i
ufologe i alternativce raznih vrsta, počev od
onih koji zagovaraju povratak prirodi i zdravom načinu života, preko istraživača neobjašnjivih pojava kao što su, sada već legendarne,
vatrene lopte na nebu iznad vrha Šiljak, do
onih koji veruju u isceliteljsku moć planine.
Na put ka mističnom i kultnom Rtnju krenuli
smo uoči dana rođenja Svetog Jovana Biljobera, kada se pletu venčići od ivanjskog cveća
i sa svih strana pristižu poštovaoci prirode i
sakupljači lekovitog bilja. Na put smo otišli
s Klubom aktivnih uživalaca prirode iz Beograda (KAUP), prvo autoputem, sa koga smo
se isključili kod Aleksinca, pa nastavili pored
Bovanskog jezera ka Sokobanji i predivnom
kanjonu Moravice, bistre i ledene reke koja
izvire u selu Vrelo.
Bogorodica u steni
Prva destinacija bila je Lepterija, popularno
sokobanjsko izletište do koga se najlakše
dolazi ako krenete u pravcu Ozrena, peške, pa
prateći putokaze, uređenom stazom posetite
i crkvu Svete Marije, u čijoj blizini se nalazi
stena u kojoj ljudi iz daljine prepoznaju lik
32
BETTY magazin
avgust 2014.
device Marije. Prema predanju, tu se sakrila
Bogorodica s Isusom u naručju, bežeći pred
Rimljanima. Nedaleko od ovog lokaliteta su i
hajdučka pećina, srednjovekovno utvrđenje
Sokograd i vidikovac Popovica. Sokograd se
pominje u biografiji despota Stefana Lazarevića, a inače je porušen tokom borbi za turski
presto pod vođstvom Muse Kesedžije, koji se,
inače, smatra krivcem i za rušenje crkve Svete
Petke u blizini Lepterije.
Za Lepteriju su vezane mnoge legende, a
jedna od njih kaže da se Župan, sin vlasnika
sela Vrmdža zaljubio u devojku Lepteriju, prekrasnu kćerku tadašnjeg vladara Sokograda.
Bila je to tajna ljubav, jer su njihovi očevi bili
u stalnom ratu oko poseda, pa je zaljubljena
Lepterija jedne noći pobegla za svog izabranika. Otac je naredio slugama da je pogube kada
je nađu, što su ovi i učinili, a Župan je od tuge
skočio u najdublji vir Moravice, koji od tada
(kao i plaža) nosi njegovo ime – Župan.
Uspon na Šiljak
Poseta planini Rtanj nije potpuna bez izazovnog penjanja na njegov najviši vrh Šiljak
(1560 m), sa koga puca pogled do ušća Save u
Dunav, a koji podrazumeva kondiciju i opremljenost, nošenje vode i odgovarajuće odeće
i obuće, jer se vreme za čas promeni, a ima i
zmija, poskoka i šarki.
Pored uspona u okviru rtanjske manifestacije „Sveti Jovan Biljober” koja se održava 7.
jula svake godine, kada planinari uz pratnju
biologa i travara beru lekovito bilje po padinama Rtnja, čuveni su i sada već tradicionalni
Vidovdanski i Božićni usponi, od kojih je ovaj
Vanzemaljci i zmije
Iako se Srbija ne nalazi u registru turističkih
NLO destinacija, na Rtanj dolaze ufolozi i
oni koji veruju da je planina zapravo piramida koju su izgradile drevne civilizacije pre
500 hiljada godina, te da se u njenoj utrobi
vanzemaljci napravili podzemni heliodrom,
čija se tajna vrata otvaraju samo u kišnim
danima, kada je Šiljak u oblacima, a iznad
njega vibriraju svetleće narandžasto-crvene kugle koje kvare televizore i od kojih
crkavaju kokoške.
Po drugoj hipotezi, u Rtanj je udario meteorit s Meseca, a pominje se i nevidljivost
aviona na radaru, plus specifični elektromagnetni talasi, tri podzemne reke i
jezero, kao i rupa na vrh Šiljka koja je izlaz
iz podzemne piramide.
Meštani vole da prepričavaju i legendu po
kojoj je Rtanj centar sveta, u kome živi bog
Ra, koji se zaljubio u lepu Ilirku, vladaricu
Balkana, pa joj je pomagao u osvajanju
sveta. Tako su stigli s vojskom i do Etiopije,
ali se tu zgodna Ilirka zaljubila i udala za
faraona. Bog Ra se raprsnuo od besa, a
nevernica se vratila na Rtanj. Za njom
dojuri faraon s vojskom, a na Rtanj dovede
i silne zmije, od kojih jedna ujede Ilirku, pa
ona umre. Svi su sahranjeni u piramidi, a
na Rtnju je ostalo 13 vrsta zmija.
posetili smo
www.betty.rs
prvi noćni i iziskuje nošenje lampi,
te poseban oprez.
Običaj je da se planinari, travari i svi drugi koji
savladaju naporan i strm uspon do Šiljka, odmaraju pored ostataka kapele Svetog Đorđa iz
1935, koju je na vrhu podigla supruga Julijusa
Minha u znak sećanja na muža, koji je bio
vlasnik ondašnjeg rudnika „Rtanj”. Priča se da
je kapelu gradilo preko hiljadu ljudi koji su na
magarcima vukli kamenje i drugi materijal na
vrh Šiljka.
Nažalost, sada je u ruševinama, jer su je pre
oko dve decenije vandali razneli dinamitom,
tragajući za davno skrivenim blagom. Mit o
zlatu i draguljima u utrobi planine vezuje se
za legendu o čarobnjaku i njegovom čudesnom dvorcu punom bogatstva, koji je u
pradavna vremena bio na mestu gde je sada
planina Rtanj.
Rtanjski čaj
Flora Rtnja bogata je sa 25 endemičnih
biljaka, od čega je 15 vrsta, a 10 podvrsta, a
zajedno čine oko 3,88 odsto biljnog sveta
u ovoj regiji. Jedna od njih je i nadaleko
poznati rtanjski čaj, odnosno biljka Satureja
Montana, koja je baš na ovoj planini prvi
put pronađena, samo tu živi i zakonom je
zaštićena.
Rtanjski čaj može da naraste do visine od
jednog metra, ima razgranatu stabljiku,
cvetove svetloljubičaste boje i spada u
lekovite biljke. Živi dugo, čak nekoliko desetina godina. Bere se za vreme cvetanja, u
avgustu i septembru, tako što se makazama seku vrhovi stabljika sa cvetovima
ili samo cvetovi, pa suše na senovitom i
promajnom mestu.
Koristi se za lečenje bolesti organa za disanje, varenje i mokraćnog sistema, a spolja
za ublažavanje upala kože i sluzokože.
Jama Ledenica
Na jugoistočnoj strani najvišeg vrha Rtnja
nalazi se jama Ledenica, čiji je ulaz, širok 20
metara u prečniku, na dnu plitke vrtače. Ledenica je dobila ime zbog unutrašnje temperature, koja od leta do zime varira između -2 i
-4 stepena. Duga 50 metara, jama se završava
impresivnom dvoranom (širina 15, visina 10
metara), ravnog, glinenog poda s kamenim
blokovima.
Selo Vrmdža
Obilazak Rtnja nezamisliv je bez posete prelepom selu Vrmdža, koje se nalazi u podnožju
planine. Meštani kažu da je selo Vrmdža
dobilo ovo neobično ime prema običaju u
ovom kraju , gde se i danas govori „da kiša
vrne iz oblaka”, odnosno da „treba navrnuti
vodu u baštu”. Rečju, to znači da mesto sa tim
imenom ima mnogo izvora, potočića, potoka,
rečica, jer se reč „vrm” odnosi na vodu. Na
tri kilometra od centra sela nalazi se i ovalno
Vrmdžansko jezero (oko 50 m u prečniku),
kraškog porekla i bogato ribom, u koje se sliva
voda sa okolnih brda.
Selo Vrmdža se prvi put pominje u pisanim
dokumentima iz trećeg veka. U sredini sela
se nalazi rimsko utvrđenje, odakle se branio
carski drum koji je vodio za Bliski i Srednji
istok. Vrmdža se pominje i u dokumentima
iz 14. veka kao naseobina bogatih vlastelina,
koji su trgovali sa Dubrovnikom. Krajem 11.
veka i početkom 12. postaje srpski kraj. Selo
ima i etno muzej bogat eksponatima koji
treba posetiti, kao i staru školu iz 1854. u koju
su išla deca iz Vrmdže, Šarbanovca, Mužinca,
Trgovišta i Žučkovca.
Bajkovitost Vrmdže ogleda se i u njenih 40
prirodnih izvora, lekovitoj vodi i utisku da tu
flora buja na neverovatan način. Danas u selu
živi 700 stanovnika i pristižu novi, od kojih
su neki došli iz daleka, Italije i Amerike i tu,
u svojevrsnom eko raju, našli sreću. „Ljudi
su solidarni, pomažu jedni drugima”, kaže za
BETTY predsednik opštine Vrmdža, Slaviša
Krstić.
I zaista, obnavljaju se stare čatmare, obrađuju
njive, popravljaju strme ulice, a grupa mladih
ljudi iz Beograda bavi se i permakulturom i
po pristupačnoj ceni prodaje svoje ekološke
proizvode, prirodne sapune i kozmetiku,
džemove od šumskog voća, med, sireve, rakiju
i drugo. Ko se nađe u Vrmdži obavezno treba
da prošeta i do vodenice kod deda Mije na
Pakleškoj rečici, gde se tradicionalno jedu
domaće pite i rtanjska jagnjetina, kupuje tek
samleveno brašno i pije izvorska voda.
Zapravo, ko jednom dođe u Vrmdžu, odmah
poželi da iz nje nikad ne ode, pa se zato valjda
svi putnici-namernici, turisti, istraživači i
avanturisti uvek vraćaju.
avgust 2014.
BETTY magazin
33
Da li znate...
www.betty.rs
Plod pet ukusa
KINESKI LIMUNOVAC
Fatima Mujkić
Stepski lovci na dalekom istoku odvajkada koriste sušeni plod
limunovca u celodnevnom gonjenju zveri, a u istočnjačkoj
tradicionalnoj medicini prisutan je već oko 1.500 godina
U svojoj domovini, neobična biljka kineski
limunovac (Shizandra chinensis) ima
naziv „plod pet ukusa”. Raste u tajgama dalekog istoka, na lijani smaragdno zelenih
listova. Stabla mu dostižu dužinu od 15
metara i spiralno se ovijaju oko visokog
drveća, uvek s desna ulevo.
Pri najmanjem pritisku na list, koru ili koren biljke, ona ispušta miris limuna, pa je
po njemu dobio ime. Ovaj stepski lepotan
u proleće se okiti mirisnim belim cvetovima, a plodovi mu u jesen izgledaju kao
crveni lampioni. Na mestima gde nema
drveća, limunovac se prilagođava sredini
i raste u žbun. Otkrio ga je prirodnjak
Andre Mišo, koji je izučavao floru Severne
Amerike, ali danas se limunovac vezuje
gotovo uvek za Aziju, posebno Kinu i neke
delove Rusije.
Evropljani malo, ili skoro ništa ne znaju o
njemu, dok je u istočnjačkoj tradicionalnoj medicini limunovac prisutan već oko
1.500 godina i na drugom je mestu po
popularnosti i lekovitosti, odmah posle
žen-šena. I naziv “plod pet ukusa" i visoka
ocena sasvim mu pristaju: pulpa ploda je
kisela, kožica slatka, semena su neprijatnog ukusa koji peče, čitav plod je slankast,
a njegova lekovita svojstva su zadivljujuća.
U drevnim lekarskim spisima za limunovac se tvrdi da "sprečava isticanje" snage
i daje očima osobit sjaj. Stepski lovci na
dalekom istoku odvajkada koriste sušeni
plod limunovca u celodnevnom gonjenju
zveri. Umesto teškog prtljaga sa hranom,
oni nose samo šaku-dve limunovca u
kožnoj vrećici. To im daje snagu i bodrost
da budu u pokretu bez prestanka i bez
uzimanja druge hrane.
I danas se limunovac koristi kao sredstvo
za obnavljanje energije i tonizirajuće
sredstvo. U kineskoj farmakopeji on je
svrstan u lekove prve kategorije. Prepisuje
se protiv dizenterije, gonoreje, bronhitisa,
bronhijalne astme, prehlada i morske
bolesti. U kombinaciji sa drugim sredstvima limunovac se uspešno primenjuje kod
neurastenije i impotencije.
34
BETTY magazin
avgust 2014.
Lovačka priča o tome da limunovac poboljšava vid pokazala se kao sasvim tačna:
već od Drugog svetskog rata piloti su dobijali preparate od ove biljke radi izoštravanja vida u noćnom letu i brže adaptacije
oka na tamu.
Kineski limunovac stimuliše aktivnost
centralnog nervnog sistema, ali pri tom ne
iscrpljuje nervne ćelije. Preparati od limunovca se posebno preporučuju osobama
koje rade teške fizičke ili intelektualne poslove, zatim vozačima i svima ostalima od
kojih se zahteva budnost i koncentracija.
Upotreba ove, na Istoku tako omiljene biljke prevazilazi usko medicinsko područje:
ona se koristi i u prehrambenoj industriji,
za proizvodnju bezalkoholnih osvežavajućih napitaka, konditorskih proizvoda,
sokova, džemova i marmelada.
Zbog lepote limunovac je prisutan i kao
dekorativna biljka. Iskustva sa ovom, ne
previše zahtevnom, biljkom pokazuju da
se ona može gajiti u Evropi.
Tinktura limunovca može se napraviti od
sirovine ove biljke i 95 odsto alkohola, u
razmeri 1:5. Tečnost je prozračna, tamnocrvene boje i gorko-kiselog ukusa. Sadrži
organske kiseline, etarska ulja, vitamin C,
shizandrin itd. Radi stimulacije centralnog
nervnog sistema, kod psihičkog ili fizičkog
umora, pospanosti i slično, uzima se po 20
kapi na prazan stomak ili 4 sata posle jela
2-3 puta na dan. Preparat je kontraindikovan kod prekomernog nervnog uzbuđenja,
nesanice, povišenog arterijskog pritiska
i srčanih smetnji. Tinktura se čuva na
tamnom mestu.
Bik
Blizanci
U ovom periodu možete
postići neverovatne stvari
jer nema te prepreke koja
vas može zaustaviti.
Ne zaboravite da niste sami.
Zdravlje odlično.
Ako ste usamljeni to nije
razlog za paniku. Iskoristite
vreme pametno.
Na pomolu nova veza, a ako ste
već u vezi onda vas čeka prijatno
iznenađenje.
Ne izlažite se preterano Suncu.
Promene na poslu,
mogućnost unapređenja,
preseljenja.
Čeka vas jako bitan i važan dogovor
sa partnerom.
Pripazite na srce i na krvne sudove.
Rak
Lav
Devica
Odlična finansijska
situacija. Pazite se penala
i reklamacija.
Monotonija u ljubavnoj vezi.
Mogući problemi sa kožom, dekoncentracija.
Na poslu i kod kuće je sve
pod kontrolom. Na pomolu
su nove ideje i ponude u
vezi širenja posla.
Finansijska situacija mnogo bolja.
Zdravlje stabilno.
Neočekivani troškovi,
mogućnost prezaduživanja.
Hladni odnosi sa partnerom.
Proverite krvnu sliku i pritisak.
Vaga
Škorpija
Strelac
Neizvesnot zbog
dešavanja ili promena u
poslovnoj karijeri.
Finansijska situacija stabilna.
Preosetljivost.
Stabilna i jaka poslovna
situacija.
Vaš partner tiho negoduje
jer se oseća zapostavljenim.
Zdravlje dobro. Mogućnost dobijanja
visoke temperature.
Mogućnost odlaska u
inostranstvo na duži
period.
Vaš partner menja planove.
Moguća povreda nogu ili zglobova.
Jarac
Vodolija
Ribe
Zabrinutost zbog
promene poslovne
situacije.
Partner želi da vam pomogne
oko posla.
Čuvajte se pada imuniteta.
Situacija na poslu se odvija
u vašu korist.
Vašem partneru kreće sve
na bolje.
Mogući stomačni problemi.
Vi se prosto ne vidite
zbog jedne osobe koja
ima veliki autoritet.
Vaš partner je dosta energije
potrošio u vezi sa jednom dilemom.
Moguće upale, temperatura.
21.04-20.05
21.06-20.07
21.07-21.08
23.09-22.10
23.10-22.11
21.12-19.01
20.01-18.02
Svi misle o promeni sveta, ali niko
ne misli o promeni samoga sebe.
Lav Tolstoj
(1828-1910)
Čovek može naneti zlo drugima ne
samo svojom aktivnošću nego i neaktivnošću i u oba slučaja je odgovoran.
Džon
Stjuart Mil
(1806-1873)
21.05-20.06
22.08-22.09
23.11-20.12
19.02-20.03
Većina ljudi je sposobnija za velika dela
nego za dobročinstva.
Monteskje
(1689-1755)
rekli su...
21.03-20.04
Zoran Belčević
Ovan
horoskop
zabava
www.betty.rs
Download

ANA SOFRENOVIĆ