56 ZAKONA DOBRE NASTAVE
U časopisu koji se bavi nastavom hemije (J., Chem. Edu., 67 (1990) str. 413) objavljen je
tekst pod naslovom "56 zakona dobre nastave", koji po našem mišljenju, može da svakog
nastavnika podstakne na razmišljanje o sopstvenoj nastavi kao i da mu omogući procenu
sopstvenog rada.
Ovi "zakoni" precizno definišu postupanja nastavnika u nastavnom procesu, ali na drugačiji
način od klasične didaktičke literature. S obzirom na to da je članak napisao Herbert C.
Fridmen, profesor Odseka za biohemiju i molekularnu biologiju Univerziteta u Čikagu, dakle
naučnik kome metodika nastave hemije i pedagogija nisu naučno opredeljenje, "zakoni" su
napisani popularno i provokativno, pri čemu uključuju sve didaktičke principe.
Opšti zakoni
1. Nikada ne držite predavanje ako vaše znanje uveliko ne prevazilazi
sadržaj vašeg predavanja.
2. Predavanje ne učite napamet, samo razumite ono što predajete.
3. Neka vaše predavanje bude spontano, ali ne improvizujte svojim
znanjem.
4. Ne čitajte beleške na predavanju osim brojeva kojih se ne možete
setiti.
5. Imajte beleške ili izvode predavanja pri ruci, ali ih ne koristite. Dobar
glumac ne treba suflera.
6. Nikada ne čitajte iz materijala koji dajete učenicima.
7. Razlika izmeĎu predavanja i glume je da kod predavanja prvo dolazi
sadržaj, a potom slede relacije, a kod glume sadržaj sledi relacije.
8. Kompetentnost nastavnika mora uvek imati prednost nad omiljenošću.
9. Uvek koristite iskustvo, ono će učiniti da ostanete sveži i spontani.
10. Dopustite sebi neznanje, ali znajte dovoljno da kažete kada je
neznanje vlastito ili kada je to opšte neznanje.
11. Nikada se ne šalite šale radi, nego samo u službi onoga o čemu
pričate.
12. Ne smatrajte da je vaš predmet najznačajniji: mislite kako je veliko
zadovoljstvo to što su učenici zainteresovani za to o čemu govorite.
13. Nikada ne smatrajte da će vaš predmet većini učenika biti važan za
profesionalno opredeljenje.
14. Radite uvereni da je vaša nastava veoma značajna iako možda
nećete biti u mogućnosti da to dokažete.
15. Nikada ne pretpostavljajte da tišina u učionici znači da su učenici
razumeli vaše predavanje. Učenici mogu biti i zbunjeni.
16. Posmatrajte učenike dok predajete: tavanica i pod nisu interesantni
kao ni crna tabla.
17. Ne odlazite na predavanje ako niste stimulisani i ako ste iscrpljeni,
jer bez stimulacije predavanje možda neće biti dobro.
18. Inteligencija se meri više kvalitetom nego kvantitetom.
19. Primarni zahtev nastave je da zadrži entuzijazam učenika uprkos
rasta njihovog znanja; dobar učitelj gaji kreativnost dajući informacije.
20. Ne mešajte dobru nastavu sa dobrim ispitivanjem niti dobro
ispitivanje sa dobrim ocenjivanjem. Predavanje je jedna stvar, ispitivanje
druga, a ocenjivanje i vrednovanje treća; dobar nastavnik mora savladati
sve tri.
21. Uvek počnite i završite vaše predavanje na vreme.
B. Planiranje nastavnog procesa i ocenjivanje učenika
22. Planirajte vaše predavanje ali ne budite rob vašeg plana.
23. Počnite svako predavanje sa uvodom. Nepoznavanje termina
zbunjuje učenike manje od nedostatka očekivanja.
24. Izaberite dobru knjigu, ali je ne prepričavajte na predavanju.
25. Nikada ne smatrajte da će obraćanje pažnje na detalje zameniti
nedostatak perspektive.
26. Svaka naučna disciplina ima svoj vlastiti jezik: dobra nastava
omogućava izučavanje jezika a ne samo reči.
27. Izbegavajte grafoskop: bolje da imate jednu grešku i budete
spontani nego da nemate grešku i budete dosadni. Predavanje nije
naučno saopštenje.
28. Izbegavajte monotono izlaganje: interes učenika bi trebao da bude
usmeren ka onome što predajete, a ne ka vašem glasu.
29. Držite predavanje smišljenom brzinom. Brbljanje dovodi do konfuzije,
dok najasan izgovor dovodi do dosade.
30. Nikada ne držite isto predavanje dvaput. Posmatrajte učenike da
biste znali kada vas prate.
31. Ne smatrajte da samo jednom upotrebljena reč ili ideja može da
pridobije učenike. Razmišljanje i razumevanje zahtevaju suštinu, a ne
nagoveštaj.
32. Odgovorite na sva pitanja Ďaka najbolje što možete, a postavljeno
pitanje retko pravi problem samo jednom učeniku; pitanje učenika nije
upadica već izazov da se odgovor ugradi u ostatak predavanja.
33. Postavljajte pitanja u toku predavanja: učenici formiraju pristup
učenju upravo na osnovu tipova zadataka koje im u toku predavanja
postavljate.
34. Nikada na početku predavanja ne govorite sporo, a na kraju brzo. Na
ovaj način zamarate učenike.
35. Nikada na početku predavanja ne govorite brzo, a na kraju sporo.
Ovo pokazuje da ste iscrpli sadržaj za predavanje.
36. Nikada ne zaboravite da istaknete novi termin ili novi pojam pišući ga
na tabli ili ponavljajući na takav način da učenik ima vremena da ga
zapiše, ali nikada ne ponavljajte svaku rečenicu: rezultat doslovnog
ponavljanja je jedostavno polovina predavanja za odreĎeno vreme.
37. Ne mešajte predavanje sa diktiranjem: prvo je kreativni proces u
kome učenik aktivno učestvuje, drugo je mehanički zadatak, pasivno
zapisivanje za kasnije razumevanje.
38. Nikada ne budite tako jednostavni da budete trivijalni, ili tako
komplikovani da budete nerazumljivi: jasno predavanje znači bez velike
jednostavnosti i bez nerazumljivosti.
39. Nastavnici nikada ne daju ocene. Učenici ih zaslužuju
C. Odnos prema učeniku
40. Nikada ne očekujte od vaših učenika da naiče ili razuneju ono što vi
ne možete ili niste naučili ili razumeli.
41. Nikada ne stavljajte učenika u položaj da bude predmet egzibicije
vaše učenosti: učenika ne interesuje šta vi znate, već želi da zna šta on
može da nauči.
42. Ne budite ponosni što znate više od vaših učenika; oni nisu birali da
budu roĎeni posle vas.
43. Nikada nemojte izjednačavati neznanje ili nedostatak znanja
odreĎenog broja vaših učenika sa glupošću.
44. Uvek držite predavanje pretpostavljajući da vaši učenici žele da uče,
a ne samo da dobiju dobru ocenu.
45. Nikada ne postavljajte pitanja iz tema na koje niste ukazali
učenicima.
46. Nikada ne govorite učenicima da budu "odgovorni" za učenje neke
teme. Odgovornost podrazumeva učenje kao obavezu koju su dužni
drugima više nego obavezu prema samome sebi. Granica izmeĎu
poslušnosti i samopoštovanja je tanka ali jasna.
47. Uvek pohvalite učenike za njihove uspehe. Nikada ih ne osuĎujte za
njihove neuspehe.
48. Nikada se ne smejte vašim učenicima, već se smejte sa njima.
49. Nikada ne ismejavajte vaše učenike, osim ako ne želite da oni to
rade sa vama.
50. Uvek shvatajte učenike toliko ozbiljno koliko želite da oni shvataju
vas.
51. Nikada se nemojte razljutiti pred odeljenjem. Učenici nisu
zaiteresovani za vaše lične emocije.
52. Poštujte učenike i oni će poštovati vas, obraćajte im se sa učtivošću
koju oni neće smatrati popustljivišću.
53. Nemojte izjednačiti familijarnost sa jednim delom učenika sa
nedostatkom poštovanje ili intelektualno neslaganje sa ličnom
antipatijom.
54. Nikada ne pretpostavljajte da je učenik koji spava nezaiteresovan za
vaše predavanje ili da mu je ono dosadno. Možda je celu noć učio drugi
predmet.
55. Ne podsmevajte se originalnosti učenika roĎenoj iz neznanja.
56. Ne očekujte da vaši učenici imaju neograničeni kapacitet za učenje.
Granice zasićenja su odreĎene više fiziološki nego inteligencijom.
iz časoisa: Hemijski pregled, 39, br. 5-6 (1988) str. 135.
Našao, odabrao i priredio: Prof. dr Branislav Čabrić
Katedra za Metodiku nastave fizike
Prorodno-matematički fakultet, p. fah 60, 34001 Kragujevac
Odobrena objava Sajber učitelju
sajberucitelj.com
Download

56 ZAKONA DOBRE NASTAVE pdf