broj 16 | oktobar 2014 | godina II
besplatan primerak
EKSKLUZIVNO ZA BETTY
VLATKO
STEFANOVSKI
Da nisam muzičar bio bih slikar ili fotograf
TEMA BROJA
Prevencija gripa i prehlade
Pileća supa i hrana i lek
R
O
BA
O
T
K
PEDIJATAR SAVETUJE
Streptokokne
infekcije kod dece
GINEKOLOG
Reproduktivno zdravlje žena
FITNES
Vežbe za psihofizičko zdravlje
REPORTAŽA
Put u središte Beograda
reč farmaceuta
mr ph Nataša Korizma
Cena lepote
Društveni kriterijumi, mahom pod velikim
uticajem medija, često su toliko narušeni,
da je važnije kako izgledamo spolja nego
iznutra, a pitanje „da li je važnija lepota ili
zdravlje“ se zaboravlja, ili gura u stranu. Postoje neverovatne podaci čemu sve muškarci
i žene pribegavaju da bi promenili svoj izgled
i uklopili ga na silu u nametnute trendove.
Svi znamo priču o Pepeljugi i izgubljenoj cipelici, koju sve devojke iz kraljevstva pokušavaju na silu da obuju, ne bi li se tako vinule na
društvenoj lestvici i udale za princa. Pepeljugine sestre čak pribegavaju samosakaćenju,
pa jedna seče prste, a druga petu, ne bi li svoja velika stopala nekako uglavile u čuvenu
cipelicu.
Delovi ove bajke danas su postali stvarnost.
Sve je više mladih devojaka i žena kojima
lična sreća zavisi od invazivne intervencije
estetskog hirurga, a psiholozi i psihijatri ukazuju i na novu vrstu zavisnosti – zavisnost od
operacija koje „popravljaju“ delove tela, čak
i kada sanjani izgled narušava prirodne proporcije i potencijalni je izvor zdravstvenih
tegoba.
Kao da je davno prošlo vreme bezazlenog
„žrtvovanja za lepotu“ , kako smo to moje
drugarice i ja volele da kažemo, koje je podrazumevalo izlazak u visokim potpeticama,
tankim čarapama, kratkim haljinama i laganim kaputima na -10°C. Danas je to žrtvovanje mnogo ozbiljnije. Granica ulepšavanja je
pređena i doterivanje se često svodi na zlostavljanje tela, nerazmišljanje i ignorisanje
posledica. Ozbiljne estetske operacije se rade
4
10
kao da je reč o poliranju zuba, bez razmišljanja i konsultacija sa psiholozima.
Tako na primer, zbog lepote i mode, da bi stopala u sandalama što lepše izgledala, danas
se sve češće rade operacije skraćivanja nožnih prstiju, pre svega palčeva. Nije retkost ni
da se u cilju isticanja struka lome donja rebra
(dobro ste pročitali).
Postoje i druge metode koje se, mogu slobodno da kažem, zloupotrebljavaju, jer im je
osnovna namena lečenje, kao što je to slučaj
kod resekcije želuca. Dok je zahvat potpuno opravdan kod ekstremno gojaznih ljudi,
sve više mu pribegavaju osobe koje se plaše
da će se ugojiti, pa na ovaj način održavaju
vitku liniju. Posle operacije, želudac im je
toliko smanjen da ne mogu da unesu ceo
obrok, već se količina hrane koju unose
meri kašikama. U ovim situacijama može
doći i do ozbiljnog ugrožavanja zdravlja,
jer organizam ne može da apsorbuje dovoljnu količinu hranljivih materija.
Da li je stvarno neophodno posezati za
svim tim merama da bismo bili „lepši“?
I ko uopšte odlučuje šta je lepo a šta
nije? Trendovska lepota nije ni uslov
ni merilo ni garancija sreće, a njeno
nasilno isterivanje može ozbiljno
ugroziti zdravlje.
Zato, budite zadovoljni sobom,
čuvajte svoje zdravlje, trudite
se da se što češće smejete i učinite neko dobro delo, jer prema
Platonu „lepota je manifestacija
dobrote“.
7
foto: A. Mihajlov
Ženskom lepotom od davnina su se bavili
pesnici, slikari, pisci, psiholozi i filozofi, često
je mistifikujući u pokušaju da dokuče njene
tajne. Međutim, današnja filozofija lepote
uglavnom se svodi na rad estetskih hirurga.
16
22
28
impresum
Glavni i odgovorni urednik: mr ph Nataša Korizma | Izvršni urednik: Jelena Đokić | Šef redakcije: Vesna Knežević
Urednik fotografije: Aleksandar Mihajlov | Art direktor: Zoran Tovirac | Saradnici: Bojana Simonović, dr spec. Radmila Kosić, prof. dr Radiša
Jančić, Dajana Debić, dr Valentina Kontić, Antoaneta Novakova, Fatima Mujkić, Zoran Belčević, Saša Kovijanić Dimić, Vesna Knežević
Ćosić, Ivan Tešanović, Sofija Živković, Lejla Begović, Ivelina Petrova | Lektura i korektura: Dajana Debić | Izdavač: PHOENIX Pharma d.o.o.,
Bore Stankovića 2, 11250 Beograd | Prepress: Articom
Marketing: [email protected] | Štampa: Vizartis d.o.o., Miloja Zakića 27, 11030 Beograd
Naslovna strana foto: Milutin Rajković-Kaktus | Fotografije: Shutterstock, ako ne piše drugačije | Tiraž: 60.500
CIP - Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
659
BETTY magazin / glavni i odgovorni urednik Nataša
Korizma. - 2013, br. 1 (jul)- . - Beograd (Bore Stankovića 2) :
Phoenix Pharma, 2013- (Beograd : Vizartis). - 26cm
Mesečno
ISSN 2334-8429 = Betty magazin
COBISS.SR-ID 199189772
Betty magazin je besplatni mesečni časopis dostupan u svim apotekama koje podržavaju Betty marketing koncept u Srbiji. Svi podaci objavljeni u časopisu su isključivo informativni
i ni u kom slučaju ne mogu zameniti posetu doktoru ili farmaceutu. Izdavač časopisa isključuje svaku odgovornost za direktnu ili indirektnu štetu koja proizilazi ili bi mogla proizaći
korišćenjem sadržaja objavljenog u časopisu, kao i za bilo kakvu grešku ili propust u sadržaju. Prilikom objave oglasa u časopisu, oglašivači su obavezni poštovati odredbe Pravilnika o
načinu oglašavanja lekova, odnosno medicinskih sredstava, Zakona o lekovima i medicinskim sredstvima Srbije, kao i odredbe drugih propisa važećih na području Republike Srbije. U
skladu sa navedenim, izdavač časopisa isključuje svaku odgovornost za moguću štetu nastalu usled nepoštovanja navedenih odredbi od strane oglašivača. Redakcija Betty magazina
nije obavezna da vraća i odgovara na primljene rukopise, fotografije i internet poštu. Zabranjeno je reprodukovati i koristiti u komercijalne svrhe štampane sadržaje Betty magazina
bez pismenog odobrenja izdavača, a sva autorska i izdavačka prava su zadržana.
tema broja
www.betty.rs
PREVENCIJA GRIPA I PREHLADE
PILEĆA SUPA
I HRANA I LEK
Vesna Knežević Ćosić
Urednim spavanjem, hidratacijom
organizma, zdravom ishranom, pranjem
ruku, šetnjom i jutarnjom gimnastikom,
ojačava se imunitet organizma i smanjuje
opasnost od razboljevanja u sezoni viroza
Prehladu i grip izazivaju virusi, ali zbog oslabljenog
organizma, mogu da uslede i bakterijski uzrokovane upale
ušiju, sinusa i respiratornih organa. Simptomi koji ukazuju
na grip su otežano disanje, curenje iz nosa, bol u grudima i
mišićima, visoka temperatura u toku tri dana, vrtoglavica,
umor. Kod mališana, prvi simptomi su gubitak živahnosti i
nezainteresovanost za igru, te otežano disanje.
Međutim, kada vam nos procuri, krene grebanje u grlu i
temperatura, već je kasno. Simptomi gripa javljaju se od
jednog do četiri dana nakon izlaganja virusu. Zato je bitna
prevencija, jer ako radimo na jačanju imunog sistema i ako
se pridržavamo dobrih životnih navika u sezoni viroza,
ozbiljno povećavamo šanse da se ne razbolimo.
HIGIJENA
Istraživači kažu da se oko 80 odsto
infekcija prenosi dodirom, kijanjem
i kašljanjem. Prvo i osnovno pravilo
je da ruke treba često i temeljno da
se peru, a dodirivanje usta, nosa
i očiju izbegava. Ako neko kija i
kašlje u vašoj blizini, budite udaljeni bar dva metra zbog kapljične
infekcije koja se prenosi vazduhom,
ili nosite masku.
Ako vi kijate i kašljete, zaklonite usta i nos papirnom maramicom, koju odmah bacite. U sezoni viroza
izbegavajte prostorije koje se slabo provetravaju, poput
liftova, kroz koje prolazi mnogo ljudi. Predmeti poput
telefona i tastature računara puni su klica, pa
dezinfikujte svaki dan u sezoni viroza, a bar
jednom nedeljno van tog perioda.
SPAVANJE
Čovek provede trećinu života
spavajući i za to vreme obnavlja
energiju. Sedam do devet sati
noćnog sna pomaže telu da se
osveži i ojača, te odbije infekcije. Odmaranje je sastavni deo
života, a noćni san neophodan i
važan za jačanje imuniteta.
44
BETTY magazin
oktobar 2014.
CINK
Dobar je borac protiv virusa, pa ga treba
uzimati kao pomoćno lekovito sredstvo
kad je sezona gripa i prehlada. Cinka
ima u pšeničnim klicama, haringama,
džigerici, soji, semenkama suncokreta,
žumancetu, jagnjetini, piletini, zobi, raži,
kukuruzu, govedini, kokosu, repi, ćuretini, orasima, pasulju, avokadu i grašku.
tema broja
www.betty.rs
PILEĆA SUPA
Domaća pileća supa je i hrana i lek koji su još u 12. veku lekari propisivali protiv prehlade. Savremeni pulmolozi su potvrdili da je pileća
supa terapeutska, jer piletina sadrži aminokiselinu cistein, koja je po sastavu slična lekovima koji se daju protiv bronhitisa i drugih
bolesti disajnih organa. Cistein razlaže sluz u nosu i grlu i olakšava disanje, a para od tople supe je efikasan inhalator. Lekovitost se
pojačava začinima (beli luk, biber), koji smanjuju gustinu sluzi i olakšavaju disanje, a kombinacija pilećeg mesa i povrća efikasna je u
odbrani pluća od virusa. Pileća supa obezbeđuje i hidrataciju organizma.
FIZIČKA AKTIVNOST
Svakodnevno vežbanje, od jutarnje gimnastike
i istezanja do večernje šetnje, preko plivanja,
plesa, ili upražnjavanja nekog drugog sporta
u skladu s godinama, zdravljem i kondicijom,
ubrzaće protok krvi i aktivnost belih krvnih
zrnaca koji napadaju viruse. Zato, šetajte bar
40 minuta svakoda dana, ujednačenim tempom, a ako nemate ideju gde, idite 20
minuta u nekom pravcu, pa se vratite, bez obira na vremenske
prilike, kažu švedski
doktori.
BELI LUK I MED
Beli luk sadrži selen, antioksidant koji zajedno sa vitaminom E učestvuje u procesu
jačanja imuniteta, a u kombinaciji sa medom vrlo je koristan u borbi protiv viroza.
Recept: Uzmite pola šolje meda (oko
125 ml) i tri glavice belog luka. Glavice
odvojite na čenove, napunite njima
omanju teglicu do vrha, pa potom
zalijte medom, mućkajući blago teglu,
da med dopre do svakog čena. Nakon sedam dana, kada luk
potamni, vaš prirodni lek je spreman za upotrebu. Uzimajte po
kašičicu ujutro i uveče, na prazan stomak.
VAKCINACIJA
Grip je ozbiljna bolest, a za starije ljude i hronične bolesnike može biti poguban. Najvažnijim postupkom u
sprečavanju influence danas se smatra vakcinacija i lekari je preporučuju za ugrožene grupe stanovništva,
za ljude starije od 65 godina, za decu s hroničnim bolestima, kao i odrasle bolesnike sa hroničnim plućnim,
srčanim i bubrežnim bolestima, dijabetičare, te zdravstvene radnike. Efikasnost vakcine u zaštiti od influence je 60 do 90 odsto. Zaštita zavisi od srodnosti virusnih antigena vakcine i cirkulirajućeg tipa virusa
u epidemiji, ali i od kondicije, otpornosti i hroničnih bolesti vakcinisane osobe. Vakcinacija se sprovodi u
jesen, nekoliko nedelja pre moguće pojave epidemije influence i treba je ponavljati svake godine. Primalac
vakcine mora da bude zdrav, da nema temperaturu.
VAŽNO: Kontraindikacija za primenu vakcine je preosetljivost na jaja, jer se ona koriste u proizvodnji vakcina.
zdravlje
www.betty.rs
NEZAMENLJIVI SAVEZNICI U ODBRANI
VITAMIN C I CINK
Umorni ste, nervozni, nemate apetit, osećate bol u mišićima i zglobovima, muče vas česte
prehlade... Razlog za to može biti i nedostatak vitamina C u organizmu koji predstavlja
jedan od esencijalnih vitamina za zdravlje čoveka. Znaci koji takođe mogu da ukažu na
nedostatak vitamina C jesu i upala i krvarenje desni, suva, gruba koža, sporo zarastanje
rana, krvarenja iz nosa, povećana sklonost infekcijama.
Jak imunitet predstavlja prvu linije odbrane
od virusa i bakterija, a snažna antioksidantna svojstva vitamina C doprinose upravo
jačanju imuniteta, otpornosti i boljem
opštem stanju organizma. Vitamin C je kao
antioksidans uključen u brojne biološke i
biohemijske procese, a kako je oksidaciono
oštećenje povezano sa nastankom različitih bolesti, ovaj vitamin ima potencijalno
preventivan, ali i terapijski učinak.
Osim poznatog balogotvornog dejstva na
opšte stanje organizma, vitamin C ima i niz
drugih pozitivnih uticaja na naše zdravlje.
Tako na primer, doprinosi stvaranju i očuvanju kolagena, proteina, koji ulazi u sastav
vezivnog tkiva, a koji je značajan za normalnu funkciju i strukturu desni, zuba, kostiju, hrskavice, kože, povećava apsorpciju
Veća doza vitamina C za pušače
Za pušače je poznato da su izloženi
velikom oksidativnom stresu. Prosečne
koncentracije vitamina C u krvi pušača
dvaput su niže nego kod nepušača,
zbog čega su potrebe za vitaminom C
kod pušača povećane. Vitamin C takođe utiče na poboljšanje brzine protoka
krvi, oslabljene zbog oksidacionog
stresa kod pušača.
gvožđa i doprinosi regeneraciji još jednog
antioksidansa – vitamina E. Uloga vitamina
C je velika i u metabolizmu stvaranja energije. Redovnim uzimanjem optimalne dnevne
doze ovog vitamina smanuje se osećaj umora i iscrpljenosti i omogućava odražavanje
normalne funkcije imunog sistema tokom i
posle intezivne fizičke aktivnosti.
Jačanju imuniteta, pored vitamina C, doprinosi i cink koji takođe predstavlja snažan
antioksidans. Udruženim dejstvom, ovaj
vitamin i mineral učestvuju u zaštiti ćelija
i tkiva od oštećenja nastalih kao posledica
napada slobodnih radikala. Vitamin C i
cink mogu da doprinesu poboljšanju stanja
sluznice i tako povećaju njenu potencijalnu
otpornost na spoljašnje činioce koji mogu
da budu uzrok nastanka kijavice i prehlade.
Inače, cink je mineral koji igra važnu ulogu
u metabolizmu ugljenih hidrata i masnih
kiselina, očuvanju normalnog vida kod
čoveka, kao i zdravih kostiju, kože, kose i
noktiju. Doprinosi održavanju normalnog
nivoa testosterona u krvi, pozitivno utiče na
plodnost i reproduktivne sposobnosti.
Voće i povrće su, naravno, preporučeni
izvori vitamina C, kao i cinka, ali usled
savremenog načina života i termičke obrade
hrane, vitamini i minerali iz voća i povrća
Vitamin C Direkt sa dodatkom cinka
Vitamin C Direkt sa dodatkom cinka se
preporučuje kao svakodnevni dodatak
ishrani tokom cele godine (naročito kao
podrška imunom sistemu u borbi sa
alergijama i kao prevencija i pomoć kod
prehlade, kijavice i tegoba infektivnih
obolenja). Formulisan je tako da na brz i
jednostavan način obezbedi organizmu
korisno dejstvo vitamina C i cinka. Mikrogranule sa optimalnom dnevnom dozom
vitamina C i cinka rastapaju se direktno u
ustima, bez dodavanja vode i imaju prijatan, osvežavajući ukus citrusnog voća.
se nažalost najvećim delom uništavaju. Zato
se za nadoknadu dnevnih potreba organizma za vitaminom C i cinkom preporučuju
dodaci ishrani. Unošenjem 300 mg vitamina
C i 10 mg cinka dnevno značajno se može
poboljšati stanje kože, kose i noktiju, a imunitet podići na zavidan nivo.
Vitamin C Direkt sa dodatkom cinka predstavlja dobar izbor dodatka ishrani čija
redvna primena doprinosi prevenciji pada
imuniteta, prehlade i kijavice, tegoba infektivnih oboljenja, skorbuta, upale i krvarenja
desni, kao i oboljenja kože.
kozmetika
www.betty.rs
NEGA KOSE
ČAJEVIMA
Dajana Debić
Svaka kosa zahteva redovnu negu,
nezavisno od godina i stanja.
Pravilna nega za rezultat ima sjaj,
volumen, elastičnost i, naravno, zdrave
krajeve. Neke biljke, kao i biljne mešavine
čajeva, koprive i kamilice, ako se koriste
redovno mogu vidno popraviti kvalitet
vlasi i ubrzati njen rast
Ako niste pobedili u genetskoj lutriji i nemate sreću da vam kosa izgleda sveže, sjajno i zdravo, priroda uvek ima jednostavno
rešenje. Lekovite biljke koje koristimo u
ishrani i njihovi sastojci koji se često nalaze u preparatima za negu lica i tela, mogu
se koristiti i u formi čaja za negu kose. Čak
i korovi i najjednostavnije biljke, poput koprive, imaju snažna lekovita dejstva na vlas
i mogu značajno poboljšati njen kvalitet.
U kakvom god da je stanju, čak i najzdravija kosa odbacuje između 50 i 100 dlaka
dnevno. Sasvim je normalno da prilikom
češljanja primetite i do 20 dlaka. Kada to
uporedite sa 100.000 vlasi koliko u proseku nosimo, proces normalnog opadanja je
skoro i neopažen. Svakog meseca kosa u
proseku poraste za jedan do maksimalno
dva centimetra.
Svaka kosa, bila kratka ili duga, zahteva redovnu negu, nezavisno od godina i stanja.
Pravilna nega za rezultat ima sjaj, volumen,
elastičnost i, naravno, zdrave krajeve.
Suvi krajevi kose su pored uporne peruti
najveći neprijatelj lepe i negovane frizure.
Normalno je i da primetite da vam se kosa
stanjuje, prateći procese starenja, ali ukoliko uočite preterano opadanje i nagli gubitak kvaliteta vlasi, to može biti uzrokovano
nekim oboljenjem, porođajem, hirurškim
zahvatima i anestezijom, upalom zuba i
unutrašnjih organa, anemije, i na kraju, čak
i nekim malignim oboljenjima. Neke biljke,
kao što su biljne mešavine čajeva, kopriva,
beli slez i kamilica, ako se koriste redovno
(dva do tri meseca) mogu vidno popraviti
kvalitet vlasi i ubrzati njen rast.
Kopriva
Kopriva je potpuno netoksična i zbog
toga se dugo koristila u ishrani. U moderno vreme, njena lekovita svojstva su joj
obezbedila mesto u mnogim kozmetičkim
preparatima, u preventivi i fitoterapiji. Potvrđeno je i da leči perut
i sprečava preterano
opadanje. Čaj se može
nabaviti u apotekama i
prodavnicama zdrave
hrane, a priprema se
kao svaki drugi biljni čaj.
Napravite veću količinu
od uobičajene šolje čaja
i ostavite da se ohladi 45
minuta, zatim ga procedite.
Ispirajte kosu nakon svakog
pranja i već nakon dva meseca
ćete primetiti promenu u kvalitetu
dlake i brzini rasta.
Crni čaj
Nega svetle kose
Za negu svetlije kose, umesto kane, napravite čaj od kamilice i pomorandže, ohladite
ga i koristite kao poslednje ispiranje za
prirodno posvetljivanje. Kosu sušite fenom
u trajanju od pet minuta kako bi toplota pomogla uljima da prodru do kritičnih slojeva
oštećene vlasi. Takođe, možete u šampon
dodati eterično ulje ruzmarina ili je možete
ispirati njegovim čajem. Ukoliko odlučite da
koristite ulje, nikada nemojte koristiti više
od 24 kapi na 1 dl ostatka tečnosti.
Seda kosa je nekada bila simbol mudrosti i
iskustva, ali danas sve više predstavlja problem jer se usled užurbanog ritma života
sede vlasi javljaju već u 20-tim godinama.
Ako mislite da se nalazite u grupi ugroženih, odnosno da ranije počinjete da sedite,
možete kupiti sebi vreme upotrebom
crnog čaja. Skuvajte jak crni čaj i u njemu
istopite kašiku soli, zatim ga pustite sat
vremena da odstoji. Nakon
toga ga možete koristiti
za ispiranje nakon svakog
Kofein
pranja.
Kofein se pokazao kao vrlo
Lečenje masne kose
delotvoran u kozmetici, zbog
Nakon svakog pranja ispečega je sve više preparata koji
rite kosu čajem od čička
ga sadrže u sebi. Odličan je za
sa vrlo malo sirćeta. Čaj se
dame i ne izaziva nikakve iripriprema kao i svaki drugi
tacije, pogotovo ako se nalazi
biljni čaj – plod i listovi se
u šamponu. Takođe, preparati
skuvaju u vodi, i ostave da
sa kofeinom se preporučuju
odstoje oko sat vremena.
isključivo osobama starijim od
Oba deluju na koren glave,
40 godina, a ne deci
isušujući ga prirodno i bez
i osobama sa hipertenzijom.
negativnih posledica.
oktobar 2014.
BETTY magazin
7
zanimljivosti
zanimljivosti
8
www.betty.rs
Legende o polarnoj svetlosti
Najlepša reka na svetu
Polarna svetlost je najuočljivija na severnoj polulopti, pa su
narodi naseljeni na tom području generacijama ispredali
priče o toj čudnoj nebeskoj pojavi. Te priče su već postale
legende. Oni su na naivan način pokušavali da objasne
prirodu svetlosti kojoj nisu znali poreklo. Neki od severnih
Indijanaca su je smatrali ćerkom dana i noći. Ona je za njih
bila lepa devojka ogrnuta plamenim velom sa posebnim
moćima, a okružena je zvezdama, vernim pratiljama.
Drugi narodi su verovali da svetlost nastaje tako što zao
duh ispaljuje zapaljive strele i tako izaziva nebeski požar.
Starosedeoci iz Hadsonovog zaliva su verovali da svetlost
čine tragovi lampi kojima su demoni tražili duše umrlih, a
Laponci su verovali da je svetlo odsjaj štitova umrlih ratnika. Pre nego što je postala naučno objašenjena, polarna
svetlost je bila odličan osnov za različita sujeverja, pa je
predstavljala i strah od božje kazne ili nebesku vojsku koja
dolazi u pomoć. Estonci su posmatrajući nebo pomoću polarne svetlosti predviđali ratove, bolest i glad, ali i promenu
vremenskih uslova.
„Reka pet boja“, „reka koja vodi u raj“ ili „najlepša reka
na svetu“, Kanjo Kristales (Cano Cristales) je kolumbijska
reka koja predstavlja pravo čudo prirode. Na dnu se nalaze mnogobrojne alge i mahovine koje cvetaju u periodu
smene vlažnog i suvog perioda. Kada su uslovi idealni za
cvat, ove biljke daju neverovatnu šarolikost od koje reka
postaje neverovatan svetlosti fenomen. Iako se Kanjo
Kristales ne razlikuje ni po čemu drugom od ostalih reka,
u ovom periodu ona oživi. Prelamanje svetlosti kroz ceo
njen tok dug 100 kilometara predstavlja prirodnu atrakciju koja privlači turiste i fotografe iz svih krajeva sveta.
Megalodon je živ?
Zbog čega se ljubimo?
Monstruozno stvorenje iz okeanskih dubina, ajkula megalodon, i jedan od najvećih predatora u čije postojanje smo
sigurni, oslanjajući se na materijalne dokaze, možda nije
izumrlo. Do sada se smatralo da su megalodoni živeli od
pre 28 miliona godina do pre 1,6 miliona, kada se pretpostavlja da je došao kraj vrste. Za njihov nestanak, naučnici
krive migracije u hladne vode gde im je pristup hrani bio
ograničen. Njihova dužina od 16,5 metara bila je zastrašujuća. Iako istraživanja morskih dubina nisu dovela ni do
kakvih sigurnih dokaza, Diskaveri (Discovery Channel) ne
odbacuje mogućnost da su se ajkule megalodoni održale u
dubinama do kojih još uvek nismo stigli. Takođe, u svakom
trenutku se vrši provera fotografija koje ljudi prilažu u
korist mogućnosti da je megalodon još uvek među nama.
Za neke čak i eksperti fotomanipulacije tvrde da su možda
autentične.
Da li ste ikada razmišljali na koji način su naši preci otkrili
senzaciju poljupca? Moderni psiholozi veruju da je poljubac
preostala navika iz životinjskog sveta, prenošenje hrane iz
usta u usta, kao što čine ptice sa svojim mladuncima.Kod
njih se ovim putem prenose i gvožđe, proteini i ugljeni hidrati. Takođe, ova bliskost pospešuje poverenje i intimnost.
Pored ptica, postoje i druge životinje koje čino isto. Tako su
primati, majke, prvo žvakale hranu za svoju decu i bebe u
vreme kada nije bilo kućnih aparata i gotovih kašica, pa su
je prenosile direktnim kontaktom. Od tog vremena, preostala je senzacija poljupca kao potvrda prisnosti, poverenja i,
naravno, ljubavi.
BETTY magazin
oktobar 2014.
psiholog
www.betty.rs
Priče o duši
ČUDO ŽIVE SLIKE
Antoaneta Novakova
porodični konsultant
Kad se opustimo u kolevci svakodnevice, ponekad se ispostavi da smo uvučeni
u stalnu trku sa kolegama, prijateljima, vremenom, a često i sa samima sobom.
Ostajemo bez daha pri pokušajima da kontrolišemo svoj život. Da kontrolišemo sve
i svakog. I dešava se da ispadnemoiz vrteške života. Međutim, šta treba da uradimo?
Nekada davno, iza devet brda, u jednoj
dalekoj zemlji, u čarobnoj šumi, u maloj
kolibi usred šarene livade,
živela je mudra starica...
Sunce je mazilo jesenje šarenilo obronaka planina kada je na vrata šumske
kućice pokucao stasit mladić,
obučen u skupu, ali malo pohabanu
odeću. U njegovim tužnim očima video
se očaj.
Starica je otvorila i pitala ga:
– Šta tražiš tu, mladi čoveče?
– Reci mi, mudra majko, šta da uradim?
Bio sam carski poverenik, živeo sam u
palati, imao sam sluge, voleo sam da savetujem. I dobro sam to radio. Gospodar
me je nazivao mudracem. Ali, iznebuha,
odnekud se pojavi mladi lepotan i svojim slatkim pričama uspeo je da omađija
mog gospodara i na prevaru da mi zauzme mesto. Car me se odrekao. Naredio
je da me progone. I kuću su mi uzeli. Svi
tobože prijatelji su me napustili, moja
žena – i ona, a deca me se stide! I sad
lutam od nemila do nedraga po svetu.
Dođe mi da se ubijem...
– Reći ću ti šta ti valja učiniti, ali pre
toga ću ti dati jedan zadatak. Idi u
obližnji gradić, u njegovom centru ima
čarobna vrteška. Popni se na nju i posmatraj šta će se desiti.
Mladić je otišao, popeo se i vrteška je
polako krenula. On je posmatrao kako
se pred njegovim očima polako pokreću
kuće, drveće i oblaci, pokreću se lica
ljudi. Sa vrtoglavicom pokušao je da
siđe, ali se vrteška sve brže i brže vrtela.
Uplašio se, odlučio je da skoči sa nje, ali
je strah bio veći i još jače se uhvatio. A
vrteška se vrtela, i vrtela. Sve naokolo
se slilo u jedan šareni zid na kom nije
moga da razlikuje ni kuće, ni ljude... ništa. Polako, mladić se smirio i primetio
je kako je lep taj zid, obasjan sunčevim
zracima, što ga okružuje. Opustio se i
rekao je sebi da ga starica ne bi poslala
u smrt. Poverovao je u to! Shvatio je da
je u centru jedne žive slike koja misli.
Tek tada se vrteška zaustavila i čovek se
vratio u šumu.
– I, šta se tamo desilo? – pitala je starica.
– Shvatio sam, stara majko, šta se desilo.
Tek kad prestanem da se plašim da
ću izgubiti sliku koju sam navikao da
posmatram, otkriću nove,
lepše poglede i svetove.
Šta treba da uradimo kada
nas ponese vrteška života?
Da se jednostavno
zaustavimo?
Da zaustavimo sebe, a ne vrtešku.
Treba da osvojimo vreme kako
bi duže posmatrali svet oko sebe
izdaleka. Ni sva raskoš najlepšeg
remek dela ne može se videti
izbliza. I ne treba da pobegnemo
daleko, već da se okrenemo prema
sebi, da pogledamo svoju sopstvenu savršenu ličnost. Umesto da
kontrolišemo ono šta se dešava napolju, treba da usmerimo energiju
u razvijanje naših kvaliteta. Da gledamo i posmatramo, da razmišljamo, slušamo, čujemo i prihvatamo.
Tada ćemo početi da primećujemo
čudo žive slike!
– Da, sinko, upamti to i posmatraj
promenu novih mogućnosti koje ti sada
vreme donosi, kako bi ti one donele
nove plodove za tvoje sutra.
oktobar 2014.
BETTY magazin
9
BETTY intervju
www.betty.rs
VLATKO
STEFANOVSKI
Da nisam muzičar bio
bih slikar ili fotograf
Bojana Simonović
foto: Milutin Rajković-Kaktus
Važi za jednog od najboljih gitarista u
Evropi, a njegove veštine na gitari mnogi
smatraju za čarolije. Vlatko Stefanovski,
umetnik, miljenik mnogih generacija, ove
godine obeležava 40 godina na muzičkoj
sceni, a 10. oktobra održaće koncert u
Sava Centru. U ekskluzivnom intervjuu
za magazin BETTY otkriva odakle crpi
snagu, govori o ljubavi prema
Balkanu i publici.
10
BETTY magazin
oktobar 2014.
BETTY intervju
www.betty.rs
BETTY: Kao gitarista, pevač, kompozitor, tekstopisac i frontmen obeležavate
40 godina na sceni. Retki se mogu
pohvaliti muzičkom karijerom kao
što je Vaša. Važite za brend bivših
jugoslovenskih prostora, kako ste
našli snagu i inspiraciju da sve to
postignete?
drago mi je kad mi ga publika donese da
bih ga potpisao.
Mislim da to dugujem prevelikoj ljubavi
i strasti prema muzici. Još od prvog
trenutka kada sam počeo da se aktivno
bavim muzikom, pa sve do danas, drži
me to uzbuđenje za stvaranje muzike i
ljubav prema gitari kao instrumentu.
BETTY: Važite za jednog od najboljih
evropskih gitarista, a Vaše veštine na
gitari mnogi doživljavaju kao čarolije.
Kako ste odlučili da gitara bude Vaš
životni saputnik?
Naravno, u međuvremenu nisam našao
neku pristojniju profesiju, pa održava
me i želja za opstankom, odnosno potreba ili instinkt za preživljavanje. Imam i
porodicu koja treba da se prehrani, tako
da su to dopunski motivi i faktori koji
me čine time šta jesam.
BETTY: U poslednje vreme posvećeni
ste promociji 32. albuma „Seir“, kako
ga Vi doživljavate i šta biste mogli da
izdvojite kao njegovo glavno obeležje
koje ga čini posebnim?
Poseban je jer je kantautorski, na albumu ima 10 pesama i tekstova koji su
pažljivo napisani i otpevani. Taj album je
kolekcija pesama koje su mi se dogodile prošlih 10 godina. One su pažljivo
odabrane i producirane. Zadovoljan sam
albumom, drago mi je kada ga čujem na
radiju, da ga poklonim prijateljima, i
Fino je primljen u regionu, objavljen je
u Hrvatskoj, Srbiji, Bosni i Hercegovini i
u Makedoniji. Zadovoljan sam albumom,
kako prolaze koncerti i kako nove pesme
prihvata publika kad ih sviram uživo.
To nije rešenje koje sam doneo u jednom
trenutku, nego je nastajalo duže vreme.
Kada sam počeo da sviram gitaru,
uopšte nisam imao ideju da ću da budem
gitarista ili profesionalni muzičar, to mi
nije padalo na pamet.
Završio sam gimnaziju, upisao se na
fakultet, studirao sam engleski jezik i
verovao da ću jednoga dana biti profesor
engleskog. Skupljao sam ploče, slušao
muziku i gitara mi je bila kao neki hobi,
sve dok nisu počeli prvi uspesi s mojim
tadašnjim bendom „Leb i sol“.
Ti prvi uspesi otrgli su mi pažnju od
svega ostalog, osim od muzike. Tada
sam se bacio u vatru i rešio da se borim
za vlastito mesto u svetu muzike, da
imam bend, da kupim gitare, opremu,
da putujem, da pravim koncerte. Te su
se fascinacije dogodile vrlo rano, svirao
sam već od 16. godine i u 19. bio prilično
uspešan i slavan. Tada sam rekao sebi:
„Ovo je veoma uzbudljivo“, i, konačno,
negde sa 25, 26 godina rešio sam da
samo to volim da radim u životu. Ta
upornost na kraju se isplatila.
BETTY: Polovinu karijere, odnosno
20 godina, proveli ste kao deo grupe
„Leb i sol“, a ostalo vreme nastupali ste
sa „Triom Vlatka Stefanovskog“. Da li
možete napraviti komparaciju ova dva
perioda?
Nakon „Leb i sol“ nastupao sam sa Miroslavom Tadićem u duetu, a nastupao sam
i u većoj formaciji „Balkan horsis bend“,
sa Bojanom Zulfikarpašićem u Francuskoj, pod imenom „Koreni“.
Nastupao sam kao gost Džibonija, kao
i u drugim projektima poput onog Lale
Kovačeva, pokojnog džez muzičara, i
njegove „Balkanske impresije“. U osamdesetim godinama snimili smo mnogo
zanimljivih ploča, tako da sam bio deo
mnogih zanimljivih muzičkih formacija.
Trio je bend za brze intervencije jer
lako putujemo i snalazimo se na raznim
scenama. To mi je osnovna formacija,
ali u međuvremenu nastupao sam i sa
Simfonijskim orkestrom Lajpciga, Filharmonijom Monte Karla, sa Londonskim
simfonijskim orkestrom, sa slovenačkom, makedonskom filharmonijom i sa
još nekoliko ansambala i ljudi. Za vreme
„Leb i sol“, mogu reći, da se sa nostalgijom sećam te tadašnje jugoslovenske
rok scene.
BETTY: Stvarate muziku za različite
namene, odnosno filmsku, pozorišnu,
televizijsku. Koliko su ovakve namenske kompozicije izazov za Vas?
Veliki su izazov jer radite po narudžbini,
i to za projekte koji nisu samo vaši,
morate da odgovorite na nekakve
zahteve režisera, glumca, baletskih
igrača. Sve je to veća odgovornost nego
da radite album potpisan vašom rukom,
to je nešto sasvim drugo. Sa zadovoljstvom radim i za film, pozorište, televiziju,
oktobar 2014.
BETTY magazin
11
BETTY intervju
www.betty.rs
i za kratke džinglove i spotove, otprilike
znam šta se očekuje i znam dokle mogu
da stignem na tu temu.
foto: Milutin Rajković-Kaktus
Za poslednji igrani film dobio sam
mnoge značajne nagrade. Radio sam
muziku za film Gorana Paskaljevića
„Kad svane dan“, dobio sam nagradu
za najbolju filmsku muziku od filmskih
kritičara. Prošle godine dobio sam
nagradu koja se dodeljuje svake tri
godine, „Kristalnu prizmu“ koju u Srbiji
daju sami filmaši i predstavlja neki vid
srpskog „Oskara“. Drago mi je što sam je
ja dobio.
BETTY: Imali ste nastupe po celom
svetu, gde ljudi najviše znaju da
dožive i uživaju u muzici, gde ste
osetili najveću energiju i najveći fidbek
publike?
Ja sam balkanofil, volim Balkan i
smatram da je, pored svih problema,
siromaštva i nerazumevanja, Balkan
divno mesto za život. I mislim da se tu,
ipak, živi dobro. Putovao sam svugde, ali
nisam ostao nigde da živim, jer ovde ima
dinamike.
Verujem da je balkanska publika najbolja na svetu jer ima najviše razumevanja za ono što ja radim. To je tesno
povezano sa muzikom koju sviram. Ne
sviram japansku, niti afričku muziku,
sviram balkansku muziku, i u obradama
tradicionalnih tema, ali i kao kantautor.
Smatram se Balkancem i moji tekstovi
govore o mojim opsesijama koje su
vezane za mesto gde živimo.
BETTY: Da niste život posvetili muzici,
kojom profesijom biste se bavili?
Kao dete imao sam fiks ideju da ću da
budem slikar. Želeo sam da živim u tom
svetu, u slikarskom ateljeu koji me puno
privlači. Veoma šarmantno mi izgledaju i
mirišu ti ateljei, zbog boja, četki i platna.
Postoji još jedna profesija koju bih voleo
da radim, a to je fotografska, da budem
profesionalni fotograf, to mislim da bih
mogao da radim. Lepa je ta profesija da
imaš fotoaparat, da putuješ i loviš značajne trenutke, jedna slika – hiljadu reči.
BETTY: Kako ste, pored tolikih godina
uspešne muzičke karijere, uspeli da
održite balans između profesionalnog
i privatnog života?
Trudim se. To je teška stvar, nije lako.
Čovek ne može da se fotokopira i jednu
kopiju da ostavi kod kuće, a drugu da
12
BETTY magazin
oktobar 2014.
pošalje na put. Nešto moraš da odabereš, da li ćeš se tog dana baviti profesionalnim ili porodičnim obavezama
- moraš da odlučiš.
Često putujem, a ostatak vremena, kada
sam kod kuće, trudim se da kompenzujem i da imam više aktivnosti da bih
odgovorio svim potrebama - deca,
supruga, kuća. Teško se balansira. Često
se trudimo da putujemo zajedno, cela
porodica, kada imam koncerte i kada za
to postoje uslovi. To nije uvek moguće.
BETTY: Šta je za Vas najveći izazov u
muzičkoj karijeri?
Ne razmišljam toliko o karijeri, mada
možda čudno zvuči, a ne razmišljam ni
o uspehu, možda i to čudno zvuči. Samo
razmišljam o tome šta želim da uradim i
šta treba da uradim.
Bitno mi je da se dogovorim sam sa
sobom da bih ispunio svoje želje, potrebe i tu glad za kreativnošću. Ako uradim
to što volim, disk ili koncert, ja sam
srećan. Uspeh je samo rezultat dobro
urađenog posla. Čovek ne treba da se
opterećuje time da li će biti uspešan ili
ne.
BETTY: Šta možemo da očekujemo od
Vas u budućnosti na profesonalnom
planu, na čemu radite?
Radim na koncertima, još malo ću se
vratiti u studio i početi da razmišljam o
nečem drugom. Imam planove za jedan
Best-of album koji bih uskoro voleo da
objavim, pred Novu godinu u sklopu te
moje proslave 40 godina na sceni. Da
sakupim numere koje su ostavile trag
kod publike. Dugo godina prisiljavam
se da napišem knjigu o mom životu, i to
moram da uradim, jer sam se načitao
knjiga o raznim muzičarima i umetnicima koji su mene fascinirali.
Posedujem ogromnu kolekciju biografija i sve sam ih pročitao, i mislim da je
red i sam da napišem nešto. Biće puno
smešnih i zanimljivih trenutaka iz ovih
40 prošlih godina.
BETTY: Kako se brinete o Vašem
zdravlju, s obzirom na to da je ono
preduslov za ostvarenje bilo kojeg cilja
u životu?
Zdravlje je pitanje broj jedan. Mladi ne
razmišljaju mnogo o zdravlju i često ga
lako troše, a potom, kada zađu u godine,
počnu da sakupljaju ono što su bacili
kad su bili mladi. Ključna reč za zdravlje,
po meni, jeste umerenost i balans.
Smatram da ako je čovek umeren u jelu
i piću može dugo i dobro da tera... Smatram da su cigarete zlo, njih sam ostavio
1991. godine, shvatio sam da nisam
pušač. Prilično sam aktivan i cigare ne
mogu da prihvatim i da ih opravdam ni
u kojem slučaju. Mislim da je šetnja ključ
zdravlja.
Više sam za rekreaciju i relaksaciju,
nego za silovanje organizma ekstremnim vežbama i sportovima.
zdravlje
www.betty.rs
Ginekolog
REPRODUKTIVNO
ZDRAVLJE ŽENA
Ivelina Petrova
Pravilna i redovna higijena, udobna odeća, izbegavanje rizičnih seksualnih odnosa, upotreba
vaginaleta na biljnoj bazi i ispiranje čajevima čuvaju ženske reproduktivne organe
Prema zvaničnoj definiciji Svetske
zdravstvene organizacije „reproduktivno
zdravlje je stanje fizičkog, mentalnog i
socijalnog blagostanja, u svim oblastima
vezanim za reproduktivni sistem, u svim
fazama života. Ono podrazumeva da su
ljudi u mogućnosti da imaju zadovoljavajući i bezbedan seksualni život i sposobnost
da imaju potomstvo, kao i slobodu da
odluče da li će ga imati, kada i koliko često.
Sastavni deo ovoga je i pravo muškaraca i žena da budu informisani, da imaju
pristup bezbednim, efektivnim, dostupnim
i prihvatljivim metodama planiranja porodice po svom izboru, i pravo na adekvatne
usluge zdravstvene zaštite koji ženi omogućavaju bezbednu trudnoću i
porođaj.”
Poštovanje pravila
održavanja reproduktivnog sistema
zdravim je i prvi
preduslov za zdravo potomstvo, na kraju
krajeva, od reprodukcije svi zavisimo. U
prošlosti, kod planiranja porodice i zaštite
od neželjene trudnoće koristili su se
različiti materijali, od pamučnih tkanina natopljenih limunskom ili mlečnom
kiselinom do pravih morskih sunđera. Ove
alternativne metode su bile kontraceptivna sredstva, ali i preteča današnjim tamponima. Na ovom području su se koristile
binde, flanelske krpe sa „okruglim ušima“
i isečene na krajevima, koje bi se stavljale
između nogu a potom vezivale oko struka.
Nakon bindi pojavile su se gaze, zatim
pamuk, cik-cak vata, te današnji higijenski ulošci, koji koristeći nove tehnologije,
postaju sve udobniji i neprimetniji.
Krajem 19. veka počela je i proizvodnja
tampona, ali uz dodatak sintetike koja je
mnogim ženama stvarala probleme. Danas
su to isključivo prirodna vlakna koja u
retkim slučajevima mogu izazvati negativne posledice.
Šta znači pravilno održavanje
reproduktivnog zdravlja?
Postoje navike koje stičemo u
najranijoj dobi, to su uglavnom navike naših majki
ili baka. Podrazumeva
svakodnevnu higijenu, pranje, ispiranje, pamučni
veš i brigu o
menstrualnim
ci-
14
BETTY magazin
oktobar 2014.
klusima. Međutim, postoje jasna pravila
kako se štiti i neguje reproduktivni sistem
žena. Naime, neophodno je prati se toplom
vodom, čistim rukama i koristiti najblaži
dečji ili medicinski sapun niske pH vrednosti. Takođe, imperativ je i pranje i brisanje u smeru od venerinog brega ka pozadi
(analnom otvoru). Za vreme ciklusa, trebalo bi izbegavati kupanje u bazenu, a svaka
žena mora imati svoj peškir za intimnu
negu koji je potrebno menjati dva puta
nedeljno. Rukavicu ili sunđer za kupanje
izbacite iz upotrebe jer se na njoj zadržavaju bakterije koje skidate sa kože tela,
a i one mogu oštetiti sluzokožu nanoseći
mikroskopske povrede. Nikada nemojte
usmeravati jak mlaz vode prema vaginalnom otvoru da ne biste skinuli zaštitni sloj
koji sprečava bakterije da prodru. Ukoliko
koristite tampone, menjajte ih na najviše
šest sati i nikada nemojte spavati sa njima.
Takođe, lekari savetuju da se tamponi
koriste samo povremeno. U vreme ciklusa,
nosite tanju i prozračniju odeću koja neće
izazvati znojenje.
Ukoliko imate vaginalnu upalu ili neki
drugi upalni proces polnih organa, uloške
menjajte češće nego inače, a tampone
nemojte koristiti. Polne odnose u vreme
menstruacije takođe preskočite jer su žene
tih dana sklonije upalama. Veš je vaš najbolji saveznik i isključivo nosite pamučni
koji omogućava koži da diše i sprečava
nastanak i razvoj bakterija koje se javljaju
kao posledica nošenja sintetičkih materijala.
Neprijatelji flore
Mehanički faktori. Ovo su oštećenja tkiva
koja nastaju kao posledica porođaja, neprofesionalnog ginekološkog pregleda,
hirurškog zahvata ili seksualnog
odnosa. Takođe, uska garderoba
može izazvati povrede. Tesne
pantalone dovode do trenja
zdravlje
www.betty.rs
intimne regije, a to dalje usporava cirkulaciju i uništava vaginalnu floru.
Hemijski faktori. Čuvajte se alkalnih sapuna koji uništavaju dobroćudne laktobacile. Izbegavajte dnevne higijenske uloške,
redovno menjajte tampone i uloške.
Higijenski faktori. Pojedini sprejevi za
vaginalnu upotrebu, gelovi za kontracepciju i kozmetički proizvodi za održavanje
intimne regije mogu izazvati ozbiljne
reakcije. Ukoliko ne možete bez sredstava
za ovu namenu, neka ona budu medicinska
i sa odgovarajućom pH vrednošću.
tableta koji se uz pomoć irigatora koriste
za vaginalno ispiranje. Takođe, možete
koristiti i biljne čajeve od žalfije, kamilice,
kantariona, nevena ili hajdučke trave, kao i
rastvor od sode bikarbone.
Čajevi se pripremaju na identičan način
kao za piće, a rastvor od sode bikarbone
se priprema tako što pola kašičice praška
razmutite u 250 ml mlake vode. Za svako
ispiranje vam je potreban irigator koji se
uvuče u vaginu do pet ili šest centimetara
i ispusti se tečnost. Vodite računa da se
ispiranje nikada ne vrši više od dva puta u
mesec dana i nikada u vreme menstruacije.
Biljni čajevi
Vaginalete od lekovitog bilja
U apotekama se mogu naći zdravi i bezopasni preparati u vidu granula ili šumećih
Kao preventivu i za one koji nisu vešti
sa irigatorom, preporučuje se upotreba
vaginaleta na bazi lekovitih biljaka – kantariona, hajdučke trave, propolisa, timijana i
kamilice. Vaginalete su odlične jer mogu da
pokupe sekret a ne proizvode nikakva neželjena dejstva. Možete koristiti i one koje
sadrže povidon jod, ali oprezno i ne često.
Na ginekološki pregled je neophodno otići
jednom godišnje, čak i kada ne primećujete
nikakve simptome. Godišnji sistematski
pregled obuhvata niz testova i analiza kojima je moguće otkriti rak grlića materice u
najranijoj fazi.
Prvi prezervativi su se pravili od kozjeg
mehura, još u rimsko doba. U srednjem
veku koristili su za istu namenu ovčija
creva. Kako je religija nametala svoja
neoboriva pravila, u jednom trenutku u
srednjem veku oni su bili i zabranjeni i
označeni kao nemoralni. U 19. veku im
je bilo zabranjeno reklamiranje jer se
smatralo da kondomi motivišu muškarce
da stupe u seksualne odnose sa više
partnerki. Danas se oni proizvode od
creva ili od gume, ali postoje i oni skuplji
proizvedeni od organskih materijala.
Sama činjenica da su tražili zaštitu od
neželjenih trudnoća (iako su znali za
bolesti) govori u prilog tome da smo
oduvek bili svesni da je reproduktivno
zdravlje važno, kako za nas tako i za
zdravo potomstvo.
Bezbedno seksualno ponašanje
Najsigurniji način da se zaštitite od polno
prenosivih bolesti jeste da vodite računa
o seksualnim odnosima. Bezbedan seks
podrazumeva zaštitu, pre svega kondom
koji štiti od neželjene trudnoće ali i jedino
sredstvo koje štiti od bolesti. Nikada nemojte stupati u odnos sa nepoznatima jer
u njihovo zdravlje ne možete biti sigurni.
Briga o sebi dolazi pre svega.
pedijatar
www.betty.rs
Česti uzročnici bolesti kod dece
STREPTOKOKNE
INFEKCIJE
dr Radmila Kosić
spec. pedijatrije
Ukoliko odbrambeni sistem organizma
ne spreči prodor streptokoka u krv,
infekcija se može preneti na kosti i
zglobove, a u najtežim slučajevima
i na moždane ovojnice
Streptokoke su bakterije loptastog oblika
koje rastu u obliku parova ili lanaca. Podeljene su po grupama od A do V u zavisnosti od strukture ćelijskog zida i sposobnosti da u laboratorijskim uslovima razlažu
(hemoliziraju) crvena krvna zrnca.
bolom u stomaku i povraćanjem. Postoji
izrazito „plameno“ crvenilo ždrela, otok
resice i mekog nepca. Nepčani krajnici su
uvećani i često prekriveni gnojnim naslagama. Limfne žlezde ispod uglova donje
vilice su povećane i bolne na dodir.
Put širenja je kapljični ili kontaktni, a učestalost veća u kolektivima. Dostupnost i
efikasnost savremene antibiotske terapije
dovele su do značajnog smanjenja težine
streptokoknih bolesti i kasnih komplikacija.
U krvnoj slici dolazi do povećanja broja
belih krvnih zrnaca, a među njima raste
broj granulocita koji su odbrambeni
odgovor na bakterijsku infekciju. Sekrecija
iz nosa, promuklost, konjuktivitis ili proliv
koji se često javljaju uz upalu ždrela kod
dece, ukazuju na virusnu prirodu bolesti.
Steptokoke su česti uzročnici bolesti kod
dece – učestalost streptokoknih bolesti
je najmanja kod odojčeta, retka do treće
godine, a kod starije dece ova bakterija
najčešće izaziva bolesti kože i disajnih
puteva, s mogućim širenjem na srednje
uho, sinuse i limfne žlezde.
Streptokokna angina je akutno zapa-
16
ljenje sluzokože ždrela i krajnika koja počinje naglo, s bolom pri gutanju, visokom
temperaturom, glavoboljom, mučninom,
BETTY magazin
oktobar 2014.
Slično reaguju i limfna tkiva u trbuhu –
zato se dete žali na bol u trbuhu i mučninu. Tačkaste crvene mrlje na mekom
nepcu su jak argument u prilog dijagnozi
bakterijskog, streptokoknog uzročnika
angine.
Najsigurniji test za dokazivanje uzročnika
je bris ždrela koji treba uzeti pre započinjanja lečenja – što u našoj pedijatrijskoj
praksi nije uvek moguće.
Uz tipičnu kliničku sliku ni negativan bris
na beta-hemolitički streptokok grupe A
ne odlaže desetodnevno lečenje penicilinskim antibioticima.
Šarlah (lat. Scarlatina) je zarazna bolest
koju izaziva beta-hemolitički streptokok
grupe A koji stvara toksin koji izaziva
tipičnu ospu po koži. Poznato je nekoliko
antigenski različitih toksina, pa otuda i
mogućnost ponavljanog oboljevanja istog
deteta.
Inkubacija je kratka (3 do 5 dana), bolest
počinje naglo, visokom temperaturom,
bolom u grlu, malaksalošću i mučninom.
Nalaz u ždrelu je isti kao kod streptokokne
angine, jezik je u početku beo, obložen, a
posle nekoliko dana postaje karakteristično zrnaste strukture – „malinast“.
Ospa je karakteristična – u vidu sitnih
crvenih tačkica („koža kao suncem opaljena“) i hrapava kao „sitni brusni papir“. Oko
sedmog dana počinje perutanje i ljuštenje
kože, najčešće oko noktiju. Tipična klinič-
pedijatar
www.betty.rs
ka slika i krvna slika koja govori u prilog
bakterijske infekcije može se dopuniti
brisom ždrela, ali negativan bakteriološki
nalaz ne isključuje dijagnozu.
Saradnja sa roditeljima
Smatra se da je manje od 20 odsto
angina kod dece izazvano streptokokom – najčešći uzročnici u ovom uzrastu
su svakako virusi. Klinički je dijagnozu
streptokokne infekcije grla mnogo lakše
isključiti nego dokazati.
Pedijatri se oslanjaju, pre svega, na
kliničko iskustvo i pažljivo praćenje malih
pacijenata u toku bolesti, ali i u nedeljama
posle. Kontrola opšteg stanja, laboratorijskih (pre svega krvne slike i urina),
mikrobioloških (mada se kliconoštvo ne
leči i ne povećava opasnost od komplikacija) i saradnja sa roditeljima u pravilnom
sprovođenju terapije su put za izlečenje.
Teže komplikacije streptokoknih bolesti
su danas retke i uspešno se leče.
Šarlah se leči u kućnim uslovima, antibioticima, a teži oblici bolesti su izuzetno
retki.
Crveni vetar (lat. Erisipelas) je upala
površinskih slojeva kože. Bolest nastaje
zbog prodora beta-hemolitičnog streptokoka grupe A kroz povređenu kožu. Ulazno
mesto može da bude skoro neprimetno –
oguljotina, raščešan ujed insekta, urastao
nokat...
Bolest počinje sa visokom temperaturom,
povraćanjem, glavoboljom. Na mestu
upale koža je žarko crvena i blago otečena,
crvenilo je oštro ograničeno i često se širi
u vidu traka do najbližeg limfnog čvora.
Bolesnik se žali da ga koža peče.
Danas je ova streptokokna bolest retka kod
dece, a najteži oblik se viđa kod novorođenčeta kada je ulazno mesto u predelu
pupčane rane. Lečenje je isto kao i u slučaju angine ili šarlaha.
Komplikacije streptokoknih bolesti
mogu da budu rane i kasne. Infekcija može
rano da se proširi iz ždrela na srednje
uho, sinuse ili pluća. Ukoliko odbrambeni
sistem organizma ne spreči prodor streptokoka u krv, infekcija se može preneti na
kosti i zglobove, a u najtežim slučajevima i
na moždane ovojnice (bakterijski meningitis).
Rane komplikacije se mogu sprečiti uvođenjem penicilinskog antibiotika dovoljno
dugo i u odgovarajućoj dozi. Kasne komplikacije nastaju posle nekoliko nedelja i
posledica su „nenormalnog“ imunog odgovora posle preležane infekcije beta-hemolitičkim streptokokom.
Antitela stvorena za odbranu od streptokoka greškom prepoznaju kao neprijatelja
sopstvena tkiva u srcu, mišićima, krvnim
sudovima ili bubrezima, deca se posle
nekoliko nedelja razbole od reumatske
groznice ili glomerulonefritisa.
Razlog za nastanak kasnih komplikacija
još uvek nije potpuno jasan – smatra se da
postoje određeni predispozicioni faktori:
uzrast, pol, godišnje doba i genetski faktori.
Bris iz ždrela
Bris se pravilno uzima sa oba krajnika i zadnjeg zida
ždrela, pre započinjanja antibiotske terapije. Ukoliko
dete ima tipičnu kliničku sliku, bolest se leči antibiotikom bez obzira na negativan rezultat brisa ždrela.
Obrnuto - nekada se u brisu u više navrata dokaže postojanje beta- hemolitičkog streptokoka grupe A, posle
pravilno sprovedene antibiotske terapije ili kod potpuno
zdravog deteta.
Kliconoštvo na ovu bakteriju se ne leči – ove osobe
nisu u povećanom riziku od oboljevanja ili komplikacija
, niti „rasejavaju“ ovu bakteriju u porodici ili vrtiću. Dete
koje nema kliničke znake bolesti, a u brisu ždrela ima
beta-hemolitički streptokok smatra se zdravim kliconošom, sposobno je za kolektiv i ne leči se.
OKTO
PREP BAR
O
MESERUKA
CA
Magnezijum 300
Direkt Pharmanova
Multi-Oral Sprej
Dnevna doza magnezijuma, sa ukusom pomorandže, za direktno rastapanje
u ustima bez dodavanja
vode. Pomoć kod stresa,
grčeva i bolova u mišićima.
Leči i sprečava tegobe
suvih usta. Otklanja
neprijatan zadah i meke
naslage. Stimuliše
stvaranje pljuvačke.
Podesan za osobe
koje redovno uzimaju
lekove. Ne menja ukus,
bezopasan ako se proguta, ne oštećuje zube.
Prostanormal
50 ml
MS
Otežano i učestalo mokrite?
Ustajete noću da biste mokrili?
Možda imate problema sa
prostatom?
Prostanormal. Jednom dnevno.
Pomaže.
Alpecin C1
HerbalMed biljne
Lifeline Nobol
Alpecin kofeinski
šampon C1 protiv
opadanja kose.
Stimuliše rast
kose direktno u
korenu i sprečava
njen prevremeni
gubitak.
Pozitivno deluju na očuvanje zdravlja sluzokože usne duplje, ždrela i gornjih disajnih
puteva, imuni sistem i vitalnost organizma.
Pomažu kod uklanjanja simptoma prehlade,
kašlja, suvog grla i nakupljanja sluzi.
• olakšava kretanje i smanjuje bol
• pomaže ishranu hrskavice
• smiruje upalne promene
u zglobovima
{ampon
pastile Dr.Weiss,
vi{e vrsta
- Da se kre}ete lak{e
i `ivite lep{e
Iberogast
OTC
oralne kapi
20 ml
Biljni lek sadrži ekstrakte 9 lekovitih
biljaka i brzo rešava
stomačne tegobe
- gorušicu, grčeve,
nadutost i osećaj
težine u stomaku.
Natural Wealth
Sojin lecitin
- 100 gel kapsula
Prirodan izvor holina, inozitola i
linolenske kiseline. Preporučuje se
osobama sa povišenim masnoćama u krvi, kod malaksalosti i iscrpljenosti kao i
kod intelektualnih napora
i oslabljenog
pamćenja.
Centrum Multi
-efekt formula
30 kapsula
Posebno izbalansirana kombinacija vitamina i minerala koja obezbeđuje jači
imunitet i bolju otpornost organizma.
Budite vitalni, zdravi i puni energije sa
samo jednom
tabletom
dnevno.
MS/OTC
Caffetin menstrual
tablete
Za ublažavanje menstrualnog bola.
OTC
Paranit
{ampon
protiv va{ki
i gnjida
Paranit šampon 100%
efikasno uklanja
vaške. Njegova nežna
formula bez insekticida deluje za svega 10
minuta dok istovremeno i pere kosu.
Fervex®
Altiprim P
Za simptomatsku terapiju prehlade, rinitisa, rinofaringitisa i stanja
sličnih gripu kod odraslih (15 godina i stariji) uključujući groznicu,
glavobolju, kijavicu, bistru sekreciju iz nosa i suzenje očiju.
Sastojci Altiprim
P sirupa povoljno
deluju na disajne puteve, štite
sluznicu ždrela od
nadražaja, razređuju
bronhijalni sekret i
olakšavaju disanje i
iskašljavanje. Pakovanje: 100 ml
za odrasle
MS
biljni sirup za decu
OTC
Omega 3 1000
Za za{titu srca
i krvnih sudova
Omega 3 iz Pharmanove pomaže
u regulaciji nivoa holesterola i triglecerida. Prevenira aterosklerozu
i učestvuje u zaštiti organizma od
infekcija.
Humana ~aj za dojilje
Izbalansirana
mešavina biljnih ekstrakata i voća koji
utiču na povećanu
produkciju mleka.
Za pun galaktoreični efekat preporučujemo 3 puta
dnevno po 200 ml
sveže pripremljenog Humana čaja
za dojilje.
Pre upotrebe detaljno proučiti uputstvo! O indikacijama, merama opreza i neželjenim reakcijama na lek, odnosno medicinsko sredstvo, posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom.
zdravlje
www.betty.rs
Oralna higijena
Za blistav
osmeh
Valentina Kontić
dr stomatologije
Bez pravilnog i svakodnevnog pranja zuba
kombinovanog sa preventivnim posetama
stomatologu nema zdravih zuba i desni
Karijes
Zdravlje zuba je od velikog značaja za
zdravo funkcionisanje celog organizma.
Da bi zubi, desni, nepca i jezik ostali
zdravi, potrebno je održavati oralnu
higijenu i redovno posećivati stomatologa. Oralnom higijenom uklanjamo i
sprečavamo formiranje zubnog plaka
koji je glavni uzročnik nastanka karijesa, gingivitisa, paradontopatije i drugih
oboljenja. Oralna higijena može biti
profesionalna i lična. Profesionalnu
sprovode zubar ili oralni higijeničar u
ordinaciji i usmerena je na uklanjanje
kamenca i mekih naslaga. Lična se sastoji od pravilnog i svakodnevnog
pranja zuba.
20
Zube treba prati posle svakog obroka,
ali tek nakon pola sata, jer u toku jela
hrana snižava pH usta, odnosno povećava kiselost, pa treba pustiti da pljuvačka prirodno neutrališe kiselost do
određenog nivoa, da se ne bi vlaknima
četkice oštetio zub. Preporuka za zdrave
zube i desni je temeljno pranje zuba,
čišćenje međuzubnih prostora,
BETTY magazin
oktobar 2014.
četkanje jezika i ispiranje usta antiseptičkim rastvorom.
Za dobro zdravlje usta potrebna je
pravilna ishrana, unošenje mineralnih
soli kalcijuma, fosfora, magnezijuma,
fluora i vitamina. Loš način ishrane,
deficit vitamina i minerala prouzrokuje
teške strukturalne promene na zubnim
tkivima, a bakterije u ustima stvaraju
kiselu sredinu, u kojoj se stvaraju zubne
naslage. Loše namirnice su one koje
sadrže industrijski šećer i skrob, dakle
grickalice, lizalice, bombone, čokoladice,
gazirani sokovi i slično. Namirnice koje
treba unositi za zdrave i čvrste zube su
povrće, voće i mlečni proizvodi. Poseban
značaj imaju vitamin C i kalcijum, prvi
za regeneraciju vezivnog tkiva, drugi za
mineralizaciju. Savremen način ishrane
doprinosi stvaranju karijesa, ali ako
smanjimo unošenje šećera i drugih
rafinisanih ugljenih hidrata i strogo
vodimo računa o higijeni usta, a grickanje
između obroka ograničimo, znatno ćemo
smanjiti rizik od nastanka karijesa.
Dentalni plak
(zubni plak) je
bezbojna lepljiva
masa koja se
stvara iz pljuvačke i prijanja
za zube, desni,
zubne proteze, mostove. Predstavlja
idealnu podlogu za bakterije. Ne može
se isprati, već samo mehanički ukloniti.
Bakterije u dentalnom plaku koriste
ugljene hidrate iz naše ishrane i produkuju kiseline, koje oštećuju gleđ,
stvarajući početni karijes, koji ako se
ne izleči na vreme, napreduje sve
dublje i razara veće površine zuba.
Taloženjem soli kalcijuma (Ca) iz pljuvačke nastaje kamenac, koji je glavni
uzročnik paradontopatije.
Detekcija dentalnog plaka
Na tržistu postoje organske boje koje
detektuju prisustvo dentalnog plaka
u našim ustima tako što ga preboje i
učine vidljivim. Mogu se naći u obliku
rastvora ili tabletica i imaju za cilj
da nam ukažu da li pravilno vodimo
oralnu higijenu. Ko pravilno pere zube,
imaće minimalnu prebojenost, ili će
ona biti odsutna.
zdravlje
www.betty.rs
Četkice
Četkica za zube služi održavanju
oralne higijene, glava četkice ne
treba da bude prevelika, kako bi se
obuhvatile sve površine zuba i slabije
dostupna mesta. Vlakna treba da budu
sintetička, iste dužine, sa zaobljenim
vrhom. Preporučuju se mekane ili
srednje tvrde četkice, jer tvrda vlakna
oštećuju zube i desni. Treba ih menjati
četiri puta godišnje. Električne četkice
nemaju veći značaj od manuelnih, a
preporučuju se ljudima sa reumatoidnim artritisom.
Pasta i konac
Pasta za zube sadrži supstance koje
pene, što pomaže da se ostaci hrane
odstrane sa mesta gde ne dospevaju
vlakna četkice. Prisustvo fluora deluje
preventivno na karijes. Konac za
zube služi za čišćenje međuzubnih
prostora, gde se zadržava dentalni
plak. Preporučuje se onaj koji nije
natopljen voskom. Koristi se tako
što se između dva kažiprsta obmota
određena dužina, zatim se provlači
kroz međuzubni prostor i, oslanjajući
se na bočnu stranu zuba, energično
povlači od desni ka ivici zuba.
Interdentalne četkice
Interdentalne četkice se koriste za zubne
nadoknade (ortodontski aparati, mostovi)
jednom dnevno, najbolje uveče, i jako
je važno da su odgovarajuće veličine.
Prilikom postavljanja u međuzubni
prostor, interdentalna četkica ne sme
biti ni premala ni prevelika, već najveće
veličine koju možemo laganim pritiskom
staviti u međuzubni prostor.
Usta i jezik
Tečnost za ispiranje usta deluje antibakterijski, ima produženo antiplak
dejstvo nakon pranja zuba i usporava
ponovno stvaranje zubnog plaka.
Četka za jezik (koji je idealna podloga
za zadržavanje bakterija i ostataka
hrane) koristi se tako što se postavi
na koren jezika i pod blagim pritiskom povlači ka njegovom vrhu.
Tehnika pranja
Ne postoji jedinstvena ili najbolja tehnika pranja zuba, ali se za modifikovanu, Basovu tehniku (po principu „kako
kiša pada” u gornjoj vilici i „kako trava
raste” u donjoj vilici) može reći da je
najprihvatljivija i prilično jednostavna
za pravilno izvođenje. Glava četkice
se postavlja pod uglom od 45 stepeni
u odnosu na desni ili zub. Malim,
vibracionim pokretima četkamo svaki
zub posebno, od desni prema griznim
površinama šest do 10 puta,
a grizne površine peremo
horizontalnim
pokretima
napred-nazad.
moda
www.betty.rs
Kišni mantil
IZ ZEMLJANIH ROVOVA NA MODNU PISTU
Dajana Debić
Kada je jednom dospeo na modnu pistu,
njegove varijacije su se nizale sezonu za
sezonom. Uspeo je odoli vremenu i novim
modnim imperativima - jer sve što je novo
može da se nosi ispod njega
Danas kišni mantil poznajemo kao odevni
predmet kojim pokazujemo ali i dokazujemo svoj modni stav. Njime podržavamo
svoj osećaj za elegantno i formalno. Mogu
ga nositi i dame i gospoda, a njegovi vojni
preci su ga voleli u svetlobraon nijansi jer
im je omogućavao neprimetnost na bojnom
polju. Danas se modne kuće takmiče u
tome ko će koristiti bolju tkaninu, ko će
napraviti bolji kroj i imati bolji dezen.
Vojna upotreba
22
BETTY magazin
oktobar 2014.
Kišni mantili su nastali iz puke neophodnosti da se vojnici zaštite u ratnim rovovima
kada su bili prepušteni prirodnim elementima i milosti ili nemilosti neprijatelja.
Vojnička standardna zaštita su, zapravo,
bili šinjeli, veliki ogrtači izrađeni od
vune a mogli su da pruže zaštitu od kiša i
hladnoće. U 19. veku, oni su bili pre svega
vojnička uniforma ali i statusni simbol
više klase u evropskim državama. Nastali
u Francuskoj, bili su rogobatni i teški, čak i
kada su suvi. Bilo ih je teško nositi uz kabastu vojnu opremu, često su bili natopljeni
kišom i blatom i time su smanjivali mobilnost vojnih redova. Zbog toga je odbačen,
a njegovo mesto je zauzeo mantil. Neke
vojske šinjel koriste i danas, ali uglavnom u
ceremonijalne svrhe.
Zahvaljujući svojoj izdržljivosti i svestranosti, mantil je ušao u široku upotrebu pravo
iz vojnih redova 19. veka. Vojnici su zahtevali udobniju i lakšu garderobu i ogrtače
Moderan mantil
Akvaskutum
Pored Barberi imena, u istoriji
kišnog mantila nemoguće je
zanemariti još jednog pionira,
Akvaskutum (Aquascutum).
Njihov mantil je nosio Vinston
Čerčil, Keri Grant, Loren Bakol,
Majkl Kejn, i Piter Selers za
potrebe kultne uloge inspektora
Kluzoa u „Pink panteru“. Otac
brenda, Džon Emari, je patentirao
prvu nepropusnu tkaninu još
1953, a naziv je nastao spajanjem
latinskih reči za vodu i štit (aqua
i scutum).
koji bi im pružali zaštitu od vremenskih
neprilika. Kišni mantil se tako rodio 1917.
godine u Engleskoj, a zaslužni za njega su
Trešer & Gleni (Thresher & Glenny). Morao je biti izrađen od nepropusnog materijala i sa mogućnostima za bliže kopčanje
kako bi kvalitetnije štitio od hladnoće, a
morao je biti kraći od šinjela kako ne bi
sprečavao slobodno kretanje.
Kaiševi oko struka i šaka su bili zategnutiji kako bi zaštitili i od vode i hladnoće,
a dodatno kopčanje oko vrata je pružalo
zaštitu i od napada otrovnim gasovima.
Prvi vojni mantili su imali i antigasnu
kapuljaču skrivenu u okovratniku koja je
pružala dodatni štit.
Pred kraj i nakon Drugog svetskog rata
(1914-1918), vodootporni mantil od
gabardina ulazi i u široku civilnu upotrebu i odmah postaje omiljen zbog svoje
funkcionalnosti. Instant su ga prihvatile
i najpoznatije figure 20. veka i zabavne
industrije.
Zen i umetnost
održavanja
motocikla
Robert M. Pirsig
čitajte uz BETTY
moda
www.betty.rs
U to vreme, elegancija nije bila na ceni.
Dame su umesto čipke i svile nosile pre
čoju i štofove, svi nepotrebni detalji su svedeni na minimum, a celokupna stilska slika
je ličila na uniformu. Izgledalo je da rat ne
može da zaobiđe ni tako mali aspekt života
kao što je moda sa početka 20. veka. Teoretičari kostima i umetnosti su usaglašeni da
je moguće i da su zbog velikog broja žrtava
u Prvom svetskom ratu boje bile takve,
svedene na zemljane i tmurne, a moda je
bila svedena na jednostavnost.
Dizajniran tako da bude jednostavan
i praktičan za loše vremenske uslove,
kišni mantil je bio osnova za rastući trend
trenčkot mode koja ne prestaje da bude na
snazi. Upravo zbog njegove sjajne fotogeničnosti, vojne autoritativnosti i dizajna,
prihvatile su ga dive onog, ali i modernog
vremena – Marlen Ditrih, Greta Garbo,
Šarlot Rampling i Šarlot Gejnsburg.
Kada je jednom dospeo na modnu pistu,
njegove varijacije su se nizale sezonu za
sezonom. Uspeo je da odoli vremenu i novim modnim imperativima - jer sve što je
novo može da se nosi ispod njega. Ostao je
i danas omiljeni odevni predmet za kišno
vreme.
Barberi
Tkanina od koje su se prvobitno šili kišni mantili
je napravljena oko 1870. Britanski suknar Tomas
Barberi je uspeo na napravi posebno vuneno platno
koje je hemijski obrađeno tako da ne propušta vodu.
Takođe, Tomas je uspeo i da to platno načini tako da
nije sklono gužvanju, da bude otporno na kišu, sneg,
vodu, sunce, a da ostane udobno i omogući telu da
diše. On ga je prvi nazvao „gabardinom“. Barberijevo
platno je unelo revoluciju u šivenju moderne nepropusne garderobe. Jakne od ovog platna su korišćenje
u Burskim ratovima u Južnoj Africi, između britanskih
i holandskih naseljenika 1899. Tada je i nastao naziv
jednog od najpoznatijih brendova u svetu danas –
Barberi (Burberry). Barberi mantile su nosili Hemfri
Bogart i Odri Hepbern (u filmovima „Kazablanka“ i
„Doručak kod Tifanija“).
Jedna od poznatih rečenica koja je ustoličila Barberi
na presto mode je i rečenica kralja Edvarda VII koji je
svom slugi znao da naredi: „Dobaci mi taj Barberi!“
Ovo je možda jedna od najuzbudljvijh knjiga američke
književnosti iz osamdesetih
godina prošlog veka, koja je
doživala veliki broj izdanja. U
centru priče su otac i sin koji
putuju na motoru od Minesote
do Kalifornije, odgovarajući na
najrazličitija pitanja o egzistenciji i razmišljanju. Govori
se o potrazi čoveka za samim
sobom, onome što muči
celokupno moderno društvo,
kroz jedinstvo filozofije, nauke
i misterije. Grčki filozof Fedar
koji je inspirisao glavnog
junaka, ubrzo postaje alterego
pisca koji je prošao kroz mučnu šok terapiju u epizodama
duševne bolesti. Putovanje,
ono fizičko, je narativno, a
Fedar je centar introspekcije.
Pirsig, sa druge strane, ima za
polazište istočnjačko mišljenje o kvalitetu kao kategoriji.
Smatra da su logika i osećaj
krucijalni saputnici na putu ka
razumevanju. On se pita šta
je stvarno, ulazi u etiku i traži
i da odgonetne šta je dobro
i moralno, kako bi izgradio
svoju teoriju stvarnosti.
U knjizi nećete naći pravilnik
za praktikovanje zen budizma,
niti podatke o motociklima.
Više ćete nailaziti na biografske činjenice iz piščevog
života. On je rođen 1928. i još
kao detetu mu je izmerena
inteligencija od 170 koja se
oseća u metaforama, toleranciji i skladnosti stila dok nam
kazuje ovu neverovatnu priču.
oktobar 2014.
BETTY magazin
23
BETTY farmaceut
www.betty.rs
BIOMETEOROLOGIJA
UTICAJ VREMENSKIH
(NE)PRILIKA NA ZDRAVLJE
mr ph Dušan Goljić
Meteoropatski simptomi obično kulminiraju u prelaznim sezonskim periodima, a na promene su
posebno osetljivi srčani bolesnici, astmatičari, reumatološki pacijenti i ljudi skloni migrenama
Ove godine klimatske promene poremetile
su nam ustaljeni životni ritam. Leto je prošlo
u iščekivanju toplih dana, dok smo oblačeći
toplije slojeve odeće razočarano gledali kroz
prozor. Prazne apoteke punili su iznenadni
naleti pacijenata koji su se uglavnom žalili
na slabost, nesanicu, promene raspoloženja,
mučnine i glavobolje.
Postalo je jasno da klimatske oscilacije
moćno utiču na zdravstveno stanje svih
nas. Međutim, ljudi danas uvažavaju savete
zdravstvenih stručnjaka, ali često zaboravljaju na vremensku prognozu.
Meteorološki faktori koji najviše utiču na
ljudski organizam su temperatura, vlažnost
vazduha i atmosferski pritisak. Meteoropatski simptomi obično kulminiraju u prelaznim
sezonskim periodima, ali nestaju kada se
klimatski uslovi stabilizuju. Međutim, vremenske prilike se drastično menjaju svakih
par dana, a period stabilizacije je izostao.
Na promene su posebno osetljivi srčani
bolesnici, astmatičari, reumatološki pacijenti
i oboleli od migrene.
Porast temperature vazduha, praćen
padom atmosferskog pritiska, izaziva širenje
krvnih sudova na periferiji tela i pad krvnog
pritiska, što za posledicu ima pospanost,
hronični umor, bezvoljnost i anksioznost.
Ovu promenu intenzivno osećaju osobe sa
niskim krvnim pritiskom, kod kojih se javlja
iznenadna malaksalost. U ovom slučaju
preporučuje se smanjenje kretanja,
odmor i hidratacija.
24
BETTY magazin
oktobar 2014.
Kod pacijenata koji piju terapiju za visok krvni pritisak, atmosferski uslovi mogu pojačati
dejstvo terapije, što je praćeno drastičnim
sniženjem arterijskog pritiska i pojavom
otoka ekstremiteta. Stoga, pacijentima koji
piju antihipertenzive savetuje se konsultacija
sa lekarom ili farmaceutom radi korigovanja
doze leka u danima kada klimatski faktori
osciliraju.
Nagli pad temperature, koji može biti
drastičan za samo 48h, obično je praćen naglim porastom krvnog pritiska, nesanicom,
uznemirenošću i otežanim disanjem. Studije
kažu da iznenadni pad temperature od oko
10⁰C izaziva porast krvnog pritiska od 3 do 6
mm živinog stuba, pri čemu porast od samo
2 mm živinog stuba višestruko povećava
mogućnost infarkta ili moždanog udara. Preporučuje se tuširanje naizmenično toplom i
hladnom vodom, radi stabilizacije pritiska na
vremensku promenu.
Relativna vlažnost vazduha nekad
dostiže vrednosti i preko 90 odsto. Tada je
proces hlađenja tela isparavanjem preko
znoja minimalan, što, posebno leti, izaziva
toplotni šok za organizam, otežava dah i
kretanje. Dodatno, onemogućen je proces
prirodne detoksikacije znojenjem. Studije
ukazuju da vlažnost vazduha iznad 40 odsto
značajno povećava incidencu moždanog
krvarenja, tako da se tokom vlažnih dana
preporučuje boravak u suvim klimatizovanim prostorijama.
U periodu koji nam predstoji savetuje se što
više odmora i relaksacije. Osetljivim osobama se ne preporučuje izlazak iz kuće u ranim
jutarnjim i kasnim večernjim satima. Tokom
suvih i toplijih dana savetuje se šetnja ili
blaga fizička aktivnost. Svež vazduh pružiće
plućima dovoljno kiseonika i lakšu adaptaciju na vremenske promene. Preporučljivo je
konzumirati što više svežeg voća i povrća i
time pojačati vitaminski status organizma.
Vreme je varljivo, te ne smemo ništa ostaviti
slučaju, uvek treba biti spreman. Iako nam
sledi period kišobrana i kabanica, valja imati
na umu da je sunce uvek negde iza oblaka
i ako nam dozvoli bar jedan topao i sunčan
dan, treba ga iskoristiti.
zdravlje
www.betty.rs
25 saveta
ZA BRIGU O DEMENTNOM ČLANU PORODICE
Kada bliska osoba boluje od nekog oblika demencije, porodica se susreće sa različitim fazama bolesti,
promenama ponašanja bolesnika i otežanim svakodnevnim funkcionisanjem, u kojima prilagođavanje
na novu realnost i pridržavanje pravilima ima važnu ulogu
Fatima Mujkić
okolinu treba prilagoditi da se lako može
očistiti.
19. Kod gubljenja osećaja za toplo i hladno,
treba voditi računa da se ne serviraju suviše
topla ili suviše hladna jela.
1. Budite svesni da gledanje voljene osobe
koja ima probleme sa pamćenjem, orijentacijom, koja se neprikladno ponaša,
halucinira, ima paranoju ili je nasilna, izaziva
stres i pojačane emocije, pa je bitno da se
naoružate strpljenjem, saosećajnošću i
razumevanjem.
2. Prolazićete kroz različite faze tuge, krivice,
besa i šoka.
3. Planirajte vaše vreme i ne zapostavljajte
druge članove porodice i obaveze.
4. Održavajte emotivni i fizički kontakt s
9. Komunikaciju prilagođavajte stadijumu
bolesti, kao i prostor.
10. Pomozite bolesniku da sačuva dostojanstvo, da se oseća sigurno i zaštićeno.
11. Držite se svakodnevne rutine oko lične
higijene.
12. Ako bolesnik hoda, ta funkcija treba što
duže da se očuva, preporučuje se svakodnevno šetanje, uz pratnju, da se pacijent ne
izgubi.
13. Mislite na bezbednost obolelog u kući i
obolelom osobom.
mogućnost da negde odluta.
6. Ako ikako možete, ne menjajte životnu
15. Koristite obuću koja se lako obuva i
zakopčava, ne klizi, ne žulja.
5. Upoznajte se sa tokom bolesti i pratite
reakciju na lekove.
okolinu (selidba, promena enterijera), jer
može da izazove konfuziju prostorne i vremenske orijentacije.
7. Vežbajte neverbalnu komunikaciju jer će
razvojem bolesti biti od velikog značaja.
8. Pacijenti mogu da komuniciraju gestikulacijom, disanjem, mimikom, držanjem tela,
kontaktima očima, pa je bitno da porodica to
prepozna i prihvati kao način govora.
14. Bitno je da oboleli uvek ima na sebi neku
identifikaciju (narukvica s ličnim podacima).
16. Podstičite samostalno oblačenje, hranjenje i uzimanje tečnosti.
17 Ishranu prilagođavajte stadijumu bolesti
(kašasta hrana kod otežanog gutanja).
18. Hranu servirajte tamo gde je obolela
osoba navikla da jede. Ako zbog poremećaja
koordinacije prosipa ili razbacuje hranu,
20. Ako bolesnik ne hoda, nepokretan je,
opasnost od dekubitisa rešava se masažom
i menjanjem položaja tela na dva sata, zategnutom posteljinom (i mali nabori izazivaju
velike probleme). Krevet treba da bude
dostupan sa svih strana.
21. Obolelom treba menjati položaj, te podmetati jastuke pod leđa i noge, jer često stoji
ili sedi u nefiziološkom položaju (pogrbljeno, trup nagnut napred), a nepravilan položaj izaziva umor mišića i bolove u nogama,
leđima, vratu i glavi, te smetnje kod disanja
i probave.
22. Sprovodite vežbe istezanja ruku i nogu,
te razgibavanja zglobova.
23. Ako više niste u mogućnosti da se starate
o obolelom, ili ne možete da pružite odgovarajuću negu, informišite se o domovima za
stara lica koja podržava socijalno osiguranje
(ako finansijski ne možete da podnesete
izdatke).
24. Smeštanje obolelog u dom ne znači da
nećete biti uključeni u negu i brigu.
25. Pripremite se da odlazak u dom može
da poveća konfuziju i dezorijentisanost, jer
oboleli više ne može da obrađuje informacije kao pre. Ako je ikako moguće, smestite
obolelog u dom dok još shvata i može da
razume zašto je to potrebno.
biljke
Znak ljubavi,
rađanja i besmrtnosti
www.betty.rs
Malus domestica Borkh. –
jabuka
Prof. dr Radiša Jančić
U helenskoj mitologiji Afrodita i Apolon su predstavljeni
s jabukom u ruci, a Eros kako ih iz korpe prosipa
Bojom i slašću navodi na greh
r
Jabuka je verovatno jedna od prvih voćaka
koje je čovek počeo da gaji, i to svakako važi
za Evropljane. Poznati su nalazi fosilizovanih semena jabuke iz neolitskog perioda.
U svakom slučaju, jabuka je selekcionisana
(Ma
Jabuka je drvo visoko 8-10 m, sa vrlo širokom krunom. Mlade grane su dlakave. Listovi su naizmenično raspoređeni, jajastog su
oblika i obrasli mekim dlakama, a po obodu
malo nazubljeni. Cvetovi su u gronje sakupljeni. Cvetna loža i čašični listići su vunasto
dlakavi. Krunični listići su beli ili ružičasti, ili
na spoljnjoj strani ružičasti, a na unutrašnjoj
beli. Ispod kruničnih listića nalazi se veliki
broj prašnika. Tučak je sa pet, pri osnovi,
manje-više sraslih stubića. Plod je jabuka –
pomum (lažna koštunica kod koje mesnata
i razrasla cvetna loža oblaže plod i sa njim
srasta u jedinstvenu tvorevinu, sa ostacima
čašice i prašnika na vrhu). Cveta od aprila
do maja. Raste na dubokim rastresitim
zemljištima u nizijskom i brdskom pojasu.
Gaji se, ne uspeva u tropima.
– M. sylvestris Miller i dlakavolisna jabuka
– M. dasyphylla Borkh. Firentinska jabuka je
korisna samo kao dekorativna vrsta.
u sorte onakve kakve su danas poznate
pre oko 4000 godina. U Starom Rimu su bile
poznate 22 sorte jabuke. Sve pitome sorte
domaće jabuke (preko 10.000) su hibridnog
porekla od divljih vrsta: Malus sylvestris,
M. dasyphylla, M. pumila, M. prunifolia, M.
baccata.
U samonikle spada i firentinska jabuka – M.
florentina (Zucc.) Schneider, divlja jabuka
Najčešće dve pominjane priče iz helenske mitologije
u kojima jabuka igra važnu ulogu su:
Priča 1: Boginja Zemlje, Gea stvorila je prvo
drvo jabuke namenivši ga za venčani poklon
boginji Heri. To drvo zlatnih jabuka čuvale su
tri boginje Hesperide.
Priča 2: Na venčanju Peleusa i Tetis, Eris, boginja razdora, poslala je zlatnu jabuku
kao poklon najlepšoj među boginjama. Afrodita, Hera i Atina smatrale su da poklon
pripada jednoj od njih. Zevs je da bi izbegao da on odluči koja je najlepša odnosno kojoj poklon pripada, zato zadužio princa Parisa koji je, bez razmišljana, jabuku predao
Afroditi. Što se, naravno, odrazilo na njegovu sudbinu.
U Srednjevekovnoj simbolici, jabuka bojom i slašću navodi na greh.
Jabuka se vrlo često daje kao dar, ili kao ponuda, ili kao dokaz ljubavi i prijateljstva.
26
BETTY magazin
oktobar 2014.
Divlja jabuka je odlična podloga za gajene
sorte. Njeno drvo se koristi u stolariji,
tokarstvu, za furnire; ima beličastu beljiku
i crvenkastu srčiku, male je trajnosti. Od
njenih plodova se pravi sirće.
:
čicu ,
jabu ečicu
dih - za d ost,
osa
d
Ja p onodu - mla t...
Raz rcima rados )
Sta laru – tajeva
Vrt ina Cve
Jabuka je jedna od najrasprostranjenijih voćki u svetu. Poznato je više od
25 vrsta samo na severnoj hemisferi.
Dlakavolisna jabuka je medonosna i
dekorativna vrsta. Drvo se koristi u
stolarstvu. Plodovi su jestivi.
Plodovi jabuke su, zahvaljujući
tome što se mogu prilično lako
čuvati, do početka 20. veka bili
praktično jedino voće dostupno tokom
zimskih meseci. Jabuke se mogu sušiti,
preraditi u džem, kandirati, od njih se pravi
sok, dobija se sirće, jabukovača. Sirup od
jabuka se dodaje hlebu, cigaretama, duvanu
za lule, da bi ovi proizvodi zadržali odgovarajuću vlažnost.
Pored ploda drveta jabuke, prave jabuke,
postoje još i „jabuke", plodovi koji pripadaju raznorodnim vrstama: gorka jabuka
(Citrullus colocynthis – vrsta lubenice),
persijska jabuka (breskva – Prunus persiaca,
tako je Aleksandar Makedonski zvao ovu
voćku), japanska jabuka (kaki – Diospyros
kaki), kešu jabuka (indijski orah – Anacardium occidentale), šećerna jabuka (anona
– Annona squamosa), medijska jabuka (ime
koje su koristili u antičkom Rimu za citron–
Citrus medica), ljubavna jabuka (paradajz
– Solanum lycopersicum), bodljikava jabuka
(tatula – Datura stramonium)...
Heleni predstavljaju Afroditu s jabukom u
ruci, a isto tako se i Apolon viđa s jabukom u
ruci. Kod njih se vidi Eros kako iz korpe sipa
jabuke, znak ljubavi, rađanja i besmrtnosti.
Pesnikinja Safo upoređuje devojku s jabukom. U mnogim kulturama se kaže za mladu
devojku da je „zelena” ili „rumena jabuka”.
nutricionista
www.betty.rs
SIR
Koristan za kosti i zube
Saša Kovijanić Dimić
Mladi sir ima manje masnoće, niskokaloričan je i bogat proteinima, kalcijumom, cinkom i vitaminima A i B, preporučuje se deci u
razvoju i odraslima za prevenciju osteoporoze i redukciju stresa
Veruje se da su sir, oko 3000 godina pre
nove ere, prvi proizveli nomadi u centralnoazijskim plemenima, slučajno, tako što
se mleko, čuvano u kesama od životinjskog
buraga, usirilo pod uticajem fermentacije.
Kasnije su stari Grci i Rimljani proizvodnju
sira pretvorili u umetnost. Sir su proslavili
Francuzi i Italijani, s tim što prvima nijedan
ozbiljan obrok ne može da prođe bez ovala
sa sirevima, a Italijani skoro da nemaju jelo
bez sira. Rusi su prvi počeli da prave slatka
testa sa sirom, a Nemci usavršili.
Danas je sir jedna u nizu „satanizovanih”
namirnica od strane stručne javnosti. Zbog
visokog sadržaja masnoća smatra se rizičnim, jer podiže nivo lošeg holesterola i
triglicerida i time doprinosi zakrčenju krvnih sudova, a kuhinjska so, koja je ujedno
i jedini aditiv u siru, takođe je nepoželjna
jer utiče na povećanje krvnog pritiska.
Istovremeno svi pamtimo savete naših
baka da je koristan za zube i kosti. Konačno, i naučnici su se po poslednjim istraživanjima složili da je sir ipak zdrav i to: u
poboljšanju koštane strukture, očuvanju
zdravlja zuba, prevenciji kancera i prevenciji osteoporoze.
Sir, kao i mleko, sadrži visok nivo kalcijuma, koji je koristan za zube, te nizak nivo
laktoze i to srazmerno niži što je sir zreliji.
Kriška sira nakon obroka doprinonosi
zdravlju zuba sprečavajući stvaranje zubnog plaka, a samim tim i razvoj karijesa
jer podiže pH vrednost u ustima te na taj
način redukuje izloženost zuba kiselinama.
Sir se u Francuskoj servira posle glavnog
obroka i uz vino, jer se u njemu nalazi salicilna kiselina, koja razgrađuje masnoću
i snižava nivo holesterola u krvi, a deluje
i kao rastvarač čestica koje se u njoj
nalaze.
Mladi sir ima manje masnoće,
niskokaloričan je i bogat proteinima, tako da se preporučuje deci u
razvoju. Osim kalcijuma, sirevi sadrže
vitamine A i B12, fosfor i cink. Proteini,
kalcijum i vitamini B grupe korisni su za
Plavi sir
Poznato je da Francuzi uživaju u „nezdravim” delikatesima, a opet su među nacijama
s najnižom stopom kardiovaskularnih
bolesti. Jedan od odgovora možda leži u
konzumiranju velike količine plavih sireva.
Ispostavilo se da se u plavim sirevima
(poznati i kao „buđavi”) tokom procesa
zrenja oslobađaju antinflamatorne hemijske
supstance koje povoljno utiču na srce i
poboljšavaju zdravlje želuca i kože, uz to
mogu da uspore razvoj artritisa i pojedinih
znakova starenja. Naravno, plavi sirevi nisu
nikakav čudotvorni eliksir mladosti, ali ako
ste ipak ljubitelj plavih sireva, eto dobrog
opravdanja.
prevenciju i lečenje osteoporoze, jer utiču
na povećanje gustine kostiju. Sirevi sadrže
konjugovanu linolnu kiselinu i sfingolipide,
koji služe u prevenciji karcinoma, takođe
su borci protiv stresa. Preporučuje se večernji obrok sa sirom jer je kazein, glavni
protein iz sira, vrlo bogat triptofanom,
aminokiselinom koja redukuje stres
i izaziva pospanost.
Sveži, mladi beli, kravlji i kozji sirevi popularni su među onima koji redovno treniraju
i paze na telesnu težinu jer imaju relativno
malo masnoća, ali zato obiluju proteinima.
Sveži mladi kravlji, ovčiji ili kozji sir zdrava
je namirnica koju bi svi trebalo da konzumiraju. Oni koji redovno konzumiraju
sireve, ne treba da se plaše problema rasta
i razvoja kao ni osteoporoze.
sport
www.betty.rs
Igra za poštovanje
Ivan Tešanović
„Hvatajući ili bacajući loptu, čovek se ne samo produžuje i raste nego i preobražava: biva drugačiji, lakši i lepši, prevazilazi sebe, približava se bestežinskom
stanju i visinskom letu, trijumfu svoga tela i, u isto vreme, pobedi nad njim...”
Ivo Andrić, pisac i nobelovac
K
men. Ovaj kanadski lekar je
želeo da održi kondiciju svog
fudbalskog tima u jednoj
školi u Masačusetsu (danas
Springfild koledž), gde je
radio kao profesor fizičkog
vaspitanja. Hteo je da osmisli
neku zanimljivu igru u zatvorenom prostoru tokom zime.
Bile su mu potrebne dve
nedelje da napiše osnovna
pravila, a naziv „basketball"
Nejsmitu je predložio jedan
učenik. Ta igra više je ličila na
rukomet nego na današnju
košarku, ali su osnove ostale iste i danas dva tima, jedna lopta i dva koša. Nejsmit je
dve drvene korpe za breskve prikovao za
ošarka je našla svoje mesto
i u Andrićevim „Znakovima pored
puta". Ni on nije ostao imun
na lepotu i genijalnost ove
igre. A genijalne stvari
često nastaju slučajno,
samo deluju komplikovano,
a zapravo su vrlo jednostavne. Za košarku je „kriv”
jedan fudbalski trener.
Doktor Džejms Nejsmit nije
ni slutio da će jednog jesenjeg popodneva te 1891. godine
sasvim slučajno promeniti svet
sporta i stvoriti globalni feno-
zid balkona u sali za fizičko, i košarka
je rođena. Prva zvanična košarkaška
utakmica odigrana je 2.03.1892.
godine između studenata i nastavnika Springfild koledža. Studenti su
pobedili sa 5:1, a na tribinama je bilo
preko 200 gledalaca.
Pobednici
Na ovogodišnjem svetskom prvenstvu u košarci, koje se igralo u Španiji,
reprezentacija Srbije pokazala je odličnu igru i osvojila srebrnu medalju
Srbija je oduvek bila zemlja košarke. Od raspada SFRJ, u vitrinama našeg nacionalnog saveza su jedno srebro sa
Olimpijskih igara, dva svetska zlata, tri zlatne, jedna srebrna i jedna bronzana medalja sa Evropskih prvenstava.
Najuspešnija reprezentacija je selekcija SAD. Amerikanci samo četiri puta nisu osvojili zlato na Olimpijskim
igrama, i svega jednom nisu bili na pobedničkom postolju.
Prema istraživanju Forbsa 30 timova NBA lige vredi 19 milijardi dolara. Prošle godine klubovi su ostvarili profit
od skoro milijardu i po dolara samo na prodatim ulaznicama.
Najbolji igrač svih vremena je, po mnogima, Majkl Džordan, koji kaže: „Košarkaška igra je za mene sve.
Moje utočište, mesto gde sam uvek odlazio kada mi je bio potreban mir. To je bilo mesto intenzivnog bola i
najdubljih osećanja radosti i zadovoljstva. To je veza koja je vremenom evoluirala i podarila mi najveću ljubav i
poštovanje za igru.”
28
BETTY magazin
oktobar 2014.
sport
www.betty.rs
Danas, širom sveta, registrovano je preko 400
miliona igrača, i košarka je jedna od najvećih
sportskih porodica sa preko 200 zemalja pod
okriljem FIBA.
Trening i fizička
sprema
Prvi košarkaški koraci prave se
sa 7-8 godina. Postoje i programi
rada sa mlađom decom, ali nije kasno i
ako se počne sa 12 godina. Profesionalni
košarkaši odlaze u penziju u proseku sa 35
godina.
Uzrečicu da nikada nije kasno, potvrđuje i primer Tima Dankana, četvorostrukog šampiona
NBA lige. Dankan je ozbiljno trenirao plivanje
i san mu je bio da postane deo olimpijskog
tima SAD-a. Međutim, uragan je uništio jedini
bazen u njegovom gradu, pa je bio primoran da
trenira u okeanu. Zbog velikog straha od ajkula
ubrzo napušta plivanje, i tek na koledžu počinje
da se bavi košarkom. I danas je jedan od najboljih centara NBA lige.
U mlađim kategorijama trenira se sa manjim
loptama, na nižim koševima i treninzi više podsećaju na igru i zabavu. Od 11-te godine igra se
Božidar
Babović
Prvi uslov za uspešno bavljenje košarkom su
fizičke predispozicije, pre svega visina i dužina
ekstremiteta. Kroz treninge se zatim razvijaju motoričke sposobnosti, kao što su brzina,
eksplozivnost i snaga. Ali, ono što razlikuje
vrhunskog košarkaša od ostalih je karakter.
Snažna volja, upornost, istrajnost na treninzima
i otpornost na stresne situacije tokom utakmice
su najvažnije košarkaške osobine. Kao i u svakom sportu
talenat je 20 odsto, a ostalo
je rad i samodisciplina.
1.60 m
Pravila su se menjala i prilagođavala vremenu, ali osnovni rekviziti su, i danas, lopta i
teren, a oprema - šorts,
majica i patike. Ono
što košarku čini
privlačnom je njena
dinamika i brzina
igre. Tempo je
strahovit, rezultat
se menja iz
minuta u minut,
i utakmice su
često neizvesne
do samog kraja.
Profesionalne
košarkaše, osim
visine i snage,
odlikuje i inteligencija. Košarka
je igra na malom
prostoru, brza,
i stoga zahteva
brzo razmišljanje.
Igrač u deliću sekunde mora da odluči, da li će krenuti
u dribling, dodati
loptu ili šutnuti
na koš. I sve to isto, već u sledećem
minutu.
sa „pravim" loptama i na standardnim terenima.
Trenira se četiri puta nedeljno po sat vremena.
Treninzi su podeljeni na kondicione i taktičke
segmente, i na individualni rad. Kondicioni
treninzi podrazumevaju vežbe snage i atletske
vežbe. Taktika je možda i najvažniji deo jer uči
timskom radu, dok se individualnim radom
vežbaju pozicije u timu.
2.31 m
Igra se vrlo brzo proširila van granica Amerike.
U Evropu je stigla početkom 20-tog veka, a u
Srbiju 1923. Međunarodna košarkaška federacija (FIBA) osnovana je 1932. godine u Ženevi, a košarka je prvi put uvrštena u program
Olimpijskih igara u Berlinu 1936. U tom prvom
velikom finalu SAD je savladala Kanadu sa 19:8.
Medalje pobednicima uručio je „otac" košarke,
dr Džejms Nejsmit.
Bavljenje košarkom ravnomerno razvija sve grupe
mišića. Zbog brzine igre i
promene ritma, podjednako
se razvijaju mišići koji vrše
pokret i oni koji pokušavaju
da ga zaustave. Pogrešno je
uvreženo mišljenje da košarkaški treninzi stimulišu rast.
Genetske predispozicije su
jedine koje određuju visinu
košarkaša. Profesionalni košarkaši uglavnom su viši od
1,90 m, žene od 1,75 m.
Najviši aktivni košarkaš na
svetu, trenutno je Englez Pol
Sturges koji je visok neverovatnih 2,31 m. U NBA ligi
visinom dominira Tanzanijac
Hašim Tabit sa 2,21 m, a u
Evroligi protekle sezone, najviši je bio igrač
Crvene zvezde Boban Marjanović sa 2,22 m.
Najniži košarkaš u NBA ligi bio je Tajron Bogs.
Iako visok svega 1,60 m, proveo je 14 uspešnih
sezona u najjačoj košarkaškoj ligi sveta.
Jedan od najvećih košarkaša sa ovih prostora,
Dražen Petrović, je nakon timskog treninga,
ostajao satima i radio na elementima igre koji
su ga kasnije odveli u legendu ovog sporta.
Trenirao je u mraku, driblao stolice, i šutirao
preko 700 puta. Njegovi treneri kažu da nije bio
šuterski tip. Imao je malu šaku, kratke i malo
deblje prste. Ali, treninzima i upornošću je
uspeo da postavi standarde koji su mnogima i
dalje nedostižni.
Povrede
Upravo zbog visine, najčešće povrede u košarci
su vezane za donje ekstremitete i zglobove. U
najvećem broju slučajeva stradaju ligamenti
skočnih zglobova i kolena.
Košarka je idealan sport za rekreativce. Ulični
basket i igra „tri na tri" je najpopularniji i najjeftiniji sport.
Mladi košarkaš Božidar Babović je sa pet godina počeo sa
prvim treninzima. Otac ga je
odveo na trening u obližnju
osnovnu školu i 14 godina
kasnije, Božidar i dalje trenira.
U međuvremenu je prošao
sve kategorije KK Partizan, i
osvajao titule prvaka države
u pionirskoj, kadetskoj i
juniorskoj konkurenciji. Stigao
je i do standardnog člana juniorske reprezentacije Srbije.
Promenio je više od deset
trenera od početka svoje
karijere, i od svakog je, kako
kaže, nešto naučio. Divio se
potezima Predraga Danilovića, i u njegovom dresu je
dolazio na treninge. Božidar
igra na poziciji beka šutera,
što podrazumeva stotine i
stotine šuteva na treninzima.
Svaki dan trenira skoro već
15 godina. Ujutru kreće sa
vežbama u teretani, a zatim
nastavlja sa individualnim
treningom tehnike i šuta.
Uveče ima još jedan trening,
sa čitavim timom. Između
treninga su školske obaveze,
a vreme za druženje se nađe
povremeno. Sve su to velika
odricanja, kaže Božidar, i
nada se da će se sav taj trud
isplatiti. Njegova želja je da se
afirmiše u evropskoj košarci.
Svojim vršnjacima poručuje
da bavljenje sportom ljude
čini boljim.
oktobar 2014.
BETTY magazin
29
BETTY radionica
www.betty.rs
NAPRAVITE
TABLU
ZA PISANJE
Ana Nikolić-Mladenović
Umesto ispisanih cedulja zakačenih za frižider, kućne poruke se mogu ostavljati i na tabli za pisanje, kredom, po sistemu piši-briši. Tabla za pisanje
može da posluži i deci za crtanje i rešavanje matematičkih zadataka „baš
kao u školi“, ali i odraslima za dnevnu razmenu informacija.
Postoje dva načina da u kućnoj režiji
napravite tablu za pisanje, koja nije samo
funkcionalna, već i prostor čini zanimljivijim. Prvi je da nabavite specijalnu farbu
koja se nanosi na drvo, a drugi je da kupite
posebnu, samolepljivu foliju u nekoj bolje
opremljenoj prodavnici tapeta, pa je
fiksirate za površinu koju ste odabrali, zid,
vrata, deo kuhinjskog ormarića, frižider,
30
BETTY magazin
oktobar 2014.
garderober i tako dalje, ideja je bezbroj.
Mi smo odabrali staru, uokvirenu plutanu tablu, rešeni da joj damo novi izgled i
namenu.
1. Treba vam daska ili stara plutana tabla,
metar, crna ili tamnozelena samolepljiva
folija po kojoj može da se piše kredama,
makaze i naravno krede i sunđer.
2. Izmerite širinu i dužinu potrebne povr-
šine i isecite makazama.
3. Pažljivo odstranite zaštitni papir sa
poleđine samolepljive folije.
4. Samolepljivu foliju spustite na površinu i „ispeglajte“ dlanovima, da bi isterali
mehuriće vazduha.
5. Slobodno isprobajte tablu crtajući i pišući kredama, kao i sunđer za brisanje.
6. Okačite tablu na zid.
fitnes
www.betty.rs
Joga
Vežbe za psihofizičko zdravlje
Lejla Begović
Disanje i pokreti su sinhronizovani, a vežbanje blagotvorno za poboljšavanje
opšteg stanja organizma, kondicioniranje, zatezanje i jačanje mišića,
te oslobađanje od stresa
Joga se u zemlji porekla, Indiji, upražnjava
hiljadama godina s ciljem postizanja
harmonije fizičkih radnji, emocija i misli, o
čemu govori i etimologija same reči, koja
na sanskritu znači „ujediniti“, pa se zato
predstavlja i kao sredstvo za postizanje
„jedinstva tela, srca i uma“. Međutim,
u zapadnoj varijanti, različiti filozofski
aspekti joge nisu uvek prisutni, već se
ova drevna veština koristi za poboljšanje
opšteg stanja organizma, kondicioniranje,
zatezanje i jačanje mišića, mršavljenje,
opuštanje i oslobađanje od stresa.
Joga se pokazala dobrim metodom i u
psihoterapiji, kao sistem relaksirajućih
vežbi, a njene pozitivne aspekte koriste i
sportisti i umetnici za postizanje vrhunskih
rezultata, jer podstiče samopouzdanje i
uspostavljanje emotivne ravnoteže. Takođe,
joga je psihofizička veština koju mogu
Mačka
da upražnjavaju ljudi svih godišta, i stari
i mladi, pa se njen značaj proširio kada
se pokazalo da daje dobre rezultate i u
radu s decom sa posebnim potrebama, te
osobama trećeg doba. Dobre osobine joge
su i što za vežbanje ne zahteva nikakve
posebne uslove ni rekvizite i što može
da se radi svuda i u svakom prostoru,
samostalno, ili sa instruktorom.
Za početnike
Tokom izvođenja joga vežbi, bilo da su u
stojećem, sedećem ili ležećem stavu, fokus
je na pokretima, disanju i brojanju. Disanje
i kretanje su sinhronizovani, udah počinje
i završava se jednim pokretom, kao i izdah.
Joga traži strpljenje, poznavanje i poštovanje
tela, postepeno podizanje granica. BETTY
magazin vam predlaže tri vežbe za
početnike, koje su posebno dobre za žene.
Joga vežba „mačka” reguliše menstrualni ciklus, isteže
kičmeni stub, mišiće stomaka i leđa, gradi gipkost. Izvodi
se tako što sednete na pete, blago razdvojenih kolena,
pa se spustite na ruke u položaj mačke, tako da su ruke
i noge paralelne. Glava je u položaju nadole, u nivou sa
leđima. Udahnete i savijate glavu unazad i leđa nadole,
kao da hoćete da stomakom dodirnete pod. Sa izdahom
savijate glavu ka unutra, tako da bradom dodirnete
grudni koš, a leđa uvis. U oba položaja treba blago
izvijati karlicu. Vežbu treba ponoviti pet do 10 puta.
Kobra
Vežba „kobra” je blagotvorna za regulisanje apetita,
prilikom izvođenja blago se masiraju jetra i bubrezi.
Blagotvorno deluje na ginekološke probleme žena
i menstrualni ciklus. Izvodi se tako što legnete na
stomak, spojenih i ispruženih stopala, s šakama u
nivou ramena, s laktovima uz telo i čelom na podu.
Istovremeno s udahom, treba dizati glavu nagore,
pa grudni koš i stomak, ali tako da kukovi ostanu na
podu. S izdahom se telo spušta u prvobitni položaj.
Vežbu treba ponoviti pet do sedam puta.
Zec
Vežba „zec” opušta nervni sistem,
umanjuje stres i smiruje. Treba sesti
na pete s blago razdvojenim kolenima,
spustiti trup na butine i čelo na pod. Ruke
su ispružene i opuštene na podu. Telo
treba da je opušteno, oči zatvorene, diše
se kroz nos. Ovaj položaj liči na položaj
fetusa i stvara osećaj sigurnosti.
posetili smo...
www.betty.rs
U Karađorđevoj ulici još uvek su vidljivi tragovi potencijalnog
beogradskog metroa za koji su inženjeri Gugl i Gal tražili 1883.
dozvolu za gradnju, te ostaci podzemne „železnice”
kojom se roba prevozila od Savskog pristaništa do
laguma ispod Kosančićevog venca
Sofija Živković
Beograd je jedno od najstarijih naselja
Evrope, sa divnom simbolikom bele boje u
nazivu imena. Grad-feniks, večiti stradalnik, rušen je oko 40 puta. Vidljivi sloj grada
označen je turističkim mapama i vodičima,
ali on ima i nevidljive nivoe, vremenske i
prostorne, istražene i neistražene. Zoran
Nikolić, arheolog, napisao je knjigu „Beograd ispod Beograda”, gde je objedinio
sva svoja istraživanja i ljubav prema gradu
kome je pokušao da dopre do srži, mameći
čitaoce na putovanje kroz tamni vilajet, ili
zemlju čuda.
Mi putovanje
počinjemo
jednim
sećanjem:
studentska
žurka u Andergraundu,
klubu ispod
Kalemegdana
(ili starinski rečeno:
Kalimegdana).
Poručite piće,
sednete, čuje
se preglasna
muzika. Nalazite
se u lagumu, a niste razmišljali mnogo o
tome. Ušli ste u lagum, prokopan u doba
Austrijanaca. To je više od žurke! Taj ulazak
u diskoteku inspirisao je na mnoga čitanja
o podzemlju Beograda. Ne samo Andergraund već i klub Lagum, na Zelenom vencu.
Oba kluba se nalaze iznad nekadašnjih
laguma. „Andergraund'' ima izuzetnu
istoriju: iz magacina se ulazi u dva hodnika,
jedan ka francuskoj ambasadi, drugi ka
Pobedniku, koji su, nažalost, blokirani.
Legenda kaže da se sve ovo vezuje za 1440,
kada je bila bitka između Turaka i Ugara,
pa je sultanov pomoćnik naredio da se
iskopa lagum kako bi se lakše prodrlo do
grada.
32
Današnji klub „Lagum” je posle bio i sklonište od nemačkih štuka, a prokopan je u 18.
veku. Tu je postojao i bunar pijaće vode,
po mnogim sećanjima starih. Zanimljivo
je da tog bunara više nema, ali da se ipak
ne može reći da je sve samo legenda jer se,
kako navodi Zoran Nikolić, pojavila gospođa koja je posle rata napustila Beograd
i otišla u Pariz, i došla da se još jednom
BETTY magazin
oktobar 2014.
napije vode iz tog bunara...
Vinski podrumi
Savamale
Čitava Karađorđeva ulica nudi
lagume, a ima ih 13. Na svu sreću,
Savamala je oživljena vrlo intenzivno, pa neke turističke ture uključuju posetu i vinskim podrumima
gde se može degustirati vino. To
je atrakcija koju mnogi Beograđani ne znaju, a
zaista je vrhunski
ugođaj. Naravno,
to možete iskusiti
i ako poznajete
nekog od članova
Društva ljubitelja
i starosedelaca
Savamale, ljudi
poput Tomice
Spasića koji je
uvek srdačno
raspoložen
da vas ugosti i
otkrije tajne svog kraja.
Za lagume se posebno vezuje zanimljiva priča o potencijalnom beogradskom metrou, koji bi, da je izgrađen, bio
prvi metro u Evropi. Inženjeri Gugl i Gal
tražili su 1883. dozvolu za gradnju.
Tragovi podzemne „železnice''
vidni su u Karađorđevoj, gde se
roba prevozila od savskog
pristaništa do laguma ispod
Kosančićevog venca.
Lagumi su inače služili kao magacini, pa je morala postojati i ventilacija.
Zato su mnoge kule na koje nailazimo
ispod Kosančićevog venca, a za koje
mislimo da su ostaci puškarnica ili slično,
zapravo nekadašnji otvori kojima je ulazio
vazduh u te prostorije. I danas postoji
dizalica za robu, par metara od Brankovog
mosta.
Što se tiče podzemnih hodnika, koje je nezahvalno pobrajati sve jer ih ima izuzetno
mnogo, pomenućemo one najupečatljivije.
Najstarije zdanje u Beogradu potiče iz 18.
veka, a u pitanju je kuća u Dušanovoj 10.
Dušanova ulica bila je najvibrantnija ulica
u mnogim epohama, a
i sada je zadržala taj duh
jedne od glavnih beogradskih
ulica. Ispod kuće na broju 10,
Nemci su tokom Drugog svetskog
rata tražili nešto. Ne zna se pouzdano šta, ali svakako je u doba austrijske
vladavine Beogradom ovaj deo grada bio
povezan podzemno sa komandanturom,
ili Pirinčanom, odnosno dvorom princa Eugena Savojskog. Dakle, priča o podzemnim
hodnicima nije puki mit.
U Jovanovoj broj 3 postojala je piljarnica
gde su se prodavale rashlađene lubenice,
a vlasnik ih je hladio u podrumu, dosta
dubokom, u kome je bilo i puno vode. U Jevrejskoj 17 takođe postoji podzemni tunel,
posetili smo...
www.betty.rs
OD GA
RD
OŠ
A
ere, na potezu oko Cvetkove pijace. Taj deo
grada su posle preuzeli Austrijanci i Turci i
proširili ga. Od vodovoda su ostajale kule, a
najviša među njima bila je Terazije, kako se
i danas naziva ovaj deo grada.
DO
LEMEGDANA
KA
Vode ispod Beograda brojne su, a nalazili
su ih graditenji hotela Slavije, Parka,
Moskve, Beograđanke, Palate Albanije,
Narodne banke. Ispod Pozorišta na
Terazijama nalazilo se jezero i jedna
lucidna konferencija za štampu
držana je iz čamca.
Izvora vode ima u Kneza Miloša
35, a bunara toliko, da je čak i jedna ulica, sadašnja Prote Mateje,
nosila ime Bunarska. Nalaze se i
u zgradi stare Vojne akademije
u Savamali, te dvorištu nekadašnjeg
hotela London.
Rudnik na
Tašmajdanu
tu je ona duž Tadeuša Košćuška, potom u
Majke Jevrosime gde su nađeni sarkofazi,
ali i ona na Bulevaru. Rimljani su sahranjivali mrtve uz velike drumove, a današnji
Bulevar kralja Aleksandra bio je nekada
važna saobraćajnica koja je spajala Singidunum i Kostolac, glavni grad provincije
Mezije.
Jedno tursko groblje nalazilo se i na
današnjem Studentskom trgu, a bilo ih je i
oko svake džamije koja je nekad postojala. Batal džamija bila je na mestu gde je
sada Dom Narodne Skupštine Republike
Srbije. U 17. veku tursko groblje nalazilo
se celim potezom oko Bulevara, od Glavne
pošta, do Doma sindikata.
Stara jevrejska groblja bila su niže od
Dalmatinske i Takovske ulice, a srpska
u okolini Brankove. Postoji i mit da je
hunski vojskovođa Atila, zvani Bič božji,
sahranjen negde u Beogradu. Ima više
varijanti legende, a Zoran Nikolić je
napisao i roman „Grad tajni''. Podzemlje
Beograda inspirisalo je i književnicu Mirjanu Novaković da napiše knjigu „Strah
i njegov sluga'', čija je radnja
smeštena u beogradsko podzemlje
18. veka.
Rimski bunar
koji je, nažalost,
pokriven betonskom pločom.
Podzemni hodnici
su neiscrpna tema
i ima ih na Zvezdari,
gde je NATO posebno gađao. Na Zvezdari
je još Kraljevina počela da gradi podzemne
prostore, u slučaju napada Austrougarske.
Danas su zazidani. Vojnoistorijski arhiv bio
je smešten ovde, što govori o veličini tih
prostora...
Na
Tašmajdanu
se nalazio rudnik.
Austrougarski putopisac,
arheolog i etnolog Feliks Filip Emanuel Kanic, jedan od najvećih poznavalaca
jugoistočne Evrope, piše da je
tu bilo vrlo kvalitetne šalitre.
U vreme srpsko-turskog rata
ljudi su se skrivali u pećinama
Tašmajdana. Karađorđe je tu
smestio svoj štab.
I Vermahtova komanda je
bila ispod Tašmajdana, kao
i Lerovo sklonište. Pećine
su impozantne, a jedna se
nalazi i ispod otvorenog bazena
Sportskog centra Tašmajdan.
Prvi vodovod
Rimske nekropole
Prvi beogradski vodovod potiče još iz rimskog doba, napravljen je 85. godine nove
Znamo da su groblja najmnogoljudniji
megalopolisi, a Beograd ih ima zaista
višeslojno složenih. Od rimskih nekropola
Posle sedmogodišnje pauze, na
Kalemegdanu je ponovo otvoren
Rimski bunar, ukopan u stenovito
tlo u blizini Pobednika, koji je 1964,
prilikom posete Beogradu obišao
i slavni Alfred Hičkok, a reditelj
Dušan Makavejev baš tu snimao
ključne scene filma „Ljubavni slučaj
ili tragedija službenice PTT“.
Za Rimski bunar vezane
su mnoge strašne priče, poput
one da je tu život
izgubilo tridesetak
zaverenika na strani
Turaka, koji su po
kazni spušteni na
dno bunara, bez hrane, naoružani noževima da se međusobno
poubijaju.
Rimski bunar
je izgrađen između
1717. i 1731. godine. Pravili su ga Austrijanci, tako da nije rimski. Istini za volju
nije ni pravi bunar, već neka vrsta cisterne koja se puni površinskim vodama.
oktobar 2014.
BETTY magazin
33
Zoran Belčević
horoskop
zabava
www.betty.rs
Ovan
Bik
Blizanac
Pred vama su kraća putovanja, uglavnom u vezi s
poslom ili usavršavanjem.
Povoljan period za sklapanje braka
ili poslovnog partnerstva.
Mogući problemi u predelu
vrata i leđa.
Provodićete više vremena
u roditeljskom domu nego
inače.
Nova poznanstva, udvaranja,
simpatije.
Odlično se osećate. Mogući
problemi s kožom.
Naporan, nepovoljan
i neizvestan poslovni
period je pred vama.
Svađe s partnerom. Izbegavajte
konfliktne situacije.
Problemi zbog načina ishrane.
Rak
Lav
Devica
Promene u toku meseca.
Povoljno za ulaganje u
nekretnine.
Pazite da ne povredite kolena,
noge uopšte.
Uspeh na poslovnom
planu.
Povoljno za ulaganja u
nove ideje, renoviranje kuće ili stana
Proverite jetru.
Ne snalazite se dobro u
novonastaloj situaciji.
Oprezno s finansijama.
Mogući problemi u predelu stomaka.
Vaga
Škorpija
Strelac
Lep period za druženje sa
starim prijateljima.
Usklađeni odnosi s
partnerom.
Dobro se osećate.
Pozitivan razvoj na poslovnom planu u vašu korist.
Finansije vam zavise od
partnera. Pazite da ne preterate.
Mogući problemi u predelu grla.
Nepovoljan poslovan
period uz dosta stresa.
Partner može nehotice
da vam napravi problem.
Nervoza, razdražljivost, nesanica.
Proverite krvnu sliku.
Jarac
Vodolija
Ribe
Pozitivna novina u karijeri.
Imate jaku finansijsku
podršku.
Očekujte promenu stava
kod partnera.
Krećite se više.
Povoljan period za sve
vrste putovanja. Novi
poslovni kontakti.
Oprezno s ulaganjima
zbog konkurencije.
Izbegavajte prostorije
s ustajalim vazduhom.
Čeka vas dosta posla
koji ste sami sebi
natovarili.
Nepotrebne tenzije s partnerom
u vezi s jednim putovanjem.
Mogući problemi u predelu leđa.
21.03-20.04.
21.04-20.05.
21.06-20.07.
21.07-21.08.
23.09-22.10.
23.10-22.11.
rekli su...
21.12-19.01.
20.01-18.02.
Tri puta vode do mudrosti: razmišljanje - ono je najplemenitije;
odgoj - on je najlakši; i iskustvo ono je najneugodnije.
Konfučije
(551-479. pre n. e)
34
BETTY magazin
oktobar 2014.
Kad bi svi ljudi znali šta jedni o drugima
govore, na svetu ne bi bilo ni četvorice
prijatelja.
Paskal Blez
(1623-1662)
21.05-20.06.
22.08-22.09.
23.11-20.12.
19.02-20.03.
„Upoznaj samoga sebe" - divan je i
koristan savet; šteta je samo što se
stari nisu setili da nam pokažu kako
da se okoristimo tim savetom.
Anton Pavlovič Čehov
(1860-1904)
36
Download

VLATKO - Betty