HORG
O
ŠK
PALIĆ
KI TO
R ANJ
I PUT
JO
HEROJA
EG
ED
NARODNIH
A
IŠ
KRFS
K A
K
RS
ZE
JE
PARK
UT
KI P
JIIŠ
K AN
H
JA
ALE
K A
ITS
SPL
FA
ŽE
L E TNJ A
POZOR NI C A
A
Ho
te
l J
e
ze
ro
Ho
tel
Par
k
g
Tr
VELIK A
SA
LA
JA
TER ASA
ITSK
E
A AL
OBA L A
RE
SPL
RIJEČK A
ĐU
t
ziden
l Pre
Hote
JA
L A JOŠA VER M
EŠ A
Šetnja traje 20 minuta.
Kontak telefon: 024/602780
Ž ENSK I
ŠTR A ND
VILA KONEN
Tajanstvena vila subotičkog industrijalca Vilima Konena sakrivena je među
borovima Velikog parka. Projektovao ju je poznati arhitekta Ferenc Rajhl 1900.
godine, kasnije proslavljen po brojnim objektima secesije u Subotici. U ovoj vili
skladno su ukombinovane secesija i palićka varijanta švajcarskog stila, pa tako
odiše posebnom spiritualnošću i elegancijom.
POŠTA
Na jednoj od najboljih lokacija, uz Segedinski put, nedaleko od Vodotornja,
nalazi se jedna od najlepših vila na Paliću, ističući status i ugled njenog
prvobitnog vlasnika i graditelja, industrijalca Rafaela Hartmana. Ovaj
ugledni građanin Subotice je 90-tih godina 19. veka izgradio letnjikovac sa
najlepšim i najdekorativnijim drvenim tremom na Paliću, po ustaljenim
šablonima, sa čipkastom ornamentikom, izvedenom u ritmičkoj igri
stilizovanih floralnih i geometrijskih motiva karakterističnog ,,švajcarskog“
tipa. Danas se u ovoj skladnoj građevini nalazi pošta.
K
ulturno bogatstvo Palića odlikuje se
šarolikim objektima na kojima dominira
kitnjasta secesija i švajcarski stil gradnje
palićkih vila. Cvetni detalji i kolorit, sa
motivima erdeljskog folklora, stvorili su prepoznatljiv
šarm palićke arhitekture. Prošetajte sa nama kroz
stogodišnje bogatstvo Palića i upoznajte se sa
najlepšim palićkim zdanjima
VODOTORANJ
VELIKA TERASA
Prvi u nizu objekata podignutih
1912. godine u stilu secesije,
ujedno i simbol Palića, stoji kao
kapija na glavnom ulazu u Veliki
park još od kada je tramvaj spajao
grad Suboticu sa banjom. Sa
tornjem i paviljonom, koje
povezuje centralni svod ukrašen
rezbarenim i bojenim erdeljskim
šarama, nekada je predstavljao i
značajni vodovodni objekat, ali i
tramvajsku stanicu.
Glavno i najveće palićko zdanje, kroz koje prolazi centralna šetalilšna staza,
najznačajniji je objekat graditelja Palića s početka XX veka, Deže Jakaba i Marcela
Komora, izgrađen u stilu secesije. Od te 1912. godine služilo je kao kur-salon,
mesto za zabavu, sa višenamenskom balskom dvoranom, poslastičarnicom,
restoranom, prodavnicama i dve velike terase povijene u blagom luku. Danas
predstavlja najveći poslovni i kongresni centar na Paliću i u Subotici
LETNJA POZORNICA
Letnja pozornica je izgrađena 1950. godine po projektima inženjera
Baltazara Dulića, a na inicijativu direktora Subotičke opere, dirigenta
Subotičke filharmonije, Milana Asića i direktorice Muzičke škole, Kore Milko.
Oni su pronašli najakustičniju lokaciju u srcu Velikog parka za bajkovitu
pozornicu sa stogodišnjim borovima iza, kao kulisom, koja je napravljena za
klasične predstave i operu. Ova pozornica izgrađena je od neobrađenog
prirodnog kamena potpuno uklopljena u prirodu, pa gledaocima pruža
idiličnu atmosferu pod vedrim nebom. Najpoznatija manifestacija koja se
održava na Letnjoj pozornici svake godine u julu je Festival evrposkog filma
Palić.
MUZIČKI PAVILJON
Najmanji
objekat
specijalne
namene,
Muzički
paviljon,
početkom XX veka bio je mesto
malih promenadnih koncerata
kojima su muzičari doprinosili
boljem ugođaju gostiju ovoga
mondenskog letovališta. Gradsko
veće je tada sklopilo ugovor koji
nalaže da trinaest članova
njegovog orkestra svakog dana
tokom juna, jula i avgusta svira
promenadnu muziku.
SPOMEN ČESMA
Godine 1912. svečano su otvoreni najznačajniji
objekti secesije na Paliću kao i Gradska kuća u
Subotici. Tim povodom otkrivena je i spomen
česma na obali jezera, izgrađena u istom stilu, sa tri
ženska lika i tri natpisa: kratkim istorijatom jezera,
pohvalom ondašnjem gradonačelniku Karolju Birou,
i stihovima velikog pesnika Deže Kostolanjija. Bilo je
planirano da na vrhu bude postavljena skulptura
jezerske sirene, ali ona nikada nije urađena, pa je
postavljena vaza sa cvećem
ŽENSKI ŠTRAND
Arhitektonsku celinu secesije Komora i Jakaba, na spoju obale i jezera, krasi
jedinstveno kupalište, Ženski štrand. Podignut je 1909. godine, po ugledu
na sojenice, na drvenim stubovima na vodi. Jedini pristup sa kopna ostvaren
je malim mostićem, dok je nizom kabina zatvoren prema obali iz razloga što
su kupačice, za koje je isključivo i bio namenjen, morale biti skrivene od
znatiželjnih pogleda šetača na obali.
VILA LUJZA I BOGOJVAR
Bogojvar, u prevodu Sovina kula, i vila Lujza,
podignute su 1892. godine u okviru
sportskog kompleksa Lajoša Vermeša,
istaknutog sportiste i osnivača Palićke
olimpijade 1880. godine. Vile su izgrađene u
tada pomodnom švajcarskom stilu, sa
obilatom upotrebom drveta i crepovima od
čuvene Žolnai keramike. Nekada se tu
nalazila asfaltna biciklistička staza, tribine,
paviljoni za vežbanje, letnja pozornica i
kafana, a danas pored Bogojvara stoji bista
Lajoša Vermeša.
PLAVE VAZE
Plave vaze od keramike Žolnai iz Pečuja, sa
likom vodenih božanstava, bile su
namenjene bečkom Glavnom parku. U
fabrici Žolnai izradili su više primeraka, a
dve vaze je vlasnik fabrike 1910. poklonio
Paliću u znak zahvalnosti za obilato
korišćenje njegove keramike u izgradnji
grada. Pet od šest primeraka u bečkom
parku je razbijeno, a vandali i vojnici iz
Drugog svetskog rata pokušali su da unište
i palićke vaze. Na sreću, vaze su, iako znatno
oštećene, uspele da se rekonstruišu.
Download

secesija slaganje 2