SADRŽAJ
[email protected] javlja!
Z la t n i i n a o v o g od i šnj oj Me n a d že ri j adi!!!
Naši takmičari, Mladen
Mutavdžić, Stevan Pecić i
Đuro Skendžić su osvojili zlato
na Menadžerijadi u disciplini
Elevator Pitch. Njihov zadatak
je bio da u 1 minut predstave
kratku poslovnu ideju. Za
pripremu su imali 6 sati.
Osmislili su Aparat za reciklažu
koji se zahvali dinarom, i uslugu
plaćanja mobilnim telefonom
putem NFC tehnologije.
Prezentacijom i idejama su
potpuno oduševili i publiku i
žiri.
O p e t o M enadžerijadi
Prošla je još jedna
Menadžerijada. Kao i svake
godine, studenti Fama su se
takmičiti u sportu, kvizu znanja,
debati i studiji slučaja, ali i u
novoj, veoma interesantnoj,
disciplini – Elevator Pitch-u.
Budva je od 15. do 19. maja
bila prepuna studenata
menadžmenta iz cele Srbije koji
su došli da se takmiče, ali i da
prisustvuju najboljim žurkama
ovog proleća.
[email protected] tr ibi ne
Fam je u aprilu posetila Doris
Pak, nemačka političarka i
zastupnica u pralamentu EU.
Gospođa Pack je predsednica
Odbora Evropskog parlamenta
za Jugoistočnu Evropu i koordinatorka je Veća za kulturu,
obrazovanje, medije i sport. Cilj tribine je bio da pomogne
budućim mladim liderima da bolje razumeju proces
evropskih integracija, da se upoznaju sa načinima rada
u EU i procesima integracije mladih u EU, da podstakne
pokretljivost studenata i nastavnika i pomogne im da
unaprede saradnju između obrazovnih ustanova. Moderator
tribine bio je prof. dr Dragoslav Nikolić.
[email protected] Hu manitara c
Na Fakultetu za menadžment je u aprilu održano
dobrovoljno davanje krvi i prvi put ovoj akciji nisu
učestvovali samo studenti i zaposleni na [email protected],
nego i stanovnici Sremskih Karlovaca. Sa ponosom Vas
obaveštavamo da je krv dalo 50 studenata i profesora,
da niko nije pao u nesvest i da će se ova uspešna akcija i
ubuduće održavati u našoj pametnoj zgradi. Ukoliko niste
dali krv, pridružite nam se sledeći put, jer vaših pet minuta
će nekome spasiti život.
F@ M
Nakon burnog ispitnog roka i prvomajskih praznika, [email protected] se polako vraćaju svojim studentskim obavezama. Sve
čeka još jedna tura predavanja, ispita, završenih emisija,
ali i puno druženja. Želimo Vam puno sreće u predstojećih
mesec dana i podsećamo Vas da ukoliko se sad potrudite leto će biti puno duže i leše, bez ispita koji ga kvare!
Lana Kostić
2
[email protected] JE DOBIO NOVOG DEKANA
4-5.
MRAV
8-11.
DAN PLANETE ZEMLJE
13.
POSTOJI LI BIOENERGIJA I ŠTA JE TO
17.
POKRETAČKA SNAGA SVAKOG PROCESA U NAMA
19.
ZNANJE ZA NAS - DORIS PAK
23.
DNEVNIK
27.
MOBING - POŠAST SAVREMENOG DOBA
34.
KULTURA
37.
KAKO DO BESPLATNE ENERGIJE
39.
PAOLO KOELJO - CITATI
41.
KOJU MOĆ KNJIGA IMA
43.
EVROPSKO PRVENSTVO U FUDBALU
49.
VAŠ GRAFOLOG
52.
FILM
“L A DY S I NG S
T HE B L UE S ”
(1 9 7 2 )
Sjajna biografija na
velikom platnu! Za
sve ljubitelje jazza, a
posebno za sve ljubitelje
jazz dive - Billie Holiday,
film režisera Sidney J.
Furie-a.
Ovo je priča o burnom i
tragičnom životu, jednog
od najpoznatijih imena
u svetu jazz muzike.
Diana Ross u glavnoj
ulozi, oživljava lady
neverovatnog, do suza
dirljivog glasa.
Sažeto prikazana ljubav Billie, njena borba sa heroinskom
zavisnošću, njeno, istovremeno, stizanje do vrha i do dna.
Film i život koji će vas svojom lepotom rasplakati i
raspevati.
Dijana Knežević
[email protected]
[email protected]
UVODNIK
IMPRESSUM
[email protected] broj 69 i 70, list Fakulteta za menadžment
ADRESA
Njegoševa 1a, 21205 Sremski Karlovci
Telefon/Fax
021/21-550-53
E-MAIL
[email protected]
ZA IZDAVAČA
mr Jelena Simić
GLAVNA I ODGOVORNA UREDNICA
mr Ljiljana Lj. Bulatovićv
ODGOVORNI UREDNIK
Danijela Jankov
REDAKTOR
dr Goran Bulatović
ČLANOVI REDAKCIJE STUDENTI
Danijela Jankov, Dijana Knežević, Maja
Ivanov Šapošnjikov, Jelena Cvetinović, Lana Kostić, Iva Ivić,
Tijana Majkić, Nataša Rodić, Miljana Tica, Nevena Zarić, Jovana
Lazić, Igor Gnendinger, Sanja Ćopić, Aleksandra Menićanin,
Aleksandra Santovac, Simona Tomić, Brankica Arađanski,
Vladislava Šukunda, Filip Rašović, Sanja Verner, Dijana Šokić,
Zoran Dačević, Mara Medić, Aleksandar Divljak,
Lazar Milošević, Milanka Tucakov,
Jelena Boškov, Milica Končarić
SARADNICI REDAKCIJE
prof. dr Dušan Ristić, doc. dr Danica Aćimović, prof. dr Nenad
Marković, doc. dr Olja Arsenijević, prof. dr Zoran Savić, prof.
dr Dragoslav Nikolić, doc. dr Goran Bulatović, doc. dr Mira
Vidaković, doc. dr Jelena Davidović Rakić , MA Maja Paunović,
mr Tijana Savić Tot, mr Maša Runić, mr Tanja Radošević, mr
Tamara Kliček, mr Vesna Šćepanović , MA Danko Damjanović,
MA Milan Bubulj, MA Andrea Boršoš, MA Danijel Kadarjan, mr
Bora Todorović, MA Mladen Mutavdžić
LEKTOR
Jelena Cvetinović, student III godine
DIZAJN
Stevan Pecić , mr Ljiljana Lj. Bulatović
FOTO
MA Mladen Mutavdžić, Stevan Pecić
NASLOVNA I SREDNJA STRANA
MA Mladen Mutavdžić
ILUSTRATOR I STRIP
MA Mladen Mutavdžić
GRAFIČKI UREDNIK I PRELOM
Stevan Pecić
ŠTAMPA
MONDO GRAF
Maj / Jun 2012
Energija
Nemam vremena i prostora da Vam pričam o tome kako smo
mi, a pre svega atomi – prazan prostor, kao vasiona, kao sunčev
stistem, kako svaki atom od kojeg je svaka materija satkana pa i
mi, pa i život, pa „svet“- u kojem živimo – samo oblik energije.
Dakle, Ajnštajn je bio u pravu, to je pre neki dan javila televizija.
Bila je neka emisija BBC na „HISTORY“-ju. Znači: „Materija je
samo oblik energije.“
Opa Bato!
A ko smo mi? Pa najmanje dva oblika energije. Jedan taj
materijalni, drugi taj nevidljivi – duhovni.
Znači nas interesuje ono nevidljivo, duhovno. A šta je to?
Pa ne znam. Svi se otimaju za „duhovnost“. Svi se otimaju da
brinu o ljudskim dušama. Svi se otimaju za: duh, dušu (ljudi),
duhovnost, duševnost (zapamtite to su samo „oblici energije“).
Dušebrižništvo.
Ja bih rekao samo jednu rečenicu, o nečemu što je mali deo
ovoga o čemu je bilo reči napred a, po mom mišljenju, tiče
se posla koji mi radimo. To je neki novi duh koji nedostaje na
ovim prostorima. Možda je to preduzetnički duh. Možda je to
pobednički duh. Možda je to oslobodilački duh. Oslobodilački –
od čega? Od ropstva!
Naše pitanje „svih pitanja“ jeste kako se osloboditi svih
robovanja i krenuti u susret onome što vreme donosi? Da li
ste primetili da niko u predizbornoj kampanji nije spomenuo:
DOBA ZNANJA? Mogu oni da tvrde da su „naj“, ali ne shvataju
šta vreme donosi. Robovi su tabua, predrasuda, mitova
i šunda. Sve su to sredstva za zaglupljivanje ljudi, pa čak i
„inteligencije“.
Da! Muka mi je, ali ipak nije pošteno da se „pravim Toša“, da
ne spomenem koliko sam razočaran šund medijima koji naše
društvo pretvaraju u šund društvo.
Tužiti šund medije za neistine, blaćenje, rušenje ugleda, povredu
časti?
Recite mi Vi, dragi moji i drage moje, šta mislite - može li sud
vratiti ugled, vratiti čast? Baš me interesuje šta mislite o tome?
Pišite mi na [email protected] Vaš,
Dušan Ristić
3
[email protected] je dobio novog Dekana
Poštovani čitaoci, u novogodišnjem broju smo predstavili
profesora Branka Đedovića, kao Prodekana za nauku na
našem fakultetu. Od 4. maja 2012. godine, odlukom Saveta
Fakulteta za menadžment, prof. dr Branko Đedović je
postavljen za vršioca dužnosti Dekana.
Simbolična inauguracija je
obavljena istog dana, na
Kolegijumu kojem su prisustvovali
i članovi Saveta fakulteta, kada
je predsednik Saveta, emeritus
dr Dušan Ristić, novom Dekanu
poželeo puno uspeha na novoj
dužnosti, a sada već prethodnom,
prof. dr Ratiboru Grujiću, brzo
ozdravljenje i srećan skori
odlazak u penziju. Zahvaljujući
na ukazanom poverenju, prof.
Đedović je istakao zanačaj
trenutka u kojem prihvata
dužnost, odgovornost koja je pred
njim, ali i veru u dobru saradnju
sa zaposlenima na Fakultetu za
menadžment. Rečima: „Izvrsnost u
kolektivu usmeravaću sopstvenim
primerom”, v.d. Dekana prof.
Đedović, zapravo je postavio
sopstvene i ciljeve svih nas.
[email protected] se pridružuje
čestitkama i Dekanu želi uspeh
u radu, obećava novi intervju
sa profesorom Đedovićem u
prvom jesenjem broju, a za
ovaj broj izdvajamo nekoliko
akcenata iz intervjua koji smo
doneli u novogodišnjem broju.
4
Na naše pitanje: Šta Vas je
opredelilo da dođete na [email protected]?
– profesor Đedović je, između
ostalog, rekao: “Kao nastavnik
više godina pratim naš obrazovni
prostor i bio sam u prilici da
čujem mišljenja i formiram
sopstvene stavove o brojnim
visokoškolskim institucijama
u državi. Sa Fakultetom za
menadžment sam se bliže
upoznao pre četiri godine radeći
na Univerzitetu kome je [email protected]
pripadao. Mladost i entuzijazam
zaposlenih, pohvale studenata
i kreativna radna atmosfera
uvek otvorena za novu energiju,
kontinuiran desetogodišnji
razvoj u trendu rasta, ostvareni i
zagledani novi važni cilje
vi, bili su za moje nastavničko
interesovanje više nego bitni
činioci koji su me opredelili da se
javim na konkurs”. Prof. dr Branko
Đedović je rekao i ovo: “Pomalo sa
zebnjom i osećajem odgovornosti,
preispitivao sam sebe istražujući
da li ću opravdati poverenje
poslovodstva i zaposlenih Fakuleta
dok sam razmišljao o novoj
dužosti.
Poučen i ne malim životnim
iskustvom, ocenio sam da
Fakultet za menadžment zaslužuje
doprinos veći od prosečnog i
prihvatio izazov da to i ostvarim.
Sa pozitivizmom sa kojim sam
okružen ne sumnjam da ću u tome
uspeti”.
Na naše pitanje – Gde uočavate
razliku između Fakulteta za
menadžment i fakulteta na kojima
ste do sada radili ili se usavršavali?
- prof. dr Branko Đedović kaže:
“Razlika je jednostavno vidljiva i
objektivno prepoznatljiva. [email protected] je
fakultet koji je razumeo i primenio
ključne odrednice Saveta Evrope
o visokom obrazovanju iz 2002.g.
i umesto odgovora na pitanje:
„Šta je sve potrebno da uradiš
da bi stekao diplomu?“ dao je
odgovor na pitanje: „Šta možeš
da radiš sada kada si stekao
diplomu?“. Uravnoteženi studijski
programi za tri kvalifikacije, sa
tržišno verifikovanim ishodima
školovanja, to snažno potvrđuju.
Raznovrsnost metodološkog i
pedagoškog pristupa u nastavi,
razigranost metoda u modelu
sinteze brojnih nastavnih i
vannastavnih aktivnosti, iz kojih
isijava inventivnost, kreativnost,
napredovanje i samopotvrđivanje
studenata, odvajaju [email protected] od
drugih”.
[email protected]
Izdvajamo i odgovor profesora
Đedoića koji se odnosi na
motivaciju zaposlenih, za
naučni, ali i svaki drugi rad
u visokoobrazovnoj instuciji:
“Motivacija je preduslov
svakog uspešnog zadatka. To
je temeljni pokretač napretka
pojedinca i tima. Vrh motivacione
piramide, kako nas uči koncept
menadžmenta, predstavlja želja
pjedinca za samopotvrđivanjem.
Poštujući ovaj naučno potvrđeni
princip ličnosti, tražiću forme i
oblike rada koje nastavnicima
i saradnicima to u punoj meri
omogućuju. To i nije tako teško,
ukoliko se ima pošten odnos
prema nauci i stvaralaštu, a
posebno ne zato što najmanje
košta. Transparentnost rada,
uvažavanje, publikovanje rezultata
i na nivou kolektiva stimulativno
vrednovanje zadataka su, za
početak, sasvim dovoljno snažan
argument”.
Njihov rezultat ne sme ostati
nezapažen. Koristićemo sve forme
organizacije javnog publikovanja
u ovoj oblasti kako bismo izdigli
naučni i nastavnički ugled autora
izdanja. To su sajmovi obrazovanja,
sajmovi knjiga, javne promocije
knjiga na uglednim institucijama,
popularna predavanja na drugim
fakuletima, popularna predavanja
poslovnim sistemima, sve do
stručnih odeljenja strukovnih
akademija nauka R. Srbije i
odeljenja Akademije nauka
R. Srbije. Imamo i mogućnost
promocije u inostranstvu sa
fakultetima sa kojima sarađujemo.
Cenim da će ovo biti dobar
način naučne promocije naših
nastavnika i saradnika”.
Na kraju intervjua iz kojeg
donosimo akcente u ovom roju,
professor Đedović je sledećim
argumenima pozvao roditelje da
Fakultetu za menadžment povere
svoju decu: “Temeljni andragoški
Prof. dr Branko Đedović je govorio princip i poruka brojnih konvencija
i o nastavničkom potencijalu,
Evrope/UNESCO je da je pristup
kroz prizmu naučnih referenci, i
nastavku visokoškolskom
prizmu udžbeničih, monografskih obrazovanju, na svim nivoima, pod
i drugih dela naših nastavnika:
istim uslovima, stvar slobodnog
“Lično sam se uverio da su
ličnog izbora budućih studenata.
udžbenici i praktikumi [email protected] koji Fakultet za menadžment poštuje
prate nastavni proces sadržajno
ove principe ulažući velike napore
veoma kvalitetni, didaktički,
da buduće studente objektivno
metodološki i pedagoški smisleno i potpuno upozna sa sadržajem i
realizovani. Jasno je da iza ovakvih prednostima kvalifikacija koje će
nastavničkih materijala stoje
dobiti studiranjem na [email protected]
kvalitetni autori.
Studenti i njihovi roditelji bi
trebalo da znaju da je Fakultet za
menadžment desetodogišnjim
rastom učvrstio sistem
organizacije i vođenja nastavnog
procesa, izgradio model nastavnog
i vannastavnog života na fakultetu,
koji su hiljade studenata prihvatili
i pozitivno ocenili”, naglašava
profesor Đedović. „Isto tako”, kaže
profesor Đedović,
Maj / Jun 2012
[email protected] je formirao jake
nastavničke timove po studijskim
programima koji potpuno
kompetentno realizuju nastavne
sadržaje, razumeju i prihvataju
novi sistem vrednosti nastave
fokusiran na zadovoljstvo
studenata. Dolaskom na naš
fakultet, studenti postaju interes
i pažnja [email protected] Roditelji će biti
rasterećeni brige o izboru životnog
poziva i kvalifikacija svoje dece,
mogu mirnije da prate njihovo
napredovanje i da sa radošću
isčekuju dan osposobljavanja za
životnu kvalifikaciju, koju će tržište
rada i život pravilno vrednovati
i prihvatiti. Odlični prostorni
i tehnički uslovi upotpunjuju
konfor života i rada na Fakultetu
za menadžment, što je direktan
doprinos kvalitetu studiranja”,
zaključuje profesor Đedović,
sada v.d. Dekana Fakulteta za
menadžment.
Istraživački tim
[email protected]
5
3. 04. 2012.
Akcija dobrovoljnog
davanja krvi.
6
POVODOM IZBORA
MEDIJSKI
Fakultet za menadžment iz
Sremskih Karlovaca - [email protected] je u žaru
predizborne kampanje za predsenika
Srbije, indirektno bio izložen
nesvakidašnjem medijskom linču.
Zbog toga, ovom prilikom želimo da
studentima i zaposlenima pružimo
tačne informacije.
Fakultet za menadžment, zbog
svojevrsne medijske blokade, do
sada nije imao priliku da upozna
javnost sa činjenicama, odnosno
istinom u slučaju studiranja i sticanja
diplome, sada već predsednika Srbije
Tomislava Nikolića. Naše saopštenje
su mediji delom ignorisali, neki su ga
modifikovali, a neki skratili na jedva
jednu rečenicu.
S druge strane, nismo želeli da se
javljamo svakodnevim demantijima
na svakodnevno iznošenje neistina
i konstrukcija, jer bismo time
prekršili jedan od postulata visokog
obrazovanja – da je visoko obrazovnim
institucijama zabranjeno bavljenje
politikom. A sve bilo je politika.
Želeli smo da u javnost izađemo samo
sa jednim dokumentom - nalazom
Pokrajinske prosvetne inspekcije koja
je bila u inspekcijskom pregledu,
naravno po pitanju diplome Tomislava
Nikolića, još 27. aprila 2012. godine.
Sve vreme smo uvereni da nalaz
inspekcije mora biti jedini mogući
- diploma je validna. Ta ocena mora
demantovati neistine kao što su:
- da je diploma isfabrikovana pred
izbore - a istina je da je diploma
2007. godine zavedena pod brojem
594. u trećoj od sedam registara
izdatih diploma (do sada je izdato
1722 diploma);
- da je godina studija položena za tri
dana - a istina je da ni jedan student
našeg fakulteta nije u jednom danu
položio dva ispita, pa ni gospodin
Tomislav Nikolić;
Maj / Jun 2012
LINČ
- da je jedan profesor
držao 6 predmeta, što
jednostavno nije istina;
- da nema pečata na
diplomi - a istina je da
ima suvi žig, kao i svaka
diploma i da se to ne može
videti na fotografiji u
novinama;
- da je student bio u isto
vreme na ispitu i na
nekom drugom mestu;
istina je sadržana u
izjavi jednog našeg
profesora, koju su
mediji prećutali: “...Svako
ko je ikada i igde studirao,
zna
da ispit može trajati i više
od jednog dana, bilo zato što postoji
pismeni i usmeni deo ispita, možda
i praktični deo, ili je broj studenata
veći pa se polaganje (naravno, javno),
podeli u više dana. U zapisnik se tada
uvek piše zvanični datum održavanja
ispita. Tako da svojim bombastičnim
naslovom, autorka članka nije otkrila
ništa senzacionalno...”;
- da je jedan novinar pisao da je imao
uvid u originalna dokumenta iako
nije ni bio na Fakultetu; uvid je imala
samo inspekcija koja ima i kopije svih
dokumenata.
Posle svega, smatramo da bi za sve
aktere ovih događaja bilo bolje da
je nalaz inspekcije dobijen kada je i
sačinjen. Nikako nam nije jasno zašto
se išlo na priču koja se pokazala kao
kontraproduktivna i za one koji su na
njoj insistirali.
Žao nam je što oni koji su o nama
pisali nisu pratili tragove istine,
kao i što su doprineli oceni da po
objektivnom i kritičkom novinarstvu
naši mediji mogu da se porede samo
sa Azerbejdžanom i Tadžikistanom.
Na našem Fakultetu imamo smer
Menadžment u medijima na kojem,
između ostalog, učimo mlade ljude
o tome šta je dobro, objektivno
i kritičko novinarstvo. Žao
nam je što naši studenti
i profesori rade na
Studiji slučaja koja je
zasnovana na našem
lošem iskustvu sa
pojedinim medijima.
Koliku smo
materijalnu i moralnu
štetu pretrpeli,
verujemo da je svakom
dobronamernom jasno.
Kako ćemo se u odnosu na to postaviti
– odlučićemo u vremenu pred nama.
Na kraju, želimo da podsetimo čitaoce
[email protected] da postojimo jedanaest
godina. Do sada je na [email protected]
iškolovano sedam generacija. Preko
1.700 zadovoljnih, potvrđenih i u
životu uspešnih svršenih studenata
svoju diplomu je overilo na izbirljivom
tržištu rada i znanja, u zemlji i van
zemlje. Svršeni studenti [email protected]
svakodnevno se dokazuju u stotinama
preduzeća i kompanija ove i drugih
država, sa ponosom objašnjavajući
svojim poslodavcima gde su sticali
znanje.
Sve vreme postojanja [email protected] je ulagao
u kvalitet nastavno-naučnog kadra
i nastave. Svedoče o tome brojni
naučni radovi naših profesora i
asistenata i čitav niz nagrada koje
su naši studenti osvojili na raznim
takmičenjima znanja. Danas radimo
u najsavremenijem prostoru od 3000
m2 sa tehničkim uslovima kakvim
može da se pohvali mali boj fakulteta.
Četrdeset pet nastavnika i saradnika
ovog Fakuleta, od kojih su 23 doktori
nauka, svakodnevno savesnim
nastavničkim i naučnim radom
potvrđuju svoje i naše opredeljenje
da studente nauče onom što će oni
sutra da rade u oblasti upravljanja i
rukovođenja u državnim strukturama,
medijima, privrednim i drugim
organizacijama.
Savet Fakulteta za menadžment
7
P r i č a „ M R AV “ o vd e n i j e sl uča jno. Zam olili sm o pr ijatelje Fakulteta za
m e n a d ž m e n t i z kon su l tan tsko g ce ntr a “ Bjanko” da iz svog ugla ponude ana l i z u
o v e p r i č e i s voj e vi đe n j e o b a n a r avoučenija na njenom kr aju. A oni su bil i ,
o če k iv a n o , i n o vati vni i o d l uči l i da d aju NOVI ZAVRŠETAK ovoj pr iči. Donos i m o i
inte rvju s a t i m o m “B j a n ko ” koj i j e za dužen za [email protected] , doktor kom Jasm inkom B j ank o,
Je le n om B r a n k ovi ć (p si ho l og i po rodični savetnik) i Filipom Tasićem ( psiho l og) .
MRAV
Jednom davno, živeo je srećan i
vredan Mrav, koji je svakog dana
dolazio prvi na posao. Bio je vredan.
Veseo. Jednom rečju, bio je srećan
dok je radio. Pevušio je vesele
pesmice, a rezultati njegovog rada su
bili odlični.
Slušajući pesmu Mrava, gospodin
Stršljen, direktor firme, zaključio da
se mrav previše zabavlja a premalo
radi, jer nema pravo usmerenje I šefa
koji bi ga kontrolisao. Zato je zaposlio
Bubamaru koja je imala veliko iskustvo
sa upravljanjem.
Prva briga Bubamare bila je da
organizuje evidenciju dolazaka I
odlazaka mrava na posao (odnosno
sa posla). U tu svrhu, uspostavila
je sistem prijemnih i odlaznih
dokumenata. Sa vremenom, broj
dokumenata se povećavao i zbog
povećanog obima posla oko papira
morali su da zaposle nekog ko bi
pripremao papire I izveštaje.
Zaposlili su Pauka koji je odmah
uspostavio sistem arhiviranja i
postao je odgovoran i za preuzimanje
telefonskih poziva.
A mrav? Mrav je i dalje radio kao i pre.
Izveštaji koje je dostavljala Bubamara
su bili izvanredni. Direktor Stršljen
je bio oduševljen izveštajima koje
je dobijao od Bubamare I uskoro je
počeo da zahteva: uporedne studije sa
grafikonima, analize trendova razvoja,
itd.
Da bi se zadovoljio direktorov zahtev,
bilo je nužno da se zaposli Hrčak koji
bi bio direktna pomoć direktoru.
Njemu su odmah kupili nov računar sa
štampačem.
zamenio celokupni namestaj u
svojoj kancelariji i na zahtev dobio
ergonomski oblikovanu stolicu i nov
računar sa ravnim, LCD ekranom.
Broj računara je narastao i morao je
da se kupi i instalira i mrežni server.
Novi šef službe je shvatio da hitno
treba pomoćnika (koji je uzgred bio
njegov pomoćnik u predhodnoj firmi).
I tako je zaposlio Stenicu.
U isto vreme Mrav je postajao sve
manje srećan i sve manje produktivan.
Opet je tražio računar. Opet mu nisu
odobrili.
Situacija sa Mravom, zabrinula je
Cvrčka i on je zaključio da mora
da naruči studiju o zadovoljstvu
zaposlenih u firmi. Upoznao je sa
tim direktora Stršljena koji je shvatio
Cvrčkovo objašnjenje i odobrio
angažovanje agencije za te potrebe.
Skupa studija je urđjena i Cvrčak je
počeo da primenjuje predložene
motivacione metode. Svuda je
okačio motivacione plakate. Vodio
je Bubamaru, Pauka, Hrčka i Stenicu
na motivacione treninge u poznata
letovalista itd...
Mrav je i dalje, ali nevoljno, radio.
Čitao je motivacione poruke na
plakatima i nikako nije mogao da
nađe nadređene kada su mu trebali.
Jednostavno, ili nisu bili tu ili nisu imali
vremena za njega.
Nikada nemoj da budeš srećan i
vredan mrav.
I tako je vreme teklo.
Ako si uprkos svemu produktivan,
nikada ne pokazuj da si veseo kada
radiš, jer za to nema opravdanja.
Direktor Stršljen je i dalje dobijao
redovno svoje perfektne izveštaje ali
su oni počeli da pokazuju da firma
nije više tako rentabilna kao pre.To
ga je duboko zabrinulo i morao je da
reaguje.
Srećni i vredni mrav je i dalje radio kao
Unajmio je najelitnijeg konsultanta,
i pre. Jedino se požalio da bi mu bilo
gospođu Sovu. Sovin zadatak je bio da
lakše ako bi imao neki računar. Nisu
izvrši potpunu analizu organizacije i
mu odobrili.
poslovanja firme i da predloži resenja
da bi firma poslovala rentabilno.
Ovo je bilo prvi put da se Mrav na
nešto požalio i direktor Stršljen
Nakon tri meseca, gospođa Sova je
je odmah shvatio da je potrebno
direktoru predala sledeći izveštaj: “U
najhitrije reagovati. Kreirao je novo
firmi je previše zaposlenih!”
radno mesto šefa službe koji bi
nadzirao srećnog i vrednog mrava.
Direktor Stršljen je oduševljeno
prihvatio stručnu analizu i odmah
Na novo radno mesto je zaposlio
Cvrčka. On je odmah po svom dolasku otpustio: MRAVA.
8
Naravoučenije:
Mnogo se više isplati da si nesposoban
i da ne radiš ništa.
Nesposobnima ne trebaju nadzornici.
Ako, ipak, na svaki način želiš da
si mrav, osnuj svoju firmu i tako
nećeš morati da radiš za Stršljena,
Bubamaru, Pauka, Hrčka, Cvrčka,
Stenicu i Sovu.
Ali tada nećeš moći da radiš ni
kao Mrav. Jer da bi održao firmu
moraš da se družiš sa stršljenovima,
bubamarama, paucima, hrčcima,
cvrčcima, stenicama i sovama.
Naravoučenije 2:
Nažalost, cela priča je utemeljena
na univerzitetskim naučnim
istraživanjima koja kažu da većina ljudi
teži ka parazitskom životu.
[email protected]
INTERVJU
“B jan k o ” n a m da j e n o vi
z a v r š e t a k p r i č e “Mrav”
Odlučili smo da umesto analize priči
‘’Mrav’’ damo alternativni završetak.
Evo kako on izgleda:
Svi ste vi po malo Stršljen, Bubamara,
Cvrčak, Stenica, Mrav...
[email protected]: Već nekoliko meseci
sarađujete sa zaposlenima i
osnivačima fakulteta za menadžment.
Kakve su Vam impresije o našem
kolektivu:
‘’...Unajmio je najelitnijeg konsultanta,
gospođu Sovu. Sovin zadatak je bio da
izvrši potpunu analizu organizacije i
BJANKO: Proteklih deset godina
poslovanja firme i da predloži resenja da najveći broj firmi sa kojima smo radili
bi firma poslovala rentabilno.
bile su u privatnom vlasništvu. Svest
da su osnivači prepoznali potrebu
Nakon tri meseca, gospođa Sova je
i ostvarili saradnju sa nama kao
direktoru predala sledeći izveštaj:
konsultantskom kućom za nas je
1. Mrav, Stršljen, Bubamara, Pauk,
predstavljala izazov, a pokazalo se i za
Cvrčak... ne funkcionišu kao tim!
njih i njihove zaposlene. Sigurni smo
Potrebno je raditi na
da su svi oni bili vizionari, lideri, ljudi
timskom duhu, pripadnosti i saradnji!
spremni za izazove i promene. Od
prošle jeseni među njima je i FAM, sa
2. Očigledno je nešto zakazalo
prof. Dušanom Ristićem, i svi zaposleni
u komunikaciji između Mrava,
Fakulteta za menadžment.
Stršljena, Bubamare, Pauka, Cvrčka...
Zbog nečega se nisu slušali, čuli ili
Hvala vam što ste nam dali priliku
razumeli! Neophodno je kontinuirano
da iznesemo svoje mišljenje na
unapređivati konstruktivnu
jedan ovako neformalan način,
komunikaciju i raditi na aktivnom
a ovim putem zahvaljujemo se i
slušanju.
svim zaposlenima na FAM-u na
3. Zašto Stršljen, Bubamara, Pauk,
poverenju, otvorenosti, saradljivosti,
Cvrčak i Mrav nikada nisu imali
predusretljivosti, uvažavanju i
sastanak? Ako i jesu zašto je bio
posvećenosti da istrajemo u onome
neefikasan? Potrebno je uvesti kanale
što smo svi zajedno započeli.
komunikacije pomoću kojih informacije Verujemo da te osobine prepoznaju
adekvatno struje kroz vašu kompaniju.
i vaši studenti, da ih usvajaju i nose
sa sobom i nakon što završe svoje
4. Potrebno je obavezno pohvaliti
obrazovanje pod vašim okriljem.
sve zaposlene za sve one izvanredne
Takođe, one su stabilan temelj za
izveštaje, sistematičnost u analizi
kreiranje organizacionog ambijenta u
izveštaja i grafikona, spremnost na
implementaciju novih ideja, fleksibilnost kome ćete se svi zajedno mnogo bolje
osećati.
i prepoznavanje potrebe za kreiranjem
novih radnih mesta kao i otvorenost za
I pored bogatog iskustva koje kao
mišljenja konsultantskih kuća. Kada bi
konsultantska kuća iz oblasti ljudskih
bilo više pohvala mogli biste više da se
resursa imamo, rad sa Fakultetom
oslanjate na snage vaše kompanije, a
zaposleni bi bili motivisani da ih zaista I za menadžment za nas je od samog
početka predstavljao svojevrstan
koriste u funkciji poslovanja.
izazov. Do sada nismo imali priliku
Jedino u atmosferi u kojoj vlada
da sarađujemo sa kolektivom koji
pozitivna razmena među delovima
je akademski i praktično potkovan
sistema, postoji konstruktivna
znanjem koje se u dobroj meri
komunikacija i timska perspektiva
poklapa sa znanjem koje mi negujemo
moguće je efikasno rešavanje problema
i prilagođavanje kompanije okolnostima i proširujemo. Upravo zato smo
odlučili da tu činjenicu upotrebimo
u kojima se našla.
kao prednost - kao jaku stranu
Samo uz kontinuiranu dugoročnu
vašeg sistema koja može da nam
saradnju usmerenu kako ka postizanju
bude saradnik u procesu uvođenja
organizacionih ciljeva, tako i
konstruktivnih promena u sistem.
zadovoljstvu svih zaposlenih koji
S druge strane, suočili smo se sa
udruženim snagama rade na osvarenju
paradoksom u kome zaposleni
postavljenih ciljeva moguće je povratiti poseduju pomenuta znanja, ali ta ista
rentabilnost kompanije i što je još
znanja ne primenjuju u dovoljnoj meri
važnije u budućnosti preduprediti
u svom profesionalnom okruženju,
da se kompanija nađe pred ovakvim
što se odražava na kompletan sistem.
izazovom.
Prevođenje znanja koje je evidentno
Direktor Stršljen je oduševljeno
u konkretne i primenljive metode
prihvatio stručnu analizu i odmah
i svakodnevne načine rešavanja
napravio sastank sa zaposlenima na
problema još je jedan izazov kome
temu implementacije predloženih
smo se posvetili na FAM-u.
rešenja.
_____________
Naravoučenije:
Izvucite sami!
Maj / Jun 2012
[email protected]: Vaš zadatak je težak,
složen i prepun izazova, naročito
kada kao konsultanti sarađujete sa
visokoobrazovnom institucijom kao
što je [email protected] Šta je najteže bilo tokom
ovih nekoliko meseci saradnje, ili
najteže tek dolazi?
BJANKO: Naš prevashodni cilj bio je
da iskomuniciramo izazove sa kojima
se suočava FAM u ovom trenutku;
zatim, da otkrijemo da li i oko čega
postoje razlike između onog što ljudi
misle i onog što čine - razlike koje
se pronađu, služe kao poligon za
uvođenje promena. Jedan od težih
zadataka je bio izbeći zamku da
zaposleni rešavaju probleme u odnosu
na svoj vlastiti interes ili interes
pozicije na kojoj se trenutno nalaze,
jer ako to ne uspemo problem ostaje
nerešen.
Suočili smo se i sa nekim od
teškoća koje su sasvim prirodna
reakcija sistema na promenu
koja podrazumeva intervenciju
treće strane, odnosno nas. Pored
spomenutih, na samom početku
naše saradnje pretila je opasnost da
nas zaposleni vide kao procenjivače
njihove podobnosti za posao koji
obavljaju, da nas dožive kao sudije koji
odlučuju o njihovom pozicioniranju,
nagrađivanju...
Kada vas zaposleni ne dožive tako,
kada vas prepoznaju samo kao
generatore pozitivnih promena koje
će oni sami kreirati i izneti uz našu
pomoć, onda se suočite sa sumnjom
osnivača - da li ste profesionalni, da
li ste postali deo nekog imaginarnog
‘’sindikata’’ ili neke klike, da li ćete
ugroziti moć osnovača i onih koji nose
najvažnije uloge u jednom sistemu
i onda se na trenutak stvar obrne konsultanti postanu posmatrani, a
sistem ili deo sistema nas procenjuje,
analizira, postavlja nam zamke. Sistem
ili deo sistema je tada u otporu. To
je ključni momenat, kada ili ostajete
u sistemu kao konsultanti ili vam
se osnivač zahvali na saradnji. Ako
ostanete, to je prva promena i proces
promena može da se nastavi. Proces,
jer uvođenje promene u sistem
uvek je u formi procesa, žive stvari
čiji puls treba osluškivati i na njega
reagovati. Taj proces nikada nije do
kraja potpuno predvidiv, niti lak, kako
za nas tako i za zaposlene i osnivače,
jer lake promene zapravo su privid sistematična promena je uvek teška,
dugotrajna i izazov za sve strane koje
u njoj učestvuju, ali samo tako može
da se sprovede i učini trajnom; instant
rešenja kratkog su daha i ne donose
dugotrajnu dobit.
Nastavak teksta na strani 10.
9
Stoga predviđamo da će proces nadalje
takođe biti težak za sve nas koji u njemu
učestvujemo, ali smo spremni na trud
i zalaganje koji dovode do toga da se
promene najpre krčkaju na tihoj vatri,
a zatim i preliju i na taj način postanu
intergisane u sam sistem.
[email protected]: Molimo Vas da Vi našu
čitalačku javnost upoznate sa promenama
koje Vi i osnivači zajedno sa zaposlenima
unosite na [email protected], kao i način na koji to
radite.
BJANKO: Promene kojima, skupa sa
osnivačima, težimo, ne sprovodimo mi,
već ljudi koji čine sistem. To je jedini način
da promena zaista bude implementirana;
ne samo deklarativna, već istinska. Stoga
mi nismo ti koji sprovode promene; mi ih
podstičemo, usmeravamo i pratimo, a da
li će i kako one biti sprovedene, zavisi od
motivacije i spremnosti sistema da uloži
svoje resurse u proces promene.
Rad tima počiva na principima fokusa
na posao, poverljivosti, zahvalnosti,
posvećenosti, dijalogu i slušanju,
definisanju zadataka i povratnim
informacijama, što su vrednosti koje mogu
i trebaju da važe i za širi kontekst, ne samo
za Tim. Naši prioriteti, ali i proriteti Tima
za podršku promenama jesu postavljanje
osnova organizacione kulture u kojoj će svi
zaposleni biti slušani, ne samo o jednom
problemu, već neprekidno.
Promena može najpre da ‘’zakači’’
jedan deo sistema, a onda se ona
eksponencijalno širi dok ne preplavi
ceo sistem i na taj način postane njegov
neodvojivi deo.
[email protected]: Sticajem okolnosti prošli
ste sa nama kroz nekoliko turbulentnih
trenutaka, pa i kroz izbornu kampanju
u državi, u kojoj smo nehumano i
nekorektno postali deo tuđe „igre“.
Šta biste nas savetovali povodom ove
situacije?
Mi smo katalizator promene,
osvešćujemo ih i prevodimo na jezik
konkretnih akcija. U kojoj meri će one
biti sprovedene, saznaćemo od samih
zaposlenih i studenata koji će ih najviše
osetiti, pri kraju procesa koji za cilj ima
poboljšanje sadašnjeg stanja. Način
na koji podstičemo promene sastoji se
od specifičnih programa i intervencija,
specijalno kreiranih za potrebe ovako
diferenciranog sistema kakav je FAM.
Ipak, izuzetno je važno ljudima ‘’dozvoliti’’
da osmisle svoju budućnost. Najbolje
stvari se dešavaju kada su postignute kroz
proces pregovaranja i dogovaranja između
zaposlenih unutar sistema. Na taj način
cela organizacija počinje da doživljava
sebe sa novim značenjem, deriviranog
iz međusobnih interakcija zaposlenih
međusobno, ali i sa spoljašnjom okolinom.
BJANKO: ‘’Igra’’ o kojoj je ovde reč deo
je mnogo šireg ‘’igrališta’’ nego što je to
Fakultet za menadžment. Posmatrano iz
konteksta priče o sistemu čiji su vi delovi
međusobno povezani, sve obrazovne
institucije u zemlji takođe su deo šireg
društvenog sistema. Država kao tako
kompleksan sistem ima uticaja na
pomenute institucije, preko kojih se taj
uticaj proteže sve do pojedinca.
Prioritet u takvom poretku stvari trebalo
bi da bude razdvajanje obrazovanja od
politike, od strane onih koji to znanje
imaju, sprovode i implementiraju u
buduće generacije. Političke kampanje
imaju svoj okolnostima striktno propisan
rok trajanja, dok obrazovanje i vrednosti
koje se putem njega prenose imaju daleko
veći društveni značaj od jednokratne doze
političkih ‘’igara’’.
[email protected]: Na kraju, ocenite zaposlene
i studente Fakulteta za menadžment, iz
ugla priče Mrav, koju ste za naše čitaoce
analizirali.
BJANKO: Ukoliko bismo na ovakav način
“procenjivali” studente i zaposlene
osporili bismo im pravo na jedinstvenost,
promenu i kompleksnost misli, ponašanja,
emocija, uloga... Jednom rečju, u
nameri da ih uniformišemo i dodelimo
im jednodimenzionalni identitet,
oduzeli bismo im pravo da budu sve
od nabrojanog u meri u kojoj ih to čini
posebnima i vrednima za sistem koji
neguje različitost. Dakle svi ste vi po
malo Stršljen, Bubamara, Cvrčak, Stenica,
Mrav...
Mi u našoj analizi nudimo alternativni
kraj; kraj koji bi zaposlenima i studentima
trebalo pre da posluži kao orijentir nego
originalna verzija.
Nadamo se da će zaposleni iz svojih uloga
dati sve od sebe da iškoluju posvećene
i kompentne Bubamare, Stršljene,
Cvrčke, Sove koji će moći da okupe
funkcionalne timove i upravljaju uspešnim
kompanijama.
Samo vreme i studenti, odnosno ono
što ponesu sa sobom kada napuste
okrilje FAM-a, biće relevantan pokazatelj
promena koje za svoj cilj imaju pripadnost
širem organizacionom kontekstu i
njegovim vrednostima na mnogo
kompleksnijem i konstruktivnijem nivou
nego što to nudi originalna ‘’poenta’’
priče.
Naš glavni ‘’alat’’ u tome jeste Tim
za podršku promenama, koji zapravo
predstavlja posrednika između nas i
samog sistema.
Tim je ogledalo koje oslikava ishod
i uvremenjenost procesa uvođenja
promene; oni su naš alat i glavni
‘’saučesnici’’. Funkcija tima jeste podrška
učesnicima, generisanje novih ideja,
promena usvojenog značenja, orijentacija
na dijalog i obezbeđivanje povratne
informacije.
10
[email protected]
Kra tka l i čn a k arta
ko n su lta n ts k e k uć e
‘’ B j a n k o’’
Današnji Centar za komunikaciju
‘’Bjanko’’ svoje postojanje započeo
je kao Centar za psihoterapiju i
grupnu analizu, u kom se izučavala
i praktikovala individualna, grupna,
bračna i porodična psihoterapija.
Centar u takvom sastavu još uvek
funkcioniše, sa tim da je 2002. godine
proširena njegova delatnost na
konsalting iz oblasti ljudskih resursa,
edukaciju i razvoj kadrova, čime je
formiran Centar za komunikaciju
‘’Bjanko’’ u formi u kakvoj postoji i
danas.
Unutar našeg tima neguje se
timski duh, saradnja, različitost i
posvećenost zajedničkim ciljevima,
što se sve odražava i na rad sa našim
klijentima. Klijenti, sa druge strane,
se osnažuju da sami uviđaju snage i
slabosti sopstvenih kompanija, jer ne
verujemo u gotova rešenja i uspeh
preko noći. Mi smo tu da rastemo
sa našim klijentima i blagovremeno
reagujemo na razvojne promene kroz
koje prolaze oni i njihove kompanije.
Delatnost Centra proširuje se 2006.
godine i na oblast turizma, kada se
formira turistička agencija
‘’Avenija putovanja’’. Danas
je kompletna naša delatnost
Objedinivši znanje i iskustvo koje
objedinjena pod nazivom
smo sticali u radu sa pojedincima,
‘’Avenija putovanja D.O.O.’’,
kompanijama sa kojima smo sarađivali sa Centrom za komunikaciju
uspevali smo da ponudimo širok
‘’Bjanko’’ kao njenim
repertoar usluga iz oblasti konsaltinga. ogrankom.
Od osnivanja Centra za psihoterapiju
i grupnu analizu ‘’Bjanko’’ sarađivali
smo sa preko 3000 klijenata kroz
psihoterapiju i savetovanje, a kao
Centar za komunikaciju susreli smo
se sa preko 40 kompanija različitih
delatnosti, kroz edukaciju kadrova,
kreiranje i implementaciju određenih
aspekata ili kompletne HR politike.
Kroz tu saradnju održali smo preko
2000 edukativnih treninga, seminara i
radionica različitih formata i tematskih
sadržaja i stekli iskustvo od preko
4000 sati konsaltinga rukovodilaca
različitih hijerarhijskih nivoa.
Istraživački tim [email protected]
M E NADŽ E R I JA DA 2 0 1 2
Budva je ovog proleća ugostila oko
hiljadu budućih menadžera. Među
vedrim, nasmejanim i raspoloženim
mladim ljudima, bili su i studenti
Fakulteta za menadžment zajedno
sa svojim koordinatorima. Program
Menadžerijade 2012. bio je bogat.
Studenti su učestvovali u takmičarskim
disciplinama znanja i sporta. Discipline
znanja su veoma popularne i donose
najviše bodova, a naši predstavnici
Đuro Skendžić, Stevan Pecić i
Mladen Mutavdžić osvojili su prvo
mesto u Elevator Pitch-u. Ovaj
oblik takmičenja daje učesnicima
75 sekundi da predstave inovativni
proizvod koji su unapred pripremili,
kao i ideju koja će poboljšati odnos
sa studentima i kompanijom iz koje
je žiri. U ovogodišnjem slučaju to je
bila Erste banka, čiji predstavnici su
bili oduševljeni Mobilnim Novčanikom
koji su naši takmičari osmislili za
njih. Ubedljivi pobednici ovog
takmičenja proslavili su svoju pobedu
ispijajući piće iz zlatnog pehara koji
im je uručen na završnoj večeri
Menadžerijade 2012.
Ostale discipline nisu nas ove godine
naročito proslavile, ali niko pred
porazom nije poklekao. Baš naprotiv!
Svi koji su se takmičili u Case Study-u
(Kosta Popadić, Jelena Cvetinović,
Lana Kostić i Danijel Šivinjski),
Kvizu znanja (Svetlana Bojanić,
Milanka Tucakov i Aleksandar Olić)
i Debati (Đuro Skendžić i Nemanja
Zirojević) rešili su da se za sledeću
Maj / Jun 2012
Menadžerijadu mnogo bolje pripreme
i izbore za pobedu.
Iako sportske discipline donose manje
bodova za opšti plasman i tu smo se
do kraja borili. Ishod je bila bronza u
tenisu, a takmičar koji nam je doneo
treće mesto je Marko Simić, student
prve godine.
Zabava predstavlja jedan
od najvažnijih delova svake
Menadžerijade, pa tako i ove.
Nezaboravne dnevne i noćne žurke
neizostavni su deo ove manifestacije.
Dnevne žurke održavale su se na
samoj plaži, a loše vreme u prva dva
dana nije predstavljalo problem onima
koji su došli ovde da se dobro zabave.
Poslednja žurka, pena party, bila je
obasjana suncem i samim tim dovela
na plažu ogroman broj ljudi koji se nije
ustručavao ni da zapliva u još hladnom
moru.
Noći su bile rezervisane za klub
Trokadero u kojem su atmosferu dizali
razni DJ-evi i Tropiko bend.
Naravno, sjajna organizacija hotela
Slovenska plaža dozvoljavala je da se
žurke prave u sobama i na terasama,
a da se pritom ne ometaju ostali gosti.
Dobar provod nam je ove godine
omogućio Fakultet Organizacionih
Nauka iz Beograda koji je poneo i
titula prvaka Menadžerijade, a time
nas inspirisao da sledeće godine to
opet budemo mi.
Razmišljajte i pripremajte se na
vreme da nam se dogodine pridružite
na nezaboravnom putovanju.
Od trenutka kada se kroči u bus,
počinjete da ostvarujete neverovatna
poznanstva i prijateljstva sa ljudima
koje ranije niste ni primećivali u zgradi
našeg fakulteta. Sjajna prilika za dobar
provod, usvajanje novih znanja i
sticanje pozitivnog životnog iskustva,
vredi otići!
Jelena Cvetinović
11
23. 04. 2012.
Tribina povodom
Dana planete Zemlje
12
D an planete Z emlje
Međunarodni Dan planete Zemlje,
inače 22.april, obeležava se različitim
manifestacijama širom sveta u cilju
skretanja pažnje građanima na
značaj očuvanja prirode. Tradicija
obeležavanja ovog datuma potiče
još iz 1970. godine, kada je američki
senator i ekološki aktivista Gejlord
Nelson odlučio da se nacionalna
obuka o životnoj sredini zove Dan
zemlje i da se obeležava 22.aprila
a 1990. godine ovaj datum dobija
međunarodni značaj. Dan planete
Zemlje službeno se obeležava
od 1992. godine kada je tokom
konferencije UN-a o okolini i razvoju u
Rio de Ženeiru, na kojoj je učestvovao
veliki broj predstavnika vlada i
nevladinih organizacija, predstavljen
program za promociju održivog
razvoja.
Naš fakultet se pridružio obeležavanju
Dana planete zemlje, Tribinom
na kojoj su gostovali predstavnici
institucija i nevladinih organizacija.
Nakon tribine trebalo je da bude
izvedena akcija čišćenja Karlovačkog
Dunavca, u kojoj bi učestvovali
studenti Fakulteta, svi zaposleni na
Fakultetu za menadžment i gosti
Tribine, ali na žalost vreme nas nije
poslužilo pa je ova akcija odložena.
Uvodnu reč održao je doc. dr Đorđe
Jovanović koji je prisutne uputio
u temu o kojoj će se pričati i zbog
koje je ova Tribina i organizovana.
Napravio je uvertiru rekavši da je
ovaj dan poseban jer predstavlja
podsticaj za očuvanje naše životne
sredine, i da nema dobrog
načina da se urade loše stvari.
Rekao je da su vladajuće
vrednosti relativno trajne
i da ih je kao takve teško
menjati, ali da se uvek
treba truditi i težiti ka
poboljšanju. Pridodao
je značaj i ulaganju
u životnu sredinu,
i poboljšanje
životnog
standarda a kao
sam početak
tog procesa
osvrnuo se
na samosvest
o ponašanju
u odnosu na
prirodu.
Maj / Jun 2012
Usledila su izlaganja gostiju. Profesor
Dragan Stanić sa Filozofskog fakulteta
u Novom Sadu, govorio je iz svoje
perspektive koja se i ne dovodi u
vezu sa ekologijom. Svoju profesiju
odnosno knjiženvost gleda kao
eminentni fenomen bar u jednom
segmentu postojanja. I smatra je
načinom modelovanja stvarnosti.
Kaže da književnost nije samo prikaz
sveta prirode nego I univerzalni jezik
kojim se ispoljava umeće osluškivanja
drugih, a koji bi trebalo da poseduje
i pisac ali i čitalac.I da stvarnost
moramo da razumemo da bismo
mogli da je spasemo. Za sam kraj
izlaganja pročitao je svoju pesmu koja
nosi naziv ,,Danas sam sadio ružu,,.
A kao obnovljive izvore energije
naveo je solarnu energiju, energiju
biomase, termalnu energiju i
hidroenergiju.
Profesor na Fakultetu za pravne i
poslovne studije Slobodan Marković
govorio je na temu ekološke
bezbednosti, koja je jedna od novijih
naučnih disciplina. Predstavio je kao
ekološko-pravni pristup rešavanja
problem koji je svakako primaran, s
obzirom na to da stručnjaci procenjuju
da je životna sredina ugrožena. I rekao
da polaže nadu u veći doprinos nauke
za spas planete.
Kristina Išić takođe sa Filozofskog
fakulteta ističe važnost učenja
o životnoj sredini, i govori o
programu mogućih rešenja. Tribini
je prisustvovala i Jelena Stanišić iz
Zavoda za zaštitu prirode Vojvodine
koja nas upoznaje sa zaštićenim
područjima naše zemlje.
Docent Saša Ilić za sve prisutne
pričao je o obnovljivim izvorima
energije napomenuvši da je to veoma
široka tema i da će nas u najkraćim
crtama upoznati sa njenim osnovnim
segmentima. Energija koja se ove
godine potroši, obnavlja se tokom
sledeće.
Ruža Helać precednica Vojvođanske
zelene inicijative rekla je da ova
organizacija ima za cilj da se u svakoj
investiciji, u svakom projektu uzme
u obzir uticaj na životnu sredinu i
da se da prioritet kvalitetu života
građana. Spomenula je i pokretanje
ekološkog časopisa ,,Eko list” i Zelenu
patrolu koja predstavlja udruženje
građana koji rade na razrešavanju svih
ekoloških problema. Nakon nje reč
su imali i njeni saradnici koji su nas
uputili u aktivnosti grupe.
Nakon brojnih izlaganja Prodekan za
nastavu na Fakultetu za menadžment
dr Zoran Savić i Franja Čoh potpisuju
ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji,
koji predviđa održavanje naučnog
skupa u budućnosti. Zatim prof. dr
Zoran Savić drzi mali govor o tome
da je naš fakultet podržao celu ovu
priču u smislu teorijskog programa,
uz predmete bazirane na ekologiji
poput ekološkog menadžmenta,
zaštite životne sredine i održivog
razvoja. Isto tako i izgradnjom
zgrade fakulteta kojom smo pokazali
koliko se pridržavamo ekoloških
principa. I za sam kraj navodi
planiranje novih smerova i novih
studijskih programa koji će
se baviti ekoenergetskim
menadžmentom. Time
ispunjavamo ciljeve, i
budimo svest o važnosti
ove sfere, zaključuje
profesor Savić.
Milica Končarić
13
MEDIJAŠI NA PUTU
Poslednjeg dana marta, već godinama
unazad, studenti Fakluteta za
menadžment idu u obilazak medijskih
kuća. Ove godine su videli 3 televizije:
B92, Happy i Pink. Jednodnevna
stručna ekskrurzija je osmišljena
tako da jednom u godini studenti
mogu da vide kako mediji zaista
funkcionišu i koliko je ljudi neophodno
u timu da bi jedna ozbiljna televizija
opstala. Studenti su bili u mogućnosti
da razgovaraju sa predstavnicima
televizija. Oni su na najbolji mogući
način prezentovali svoje kuće i
potrudili se da daju sve od sebe da
studentima dočaraju po kom principu
oni rade i šta je njihova vodilja u poslu
kojim se bave. Svi se trude da, kroz
različite TV formate i novine koje
konstantno uvode, budu najgledaniji i
najcenjeniji kod publike. To nije nimalo
lak zadatak jer moraju da budu u
koraku sa vremenom. Nije jednostavno
biti poseban, zanimljiv i durgačiji
od ostalih. Studenti su imali pregršt
pitanja za njih i oni su im u svakom
momentu izašli u susret.
Danica Aćimović: Stručna ekskurzija
ima za cilj POGLED IZNUTRA! To je
veoma važno i poprilično se razlikuje
od onoga što studenti zamišljaju
kako se radi u TV studiju, a takođe
se razlikuje princip rada od jednog
TV studija do drugog. Meni je uvek
veselo da primetim zbunjenost,
začuđenost ili pak ushićenje kod
studenata, kada se nađu u takvom
jednom profesionalnom okruženju.
Naročito mi je začudno što umišljaju
da će prilikom te jedne posete,
videti „sve one važne likove“ koji
se pojavljuju u emisijama. Kao da ti
ljudi sede ceo dan u redakciji, što je u
suštini neproduktivno. Kao da studenti
zaboravljaju da treba otići na pripreme
i dogovore sa sagovornicima, da treba
NA TERENU snimiti priloge, da te iste
priloge treba „spakovati“, da novinari
provode u montaži sate i sate...
Začudno mi je, jer i sami studenti
čitave godine prave (pripremaju,
snimaju, montiraju) priloge za svoju
studentsku televiziju STV [email protected] koja
se emituje na TV Panonija i na RTV
Delta. Na neki način, studenti su
Studentska ekskurzija „začinjena”
kolege svim tim TV poslenicima. Ali
je Festivalom dokumentarnog i
kada krenu na ekskurziju, ponašaju se
kratkometražnog filma. Svi koji su želeli više kao gledaoci. Trebalo bi više da se
mogli su da uživaju u njima.
poradi na njihovom samopouzdanju i
profesionalizmu. (Zadatak za mene u
Ekskurzija je završena u večernjim
idućoj školskoj godini).
časovima, kada su se studenti uputili
natrag ka Novom Sadu. Ova ekskurizij
[email protected]: Tokom obilaska medijskih
je povod da objavimo intervju sa
kuća, imate li vremena, studenti i
profesoricom Danicom Aćimović, koja Vi, da za jedan dan saznate sve što
radi na predmetu Radio i televizija
Vas zanima ili bi bilo potrebno imati
sa studentima treće godine i koja
više vremena da čujete sve što je
je bila kordinator i vođa grupe. Ona
interesantno?
nam je izašla u susret i putem e-mail
odgovorila na nekoliko naših pitanja.
Danica Aćimović: Normalno je, da se za
jedan dan ne može SVE saznati. Ali se
[email protected]: Stručna ekskurzija
može, sasvim pouzdano, steći utisak o
studenata Menadžment u medijima je profesionalnom okruženju, atmosferi i
postala deo [email protected] tradicije. Recite
radnoj disciplini u televizijskoj kući.
nam šta ona ima za cilj?
14
Dovoljno je što se u toku tog jednog
dana, provede po 2-3 sata u svakom
od tri sasvim različita TV studija, pa
se „svojim očima vidi” dimenzija
prostora, mnoštvo „skalamerije” i
rasvetnih tela, čitav jedan mali grad
od panoa i scenskih rekvizita. Da se u
njihovoj svesti poistoveti ta realnost
IZA EKRANA sa onim što se prezentuje
NA EKRANU.
[email protected]: Studenti svih godina mogu
da idu u obilazak medijskih kuća,
ali samo studenti treće godine su
u mogućnosti da rade TV priloge o
ekskurziji, u okviru predmeta Radio i
televizija. Zašto to ne čine i studenti
svih ostalih godina sa smera Mediji?
Danica Aćimović: Prvo, da budemo
realni, nisu osposobljeni studenti
svih godina da rade priloge. Tek je
treća godina, pravo vreme kada se
stiče zreliji i odgovorniji odnos prema
medijskom angažovanju, u pogledu
sadržaja i u pogledu rukovanja
tehnikom. Obrazovanje koje ide ka
tome, jeste jedan složen PROCES,
koji zahteva malo više iskustva i
angažovanosti, malo više promišljanja
i znanja koja se stiču na predavanjima,
ne samo u okviru jednog predmeta,
već iz više oblasti poznavanja medija
i komunikacija. Uostalom, na drugoj
godini studiranja se rade Novinarstvo
i Interna televizija, pa je to prvi
preduslov za veštinu postavljanja
pitanja, odnos prema sagovorniku,
rukovanje tehnikom, za pravilno
držanje mikrofona kada se intervjuiše
sagovornik itd. Za sve to treba
vremena, istrajnosti, upornosti.
[email protected]: Teorija i znanja koja
studenti usvoje tokom slušanja
stručnih predmeta na Medijima su
jedno, a praksa nesto sasvim drugo. Šta
je za medijski posao bitnije - znanje ili
veština?
[email protected]
Danica Aćimović: Što bi rekao naš
narod: ne razdvajaj mi ta dva! Ako
bi se išlo samo na veštinu, trebalo
bi MNOGO VIŠE VREMENA, stotinu
puta više pokušaja, hiljadu puta više
promašaja... Zato je veoma važna
teorija – jer ona uopštava mnogobrojna
tuđa iskustva, koja vama štede godine
uzaludnosti. Znanje koje se usvaja,
dobar je voditelj kroz sve ono što će
vas sačekati u praksi. Ali je zato praksa
neophodna, KAO PRIMENA onoga što
vam je tokom upoznavanja medija
predočeno.
[email protected]: Generalno, kakav je utisak
na Vas ostavilo ovogodišnje iskustvo?
Šta su studenti to mogli da vide i čuju,
a da nisu bili u mogućnosti ranije?
Danica Aćimović: Prvo da pohvalim
rukovodstvo RTV B92 koje nas svake
godine dočeka vrlo profesionalno i
potrudi se da pokaže SVE što imaju,
kako rade, u kom pravcu se dalje
profilišu...
ANKETA – ŠTA NEDOSTAJE
STUDENTIMA NA PRIVATNIM,
A ŠTA NA DRŽAVNIM FAKULTETIMA?
Bili student privatnog ili državnog
fakulteta, sigurno postoji neka stvar,
sitnica koja vam nedostaje. Bili to bolji
uslovi i metode rada, više motivacije
za napredovanje i usvajanje novih
znanja ili nešto sasvim treće.
Prema tome, i studenti Fakluteta
za menadžment, koji studiraju u
Sremskim Karlovcima, i pored svih
dobrih uslova koji im se nude, ipak
imaju nešto što ima fali i nedostaje.
Na drugom mestu bih naglasila
Pitali smo studente svih smerova i
povoljniju okolnost ove godine u
godina, šta je to što im nedostaje
televiziji Pink, jer je šteta što smo
na njihovom fakultetu i šta misle
prošle godine bili uskraćeni za posetu
(iz potpuno vankontekstualnih razloga). da nedostaje njihovim kolegama
sa državnih studija. Evo koje smo
Sada nam je menadžment ove kuće
odgovre dobili
omogućio da vidimo mnogo toga, a
ponudili su da im naši studenti budu
Mara: Privatnim disciplina studenta, a
publika u nekoj od narednih emisija.
državnim razumevanje studenata.
I najzad, vrlo je korisno to što smo bili
Milan: Nama ovde u Karlovcima
u prilici da vidimo, kako se iz prostora
u ovoj pametnoj zgradi nedostaje
jedne bivše fabrike obuće u Zemunu
rađa nova televizija. Naime, TV Happy jedna menza, pekara ili bilo šta gde
bismo mogli da jedemo u toku dana.
je ove godine krenula u ekspanziju.
Državnim mislim da fali sve, jer znam
Promenjen je profil TV stanice koja je
isprva startovala kao „dečija televizija”. da oni studiraju u mnogo gorim
uslovima nego mi.
Ambicije su sada mnogo ozbiljnije,
a kako smo videli i zahvati na tom
Jelena: Nama fali više podsticaja,
prostoru su veliki. Gradi se na veliko.
jer mnogi poslodavci kada vide da
Tamo su studenti videli aranžiranu
dolazimo sa privatnih fakulteta,
scenografiju i potpunu atmosferu u
neće da nas zaposle. Misle da smo
kojoj se snima reality show – Parovi.
Bez obzira na sadržaj (i moje negativno lako stekli diplomu, što uopšte nije
istina. Državnim fakultetima fali bolja
mišljenje o toj vrsti emisija), na tom
primeru se mogla videti profesionalna metoda rada i profesori koji će im više
sveobuhvatnost TV produkcije: šta rade izlaziti u susret.
tonci, rasvetljivači, sa koliko kamera se
Nevena: Nedostaje mi stara zgrada
to snima, koji su poslovi organizatora,
fakulteta, na ovu nikako da se
koliko je ljudi u realizaciji neophodno,
na koliko se ekrana može sve to pratiti naviknem. Sigurna sam da bi nam
tamo bilo bolje. Osim toga, ja tu ništa
u režiji studija a da bi bilo tehnički
ne bih menjala. Državnim ne znam šta
korektno... Jednom rečju, veliki je
još fali, jer ne studiram tamo.
to posao. Za svakog menadžera u
medijima, pravo iskušenje.
Iva Ivić
Maj / Jun 2012
Ivan: Državnim isto verujem da
nedostaje bolja organizacija, kao i
nama.
Dragan: Nedostaje mi više pauza
u toku dana. Izmorim se toliko na
vežbama i predavanjima, da na kraju
na onim poslednjim koje imamo
u toku dana, uopšte ne budem
koncentrisan. Državnim verovatno
nedostaje sve, počev od boljih uslova,
drugačijih profesora, preobimnog
gradiva.
Milana: Bila sam student državnog
fakulteta jednom i nikad više. Tamo
je opšte rasulo, ne zna se ko pije, a
ko plaća. I naravno, uvek mi studenti
izvučemo deblji kraj. Ovde su bolji
uslovi, profesori izlaze u susret, ali
opet… Ne poštuju se dogovori, nema
nekoga ko kaže tako i tako mora i
tačka. Dakle, ovde mnogi studenti
misle da samim tim što su platili
školarinu, zagarantovano dobijaju i
diplomu.
Stefan: Meni nedostaje ovakav
fakultet u Novom Sadu. Bio sam tamo
od početka studiranja i onda nas sve
prebaciše za S.Karlovce, što uopšte
nije u redu. Državnim nedostaju
kvalitetniji ljudi, bolje druženje, a o
komunikaciji i da ne govorim.Tamo
pronaći profesora da vam upiše ocenu
je čitava procedura. Kod njih je sve
problem.
Kristina: Batina je iz raja izašla! Za sve
studente, i za one na privatnim, i za
one na državnim fakultetima.
Igor: Generalno studentima, na
našem, ali i na drugim fakultetima fali
više motivacije.
Iva Ivić
15
ViolentlyHappy
LJUBAV, LJUBAV, E PA ŠTA JE, ENERGIJU SNAGE DAJE
ONOM KO JE ZDRAV
Ja nisam baš neka jako ženski ženska
žena. Bar mislim i čujem da nisam.
Jednom sam bila prinuđena da
jednoj cignanki dozvolim da mi gleda
u dlan, pa mi je rekla da nosim „te
ženske odeće i te muške duše“. (Tada
sam, inače, nosila i skoro pa „muške
odeće“, ali to nije bitno.) Uopšte, ne
volim te roze boje, te plišane igračke,
te lepe reči, te zagrljaje, ta ogovaranja,
mnogo psujem, preglasno se smejem,
premalo marim za tuđe mišljenje, u
„mogu – sama“ sam fazonu, i svašta
tako, valjda netipično. Nije kao da
mislim da tako treba i da je tako uvek
baš mnogo fino. Samo, ne sputavam
se. A i nesputavanje je neženski,
valjda.
I dobijem, onda, te neke teme za
neka pisanja o nekim ljubavima koje
su energija snage. Ja se sledim sva
kad shvatim da treba nešto tako jako
ženski da napisem. Još više se sledim
sva kad shvatim da to neko treba i
da pročita. Onda mi duplo dođe da
obučem neke farmerke, srozane na
dupetu, da budem malo čupava, da
popijem pivo iz flaše, da mi Kosta kaže
da sam mu prika, i da samo ne mislim
na to kako, u stvari, jako dobro znam
sve o tim ljubavima koje daju te snage.
Onda mi stigne poruka. Onda se
sladunjavo nasmejem.
Onda odem u kupatilo. Onda vidim
dve četkice za zube. Onda uhvatim
svoj kretenasto razneženi pogled u
ogledalu.
Onda shvatim da bih zapravo mogla
jako lepo da pišem o toj takvoj ljubavi,
samo kada bih znala da me niko neće
čitati. Jer ima taj jedan čovek pored
kog mogu biti baš ženski ženska, a da
nimalo ne izgubim od onoga što zaista
jesam, nego da sve se to uvećava.
Pričala sam s tim čovekom, davno
još, o tome kako je ljubav samo
onda kada dva čoveka rastu zajedno.
Meni je, naravno, bilo malo glupavo
da o tome tako pričam nekome,
tada, polupoznatom, al’ tom nekom,
polupoznatom, taj koncept voljenja
odmah je bio jasan i ja nisam morala
da trošim baš milione slatkastih
reči. Malo sam sedela i slatkasto se
smejala, tom razumevanju, valjda, i to
je bilo sve.
16
Posle toga, malo mi je srce ubrzano
lupalo, kad oglase se telefon, skype i
to. Onda mi je malo bilo stalno toplo,
svud u telu. Pa smo se nekad malo
svađali, pa smo bili malo tužni, pa se
malo jako voleli, i svašta tako lepo i
tipično. Taj čovek mi je, inače, jednom
rekao kako sam strašno zatvorena
i tada mi je, mislim, prvi put bilo
stvarno žao što je tako. Jer nije kao
da sam mogla preko noći odbaciti
sve ono što sam činila. Morala sam
da učim, valjda. Baš svašta. Da kažem
lepu reč, da kažem dve lepe reči, da
kažem „izvini“, da kažem kada boli, da
otvorim unutrašnjost, stvarno, tako
da ne budem jedina koja zna da je
otvorena. Kada se to desilo, mislim da
sam počela, ne očima, nego srcem da
se smejem.
Jednom kad smo, skoro pa sasvim
dečije i slatkasto, pričali o tom rastu, o
tome sa kojih strana je čovek porastao
za svo ovo vreme, ja sam po prvi put
shvatila da taj koncept ljubavi nije
samo sladunjavi ideal, da stvarno se
raslo, da stvarno se zajedno raslo, kroz
lepotu i nelepotu.
Tada sam, valjda, prestala da se
plašim i te četkice za zube u kupatilu.
I shvatila, usput, kako lepo je disati
u odnosu koji te otvara, ne samo za
drugog čoveka već i za samog sebe. I
kako lepo je znati da unutrašnjost, sva
neženska, tako fino ženska može biti, a
sve od sebe sačuvati.
Onda su se desile, opet, sve one
tipične stvari. Kišni dan koji liči na
sunčan, zima koja liči na leto, pogledi
koji liče na poljupce i sve to o čemu
bih pisala tek sebi samoj. Kada sam
shvatila da godinu dana mogu da
čuvam leptiriće u stomaku, meni se
vrištalo od srece, zbog toga što sam
shvatila da voleti može da znači u sebi
sačuvati i dete, i muškarca, i ženu.
Ne znam... meni se samo nije činilo
mogućim.
U međuvremenu, napisala sam gomile
divnih pesama i priča. Napravila
gomile minđuša. Neke kratke filmiće.
Prestala da se plašim mraka. Naučila
da ljubim da prođe. Naučila da ćutim
da prođe. Naučila da volim da prođe.
Naučila da čuvam da ne bi prošlo.
I nije se promenilo ništa od svega
onoga za šta sam se kao plašila. Valjda,
u ženskom čoveku, te istovremeno
muške i ženske snage, mogu fino
da postoje samo uz tuđi, stvarno,
najstvarnije muški, mužjački komad
unutrašnjosti. Tada bude snaga ono za
šta si mislio da je slabost. Tada oživiš
koncept ljubav – rast. Tada shvatiš da i
srećni mogu da pišu o sreći.
I onda, opet, shvatiš da ovi ovakvi
ne mogu baš lepo, baš ushićeno, baš
slatkasto, da pišu o ljubavi koja je kao
neki pokretač, eto, jer plaše se, valjda,
svega lepog što moglo bi ispasti. Ili sve
te lepe reči samo ljubomorno čuvaju.
Svejedno.
Kosta me je pitao, kad se budem
udavala, ‘oće on ići na momačko ili
na devojačko veče. Do tog koncepta
ljubavi, sa tim svatovima i devojačkim
večerima, treba ili još da rastem,
ili još da ženski rastem, ili još da
tradicionalno rastem. Ili da jednom,
za deset godina, napravim momačko
veče, pa nek’ ide život!
Dijana Knežević
[email protected]
MALI ZELENI
F @ Mti m e ČE S TITA LA N I, J E LE NI , DA NI J E L U I A NG E L I o s v o je n o I I me sto .
I z a nas s u oni ap s o lu t n i p o b e d n ic i. B RAV O O O !
Oni su drugačiji od svih ostalih,
mnogi ih vide kao favorite, za
druge su strah i trepet – oni su
Mali Zeleni - Lana Kostić, Jelena
Cvetinović, Danijel Šivinjski i Angela
Vučurević. Zbog čega? Zato što su
osmislili kako da spoje sve etničke
grupe Vojvodine na jednom mestu,
a da niko ne bude diskriminisan.
Naprotiv, oni znaju da se druže
uz farbanje jaja, pričanje bajki
i slaganje slagalica. Prestaću sa
trećim licem, jer je ovo moja priča,
naša priča.
Tako smo postali Mali Zeleni
jer su nam na pamet padale
samo rakete i komete. Kada smo
dobili Studiju slučaja, prionili
smo na jednonedeljni rad koji je
podrazumevao pismeno rešenje
problema, kao i petominutnu
prezentaciju. Bilo je naporno, ne
želim da skrivam tu činjenicu.
Najverovatnije zato što smo imali
sjajnu ideju u glavama a nikako
nismo počinjali sa stavljanjem iste
na „papir“, tako je sve poslato u
„pet do dvanaest“.
Učestvovali smo na trećem PR
takmičenju PRimer 2012, koje
organizuje Centar za odnose s
javnošću iz Novog Sada, i osvojili
željeno i zasluženo drugo mesto.
Iako smo neiskusni u rešavanju
ozbiljne studije slučaja, što je ovo
takmičenje podrazumevalo, rešili
smo da se prijavimo. Odmah su nas
upoznali sa strogim propozicijama
takmičenja, a jedna od njih je i
da nastupamo anonimno, pod
šifrovanim nazivom. Osmislili
smo da se zovemo Victorius,
ali smo nažalost (ili na sreću)
bili upozoreni, kao i većina
takmičarskih grupa, da naziv mora
biti na našem jeziku.
Ali uspešno, prošli smo u drugi
krug. Nigde veće sreće od naše! A
onda panika. Trebalo je stati pred
stručni žiri i predstaviti u samo
pet minuta ceo naš rad. Kako? Ni
sami nismo znali, tako sjajna ideja,
vrlo teško. Ali kao donekle iskusni
u prezentovanju, zahvaljujući
brojnim seminarskim radovima,
rasturili smo! Bili smo tako ponosni
i sigurni u sebe, zaustavili vreme i
sa njime i tremu. To nas je dovelo
i do vrha, do samog finalnog
takmičenja. Od 31 ekipe, ostalo je
nas 5 i 15 minuta za dokazivanje!
Već neverovatan uspeh za nas. Ali
šta bi falilo jednom prvom mestu?
Što da ne, pomislili smo, i ipak se
predomislili.
Maj / Jun 2012
Rešili smo da budemo drugi,
zaista jesmo, iako zvuči smešno i
neverovatno, ceo tim je priželjkivao
drugo mesto jer nam se ta nagrada
nekako više sviđala. I osvojismo
mi to drugo mesto! Osećali smo
se kao da smo pobednici, posebno
nakon komentara žirija da smo
bili jednako favoriti za pobednike,
ali da su detalji prevagnuli. Nema
veze! Mislim da je bitno i da
napomenem da je tema kojom smo
se bavili: „Kako približiti kulturu
ljudima, kako približiti ljude jedne
drugima – kroz komunikaciju?“
Dobrom međusobnom
komunikacijom, uspeli smo da
osmislimo kako da poboljšamo
komunikaciju među drugima,
i to uspešno. Ono što je nama
najznačajnije, jeste da smo „uboli“
u srž, napravili sjajan odgovor
na studiju slučaja i oduševili sve
koji su nas slušali. Naši poznanici
i dalje tvrde da smo bili bolji od
pobednika, ali ne marimo. Idemo
na more, ili na Exit!
Jelena Cvetinović
17
TEMA BROJA
BIOENERGIJA životna energija
Pojam “bioenergija” postao je
jedan od najprisutnijih u okvirima
alternativne medicine. Zahvaljujući
tome, većina ljudi je spremna da
poveruje da čovek “emituje” neku
energiju, odnosno da jedan čovek
može drugom “preneti” energiju.
Međutim, ove tvrdnje su zasnovane
na suštinski netačnim premisama.
Zašto? Životna Energija čoveka sastoji
se iz dve Energije - Sive i Bele životne
energije. Obe postoje i u ljudskoj Auri
i u fizičkom telu, gde se konstituišu,
odnosno niodakle ne dolaze, niti
mogu negde otići.
PRAKTIČNA PRIMENA:
Aktiviranje “bioenergetskog
potencijala”:zauzmite udoban sedeći
položaj, zatvorenih očiju, sa stopalima
oslonjenim na pod i blago pognutom
i opuštenom glavom. Položite dlan
na deo tela koji želite da tretirate a
zatim ga udaljite 5-15 cm od tela i
započnite blago kruženje. Istovremeno
sa početkom kruženja vizuelizirajte
svoj dlan. Sve vreme vežbanja
usmerite pažnju na dlan a ne na
organ! Uz kruženje i viuelizaciju, jasno
i određeno zamislite u sebi npr. “želim
da zračim svoj želudac” ili “želim da
zračim lice osobe x.y.”. Potrebno je
vežbati svakodnevno, 2-3 puta na dan
u trajanju od 10 minuta neprekidno.
U toku tih 10 minuta može se tretirati
najviše 3 organa i menjati ruka
svaka 3-4 minuta. Ukoliko vežbate
neprekidno jedan mesec svakog dana,
steći će te preduslov za otvaranje čakri
i rad sa čakrama.
VEŽBE DISANJA
faza 2 - zadržavanje vazduha: zadržite
vazduh u plućima brojeći do 8.
U stojećem ili sedećem položaju,
skoncentrišite se na disanje, na sledeći faza 3 - izdisanje: izdišite kroz nos,
brojeći u sebi do 8. Vazduh ispuštajte
način:
lagano najpre iz “stomačnog dela”,
faza 1 - udisanje: tokom ove faze
zatim iz središta pluća, a tek na kraju iz
udišite vazduh kroz nos, brojeći u sebi vrha pluća.
do 8, i to
U kasnijoj fazi vežbanja, možete preći
faza 1.1 - udisanje “stomakom”:
i na vežbe disanja u kojoj se nozdrve
udahnite postepeno vazduh prvo u
koriste naizmenično.
gornji deo pluća, isturajući pri tome
Postupak: kažiprst i srednji prst desne
stomak, kao da želite da udahnete
“stomakom”. Vazduh će ispuniti donji ruke su na “trećem oku”, a preostalim
prstima zapušavamo naizmenično
deo Vaših pluća.
levu i desnu nozdrvu udišući odnosno
faza 1.2 - udisanje “sredinom i gornjim izdišući na onu nozdrvu koja je
delom pluća”: udišući dalje “puštajte” slobodna.
polako vazduh u sredinu pluća, i tek
Dopisnik, meditant Tatjana Milić
na kraju u gornji deo pluća (princip
disanja kao kod joge).
Preuzeto sa Interneta
LEGENDA O CRVENOM KONCU
Kažu da se sve dešava s nekim
razlogom, da ništa nije slučajno.
Svi prolazimo kroz život svojim putem,
stazom koju smo sami odabrali. Svatko
od nas je jedan od onih prolaznika na
ulici pored kojih samo prođeš, a da ih
ni ne primjetiš. Potpuno zaokupljeni
sobom i svojim životom, zaboravljamo
da svaka osoba koja nad sobom vidi
ono isto nebo koje vidimo i mi, vidi
ga na sasvim drugačiji način. Tko zna
kakva je životna priča svakog od tih
prolaznika? Priča koja nas ni najmanje
ne interesuje, a možda nas ipak negdje
daleko i sasvim slučajno dotiče.
Stara kineska legenda kaže da su svi
ljudi kojima su se životi negdje susreli
povezani. Potpuno je nevažno jesu li
to samo dvije osobe koje su stajale u
istom redu čekajući kafu ili su to dva
najbolja prijatelja.
18
Poenta je u tome da su povezani
tankim crvenim koncem omotanim
oko gležnjeva koji možeš zamrsiti, ali ga
nikada ne možeš prekinuti. I tako, kada
zakoračiš, taj se konac već pobrine
da time pomakneš još nekoga, pa on
pomakne nekoga sljedećeg i tako se svi
međusobno pokrećemo i pomičemo
svojim putem kroz život, misleći da je
to staza koju smo sami odabrali i na
čiju putanju nitko ne utiče. Međutim,
možda i nas pomiče netko za koga ni
ne znamo da postoji ili čiji smo lik već
odavno zaboravili. Netko tko je samo
strani prolaznik na ulici. Prolaznik sa
crvenim koncem oko gležnjeva koji ne
vidiš, nisi ni svjestan da postoji, a on te
ipak pomiče dok oboje gledate u ono
isto plavo nebo koje vidite na sasvim
drugi način.
Da, kažu da se sve dešava s nekim
razlogom, da ništa nije slučajno.
Možda je svijet jedna velika kugla
crvenih niti i možda smo naposljetku
svi na neki način povezani.
Znači li to da ne treba da preispitujemo
svoje postupke jer nam je sve ionako
već negdje zapisano?
Ne, upravo suprotno. Ako svojim
postupcima utičemo na toliko drugih
života moramo pažljivo vagati svaki
naš sljedeći korak i potpuno je sigurno
da ćemo zakoračiti s nekim razlogom.
A crveni konac će se već pobrinuti za
ostalo.
Događa li se sve s nekim razlogom?
Postoji li išta što je slučajno?
Razmislite o tome. Ili nemojte. Jedno
od ta dva.
Simona Tomić
[email protected]
TEMA BROJA
ENERGIJA ZDRAVLJA I ENERGIJA LEPOTE
Kao što u makrokosmosu postoji tačan
i logičan red, ništa nije slučajno, tako i
čovekovo telo - mikrokosmos - podleže
istim zakonima. Čovek je najsavršenije
biće u materiji. On živi zahvaljujući
životnoj energiji za koju kažu da prožima
sva bića i cirkulise tamo gde su joj
vrata otvorena. U suprotnom dolazi
do blokada i sasvim je razumljivo da ta
mesta postaju kritična, energija stagnira,
čak se pozitivna pretvara u negativnu,
organi pate i oboljevaju. To je poznato
u kineskoj medicini. Sve se to odvija
po određenim zakonima i gde god su
zakoni poštovani, vrata su otvorena.
Veruje se da je čovekovo telo podeljeno
horizontalno na sedam segmenata
koji odgovaraju čakrama. Svaki od ovih
segmenata predstavlja centar energije
jedne božanske vrline, koju čovek kroz
evoluciju mora da zadobije. Put je dug.
Čovek pada, plaća greške, malo po malo
pomoću njih uči, opet padne... i sve tako
dok ne nauči sve lekcije i postane ogledalo
tih vrlina gde energije nesmetano protiču,
što je dokaz da je bolest suprotna prirodi
i da je zdravlje nešto najnormalnije u
životu. Veruje se da nema neizlečivih
bolesti, samo neizlečivih ljudi koji neće da
se menjaju. Da bi se bolest izlečila, moraju
da se promene misli i ponašanje. U svakoj
religiji postoji kodeks ponašanja i svaki
vernik misli da je to najbolji recept kako
da se sačuva zdravlje.
Verovatno je to i tačno, jer mislima
pokrećemo sve, kako kažu kakve su ti
misli, takav ti je život.
Ako radimo nešto i verujemo da je
to dobro i ispravno po našoj religiji ili
sopstvenim stavovima ili po bilo čemu
drugom u šta verujemo, više truda ćemo
uložiti, više volje imati, biti srećniji pri
postizanju cilja bez obzira koliko bio mali
i možda beznačajan za druge. A svoju
sreću i zadovoljstvo ponekad i nesvesno
podelimo sa drugima u vidu pozitivnih
naleta naše energije.
Mržnja truje, dok ljubav leči, jer
destruktivne misli privlače destruktivne
energije.
A šta je zapravo energija? Sve što izaziva
malu ili burnu reakciju u nama, nalet
osmeha i osećaja da posedujemo moć
da učinimo sve, svaka reč ili gest koji
izaziva osmeh, radost ili tugu i suze.
Ponekada ni sami nemamo objašnjenje
šta se to u nama dešava pa nam daje
energične izvore različitih emocija.
Sve je to stanje naše svesti i podsvesti,
energija koju primamo ili šaljemo. Svakim
našim delom ili mislima vršimo uticaj
kako na sebe, tako i na druge. Šaljemo
pozitivne ali i negativne signale, koji utiču
na druge i njihov život kao i na naš, ili
samo momenat u životu, čine srećnijim
ili tužnijim. A svaki momenat je bitan
i u njemu postojeća emocija uticajna i
značajna za nas i naš organizam.
Pozitivna energija jeste zdravlje; čini
zdravlje, podstiče zdravlje, ali samo ako je
satkana čistim, iskrenim mislima, satkana
dobrotom; bez toga postaje negativna jer
nas prožima mržnjom koja izjeda našu
psihu, samim tim i naše telo.
Kako su ljudi različiti, tako je i različita
njihova energija, svako ima svoje
jedinstvene stvari koje nas ispunjavaju
pozitivnim naletima energije, nekada
je to zaljubljenost, uzvraćena ljubav,
ispunjavanje naših želja, položeni
ispiti, veći džeparac, skakanje bandži
džampingom, lepa reč, kompliment,
humanost... Sve što je dovoljno jako
da nam „nabacuje“ unutrašnje ili pak
fizičko zadovljstvo u toj meri da „letimo“
i dajemo pozitivne vibracije koje daju
krila i drugima. Naše blagostanje koje se
širi našim telom dajući mu neprocenjivo
zdravlje. Pozitivna energija i dobrota jesu
povezane i daju čoveku sreću prožetu
energijom koja nas čini zdravijim i
vitalnijim. Svaki osmeh jeste antistres.
Budimo bolji ljudi, bićemo srećniji a
samim tim i zdraviji. Nađimo nama
svojstven ventil da izbacimo sve što je
negativno i što nas truje, jer naše misli
jesu naš unutrašnji svet, naša svežina,
naša energija; zato pozitivno upravljajmo
njima i unesimo u naš svet nepresušive
vodopade zdravlja. Život je kratak, naše
zdravlje je zavisno od našeg psihičkog
stanja. «Ne čini drugome šta ne želiš da
drugi čine tebi», kaže mudrost i to je
sinonim dobrote.
Svaki bol je signal i razlog da se upitamo
šta se iza njega krije, da li je to samo
nezdravo prskano voće ili nezdravim
mislima prskana psiha?
Mara Medic
pokretačka snaga svakog procesa u nama
Energija, pokretačka snaga svakog
procesa u nama - oko nas. Postoji u
jedinstvenom obliku frekvencije – talasa
i prostire se kroz čoveku nezamisliva
prostranstva univerzuma dok je stara
kao on verovatno, čak i starija. Postoji
mnogo razmatranja kako ona tačno
funkcioniše, no osnovni princip jeste
da je jednaka izršenom radu, ona je
sveprisutna, nikad ne nestaje nego
menja oblik.
Metafizičkim pristupom možemo vrlo
lako zaključiti da smo sami načinjeni od
nje, da nam je ona suštinski pokretač
na subatomskom nivou. Dubljim
proučavanjem ove tematike dolazi
se do kvantne mehanike i fizike koje
su budućnost ili neotkrivena prošlost
kretanja materije oko nas. Energija
je izuzetno interesantna tematika
za izučavanje, ako joj se pristupi na
pravilan način, tačnije, ako je sebi
učinimo interesantnom. Ona je u suštini
svaki naš pokret jer se mi krećemo kroz
materiju, pri čemu stvaramo mehaničku
energiju, samo što je u našem okruženju
osnovna materija upravo vazduh, no
kada bi vazduh zamenili vodom jasnija
Maj / Jun 2012
bi bila slika kretanja svakog pojedinca
kroz materiju. Pošto smo hipotetički
pod vodom, svaki naš pokret, hemijski
proces u nama, čak i misao stvara talase
koji su sačinjen od miliona čestica što
dovodi do njihovog sudaranja na nama
nevidljivom subatomskom nivou, a
pošto Njutnov III zakon kaže da svaka
akcija ima svoju reakciju i posledicu,
možete samo zamisliti kakvo je haotično
stanje u realnom svetu gde svi utiču na
sve svojim delim ili nedelima, načinom
razmišljanja, običnom šetnjom kroz
grad, gotovo svakom svojom (ne)
akcijom menjamo svoju realnost i
realnost drugi.
Ovom temom mežete se baviti
beskonačno dugo samo običnim
osmatranjem stvari i dešavanja oko
vas, možete naučiti mnogo ako naučite
prepoznati prave talasne dužine ljudi
koji vas okružuju, a na kraju možete
i profitirati na lep način ako na samo
momenat zaboravite da ste jedno
egocentrično biće koje misli da se ceo
svet okreće oko njega. Prolaznost je
neizbežna, a vi ste samo nešto manje
od zrna peska koje će kroz 100 godina
u potpunosti da nestane i verovatno se
niko sem možda vaših čukununuka neće
sećati ni vas ni toga što ste uradili za
njih. No ne brinite, uteha je da menjate
oblik i vid postojanja tako da posle smrti
vas najverovatnije čeka mnogo toga
trenutno nezamislivog…
Igor Gnendinger
19
TEMA BROJA
KAKO?
NE PRIČAJ KAKO
- POKAŽI SVOJIM
PRIMEROM
Znači političari su ružni, glupi, prljavi
i zli. A oni sebe smatraju običnim,
sitnim smrtnicima, koje uvek neko gazi,
Mislim da su pravi oni koji stalno
nedovoljno sposobnima da upravljaju
preispituju svoje odluke, koji ne mogu
svojom sudbinom. Naravno, ukoliko
da spavaju celu noć ukoliko shvate da su mislite da ste nesposobni, šta vam
napravili grešku, povredili nekog. Mislim drugo preostaje nego da za tu činjenicu
Svi ponekad maštamo, svi želimo da
da su oni koji su svesni odgovornosti
okrivljujete nekog drugog.
smo lepši, bolji i pametniji.
koju nosi činjenica da su ljudi, postaju
Uvek je tako u životu, uvek će se oni koji
Postoje dve vrste ljudi koje ja priznajem, pravi osobe za svaki posao.
nisu dovoljno srećni svojom pozicijom
jedni su oni koji se bore za svoje, a
Nema tu previše filozofije, ako „Vas
u životu, okretati pričanju kako su oni
drugi su, pa, oni drugi. Oni drugi lažu,
svaki dan mrzi” da ustanete iz kreveta,
lepši, bolji i pametniji nego što jesu.
preuveličavaju svoje uspehe i skoro
velike su šanse da ćete postati niko i
uvek to rade na štetu drugih. Ovu drugu ništa! Niko nije savršen, niko se ne rađa Mislim, da oni koji vrede znaju šta je
vrstu ne prihvatam, to su loši, mali ljudi uspešan i jak! Većinu dobrih i jakih ljudi samokritika, znaju da nisu najbolji,
najlepši i najpametniji i ono što je
i naučila sam da će me oni najčešće
su u životu terorisali oni besmisleni
najbolje - to saznanje ih ne poražava.
koštati najviše u životu.
mali ljudi, koji ne umeju bolje. To
Naprotiv – samo ih tera napred.
je život, grub je, isključiv je, težak
Neki imaju bolje, a neki gore početne
je! Istovremeno, jako je lep, ako ste
Život postoji da učestvujemo u njemu,
šanse, strašno ali realno. Takođe, neki
spremni da upravljate njime.
da ostavimo neki svoj trag i verovatno
su spremni da se bore za sebe, ali i za
su najveće šanse za to, ukoliko
ideje i ljude u koje veruju. Ono što slabe Mene uvek iznova iznenađuje šta sve
pronađemo ono što volimo i u čemu
deli od jakih je, pored sposobnosti i
može da se postigne, ako se samo malo smo dobri.
spremnosti da ulože trud, i to kakvi su
potrudite. Postoji toliko dobrih ljudi,
ljudi.
toliko slučajnih preokreta u vašu korist, Moj predlog je da nikada ne poverujete
samo je potrebno malo se pokrenuti i
da su drugi odgovorni za vaš život i da
Ne znam, zaista ne znam kako
često stvari postaju neočekivano bolje.
drugi upravljaju njime. Mislim da je
čovek postaje uspešan, kako postaje
Primer za ovu tvrdnju je politika. Previše bitno verovati u sebe i uvek u sebi nositi
borac. Neki to rade iz inata, neki jer
ljudi stalno «razvlači» o tome kako nam tu mrvicu mašte i vere da se sve dešava
jednostavno nisu imali priliku da budu
političari kradu pare, uništavaju život,
sa razlogom.
drugačiji, a neki se jednostavno trude i
uzimaju sve šanse.
veruju.
Lana Kostić
PLES POZITIVNE
ENERGIJE
U svemu lošem možemo tražiti, a onda
i videti dobro. To je moć transformacije
Jin i jang je simbol koji predstavlja život negativne energije u pozitivnu. Mi
kao ples mraka i svetla, dobra i zla,
imamo tu moć u sebi, samo je pitanje
belog i crnog. U svakom dobru ima malo koliko je koristimo i koliko smo
zla i u svakom zlu ima malo dobrog.
mađioničari u svakodnevnom životu.
Koji su načini na koje možemo u svoj
Iako bih volela da je svet ružičast ili
život da unesemo malo više svetla i
samo beo i da mi se dešavaju samo
da se kupamo više u onoj pozitivnoj
dobre i lepe stvari, ipak su često one
energiji umesto da se gušimo u
naizgled loše stvari zapravo lekcija
negativnoj? Pošto smo svi različiti, svako
koja nas, kada je naučimo, nosi jednu
bi trebalo da pronađe neki svoj način
stepenicu dalje i možda nas to iskustvo za bolju komunikaciju sa pozitivnom
zapravo priprema za ono dobro koje
energijom unutar sebe, tj. način
dolazi i u kojem tek onda možemo
pomoću kojeg lakše stupa u kontakt
potpunije da uživamo ili živimo. Stvari
sa svojom dušom, sa onim što ga lično
koje nam izgledaju besmisleno su,
ispunjava i raduje... Male stvari mogu
možda, iz neke šire perspektive vrlo
biti dovoljne, neke sitnice koje nas
smislene i sinhrone. Pa tako možda crno raduju, i onda redom taj skup sitnica
i belo tek zajedno daju neki smisao...
ili priča koja će se vremenom roditi iz
Meni se nikada nije dopadao onaj deo
tih početnih malih koraka. Kažu da bi
kruga jing janga gde u beloj polovini
trebalo da pratimo neke svoje velike
stoji zrno crnog, ali zato mi se sviđa što ili male snove, ono što nas raduje,
u crnoj polovini stoji zrno belog.
ispunjava, vraća osmeh na lice.
20
Tako direktno, sami u sebi pokrećemo
pozitivnu energiju i sami bivamo
odgovorni za svoju sreću. Priroda,
Sunce, Mesec, Zvezde su takođe izvori
koji nas energetski pune, kontakt
sa Prirodom spolja i sa sopstvenom
Prirodom unutar nas.
I tako, možda,
jednog dana
sami od sebe
osetimo da umemo
da plešemo čak i dok
hodamo... U sasvim
običnom danu.
Joga instruktor
Sonja Kalaba
[email protected]
TEMA BROJA
ČUDA SE DEŠAVAJU KADA VERUJEMO U SEBE
Nezadovoljstvo sobom je navika. Kad
jedanput naučimo da volimo sebe,
možemo početi da volimo i prihvatamo i
druge ljude. Druge ne možemo promeniti,
zato je bolje da ih ostavimo na miru.
Trošimo suviše energije pokušavajući da
druge učinimo drugačijima. Ako samo
pola te energije potrošimo na sebe,
mozemo sebe učiniti drugačijima, a kad
smo mi drugačiji, i drugi će biti drugačiji
prema nama.Ne možemo život učiti za
drugog. Svako mora da nauči svoje lekcije.
Sve što možemo je da učimo za sebe, da
nas destruktivno ponašanje drugih ne
bi povredilo. Neverovatno je koliko će
vibracije ljubavi koje emitujemo privući
ljude pune ljubavi. Mislim da je ljubav
cilj zbog kojeg smo ovde. Ona počinje
prihvatanjem i voljenjem sebe.
Ozdravila je za šest meseci. Metode koje
zagovara Lujza Hej su, zapravo, stare
vekovima i ima ih u drevnim duhovnim
učenjima. To je način da promenite svoj
život ukoliko ste voljni da promenite svoj
način razmišljanja. Umesto da se utapate
u samosažaljenju, izgovarajte afirmacije.
U početku to deluje mehanički, no čak
i tada naše reči imaju snagu. Osvestite
svoj negativni govor, izbacite izraze
poput “trebalo bi”, “moram”, “ali”. Ne
ogovarajte, ne kritikujte, ne šalite se na
sopstveni račun koristeći ružne reči. Evo
vam primera. Kad neko kaže “ja se zovem
Goran, a tata me zove stoko jedna”,
svi smo skloni da se nasmejemo, jer je
napravio šalu. Humor u Srba se dosta
zasniva na nipodaštavanju sebe ili drugih.
Valjalo bi to menjati.
Lujza Hej je Amerikanka koju smatraju
jednom od osnivača pokreta za
samopomoć. Imala je teško detinjstvo,
u adolescenciji preživela zlostavljanje,
incest. Prekretnica u njenom životu
je izlečenje od raka. Umesto lekova
i operacija, odlučila se za afirmacije,
vizuelizacije, pročišćavanje načinom
ishrane i psihoterapiju.
Najvažnije je da volite sebe. To je, kažu,
recept za svetski mir.
Lujza Hej smatra da je jedan od najbržih
načina da se oslobodite onoga što
ne želite, da to blagosiljate ljubavlju.
Izgovarajte: “Blagosiljam te ljubavlju,
oslobadjam te i puštam te da odeš.”
Ovo uspeva sa ljudima, stvarima,
situacijama. Najbolji način da dobijete
ono što želite su afirmacije. Život je tu
zbog vas. Treba samo da zatražite, a
potom dozvolite da se dobro dogodi.
Ovaj put metafizike i duhovnosti nije lak.
Ali mi smo ljudi novog milenijuma i ere
vodolije, koja, smatraju, predstavlja put
u duhovnost. O ovim stvarima se odavno
zna u razvijenim zemljama u svetu. To što
one počinju da dopiru do malih država je
veoma dobar znak. Nepokolebljiva vera je
ključ uspeha. Mi smo skloni izgovorima,
kriva država, krivo okruženje… Stalno
smo u stanju naći izgovor zašto nešto ne
možemo. Istina je da smo uplašeni i da
nemamo dovoljno ili nikako vere u sebe.
Čim shvatimo da je sve do Nas tim pre će
nam se otvoriti novi, prosperitetniji putevi
za naš lepši život.
Moramo imati pozitivne misli, drugačije
nam niko od duhovnih otaca, pa čak ni
svetitelja, ne može pomoći.
Alekandra Menićanin
ENERGIJA PRATI NAŠU MISAO
Sve je stvar naših misli i verovanja.
Svaka energija koju emitujemo, bilo ona
pozitivna i negativna, konstrukija je naših
misli. Zato pesimista vidi samo tamu u
tunelu, a optimista ugleda svetlo na kraju
tunela. Upravo je to ta energija, koju ljudi
poseduju i različito je emituju. Upravo iz
ovog razloga ljudi koji su srećni, zadovoljni
svojim životom, emituju sreću, radost i
dobro raspoloženje, dok su oni suprotnog
mišljenja i stava nesrećni, negativni, ljuti,
loše raspoloženi.
Misli uvek deluju. Upravo svojim mislima
delujemo na sebe, ali i na okolinu
i tako delujemo na prošle i buduće
događaje. Samo što tada nismo svesni
efekata naših misli. Šta to znači? Prvi
efekat je kada mislima izazivamo neki
događaj, ali u suprotnoj varijanti od
one kako razmišljamo. To zovemo urok.
Razmišljanjem grčevito o nekom budućem
događaju, ubrzava se energija događaja
i pravimo suprotnost, dakle ili se neće
desiti ili će se desiti suprotno. Drugi
način delovanja misli je kada putem njih
izazivamo događaj, ali u varijanti tačno
kako smo razmišljali.
Baš onako kako smo i želeli. Tako svesno
kreiramo svoj život i događaji se nižu baš
onako kako smo zamislili.
Sigurno student koji ništa ne uči, ne radi
i ne sluša na predavanjima neće položiti
ispit, jer je samo verovao i mislio da će to
da se desi (naravno, jedini način da se to
dogodi je da je bio snalažljiv i prepisao).
Dakle, pored misli, treba i da radimo na
kreiranju budućih događaja.
„Kakve su nam misli takav nam je život”,
sa ovom mudrom izrekom verovatno će
se svi složiti. I zašto onda ne biti srećan
i zadovoljan, tako što ćemo misliti samo
na dobre i pozitivne stvari? Zato što to u
relanosti nije ni malo lako i stoga bilo bi
poželjno pridržavati se sledećih pravila:
1. OPUŠTENOST U SADAŠNJOSTI Najvažnije je da ostanete u SADA. Jedino
vreme u kome možete nešto da kreirate je
SADAŠNJOST. Ljudi greše i kreiraju buduće
događaje fokusirajući se na budućnost.
To samo gura cilj mnogo dalje. Dakle,
prva stvar koje bi trebalo biti svestan je
fokusirati se na SADA.
2. Oblikujte cilj - Stvorite jasnu ideju
onoga što želite postići. Tu „skicu” morate
uvek imati u glavi. Jasnu naravno, i ne
previše komplikovanu. Dakle, jasnu sliku.
3. Početi od malih stvari - Ako nikada niste
imali 1000000 evra u rukama, nemojte
odmah ni pokušavati da ih dobijete, jer je
otpor iz nesvesnog prevelik. Ako niste bili
u dobroj vezi godinama, nemojte odmah
tražiti i očekivati da ćete naići na princa iz
bajke. Pokušajte da ne pređete u početku
cifre iz vaše zone iskustva tj. onoliko koliko
obično najviše imate. Tek kada uspete
u svom prvom, skromnom ostvarenju,
povećavajte svoj sledeći cilj.
Za ova „pravila” bilo bi nam potrebno više
od jednog broja [email protected] Suština priče
i života je da svoj opstanak olakšamo i
začinimo samo lepim, pozitivnim mislima.
Nema potrebe neku situaciju, koja je
sama po sebi već teška i napeta, dodatno
otežavati i činiti je još gorom nego što
jeste. Zato svako jutro, kada ustanete,
pomislite na sve što Vas lepo čeka nakon
napornog i teškog rada, a ne na to, kako
bi neku od obaveza mogli izbeći. Mislite
pozitivno, zračite i emitujte tu energiju.
Tako ćete je preneti i na okolinu, i drugi
će je osetiti. Preći će i na njih. Tako će
svima biti dobro. Probajte, deluje.
Dakle, kako mislimo tako će nam i
biti? Hoće, ali nije dovoljna samo vera,
potreban je i određen rad, trud i ulaganje.
Maj / Jun 2012
Ivić Iva
21
22.4.2012.
poseta
Doris Pak
22
ZNANJE ZA NAS – DORIS PAK
Poslanica Evropskog parlamenta, Doris
Pak, bila je gost tribine „Integracija
mladih u Evropsku uniju“na našem
fakultetu. Tribina je posvećena pre
svega studentima kao budućim
mladim liderima, ali i profesorima koji
su željni usavršavanja. Govor uvažene
gošće ima veliku pouku: “Vrata
postoje, ali moramo naučiti kako da ih
otvorimo i iskoračimo napolje”.
evropskog visokog obrazovanja širom
sveta. Konkretnije rečeno, program
funkcioniše tako što studentima i
nastavno-naučnom osoblju is svih
zemalja sveta daje mogućnost upisa tj.
uključivanja u postdiplomske studije
na visoko-školskim institucijama
Evropske unije i obratno, omogućava
se mobilnost studenata i nastavnika
iz EU u partnerske zemlje. Iako
prvenstveno namenjen svršenim
Doris Pak je skrenula pažnju da
studentima, ovaj program želi da
Evropska unija ne može da utiče na
postojeće nastavnike načini još
detalje u sferi edukacije, ali da je
boljim i evropskijim profesionalcima.
njen cilj da podstakne mobilnost i
Evropska unija obezbeđuje stipendije
kooperaciju među fakultetima širom
kako za državljane partnerskih
Evrope, uključujući i zemlje koje nisu u zemalja koji su primljeni na Erasmus
Evropskoj uniji, poput Srbije. Jedan od Mundus master i doktorske studije
najpoznatijih programa koji podržava u zemljama Evropske unije, tako i
ovu ideju, i koji bi naši studenti mogli za EU državljene koji će studirati na
i trebalo da iskoriste, jeste Erasmus
partnerskim univerzitetima. Doris Pak
Mundus. Osim što podržava, ovaj
je navela da je neophodno osnivanje
evropski program i finansira ovu
agencije u Beogradu koja bi sarađivala
ideju tako što pruža studentima
sa Erasmus Mundus programom. Svi
mogućnost da master i doktorske
Erasmus Mundus master i doktorski
studije završe van zemlje. Cilj ovog
programi vode ka dobijanju dvostruke
programa je unapređenje kvaliteta
ili višestruke diplome pošto je
visokog obrazovanja i međukulturnog studiranje na barem dva univerziteta
razumevanja kroz saradnju sa
unutar konzorcijuma obavezno.
partnerskim zemljama (zemlje koje
Program raspolaže sa budžetom
nisu članice EU). Njime se želi povećati od skoro milijardu eura od koga se
atraktivnost i prepoznatljivost
90% izdvaja na stipendije a preostali
DA LI UMETE SA LJUDIMA?
Nekada se upitamo zašto nas neko ne razume, zašto nas ne sluša dok
govorimo, možda ne žele ili nisu zainteresovani za priču koju pričamo, ali
vrlo je bitno umeti prepoznati ljude kojima je stalo do toga šta pričate, ili
jednostavno nije. Možda i mi sami moramo da se ponašamo tako kako mi
želimo da se neko prema nama ponaša.
Gledamo na svet očima te osobe i
razumemo kako se oseća. Empatično
slušanje uključuje mnogo više od
Kad neko govori mi ga slušamo na
primećivanja, odražavanja ili čak
jednom od četiri nivoa.
razumevanja izgovorenih reči.
Stručnjaci za komunikaciju procenjuju,
Možemo da ignorišemo sagovornika
zapravo, da se naša svakodnevna
i da ga zapravo uopšte ne slušamo.
komunikacija u svega 10 procenata
Možemo da se pretvaramo govoreći:
“Stvarno. Da. Aha. Tako je”. Možemo da svodi na izgovorene reči. Trideset
procenata komunikacije zavisi od naše
ga slušamo selektivno i da obraćamo
intonacije, dok 60 procenata ima veze
pažnju samo na neke delove njegove
sa govorom tela. Kod empatičnog
priče. Možemo da ga slušamo s
slušanja, slušamo ušima, ali što je još
punom pažnjom, usredsređujući
bitnije, slušamo očima i srcem. Umesto
se na reči koje čujemo. Malo ko
da projektujete svoje lično iskustvo
primenjuje empatičko slušanje.
i razmišljanje o tome šta je hteo da
Ova vrsta slušanja podrazumeva
kaže, njegovim osećanjima, motivima
nameru da se druga osoba to jest
i tumačenjima, vi se bavite stvarnošću
sagovornik razume. Empatičko
stavljajući se u kožu svog sagovornika,
slušanje podrazumeva naše
posmatrajući svet oko sebe njegovim
poistovećivanje s drugom osobom
očima i srcem.
i sagledavanje svega iz njenog
referentnog okvira.
Da li umete da saslušate dok drugi
govori ?
Maj / Jun 2012
deo se dodeljuje kao neposredna
podrška univerzitetima učesnicima za
organizacione pripreme.
Osim ove teme, kroz interakciju
sa publikom, gošća se dotakla i
nezaobilazne priče o Bolonji. Kako
navodi Doris Pak, pre svega je
neophodno upoznati studente u
Srbiji šta znači “bachelor” i “master”
da bi znali kako da se prema
studiranju postave. Ona smatra da
je Bolonja nastupila veoma brzo, i
da su barem dve generacije imale
problem u adaptaciji na sistem u
kom su petogodišnji nastavni planovi
“strpani” u tri godine. Osim toga,
bitno je naglasiti, zbog prethodne
teme, da svi studenti koji su studirali
po sistemu Bolonje imaju pravo da
nastave školovanje van Srbije; njihove
diplome su validne, ali je neophodno
da poznaju jezik zemlje u kojoj se
doškoluju ukoliko to Univerzitet
zahteva. Naime, kako je objasnila
gospođa Pak, na nekim evroskim
univerzitetima postoji i mogućnost
slušanja nastave na engleskom
jeziku, a najčešće je to primenjivo u
Nemačkoj.
Jelena Cvetinović
Vrlo je bitno uvek biti
nasmejan i vedar u kojoj god
situaciji, bilo gde i sa bilo kim
se zadesili.
Slušate da biste razumeli. Hoćete da
shvatite tu drugu osobu na najbolji
mogući način.
U uspešnoj komunikaciji, važno je
da budete empatični, ali i da sami
podstičete razmenu energije, emocija
i stavova koji vode do uzajamnog,
međusobnog uvažavanja.
Umete li da priznate grešku ?
Osoba koja ima doživljaj lične vrednosti
i važnosti zna da se pojam „greška”
uvek odnosi na neki postupak ili
ponašanje, a ne na njenu ličnost.
Kada napravi grešku ona može osećati
samoljutnju i krivicu, što je dovodi
do kajanja, odnosno do promene
ponašanja. Kada se osvrnete na svoj
dosadašnji život i kratko analizirate
događaje kroz koje ste prošli, šta
možete reći, iz kojih događaja ste
najviše naučili? Da, često su to vlastite
pogreške i promašaji. Znate već kako se
kaže – na greškama se uči.
Dijana Šokić
23
YOUTH EMPOWERMENT IN SERBIA
THE ‘ANXIETY OF INFLUENCE’ VS.
CONFORMITY
A week ago, I watched a local television
questioning the passers-by on the streets
of Novi Sad: “Would you join a political
party if you would be provided with a job
in that way?” All the people in question
were young and the vast majority of them
had given an affirmative answer.
On another occasion, a Blic newspaper
headline attracted my attention, stating
that ‘the young are not politically literate
but still go out to polls and cast their
vote’. In the light of the current political
campaign, their opinions on the political
structures in the country resonate.
It gives out the impression of a certain
animosity mixed with self-interest, in the
sense that, ‘although I do despise the
practices of the political system and all its
consequences, I will sign a pact with the
devil in order to get what I want’. Some
hardcore critics of the system and the
politicians in the country would dare to
depict them as ‘the unscrupulous puppets,
the uniform greedy bunch that has sold
off and devastated everything worthy
in the state’. I bet my antique Tolstoy
book collection you can testify you’d had
the chance to hear the same. And not
only from the mouth of the delicately
young, but experts on the matter alike.
Therefore, it cannot be labelled only as a
common case of the teenage Angst; there
is a deeper meaning to it all. Generally
speaking, the sentiment of the population
regarding political involvement ranges
somewhere between blissful indifference
and outright contempt.
Where do these disillusionment and
embitterment stem from? Well, if you have
a proper, reasonably paid job, a credit for
a flat of your own, going on a spontaneous
trip to Vienna just for the fun of it and
shopping till your heart’s content, then, as
the legendary quote on Peščanik illustrates:
‘If you’re doing fine, then nothing’. On the
other hand, if you’re counting months or
even years from the last piece of clothing
you bought or if you rely on your team’s
winning in this round so you could afford
a night out to town, and eat salami every
other day you might have wondered where
your life is going and what the hell you are
going to make of it.
Chilling, ha. No wonder some get aboard
the cynicism train and continue to sustain
the degradation of the system. That is, they
conform to the existing state.
24
However, that is not the most interesting
aspect of the state of political awareness
among the young for me.
They say silence also carries a certain
message, in this case in the same way
in which one would inform somebody
what they think of them by giving them
a cold shoulder when they pass them by.
Meaning, one might act as if they don’t
exist.
I have come across a number of young
people who just don’t acknowledge the
impact of politics on their everyday life;
they nurture a feeling of escapism from
the surroundings they live in, as if they live
in some parallel universe. I don’t judge
them. Maybe they strive to preserve their
mental balance and dream of moving to
a more prospective country. I would just
like to give them a piece of advice, if they
do expect such development of events,
the country they would eventually move
in isn’t devoid of politics, on the contrary,
including immigration policies. Good luck
with that.
Over every slava or a family gathering,
politics is often a recurring issue. Holding
glasses of homemade red wine, debates
are held, sometimes even crossing that
fine line between a heated debate and
a genuine quarrel. Political figures and
measures from many decades ago are
brought up. Once the reunion is drawn to
an end, they retrieve to their homes, until
another reunion would infuse them with
the energy to deal with the topic.
Finally, there is one more category of
people I would like to mention – the
involved. Not necessarily in the political
department per se, but in NGOs, civil
initiative movements and similar
organizations. They read newspapers,
watch TV programs, take interest in the
issues of importance, locally as well as
globally. They instill interest for the issues
in their peers. Such is the crowd gathered
around a common cause of Društveni
centar in Novi Sad.
I couldn’t get over the impression that
these categories which do not belong to
the conformity category have something
important in common. That something, in
my opinion, is what literary criticism refers
to the ‘anxiety of influence’.
Basically, writers are hindered in their
creative process by the ambiguous
relationship they necessarily maintained
with precursor writers*. I feel this anxiety
can be applied, in a modified sense, to the
nature of the relationship between the
public and politics, and I would rename it
‘the anxiety to act’. The activists, unless
they are adamant idealists, risk being
disillusioned as well if they keep facing
walls and closed doors.
The inability to persevere in their ideals,
not finding a way to get around the
problem and act upon its solving within the
community, would result in frustration and
unwillingness to continue with the fight.
Any further endeavour in a social matter
would end engulfed by the existing status
quo and the activist would risk feeling
inhibited. The same goes for our jolly
bunch at the family reunion. Their actions
are reduced to idle talk and no actual
initiative, they believe that nothing they
say would make a difference although they
do recognize the existence of the problem.
As for our society of escapists, all I could
say is that lack of anxiety in this day and
age is actually an indicative of the existing
anxiety they are unwilling to acknowledge.
Alas, what to say further on the reality of
the society that we live in? I say, I see the
possibility of sunshine after rainy days.
Change is painful and slow, but all good
things in life take time, patience and hard
work. Be realistic in establishing your goals.
It takes resourcefulness and determination
to make things better. All non-functional
systems persist in the preservation of the
status quo, and you have to work your
way around it and reclaim your rights and
potentials for a decent life. You have to
fight for it, nobody will hand over their
power to you on a silver platter. If we live
in the Wild West, then Wild West rules
apply. If the doors aren’t fully open, we
stick our foot in. If they recognize the
room for improvement, present your
vision, whenever you can. What is most
important, keep your integrity. People with
a vision and a genuine wish to improve
not only their life but the life of their
community possess nobility, a word many
have forgotten in these self-centered
times, but which is more desired now than
ever. And if Društveni centar doesn’t end in
a triumph now, on other occasion it would.
*http://en.wikipedia.org/wiki/The_Anxiety_of_Influence
Jovana Srdić
[email protected]
Stručna praksa
studenata prve
godine
Od ove školske godine na svakom
smeru postoji predmet Stručna praksa
koji nosi 8 bodova. Povodom novog
predmeta, koji je jako važan za sve
nas, jer otvara mogućnost spajanja
teorije i prakse, porazgovarali smo sa
studentima sa sva tri smera. Zanimalo
nas je gde i šta rade naši studenti na
praksi, kao i koliko su naučili za tih
deset radnih dana koliko traje praksa
prvoj godini. Većina kaže da su se lepo
snašli, da im je dobro u firmama gde
su raspoređeni, a bilo je i onih koji su
se premeštali iz firme u firmu, pa i onih
koji nisu baš zadovoljni. Evo šta su nam
sve ispričali naši sagovornici, a potom i
šta je sve stavljeno pred studente prve
godine kao zadatak, u cilju uspešnog
obavljanja stručne prakse.
Zoran Dačević sa smera Menadžment
u medijima kaže da je na početku
studentsku praksu obavljao na RTV
Panoniji, imao je skromna očekivanja,
ali ipak nije bio zadovoljan s obzirom
na to da je samo sedeo i posmatrao šta
drugi rade. Nije bilo konkretnih zadataka.
U dogovoru sa mentorkom prakse,
premešten je na Novosadsku televiziju
gde je, kako kaže, sve mnogo bolje i
kvalitetnije, gde mu je posvećena pažnja
i gde ima priliku da nauči mnogo toga.
Nemanja Nijemčević sa smera
Operativni menadžment, praksu radi
u Bačkoj Palanci u firmi ,,Abakus” koja
se bavi prodajom računara. On sedi
i upisuje šta se radi, prati aktivnosti
zaposlenih i uči od njih. I kako kaže,
poprilično je zadovoljan.
Sanja Verner, smer Menadžment u
medijima, na praksu ide na Novosadsku
televiziju, i kaže da joj je super,
oduševljena je. Išla je na teren, radila
najave, priloge i kako kaže naučila dosta
toga od svog mentora za kog ima samo
reči hvale.
Bojan Pavlović, smer Operativni
menadžment, na praksu ide u
poljoprivredno gazdinstvo, gde se bave
ugovaranjem poslova i prodajom cveća
a on uči posao od svojih starijih kolega i
veoma je zadovoljan.
Olivera Dević i Zorica Berar, smer
Menadžment u medijima, praksu
obavljaju u novinskoj redakciji Blica.
Išle su dva puta na teren, obilazak svih
gradskih pijaca, i rade stalne rubrike.Ali,
kako kažu, moglo je biti i mnogo bolje.
Maj / Jun 2012
Marina Livaja sa smera Operativni
menadžment, praksu radi u firmi
,,Soko Agrar” koja se bavi vinom i
opremom za pripremanje vina. Vreme
uglavnom provodi uz mentora, radi sa
papirologijom, eventualno odlazi na neki
sastanak i kaže da je zadovoljna.
Aleksandar Divljak i Stefan Uglješić,
obojica sa smera Menadžment u
medijima, praksu obavljaju u Kulturnom
centru Novog Sada, kažu da prate PR-a,
da su bili na Antićevim danima i na Proza
festu. Uglavnom su zadovoljni, mada
Stefan dodaje da nikada ne bi mogao da
bude PR, jer, po njegovom mišljenju ima
malo posla, monotono je i dosadno.
Što se smera Informatike tiče
porazgovarali smo sa delom grupe koja
praksu obavlja na našem fakultetu.
Kažu da im je super i da su zadovoljni
saradnicima. Bave se sklapanjem
računara izradom sajtova, a najveći
projekat im je oficijelni sajt Cekoma
naše izdavačke kuće. Vođa projekta
je Nemanja Šipka a sa njim rade i
Milan Božić, Humnig-Sukur Dragana i
Aleksandar Mihajlović.
Cilj predmeta Stručna praksa je da
studenti što bolje upoznaju zvanje za
koje su se opredelili, da se od prve
godine sretnu sa nekim segmentima
potencijalne profesije, da se, možda
već sada, okrenu budućem pozivu ili
da prepoznaju šta ne bi želeli i voleli
da rade sutra, ali isto tako, i da im se
olakša učenje teorijskog dela. Za zadatak
imaju da rade deset radnih dana po
minimum tri sata u ustanovi na koju su
upućeni. Tamo imaju mentora koji im je
na raspolaganju za sva pitanja i savete,
a studenti pišu Dnevnik prakse, koji je
„evidencija naučenog“, a kasnije služi za
pisanje Eseja.
Što se Dnevnika prakse tiče njega
popunjavaju za svaki odrađeni dan.
Upisuju šta su radili, gde su bili, sa kim,
kao rezime. Na osnovu Dnevnika pišu
Esej čija struktura obuhvata zaglavlje
i četiri podnaslova - uvod, prikaz i
objašnjenje podataka prikupljenih
tokom prakse a vezano za temu Eseja,
diskusiju i zaključak. Esej se piše u obimu
najmanje 10 a najviše 20 kucanih strana,
A4 formata. Kada je o bodovanju reč,
strukturu ocene čine:
1) Esej - rad na eseju, obrada
literature i pisanje samog eseja
do 40 bodova
2) Dnevnik prakse - do 20 bodova
3) Završni ispit - odbrana Eseja do
40 bodova
Svi studenti su dužni da izveštaj zajedno
sa Dnevnikom prakse predaju u pisanoj
formi najkasnije do 24. Maja 2012. Na
odbrani eseja obavezna je i PowerPoint
prezentacija.
Nakon završene prve godine, studenti
našeg fakulteta imaće šire poglede ka
svom zanimanju jer su bili u prilici da
vide kako to izgleda i u praksi, što ih je
dodatno zainteresovalo i motivisalo da
uče teoriju kako bi uskladili sve faktore
kvalitetnog obrazovanja.
A već na drugoj i trećoj godini, opet u
okviru predmeta Stručna praksa koji
nosi 8 bodova, radiće Studije slučaja,
po pravilima koja postavi predmetni
profesor, i na taj način produbiti znanja
kroz aspekte koji su vežbani tokom
školske godine, ali koji nisu praktično
proveravani. Predmet Stručna prksa
pruža i taj aspekt praktične provere i
znanja i veštine.
Milica Končarić
25
AMERIKA - OBEĆANA ZEMLJA
Ljudi na poslu nisu isključivo Amerikanci
i opet zavisi od nekog faktora sreće
kakve će vam biti kolege na poslu. Posao
možete da menjate nakon konsultacije sa
supervizorom jer ako hoćete da radite,
posla ima jer leti kreću sezonski poslovi.
Jedna od super stvari je to što gde god
otišli ceniće se vaš novac i vaš rad. Na
Danas u Srbiji ima oko dvadesetak
neki način se doživi kulturni šok jer nema
agencija koje se bave programom
tenzije, nerviranja, ljubaznost ma koliko
„Workandtravel“ za studente koji žele
bila isfolirana je na zavidnom nivou.
da žive i rade preko leta u Americi. Sam
Dobro im je organizovan sistem jer nema
program traje 4 meseca, plus jedan
nigde redova i čekanja. Supermarketi
mesec, kako to oni kažu, za putovanje. Da
su im ogromni, ima svega, od igle do
biste se prijavili za program od formalnih
lokomotive, najpoznatiji i najjeftiniji
stvari je potrebno da ste redovan student, Ako živite u kompleksu stanova
je „Walmart“. Tamo imate sve i uvek
da donekle poznajete engleski jezik, da ste podrazumeva se da ćete imati i bazen,
imate dobre ponude i ekstra sniženja
teretanu i vešeraj u sklopu. Stanovi
zdravi, da niste problematični i naravno
hrane i garderobe. Više se isplati da kod
novac; a najbitnije od svega da ste hrabri, nemaju nameštaj, ako imate dovoljno
kuće kuvate, mada, zbog nedostatka
sreće i divne komšije oni će doskočiti
snalažljivi i da mislite svojom glavom, jer
vremena, ljudi se hrane po restoranima
realno, ne idete na odmor nego da radite problemu i pozajmiti vam nameštaj.
jer postoje restorani za sve staleže.
a posle tek da uživate. Program i agencija Većina Amerikanaca je dosta ljubazna i
Tamo nije ekskluziva jesti u restoranu
kulturna, vidi se po njima da su mnogo
uvek pokušavaju da objasne studentima
nego deo svakodnevnice. Sve kuhinje su
opušteniji i vedriji što je negde i logično
da to ipak nije odmor i da se tamo samo
zastupljene, za svakoga ima po nešto.
jer nemaju egzistencijalnih problema.
možete osloniti na samog sebe i da u
Sva hrana im je genetski modifikovana,
slučaju da nešto iskrsne, oni vam ne mogu Kod njih materijalno nema toliku težinu
meso, mleko ,voće, povrće; kalorična a
pomoći, mogu ali samo koliko je u njihovoj jer imaju bolji standard života. Nisu svi
malo hranljiva, tako da se svi brzo ugoje.
ograničeni kao što ih prikazuje Holivud,
moći.
Nećete nikada videti jabuku sa crvom ili
ljudi su različiti kao i svuda, uglavnom
kvarnu, sve je savršeno za kupčevo oko.
Postoje dve varijante kad se odlučite za
nisu našeg senzibiliteta, a ni slični Evropi. Hleb im nije tako zastupljen kao kod nas,
program: prva je da vam agencija nađe
Dosta su lenji jer im je sve tako olakšano
njima je hleb namirnica za doručak, retko
posao i smeštaj, a druga je da vi sami
i omogućeno, ali poštuju zakon ili se bar
kad će ga jesti za ručak ili večeru. Sav hleb
nađete posao i smeštaj i to uglavnom
trude. Iz sopstvenog iskustva mogu reći
im je sladak, teškom mukom se nalazi
odgovara ljudima koji su već bili i poznaju da su nam pomogli dosta, dobili smo
normalan ali ako ga ne jedete ili znate da
ljude koji mogu to sve da im obezbede
nameštaj, bicikle na korišćenje, vodili su
mesite, nećete imati te muke. Sladoledi
jer je daleko jeftinije. U oba slučaja niko
nas gde god nam je trebalo jer nismo imali i slatkiši su bez greške, famozne krofne
vam ne garantuje vizu, uvek postoji
automobil, npr. u šoping, pravilili nam
mogućnost odbijanja vize i to samo zavisi žurke iznenađenja, vodili na večere itd. Ne spadaju u tu kategoriju kao i nezaobilazni
mafini. Alkohol ne možete nikako da
od ambasade. Što bolje znate jezik i
znam da li je svuda tako, pretpostavljam
kupite bez lične karte gde se vidi da li
ranije se prijavite imate šanse da vam iz
da nije, jer nismo svi isti. Što se posla tiče imate 21 godinu, sa 19 godina nikako vam
agencije nađu bolje poslove preko leta.
jedno je tačno, a to je da se puno radi
neće dati cigarete, jedino ako neko to
Iskustvo sa agencijama je uvek relativno i a samim tim i zaradi. Nema krivudanja,
ne kupi za vas, mada je strogo kažnjivo...
od osobe do osobe se razlikuje. Uglavnom nema kašnjenja, nema „ne mogu“ jer ste
Ali snađu se ljudi. Zabavu možete da
su korektni. Ne mogu vam reći baš sve,
lako zamenjivi. Ako ste vredni znaju to i
nađete u klubovima jer uvek imate mesta
pa je potrebno da budete pripremljeni na da nagrade. Sve vam je plaćeno u dolar i
gde ćete potrošiti pare. Svaki grad ima
rešavanja raznoraznih naizgled banalnih
plata stiže bukvalno u minut, za to nema
nešto u ponudi, bio on turističko mesto,
stvari, npr. nije isti napon struje i samim
brige.
manje mesto ili metropola. Svi automobili
tim vam treba drugi punjač ili pretvarač
su im automatski, nema manualnog
stuje. To su sitnice, ali tamo mnogo znače,
menjača kao kod nas i mnogo su lakši
jer u takvim situacijama pred polazak na
za upravljanje. Njihovi automobili su
put retko ko će se setiti. Ima još dosta
mnogo većih kubikaža nego automobili
prepreka, kao što je letenje avionom.
za evropsko tržište jer je Amerika stvarno
Skoro svim studentima je prvi put da lete
velika i prostrana. Noćni izlasci su skroz
avionom i tim dodatni strah, sledi i period
dobri, izađete, vidite njihov vid zabave,
adaptacije kad se stigne u novu sredinu i
mada ipak smo mi prvaci u Evropi po
sedam sati vremenske razlike.
izlascima i zabavi. Ima uvek za svakoga ali
Ako se odlučite da vam agencija tamo
zavisi od toga koliko para imate i mislite
nađe smeštaj i posao za vašu bezbednost
da potrošite. Dosta su im skuplja pića u
i pomoć i sva ostala pitanja zadužen
izlasku i uvek morate da ostavite bakšiš
je vaš supervizor. To je osoba koja je
barmenu, to je takva „tiping kultura“.
tamo zaposlena i može biti bilo koje
Otići 15 sati leta od kuće u totalno drugi
nacionalnosti, a može vam biti najbolji
svet gde ne poznajete nikog je veoma
drug ili najgori neprijatelj. Poslom koji
hrabro i odvažno ali sreća uvek prati
agencija nađe u većini slučajeva studenti
hrabre i svi dođu kući sa pozitivnim
su zadovoljni; oni malo ambiciozniji mogu
utiscima. Tada ćete upoznati sebe jako
uvek da nađu još jedan posao ili da ga
dobro, odmeriti snage na način koji
promene. Naravno, u dogovoru sa vašim
do sada niste imali prilike. Jezik tamo
supervizorom jer je „odgovoran za vas“ i
možete samo usavršiti ali ne naučiti
za sve se pita što se tiče posla ili prevoza.
baš dobro kako svi to zamišljaju. Veliko,
Daje vam platu na nedeljnom nivou i
nezaboravno, životno iskustvo koje će vas
ima pravo da vam ukine vizu ako se ne
sigurno oplemeniti i promeniti. Imaćete
ispoštuju određena pravila.
utisak da ste u američkom filmu ali samo
od vas će zavisiti kod žanra će biti.
Zemlja Holivuda, Koka-Kole, hamburgera,
MTV-a, Harli Dejvidsona, Kantrija, dom
svetskih emigranata, u Srbiji devedesetih
samo lepa zamisao i daleka obećana
zemlja. Nakon petnaestak godina granice
se otvaraju za Evropu a papirologija se
pojednostavljuje za SAD.
26
Što se tiče smeštaja, stanovi ili kuće su
uvek pristojni, samo što se nikad ne
ispoštuje sa koliko ljudi ćete živeti. Po
ugovoru ide dvoje ljudi u sobi ali se to
često zanemari pa vas bude mnogo više,
onda vam supervizor obeća kako će to
da sredi. Neki ispune obećanje, neki ne.
Uglavnom takve situacije ispadnu super,
jer je puna kuća ljudi i nikad nije dosadno.
Upoznate ljude sa svih krajeva planete,
čujete njihove životne priče, radosti i
probleme, upoznate njihovu kulturu jer svi
tamo na neki način predstavljamo svoju
zemlju.
Dopisnik [email protected], Ivana Lončarski
[email protected]
DNEVNIK
15.04.2012.
Godina je prošla brzo i
neprimetno, kako to uvek
biva što si stariji. Sezona
sarmi je na izmaku, a to
znači da dolazi proleće
i lepo vreme, a sa njim i
Uskrs najradosniji praznik
u hrišćanstvu i najveseliji
bar što se tiče dece, što
zbog šarenih jaja i slatkiša,
što zbog lepog vremena i
leta koje se bliži.
Rođenje Hristovo sam
proslavila u Vrdniku dragi,
dragi D, mestašcu na
obroncima Fruške gore,
gde sam nekada živela. Tu
sam provela najlepši period
svog života – detinjstvo.
Upoznala mnoge prijatelje,
prvi put se zaljubila,
previše maštala, bila
srećna… To je bilo nekada
davno, negde na granici
dva milenijuma. To je bilo
nekada, kada sam mislila
da je ceo svet moj, da
treba samo da poželiš
i ostvarićeš sve što si
zamislio. To je bilo vreme
kada još nismo znali
za internet ni najnovije
tehnologije, ali smo znali
za školice, ćorave bake,
između dve vatre… Draga
deco, znate li šta je to?
To je bilo ono vreme kada
još uvek nisi iskvaren i
razočaran u ljude, kada
misliš da su prijateljstvo
i ljubav večni i kada si
siguran u to da ćeš jednog
dana ostvariti nešto, ni
sam ne znaš šta, ali je
to sigurno nešto bitno i
značajno.
Maj / Jun 2012
I tako sam ja ponovo
tu, posle mnogo godina,
koračam istim sokacima,
udišem isti miris proleća.
Tu su i isti stari prijatelji,
slušamo iste stare pesme,
veselimo se kao i nekada.
Tu je i prva ljubav, sedi za
susednim stolom i gleda
me istim pogledom kao
i pre mnogo godina. Čini
se kao da je sve stalo, i
stoji u mestu već deset
godina… samo što, dragi
moj D, ništa više nije isto!
Ni prijatelji nisu isti, sada
su nekako ćutljivi, umorni,
rezervisani… U pogledu
sa susednog stola sada
vidim neku daljinu, zaborav,
nešto bajato i ustajalo
da li zbog dima ili godina?
Ni ja više nisam ista, sve
manje maštam, a sve više
razmišljam, sve manje
verujem, sve više pitam.
Koliko gubimo time što
odlazimo i koliko dobijamo
time što se vraćamo?
Možda je u pravu onaj
koji je rekao da kada odeš
najbolje je da se ne vraćaš,
jer nikad nećeš naći ono
što si ostavio.
Rođenje je Hristovo, dragi
D, a to znači da nema
mesta za tugu, treba se
radovati, novim počecima,
lepom vremenu, novim
mestima, novim prijateljima.
Ne treba nikada živeti od
uspomena nego ih treba
stvarati iz dana u dan, na
nekim novim mestima,sa
nekim drugim ljudima.
Hristos vaskrse! Živeli!
ili
šv
a Gulia
n
i
t
s
i
r
H
Iste su ulice, isto je
proleće, isto je drveće u
parku, isto je nebo nad
Fruškom gorom. I ja sebe
ponekad uhvatim da kao i
nekad igram ćorave bake,
ovog puta sama sa sobom.
Sakrijem se tako u mraku,
pa ne znam gde sam, i onda
se saplićem o svakojake
predmete misleći da sam
tu, a nisam.
Ovo proleće me je nateralo
da se zapitam: Gde sam ja
u stvari? Koliko sam daleko
od onoga što sam mislila
da ću biti, da li je to loše
ili naprotiv?
27
MENADŽERIJADA 2012!
DA SE NIKADA NE ZABORAVI!
1 . apr il 2012.
Umesto izgovorenog ‘’Aprililili’’, mi
izjavljujemo saučešće. Nažalost.
Nije nam ni do smeha, ni do smišljanja
koga ćemo i kako prevariti, nego u tišini
odlazimo do Gradske kuće kako bismo
odali poštu nastradalima u požaru.
budu objavili ne budu poznata. Nažalost,
većina nas je poznavala bar jednu od
žrtava, direktno/indirektno.
Bila sam u šoku kada sam pročitala
Renatovo ime... Nisam mogla, ili nisam
želela da verujem da je to zaista on.
Hiljadu je zašto na koje nam niko neće
reći odgovor... Zar stvarno misle da će
vanredna kontrola objekata vratiti te
mlade ljude?
Više nego ikad počinjem da se gnušam od
vlasti koja samo zataškava greške svojih
čelnika, misleći da to nikada neće isplivati
na površinu! Da li znate da je 1992.
godine prvi put izbio požar u ‘’Contrastu’’?
Naravno, uzroci požara nikada nisu
utvrđeni. A šta je sa bačenom bombom
2007? Ili sa sukobljenim grupama navijača
iste godine? Zar nije malo očigledno da
neko tu igra prljavo?!
Prvi tekst iz novina koji mi je zapao za
oči je da ‘’Contrast’’ nije ima upotrebnu
dozvolu za rad! Iako su 2011. bile
napisane prekršajne prijave zbog
nesprovođenja zakonskih odredbi zaštite
od požara, ovaj klub je nastavio da radi.
Ta subota je bila kako i svaka druga. Dobro
društvo, izlaci, klubovi, piće. Naizgled
se sve činilo bezopasno i savršeno.
Zajedno smo pevali pesme gostujućeg
benda, nazdravljali i uživali u celokupnoj
atmosferi. Ni slutili nismo da bi isprva
jedan manji požar mogao da napravi
katastrofu i odnese šest mladih života.
Renato Vuković, Milena Dalmacija,
Tamara Miladinović, Marina Aničić, Marko
Pavlović i Zoran Ignjatović nisu uspeli da
se spasu. Ostali su zarobljeni iza metalnih
konstrukcija ‘’Contrasta’’.
Vest o velikoj tragediji sve nas je potresla.
Molili smo se skupa da nam imena koja
30
Naravno, ne može se opisati kakvu žalost
osećate kada se nešto dogodi vašim
vršnjacima, i uopšte mladim ljudima, ali
kada je to osoba koju ste poznavali izvesni
period svog života, to vas dodatno rastuži,
jer se nažalost i loše stvari događaju
dobrim ljudima.
To nije moglo da otvori oči vlasniku
objekta, jer njega očigledno nije ni bilo
briga što bi neko mogao da nastrada,
naravno, novac je najbitniji! I šta se
dogodilo nakon godinu dana?!
Neispravne instalacije? U isto vreme
i tužno i smešno... Eto, inspekcija se
‘’opravdala’’, napisala im je prijavu, a
Iako je prošlo samo mesec ipo dana od ove
druga stvar je što je oni nisu ispoštovali...
tragedije, verujem da se mnogi od nas i
Nisu imali vremena da se bave time. Sada
dalje pitaju šta je zapravo uzrok koji je doveo
se spominje i neki snimak sa sigurnosnih
do nesreće? Zašto inspekcija nije radila svoj
kamera iz kluba, koji je (gle čuda) toliko
posao kako treba i šta još treba da se dogodi
oštećen, da se ne može iskoristiti. Samo
da bi NEKO konačno progledao, lupio šakom
upijam razne nebuloze koje izjavljuju i
o sto i rekao dosta?!
pitam se dokle će? Zar nije dovoljno što su
se porodice nastradalih dovoljno napatile?
Zašto uvek mora
da se dogodi nešto
Ne bih sada da zalazim u detalje ‘’šta bi
ružno i tragično,
bilo kad bi bilo’’, ali ja prva ne mogu da se
pa da tek onda
pomirim sa činjenicom da su već zaboravili
(možda) to natera
šta se dogodilo! Iako je trodnevna žalost
državu da zaštiti
u svima probudila strah, neki ovaj osećaj
mlade ljude? Zašto
i dalje nose u sebi. Žale za mladima čiji su
neprestano govore
životi ugašeni te kobne večeri, i iskreno
da treba ulagati u
se nadaju da se tragedije poput ove neće
mlade ljude i da su
više događati...
oni budućnost, a da
Da s e n ik a d a n e z a b o r a v i !
pre svega ne mogu
P o s v e ć e n o Re n a t u Vu ko v i ć u .
da im obezbede ni
Nevena Zarić
sigurnost?!
[email protected]
POSTOJI LI BIOENERGIJA I ŠTA JE TO?
Bioenergija je univerzalna životna
energija koju sva živa bića primaju
u svoje materijalno telo svojim
nastankom. Ona je sveprisutna
energija koja je ključ života i
predstavlja stvaralački agens.
Bioenergija je vrlo moćna u odbrani
od stresa, podsticanju imuniteta i
lečenju svih bolesti i tegoba. Ako su
blokirani tokovi energije, organizmu
je potrebna pomoć spolja da opet
sam uspostavi prirodnu energetsku
ravnotežu i da leči samog sebe.
U tome mu pomaže bioenergija.
Bioenergija kao takva, predmet je
proučavanja mnogih, od prapočetaka
ljudske civilizacije i predstavlja jednu
od najvećih enigmi čovečanstva.
Naša planeta ima prirodno magnetno
polje (magnetosfera), kao što i svaki
čovek ima svoje biomagnetno polje,
koje stvara pomoću biostruja. Tada se
u normi biostruje biološkog tela nalaze
u neprekidnom kretanju i međusobno
su izbalansirane. Pri narušavanju
tog balansa dolazi do inteferencije
kretanja, rasipanja elektrona, što
dovodi do poremećaja funkcionisanja
unutrašnjih organa. Bioenergija (reiki)
pomaže uspostavljanju normalnog
funkcionisanja organa putem
uspostavljanja balansa biomagnetnih
polja i pozitivne i negativne energije
u organima. Činjenica je da se mnogo
ljudi oseća bolje nakon seanse
mahanja rukama oko tela i glave. Puno
Postoji li specifična biološka i organska je razloga zašto je tome tako, a malo
je onih koji bi nagnali na razmišljanje o
forma energije? Ljudi su kroz istoriju
postojanju te magične energije.
pokušavali odgovoriti na to pitanje
iz različitih perspektiva: naučne,
filozofske, religijske, medicinske,
Da se ne bi sve završilo samo izvorima
pristupali tome empirički, hipotetički, sa interneta i iz knjiga, Mira koja ima
analitički, ali sve do današnjeg dana
55 godina priča svoj deo života koji je
ne postoji opšteprihvaćeni odgovor.
u vezi sa našom temom.
Miri u goste dolazi sestra i kada je
videla njenu situaciju odmah isti dan
su krenule na put ka bioenergičaru
Igoru. Susret sa njim nam Mira
prepričava kao svoju priču i ne sakriva
oduševljenje koje nije ugasilo minulo
vreme. “Slabo je pričao srpski, Rus
je poreklom. Pitao me je za ime i
odmah nakon toga mi je ispričao
moje zdravstveno stanje. Ostala sam
ukopana u mestu, pa samo me je
video. Nakon toga sam legla i sve
što se nakon toga dešavalo bilo je
neverovatno brzo, Ja nisam mogla
odreagovati na njegove pokrete i
pucanje mog tela. Znate onaj zvuk
kada se drvo seče u šumi pa dok
pada? E, tako sve kosti pucaju.” Mira
veoma slikovito objašnjava svoju
priču. Ustaje, maše rukama, pokazuje
mesta i način dodira.
“Ja vam kažem, sve to nije trajalo više
od sedam minuta. Kada sam ustala,
video je strah u mojim očima. Samo
mi je rekao da se ne plašim, da je sve
u redu, da stvarno nemam razloga
Dve velike religije, taoizam i
„Bilo je to pre deset godina.
za strah. Osećaj kada sam došla kući
hinduizam, u svojim načelima
Odjednom su se pojavile nesnosne
i legla u krevet je neopisiv rečima. U
postavljaju univerzalnu, životnu
energiju u funkciju pokretača života. U glavobolje. Ne daj Bože nikom i nikada trenutku sam shvatila i poverovala da
više. Ležala sam po podu i savijala
postoji nešto više, nešto dosta jače.
hinduizmu se ta energija zove prana,
se
od
bolova,
dok
su
moje
ćerke
Kod Igora sam otišla još pet puta. Ne
a u taoizmu chi, u obe predstavljaju
nemoćne
više
mene
plakale.
Krenula
znam treba li govoriti da su glavobolje
sveprisutnu, suptilnu, nevidljivu,
sam kod lekara drugi dan i nakon
prestale i da ih već deset godina
dinamčku energiju. Zapadna kultura
bioenergiju koristi kao termin u
svih mogućih analiza meni nije ništa
uopšte nemam kao i da se moje
okvirima opisa energetskog polja koje ustanovljeno, inekcije ništa ne pomažu zdravstveno stanje veoma popravilo.”
okružuje sva živa bića dok moderna
i bol je konstantan.”
fizika taj pojam referira nazivom aura.
Neko veruje, neko ne veruje, tako je
Bioenergija predstavlja pojam koji
to valjda oduvek. Svako ima pravo na
se veže uz ljudsko zdravlje, psihičko i
svoj izbor, najbitnije od svega jeste
fizičko. Kineska i indijska medicina,
kako bi rekao Gandi: „ŽIVI KAO DA
vekovima su se temeljile na ideji
ĆEŠ UMRETI SUTRA, UČI KAO DA ĆEŠ
energetskih meridijana koji
ŽIVETI ZAUVEK.“
protiču kroz ljudsko telo i
kroz koje putuje biološka
Aleksandra Menićanin
energija te na energetskim
centrima kroz koje se
bioenergija distribuira
i prolazi.
Maj / Jun 2012
31
,
MENADZMENT
POJAM ULOGA I ZNAČAJ INVESTICIONIH FONDOVA - DRUGI DEO
U p r ethodnom bro ju ste mo g li sa znat i ra z n e z a n imljiv e in f o rma c ije o in v e s t ic io n i m
fondo vima p a ta ko i u ovo m b ro ju n a s t a v lja mo is t im ma n iro m.
Poslovanje investicionih fondova
u Republici Srbiji definisano je
Zakonom o investicionim fondovima
i podzakonskim aktima Komisije za
hartije od vrednosti Republike Srbije,
kao regulatornog tela zaduženog za
kontrolu rada društava za upravljanje i
investicionih fondova.
Prednosti investiranja u investicione
fondove:
 Diversifikacija. Prvo pravilo
investiranja koje se ponavlja kao
mantra je diversifikacija. Upravo
je diversifikacija najveća prednost
koju pruža investicioni fond pošto
raspolaže relativno velikim novčanim
sredstvima koja može da uloži u
različite hartije od vrednosti, i time
smanji rizik da pad vrednosti jedne
hartije utiče na celokupan portfolio.
Diversifikacija fonda se može
posmatrati u nekoliko ravni. Fond
može ulagati određeni procenat svojih
sredstava u akcije (procenat zavisi
i od vrste fonda tako da fond rasta
najviše ulaže u akcije dok novčani
i obveznički najmanje), obveznice,
novac i novčane ekvivalente, novčane
depozite, nekretnine itd. Na taj način
se diversifikuju uložena sredstva .
Druga ravan predstavlja diversifikaciju
prema rizičnosti koju nosi neka hartija
od vrednosti. Tako, start up biznis ili
kompanija koja planira ekspanziju na
tržištu može imati relativno jeftine
akcije ali ukoliko se ispostavi da je
njihovo poslovanje uspešno, vrednost
akcije u tom slučaju može višestruko
porasti. Ovakvi udeli u kompanijama
se uglavnom smatraju visokorizičnim
i mogu doneti visoke dobitke ali i
gubitke. Udeli u kompanijama koje
imaju dužu istoriju poslovanja i koji
nisu imali veće fluktuacije cena,
smatraju se manje rizičnim, ali su
samim tim i prinosi koji se mogu
očekivati manji.
 Likvidnost. Kupovinom
investicionih jedinica nekog fonda,
uložena sredstva se mogu povući u
svakom trenutku, odnosno, može
se ’prodati’ investiciona jedinicu
po vrednosti koja je utvrđena za
prethodni dan. Ukoliko se direktno
investira, potrebno je brokeru dati
nalog za prodaju hartije od vrednosti
koja se želi prodati i da se sačeka da
se ponuda za takvu hartiju ukrsti sa
potražnjom, što može predstavljati
problem na relativnom plitkim
tržištima, kao što je i dalje srpska
berza.
32
 Stručno upravljanje
sredstvima. Sredstvima u fondu
upravljaju portfolio menadžeri, osobe
koje dobro poznaju tržište i poseduju
znanje i sredstva da analiziraju hartije
od vrednosti i tako se odluče za
investiranje. S druge strane, ukoliko se
želi lično direktno ulagati, neophodno
je odvojiti vremena da se upozna
kompanija u koju se želi uložiti kao
i da se odradi bar osnovna analiza
određene hartije. U zemljama sa
manje razvijenim tržištem kapitala,
kao što je Srbija, dostupnost
informacija može predstavljati dodatni
problem za pojedinačne investitore
koji se ne kreću svakodnevno u uskom
krugu ljudi koji dobro poznaju lokalno
tržište i listirane hartije od vrednosti.
Pitanje je i vremena koje neko želi da
odvoji i posveti investiranju u hartije.
 Dostupnost . Ideja iza
osnivanja većine investicionih
fondova je da privuku što veći broj
članova. Samim tim minimalni ulozi
su obično pristupačni svakome i
veliki broj građana ima priliku da
bude učesnik na finansijskom tržištu.
Direktno investiranje podrazumeva
da investitor uloži veću količinu novca
kako bi investicija bila isplativa.
Mane investiranja u investicione
fondove
 Naknade. Uz profesionalno
upravljanje sredstvima idu i naknade
koje fond naplaćuje za tu uslugu. U
Srbiji je zakonom određena jedino
izlazna naknada koja može iznositi
maksimalno 1% sredstava koja se
povlače. Ulazne naknade i naknade
za upravljanje fondom, naknade za
prenos sredstava između fondova
kojima upravlja jedno društvo za
upravljanje, određuje fond i objavljuje
u prospektu fonda.
Za sada su propisane naknade za
upravljanje (naplaćuje se iz imovine
fonda) i ulazne naknade (naplaćuje
se od člana fonda) oko 3%, dok neki
fondovi ne naplaćuju izlaznu naknadu.
Osim naknada postoje i troškovi
trgovanja koje fond ima i neki troškovi
kao što su troškovi kupovine i prodaje
hartija od vrednosti, troškovi kastodi
banke i troškovi eksterne revizije se
naplaćuju iz imovine fonda, dok ostale
troškove snosi društvo za upravljanje.
Ukoliko se neko odluči da direktno
ulaže svoj novac, neke od ovih
naknada neće postojati (npr. ulazna
naknada i naknada za upravljanje).
 Nepostojanje kontrole nad
ulaganjima. Ukoliko se sredstva
povere investicionom fondu na
upravljanje u tom slučaju nije
moguće imati kontrolu u koje hartije
od vrednosti će portfolio menadžer
ulagati. Ipak, sloboda ulaganja je
ograničena zakonom dok svaki fond
objavljuje strukturu ulaganja u
svom prospektu. Tako, različite vrste
fondova će imati i različitu strukturu
ulaganja. Nasuprot tome, ukoliko
se direktno ulaže postoji potpuna
sloboda oko odluke u koje hartije
investirati i koliko.
 ’Razvodnjavanje’ prinosa.
Kako sa jedne strane diversifikacijom
smanjuje rizik, druga strana medalje
je da verovatno fond neće ostvariti
spektakularan prinos na godišnjem
nivou. Jako je retko da neki fond
ostvari rast koji značajno premašuje
rast tržišta. Razlog tome je da iako
fond u svom portfoliju ima akcije koje
zabeleže visok skok cene, taj rast u
moru drugih akcija verovatno neće
bitnije uticati na vrednost celokupnog
portfolia.
[email protected]
,
MENADZMENT
Iz svega navedenog, konačna
odluka ipak ostaje na investitoru, da
u skladu sa vremenom, stručnošću i
raspoloživim sredstvima odluči koja mu
mogućnost najviše odgovara.
Ulaganjem sredstavа u investicioni
fond оmogućen је јеdnostavan
pristup tržištu kapitalа, а sredstvimа
upravljaju iskusni i оvlašćeni stručnjaci.
Ulaganjem u veći brој hartiја оd
vrednosti, portfolio menadžer
diversifikuje portfolio i time smanjujе
rizik ulaganjа. Prednost ulaganjа u
investicioni fond је i štо, u svakom
trenutku, sе mogu povući sredstvа.
Prinos koji se može оstvariti ulaganjem
u investicioni fond је оbičnо viši negо
prinos koji se može оstvariti nekim
konvencionalnim оblikom štednje.
Kako investicioni fondovi utiču na:
-Razvoj tržišta kapitala i finansijske
infrastrukture - razvoj institucionalnih
investitora, stvaranje nedostajuće
finansijske infrastrukture i
obezbeđivanje kvalitetnih finansijskih
instrumenata jeste ono što u velikoj
meri nedostaje Srbiji i gde bi budući
razvoj investicionih fondova doprineo
ujedno i unapređenju tržišta kapitala
(koje je u Srbiji relativno plitko), ali isto
tako postojala bi i adekvatna finansijska
infrastruktura. Uspostavljanje
finansijskih institucija van bankarskog
sektora i kreditno štednih zadruga
koje su postojale do sada je značajno
jer daje nove mogućnosti izbora, a
investicioni fondovi kao finansijske
institucije koje su spremne da
prikupe slobodan kapital i ulažu
ga HoV, obveznice, depozite,
finansijske derivate i ostale finansijske
instrumente, direktno doprinose
razvoju tržišta kapitala. Tržište kapitala
je organozovan i transparentan
prostor tržišne interakcije slobodnih
dugoročnih sredstava, gde su definisani
svi uslovi funkcionisanja ponude i
tražnje. Stvaranje uslova za ulaganje
stranih investitora i privlačenje
stranog kapitala i investicija jeste
drugi značaj segment na koji utiču
investicioni fondovi koji na ovaj način
vrše mobilizaciju stranog kapitala koji
je neophodan za privredni razvoj svake
države.
Građani sa druge strane imaju
mogućnost da biraju i da sami odluče
da li će da ulože novac u banke ili
će kupiti investicione jedinice nekih
od investicionih fondova. Stoga,
investicioni fondovi preuzimaju tržišta
banaka i osiguravajućih društava jer
obezbeđuju:
→Relativno visoke prinose
→Niski odnosno srednji nivo rizika
→Likvidnost hartija od vrednosti
S druge strane ovo nisu odlike banaka,
osiguravajućih društava i drugih
finansijskih institucija pa su stoga
investicioni fondovi atraktivniji u
odnosu na iste.
-Podizanje nivoa finansiranja
privrede – omogućavanje privrednim
subjektima da sve više koriste hartije
od vrednosti kao izvor finansiranja svog
poslovanja. HoV postaju alternativni
vid finansiranja za preduzeća i na
ovaj način privredni subjekti imaju
šansu da isfinansiraju svoje obaveze,
te se doprinosi njihovoj likvidnosti
i mogućnosti servisiranja dospelih
obaveza.
Razvoj MSP – olakšavanje pristupa
ovog sektora potrebnim finansijskim
sredstvima i obezbeđivanje finansijskih
sredstava za podizanje poslovnih
aktivnosti je glavni i osnovni način na
koji investicioni fondovi doprinose
razvoju MSP-a. Investicioni fondovi
obezbeđuju dugoročna sredstva
preduzeću kroz participaciju u
vlasništvu (učešću u kapitalu).
Participacija u vlasništvu može biti
u odnosu na vreme ograničena i
neograničena. A u odnosu na
strukturu manjinska ili većinska.
Stoga investicioni fondovi doprinose
identifikaciji problema, rešavanju
problema i daju podršku novim
razvojnim poduhvatima malih i
srednjih preduzeća. Cilj investiranja
fondova u MSP jeste profit i regionalni i
sektorski razvoj privrede.
Ulaganju u MSP prethodi analiza
informacija:
→ O postojećim planovima i
aktivnostima preduzeća,
→ O menadžmentu,
→ O finansijskim pokazateljima,
→ O finansijskim projekcijama.
Ograničenje investiranju u MSP bi
mogla da budu:
1.Zakon
2.Vlasnički egoizam
3.Manjkavost poslovnih knjiga
Svakako da ova ograničenja mogu biti
onemogućavajući faktor za uaganje
fondova u preduzeća, međutim
obostrani interes jeste da fonsovi ulažu
sredstva u preduzeća što je u direktnoj
sprezi sa povećanjem privrednog rasta
i razvojem nacionalne privrede uopšte.
-Razvoj finansijskog upravljanja –
Investicioni fondovi podstiču razvoj
upravljanja finansijama u privrednim
subjektima i utiču na njihov rast
poslovanja. Na ovom polju značaj
fondova je ogroman s obzirom da
oni doprinose razvoju korporativnog
upravljanja i poštuju pravila dobre
poslovne prakse.
MA Svetlana Bojanić
Između menadžmenta
investicionog fonda i
preduzeća uspostavlja se
saradnja koja garantuje
poboljšanje upravljanja
preduzeća, proširenje
i unapređivanjem
kontakta sa
dobavljačima i
kupcima iz zemlje
i inostranstva.
-Aktiviranje štednje građana prikupljanje štednje građana iz
slamarica i nelegalnih u legalne tokove.
Istovremeno bi se podstaklo seljenje
sredstava iz bankarskog sektora u
investicione fondove uz više prinose
na uložena sredstva. Na ovaj način se
stvara konkurencija između banaka i
investicionih fondova što je svakako
pozitivno jer “tera” ove finansijske
institucije da “podignu kvalitet” svog
poslovanja.
Maj / Jun 2012
33
KRCKALICA
Mobing
pošast savremenog doba
Mobing kao široko rasporstanjena pojava u
svetu nije novina, novost se može ogledati
u tome da mu je priznat pravni subjektivitet.
Mobing se definiše se kao (specifični oblik
ponašanja i patološka (neprijateljska i
neetička) komunikacija na random mestu,
kada jedna osoba ili grupa osoba psihički
(moralno) zlostavlja i ponižava drugu osobu,
sa ciljem ugrožavanja njenog ugleda, časti,
ljudskog dostojanstva I integriteta, sve do
eliminacije sa radnog mesta). Reč mobing
vodi poreklo od engleske reči „mobbing“
- kovanica od glagola „to mob“, što znači
prostački napasti, nasrnuti.
Mobing kao pojava ima veliku
rasprostranjenost u svetu. Posledice mobinga
najviše pogađaju pojedinca, radnika.
Mobing se manifestuje kroz uskraćivanje
zaposlenom od stane pojedinca ili grupe
pojedinaca normalno izvršavanje zadataka
na radnom mestu; uskraćivanje godišnjeg
odmora, uskraćivanje bolovanja, uskraćivanje
komunikacije, davanje nemogućih zadataka
za izvršenje, davanje neblagovremenih i
nemogućih rokova za izvršavanje zadataka.
Prema Zakonu o mobingu, mobing predstavlja
i podsticanje drugih lica na ovakvo ponašanje.
Član 5 Zakona o mobingu Republike Srbije
zabranjuje bilo koji vid zlostavljanja na
radnom mestu kao i zloupotrebu prava
na zaštitu od zlostavljanja. Zlostavljanje,
u smislu zakona, jeste (svako aktivno ili
pasivno ponašanje prema zaposlenom ili
grupi zaposlenih kod poslodavca koje se
ponavlja, a koje za cilj ima ili predstavlja
povredu dostojanstva, ugleda, ličnog i
profesionalnog integriteta, zdravlja, položaja
zaposlenog i koje izaziva strah ili stvara
neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo
okruženje, pogoršava uslove rada ili dovodi
do toga da se zaposleni izoluje ili navede da
na sopstvenu inicijativu raskine radni odnos
ili otkaže ugovor o radu ili drugi ugovor).
Izvršiocem zlostavljanja smatra se poslodavac
sa svojstvom fizičkog lica ili odgovorno lice
kod poslodavca sa svojstvom pravnog lica,
zaposleni ili grupa zaposlenih kod poslodavca,
koji vrši zlostavljanje. Pojedinac može biti
žrtva mobinga bez obzira na starost, rasu
religiju, pol, ili rang u okviru organizacije. Svaki
zaposleni koji je u stvari posvećen, lojalan,
kreativan, organizovan, kooperativan, iskusni
profesionalac, ima veću verovatnoću da iskusi
mobing. Naročito kreativni pojedinci često
budu izloženi mobingu, jer oni promovišu
nove ideje u organizaciji.
34
Često se dešava da i poslodavac bude mobingovan.
Istraživanja su pokazala da nemotivisanost radnika i
njihov slab učinak na poslu i opadanje kvaliteta rada
može da dovede poslodavca u mobingovan položaj.
Poslodavac u tom slučaju gubi finansijska sredstva,
povećavaju se troškovi bolovanja i obučavanja
novih radnika to dovodi do velike fluktuacije
zaposlenih i to je u suštini jedan od načina mobinga.
Evropska zajdenica je u istraživanju mobinga došla
do podatka da Nemačka zbog ove pojave izgubi od
20 do 50 milijardi eura godišnje.
Svaki slučaj mobinga će imati drugačiju
pravnu zaslugu u zavisnosti od klijenta,
poslodavca, zlostavljanja i mnogih drugih
faktora. Ukoliko ste žrtva mobinga prvo
dobro razmislite I obratite se putem internih
žalbi kanalima u organizaciji koja je zadužena
za ljudske resurse i kroz formalne sisteme.
Neki poslodavci mogu čak da saosećaju sa
Interesovanje za mobing se javlja u
mobingovanim licima I radi su da pomognu u
Skandinavskim zemljama osamdesetih
takvoj situaciji. Predstavnici ljudskih resursa
godina. Prvu štampanu publikaciju o mobingu mogu intervenisati I pokušati medijaciju.
“Napadnut radnik” je izdao Brodsky (Brodski) Iako ovo može izgledati kao koristan put,
1976. godine. U ovoj knjizi su istaknuti prvi
imajte na umu da kadrovi zaposleni u
slučajevi mobinga, ali Brodski nije direktno
ljudskim resursima rade za poslodavca.
bio zainteresovan da analizira pojedinačno
Njihov primarni interes je poslodavac.
ove slučajeve već je analizirao nesreće na
Nemojte dozvoliti da postanete preterano
radnom mestu, fiziološki stres, monotone
optimistični jer to može biti još jedan korak
radne zadatke, prekovremeno radno vreme,… u dugom i bolnom procesu. Dakle, ukoliko
Brodski se najviše fokusirao na život prostog
Vam se desi mobing na radnom mestu
radnika i njegovu radnu okolinu, ali je svakako savet je da se konsultujete sa advokatom
doprineo razvoju razjašnjenju fenomena kao koji je specijalizovan za tu oblast radnog
što je mobing. Švedski profesor dr. Heinz
prava. Međutim, angažovanjem advokata
Leymann (Heinz Leiman) je 1980. godine
možete ući u dugu I tešku bitku,često sa
ispitivao grupno nasilje među odraslima na
malim šansama za uspeh. Advokat treba da
radnom mestu u Švetskoj. Dakle, mobing ima bude u mogućnosti da utvrdi da li su akcije
profesionalnu validaciju koji se popularno
počinioca nezakonite, što je retko mobing,
naziva uznemiravanje/uhođenje. Oni koji su
ili ako akcije podpadaju pod diskriminaciju,
iskusni u organizaciji znaju da je organizovano uznemiravanje, ili neprijateljsko radno
uznemiravanje/uhođenje poseban fenomen
okruženje što predstavlja mobing. Advokat
koji je doprineo da javnost bolje razume ono može pomoći u pripremi klijenta za razgovore
što se dešava iza zatvorene kulise na radnim
koji mogu da ga drže dalje od nevolja ukoliko
mestima.
na radnom mestu postoji mobing.
Mob in g u S rb iji
Koncept mobinga sve više dobija na značaju
poslednjih nekoliko godina u Republici
Srbiji. 26.10.2010. godine Skupština
Vlade Republike Srbije je usvojila Zakon
o mobingu. Zakon u članu 1. uređuje
zabranu zlostavljanja na radu i u vezi sa
radom; mere za sprečavanje zlostavljanja
i unapređenje odnosa na radu; postupak
zaštite lica izloženih zlostavljanju na radu i
u vezi sa radom i druga pitanja od značaja
za sprečavanje i zaštitu od zlostavljanja na
radu i u vezi sa radom. U Srbiji ova pojava
uzma sve veći mah. Razlog tome je tranzicija,
invalidno tržište rada, minimalne zarade,
teška socijalna i ekonomska situacija, visoka
stopa nezaposlenosti. U Srbiji je početkom
2009. godine 133.000 hiljade radnika ostalo
bez posla, dok 750.000 hiljada radnika
traži posao. Imamo samo 35.000 hiljada
zaposlenih u proizvodnji, do oko 500.000
hiljada radnika radi u sivoj ekonomiji.
Tranzicija je učinila svoje i upravo ovakav
ekstremno neoliberalni koncept reformi
doveo je do teške situacije u zemlji i otvorio
širok put mobingu na radnom mestu. Da
podsetimo, vlast se posle 2000. godine
opredelila za neoliberalni program čiji su
osnovni elementi:stabilizacija, liberalizacija i
privatizacija.
Ukoliko se pred nadležnim sudskim organima
dokaže povreda Zakona o mobingu, kazne
za pravna lica su od 100.000 dinara do
800.000 dinara, dok za poslodavce koji su
fizička lica kazna iznosi od 100.000 dinara
do 400.000 dinara. Rok za podnošenje
tužbe je šest meseci od dana kad se desio
poslednji konflikt (slučaj mobinga). Ono što
je bitno naglasiti je da su žrtve mobinga
za vreme sudskog postupka zaštićene od
otkaza, premeštaja na neko drugo radno
mesto i imaju pravo na punu zaradu. Sudski
postupak je u ovom slučaju hitan. Ono što
predstavlja problem je to što u Zakonu o
mobingu nisu jasno definisani oblici mobinga,
pa ga je teško dokazati. Dokazivanje se
najuspešnije sprovodi izjavama/ispitivanjem
svedoka, ali svedoci su uglavnom zaposleni
kod poslodavca koji vrši mobing i plaše se
otkaza ako budu svedočili protiv poslodavca.
Ukoliko se učinjena povreda može podvesti
pod povredu Zakona o radu (Zakon o radu
je primaran u odnosu na Zakon o mobingu)
oštećeno lice na sigurniji način može da
zaštiti svoja prava.
Na ovaj način može da se u celini stekne uvid
na sve bitne karakteristike i stavke koje su
važne za pitanja mobinga ali isto tako ukazalo
se i na problematiku, kaznenu politiku pod
kojim podleže svako ko vrši mobing.
Marija Blizanac
[email protected]
31. 03. 2012
Dan otvore
nih vrata
Skupštine
APV Vojvo
dine
MORE, PLANINA SELA – KUDA NA ODMOR
„Svuda poći svojoj kući doći“.
Kaže poslovica.
Idemo sa ciljem da se odmorimo,
ali svakako nije loše da upoznamo
znamenitosti tog mesta i vratimo se kući
s još bogatijim znanjem iz kojeg imamo i
lično iskstvo.
Karakteriše ga posebna klima, pogotovo
ujutru kada isparava morska voda, a vi
šetate pored mora i uživate. Slana voda je
Trebalo bi da budemo svesni da je naša
veoma zdrava, pa lekari često savetuju da
Srbija lepa i bogata prirodnim lepotama.
se jednom godišnje ode na more. Morski
Znam da ima i nevernih Toma pa će možda
turizam je bogat i noćnim životom, jel je
neko reći „ma da, lepa je zato sto je naša“. Naša Srbija ima dosta planina koje su sa
poznato da mladi najviše vole da idu na
A ja kažem da „baš zato što je naša“, jer
svojom okolinom pogodne i za zimovanje
more. U svakom slučaju mislim da nećete
lepota i dobro neke zemlje se ogleda kako i za letovanje. Poznato je da planine imaju
zažaliti gde god da odete. Svugde ćete
kroz bogatstva tako i kroz njen narod.
obilje šuma, i još su na višoj nadmorskoj
naići na gostoprimljivost našeg naroda a
visini što inplicira da je vazduh veoma
i drugih naroda takođe. Preporučujem da
Prvo bi trebalo obići i upoznati se sa
zdrav, čist i svakome se preporučuje.
posetite nešto u našoj zemlji jer ipak tako
svojom zemljom, njenom lepotom i
Seoski turizam je u nekim mestima itekako
doprinosimo razvitku naše zemlje i našeg
kulturom pa onda ići na letovanja i
razvijen. Tamo je najlepše otići leti kada
turizma. A ukoliko želite druge zemlje
zimovanja u druge zemlje. Mislim da
se pokose livade i sve prelepo miriše na
da obiđete, toplo vam preporučujem
koju god destinaciju izaberete nećete
pokošeno seno. Ujutru te umesto buke
Grčku i Španiju. Zaista dve divne zemlje,
pogrešiti. More, planina, selo, jezero, sve
gradskog saobraćaja budi pesma slavuja. A
i što je bitno, obe imaju programe za sve
su to mesta koja obilazimo kada želimo
čeka te domaća hrana.
populacije.
da zaboravimo burni grad, obaveze, i kada
dobijemo zasluženi odmor.
I na kraju more. Ono je meni lično
Svaki izbor je svakako vaš, a ja vam želim
najinteresantnije.
srećan put i lep provod.
O P R E M E R AVA N J U TO P L I N E
Pričala sam juče Dimitriju o toplini, o tom
svom glupom daru, o tome kako mogu,
vrlo precizno, da procenim
koliko je topline u nekome
za mene ostalo. Pričala sam baš njemu o
tome, svesna da je u njemu i ima previše i
da će razumeti. Dimitrij je ionako sav kao
neko toplo dete koje samo kada trepne
može da učini da se smejem. I razume
me čak i kada glumi da me ne razume,
muški zaštićen svojim lažnim i stvarnim
snagama.
Ali… ta toplina o kojoj sam mu pričala…
Mislim, ja stvarno o svemu tome i ne
volim da govorim. A i ima tih nekih darova
koje bismo voleli da nemamo, prosto,
pa je tako i sa tim. Rekla sam mu, dakle,
kako to vidim, k’o da na koži je, i dok drugi
čovek priča mi neke lepe i najlepše reči, i
kako sve to zajedno čini da budem tužna
dugo i mnogo pre nego što je uopšte i
vreme da tužan se bude. Rekla sam mu
kako skoro u gramima mogu da izmerim te
preostale količine topline i nežnosti. I kako
gadno je.
On me je gledao nekako snuždeno, a
meni je bilo malo bezveze zbog svega
što sam mu ispričala i htela sam da mu
kažem da sam se samo šalila, ali to bi bilo
neozbiljno, a Dimitrij je ozbiljan, i dok je
dete.
Posle toga sam ga ponudila magičnom
votkom i mislim da je očekivao da izvučem
neku stvarno najmagičniju magičnu stvar.
Magična votka je, u svakom slučaju, bila
sasvim obična, osim što je imala nešto
više alkohola. I nije učinila ništa magično.
Samo smo se malo glasnije smejali.
36
Učinila je, doduše, i da me dva puta
zagrli, a da mi to ne smeta. Ona mi
povremeno, rekla sam mu, poklanja
taj fantastični osećaj praznine, te
neverovatne trenutke u kojima
u meni ne postoji nijedna misao.
Zbog toga valjda tada i mogu da
postojim u njegovom zagrljaju bez
želje da se izvučem. Zbog toga mi
tada valjda i ne smetaju njegovi
zapravo strašno topli pogledi. Tada
čak i ne mislim ni na to kako mi se
čini da ga volim više od svih ljudi
koje zamišljam da volim.
Smejali smo se do dugo u noć i
otišao je tek narednog jutra.
Kad sam ostala sama, zapalila sam
stotu po redu cigaretu i dugo zurila
u prazno. Nije bilo topline i to je
bilo spasonosno. Ja sam se tom
toplinom ionako lomljena osećala.
Znala sam, dobro sam znala, da je
u meni ima tako prokleto mnogo
i stvarno sam je čak i prezirala,
posebno onda kada bih je na
drugog čoveka naslanjala, uviđajući
kako na nju mi se ne uzvraća istom
merom, čitajuci sa kože kako
toplina u tom čoveku uskoro će da
iščezne, a kako moje zalihe ni do
pola potrošene nisu.
Dimitriju je to, znam, bilo tužno.
Ja sam s tim srasla. K’o drvo u drvo
što uplete se dok jedno uz drugo,
tesno, rastu, tako sam ja sa svim
tim svojim stajala i nisam više
mogla ni da mislim o tome kako
nejednako smo na zemlji darivani,
kako previše je ovoga i premalo
onoga. Ostajala sam prazna pod
svim tim mislima.
Ostajala sam tupo da gledam, k’o
što gledala sam kada je on otišao.
Ostajala sam bez želje da išta činim
i često mi se činilo da trebalo bi
samo ostati u toj magičnoj kući, što
duže, ne napuštati je, ne dozvoliti
nikome da naruši magiju, ponekad
plakati, ponekad paliti lampu što
sija mrak, ponekad se smejati i sve
tako redom. Sve to mi se činilo i
nije mi se nikada činilo da imalo
bi smisla sretati neke nove ljude
koji neke nove tuge će u meni da
probude.
Te iste večeri, baš kasno u noć,
negde oko tri izjutra, otvorila sam
prozor i dugo na njemu stajala.
Napolju je bilo pusto. Nepažljivi
posmatrač rekao bi – i dosadno,
ali meni se beskrajno dopadalo
ono što sam pred sobom videla.
Setila sam se Malog Princa i
njegove planete na kojoj je jednom
četrdeset i tri puta gledao kako
sunce zalazi. Bio je tužan. I ja sam
možda malo bila. Ili sam bar htela
da vidim te silne zalaske, ne znam…
Na magičnom doku moje magične
kuće bile su neke magične mrvice
koje su svetlucale i ja sam morala
da ih sve do jedne pokupim. Kad
sam zatvorila vrata i prozore, unela
sam magične mrvice i stavila ih pod
jastuk i na njima zaspala.
To je bila prva noć da bilo mi je
stvarno, baš stvarno toplo dok
spavala sam.
Dijana Knežević
[email protected]
KOLUMNA
KULTURA
Šta se dešava sa društvom kome
kultura nije na listi prioriteta?
Društvo kome kultura nije prioritet je
društvo bez fizionomije, obezglavljeno,
koreni prosečnosti i palanaštva su
veoma duboki – i ovo naše društvo
danas liči na onaj sir ementaler, sa
rupama, s tim što su te rupe sve
veće nauštrb onoga što bi trebalo
da predstavlja čvrst oslonac jednom
društvu, bazu svega intelektualnog,
sposobnog, poštenog, maštovitog,
odgovornog, angažovanog i
motivisanog što čini jedan narod,
državu uvaženom sa autoritetom,
izaziva poštovanje.
Koji su razlozi? Masovni odlasci mladih,
sposobnih, bez nade da će se vratiti,
nedostatak stimulisanja, teškoće da
se podrži lična inicijativa i na kraju ili
na početku, odlazak stare garde, celog
jednog sloja ljudi koji su svojim ličnim
kvalitetima, znanjem, požrtvovanošću,
poštenjem, odgovornošću bili temelj
jednom društvu, jednoj sredini i koje je
zamenila masovna prosečnost. Srećom,
imamo fantastične sportiste koji nam
donose lepe vesti iz zemlje na veliko
zadovoljstvo svih nas i ovde i tamo. I to
nam je za sada jedina duhovna hrana.
Osmislio D. Ristic
Da li je neku l t u r a
danas t re n d ?
To je pitanje koje zahvata sve pore i
sve nivoe života. Za intelektualca to
je suštinsko i osnovno pitanje: kako
i može li se uopšte živeti? Kako kao
intelektualac opstati? Kako duhovna
i intelektualna merila primeniti
u jednom društvu koje je šund
društvo? Mi živimo u šund društvu,
odnosno društvu koje ima medije koji
podržavaju taj šund. Živimo u društvu
koje vode ljudi koji politički legalizuju
šund kao način komunikacije:
prevaru, laž, obmanu, minimiziranje
vrednosti, marginalizovanje svega što
je duhovno. Dovođenje u prvi plan
materijalnih vrednosti, sebičluka,
egoizma. Sve su to elementi jednog
šund društva u kojem smo se zatekli.
Ne znam odgovor na pitanje kako se
ta stvar rešava. Možda revolucijom.
Možda je Alsest u pravu. Možda je
potrebna prava lenjinska revolucija
da bi se kultura uvela zvanično,
dekretom. Jer su nas proterali.
Proterali su nas iz javnog života,
proterali su nas iz medija. Sada hoće
da nas proteraju iz pozorišta jer
nam ne daju pare. U takvoj situaciji
jednog šund konteksta pitanje
opstanka umetnosti postaje zaista
ozbiljno pitanje dana. To je pitanje
dana, to više nije pitanje neke velike
perspektive.
Maj / Jun 2012
Borka G. Trebješanin
Iz intervjua sa Egonom Savinom,
Politika, 20.05.2012.
Preuzeto i adaptirano
Politika, 05.05.2012.
37
REČ LEKTORA
N j eg o vo veliča n stvo NA SL O V
Neću da kritikujem gramatiku i (ne)
pismenost. Verovatno sam i vrapcima na
grani dosadila. Onaj koga interesuje da
se opismeni neće se ustručavati da pita,
proveri ili pročita u literaturi. Neki su
napredovali, neki nazadovali, neki su isti,
ali sve je to stvar izbora, vremena i želje.
Ja imam izbor, malo vremena i puno želje
da se bavim nešto drugačijom tematikom.
Nikada, ali nikada nisam uzela i pročitala
novine od „korice do korice“ (sem možda
Bravo Girl kad sam bila mlađa), pa tako
ni [email protected] Možda to i ne valja, ali
tekstove koje ću pročitati biram uglavnom
na osnovu naslova. Sigurna sam, nisam
jedina. Šta ovim hoću da kažem? Naišla
sam na fenomenalne ili bar dosta dobre
tekstove čiji naslovi mi, međutim, da
ih vidim u nekom časopisu nikad ne bi
privukli pažnju. Suviše obični za veoma
dobru priču. Naslov je suština priče, ono
što bode oči, privlači čitaočevu pažnju,
posebno ako ne postoji fotografija koja
odgovara temi o kojoj pišete. Naslov može
(ili mora) biti slikovit, maštovit,
pomalo dvosmislen ili prkosan, zavodljiv,
vama na volju... Ali uvek Pametan. Za
običnu vest neka i bude takav, običan,
ali za časopis poput našeg, bitno je
da razmišljate van okvira i napravite
senzaciju. Želim da dok listam, stanem
baš kod vašeg teksta i prestanem da
listam. Pritom zapamtite, obično nije
isto što i jednostavno. Jedna reč, ali
prava reč, može značiti više nego njih
pet. Razmišljajte o svojim naslovima čim
osmislite temu, dok pišete ili nakon što
završite. Smislite i više njih, pa sami ili uz
savet izaberite jedan. Ne ustručavajte se
da osmislite i nadnaslov i podnaslov, ili
naznačite da želite antrfile; to je bitan deo
novinarskog teksta i gotovo sam sigurna
da će kolegama iz uredništva probuditi
maštu dok rade prelom ;)
Elem, postoje dve ključne stvari u
ovom pomalo izmešanom i konfuznom
tekstu: Prva je da obratite više pažnje
na vaše naslove, a druga da sam zaista
oduševljena koliko sam od svih vas, koji
pišete za naš list, naučila.
Kako iz lektorske perspektive, tako i o
veoma zanimljivim stvarima koje nas
okružuju a koje pojedince zanimaju. Pišite
o onome što volite, pišite o sebi ili drugim
ljudima, tema postoji u svakom broju, ali
osetite se slobodnim da uz tematski tekst
napišete bilo šta (da ne prelazi granicu
dobrog ukusa). Biću srećna dok to čitam,
jer pisanje o stvarima koje volimo čini nas
srećnima. Možda zamoran, ali svakako
divan. Nikako iz snova, ali posao koji
omogućava usvajanje novih i utvrđivanje
starih znanja.
Vaš lektor
ŠTA MOTIVIŠE DOBROG, A ŠTA LOŠEG STUDENTA
Problem definicije dobrog i lošeg studenta
leži u tome što ocena nije merilo znanja.
Barem ne u ovom sistemu, u kom je
učenik pre upisa studija (a na većini
fakulteta se taj trend nastavlja) izložen
tradicionalnom sistemu obrazovanja.
Kada kažem tradicionalni sistem, mislim
na nemogućnost učenika da oformi
kritički nastrojen lični stav prema gradivu,
nepostojanje diskusija (čitaj komunikacije)
između učenika i učitelja. Učenik je
primoran da dobije visoku ocenu i tako
ispuni očekivanja roditelja i ostalih
autoriteta, da što bolje ponovi rečenice
koje pišu u knjizi ili svesci i tako postaje
lišen mogućnosti da razvije sopstveni
stav prema tom gradivu, da uvidi uzročno
posledčne veze i shvati suštnu.
Opisani i, na žalost, još postojeći način
obrazovanja imao je smisla u prošlom
veku, dok mediji nisu imali toliko uticaja
na razvoj svesti pojedinca, pa su studenti
bili aktivni, svesni ljudi koji su stvarali
pokrete, dizali revolucije, ispravljali sistem
i bili njegov moralni glas. Međutim,
današnje generacije, jednostavno
ne funkcionišu tako. Njihov razum je
stvoren na spoljašnjim multimedijskim
doživljajima, u odnosu na koje je subjekat
pasivan, i ruku pod ruku sa tradicionalnim
načinom predavanja koji je takođe
pasivan, izrasle su pasivne i nesvesne
generacije, a to se odražava na sve sfere
njihovog života. Ljudi bezuslovno veruju
televiziji, reklamama, političarima i
komšijama ne razumevajući te sisteme i
njihove uzročno posledične veze.
38
Usvajaju površno znanje, koje im gradi
labav sistem vrednosti.
Pasivni učenici i studenti, stasavaju
u ljude. Ti ljudi su oni, koji za sve
svoje neuspehe u pronalaženju posla
i napredovanju u postojećem krive,
uglavnom, državu i politiku (prema
kojoj da su imali jasan pogled i kritičo
razmišljanje, ne bi mislili da će se
nešto promeniti tako što vičeš kako je
predsednik ili koji već politički lik lažov,
izdajnik, lopov.), jer veruju da su oni
uradili sve kako treba i da u njihovoj
biografiji piše sve što treba: završena
osnovna škola, srednja škola i fakultet.
Da se razumemo, diploma se
podrazumeva. Kao i poznavanje rada na
računaru i znanje engleskog jezika.
Jedna kompanija bi morala da uloži
minimum šest medeci u edukaciju
radnika, pre nego što je on zaista
sposoban za taj posao. Već dugo, u svetu,
velike kompanije osnivaju svoje fakultete,
jer postojeći smerovi, jednostavno, ne
odgovaraju. Obrazovni sistem sve više
kaska za brzim promenama u svetu
poslovanja. Otvaraju se radna mesta za
koje ne postoje odgovarajući smerovi.
Deset najtraženijih poslova u SAD 2010.
godine nisu postojali 2004. godine. Te
promene može da isprati samo pojedinac.
Krterijumi za dobijanje posla odavno
nisu ocene, nego vaša biografija i vaša
iskustva, koja svedoče o vašem znanju,
vašoj ličnosti, kvalitetima, sposobnostima
i kreativnosti.
Vaša je lična odgovornost da tokom
studija obezbedite praksu i znanje, da
razvijate svoja interesovanja, spoznate
sebe kao ličnost, naučite da analizirate,
da predviđate, da mislite svojom
glavom. Vaša je odgovornost da nađete
način da se obrazujete. Budite deo
interneta, budite igrač, prelazite nivoe,
gradite “skillove” i osvajate bodove.
Internet ovde ima dva značenja, prvo
je internet kao lični alat i prozor u svet
za samoedukovanje, informisanje,
učestvovanje u projektima, upoznavanje i
prepoznavanje ljudi, sistema i organizacija.
Drugo je metaforično, gde je internet kao
mreža koja po samoj svojoj arhitekturi
predstavlja decentralzovan sistem
znanja, informacija i kritika, civilizacijskog
napretka evolutivnog procesa.
Nisam pomenula dobrog i lošeg studenta,
jer nemam legitiman kriterijum, ali mislim
da je taj kriterijum tu među redovima, pa
vi po svojoj savesti razdelite.
Nađa Balać
[email protected]
ZELENA PLANETA
KAKO DO BESPLATNE ENERGIJE
Besplatna energija jeste oko nas, samo
treba znati kako je primiti. A Sunce
jeste besplatna energija koju ne treba
zanemariti. Ono je gotovo neiscrpan izvor
obnovljive energije i osnovna energija
koja pokreće procese na zemlji. Skoro sve
zagrevanje površine zemlje i atmosfere
zemlja duguje Suncu. Postoje razni
sistemi da se ovaj efekat poveća, znanje
leži u razumevanju struktura materijala,
njihovog međusobnog dejstva i njihovom
ponašanju kada se sretnu sa toplotnim
ekstremima izloženi suncu, itd.
Prvi uređaj koji ćemo ovde spomenuti
je svima poznati plastenik. Plastenike
koristimo u želji da povećamo period
dobijanja sveže hrane. Koliko je on
značajan je lako primetiti kada uđete
u auto koji je bio parkiran na suncu. U
tom automobilu će biti 15-20 ili više
stepeni od spoljne temperature. Drugi
jednostavan uređaj koji ćemo opisati
je solarni bojler. Stari bojler može biti
prilično koristan tokom leta, skine mu
se izolacija, prefarba u crno i postavi na
sunčanom mestu u dvorištu, na placu.
Dok ima sunca u njemu će se grejati voda
za kupanje, pranje posuđa. Ovakav bojler
može dostići temperaturu oko 30-40
stepeni višu od spoljne (u toku leta to
znači da voda može biti i prilično vrela,
pa pažljivo). Besplatno grejanje vode, i
to vrlo efikasno. Izolacija u vidu stakla
se dodaje ako neko želi da ovaj sistem
koristi u periodu proleće, jesen. Tada
je bojler postavljen u sanduku gde mu
je unutar karton oblepljen reflektivnom
folijom.
Takvih uređaja može biti više vrsta al’ ću
sada pod njime objašnjavati ravni solarni
grejač vazduha. On se može koristiti za
grejanje plastenika, kuće. Tehnologija za
to je jeftina, dostupna i laka za rad. Sve
što je potrebno je drvo, komad stakla
(pleksiglasa u ovom slučaju) i parče
crnog metala (crna tepsija). I to je sve
što je potrebno da se krene sakupljati
besplatno grejanje. Pleksiglas izdržava do
400 C, a drvo se pali na 270 C.
Zapaljenje postaje moguće od 150
stepeni, ali zvanično se smatra da je
270 temperatura gorenja, može biti da
tu zavisi od vrste drveta. Ceo sistem bi
trebao biti kao jedan cevovod.
Ako je napolju 0 C u grejaču bude 50
C. To nije loše, niti za bacanje. Ako je
napolju -15 u grejaču bude +35. I to je
lepo, dakle greje.
Sad samo napraviti 10, 20 metara
kvadratnih grejača i koristiti ih. I na kraju
krajeva, jednom napravljen sistem može
trajati onoliko dugo koliko može trajati
staklo (pleksiglas), metal i drvo koje se
može i treba zaštiti od loših vremenskih
uslova. Dakle to može biti 50, 100 godina
ili više, što se kaže da se ostavlja u
nasleđe. Ako se naprave uređaji koji
će grejati kuću u toku zime, onda će se
godišnje štedeti 500 + evra, a biće toplo.
Zašto samo spaliti drvo ako se može
napraviti nešto što će godinama posle
davati toplotu zahvaljujući zarobljivanju
sunčeve energije. Lepota ovoga je što
svako može to da pravi i da koristi, samo
mu treba prostor i nešto materijala, to je
sve.
Imati za sebe i podučavati druge kako
da naprave sebi je divno. Kada imamo
za sebe svoju energiju, svoje grejanje,
svoju hranu, za šta će nam mnogo
novca? Najvažnije je da svako može
praviti solarne uređaje i da to nije bauk.
Ne mora se sve plaćati robovlasnicima.
Poenta sa eko solarnom kućom je da
kada je jednom napravimo, kuća če posle
da se brine o nama i da nam sve daje.
E sada, treba videti kako to uraditi na
najjeftiniji mogući način a da bude dobro,
naći način koji je lako izvodljiv za ljude,
nekomplikovati previše proces. Gradovi
jednostavno uništavaju planetu, reke i
njive se zagađuju, šume se uništavaju
umesto da se sade. Trebamo preokrenuti
tok, ako ljudi poput nas to ne učine,
mislim da niko drugi neće.
Marjan A. & Mateja F.
U svrsi grejanja prostorija postoji
jednostavni solarni uređaj a to je solarni
grejač vazduha.
Maj / Jun 2012
39
KULTURICA
ISTOČNA ENERGIJA FILMA
Akira Kurosava (23.mart 1910.godine –
6.septembar 1998.godine) je jedan od
najpoznatijih japanskih reditelja. Pored
režije, bavio se je i produkcijom, pisanjem
scenarija i montažom. Poznat je po tome
što je uticao na mnoge reditelje u istoriji
kinematografije, a sam je režirao oko 30
filmova za vreme svoje karijere koja je
trajala 57 godina.
Neslaganje u pričama koje se međusobno
preklapaju u verzijama supruga,supruge i
bandita komplikuju jednostavnu naraciju
na filmu. Ukratko, svaki pripovedač
postaje nepouzdan, zajedno sa filmom
kao takvim.
Ovaj Kurosavin Oskarovac završava
se dozom moralne dobrote. Premda
Rašomon implicitno istražuje izgubljenu
U industriju japanskog filma ulazi 1936.
mogućnost obnove i iskupljenja, njegova
godine, kao crtač (slikar). Posle mnogo
glavna tema je otkrivanje istine kao
godina rada (radio je kao asistent režije),
razlike između dobra i zla i podržana je
režira svoj prvi film ’Sanshiro Sugata’
jednostavnim potezima ljubaznosti i žrtve.
1943.godine, za vreme Drugog svetskog
’Dok istražujemo šumski put iz perspektive
rata.
bandita Tajomarua, on je okarakterisan
kao odmetnik. Ugledavši Masako,on je
Njegov drugi film nastaje ubrzo, 1948.
tera na dobrovoljnu predaju,pošto je
godine. U pitanju je čuveni ’Drunken
oslobodio njenog samurajskog supruga
Angel’ koji mu obezbeđuje reputaciju
Takehira.Njih dvojica se bore dok Takehira
jednog od najvažnijih mladih japanskih
ne pogine.Iz Masakine perspektive,ona je
reditelja.
silovana i posramljena, a zatim odbačena
od supruga i, predajući se histeričnom
Ipak, o Kurosavi se ne može govoriti a da
se ne spomene njegov film iz 1950.godine, besu, ona je ta koja ga ubija.Slažući se
samo oko toga da je ubijen, Takehiro
’Rashomon, koji je premijerno prikazan
govori kroz medij,tumačeći kako je
u Tokiju 1950.godine, a 10.septembra
njegova žena uzvratila Tajomaruovu
1951.godine, na iznenađenje svih,
strast pre nego što je od bandita zatražila
dobio Zlatnog lava na Venecijanskom
njegovu smrt.Ne videći nikakvo dobro
filmskom festivalu. Odmah potom,
u ubistvu,Tajomaru beži,kao i Masako,
probio je evropsko i tržište Severne
Amerike. Komercijalni uspeh i naklonjena ostavljajući Takehira samog sa sobom da
izvrši samoubistvo.’
kritika obezbedili su prolaz japanskim
proizvodima (filmovima) do Amerike. Ovo
Svaka priča je ispričana u korist svakog
je značilo veliki uspeh, kako za Kurosavu,
pripovedača ponaosob.Tajomaro je
tako i za ostale umetnike iz Japana.
nemilosrdni kriminalac.Masako je
ugrožena i nevina.Takehiro je ponosan
O ’Rašomonu’: - Tri putnika se sastaju
ratnik.Da je sve to istina,čino se dok
pod urušenim hramom za vreme jedne
Drvoseča ne objasni ono što je on video
oluje. Drvoseča, Sveštenik i Građanin
iz prikrajka i ne ispriča svoju verziju
zapale vatru i čude se uznemirujućoj
priče.Njegova perspektiva potvrđuje
priči. Tako počinje priča unutar priče-o
plitkost žene,lažnu hrabrost bandita i
bračnom paru i banditu koga sretnu
kukavičluk supruga.Istovremeno,skriva
na putu kroz čumu. Drvoseča posle
njegovo saučestvovanje u zločinu,sve
pronalazi suprugovo telo i svedoči pred
dok Građanin i to ne izvuče,odbacujući
policijom koja istražuje šta se dogodilo.
portagu za istinom.
Zaplet kroz stil flashback-a predočava
suprotstavljena gledišta,uokviren
Kurosava završava ovu tmurnu priču u
tečnom,pokretnom kamerom i snimljen
pozitivnom tonu. Pod ruševinama hrama
pod zrnastim pokrovom kišnog svetla.
otkriveno je napušteno dete. Drvoseča
Rašomon razrađuje nepouzdane
uvodi ideju ljudske dobrote preuzimajući
perspektive.Iskrenost likova na platnu i
brigu o napuštenom detetu na sebe,kao
opisivanje događaja time postaju lažna i
iskupljenje.
zavaravajuća. Činjenice se podnose kao
dokazi.
Rašomon:
Japan (Dalei), 88 minuta, crno-beli
Jezik: japanski
Režija : Akira Kurosawa
Produkcija: Minoru Jingo, Masaichi
Magata
Scenario: Ryunosuke Akutagawa,
Akira Kurosawa, Shinobu
Hashimoto...po pričama Rashomon i
U šumarku Ryunosukea Akatugawe
Kamera: Kazuo Miyagawa
40
Premda je narativna struktura ovog filma
’šizofrenična’,zaključak i poziv na dobro
su definitivno zasluženo opravdali ovaj
Kurosavin film kao remek-delo.
O Kurosavi:
Kurosava je nastavio da se bavi filmom
i kroz stvaralaštvo je prolazio kroz razne
faze. Okolnosti kao što su smrt brata,
godine ratovanja,ali i brak su svakako
uticale na njegov pečat na filmu i na teme
i ideje kojima se je bavio. Ovaj svetski
poznati i priznati reditelj stvorio je mnoge
filmove.
Trebalo bi napomenuti da je ovaj umetnok
sve vreme gajio filozofiju toga da je za
bilo kakvu umetnost potrebno održavati
kako telo,tako i duh.Što su oni u većem
balansu, sve što izlazi iz toga (umetnika)
biće kvalitetnije, sadržanije i jasnije.
Sam se je bavio sportom i borilačkim
večtinama, kao i slikarstvom koje nikada
nije zapostavljao.
Sedam Samuraja je još jedan od
poznatijih,a njegov poslednji i
ujedno i film u kome se vidi sve što je
Kurosavu doticalo u životu jeste film
’Dreams’(Snovi) u kojem je svaka scena
komplentno slikarsko i poetsko delo.
Kurosava umire u starosti 1998.godine i
ostavlja iza sebe inspiraciju mnogim kako
japanskim,tako i svetskim rediteljima i
ljubiteljima filma.
Maja Ivanov Šapošnjikov
Muzika: Fumio Hayasaka
Uloge: Toshiro Mifune, Machiko
Kyo, Masayuki Mori
Oskar: Akira Kurosawa (počasna
nagrada)
Nominacije: Scenografija
Filmki festival u Veneciji: Akira
Kurosawa (Zlatni lav), Akira
Kurosawa (nagrada italijanske
kritike).
[email protected]
KULTURICA
PAOLO KOELJO – citati
Kada čovek dublje zagleda u dušu
sveta lako shvati da na svetu uvek
postoji jedna osoba koja čeka onu
drugu, bilo to nasred neke pustinje ili
nasred nekog velikog grada... I kada
se te osobe sretnu i njihovi pogledi se
ukrste, sva prošlost i sva budućnost
gube svaki značaj...i samo postoji taj
trenutak...
Ljubav je uvek nova. Svejedno je
volimo li jedan, dva, deset puta u
životu-uvek smo pred situacijom
koju ne poznajemo. Ljubav nas može
odvesti u pakao ili u raj, ali uvek nas
nekamo odvede.Treba je prihvatiti, jer
je ona hrana našeg postojanja. Ako
je odbacimo, umret ćemo od gladi,
gledajući bremenite grane na stablu
života, bez hrabrosti da ispružimo
ruku i oberemo plodove.Treba ići za
ljubavlju gde god ona bila, čak i kad to
znači sate, dane, nedelje razočaranja i
tuge. Jer,u času kad krenemo u susret
ljubavi,i ona kreće u susret nama. I
spasi nas.
Uvek je neuporedivo lakše verovati u
sopstvenu dobrotu, nego se sukobiti
sa drugima i boriti se za svoja prava.
Sigurno je lakše otrpeti uvredu, ne
uzvrativši je, nego smognuti hrabrost
i upustiti se u borbu sa jačim od sebe;
uvek možemo reći da nas bačeni
kamen nije pogodio, a onda tek
noću, u samoći, dok nas sustanar ili
supružnik spava, oplakivati u potaji,
svoj kukavičluk.
Kada viđamo uvek ista lica, na kraju
ona postaju deo našeg života. A kada
postanu deo našeg života, onda žele
i da nam ga izmene. I ako ne bude
po njihovom, nije im pravo. Jer, svaki
čovek ima tačnu predstavu kako bi
trebalo da živimo svoj život. A nikad
nemaju pojma kako treba da prožive
sopstveni život.
Možda je Bog i stvorio
pustinju da bi ljudi mogli
da se osmehnu urminim
palmama. Bilo šta na licu zemlje
može da ispriča priču
svih stvari. Ako bi otvorio
neku knjigu na bilo kojoj
stranici, ili pogledao u
nečiji dlan, ili u karte, ili
let ptica, ili bilo šta, svaki
čovek bi pronašao neku
vezu sa onim što trenutno
proživljava. Zapravo, stvari
nisu pokazivale ništa, nego
su ljudi, posmatrajući
stvari, otkrivali način da se
prodre u Dušu Sveta. Tajna je u sadašnjosti;
ako obratiš pažnju na
sadašnjost, možeš je
poboljšati. A ako poboljšaš
sadašnjost, biće bolje i
ono što će ti se kasnije
dogoditi. Zaboravi
budućnost i živi svaki dan
svog života prema poukama Zakona
i s verom da Bog brine o svojoj deci.
Svaki dan nosi u sebi Večnost. Snovi postaju neostvarljivi samo zbog
jedne stvari: straha od neuspeha.
Kada nastojimo da budemo bolji nego
što smo, sve oko nas takodje postaje
bolje. Bez obzira na ono šta radi, svako na
zemlji uvek igra glavnu ulogu u istoriji
Sve bitke u životu služe da nas nečemu sveta.
nauče - uključujući i one koje gubimo.
Čak i ako znači rastanak, samoću,
Kad porasteš, otkrit ćeš da si često
tugu, ljubav je ipak vredna svakog
branio laž, obmanjivao sebe ili patio
zbog gluposti. Ako budeš dobar ratnik, novčića svoje cene.
nećeš sebe optuživati zbog toga - ali
Kad nešto zaista želiš celi će se svet
nipošto ne dozvoli da se tvoje greške
urotiti da to i dobiješ
ponove.
Do tog trenutka, putovanja, pomisao
da će otići nekud daleko – sve to bilo je
Ljudi veoma rano saznaju razlog svog samo san – a sanjati je vrlo ugodno, jer
postojanja. Možda zbog toga oni tako nismo obavezni da činimo ništa od onog
što zamišljamo. Na taj način ne izlažemo
rano i odustaju. se nikakvoj opasnosti, ne doživljavamo
Ako kreneš obećavši ono što još
poraze, teške trenutke, a kad jednom
nemaš, izgubićeš volju da ga stekneš. ostarimo, uvijek možemo optuživati druge
Ponekad treba pustiti da voda sama
– najčešće roditelje, supružnike ili djecu –
teče.
što nisu dopustili da ostvarimo svoje želje.
Maj / Jun 2012
Ako bol mora doći, neka to bude brzo.
Jer život je preda mnom i moram
ga iskoristiti što je nabolje moguće.
Ako je pred njim izbor, neka se odluči
odmah sada. Onda ću ga čekati. Ili
zaboraviti.
Ljubav ima svoj vlastiti glas i govori
sama za sebe.
Ljubav nas može dovesti u pakao ili u
raj, ali uvek nas negde odvede. Treba
je prihvatiti jer je ona hrana našega
postojanja.
[email protected]
41
KULTURICA
ŠARL BODLER - UKLETI PESNIK
Kad se 1857. godine u štampi
pojavilo Bodlerovo (Charles
Baudelaire ) “Cveće zla“ (Les
Fleurs du mal), ovaj pesnik,
simbolista, bio je oštro optužen
i osuđen na zatvorsku kaznu.
Knjiga koja je odbačena kao
“moralno nepodobna”, danas
je pravi dragulj, neminovan
stepenik pri ulasku na vrata
modernizma, a njen autor (iako
još uvek “ukleti pesnik”), jedan
od najvećih književnika.
Šarl Bodler je rođen 1821. godine i
već na studijama dublje je “zagrizao”
umetnost. Družio se sa slikarima,
muzičarima, prostitutkama, a mladost
mu je obeležio odlazak u Indiju koji
je u mnogomu uticao i na njegovo
stvaralaštvo (“Albatros”).
Iako je obožavao absint i opijum i
“slavio” opijenost, to stanje duha koje
je sposobno da čoveka odvede u raj,
bio je duboko svestan svog moralnog
pada.
Pišući o kraju jeseni i zime, on je
za njih kačio veo mraka govoreći
kako obavijaju njegovu “mrtvu dušu
maglovitim zastorom”. U sveopštem
haosu, sopstvenu poeziju osećao je
kao ispovedaonicu duše, ali on se
ne kaje, svestan da kajanje ne može
da iskupi greh. On “sa gorčinom
slika rane svoje pesničke duše”,
a njegovo zadiranje u moralne
jazbine, na izvestan način, njegov
je vid saosećanja sa poniženima,
odbačenima.
Preteča modernizma
Osim poezije i pesama u prozi (“Splin
Pariza” (Le Spleen de Paris)), Bodler
Žena u Bodlerovoj poeziji i životu
je bio kritičar i esejista. U svojim
U predgovoru za njegovu slavnu zbirku knjževnim radovima, pisao je i kako
poezije - ”Cveće zla”, Nikola Bertolino realistički postupak sagledavanja
fantastično je uočio dva osnovna
stvarnosti ne može biti adekvatan
vida u kojima se žena javlja, kako u
samoj prirodi umetničkog stvaranja,
Bodlerovoj poeziji, tako i u životu:
iz prostog razloga što je “dužnost”
idealan i čulni.
umetnika da iz stvarnosti izvuče
ono najlepše, obasjavajući je svojim
Žena, na idealnom planu, lišena je
duhom. Takoreći, priroda je, sama po
erotizacije, doživljena u čisto lepom
sebi, ružna, a obaveza umetnika je da,
obliku, kao pesnikova težnja ka
kroz simbole, izvuče ono najlepše iz
apsolutnoj lepoti, dok je prototip
nje, da pronađe formulu lepote.
čulne žene, u autorovom životu,
Kao preteča modernizma, govorio je
zasigurno bila Žana Dival (Jeanne
da se modernitet “sastoji u tome da
Duval). Ljubavnica slavnog umetnika, se u pustinji modernog grada vidi ne
mulatkinja, i sama je, poput njega,
samo čovekova beda i propast, već da
bila odata porocima. Nalazimo da je
se u tome otkrije do tada neslućena
zbog nje, navodno, Bodler gajio prezir lepota”. Baš to je, čini se, radio lutajući
prema ženama, no istina bi mogla
ulicama Pariza, voleći ponižene i
biti drugačija. U njegovoj poeziji,
ugnjetvane. On rečima slika njihove
kada je reč o čulnosti, jasno vidimo
patnje, već i sam umoren svojim
dve strane: Na jednoj, seksualnost je
burnim životom. Bodlerova takozvana
opevana kao ogromna lepota u kojoj
poročnost i okrenutost bludu, na
se stvarnost daje, kroz koju čovek stiže određen način, i same su bile odgovor
do neznanih svetova, dok na drugoj
svetu koji po takvim principima
imamo ženu koja postaje neprijatelj,
funkcioniše.
zver koja ždere srce i kinji čovekov
duh. Moguće da je u svojoj strahovitoj “Cveće zla”
čulnosti i samom pesniku bilo jasno da Izdata (i zabranjena) iste godine
istinska strast retko postoi bez svoje
kada i Flobertova (Gustave Flaubert)
druge, mračne strane i ponora u koje “Gospođa Bovari” (Madame Bovary),
neretko odvlači.
ova zbirka pesama danas se smatra
jednom od najboljih zbirki poezije u
Poročnost i mrak “ukletog pesnika”
Evropi.
Boemski otvoren prema životu, sklon
različitim porocima, Bodler je, po
Kako je Bodler svojevremeno prevodio
povratku u Pariz, nastavio da živi
Poa (Edgar Allan Poe), od njega je
rasipnički, i stigao do potpune bede
preuzeo elemente mistike (mračan
u kojoj je čak pokušao i da izvrši
pejzaž koji u čitaocu budi jezu),
samoubistvo.
osećanje sebe kao “ukletog pesnika”
42
i njegovu poetsku formu (pesma kao
jasno osmišljena celina, sa jasnim
početkom i krajem). Kompleksnosti
ovog dela ide u prilog i činjenica da
je “Cveće zla” jedna od najsloženijih
zbirki u istoriji književnosti, a pesme,
podeljene u šest ciklusa, govore o
putovanju čoveka kroz život i smrt.
Ono što je estetski najfantastičnije u
njegovoj poeziji, nije lepota u svom
mekom, sentimentalnom obliku,
već prikazivanje života u svojoj
božanstvenoj rugobi. Grotesknost koja
se meša sa čarobnim idealizmom, ipak
završava krikom: “Bože, ti sliko moja,
proklet da si!”
Poslednje godine života
Nakon abnormalnih količina opijuma,
nakon sifilisa i moždanog udara,
“ukleti pesnik” živeo je još dve godine.
Već sredinom devetnaestog veka
njegove modernističke ideje postale
su revolucionarne, a simbolizam –
novi opijum za mase.
Čulan, za lepotu groznog i grozotu
lepog otvoren, Bodler je uistinu bio
velik, više no uklet. Ono što ga je činilo
“ukletim”, bila je upravo istančana
svest o sirotoj, halapljivoj telesnosti
koja mu je data, i, s druge strane –
čistoti bića kom je suđeno da stremi
ka lepoti. Ovaj “amoralni ateista” ipak
je, čini se, duboko verovao – u lepotu
kao jedini apsolut, jedino ka čemu se
teži i do čega se ne stiže.
Dijana Knežević
[email protected]
KULTURICA
KOJU MOĆ KNJIGA IMA
“Tvrđava” (Meša Selimović)
O knjizi:
Glavni junak Ahmet Šabo, želi da
nađe most do drugih ljudi i izađe iz
tvrđave (koja je ovde simbol čoveka
zatvorenog u sebe samog). Za razliku
od romana “Derviš i smrt”, “Tvrđava”
je vedrije delo u kom se smisao nudi
kroz ljubav. “Odlučio sam se za ljubav.
Manje je istinito i manje verovatno,
ali plemenitije. I lepše je tako: sve
ima više smisla. I život i smrt.”
Koju moć ima ova knjiga?
“Tvrđava” je dobro sredstvo za
samouništenje ili samoisceljenje.
Zavisi kako je “popiješ”. Meša će ti
svejedno divno pričati o onome što
osećaš: o večitom traganju, batrganju
između unutrašnjeg i spoljašnjeg
sveta, o tihoj žudnji za ljubavlju, o
želji da se ode i da se sa ljudima
stvore veze.
“Tako je govorio Zaratustra” –
Fridrih Niče (Friedrich Nietzsche)
O knjizi:
Knjiga govori o šamanu koji se spušta
sa svoje planine među narod, želeći
da nauči nešto od ljudi i podari im
svoje znanje. Umesto da uči od ljudi,
Zaratustra se ipak češće okreće svojoj
samoći, pa ova knjiga liči na prikaz
usamljenika čiju filozofiju ljudi ne
razumeju, a njega samog nazivaju
ludakom.
znanja! Moćno štivo koje će ti biti
interesantnije od srednjoškolskog
udžbenika iz filozofije. I ne samo
to! Gorder te pušta da ploviš
polustvarnim svetom, zajedno sa
Sofijom. Putovanje koje oduševljava!
“Venerina delta” –
Anais Nin (Anaïs Nin)
O knjizi:
Zbirka erotskih priča koje je ova
književnica pisala za bogatog
naručioca. Iako pisane izraženo
ženski erotskim pismom, svojom
maštovitošću i eksplicitnošcu, ove
priče raspaljuju maštu oba pola.
Koju moć ima ova knjiga?
Pre svega – ogromnu! Moćna,
ženska, putena snaga ovde izbija iz
svakog slova. Ovo je plovljenje kroz
literarnu vatru. Još ako voliš Henrija
Milera – sigurno će te zanimati kako
je njegova muza pisala. Istovremeno
čulna, poetična i izuzetno
provokativna knjiga koja te ostavlja u
potpunoj opijenosti.
Koju moć ima ova knjiga?
Ova knjiga će ti objasniti da je bog
mrtav. Objasniće ti da svetom vlada
moral stada. Zaratustra je moćan
i mudar i zna da ženi treba bič.
Posle čitanja, ti ćeš biti još mudriji i
moćnog natčoveka u sebi loviti.
“Sofijin svet” – Jusejin Gorder
(Jostein Gaarder)
O knjizi:
Knjiga koja na interesantan način,
kroz pisma između petnaestogodišnje
Sofije i nepoznatog filozofa, uvodi
čitaoca u istoriju filozofije. Zatečena
u “zemlji filozofskih čuda” pitanjma
iz pisama, Sofija povlači čitaoca sa
sobom.
Koju moć ima ova knjiga?
Pa ovo je prečica do filozofskih
Maj / Jun 2012
Koju moć ima ova knjiga?
Pa ovo je Biblija duše! K’o i Mešina
„Tvrđava“, pa još malo ekstremnije,
ova knjiga te može isceliti ili uništiti.
I to činiti iz godine u godinu. Jer uvek
ćeš joj se vraćati. Kad Andrić napiše
„bol“ – ti taj bol vidiš. Ako ga pravilno
čitaš. Ako ne – onda je ili precenjena
moć knjige ili finoća čitaočeve duše.
“Nepodnošljiva lakoća postojanja” Milan Kundera (Milan Kundera)
Kunderina najpoznatija knjiga.
Prikazuje život intelektualca i
umetnika u Češkom društvu, sa
temom ljubavi kao glavnom, što i
dalje ne čini ovaj roman ljubavnom
pričom, već pre pričom o ljubavi,
kroz koju se protežu teme slobode,
seksualnosti i moralnosti. Sa jedne
strane su Tomaš i njegova ljubavnica
– umetnica Sabina kao inkarnacija
lakoće, težnje za slobodom, a sa
druge Tomaševa žena Tereza i Sabinin
ljubavnik koji oslikavaju moralne
principe.
Koju moć ima ova knjiga?
Moćni Kunderin stil – razbija!
Bukvalno. I fantastično! Posebno
ako se nalaziš u lošoj ljubavnoj vezi.
Posebno akosi pogledao istoimeni
Kaufmanov film i dopao ti se.
Posebno ako si u neprekidnoj žudnji
za slobodom ili pak za zarobljenjem
– u nekome. Posebno ako je neki od
dvanaest meseci u godini.
“Vatra i ništa” – Branko Miljković
O knjizi:
Ova zbirka pesmama ljubitelje
poezije ostavlja bez daha, a onima
koji ne gaje sklonost ka poeziji ipak
otvara vrata do nje. Posebno boju
ovim pesmama daje osetan uticaj
Heraklitove filozofije na Miljkovića u kojoj sve od vatre nastaje i sve se
vatri vraća.
“Znakovi pored puta” (Ivo Andrić)
O knjizi:
Delo u kom su sabrane misli koje
je Andrić celog života beležio, bez
određenog reda, te zajedno daju
mozaik njegove duše, najčešće – kroz
misli o životu, čoveku i ženi, smrti,
ljubavi, književnosti i umetnosti.
Koju moć ima ova knjiga?
Za trenutak će te gurnuti u depresiju,
verovatno. Za trenutak iz nje izvući.
Ovo je azbuka poeizije. Ovo je
žarište! Ovo je način da, kao u jednoj
od pesama, vatra i ptica pronađu
zajednički jezik i spasu svet.
Dijana Knežević
43
KULTURICA
KNJIGA ZAUVEK
Pad a m u nesvest o d kn jig e !
Njeno veličanstvo knjiga u mom životu
ima toliko značajno mesto da kada me
neko pita koja mi je omiljena ili knjiga
zauvek, prosto zanemim.
Tajac.
Pustim da prođe malo vremena, pa
samoj sebi postavim isto pitanje. Prolaze
mi, lete, smeškaju se, izviruju iz svesti i
podsvesti: korice, stranice, junaci, autori,
reči i slike pročitanih (i nepročitanih)
knjiga.
Vrte mi se kao zvezdice oko ošamućene
glave ilustracije voljenih knjiga iz
detinjstva, klasici, savremeni pisci,
veeeeeeliki banatski pisci, razne istorije
umetnosti koje sam još kao dete gutala
prosto, knjige koje mi se nisu dopale,
knjige velikog evrpskog i svetskog
mislioca koje nisam mogla da svarim,
neka postmoderna literatura o kojoj se
toliko priča, hiljade knjiga s kojih moram
da brišem prašinu, dobre knjige, loše
knjige, lepe, ružne, knjige iz moje struke,
knjige koje piše moj otac, knjige koje pišu
njegovi prijatelji, knjige koje pišu autori
naše porodične izdavačke kuće i kulturnog
centra, knjige koje drugi izdavači
objavljuju, knjige koje se prodaju, kičasto
opremljena popularna i dobro prodavana
laka literatura, prva elektronska koju smo
objavili - knjiga pesama autora okupljenih
preko Fejsbuka; sevaju mi pred očima
idejna rešenja korica knjiga koja sam ja
radila, koja su drugi radili, ona najbolja
i ona užasna priučenih dizajnera; u slog
slažem misli, klikćem, retuširam, pišem
najave, fotografišem promocije knjiga,
ređam knjige po sajamskim štandovima,
teglim kutije pune istih, u kutiji zvanoj
lobanja talasaju mi se pročitane rečenice
koje su mi menjale svest i život, pratim
liniju ilustracija koje sam radila za knjige,
linija me vodi dalje i dalje, do misli o
monografijama velikih ilustratora, do
knjiga koje bih volela da ilustrujem i
da budu štampane u bogatoj i skupoj
opremi u koloru kad bi bilo para (ako ne
bude uradićemo elektronsko izdanje), do
ilustracija koje sam radila na studijama i
koje radim za specijalistički rad na temu
Ilustracija knjige kod mentora Doru
Bosioka, nekadašnjeg ilustratora čuvene
edicije Prva knjiga Matice srpske, i odmah
mi padaju na pamet i knjige iz edicija Prva
knjiga Banatskog kulturnog centra; i na
kraju, izmorena od bruja misli o knjigama
stajem kod stihova moje omiljene slikarke
Milene čije sam autoportrete parafrazirala
ilustrujući sa istoimenom junakinjom
knjigu poezije moga oca pod nazivom
Večernji akt u devojačkoj sobi Lenke
Dunđerski.
Budim se misleći na knjigu za koju tog
dana treba da radim prelom, doručkujem
kroasan nad nekom koja se već u tom
trenutku nađe nam mom radnom stolu,
za ručkom raspravljam o idejnom rešenju
za koricu neke treće knjige, popodne
ilustrujem četvrtu, šaljem na štampu petu,
za večerom planiramo promociju šeste, a
kad nije sve to, onda pišem svoju prvu, ili
drugu, neobjavljenu, još neilustovanu - ne
mogu da stignem od silnih drugih knjiga...
A onda se još desi da me moj mlađi brat
Nikaso upita: A kad ćeš srediti moju
knjigu?
Dragi moji... Padam u nesvest od knjige!
I taman, sekundu pred gubljenje svesti,
širom otvaram oči i u stavu mirno
pozdravljam njeno neprikosnoveno
veličanstvo radujući se, zagledana u
nju, kako u trenu sadašnjem tako i u
vremenima što dolaze.
Senka Vlahović Filipov
KOKOŠKA
Tražilo se mesto više u prostorijama
našeg Studentskog kulturnog centra u
sredu 9. maja, što je dokaz da je DRAMA
[email protected] još jednom uspela da ispuni naša
očekivanja. Pored profesora, bliže rodbine
i prijatelja glumaca, moglo se videti i po
koje nepoznato lice koje je pokušavalo da
nađe već uveliko zauzeta mesta.
Akteri predstave „Kokoška“: Hristina
Guliašvili (Kokoška), Sanja Petkov (Ala),
Simona Tomić (Dijana), Nemanja Šipka
(Fjodor) i Đuro Skendžić (Vasja) - dali
su sve od sebe, što je publika umela
da nagradi gromkim aplauzom. Pravo
je zadovoljstvo bilo posmatrati grupu
glumaca – amatera, kako se profesionalno
i nadahnuto nose sa izazovima Koljadinog
teksta. Atmosfera igre, ali i životnih
činjenica utkanih u ovo delo, ostala je kao
nešto što će publika dugo pamtiti.
Komedija Nikolaja Koljade „Kokoška“
u režiji Milana Boškova prikaz je
života glumaca u jednom
malom pozorištu, njihovih
44
intriga i spletki nastalih sa pojavom nove
mlade i promiskuitetne glumice. U želji
da pobegnu od kolotečine i svakodnevice
svog besmislenog života, reditelj i
administrator tog pozorišta stupaju u
aferu sa dotičnom glumicom
Nonom Dubovickom zvanom „Kokoška“.
Ljubomorne žene po svaku cenu žele da je
izbace i da joj napakoste.
Mlada Nona revoltirana njihovim
uvredama odlučuje da se utopi ali
ne uspeva u tome i vraća se nazad u
pozorište. Na kraju se muževi ipak vraćaju
svojim ženama i glumica Nona ostaje
sama.
Kraj ovog komada je dvosmislen, postavlja
se pitanje da li su glumci samo vežbali
za predstavu ili se sve to stvarno desilo.
Glumci Sanja Petkov, Hristina Guliašvili,
Simona Tomić , Đuro Skendžić i Nemanja
Šipka ostavili su izvanredan utisak sa
svojim skečevima i iznenadnim pevanjem
na prepunu salu SKC-a.
DRAMA [email protected] je u maju pripremila
i premijeru dela „Ona stvar“, drama
apsurda, autora Hrista Bojčeva. O tome u
sledećem broju.
[email protected]
[email protected]
G
012
24. 04. 2
a
nterakcij
vić
Tribina I
e
an P tro
j
e
D
r
e
is
ost: rež
MODA
MODA
PROBUDITE ENERGIJU NEON BOJAMA
Ovog leta će se voditi bitka
između neon jakih boja i
pastel smirenih boja, kako su
najavili dizajneri. Na vama je
za koje boje ćete se odlučiti,
što naravno zavisi od vašeg
raspoloženja. Kada želite da
budete smireni i povučeni
odlučite se za pastelne boje,
a ako želite da podignete
energiju na viši nivo i da budete
zapaženi birajte komade u neon
bojama.
Trend neonskih tonova, započet
prošle godine, nastavlja se, hrabrije
i odvažnije. Jil Sander, Jason Wu,
Christopher Kane su dali svoje
predloge, a kako ćete nositi ovaj
trend, zavisi najpre od vašeg stila, ali
i od vaše smelosti. Obične farmerice
od plavog teksasa zamenite neon
crvenom ili žutom, uz jarko zelenu
majicu i tirkizne naočare, dobili ste
upadljivu i jednostavnu kombinaciju.
Ukoliko niste obožavatelj ovakvih
„sudara“ boja, uvek možete da
se prepustite jednoj boji od glave
do pete, ali naravno u različitim
nijansama. Ovog proleća i leta
zablistajte u neon žutoj ili vrištećoj
nijansi vrele pink boje. Tašna, cipele,
haljina, šešir – jedna nijansa, različiti
materijali. Kompletan doživljaj
upotpunite šminkom u identičnoj
nijansi, naravno, ovo nije savet da
nosite ruž u zelenoj ili žutoj neon
boji. Za stidljivije ili one koji su odani
klasici, tu su aksesoari sjajnih tonova,
poput tankog, kožnog kaiša u neon
tonovima. Kako su u modi i pastelni
tonovi, možete ih kombinovati sa
neon bojama. Ponekad je dovoljno
jako malo za fantastičan outfit, a to
malo ove sezone bi trebalo da bude
jarko i upečatljivo. Razbiti monotoniju
i zabaviti se je odličan razlog da se
oprobate u neonskim kombinacijama.
Ukoliko vam nedostaje inspiracije
ili niste sasvim sigurni kako se nosi
ovaj trend, prisetite se osamdesetih,
kroz filmove i muzičke spotove,
sigurno ćete naći svoje favorite. Ali,
ne dozvolite da vas krojevi zbune.
Današnji neonski trend podrazumeva
minimalističke kreacije, tako da se ni u
jednom momentu nećete osećati kao
šećerna pena ili torta namenjena za
dečiji rođendan. Za one koji odbijaju
da se vraćaju na vesele osamdesete,
tu su ulični grafiti, koji će vam dati
odličnu inspiraciju za šoping ili za
sklapanje vaših odevnih komada i
aksesoara.
46
Naravno ne treba zaboraviti na
printove. Animal print u jarko žutoj
boji je prihvatljiv, samo ako ste krenuli
na maskenbal. Art Deco i geometrija,
sa druge strane, su veliki prijatelji
fluorescentnih boja, te sa njima
nećete lako pogrešiti. Pravilo „manje
je više“ upotrebite na printovima i
krojevima. Budite odvažni na jarkim i
upečatljivim bojama. Najpopularnija
kombinacija ove sezone je crno-žuta.
Naravno, postoje šanse da ličite
na bumbaru, te Derek Lam, Nicole
Miller i Carolina Herrera predlažu
jarko žutu osnovu sa crnom čipkom
ili čak kožom. Tufne i pruge su i dalje
u trendu, ali nikako kada se spoje ove
dve boje. Pink, jarko žuta, boja korala
i tirkiz plava jesu deo modnog sveta
za sezonu 2012. godine, ali nemojte
da zaboravite da vedre i jarke boje
privlače pozitivnu energiju. Sasvim
dovoljno za prolećni eksperiment
sa ovim bojama i svim njihovim
varijacijama.
Ukoliko se odlučite za jarko
žute nijanse, kombinujte ih sa
narandžastom i kraljevsko plavom,
kako bi je dodatno naglasili. Svetlo
plava i mint deluju umirujuće na žutu,
te je ova kombinacija odlična dnevna
varijanta. Bilo da se odlučite za
odevne komade ili modne detalje, ne
zaboravite da na sebi ovog leta nosite
tračak sunca. Narandžasta boja - Jarko narandžasta
je okupirala odevne komade i
modne dodatke, te je nezaobilazna
i neophodna za sve one koji uživaju
u letnjim trendovima. Dodavanjem
narandžastih detalja ćete osvežiti vaše
odevne kombinacije, a ako slušate
modnu kuću „Blumarine“, hrabro se
obucite u naradžaste tonove od glave
do pete. Narandžasta važi za boju
koja podstiče kreativnost i podstiče
želju da se “začine” stvari. Bilo da je
kombinujete sa mirnim pastelnim
tonovima ili u moćnim „color-block“
kombinacijama, najvažnije je najpre
Ono što će vam svakako pomoći
odrediti nijansu narandžaste koja
oko ovog trenda, je da malo bolje
vam najbolje stoji, zavisno od boje
upoznate boje koje se najčešće koriste kose i tena, a zatim je izneti hrabro
u neon tonovima. A boje su sledeće:
i dostojanstveno, onako kako ovoj
boji dolikuje. Ne zaboravite na lakove
Žuta boja - Boja sunca je savršen
za nokte i ruževe u naradžastim
izbor za sunčane dane. Elegantna u
tonovima. Zabavite se uz osvežavajuće
pastelnim nijansama i odvažnama u
tonove i sa šminkom koju se do sada
neon tonovima, žuta, boja radosti,
niste ni usudili da probate. odlična je kako za kombinovanje,
tako i za „total look“. Ono što ćete
Pink boja - Pink možda nije aktuelna
svakako primetiti je da je žuta boja
ove sezone kao prethodnih, ali je i
bila aktuelna i prošlog leta, te već
dalje prisutna i poželjna u ormaru
postojeće komade možete dopuniti
svake dame. Elegantna i ženstvena,
pantalonama u žutoj boji ili naočarima široki spektar nijansi pink boje, odlično
za sunce sa okvirom u ovoj boji. se slaže uz neon i pastel trendove.
[email protected]
MODA
Donna Karan se odlučila za pink
kombinacije od glave do pete, dok
je modna kuća „Prada“ među svoje
mega popularne cipele “koje gore”,
uvrstila i pink varijante. U kombinaciji
sa tamnjiim nijansama plave, dobijate
prefinjene kombinacije, dok sa jarko
zelenom nećete proći nezapaženo.
Uz mint i bledo tirkiz, pink dobija
balans, a uvek proverena kombinacija
je mali, tanak crni kaiš na pink haljini
midi dužine. Ne zaboravite da je pink
boja koja predstavlja ljubav, naravno,
zajedno sa crvenom, te nije mit da
ćete se osećati poželjnije. Ruž za usne
u što jačoj nijansi pink boje, lakovi za
nokte i ukoliko ste dovoljno hrabri,
poneki pramen kose u pink boji, su
modni imperativi za sezonu proleće/
leto 2012. godine. Kraljevsko plava - Nijanse ove boje,
koja se sa pravom često naziva
kraljevsko plavom, su idealne „color
block“ varijante sa aktuelnim i toplim
tonovima, poput žute i narandžaste.
Kraljevsko plava opravdava svoj
naziv jer bilo da se odlučite da je
kombinujete sa crnom ili belom,
nekom od jarkih boja ili idete u
njoj od glave do pete, izgledaćete
elegantno i zavodljivo. Plava se na
velika modna vrata vratila još tokom
prošle sezone, a ove sezone su sve
nijanse dozvoljene. Za dan se odlično
slaže sa belom ili nekom od pastelnih
tonova; večernja kombinacija sa
crnom ili crvenom je prava modna
klasika, a ne zaboravite da osim na
odeći i dodacima, aktuelne su i hrabre
boje ruževa za usne i nokte, u tamno
plavim nijansama. Ne zaboravite ni na
„smokey eyes“ sa električno plavom
senkom za oči, koji će vas učiniti
neodoljivom.
Mint boja - Ledena kombinacija plave
i zelene je ove godine apsolutno
pokorila modne piste, a dizajneri
modnih kuća „Chanel“ i „Versace“
su ovoj boji i svim njenim nijansama
posvetili čitave kolekcije. Mint se
savršeno ukopila u trendove pastelnih
tonova, a vedrinom i u toplije dane.
Mint cipele, tašne i nakit su sa
lakoćom pronašle puteve sa pisti na
ulice, jer su podjednako romantični
i nežni, ali i elegantni. Nosiva i za
dnevne i za večernje izlaske, odlično
se kombinuje sa svim aktuelnim
trendovima boja, te sa belom stvara
izgled podvodnog sveta, sa crnom se
oslanja na klasiku, dok neon tonove
akcentuje i dodaje im na jačini. Ne
zaboravite mint lak na noktima, a
ukoliko ste dovoljni otvoreni za neke
nove modne avanture, iskoristite
nijanse mint boje za „total look“.
Obratite pažnju da ne izgledate
isprano, te dobro birajte mint nijanse
odevnih komada. Ovog leta budite otkačeni i maštoviti,
dopustite jarkim bojama da vladaju
vašim garderoberom, ali ne zaboravite
da sve to začinite pozitivnom
energijom.
Brankica Arađanski
DEVOJKA SA HILJADU LICA
Promise Tamang Phan je
dvadesetpetogodišnja blogerka
koju bi svaki muškarac poželeo.
U srećnom braku je već dve
godine. Nije profesionalni
šminker i niko je nije učio kako
da se šminka, ali je još kao
mala devojčica krišom uzimala
maminu šminku i vežbala ispred
ogledala.
Ova devojka nije ni slutila da će za
samo tri godine skrenuti ogromnu
medijsku pažnju na sebe. Postala je
jedna od najpopularnijih „beauty“
gurua na JuTjubu. Njena fan stranica na
fejsbuku dostiže skoro 200 000 članova.
Pojavljuje se u raznim časopisima
i gostuje u emisijama zabavnog
karakterama po celom svetu.
Godine 2009., tačnije 28. juna je iz čiste Promise kaže da i dalje nije svesna
dosade napravila svoj JuTjub kanal pod svog uspeha jer sebe smatra jednom
nazivom „dope2111“ i postavila je svoj
običnom devojkom koja samo voli da
prvi snimak gde objašnjava kako možete se igra bojama. Nedavno je gostovala
pomoću šminke da se transformišete
u emisiji „Good Morning America“
u Avatara. Za veoma kratko vreme
gde je došla maskirana u popularnu i
snimak je dostigao zavidnu gledanost.
ekscentričnu američku pevačicu Niki
Ubrzo su usledili i drugi video klipovi
Minaž, delovala je kao njena sestra
gde se takođe pomoću šminke
bliznakinja. Njoj nisu potrebne nikakve
maskira u poznate ličnosti kao što su
plastične operacije i puno para da bi
Majkl Džekson, Anđelina Žoli, Kim
ličila na neku poznatu ličnost. Sve što joj
Kardašijan, kao i mnogobrojni likovi
je potrebno jeste šminka i par pametnih
iz crtanih filmova. Isto tako snima
trikova... Blago njenom mužu, zar ne?
tutorijale o tome kako prekriti pojedine
Dopisnik
nepravilnosti.
Svetlana Bjelica
Maj / Jun 2012
47
SPORT
EVROPSKO PRVENSTVO U
FUDBALU
Najveća fudbalska groznica u Evropi je već
uzela maha. Albumi sa sličicama su odavno
u prodaji, reklame na televiziji su sve češće,
a prodaja dresova reprezentacija koje su se
plasirale na ovo elitno takmičenje, obara sve
rekorde.
Osvrnućemo se na istoriju Evropskih
prvenstava kako bi Vam osvežili pamćenje i
možda otkrili nešto što niste znali.
Generalni sekretar Fudbalskog saveza
Francuske Anri Deloni je davne 1927. godine
predložio organizaciju evropskih takmičenja,
međutim njegova ideja je postala aktuelna
tek nakon osnivanja Evropske fudbalske
federacije (UEFA) 1954. godine.
Sve je izgledalo kao da će se i ovo finale
igrati na produžetke, međutim, u 84. minutu
odluku o pobedniku donosi Marselinjo
(Španija).
Treće prvenstvo donelo je sa sobom i neke
promene, naime, Kup nacija, preimenovan
je u Evropsko prvenstvo, a kvalifikacije su po
prvi put igrane po grupama, jer se prijavila
31 reprezentacija. Ovo prvenstvo igralo se
od 5. dо 10. јunа 1968. i bilo je održano u
Italiji. U samoj završnici prvenstva našle su se
reprezentacije Italije i Jugoslavije, a prvi susret
ove dve selekcije završen je rezultatom 1:1
golovima Džajića i Domenginia, drugi susret,
završen je pobedom Italijanske reprezentacije
Prvo Evropsko prvenstvo u fudbalu ili po
rezultatom 2:0 a u listu strelaca su se upisali
Evropsko prvenstvo u fudbalu 1984. održano
tadašnjem nazivu, Evropski kup nacija,
Riva i Anastazi.
je od 12. do 27. u Francuskoj. Titulu evropskih
održalo se 1960. godine u Francuskoj u
prvaka je ponela zemlja domaćina, Francuska,
Na četvrtom Evropskom prvenstvu u Belgiji
periodu od 6. do 10. jula. U kvalifikacijama
koja je u finalu savladala Španiju rezultatom
1972. godine, finalni meč su odigrale
je učestvovalo 17 zemalja, od kojih su samo
od 2:0 a strelci su bili Platini i Beloni.
selekcije Nemačke i SSSR-a, gde je pobedu
četiri izborile plasman za završnicu samog
Osmo Evropsko prvenstvo (Nemačka 1988.)
odnela Nemačka reprezentacija, ubedljivim
šampionata, a to su bile Francuska, SSSR,
bilo je vrlo važno za Holanđane koji su se po
rezultatom od 3:0 . Strelci za Nemačku bili su
Čehoslovačka i Jugoslavija. Finale ovog
prvi put izborili za titulu u ovom takmičenju,
Miler u 27. i 58. minuti i Vimer u 52. minuti.
prvenstva odigralo se u Parizu, između
i to pobedom nad ekipom Sovjetskog Saveza
selekcija SSSR-a i Jugoslavije. Ekipa Jugoslavije Organizacija petog Evropskog prvenstva
pri rezultatu od 2:0. Golove za ’’lale’’ postigli
po redu pripala je Jugoslaviji 1976. godine.
povela je golom Galića u 41. minuti,
su neprikosnoveni duo, Ruud Gullit i Marco
međutim, Metreveli već u 49. minuti postiže Finale su igrane između Čehoslovačke
van Basten.
i Nemačke gde su se po prvi put igrali
izjednačujući pogodak. Nakon odigranih
penali jer je rezultat i posle produžetaka
regularnih 90. minuta rezultat je i dalje bio
Evropsko prvenstvo u fudbalu 1992. održano
bio izjednačen 2:2, a u listu strelaca su
izjednačen, pa su se igrali produžeci gde je
je od 10. do 26. juna u Švedskoj i to je bilo
se upisali Švelik, 8.minuta i Dobijaš, 28.
jedini pogodak postigao Ponedeljnik (SSSR)
poslednje prvenstvo na kome je nastupilo
Minuta, iz Čehoslovačke, i Miler, 28. minuta
i to u 113. minuti i tako doneo titulu svom
osam reprezentacija. Titula evropskih prvaka
i Helcenbajn, 89. minuta iz Nemačke
timu.
pripala je Dancima posle finalnog meča
Drugi Evropski kup nacija je održan u Španiji, reprezentacije. Posle penala, rezultat je bio
protiv Nemačke u kojem su golove postigli
7:5 za Čehoslovačku.
1964.godine. Završnicu ovog takmičenja
Jensen u 18. minutu i Vilfort u 79. minutu i
Šesto Evropsko prvenstvo u fudbalu 1980.
izborile su selekcije Španije, Mađarske,
tako pobedili rezultatom od 2:0.
održano je od 11. do 22. juna u Italiji. U
Danske i SSSR-a. U finalu su se našle ekipe
domaćina, Španija i SSSR. Utakmica se igrala finalu, koje je odigrano u Rimu, Nemačka je
Jubilarno, deseto prvenstvo održalo se u
na prepunom stadionu ’’Santijago Bernabeu’’ trijumfovala nad Belgijom rezultatom 2:1, a
Engleskoj, od 8. do 30.juna 1996.godine.
oba pogotka za Nemačku postigao je Horst
gde je već u 6. minutu postignut prvi
Finale su izborile selekcije Nemačke i Češke
Hrubeš (10. i 89. minuta), dok je strelac za
pogodak, a strelac je bio Pereda (Španija),
reprezentacije u kojem je uspešnija bila
Belgijance bio Rene Vanderejken (72. minuta,
međutim, nakon samo dve minute Šusanov
Nemačka rezultatom 2:1, u listu strelaca
penal).
(SSSR) postiže izjednačujući pogodak i tako
upisali su se Berger (Češka) i Bierhoff dva
vraća utakmicu u neizvesnost.
puta za Nemačku.
2000. godine se najveće evropsko takmičenje
po prvi put održalo u dve zemlje Holandiji
i Belgiji, a za klvalifikacije se ovoga puta
prijavilo čak 49 reprezentacija. Finalni susret
odigran je u Roterdamu gde su se sastale
Francuska i Italija. Italijani su poveli golom
Marka Delvekija dok je izjednačujući gol
postigao Silvain Viltor, a konačni rezultat
postavlja David Trezege, i tako svojoj
reprezentaciji donosi titulu prvaka Evrope.
Evropsko prvenstvo 2004. godine održano
je u Portugalu od 12. juna do 4. jula. Završni
susret odigran je između Grčke i Portugala,
gde je postignut samo jedan pogodak i to za
Grčku (Angelos Haristeas).
48
[email protected]
Poslednje Evropsko prvenstvo kojeg se skoro
svi sećamo, bilo je ono u Austriji i Švajcarskoj
od 7. do 29. juna 2008. godine na koje se
reprezentacija Srbije nije ni kvalifikovala, ali i
pored toga svi smo mi sedeli ispred televizora
i željno iščekivali da počnu utakmice. U samoj
završnici ovog turnira sastale su se Nemačka
i Španija gde je trijumfovala selekcija Španije,
jedinim pogotkom na utakmici čiji je tvorac
bio Fernando Torres.
Na pomolu je i četrnaesto evropsko
prvenstvo u fudbalu koje će se održati
u Poljskoj i Ukrajini od 8. juna do 1. jula.
Najveće šanse za pobednika daju se
Špancima, koji su pre dve godine osvojili i
svetski šampionat, međutim, mnogi ljubitelji
Holanđana, ne žele ni da čuju kako se veće
šanse daju Špancima nego njima, jer su ’’lale’’
osvežile svoj tim mladim igračima koji već
sada pružaju odlične partije za svoju zemlju.
Sastav grupa za Evropsko prvenstvo:
Grupa A
1. Poljska
2. Grčka
3. Rusija
4. Češka
Grupa B
1. Holandija
2. Danska
3. Nemačka
4. Portugal
Međutim tu je i Nemačka, koja je standardno
dobra reprezentacija sa puno mladih talenata
koji bi mogli da ponove uspehe iz 1972. 1980
i 1996. godine. Takođe, ne treba zanemariti
ni Engleze i Italijane, koji igraju veoma dobar
fudbal.
Srbija se opet nije kvalifikovala na ovo
takmičenje, ali iako su razočarani, njihovi
navijači, biće uz prenose utakmica sa terena
Poljske i Ukrajine.
Grupa B proglašena je grupom smrti jer se u
njoj nalaze drugo i treće plasirane ekipe na
Dobra reč…
Kada mi se neki pisac hvali kako
perfektno govori šest jezika obično
mu savetujem da se zaposli na nekoj
hotelskoj recepciji.
Tamo čeznu za takvima! Ja, lično,
imam velikih muka i sa maternjim.
Jedva nađem reči koje su mi potrebne
za sva čuda koja nam se događaju.
Još u gimnaziji, redovno sam išao na
popravne ispite iz francuskog, ruskog
i srpske gramatike. Nikako da uhvatim
jedno slobodno popodne i naučim taj
engleski!
Jedna nadobudna dama u nekom
otmenom diplomatskom društvu
pokušala je da me uvredi:
Grupa D
1. Ukrajina
2. Švedska
3. Francuska
4. Engleska
svetu, Holandija i Nemačka. Pored njih tu su i
ni malo laki protivnici Portugal i Danska. Ipak,
najveći izgledi u ovoj grupi daju se ekipi ’’lala’’.
Bilo kako bilo, nama preostaje da sačekamo
8. jun i početak ovog uzbudljivog takmičenja,
kako bi uživali u fudbalskim čarolijama već
poznatih velikana kao i nekih novih mladih
talenata, i saznali ko će odneti titulu novog
evropskog šampiona. Uživajte i bodrite svoje
favorite. Ja već znam koji su moji!
Sanja Verner
Da li smo se kroz istoriju toliko dugo
klali da nam je pokolj već ušao u
metaforične snove?
Pišete da je to koštalo kao/kajgana
svetog Petra. /Odakle znate da je
sv.Petar jeo omlete? Ako je, pak, jeo,
koliko je mogla da košta ta kajgana
kada je toliko skupa? Od koliko jaja?
U kojoj valuti je plaćena? Da li bih
taj izraz mogao da prevedem kao: */
St.Peter’s scrambled eggs?/*
Kada smo kod jaja, kod vas sam
pronašao izraz /jaje na oko/? Sta je
to? */Egg on eye/*? Zasto bi neko
stavio jaje na oko? Da se možda, kod
vas očna oboljenja ne leče jajima?
Unapred zahvalan itd…”
Jedan drugi me pita u pismu, šta to
znači da je mališan bio /“pljunuti
otac”/? Ko mu je i zašto ispljuvao
“Kako nam to, vi, otkrivate Ameriku
tatu? Da li se kod nas pljuju oševi I
u svojim knjigama, a ne znate engleskojom prilikom? Zanima ga, takođe,
ki?”- pitala me je.
izraz /“buni se k’o Grk u apsu” /Zbog
“Gospođo”, kazao sam, “Kolumbo je,
čega je taj Grk zatvoren kod nas i zašto
takođe, otkrio Ameriku, a nije znao ni je protestovao? I kako je, uopšte,
reči engleskog!”
moguće da nekome /“padne sekira u
med”/? Otkud sekira u medu? Zar se
Siroti naši prevodioci! Koliko li je tek
med ne čuva u teglama ili zatvorenim
njima teško kada pokušaju da prevedu
posudama?
neprevodivo. Piše mi jedan iz Amerike:
Sa izrazom /“spava k’o zaklan”,/ imao
“U vašoj priči, koju upravo prevodim, sam najviše neprilika. Kako prevesti na
postoje neki nejasni izrazi, pa vas
civilizovani jezik, da neko tako dobro i
molim da mi ih objasnite.
slatko spava, kao da su ga preklali?
Maj / Jun 2012
Grupa C
1. Španija
2. Italija
3. Irska
4. Hrvatska
No, najviše pitanja dobio sam u vezi
sa poetskom slikom da je jedan tip
/“prdnuo u čabar”,/ to jest, čabrirao,
što je potpuno neprevodivo ni na
kakav jezik! Mada je i to teško, čovek
bi, ipak, lakše mogao da objasni kakav
je neko, koga zovu /“mrtvo puvalo”/
(mrtav a puše), ali kako objasniti
tipičan beogradski izraz koji ima toliko
skrivenih značenja, a ne znači ništa
– /landara pišore/! Ili kada je neko
pomalo bleskast, pa ga zovu /indimindi-saja-paja/? Da ne pominjem
stari izraz: /šatro, Pera, Mika, Laza/!
Prevodioce zanima još i to zašto su za
nas toliko udaljena baš /španska sela/
(To su za mene španska sela), kad
ima mnogo udaljenijih, kao što su, na
primer, novozelandska ili peruanska?
Dobro je da se nisu setili da me pitaju
šta znači /rasturi ga k’o Bugarin ćurku/
I zbog čega se neko /smeje k’o lud na
brašno/? Šta ima smešno u brašnu?
Da li kod vas u pekarama rade ludaci?
Ipak lakše mi je da odgovorim na
pitanje o rečima i izrazima nego o
stvarima u ovoj zemlji koje ni ja, zaista,
ne umem da objasnim.
Ukratko, da se poslužim recčima
jedne novokomponovane pesme:
/Ne plači mi na kućnome pragu/
/Da mi vrata ne povuku vlagu…/
Svojim rečima o nama,
neponovljivi
Momo Kapor
49
TIME OUT
Kefalice...
...p rip a d a ju n a jmlađima – je r s a mo o n i mis le la t e ra ln o . . .
KAFA
- Kafa je jedno jelo za odrasle, a služi i za
rastenje repova na deci.
- Kafu najviše izmišljaju gosti, zato što oni
dođu, pa svašta izmišljaju.
- Ja ništa ne volim kafu.
ZIMA I LETO
- Zimi te grde što se ne kupaš, a leti se kupaš,
pa te grde.
SRCE
- Srce je organizam od čoveka što ima čovek u
stomaku da mu prima hranu.
- Lupeta se kad ideš trčeći.
- Srce se piše kredom na tarabe, a može i na
zidu kod šporeta.
- Srce je mnogo lomljiva stvar, pa moraš
ponovo da oštriš olovku.
- Srce nam služi kad se uplašimo, da se
pipnemo za njega da li smo još živi.
ROĐENDAN
- Rođendan je jedan dan za rođenje.
- Za rođendan ti poklone nešto što su te vukli
za uši.
- Za rođendan se pravi torta da je jedeš sa
svećicama, samo to mnogi gosti vole i tebi
ostane malo.
- Slavi se kad neko puni šest godina, zato što
je onda on slavan.
RAZLIKA IZMEĐU SELA I GRADA
- Pa u selu je trava cela, mislim iz jednog dela,
a u gradu je isprekidana.
BRAK, LJUBAV, VENČANJE
- Brak je kad momak i devojka odu prvo u
crkvu, a posle u banku ili poštu, nisam baš
siguran. I šta su oni posle toga? Pa baba i
deda!
- Ja sam se zaljubio uz tu devojčicu, jer je jako
je lepa, ima dugu kosu i slaže mi se uz mene!
- To je kad nađeš momka da se oženiš, ali
TERAPIJA OSMEHOM
prvo moraš kao moja tetka da ga varaš.
BOGATSTVO
- Moja mama baš voli pare. Volim i ja i nikom
ih ne dam.
- To je kad kupuješ sve, pa ti opet na kraju
bude dosadno.
PSIHOLOG
- Ti si psiholog ako nekoga hipnotišeš.
- On pomaže ljudima. Daje savete. Na primer,
da ne jedeš nešto bajato.
- On te pita da li znaš TO i ako ne znaš onda
ne možeš u školu, jer ne znaš šta je TO.
- Liči mi da je jako star i da je jako glup.
REKLAME
- One služe da ideš da piškiš ako ti se piški.
- Reklame služe da se glumci odmore.
KAKO SE ZOVU LJUDI KOJI RADE U BANCI?
- Pa, ne znam, nisam ih pitala.
DECA SU ZAKOOON!!!!
preferencijama prema humoru: muškarci
više nego žene vole seksi i agresivne šale,
a kako su one zastupljenije od, recimo,
satire, čini se da se muškarci češće smeju
nego žene. Sa druge strane, ljudima koji
nemaju smisao za humor preti veći rizik
od depresije koja može da usledi nakon
životnih neprilika.
Takođe, ljudi sa razvijenim smislom
za humor sve događaje u životu češće
dočekuju kao izazove nego kao probleme,
i tačnije procenjuju svoje šanse za uspeh
od ostalih. Smisao za humor povezan je i
sa samopouzdanjem (razvijanjem smisla
za humor na svoj i tuđ račun, ujedno se
podstiče i razvoj samopouzdanja – kao i
obrnuto), ali i sa psihičkim stanjem. Engleski zidar Aleks Mičel gledao je
humorističku seriju i nakon 25 minuta
neprekidnog smeha preminuo od zastoja
srca. On je jedan od desetak ljudi u svetu
za koje se može reći da su bukvalno umrli
od smeha. Ali nemojte da vas njegov slučaj
obeshrabri. Upravo suprotno! Razmislite o
tome, kada ste se poslednji put nasmejali,
iskreno, od srca. Ne sećate se? Baš šteta. A kada ste se poslednji put namrgodili
i osetili da biste mogli da puknete od
besa? Nemojte dopustiti da vaša životna
statistika prevagne na stranu ružnih
emocija – smehom oterajte neraspoloženje
i usredsredite se na vedriju stranu
života. Vrlo je mala verovatnoća da ćete
završiti poput nesrećnog zidara, ali velika
verovatnoća jeste da će više smeha u
vašem životu doneti radost i napredak.
Možda će vam u toj odluci pomoći naučna
istraživanja koja ukazuju na to da smeh ne
samo da unapređuje kvalitet života nego ga
i znatno produžava. 50
On jača imunitet poput najvećeg belog luka
(bez neprijatnih mirisa), smanjuje porast
glukoze u telu, i to bez redukcione dijete,
olakšava osećaj bola – kada se smejemo,
mislimo samo na lepe stvari. Takođe,
dokazano je da može da smanji visoki krvni
pritisak, poboljša cirkulaciju, stimuliše
nervni sistem, aktivira razmenu materija
u metabolizmu i više od svega doprinese
mentalnom zdravlju, umiri živce i misli.
Smeh je upravo to – eliksir za dušu i telo. Postoje četiri kategorije smeha: prva je
apsurd (od vica „Dve krave idu ulicom.
Jedna kaže Muuu, a druga pukne od
smeha“ do montipajtonovskih šala); druga
je satira (u šta spadaju, recimo, vicevi o
policajcima); potom postoji smeh koji
izazivaju različiti oblici otvorene fizičke
agresije (prepuni su ih neki crtani filmovi,
na primer „Tom i Džeri“), a poslednju
kategoriju čine šale u vezi sa seksom.
Zanimljivo je da se muškarci i
žene uopšteno razlikuju po svojim
Prema istraživanjima, ljudi sa razvijenim
smislom za humor manje su neurotični od
onih koji tu osobinu ne poseduju. Pre smo
se više smejali. Prema istraživanjima, pre pola veka ljudi su
se smejali 18 minuta na dan, a danas to u
proseku rade manje od 6 minuta. „Žalosno, ali danas kao da je zamro
smeh na licima ljudi zbog krize o kojoj se
svakodnevno govori. Krize je bilo oduvek,
otkad je i čovečanstva. Da menjamo
možemo jedino sebe - za početak, da
se nasmejemo i ismejemo krizu, da
preuzmemo odgovornost i menjamo
stvari“, kaže instruktorka terapije smehom,
napominjući da takva terapija nudi
unutrašnju samospoznaju koja otkriva
smešnu stranu onoga što obično smatrate
vrlo ozbiljnim. Terapijom smeha možete da
iscelite prošlost proširujući svoju percepciju
i otpuštajući strahove, kao što možete da
uvidite mnoga prošla bolna iskustva kao
smešne anegdote. Time se stiče jedno
novo poštovanje prema životu.
Nevena Zarić
[email protected]
GRAFOLOG
VAŠ GRAFOLOG
Tekst 1.
e karakter osobe
Rukopis koji odaj
svemu, teži ka
koja je umerena u
staze”, kako u
životu na “ duge
otivnom planu.
poslu tako i na em
radnik, jednom
Vrlo je pouzdan sa
verenja. Kada Vas
rečju čovek od po
i,
a će Vas razumet
niko ne razume, on
am
bi mi čast da im
sve u svemu, bila
takvog prijatelja.
Tekst 3.
Jako emotivna osoba,
vrlo karakterna,
i dosledna sebe.
Veoma izražen
osećaj pravednosti,
sklonost ka odbrani
nezaštičenih u svojoj
okolini. Svesna svoje
bolećivosti pokušava
da stvori utisak
odbojnosti, ali na
njenu žalost bez
mnogo uspeha. Sklona
je umetnosti, igrom
slučaja nikad nije
otkrila svoj dar jer
život ju je odvukao na
drugu stranu. Osoba
koja zna da voli, osoba
koju je lepo voleti....
Tekst 2.
vedrog duha,
Eh, što nisam tako
rena da animira
osoba koja je stvo
ožda po nekad
masu oko sebe, m
k
bojažljivo, ali uve
malo nespretno i
ljudi koji znaju da
uspešno. To su
su ljudi koje je
prenesu znanje, to
da su po nekada
milina slušati.Mož
mljeni, ali koga je
duboko u sebi usa
u
s usrećuju. Spadj
to briga, pa oni na
ne ljude.
u vrlo radne i vred
te nam
i
j
l
a
š
o
p
e i
Skenirajt s, naš grafolog
opi
k
u
r
j
mačiti
o
u
v
t
s
o
r
p
rado
a
g
m
a
v
će
com
.
l
i
a
m
g
@
e1
- famtim
52
[email protected]
STUDENTSKA KUJNA
ODGOVORI JEDNOG
BRILJANTNOG
STUDENTA
(KOJI JE PAO NA ISPITU)
Q1. U kojoj svojoj bici je Napoleon
umro?
* u svojoj poslednjoj
Q2. Gde je potpisana američka
Deklaracija o nezavisnosti?
* na dnu strane
Q3. Koji je najvažniji uzrok razvoda?
* brak
Q4. Koji je najčešći uzrok grešaka?
* ispiti
Q5. Šta nikad ne možete pojesti za
doručak?
* ručak i večeru
Q6. Na šta liči polovina jabuke?
* na drugu polovinu
Q7. Ako bacite crveni kamen u plavo
more kakav će postati?
* mokar
Q8. Kako čovek može da izdrži 8 dana
bez sna ??
* tako što će spavati noću
Q9. Kako možete podići slona sa
jednom rukom?
* nikad nećete naći slona sa jednom
rukom..
Q10. Ako imate 3 jabuke i 4 narandže
u jednoj ruci, a 4 jabuke i 3 narandže
u drugoj ruci, šta onda imate ?
* prilično velike ruke
Q11. Ako je osmorici ljudi potrebno 10
sati da sazidaju zid, koliko će biti
potrebno četvorici ljudi da sazidaju isti
zid ?
* neće im biti potrebno ništa, jer je zid
već sazidan
Q12. Kako možete baciti jaje na
betonski pod, a da ne pukne ?
*betonski podovi jako teško pucaju !
OLIVA I POPAJ –
ŠPAGETE
“NEKA HRANA BUDE TVOJ LEK I TVOJ
LEK NAKA BUDE HRANA”
Sastojci:
1. Paket špageta
2. Pola kilograma spanaća
3. Dva čena belog luka
4. Šoljica mleka
5. Jedna mala pavlaka
Priprema:
Sitno iseckani luk malo propržiti i
ubaciti prethodno iseckani spanać.
Dinstati i zalivati mlekom da ne zagori
i posoliti po ukusu. U obarene špagete
ubaciti spanać, ubaciti pavlaku i
ukoliko je potrebno dodatno posoliti!
Savet:
Jelo je lagano i osvežavajuće, s toga
ga je najbolje pripremati u toplim
prolećnim i letnjim danima.
Zanimljivosti:
Nema hranljivijih namirnica od
lisnatog zelenog povrća, poput
spanaća. Takođe, prednost spanaća
je njegova dostupnost tokom većeg
dela godine, a najsvežiji je i najboljeg
ukusa u periodima od marta do maja,
kao i u septembru i oktobru. Spanać je
namirnica izuzetno bogata hranljivim
sastojcima. Svi smo zapamtili da je
Popaj dobijao supersnagu jedući
spanać, ali je takođe imao i drugih
koristi od ove namirnice: smanjivao
je rizik od osteoporoze, srčanih
bolesti, raka debelog creva i drugih
bolesti. Naučnici su identifikovali
najmanje trinaest različitih jedinjenja
u spanaću koja imaju antioksidantsko i
antikancerogeno dejstvo.
U najnovijim istraživanjima, oni
pokušavaju da izoluju elemente ove
biljke, u stalnoj borbi za pronalaženje
leka protiv raka. Za održavanje zdravlja
kostiju, veoma su važni elementi
koje spanać sadrži. Na prvom mestu
mislimo na vitamin K1, kalcijum i
magnezijum, koje ova namirnica sadrži
u dovoljnim dnevnim količinama.
Bistrije razmišljanje uz pomoć
spanaća? Zvuči vam preterano? Ali,
ova tvrdnja ima naučnu potvrdu.
Vršeći oglede sa životinjama, naučnici
su dokazali da spanać pomaže u zaštiti
od stresa, što je savremenom čoveku
više nego potrebno. Takođe, redovno
konsumiranje ovog povrća sprečava
slabljenje moždanih funkcija do koga
dolazi u starijem dobu. Labaratorijske
životinje čija je ishrana bila bogata
spanaćem pokazale su znatan
napredak u učenju nekih radnji.
Sanja Ćopić
Trebalo je da dobije 10-ku, a ne da
padne, zar ne ?!?!
Maj / Jun 2012
53
ASTROLOGIJA I BOJE
Boje utiču na naše svakodnevno Ovan - svi tonovi crvene boje
raspoloženje, energiju koja nas
Bik - sve nijanse zelene boje
pokreće i stanje organizma u
celosti.
Blizanci - dugine i jarke boje
Uz pomoć svog horoskopskog
znaka i podznaka saznajte koja
vam boja najviše prija i koja
vam može pomoći u skupljanju
i očuvanju optimizma i pozitivne
energije:
54
Rak - bela boja i srebrni tonovi
Lav - žuta i boja zlata
Devica - bež i siva boja
Vaga - sve nijanse plave boje a
pogotovo smaragdna
Škorpija – ljubičasta boja kao i
neke braon nijanse
Strelac – indigo plava i pink
Jarac – crna i tamna braon boja
Vodolija – tirkizna i svetlo zelene
nijanse
Ribe – ljubičasta i modro plavi
tonovi
[email protected]
Oštro oko donosi nagradu!
Jelena, Bora i Martina su prvi odgovorili
na zagonetnu fotografiju iz prošlog
broja. Na slici sa glavnom i odgovornom
urednicom koja im je uručila knjige za
oštro oko!
Šta nije uredu na ovoj
ličnoj karti?
tačan i najbrži odgovor nagrađuje redakcija.
Odgovor pošaljite na [email protected] rs
Maj / Jun 2012
55
56
Download

postoji li bioenergija i šta je to?