Javni servis RUV RTV Vojvodine
i emisija “Akademac” ugostili su
8.03.2014.godine dr Ljiljanu Lj.
Bulatović eksperta za medijsku
I multimedijsku pismenost sa
Fakulteta za menadžment iz
Sremskih Karlovaca. Razgovor je
vođen o nekoliko ključnih pitanja
vezanih za fenomen medijske
pismenosti. Između ostalih,
otvorena su i sledeća pitanja:
Nikada više informacija i nikada
više neinformisanih. Zvuči
paradoksalno, kako je to moguće?
Smatrate li se medijski
pismenima? Da li su vas medijski
ikada opismenjavali?
Znate li šta je tačno medijska
pismenost?
Postoji li neki nivo koji bi
pojedinac trebalo da dosegne
kako bi bio medijski pismen?
Koja je i kakva uloga obrazovnih
institucija u procesu medijskog
opismenjavanja?
Koja je I kakva je uloga medija u
tom procesu?
Na tasu kvantiteta i kvaliteta lako
je samo pismenom odabrati i
razumeti.
Urednik serijala “Akademac” je
Tamara Burević.
Emisiju “Akademac” RUV RTV Vojvodine
u kojoj je gost bila dr Ljiljana Lj. Bulatović
možete pogledati ovde:
http://media.rtv.rs/sr_ci/akademac/5499
2
FAMtime
FAMtime
IMPRESSUM
FAMtime broj 85 - 86, list Fakulteta za menadžment
ADRESA
Njegoševa 1a, 21205 Sremski Karlovci
Telefon/Fax
021/21-550-53
E-MAIL
[email protected]
ZA IZDAVAČA
dr Jelena Simić
GLAVNA I ODGOVORNA UREDNICA
dr Ljiljana Lj. Bulatović
ODGOVORNE UREDNICE
Milica Končarić,
Milanka Tucakov
REDAKTOR
dr Goran Bulatović
ČLANOVI REDAKCIJE STUDENTI
Teodora Seratlić, Mladenka Bajić, Milena Vještica,
Miloš Dugandžija, Nataša Karabasil, Aleksandra Vitorović,
Snežana Marković, Nina Kemera, Milica Končarić,
Milanka Tucakov, Bojan Andrejek, Aleksandra Popović,
Aleksandra Kravić
SARADNICI REDAKCIJE
dr Dušan Ristić, dr Danica Aćimović, dr Nenad Marković,
dr Olja Arsenijević, dr Zoran Savić, dr Goran Bulatović, dr
Mira Vidaković, dr Jelena Davidović Rakić ,
MA Maja Paunović, mr Tijana Savić Tot,
mr Tanja Radošević, mr Tamara Kliček,
dr Vesna Šćepanović ,Danko Damjanović MA,
Milan Bubulj MA, Danijel Kadarjan, MA mr Bora Todorović,
Mladen Mutavdžić MA, Marija Vojvodić MA,
Jelena Zekanović, Lana Kostić
DIZAJN
Stevan Pecić , dr Ljiljana Lj. Bulatović
FOTO
Mladen Mutavdžić MA, Stevan Pecić
NASLOVNA I SREDNJA STRANA
Mladen Mutavdžić MA
ILUSTRATOR I STRIP
MA Mladen Mutavdžić
GRAFIČKI UREDNIK I PRELOM
Stevan Pecić
ŠTAMPA
MONDO GRAF
Mart / April 2014
ZAPOŠLJAVANJE
POSAO.
ZAPOŠLJAVANJE.
ZAKON O RADU.
ŠTA NAS ZAPRAVO
INTERESUJE?
Svi mi ovde, studenti i zaposleni,
imamo isti cilj. Naš zadatak
je da osposobimo studente
da po završetku fakulteta
budu konkurentni na tržištu
zapošljavanja i da na svom poslu
budu uspešni. Naš je zadatak i da
u svakom trenutku imamo svest
o posvećenim studentima, onima
koji redovno pohađaju vežbe
i predavanja, koji su već sada
analitični u svojim Seminarskim
i drugim radovima, koji se bore
za ocenu više, koji su usmereni
prema nizu vannastavnih
aktivnosti ... Rečju – proaktivni
su, vredni, posvećeni i sigurno
koračaju u budućnost, u posao koji
će dobro i odgovorno raditi.
Sa druge strane, brojna
istraživanja i kod nas i u svetu,
pokazuju da opada entuzijazam
kod studenata, da su i oni u trci
„za bržim i lakšim načinom“ – pa i
u dolaženju do posla.
Šta je sve mogući uzrok tome?
To upravo istražujemo. Za sada
pretpostavljamo da se radi o
nekoliko mogućih razloga:
- stižu nove generacije koje
zahtevaju promenu obrazovne
paradigme; naše, a i svetsko
obrazovanje još uvek robuje
principima koji su primereni
industrijskom društvu; novo
vreme traži novi pristup
obrazovanju;
- naši mladi ljudi su delom i pod
pritiskom svakodnevice – svedoci
su da i kada završe fakultet dugo
čekaju na posao, često nije posao
u struci, a neretko nije ni posao
koji će im se svideti, na kojem će
lepo zarađivati;
- a ima i onih studenata koji bi
voleli da završe fakultet bez muke i
da nađu „posao“, na kojem i nema
puno da se radi - ali eto da ide
plata.
Zašto je ova slika nevesela? Gde je
izlaz? Ko sve nosi odgovornost za
ovu neveselu sliku?
Bojim se da bi traženje odgovora
na postavljena pitanja zahtevalo
celo jedno izdanje FAMtime-a.
Bojim se i da toliko vremena
nemamo. Ni mi kao obrazovna
institucij a još manje društvo u
kojem se svi zajedno borimo sa
opisanim problemima. To je i
razlog što svakodnevno tragamo
za rešenjima, radimo na otkrivanju
motiva i razloga, pravih rešenja
ili bar puteva do njih. Zbog naših
studenata i zbog nas.
Sa druge strane nismo ni mi svi
za ovaj posao, prosto, po onoj
narodnoj „Nismo ni mi svi isti“. Baš
zato nikako ne mogu da shvatim,
ne uklapa mi se u logiku življenja,
pojava kojoj svedočim iz dana
u dan – što je život teži i muka
veća, ljudi kao da odustaju od
napornog rada. A onda mislim:
„Srbiju su bombardovali, nas to
nije promenilo! Srbija je sada
puno osiromašena, „opljačkana“ i
ponižena, evo ni to nas ne pokreće
...“.
Šta se dogodilo sa onim nizom
drugih mogućnosti: biti uporan,
biti strpljiv, čekati svoju šansu,
verovati i spremati se za svako
vreme pa i za ona neka druga,
bolja, vremena.
Sve analize, od tekstova u
medijima do onih stručnim
časopisima, koji se bave krizom
u Srbiji upućuju na to da nam je
za privredni preporod potrebno
mnogo, mnogo više obrazovanih
rukovodilaca. To ste vi koji se
školujete kod nas. I to je šansa
za sve nas, i za studente i za
zaposlene.
Zgrabite svoju šansu svom
snagom.
Vaš Dušan Ristić
3
Studijski
Menadžment je planiranje, organizovanje,
rukovođenje i kontrola
Svrha studijskog programa je i
obezbeđivanje kompetencija potrebnih
za sledeće profesije: menadžer u oblasti
operativnog upravljanja organizacijama
različitih delatnosti, menadžer u
privrednim i neprivrednim organizacijama,
menadžer u oblasti ljudskih resursa,
menadžer u oblasti upravljanja
proizvodnjom i razvojem preduzeća.
Znanja se stiču iz oblasti menadžmenta,
inženjerstva i informatike, što omogućava
da budući inženjerski menadžeri budu
uspešni u svom poslu i da razvijaju
menadžerske sposobnosti u oblasti
odlučivanja i rešavanja problema u
organizacijama.
Osnovne akademske studije Inženjerskog
menadžmenta obezbeđuju znanja i
veštine potrebne za uključivanje u proces
rada i nastavak studiranja u oblasti
menadžmenta.
Realizacijom ovako koncipiranog
studijskog programa se školuju menadžeri
inženjerskog profila koji poseduju
odgovarajuću kompetentnost.
•Kompetencije diplomiranih studenata
Savladavanjem studijskog programa
Inženjerski menadžment, student stiče
opšte i predmetno specifične sposobnosti,
koje su bitna komponenta ishoda učenja
na studijskom programu. Ove sposobnosti
su u funkciji obavljanja naučne i stručne
delatnosti u oblasti inženjerskog
menadžmenta.
Opšte sposobnosti koje student stiče
završavanjem studijskog programa su:
- analiza, sinteza i predviđanje rešenja i
posledica procesa upravljanja delovima,
odnosno poslovnim sistemom u celini;
- ovladavanje metodima, postupcima i
procesima istraživanja u oblasti poslovnog
menadžmenta;
- razvoj kritičkog i samokritičkog mišljenja
i pristupa u procesu upravljanja poslovnim
sistemima i poslovnom odlučivanju;
Kroz nastavni proces i praktičan rad na
vežbama studenti stiču i kompetencije
interpersonalne nenasilne komunikacije,
Menadžment u medijima su
ovladavaju veštinom direktne
četvorogodišnje, osnovne akademske
komunikacije i komunikacije preko
studije. Osim osnovnih znanja iz
posrednika (medija). Od studenata se
menadžmenta studenti stiču i specifična
očekuje ovladavanje veštinom organizacije
znanja o poslovanju medija, organizaciji
medijskih preduzeća, planiranja i
medijskih preduzeća, kreiranju,
realizacije organizacionih aspekata
proizvodnji i plasiranju medijskih sadržaja. medijskih projekata uz korišćenje
Nastava je interaktivna, izvodi se
savremene audio vizuelne opreme, kao i
najsavremenijim metodama u modernim razumevanje toka organizacionih promena
medijskim i računarskim laboratorijama.
u medijskim preduzećima.
Akademski naziv koji se stiče završetkom
U izvođenju teorijske i praktične
osnovnog akademskog programa je
nastave zastupljene su sve savremene
Menadžer. Nastava je interaktivna,
nastavne metode: predavanja, vežbe,
izvodi se najsavremenijim metodama u
diskusije, radionice, simulacije, igranje
medijskim i računarskim laboratorijama.
uloga, ilustrativno-demonstrativna, rad
Društvena opravdanost studiranja
sa tekstom, metoda korak po korak,
menadžmenta u medijima prepoznaje se
rad sa audiovizuelnim materijalom,
u širenju kulture upravljanja i rukovođenja eksperimentalno-laboratorijske metode.
u medijskim organizacijama, medijske
Studijski program Menadžment u
kulture i informacione kulture. Kreativne
medijima je usklađen sa svetskim
medijske industrije doprinose razvoju
savremenim tokovima medijske struke,
ekonomije zasnovane na znanju, podstiču kao i sa savremenim tendencijama u
inovacione aktivnosti, imaju veliki
okviru komunikacionih procesa, te je kao
potencijal za generisanje novih radnih
takav uporediv sa sličnim obrazovnim
mesta, a svetski trendovi pokazuju da
institucijama u svetu i u Evropi.
kreativne medijske industrije uzimaju
Uslov za upis na studijski program je
blizu 60% ukupnog svetskog tržišta
završena srednja škola i položen ispit
(preuzeto iz istraživanja Marcus, C. [2005] sklonosti. Na osnovnim akademskim
„Future of Creative Industries-Implications studijama stiče se 180 ESPB. Na ovaj
for Research Policy“ EU komisija).
studijski program je moguće preći sa
Informaciono-komunikaciono društvo
sličnih ili srodnih oblasti studija uz
je društvo u kojem se naglasak stavlja
odgovarajuću analizu osvojenih ESPB.
na implikacije IKT na usluge za krajnjeg
•Kompetencije diplomiranih studenata
korisnika, u čemu mediji posreduju i
Završetkom osnovnih akademskih studija
pojavljuju se kao jedan od odlučujućih
Menadžment u medijima, student stiče
faktora konkurentske prednosti.
predmetno specifična znanja, veštine
Posebna pažnja je poklonjena sticanju
i sposobnosti potrebne za nastavak
sposobnosti kritičke primene stečenih
studiranja u oblastima menadžmenta i
znanja na čitanje i pripremu medijskih
medija. Studijski program obezbeđuje
poruka i medijskog sadržaja.
kompetencije potrebne za sledeće
profesije:
- menadžer u štampanim, elektronskim i
novim medijima
- producent u medijima
- organizator medijskih projekata
- organizator medijskih procesa
- menadžer u izdavačkim preduzećima
- menadžer u informativnim agencijama
- novinar u tradicionalnim i novim
medijima.
Na studijskom programu se kontinuirano
sprovodi monitoring i evaluacija kvaliteta,
u cilju razvoja i unapređenja studijskog
programa. Evaluacija studijskog programa
je dvostruka: od strane studenata
evaluira se rad nastavnika, saradnika i
nastavnih programa. Od strane nezavisnih
ocenjivača evaluira se rad nastavnog
kadra, kvalitet nastavnih programa, način
ocenjivanja, kvalitet udžbenika i pomoćne
literature.
Studijski program Menadžment u
medijima jeste usklađen sa svetskim
savremenim tokovima medijske struke,
kao i sa savremenim tendencijama u
okviru komunikacionih procesa, te je kao
takav uporediv sa sličnim obrazovnim
institucijama u svetu i u Evropi. Studijski program Menadžment u
medijima nudi studentima najnovija
naučna, stručna i znanja iz oblasti
najbolje medijske prakse. Usaglašen
je sa evropskim standardima i u
skladu sa zahtevima: u pogledu
uslova upisa, trajanja studija, uslova
prelaska u narednu godinu, načina
ocenjivanja, načina studiranja i sticanja
diplome. Na studijskom programu
ostvaruje se jedinstvo obrazovnog,
naučnoistraživačkog, umetničkog
i stručnog rada. Permanentno se
osmišljavaju, pripremaju i realizuju
naučnoistraživačke, stručne i druge vrste
programa, kao i različiti projekti.
Studijski program Inženjerski
menadžment je koncipiran tako da
budućim menadžerima obezbeđuje
sticanje kompetencija u oblasti planiranja,
organizovanja, vođenja, nadzora i
upravljanja delovima (funkcijama)
preduzeća i preduzećima u celini,
dakle kompetencija koje će popuniti
veliku prazninu u obrazovnim profilima
koji nedostaju organizacijama u svim
područjima delatnosti srpske privrede
i društva i čiji nedostatak je jedan od
osnovnih uzroka niske efektivnosti i
efikasnosti tih organizacija.
Iz navedenih razloga se izvlače osnovni
elementi društvene opravdanosti i
korisnosti ovog programa i njegove
perspektive.
Fakultet za menadžment je definisao
osnovne zadatke i ciljeve radi obrazovanja
visoko kompetentnih kadrova iz oblasti
organizacije i upravljanja.
4
FAMtime
programi
- primena znanja, veština i stvaralačkih
sposobnosti u menadžerskoj praksi;
- razvoj komunikacionih sposobnosti i
spretnosti u funkciji uspešne saradnje
sa subjektima u poslovnom sistemu
(izvršiocima i nadređenim menadžerima),
kao i saradnja sa užim socijalnim i
međunarodnim okruženjem, koje utiče na
uspešnost menadžmenta;
- poštovanje principa kodeksa
profesionalne etike, koja se ogleda u
odgovornosti prema poslodavcima,
saradnicima, poslovnim partnerima i
javnosti.
Predmetno-specifične sposobnosti koje
student stiče završavanjem studijskog
programa Inženjerski menadžment su:
- temeljno poznavanje i razumevanje
faza procesa menadžmenta
(planiranje, organizovanje, vođenje i
kontrolisanje) i elemenata subjektivne
podrške menadžmentu (motivisanje,
komuniciranje, odlučivanje);
- rešavanje konkretnih problema u
poslovanju uz upotrebu: kvantitativnih
metoda, metoda operacionih istraživanja
u rešavanju menadžment problema,
statističke metode kontrole kvaliteta,
finansijski instrumenti i td.;
- povezivanje osnovnih znanja iz različitih
oblasti i njihova primena (menadžment,
ekonomija, organizacija, tehnika i
tehnologija, informatika, strani jezik);
- praćenja i primene novina u struci
osposobljavanjem za pristup stručnim
i naučno-stručnim informacijama u
sopstvenom području rada;
- razvoj veština i spretnosti u upotrebi
znanja u oblasti poslovnog menadžmenta
(komunikacija, koordinacija, odlučivanje,
vođenje i dr.)
- upotreba informaciono-komunikacionih
tehnologija u ovladavanju znanjima
u oblasti poslovnog menadžmenta
(upotreba softverskih paketa, kao što su
MS Word i MS Excel, MS Access,
3. projektant i administrator baza
podataka
4. projektant i administrator računarskih
mreža
Studijski program Menadžment u
informacionim tehnologijama predstavlja 5. menadžer za IT bezbednost
6. programer – razvoj aplikativnog
interdisciplinarne osnovne akademske
softvera
studije. Interdisciplinarnost se ogleda u
tome što su studije sačinjene od disciplina Ciljevi studijskog programa Menadžment
menadžerskog, inženjerskog informatičkog u informatici su razvoj kreativnih
profila.
sposobnosti i ovladavanje studenata
Akademski naziv koji se stiče završetkom
akademskim i praktičnim veštinama i
ovog programa je diplomirani inženjer
metodama za postizanje stručne
menadžmenta.
kompetentnosti u oblasti informacionih
Nastava na studijskom programu se
tehnologija.
organizuje izvođenjem predavanja,
Studenti se osposobljavaju za samostalno
vežbi i putem obavljanja stručne prakse
organizovanje poslovanja i upravljanje
studenata.
informatičkim centrima u organizacijama
različitih delatnosti.
Vežbe se izvode u malim grupama, u
Studenti se osposobljavaju da:
računarskim laboratorijama.
1. spoznaju povezanost informacionog i
U okviru seminarskih radova, a u skladu
organizacionog sistema
sa predviđenim nastavnim planovima
2. spoznaju povezanost elemenata
i programima, studenti samostalno,
informacionog sistema i upravljanja
timski i uz pomoć mentora, teorijski ili
preduzećima
empirijski istražuju i obrađuju određene
3. upotrebljavaju savremenu informacionu
informatičke probleme.
tehnologiju
U izvođenju teorijske i praktične nastave
4. spoznaju metodološka sistemska
zastupljene su sve savremene nastavne
metode, koristi se savremena hardveska i polazišta projektovanja i implementacije
informacionih sistema u organizacijama
softverska oprema.
5. učine raspoloživim prave i proverene
Svrha studijskog programa Menadžment
informacije
u informatici je obrazovanje studenata i
obezbeđivanje potrebnih kompetencija za Kompetencije diplomiranih studenata
sledeće profesije:
Savladavanjem studijskog programa
1. rukovodilac računskog centra (IT
Menadžment u informatici student stiče
sektora, službe i sl.)
sledeće opšte i predmetno-specificne
2. sistem analitičar (projektant IS)
sposobnosti:
Mart / April 2014
Corel Draw, Internet Explorer, Outlook
Express i dr.).
Studijski program Inženjerski menadžment
je usklađen sa svetskim savremenim
tokovima menadžerske struke, kao i
sa savremenim tendencijama u okviru
komunikacionih procesa, te je kao
takav uporediv sa sličnim obrazovnim
institucijama u svetu i u Evropi. Studijski
program Operativni menadžment nudi
studentima najnovija naučna, stručna i
znanja iz oblasti najbolje memenadžerske
prakse. Usaglašen je sa evropskim
standardima i u skladu sa zahtevima: u
pogledu uslova upisa, trajanja studija,
uslova prelaska u narednu godinu, načina
ocenjivanja, načina studiranja i sticanja
diplome. Na studijskom programu
ostvaruje se jedinstvo obrazovnog,
naučnoistraživačkog, umetničkog
i stručnog rada. Permanentno se
osmišljavaju, pripremaju i realizuju
naučnoistraživačke, stručne i druge vrste
programa, kao i različiti projekti.
1. Sposobnost algoritamskog razmišljanja
i rešavanja zadataka, kao i poznavanje bar
jednog savremenog programskog jezika.
2. Sposobnost kreiranja grafičkih
aplikacija, korišćenjem standardnih
programskih jezika i specijalizovanih alata.
3. Sposobnost projektovanja
informacionih sistema uz korišćenje
savremenih metoda i tehnika softverskog
inženjeringa
4. Poznavanje funkcionisanja elemenata
računarskih mreža i sposobnost
samostalnog projektovanja lokalnih
racunarskih mreža
5. Poznavanje načina funkcionisanja,
korišćenja i izrade baza podataka,
korišćenjem nekog od komercijalnih alata.
6. Poznavanje analize poslovnih procesa,
pravilnog izbora i korišćenja informatičkih
alata i tehnika za analizu poslovanja.
7. Sposobnost praćenja i primena novih
informatičkih rešenja.
8. Sposobnost profesionalnog i etičkog
korišćenja dobijenih podataka, informacija
i informatičkih alata.
U okviru studijskog programa se
organizuju sekcije, koje pomažu
studentima u ovladavanju određenim
informatičkim alatima i veštinama i za koje
se izdaju odgovarajući sertifikati.
Studentima je omogućeno i da,
kroz nastavu ili posebnom obukom i
polaganjem ispita, steknu međunarodno
priznat ECDL sertifikat (evropska
računarska vozačka dozvola).
5
Međunarodni sajam obrazovanja
Međunarodni sajam obrazovanja na Novosadskom sajmu, koji je trajao od 28. februara do 4. marta,
mesto je gde pojedinci, institucije i organizacije ukazuju na novine u oblasti obrazovanja u Srbiji.
Priliku da predstave svoje programe koriste privatni i državni univerziteti, privatni i državni fakulteti,
više, srednje i osnovne škole, akademije, narodni univerziteti, škole stranih jezika, škole računara,
otvoreni univerziteti, naučno stručne ustanove.
Posetioci su imali priliku da se upoznaju
i sa aktivnostima studentskih udruženja,
informativnih centara, omladinskih
zadruga, agencija za obuku i obrazovanje
zaposlenih, izdavačkih kuća i zavoda.
Fakultet za menadžment je na
Međunarodnom sajmu obrazovanja
predstavio svoj program studiranja.
Takođe su svi mogli da primete da
6
Fakultet za menadžment sada ima novi
vizuelni identitet, novi logo. Fakultet za
menadžment se istakao na prvom mestu
ljubaznošću promotera u ovom slučaju
studenata i asistenata kao i izuzetno
kvalitetnom kompjuterskom podrškom.
Promoteri su zainteresovanima delili
reklamni materijal i iz prve ruke su
svi mogli da dobiju informacije koje
su to perspetkive školovanja na
našem fakultetu. Da bez kreativnosti i
obrazovanja u savremenom svetu nema
napretka dokazali su promoteri našeg
fakulteta koji su svoje veštine i znanja
stečena na fakultetu a uz bogatu tehničku
podršku pokazali na međunarodnom
sajmu obrazovanja i time bili zapaženi i
posećeni.
Milanka Tucakov
FAMtime
ZAČARANI KRUG
“Samo da ovo pregrmim, ostalo ću lako”
Prema podacima iz baze podataka Republičkog zavoda za statistiku, samo na teritoriji Vojvodine u 2013/14. godini
je 11.688 studenata koji prvi put upisuju prvu godinu na privatnim i državnim fakultetima, kao i visokim školama.
U 2012. godini broj studenta koju su završili osnovne studije na teritoriji Vojvodine je 6.388, a broj studenata koji
su diplomirali na master studijama jeste 6.065.
Već u završnoj godini srednje škole mladi
ljudi imaju dva cilja i dvije dominantne
teme o kojima se non-stop priča: kako
“navući što jači prosek”, o kome se nije
razmišljalo do tada, kao i koji fakultet
upisati. Pošto se odluče za neki od
fakuleta, kreće neka čudna euforija,
određena doza straha uz konstantno
prisutna pitanja: “Da li je to za mene?”,
“Kako ću se snaći?”, “Valjda nisam
promašio/la?”
Jedan od odgovora se posebno izdvaja,
a dao ga je diplomirani psiholog: “Dok
sam studirao jedini cilj i jedina želja
bila je da završim studije u roku, sa što
boljim prosekom i što više znanja. Kada
sam uzeo diplomu u svoje ruke, pun
entuzijazma prijavio sam se na biro i
nisam čekao da me pozovu, nego sam
počeo sam da tražim posao. Naravno
da je prošla godina dana i da ga nisam
našao. Da sam u mogućnosti, bez
razmišljanja bih upisao još jedan fakultet,
A onda, veliki broj brucoša odlazi u neki
ali pošto nisam ostajem u nadi da ću
drugi grad, pa uz sav stres oko toga da li
će biti primljeni na željeni fakultet, moraju uskoro da odem u Ameriku”.
i da se prilagođavaju novoj sredini. Sav
Ispitujući mlade ljude koji su završili
taj osjećaj samog upisa na fakultet nosi
svoje fakultete, naišli smo i
sa sobom razne emocije i osjećanja, a
na jednog diplomiranog
nekima to predstavlja najteži i najstrašniji pravnika koji je, kako on
dio. Jedna jedina misao se vrti u glavama
kaže, imao sreće te je
zabrinutih brućoša: “Samo da upadnem,
odmah nakon fakulteta
ostalo ću lako”.
našao mjesto gde
sada radi pripravnički
Samo nekoliko meseci nakon upisa, sav
taj teret koji se činio najstrašnijim, postaje i stiče vještine koje
su mu neophodne
smiješan u odnosu na nove zadatke koji
ih čekaju. Prvi kolokvijumi, prvi ispiti, prvi da bi se bavio ovim
poslom. Na naše
samostalni radovi, prve prepreke. Svaki
pitanje šta namjerava
novi ispit je teži od prethodnog - “Samo
da njega položim, ostalo ću lako”. Tako sve posle odrađenog
do završne godine i onda dolazi momenat pripravničkog, dobili
smo odgovor da se
odluke.
nada da će ostati
Tokom razgovora sa nekoliko kolega koji
u akvokatskoj
su svečano primili svoje diplome i završili
kancelariji u
osnovne i master studije, došli smo do
kojoj sada radi,
odgovora koji su jako slični, ali i jnovog
zajedničkog pitanja: “ŠTA SADA?”. Trebalo
bi se zaposliti, ali GDE?
a ako ne da će pokušati blagovremeno da
osnuje sopstvenu akvokatsku kancelariju.
Naravno da ovi odgovori ne bi trebalo
da obeshrabre studente koji se trude da
završe svoje fakultete, da se zaposle i da
doprinesu svojim sposobnostima zemlji
u kojoj živimo. Ne. Ov odgovori su tu da
nam kažu da, kako vreme odmiče, najteži
zadatak je uvijek upravo onaj koji se tog
trenutka nalazi odmah ispred nas, a “svi
prethodni su bili lakši” i “svi budući će biti
teži”.
Mladenka Lola Bajić
Na naše pitanje planiraju li da se zaposle
u svojoj državi ili ne - odgovori su bili
identični - “Ako mi se pruži prilika da idem
negde preko granice, naravno da neću
ostati ovde.”
Naše pitanje je bilo ŽAŠTO, a od koleginice
koja je master studije završila u turizmu
dobili smo odgovor: “Posle završenih
osnovnih i master studija, niko mi ne
pruža mogućnost da odradim pripravnički
rad. Ako negde odem da tražim posao,
dobijem odgovor kako je iskustvo
neophodno. Pa gde da ga steknem?
Zaposlila sam se u solarijumu i ne
podcenjujem nijedan posao, ali mi jako
smeta što ne mogu da radim u struci.
Jedino mi ostaje da čekam na birou ili
da spakujem kofere i selim se iz grada
u grad, ali ne gubim nadu, ipak imaju
prednost oni koji su po pet godina na
birou”.
Mart / April 2014
7
NAJBOLJE OD SVIH - IVANA I LANA
FAMtime: Kakav je to osećaj kada imaš
pored „obične“ i diplomu najboljeg
studenta generacije?
Ivana Bogićević: Osećaj je divan. Diploma
najboljeg studenta znači da neko ipak
vrednuje taj moj trud i rad, da i dalje u
ovoj zemlji znači kada se trudiš i radiš.
FAMtime: Koji su ti dalji planovi nakon
sticanja diplome?
Ivana Bogićević: Upisala sam na FAM-u
master studije. Mislim da je to dobar
primer za sve studente, jer sam ja kao
student generacije upisala upravo ovde
master studije. Mnogi gledaju da beže
na državne fakultete, međutim ja sam
se odlučila za FAM, upravo zato što
poznajem profesore, poznajem sistem
rada i jako sam zadovoljna kompletnom
organizacijom i znanjem koje samo ovde
može da se dobije.
FAMtime: Smatraš li da si na FAM-u
stekla dovoljno iskustva za dalji rad?
Ivana Bogićević: Naravno da jesam,
smatram da sam stekla dobre osnove
zahvaljujući svim profesorima, ali iskustvo
se stiče čitavog života.
FAMtime: Kako se osećaš povodom toga
što si diplomirala i to kao student sa
najvišom prosečnom ocenom?
Lana Kostić: Super se osećam i žestoko
sam ponosna i na sebe i na fakultet što
smo svi to zajedno dobro izgurali. Iz
sadašnjeg iskustva i studiranja na drugom
fakultetu, mogu da kažem da je ovde
jednostavno nepobediva atmosfera.
Takođe ova diploma mi mnogo više
znači od sledeće master koju ću dobiti sa
državnog fakulteta.
FAMtime: Koji su ti dalji planovi nakon
sticanja diplome?
Lana Kostić: Pošto sam ovde diplomirala,
trenutno sam na masteru na FTN-u,
projektni menadžment. Ovde nisam
imala mogućnost da upišem taj smer na
masteru. Nadam se nekom daljem radu u
inostranstvu, zaposlenju tamo, a kasnije i
doktoratu. To su neki moji planovi.
FAMtime: Smatraš li da si na FAM-u
stekla dovoljno iskustva za dalji rad?
Lana Kostić: Što se mene tiče ja mislim
da sam se odmah posle FAM-a mogla
zaposliti i raditi jednako kvalitetno kao što
ću raditi posle mastera. Razlog je to što
FAMtime: Da li si i koliko uz pomoć
FAM-a ostvarila praksu, negde volontirala ovde dobijamo maksimum od profesora i
mislim da sam uspela da naučim brutalno
ili ispratila neki od projekata?
puno i da se upoznam s tim nekim
Ivana Bogićević: Neverovatno, ali
praktičnim stvarima, što i jeste najbitnije.
ne. Nisam čak učestvovala ni na
Menadžerijadi, ali trudila sam se da timski
sarađujem sa svojim kolegama, da što više
radimo, da se družimo. Da delujemo i na
fakultetu i van njega, da se pomažemo
uzajamno. To mi je bila satisfakcija i sve
smo postizali.
FAMtime: Kako bi ti kao najbolji student
posavetovala mlađe kolege?
Ivana Bogićević: Trud i redovan dolazak
na predavanja su jako bitni. Od profesora
ovde može jako mnogo da se nauči i
trebalo bi da ih slušate što više. Ne bi
trebalo da slušate nikakve predrasude o
privatnim fakultetima, jer ovaj fakultet
pruža dosta znanja, prakse i mnogo,
mnogo toga se ovde može naučiti. Takođe
da se družite i van fakulteta, da ostanete
u kontaktu i posle fakulteta kao što smo
i mi. Takođe da upišete ovde master
studije.
Sreća, osmesi
, ponos, želja
odzvanjali
, ljubav
su hodni
ci
fakulteta
. Atmosfera ma našeg
na FAM
toga dana
-u
nije bila
uobičajna
Ispratili sm
.
o još jednu
budućih
generaciju
profesionala
ca upravljanja
rukovođ
enja sa
i
FAM-a. Ivana
(Operativni
Bogićević
menadžm
ent) kao
student
najbolji
generacije
i Lana K
(Menadžment
ostić
u mediji
ma) kao
najvišom
student
prosečno
sa
m oceno
zapaženi
m i sa najviše
h vannastavni
h aktivnosti
primile su
diplome
,
i sa osm
licu podijelile
ijeh
svoje iskustvo om na
Mi njima, kao
sa nama
.
i ostalim
čestitam
diplomci
o i želim
ma,
o im mnogo
daljem školovanju
sreće u
i radu.
FAMtime: Da li si i koliko uz
pomoć FAM-a ostvarila praksu, negde
volontirala ili ispratila neki od projekata?
Lana Kostić: Pa imala sam mogućnost
zahvaljujući nekima od profesora i nekim
mojim interesovanjima. Uspevala sam da
organizujem različite humanitarne akcije,
pa sam i sama sebi, uz pomoć FAM-a,
pravila praksu, ali sam i zahvaljujući
nekim asistentima uspevala da radim
na nekim dodatnim projektima, što
je zaista bilo ozbiljno iskustvo. Pored
toga sam u FAMtime-u od mog prvog
dana na fakultetu, Studentski parlamet,
sva takmičenja koja su organizovana
sam ispratila i dobijala nagrade... To
preporučujem svima koji imaju priliku da
se prijavljuju na različita takmičenja, jer
to iskustvo koje se stekne tamo, ja mislim
najbliže je onome koje će biti u stvarnom
zaposlenju i stvarnim nekim životnim
uslovima.
FAMtime: Kako bi ti kao student
sa najvišom prosečnom ocenom
posavetovala mlađe studente FAM-a?
Lana Kostić: Generalno da izvučete
maksimum odavde jer će vam
neverovatno mnogo značiti. Ono što
dobijate ovde je toliko primenljivo i
neuporedivo mnogo praktičnije nego
negde drugo da to prosto mora da se
iskoristi. Srećno.
Mladenka Lola Bajić
Miloš Dugandžija
JANUARSKA DODELA DIPLOMA
Svečana dodela diploma održana je u čast jednog doktora nauka, jednog magistra,
15 master menadžera i 121 diplomiranog menadžera.
Svečanost je otvorio pozdravnim
govorom prof. dr Dušan Ristić, emeritus
I predsednik Saveta fakulteta. Prisutne
je pozdravio i savetovao sve mlade ljude
da se smatraju stručnjacima u oblastima
za koje su se školovali i da nesebično
dokazuju i koriste sva stečena znanja.
Sada već bivšim studentima se obratio
i prof. dr. Zoran Savić dekan Fakulteta,
čestitavši im na još jednoj savladanoj
prepreci. Kako je i sam rekao, dobijena
diploma će im pomoći da prevaziđu
prepreke koje ih tek očekuju u životu.
Takođe je predočio da su studenti
ogledalo Fakulteta i da se sve vrednuje na
osnovu studenata i onoga što oni pokažu i
umeju da rade.
8
Usledilo je uručivanje doktorske diplome
našoj urednici i našoj profesorki dr Ljiljani
Lj. Bulatović od strane predsednika
Sveta Fakulteta za menadžment prof. dr
Dušana Ristića, nakon čega je prof. dr Olja
Arsenijević kao mentorka predstavila i
samu disertaciju. Dr Ljiljana Lj. Bulatović
se zahvalila Fakultetu i prof. Ristiću,
i poručila da bi trebalo uvek dati sve
od sebe da diskriminaciju kojoj smo
izloženi svi mi koji radimo i studiramo na
privatnom Fakultetu poništimo radom
i postignućima, jer je to jedini i najbolji
odgovor trendu kojeg smo svedoci u Srbiji.
Književnica, glumica i performer, bivša
reprezentativka u rukometu i bivša
studentkinja našeg fakulteta dr Milka
Đukić, govorila je stihove iz svoje četvrte
knjige uz pratnju gitara Miroslava Nikolića
i Slavka Miloševića. Nakon muzičkoknjiževnog dela programa počela je
dodela diploma. Diplome su uručili prof.
dr Zoran Savić, dekan Fakulteta i prof.
dr Mira Vidaković, prodekan za nastavu
Fakulteta za menadžement.
Uz prigodno obraćanje predstavnika
FAM-a ali i najboljih studenata iz ove
generacije Ivane Bogićević i Lane
Kostić, tradicionalnim bacanjem kapa
u vis obeležen je ispraćaj još jedne u
nizu uspešnih generacija Fakulteta za
menadžment sa kojima će se ova naučna
ustanova ponositi.
Milica Končarić
FAMtime
Studiranje, posao, roditeljstvo
Naš kolega sa druge godine Bojan
Anderejek, kako i sam kaže, nije običan
student. Posmatrajući to sa strane, zaista
možemo zaključiti da je potpuno u pravu i
da sa razlogom to tvrdi. Većina studenata
kao jedinu obavezu navodi odlazak na
predavanja, dok je kod Bojana situacija
nešto drugačija. Ako nije na fakultetu,
u kancelariji je ili na nekom snimanju,
a možete ga sresti i u parku dok sa
suprugom Zoranom šeta tromesečnog
sina Filipa. U intervjuu pročitajte o životu
ovog mladog čoveka.
FAMtime: Kada si počeo da studiraš već si
imao radno iskustvo, takoreći taj praktični
deo si donekle savladao. Smatraš li to
prednošću?
Bojan:Poznavanje prakse je svakako
dobra stvar, u poslu je ona najbitnija. Ovaj
fakultet sam upisao kako bih upotpunio
svoje znanje i naučio i drugu stranu, onu
akademsku.
Ponekad mi sama praktična potkovanost
koju sam poneo sa sobom predstavlja
veliki problem, pogotovo kada je nastava
u pitanju, neke stvari znaju da mi budu
veoma dosadne jer ih znam unapred.
U ovim slučajevima smetam kolegama
jer previše idem ispred gradiva, a i
profesorima to zna da upadne u oko pa
ponekad naiđem na koji problemčić. Sa
druge strane, moram napomenuti da
mnogi imaju dosta razumevanja pa mi
“progledaju kroz prste”…
FAMtime:Kako sada uspevaš da uskladiš
brojne obaveze na fakultetu sa poslom?
Bojan: Sve je u dobroj organizaciji. To
kažem - jer sam toga svestan, a ne zbog
toga jer sebe smatram organizovanom
osobom. Još uvek učim da se efikasno
organizujem, te mi previše obaveza
ponekad napravi problem. U tim
situacijama nešto mora da trpi, uglavnom
se tada opredelim da trpi posao jer mi je
obrazovanje prioritet.
UPOZNAJTE STUDENTSKI PARLAMENT FAM-a
Želje studenata su njihova zapovest.
Ako studenti imaju neki problem ili
nedoumicu, najčešće se obraćaju
članovima Parlamenta koji su, u svakom
trenutku, raspoloženi da im pomognu i
daju željene informacije. Sve se menja, pa
se tako menjaju i članovi u Parlamentu.
Na početku svake godine dolaze novi
članovi, a isto tako i neko drugi dođe
na mesto predsednika Parlementa.
Studentkinja treće godine na smeru
Operativni menadžment, Jelena Lazendić,
može da posluži kao primer svim ostalim
studentima.
FAMtime: Kako postižeš uspešno da
ispuniš sve obaveze koje imaš?
Jelena: Od malih nogu sam počeala da se
bavim sportom. Smatram da me je upravo
sport oblikovao tako da moram da imam
Uprkos tome što je već dve godine
cilj, budem ambiciozna, uporna i izdržljiva.
stipendista na fakultetu, što konstantno
Mukotrpni treninzi su me naučili da su
piše i učestvuje u raznim projektima, što
najbitniji rad i disciplina. Oduvek sam
volontira na raznoraznim manifestacijama,
imala puno obaveza koje sam uspešno
prihvatila je da sada bude i predsednica
izvršavala. Kao i danas, ono što mi pomaže
Parlementa. Takođe je učestvovala na
da uspešno ispunim sve obaveze jesu
Menadžerijadi 2012. i 2013. godine, u
lekcije koje me je sport naučio, jasan cilj i
odbojci i kvizu znanja. Svestranost je
dobro organizovano vreme.
jedna od najvažnijih osobina koju bi
FAMtime: Šta te je motivisalo da prihvatiš
svaki uspešan student FAM-a trebalo da
da budeš predsednica Parlementa?
poseduje, a ona tu osobinu, bez sumnje,
Jelena: Kandidovala sam se na Izbore za
poseduje.
Predsednika jer sam osećala potrebu i
S obzirom na to da i ostali članovi
verovala da mogu dosta da pomognem i
Parlementa igraju važnu ulogu u
to mi je bila glavna motivacija. Imala sam
donošenju odluka vezanih za fakultet,
jasan plan koji sada sprovodim, nadam se
ne treba ih zanemariti. Članovi Izvršnog
uspešno! J
odbora su: Nemanja Zirojević, Marina
FAMtime: Čime se sve bavi studentski
Livaja, Milica Končarić, Nemanja Šipka,
Parlement?
Simona Tomić, Brankica Arađanski.
Jelena: Osnovna funkcija Parlamenta
Skupštinu takođe čine svi prethodno
jeste da poboljša uslove studiranja,
navedeni članovi i: Mladenka Bajić, Ana
Drakić, Lazar Rudan, Ivan Blagojević, Rajko rešava probleme studenata, štiti njihova
prava, obezbeđuje uslove za rad i razvoj
Stojanović, Dušan Dimić, Petar Živković.
interesnih formi udruživanja studenata.
Student saradnik: Đuro Skendžić i Zoran
Neke od uspešno realizovanih aktivnosti
Dačević.
za ovu školsku godinu su:
Na kakve sve izazove nailazi predsednik
- prisustvo predstavnika SP na NN
Parlementa, koji su najčešći problemi
veću, kao i na katedri za Medije i
na fakultetu i kako se oni prevazilaze,
komunikologiju,
saznajte iz prve ruke.
10
- rešavali smo probleme studenata na
pojedinim predmetima,
- pomogli smo humanitarnoj akciji vašeg
magazina - FAMtime darivanje,
- u toku je realizacija projekta „Veliki
brat”; uspostavili smo saradnju sa dečijim
selom u Sremskoj Kamenicip Program
bi podrazumevao da naši studenti
određenim danima pokušaju da ulepšaju
detinjstvo mališanima,
- osposobili smo prostorije SP koje se
nalaze u Cekomu,
- organizovali smo akciju uređenja
zelene površine iza Fakulteta, koja će biti
završena u maju mesecu,
- organizovali i kordinisali smo volontere
na Serbian Fashion Week-u 2013,
- pokrenuli smo projekat HUB, koji će biti
realizovan do kraja marta,
- na zahtev studenata, obezbedili smo
čiviluke za sve učionice,
- organizovali smo tribinu „Šta se krije na
putu do uspeha” Bogdan Kecman, za koju
su studenti rekli da je jedna od najboljih
tribina koja je organizovana na našem
Fakultetu,
- organizovali smo prezentaciju Work and
travel programa,
- postavili smo kutiju za predloge, žalbe,
kritike u holu Fakulteta,
- organizovali smo turnir u Pesu 2013.
koji će se održati 15. marta u velikom
amfiteatru našeg Fakulteta,
FAMtime
Ono ipak traje par godina, a kasnije imam
ceo život za svoj biznis.
Čega si se pribojavao, a šta ti sada najteže
pada?
Famtime: Šta ti se najviše dopada na
FAM-u, a šta bi i kako poboljšao?
Bojan: Jeste, obično jeste tako. Ali ja
jednostavno nikada nisam bio običan,
nisam voleo konvencije i voleo sam da
budem svoj. Mislim da mnoge kolege
koje me poznaju svakako znaju da je to
tako. Sa četrnaest sam počeo da radim
iako nisam morao, rano sam počeo i da
živim sam, već sa petnaest. U svemu sam
nekako poranio jer smatram da je život
kratak da bismo ga traćili na glupe stvari.
Što se tiče mojih bojazni, pa ne znam,
nisam se pribojavao ničega. U sve sam
to ušao mlad, a kako pesma kaže “sve
je lako kad si mlad”. :) Sada mi najteže
pada to što sam odvojen od svog sina
Filipa jer je on sa njegovom mamom kod
babe i dede. Tamo su jer trenutno imam
previše obaveza i nisam u mogućnosti
da pomognem svojoj suprugi Zorani oko
bebe, ali se nadam da ću uskoro završiti
sve obaveze i da će oni doći kući.
Bojan: Na FAM-u mi se najviše dopada
nastavni kadar, ima stvarno interesantnih,
izvanrednih pa i otkačenih ljudi sa kojima
možeš lepo sarađivati. Naravno, ima i
onih manje interesantnih, ali ne bi bilo
ni fora da su svi cool. Sa druge strane,
ne dopada mi se to što sam fakultet, iz
objetkivnih razloga ne može uvek i do
kraja da primeni sve ono čemu nas uči.
Kako bih to promenio? Pa stvarno ne
znam, valjda onako kako me profesori uče
da to sutra promenim u organizacijama u
kojima budem radio. Kada smo kod toga,
moram napomenuti da sam mnogo stvari
primenio u svom poslu i da mogu reći da
stvarno deluju.
FAMtime: Uobičajeno je da se školujemo,
zatim zaposlimo i onda osnujemo
porodicu. Kod tebe to nije slučaj.
- predstavnici SP su učestvovali u radu
marketing tima,
- pomažemo mentorima da sastave
timove koji će učestvovati na
Menadžerijadi 2014.
- radimo promociju Menadžerijade 2014.
- organizovali smo dve žurke Fakulteta
Primetili ste da neke od predhodno
navedenih aktivnosti ne bi trebalo da
organizuje SP, kao što su promocije
Menadžerijade, žurke itd. Od sledeće
školske godine kreće sa radom Studentska
Unija Fakulteta za Menadžment, koja
će između ostalog preuzeti organizaciju
aktivnosti tog tipa. SUFAM je osnovan
ove godine od strane Nemanje Zirojevića,
Dušana Dimića i mene, ali zbog tehničkih
razloga odlučeno je da i ove godine SP
organizuje gore pomenute aktivnosti. Više
o ciljevima i delatnosti SUFAM pričaćemo
u nekom drugom broju FAMtime-a.
FAMtime: Koji je glavni cilj Parlamenta?
Jelena: Glavni cilj SP je da udružuje
studentske predstavnike sa statusom
aktivnih studenata, predstavnike
interesnih grupa, sa ciljem da zastupa i
ostvaruje interese studenata, uređuje
pitanja od zajedničkog značaja i
solidarnog zadovoljavanja zajedničkih
potreba u skladu sa zakonima i da
poboljšaju studijske i socijalne odnose,
kao i da razvijaju druge interesne
aktivnosti studenata. SP deluje u interesu
razvoja i napretka studija na Fakultetu za
Menadžment.
FAMtime: Kakav je sistem rada u
Parlementu?
Jelena: Studentski parlament ima svoja
četiri organa upravljanja. U njih spadaju:
Skupština, Predsednik SP, Izvršni odbor
i Student saradnik. Skupština je najviše
predstavničko telo, koju čine svi članovi
SP. Skupština bira predsednika, usvaja
Mart / April 2014
plan rada i kontroliše rad Izvršnog odbora.
Izvršni odbor, kao što i sama reč kaže,
izvršava sve odluke koje se donesu na
sednicama Skupštine. Predsednik je
glavno i odgovorno lice SP koje odgovara
za svoj rad Skupštini. Student saradnik je
član SP koji nema obavezu da prisustvuje
sastancima i radu SP, osim ukoliko ga SP
ne pozove da pomogne.
FAMtime: Koliko često se održavaju
sastanci?
Jelena: Sastanke Skupštine sazivam
minimum jednom mesečno, dok sastanke
Izvršnog odbora imamo svake nedelje.
Famtime: Nedavno si se oženio i dobio
sina Filipa, samim tim i najslađe obaveze.
Opiši nam jedan svoj dan.
Bojan: Bih rado, ali stvarno ne znam kako
jer je moj svaki dan različit. Ne mislim
različit samo u smislu obaveza, već i
konceptualno. Nekada se budim jako
rano, kako bi rekli, sa prvim pevcima,
a ponekad ustanem oko podne, što
svakako doprinosti entropiji mojih radnih
dana. U suštini, volim da sam van kuće
i kancelarije tokom dana, pogotovo
kada je lepo i sunčano vreme, a uveče,
kada padne noć, volim da sedim za
kompjuterom i da montiram, dizajniram,
pišem, kodiram i slično. Trenutno radim
na otvaranju nove kompanije, ovog puta
posao pokrećem zajedno sa svojom
suprugom, te smo zajedno po ceo dan
angažovani oko toga a poslovni dani znaju
trajati i po osamnaest sati.
Milica Končarić
FAMtime: Koji su, trenutno, najveći
problemi koji bi trebalo da se reše?
Jelena: Definitivno je najveći problem
izvestan broj studenata koji, na kraju,
imaju uslove kao i aktivni i redovni
studenti. Posledice tog problema su
nemotivisani studenti i poluprazne
učionice Fakulteta. Ovaj problem smo
izneli na NN veću krajem februara i
verujemo da ćemo ga ukloniti do početka
nove školske godine.
FAMtime: Kakav je udeo Parlementa u
odlukama koje se tiču fakulteta?
Jelena: Nismo zadovoljni udelom
Parlamenta u donošenju odluka na
FAMtime: Koje se teme najčešće obrađuju
Fakulteteu. Naravno postoje tu i svetle
na tim sastancima?
tačke, jer imamo maksimalnu podršku
Jelena: Kao što smo gore naveli da su
Dekana, Saveta i Menadžmenta Fakulteta
nam osnovne funkcije uslovi studiranja,
pri organizovanju predviđenih aktivnosti.
problemi itd. Najčešće se bavimo
FAMtime: Kroz razgovor sa nekim
tim temama. Jedna od čestih tema je
studentima, stekla sam utisak da mnogi
kantina, koju već duži vremenski period
pokušavamo da poboljšamo. Verujemo da misle da se Parlament bavi samo
ćemo u skorijem periodu uspeti da rešimo organizovanjem žurki. Šta ti imaš, kao
predsednica Parlamenta, da kažeš na to?
i ovaj problem. J
Jelena: Na ovakvu konstataciju mogu
FAMtime: Na šta se studenti najviše žale i
samo da se nasmejem! J Svi su pozvani
koji se problemi najčešće javljaju?
da prisustvuju našim sastancima
Jelena: Studenti se najviše žale na
četvrtkom u 20h u SKC kod Sinagoge.
kantinu, rupe u rasporedu kao i na veliki
Takođe izražavamo želju da Vi iz redakcije
broj studenata koji se ne pojavljuju
FAMtime-a više pratite rad SP, da budete
na predavanjima i vežbama, a prolaze
dodatno kontrolno telo našeg rada!
kao i studenti koji su redovni u svojim
FAMtime: Kakve planove imate u
obavezama.
budućnosti?
FAMtime: Na koji način članovi
Jelena: I pored gore navedenih aktivnosti,
Parlamenta učestvuju u rešavanju
ima još dosta posla pred nama, ali u
problema?
budućnosti ćemo se najviše fokusirati na
Jelena: U zavisnosti od izloženog problema
učešću SP u donošenju odluka koje se tiču
obraćamo se Dekanu, Menadžmentu ili
uslova studiranja na Fakultetu.
problem izlažemo na NN veću. Naravno
prilikom rešavanja problema i mi sami
nailazimo na probleme, kao što su nejasni
kanali komunikacije ili ograđivanje od
odgovornosti.
FAMtime: Šta bi poručila studentima, a
šta profesorima FAM-a?
Jelena: Da i dalje budu nasmejani na
Fakultetu i da nastave da šire pozitivnu
energiju!
Teodora Seratlić
11
Snimanje promo filma
14. Februar 2014.
Menadžerijada 2014
Dobro druženje i takmičenje u najavi
Sportsko-edukativno takmičenje
“Menadžerijada 2014” održava
se od 10. do 14. maja u Grčkoj na
Halkidikiju. Druženja i takmičenja,
dnevne i noćne žurke očekuju
studente i sve one koji se upute sa
nama u Akrathos beach hotel. Što se
takmičarskog dela tiče, discipline su
sledeće: Kviz znanja, Debata, Case
study, Elevator pitch, Tenis i Šah.
Predstavljamo vam i studente koji će
se takmičiti za naš Fakultet i njihove
mentore za ovu godinu.
Mart / April 2014
Svoje znanje iz ljudskih resursa,
marketinga, ekonomije, finansija,
strategijskog menadžmenta i
menadžmenta pokazaće Jelena
Lazendić, Marija Despotović i Marina
Perović, mentor ovog dela je Igor
Ristić. Debatovaće Simona Tomić i
Nemanja Zirojević. Za Case study ove
godine zaduženi su Marko Dragoljević,
Zorica Berar, Bojan Andrejek,
Danijel Šivinjski i Janko Dražić, sa
mentorom Dankom Damjanovićem.
Svoju ideju u okviru Elevator pitch-a
predstaviće Marina Livaja, Milena
Vještica i Mladenka Lola Bajić, uz
pomoć mentora Stevana Pecića.
Tenis će igrati Marko Simić, Šah Rajko
Stojanović, a mentor im je Đura
Skendžić.
Ukoliko ste i vi spremni da uživate na
plaži, da bodrite naše takmičare ili
jednostavno da vidite kako ovo sve
izgleda, osigurajte svoje mesto na
vreme. Prijave su svake srede od 11h
do 14h u prostorijama studentskog
Parlamenta.
Milica Končarić
13
FAM HUB
Šta je to HUB i šta on zapravo predstavlja?
Informatički gledano HUB je uređaj
zapovezivanje drugih uređaja. Sa
druge strane KREATIVNI HUB povezuje
međusobno ljude i njihove ideje ili
preciznije rečeno, to je incubator ideja u
kojem se sastaju stvaralačka i poslovna
vizija. Kako je danas timski rad i rad u
grupama osnova modernog poslovanja
i pruža mogućnosti prosperiteta, grupa
studenata FAM-a došla je na ideju da
jedan takav HUB napravi na našem
fakultetu.
Jedan od organizatora projekta, student
IV godine Menadžmenta u medijima,
Nemanja Zirojević, objašnjava kako je
došlo do ideje o FAM HUB-u i kako tu
ideju sprovode u delo.
Put od ideje do realizacije bio je dosta
zamršen, kaže Zirojević. Razgovarao sam
jednom prilikom sa asistentom Dankom
Damjanovićem koji je razmišljao o ideji
stvaranja „chill out room“, po uzoru na
„google room“. Ideja je bilča zanimljiva,
kaže student Zirojević i dodaje da je
sa tom idejom izašao pred Studentski
gparlament i predložio da uđe u godišnji
plan rada parlamenta.
14
Nakon što je skupština usvojila plan
rada SP-a, idealan trenutak i uslovi za
realizaciju oveideje se javljaju kada na
FAM-u kreće saradom praksa 14+, kaže
Zirojević, dodajući da je predložio rad
„chill out room“ da bi student animirali i
umrežavali student za vreme kreativnog
ručka i drugog slobodnog vremena koje
provode na fakultetu. U strahu da će se
„chill out room“ pretvoriti u nešto što
ne bi trebalo i da će studentima skretati
pažnju sa studija, Nemanja ipak na kraju
predlaže da se napravi HUB. Odmah
potom grupa studenata kreće u akciju
pisanja projekta koji je predstavljen Savetu
fakulteta. Savetu se dopala sama ideja i
odobrili su sredstva da se ideja sprovede
u delo. Kako cilj nije samo napraviti HUB
i „posaditi ga“ na fakultet, pitali smo
Nemanju Zirojevića šta bi HUB trebalo da
predstavlja studentima, odnosno čime
će doprineti kvalitetnijem studiranju i na
koji način i koliko će pomoći studentima u
obrazovanju i sticanju novih veština.
Pre svega, HUB je odgovor na potrebe
savremenog tržišta rada. Kako sama
diploma više nije dovoljna za dolazak do
posla, potrebne su reference, mobilnost,
iskustva timskog rada, rad na projektima.
Sve te i mnoge druge veštine student će
moći da savladaju radom u HUB-u.
Hub će poboljšati uslove studiranja samim
tim što će student biti u mogućnosti
da kvalitetnije koriste svoje slobodno
vreme na fakultetu. Kada međusobno
sarađuju, razmenjuju ideje i stiču nova
znanja povećavaju nivo neformalnog
obrazovanja.
Takođe HUB je odlična podrška praksi 14+
prvenstveno jer student znanja stečena
na praksi mogu koristiti na nekim svojim
projektima a sa druge strane boravak u
HUB-u nije definisan rasporedom i ne
postoji osoba koja ocenjuje rad u HUB-u.
Prema tome u slobodnijem i opuštenijem
okruženju ljudi različitih interesovanja, bez
sakupljanja bodova i ocenjivanja, lakše se
dolazi do novih ideja.
Osim internog umrežavanja na fakultetu,
pružaju se mogućnosti i eksternog
umrežavanja sa ljudima iz prakse, drugih
fakulteta, NVO... – zaključuje Zirojević
i dodaje da je neophodna podrška svih
članova fakulteta, kako studenata tako i
zaposlenih, da bi ceo ovaj projekat mogao
uspešno da funkcioniše.
Miloš Dugandžija
FAMtime
PITALI SMO STUDENTE …
Sve u životu ima svoju dobru i lošu
stranu, pa tako i smerovi na FAM-u.
Uz pomoć ankete, pitali smo nekoliko
studenata kako bi unapredili smer na
kojem studiraju, koje im mogućnosti
pruža, da li su zadovoljni praksom na
fakultetu, šta im eventualno smeta na
smeru koji su upisali…?
Na smeru MENADŽMENT U
MEDIJIMA, studenti su veoma
zadovoljni predmetima koje imaju i
isiču da je gradivo izloženo od strane
profsoa I asistenata jasno, zanimljivo
i sažeto, a većina studenata druge i
treće godine ističe da svoje znanje
sa lakoćom ume da primeni u praksi.
Takođe, mnogi su posebno zadovoljni
profesorima, što naglašavaju ističući
činjenicu da umeju na pravi način da
prenesu znanja koja imaju.
Svi studenti koji su odgovarali na
naša pitanja su veoma zadovoljni
praksom jer, kako kažu, pruža im nove
mogućnosti i sticanje dragocenog
iskustva, bez obzira na to da li se
odvija na samom fakultetu (praksa
14+) ili u nekoj firmi. Mnogi su,
takođe, istakli da im moderna
tehnologija koju fakultet poseduje
mnogo znači i pomaže da napreduju.
Sa druge strane, deo studenata ističe
nezadovoljstvo zbog činjenice da ima
neozbiljnih studenata koji nekada
ometaju one koji zaista žele da nauče
na predavanjima. Neki su, takođe,
nezadovoljni određenim predmetima
koji, kako kažu, jesu korisni i jesu
zanimljivi, ali imaju malo dodirnih
tačaka sa onim što su konkretno
upisali. Postoje i studenti koji su
nezadovoljni radom i načinom
ocenjivanja određenih profesora
što su I izrazili prilikom ocenjivanja
profesora od strane studenata.
Zanimljivo je da je bilo studenta koji
nisu ni želeli da iznose primedbe.
zato što ima odlične profesore i
asistente, zato što pruža mogućnost
sticanja praktičnih znanja od prvog
časa u semestru.
Većina anketiranih studenata sa
sadašnjeg smera OPERATIVNI
MENADŽMENT, a budućeg smera
Inženjerski menadžment ističe da
su profesori veoma komunikativni i
da se sa njima lako može sarađivati,
dok postoje oni koji kažu da ih neki
profesori nerviraju,eto tako - bez
nekog većeg obrazloženja. Takođe su
naveli da je gradivo pomalo teško, ali I
korisno za dalji rad i napredak. Većina
njih je odabrala praksu koja se odvija u
određenom preduzeću i njom su, kako
kažu, zadovoljni. Nije iznenađujuće da
mnogim studentima smeta činjenica
da zbog više od tri dobijena minusa
ne mogu da izađu na kolikvijum.
Srednjoškolcima bi savetovali da upišu
ovaj smer jer će, kako kažu, steći
mnogo znanja iz oblasti menadžmenta
i da će im to znanje koristiti u
budućnosti.
Studenti sa sadašnjeg smera
MENADŽMENT U INFORMATICI,
a budućeg smera Menadžment u
informacionim tehnologijama, koji
su odgovorili na pitanja u anketi su
zadovoljni znanjem koje stiču,posebno
u oblasti informatike i menadžmenta i
ističu da će im biti od velike koristi za
buduće zanimanje.
Praksom 14+, a i onom u odabranoj
firmi su zadovoljni jer im, kako kažu,
pruža mogućnost da usavrše veštine
i stečeno znanje. Manjini smeta
ponašanje određenih studenata i
nemogućnost da sagledaju koliko
im ovaj smer može biti od koristi u
daljem radu, dok neki smatraju da je
težište više na menadžmentu nego
na informatici koju su, konkretno,
upisali. Srednjoškolcima savetuju da
upišu ovaj smer zato što je zanimljiv i
perspektivan i zato što će naučiti sve
što im je potrebno za budući posao.
Anketom smo došli smo do važnih
informacija koje mogu pomoći
profesorima, a i samim studentima da
iznesu svoje ideje i da ih realizuju u
cilju prevazilaženja svih problema koji
se javljaju na smerovima.
Otvara se i nova mogućnost, kreativni
HUB, za iznošenje primedbi o kojem
su studenti pisali upravo u ovom
broju.
Teodora Seratlić
Milena Vještica
Sve u svemu - anketirani studenti
savetuju srednjoškolcima da upišu
baš Menadžment u medijima
na FAM-u, zato što je kreativan,
koristan, zanimljiv, zato što će steći
sva potrebna znanja koja će im biti
od velike koristi, ako žele da se bave
poslom koji je vezan za medije, zato
što razvija naviku za rad u timu,
Mart / April 2014
15
Posao iz MOJIH snova
Mnogo puta smo čuli onu dobro poznatu
rečenicu “skromnost je vrlina velikih ljudi”.
Neki se slažu s tim, neki ne, ne želim da
ulazim u to. Svako ima pravo na svoje
snove, a lično ja nemam ni malo skromne
snove. Moji snovi - moja stvar. Nisu mali
i uopšte nisu skromni. Kada kažem snovi,
ne mislim na one kada legnemo u krevet i
sanjamo. Mislim o onim snovima o kojim
maštamo i koje želimo da realizujemo.
Neki se ostvare, neki ne. MI upravljamo
njima - JA upravljam njima.
Želim da istražujem. Danima, noćima. Za
one koji ne znaju, studiram Menadžment
u medijima i zahvaljujući odličnim
profesorima, velikom radu i svojim
snovima, nadam se da ću za koju godinu
postati novinar(ka) koji će imati dovoljno
znanja da bi mogao da radi svoj posao
onako kako bi to trebalo i onako kako je to
u mojim snovima o poslu i o budućnosti.
“Letim” s jednog mesta na drugo, pa na
treće. Usput se uvek nešto dešava i sve
mora da se pribeleži. Onih 15h kada se
isti oni koji rade od 7h vraćaju kući, već
davno je prošlo, a mi još uvek radimo.
Mnogo puta izvervirani, mnogo puta
odbijeni, saobraćaj katastrofa, nervoza
je prisutra, ali se ne dam. Smejem se sa
svojim kolegama i po nekada mi se čini
da imam oči i uši svuda po telu. Moja
Moj dan na poslu zamišljam ovako kancelarija je moj auto, a laptop i ostala
Ustajem, spremam se, pravim frizuru,
oprema - to je moje oruđe. Ne sedim u
pokrivam puderom podočnjake koji su
kancelariji sa četiri zida oko sebe, sređena
Posao iz snova. Moj posao iz snova. Kada
posledica istraživanja i pisanja tekstova do i na štiklama od 15cm i srećna sam zbog
maštam o njemu, ne mogu da kažem da
kasno u noć. Sjedam u svoj auto i odlazim toga. Kada se vratim u redakciju u koju
će se sigurno ostvariti, ali ga toliko jako
u redakciju u kojoj me čaka dobro odabran sam jutros ušla, moja frizura više nije
želim da se nadam da će Univerzum da
tim kvalitetnih, kreativnih i sposobnih
ista, ali imam materijal. Imam još puno
odradi svoj dio posla. Da li je moja želja
ljudi. Malo me ovo mesto podseća na
posla. Završavam ono što moram odmah
da radim od 07h do 15h? Da li je moja
mravinjak i uživam u tome. Pošto svi
u redakciji, a ostatak kupim i nosim kući.
želja da radim u kancelariji, za svojim
dobro znaju svoje zadatke, pozdravljam
Duga je noć, zar ne?
računarom, na svojoj velikoj udobnoj
ih i odlazim u svoju kancelariju. Naravno
E to je moj posao iz snova. Lično i samo
fotelji, sa kolegama koji jedu bureke na
da se ne zadražavam dugo, jer moram
moj. Svako ko pročita ovaj teskt imaće
svojim stolovima? Da li je moja želja da
da prisustvujem „masi“ događaja i da
drugačije mišljenje. Neki će pomisliti da
po čitav dan, odnosno tih 8 sati, gledam
zabeležim mnoštvo dešavanja. Moram
sama sebi otežavam život, neki će da
u neke brojke na papiru, pažljivo ih
da proverim tekstove svih ljudi koji rade
pomisle da je ovo neizvodljivo, a neki će
prenoseći u svoj računar, kako slučajno ne sa mnom, ali to ću posle, sada žurim na
se pronaći u njemu, jer verovatno imaju
bih izostavila neku nulu ili neku dodala,
mesto događaja. Kupim kamermana,
iste želje, snove i isti žar kao i ja.
mada se taj dodatak sigurno ne bi desio?
nosim svoj foto-aparat, nosim lap-top,
Nisam skromna i nadam da će mi se snovi
NE! To nije moj posao iz snova. Pa zar vam čitava oprema je u autu. Krećemo i pijemo ostvariti.
se opisano ne čini dosadnim? Verovatno
kafu u autu. Smejemo se i razgovaramo
ni moja kuštrava kosa ne bi podnela toliki, o svežim i aktuelnim temama. Moram da
Ako nekada, za koju godinu prođem kroz
žargonski rečeno, smor i kolotečinu i
budem uvek u toku, moram da znam sve, crveno, nemojte mi zameriti, znate gde
sugurno bi se ispravila, sama od sebe, već moram da učestvujem u svemu, moram
idem.
posle sedam dana.
da procenim sve. To je moj posao. Vreme
Mladenka Lola Bajić
Moj posao iz snova je u totalnoj
brzo prolazi i nikada ga nema dovoljno, ali
suprotnosti od gore navedenog.
stižem sve.
16
FAMtime
ZA DOBAR TANGO TREBA IMATI DVA IGRAČA
U životu, o bilo kojoj temi da je reč,
dobro je čuti različita mišljenja.
Zahvaljujući njima, lakše možemo
da sagledamo određenu situaciju i
donesemo svoj sopstveni zaključak.
Uz pomoć ankete, studenti su izneli
svoje pohvale i kritike o smeru koji
su upisali. Do zaključenja broja na
ista pitanja je odgovorio i šef smera
Menadžment u medijima, prof. dr
Momčilo Bajac.
FAMTime: Koje mogućnosti pruža
ovaj smer?
Prof. dr Momčilo Bajac: Da svako od
Vas, ko zna šta hoće, učini nešto za
sebe i svoju budućnost. Mi smo tu da
Vas motivišemo, inspirišemo, a sve
ostalo je na Vama.
FAMTime: Koji su Vaši predlozi za
unapređenje ovog smera?
Prof. dr Momčilo Bajac: Mi smo
naše predloge i realizovali, tako sto
smo predali krajem 2013. godine
na akreditaciju modernizovan
četvorogodišnji interdisciplinarni
studijski program Menadžment
u medijima, sa kojim ćete biti svi
uskoro upoznati. Unapređenje pre
svega kroz aktuelizaciju sadržaja
predmeta i izlaznih profila-profesija
koje mogu da pruže znanje i veštine
za otpočinjanje sopstvenog biznisa ili
produktivno i kvalitetno uključivanje
u rad kreativnih medijskih industrija.
FAMTime: Zašto, po Vašem mišljenju,
neko treba da upiše baš ovaj smer na
fakultetu?
Prof. dr Momčilo Bajac: Ovaj smer
treba da upiše onaj ko ima strast
prema medijima u najširem smislu
reči, ko je kreativan i ko svoju
budućnost vidi u dinamičnom i
kreativnom okruženju koje mediji
svakako pružaju.
FAMTime: Kakvu praksu smatrate
adekvatnom za studente ovog
smera?
Prof. dr Momčilo Bajac: Za ovaj poziv
svakako treba, osim teorijskog znanja,
razviti praktične veštine pisanja,
izražavanja, komunikativnosti,
produkcijske veštine, estetiku,
informatičku pismenost. Mi
pokušavamo da organizujemo praksu
koja će upravo to i omogućiti, ali
naravno, za dobar Tango ipak treba
dva igrača.
Usvojen Kodeks dobre onlajn
profesionalne prakse
Onlajn izdavaštvo u Srbiji je dobilo svoj
prvi samoregulativni Kodeks dobre
profesionalne prakse. Ovaj značajan
dokument za čitavu industriju usvojen
je na prvom sastanku Saveta onlajn
izdavača Srbije (SOIS) u 2014. godini.
Kako su internet sajtovi u Srbiji sve
brojniji i sa sve raznovrsnijim
sadržajem za koji, međutim, nije uvek
propisno, niti etički navedeno, ko je
njegov autor ili izvor, već duže vreme
je jasno da postoji potreba za
rešavanjem ovog problema. U tom
smislu, Kodeks predstavlja prve korake
regulisanja standardizacije čitavog
onlajn medijskog sektora u pogledu
poslovne etike, transparentnosti i
standarda kvaliteta. Potpisnici ovog dokumenta su naši
najčitaniji i najznačajniji onlajn mediji.
Mart / April 2014
Njihovi predstavnici, u koje spadaju
svi članovi IAB Serbia koji dolaze iz
redova onlajn izdavača, su na ovom
Kodeksu radili tokom 2013. godine,
da bi kompletan tekst bio usvojen i
predstavljen javnosti.
sa konkurentskih medija, bilo da su
u pitanju onlajn, TV ili print mediji,
pa do pravilnog isticanja plaćenih
medijskih objava. SOIS takođe poziva
sve predstavnike štampanih i drugih
tradicionalnih medija da se pridržavaju
fer pravila i da na adekvatan način
Celokupan tekst Kodeksa možete
preuzeti na stranici SOIS u okviru sajta
IAB Serbia. potpisuju (tamo gde je to moguće i
linkuju) originalni izvor preuzete vesti. Tekst Kodeksa poziva sve
onlajn medije da se pridržavaju
seta zajednički propisanih
samoregulatornih normi, kako bi se
uspostavio red i uvela pravila fer igre u
ovu mladu, ali najbrže rastuću, granu
izdavačke industrije, pre nego što se
njome bude detaljnije pozabavio i sam
zakon. Kodeks se bavi svim značajnim
temama za onlajn izdavaštvo - od
pravila po kojima se preuzima vest
Sama implementacija Kodeksa
podrazumevaće period od oko mesec
dana, tokom kojeg će se obaviti
potpisivanje i provera usaglašenosti
potpisnika sa propisanim pravilima.
Onlajn mediji koji poštuju sva
pravila dobre profesionalne prakse,
stiču pravo da na svojim stranama
postave poseban digitalni bedž koji
svedoči o usaglašenosti tog medija
sa samoregulativnim pravilima
propisanim u tekstu Kodeksa SOIS.
Izvor B92
17
Vesti iz medija
Njusvik ponovo na kioscima
Američki nedeljnik Njusvik ponovo izlazi u
štampanom izdanju u Evropi i u SAD-u. Njusvik je bio u vlasništvu IAC/
InterActiveCorp. koja je odlučila 2012.
godine da ukine štampano izdanje zbog
neisplativosti i da se umesto toga fokusira
na elektronsko izdanje. Njusvik će koštati $7,99 dolara u SAD, a
njegova cena u Evropi zavisiće od zemlje
u kojoj izlazi. Prvi broj novog Njusvika biće
štampan u 70.000 primeraka. Njusvik danas zapošljava 29 novinara.
Osnovan 1933. godine, a početkom 1990.
imao je tiraž od 3,3 miliona, da bi potom
imao stalni pad prodaje. Izvor: Beta
Internet je napunio 25 godina
Pre 25 godina, internet je bio samo
zamisao jednog nepoznatog informatičara.
Od tada je postao globalni fenomen koji je
promenio živote milionima ljudi. Britanac Tim Berners Li je pre četvrt veka
radio u jednoj od laboratorija Evropskog
saveta za nuklearna istraživanja (CERN)
u Ženevi kada mu je sinula ideja kako da
kombinovanjem različitih tehnika olakša
pregledanje i sortiranje informacija putem
umreženih računara. Svoj izum predstavio je u članku
objavljenom 12. marta 1989. koji se
smatra “krštenicom” World Wide Weba. “U početku su ga kolege potpuno
ignorisale”, kazao je za AFP Mark Veber,
kreator i konzervator programa o istoriji
interneta u Muzeju istorije informatike u
Kaliforniji. Berners je konačno uspeo da ubedi CERN
da prihvati njegov program nakon što je
dokazao njegovu efikasnost putem onlajn
telefonskog imenika. Programirao je prvi
veb-server na kome je bilo moguće snimiti
dokumente, osmislio prvi pretraživač za
pronalaženje stranica na internetu kao i
mogućnost povezivanja dokumenata, tj.
ono što danas nazivamo linkovanje. 18
Od 1995. internet doživljava brzu
ekspanziju. Njegov uticaj se širi na sve veći
broj aktivnosti, od čitanja preko pisanja
medijskih sadržaja, do učenja, političkog
angažmana, pa sve do komunikacije sa
prijateljima i rodbinom. Međutim, jedan od glavnih principa
interneta - otvorenost i jednako pravo
pristupa, danas je ozbiljno ugrožen. “Problem je u tome što je moguće
ograničiti sposobnost ljudi da kritikuju
vladu ili napraviti internet sa više brzina
u kojem je inovatorima, kritičarima i
borcima za ljudska prava sve teže da
dopru do šire publike”, smatra Veber,
dodajući da je “mreža” tek napola
izgrađena i da još uvek nije obuhvatila ceo
svet. Inače, aktuelni Zakon o oglašavanju
(reklamiranju) Srbije ‎i posle 25 godina još ne prepoznaje internet kao medij za
distribuciju oglašavanja. Medijski zakoni uskoro u Briselu
Više od trećine korisnika interneta
kupuje onlajn
Kupovina preko interneta sve je
popularnija u Srbiji, a gradjani su samo u
prvoj polovini 2013. na taj način potrošili
sedam milijardi dinara.
Prošle godine 900.000 ljudi kupovalo je
onlajn, što čini 35,5 odsto svih korisnika
interneta u državi. Prema podacima Zavoda za statistiku, broj
domaćih kupaca na internetu povećao
se za 300.000 u odnosu na 2012. godinu,
ali većina potrošača ipak se ne odlučuje
za taj način kupovine. Glavni razlozi za
to su slaba ponuda na domaćim internet
prodavnicama i niska kupovna moć
građana.
Kako u Srbiji i zemljama bivše Jugoslavije
ne postoje jedinstveni registri podataka
o elektronskoj trgovini, stanje e-komerca
u tim državama se ne može sa sigurnošću
uporediti. Prema nekim procenama obim
elektronske trgovine u Srbiji sada je tri do
pet puta manji nego u Hrvatskoj, dok je
ranijih godina bio i do 10 puta manji.
Nacrti zakona o javnom informisanju i
U 2012. godini je nešto više od 600.000
o elektronskim medijima uskoro će biti
ljudi u Srbiji kupovalo je na internetu; u
poslati u Brisel na ekspertizu, najavio je
2011. je pak taj broj iznosio 380.000, i
pomoćnik ministra kulture i informisanja
činio je samo 18 odsto domaćih korisnika
Srbije Saša Mirković.
interneta. Uprkos tom rastu, postoje
Na okruglom stolu “Kablovski TV operatori značajne prepreke daljem širenju onlajn
i sloboda medija u Srbiji”, on je istakao da trgovine.
je Nacrt zakona o javnom informisanju,
Stručnjaci ukazuju na to da se kupci u
koji je krovni zakon, spreman za slanje
Srbiji mnogo češće okreću elektonskoj
stručnjacima EU.
kupovini na inostranim sajtovima. Jedan
“Taj dokument je preveden i trenutno
od razloga za to je i što je ponuda na tim
se radi prateća dokumentacija, tabele
sajtovima povoljnija nego na domaćim.
usklađenosti. Očekujemo da će narednih
dana biti u Briselu”, rekao je Mirković.
Microsoft predstavio OneDrive servis
Dodao je da se Nacrt zakona o
elektronskim medijima trenutno usklađuje
s mišljenjima iz drugih ministarstava,
ističući da je taj tekst u fazi u kojoj se
priprema za prevođenje i da treba da
počne da se radi tabela usklađenosti.
“Očekujemo da i taj nacrt zakona uskoro
krene u Brisel. To znači da ćemo u
ovom periodu imati dva zakona koji će
biti na analizi u Briselu, što potvrđuje
da je i ovaj period tokom predizborne
Microsoft objavila je 19.
kampanje iskorišćen za reformske procese Kompanija
februara globalnu dostupnost besplatnog
u Ministarstvu kulture i informisanja”,
servisa OneDrive, do skora poznatog
istakao je Mirković.
kao SkyDrive, koji pruža mogućnost
Treći medijski zakon - o javnim medijskim korisnicima da na jednom mestu čuvaju
servisima je, kako je naveo, “u fazi u kojoj fotografije, video zapise i dokumente,
samo jedan deo nedostaje, a to je deo
uz lak i jednostavan pristup sa bilo kog
koji je izuzetno bitan i tiče se finansiranja
uređaja i bilo kog mesta.
javnih servisa”. On je podsetio da su novi
OneDrive nudi sve ono što su
medijski zakoni predviđeni još medijskom Novi
korisnici
voleli kod SkyDrive-a, ali i nove,
strategijom iz septembra 2011. unapređene opcije za deljenje video
“Nadamo se da će u dogledno vreme sva
sadržaja, kao i aplikacije za Windows
tri zakona biti u skupštinskoj proceduri
Phone iOS, Android i Xbox.
i usvojeni. Ova tri zakona predstavljaju
Ovaj servis nudi sedam GB besplatnog
priključak savremenim tokovima i stvaraju prostora za skladištenje podataka ili, na
bazu za razvoj medija i njihovo bolje
primer, više od 7.000 fotografija.
funkcionisanje”, istakao je Mirković.
Pored kompatibilnosti sa drugim
platformama i jednostavnog pristupa,
OneDrive omogućava korisnicima da
zajedno rade na dokumentima, a da ne
moraju fizički da budu jedni uz druge.
FAMtime
Opcija OneNote je najpogodniji način za
hvatanje važnih beleški, kojima možete
uvek pristupiti, sa gotovo bilo kog
operativnog sistema.
Jedna od novih opcija koje nudi OneDrive
uključuje i automatski backup kamere
na Androidima, pružajući korisnicima
ovog operativnog sistema mogućnost
da jednostavno prebace video zapise i
fotografije sa Androida na druge uređaje.
Opcija deljenja fotografija direktno
sa servisa na društvene mreže poput
Facebooka, svakako jeste jedna od
najpopularnijih opcija OneDrive-a. Univerzitet u Šefildu razvija detektor
Sistem će takođe automatski
kategorizovati izvor procenom njegove
merodavnosti navođenjem da li je reč o
nekom mediju, pojedinačnom novinaru,
potencijalnom očevicu ili “botu”. Takođe
će uzeti u obzir istoriju i poreklo izvora
glasina, kako bi se, na primer, ustavnovilo
da li je neki nalog na Tviteru stvoren samo
radi širenja laži.
Na ovom trogodišnjem projektu sarađuje
pet univerziteta - Šefild, Vorviku, Kings
koledž u Londonu, Sarland u Nemačkoj i
MODUL u Beču, kao i četiri kompanije ATOS u Španiji, iHub u Keniji, Ontotext u
Bugarskoj i švajcarska swissinfo.ch.
Raste potrošnja preko mobilnih
Oglašavanje – Vaše pravo na izbor
International Advertising Association
(IAA), međunarodna asocijacija koja
okuplja predstavnike oglašivača,
marketinških agencija i medija, u
nedelju 16. februara pokrenula je
laži za internet
globalnu kampanju pod nazivom „Slučaj
za oglašavanje”, kojom potrošačima
telefona
i relevantnim vladinim institucijama
širom sveta želi da ukaže na značaj koji
oglašavanje ima za globalnu ekonomiju.
„Oglašavanje. Vaše pravo na izbor”
osnovna je poruka kampanje koju je
IAA pokrenula sa namerom da istakne
koristi koje oglašavanje podrazumeva.
Među benefitima, pored prava na izbor,
oglašavanje promoviše informisanje,
edukaciju, pružanje podrške umetnosti,
InMobi, kompanija koja se bavi reklamnim kreativnosti, zabavi i sportu. Prema
sadržajima za mobilne uređaje, objavila
rečima predsednika IAA Global, Farisa
Nekoliko evropskih univerziteta radi
je rezultate svog 2014 Mobile Media
Abouhamida: „Poruka kampanje je
na detektoru laži za društvene mreže
Consumption
izveštaja.
snažna, a cilj jasan – potrošači imaju
koji treba da ustanovi istinitost glasina
Na osnovu istraživanja kojim je bilo
pravo da biraju”. Prema rečima prvog
na interentu, saopštio je Univerzitet
obuhvaćeno
14.000
ispitanika
u
14
čoveka IAA, kampanja će jasno ukazati
u Šefildu. Novi sistem, koji se razvija
zemalja, rezultati su pokazali da sve više
na činjenicu da oglašavanje stvara i
uz finansijsku podršku Evropske unije,
živimo
u
svetu
u
kojem
se
na
prvom
ohrabruje konkurenciju, podstiče inovaciju
trebalo bi da automatski potvrđuje
mestu nalaze mobilni uređaji, budući da
proizvoda, otvara nova radna mesta.
glasine na internetu tako što će u
60
odsto
korisnika
koristi
mobilni
uređaj
realnom vremenu analizirati da li je neka
IAA Srbija (član ABC Srbije), kao jedan
kao njihovo primarno ili jedino sredstvo
informacija istinita ili lažna.
od 76 ogranaka ove asocijacije, podržaće
povezivanja na internet.
Projekt “Fama” (Pheme) ima za cilj da
globalnu kampanju i sprovesti niz
Istraživanje je takođe pokazalo da je
interent glasine klasifikuje u četiri tipa aktivnosti kojim će ukazati na značaj
odsto ispitanika trošilo novac preko
spekulacije, kontroverze, lažne informacije 68
oglašavanja u Srbiji. mobilnih telefona u toku 2013. godine,
koje su se slučajno raširile internetom i
i da se očekuje da će taj procenat
Izvor ABC Srbija
lažne informacije koje su namerno širene. kao
skočiti na 83 u narednih godinu dana.
STUDENTSKI „POSLIĆI “
Troškovi života se povećavaju svakim
danom, a sa njima i troškovi studiranja. Kako
bi pokrili sve troškove i olakšali roditeljima
koji ih izdržavaju, studenti se često odlučuju
za neku vrstu honorarnog rada. Dodatni
prihod nikada nije višak, ali koliko je
„žrtvovanja“ potrebno da bi se u svemu
uspelo?
Poslovi za koje se studenti odlučuju
su raznovrsni. Najčešće su to poslovi
promotera, bejbisitera ili čuvanja dece,
rad u ugostiteljstvu, anketiranje, čišćenje
prostorija i fizički rad kao što je rad u
skladištu. Studenti ih pronalaze sami, uz
preporuku prijatelja ili preko studentskih
zadruga, a visina zarade varira od posla do
posla. Do ovakvih poslova nije teško doći
jer su oni, i u vreme ekonomske krize, uvek
traženi. Međutim, uvođenje bolonjskog
procesa u Srbiji je doprinelo da studenti
imaju manje vremena, kako za rad, tako i za
ostale aktivnosti.
Gordana Kosanović, čitateljka FAMtime-a i
studentkinja Inženjerskog menadžmenta je
želela sa čitaocima da podeli svoja iskustva
dok je studirala Matematiku i radila u
restoranu brze hrane.
Mart / April 2014
Ona kaže da joj je radno vreme bilo šest
časova, ali da je u proseku radila osam
časova dnevno. Ne krije da ju je posao
iscrpljivao i otežavao studije. Predavanja
su morala da trpe i nije mogla redovno da
ide na fakultet. Samim tim nije bila u toku i
kada je spremala ispite bilo je mnogo teže
naučiti gradivo. Kaže da je poslodavac bio
fleksibilan dok posao ne trpi i mogla je
da menja smene ali pošto joj je posao bio
potreban, ipak joj je bio na prvom mestu.
Zarada je bila dovoljna za troškove studija
i džeparac ali ne i za samostalan život.
Olakšavajuća okolnost je bila to što je iz
grada u kom studira.
Na pitanje šta je najvažnije kod usklađivanja
studiranja i rada Gordana odgovara:
„Student mora da bude spreman da se
odrekne slobodnog vremena i da zacrta cilj
koji želi da ostvari“.
Studenti koji studiraju u inostranstvu imaju
slične teškoće. Brankica Brankov, koja
je magistrirala pozorišnu književnost na
Sorboni rado govori o vremenu provedenom
u Parizu i radu za vreme studija.
Pored poslova koji su u vezi sa njenom
strukom, radila je i kao prodavačica,
hostesa i radila je sa decom u dnevnom
boravku. Prosečno radno vreme za studente
je četiri sata ali se u zavisnosti od posla,
dešavalo da radi i ceo dan. Zarada je,
međutim, bila dovoljna samo ako se studira
uz stipendiju.
Kao najveću razliku između poslova za
studente u Srbiji i Francuskoj Brankica
navodi motivisanost i mentalitet. „Najveća
razlika je u glavi“. Mladi u Francuskoj su
spremniji da rade poslove koji ih neće
odmah „dovesti na položaj“. Želja za
osamostaljivanjem i veća zarada takođe
doprinose većoj motivisanosti za rad.
Smatra da je za uspeh studenata važno da
budu motivisani, da imaju cilj, znaju zašto
rade, budu spremni da puno rade i studiraju
i da, naravno, vole ono što studiraju.
Ne bi trebalo da budemo previše izbirljivi
kada su kratkoročni poslovi u pitanju.
Bitno je da sve isprobamo i da nas moguće
teškoće i napor ne uplaše i ne obeshrabre.
Na kraju, ne želimo da se na nas odnosi
Platonova izreka „Nije lenj samo onaj ko
ništa ne radi nego i onaj ko bi mogao više da
radi“.
Aleksandra Vitorović
19
Ljubav prema studiranju, ili...
Da li se „studiranje do besvesti“ odnosi
samo na one koji ne mogu da pronađu
posao pa iz tog razloga upisuju novi
fakultet po završetku prethodnog, i da li
se pod isto ime mogu staviti i oni koji su
savršeno organizovani, veoma sposobni
i puni želje i entuzijazma za naukom?
Ovo je samo jedan primer odlučnog
i odlično organizovanog momka koji
je upisao ekonomiju u Novom Sadu i
ekonomiju na Ekonomskom fakultetu
Moskovskog Državnog Univerziteta Mihail
V. Lomonosov kao student na daljinu.
Razgoaramo sa Branislavom Jovanovićem.
FAMtime: Predstavi nam se ukratko.
Branislav: Imam 23 godine i dolazim iz
Sremske Mitrovice. U Novom Sadu živim
već 4 godine. Završio sam „Mitrovačku
Gimnaziju“ u Sremskoj Mitrovici i upisao
dva pomenuta fakulteta. Hobi mi je
sakupljanje antikviteta, a interesovanja
pronalazim u umetnosti, muzici, istoriji, a
što se obrazovanja i akademskog dela tiče
- međunarodni odnosi, pa to planiram da
upišem kao master studije.
FAMtime: Šta te je navelo na to da odlučiš
da se posvetiš školovanju više nego većina
mladih danas?
Branislav: Za mene je nastavak
obrazovanja bio prirodan i nekako
normalan sled događaja. Jednostavno
nisam mogao da vidim svoju budućnost
bez toga.
FAMtime: Koje su prednosti posedovanja
dve diplome?
Branislav: Najveća prednost - može da
bude i najveći problem. Mnogo mojih
prijatelja koji su završili više fakulteta
imaju problem sa zapošljavanjem
(u Srbiji) upravo iz razloga što su
’’prekvalifikovani’’. Ja se iskreno nadam
da će to u neko dogledno vreme biti
prednost, a ne mana i da će uskoro
neko uvideti naš potencijal i samim
tim da ćemo moći svojim znanjem da
doprinesemo društvu u Srbiji.
FAMtime: Možeš li da nam kažeš nešto
o prednostima diplome Univerziteta
iz Moskve?
Branislav: U Rusiju nisam otišao da bih
stekao prednosti i privilegije kada se
vratim u Srbiju, nego iz jednog prostog
razloga, a to je da bih stekao znanja i
veštine koje u Srbiji ne bih mogao, a koje
će mi biti od velikog značaja u budućem
poslu i karijeri.
FAMtime: Koje su to stvari kojih si
morao da se odrekneš da bi postigao ove
rezultate?
Branislav: Slobodnog vremena,
definitivno slobodnog vremena! Ne mogu
da kažem da sam ga u potpunosti igubio,
ali jednostavno morate da budete jako
dobro organizovani da biste mogli sve da
postignete,
20
FAMtime: Otkud opredeljenje da to bude
baš Lomonosov, a ne Cambridge, Oxford
ili neki drugi univerzitet sličnog ranga?
FAMtime: Koje razlike si uočio u samom
Branislav: Lomonosov sam odabrao za
sistemu školovanja ovde i tamo?
osnovne studije jer sam želeo da steknem
Branislav: Razlike su velike, a najznačajnije
znanje i na Istoku i na Zapadu, ali da imam
su te da se predavanja i vežbe održavaju
i uvid u situaciju u Srbiji. Lomonosov je bio
u malim grupama, a ne kao kod nas u
nekako logičan izbor jer je najprestižniji
punim amfiteatrima. Profesori su izuzetno
fakultet u tom delu sveta, ali zato bih
posvećeni studentima i na raspolaganju
master studije upisao na zapadu. Smatram
su im u svakom trenutku, jer neuspeh
da bih tako mogao da budem maksimalno
studenta gleda se kao neuspeh profesora,
objektivan i sa iskustvom sa obe strane
samim tim oni se maksimalno trude
koje ću moći da iskoristim u svojoj karijeri.
da nam pomognu. Što se tiče gradiva,
Ko zna možda odem i na Harvard.
više je bazirano na praksi, na realnim
problemima, nego na suvj teoriji.
FAMtime: Čime se trenutno baviš u
životu?
FAMtime: Kakav status imaju privatne
Branislav: Trenutno završavam poslednja
obrazovne institucije u Rusiji?
4 ispita na fakultetu u Srbiji i tražim praksu
Branislav: Privatna i državna obrazovna
u nekoj od institucija koje bi mi dobro
institucija, u čemu je razlika? Mislim da
došle kao podloga za master studije.
nije bitno ko je vlasnik institucije nego
šta ta institucija nudi, kakav je kvalitet
FAMtime: Koji su ti planovi za dalje
obrazovanja, studenata i nastavnog
usavršavanje?
osoblja i između ostalog kako se ta
Branislav: Planiram na proleće da
institucija kotira u akademskim i naučnim upišem master iz Međunarodnih odnosa
krugovima, to je bitno, a ne vlasnička
i diplomatije na nekom od prestižnih
struktura. Činjenica je da su u Ruskoj
Evropskih univerziteta jer je to oblast koja
Federaciji među 10 najboljih univerziteta me je jako zainteresovala u poslednih
državni fakulteti, ali to ne znači da su
godinu dana školovanja, ali sve to zavisi od
privatni lošiji od njih. Ako pogledamo
stipendija koje dobijem, jer su ti fakulteti
globalno, neke od privatnih obrazovnih
izuzetno skupi i često je školarina i preko
institucija su među najboljim na svetu, a
20.000 eura po godini studija. Nakon
najbolji primer za to jeste Harvard.
toga bih želeo da se zaposlim u nekoj od
institucija Ujedinjenih Nacija ili EU ali
FAMtime: Koja sprecifična znanja si stekao svakako da se nakon određenog iskustva
na Lomonosovu, a koja ovde nisi mogao? vratim i svoje znanje primenim u Srbiji.
Branislav: Praksa i studije slučaja koje
studenti sami moraju da reše, idealan
način da se studenti maksimalno potrude
Milena Vještica
da svoje predhodno znanje pokažu,
ali i steknu neke nove veštine.
jer ipak studirati na dva fakulteta u isto
vreme nije lako.
FAMtime
TIPOVI KOLEGA
Prema nekom nepisanom pravilu, u svakoj
organizaciji postoji bar jedna ,,teška”
osoba, tako da će sudbina da vam pošalje
bar jednog, čak i ako niste fatalista. Teški
saradnici mogu itekako da vam naruše
ravnotežu na poslu, ali i van njega. Reč je
o ljudima koje odlikuje čitav niz iritantnih
osobina zbog kojih u najmanju ruku nisu
omiljeni među kolegama. Najbolji način
da izbegnete uslovno rečeno katastrofe,
koje mogu kulminirati sukobom jeste da
promenite svoj način ophođenja prema
ljudima sa kojima radite.
-,,Buldožer” želi da mu se drugi ljudi dive
i da ga poštuju.
-,,Balon’’ -je veoma radoznao i odličan
je sakupljač informacija. Najbolje je da
u kontaktu sa njim koristite najtačnije
moguće podatke i da ih objasnite što je
razumljivije moguće. Obično nije svestan
da mnogo priča o nečemu o čemu malo
zna. Olakšavajuća okolnost je što su ,,baloni” bezazleni tipovi.
Poznati psiholog Robert Bramson,
napravio je slikovitu podelu na ,,teške”
ljude u firmama, analizirao njihovu ličnost
i savetovao kako da se iz njih izvuče
najbolje.
Evo njegove podele:
-Najgori tip je ,,Šerman М4’’, koji je dobio
ime po poznatom američkom tenku iz
Drugog svetskog rata – pri sukobu sa
ovakvim tipom ljudi najvažnije je da
ustanete u sopstvenu odbranu. On je
arogantan i neće se samo okomiti na
vašu ideju ili projekat - on je vrsta tenka
koji sve „shvata lično” i tako se ponaša.
,,Šermanu” je potrebno da uvek bude u
pravu, pa je zbog toga u stanju da gazi
preko drugih.
Važno je da komunikacija sa njima uvek
bude na učtiv način, nikako konfliktan.
-,,Eksploziv’’- je sklon naglim izlivima
besa, on se tako ponaša jer je uplašen
ili oseća da je njegova ideja ugrožena,
najbolje je da sačekate da napad prođe.
Posle nekog vremena shvati gde se nalazi
i šta radi i utiša se. Kad se to desi, stavite
mu do znanja da ga shvatate ozbiljno
rečenicama tipa: ,,Vidim da ti je to jako
važno”. Recept je da počnete da mu se
obraćate glasno i da polako snižavate
ton. -,,Snajper’’ - se najbolje snalazi u
okruženju gde je malo verovatno da je
žrtva spremna da se brani, kao što su
-,,Buldožer” – je stručnjak koji ne zna da
sastanci. Nije tako glasan kao tenk, ali
sarađuje sa ljudima. Ovaj tip je veoma
i on želi da umanji doprinose drugih.
produktivan, kompetentan, ali neuspeh
Neće vam upadati niti vas prekidati, ali
doživljava katastrofalno. Misli da je spoće smisliti način da vas dekocentriše, kao
soban da kontroliše sopstvenu sudbinu,
na primer lupkanje prstima ili olovkom
a ideje i znanje drugih mu izgledaju
o sto.
nebitno.
Pa da razjasnimo
Kontroleri nisu isto što i kontrolori controlling je funkcija u menadžmentu
koja se sve češće prepoznaja kao potreba.
Kontroleri su oni koji tumače finansijske
izvještaje, ugovore i budžet, pomažu
ostalim članovima upravnog odbora
svojim analitičkim i profesionalnim
komentarima (koji su usmjereni na
finansijske aspekte), uglavnom nemaju
šefa ili nadređenog, ali su odgovorni
za pojedine delove posla uz niz drugih
zaduženja.
Copywriteri - njihova je funkcija pisanje
reklamnih tekstova. U realnosti, često
samostalno osmišljavaju
reklame uz jednog dizajnera
i kreativnog direktora.
Slogani koji se pamte,
reklamni tekstovi na
brošurama, imena
proizvoda. Pojam
copywriting označava
upotrebu kreativnih
formi jezika i izražavanja
u svrhu promocije
kompanije, ličnosti,
mišljenja ili ideja.
Mart / April 2014
Drugim rečima copywriting je umetnost
pisanja i izražavanja, sažimanja suštine
vašeg posla u privlačne i kratke poruke
upućene klijentu, na osnovu kojih će vas
zapamtiti i kojima ćete ostaviti utisak
profesionalnosti Sve su to područja na
kojima preduzećima često zatreba neko
ko zna rečima prikazati proizvod, uslugu ili
osobu u željenom svetlu.
Brand i product manageri – Brand
manager u prevodu na srpski jezik bi
značilo voditelj marke (iako ih malo ko
tako zove). Ukoliko su vam neke marke,
kozmetika, slatkiši ili odjeća posebno
prirasli srcu, a reč je o većoj proizvodnji,
verovatno je za to dobrim delom zaslužan
i brand manager. Oni vode marketinške
planove i kampanje vezano za brendiranje
proizvoda ili usluge. S druge strane,
product manageri brinu se o jednom ili
više proizvoda. Usmereni su na detalje,
odlučuju o svojstvima proizvoda i nastoje
mu osigurati dug i sretan život dok ga
brand manageri trebaju ,,marketinški’’
prodati.
Community manageri - koordinatori
internetskih zajednica, suprotno nazivu,
-,,Tih i hladan tip” - ne znate da li je uz
vas, protiv vas ili je ravnodušan. Kod
hladnog vas izluđuje što sukoba nikad
nema. Baš onda kada širom otvorite oči,
poželite odgovor, on vam u najboljem
slučaju promumla, a najčešće ne kaže ni
da ni ne.
-,,Ultraljubazni” - se uvek slaže sa vama
i podržava svaku vašu ideju. On je spreman da volontira u sto poslova, ali da
nijedan ne uradi kako treba, a nasmejan
je i ljubazan sve dok vam nešto od njega
nije potrebno. Kod ultraljubaznog tipa je
važan i humor, jer ono što kaže kroz šalu
najčešće i misli. Opšte je pravilo da je pojedinac samo u
jednoj grupi, najčešće je “mešavina” više
tipova. Bramson smatra da se ,,teški” ljudi
ne sreću samo na poslu, nego da i vaša
devojka, žena, momak, muž pa i prijatelji
mogu da imaju neke od navedenih
karakteristika. Setite se toga kada budete
osetili napor u komunikaciji sa kolegom.
Priredila Nataša Karabasil
uglavnom stalno rade za računarom i ne
vide nijednu osobu s kojom komuniciraju,
ali su sve važniji u preduzećima koje
drže do internetskog marketinga. Oni
komuniciraju s potrošačima na društvenim
mrežama i u stalnoj su potrazi za većim
brojem lajkova, klikova i komentara.
Dakle, kad vam slijedeći put neko
preduzeće napiše simpatičan status, setite
se da to predstavlja jednu ili nekoliko
stvarnih osoba, i neka vam to bude na
pameti i kad poželite odgovoriti.
Key account manager - jedno od
odgovornih zanimanja na visokoj funkciji
predstavlja i pozicija voditelja odnosa s
ključnim kupcima. Glavne odgovornosti
odnose se na razvijanje i održavanje
visoko kvalitetnih odnosa s ključnim
kupcima i ostalim klijentima. Ko će biti
ključni kupci, zavisi od delatnosti, a za
dobivanje posla poželjno je široko iskustvo
u prodaji i radu s klijentima. Key Account
klijenti su veliki prodajni lanci, ili oni
klijenti, koji su najvažniji za poslovanje
svake proizvodne ili distributerske firme,
pošto prodaja u njihovim objektima
donosi najveću zaradu (ključni klijenti).
Nataša Karabasil
21
FAMovci u poseti
televizijama
4. April 2014.
Da li ste čuli za … ?
Usled tehnološkog napretka i socijalnih promena, veliki broj poslova i radnih mesta
je jednostavno ukinut. U mnogim slučajevima kriva je automatizacija i mašine koje
mogu obavljati poslove brže, pametnije i jeftinije od ljudi. Neki i od današnjih poslova
izumiru, a evo i nekih koji više ne postoje.
1. Fenjerdžija
4. Dostavljač leda
Pre nego što su ulice bile osvetljene
električnim lampama, fenjerdžija je bio
zadužen da u suton pali svetiljke sa gasom,
a zatim ih u zoru gasi.
Pre pojave zamrzivača, hrana koja je
trebalo da bude na hladnom je čuvana u
posebnim torbama u kojima je bio led.
Pošto nije postojao način da se napravi
led, on je morao da se kupi. Dostavljači
leda su išli na zamrznuta jezera i reke gde
su brusili led i dostavljali ih firmama i
domaćinstvima.
2. Slovoslagač
To je osoba koja je bila zaposlena da puni
mašinu za štampanje, pločicama pomoću
kojih se ranije štampao papir. Taj posao
se radio u novinskim kućama ili drugim
komercijalnim štamparijama.
3. Ptt operater
Ovaj posao je u različitim oblicima
postojao sve do 1980. godine, a od tada,
odnosno od razvoja digitalne centrale,
više ne postoji.
5. Telegrafista
Ovo je jedna od prvih prepoznatljivih
profesija koja je nestala usled tehnološkog
napretka. Operator je koristio Morzeovu
azbuku ili neki drugi sistem kodiranja za
slanje i primanje poruka. Semafor, sistem
slanja poruka putem zastavica je takođe
nestao usled razvoja komunikacionog
sistema.
6. Majstor za pisaće mašine
U vreme kad su kompanije koristile pisaće
mašine, posao servisera je bio veoma
važan. Danas se umesto majstora za
pisaće mašine zove servis za kompjutere.
Od ponuđenih, koji bi od ovih zaboravljenih zanimanja bilo Vaše ?
Pored onih koji su nestali, javio se veliki broj zanimanja, dobro plaćenih
zanimanja, neki od njih su veoma opasni, no ima i onih pri čijem nazivu i opisu
običan čovek ne zna da li da se smeje ili plače, pogotovo kada čuje koliki
novac je u pitanju za obavljanje istih... krećemo sa upoznavanjem !
Lovac na bisere
Posao lovca na bisere je veoma opasan,
osim što se ronioci nalaze na velikim
dubinama mora, pored njih se često
mogu naći ajkule i ostala morska bića
koja verovatno nije prijatno videti dok su
okruženi vodom. Međutim, plata ovim
herojima daje inspricaju jer zarađaju i do 1
200 dolara na dan. Takođe, potrebno Vam
je oštro oko kako biste uočili bisere.
Donator sperme
Ovo zanimanje (?) se ne može svrstati u
stalan posao, ali 200 dolara, koliko iznozi
zarada po donaciji dobro dođe svakome.
Živa lutka
Posao žive lutke može da donese zaradu
oko 100 dolara po satu, to je pre svega
zbog toga što je ovaj neobičan posao
naporan i zahteva čvrsto i stabilno
telo koje ima mogućnost da stoji dugo
vremena.
Model za određeni deo
Ako ste želeli da budete model a nemate
baš savršeno telo ili lice, ili Vam nije baš
drago da se odreknete čokolade zarad
hodanja po pisti, model za određeni deo
tela je baš pravo rešenje. Naime, reč je o
zanimanju pomoću koga se može zaraditi
i preko 1000 dolara za jedno posle podne
i to na način da ,,dajete’’ određeni deo
Mart / April 2014
svoga tela, koji se kasnije modeluje na
figuru glumca/glumice kome taj deo i nije
baš jača strana. U pitanju su delovi tela
poput ruku, nogu, očiju, usana i slično.
Naučnik za hranu
Ovo bi se moglo svideti velikim
gurmanima sa istančanim ukusom za
hranu. Govori se o iznosu od oko 56 000
dolara godišnje za osobu koja je zadužena
da testira hranu, gde se posebno ističe
testiranje za sladoled.
Animator na kruzeru
Uslov je da nemate morsku bolest, da
ste veseli, vešti u zabavljanju, slobodni i
spremni za druženje koje Vam se na kraju i
isplati, novčano. Ako se pronalazite u ovim
osobinama onda je ovo idealan posao.
Posao animatora na kruzeru može doneti
i zaradu od 3000 - 4000 dolara mesečno
uz plaćen smeštaj i hranu. Ko želi da bude
klovan ?
Prodavač hot-dogova
Možda ne zvuči kao dobro unosan posao,
ali čovek koji ima svoj štand i prodaje
,,vruće pse’’ može da zaradi od 30 000 do
čak 100 000 dolara godišnje.
Menadžer za sahrane
Rođenje i smrt su svuda oko nas, za
organizovanje proslave rođenja deteta i
nije tako nešto samim tim što je to radost
događaj u celoj porodici, dok gubitak
voljene osobe lomi čoveka na delove on
uglavnom nije u stanju da pri tom stresu
misli i na to u koji sanduk da smesti svog
najmilijeg, zato je to kao veoma dobro
i razumno rešenje iznajmiti menadžera
za sahrane, koji je organizuju u skladu sa
vašim željama i novčanim mogućnostima.
Menadžeri za sahranu godišnje mogu da
zarade i do 80 000 dolara.
Konobar za vino
Dobrom poznavaocu vina koji ima
završenu akademiju, višegodišnje
iskustvo i položen ispit iz somelijea
posao stavljanja odgovarajućeg vina uz
odgovarajuću hranu godišnje može doneti
zaradu i do 117 000 dolara godišnje.
Haker
Sve poznatije zanimanje među dobrim
poznavaocima računara, može doneti
zaradu između 50 i 90 000 dolara
godišnje. A posao koji obavljaju je da
,,provale’’ u kompjuterski sistem firme
kako bi nadležnima ukazali na eventualne
nedostatke kada je u pitanju bezbednost
podataka.
Nina Kemera
23
STRATEGIJSKO PREDVIĐANJE U USLOVIMA
KRIZNOG POSLOVANJA ORGANIZACIJE
Izvod iz Seminarskog rada iz predmeta Strategijski menadžment
Uvod
Kako su se znanja o organizacijama
usavršavala i razvijala, u dvadesetom veku
definicija strategijskog menadžmenta
je evoluirala. Strategija i strategijski
menadžment predstavljaju koncepte
koji evoluiraju vremenom. Strategijski
menadžment pomaže preduzeću da
odredi i da razvije konkurentne prednosti
kao i da stekne osećaj za smernice tako
da zna gde da usmeri svoje napore i
ostvari sinergijske efekte. Strategijski
menadžment se može formulisati kao
proces kroz koji menadžeri formulišu
i implementiraju strategije usmerene
prema optimiziranju načina za postizanje
strateških ciljeva uz određene uslove
koji su u okruženju kao i unutar same
organizacije. Strategijski menadžment je
orijentisan ka postizanju kratkoročnih i
dugoročnih ciljeva, optimiziranju važnih
elemenata sredine, razmatranju glavnih
internih karakteristika i specifičnosti
preduzeća i izradi konkretnih strategija.
Korist od strategijskog menadžmenta
pokušavaju da izvuku savremene
organizacije kako bi se što bolje prilagodile
turbulentnom okruženju, efikasno i
efektivno odgovorile tržišnim zahtevima
i prevazišle svoje konkurente. Kada se
govori o strategiji organizacije, jedan od
najuticajnijih autora literature o strategiji
organizacije Majkl Porter dao je svoju
definiciju :“ Strategija je sposobnost
preduzeća da pronađe poziciju na tržištu,
koja najviše odgovara sposobnostima
firme.“ Strategija je predviđanje o tome
kako će tržište izgledati i osposobljavanje
firme da stekne prednost na takvom
tržištu ( Geri Hammel). Alvin Tofler je dao
definiciju strategije: „ Ako ne razvijete
sopstvenu strategiju, bićete deo nečije
strategije. Odsustvo strategije je fina
stvar ako se ne starate o tome kuda
idete.“ Važnost strategijskog predviđanja
se ogleda u smanjenju neizvesnosti
24
poslovanja jedne organizacije u uslovima
krize. Strategijsko predviđanje ne
predstavlja samo intuitivnu radnju već
mora da se organizuje i u najvećem
broju kompanija strategijsko predviđanje
se odvija u tri faze. Prva faza je analiza
situacije u kompaniji tj analiza situacije
u okruženju. Druga faza je odlučivanje a
treća je primena, implementacija odluka i
kontrola sprovođenja odluka.Strategijsko
predviđanje predstavlja sposobnost kod
menadžera da razmišljaju strateški, da
imaju sposobnost da stvari vide u pokretu
i da vide smisao u neizvesnoj i maglovitoj
budućnosti tako što će razumeti uzajamnu
zavisnost ključnih faktora. Kada se govori
o sposobnosti menadžera podrazumeva
se da se zahteva mnogo više od prolazne
svesnosti važnih političkih, društvenih,
pravnih, ekonomskih i tehnoloških
trendova. Predviđanjem budućnosti
menadžer treba da prikupi potrebne
podatke na osnovu kojih će da formuliše
perspektive kao i operativne planove.
Strategijsko predviđanje predstavlja
situaciju u kojoj menadžer posmatranjem
budućnosti određuje ciljeve, rezultate
i akcije kako bi ostvario određeni
cilj poslovanja. Kako bi se smanjila
neizvesnost u poslovanju kod predviđanja
je važno utvrditi veze svakog događaja sa
njegovim uzrocima.
da obezbedi unapređenje privrednih
sistema. Sve ekonomije, na nivou privrede
i preduzeća osuđene su na propast
ukoliko ne smanjuju sopstvenu entropiju
i ne potenciraju realan, uravnotežen i
ravnomeran rast i razvoj.Kada je reč o
negativnim promenama u poslovanju
organizacije koje imaju tendenciju daljeg
pogoršavanja može se zaključiti da se
one nazivaju krizom preduzeća. Nije
svaka promena negativna po organizaciju.
Pojedine organizacije nisu spremne
za promenu i nemaju mehanizme koji
mogu ukazati na opasnosti koje vrebaju
organizaciju sa svih strana. „Krizni
menadžment se shvata kao aktivnost
neophodna za savladavanje situacija koje
ugrožavaju egzistenciju preduzeća, čime se
krizni menadžment shvata kao specijalna
forma upravljanja preduzećem.“( Senić R.,
Krizni menadžment, BMG, 1996., str. 147.)
Krizni menadžment predstavlja posebnu
formu upravljanja organizacijom od
najvišeg prioriteta, čiji bi zadatak bio da
savlada ili izbegne sve procese koji bi
mogli da ugroze ili da onemoguće dalji
opstanak organizacije. Kako bi upravljanje
organizacijom u uslovima kriznog
poslovanja bilo efikasnije, menadžeri su
ti koji moraju da se nose sa vanrednom
situacijom, procenjuju akcije koje su
preduzeli, preduzimaju nužne akcije i
Krizni menadžment kao proces
planiraju sledeće akcije koje se moraju
upravljanja organizacijom
preduzeti. Osnova efikasnog upravljanja
u uslovima kriznog poslovanja leži u
Kada se govori o uslovima kriznog
poštovanju niza principa koji se mogu
poslovanja organizacije neizbežno je reći
primenjivati pre, tokom i nakon bilo kakve
da je činjenica da je društvo podložno
vanredne situacije. Prvo čega se valja
konstantnim transformacijama. Takođe
dotaći jeste suočavanje sa stvarnošću.
se menja i privreda. Jedna organizacija
Naredni princip je brzo i odlučno
mora da obrati pažnju na sve promene u
delovanje. Posebnu pažnju treba posvetiti
okruženju i da da adekvatan odgovor jer
zaštiti ljudima kao apsolutnom prioritetu.
će u suprotnom pasivnost organizacije
Prisustvo lidera na mesto događaja je
prema promenama dovesti do opasnosti. od izuzetne važnosti kao i otvorena
Transformacija ima za cilj da preduzeća
komunikacija. Takođe je važno stvoriti
prevede iz zone neefikasnosti u zonu
efikasan tim u sprovođenju promena
efikasnosti. Ona je u mnogim slučajevima u organizaciji i upravljanju krizama.
radikalna, ali i kao takva ne može se izvesti Kako bi organizacija na vreme spoznala
kao jednokratan čin, već kao odgovarajući nastajanje krize i na vreme sprovela mere
proces u kome postoji rizik i neizvesnost.
za njeno prevazilaženje najvažnije je
Ona kao proces mora imati odgovarajuće razumeti njene simptome koji su vidljiva
ciljeve kao orijentire koji će usmeriti
dejstva uzroka krize. Simptomi krize su
proces transformacije i biti osnova pri
obeležja po kojima se kriza u organizaciji
formulisanju strategija organizacija.
može prepoznati. Najčešći prvi znaci su
pad tražnje proizvoda i tržišnog učešća,
Preduzeća posluju u okruženju kome je
potom sledi pad prodaje pa zatim i dobiti
imanentna entropija. Sredina deluje na
i na kraju likvidnosti organizacije.Kada
preduzeće povećavajući mu entropiju
se govori o pojmu krize valja istaći dve
sistema, a preduzeća proizvode proizvode
vrste uzroke krize: eksterne i interne.
na višem nivou organizovanosti energije
Kod eksternih uzročnike krize promene u
smanjujući sopstvenu neuređenost. Cilj
okruženju mogu biti jedan od razloga za
transformacije je maksimalna efikasnost
pojavu krize u organizaciji. Kao najvažnije
pri kojoj je entropija sistema minimalna.
promene koje mogu negativno uticati na
Shodno tome, transformacija treba
organizaciju su oskudica,
FAMtime
promena kursa valute, visoke cene
na tržištu nabavke, poreske politike,
prirodne katastrofe, ratovi, promene u
zaštiti životne sredine, mere u oblasti
socijalne politike. Takođe ulazak
novog konkurenta na tržište može
predstavljati osnov za izbijanje krize kao
i udruživanje postojeće konkurencije.
Izuzetno ozbiljne promene koje utiču na
poslovanje organizacije su tehnološke
promene, promene strukture tržišta i
konkurencije. Poslovna kompetentnost
i konkurentnost organizacija sa svim
obeležjima zavisne varijable, uslovljena
je opštim uslovima privređivanja , koje
u osnovi diktira i kreira država dok su
delom produkt međunarodnog okruženja,
tako da ovi faktori uglavnom imaju
nezavisne odlike. Poslovni ambijent i
preduzetnička infrastruktura ključni su
faktori po konkurentnost koji nastaju
izvan organizacije. Posebno mesto
imaju institucije države i zakonodavstvo.
Država treba da pored reforme institucija
reformiše zakonodavnu regulativu, kako bi
definisala pravila ponašanja i odgovornost
učesnika u poslovanju na tržištu. Poslovni
ambijent treba da bude takav da odgovori
na izazove tržišta, privrednog i društvenog
rasta i razvoja a u najdirektnijoj vezi sa
osnivanjem, rastom i održivim razvojem
preduzeća i preduzetničkih organizacija.“(
Radović D., Radović B., Bracanović
Z., Uticaj strategije preduzeće na
konkurentsku prednost, Međunarodna
naučna konferencija Menadžment, 2010. )
Upravljanje rizikom kao zaštita od
potencijalne krize organizacije
U promenljivom okruženju svaka organizacija je suočena sa činjenicom da se
može nešto štetno dogoditi.
Iz neizvesnosti sa kojima su suočene
organizacije proizilazi rizik. Rizik se meri
terminima verovatnoće i događaja i posledicama. „Upravljanje rizikom se definiše
kao podjednako izbegavanje gubitaka kao
i identifikovanje šansi ili kao sistematski
proces upravljanja izloženosti poslovne
organizacije riziku da ostvari svoje ciljeve
na način koji je konzistentan sa javnim
interesom, bezbednošću ljudi, faktorima prirodnog okruženja i zakonom.“(
Ljutić B., Menadžment rizika i osiguranje, Poslovna politika, 2000., str. 63.)
Najvažnije a tiče se upravljanja rizikom
jeste utvrđivanje i procenjivanje mogućih
šteta. Menadžeri koriste određene izvore
informacija kako bi determinisali moguće
štete. Tu se nalaze finansijski izveštaji,
podaci o ranijim štetama, upitnici koji
se sastavljaju za analizu rizika. Nakon
identifikacije menadžeri moraju da kla-
Mart / April 2014
sifikuju. Na kraju menadžeri procenjuju
potencijalnu učestalost i veličinu štete.
Rizik je mogućnost da se nešto dogodi.
Svaki rizik može da se otrgne kontroli i da
postane kriza. Ipak većina neće eskalirati
ako se pravilno tretira. U cilju strategijskog
predviđanja u uslovima kriznog poslovanja
organizacije valja postaviti prava pitanja i
na njih dati odgovore kako bi se moglo na
efikasan način upravljati rizikom. Naredna
pitanja su neka od pitanja koja se postavljaju:
Takođe valja odrediti dimenzije i
svojstva događaja i njihovih međusobnih
odnosa. Praktično to bi značilo da
treba napraviti simulacioni model
sistema događaja. Drugi korak bi
bio detektovanje veza posmatranih
događaja budućnosti sa okruženjem
sa kojim razmenjuje uticaj. Budućnost
jednog posla ne može se posmatrati
odvojeno od celokupne poslovne
budućnosti sa kojom se nalazi u dodiru.
Treći korak je određivanje dinamike
aktiviranja događaja obuhvaćenih
modelom i ispitivanje posledica njihovog
−Šta je kriza? (Šta se tačno dogodilo?),
uzajamnog delovanja na dalji tok
−Postoji li više osnovnih problema?,
poslovne budućnosti. Menadžeri su ti
−Može li se situacija pogoršati?,
koji u procesu strategijskog odlučivanja
analiziraju nesigurno okruženje i donose
−Kakav je najlošiji mogući razvoj
odluke u skladu sa ograničenim izvorima.
situacije?,
Grupa autora, Jovan Todorović, Dragan
−Kako javnost doživljava nastalu krizu?,
Đuričin, Stevo Janjošević su dali definiciju
−Kada je najbolji momenat za
predviđanja u knjizi: „Strategijski
uspostavljanje komunikacije?,
menadžment“. „Predviđanje možemo
definisati kao istraživanje budućnosti,
−Koliki je uticaj krize na
s ciljem da se dođe do pouzdanih
preduzeće?(Korisnici usluga),
planskih pretpostavki, odnosno stavova
−Mogu li se uključiti saveznici?,
o relevantnosti i prirodi dejstva eksternih
−Ko je sve uključen u kriznu situaciju?,
i internih faktora na buduće poslovanje
−Može li se ovladati krizom?
preduzeća. Njegov značaj predominantno
je determinisan potrebom povećanja
Prvi korak u upravljanju rizikom jeste
stepena izvesnosti realizacije planskih
fokusiranje na okruženje u kojem se
odluka. Prethodna definicija predviđanja
posluje. To podrazumeva poznavanje
ukazuje na nekoliko njegovih bitnih
krucijalnih elemenata koji podržavaju
karakteristika:Prvo, podrazumeva
ili ograničavaju upravljanje rizikom. Od
istraživački napor, što znači da treba
važnosti za procenu rizika je saradnja
da uvažava naučno fundirane metode
sa vladom i stejkholderima. Ključno
istraživanja.Drugo, bavi se budućnošću
je odrediti tim koji će rukovoditi svim
u smislu otkrivanja šansi, odnosno
aktivnostima u upravljanju rizikom.
ukazivanja na opasnosti koje se formiraju
Krajnji elemenat u prvom koraku je
u budućnosti.Treće, predviđanje vezuje
određivanje kriterijuma za ocenu rizika.
budućnost za poslovanje preduzeća s
Odluke se donose na osnovu toga koji
ciljem da se olakša proces donošenja
rizik je prihvatljiv i tolerantan a koji rizik
i realizacije planskih odluka.Četvrto,
je neprihvatljiv i koji iziskuje određeni
predviđanje podrazumeva zauzimanje
tretman. Odluke koje menadžeri koji
stava o anticipuranim tokovima
su zaduženi za upravljanje rizikom
budućih događaja, što znači da rezultati
donose se baziraju na različitim
predviđanja figuriraju kao ključne
operativnim, tehničko-tehnološkim,
premise planiranja. Peto, osnovni smisao
pravnim, socijalnim, humanim i drugim
predviđanja jeste da se minimiziraju
kriterijumima. U sledećem koraku
rizik i neizvesnost u poslovanju. Prema
obavlja se identifikacija rizika. Ukoliko se
tome, predviđanje figurira kao nužna
potencijalni rizik ne utvrdi dalje analize
prethodnica planiranja.“( Jovan Todorović,
će biti isključene. U koraku analize rizika
se uključuje procena identifikovanih rizika Dragan Đuričin, Stevo Janošević,
odnosno njihov uticaj na poslovanje. Ovde Strategijski menadžment, Institut za
se posmatraju učestalost rizika i posledice. tržišna istraživanja, Beograd, 1998., str.
163.)
Proces strategijskog predviđanja
Kada se govori o procesu strategijskog
predviđanja poslovne budućnosti, prvi
korak koji se čini jeste determinacija
sistema događaja koji čine poslovnu
budućnost. Pre svega treba odrediti cilj
predviđanja kao i događaje koji će se
predvideti i njihove međusobne odnose.
Prema profesoru Dušanu Ristiću,
„Strategijsko predviđanje se odnosi na
određivanje vremena, količine, kvaliteta
i načina uticaja određenih varijabli,
u sistemu međusobno povezanih i
međusobno uslovljenih varijabli, na
rezultat akcije kojom se želi postići
određeni cilj u budućnosti.
25
Vreme, količina,
kvalitet i način
delovanja određene
varijable mogu
se zvati događaj
te bi prema tome
događaj trebalo
shvatiti kao bilo koji
podskup skupa mogućih ishoda.“( Ristić
D., Strategijski menadžment, „CEKOM“books d.o.o., Novi Sad, 2008.)Poslovna
budućnost predstavlja niz događaja
od sadašnjeg trenutka do izvesnog
događaja koji će se desiti. Ti događaji su
povezani tako da utiču jedan na drugi
poštujući kašnjenje u prostiranju uticaja
kroz veze. Na osnovu toga može se reći
da se poslovna budućnost sastoji iz
velikog broja posledica ranijih, sadašnjih
i novih događaja u budućem vremenu.
Strategijsko predviđanje se razmatra
kada se menjaju uslovi okruženja u
kome se odvija budućnost. Postoje dva
osnovna pristupa predviđanju polaznih
događaja. Kod procesnog predviđanja
zadat je termin u budućnosti i potrebno
je predvideti odvijanje događaja iz skupa
razmatranih u tom terminu budućnosti.
Kod događajnog predviđanja neophodno
je predvideti termin u budućnosti u kome
će se desiti određeni događaj. Postoji još
jedna klasifikacija metoda predviđanja.
To su kvalitativne i kvantitiativne metode.
Kvantitativne metode koriste numeričke
informacije kao osnovu za predviđanje
dok kvalitativne metode koriste lično
mišljenje kao bazu za predviđanje. U
kvalitativne metode spadaju i ujedno se
najčešće i primenjuju: metodi ekspertnih
ocena (Delphi metoda, metoda scenarija),
metoda intervjua (mišljenje saradnika,
poslovnih partnera, kupaca i dobavljača),
analogija sa sličnim realizovanim
poslovnim poduhvatima, intuicija.
Kvantitativne metode predviđanja teraju
prognozera da bude numerički precizan
kod obuhvaćenih pretpostavki i važnih
činilaca koji utiču na predviđanje. Ukoliko
se važni faktori koji utiču na buduću
tražnju mogu kvantifikovati prognozer
nalazi da je kvantitativan model opravdan
i koristan. Ukoliko se značajni faktori
ne mogu kvantifikovati prognozer
tada može koristiti kvalitativan model
predviđanja. Kvantitativne medode
predviđanja se mogu podeliti na metode
vremenskih scenarija i na uzročne
metode. Metode vremenskih scenarija
zasnivaju predviđanje događaja na istoriji
događanja.
26
Metodama vremenskih scenarija iskazuje
se osnovna tendencija kretanja vrednosti
neke veličine a pritom se pretpostavlja
da će se tendencije ispoljene u prošlosti
nastaviti i u budućnosti. Ta osnovna
tendencija se naziva trend, a može se
prikazati krivom nekog reda. Ako se radi o
krivi prvog reda onda je reč o linearnom
trendu, a ako je u pitanju kriva drugog
reda ili pak višeg reda tada se radi o
krivolinijskom trendu. Menadžer ima na
raspolaganju skup akcija od kojih svaka
daje određene rezultate. Ti rezultati imaju
spektar pozitivnih i negativnih uticaja
na postavljene ciljeve biznisa. Menadžer
se nalazi u situaciji da na simulacionom
modelu proceni korisnost realizacije svake
od mogućih akcija, mereći koristi i štete
sa aspekta ostvarenja postavljenih ciljeva.
Menadžer zapravo treba da simulacijom
na modelu budućnosti sagleda: „ Šta će
biti ako realizuje odabranu upravljačku
akciju? Mera za ocenu valjanosti
upravljačke akcije uzima u obzir događaje
treće grupe koji se dobijaju kao posledica
dešavanja svih događaja obuhvaćenim
modelom.
Tako se može analizirati:
−Minimizacija troškova nabavke sirovina,
−Minimizacija troškova proizvodnje,
−Minimizacija troškova transporta,
−Optimalni trenutak zamene
transportnih sredstava,
−Minimizacija troškova rada energetskog
sistema,
−Optimalna dinamika proširenja
elektrosistema,
−Optimalno upravljanje brojem
zaposlenih,
−Optimalna dinamika proizvodnje,
−Biznis u uslovima ograničenih
finansijskih sredstava,
−Bizniz u uslovima ograničenog
skladišnog prostora,
−Finansijski aspekt vođenja biznisa,
−Problem alokacije investicionih
sredstava,
Rezultat ovakvog načina predviđanja
zavisi od poznavanja što većeg broja
činilaca koji imaju uticaja na poslovnu
budućnost, njihovih svojstva i načina
delovanja. Prirodno je zahtevati što veću
kompleksnost modela radi dobijanja
kvalitetnijih predviđanja. Izgled modela
pre svega zavisi od njegovog kreatora.
Modeliranjem budućnosti pokušava se
svođenje beskonačnosti na konačnost.
Svaki model bi bilo poželjno smatrati
kao hipotezu dok se proveravanjem ne
potvrde u stvarnosti informacije koje daje.
Ukoliko dati model ne pruža podatke o
događajima koji će se desiti u stvarnosti,
treba ga ostaviti.
Ipak, izrada i pretresanje modela ma
koliko ovaj bio nesavršen nisu uzaludni
izdaci. Oni primoravaju čoveka da
razmišlja o čitavom nizu situacija od kojih
možda neće ni jedna tačno da se desi ali
koje će služiti kao orijentiri koji će olakšati
u datom trenutku tačnosti i brzinu odluka.
Strategijsko predviđanje u
funkciji vremena
Kako proces strategijskog predviđanja
predstavlja proces koji se odvija u
određenom vremenskom intervalu valja
istaći dužinu vremena koja se zahvata
predviđanjem i koja se zove vremenski
horizont. Ako je vremenski horizont od
jedne godine, on se može posmatrati kao
jedan vremenski period od jedne godine
ili od 12 vremenskih perioda od po jednog
meseca ili 365 vremenskih perioda od
po jednog dana. Statističko okruženje
odlučivanja je ono u kome postoji samo
jedan vremenski period koji se posmatra
nezavisno od budućih vremenskih
perioda. Vremenski horizont je veličina
vremenskog intervala u kome se mogu
predvideti kretanja određenih privrednih
pojava koje bitno utiču na poslovanje
jedne organizacije. On je određen i
pojavom da se mogućnost predviđanja
smanjuje što se više ide u budućnost,
a isto se tako smanjuje mogućnost
korišćenja prošlim iskustvom što se ide
dalje u prošlost.
U uslovima sve češćih, dinamičkih
promena, interval predviđanja je teže
precizno utvrditi. Uobičajena je podela na
kratkoročno predviđanje, srednjeročno
predviđanje i dugoročno predviđanje.
Kratkoročno predviđanje obuhvata period
do godine dana, srednjeročno predviđanje
obuhvata period od 1 do 6 godina, dok
dugoročno predviđanje obuhvata period
preko 5 godina. Kratkoročno predviđanje
obuhvata identifikovanje, anticipiranje,
dimenzioniranje uticaja na poslovanje
organizacije faktora koji se regularno
pojavljuju u toku godine i dimenzioniranje
uticaja faktora koji će sticajem određenih
okolnosti u tom intervalu nastupiti.
Kratkoročno predviđanje predstavlja
osnovu za pripremu kratkoročnih odnosno
operativnih planova. Kod srednjeročnog
predviđanja srednjeročni planovi
moraju se koncipirati na takav način da
u svakoj godini njihovog ostvarivanja
postoji najbolja korespondencija između
poslovnih šansi koje stvara dinamizam
faktora okruženja i narastanja internih
mogućnosti organizacije. Važno je da se
predviđanje kretanja eksternih i internih
faktora obavlja po godinama, a ne samo
za poslednju godinu planskog horizonta.
Dugoročno predviđanje obuhvata period
dovoljno dug da se uvide i realizuju
konsekvence najradikalnijih planskih
odluka.
FAMtime
Ovakva vrsta predviđanja donosi visok
stepen neizvesnosti, pošto se odnosi
na najduži vremenski interval i najširi
prostorni horizont.
Zaključak
U ovom radu
ukazano je na
pitanje strategijskog
Krizni točak kao jedan od alata u predviđanja u
uslovima kriznog
strategijskom predviđanju
poslovanja
Neke organizacije se za krizne situacije
organizacije. Prikazan
spremaju tako što o njima razmišljaju
je značaj predviđanja
nasumično. Ovakav način razmišljanja
sa posebnim osvrtom
bi mogao da bude podesan pošto je
na predviđanje
uglavnom slučaj da menadžeri budu
kriznog poslovanja i
zaokupljeni konvencionalnim kriznim
uspešnosti aktivnosti
planiranjem tako da i ne mogu da
organizacije na
zamisle neuobičajene opasnosti ili su pak eliminisanju simptoma
u stanju da ih analiziraju na uobičajen
kriznog poslovanja na
način. Abnormalne krize su moglo bi
dugi i na kratki rok.
se reći preplavile devedesete godine
Osnova efikasnog
prošlog veka što je uslovilo pojavljivanje
upravljanja u uslovima
određenih alata za prevazilaženje kriza.
kriznog poslovanja
Ovo je zapravo veoma teško jer ljudi teško leži u poštovanju niza principa koji se
mogu da zamisle da bi neko hteo da na
mogu primenjivati pre, tokom i nakon bilo
bilo koji način uništi njihovu organizaciju
kakve vanredne situacije. U ovom radu
i rad čak i kad to podrazumeva ljudske
došlo se do zaključka da je od izuzetnog
žrtve. Atak na Svetski trgovinski centar
značaja, a u uslovima kriznog poslovanja,
primorao je mnogobrojne kompanije
upravo suočiti se sa spoznajom da
da misle o nezamislivom, da podstaknu
je kriza eminentna i pokušati i pre
svoje zaposlene da prošire svoj vidokrug
nastajanja iste preduzeti sve preventivne
kada su u pitanju krize. Ovde se radi o
mere, koliko god je to moguće i izbeći
pravljenju i realizovanju procesa učenja
nastajanje entropije i izbeći uronjavanje
koje kod menadžera uspostavlja mentalne u neizvesnost koja je osnovni uzročnik
kapacitete, samopouzdanje i fleksibilnost propadanja i slabog snalaženja mnogih
u susretu sa neopisivo jakim krizama.
organizacija. Dakle predvideti sve moguće
„Pažljivo korišćenje tehnike sličajnog
krize koje bi mogle zadesiti organizaciju i
izbora, menja njihova referentna stajališta na osnovu predviđanja suočiti organizaciju
i izvlači ih iz mentalnog bunkera. Model
i zaposlene sa mogućim ishodima.
slučajnog izbora može predstavljati
Razmatranjem iz različite literature došlo
osnovu za racionalnu budžetsku
se do saznanja da ipak postoje određene
strategiju. Svake godine organizacije
tehnike i metode koje se koriste u svrhu
koje su mudre usmeravaju svoju pažnju
strategijskog predviđanja u uslovima
i resurse na nekoliko svojih slučajno
kriznog poslovanja organizacije. Neke od
odabranih lokacija kao što na primer
njih su manje neke su više uspešne ali
aviokompanije detaljno pregledaju
svakako su od velike koristi menadžerima
nekoliko slučajno odabranih putnika na
koji vode organizaciju. Upotrebom ovih
letu. Ovo smanjuje verovatnoću izvesnog metoda i tehnika, koje su prethodno
ataka na organizaciju i polako podiže
objašnjene, jedna organizacija može
svaku složenu organizaciju kao celinu
predvideti buduća moguća dešavanja
na viši nivo krizne pripremljenosti. U tu
koja mogu zadesiti organizaciju i
svrhu se često koristi veliki krizni točak
pripremiti organizaaciju za eventualnu
na kome je grupisano sedam normalnih,
krizu koja joj se sprema. Shodno tome,
abnormalnih kriza i prirodnih akcidenata. ključni faktori uspeha preduzeća postaju
Menadžeri zavrte krizni točak i tamo gde
sposobnost i brzina prilagođavanja,
se zaustavi ili gde ubodu čiodom dok
pri čemu su strateške i organizacione
se točak okreće počinju da diskutuju
promene neophodne da bi preduzeće
o mogućim i nemogućim vrstama te
racionalno reagovalo napromenljivo
slučajno određene vrsta kriza koje bi
okruženje. Naime, u promenljivom
mogle zadesiti njihovu organizaciju.“( Ž.
okruženju, da bi opstala, preduzeća se
Kešetović, Krizni menadžment, Fakultet
i sama moraju neprestano menjati i
bezbednosti, Službeni glasnik, Beograd ,
razvijati. Opstanak i razvoj podrazumevaju
2008., str. 113.)
ulaganje napora u reevaluaciju i ponovnu
afirmaciju konkurentnih prednosti
Sledeća slika predstavlja skicu kriznog
preduzeća i njihovih pozicija na tržištu.
točka koji se koristi kao tehnika u
Upravljanje promenama zahteva od
strategijskom predviđanju . Posmatraju se zaposlenih u organizaciji da usvoje nova
nekoliko vrsta kriza i ovaj točak predstavlja znanja, prikupe više informacija, izađu
neku vrstu ruskog ruleta.
na kraj s novim zadacima, poboljšaju
svoje veštine, te često menjaju svoje
radne navike, vrednosti i stavove.
Mart / April 2014
Ovo uključuje promene u ljudima
– kod uprave i zaposlenih, njihovih
sposobnosti, motivacije, ponašanja
i delotvornosti na radu. Isto tako
uključuje i promene u organizacionoj
kulturi – promene vrednosti, ustaljenih
običaja, informacionih odnosa, uticaja,
stila upravljanja. Kako je to čitav proces
korenitih promena - ne odvija se sam
po sebi: potrebno je i učenje, i vreme,
napor, upornost, sposobnost, odanost
i predanost poslu koji se obavlja.
Naime, potrebno je sagledati okruženje
organizacije, njene resurse i utvrditi
kompatibilnost strategije sa aktuelnom
poslovnom situacijom. Pri formulisanju
strategija u procesu strategijskog
predviđanja moraju se uvažavati tekući
i budući trendovi, njihovi pravci i
intenziteti. Transformacione
procese treba razumeti kao upravljanje
organizacijom u dinamičnim uslovima
privređivanja, gde se na bazi šansi i
opasnosti kao i jakih i slabih strana
preduzeća formulišu strategije, a na
bazi njih preduzimaju strategijske akcije
koje će voditi ka očuvanju vitalnosti
preduzeća. Moguć je čitav spektar
strategijskih intervencija koje mogu
uključivati promene poslovnog portfolia,
intervencije u tehnologiji, menadžmentu,
strukturi aktive i sl.Proces strategijskog
predviđanja u uslovima kriznog poslovanja
organizacije se može definisati kao
odgovarajući način reagovanja na zbivanja
u okruženju. Upravo zbog toga uticaj na
strukturu preduzeća dolazi iz sredine. Da
bi se ostvarili ciljevi preduzeća u datom
okruženju važno je tražiti načine njihovog
ostvarenja odnosno strategije. Nove, ili
značajnije modifikovane strategijevrše
pritisak na postojeću organizacionu
strukturu, na šta ona mora da reaguje.
Ukoliko do toga ne dođe javiće se
neefikasnost u poslovanju.
Milanka Tucakov
27
Dodela diploma
27. Januar 2014.
POJEDI TU ŽABU, BRIAN TRACY
Svakodnevno se suočavamo sa nedostatko
m vremena, lošom
organizacijom, nepoštovanje
m rokova. Da bismo unapredili
sebe,
poboljšali sopstvenu produktivnost
, postali efikasniji i efektivniji, kako
na poslovnom planu tako
i na ličnom, svakako je
preporuka da se pročita
ova knjiga i da se primene
strategije koje su u njoj
opisane.
Sebe smatra sintetizatorom informacija
i električnim čitaocem. Puno vremena
provodi čitajući bezbroj novina, knjiga,
časopisa, pohađa razne seminare koji ga
interesuju. Takođe informacije koje dobije
iz medija dodaje bazi svog već stečenog
znanja. On vrlo uspešno kombinuje ideje
stečene iz ličnog iskustva sa idejama i
informacijama koje su produkt tuđeg
iskustva.
O autoru knjige…
Autor knjige “Pojedi tu zabu” je Brajan
Trejsi, profesionalni govornik, instruktor,
konsultant i predsednik kompanije koja sa
bavi edukacijom i konsaltingom, sa bazom
u Solona Biču u Kaliforniji. On je takođe
i milioner koji je to postao isključivo
radom i trudom . Posle napuštanja skole
i rada napornih fizičkih poslova Brajan u
dvadeset i nekoj godini postaje prodavac
da bi se ubrzo radom i upornošću probio
do mesta direktora operative u kompaniji
vrednoj 265 miliona dolara. U trideset i
nekoj godini upisao se na Univerzitet u
Alberti i diplomirao ekonomiju a kasnije je
magistrirao menadžment na univerzitetu
Kolumbija Pacifik. Radio je u 22 različite
kompanije i industrije. Od 1981. godine
širom zemlje drži predavanja na kojima
obučava druge ljude kako da primene
njegova načela uspeha. Brajanove knjige
su kao i audio programi i video seminari
prevedeni na 20 jezika i koriste se u 38
zemalja. On smatra da svaka prosečna
osoba može da napreduje ako koristi
tehnike i strategije uspešnih ljudi. Brajan
je svoje ideje podelio sa više od 2 miliona
ljudi u 23 zemlje. On živi u skladu sa
principima iz ove knjige a druge ljude koji
se osećaju poraženim i u zaostatku dovodi
do osećaja napretka i uspeha.
30
Brajan je napisao više od
10 bestselera: Maximum
Achievement- Maksimalno
dostignuće, Advanced Selling
Strategies- Napredne
strategije prodaje, 100
Absolutely Unbreakable
Laws of Business
Success - 100 apsolutno
nezaobilaznih zakona
uspeha u biznisu.
Oženjen je, ima četvoro
dece, živi u San Dijegu.
Putuje i drži više od 100
govora godišnje i ima
poslovne operacije u 17
zemalja. Brajan se smatra
jednim od vodećih svetskih
autoriteta u oblasti uspeha i
dostignuća.
Ovde je reč o jednom autoru punom
života, iskustva i ideja. Ovaj autor se
upoznao sa radovima Pitera Drakera,
gurua menadžmenta, Aleksa Mekenzija
, Alana Lejkina i mnogih drugih. I sam
je proučavao upravljanje vremenom.
Pročitao je stotine knjiga i hiljade članaka
o ličnoj produktivnosti i sposobnosti.
Može se reći da je knjiga Pojedi tu žabu
rezultat svega toga. Knjiga je napisana da
bi pokazala put boljeg i bržeg napretka u
karijeri. Preporučuje koncentrisanost na
najvažniji zadatak i obavljanje izadatka
onako kako valja. To bi bili srce i duša ove
knjige. U vezu sa menadžmentom knjigu
dovode strategije za koje autor predlaže
da se koriste radi bržeg i kvalitetnijeg
obavljanja nekog zadatka. Menadžment
kao nauka i veština svakako koristi
Brajanove tehnike za efikasnije rešavanje
određenog zadatka.
Knjiga je nastala kao odgovor na pitanje
koje je autor postavio sebi radeći prvo
dugi niz godina fizičke poslove a potom
kao trgovački putnik: Zašto drugima
ide bolje nego meni? Potom se obratio
uspešnim trgovačkim putnicima zatraživši
savet i oni su mu pomogli. Kada je uradio
kako su mu rekli njegova prodaja je
porasla.
Na kraju je postao toliko
uspešan da je bio unapređen u direktora
prodaje.
U periodu neuspeha Brajan se osećao
manje vrednim i neuspešnim. Smatrao
je da su ljudi kojima ide bolje nego
njemu bolji od njega. Onda je shvatio
da to zapravo i ne mora da bude tačno.
Međutm, istina je da uspešniji ljudi rade
stvari na drugačiji način ali i da koriste
postupke i metode koje mogu svi da
koriste. Pre svega vreme uspešni ljudi
koriste mnogo bolje od prosečnih osoba.
U knjizi su prikazane metode, tehnike
i strategije koje su veoma praktične ,
oprobane i brže, a koje se koriste radi
bržeg napredovanja u karijeri. Knjiga
sadrži dvadeset I jedno poglavlje a svako
je zapravo jedna tehnika , metoda koja je
fokusirana na povećanje ukupnog nivoa
produktivnosti, učinka i proizvodnje.
Svako poglavlje ima svoj jedinstveni
naslov koji je ukrašen izrekom. Svaka
od ovih tehnika je bitna i sama po sebi
celovita. Svaka strategija ima svoje polje
delovanja što znači da jedna može da
bude produktivna u jednoj situaciji a
druga u nekoj drugoj situaciji. Autor nam
u ovoj knjizi nudi “ švedski sto” strategija
kojima se možemo poslužiti kako na
poslovnom planu tako i ličnom.
Šta zapravo predstavlja pojam `žaba`?
I zašto pojesti žabu? U ovoj knjizi žaba
predstavlja naš najveći i najteži zadatak,
onaj za koji postoji najveća verovatnoća
da ćemo ga odugovlačiti . Žaba je zadatak
prioriteta. Brajan vrlo plastično prikazuje
zadatke od prioriteta kao žabe koje
moramo odmah izvršiti tj pojesti ih, jer
je ključ ostvarivanja visokih rezultata
poslovanja i produktivnosti upravo
sticanje navike da se svakog jutra latimo
izvršenja najvažnije obaveze koju imamo.
Uspešni i produktivni ljudi su upravo oni
koji rade svoje glavne zadatke i koji sebe
disciplinuju da rade koncentrisano sve dok
ih ne urade. Na taj način po obavljanju
važnih zadataka osećaćemo zadovoljstvo,
samopouzdanje će nam biti na višem
nivou.
Postavite sto
Prva tehnika koju Brian Tracy predlaže
nosi naslov` Postavite sto`. Ovde ističe
“jasnoću“ kao magičnu formulu za bolju
produktivnost. Smatra da ljudi koji imaju
unapred jasno postavljene ciljeve postižu
bolje ciljeve od onih koji nemaju jasno
definisane ciljeve.
FAMtime
Zato je predlog da se prvo bude jasan
u svojim željama pa potom da se sve
to napiše na papir, jer nezapisani ciljevi
dovode do konfuzije. Kao treći korak
trebalo bi odrediti rok za ostvarenje nekog
cilja. Na taj način cilj biva hitan i neće
doći do odugovlačenja. Sledeći korak je
pravljenje spiska svih zaduženja kojima
dolazimo do svog cilja nakon čega spisak
treba preraditi u plan ali po prioritetu i
redosledu. Šesti korak jeste i najvažniji,
a to je delanje. Bolje imati prosečan plan
koji ćemo realizovati nego briljantan plan
koji nećemo uopšte uraditi. Za kraj kao
sedmi korak ideja je da se svakog dana
uradi nešto što će nas pomeriti u pravcu
našeg cilja. Brajan ističe da bi trebalo ići
napred i da se ne bi trebalo zaustavljati.
Trebalo bi posedovati odlučnost i
disciplinovanost koji nas mogu učiniti
jednim od najproduktivnijih i najuspešnijih
ljudi.
Sticaće se bolja spoznaja koja će
omogućavati još brži rad. Oseća se bolja
kontrola nad sopstvenim životom.
Unapred isplanirajte svaki dan
Stalno vežbajte metod ABCD
Ideja drugog poglavlja je ujedno i naslov
poglavlja a to je ` Unapred isplanirajte
svaki dan`. Ono što je bitno za progres
čoveka jeste to da svaki minut proveden u
planiranju uštedi čak deset minuta rada.
Brajan predlaže formulu za planiranje
koje rezultira uspešnijom produktivnošću.
Ta formula je šest`P` a glasi- `Pravilno
Prethodno Planiranje Proizvodi Povećanu
Produktivnost. Naime potrebne su nam
liste - glavna lista u koju nabacujemo
razne ideje koje nam padnu na pamet koje
kasnije sortiramo, mesečna lista koja može
da sadrži stavke iz glavne liste i nju bi
trebalo sastaviti krajem meseca, nedeljna
lista na kojoj planiramo celu nedelju
unapred i konačno dnevna lista kao zbir
konkretnih aktivnosti narednog dana.
`Stalno vezbajte metod ABCD` je naslov
petog poglavlja. U ovom delu predlaže se
da pre nego što napravimo listu zadataka
odredimo zadatke od prioriteta. Valja
odrediti posao ili projekat koji zaslužuje
oznaku A1 i valja početi odmah sa
izvršenjem posla.
Autor naglašava da bi trebalo sebe
disciplinovati da ne radimo ništa drugo
dok posao od prioriteta ne bude gotov.
Pridržavajući se ovog metoda stiče se
navika da uvek odredimo svoje prioritete i
na taj način se osigurava budućnost.
Obavljajući stavku po stavku postaje se
sve efikasniji i snažniji.
Mart / April 2014
Uvek primenjujte pravilo 80/ 20
Naziv trećeg poglavlja je `Uvek
primenjujte pravilo 80/20` . U ovom
poglavlju radi se o tome da dvadeset
odsto naših aktivnosti biva odgovorno
za 80 odsto naših rezultata. Stoga
autor knjige sugeriše da bi trebalo biti
koncentrisan na napore vezane za tih 20
odsto.
Razmotrite posledice
Četvrto poglavlje nosi naziv `Razmotrite
posledice`. Ovde se ističe da upravo
naši najbitniji zadaci jesu oni koji imaju
najozbiljnije posledice, bilo da su one
negativne ili pozitivne, na neki posao ili
na naš život. Ključno je da se pre svega
usredsredimo na najbitnije zadatke.
Usredsredite se na oblasti ključnih
rezultata
Šesto poglavlje, nosi naziv `Usredsredite
se na oblasti ključnih rezultata`.
Norman Vinsent Pil je rekao: “Kad
se usredsrede sve fizičke i mentalne
sposobnosti, moć osobe da reši problem
višestruko se uvećava”. U ovom poglavlju
kao strategiju za dobro obavljanje poslova
autor daje ideju da identifikujemo i
odredimo one rezultate koje apsolutno
moramo da postignemo.
Pokoravajte se zakonima nametnute
efikasnosti
Sedmo poglavlje ima naslov “Pokoravajte
se zakonima nametnute efikasnosti”.
Opšte je poznato da nikada nemamo
vremena za sve. Ipak ima se vremena za
one najvažnije stvari. Brajan Trejsi ističe
da bi trebalo pažljivo razlučiti prioritete
od manje važnih stvari ili zadataka. Takođe
smatra da sedenje u tišini i razmišljanje
doprinosi boljoj stabilnosti čoveka.
Temeljno se pripremite pre no što
počnete
Osmo poglavlje je jedna od najvažnijih
metoda u ovoj knjizi, odnosi se na
planiranje.
Naziv poglavlja je “Temeljno se pripremite
pre no što počnete”. Trebalo bi se osvrnuti
oko sebe, pogledati naše radno okruženje,
radni sto ili kancelariju. Što je radno
okruženje čistije, urednije, osećaćemo
se pozitivnije, vedrije, produktivnije.
Potrebno je što pre raščistiti svoj
radni prostor kako bismo osetili da
smo produktivni, efikasni, spremni da
počnemo sa radom.
Uradite domaći
“Uradite domaći” je naslov devetog
poglavlja. Brajan utvrđuje pravilo da je
neprestano učenje minimalan zahtev za
uspeh u svim oblastima.
31
Autor kaže da nas ne sme unazaditi
slabost ili nedostatak sposobnosti u bilo
kojoj oblasti.
U biznisu se sve moze naučiti. Potrebno
je redovno čitati dostupnu literaturu iz
svoje oblasti, pohađati sve seminare i
kurseve koji su nam dostupni, od važnosti
je takođe slušati audio programe u kolima.
Što više naučimo i saznamo osećaćemo se
samopouzdanije i motivisanije.
Angažujte svoje posebne talente
Svako bi trebalo da vodi računa o onome
šta misli. Trebalo bi govoriti o stvarima
koje želimo a ne o onima koje ne želimo.
Veoma je bitno da um ostane pozitivan,
trebalo bi prihvatiti punu odgovornost za
sebe i za sve što nam se dešava.
Brajan ovde podvlači da je važno
organizovati svoj dan tako da u njega
uklopimo veće segmente vremena
tokom kojih ćemo se posvećivati svojim
najvažnijim zadacima. Trebalo bi raditi
postojano i kontinuirano bez ometanja i
prekidanja. Ono što je najvažnije od svega
jeste to da bi trebalo unapred isplanirati i
pripremiti svoje vreme.
Ne bi trebalo kritikovati ili kriviti druge
za bilo šta. Trebalo bi odlučiti da se
napreduje, umesto stalnog traženja
izgovora. Osnovna stvar jeste usmeravanje Razvijte osećaj za hitnost
energije i misli na budućnost radi
Dvadeseto poglavlje nosi naslov: “Razvijte
unapređenja života.
osećaj za hitnost”.
Praktikujte kreativno odugovlačenje
Bitno je steći naviku da se brzo
Kao što sam naslov kaže trebalo bi
odrediti šta je ono u čemu smo zaista
dobri ili ono u čemu bismo mogli da
Brajan je šesnaesto poglavlje nazvao:
budemo izuzetno dobri. Kada to odredimo “Praktikujte kreativno odugovlačenje”.
trebalo bi dati sve od sebe i maksimalno
Ovaj metod nam kazuje na to da bi u
obaviti te veoma konkretne zadatke.
obavljaju ključni zadaci. Sebe bi trebalo
disciplinovati da se radi valjano i brzo.
Identifikujte svoja ključna ograničenja
Ovo poglavlje nosi naziv “Identifikujte
svoja ključna ograničenja”. Bitno je
uvideti koja su uska grla ili kritične tačke
, unutrašnje ili spoljašnje koje određuju
brzinu kojom se ostvaruju najvažniji
zadaci, a potom raditi na njihovom
ublažavanju.
Jedno po jedno bure
“Jedno po jedno bure” je metod
obavljanja poslova po fazama.
Ako i najteže poslove obavljamo po
različitim fazama možemo ih vrlo lako i
uspešno obaviti. Vrlo motivišuću misao
podario nam je Semjuel Majls: “Osobe
relativno umerenih sposobnosti postići
će mnogo ako se u celosti i neumorno
posvećuju jednoj po jednoj stvari”.
Pritisnite sebe
“Pritisnite sebe” je odličan metod po kom
bi trebalo da odredimo razumne rokove za
svaku aktivnost. Kad odredimo razumne
rokove trebalo bi da ih se držimo i čak
da pokušamo da ih prestignemo. Ovu
ideju mozemo ilustrovati - zamislite da
morate da otputujete na mesec dana I da
radite kao da sve svoje poslove morate da
završite pre nego što krenete na put.
Povećajte do maksimuma svoju snagu
“Povećajte do maksimuma svoju snagu”
je ideja četrnaestog poglavlja. Svako od
nas bi trebalo da proceni periode u toku
dana u kojima su naša mentalna i fizička
energija najveće, najjače i u skladu sa tim
trebalo bi da obavljamo naše najvažnije
i najzahtevnije zadatke. Svakako se
valja dosta odmarati jer samo odmorni
možemo dati maksimum pri obavljanju
određenog zadatka.
Motivišite sebe na akciju
slučaju nemogućnosti postizanja svih
zadataka trebalo odložiti one koji su
manje važni jer se na taj način dobija
dovoljno vremena za izvršavanje zadataka
koji su zaista od važnosti.
Prvo odradite najteži zadatak
“Prvo odradite najteži zadatak” je korisna
strategija koja se koristi radi poboljšane
produktivnosti u poslu. Može se reći da je
ova strategija i najvažnija i kao takva nudi
rešenje problema tako što ćemo svaki dan
upravo odraditi prvo najteži zadatak .
Ser Tomas Fauel Bakston nam poručuje:
“Što duže živim, sve sam sigurniji da velika
razlika među ljudima, među nejakima i
moćnima, među velikima i beznačajnima,
leži u energiji, nepobedivoj rešenosti, u
donesenoj odluci posle koje se ide na sve
ili ništa.”
Iseckajte zadatak na parčiće
Brian kao izuzetan metod predlaže:
“Iseckajte zadatak na parčiće”. Sve
složenije i obimnije zadatke treba razložiti
na manje delove i zatim uraditi jedan od
tih delova kako bismo započeli poces.
“Motivisite sebe na akciju” je veoma bitna
Stvorite velike segmente vremena
strategija kojom se nama sugeriše da je
pre svega važno kontrolisati svoje misli.
“Stvorite velike segmente vremena”.
32
Koncentrišite se na svaki zadatak
“Koncentrišite se na svaki zadatak” je
metod jasnog određivanja prioriteta.
Latiti se najvažnijeg zadatka, raditi
bez zaustavljanja sve dok posao ne
bude završen je ključ visokog učinka i
maksimalne lične produktivnosti.
Ove principe valja primenjivati svakoga
dana sve dok ne postanu naša druga
priroda.
Sa ovim navikama upravljanja sobom
kao stalnim delom našeg karaktera naša
budućnost neće imati granica.
Autor knjige je tokom svoje karijere
spoznao jednostavnu istinu. To je i opisao
u ovoj knjizi. Naime ključ velikih uspeha,
dostignuća, ugleda , položaja i sreće u
životu jeste sposobnost da se odlučno
fokusirate na najvažniji zadatak i da se
on obavi kako valja. Delanje je za Brajana
ključ uspeha. Svako poglavlje je načelo
koga bi se trebalo pridržavati, ono je
delotvorno i što pre se počne primenjivati
brže će se doći do željenog cilja a to
je napredak u karijeri. Kada se najteži
zadatak uradi, tj kada “pojedete tu žabu
“ neće biti granica u uspehu u daljem
životu.
Milanka Tucakov
FAMtime
Sa dodele diploma
Kako se moj posao zove u ženskom rodu?
Ipak, prema njegovim rečima, ne treba
tvrdoglavo insistirati na feminizaciji
imenica i onda kada za time ne postoji
prava potreba, pa tako imenicu sudija,
koja je gramatičkog ženskog roda, ne
treba menjati “jureći za ženstvenijim
izrazom” kakav je, recimo, sutkinja. Direktorka Beogradskog centra za
bezbednosnu politiku Sonja Stojanović
objasnila je na kakve sve predrasude
Međunarodnog dana žena, večeras
nailaze žene u bezbednosnom sektoru,
je održana debata o lingvističkim
konstatujući da uvođenje reči kao što je
vojnikinja često ne odobravaju ni žene
aspektima rodne ravnopravnosti,
zaposlene u sistemu bezbednosti jer su
na kojoj je polemisano o tome da li
Šef delegacije EU u Srbiji Majkl Devenport socijalizovane u drugačijem sistemu. za označavanje zanimanja koja su u
je, ističući da mu srpski nije maternji
“Imena jesu forma, ali navika koja ide uz
jezik,
te
zbog
toga
ne
može
da
bude
to ime menja razmisljanje i ponašanje.
prošlosti bila ekskluzivno muška, a
sudija u ovom pitanju, rekao da je u
To je tema koja pomaže da se promeni
danas ih obavljaju i žene, treba koristiti engleskom situacija unekoliko drugačija
koncept bezbednosti, jer nisu samo mačo
jer
radi
se
o
jeziku
sa
bitno
drugačijom
Srbi ti koji mogu i treba da nas brane”,
imenice ženskog roda.
tvorbom reči. Trend u engleskom je, kako rekla je Stojanović. Na debati koju su organizovali Delegacija
je objasnio, da se sve manje koriste izrazi
Lingvistički aspekti ravnopravnosti žena u
EU u Srbiji i institucija Poverenika za
za ženske profesije, kao što je glumica,
društvu i polemike na tu temu, međutim,
zaštitu ravnopravnosti na temu “Vojnik/
iako su oni desetinama godina bili
kako su složili učesnici diskusije, ne
vojnikinja, sudija/sutkinja... Kako se moj uobičajeni, jer postoji nastojanje da se
smeju da zamagle činjenicu da se žene u
posao zove u ženskom rodu”,ocenjeno
izbegna polna diferencijacija. Srbiji, što dokazuju statistike, suočavaju
je da je jezik često samo odraz
“Ne
znam
da
li
je
jezik
prepreka,
ali
čini
mi
sa nepoštovanjem principa jednakih
diskriminatorskog vrednosnog sistema i
se
da
je
najveći
problem
način
mišljenja,
mogućnosti koji su garantovani Ustavom. da ne postoje lingvističke prepreke da za
koji
se
ponekad
reflektuje
i
u
jeziku”,
oznaku zanimanja budu korišćene imenice
Državna sekretarka u Ministarstvu kulture
kazao je Devenport. ženskog roda. Gordana Predić osvrnula se na tradiciju
U okviru obeležavanja 8. marta,
Lingvista Vlado Đukanović je, na veoma
posećenoj tribini u Domu omladine
Beograda, rekao da u srpskom jeziku
postoje sredstva koja omogućuju da, kada
se nešto kaže u muškom rodu, to može
da bude izrečeno i u ženskom rodu, i da
u ovoj stvari jezik ne postavlja prepreke,
već prepreke postavljaju ljudi. “Kada bude polovina žena takstista, biće
sasvim prirodno da se kaže taksistkinja”,
rekao je Đukanović, ističući da ta reč ne
narušava jezičku normu, već naprosto nije
ušla u naviku. “Kada izgovorite advokatica, ima onih
koji kažu da je ta reč označavala suprugu
advokata. Jeste, ali početkom 20. veka,
međutim, sada je početak 21. veka i
imamo više od 30 odsto žena advokata
i slutim da ćemo ih uskoro imati više od
pola”, rekao je Đukanović. Mart / April 2014
Poverenica za zastitu ravnopravnosti
Nevena Petrusić istakla je da je u
naprednim demokratskim državama,
kakva je na primer Austrija, upotreba
muškog roda kao rodno neutralnog vid
dikriminacije i da se na takvu praksu
može žaliti ombudsmanu. U raspravi
je bilo i dosonantnih tonova, pa je
tako novinarka Olja Bećković rekla da
ne slavi 8. mart, i da ne oseća problem
neravnopravnosti žena jer u novinarstvu
su, kako je ocenila, žene dominantne. “Meni je govoriti psihološkinja i sutkinja
skandal i kad bi B92 to uveo kao obavezu
tražila bih da se to ne odnosi na mene i ne
znam čemu sve to služi”, rekla je Bećković,
i dodala da, ukoliko bi išla u lov, svakako
ne bi želela da o njoj govore kao lovkinji. “Ja hoću da budem lovac, a ne lovkinja”,
rekla je Bećković.
društvene neravnopravnosti žena u Srbiji,
ali i napomenula da se ne radi o samo
nacionalnom ili regionalnom problemu,
jer žene su, na primer, u Jugoslaviji dobile
pravo glasa 1946. godine, dok su žene u
Švajcarskoj to pravo stekle tek 1974. Ona je, kao ilustraciju činjenice da žene
i dalje u praksi nemaju ista prava kao
muškarci, navela činjenicu da već više od
decenije devojke čine većinu studenata
na univerzitetima u Srbiji, ali da imaju
dvostruko manju šansu da se zaposle. U Domu omladine Beograda sutra će, na
Međunarodni dan žena, biti održana i
predizborna konvencija “Glasam za žene”,
na kojoj će govoriti predstavnice stranaka
koje nastupaju na predstojećim izborima.
Preuzeto sa sajta B92
IZVOR: TANJUG
33
POLOŽAJ ŽENE U 21. VEKU
Za savremenu ženu
postoji mnoštvo iskušenja
i prepreka njenoj slobodi,
emancipaciji i afirmaciji
u društvu. Žena se
nalazi u protivrečnoj i
paradoksalnoj situaciji,
na jednoj strani se stalno
potvrđuje njena uloga
kao stuba porodičnog i
društvenog života, a na drugoj
strani postoje brojni pokušaji da
se žena potisne iz glavnih tokova
društvenog života i da se ospori njen
značaj, uloga i uticaj u društvu. Pošto su
ženi olakšali život mašinom za pranje
veša, Papa ju je proglasio najzaslužnijom
za žensku emancipaciju, dali ženama
pravo glasa, pustili ih da rade, ne samo u
kući i oko kuće, primili žene u parlamente,
olimpijske timove, i na sva ona mesta na
koja žena ranije pogledom, a ne nogom,
nije mogla da stupi, a ako je stupila nije
smela da liči na ženu već na zapovednicu
koncentracionog logora, zakonom
obezbedili da niko ne sme da ih tuče,
obezbedili sigurne kuće, taktički objasnili
da razvod nije sramota i da je život samo
jedan, stigosmo u 21. vek.
U ovom veku prosperiteta, što ljudske
vrste, što tehnologije, što gluposti na
globalnom nivou, izgleda da svi oni misle
da su se malo preračunali kada su žene
u pitanju, jer… Koja je danas uloga žene?
Ono što će većina pripadnica ženskog
pola danas tvrditi, jeste da žensko mora
da bude nezavisno, a sama ta nezavisnost
ogleda se u finansijskoj nezavisnosti (ili
nadmoći), do koje se, naravno, dolazi
kroz uspon u karijeri, što opet dovodi
do ,,nadjačavanja” među polovima. Bez
sumnje, žene su slobodne i kroz sam rad.
Čini se da danas svoju snagu koncetrišu
upravo na to područje. Ono što, na
izvestan način, predstavlja problem, jeste
ravnoteža između poslovnog i privatnog
života. Izbalansirati te dve oblasti, ženi 21.
veka, nije nimalo jednostavno. Bez obzira
na značajan napredak u emancipaciji
žena do koga je došlo u drugoj polovini
20. veka, ipak se može konstatovati da i
dalje ostaje dosta prostora gde ženama
predstoji naporan i dug put da se izbore
za ravnopravan status sa muškarcima.
One su i dalje potisnute iz glavnih
društvenih tokova u mnogim zemljama
savremenog sveta. Uzrok takvog stanja
je u neravnomernoj raspodeli moći
u društvu, a izvor velikim delom u
tradicionalnoj kulturi, patrijarhalnoj svesti
i ekonomskoj nerazvijenosti društva.
34
Podela na ,,ženske”
škole i fakultete već
usmerava žene na
nešto što je ,,lakše”,
manje priznato,
manja mogućnost
napretka u karijeri i
slabije plaćeni posao.U
razvijenom svetu
tržište je regulator svih
odnosa, uspeha i neuspeha,
čoveka, društvenih grupa i
celih društava. Žena je posebno
izložena delovanju tržišta kao
mehanizma koji je dodatno potiskuje
i ponižava. Počevši od tržišta rada gde
žena sve teže nalazi posao (a žena je sve
više na tržištu rada i one češće i lakše
Ekonomsko potiskivanje žene ogleda se u bivaju otpuštene sa posla) prinuđena da
prihvati poslove koje muškarci odbijaju
njenoj zavisnosti od muža i njegovih
ili poslove u kojima dolazi pod direktnu
primanja u slučajevim gde su žene
,,vlast” muškarca (često i u zoni sive
nezaposlene. Kod zaposlenih žena
ekonomije), do tržišta koje potpuno
često se dešva da su slabije plaćene od
degradira ženu i pretvara je u robu kao što
muškaraca za isti posao koji obavljaju.
je trgovina ženama (,,belim robljem”) u
Žene su često i rezervna radna snaga
cilju seksualne i svake druge eksploatacije.
jer čine većinu među nezaposlenima.
Neravnopravnost u nauci i kulturi daje još
U nerazvijenim zemljama žene su
jednu dimenziju ukupnom udaljavanju
podvrgnute višestrukoj eksploataciji
žena od glavnih društvenih tokova. Ako
(teški poslovi, dužina radnog vremena,
se pogledaju brojne nagrade koje se
slabo plaćen posao). Sve je češća pojava
dodeljuju u umetnosti i književnosti,
ponižavanja žena na radnom mestu,
zapaža se da ih retko dobijaju žene. Čak i
pritisci i zlostavljanje. Najbrutalnija je
Nobelova nagrada za književnost veoma
,,upotreba” žena od strane kompanija
retko je došla u ruke ženi piscu. Odavno
i agencija kao sredstva za sticanje
bogastva i profita (,,šou” biznis, reklamne je rasprostranjena lažna dilema i podela
na ,,žensku” i ,,mušku” književnost.
svrhe, manekenstvo, sport). Da li je
Sama ta podela govori mnogo o odnosu
uloga žene 21. veka da ,,objasni” sebi
prema ženi uopšte, a posebno prema ženi
da može da postigne koliko i muškarac,
piscu. Žena je često prototip nemorala i
čak i mnogo više – rodivši i izdržavajući
nepouzdanosti u filmovima i književnim
dete? Ili je uloga žene da dobije potpunu
delima. Tradicionalna kultura razvija mit
ravnopravnost sa muškarcima, ali ne
samo u pogledu prava, već i u pogledu ne o muškarcu kao heroju, spasitelju, mesiji,
pominjanja nekadašnjih prava? Ili je uloga vođi. Na planu igre kao sastavnog dela
žene upravo mogućnost da se vrati na ono kuture postoji podela na igre koje su
što je nekada bila? Zbog čega su muškarci ,,dopuštene” ženi i one koje nisu. Žena
se na drugoj strani kroz igru predstavlja
merilo ravnopravnosti? Sva ova pitanja
kao ,,predmet” za zabavu i razonodu. Na
su ekstremno ,,nestabilno” područje. Bili
,,žensku” igru se ne gleda kao na kreaciju,
su potrebni vekovi da bi žene postale
slobodu, uzvišenost, neponovljivost, već
ono što danas jesu. Najznačajnija bitka
kao na trenutnost, prolaznost, emociju i
koju su žene uspele da dobiju je svakako
strast.
pravo na obrazovanje. Obrazovanje je
proces u kome se ostvaruje promocija i
Postoje brojni oblici i načini kojima se
uspon žene u društvu, to je jedini siguran žena u savremenim uslovima potiskuje
instrument njenog ,,opstanka” u glavnim
na marginu društva. To počinje od samog
društvenim tokovima. Dok neobrazovan
rođenja (želja da se rodi sin), nastavlja se
ili nedovoljno obrazovan muškarac ima
u detinjstvu kroz vaspitanje i pripremu za
mnogo načina da se afirmiše, pribavi moć ,,ženske” poslove, odabiranje ,,ženskih”
i uticaj, neobrazovanim ženama to retko
škola. U društvu se nastavlja potiskivanje
uspeva. Ipak i u obrazovanju postoje
žene u ekonomskoj sferi (teže zaposlenje,
principi i mehanizmi koji zaustavljaju
slabije plaćena radna mesta, zlostavljanje
uspon i napredak žene, usmeravaju je na
na poslu), političkoj i kulturnoj oblasti.
marginalne koloseke u društvu.
Prema tekstu dr Ivana Šijakovića
priredila Nataša Karabasil
FAMtime
Razvojka Ličnostić
Psihološko savetovalište Centra za razvoj ličnosti.
Na Vaša pitanja odgovara Razvojka Ličnostić, diplomirani psiholog - master.
Draga Razvojka, Od malena
imam problem da budem
okružena sa mnogo ljudi. Nekako
sam se snalazila do fakulteta, ali
sada mi je sve teže i napornije.
Ponekad ne odem na predavanja,
jer sama pomisao da će u
amfiteatru biti mnogo ljudi meni
deluje jako strašno. Sada me već
taj strah pritiska da potražim
pomoć, jer zaista ne vidim sebe
kao neku ženu sa gomilom
mačaka zatvorenu u stanu. Za
sada, još uvek se držim, izlazim i
družim se, ali mi to sve teže i teže
pada.
Nikad nisam bio neki govornik.
U osnovnoj i srednjoj sam
bio procenjen kao buntovno
dete, jer sam do poslednjeg
trenutka izbegavao usmeno da
odgovaram, a meni se samo
to zaista nije dalo. Ne bi meni
sve to smetalo, pomirio sam se
sa tim, da sada nemam priliku
da radim posao „svojih snova”
koji, nažalost po mene, uključuje
dosta izlaganja pred kolegama
i nadređenima. Da li da kupim
neku knjigu ili šta već? Help!
Kralj koji nije umeo da govori
Agorafobija
Draga Agorafobijo,
Tvoj humoristični pogled na
situaciju je svakako od velike
pomoći u prevladavanju
osećaja koji te muči.
Agorafobija je svojevremeno
označavala strah od otvorenog
prostora, dok se danas pod
tim pojmom podrazumeva
skup strahova povezan sa
javnim mestima, otvorenim
prostorom i velikim brojem ljudi.
Smatra se da u osnovi ovog
fenomena leži iracionalan strah
da ukoliko se osobi desi nešto
onesposobljavajuće (npr. padanje
u nesvest na javnom mestu)
neće imati ko da joj pomogne.
Dobra vest je da u tvom slučaju
izraženost ove pojave nije u
meri koja te onesposobljava, već
trenutno predstavlja nelagodu
određenog stepena. Moj
predlog je konkretan – javi mi
se mailom ([email protected]
edu.rs) i proslediću ti kontakte
studentskih terapeuta. Za pojave
ovog tipa, psihoterapijski rad ima
izuzetne efekte.
Mart / April 2014
Dragi Kralju koji nisi umeo da
govoriš,
Strah od javnog nastupa je
verovatno jedan od najčešćih
strahova prisutan kod ljudi.
Negde u osnovi leži strah od
potencijalnog “blamiranja”
i prilike da nas drugi ljudi
procenjuju i ocenjuju. Pitanje
je da li je “blamaža” pred
drugim ljudima najgora stvar
koja može da se desi? Da li
me neki laspus i pogrešan
komentar čine i pogrešnom
osobom? Naravno da ne! Kao i
prethodnoj čitateljki, savetujem
da mi se javiš, jer u oba slučaja,
u pitanju su iracionalni strahovi
koji izlaganjem i vežbom uz
nadzor obučenog terapeuta
predstavljaju poteškoće u
ljudskom funkcionisanju koje se
aktivnim radom daju umanjiti ili
čak eliminisati.
35
NAJTRAŽENIJA I NAJBOLJE PLAĆENA
ZANIMANJA BUDUĆNOSTI
Sportski i fitnes treneri, fizioterapeuti,
medicinske sestre, maseri, školski
psiholozi, učitelji muzičkog, vaspitači u
vrtiću, logopedi, lični finansijski planeri,
vozači i privatni detektivi zanimanja su
koja će do 2030. godine biti najtraženija
na tržištu rada, piše George Anders,
novinar Forbesa koji je članak objavio na
LinkedInu. 4. Genetski dizajner – dizajner dece razvojem genetike raste potencijal za
razvoj grane medicine koja će se baviti
genetskim inženjeringom na nerođenoj
deci. 5. Proizvođač delova tela -osoba koja
proizvodi organe kloniranjem. 6. Menadžer za zdravlje radnika - imaće
ga svaka kompanija, a na dobrovoljcima
17. Programer za stres - tražiće se
aplikacije koje mogu da prate i smanjuju
stres uz pomoć mobilnih telefona, a
programi će biti prilagođeni svakoj osobi. Anders piše kako je empatija osnovni
preduslov društvenosti, tj. socijalizacije
te da u današnjem digitalnom svetu
tehnologija preuzima većinu poslova
koji su pre obavljali naši roditelji. Koje
god profesije se pojavile u budućnosti,
ekonomisti, stručnjaci za zapošljavanje
i futurolozi se slažu da će se način na
koji radimo znatno promeniti. Prema
detaljnom istraživanju koje je nekoliko
godina sprovodila britanska organizacija
Fast Forward u manje od dve decenije
tržište rada trebalo bi da se temeljno
izmeni. To će biti posledica promena u
društvu, a britanski naučnici koji su izradili
studiju zaključili su da će se broj ljudi
koji žive na Zemlji povećati na gotovo
8,5 milijardi, a roboti će biti normalna
pojava. Zapravo, svake godine će se njihov
broj povećavati za 5 miliona. Poslovi
budućnosti biće vezani za razvoj medicine
i za klimatske promene, a neizbežan
sektor u kojem će se razviti nove struke
je i virtualni svet. Iako u našem regionu
mnogi poslovi sa te liste izgledaju kao
naučna fantastika, naučnici koji su izradili
studiju uveravaju da će tržište za gotovo
sve navedene poslove postojati već do
2030. Ovo je lista zanimanja:
će primenjivati najnovije medicinske
tretmane. 7. Analitičar za gene zaposlenih - osoba
koja će proučavati genetske predispozicije
zaposlenih i prema tome odlučivati hoće li
oni zadržati posao ili ne 8. Hirurg specijalista za povećanje
kapaciteta mozga - ljudski mozak će biti
pretrpan informacijama, a pomenuti
hirurzi bi trebalo da pomognu da se
smanji pritisak na centar za pamćenje.
9. Vertikalni farmer- osoba koji će
useve sijati vertikalno kako bi uštedio na
prostoru.
10. Kontrolor klime - odnosno osoba koja
će upravljati i menjati vremenske obrasce.
11. Osoba za dizajniranje i upravljanje
hologramima virtualnih ljudi.
12. Broker za vreme - koji će upravljati
vašim viškom vremena koje ćete moći
nekom ponuditi u zamenu za novac ili
neku drugu robu.
13. Velnes menadžer za starije - u
teretanama će postojati programi za
starije vežbače, kao i posebne masaže. 14. Konsultant za gojaznost - sve je više
gojaznih ljudi pa će im biti potreban i
konsultant za mršavljenje. 15. Etičari novih nauka - oni će pomoći
da se usvoji nova etika koja ide u korak s
novim svetom u kojem živimo .
16. Programer lične zabave - ljudi
će tražiti privatne ili onlajn susrete i
individualne oblike zabave. 19. Sajber bibliotekar - knjige će početi
da se iznajmljuju i onlajn i samo je pitanje
vremena kad će se organizovati sajber
biblioteke 20. Socijalni radnik na društvenim
mrežama - za ljude koji se osećaju
odbačenima na društvenim mrežama. 21. “Haptički” programer - razvija
tehnologiju dodira za primenu kod raznih
proizvod.
22.Avatar menadžer - dizajnira i upravlja
hologramima virtualnih ljudi,
23.Hirurg za povećanje memorije pomaže očuvanju i poboljšanju pamćenja
starijih,
24.Broker za vreme - upravlja vašim
viškom vremena koje menja za usluge ili
robu,
25.Menadžer za lično brendiranje - razvija
i upravlja vašim ličnim brendom,
26.Dečji dizajner - trenira podmladak koji
će odgovarati zahtevima roditelja,
27.Osvešćivač mogućnosti -usmerava vaša
uverenja o tome da je sve moguće i da
možete šta god zamislite,
28. Osoba koja uklanja podatke koji vam
više nisu potrebni.
Zanimljivo zar ne? Ko će prvi kod nas
prepoznati značaj ovih zanimanja i gde
ćemo se edukovati za njih?
Pripremile
Milanka Tucakov
Nataša Karabasil
1. Digitalni arhitekt- osoba koji će
dizajnirati virtualne zgrade za reklamne
poruke.
2. Negovatelj starijih osoba u njihovim
domovima.
3. Osoba za izradu delova tela za
atletičare i vojnike.
36
18. Stručnjak za etiku medija - mediji
će biti politički polarizovani pa će biti
potrebna efikasna organizacija koja
će objavljivati sve slučajeve medijskih
spinova.
FAMtime
ETIKA NA POSLU
Svakom čoveku je svojstveno da želi da ima više od onoga što već ima. Poptuno je normalno i, čak, poželjno da čovek sebi
konstantno postavlja nove ciljeve i osmišljava strategije koje će mu pomoći da dođe do njih. Želja za uspehom, na prvi pogled, ne
može predstavljati nešto loše, zar ne? Ali, uvek postoji ono ali. Kada čovek sebi dozvoli da, na putu do uspeha, zanemari sve etičke i
moralne norme, ta želja se automatksi može okarakterisati kao nešto loše.
Kao što svaka osoba ima svoje sopstvene
moralne i etičke norme, kojih se
pridržava u životu, tako i svaki posao
ima svoje određene kodekse ponašanja.
Kodeksi ponašanja predstavljaju pravila
ponašanja kojih bi svaki zaposleni
trebalo da se pridržava. U novinarstvu,
na primer, možemo često primetiti da su
određeni kodeksi ponašanja prekršeni.
Svakodnevno smo svedoci neetičkog
ponašanja novinara u raznim emisijama
i u štampi. Mediji su često spremni da
krše kodekse ponašanja samo da bi izvukli
neku ličnu korist iz toga. Ipak, ne zavisi sve
od samog novinara. Dešava se da novinari
koji žele da budu uspešni u svom poslu i
nađu se na nekom višem položaju, slepo
slušaju urednike koji veoma svesno krše
sve moralne i etičke norme i sva pravila
ponašanja koja ova profesija zahteva.
To rade da bi ostvarili lični profit, ne
razmišljajući koje sve posledice njihovo
neprimereno ponašanje vuče za sobom.
Kao što se sve konstantno menja u
životu, mnoge stvari su se i u novinarstvu
promenile u poslednjih nekoliko godina.
Svi Svedoci smo svođenja informacije
na površan pogled na stvarnost, svedoci
smo nedostatka činjenica, nedostatka
istinskog istraživanja o činjenicama tada
kada ih uočimo a ne retko smo svedočili
i direktnim lažima u medijima. Danas
više nije važno da li je neko predaleko
zašao u nečiji privatni život i izneo nešto
što nije društvu od velike koristi, a što
može znatno da ošteti osobu o kojoj se
radi. Nije važno što je tim postupkom
prekršen jedan od najvažnijih kodeksa
koji nalaže da se svačija privatnost mora
poštovati. Ideja vodilja je – Dobro je ako
će se to prodati i na tome se zaraditi.
Danas se u medijima uzdižu prosečni
ljudi koji suštinski ništa vredno nisu
postigli u životu, dok su ljudi koji zaista
vrede, često, podcenjeni i tretirani
kao „nezanimljivi“. Emisije i novine su
prepune osoba koje su svojim skandalima
i neprimerenim ponašanjem (za koje su,
u većini slučajeva, dobili novac) privukli
nečiju pažnju. Stalnim provlačenjem
tih ljudi kroz emisije i štampu, mnogim
ljudima (pogotovo mladima) stvara se
jedna potpuno pogrešna slika o pravim
vrednostima, uspehu i samom životu.
Doduše ima i zagovornika koji kažu da to
stavljanje samo određene vrste ljudi u
prvi plan doprinosi opštoj „raznolikosti“
(jer štampa i emisije, navodno, moraju
da provlače razne osobe i da tako ima „za
svakog ponešto“).
Da li da time opravdamo i poražavajuću
činjenicu da mladi ljudi danas znaju sve o
nekom učesniku rijalitija,
Mart / April 2014
a baš ništa o nekom naučniku ili piscu?
Ipak, ono što nikako ne možemo i ne
smemo da zanemarimo i opravdamo jeste
način na koji se, na primer, određena
vest prenosi. Često se možemo susresti
sa “SLOBODNIM” emisijama na teliviziji
i vulgarnim slikama i dvosmislenim
naslovima u dnevnoj štampi. Time se
daje novi a veoma loš primer ljudima, a
pogotovo mladim ljudima i deci. Šalje se
poražavajuća poruka da je skandalozno i
provokativno zanimljivo i „in“, a pristojno
potpuno nezanimljivo i „out“. I sve dok se
takve stvari prodaju, osim lične savesti,
ne postoji poseban razlog zbog kojeg bi se
to odstranilo. Time se, takođe, krši jedan
veoma bitan kodeks medija, koji nalaže
odgovorno ponašanje prema publici. To
podrazumeva da mora da obrati pažnju ne
samo na to šta i u kojoj meri medij prenosi
nego i na koji način to prenosi? I ne samo
da li se nešto prodaje, nego da li je korisno
i za koga je primereno?
Ali, ovo je samo jedan od primera gde se
ljudi zbog ovog ili onog razloga „prodaju
za sitne pare“. Ako to mladi rade sada,
nije isključeno da će to sutra i na poslu
raditi. U razgovoru sa nekim studentima
i mnogim ljudima van fakulteta, moja
sumnja je potvrđena. Na pitanje da li
bi pregazili svoje lične moralne i etičke
norme i kodekse ponašanja koje im posao
nalaže, samo da ostvare veći profit i dođu
do nekog svog cilja, neki su odgovorili
sa ne, dok je većina rekla ono čuveno „zavisi o čemu se radi“. Drugim rečima bi,
samo još da se dogovirmo o kolikoj sumi
je reč. Ako uzmemo u obzir da je ovakva
odluka nečiji lični izbor koji ne utiče na
nekoga sa strane, onda to i ne bi trebalo
osuđivati. Ali, ako neetičko ponašanje na
poslu i u životu loše utiče na ljude oko
nas, koji nisu ni za šta krivi, onda je to,
itekako, za osudu.
Ljudima je, generalno, lakše da nađu
razlog za svoje neetično ponašanje, nego
da nešto kod sebe promene. Zanimljiva
Ovo su, u suštini, banalni primeri u moru
je činjenica da retko ko poriče (osim u
neetičkog ponašanja sa kojim se možemo
posebnim situacijama) da je postupio
susresti u svakom poslu. Eto, bili su i prošli
neetično. Došlo je do toga da se to ne
izbori. Kao što ste u toku, uopšte se ne
poriče, nego se opravdava. Neke stvari
priča o tome i političari nisu glavna tema
se, ipak, ne mogu opravdati. Koliko
u medijima ovih dana i ne vrti se sve oko
god da su nekome posao i želja za
nekog iznenadnog poštenja. No dobro,
uspehom važni, dostojanstvo bi trebalo
to je jedna malo opšrinija tema i ta tema
da bude najvažnije. Najveća greška je
je za podrobnu iI složenu analizu, koje se
upoređivanje. Ljudi se konstantno teše
sada ne vredi doticati. Poenta je u tome
činjenicom da većina ljudi u svom poslu
da ljudi veoma lako zaborave na svoje
i životu postupa neetično da bi došla do
dostojanstvo i svoje lične moralne i etičke
svog cilja, pa time teše sebe kada i sami
norme. A baš izbori su dobar primer za
nešto slično urade. Sa druge strane, svim
to. Ovih dana, često čujem kako se ljudi
ljudima smeta kada se neko neetično i
(pogotovo mladi) raduju izborima. U redu,
neprimereno ponaša prema njima i svi bi
prvo sam pomislila da su entuzijasti i da
nekoga da promene osim sebe. Takođe
veruju u to da će nešto krenuti nabolje,
je zanimljivo i to što ljudi veoma dobro
a onda sam saznala nešto što me je
umeju da prepoznaju neetično ponašanje
neprijatno iznenadilo, a ni sama ne znam
u svojoj okolini i da ga osuđuju. Činjenica
zašto me je uopšte iznenadilo. Raduju
je da ljudima nevaspitanje, laži, prevare,
se, zato što će dobiti pare ako glasaju za
dvoličnost i pohlepa otežavaju život. Zato,
određenu stranku. Da li će ovo neko da
da bi se bilo šta promenilo i ako želimo da
osuđuje ili ne lični je izbor.
promenimo svet, prvo ipak krenimo od
sebe.
Teodora Seratlić
37
Svaki čovek oseća
potrebu za radom,
a potrebe koje
izviru iz rada su
mnogobrojne.
Rad ima za cilj da
prikupi neophodna
dobra za društvo,
tako što povezuje
pojedince koji zauzimaju određeni
položaj i status i svojim radom održavaju
ravnotežu u društvu.
Potreba za sigurnošću je veoma bitna.
Svaki čovek koji radi, mora da se oseća
zaštićeno. Samo tako može svoj posao da
obavlja kako treba. Za čovekov pun osećaj
sigurnosti, nije potreban samo ekonomski
(novčano obezbeđen) i socijalni
aspekt (prihvaćen od strane drugih) za
sigurnošću, već i lični. Potrebno je da sam
sebe ceni.
Potreba za nezavisnošću
(samoizdržavanjem) je, takođe, nešto što
oseća svaki čovek. Odrastao čovek ima
potrebu da sam rešava svoje probleme,
da izdržava sam sebe. Kada čovek sam
rešava svoje probleme, sebe smatra
doraslim i kompetentnim. Ono što najviše
čoveka čini da se oseća nezavisno je
mogućnost da odlučuje o pitanjima koja
se tiču sopstvenog posla i rezultata i posla
i rezultata radnika.
Čovek je društveno biće i ima veliku
potrebu za pripadanjem. Odavno se
smatra da je jedini način da čovek
preživi, upravo ako pripada određenoj
društvenoj grupi i ako je u zajednici sa
drugim ljudima. Za čoveka je neophodno
da pripada radnom kolektivu, zahvaljujući
kojem sebi može da obezbedi ekonomsku
sigurnost.
Javlja se i potreba za socijalnim
potvrđivanjem. Čovek nema potrebu
samo da pripada određenoj socijalnoj
strukturi, već i da u njoj stekne neki
status (položaj). Potreba za socijalnim
potvrđivanjem je, u stvari, želja za
uspehom, ugledom i određenim
položajem u toj socijalnoj strukturi.
Svaki čovek, koji je zaposlen, se trudi da
vremenom podigne svoj ugled na viši
nivo, ima želju da napreduje. Ako uspe
da napreduje, onda mu to služi kao
motivacija za dalji rad.
Kod čoveka se javlja i poteba za
aktivnošću. Tačno je da ljudi rade da bi,
najpre, zadovoljili svoje egzistencijalne
potrebe. Ali, čovek ima potrebu da se
oseća korisno, da radi nešto produktivno.
38
INTERNET,
ZARADA,
POSAO
Nije strano da mnogi ljudi, koji ne mogu
da se zaposle, padnu u depresiju jer se
osećaju beskorisno i svesni su činjenice da
svoje sposobnosti ne mogu na pravi način
da iskoriste. Velika je greška to što mnogi
ljudi decu kažnjavaju fizičkim radom, pa
se zato kod mnogih ljudi stvara i otpor
prema samom radu. Taj osećaj bi trebalo
da se prevaziđe, jer rad zadovoljava veći
broj naših potreba i, zbog svih svojih
karakteristika, ne može da spada u nešto
što je negativno. Ali, veoma je važno i da
čovek bude motivisan u svemu što radi.
Samo tako će imati želju da daje sve od
sebe.
Svako ko želi da zaradi putem interneta,
treba da se učlani na neki od PTC (Paid-ToClick) sajtova. Sama prijava je besplatna,
a veoma korisna. PTC predstavlja
sajtove koji, osobi koja je učlanjena,
plaćaju učešće u popunjavanju anketa,
promocijama, klik na reklamu i tome
slično. Sajtovi ovog tipa omogućavaju da
se uz malo truda i na najlakši način zaradi
putem Interneta. Za ovaj način zarade nije
potrebno značajno predznanje ni ulaganje
novca. Sve što treba da se uradi je kliknuti
na par reklama, popuniti neku od anketa
ili otvoriti par mail-ova. Većina sajtova
zahteva od člana da se zadrži na reklami
bar 30-ak sekundi da bi zaradio. Plaćanja
Ljudi su oduvek pokušavali načine da
svoje proizvode ili ideje razmene za novac, se mogu vršiti putem različitih procesora
za plaćanje kao što je, na primer, Alertpay
od kojeg mogu sebi da obezbede stvari
(nedavno je promenio ime u Payza). Ako
koje su mu neophodne za svakodnevni
osoba ostane aktivirana, može sebi da
život. Neki načini zarade se ni danas
obezbedi stalan prihod.
nisu promenili (na primer, proizvodnja
određenih namirnica i njihova prodaja), ali Treba imati u vidu da je sve više sajtova
su u obzir došli i novi načini zarade.
koji žele da nas prevare. Upravo je zbog
toga PTC industrija na lošem glasu.
Danas, zahaljujući napretku tehnologije,
Sajtovi koji žele da prevare svoje članove,
jedan od popularnijih načina zarade je
obično rade nekoliko meseci i onda samo
zarada na Internetu. Mnogi su pribegli
nestanu. Potrebno je da osoba bude
ovom načinu zarade iz različitih razloga.
oprezna prilikom učlanjivanja. Najbolje
Velikom broju zaposlenih nije dovoljno
ono što zarade na svom poslu za opstanak, bi bilo da se pošalje mail sajtu, jer se na
taj način može proveriti da li se javlja
pa pribegavaju i drugim opcijama da bi
došli do novca. Đaci i studenti pribegavaju prava osoba ili autoresponder. Mnogi ljudi
ovom načinu zarade (još uvek, mnogo više ne pridaju značaj izgledu sajta, a on je
u svetu nego kod nas), zato što ne bi mogli veoma važan. Sajtovi koji su se potrudili
oko vizuelnog dela i koji nisu pretrpani
sa predavanjima i obavezama da usklade
raznoraznim reklamama, spadaju u
i radno vreme. Ono što čini ovaj način
zarade jednostavnim je upravo mogućnost pouzdane. Pouzdani i provereni sajtovi,
takođe, imaju svoje forume gde se osoba,
da se svi poslovi obave na Internetu, tj.
koja želi da se učlani, može informisati o
preko kompjutera ili mobilnog telefona.
dokazima isplate i gde može dobiti važne
To znači da “zaposlena” osoba ne mora
da ima određeno radno vreme i određeno informacije o samom sajtu. Postoji i Page
Rank (dodatak koji se može instalirati
mesto gde mora da obavi svoj posao. To
za pregledač), zahvaljujući kojem se vrši
može uraditi i od kuće ili na bilo kojem
drugom mestu. Jedino što toj osobi treba mera vrednosti sajta prema Google-u.
je pristup Internetu.
Kao i u svakom drugom poslu, nije
garantovano da se mnogo može zaraditi
Zarada na Internetu je moguća na više
putem interneta. Sama zarada zavisi
načina. Većina ljudi, svoje vreme na
od nečijeg ličnog angažovanja odnosno
internetu troši na raznim društvenim
vremena koje osoba želi da utroši u to.
sajtovima od kojih i nema neku veliku
Generalno, na PTC sajtovima će vam svaki
korist, a najmanje novčanu. Postoje
klik na reklamu, zavisno od vrste reklame
raznorazni poslovi koji se mogu obaviti
biti plaćen od 0,001$ do 0,01$. Povrh toga
na Internetu, bez nekog velikog
većina PTC sajtova će Vam takođe platiti
predznanja. Svakodnevno se susrećemo
za svaku reklamu koju pogleda vaš referal
sa stranicama na kojima piše: “Kako
i taj iznos takođe zna da varira od sajta do
zaraditi na Internetu”. Mnogi ljudi se i
dalje pitaju da li je zarada preko Interneta sajta, kao i od vrste članstva koje imate na
njima od 0,005$ do 0,01$. To bi izgledalo
mit ili stvarnost. Bitno je napomeuti da
zarađivanje preko Interneta ne zanči samo ovako:
slediti nečija uputstva prilikom, na primer, •Kliknete 10 reklama dnevno: 0.10$
slanja raznih reklama, već se može zaraditi •100 vaših referala klikne 10 reklama
i na kreativan način.
dnevno: 10,00$
FAMtime
•Vaša dnevna zarada iznosi: 10,10$
•Vaša nedeljna zarada iznosi: 70.70$
Referali su veoma bitni. Veoma je važno
sakupiti što više ljudi koji nam mogu biti
od koristi za određen posao. Do referala
se može doći i reklamiranjem. Međutim,
to reklamiranje može da dovede do
neželjenih troškova. Veoma je poželjno
da se osoba koja želi da zaradi preko
Interneta “poveže” sa ljudima koje već
poznaje i za koje zna da imaju slična ili ista
interesovanja.
Sam način zarade putem Interneta može
biti raznolik. Ljudi se mogu međusobno
udružiti i ostvariti profit, a mogu zaraditi i
zahvaljujući sopstvenoj kreativnosti. Kada
ljudi žele, ako ništa drugo, bar da pokušaju
da zarade preko interneta, najčešće se
odlučuju za sledeće sajtove:
•Google AdSense
•Elance
•Indiegogo
•Kickstarter
GOOGLE ADSENSE
Kada ljudima treba neka usluga ili ako
žele nešto da kupe, uvek kreću od Google
pretrage. I male i velike kompanije plaćaju
Google-u da bi lakše došle do klijenata i
da bi ih “dovele” na svoj sajt. Kompanije
plaćaju od nekoliko evra pa sve do
nekoliko desetina miliona evra Google-u.
Postoji, takozvana, Google AdSense
zarada koja može da donese zaradu, ako
određena osoba na svom sajtu prikazuje
Google reklame. Za svaki klik, na račun
leže od 0,5 do 30 evra. Ovakav način
zarade, može doneti i nekoliko desetina
hiljada evra mesečno.
Tema za sopstveni sajt mora biti dobro
odabrana. To mogu biti i sopstvena
interesovanja (škola, fakultet, hobi i sl.),
ističu se ključne reči koje mogu doneti
najveću zaradu u zavisnosti od toga koliko
su tražene. U sve to mora biti uključen i
Seo manager program zahvaljujući kojem
se informacije o konkurenciji i sam profit
nalaze na jednom mestu. Dizajn sajta je
prilagođen ličnom ukusu, osoba čiji je sajt
void računa o sadržaju.
ELANCE
Da biste zaradili preko ovog sajta, prvo
treba da naglasite šta želite da vaš
konkretan posao bude, tj. u čemu ste
najbolji. To može da bude povezano i
sa poslom koji inače trenutno imate.
Poželjno je uvek tražiti ljude koji imaju
neko predznanje za ono što vama treba i
ljude koji će honorarno da vam pomognu
u vašem radu. Važno je i da postoji
saradnja sa drugim ljudima koji se bave
sličnom oblašću na internetu. Mogu se,
čak, obavljati i sastanci preko videa sa
drugim “zaposlenim” ljudima. Plaćate
samo ono što ste vi odobrili. Za poslove
koji se rangiraju prema satima,
Mart / April 2014
da bi se odobrio posao, poželjno je
koristiti “Work View”. Zarada se raspolaže
prema radu, tj. koliko je ko uradio. Zarada
se onda prema tome deli Vama i onome
ko honorarno radi za Vas.
INDIEGOGO
Cilj je da se sakupi novac za kampanje.
Osoba može da napravi i sopstvenu
kampanju. Treba razglasiti ljudima
u kom smeru kampanja treba da se
kreće i da se osoba koja je osnovala
kampanju udruži sa ljudima koji imaju
slična ili ista interesovanja. Osoba koja
osnuje kampanju ne treba ništa da daje
vlasnicima ovog sajta dok ne sakupi
određenu sumu novca. Sajt podržava
osnivača kampanje kada god mu je
podrška potrebna. Takođe, ovaj sajt može
promovisati kampanju i na globalnom
nivou. To se najefikasnije može uraditi
preko društvenih mreža. Korisno je i ako
se različite kampanje udruže i ostvaruju
profit zajedno.
Zarada preko sajta YouTube je veoma
uspešna i česta u zemljama širom sveta.
Nažalost, kod nas u Srbiji, ovakav način
zarade još uvek nije moguć. Funkcioniše
na sledeći način: Do zarade se dolazi
zahvaljujući broju pregleda video snimaka
osobe koja ih je postavila. Jedini uslov je
da osoba koja je postavila video snimak
ima autorska prava na snimak ili dozvolu
za korišćenje tuđeg snimka. Jedan od
čelnika YouTube-a tvrdi da korisnici sajta
veoma dobro zarađuju zahvaljujući svojim
amaterskim snimcima. Ljudi mogu da
ostvare profit i snimanjem i postavljanjem
nekih simpatičnih i smešnih svakodnevnih
situacija sa decom, kućnim ljubimcima i
tome slično. Takođe, amaterski snimci “instruktora” pilatesa, tutorijali za šminkanje,
raznorazni saveti i tome slično, isto mogu
doneti značajnu zaradu. Veoma je bitno
da video snimak bude jedinstven, zanimljiv i inovativan. Na taj način će lakše
privući i zadržati pažnju onoga koji ga
gleda. “YouTube partner” je sistem koji
funkcioniše tako što su najgledaniji snimci
zabeleženi od strane pokretača sajta. Još
jedan od uslova za zaradu je da dosta ljudi
treba da bude “pretplaćeno” na nalog
onoga ko postavlja snimke. Sam izvor
zarade je u reklamama postavljenim oko
video snimka.
Ako Vam navedeni sajtovi deluju
komplikovano i ako ste još uvek novi u
svemu ovome, a želeli biste da pokušate
da zaradite na ovaj način, predlažem
Vam da posetite blog FAM-a, UpMedia,
koji postoji zahvaljujući studentima
koji konstantno pišu tekstove na razne
teme i tamo ih objavljuju. Tamo možete
i Vi objaviti neki svoj tekst, jer ga na taj
način najbolje reklamirate. Što je blog
posećeniji, više se oglašivača oglašava
preko njega i oni su spremni da plate za
reklamu.
Teodora Seratlić
39
Sa časa… Osnove upravljanja ljudskim resursima
KAKO VIDIM SEBE ZA
DESET GODINA
citanjem ciljeva i podrškom voljenih
osoba. Pre više od godinu dana sam
“Da biste živeli svoje snove, jedna od
najvažnijih stvari koje morate napraviti je spoznala takav način života i veoma sam
zahvalna silama univerzuma što jesam,
odabrati ciljeve koji su vam važni.”
naučila sam mnogo o zakonu privlačnosti i
Les Brown pozitivnoj energiji i sama se uverila u to na
Od malena slušam priče kako se nameću sopstvenom primeru. Neverovatno je kako
mi se život za godinu dana okrenuo na
norme: školuj se, završi fakultet, budi
bolje, za svaki problem našla sam rešenje,
tu gde si, u ovoj državi je sve preko
imam divan odnos sa porodicom, divnog
veze, mladima je teško, nađi posao,
dečka, dobro mi je na fakultetu, družim
radi za platu, ponekad idi na putovanje,
se sa pozitivnim ljudima, znam da sve
ne postavljaj pitanja i ne odupiri se
što hocu to i mogu da ostvarim, počela
modernom “robovlasničkom sistemu” ali
sam sama da zarađujem, tačnije počela
nadaj se “Jednog dana ću biti uspešan,
sam da se bavim online marketingom
jednog dana ću voziti dobar automobila,
što će biti budućnost poslovanja za
jednog dana ću imati dom kakav želim,
narednih dvadeset godina. Istinski sam
jednog dana...“ Pa iako sam pripadnik
srećna i zadovoljna stvarima kakve jesu
mlađe generacije mogu slobodno i
sada, a za deset godina sebe vidim kao
samouvereno da kažem:”Prestanite da
jednu izuzetno uspešnu ženu u online
živite na ostrvu jednog dana” taj jedan
marketingu, posao će mi biti sat vremena
dan nikada ne dođe onome ko ništa
dnevno ispred računara, odlasci na
ne preduzima da ostvari svoje želje i
seminare, bez radnog vremena i bilo
ciljeve. Najveći problem je taj što ljudi
koga da mi naređuje. Vidim se kao veoma
ne znaju šta žele od života nego im se on
jedostavno dešava, a oni koji imaju ciljeve bogatu kroz taj posao. Takođe za narednih
deset godina ću dosta putovati po
a nikako da im se ostvare, smelo kažem
svetu,već sam počela. Vidim se kao majku
ne žele ih dovoljno jako. Ključno pitanje
i mislim da ću se veoma dobro snaći u
je koliko jako zaista žele da uspeju? Ja
toj ulozi. Vidim divan dom, muža i decu
znam da ja žarko želim, gorim od želje,
sa kojima ću da putujem. Imaću potpunu
verovatno se po tome razlikujem od
slobodu da živim život onakav kakav želim,
mojih vršnjaka. Kada mi neko kaže teško
imam ciljeve, plan, motivaciju i vreme
je, nemam para, hoću da postignem ovo
da sve to postignem. U potpunosti sam
ili ono samo pomislim ili ne želi dovoljno
jako ili živi u mraku pod pritiskom društva sigurna da ću osvariti sve svoje ciljeve.
Sreća je stvar izbora a definitivno sam je
koje nameće “ne možeš ti to”. Pa ko je
izabrala u sklopu sa pozitivnom energijom,
rekao da bilo ko ne može bilo šta? Za sve
za deset godina biću srećna isto kao i
što želim u životu napravila sam ciljeve
sada. Mogu, hoću, želim i ne dozvoljavam
ali podjednako važno, pored svakog cilja
napisala sam plan kako da ga ostvarim, šta da ljudi oko mene veruju da je nešto
nemoguće, sve moguće ukoliko oni odluče
je to što treba da radim svaki dan kako bi
došla do njega, kako ću se osećati kada ga da jeste.
“Tajna uspeha je samo u tome da se
dostignem. Pročitala sam mnogo knjiga
pokreneš. Agata Kristi
o dostizanju ciljeva ali shvatila sam da su
najvažniji želja, pridržavanje plana, tačnje
Snežana Marković
samodisciplina da se pridržavam istog i
Rad na času
motivacija koju postižem putem pozitivnih
Osnove
upravljanja
ljudskim
resursima
afirmacija,
40
Budućnost smo mi i
naše odluke
U toku samo jednog dana se toliko toga
desi, da nismo ni svesni kroz šta smo sve
prošli.
Sanjamo i sanjarimo, često i ne opažamo
važne stvari, neki momenti se naprosto
sami dese,
a na neke možemo da utičemo i da ih
planiramo. Ipak kako kažu život je ono što
se dešava
dok mi planiramo. Shodno tome
nisam neko ko planira dugoročno, ali
ipak o nekim važnim stvarima vodim
računa. Školovanje je svakako jedna od
njih, ono je oslonac za budućnost, od
njega sve kreće. Naravno da bih želela
da se u budućnosti dobro zaposlim,
a to bi podrazumevalo mogućnost
samoaktuelizacije, prostor za napredak,
po mogućnosti barem pristojne kolege,
i ... dovoljno je da se bavim poslom koji
volim, i da me za to još plaćaju.
Deset godina brzo prođe, a za taj period
bih volela toliko toga da postignem. Da se
ostvarim na poslovnom i privatnom planu
da proputujem, da vidim najlepša mesta
sveta a to su za mene London i Majami ...
ustvari ima ih bezbroj, ali za početak ću se
pozabaviti ovim destinacijama.
Pošto vreme leti, a kako su nas učili ono
je novac, odoh da ulažem u sebe i svoju
budućnost, a mi se vidimo nekom prilikom
... za deset godina ... tada ću biti uspešna
poslovna žena, sa porodicom, živeću na
relaciji Engleska-Srbija, naći ćete me i u
Americi ... ma živeću svoj san ...
Biće sve savršeno, ups a da savršenstva ne
postoje ... barem nešto približno.
Radiću, biću samostalna, imaću
vremena za sve ono za šta sad nemam,
biću bogatija za neka iskustva ... i to je
dovoljno. Biću deset godina starija ...
Milica Končarić
Rađeno na predmetu
Osnove upravljanja ljudskim resursima
FAMtime
Sa časa... Analitičko novinarstvo
NEMI GOVORI I GLASNA
ĆUTANJA
Kako zadržati mlade u Srbiji?
Sve češće i sve više se glasno ćuti o
odlasku mladih i školovanih devojaka i
mladića.
Prema podacima USAID-a (Američke
agencije za međunarodni razvoj) oko
150.000 ljudi je napustilo Srbiju u
proteklih dvadesetak godina, a Institut
za međunarodnu politiku i ekonomiju
sproveo je, pre nekoliko godina
istraživanje koje pokazuje da je Srbiju
napustilo oko 300.000 ljudi. Podaci iz
septembra 2013. Svetskog ekonomskog
foruma govore da Srbija zauzima 141.
Mesto na listi od 144 zemlje, po odlasku
mladih, školovanih ljudi. Gore od Srbije
su samo tri zemlje Burundi, Haiti i
Alžir, a grube procene govore da se u
inostranstvu nalazi oko 5.000 doktora
nauka i skoro isto toliko mladih istraživača.
Potraga za boljim životnim uslovima,
osnovni je motiv za odlazak visoko
obrazovanih ljudi u inostranstvo, jer
pored teškoća i prepreka sa kojim se
sreću prilikom studiranja, sa diplomom u
rukama dolaze do još većeg problema.
Kako pronaći posao u struci za koju su
se obrazovali, kako se suočiti sa veoma
malim platama, nefleksibilnim radnim
vremenom i sl. a pored tog, ekonomskog
faktora, mlade ljude iz Srbije tera i
poremećen sistem vrednosti na mnogim
poljima.
Isto tako, javna je tajna da se na nekim
fakultetima može kupiti, kako ocena ili
ispit, tako i sama diploma, pa kako onda
zadržati nepravdom, ogorčene,
vredne ljude koji ne mogu da nađu
posao za koji su se trudom i radom
školovali, upravo zato što su gospoda
sa kupljenim diplomama mnogo pre
njih zauzela ta ista radna mesta?!
Najviše obrazovanih ljudi odlazi u
evropske zemlje kao što su Velika Britanija
ili Nemačka, aima i onih koji odu u SAD,
u najvećem broju iz zemlje su otišli
lekari, elektroinženjeri, IT stručnjaci kao i
mašinski inženjeri.
Nasuprot onim studentima koji jedva
čekaju da završe svoje studije i odu u
inostranstvo, postoje i oni koji bi po
završetku fakulteta radije ostali u Srbiji i
radili za daleko manji novac, ali nažalost,
mnogima se nikada ne pruži poslovna
prilika. Isto tako i među onima koji su otišli
u potrazi za boljim životom, ima onih koji
bi se rado vratili ukoliko bi imali nekakvu
perspektivu, ali mnogi od njih u Srbiji ne
bi imali šta da rade, jer u našoj zemlji ne
postoje instituti i laboratorije u kakvima
su isti ti ljudi angažovani u inostranstvu.
Kod nas se ne ulaže u nauku, nema smene
generacija. Radni vek se produžava do 70
godina, dok mladi treba da rade i slušaju,
a otkazima se preti na svaku izraženu želju
za radom na određenim samostalnim
projektima. Nije strano ni uslovljavanje
ustupanjem koautorstva, u slučaju
korišćenja radne opreme. A naravno
negujemo i tradiciju da su naši naučnici iz
inostranstva nepoželjni jer predstavljaju
ozbiljnu konkurenciju. I kako onda vratiti
ljude? Kako iskoristiti potencijale koje
imamo?
Trebalo bi napraviti ozbiljan plan, postaviti
ozbiljne ciljeve o tome gde želimo da
budemo, kuda da idemo i kako tamo da
stignemo. Potrebno je raditi po utvrđenim
planovima, sarađivati sa ljudima iz profila
koji su potrebni ovoj državi.
Mladima treba ponuditi perspektivu,
koja se gradi na čvrstim temeljima
proizvodnje ili prerađivačke industrije, ne
na administraciji.
Potrebno je omogućiti uslove u kojima je
moguće primeniti stečeno znanje.
Naravno ne treba ni po svaku cenu
zadržavati mlade ljude u zemlji jer
potrebno je omogućiti im da napreduju
u inostranstvu, ukoliko kod nas uslovi
za napredovanje nisu zadovoljavajući.
Rešenje je pomoć pri napredovanju, a
potom će se iskustvo i znanje samo vratiti
i iskoristiti.
Olakšati izbor, ponuditi bolje uslove,
pokazati interesovanje kao i poštovanje,
prava su rešenja za zadržavanje mladih
ljudi u Srbiji.
Ružica Radić
STRAH OD JAVNOG NASTUPA
Panika, strah, drhtavica, oznojeni dlanovi,
ubrzani rad srca koje toliko lupa da
imate utisak da će iskočiti. Tremu imaju
svi, glumci pred predstavu, pevači pred
koncerte, profesori pred predavanja pa i
političari pred javne govore. Psihološka
istraživanja pokazuju da strah od javnog
nastupa može biti veoma jak i neprijatan,
nekada čak jači od straha od smrti.
Brojni su psiholozi kojitvrde da se tog
straha gotovo i ne možemo u potpunosti
osloboditi, ali da se on može ublažiti
do te mere da ne predstavlja prepreku
nastupanju pred drugim ljudima. Trema
se objašnjava kao strah od sramoćenja,
odnosno svi se mi bojimo da će naši
nedostaci izaći na videlo i da ćemo postati
manje vredni u tuđim očima. I najiskusniji
govornici suočavaju se sa nervozom pred
nastup. Mali je broj onih koji će saopštiti
da se u takvim situacijama nisu suočavali
sa neprijatnim i nelagodnim osećanjima.
Da li je zaista neophodno da fascinirate
publiku? Da li je to samo poželjno ili I
nužno? Dokle god ste ubeđeni da morate
da ostavitedobar utisak, privučete nečiju
pažnju, nekog fascinirate ili pridobijete
nečije divljenje, bićete preplašeni. Zašto?
Pa zato što vi sasvim realno procenjujete
da se može desiti da u tome neuspete iz
Mart / April 2014
nekog razloga. Razlog za vaš strah leži u
vašem zahtevu da morate uspeti. Ako ne
dobijete aplauz i divljenje za koje mislite
da zaslužujete da li morate očajavati i
sebe kinjiti? Naravno da nemorate. S
toga, pretvorite vaš zahtev u želju: Želim
da ostavim dobar utisak (želim da im
se svidim, da budem dobar i slično) ali
to nije nužno (nije katastrofa, nije lični
poraz). Pronađite bar pet argumenata koji
govore u prilog tome da nije nužno (iako
je poželjno) da ostavite dobar utisak i da
se dopadnete auditorijumu. Razmislite o
tome i stavite te argument na papir.
Važno je da neposredno pre i tokom
javnog nastupa izbegavate preokupaciju
sobom („Kako izgledam i zvučim?”, „Ima
li smisla to što govorim?” i tome slično)
i pažnju usmerite na slušaoce („Da li me
čujete?”, „Da li ste razumeli”, naravno, ne
izgovarajući ta pitanja). Koristite pozitivan
stav - poželjno je predočiti sebi da je
publika saveznik: želi da čuje šta imate
reći i da vidi da vam dobro ide. Na tajnačin
se možete povezati sa slušaocima i učiniti
ih prijemčivim zavaš govor. Pre održavanja
govora zamislite slušaoce kao pažljive,
brižne, prijateljski nastrojene ljude koji
žele da čuju to što vi želite da im kažete.
Kao da pričate pred prijateljima. Nakon
što ste predstavljeni i pozvani da govorite,
udahnite nekoliko puta pre nego što
ustanete sa stolice (dajte sebi vremena
da se saberete), zatim zahvalite
osobi koja vas je predstavila
i, napokon, izbrojte do deset
pre nego što počnete govoriti.
Ovo će omogućiti publici da se
pripremi da vas sasluša. Takođe,
ovo je i način da pokažete da
ste sabrani i da kontrolišete
situaciju. Usmerite pogled
ka publici, pređite pogledom
preko prisutnih, povremeno
usmeravajte pažnju na pojedina
područja auditorijuma i na
pojedince. Neka je vaš pogled
usmeren na bilo kog pojedinca
u publici ne traje duže od pet
sekundi.
Ukoliko gledanje publike kod
vas stvara anksioznost, možete
se pretvarati da ste sami i da
govorite pred ogledalom. Iznad
svega, važno je imati pozitivan
stav.Bodriti sebe rečima
„Siguran sam da ću održati
dobar govor... Pripremljen
sam... Uvežban sam...”.
Priredila NatašaKarabasili
41
BONTON JE UVEK U MODI
Uputstvo za uspešnu budućnost
Šta je poslovni bonton?
Kada dođete na neki poslovni sastanak
Bonton se obično definiše kao skup pravila ili nešto drugo, a pretpostavljeni je
zauzet, telefonira ili ima neku drugu
za ponašanje u društvu, a znači i učtivo,
stranku, trebalo bi da se povučete. Tokom
pristojno vladanje.
razgovora se sedi ukoliko predpostavljeni
To su maniri koje svi kulturni ljudi poznaju ne iskaže suprotnu želju (nikada prvi
i usvoje kao uobičajeno ponašanje.
nemojte da sednete).
Suština je u tome da se pravila bontona
Poslovni maniri u kontaktu sa ljudima
i standardi usvoje tako da postanu deo
Svoje ponašanje bi trebalo prilagoditi
vlastitog ponašanja.
osobama sa kojima komuniciramo.
Postoje određeni kriterijumi kojima bi
Visok nivo samokontrole (kontrola
se trebalo voditi i kroz koje nas poslovni
emocija) se takođe očekuje od zrele i
partneri i ostali ljudi iz našeg okruženja
poslovne osobe. Važno je biti opušten,
gledaju:
smiren i pripremljen. Isto tako valja
zadobiti poverenje sagovornika i budućih
- šta i kako radimo,
poslovnih partnera. Tolerantnost,
- kako izgledamo,
ljubaznost, učtivost svakako dobrinose
- šta kažemo i
ugledu i uspešnosti. “Misli složeno, a
- kako to kažemo
govori jednostavno. Ne obrnuto.” Niče
Drugi kriterijum je vezan za našu pojavu i
Pozdravljanje u radnom okruženju
ono što prvo ostavlja snažan utisak.
“U biznisu, koliko god mislili da ste uspešni Pozdravljanje je prvi korak u ophođenju sa
ili dobri, većinom će Vas ljudi ceniti prema ljudima. Rukovanje (na dolasku i odlasku)
ponašanju.” Terry
obavezano prilikom svakog kontakta.
Kontakt telefonom ili ličnim susretom
Pravila lepog ponašanja
podjednako su važni kada je reč o
Uspeh u svakom poslu zavisi od tri
ostavljanju utiska. Mladi prvo pozdravljaju
faktora: napornog rada, poštenja i lepog
starije, osobe niže po poslovnom položaju
ponašanja.
prve pozdravljaju osobe starije po rangu.
U svako zakazano vreme trebalo bi doći
tačno, ali i prikladno obučen. Tokom
Predstavljanje
razgovora trebalo bi biti strpljiv, pažljivo
Predstavljanje je obavezno pri svakom
slušati i kratko i jasno odgovarati na
kontaktu sa nepoznatom osobom.
postavljena pitanja. Nije preporučljivo
Prilikom predstavljanja, muškarci ustanu
pričati loše za preduzeće za koje ste pre
i ne drže ruke u džepovima. Poželjno je
radili, niti postavljati pitanja izvan domena navesti funkciju ili titulu, dužnost svakog
interesovanja o vašem budućem radnom
domaćina je da predstavi kolege koje
mestu. Rukovodeće lice se kolegama
su trenutno prisutne. Osobu sa nižom
obraća sa Vi.
poslovnom funkcijom prvo predstaviti
osobi sa višom poslovnom funkcijom.
42
Oslovljavanje
U zavisnosti od pola, starosti, hijerarhijskih
odnosa, oslovljavati sagovornika sa
“Gospodine, Gospođo.” Obraćanje po
zanimanju “Gospodine profesore..”,
“Profesore”, obraćanje većem skupu
“Dame i gospodo”, obraćanje na
simpozijumima i skupovima posvećenim
jednoj profesiji “Poštovane kolege”.
Odnos sa kolegama na poslu
Mora da bude zasnovan na poslovnoprijateljskim odnosima. Budite ljubazni
prema kolegama bez obzira na njihovo
mesto u kompaniji ili zvanje. Poštujte
svoje kolege i njihove stavove čak i ako
se vaše mišljenje razlikuje od njihovog.
Nikako se ne upuštajte u kritikovanje
kolega i širenje intriga. Interesujte se
za kolege, pitajte za njihovu porodicu,
čestitajte ukoliko su unapređeni, ne
zaboravite na sitne komplimente.
Odeća i izgled
Dobar ukus u odevanju znači pravilan
izbor odeće, obuće, nakita i detalja za
svaku priliku, doba dana i okruženje.
Pod profesionalnom odećom se može
smatrati uniforma ili slobodna varijanta
odevanja, u zavisnosti od vrste zanimanja.
Bez obzira na posao koji se obavlja, kada
nije obeležen uniformom, najprikladniji
je klasičan tip odevanja. Ne morate uvek
da budete strogo poslovno obučeni, ali
ukoliko želite da ostavite utisak ozbiljne i
odgovorne osobe, neke odevne predmete
ne bi trebalo da šetate po kancelariji.
,,Odelo (ne) čini čoveka“, narodna
mudrost.
Milica Končarić
FAMtime
DA BISTE ZNALI ŠTA ŽELITE, DOBRO RAZMISLITE
ŠTA JE ONO ŠTO NE ŽELITE!
Famtime: S obzirom na to da znamo da
pozitivne misli povoljno utiču na nas
u svakom pogledu, kako se u najtežim
momentima izdići iz problema i razmišljati
pozitivno?
Zoran Vignjević: Sreća je put, a ne
odredište. Pozitivno razmišljanje se može
postići samo svjesnim odlukama da ćete
promijenit svijetlo u kom se danas nalazite.
Ako pogledate sebe vi ste na pozornici.
Na pozornici gdje može biti crveno ili
plavo svijetlo. Kada prepoznate da stojite
u drugom svijetlu, možete to promijeniti.
Možete se dovesti u situaciju da donesete
drugačiju odluku, koja će biti bolja za vas i
koja će vas odvesti u smjeru onome kojem
želite. Znači moramo donijeti svjesnu
odluku da mora bit drugačije.
Zoran Vignjević rođen u Rijeci 1968.
godine, sa svojih devet godina počeo je
sa treninzima streljaštva. Godinama je
trenirao više sati i to gotovo svakodnevno.
Može se slobodno reći da su u to vreme
postavljeni temelji uverenja da “Sve što
želiš možeš postići ako u to veruješ i ako
si spreman da učiniš sve moguće da
bi do toga došao”. U sportskoj karijeri
nanizao je brojne uspehe poput drugog
mesta na prvenstvu Jugoslavije, 1984. je
bio prvi stanovnik ostrva Krka koji ulazi u
državnu reprezentaciju, 1985. i 1987. prvak
Jugoslavije… kao i mnoge druge.
Danas inspiriše, vodi i uči ljude da otkriju
svoj puni potencijal, ali i kako takvo znanje
da koriste za uspešniji i bolji život. Upravo
na ovu temu razgovarao je i sa nama,
te prenosimo brojne savete pa i delove
treninga kroz ovaj intervju.
Famtime: Koliko je Vama trebalo
vremena da se nakon razvoda i potpunog
finansijskog i emocionalnog kolapsa
povratite i da svoj život preusmerite, da
ponovo krenete ,,od nule,, i kako je to
izgledalo?
Zoran Vignjević: Uuu… prvi dio je izgledao
jako loše. Dobro bilo je i pozitivnih stvari,
to je onaj dio da sam uspeo smršati, to je
pozitivna strana priče. Inače mi je trebalo
oko godinu i pol, samo da se pokrenem,
da počnem iz početka, i nije bilo uvijek
lako. U cijelom tom procesu imate mnogo
sumnji, da li će vam uspjet, da li će vas baš
htjet slušat, zbog čega baš vas i tako dalje.
To je jedan proces gdje sam na sreću bio
sa ljudima koji su mi bili podrška i koji su
vjerovali u mene.
Famtime: Kako danas sa tim životnim
iskustvom savjetujete ljude koji žele
promjene a ne znaju kako da razgraniče šta
Famtime: Vi ste se dugo bavili muzikom i
žele a čega se odriču i šta mogu da izgube?
sportom, što možda i nema neke veze sa
Zoran Vignjević: Gledajte ne gube nikad
ovim čime se danas bavite, te otud I naše
ništa. Činjenica je da mogu samo dobit.
pitanje - Odakle takva promena?
Situacija u kojoj su danas, sama po sebi
Zoran Vignjević: Nije baš da nema veze,
sport je vrlo sličan sa ovime čime se bavim. nije zadovoljavajuća, znači trebaju donijet
odluku. Ako pozitivno mislimo i pozitivno
Principi su isti. Znači postavljate ciljeve,
imate viziju u kojem smeru se želite kretati. radimo bit će bolje. Nije pitanje da li je
moguće, samo je pitanje kada.
U biti onog dana kada sam upoznao ovaj
svijet osobnog razvijanja, uspio sam
Famtime: “Istinske odluke u životu se
pronaći ono što nedostaje između sporta i mjere akcijom. Ako nema akcije, vi još niste
života. U sportu je to lako svi imamo jedan donijeli istinsku odluku.” Kako doneti
cilj, dok u životu to ne mora biti tako. Moj
pravu odluku?
cilj ne mora biti vaš cilj, moj put ne mora
Zoran Vignjević: Ako ne znate zbog čega
biti vaš put.
vam je određena promjena potrebna,
Osobno razvijanje nije davanje savjeta.
ništa se neće promijenit. Na karakter se
Poznato je da kvaliteta vašeg života zavisi
ništa ne mijenja. Morate proći kroz proces
od pitanja koja si postavljate.
razumijevanja zbog čega vam je nešto
potrebno i bitno. Dok i sami ne razumijemo
Famtime: Koliko važnosti pridajete radu
zbog čega nešto želimo i što time
na sebi, i da li je i to jedna od tema na
dobivamo, donosićemo površne odluke.
treninzima?
Zoran Vignjević: Jako je bitno da budete
Famtime: Kada ljudi postanu svesni da
kongruentni sa onime što činite i radite,
greše, kako im Vi pomažete da otkriju svoje
krećete od sebe i svojih iskustava. Ali sa
potencijale i da se usmere na ,,pravi put” ?
druge strane, po meni, to je moje mišljenje Zoran Vignjević: Svako od nas ima neku
ne mora biti globalno, biti Coach daje
skrivenu želju, nešto sto bi htjeli biti,
onu jednu stranu priče gde u trenutcima
raditi ili imati. Ja često kažem kako ljudi
kad vam je teško, jer svima je teško, pa
nisu lenji, nego imaju nerealne ciljeve.
i meni, u tim momentima kažem sebi
Jer kad neko nešto od srca radi ne
,,Zorane, kako ćeš objasnit drugima ako ne trebate ga tjerat. Ako ne možete istrajat
možeš sebi?” i u tom momentu počinjete
na putu onoga što želite, možda vaš cilj
sagledavati stvari na jedan drugi način.
nije adekvatan. Možda nije vaš cilj, nego
Postajete otvoreniji, niste više subjektivni. ambicija vaše rodbine, roditelja ili koga
Rad na sebi pomaže puno.
već. Ljudi obično ne znaju što žele, ali
Mart / April 2014
postoji zakon suprotnosti koji govori da ne
možemo bit svjesni onoga što ne želimo,
dok ne shvatimo što želimo.
Famtime: Kako izgledaju Vaši treninzi i šta
oni sve obuhvataju?
Zoran Vignjević: Postoji više treninga. Ta
početna faza je koncipirana da ljudi govore
što sve ne žele. Imamo godišnji program
gdje ljudima ne dajemo prostora da se
vračaju u onu dnevnu rutinu. Nudimo i
besplatne Mastermind treninge gdje se
ljudi upoznaju sa našim radom. Oni traju
nekad pet nekad devet nedjelja, često
nakon njih ljudi imaju osjećaj da sad mogu
cijeli svijet pokorit. Ali se često i sami
vrate na početak. Tako da mi održavamo
sastanke na tri puta tjedno preko
društvenih mreža, skajpa recimo, s obzirom
da pokrivamo jako veliku površinu, ne
možemo se uvijek vidjet uživo. Jednom
zajedno I sa Polom Martinelijem, imaju
mogućnost osobnog mentoringa. Imamo
dvanaest puta godišnje sastajanje uživo
u Zagrebu ili Novom Sadu. Tako da ih
pratimo dok prave korake za koje su se
odlučili.
Famtime: Kako se osjećate kada primijetite
poboljšanje kod nekog od ljudi sa kojima
radite i kojima zapravo pomažete?
Zoran Vignjević: Ništa nije bolje od ideje
da ste nekome promijenili život. Znači
fenomenalno.
Famtime: Gde vas i kako mogu kontaktirati
svi ljudi koji žele pozitivne promene u svom
životu?
Zoran Vignjević: Mogu me naći preko
Facebook stranice zoran.vignjevic.
coach ili preko moje veb stranice www.
zorancoaching.com gdje mogu pronaći
sve informacije i o Akademiji života i mojoj
Coaching akademiji a sada već i o Biznis
akademiji.
Famtime: Postoji li recept za uspeh?
Podelite ga sa nama.
Zoran Vignjević: Jedini recept za uspjeh je
da se usudite sanjati, maštati kao kad ste
bili djeca, da se koncentrirate na taj san i
u nekom momentu ćete mu dati datum.
Razlika između sna i cilja je datum. Kad to
uspijete bit ćete na putu onoga što želite.
Takođe, važna je i vizuelizacija - koje je
zapravo odluka.
Razgovor vodila Milica Končarić
43
ŽIVOT JE DRUGA VRSTA SPORTA
Motivacioni govornik Zoran Vignjević je na Fakultetu za menadžment,
Za studente i zaposlene, održao dvodnevni trening
“Postavljanje i postizanje ciljeva”.
u predavanje
žano
uvod
je odr
je bio
koje
Treningartinelija
“Dositej
iteatru
Pola M
viđenje
u amf
kasnije
mo naše
sa
onosi
u dan
D
.
”
ć
i intervjue
Obradovi i predavanja ignjevićem i
V
treninga Zoranom
m
.
gospodo artinelijem
M
m
olo
P
Kada odvojimo sebe od situacije u kojoj
smo sada a kojom smo nezadovoljni,
počinjemo problem rešavati.
Stav određuje do koje visine se dižemo
– to je krug odgovornosti. Činjenica je
da sve kreće od misli. Preko emocija se
menjaju i rezultati. Pomenite svoje misli i
promenićete svoje rezultate.
Drugi segment radionice bio je posvećen
odgovoru na pitanje, odnosno traganju za
tim odgovorom. Pitanje je glasilo: Šta bi
bilo PERFEKTNO JA? Vignjević uverava da
je odgovor jednostavan. Naime, priroda
je najbolji pokazatelj kako ići kroz život.
Trebalo bi iskoristiti puni potencijal od
svega što smo dobili od prirode. Mi sami
sebe okujemo i držimo zatvorene da ne
bismo postigli puni potencijal. Vignjević
slikovito ilustruje situaciju u kojoj se
občajeno nalazimo rečima - “Tučemo
glavom” na isto mesto sto puta umesto
da se pomerimo samo korak levo ili desno
Predavanje su pratile mini radionice
I da uzmemo pravac koji nas ipak negde
na kojima su učesnici sebe pitali, delili
void. Dok god hodamo u mestu – samo
iskustva, strahove, emocije I uspehe
se dalje zaplićemo I sebe sputavamo da
jedni sa drugima. Jedno od pitanja koje
krenemo dalje. Naš svesni deo uma diktira
pomaže na putu bolje motivacije koja nas kako ćemo se osećati i kakve rezultate
void uspehu,. Bilo je I - Kako bi vaš život
ćemo imati. Svesni deo uma kaže: prihvati,
izgledao kada biste znali da ne možete
ignoriši, odbaci, izaberi. Podsvesni deo
pogrešiti? Šta biste bili, imali ili radili?
uma ne može ništa od ovoga. Ideja se
Osmelite se, sanjajte, odgovorite. Mnogi
pvezuje sa osećajem i kada je ideja u
misle da je sanjarenje pogrešna stvar.
skladu sa osećajem uradićemo nešto,
Uče nas da budemo realni. A zapravo,
prihvatićemo ideju. Uvek znamo kada
posebnost je kvalitet a ne mana , ističe
naš svesni deo uma radi. Podsvest uvek
Vignjević I dodaje da je greška samo
prihvata ili ne naše ideje u zavisnosti
novo iskustvo, drugačiji način na koji smo od onoga gde smo zbilja bili....Problemi
nešto uradili a ne propast i problem....
nastaju u onom momentu kada želimo
jednostavno - Život je druga vrsta sporta.
da napravimo nešto novo, da iskoračimo
Posetioce je dalje usmeravao razbijajući
iz navika. To ćemo uraditi samo ako naša
neke od predrasuda koje su duboko
svest kaže da to možemo. Vignjević je
ukorenjene u svakom od nas. Pa je tako
potom dao i vežbu koja je trebalo da kroz
istakao: Veći i bolji rezultati su uvek u
inventar negativnih uvjerenja učesnike
skladu sa našim većim nivoom svesti. Nivo da negativna uverenja najvećim delom
svesti nije definitivno i nepromenljivo
nisu naša, das u stečena I nametnuta,
stanje. Ljudi uvek čine ono najbolje što
utkana nizom uticaja u naše ličnosti I
mogu, kaže Vignjević I naglašava: Vaš
mi više nismo ni svesni da to nisu naša
stav danas određuje do koje visine se
uverenja. Vignjević savetuje da je jedini
možete podići. To je kompozicija, odnosno pravi put takva uverenja osvestiti kod
krug odgovornosti na putu od misli
sebe. U suprotnom će se dešavati ono
preko emocija, uverenja do ponašanja,
što se dešava svakodnevno većini ljudi
reakcija. Ponašajte se samouvereno i vi
koji nisu svesni tih uverenja: prave korake
ste harizmatična osoba. Upamtite da mi
unazad jer misle da su im ciljevi previsoki,
imamo slobodu pravljenja odluka. Zbog
a zapravo, stepenici svakim odlaganjem
toga nismo uvek krivi, ali jesmo odgovorni
postaju sve više i strah sve veći i nesvesno
jer MI biramo u kom smeru ćemo se
ili svesno formiramo put ka potencijalnom
kretati. Mi kreiramo svoje mogućnosti i
odustajanju. Naše misli i emocije određuju
niko drugi nam nije kriv zbog pozicije u
našu energiju, naše vibracije, a to
kojoj se nalazimo. Sami smo odgovorni,
određuje naše rezultate.
pošto se isključimo krećemo u okvirima
svoje slike pa tako ni ne vidimo širu sliku.
Ići izvan granica mogućeg. Imati sliku
o onom što želimo. Povezati se sa tom
slikom. Imati: pozitivnu misao, pozitivan
osećaj i eto i pozitivnog rezultata.
Vizualizacija sebe na mestu koje želimo
da nam pripada donosi siguran uspjeh.
Postavljajte sebi ključna pitanja i
odgovarajte sigurno I samouvereno na
njih. Navedeno su samo neki od akcenata
koje su učesnici treninga “Postavljanje i
postizanje ciljeva” čuli od motivacionog
trenera Zorana Vignjevića tokom njegovog
gostovanja na Fakulteteu za menadžment.
44
Naš stav je kompozicija naših misli,
naših osećanja i onoga što činimo, ističe
Vignjević i dodaje - svest o tome pomaže
da dobijemo određene, dobre, rezultate.
Načinom razmišljanja ćemo prihvatati
ili ne nove ideje. Svaka nova ideja je
energija, ona ima svoju frekvenciju, svoju
vibraciju. Od momenta kada dobijemo
novu ideju, po zakonima prirode ona je
moguća i izvodljiva.
A mi smo naučeni i programirani da se
pitamo da li mi to možemo, vraćamo se
unazad i zaključujemo na osnovu naših
ranijih, najčešće negativnih uverenja i
rezultata da li to mi uopšte možemo.
Kako kaže Vignjević, to nije dobro, jer mi
u stvari od momenta kada prepoznamo
ideju zapravo jesmo sa svojom idejom
na dobroj frekvenciji i nju je već moguće
realizovati. Uopšte nam ideja ne bi pala
na pamet da je nije moguće realizovati.
Tu ideju nismo dobili pre 3 ili 7 godina
nego smo je dobili baš sada jer jer je sada
moguće realizovati. To ne znači da će biti
lako ali je moguće realizovati, naglašava
Vignjević i dodaje da su neočekivani
rezultati uvek reultat naše dominantne
vibracije koju osećamo u tom momentu
– ako se dobro osećamo onda će i naši
rezultati biti dobri.
Drugi problem je to što se ljudi uvek pre
okreću onome što ne valja a ne onom što
je dobro I to ih vuče unazad. Usporava,
ometa, drži na istom mestu ili položaju
godinama, decenijama. Postoji jedna
stvar koja je bitna za sve kaže motivator
Vignjević – budite drugačiji. Svako od nas
je drugačiji, za svakog ima mogućnosti
i mesta, sve I dobre I loše paradigme
se kreiraju u ranoj mladosti. Zato se I
pitamo sa mnogo sumnje u sebe - Kako
ja mogu dati veću vrednost od onog što
može dati neko drugi? Kako kreirati veću
vrednost da ljudi ne mogu reći ne? Kako
napraviti ponudu da budemo jedinstveni?
A zapravo, kaže Vignjević, sve se svodi
na osnovnu stvar – na našu energiju,
našu vibraciju ... to će se podudarati ili
neće. Ako se osećate ugodno: ako ste
isktreni, iskreno prisni sa ljudima, ako ste
iskrenootvoreni... tada će se frekvencije
podudarati. Ako niste iskreni ni prema
sebi ni prema drugima, ako unapred ne
verujete I sumnjate – onda ništa. Tako
je jer ne postoji loša i dobra energija,
postoji samo energija koja teče ili ne teče.
Kada ne teče umorni smo, iscrpljeni...
Energija samo menja formu i oblik i uvek
je prisutna.
FAMtime
Na pitanje iz publike - Šta sa
sukobljavanjem svojih starih uverenja i
prebacivanjem na nova uverenja?, usledio
je odgovor - Trebalo bi se preprogramirati
i proći kroz zid straha.
Svako odgađanje svaki budući korak čini
komplikovanijim jer je više problema koji
su se nagomilali. Prošlost bi trebalo uvek
ostaviti tamo gde je bila. Od momenta
kada imate novi cilj u životu sve postaje
podređeno tom cilju. Radi se o tome das
u Promene uslovljene svesniim odlukama.
Ono što govorimo sebi - na taj način sebe
i programiramo. Strah je koristan i govori
nam samo da izlazimo iz zone komfora.
Da smo dovoljno pametni – pozdravili
bismo ga pošto nas on vodi napred.
Kada prođemo kroz granicu straha
preprogramiramo se i postajemo sigurniji
u sebe. Strah je imaginarna veličina jer je
za svakoga različita mera.
Ta energija je ključ naše promene.
Često ostajemo na istom mestu zato što
nemamo energiju, između ostalog I zato
što su ljudi skloni da biraju ciljeve koji nisu
njihovi ciljevi nego su ciljevi drugih ljudi.
Poslepodnevni deo radionice motivator
Vignjević je započeo rečima - Možete
uraditi sve u šta verujete, ako ste spremni
da izađete iz zone svog komfora, ako
ste spremni da vrednujete svoju sliku
o sebi, promenite je da bi drugi to isto
vrednovali.
Mart / April 2014
Mora da postoji vreme inkubacije.
Trebalo bi pustiti korenje da bi proces
krenuo. Radi se o zakonu privlačnosti io
zakonima kreacije – mi kreiramo okolnosti
na koje ćemo naići u životu. Drugim
rečima - Ako želite drugačije rezultate
moraćete promeniti sredinu u kojoj vam
je konforno. Ako ste najbolji u grupi –
promenite grupe. Moramo dozvoliti ideji
da uđe u podsvest, zaključuje Vignjević
i sugeriše da u formulaciji svojih želja
budemo što jasniji, da idemo što više
u detalje, da načinimo prvi korak I da
Da bismo došli do rezultata prvo
ćemo tek tada znati koji je korak sledeći.
postavljamo cilj pa razmišljamo – Kako do Potrebno je da prođemo kroz zid straha
cilja?, sugeriše Vignjević I objašnjava na
I da postanemo PARTNER IDEJI koja nas
primeru novih kola - čim je to cilj, opcije
vodi ka ostvarenju naših snova.Za to su
se počinju otvarati. Nemojte se pitati
potrebni merljivi I konkretni ciljevi moraju
kako, jer ako se to pitate nećete uraditi
biti mjerljivi. I lični. Pri tom je važno znati
ništa. Kada počnemo gledati u mogućnosti da je san za nas a ne za druge ljude. Ne
umesto u ono što nas koči, stvari se počnu može se uticati na ljude ako oni ne žele
odvijati na drugačiji način, razne opcije se napred. Ne možemo sanjati za druge i
počinju otvarati za ostvarenje cilja. Nova
postavljati ciljeve za druge. Ne možemo
ideja podrazumeva izlazak iz zone komfora donositi odluke za druge. Možemo ih
i realizacija nije lagana uvek, ali je uvek
inspirisati i oni će reagovati kada vide da
moguća. Kada se emotivno i intelektualno to kod nas radi i da to kod nas funkcioniše,
povežemo sa ciljem on će i fizički biti
zaključio je svoj motivacioni trening Zoran
realizovan.
Vignjević.
Kada će to biti – pa postoji zakon
inkubacije, kaže vignjević. I nije, kaže on, tu
pitanje - Da li će nego je pitanje - Kada će?
FAMtime
45
MARTINELIJEVA FORMULA ZA USPEH
Svetski poznati govornik i trener, Pol Martineli (Paul Martinelli) je, 7. marta 2014. godine, na Fakultetu
za menadžment održao predavanje pod nazivom “Formula za uspeh”.
Od jasnog određivanja ciljeva do
njihovog postizanja dugačak je put
prepun izazova sa kojima se moramo
suočiti.
U duhu mesta na kojem je, samog
a tek onda da uperimo prstom u
Fakulteta za menadžent, Martineli
nekog drugog. Ista je situacija i ako
je dao dosta saveta i budućim
želimo da napredujemo u svom
menadžerima. Istakao je da obrate
poslu. Prvo moramo od sebe krepažnju na to da li je to što žele da
nuti, a tek posle menjati nešto kod
rade potrebno i traženo od strane
drugih. Veoma je važno zapamtiti
potrošača, da li su sposobni to da
da sve što tražimo od drugih ljudi
rade i da li je to što žele da rade lako
da urade, prvenstvano moramo da
zamenljivo. Isticao je i to da svaki
znamo sami da uradimo. A, dobar
čovek koji želi da uspe u onome što
menadžer treba da obrati pažnju ne
radi ne sme da se zadovolji bilo čim
samo na spoljašnje potrošače, već
što je prosečno. Ne sme da “igra da
i na potrošače koje čine njegovi zane izgubi, nego da igra da pobedi”.
posleni.
Mnogo je ljudi koji se oslanjaju na
nadu, a Martineli ističe da je to
Dobar odnos i veze sa ljudima su
najveća greška. Nada nas zavarava
od velikog značaja u svakom poslu.
i ne da nam da napredujemo, jer
Što manje konflikata i što više dobre
nada nije strategija. Sa druge
saradnje je plus za svaki posao.
strane, vera je nešto sasvim
-Nakon ljudi, trebalo bi da se fokudrugo. Veru u sebe, kako kaže,
siramo na sam process rada. Marne smemo nikada da izgubimo. tineli veruje da većina ljudi žele da
Moramo da verujemo u svoj
budu lideri. A, lideri ne mogu da
san i u svoju ideju, jer ako
imaju samo ideju već i razvijenu
mi sami ne verujemo
strategiju koja će im pomoći da ideja
okolina to neće uraditi
postane realnost. Mora se napraviti
umesto nas. Obratio
dobar plan, drugim rečima, svako
se publici sa: “When
od zaposlenih mora da ima svoj zawas the last time you
datak koji je u skladu sa njegovim
went into the casino of life
mogućnostima. Istakao je da na
and bet on you” (Kada ste
promene treba posebno obratiti
poslednji put otišli u “kasino
pažnju. Promene su potrebne, a
života” i kladili se u sebe)? Niko
često i neizbežne. Posao onoga koji
iz publike se nije oglasio, a na
ne ume da se prilagodi cikličnim
mnogim licima se videlo žaljenje.
promenama i onoga koji, kada
Martineli je naglasio da su, na putu
primeti da ne ostvaruje željene redo uspeha, tri stvari posebno važne i
zultate, ne ume da se promeni iz
da ne smeju biti zanemarene.
korena, ne može uspeti. Naglasio je
i da su kompanije u Americi koje su
-Prvo su ljudi. “Obratite pažnja na
najmanje ispaštale zbog ekonomske
ljude sa kojima sarađujete”, kaže
krize, upravo one koje su imale tačno
Martineli i dodaje – “Ljudi se moraju
određenu ciljnu grupu koja im je ostretirani kao da su iznad prosečnog,
jer postoji velika mogućnost da će na tala “verna”.
taj način početi više da veruju u sebe -I na kraju, što se samog proizvoda
i da će svoj posao bolje obavljati”.
tiče, važno je znati da nije sve što se
Takođe, ako naiđemo na neki probuspešno prodaje najbolje. Za proizlem, prvo moramo da se zapitamo da vod se moramo emotivno vezati još
li mi sami u nečemu grešimo,
dok je samo u našoj glavi, verovati u
njega i zatim ga stvoriti.
Pol Martineli, predavanje pod nazivom “Formula za uspeh”
Pol Martineli, svetski poznat govornik i
trener je u petak , 7. Marta u amfiteatru
fakulteta za menadžment održao
predavanje pod nazivom: “ Formula za
uspeh” Pol Martineli iz Floride (SAD) je
predsednik najveće kompanije na svetu
u području liderstva, Džon Maksvel Tima
(John Maxwell Team), koja predstavlja
elitnu grupu sertifikovanih trenera i
komunikologa pod vođstvom Džona
Maksvela, najprodavanijeg autora Nju
Jork Tajmsa. Pol je dobitnik prestižne
nagrade “Lideri predvode lidere”
46
koju dodeljuje kompanija Markus
Bakingem (Marcus Buckingham’s Leaders
Leding Leaders) - nagrade koja se
dodeljuje inovatorima koji nadahnjuju
izvrsnost u drugima. Na početku svoje
karijere, sa svega 200 američkih dolara
u džepu, Pol Martineli je započeo svoj
biznis - kompaniju za čišćenje Et Jor Servis
(At Your Service), koja će ga kasnije
pretvoriti u milionera. Tražeći načine
da poboljša svoj posao počeo je da uči
i koristi principe ljudskog potencijala, a
svojim dinamičnim i kreativnim pristupom
– i izvrsnim rezultatima – osvojio je i
prestižnu nagradu Artur I. Tarner (Arthur
E. Turner) u polju preduzetništva, koju
dodeljuje Univerzitet Nortvud. Nakon
uspeha sa svojom prvom kompanijom,
pre skoro 20 godina osniva Lajf Skses
Konsultants (Life Success Consultans)
kompaniju za govorništvo, mentorstvo
i treniranje. Kroz iskrene govore, koji
dotiču samu srž problema, uz pomoć
radionica i seminara, Pol Martineli
uči i podstiče druge da poboljšaju svoj
potencijal i iskoriste snagu svog uma.
FAMtime
Na pitanje da li je imao podršku
okoline kada je odlučio da pestane
da se školuje i osnuje svoj sopstveni
biznis, Martineli je istakao da su
mu na putu do uspeha mnogo
važniji bili oni ljudi koji su umeli da
prepoznaju njegove potencijale i
tako ga usmeravaju i ohrabruju, od
onih koji su samo podržavali njegove
ideje. Takođe je istakao da su ljudi u
našim životima “for a reason, season
and a lifetime” (sa razlogom, kraći
vremenski period i za ceo život) i da ih
treba dobro razlikovati. Posavetovao
je sve prisutne da se ne opterećuju
ljudima koji ne veruju u njihove snove
i ideje, jer smatra da nam oni nisu
pretnja sve dok ne počnu da nas
sabotiraju. Isto tako, čvrsto stoji iza
toga da se nikada niko ne treba da
spušta na niži nivo od onoga na kojem
jeste ili na kojem može biti, samo zbog
nekog drugog.
Da mu je ovakav način razmišljanja
pomogao da ostvari svoje ciljeve,
možemo zaključiti iz njegovog ličnog
puta ka uspehu.
Od običnog dečaka sa Floride (SAD),
koji je napustio srednju školu i nakon
toga godinama radio kao domar,
Martineli je prešao dug put. Danas,
kako kaže, ne bi bio to što jeste
(predsednik najveće kompanije na
svetu u području liderstva, Džon
Maksvel Tima, koja predstavlja
elitnu grupu sertifikovanih trenera i
komunikologa pod vođstvom Džona
Maksvela, najprodavanijeg autora Nju
Jork Tajmsa) da nije imao san. San da
bude nešto mnogo više od običnog
domara ili, kako je i sam rekao, “to
be, do and have more” (da bude, radi
i ima više od onoga što je bio, radio i
imao u trenutku te odluke).
Martineli iza sebe ima održane
treninge za preko 9.000 poslovnih
i životnih trenera iz 90 različitih
zemalja.
Ovo je Martinelijev prvi dolazak u
Srbiju ali je on, onako nonšalantno
u svom stilu, na početku predavanja
rekao da je godinama unazad znao
da će jednom baš na ovom fakultetu
održati svoje predavanje. Publika ga
je tada malo začuđeno pogledala, ali
on je ubrzo sve razjasnio. Kao neko
ko je ostvario svoje snove i postigao
zavidan uspeh u svetu, Pol tvrdi da je
vizija igrala veliku ulogu u ostvarenju
tih snova. On je imao viziju, želeo je
da putuje svetom i drži upravo ovakva
predavanja i na taj način inspiriše
ljude da i sami skupe hrabrost da svoj
san ostvare. Takođe je naglasio da se
snovi ne mogu ostvariti ako naglas ne
izgovorimo, bez ustručavanja i stida,
šta želimo da postignemo. U svetu gde
nas, kako kaže, većina konstantno uči
da budemo prosečni, moramo da se
fokusiramo na formiranje sopstvenog
mišljenja. Većina ljudi o raznim
stvarima razmišlja na način koji im je
nametnut od strane nekoga. Takođe,
ljudi koji nikako ne uspevaju da idu
napred i napreduju su upravo oni koji
konstantno razmišljaju o stvarima
koje su se desile u prošlosti, a to je
uzaludno trošenje energije i vremena
jer ih ne mogu promeniti. Pol ističe
kako je uveren da svaki čovek može
da napreduje i ostvari svoje snove,
samo ako sebi jasno odredi prioritete
i ciljeve.
Predavanje se završilo velikim
aplauzom, iako od samog početka nisu
sva mesta bila popunjena. Martineli je
to na samom početku i sam primetio
i, kroz šalu, rekao da su svi koji nisu
prisustvovali, verovatno, veoma
zadovoljni svojim životima i da im
nikakav savet ne treba.
Nakon aplauza, nekoliko ljudi iz
publike mu se zahvalilo jer je, kako
kažu, i nakon samo tri sata predavanja
uspeo da ih inspiriše da preduzmu
nešto što će im biti od koristi za
sopstvenu budućnost.
Svako treba da nađe svoju sopstvenu
formulu za uspeh. Ako je Martinelijeva
priča u Vama probudila želju da
ostvarite svoje snove, nemojte se
zaustaviti na samoj želji. Sa verom u
sebe, krenite u akciju i ostvarite ih.
Teodora Seratlić
Vodeći svoj biznis “od nule do miliona” Pol
u praksi dokazuje ono što zagovara. Do
danas je održao treninge za preko 9.000
poslovnih i životnih trenera iz 90 različitih
zemalja. Delio je binu sa majstorima kao
što su Bob Proktor, Vejn Dajer, Brajan
Trejsi, Les Braun, Denis Vejtli, Mark Viktor
Hansen, Zig Ziglar, Boh Burg, Meri Morisej
i Džon C. Maksvel.
Nagrada Arthur E. Turner predstavlja prestižnu nagradu koju dodeljuje
univerzitet Nortvud preduzetnicima
koji su svoj poslovni uspeh postigli do
četrdesetih godina.
Marcus Buckingham’s Leaders Leding Leaders- nagrade koja se dodeljuje
inovatorima koji nadahnjuju izvrsnost u
drugima
Bob Proktor se smatra jednim od najvećih
govornika na temu bogaćenja. On uči
ljude da razumeju svoje skrivene sposobnosti da urade više, da budu više i da
imaju više u svakoj oblasti svog života.
Brajan Trejsi je profesionalni govornik,
instruktor, konsultant i predsednik kompanije koja se bavi edukacijom i konsaltingom, sa bazom u Solona Biču u Kaliforniji.
On je takođe i milioner koji je to postao
isključivo radom i trudom .
Vejn Dajer -Vejna Dajera često nazivaju i
„ocem motivacije“ jer je svojim knjigama
započeo trend savremene motivacione
literature i do danas ostao jedan od njenih
najistaknutijih predstavnika.
Milanka Tucakov
Mart / April 2014
47
SUBVERZIJA KAO ODGOVOR
NA NOVE OBLIKE MOĆI I
DOMINACIJE
Fakultet za menadžment je 27. decembra
2013. godine ugostio profesora dr Dejana
Mihailovića koji je održao tribinu pod
nazivom: „Subverzija kao odgovor na
nove oblike moći i dominacije“. Profesor
dr Dejan Mihailović je diplomirao u
Novom Sadu na Filozofskom fakultetu.
Magistrirao je i doktorirao na meksičkom
UNAM-u, a na Univerzitetu Technologico
de Monterrey predaje političku istoriju,
političku filozofiju Latinske Amerike
i Diplomatiju. Kao gostujući profesor
predaje u Brazilu, na Kubi i u SAD.
Na samom početku izlaganja profesor
dr Dejan Mihailović je istakao da pred
sebe stavlja dva očekivanja: da bude
objektivan i da ne bude neutralan. Takođe
se dotakao krize u svetu i rekao da je naša
pasivnost u tome da postavimo dijagnozu
kao i nemogućnost da napišemo recept.
Profesor Mihailović vidi današnji svet
kako je određen krizom postojećeg
civilizacijskog obrasca. Ističe da je kriza
univerzalna, globalna, dugotrajna i
rastuća a da je obrazac antropocentričan,
monokulturalni, patrijarhalni, zaveden
idejom beskonačnog privrednog rasta u
uslovima ograničenih prirodnih resursa
i ratova koji se zbog njih vode. Na
predavanju smo imali priliku i da čujemo
o pojmu krize kao stilu i načinu života
kao i da posmatramo kapitalizam kao
sistem. Ovde profesor dr Mihailović ističe
promenu paradigme kroz: merkantilizaciju
politike, postmodernizaciju ekonomije,
pseudo-popularizaciju kulture i forsiranje
ideje „održivog razvoja“. Kada govori o
agoniji liberalnog kapitalizma profesor
Mihailović podvlači da ona bitno utiče na:
krizu demokratije, ionako narušen odnos
rada i kapitala, stvaranje lažne ideje o
svetu bez alternativa i homogenizaciju
perceptivnih modela doživljaja sveta i
njegovih interpretacija. U nastavku tribine
profesor Mihailović je ukazao na nove
oblike moći i dominacije i u vezi sa tim
objasnio značenje pojmova kao što su:
kartografsko izmeštanje potreba i želja,
deteritorijalizacija kao fluidna stvarnost,
neokolonizacija uma, virtuelna topologija,
proizvodnja potrošnje, rad kao izvor
siromaštva, digitalna demencija. U svom
izlaganju koje konstantno potkrepljuje
plastičnim primerima profesor dr Dejan
Mihailović je istakao i vezu između
prevelikog oslanjanja na digitalne
tehnologije i načina života. Posvetio je
pažnju i medijima kao mehanizmima
kontrole, kao monopolu informacija ili
pak kao autentičnom sredstvu istinske
komunikacije.
48
Poslednji deo predavanja bio je predviđen
za izlaganje o obrazovanju gde je
profesor Mihailović postavio pitanje da
li je obrazovanje pravo ili roba. Ovaj deo
predavanja je posebno bio namenjen
studentima koje profesor poziva du uče
i da ne odustaju od obrazovanja kao i da
učestvuju u promenama države i društva.
Posebno je istakao da je privilegija biti
student i da je izuzetno važno konstantno
traganje u životu.
Nakon predavanja usledila su brojna
pitanja na koje je profesor rado davao
iscrpne odgovore posle čega je bio
nagrađen burnim aplauzom.
Milanka Tucakov
FAMtime
DAN (NE) ZALJUBLJENIH
Dan žena, dan Republike, dan
zahvalnosti... dan ovaj, dan onaj i
onda dođe i dan zaljubljenih. Sveti
Valentin, 14. februar. Napolju
sneg, zima, minus 15 stepeni,
ali to apsolutno ne sprečava
zaljubljene parove da se
zagrljeni šećkaju, noseći
svoje poklone u rukama,
bukete cveća, punih
stomaka sa nekog ručka
koji je bio „samo njihov“,
i nesmešeni prkoseći svim
ostalim ljudima koji nemaju
svoju lepšu ili jaču polovinu, ili
je možda imaju, ali ne praktikuju te
uštogljene običaje, kako to oni sami
kažu.
Postavlja se pitanje – ŠTA ONI KOJI
NISU ZALJUBLJENI RADE NA DAN
ZALJUBLJENIH?
Jesu li tužni, da li uopšte doživljavaju taj
dan, kakav on uticaj ima na njih? Smeta
li im to što na društvenim mrežama na
dan zaljubljenih svakog sekunda iskače
neko srce, ruža, neke slike, odnosno
svi pokazatelji da je upravo danas dan
zaljubljenih? Ubedljivo najinteresantnije
pitanje je uvek – DA LI SU TOLIKO OČAJNI
DA SAMI SEBI ŠALJU POKLONE I CVEĆE?
Postavljajući pitanje sagovornicima,
koji inače nikada nemaju strpljenja da
daju odgovor duži od jedne rečenice,
shvatam da su se, neočekivano, raspričali.
Odgovora je bilo raznih, a ovo su neki od
njih:
Hit odgovor: „Zbog uticaja patetičnih
parova, mnoštva srca, natpisa -volim tekoji gube svaki smisao, jednostavno mi se
stvorila odbojnost prema tom danu. Sva
frka se svodi na to da li će im se svidjeti
poklon, koji je inače neko plišano srce i
mirišljava čestitka koja po mogućnosti
može da svira! Da li je to uopšte cilj tog
dana?
Lepo je sve to što su ljudi
zajedno, što su srećni, što se vole, nemam
ništa protiv izliva emocija, ali taj dan
postaje toliko isforsiran da poželim da se
nikada ne zaljubim u životu. Uticaj zapada
davno je uzeo maha na ovim prostorima,
amerikanizacija se odavno nametnula, ali
mislim da kad bi oni znali kako kod nas
protekne taj dan, uveli bi sve zabrane
prisvajanja njihovih, po meni glupavih,
praznika.”
Hit odgovor 2: “ U principu ne hejtujem
one koji su zaljubljeni, inače hejtujem taj
dan bila sama ili zauzeta, pošto ne mislim
da bi trebalo da postoji poseban datum za
poklone i izjave ljubavi. Lično ne idem na
neka posebna mesta na taj dan,
ako ima neka dobra –rave- žurka odem,
a ako ne onda ništa posebno, trudim se
da ne obraćam pažnju na to koji je
dan.”
Odgovor “nešto onako”:
“Pošto nisam
zaljubljena, dan
zaljubljenih mi je kao i
svaki običan dan. U to
vreme je ispitni rok, tada
obično učim, eventualno
se vidim sa drugaricama.
Lepo je što se obeležava
taj dan i bilo bi lepše da
se obeležava više puta
godišnje”
Odgovor sa mogućom
posledicom: “S obzirom na to
da sam nesrećno zaljubljena, 14.
februar mrzim iz dna duše. Taj dan
ne podnosim ne samo zaljubljene
parove, nego ni sve ljude oko sebe,
generalno. Mislim da bi ljubav trebalo
da se pokazuje svaki dan, a ne samo tog
14. februara, zbog toga mi sve te izjave
ljubavi, skupocjeni pokloni i slično djeluju
namazano i neiskreno.”
Odgovor Selfi: “Dan zaljubljenih, ma
nemoj. Recimo da slavim taj dan –
isključivo sama sa sobom. Sama sebi
poklonim baš ono što želim – odnosno
ono što mi prija. Obučem trenerku,
obujem patike, spustim se do prve slatke
kuće u blizini i kupim sebi tonu slatkiša.
Onda se vratim u stan, pustim neki
horror jer romantični filmovi su krš, i sve
pojedem i popijem sama. Odlično, zar ne?
Svima toplo preporučujem.”
Zaključak - zaljubljenima je, ali i onima
koji to nisu, lijepo na njima svojstven
način. 14. februar je samo jedan dan u
godini i jednako je važan kao i ostalih
364 dana…zato dijelite i primajte ljubav
svakodnevno.
Mladenka Lola Bajić
LITERARNA SEKCIJA
Podsećanja radi, literarna sekcija
Fakulteta za menadžment postoji za
studente koji imaju afinitete da čitanjem
i analizom književnih ostvarenja razvijaju
smisao za lepo, da razvijaju sposobnost
posmatranja, kritičkog mišljenja kao
i negovanja govorne i pisane kulture
izražavanja. Čist književni jezik, bogato
lirsko izražavanje kao i negovanje ljubavi
prema knjizi su trenutno stavke koje su
prilično zapostavljene u našem društvu,
pa je osnovni cilj literarne sekcije
funkcionalno opismenjavanje i vraćanje
pravim vrednostima.
Studenti zajedno sa Ivanom Ikonić,
koordinatorom literarne sekcije,
razgovaraju o aktuelnim književnim
temama, posećuju filmske i pozorišne
predstave sa ciljem da uoče bitne
elemente koji se odnose ne samo na te
umetnosti već i na discipline kao što su
menadžment i liderstvo.
Studenti u okviru literarne sekcije imaju
priliku da se pripremaju za pravilno
pismeno izražavanje, usmeno kazivanje,
pričanje priča (storytelling), recitovanje.
“Labudovo jezero” je symbol takozvanog
“belog baleta”, u kojem se sadržaj,
zasnovan na bajci, iskazuje klasičnom
plesnom leksikom koja obiluje istančanom
liričnošću.
Mart / April 2014
Februar 2014. godine bio je rezervisan
za odlazak u pozorište. Članovi literarne
sekcije su imali priliku da pogledaju balet
“Labudovo jezero” najpoznatiji balet u
četiri čina, za koji je muziku napisao Petar
Iljič Čajkovski između 1875. 1876.
Na baletskim scenama širom sveta izvodi
se višeod 130 godina a njegova sadržina
i bajkolikost, kao i mogućnosti koje pruža
interpretatorima čine ga nezaobilaznim
delom baletske umetnosti. Predstavlja
sigurno jednu od najomiljenijih baletskih
predstava na svetu. Čajkovski sigurno
nije mogao ni da sanja do kojih visina će
dosegnuti balet “Labudovo jezero”. U
mnogim kritikama opisuju ga ezoteričnim,
magičnim i snažno ekspresivnim. Njegov
balet obiluje različitim nacionalnim
igrama, plesovima života, dramatikom,
poezijom. Svi prisutni su uživali u
bajkovitoj muzici, koreografiji i osetili su
izražajne emocije koje su izvođeči uspeli
da im prenesu.
Milanka Tucakov
49
IKONA POP-ARTA
Endi Vorhol - ime bez koga nijedna priča o
pop-artu ne bi imala smisla.
Počevši svoju karijeru kao komercijalni
ilustrator, Vorhol se već susretao sa
prikazivanjem predmeta i simbola koji
će kasnije postati njegov glavni motiv u
umetnosti. Proizvode široke potrošnje
je posebno „voleo“ jer je smatrao da
ih je korišćenje lišilo vrednosti. Tako su
konzerve Kembel supe i flaše koka-kole
postale deo njegove umetnosti. Jednako
interesantnim je smatrao i ličnosti kojima
su se mediji bavili te im je pažnju i on
posvećivao slikanjem portreta. Među
onima koji su se našli u njegovoj zbirci su
Elvis Presli, Merlin Monro, Marlon Brando
i Elizabet Tejlor.
Poznat je i po ateljeu „The Factory“ koji
je osnovao 1963. godine, kada je počeo
saradnju sa mnogim piscima, muzičarima,
slikarima i drugim ličnostima, doprinoseći
svom kontraverznom imidžu. Mnogo
pažnje je posvećivao ličnom publicitetu
jer je smatrao da je i sam umetnik važan
koliko i njegovi radovi.
Pored slikanja, okušao se i u crtanju,
grafici, fotografiji, pisanju, filmu,
muzici i sitoštampi. Sve je to bilo više
nego dovoljno da ostavi svoj pečat u
savremenoj umetnosti. Rođen je 1928., a
umro 1987. godine u Njujorku.
Često je citirana njegova izjava da će u
budućnosti svi biti slavni na 15 minuta.
Njegova slika „Osam Elvisa” je 2008.
godine prodata za 100 miliona dolara.
Aleksandra Vitorović
Pop art – umetnost na granici kiča
Izložba „American Pop Art“postavljena je
u galeriji Kulturnog centra „Laza Kostić“ u
Somboru. Na njoj su predstavljene grafike
pop-art umetnika Roja Lihtenštajna, Endija
Vorhola, Džona Čemberlena, Roberta
Raušenberga, Džejmsa Rozenkvista i Toma
Veselmana.
prkosi svim ustaljenim umetničkim
normama i vrednostima. Pop-art, ili
umetnost popularne kulture, pravac je koji
uspešno portretiše društvo.
Iako je nastao u Velikoj Britaniji deceniju
ranije, proslavio se u Americi, čineći
poznatu njujoršku pop-art scenu. PopNije tako davno bilo kada je ovaj
art ima svoje korene u dadaizmu, a
umetnički pravac doživljavao svoj procvat, njegovi umetnici su se protivili aktuelnom
ili možda jeste? Da se malo prisetimo kako američkom apstraktnom ekspresionizmu
je sve počelo.
koji je zazirao od bilo kakve prepoznatljive
forme. Pop-artisti teže isticanju
SAD, šezdesete. Umetničkom scenom
materijalnog u svakodnevnom životu i
odzvanjaju imena kao što su Roj
korišćenju banalnog i svakodnevnog kao
Lihtenštajn, Endi Vorhol, Kles Oldenburg
osnovu za svoje radove. Tako nastaju
i drugi. Konzumerizam i masovni mediji,
prepoznatiljivi radovi poput Vorholove
kultura i proizvodnja doprinose nicanju
verzije Merlin Monro,
jednog novog umetničkog pravca koji
50
Lihtenštajnovih radova nalik na stripove i
Hamiltonovih kolaža sačinjenih od isečaka
iz časopisa. Bio je to njihov svojevrsni
komentar o popularnoj kulturi, a kolaž je
bio njihovo glavno izražajno sredstvo.
Pop-art kao novina je prošlost, ali je
daleko od toga da je nestao. Okruženi smo
masovnom kulturom više nego ikad, a
ako se osvrnemo na pop-art videćemo da
ni jedan pravac nije imao toliki uzajamni
uticaj sa komercijalnim dizajnom kao
pop-art. Njegove glavne karakteristike,
masovnost i banalnost, učinile su da se
uspešno prilagodi vremenu i da postane
deo naše svakodnevice.
Aleksandra Vitorović
FAMtime
10 STVARI KOJE USPEŠNI LJUDI RADE
DRUGAČIJE OD OSTALIH
Bil Gejts, Opra Vinfri, Stiv
Džobs, jedno od ovih imena vam
sigurno padne na pamet kad se
spomenu uspešni ljudi. Ali, iako
su oni odličan primer, postoji i
drugi ljudi koji su uspešni na svoj
način iako nisu poznata imena. Ali,
njihove navike su već druga priča.
Svi uspešni ljudi rade slične stvari, koje
ih razlikuju od običnih ljudi koji rade svoj
posao od 9 do 5 i nikad ne razmišljaju o
napredovanju. Ako želite da budete jedan
od najboljih, ako želite veliki uspeh u
životu i da prestanete da budete „obični“,
onda počnite svakodnevno da radite ovih
10 stvari.
1) ONI SE POTPUNO POSVETE SVOM
CILJU
Kada uspešni ljudi postave sebi cilj,
ništa ne može da im stane na put. Oni
se potpuno posvete tome, znajući da ih
od običnih ljudi razlikuje to što se oni ne
zaustavljaju dok ne postignu to što žele.
2) UPORNI SU
Prepreke su sasvim normalne i očekivane
na putu do cilja i ne mogu da se
isplaniraju. Ali, i vi možete da odlučite da
se toliko posvetite uspehu i da opstanete
bez obzira na prepreke koje mogu da se
pojave.
Zaobiđite ih, preskočite ili krenite pravo
kroz njih, ali izdržite bez obzira na sve.
To je ono što uspešni ljudi rade i što bi
trebalo i vi da radite, ako želite da se
ugledate na njihov uspeh.
3) ONI PREUZIMAJU ODGOVORNOST
Uspešni ljudi znaju da su oni krojači svoje
sudbine. Vi nikada ne možete da ih čujete
kako se žale na stvari koje su ih zaustavile
na putu do uspeha. Nećete ih čuti kako
prave izgovore. Umesto toga, oni guraju
napred jer znaju da samo oni mogu da
dovedu sebe do uspeha.
4) ONI SU VREDNI
Da li ste ikada sreli nekoga ko je jako
uspešan i lenj? Sigurno ne. Istina je da je
put do uspeha popločan teškim radom.
Ako želite da uspete i da postignete velike
rezultate, morate da ustajete rano i da
ostajete budni do kasno i da potpuno
iskoristite svoje vreme. Uspeh se ne
dešava samo onima koji ga žele, već
morate i da ga zaslužite.
5) PROVODITE VREME SA USPEŠNIM
LJUDIMA
Jedan profesor je jednom izjavio: “Ako
želite da budete bogati, družite se sa
bogatim ljudima. Ako želite da budete
duhoviti, provodite vreme sa duhovitim
ljudima. A, ako želite da budete siromašni,
družite se sa siromašnima”.
Istina je da je ljudima u prirodi da
oponašaju ponašanje onih koji ih
okružuju. Način razmišljanja je zarazan.
Tako da, ako želite veliki uspeh u životu,
provodite vreme sa onima koji su već
uspešni. Ne znate nikoga uspešnog?
Onda možete da čitate knjige o njima,
da gledate ili čitate njihove intervjue.
Stav i uspeh su zarazni, zato probajte da
se “zarazite” tako što ćete se družiti sa
najboljima. 6) ONI VERUJU U SEBE I SVOJU VIZIJU
Nije lako doći do velikih rezultata, zato
je bitno da verujete u sebe. Najuspešniji
ljudi na svetu imaju čvrsto samopouzdanje
i veruju u svoju viziju, Bez toga, vrlo
lako bi odustali čim se nađu pred prvom
preprekom na svom putu. Da li vi verujete
u svoje snove? Zapamtite: možete da
radite šta god želite u životu, morate prvo
da verujete u to, a tek onda da radite kao
ludi da biste u tome uspeli.
7) ONI SE BRINU O SEBI
Kada ste videli osobu koja je uspešna
i zapuštena? Naravno, uvek postoje
izuzeci, ali većina uspešnih ljudi zna da
im je potrebna energija da idu napred, a
da bi to postigli, potrebno je da se hrane
zdravo, da vežbaju i da se dobro odmore.
8) ONI SE ODMARAJU I PUNE BATERIJE
Rad je najbitnija stvar na putu do uspeha,
ali ne možete da radite non-stop. Uspešni
ljudi rade, a onda se isključe, da bi osvežili
svoj um i telo.
9) ONI KONSTANTNO UČE
Uspešni ljudi veruju da se učenje nikad ne
završava. Čak i bez formalnog obrazovanja,
oni konstantno čitaju i uče od drugih, iz
knjiga, magazina, sa konferencija ili od
onih kojima se dive. Neki se čak ponovo
posvete fakultetu.
Šta ste vi u skorije vreme naučili, a što bi
moglo da vas približi uspehu kom težite?
Ako niste skorije čitali knjige ili poslovne
časopise, pravo je vreme da počnete.
10) ONI GREŠE I UČE IZ TIH GREŠAKA
Uspešni ljudi se ne plaše da rizikuju.
Zbog njihovog jakog samopouzdanja, oni
tretiraju svaku grešku kao mogućnost da
nešto nauče. Zato nemojte da se plašite
da grešite, a ako vam se desi, naučite iz
njih, da biste bili bolji sledeći put.
Preuzeto sa Interneta
Mart / April 2014
51
Od nakita
do platna
Ima li slikara na FAM-u? Kao što svi već
znaju, na naš fakultet se svake godine
upišu studenti sa brojnim interesovanjima
i hobijima tako da je odgovor – da. Ovde
je reč o Mileni Vještici, studentkinji prve
godine Menadžmenta u medijima, koja
je zadovoljstvo pronašla u tehnici zvanoj
Mixed media art tj. mešanoj tehnici.
Mixed media art je vid izražavanja koji
karakteriše kombinovanje više tehnika i
materijala u slikanju, što umetniku pruža
brojne mogućnosti da se izrazi, a oku
publike da uživa.
Milena je počela da se bavi slikarstvom iz
želje da na kreativan način iskoristi svoje
slobodno vreme, a kaže da je sve počelo
tako što je krenula da izrađuje nakit i
prodaje ga na sajmovima. To je radila
četiri godine. Uz smeh kaže da je Mixed
media art najbolji način da se potroše
ostaci boja, šarenih papira i šljokica.
„Videla sam jedan video na Jutjubu gde
devojka objašnjava šta je Mixed media art,
koje su njene tehnike,
Jedna linija sa desne strane
prostora
Linija sa leve strane prostora
Još jedna linija sa gornje strane
koja povezuje dve postojeće
Linije i pravi uglove sa leve i desne
gornje strane
Stvara se još po jedan ugao sa leve
i desne donje strane
Iz šarenila gornjih uglova sa leve i
desne strane paralelno
Kreću dve linije i zaustavljaju se na
istoj tački
Sa određenom razdaljinom između
njih
Snimak se ponavlja i sa donjim
uglovima iz kojih kreću liniije
I zaustavljaju se u ravni sa
gornjim linijama
Stvaraju se uglovi naspram već
postojećih sa suprotne strane
tako što
kako najbolje postići efekat starog,
‘vintage’ izgled. Bilo mi je interesantno pa
sam i sama probala“, kaže Milena.
Ljudi iz njenog okruženja joj pružaju veliku
podršku, a svi koji su videli njene radove
govore da im se dopadaju jer su drugačiji,
apstraktni i zanimljivi. Bilo je i ponuda za
kupovinu slika, što je takođe doživela kao
vid podrške.
Priznaje da, od kada je upisala studije i iz
Banja Luke se preselila u Novi Sad,
ima manje vremena za slikanje zbog
obaveza na fakultetu i drugih obaveza.
Međutim, kaže da joj Sunce uvek izmami
volju i želju da svoje raspoloženje prenese
na platno.
Milena je svoje slike i nakit tri godine
izlagala na INOST-u, sajmu inovacija u
Banja Luci. Nada se da će u budućnosti biti
prilike da izlaže i u galerijama i kulturnim
centrima, a mi joj želimo sreću u daljem
radu.
Aleksandra Vitorović
Kada se jednom probudiš
Izgubljen slučaj
Sa drugim imenom na usnama,
Znaj da je došlo vreme,
Znaj da nisam više u tvojoj glavi.
Do tada, nemoj lažno da sanjaš,
Lažno da ljubis,
Nije to tvoj način.
A ti još tražiš sebe, to se zove –
Izgubljen Slučaj...
Izgubljen Slučaj je beskarakterna
ličnost,
Sive prošlosti i sjajnih očiju –
nedokučiv je...
Ako ipak, jednog jutra
Izgubljen Slučaj ume da voli, ali
pogrešne, u pogrešnom vremenu-
Osetiš moj dah na sebi,
A ne budem u blizini,
Loš mu tajming...
Nazovi me...
Izgubljen Slučaj ima dobre
instikte,
Ja pogrešno sam birala....
Ti biraj ovaj put...
Kada ti dvadeset godina života
iscuri,
R.R.
Ali nema volje da ih prati – lenj je...
Izgubljen Slučaj ume lepo da živi,
Ali onda nije zanimljivo – tvrdoglav
je...
Izgubljen Slučaj je izgubljen,
Ali ne očekuje da će biti nađen –
gubi veru u ljude...
Nove linije upadaju u kadar i
kamera je čitave četiri sekunde
Izgubljen Slučaj sanja bolje dane,
Sada donja strana ima predost i
kreće prva linija
Izgubljen Slučaj živi u svakome od
nas
I ja sam nastala na beloj tabli !
Verujte mi...
Uperena u njih…
Sekund i po, za njom kreće i gornja
linija
Sada je vreme da me opremite !
Vaša soba !
52
Nina Kemera
Ali na javi živi košmar – baksuz
je...
I čeka svoj trenutak da nas napravi
slugama sopstvene slabosti...
Ja bih to morala znati...
R.R.
FAMtime
TELO UTIČE NA UM, UM NA PONAŠANJE,
A PONAŠANJE NA REZULTATE
AMY CODDY, SOCIJALNI PSIHOLOG
Čovek stvara mišljenje o drugim ljudima na
prvi pogled, odnosno u prvih nekoliko sekundi
nakon kontakta. Svako od nas ima komplekse
sa kojima se bori i koji ruše samopouzdanje.
Pretvaranje da ste samopouzdani uprkos tome
što se osećate drugačije nije trik koji uspeva
samo u filmovima. To je naučno dokazan način
za veće samopouzdanje. Naravno za to je
potrebna vežba. Stoga i vi možete da vežbate
da budete samopouzdani da biste se na to i
navikli, a najlakši način da počnete je putem
govora tela.
Evo nekoliko saveta:
-Pogled napred - Držati pogled ravno je
možda najteži trik u pokazivanja samopouzdanja putem govora tela. Svi mi dok hodamo
spustimo malo glavu i gledamo kuda hodamo, no takvo držanje daje drugim ljudima
do znanja da nismo za neku konverzaciju ili
interakciju.
-Osmeh - Samouverene osobe se smeškaju jer
nemaju razloga za zabrinutost.
Probajte se osmehnuti osobi kraj koje prolazite. Velike šanse su da će ona vratiti osmeh.
-Gledajte ljude u oči - Razgovarate li sa nekim, gledajte ga pravo u oči. Ovaj govor tela
naglašava vaše samopouzdanje i prikriva
nesigurnost . Osete li drugi vašu bezbednost
to će i vama pružiti osećaj snage i moći te
vam vratiti samopouzdanje.
-Izbegavajte džepove - Ljudi drže ruke u
džepovima kada im je nelagodno i kada nisu
sigurni u sebe, a takvima će nas i ostali percipirati. Čovek instinktivno skriva ruke kada
je nervozan, stoga držite ruke na vidljivom
mestu.
-Dodirivanje vrata ili kose - Kada to radite
pokazujete da nemate kontrolu u svom
životu, da ste anksiozni i pod stresom. Često
ste uplašeni i ne znate da se snađete u
određenim situacijama.
-Prepletene ruke i noge - Ovako delujete
zabrinuto, a ukrštene ruke i noge govore da
želite malo više prostora za sebe. Prekrštene
ruke su odbrambeni stav.
-Čvrst stisak ruke - Kod rukovanja su bitne
dve stvari, prvo kada pružite nekome ruku
nemojte, da vam stisak bude slab. S druge
strane, rukovanje nije takmičenje, pa da se
takmičite ko će kome prvi zgnječiti ruku,
treba pronaći zlatnu sredinu u stisku i dužini
držanja.
Priredila Nataša Karabasil
Posao, emocije, emocije...posao!
Tema ovog broja je ipak ozbiljnija i tako treba
da bude. Postavlja se pitanje svih pitanja, I to
onoga trenutka kad krenemo sami sebe da
prehranjujemo, a zatim i našu porodicu - Kako
uspostaviti balans između posla i porodice?
Složićemo se, kada bismo svi isto razmišljali,
kada bismo svi iste prioritete imali, onda bi
bio samo jedan odgovor, a i svima bi bilo
jednostavnije. Ali, jedan jedini, pa čak i tačan
odgovor ne postoji. Sa druge strane nije ništa
nemoguće, a pored toga, ukoliko u datom
momentu ne možemo sami pronaći odgovor
na to pitanje, postoje saveti drugih i iskusnijih
koji nam mogu pomoći u rešavanju tog
segmenta života.
Sada, kada se osvrnemo na prethodno
rečeno, mogli bismo i da kažemo da to i
nije toliko važno životno pitanje, ali da li je
zaista tako? Koliko puta ste se posvađali sa
partnerom jer ste, npr., morali da odložite
zimovanje zbog poslovnih obaveza? Koliko
puta ste zakasnili na sastanak u firmi zbog
porodičnih obaveza? Šta su te svađe ili
ta kašnjenja dalje prouzorokovala? Još
veće svađe, raskid ili opomene, a zatim
smanjenje plate? A sada? Sada i ne
izgleda tako nevažno, pogotovo danas
kada je teško naći stalan i dobro plaćen posao
(a tek zadržati!), ili kada je teško naći ozbiljnog
partnera (a tek zadržati!).
Da ne dužimo, nego pronađimo bar delimičan
odgovor na ovo pitanje, gledano iz ugla
poslovnih žena.
Žene kažu ovako!
Definitivno, došlo je doba kada nema
previše vremena za razmišljanje, smišljanje i
premišljanje nego se vremena ima samo za
pronalaženje efikasnih i produktivnih rešenja
koja će što bolje uticati na našu egzistenciju.
Mart / April 2014
Dame, budimo realne! Koliko god današnja
„politika“ govori o tome kako bi žene trebalo
da budu nezavisne, snalažljive, ma skoro pa
muškarci u telu žene, svaka od nas želi onog
gospodina „SAVRŠENOG“, koji će biti savršen
otac, savršen muž i uspešan (preuspešan, s
obzirom na naše potrebe) poslovni muškarac.
Perfekcija! Kuc, kuc! Nazad u realnost! No, da
ne budemo surovi, takav postoji, ali … šta je za
koga dovoljno, odnosno šta za koga predstavlja
savršenstvo? Trenutak je takav, da ne možemo
da biramo. Sada i odmah, moramo da budemo
i žene i majke i domaćice i radnice. Mnogo
uloga koje zahtevaju dobru konencentraciju na
svaku i savršenu organizaciju života.
Prioriteti
Da bismo bar započele ovu misiju
uspostavljanja balansa, pre svega moramo
da odredimo prioritete, odnsno da podržimo
vlastite vrednosti. To znači da bi I ono vreme
koje provodimo van posla, trebalo dobro
da organizujemo, odnosno da svakom članu
posvetimo KVALITETNO VREME.
Odvojimo vreme za sebe
Nemanje, (ne)nalaženje vremena za sebe i
svoje potrebe vodi do nezadovoljstva. Važno je
znati da nekada treba reći NE nekim dodatnim
obavezama, koliko god nam one izgledale
privlačno.
Žena veliki procenat organizacije porodičnog
života nosi na svojim leđima bez obzira na
uzrast dece. Frustracija je neizbežna, jer
zaposlene majke imaju mnogo manje vremena
da sve postignu u toku dana, nego nezaposlene
majke.
Stoga malo osamljivanja (šta god to
podrazumevalo), ne može da škodi, jer ćemo
napuniti baterije, bićemo pozitivnije sa više
optimističnog načina razmišljanja, što će u
mnogome doprineti uspehu u svim ostalim
sferama.
Ključno pitanje - kako do balansa u porodici?
Pre svega, trebalo bi da naučimo da tražimo
pomoć ukoliko nam je potrebna! Zatim,
uključiti sve članove porodice u porodične
obaveze, dati odgovornost i deci za
zadatke koje mogu obavljati. Podela
poslova je jako važna.
Potrebno je otvoreno razgovarati sa
nadređenima i ukućanima i tražiti
organizaciju vremena koja će svima biti
korisna. Ako ne pitamo nikada ne znamo
šta možemo dobiti! Osim vremena
koje cela porodica provodi zajedno u
aktivnostima bitno je odražavati i odnos
s partnerom kroz zajedničko vreme bez
dece. Kad smo optimistični spremniji smo da
prihvatimo nove zadatke, bolje komuniciramo
i lakše dolazimo do rešenja. Bolje se nosimo sa
stresom, zdraviji smo i uspešniji.
Dakle, rešenje postoji i to je odlično! Dame,
ako ste trenutno u takvoj poziciji da se nalazite
između posla i porodice i mislite da ste u
bezizlaznoj situaciji, varate se! Poslušajte
sebe, a zatim i vama bitne ljude oko sebe (pre
svega porodicu), malo se bolje organizujte i
shvatićete koliko je lako balansirati! Uz dobru
organizaciju I dobropostavljene prioritete,
naravno.
Aleksandra Kravić
53
SPORT INDEKS NA FAM-u
Sport Indeks je web magazin čiji cilj je, kako kažu, promocija dve stvari koje nemaju zajednički jezik, a
to su sport i visoko obrazovanje, odnosno mesto gde se može saznati sve što je vezano za univerzitetski
sport. Takođe, to je mesto gde se poštuju prave sportske vrednosti i gde su prvenstveno predstavljeni
sportisti koji imaju značajne rezultate na republičkom i međunarodnom nivou.
Osnivač Sport Indeksa je Nenad Ružić,
apsolvent Filozofskog fakulteta u
Beogradu. Na naše pitanje čime se on bavi
u ovoj organizaciji, kroz šalu odgovara
da je novinarski deo poverio kolegi na
čuvanje, a da je njegov posao vođenje
računa o nečemu što je u povoju, kao i
stvaranje mogućnosti mladim novinarima
da se pokažu na delu, steknu iskustvo ali i
osiguranje da će njihov rad neko videti.
-SportIndeks je prvi studentski
sportski sajt koji ima dva cilja. Prvi je
obezbeđivanje prostora za usavršavanje
budućih novinara i koncentracija ka
njihovom usavršavanju, a drugi je
praćenje i promocija studentskog sporta
u Srbiji. Ako se uzme u obzir da postoje
različite škole sportskog novinarstva, a da
ne postoje mediji koji posvećuju pažnju
studentskom sportu, mnogo važnjia uloga
samog sajta je promocija studentskog
sporta. Može se reći da je ideja za sajt
došla nakon analiziranja situacije u
sportskom novinarstvu. Prvi kontakt sa
ovom granom novinarstva imao sam
kroz vođenje sportske rubrike jednog
drugog studentskog časopisa i tada sam
u kontaktu sa ljudima iz struke shvatio da
ovako nešto nedostaje. Prioritet časopisa
nije bila sportska rubrika imajući u vidu
pedigre i ime koje je časopis stekao baveći
se društvenim i kulturnim temama i moja
je želja bila da se odvojim, za šta sam
našao podršku - govori Nenad i dodaje
da je veoma zahvalan uredništvu iz
prethodne redakcije na podršci.
Jedino smo mesto na kome studenti mogu
da stiču praksu u sportskom novinarstvu,
bez stresa i straha od neuspeha. Radujem
se svakoj grešci koju napravimo (a ima
ih). Trudimo se da budemo dopuna
onoga što rade profesionalni mediji.
Pored studentskog sporta, naš fokus su
sportske teme koje zbog zakona tržišta
nemaju svoje mesto u tiražnijim medijima,
tako da samo dopunjujemo sliku srpskog
sporta. Moguće je da neke škole sportskog
novinarstva mogu na nas zalepiti epitet
„konkurencija“ usled činjenice da radimo
slično što i oni. Međutim, verujem da to
nije tako i smatram da su naši koncepti
potpuno drugačiji – oni su škole, a
mi pečenjara. Kod njih polaznici stiču
znanje, a kod nas peku zanat. Smatram
da i te škole kao i mi imaju isti cilj, a to je
stvaranje potentnih sportskih novinara i
da razlike u pristupima mogu samo biti
korisne - objašnjava Ružić i dodaje da su
članovi redakcije Sport Indeksa budućnost
sportskog novinarstva u Srbiji.
Želja nam je da FAM bude vlasnik franšize
Sport Indeksa za Novi Sad, kao i da
rukovode audio i video produkcijom što
će posebno biti važno kada otvorimo
redakcije i u drugim univerzitetskim
gradovima.
-Studentska unija FAM-a može da nam
ubaci dodatnu dozu energije kroz iskustvo
i specifična znanja koja poseduje. FAM
može da ponudi neke nove ideje i da pre
svega pomogne u usavršavanju nekih
aspekata koji su od izuzetne važnosti
za budućnost profesije sportskog
novinarstva. Tu pre svega mislim da znanja
koja imate u oblasti novinarstva,zatim
i video i audio produkcije, ali i na
menadžment u medijima - navodi naš
sagovornik.
O budućnosti i predviđanjima kao i daljim
planovima vezanim za Sport Indeks Nenad
govori krajnje ambiciozno i optimistično.
-Od samog početka Sport Indeksa ja
govorim ljudima oko sebe da bi trebalo
da budu nerealni, tako da bi bilo šteta
da ja budem taj koji će to sve da pokvari.
Saradnja sa studentima FAM-a pre
Planovi su nam da do kraja godine
svega će biti bazirana na audio i video
osnujemo redakcije u svim univerzitetskim
produkciji, kako zbog znanja studenata
gradovima Srbije, ali i da imamo nekoliko
tako i zbog tehničkih mogućnosti.
redakcija u regionu. Bilo bi fino da imamo
- Za FAM sam saznao preko Dragana
i neku radio ili tv emisiju kako bismo
Markovića koji je predavao na vašem
mogli da otkrijemo i usmeravamo buduće
fakultetu. Silom prilika imao sam čast
voditelje ili komentatore u čemu mnogo
da ga upoznam sa onim što radimo i
mogu da pomognu I vaši profesori,
nakon što sam mu rekao za urađeno i
asistenti I studenti. Takođe, nadam se
nagovestio neke naše ambicije, odmah
jednom lepom kampu koji će se ticati
se setio sjajnih ljudi sa kojima je imao
sportskog novinarstva, a koji bi bilo
Sadržaj koji se može naći na Sport Indeksu priliku da radi. Iskreno, privuklo me je
super da se dogodi pre haosa svetskih
je potpuno drugačiji od onoga što se
što sam kroz njegovu priču shvatio da
prvenstava koji se sprema na leto, kao
može pročitati na drugim sajtovima.
ljudi koji studiraju tu imaju vrhunske
i da pokažemo svoju snagu na nečemu
Njih ne zanimaju huligani, večiti rivali,
profesore, da hoće, znaju i mogu da
što će za nas biti vrhunac sezone, a to je
lige šampiona i ostala komercijalna
urade novinarski I produkcijski posao
takmičenje u Roterdamu krajem juna i
takmičenja. Oni su zdrava razonoda za
odgovorno i profesionalno. S obzirom na
početkom jula. Neki će reći da sanjamo,
svakog ko želi da sazna nešto novo.
to da zvanično naša saradnja tek počinje
što čak misle i neki članovi redakcije.
- Sajt ima tu privilegiju da slobodno može ovih dana, jedva čekam da se uverim u
Odgovorio bih da su to ljudi mislili i pre
njegove reči i nemam ni najmanju bojazan
da kaže da nije konkurentan nikome.
godinu dana kada sam pričao o onome
da neće biti onako kako je rekao, jer sam u
što se tada takođe zvao san, a danas
Ako uzmem u obzir da imamo podršku
međuvremenu samo dopunio utisak.
nosi naslov dosadašnji rezultati sajta
od Sportskog žurnala, sajta B92, televizije
-Trenutno
sarađujemo
sa
studentskom
sportindeks.rs - objasnio je Nenad i time
Sportklub, magazina Trener, pa i Al Jazeera
unijom
FAM-a
ali
ne
i
sa
samim
završio naš razgovor.
Balkans i brojnih novinara koji su upoznati
fakultetom.
sa tim da postojimo to i potvrđuje.
Miloš Dugandžija
54
FAMtime
Soči posle Sočija
Zvršene su zimske olimpijske igre u Sočiju, po nekima manje uspešne,
po nekima više. Jedno je sigurno, a to je da su bile najskuplje zimske
olimpijske igre ikada u koje je uloženo preko 50 milijardi dolara. Naš
sagovornik Dobrica Inđić, ataše srpskog Olimpijskog tima, donosi
nam informacije sa lica mesta, samo za FAMtime.
FAMtime: Kako izgledaju Zimske
olimpijske igre iz ugla atašea Olimpijskog
tima Srbije?
Dobrica Inđić: Bilo je fenomenalno,
zadovoljstvo mi je bilo što sam radio sa
našim timom i što sam im bio od pomoći.
U nekim trenutcima mi je bila čast jer Rusi
puno poštuju i cene našu zemlju i naš
narod. Takođe mi je bilo lakše jer sam sa
timom sa kojim sam radio pričao na svom
maternjem jeziku i nije bilo problema u
komunikaciji Soči-misija Srbije -Soči.
FAMtime: Objasni nam pojam „ataše“ i
otkud ti u svemu tome?
Dobrica Inđić: Ataše je čovek koji
je zadužen za komunikaciju između
Organizacionog komiteta u Sočiju i
Olimpijskog komiteta jedne zemlje. Ja
sam tamo došao po preporuci prijateljice
iz Kazanja sa kojom sam imao prilike da
sarađujem na Univerzijadi prošlog leta u
Kazanju.
FAMtime: Bilo je mnogo priča o
propustima u izgradnji kompleksa, kakvi
su bili uslovi u Olimpijskom selu?
Dobrica Inđić : To su uglavnom priče
koje su plasirali mediji sa zapada, čisto
da bi omalovažili Rusiju koja je dala
oko 53 milijarde dolara za organizaciju
ZOI. Slične su priče bile kada su bile
Olimpijske igre u Pekingu, ali na kraju su
bile najspektakularnije igre kao što su isto
tako, čak još i više bile igre u Sočiju. Svi
objekti su bili i više nego odlični, putevi
bez greške, transport u sekundu tačan,
nigde nije bilo gužve, Olimpijska sela više
nego luksuzna odmaralista. U dve reči:
,,sportska bajka“.
FAMtime: U kojoj meri su uslovi bili
jednaki za sve timove, odnosno da li su
određeni timovi bili privilegovani?
Dobrica Inđić: Uslovi za sve timove su
bili jednaki jer su to ipak Olimpijske igre
i sve je pod kontrolom međunarodnog
Olimpijskog komiteta. Svaka misija je
imala ista prava, ali potpunu slobodu da
sa sobom nosi ostale trenažne rekvizite
ili da koristi postojeće u Sočiju. Tako da je
recimo Velika Britanija sa sobom nosila
čak i svoj nameštaj, a njihovi sportisti su
trenirali u njihovoj teretani koju su oni
kargo letom dopremili iz Londona.
FAMtime: Kakav je bio odnos olimpijskih
timova (reprezentacija) tokom
takmičenja?
Dobrica Inđić: Kada su bile letnje
Olimpijske igre u Londonu čitao sam
da se neke zemlje toliko mrze između
sebe da su morali da postavljaju ograde
između njih da se ne gledaju (Izrael i Iran),
međutim ovde su se svi nekako družili,
pogotovo kada su se menjale značke
misija. Jednostavno sve je nekako bilo
super što se tiče odnosa, verovatno je
sunce koje je sijalo tokom cele dve nedelje
Olimpijskih igara glavni razlog.
Mart / April 2014
FAMtime: Šta je od zacrtanih planova, u
takmičarskom pogledu, ispunio srpski tim?
Dobrica Inđić: Nisam ovlašćen da dajem
odgovore na pitanja koja se tiču same
misije, jedina osoba ovlašćena da daje
odgovore na ovakva pitanja je PR OKS-a.
FAMtime: Ko je iznenadio pozitivno, a ko
negativno?
Dobrica Inđić: Pozitivno Julija Liptinskaja u
umetničkom klizanju, a negativno hokejaši
Rusije.
FAMtime: Kako komentarišeš eliminaciju
Rusa od Finske u hokeju i kontroverznu
dodelu zlata ruskoj klizačici Adelini Sotnik?
Dobrica Inđić: Koliko znam pola tima
Rusije u hokeju nije pričalo sa drugom
polovinom tima, pa mi je takav ishod
bio i očekivan u krajnju ruku, ali ne i u
četvrtfinalu. Adelina Sotnik je potpuno
zasluženo uzela zlato jer je uradila
nekoliko vrlo zahtevnih okreta što joj je
donelo dosta bodova, za razliku od June
Kim čiji je nastup bio lep za oko, ali bez
nekih zahtevnih okreta.
FAMtime: Pre nego što ti se zahvalim na
razgovoru, reci mi šta je ovo takmičenje
donelo tebi lično i koji su ti dalji planovi u
karijeri?
Dobrica Inđić:: Meni lično je donelo
veliko iskustvo, puno novih prijatelja,
bolje znanje ruskog jezika, bolje shvatanje
Rusije i ostatka sveta. Ne volim da pričam
o planovima za budućnost, šta bude bilo
biće.
Miloš Dugandžija
55
Download

FAMtime-85-86-WEB - Fakultet za menadžment