<
STUDENTSKI PARLAMENT JAVLJA
Kolege, da ne gubimo medijski prostor
na dosadne izveštaje, a i nije baš
praktično da Vam saopštimo sve što
imamo ovim putem: očekujte uskoro
tribinu Studentskog Parlamenta. Na
toj tribini ćemo predstaviti šta smo
uradili, šta ćemo uraditi, šta se od Vas
očekuje, šta možete da tražite od nas,
itd.
Da pređemo na događaj koji je pred
nama, Menadžerijada 2013. Za
sve koji nisu znali, to je studentska
ekskurzija koja je takmičarskog i
zabavnog karaktera. Menadžerijada
se svake godine organizuje na drugom
mestu, ove godine to je Halkidiki
(Akrathos Beach).
Obaveza SP u ovoj priči je da
organizuje Vas kolege da predstavite
fakultet onako kako dolikuje, da
ostvarimo što bolje rezultate u
takmičenjima i naravno da se svi ludo
provedemo.
Ukoliko Vam se ide na Menadžerijadu,
a niko od Vaših bliskih kolege ne ide,
slobodno povedite koga želite.
Ako ste zainteresovani, sve informacije
možete dobiti na:
email: [email protected]
brojeve telefona: 062/ 964-47-41 ili
064/401-74-31
facebook stranicama: Studentski
Parlament [email protected] – Menadžerijada
2011 (oficijalana stranica)
facebook profilu: Menadžerijada FAM
Fakultet za menadžment ste Vi. SP je
ništa bez Vas. Zato očekujemo da se
prijavite u što većem broju kako biste
podržali naše takmičare i bili najluđi
na svim žurkama, da pokažemo ko
smo i šta možemo! Uskoro će izaći i
spisak svih takmičara koji brane boje
[email protected]
i svakog ponedeljka i utorka od 10-13h
u audio studiju.
Broj mesta je ograničen, rezervišite
svoje na vreme.
Vaš Studentski Parlament.
ZANIMANJA KOJA ODMAH DAJU POSAO
Svake godine u ovo vreme, vreme
ozbiljne odluke o tome šta studirati,
u medijima se pojave rang liste
najtraženijih i najmanje traženih
zanimanja. Naravno, kao i većina
takvih sadržaja koje srećemo,
dominantno u štampanim medijima
i njihovim onlajn izdanjima, i to je
deo unapred strukturisanog nastupa
određenih interesnih grupa. Najčešće
je reč o fakultetima koji planirajući
svoju upisnu kampanju, unapred
planiraju i rang liste u odnosu na svoje
studijske programe. Naše opredeljenje
je da se, kao i do sada, oslonimo
na evidenciju Nacionalne službe
za zapošljavanje, a da ostale “rang
liste” posmatramo samo kao korisne
kejsove na kojima naši studenti rade
na Štampi i PR-u.
su im potrebni ljudi u softverskom
inženjerstvu, u digitalnoj elektronici,
pošto nameravaju da proizvode
čipove. Situacija u zemlji je prilično
nevesela, analiziraju i produbljuju
problem mediji iznoseći iskustva
Prema najnovijim podacima, u Srbiji
visokoobrazovnih institucija o saradnji
ima 10,5 odsto visokoobrazovanog
sa privredom. Kako se navodi, u
stanovništva. Kako je strategijom
poslednje dve godine zapošljavanje
predviđeno da ćemo 2020. imati 40
je svedeno na 30 odsto od onoga što
odsto visokoobrazovanog stanovništva je bilo na nivou od pre četiri godine.
od 30 do 34 godine, pitanje je
Mogućnost zapošljavanja od pre deset
šta studirati, a da to bude i lično
godina je nedostižna u ovom trenutku.
zadovoljstvo i traženo zanimanje.
Na evidenciji Nacionalne službe za
Radnu knjižicu trenutno nemaju
zapošljavanje nalazi se 58.445 ljudi
804 magistra i 55 doktora nauka,
sa završenim fakultetom, od njih je
a među njima apsolutnu većinu
24.677 bez radnog iskustva. Najviše je čine ekonomisti. “Na žalost, mi ne
nezaposlenih ekonomista, a najmanje spadamo u društva koja su u stanju
profesora fizičke kulture.
da imaju elitu koja ume da anticipira
buduće vreme. Zato mi zagovaramo, ili
BEOGRAD – U ovom trenutku, u Srbiji Univerziteti već duže vreme uzaludno smo zagovarali kroz strategiju razvoja
upozoravaju da je obrazovnu politiku
se najbrže zapošljavaju pedijatri,
obrazovanja da, između ostalog,
potrebno pažljivo planirati, i da
anesteziolozi, inženjeri, a najteže
imperativ visokog obrazovanja bude
moramo da znamo koje su strateške
ekonomisti, stomatolozi, menadžeri
formiranje takvih stručnjaka koji su
oblasti u kojima kao društvo loše
ljudskih resursa, producenti, art i
sposobni da zaposle sebe i druge”,
grafički dizajneri, psiholozi. Na tržištu obrazovanih ljudi možemo videti
kaže Radivoje Mitrović, državni
rada traženi su stručnjaci za finansije, sebe. Jedan od problema je i to što
sekretar Ministarstva prosvete.
poslodavci nikako da izađu sa svojim
programeri, inženjeri elektrotehnike,
Izvor domaće agencije,
elektronike, mašinstva i građevine, što potrebama i zahtevima za obrazovnim
profilima. Prvi put da se neko pojavio
oprema [email protected]
će, kažu, biti i zanimanja budućnosti.
sa takvim zahtevom dogodio se
Nisu u top 9, ali su ipak u prvih 10
traženih zanimanja i visoko edukovani nedavno kada su Emirati saopštili da
2
menadžeri, ali ne opšteg tipa, nego
oni dobro usmereni prema određenim
celinama: zdravstvo, obrazovanje,
mediji, marketing, PR, projektni
menadžment.
[email protected]
[email protected]
SAN
IMPRESSUM
[email protected] broj 77/78, list Fakulteta za menadžment
ADRESA
Njegoševa 1a, 21205 Sremski Karlovci
Telefon/Fax
021/21-550-53
E-MAIL
[email protected]
ZA IZDAVAČA
dr Jelena Simić
GLAVNA I ODGOVORNA UREDNICA
mr Ljiljana Lj. Bulatović
ODGOVORNA UREDNICA
Jelena Cvetinović
IVRŠNA UREDNICA
Lana Kostić
REDAKTOR
dr Goran Bulatović
ČLANOVI REDAKCIJE STUDENTI
Dijana Knežević, Maja Ivanov Šapošnjikov, Jelena
Cvetinović, Lana Kostić, Iva Ivić, Aleksandra Menićanin,
Simona Tomić, Brankica Arađanski, Vladislava Šukunda,
Filip Rašović, Sanja Verner, Dijana Šokić, Zoran Dačević,
Lazar Milošević, Milanka Tucakov, Milica Končarić, Nataša
Karabasil, Snežana Marković
SARADNICI REDAKCIJE
dr Dušan Ristić, dr Danica Aćimović, dr Nenad Marković, dr
Olja Arsenijević, dr Zoran Savić, dr Goran Bulatović, dr Mira
Vidaković, dr Jelena Davidović Rakić , MA Maja Paunović,
mr Tijana Savić Tot, mr Tanja Radošević, mr Tamara Kliček,
dr Vesna Šćepanović , MA Danko Damjanović, MA Milan
Bubulj, MA Andrea Boršoš, MA Danijel Kadarjan, mr Bora
Todorović, MA Mladen Mutavdžić, Nemanja Dostan,
Mateja Francuski
LEKTOR
Jelena Cvetinović
DIZAJN
Stevan Pecić , mr Ljiljana Lj. Bulatović
FOTO
MA Mladen Mutavdžić, Stevan Pecić
NASLOVNA I SREDNJA STRANA
MA Mladen Mutavdžić
ILUSTRATOR I STRIP
MA Mladen Mutavdžić
GRAFIČKI UREDNIK I PRELOM
Stevan Pecić
ŠTAMPA
MONDO GRAF
Mart / April 2013
San snova?
San Majke Božije!
Sanak pusti...
Koji san, šta san, zašto san?
Kome je još do snova?
Pa valjda svima nama.
To je u redu, treba sanjati. San je ukras života. Sve što sebi ne smete da
priznate, dešava vam se u snu. Ali, da li ste znali, sanjati se može i na javi.
Da li vi sanjate, da li maštate, šta želite?
Da li vi znate da ako dovoljno dugo i snažno sanjate, to će vam se i
ostvariti?
Da li sanjate da živite na Bahamima?
Da li sanjate da ćete se jednog jutra probuditi u Kanadi?
Da li sanjate “bolji život“ (ne mislim na reprizu serije)?
Znate šta, dragi studenti?
Sada ću vam otkriti jednu tajnu,
jednu prostu istinu. Reći ću vam
o čemu bi vi trebalo da sanjate.
Vi bi trebalo da sanjate da ćete
se jednog dana probuditi, a ono
- kućica u cveću, trava oko nje,
a u sred travnjaka bazen. Okolo
trčkaju deca (bar troje, molim
vas)! Srbija izumire, Srbiji je
potreban natalitet. Da bismo imali
natalitet, potreban nam je posao.
Da bismo imali posla potrebni
ste nam vi. Vi dragi studenti,
buduća inteligencija, buduća
privredna elita. Vi bi trebalo da
uzmete stvar u svoje ruke. Kako?
Pa iskoristite sada (i ovde) „sve
vreme ovog sveta“ i “učite, učite i
samo učite“ (neki Lenjin). „Znanje
je sila, znanje je moć i zato deco
učite i dan i noć“ (J.J:Zmaj), ako
želite da vam se ostvare snovi.
Lepo zvuči, zar ne? Samo je teško
ostvarivo. Zašto tako mislite?
Zašto ne biste „uložili“ četiri
godine života, da ostatak života
provedete srećni? Ovo vam je
investicija u budućnost. Investicija
u bolju budućnost - sigurno je
„ono pravo“. Ako u to ne verujete,
možete da upadnete u bedak i da,
ne daj Bože, poverujete da je sreća
samo u provodu, piću, pljugi...
Sanjajte posao koji ćete voleti. To
je, uz ostale sitnice, SREĆA.
Prof. dr Dušan Ristić
3
NOVI MENADŽERSKI TIM ZA SIGURAN PUT U
BUDUĆNOST
O d po č e tka fe b ru ara na Fakultetu za menadžment funkcioniše novi menadžerski tim i nova
or g a n iz a cija p o sla. Novi menadžment čine: v.d. dekana prof. dr Zoran Savić, prodekan
za n a s ta vu p ro f. dr Mira Vidaković, prodekan za nauku prof . dr Olja Arsenijević, šef
Kat e d re za m e n a džment sa užim naučnim oblastima prof. dr Dragan Radović, šef Katedr e
za me d ije i ko m unikologiju sa užim naučnim oblastima prof. dr Momčilo Bajac i šef
ka t ed re za in žin je r ski menadžment sa užim naučnim oblastima prof. dr Ozren Ocić. To je
m en a d že rski tim kojem je poslodavac ukazao posebno poverenje - upravljajnje fakultetom,
ali i na ko je će se poslodavac, studenti i zaposleni oslanjat i na put u u budućnost . U želji
da no v i m e n a d žm ent predstavimo kao tim formiran od najboljih: po znanju u oblastima
ko j e s u im p o ve re ne, po stručnim, naučnim i liderskim kompetencijama, po vrednovanju
nji h o v o g ra d a o d strane studenata i poslodavca, po izvanredno kolegijalnom odnosu sa
za po s le n im a i p ro fesionalnom odnosu sa st udentima, uz čestitke i lepe želje za uspeh na
nov im d u žn o stim a, od novog menadžmenta potražilili smo i odgovore na nekoliko pitanja.
Rad o i sa p u n o energije, u zadatom roku pa i pre, svi članovi novog menadžmenta
uz v r a t ili su o d g o vorima, što govori koliko o dobroj energiji njih kao tima, toliko i o ličnoj
odg o v o rn o sti p re ma javnosti kojoj se mi obraćamo: st udenti i zaposleni na Fakultetu za
m en a d žm e n t p re svih. Na žalost, v.d. dekana prof. dr Zoran Savić do zaključenj a ovog
br o ja , zb o g za u zetosti obavezama nije bio u mogućnosti da odgovori na pet pitanja
nam e n je n ih n je m u kao lideru novog menadžerskog tima. Imamo strpljenja - vreme je
i p r e d njim i p re d nama, a prilike se ređaju jedna za drugom. Slede odgovori novog
m e n a d že rskog tima, a mi ćemo beležit i njihove uspehe u vremenu koje dolazi.
će biti respektabilna obrazovna i
naučna institucija, sa nastavnim
procesom u kome će dominirati
interaktivni, očigledan i praktičan rad,
gde će studenti biti osnovni subjekti
procesa edukacije, koji će kasnije
biti primećeni i prepoznati po svojoj
obrazovanosti i stručnosti u poslovima
koje budu obavljali.
Šta vam je najveći izazov trenutno?
Prof. dr Mira Vidaković, prodekan za
nastavu
Koje ste ciljeve postavili sebi
prihvatajući dužnost prodekana?
S obzirom da je naš fakultet i ranije
imao prodekana za nastavu, moj
dolazak na tu funkciju kao osnovni
cilj, pre svega, ima nastavak uspešnog
rada, uz bržu i efikasniju realizaciju
predviđenih planova. Uz obaveze
i odgovornost koju nosi funkcija
prodekana za nastavu, moji ciljevi će
biti da naš fakultet ostane na pravom
putu modernizacije, te da i dalje
bude jedna od vodećih visokoškolskih
ustanova u regionu, ustanova koja
4
Pri stupanju na funkciju prodekana za
nastavu bila sam svesna odgovornosti
koju ta funkcija sa sobom nosi, te
su se razne vrste izazova svakako
mogle predvideti. Ova funkcija
je satkana od realizacije poslova,
obaveza i prodekanske odgovornosti.
U njoj nema trenutnih, dugotrajnih
i jasno definisanih izazova, nego
svakodnevnih, realnih i hipotetičkih
problema, dilema i nedoumica,
koje se otklanjaju zajedničkim i
usmerenim delovanjem našeg
strukturisanog, celokupnog kolektiva.
Svoju odgovornost/izazov najpre
vidim u uspešnom koordiniranom
organizovanju i praćenju nastavnih
aktivnosti i procesa. Ostvarenje
dugotrajnih ciljeva i planova
naše organizacije leži upravo u
unapređenju nastavnog procesa,
u svim njegovim segmentima:
kontinuirano usavršavanje
nastavnika, modernizacija nastave,
te osposobljavanje studenata za što
efikasnije i bolje učenje, život i rad.
Šta su, po Vašem mišljenju, prioriteti
fakulteta za menadžment u narednom
periodu?
To je pre svega, da Fakultet za
menadžment bude i ostane
lider među fakultetima iz oblasti
menadžmenta u regionu. Neophodna
je što bolja promocija kvaliteta
naše ustanove, koja se najlakše
ostvaruje kroz što bolji nastavni
rad: dobar pristup studentima,
kvalitetan nastavni kadar, rad u
malim grupama, mentorsko vođenje
studenata, veliki broj vannastavnih
aktivnosti, društveno odgovoran rad
i organizacija humanitarnih akcija,
podsticanje studenata na društveno
korisno delovanje u svojoj sredini,
organizacija što većeg broja naučnih
i stručnih tribina i konferencija
iz različitih oblasti edukacije, a
prevashodno u cilju animiranja i
privlačenja što većeg broja najboljih
i najuspešnijih maturanata srednjih
škola, kako na lokalnom, tako i na
širem, državnom i regionalnom nivou.
[email protected]
Prof. dr Olja Arsenijević, prodekan za
nauku
Koje ste ciljeve postavili sebi
prihvatajući dužnost prodekana?
Pred sebe uvek postavljam visoke
ciljeve. Svesna sam činjenice da samo
oni ljudi koji streme daleko i pred sebe
postavljaju visoke ciljeve mogu nešto
postići na svim životnim poljima.
Kao prodekan pred sebe sam postavila
tri ključna cilja:
1. Pokrenuti i kategorisati on-line
naučni časopis “Lider” - što, verujte,
nije nimalo lak zadatak. Šta više, to je
veoma ozbiljan projekat i zahteva, pre
svega, okupljanje dobrog i operativnog
tima za realizaciju, a potom i ozbiljnog
naučnog tima za naučnu redakciju i
recenzije radova. I to nije sve - kad
oformite timove i registrujete časopis,
potrebno je pridobiti ljude da šalju
radove za objavljivanje i da veruju u
zajednički uspeh.
2. Koncipirati naučni rad tako da svi
saradnici, asistenti i profesori budu
usmereni na najviše dve naučne
oblasti, kako bi u njima mogli ozbiljno
da se usavršavaju, rade “dubinska”
istraživanja i pišu što kvalitetnije
radove. To ne znači da sada radimo
loše. Naprotiv. Radimo ozbiljno i
mnogo, ali ne svi. A potrebno je da MI
bude zaista čitav [email protected]
3. Naučni skup «Na putu ka
dobu znanja» podići na još viši
nivo. Organizovati ga tako da bude
privilegija učestvovati na njemu i
objaviti rad u zborniku. Ne u onom
ružnom elitističkom smislu, nego u
Mart / April 2013
smislu kontakata koji će se na skupu
oblastima
ostvarivati, razmene iskustava i znanja Koji motivi su Vas vodili da prihvatite
sa izuzetnim domaćim i svetskim
dužnost šefa katedre?
naučnicima i stručnjacima.
Brojni su motivi za prihvatanje ove,
Šta vam je najveći izazov trenutno?
po mom mišljenju vrlo odgovorne,
kompleksne i zahtevne dužnosti šefa
Izazovi su u vezi sa postavljenim
katedre. Istakao bih kao pogodnost
ciljevima. Ne znam koji bih izdvojila
naučni, stručni i kreativni potencijal
kao najveći. Svi su prioritetni, svi su
nastavnog osoblja (nastavnici,
izazovni, svi su teško dostižni. No, u
asistenti i saradnici), potencijale naših
tome je lepota, to podiže adrenalin.
studenata i ishode učenja (ishodi
kojima se teži), strategiju razvoja
Čini mi se, ipak, da je najteže «biti
koja ustanovu vidi u budućnosti
pop u svom selu». Zašto to kažem?
organizovanu kao Karlovački ili
Zato što će u ostvarivanju ovih
neki drugi univerzitet. Svakako da
ciljeva najteže biti pridobiti kolektiv
je orijentacija ka kvalitativnom
za saradnju. Upravo zbog onog što
unapređenju razvoja ustanove
ono MI nije uvek i u svakom poslu
jedan od ključnih motiva za veće
čitav [email protected], a moralo bi da bude.
angažovanje svakog zaposlenog
na fakultetu pa i moj, da svojim
No, iznaći ću neki način. Sve uvek
nesebičnim doprinosom i
mora početi prvim korakom - u
posvećenošću pomognem ostvarenju
ovom slučaju biće to formiranje tima
ovog, i ne samo ovog cilja. Mislim
i razgovori sa kolegama. A posle...
Videćemo. Mnogo će zavisiti od prvog da u ovom trenutku postoji visok
stepen podudarnosti mog pogleda sa
koraka.
pogledima i nastojanjima v.d. Dekana
Šta su, po Vašem mišljenju, prioriteti fakulteta, profesora dr Zorana Savića,
fakulteta za menadžment u narednom na stanje u nastavnom procesu,
prioritete rada, te da se može kroz
periodu?
zajednički rad sa menadžmentom,
Prioriteti [email protected] u narednom periodu prodekanima i ostalim šefovima
su brojni, ali hajde da ih, u naučnom
katedri ostvariti značajan napredak u
smislu, vežem za ona tri cilja iz prvog
procesima na fakultetu.
pitanja. Naravno, kvalitet rada i
Šta je prioritet u ovom trenutku za
podizanje kriterijuma ocenjivanja su
katedru kojom rukovodite?
nezaobilazni.
U ovom trenutku prioritet je
Setite se samo svojih školskih dana
organizacija rada na katedri u
- najbolje pamtite one profesore
svemu prema zahtevima programa
akreditacije, realizacija nastavnog
od kojih ste mnogo naučili i o struci
programa, usvajanje neophodnih
i o životu, onih kod kojih ste se
pravilnika i akata Veća katedre,
provlačili, gotovo da se i ne sećate.
akreditacija master studija, kao i
A [email protected] pretenduje na to da školuje
pripreme za upis nove generacije
privrednu i društvenu elitu.
studenata. Trebalo bi intenzivirati rad
na pojedinim ishodima učenja koji
se odnose na primenu naučenog,
da studenati budući menadžeri,
postignu neophodnu sposobnost da
naučeno gradivo primenjuju u novim,
sve kompleksnijim situacijama, u
promenljivom, sve konkurentnijem
i teže predvidivom okruženju
organizacija.
3. Koje promene mogu da očekuju
članovi katedre?
Prof. dr Dragan Radović, šef Katedre
za menadžment sa užim naučnim
Promena će svakako biti, ali kao
rezultat osmišljenih, sistematičnih i
racionalnih odluka. Timskim radom
nastojaćemo da reafirmišemo ulogu
nastavnika, unapredimo rad asistenata
5
12. 02. 2013.
Predavanje Slavka Carića,
Tema: Uspeh u Srbiji
i saradnika, poboljšamo realizaciju
nastavnog programa preko jačanja
veze nastavnog programa i ishoda
učenja. Bićemo otvoreni za saradnju
sa drugim institucijama i akterima,
kako bi zajedničkim radom postigli što
veće sinergijske efekte. Organizacija
se mora razvijati i rasti, uporedo
menjati a istinske promene, između
ostalog, nastaju menjanjem odnosa
pojedinca kao karike u lancu timskog
rada.
Verujem da na katedri postoji
raspoloženje i svest za istinske
promene, da standardi razvoja treba
da se temelje na kompetencijama,
sposobnostima za obavljanje
delatnosti u okviru profesije. Učenje
je proces koji zahteva u kontinuitetu
posvećenost i privrženost svih
angažovanih na katedri i na fakultetu.
katedru kojom rukovodite?
Samoevaluacija i reakreditacija
studijskog programa. Ove ključne
aktivnosti podrazumevaju mnogo
poslova i svi su prioriteti. Da bi
ostvarili ono što sam napisao
u prethodnom pasusu mi pre
svega moramo biti spremni za
proces reakreditacije. Standardi
za samovrednovanje (ukupno 17
standarda) obuhvataju sve procese
na fakultetu, njihovo unapređenje,
poboljšanje, pa i izmene ako su
potrebne. Tu značajnu ulogu imaju
i studenti fakulteta, čije sugestije,
mišljenja i zahteve moramo da
prepoznamo i iskoristimo u cilju
unapređenja rada fakulteta.
To možemo da uradimo jedino
zajedničkim angažovanjem!
Koje promene mogu da očekuju
članovi katedre?
Možda i najviše u dinamici aktivnosti
koje su prethodno nabrojane. Mi
imamo neke termine i rokove koje
moramo ispoštovati, pa je najbolje
u kontinuitetu i na vreme uraditi sve
što je neophodno. Drugo, ja bih lično
voleo da mi, nastavnici i saradnici
u nastavi, kod što više vas ponovo
raspalimo strast za bavljenjem
medijskim poslom, da ponovo na
fakultetu bude ona “cika i vriska” koja
se čula svakodnevno ranijih godina,
više želje, kreativnosti... Prof. dr Momčilo Bajac, šef Katedre
za medije i komunikologiju sa užim
naučnim oblastima
Koji motivi su Vas vodili da prihvatite
dužnost šefa katedre?
Da studijski program-smer – mediji,
koji se za ovih 10 godina postojanja
pokazao kao najekspanzivniji,
najinteresantniji za studente,
najkreativniji, najveseliji,
najproduktivniji, nakon prvih 10
godina zajedno sa svim članovima
katedre unapredimo primereno
vremenu u kome se mediji
danas razvijaju, da ga učinimo
interesantnijim za studiranje onima
koji u sebi nose strast prema ovom
zanimanju, da učinimo najbolji spoj
menadžmenta i medijske struke.
Šta je prioritet u ovom trenutku za
Mart / April 2013
Najčešća organizaciona struktura,
koja se primenjuje na fakultetima,
je organizacija po katedrama. Zbog
toga, i rukovodstvo Fakulteta za
menadžment donelo je odluku
o uspostavljanju ovakve vrste
organizacije. Dakle, [email protected] će
funkcionisati preko katedri. Jedna od
katedri, koju bih trebalo da vodim, je i
Katedra za inženjerski menadžment sa
užim naučnim oblastima: Industrijsko
inženjerstvo, Eko-inženjerski
menadžment, Informacione
tehnologije i kvantitativne metode,
Informacioni sistemi i primenjena
informatika. Iz ovoga se vidi da
ova Katedra pokriva tehničku,
tehnološku i informatičku odnosno
inženjersku oblast. Kao inženjer sa
višedecenijskim iskustvom u industriji
mislim da mogu da dam doprinos
uspešnom radu Katedre, naravno uz
pomoć svih njenih članova.
Šta je prioritet u ovom trenutku za
katedru kojom rukovodite?
Na Katedri za inženjerski
menadžment će se, između ostalog,
obavljati i sledeće aktivnosti:
organizovanje i realizacija nastave,
unapređenje nastavnog programa
i njegova evaluacija, pripremanje
dokumentacije za akreditaciju novog
studijskog programa, predlaganje
za izbor u zvanja, izbor recenzenata,
analiza naučno-istraživačkog rada,
pripremanje naučno-istraživačkih
projekata za učešće na konkursima
republičkog Ministarstva za nauku i
pokrajinskog Sekretarijata za nauku,
saradnja sa privredom kroz edukaciju
preko seminara.
Koje promene mogu da očekuju
članovi katedre?
Prof. dr Ozren Ocić, šef katedre za
inžinjerski menadžment sa užim
naučnim oblastima
Koji motivi su Vas vodili da prihvatite
dužnost šefa katedre?
Sa zadovoljstvom ću sarađivati
sa članovima Katedre i podržati
svaku ideju koja može doprineti
kvalitetnijem radu Katedre
odnosno [email protected] Takođe, mislim
da bi mlađi saradnici, uz pomoć
nastavnika, trebalo da svoje stručno
usavršavanje (teme doktorata, radovi
za časopise i konferencije, naučnoistraživački projekti i dr.) usmere
prema svojim afinitetima.
[email protected]
7
Profesor Milan Popov u specijalističkoj
školi Filozofskog centra za psihoanalizu
CERIP, vodi redovnu nastavu
iz predmeta filozofije, logike i
psihoanalize. Pored redovnih studija
filozofije u Novom Sadu završio je
specijalistički kurlikum psihoanalize
na Sofijskom univerzitetu “Sv.
Kliment Ohridski”. Neurofilozofija,
neuropsihoanaliza i logika
interaktivnosti u psihoanalizi teme su
kojima se bavi. Osnivač je novog pravca
“Interaktivna psihoanaliza”. Prošle,
2012. godine posle Međunarodnog
kongresa neuropsihoanalize u Atini
postaje redovni član NPSA-London
(Neuropsychoanalysis - Building
Bridges Between Psychoanalysis,
Neuroscience, Psychology and
Psychiatry).
[email protected]: Profesore Popov,
zahvaljujemo što ste se rado odazvali
našoj molbi za ovaj intervju. Želja
nam je bila da izađemo iz uobičajenih
okvira i da našim čitaocima priču o
snu ispričamo iz ugla Interaktivne
psihoanalize kao novog pravca u jednoj
staroj priči – priči o snovima. U skladu
sa tim je i naše prvo pitanje, pošto
nismo često u prilici da razgovaramo
sa ekspertom za oblast snova: Kako se
postaje lekar za snove?
Prof. Popov: San je lekar, a svi mi
koji se bavimo tumačenjem snova,
tumačimo simbole koji nam daju
jasniju sliku o stanju tela i duše
snevača. Singmund Frojd je prvi
koji je stvorio metodu tumačenja
(interpretacije) snova. Njegovo delo
Traumdeutung prevedeno na srpski
pod naslovom Tumačenje snova,
otkriva zakon svakog izlaganja sna
8
Prof. MILAN POPOV:
ili kako izloženi san Frojd naziva
Manifesni deo sna, te posredstvom
zakona logosa postavlja temelje za
psihoanalizu. Danas postoje različiti
psihoterapeutski pravci i škole koje se
bave edukacijom tumačenja sna. Svi
oni sa svojom celinom samo su deo
filozofije duha a njihov metodološki
princip nalazi se u Frojdovoj ideji.
Od najstarijih dana antičke epohe
čovek je bio zainteresovan za san. Ako
postoji jedan svet u budnom stanju,
konstatuje Heraklit, svaki među njima
pronalazi ovu jedinstvenost dok spava,
o čemu svedoče snovi. Za onoga
koga Frojd u svom Metapsihološkom
dodatku doktrini sna naziva “starim
Aristotelom”, san je aktivnost duše
onoga koji sneva te u prvom poglavlju
Tumačenja sna sa zadovoljstvom
ističe da je već za autora Nikomahove
etike san bio predmet psihološke
istrage. Funkcija sna uvek je fascinirala
naučnike, ali je donekle ostala biološka
misterija.
Osnovna pitanja o snu i dalje nisu
razjašnjena. Sa neuropsihološkog
gledišta, san je specifično stanje
pobuđenosti mozga. Nisu nam
potrebna proučavanja mozga da
znamo da je san potreban kako bi
ljudi bili spremni i budni: očito su
funkcije sna fundamentalne za život.
Istraživači jednoglasno smatraju da,
dok se mnoge telesne funkcije mogu
povratiti tokom budnog stanja, samo
san može povratiti funkcije korteksa
(Horne, 2000). Kvalitet sna usko je
povezan sa dobrim stanjem organizma,
dok loš san može negativno da utiče
na raspoloženje (Poelstra, 1984) i
ponašanje (Dahl and Puig – Anitch,
1990). Latentni poremećaji sna neki
put dovode do psiholoških simptoma
(Reite, 1998).
Kod odraslih se pospanost tokom
dana povezuje sa poteškoćama u radu
i u društvenom životu, povećanim
poteškoćama i povećanjem rizika, na
primer, saobraćajnih nezgoda (Ohayon
et., 1997).
[email protected]: Naš mozak je najzaposleniji
dok sanjamo, piše na Wikipediji. Kako
Vi gledate na ovu tvrdnju?
Prof. Popov: U prvih dvadeset do
četrdeset minuta sna aktivnost mozga
drastično je umanjena. Tada se čovekov
mozak najviše odmara ili kako narodski
kažemo tada „punimo baterije”.
Za sada naučnicima i istraživačima
još nije jasno zašto posle tog perioda
aktivnost mozga počinje da se
uvećava. Neki naučnici smatraju
da ostaci inhibiranih ćelija mozga iz
budnog stanja, ostvaruju međusobnu
interakciju razmenjujući ostatke
napona koji pobuđuju različite
aktivnosti iz različitih delova mozga,
što potkrepljuje i Frojdovu teoriju.
Međutim, skorašnja istraživanja u
skeniranju mozga novijom generacijom
magnetne rezonance, pokazuju
da i bela masa ima znatniju ulogu
nego što se do sada mislilo. Različita
duševna stanja i procesi imaju svoj
osnov i u masi izgrađenoj od aksiona,
izduženih delova neurona presvučenih
mijelinskom supstancom. Na takvim
snimcima uviđaju se interakcije i
razmene napona i u tom području
mozga.
Nadamo se da će uskoro nauka imati
mnogo više preciznijih znanja o takvim
aktivnostima.
[email protected]: Šta nam stvarno govore
snovi?
[email protected]
KRALJEVSKI PUT U NESVESNO
Prof. Popov: Iza sveke sadržine sna
postoji, po Frojdu, onaj skriti smisao
(želja) ili kako ga Frojd naziva latentni
deo sna. Kod dece svaki san je želja
bez ikakvog skrivanja, jer deca još nisu
u tolikoj meri kao odrasli zaposednuti
moralom ili kako bi se psihoanalitički
izrazili Super-egom.
Tumačenje: pretpostavlja se da postoji
nekakav problem sa vidom i da bi
trebalo otići kod oftamologa da se
pregleda vid. Kao što zapažate simbol
prozora povezan je sa okom čoveka.
[email protected]: Koliko ima istine u
popularnoj rečenici: „Današnji san
sutrašnja stvarnost“?
Primer: dete sanja kako vozi bicikli –
Prof. Popov: Novija logička istraživanja
tumačenje je da dete želi da vozi bicikli. pokazuju nam da različiti fenomeni
Kod odraslih stvar je malo drugačija.
predstavnog mišljenja a pogotovo
(Pokušaću „plastičnim” primerima da
fenomen predvidnog mišljenja nas
dam opis tumačenja koji se retko može dovodi u zabludu. Smatramo da
desiti u tako čistim verzijama sna.)
pojam koji koristimo u mišljenju i koji
se trenutak ranije pojavi u našem
Primer: dan pre sna sreli ste se sa
vidokrugu, nego predmet na koji
osobom koja Vam se sviđa i u Vašem
se pojam odnosi, mi zaključujemo
vidokrugu prošao je neki biciklista
da predviđamo. Suština je u tome,
na koga u tom trenutku niste obratili
da je naše mišljenje uvek sačinjeno
pažnju. Sledećeg jutra budite se sa
i iz delova našeg okruženja koje u
snom koji vam je bio prijatan pun
procesu apstrahovanja ne zapažamo.
pozitivnih osećanja i Vi ste u njemu
Elemente sna uzimamo u budnom
vozili bicikli. Tumačenje je, da želite
stanju obrađujemo svesno tj. određene
da ostvarite prisniju vezu sa osobom
delove sna emotivno obojimo i u
sa kojom ste dan pre toga razgovarali.
datom momentu prepoznavanjem
Skrivene želje koje zbog nekog
manifestovanog iz sna posmatramo
kao poruku za stvarnost.
[email protected]: Čovek laik svoj san
posmatra kao neku senzaciju odvojenu
od njegovog svakodnevnog života.
Drugi čovek u najboljem slučaju kaže:
„Ma sanjao sam pod uticajem događaja
od juče.“ Ko je od njih u pravu?
moralnog aspekta ne želite sebi da
priznate, radovima sna ih preradite
i postavite u manifestni san tj. ono
čega se sećate kada se probudite.
Možemo pomenuti i tri osnovna
rada sna: izopačenje, pomeranje i
sažimanje. Svi oni imaju specifičnu
ulogu kod interpretacije sna da bi se
iz manifestnog sna došlo do latentnog
sna, odnosno do skrivene želje
snevača. Pored toga san nam pokazuje
i stanje tela i duše snevača te služi kao
nesvesna dijagnostika koja mnogo
potpomaže lekarima i psiholozima
za postavljanje ispravne dijagnoze.
Primerno - sanjate prozore na kući koji
su mutni i ne vidite šta je napolju.
Mart / April 2013
Prof. Popov: Prednost dajemo ovom
drugom slučaju. Velika količina
proživljenog događaja od juče
manifestuje se u snu. Dobro tumačenje
sna sastoji se u tome da se opredele
oni elementi sna koji su potencijalni
izazivači želje, zatim telesni činioci kao
i opažajni činioci aktivni tokom sna i
propratni, doživljeni događaji u danu
pre sna.
[email protected]: Dugo je vladalo uverenje da
snovi nastaju isključivo u tzv. REM fazi.
Međutim nova saznanja pokazuju da
snevamo u svim fazama spavanja. Šta
se tu zapravo dešava i koja je razlika u
vrsti snevanja u različitim fazama sna?
Prof. Popov: Možemo faze sna podeliti
u dve osnovne. REM faza, koja se
odlikuje brzim pokretanjem očnih
jabučica, naučnici smatraju da u toj
fazi nastaju snovi. Non REM faza tj.
sporo talasno, za koje se smatra da je
spavanje bez snova. Neke podele Non
REM fazu dele na četiri celine.
U prvoj celini Non REM faze spavamo
površno, lako dolazi do buđenja i
tada se stvaraju aktivni moždani
talasi. Druga celina karakteriše
usporavanje moždanih talasa, dok
u trećoj spavanje postaje dublje, jer
se spori i brzi talasi spajaju. Četvrta
celina je takva da ostaju samo spori
talasi, očne jabučice se ne pokreću
niti se mišići aktiviraju. Smatra se
da je ovo najvažniji deo spavanja
koji utiče na odmor čoveka. Kada se
nalazimo u poslednje dve celine teže
se budimo. Istraživanja, od ponašanja
do molekularnog nivoa, ukazuju
na to da san doprinosi formiranju
memorije kod ljudi i drugih sisara
(Maquet, 2001). San je isprva povezan
sa učenjem i neuralnom plastičnošću
tokom istraživanja na životinjama,
kod kojih je uočena velika korelacija
između REM sna i izvođenja zadataka
sa učenjem (Smith, 1996). Nedavna
istraživanja na ljudima, nude dokaze da
postoji veza između niskofrekventnog
spavanja i sa njim povezanih sporih
EEG oscilacija i konsolidacija pamćenja
i neuralne plastičnosti na kojoj je
konsolidacija bazirana (Hurber et al.,
2004; Marshal et al., 2006). Pristupi
bazirani na ljudskom funkcionalnom
neuroodslikavanju (snimanje aktivnosti
većih neuralnih mreža) i na genetskoj
i farmakološkoj promeni mozga
složni su u zaključku da nivoi sna
(niskofrekventno spavanje i REM san)
funkcionišu zajedno i orkestrirano
kako bi se ponovo obradili nedavno
nastali tragovi u memoriji i kako bi se
ona konsolidovala (Stickgold, 2003).
Dok se čini da REM san posebno
doprinosi konsolidaciji memorisanih
veština, niskofrekventno spavanje
posebno unapređuje konsolidaciju
eksplicitnih deklarativnih uspomena
koje zavise od hipokampusa. Brojne
studije o odsustvu sna govore u prilog
ideji da san doprinosi stabilizaciju
usvojene memorije. Dokazi nastali
iz eksperimenata nad ljudima i
životinjama potvrđuju koncept
„oflajn“ reprocesuiranja skorih
iskustava tokom sna koje uzrokuje
konsolidaciju memorije (Ji and Wilson,
2007; Rasch et al., 2007), a analiza
talamokortikalnog sistema pokazuje da
je sam san, zauzvrat plastičan proces
na koji utiče iskustvo tokom budnog
stanja (Miyamoto and Hensch, 2003).
9
Jedna od hipoteza je da san ima
ključnu ulogu u neuronskoj palstičnosti,
odnosno u održavanju odgovarajućih
veza između neurona tako što ojačava
važne veze između sinapsi i eleminiše
slučajne. Tvrdi se da se celokupna
neuronska plastičnost korteksa odvija
u snu, jer korteks tada “apdejtuje“
iskustva, posebno događaje od
predhodnog dana ( Kavanau, 1997).
[email protected]: Zašto se neki ljudi sećaju
svojih snova a drugi ne i čak tvrde da
nikada ne sanjaju?
Prof. Popov: Poznata je Frojdova
rečenica da je san “kraljevski put u
nesvjesno”. Um, po Frojdu, u sebi krije
dve odaje: svesno i nesvesno i njihove
želje se često razlikuju. Kada su svesno
i nesvesno saglasni oko onoga što žele,
onda je san ispunjenje želje.
Međutim, kada su želje nesvesnog
uma drugačije, onda je “san prerušeno
ispunjenje potisnute želje”. Na taj
način, san kao kombinacija pojedinih
dnevnih sećanja i energije sadržane u
nesvesnoj potisnutoj želji predstavlja
suočavanje sa neželjenim nagonskim
impulsima. Naime, Frojdova teorija
smatra da kod svakog čoveka postoje
želje za koje ne bi voleo da drugi znaju,
kao i želje za koje ni on sam ne bi želeo
da zna i koje su potisnute. Znači, ako
bi sledili ovu Frojdovu misao možemo
reći da je zaboravljanje snova u funkciji
zaštite od spoznaje tih nedozvoljenih
nagonskih želja.
[email protected]: Šta se dogodi pa san
postane stvarnost te ljudi viču u snu,
plaču, pričaju, preznojavaju se?
Prof. Popov: Za Frojda je san u svojoj
biti ispunjenje želje, što po njemu važi
i za košmarne snove. Međutim, te želje
u svojoj prirodi mogu biti odbojne
u etičkom, estetskom, socijalnom
pogledu, stvari na koje se čak ne
usuđujemo ni da pomislimo, ili na koje
se može misliti samo sa gnušanjem.
Ove cenzurisane i u snu do iskrivljenog
izraza dovedene želje, smatra
Frojd, zapravo su iskazivanje jednog
bezgraničnog i bezobzirnog egoizma.
Oslobođeno svih etičkih okova, težnja
za uživanjem - libido, bez prepreke
odabira svoje objekte, a najradije
one zabranjene. Mržnja se iskaljuje
bez granica, a osvetničke želje i želje
za smrću bližnjih, u životu najdražih
osoba nisu ništa neobično i kao da
naviru iz samog pakla. Ove potisnute
želje svakako bi prekinule san ukoliko
bi u snu bile prepoznate. Iz košmarnih
snova ili noćnih mora,
10
čovek se budi, što bi značilo da je
cenzura bila neuspešna. Međutim,
Frojd i za ovu situaciju nalazi
objašnjenje. On daje sledeći slikovit
primer i kaže da cenzura postupa isto
kao i savesni noćni čuvar koji pokušava
da vrši svoju dužnost tako što prvo
stišava smetnje koje bi građane mogle
da probude, a zatim svoju dužnost
nastavlja na taj način što sam budi
građanstvo ako mu uzroci smetnji
izgledaju podozrivi i kada sa njima
sam ne može da iziđe na kraj. Kasnije
Frojd dolazi do još jednog objašnjenja
za košmarne snove, tako što ih
uvođenjem super-ega shvata kao snove
kazne, ali i dalje je to ispunjenje želje.
Naime, po Frojdu se i ovde ispunjava
nesvesna želja, a to je želja da se bude
kažnjen za potisnutu i nezadovoljenu
želju.
Karl Gustav Jung daje drukčije
objašnjenje za košmarne snove
i objašanjava ih polazeći od svog
shvatanja kompenzacione uloge
snova. Naime, po Jungu opšta funkcija
snova je ponovno uspostavljanje
psihičke ravnoteže i osnovno je da
se nađe odgovor kojim se svesni stav
kompenzuje snom, odnosno na koji
način se vrši korekcija jednostranih
i pogrešnih stavova svesti od strane
nesvesnog koje vidi bolje i šire. Iako
izgleda paradoksalno da košmarni
san može da ima ovakvu funkciju,
to je ipak tako, jer košmarni san
naročito ako se ponavlja, predstavlja
upozorenje svesnom delu ličnosti
da se u nesvesnom dešava nešto
što se ne želi ili ne može da shvati i
prihvati. Poremećaji sna kod dece
povezani su sa mnoštvom somatskih
poremećaja, neurološkim oboljenjima
i poremećajima u emocijama i
ponašanju, kakvi su hiperaktivnosti ili
teškoće pri učenju (Ferber and Kryger,
1995). Poremećaji sna su najčešći i
uobičajni u detinjstvu: epidemiološke
studije pokazuju da skoro jedna
trećina dece pati od problema sa snom
(Simonds and Parraga, 1984; Kahn et
al.,1989; Blader et al., 1997; Rona,
Gulliford and Chinn, 1998). Anketa
među kliničkim pedijatrima pokazala
je da je reč o petoj po važnosti brizi
roditelja (posle bolesti, ishrane,
problema u ponašanju i fizičkih
abnormalnosti; Mindell et al., 1994).
Iako u svim starosnim dobima postoje
uobičajni poremećaji sna (Wiggs and
Stores, 2001), neki obrasci tipični su za
određeno doba, poput promena koje
se dešavaju tokom adolescencije.
Istraživanje bazirano na upitniku
o navikama spavanja u kojem je
učestvovalo 25.000 ljudi, između
10 i 90 godina, pokazalo je da deca
tipično rano ustaju, ali kako ulaze
u adolescenciju počinju da spavaju
do kasnije, a najduže spavaju oko
dvadesete godine, kada ova linija
počinje da opada (Abbott, 2005). U
pubertetu se povećava pospanost
tokom dana, bez obzira na to da li se
menja ukupno trajanje sna, što ukazuje
na to da potreba za snom ne nestaje
tokom adolescencije (Carskadon et al.,
1980).
[email protected]: Odražava li se i da li utiče
san na učenje?
Prof. Popov: Ovo pitanje je danas jako
interesantno i sugerisaću odgovor
tekstom preuzetim iz knjige “Razumeti
mozak”, OECD, Beograd, 2008. “U
nekim radovima oprezno se sugeriše
da su manjak sna i problemi sa
spavanjem u vezi sa lošim akademskim
postignućima: što manje spavamo,
lošiji su rezultati (Wolfson and
Carskadon, 1998). Pošto mnoga deca
pate od hroničnog nedostatka sna,
javlja se veoma stvarna zabrinutost o
mogućim štetnim efektima po mozak
koji se razvija. Iako su eksperimentalne
studije o nedostatku sna kod dece
veoma retke iz etičkih razloga, one koje
su sprovedene bavile su se kognitivnim
posledicama nedostatka sna. Jedno od
ranije urađenih istraživanja pokazalo
je da su efekti jedne noći bez sna kod
dece uzrasta od 11 do 14 godina isti
onima koji se javljaju kod odraslih
(Carskadon, Harvey and Dement,
1981). Delimično ograničenje sna,
pokazalo se, dovodi do oštećenja
kognitivnih funkcija. Rutinske
aktivnosti, sa druge strane, mogu se
izvoditi i posle neprespavane noći
(Randazzo et al., 1998). Kraće trajanje
sna vodi lošijem izvođenju zadataka
kratkotrajne memorije (Steenari et
al.,2003). U prethodnim godinama
sve veći broj studija ukazivao je na
vezu između poremećaja sna kod
dece i različitih psiholoških simptoma,
uključujući depresiju i problem u
ponašanju (Morrison, McGee and
Stanton, 1992; Chervin et al., 1997;
Dagan et al., 1997; Corkum, Tannock
and Modlofsky, 1998; Dahl, 1998;
Marcotte et al., 1998; Aronen et al.,
2000; Smeđe, Broman and Hetta,
2001). Poremećaj pažnje (Attention
Deficit Hyperactivity Disorder – ADHD)
neuro psihološki je poremećaj pri
kojem se često pojavljuju problemi sa
snom.
[email protected]
Nekoliko studija zabeležilo je veći
problem sa snom među decom sa
ADHD-om (Chervin et al., 1997;
Marcotte et al., 1998; Stein, 1998;
Owens et al., 2000a). Deca sa ADHDom (Attention Deficit Hyperactivity
Disorder - deficit pažnje/hiperaktivni
poremećaj), u poređenju sa
kontrolnom grupom dece, imaju veći
otpor da odu u krevet, problem da
zaspu, nervozu pred san, pospanost
tokom dana i parasomnije i kraće
trajanje sna, o čemu izveštavaju
roditelji (Owens et al., 200b). Uočeno
je da su neki faktori okruženja takođe
povezani sa problemima sna. Na
primer, dugotrajno gledanje televizije,
posebno pred spavanje, ima negativne
efekte na san (Owens et al., 2000a).
Štaviše, otpor da se ide na spavanje
(Blader et al., 1997; Smeđe, Broman
and Hetta, 1998), kao i spavanje
sa roditeljima dovodi se u vezu sa
problemima zaspivanja (Lozoff, Wolf
and Davis, 1984; Madansky and
Adelbrosk, 1990; Latz, Wolf and Lozoff,
1999).
Pošto je nedostatak sna, čini
se, najčešće pojavljuje među
decom, potrebna su dodatna
istraživanja problema sa snom i
više eksperimentalnih studija koje
bi pomogle da se potvrdi veza sa
psihološkim simptomima i smanjenim
kognitivnim učinkom. Logitudinalne
studije bi mogle da pokažu evoluciju
potrebe za snom u različitim fazama
života i ukažu na to koliko sna je
potrebno u kojoj fazi kako bi mozak
ostao spreman za učenje i kako bi se
očuvalo dobro emocionalno stanje.
Dalja istraživanja mehanizma i
evolucije sna bila bi korisna kada bi
se fokusirala na ono što se popravlja
u mozgu tokom sna, na procese
učenja koji od toga imaju najviše
koristi i uopšte na pitanje koliko sna je
potrebno. Učinkovitost školskih lekcija,
obuke na poslu ili konferencijama bi se
povećala ako bi raspored i planiranje
bili zasnovani na naučnim saznanjima
o snu. Nastavnici bi mogli, na primer,
da rasporede nastavu za adolescente
kasnije tokom dana i da posavetuju
Svaka diskusija o nedostatku ili
učenike da obnove gradivo posle
kraćem snu pokreće pitanje “koliko
prospavane noći. Roditelji mogu imati
je dovoljno”? Pošto su individualne
važnu ulogu u razvoju detetovog mozga
razlike u potrebama za snom velike,
tako što će osigurati dovoljno sna i
nije moguće dati jednostavne smernice pred spavanje izbegavati aktivnosti
koje bi svima odgovarale. Rani početak koje „raspomamljuju mozak, kakve su
škole povezuje se sa povećanim
kompijuterske igrice”.
nedostatkom sna i pospanošću tokom [email protected]: U psihoterapiji se snovi
dana, ali i slabijim školskim rezultatima koriste za razumevanje dinamike
(Carskadon et al., 1998). Deca se
ličnosti. Šta snovi mogu da kažu o našoj
mnogo više žale da su umorna tokom
ličnosti?
dana, i na poteškoću da zadrže pažnju
Prof. Popov: Za Junga snovi
i koncetraciju, u poređenju sa onom
predstavljaju deo prirode koja nema
decom koja u školu odlaze kasnije
nikakvu nameru da obmanjuje, već
(Epstein, Chillag and Lavie, 1998).
nastoji da nešto izrazi na najbolji
Ostaje za diskusiju pitanje da li škola
mogući način. Za razliku od svesnog,
počinje previše rano: potrebno je više
nesvesno, pa samim tim i snovi nikada
istraživanja pre nego što se donesu
ne lažu i nisu mu svojstveni nikakvi
zaključci o ovim efektima, zajedno sa
trikovi sa kojima se svest služi. Shodno
eksperimentima koji će dovesti do
boljeg razumevanja sna i učenja (poput tome, manifestni sadržaj sna, po Jungu,
ne treba posmatrati kao neku fasadu,
konsolidacije memorije).
već kao jasno definisanu poruku
Postoje dokazi da kratko spavanje posle nesvesnog koje uvek jasno kaže ono
učenja nekog zadatka unapređuje
što misli, pa makar to bilo neprijatno
njegovo izvršenje tako da uobičajeni
ili neprihvatljivo svesnom delu ličnosti.
izraz “ostavi da prespava” nije samo
Problem je u tome što često ne
primer “neuromitske” poslovice.
uspevamo da protumačimo poruku
Robert Stikgold (Stickgold, 2003)
koju nam je uputio san. Ponekad ne
sproveo je istraživanje nad grupom
umemo ili ne želimo da razumemo na
studenata Univerziteta u Harvardu i
koji način se nesvesno kroz san izrazilo.
pokazao je da složene zadatke za koje
Na primer, ukoliko neko ko se nalazi na
je potrebna velika pažnja i koncetracija nekoj važnoj funkciji u snu odjednom
bolje izvode ispitanici koji su posle
postaje portir ili nešto slično, trebalo
prvog izvođenja spavali 30 do 60
bi da se zamisli da li njegova Persona,
minuta.
kako je vidi Jung, odgovara njegovim
pravim sposobnostima i da li ga
Mart / April 2013
njegovo nesvesno upozorava da nije
dorastao funkciji koju obavlja. Inače,
po Jungu, Persona je maska koju
navlačimo kao socijalno poželjnu
sliku nas samih, odnosno lice koje
prikazujemo drugima i za koje i sami
ponekad poverujemo da je to naše
pravo Ja.
[email protected]: Koliko u XXI veku vredi
Šopenhauereva izreka „Naši snovi
treba da prouče i nauče naše budno
neznanje svestan deo ličnosti, jer san
vidi i dublje i dalje nego dan”?
Prof. Popov: Ovu Šopenhauerovu
misao, više od Frojda, je razradio Karl
Gustav Jung. Naime Jung je smatrao
da je Frojdova postavka da snovi imaju
funkciju ispunjenja želja isuviše uska i
da važi za relativno mali broj slučajeva.
Jung ima drugačiji pristup i uvodi
kompenzacionu teoriju jer je želeo da
naglasi da je svrha snova kompenzacija
jednostranosti i isključivosti svesti. Jung
sugeriše da je pri tumačenju snova
korisno postaviti pitanje - Koji se svesni
stav pomoću snova kompenzuje?
Jung je pošao od toga da postoji
površinski sloj nesvesnog lične prirode,
koje je on nazvo lično nesvesno, i da
ono počiva na jednom dubljem sloju
koji više ne potiče iz ličnog iskustva
nego predstavlja kolektivno nesvesno.
Kolektivno nesvesno javiće se u vidu
simboličkih slika nabijenih emocijama
koje je Jung nazvao arhetipovima.
Inače, Arhetip je jedan od najsloženijih
pojmova Jungove psihološke teorije.
Arhetipovi se nalaze u mitovima,
bajkama, religiji, a u individualnom
vidu javljaju se u snovima ili vizijama.
Za Junga je važno to što su arhetipski
simboli istovremeno i slike i emocije i
javljaju se samo kada postoji potreba
da se izrazi ono što misao ne može
doseći, što se samo sluti i oseća.
Arhetipski simboli u snovima javiće
se kada je osoba u nekim kritičnim ili
prelomnim životnim situacijama i kada
arhetipska mudrost treba da pomogne
tamo gde individualna otkazuje.
[email protected]: Na kraju, ako nije previše
lično, možete li da odvojite “sebe
stručnjaka” od “sebe običnog čoveka”
i kažete nam - Šta Vi sanjate i uopšte
kakav odnos prema snovima lično
imate?
Prof. Popov: Kao i svakom čoveku,
raznoliki su mi snovi. Tumačenje mojih
snova prepustim mojim kolegama jer
objektivna autoanaliza snova je faktički
nemoguća.
[email protected]
11
Proslava 8. marta
LUCIDNI SNOVI
Da li ste nekada čuli za snove koji
se zovu ,,Lucidni snovi’’? Možda
niste nikada čuli za njih ali je
velika verovatnoća da ste ih imali.
Predstaviću Vam ,,lucidan san’’.
U 85% slučajeva buđenja u REM fazi
sna ljudi su rekli da su sanjali. REM
faza se tokom noći menja sa nonREM fazom koje traju u ciklusima po
90 minuta. U toku sna od 8 sati mi
provodimo oko sat i po vremena u
Najprostije rečeno, lucidan san je
REM fazi koja je podeljena u četiri
situacija u kojoj je osoba koja spava
ili pet REM faza, ukupnog trajanja
svesna da sanja. Odnosno, u toku sna od 5 do 45 minuta. Većinu snova
osoba se budi u snu i počinje da kreira zaboravimo, neki ljudi nikada ne
svoj san po svojoj želji. Obično se
upamte šta su sanjali, dok drugi svake
dešavaju kada tokom sna, zbog nekog noći pamte po pet i više snova. Da
čudnog događaja, postanemo svesni
bismo se naučili kontroli lucidnog sna
da sanjamo. Većina ljudi koja prati
potrebno je pamtiti snove, a to se
svoje snove beleži da je ovo i doživela. može razviti.
Termin „lucidni san“ dao je holandski
psihijatar Frederik van Eeden,
Lucidni snovi su odlično sredstvo za
sprečavanje košmara. Kada osećamo
strah u snu on je stvaran, ali
opasnosti nema, jer ipak je to
samo san. Noćne more
nam ne mogu fizički
nauditi. Kako bismo
zaustavili noćnu
moru moramo
se suočiti
sa izvorom
straha.
i njegovo značenje
nije bukvalno, nego
označava mentalnu jasnoću
koju snevač doživljava u
takvom snu. Prvi čovek koji je
eksperimentom uverio naučnu
javnost u postojanje ovog fenomena
bio je psihofiziolog Stephen LaBerge,
osamdesetih godina, i od tad praksa
lucidnog snevanja postaje sve
popularnija i široko dostupna.
Ako
nas neko juri
u snu, jednostavno
bi se trebalo okrenuti i
Pitanje koje se često postavlja glasi
- Da li zaista svi sanjaju? Odgovor je – suočiti sa progoniocem. U
Da. Svi mi sanjamo. Snovi se većinom licidnom snu možemo ga
jednostavno pretvoriti u zeca.
dešavaju u toku REM faze sna i svi
sisari imaju REM spavanje. Istraživanja Lucidnim snovima možemo se
su rađena tako što su u eksperimentu koristiti i za uvežbavanje nekih
realnih akcija koje ćemo imati
budili ljude u različitim fazama
spavanja i postavljana su im pitanja da u stvarnosti.
li su nešto sanjali?
Mart / April 2013
Praksa je da se uz njihovu pomoć
uvežbava otklanjanje straha od javnog
nastupa. Javni nastup pred velikom
grupom slušalaca, suočavanje sa
osobama koje su nam u realnosti
neprijatne ili nam se ne sviđaju veoma
je trumatično iskustvo za mnoge
ljude. Uz lucidne snove možemo da
radimo šta god nam padne na pamet.
Drugi koriste lucidne snove u svrhu
lečenja fobija, socijalnih i seksualnoh
anksioznosti. Tako imamo zapise
gde su još u antičkoj Grčkoj bolesni
išli na višečasovna hodočašća do
Eskulapovog hrama, ne bi li u hramu
usnili san koji će ih izlečiti.
Neki ljudi se rađaju sa sposobnošću da
lucidno sanjaju, a psihoterapeutkinja
Selija Grin je pronašla da većina
od nas to može naučiti sa nekoliko
vežbi. Potrebno je razmišljati o
lucidnom snu pre nego što pođemo
na spavanje. Svakog sata u toku dana
potrebno je upitati se ,,sanjamo li?’’
Istovremeno, trebalo bi činiti nešto
jednostavno kao, primera radi, skok u
vis ili stavljanje ruke na zid kako bismo
proverili da li smo u realnosti ili u snu.
Ako ovo postanu redovne radnje u
našem svakodnevnom životu, naći će
se put i do naših snova. Ako jednog
dana naša ruka utone u zid, znaćemo
da u stvari lucidno sanjamo.
Tada se prepustite vašoj mašti, i
radite u snu šta god vam padne
na pamet i šta god poželite.
Nemanja Dostan,
Psiholog i TA savetnik u
psihoterapiji u treningu
13
HVATAČI SNOVA – FROJD I JUNG
Vek koji će nam, između ostalog, doneti
otkriće genoma, Specijalnu teoriju
relativnosti, dva Velika rata i pad Berlinskog
zida otvorio je Sigmund Frojd (18561939) prvim sistematičnim remek-delom
psihoanalitičke revolucije, knjigom
Tumačenje snova (Die Traumdeutung).
Zanimljivo je, da je Frojd delo napisao 1899.
godine, ali je tražio da bude štampano 1900.
kako bi otvorio 20. Vek. Za prvih šest godina
Tumačenje snova je prodato u svega 600
primeraka, ali posle njega više ništa neće
biti isto. U intelektualnu avanturu razvijanja
svoje teorije Frojd je krenuo analizom
vlastitih snova za šta mu je poseban
podsticaj predstavljalo osećanje tragične
krivice prema ocu Jakobu, koje je ostalo
od najranije mladosti, a koje će ga svojim
nepodnošljivim nabojem dovesti i do prvog
nagoveštaja oceubilačke dimenzije edipalne
organizacije koju će izložiti u Tumačenju
snova.
Frojd se vremenom pored vlastitih snova
koje je do tančina opisivao supruzi Marti,
zainteresovao i za snove svojih neurotičnih
pacijenata, koji su onog časa kada je
prestao da deluje pritiskom ili sugestijom
na njih, kada im je dozvolio da se slobodno
izražavaju, počeli spontano da opisuju svoje
snove. Počeo je da ih beleži. Uvođenje
slobodnih asocijacija predstavlja poseban
trenutak u istoriji psihoanalize. Metodom
slobodnih asocijacija Frojd je otkrio
manifestni (svesno iskustvo tokom sna) i
latentni (ono skriveno u nesvesnom) sadržaj
sna. Time je ovaj strastveni kolekcionar
egipatskih I klasičnih antikviteta poput
arheologa počeo da dešifruje nepoznati jezik
snova polako sve više otvarajući podzemne
odaje pamćenja.
FROJDOVO TUMAČENJE SNOVA
Odlazeći na spavanje čovek svake noći
tako kako skida svoje odelo svlači i svoju
psihu, odriče se svojih psihičkih tekovina
te se u oba aspekta i fizičkom i psihičkom
približava situaciji sa samog početka
životnog razvoja. Somatski posmatrano,
spavanje je, po Frojdu, reaktiviranje boravka
u majčinoj utrobi. O tome svedoče stanje
mirovanja, toplota, odsutnost nadražaja i
fetusni položaj u kome ljudi spavaju. Najviše
odmora donose oni snovi za vreme kojih
je um najmanje aktivan, pa stoga snovi
imaju po Frojdu zadatak da utišaju svest i
očuvaju spavanja što nije baš lak zadatak.
Kako u toku spavanja slabi budnost našeg
unutrašnjeg policajca Superega koji nam
nameće zakone suprotstavljene našim
željama, u snovima stvaranjem kompletne
narcističke situacije dobijamo priliku za
ispunjenje potisnutih želja, agresivnih
poriva i seksualnih nagona koji se nisu mogli
ostvariti, nego su ostali zakopani u dubini
podsvesti.
Um u sebi krije dve odaje: svesno i nesvesno
i njihove želje se često razlikuju.
14
Kada su svesno i nesvesno saglasni oko
onoga što žele, onda je san ispunjenje želje
(dok je išao u školu Frojdu se često dešavalo
da prečuje buku budilnika sanjajući sebe
kako leži na osunčanoj poljani u švajcarskim
brdima što na najplastičniji način ilustruje
dvostruku funkciju sna da bude čuvar
spavanja, koji nas štiti od spoljašnjih
nadražaja /budilnik/ i da ispunjava želju /
nastavak spavanja/). Međutim, kada su
želje nesvesnog uma drugačije, onda je
“san prerušeno ispunjenje potisnute želje”.
Na taj način, san kao kombinacija dnevnih
ostataka (pojedinih dnevnih sećanja) i
energije sadržane u nesvesnoj potisnutoj
želji predstavlja suočavanje sa neželjenim
nagonskim impulsima.
Frojdova teorija smatra da kod svakog
čoveka postoje želje za koje ne bi voleo da
drugi znaju, kao I želje za koje on sam ne bi
želeo da zna, pa su zato te želje maskirane,
a latentne misli potisnute, što se postiže
cenzurom koja propušta samo ono što je
njoj prijatno, dok u nesvesno potiskuje te
nedozvoljene želje (ukoliko san probudi
snevača znači da cenzura nije bila efikasna).
Kao što vidimo jasno je da san nikada ne
ponavlja verno podatak iz stvarnosti, nego
pravi aluziju koju bi trebalo odgonetnuti
kako bi se otkrilo šta ona skriva i šta san
poručuje. Kako se često u tumačenju snova
previđa postojanje novih misli koje se kao
u kakvom rebusu kriju iza sna, a koje smo
zanemarili, da bi se prokrčio put do prave
prirode sna potrebno je proniknuti do
latentne misli sistematskim odmotavanjem
iskrivljavanja u “radu sna”. Da bi se to
postiglo moraju se protumačiti četiri faze
kroz koje prolazimo tokom snevanja:
sažimanje, premeštanje, predstavljanje i
sekundarna revizija.
Sažimanje je zamena celine jednim delom
kada sadržaj manifestovanog sna ima manje
sadržaja od latentne misli. Kada je uloga
sažimanja najizraženija moguće je potpuno
izostavljanje određenih latentnih elemenata.
Premeštanje je proces prilikom koga se
latentni elemenat zamenjuje aluzijom.
Ekstreman oblik premeštanja je totalna
inverzija, tj. zamena nečega njegovom
suprotnošću (odeća npr. simbolizuje nagost).
Predstavljanje je proces uz pomoć kojeg se
apstraktne ideje manifestuju konkretno ili
grafički. Krajnja aktivnost procesa sanjanja,
“sekundarna revizija”, samo je kombinacija
neposrednih rezultata prethodnog rada sna I
njihovo uobličavanje u jedinstvenu, razumnu
I koherentnu priču.
JUNGOVO TUMAČENJE SNOVA
Za razliku od nesigurnog, papirnatog,
rastočenog, rastrojenog postmodernog
subjekta i njegovog lakanovskog, protejskog
Ja kod koga je i nesvesno strukturisano kao
jezik, New Age obrt ističe Karla Gustava
Junga (1875-1961) i njegovu teoriju snova
koja pokušava da reanimira ono egzotično i
barokno što je nemerljivo u čoveku. U ranoj
fazi svoje karijere Jung je opčinjen Frojdovim
Tumačenjem snova stupio u prepisku sa
njim, da bi ga 1907. godine i posetio u Beču.
Zauvek ih je razdvojilo različito shvatanje
koncepta nesvesnog.
Kolektivno nesvesno predstavlja riznicu
sveukupnog ljudskog iskustva, trezor u kome
su pohranjena duhovna iskustva hiljada
generacija naših predaka koja se prenose sa
generacije na generaciju.
[email protected]
Modernim rečnikom govoreći, san je
kao veliki kompjuter koji integriše naše
mikrokosmičko self sa makrokosmosom i
potom štampa podatke. Zašto? Pa, zato što
je istorija, po Jungu, pokazala da u pojedinim
životnim situacijama čoveku individualno
iskustvo sadržano u individualno nesvesnom
ne doprinosi razrešenju nekih njegovih
situacija. Stoga se u tim graničnim
situacijama javljaju arhetipski simboli
sadržani u kolektivnom nesvesnom (Jung) I
“figure predaka” iz familijarnog nesvesnog
(Leopold Sondi, 1937) koji pomažu da se
lično utopi u kolektivnom da bi se potom
otkrilo u ličnom.
ARHETIPSKI SAN
U kolektivnom nesvesnom nisu prisutna
potiskivanja, nego sadržaji prisutni
pre svakog individualnog iskustva. Te
arhaične ostatke snova predaka sadržane
u kolektivnom nesvesnom Jung naziva
arhetipovima i to su u svakom od nas
pohranjene “mudrosti iskustava bezbrojnih
milenijuma”. Kada snovi imaju arhetipski
kontekst pre arhetipskih paralela tumač
snova mora da iscrpi sve mogućnosti iz
ličnih asocijacija snevača kako bi se saznalo
šta taj san sve znači za osobu koja ga je
sanjala. Tek potom posežemo za opštom
arhetipskom simbolikom, to jest metodom
objektivne amplifikacije. U suprotnom
ako bismo prilikom tumačenja nekog
simbola zanemarili lične asocijacije snevača
interpretacije bi bile neadekvatne. Na
nivou amplifikacije bitne su informacije iz
okoline koje su nepoznanica za snevača.
Ako se pokaže potrebnim nakon toga
se ide na amplifikaciju u mitologiji,
arheologiji, ritualima praljudi, hemijskim
eksperimentima i naravno nauci čime se
otkriva arhetipski smisao datog simbola.
Metodom objektivne amplifikacije otkriva
se, dakle, arhetipski smisao sna. Ali čist
arhetipski san je redak. On se javlja samo
u “prelaznim situacijama” našeg života – u
ranom detinjstvu, pubertetu, srednjem
dobu, pre smrti “kada postoji potreba da
se izrazi ono što misao ne može, ili ono što
se samo sluti i oseća” i u naročito kritičnim
trenucima, kada arhetipska mudrost
pomogne tamo gde individualna zakazuje.
Ovim otkrićem Jung vraća čoveka carstvu
mita kao jedinstvenoj prapostojbini
skrivenoj pod suncem kolektivnog
nesvesnog, kao mestu koje je ljudskom
biću dostupno u snovima i mašti.
Kolektivno nesvesno je koren sna, a sam
san je kao neko mitsko biće – polusvesno,
polunesvesno – u kome se Ja sreće sa
arhetipskim predstavama i simbolima
kolektivnog nesvesnog. U snovima Ja se
približava nečem univerzalnom, istinskom,
većem čemu čovek neumitno stremi u tami
primordijalne kosmičke noći.
Mart / April 2013
Funkcija snova je da kompenzuju one
delove ljudske psihe koji se nisu dovoljno
razvili tokom budnog stanja. Po Jungu
uvek se moramo pitati šta nesvesno želi da
kompenzuje, odnosno da koriguje? Jungova
teorija se razlikuje od Frojdove i po tome
što u njegovoj analitičkoj psihologiji simboli
iz snova predstavljaju ključ za razumevanje
snevačevog sadašnjeg i budućeg života, a ne
prošlih konflikata kako je smatrao Frojd.
Jung kaže da svest može biti dresirana kao
papagaj, ali ne i nesvesno. Stoga nesvesno
za razliku od svesti vidi celinu, a osluškujući
snove mi osluškujemo i nesvesno. Jung je
takvim stavovima u neku ruku saglasan sa
Talmudom – San je vlastita interpretacija.
Drugim rečima san je ono što jeste. U
Jungovoj teoriji nesvesno poseže za
vlastitim simboličkim jezikom, pre-logičnim
i alegorijskim. Oslanjajući se na svoj jezik
nesvesno nema razloga da zakrivljuje bilo
šta. Ono samo izražava sebe.
Jungova životna filozofija je bila da čovek
postaje celovit, potpun, smiren, plodan i
srećan, jedino kad je proces individuacije
dovršen, kad su svesno i nesvesno naučili
živeti u miru i dopunjavati jedno drugo. Prema Jungovom mišljenju, opšti zadatak
snova se sastoji u tome da nastoje očuvati
naš psihički sklad stvarajuči građu koja
na prikriveni način ponovno uspostavlja
psihičku ravnotežu pojedinca; u tome je
njihova kompenzatorska uloga. Naravno, ne
treba izostaviti i prospektivnu ulogu snova,
koja je svakako najinteresantnija za sve
ljude. Naime, snovi katkada mogu najaviti
događaje, i to mnogo pre nego što se oni
zaista dogode. Budući da mnoge krize u
našem životu imaju dugu nesvesnu prošlost,
ono što svesno predviđamo često prozre
naša nesvest koja nas o tome obaveštava
putem snova. Iz trenutka u trenutak idemo
im u susret što nesvesni deo naše psihe
savršeno dobro uočava i može nas o tome
izvestiti putem snova.
San koji se ponavlja obično je pokušaj
da se nadoknadi (kompenzira) određeni
nedostatak u snevačevom stavu prema
životu. Snu koji se ponavlja treba obratiti
pažnju jer je moguće da potiče iz nekog
Rezultat tumačenja arhetipskog sna je
traumatskog trenutka iz života snevača.
poput gledanja autoportreta u simboličkoj
Takav san može i predvideti neki budući
formi, a dva osnovna cilja arhetipskih snova događaj. Svojim ponovnim javljanjem može
su uvećanje svesnosti koje je dovedeno
snevača pokrenuti na razrešavanje emocija
u harmoniju sa prirodom čoveka, tj.
vezanih za prošle traume ili mu, pak, preneti
ucelovljenje duše i osećaj manje izolovanosti vredne informacije koje će mu pomoći da se
od drugih ljudi.
adekvatnije odnosi prema događaju kojeg
najavljuje.
Inače, snovi nisu isti za sve. San je ograničen
Konačno, san je naš unutrašnji glas.
kontekstom, dok je kontekst neograničen
Prirodni izraz nesvesnih psihičkih procesa.
fiksnim simbolima. Kontekst sna može biti
Rendgenski zrak nesvesnog i vrelo simbola.
politički, istorijski, kulturni... Dok su za
Frojda snovi Via regia u nesvesno, za Junga
Jedna od najdivnijih pritoka u reci
je to osećanjima obojeni kompleks puta u
individuacije.
nesvesno.
B.Lj.
15
FAMOV KOLAŽ OD SNOVA
O snovima i njihovom značenju, često se
priča i razmišlja, neretko se snovi tumače
i analiziraju. Rade to stručnjaci i lovci u
mutnom. Nekada su snovi lepi, ili manje
lepi, a nekada ih se i ne sećamo. Postoje
razna psihološka shvatanja, ona ozbiljnija
i ona slobodnija. U svakom slučaju, nema
dileme da svi priželjkujemo i sanjamo,
a koliko smo spremni da se sa snovima
sretnemo to, kažu, podosta zavisi i od
profila same ličnosti. To je i bio motiv da
pitamo deo studenata i baš sve nastavnike
i saradnike na [email protected] o njihovom viđenju
- sna, želeći da napravimo jedinstven
kolaž. Ako posmatramo po broju
odgovora nismo bili naročito uspešni u
realizaciji ove namere. Međutim, kada
pročitate prispele odgovore videćete da
je uspeh zapravo stopostotan. Posebno
zahvaljujemo nastavnicima koji su bili
raspoloženi da nam izađu u susret i podele
sa nama svoje snove. Svima koji to nisu
uradili obećavamo set novih pitanja za
novu temu broja koji je u pripremi.
Prvi deo kolaža sačiniće odgovori na dva
pitanja namenjena nastavnicima. Na prvo
pitanje: „Kada kažemo san – koja je Vaša
asocijacija: lična emocija (ako nije tajna)
ili stvarno snovi koje sanjate?“, prispeli su
sledeći odgovori:
Nenad Marković: Za mene su snovi
skriveni odraz života koji živimo. U
snovima se reflektuju sve naše želje,
strahovi, nadanja, htenja... Ja, nažalost,
nisam senzitivan čovek i ne mogu da
odredim značenja svojih snova, iako sam
siguran da svaki san nosi skrivenu poruku.
Potrebno je mnogo hrabrosti i ljubavi da
se snovi podele sa nekim,naročito ako
sanjamo u boji...
Zato je poruka Vašim čitaocima: slobodno
sanjajte i trudite se da imate neostvarene
snove jer:
“Čovek nije star dok god žaljenje ne otme
mesto snovima”. ~ Džon Barimor
Milica Andevski: Da pokušam nešto
o snu da kažem, mada sam ja više
racionalan tip da bih pričala o nečem tako
nedodirljivom, možda zato i ne mogu da
prijateljujem sa snovima. Asocijacija na
san podseća me na onu dečiju pesmu:
podelimo ga na dvoje, sad pola sna je
tvoje .... A ja sam tu uglavnom uskraćena
jer nemam šta da delim ... jer nemam
čega da se setim. Ne sećam se sna, a i
kada znam da mi se nešto u spavanju
desilo, onda se budim sva “slomljena”, pa
se i ne radujem snovima koji su me noću
posećivali. A i to što se ne sećam sna, čini
mi se da je samo po sebi signifikanto.
Ljiljana Lj. Bulatović: Vaše pitanje je kod
mene izazvalo smešak – i eto odmah
odgovora na prvi deo prvog pitanja.
16
Moji snovi su zapravo moja java. Uverena
sam da je najbolje što može čovek da
uradi za sebe da razume svoje snove na
ovaj način. Osim što takav odnos prema
sebi osigurava dobru osnovu za zdrave
odnose u porodici, daje i ličnu slobodu iz
koje čovek, čini mi se, vedrije, otvorenije i
čestitije korača kroz život.
Maja Vojinović: Uvek pomislim na nešto
lepo: odmaram, potreban mi je da
bih dobro funkcionisala...pruža osećaj
spokoja, često sanjam morski ambijent,...
moji snovi neretko se i ostvaruju...moji
snovi su ružičasti: iskreno.
Marta Ambrozi: San - Takoreći jedna druga
dimenzija univerzuma, gde se racionalno
i iracionlano prepliću, usred leta ljudi sa
zimskim kaputima, šarenilo boja pretače
se u crno-bele slike, gde se pojavljuju
nepoznate i poznate osobe na nama
poznatim ali i misterioznim i nerealnim
mestima događanja. U snu možemo
svašta, ne postoje fizičke, biološke granice.
A ipak emocionalni doživljaj toliko realan
da se prosto čovek nekada začudi da li
je to toliko iracionalno. Postoje razna
objašnjenja, razni naučni pristupi u
objašnjenju i otkrivanju fenomena sna.
Jedna važna činjenica je da je san proizvod
našeg mozga. Naš mozak je “zaposlen” i
kada mi odmaramo od dnevnih aktivnosti,
s obzirom na prijem i obradu ogromne
količine informacija. Te informacije treba
klasifikovati i memorisati ili ih odbaciti.
Olja Arsenijević: Kada me ujutro pitaju šta
sam sanjala, obično odgovorim „Ništa“.
Često mi kažu da je to nemoguće, te da
se samo ne sećam onoga što sam sanjala.
Znači, sanjam, ali ne pamtim svoje snove,
ili samo retko. A što se tiče emocija, veoma
su različite. U snovima koje pamtim „glavni
junak“ je moj deda. Sanjam razgovore sa
njim i to najčešće u životnim trenucima u
kojima mi je potreban sagovornik koji me
razume i prihvata „bez ostatka“. Znači,
ljubav, prihvatanje, razumevanje.
Jelena Simić: Na početku bih razdvojila
san kao psihološi fenomen izmenjene
svesti u toku spavanja od sna kao glagola
maštariti, sanjariti ili snevati. Naučnici
tvrde da čovek prosečnog životnog
veka spava dvadeset godina, a da sanja
svega četiri. U mojim godinama, po ovoj
teoriji, odsanjala sam dve i po godine
i ne mogu da se pohvalim da znam šta
sam skoro sanjala. Drago mi je što ne
sanjam ništa loše, odnosno što nemam
noćne more. Lepše mi je da vežem pojam
sna uz želje. Želja imam puno i one su
uglavnom pozitivne, vedre, nadahnjujuće,
inspirativne, pokretačke i teže svetlijoj
budućnosti. Recimo, sanjam da postanem
vrstan profesor.
Želim, odnosno sanjam da mi cela
porodica bude dugovečna, ali zdrava. Ovih
dana po novinama se moglo pročitati da
će nam se životni vek produžiti, ali da
ćemo biti bolesni. Lepo kažem da ne treba
čitati „žutu“ štampu, ali ne vredi. Hvala
Bogu, školujemo i medijaše, te će i novine
imati profesionalniji kadar.
Sanjam da mi sve troje dece pronađu
sreću uz svoje životne partnere, kao
što i ja imam pored sebe. I naravno da
imaju zdravu dečicu. Sanjam da Sava i ja
poživimo dovoljno dugo i da kada budemo
šetali kao bakica i dekica, da se držimo
za ruke. Naravno to sada nije tako slatko,
naročito muškarcima. Sanjam uspeh u
privatnom i u poslovnom životu. Ako
sam slučajno preterala, nadam se da nije
„greda“ sanjati.
Jelena Davidović Rakić: Imam puno
asocijacija:
Baba koja spava; Zašto? - jer u snovima
postoje zakoni, koji imaju svrhu prilikom
individualnog tumačenja odsanjanog.
Jedan od njih je „Što je babi milo - to joj
se i snilo“, kao najočigledniji. Što će reći:
da sve što u ovoj dimenziji, iz raznoraznih
razloga ne možemo, tu je san kao rešenje.
Važno jako - jako: prvo „jako“ se odnosi
na upozorenje da se ne desi da umesto da
živite život, vi ga sanjate. Drugo „jako“ se
odnosi na poruku da smo tamo slobodni
od prostora i vremena, pa možemo
popraviti sled događaja iz prošlosti, ili pak
odsanjati događaj iz budućnosti.
„Carski put u nesvesno“ - zna se ko to
reče.
Talasi, ne uz morsku obalu, i ne radio
talasi, jer je poznato da se tokom
spavanja, kada mozak radi po određenim
talasima, sanjamo ili ne. Faze, ali ne
strujne, i ne one iz razvoja pojedinih
[email protected]
menadžment obalasti (tipa: razvoja
karijere, rešavanja konflikata, ...), nego
REM i NE REM. Reč je o pokretima očne
jabučice dok spavamo, i tokom kojih
sanjamo ili ne.
Studentski dani; jer nam je o ovoj temi
davne 1993. pričao ultra-mega-giga prof.
Predrag Ognjenović.
Drugo pitanje za nastavnike, odnosilo se
na san kao fenomen u najširem smislu:
„Smatrate li da je reč o pomodarstvu
ili smo zbilja toliko napredovali kao
civilizacija da su nam do juče skriveni
fenomeni postali važni pa čak i orijentiri?“
Marta Ambrozi: Na pitanje da li
smo mi baš toliko napredovali ili je
pridavanje značaja snu je pomodarstvo,
prepustićemo medicinskim i biološkim
naučnim sferama da tragaju za odgovrom.
Milica Andevski: Mislim da su snovi
veliki znaci, da imaju pravu snagu istine
koja leži u duši čoveka ... da jedino u
snovima ne možemo da se lažemo ...San
je kao voda koja se probija kroz nasip,
a čim se probije, ugleda dan, ne možeš
da je zadržiš. Tako je i sa snom, kada se
san podstiče rečima dolazimo u prostor
kada istinu možemo pomračiti javom ....
Najlepše u snu je napor da se probudimo
i budimo se odista kad san postane toliko
strašan i kad nemamo više snage da ga
podnesemo ... E, da možemo tako da
uradimo i kad život postane nepodnošljiv
....
Ljiljana Lj. Bulatović: Ovo drugo pitanje
je veoma kompleksno i lišeno svakog sna.
Pokušaću da odgovorim. Pomodarstvo
jeste zavodljiv san u koji tonu duhom
siromašni ljudi, koji traže instant rešenja u
modernim sanovnicima svih vrsta.
Mart / April 2013
Njihov tumač snova najčešće je takozvana
„pink literatura“, „popularno ovo i
ono“ , poluznanja, poluobaveštenost,
površne veze i odnosi motivisani jedino
interesom... - u kojima pronalaze „sigurnu
kuću“, „sigurna uputstva“ i „magična
rešenja“ za svoje uspehe i neuspehe.
A za civilizacijsko dostignuće držim samu
činjenicu da smo u poplavi „ničega“ uspeli
da sačuvamo svest o tome da je pazl koji
slažu san i java veoma kompleksna celina
i da mi i dalje tragamo za odgovorom
na pitanja koja je postavio stari dobri
Heraklit: „Kako to da u snu dolazimo do
jedinstvenosti ?“ i „Zašto na javi bežimo
od svoje jedinstvenosti?“
Maja Vojinović: Skriveni fenomeni?? uuf,...
trebalo bi ih malo pojasniti, konkretizovati,
ne verujem da su mi postali baš toliko
bude unutrašnji, odnosno da svojim
opredeljenjima i postupcima utičem na
svoj život, a ne da se oslanjam na sreću,
sudbinu ili volju drugih. Isključivo se
uzdajem u sebe u težnji ka boljem. U
svom životnom iskustvu, koje više nije
skromno , naravno da sam imala padove
i uspone. Ono što me je ojačalo, težim da
ne ponovim kao grešku. Važno mi je da
sam realizovala veliki broj svojih snova, a
samim tim i uvećala svoje ZADOVOLJSTVO.
Srećna sam što sada, kao nastavnik na
predmetu Osnove upravljanja ljudskim
resursima, mogu studentima da podarim
svoje iskustvo i da ih stalno podsećam šta
je sreća, kako se dostiže zadovoljstvo i
da budu svesni da sada znanje koje stiču
na našem Fakultetu, treba da iskoriste u
ostvarenju svoga životnog sna, a to je KO i
KAKVI će biti u životu.
Olja Arsenijević: Ne bavim se
izučavanjem sna kao fenomena. Nikada
me to nije posebno interesovalo. Možda
je za to „kriv“ isti onaj deda koji me
posećuje u snovima. Nije verovao u snove,
gatanja bilo koje vrste, proricanja. Uvek
je govorio: „Šta je bilo znam, šta će biti,
videću“. Verovatno da pomodarstva ima,
kao i u svemu drugome. A ima li zbilje u
snovima? Pa, ako mnogi ljudi koje cenim
i do čijeg mišljenja mi je stalo, veruju u
to da je ima – onda mora da se tu, ipak,
nešto krčka.
važni da bi mi bili orijentiri...a u koraku
sam sa civilizacijom, I DO BELIEVE:) P.S.
zeleni su...
Jelena Simić: Nisam stručna da bih se
upuštala u teorije o analizi fenomena
sna, a još manje da bih sama tražila
neko značenje u svrhu odluke budućih
akcija. Ako ipak postoji „neka tajna
veza“ između sna i jave, možda postoje
stručnjaci koji umeju da tu vezu tumače.
Devedesetih godina su se pojavile razne
ratne, kulturne, ekonomske i društvene
pošasti. U poljuljanom sistemu vrednosti
i izmeštenom lokusu kontrole (uverenje
da spoljašnje okolnosti, tj. sudbina ili
uverenje da lični postupci i karakteristike
utiču na rezultate pojedinca), ljudi su
pribegavali raznim alternativnim pravcima
u kojima bi eventualno pronašli spas.
Tako se pojavila armija tumača snova,
šarlatana, vračara i nadri skorojevića.
Hvala mojim roditeljima što su me
vaspitali tako da moj lokus kontrole
Jelena Davidović Rakić: Što se tiče
drugog pitanja, spavanje nam je fiziološka
potreba. Pridavanje značaja sadržaju
snova nije nova pojava. Mišljenja sam da
ako su oni „Carski put u nesvesno“, bilo
individualno ili kolektivno, možemo im
pristupiti sa tačke pomodarstva: sve čega
je previše skloni smo da odbacujemo;
ili pak sa tačke nepomodarstva: sve o
čemu se ne priča previše nas intrigira, pa
postajemo proaktivni da to upoznamo.
Šarm i kreativnost očekivano dobijamo
u drugom delu kolaža koji je namenjem
asistentima i saradnicima u nastavi. Za
razliku od nastavnika, oni su bili brojniji i
odgovarali su u asocijacijama, što im prvo
padne na pamet na reč „snovi“.
Danijel Kadarjan: Nerealna realnost.
Tamara Kliček: Snovi su pokretači za
stvarnost.
Sonja Vukobrat Ivković: Pomislim na
spavanje.
Vesna Šćepanović: Prva pomisao kada
se pomenu snovi je budućnost, još uvek
neostvareni ciljevi. Autor nepoznat.
Mladen Mutavdžić: Nadrealno, lepo,
ljubičasto.
17
Nikola Breka: Pustolovine na nekom
dalekom putovanju, otkrivanje tajni
nedirnute prirode, boje, mirise. Zita
Buzaši: Pomislim na stihove Laze Kostića
“Snove snivam, snujem snove”
Autor poznat redakciji: Snovi – jastuk
- beli – kontrola – magla – obaveza –
paralelnost.
Paralelni svet u kome je sve moguće.
Svetlana Bojanić: Sejšeli. Autor
nepotpisan: Snovi predstavljaju svet u
kome je sve dozvoljeno, gde se osećam
potpuno slobodno, bez straha u kojima
hodam bosa sa dečijim osmehom i
razbarušenom kosom.
Autor nepotpisan: Mašta radi svašta.
Marija Blizanac: Maldivi.
Tijana Tot: Paralelni svet u kome je sve
moguće. Projekcija realnog u nerealnom.
Autor nepotpisan: Ono što nije ostvareno
u stvarnosti.
Iva Ivić: Reč san me obično veže za
košmare. San koji mi se često ponavlja
je da mi ispadaju zubi, jedan po jedan
, kao i da vadim debele zmije iz usta, i
to bezuspešno, jer ih ima mnogo. Posle
ovakvih snova, poželim da ne ležem u
krevet uopšte.
Martina Bicok: Pamtim sve snove posle
kojih se probudim srećna. A nemam baš
neku asocijaciju...
Dragana Miletić: San je ono što
podsvesno želimo, dakle, donekle realne
želje. San koji pamtim sanjala sam
dok sam boravila u bolnici, kad sam se
probudila iz kome nakon saobrćajne
nesreće. Sanjala sam druga (koji se pre
toga obesio) i njegovo sestru kao klince.
U snu su ih moji roditelji usvojili, jer su
bili mali siročići bez igde ikoga. Naravno,
san je verovatno proizišao iz moje
pogubljenosti u to vreme.
Svetlana Lončar: Asocijaciju ne mogu
da definišem. Uvek sanjam: stvarno,
nestvarno, lepo, ružno... Ali nekako uvek
upamtim one strašne snove, od kojih
izgubim dah, probudim se uplakana...
Ružica Radić: Asocijacija - Budva... A san
koji ću pamtiti je recimo da živim u Crnoj
Gori, i pamtiću ga sve dok se ne ostvari.
Jelena Boškov: Asocojacija na sankvalitetan odmor... Nažalost jako retko
sanjam a i kad sanjam češće ostanem
pod utiskom ružnih snova pošto lepe
zaboravim.
Kolaž je potpun. U njemu su sve boje iz
duginog spektra i sve nijanse ambijenta u
kojem srećemo sebe kroz snove. Poslednja
kockica u ovom kolažu pripada nama: “Ne
sanjajte svoj život, živite svoje snove”.
Pripremile: Milanka Tucakov
Milica Končarić
Jelena Cvetinović
Milan Bubulj: Da li je esencija pre
egzistencije ili egzistencija dolazi
pre esencije iliti da li je Ejdijen Lin u
Džejkobovoj lestvici dao Nolanu osnov
da nam pomoću “Inception”-a ruši
paradigmu svesnog?
Sasvim očekivano, na isto pitanje dobili
smo različite odgovore. Neki nisu hteli
da otkriju svoj identitet, iz razloga koji je
samo njima poznat. Ali nema veze, hvala i
njima na odgovoru i učešću.
Kolaž zvršavamo trećim i najboljim delom
, sačinjenim od odgovora naših studenata.
Njihov zadatak je bio da nam kažu svoju
asocijaciju na reč „san“ i da prepričaju
san koji će zauvek pamtiti. Kao i uvek –
zadatak su ispunili besprekorno:
Brankica Arađanski: Asocijacija na reč
„san“ mi je odmor. A san koji ću zauvek
pamtiti odigrao se na terasi, gde sam
sedela u dugoj beloj spavaćici i gledala u
more. Stomak mi je bio do zuba (smeh).
Vladislava Šukunda: Odmor, bezbrižnost...
Uglavnom ne pamtim svoje snove.
Milica Končarić: Asocijacija na san mi
je život sa voljenom osobom u nekom
predgrađu u kućici sa belom drvenom
ogradom. San koji pamtim je da sam se
preselila u Ameriku i tamo gradila karijeru.
To sam više puta sanjala.
Jelena Cvetinović: San me asocira na mir,
tišinu, odmor. A pamtim snove iz ranog
detinjstva, skoro svaku noć sam letela od
svoje, do kuće babe i dede i posmatrala
šta oni rade. To su tada bile noćne more,
jer sam se plašila kad letim (smeh).
Zoran Dačević: San, skup svih naših briga,
razmišljanja, skrivenih želja i naravno
nepovezanih stvari . A uvek ću pamtiti
snove u kojima sam ubijan od strane
drugih ljudi. Ne znam zašto.
18
[email protected]
IZVORI SNOVA
Osnovne kategorije, tipovi snova, mogu
da sadrže elemente nekoliko različitih
kategorija. U razvrstavanju snova u tipove,
najmerodavniji je osećaj koji imamo nakon
buđenja.
U snove, čiji je izvor sadašnjost i život koji
trenutno vodimo spadaju sledeći tipovi: 1. Psihološki snovi su oni koji predstavljaju
refleksiju telesnih funkcija, kao što su
trudnoća, porođaj, bol, mokrenje i slično.
2. Snovi koji rešavaju probleme simbolično
predstavljaju naš problem i ukazuju na
rešenje za kojim tragamo. Takođe, mogu
da budu i proizvod sugestije koju smo
imali pred spavanje.
3. Snovi koji nas bude prouzrokovani su
nečim iz naše okoline, npr. promenom
temperature, svetlosti, zvukom.
4. Rezime snovi predstavljaju izveštaj
onoga što nam se tokom dana dešavalo i o
čemu smo razmišljali.
5. Snovi suprotnosti donose prirodnu
ravnotežu u našu ličnost, npr. u vreme
žalosti sanjamo vedre snove pune smeha
ili obrnuto, kada smo radosni sanjamo o
nesrećama.
Iz detinjstva i rane mladosti proizilaze:
6. Snovi transformacije gde se javljaju bića
ili predmeti koji su potpuno promenjeni
našom zaslugom.
7. Ispunjenje želja gde se bez našeg uticaja
i učešća volje dešavaju čuda.
Neki snovi nastaju iz duha, inteligencije,
svesti ili iz nekog od prethodnih izvora:
8. Snovi koji se ponavljaju ili snovi iz
sekvenci – kada se određeni delovi sna ili
snovi više puta ponavljaju u toku godine.
9. Košmari ili snovi straha su zabrinjavajući
ili zastrašujući snovi koji ostavljaju snažan
uticaj na snevača nakon buđenja.
10. Pronicljivi snovi donose nova otkrića
koja mogu da budu nejasna, zbunjujuća ili
baš naprotiv potpuno razumljiva.
Činjenice i zanimljivosti
• REM faza je karakteristična i za
životinje.
• Snovi traju onoliko koliko nam se
čini da traju.
• Svi ljudi sanjaju.
• Govor u snu i somnabulizam ne
javljaju se pri sanjanju, već u NEREM-u
• Buđenje osoba koje hodaju u snu
nema negativnih posledica, osim
trenutne dezorijentacije probuđenog.
• Čovek za šezdeset godina svog
života čak dvadeset godina provede
u spavanju, a od toga četiri godine u
sanjanju.
• Paskalova misao: Kralj koji
je dvanaest sati budan, a
dvanaest sati sanja
Mart / April 2013
da je obućar, i obućar koji je dvanaest
sati budan, a dvanaest sati sanja da je
kralj, žive u suštini isti život.
• Snovi su nam neophodni. Odsustvo
snova može značiti nedostatak
proteina ili poremećenu ličnost.
• Često imamo 4-7 snova tokom noći.
• I slepe osobe sanjaju. Da li će se
vizualni sadržaji pojaviti u njihovim
snovima zavisi od toga da li su oslepeli
prilikom rođenja ili kasnije.
• Pet minuta posle završetka sna
zaboravljamo polovinu njegovog
sadržaja. Posle deset minuta već je u
pitanju 90 % izgubljenog sećanja.
• Muškarci češće sanjaju o
drugim muškarcima,
dok žene podjednako sanjaju i o
muškarcima i o ženama.
• Naučne studije pokazuju da su naši
moždani talasi mnogo aktivniji dok
sanjamo nego kad smo budni.
• Osobe koje su ostavile pušenje
imaju duže i intenzivnije snove.
• Ukoliko hrčete ne možete da
sanjate.
• Košmari su uobičajeni kod dece.
Najčešće se javljaju oko treće godine
i ponavljaju se do uzrasta od
7-8 godina.
19
SVET JE LEP KADA SANJAMO
Zoran Kiki Lesendrić - VIP intervju
Razmišljali smo, razmišljali i nekako
stalno dolazili do poznatog muzičara
Kikija Lesendrića. Pogađate - zbog
jedne od njegovih najpoznatijih
pesama „Svet je lep“, u kojoj nam tada
mlađani Lesendrić peva o tome kako
je svet lep kada sanjamo. Sa Kikijem
smo popričali o njegovom uspehu,
planovima, snovima i o tome kako on
vidi današnjicu i mlade ljude u Srbiji.
Bilo je to 1987. godine, nakon izlaska
našeg albuma “Kao ptica na mom
dlanu”. Split je bio prvi promotivni
koncert i začetak nove turneje. Iako
je rat počeo tek nekoliko godina
kasnije, još tada se tamo osećao jak
nacionalizam. Na tom koncertu su
nas gađali flašama i uzvikivali razne
parole bojkota, ali mi smo odsvirali
do kraja i izdržali smo to zajedno i
podignutih glava. Pored svega toga,
[email protected]: Da li zaista mislite da je
mogu da kažem da je sve na kraju
svet lep samo kada sanjamo?
završeno u pozitivnom duhu. Koncertu
Kiki Lesendrić: Ne, mislim da je
su prisustvovali svi važniji novinari
svet lep i kada kroz njega koračamo
Jugoslavije tog doba i sama promocije
otvorenih očiju, optimistično, puni
albuma je prošla fenomenalno, a mi
energije. Ja sam večiti optimista i
smo dobili na promotivnoj ekspanziji.
uvek sam vedrog duha, stoga život
Svakako i pored toga, mogu da kažem
smatram prelepim i mislim da ga treba da je osećaj bio grozan.
iskoristiti na pravi način, provodeći
[email protected]: Kažu da samo ljudi koji
vreme sa dragim osobama, hrabro
idući u susret izazovima i problemima sanjaju otvorenih očiju uspevaju u
životu. Koliko ima istine u ovoj frazi?
i ne posustajući u borbi za ono što
želimo. Takođe smatram da život može Kiki Lesendrić: Moj moto je apsolutni
biti kao san, samo je potrebno sanjati optimizam i upravo zbog toga sam
uspevao da prebrodim mnoge teške
otvorenih očiju i na stvari oko sebe
trenutke u svom životu, stoga je
gledati pozitivno. Ovakav pogled mi
javu pretvara u san sve ove godine i ne moguće da ima istine u tome. Možda
bi se moglo reći da sam idealista i
bih ga menjao.
sanjar, a to svakako smatram svojim
[email protected]: Za koji momenat u Vašoj
vrlinama i mislim da upravo to
dugogodišnjoj karijeri biste mogli da
predstavlja deo moje ličnosti koji se
kažete: “O tome sam sanjao” ?
odnosi na „sanjanje otvorenih očiju“.
Kiki Lesendrić: Mogu da kažem
[email protected]: Kada ste tokom karijere
da sam takav momenat doživeo
došli u iskušenje da odustanete?
na koncertu u beogradskoj Areni
Kiki Lesendrić: Imao sam nekoliko
2010. godine, dve godine nakon
kratkih perioda kada sam želeo da
mog povratka na muzičku scenu.
odustanem od muzike. Prvi takav
Takođe mogu i da kažem da to nisam
period se dogodio još davne 1984.
ni očekivao pre jedno petnaestak
godine kada sam počeo da studiram
godina jer kada je Arena izgrađena
filmsku režiju na Fakultetu dramskih
kao takva kakva je sada, mi, Piloti,
umetnosti u Beogradu, ali na svu sreću
nismo bili u tom fazonu i nisam
taj period je trajao svega nekoliko
ni sanjao da ću baš na tom mestu
meseci. Odustao sam od studija režije
doživeti jedno takvo intenzivno
nakon druge godine zbog konflikta
iskustvo. Taj koncert je protekao od
sa jednim profesorom na fakultetu
početka pa sve do kraja baš po mom
ukusu i mojim standardima, a količina i potpuno se posvetio muzici. Drugi
period kada sam posustao je bio
energije je bila ogromna i atmosfera
negde između 1995. i 1996. godine
je bila fenomenalna. Masa je glasno
pevala svaku našu pesmu i ja sam bio kada sam počeo da radim u Grčkoj.
U tom periodu nisam odustajao od
prezadovoljan. To je bio moj dečački
muzike već samo od Pilota, ali sam
san!
na nagovor dobrog prijatelja 2008.
[email protected]: Za koji momenat u vašoj
godine ponovo osnovao Pilote i kao
dugogodišnjoj karijeri biste mogli da
što vidimo, to je bio veoma dobar
kažete: “Bio je to ružan san.” ?
potez. Želim da kažem da ne treba
Kiki Lesendrić: Drago mi je da mogu
odustajati i da bi svi trebalo da
da kažem da takvih momenata nije
sledimo svoje snove!
bilo mnogo, možda čak samo jedan,
[email protected]: Kreativnost, rad i talenat
kojeg mogu sada da se setim. To je
su deo svakog uspeha. Sa kojim sve
svakako bio koncert na rivi u Splitu,
začinima – gledano iz perspektive vaše
gradu moje mladosti, u kojem sam
karijere?
provodio mnogo vremena jer sam
Kiki Lesendrić: Oduvek sam nekako
tamo imao tetku.
bio lenja buba, uvek sam se više
oslanjao na svoj talenat nego na rad.
20
Tek sam sa godinama postajao
radoholičar, tako da mogu reći da
danas više provodim vremena u
studiju nego ikada do sada. Možda da
sam u mladosti bio vredan kao sada,
možda bih neke stvari ostvario mnogo
ranije, ali pak možda se ništa od toga
ne bi ni desilo. Nikada neću znati
zašto je ta lenjost bila dobra, pošto
je očigledno da je u mom primeru
bila ipak plodonosna. Svakako, ne
bih želeo da dam loš primer mladim
ljudima, jer su vremena u kojima sam
ja proživljavao svoju mladost svakako
drukčija nego ova danas.
[email protected]: Šta je sa uzorima? Koliko
su oni važni za mladog čoveka?
Kiki Lesendrić: Uzori su jako bitni!
Veoma je bitno slušati nekoga,
ugledati se na nekoga kako bismo u
sebi izgradili neki ukus, neki stil, a
kasnije to pokušavali da kopiramo.
Upravo iz tog kopiranja i pokušaja
dostizanja naših uzora proizilazi
ona naša sopstvena kreativnost
i mi stvaramo nešto novo, nama
svojstveno. Pomoću uzora mi
shvatamo šta je dobro, a šta loše
i to je veoma važno. Ja sam svoje
uzore pronalazio u muzičarima
sedamdesetih godina prošlog veka,
a neki od njih su bili Erik Klepton,
Stonsi, Cepelin, T-Rex... Iako sam tada
bio tinejdžer, uši su mi bile “šire”
nego sada, i dan danas mogu stati
iza muzike svojih uzora i reći da je
to nešto što je kvalitetno i vredno
slušanja, da se nije promenilo i postalo
gore. Možda mogu reći da je ta muzika
samo postala još bolja, baš kao vino
koje stoji godinama u nagorelim
burićima. Na primer, prvu gitaru sam
kupio baš zato što je Erik Klepton imao
takvu istu...
[email protected]: Savetujte – kako se u Srbiji
traže pravi uzori? Ko ih to krije od nas?
Kiki Lesendrić: Svako kad tad pronađe
svoje uzore. Mi smo zemlja koja je
dugo godina bila u krizi, u ratu, stoga
su uzori možda uvek bili negde na
drugoj strani. Takođe mislim da su
današnji klinci počeli da budu veoma
svesni situacije u kojoj smo i kroz šta
smo sve prošli i da su veoma svesni
toga da je jedino potrebno uzeti
konce u svoje ruke. Ne brinem se za
današnju omladinu jer sam ubeđen
da su napredniji i da imaju mnogo više
primera i informacija nego mi tada i
da će im upravo to pomoći da sami
prebrode sva teška vremena koja su
tu i koja će možda tek doći. Mislim da
danas niko ne može sakriti uzore od
mladih.
[email protected]
[email protected]: Vraćam se na našu temu.
Sanjate li i koji su to motivi koji vam
najčešće prolaze kroz snove?
Kiki Lesendrić: Moram priznati da
izuzetno retko sanjam, stoga vam
ne mogu reći koji mi motivi prolaze
kroz snove jer nema nekog obrasca
po kome sanjam. Uglavnom sanjam
nakon dobre večere sa svojim
prijateljima i puno kvalitetnog belog
vina.
[email protected]: Kako je nastala pesma
“Svet je lep kada sanjamo”?
Kiki Lesendrić: Nastala je kao i sve
druge, iz puke slučajnosti. Ništa se
posebno nije desilo što me je navelo
da je napišem. Jednostavno sam je
napisao i snimio, ne sluteći da će
ostati večni hit. Danas možemo reći
da je pesma “Svet je lep” proživela
nekoliko života jedne pesme i da je
nekoliko puta iznova bila hit. Smatram
je jednom od nekoliko pesama koje su
obeležile moju dugogodišnju karijeru.
[email protected]: Koji su vam planovi u
skorijoj budućnosti?
Kiki Lesendrić: Što se tiče planova, od
16. marta krećemo turneju po Srbiji
kojom planiramo da publici uživo
predstavimo naš poslednji album
“Slučajno i zauvek” koji je postao
zlatan jer smo za nekoliko meseci
prodali preko 50.000 primeraka CD-a
što je za današnje standarde u Srbiji
veoma mnogo. Prvi koncert u turneji
će biti održan u Somboru 16. marta,
dok će poslednji koncert biti tek u
decembru u Novom Sadu na SPENSU.
Inače u Novom Sadu smo poslednji
put nastupili 17. decembra 2011.
godine, a pre toga 2009. godine.
Nekako nam je običaj da svake druge
zime dođemo u vaš grad i da sve
naše fanove obradujemo jednim gala
koncertom. Pored turneje, planiram
i jedan lep singlić u maju, ali to ćemo
još uvek videti jer je pesma i dalje u
fazi snimanja i ne znam kada ću tačno
završiti taj projekat.
[email protected]: Ovaj intervju će čitati
mladi ljudi. Stoga za kraj pomalo
stereotipno, ali za nas veoma važno
pitanje: “Šta je to što je, po vašem
mišljenju, danas najvažnije za mlade
ljude u sredini kakva je naša? Šta biste
nam poručili u tom smislu?”
Kiki Lesendrić: Kad god razgovaram
sa studentima ili klincima na našim
koncertima, ja im poručim da je
najvažnija stvar u životu znati ono što
želimo i za to se boriti. Kao što sam
već napomenuo, smatram da je ova
vaša generacija, generacija mladih,
mnogo naprednija nego moja.
Mart / April 2013
Mislim da klinci danas mnogo više
stvari znaju i da su im “karte za put”
već podeljene kao i da su im mnoge
stvari jasnije nego nama. Stoga mislim
da sa njima neće biti puno problema.
Smatram da su oni ti koji će nas
odvesti u Evropsku uniju, da će učiniti
mnogo lepih stvari i da će ovu našu
zemlju napraviti mnogo boljom nego
mi.
Takođe smatram da će zgrabiti
mnoge šanse koje mi nismo, koje
smo propustili... Zaista imam mnogo
poverenja u mlade ljude jer mislim da
su svesniji nego što smo mi bili! Moja
poruka mladim naraštajima jeste da
ne odustanu od svojih ciljeva, da idu
napred i da svoje snove ostvaruju
sanjajući otvorenih očiju!
Bojan Andrejek
21
LET KA NEBU TREĆI PUT
Troje kolega sa našeg fakulteta su krajem prošle godine stekli titule doktora nauka. Krajem
januara su bacili zelene kape i uzeli u ruke svoje doktorske diplome. Ogroman posao, godine rada,
veliko odricanje krunisali su Vesna Šćepanović, Jelena Simić i Radovan Vladisavljević predimenom
– dr. Naime, prvobitno na redakciji dogovoreno njihovo predstavljanje kao razgovor “u četvoro”
pretvoriće se ipak u razgovore sa svakim od njih pojedinačno. U ovom broju donosimo intervje sa
dr Jelenom Simić i dr Vesnom Šćepanović, pošto je dr Radovan Vladisavljević uspeo odlično i brzo
da se izbori sa svojim doktoratom, a „sitnice” kao što je ovogodišnji grip nikako da se reši. To je
jedini, i veoma jak, razlog što ćemo intervju sa njim doneti u sledećem broju.
[email protected]: Došao je red i na Vas da bacite
zelenu kapu “ka nebu”, kakav je osećaj biti
doktor nauka?
Vesne Šćepanović: “Bacnje kape” je samo
simbolično obeležavanje završetka jednog
“puta”. Samo putovanje uvek je mnogo lepše
od dolaska na cilj. Sa kapom ili bez nje, sa
doktoratom ili bez njega osećaj je isti.
Jelena Simić: Zelenu kapu sam na našem
Fakultetu bacala „ka nebu“ tri puta za deset
godina. Svaki put sam imala drugačiji osećaj.
Prvi put je bio poseban, bila sam ubeđena
da je to moj vrhunac. Magistarsku kapu sam
bacila uz osećaj prelaska preko nužnog puta
do nečeg, tada verujući, skoro nedostižnog.
Bacanje kape u svojstvu doktora nauka je
ipak nešto posebno, veličanstveno, prožeto
zrelijim i uzvišenijim osećanjima.
[email protected]: Na koji način je doktorska
disertacija uticala na Vaš poslovni život?
Jelena Simić: Doktorska disertacija je
unela novu dimenziju u moj poslovni život.
Pored velike odgovornosti koji nosi posao
menadžera fakulteta, biti docent donosi
još jedan nov i težak posao. Do pre pola
godine, mislila sam da pored onog što
postignem u toku dana, ne bih mogla više.
Neverovatno je kako čovek uspeva da se
organizuje i uklopi tako da odgovori i novim
zahtevima, a da se pri tom ne oseća loše,
već ispunjenije. Motivacija koju sam otkrila
u radu sa studentima, pomogla mi je da
prevaziđem muke oko priprema za nastavu,
pisanja radova, vođenja kandidata u završnim
radovima i drugih poslova kojima se bavi
doktor nauka na fakultetu. U svakom slučaju,
poslovni život mi se promenio „iz korena“.
Vesne Šćepanović: Nije uticala.
[email protected]: Koju životnu lekciju ste izvukli u
periodu pripreme jednog ovako obimnog
rada?
Vesne Šćepanović: Veliko drvo se ne obara
jednim udarcem. Više vredi jedno zrno
iskustva nego brda teorije.
Jelena Simić: Izvukla sam više nego jednu
životnu lekciju. Lekcija koja je najvažnija je da
se sopstvenim trudom i upornošću može
Mart / April 2013
ostvariti i „na izgled“ nemoguće.
[email protected]: Upoznajte naše čitaoce sa temom
koju ste u radu obradili?
Ali, kjučno pitanje je - čemu sve ovo služi?
Organizaciono komuniciranje danas se sve
češće u literaturi povezuje sa efikasnošću
organizacija i timova, sa uspehom, ali i
Jelena Simić: Fenomenom stresa sam se
opstankom organizacije. Pored toga što
bavila u svim svojim završnim radovima.
rezultat ukazuje na ključna mesta i prirodu
Diplomski se odnosio na opšte karakteristike
eventualnih problema u organizaciji,
stresa, u magistarskom sam istraživački
na ovom radu moguće je zasnovati
dokazala povezanost stresa i emocionalne
dalja istraživanja veza komuniciranja i
inteligencije, dok sam u doktorskoj disertaciji
drugih važnih organizacionih ishoda.
postavila model za prevencije stresa. Kruna
Instrument je specifičan i po tome što je
mog naučno istraživačkog rada je upravo
prvi standardizovani instrument koji se
u integrativnom modelu prevencije stresa
bavi organizacionim komuniciranjem na
kod zaposlenih, s obzirom na to da sam kroz
prostoru bivše Jugosavije i jedan od tri ikada
izvore stresa, intenzitet stresa, strategije za
standardizovana u Evropi, ali jedini širokog
prevladavanje stresa i osnovnih pet dimenzija
zahvata. Koliko znam, bilo je pokušaja
ličnosti po modelu „Velikih pet“, konstruisala
standardizacije instrumenta koji se bavio
model za upravljanje stresom u funkciji
zadovoljstvom komuniciranjem na Sveučilištu
prevencije.
u Zagrebu, ali rezultati standardizacije nikada
Vesne Šćepanović: Tema rada je
nisu objavljeni. Da li su „digli ruke“ ili još uvek
organizaciono komuniciranje. Pet godina je
rade na tome, ne znam. Moram da istaknem
trajalo istraživanje koje je obuhvatilo više
samo još jednu stvar. Da nije bilo mojih
od 10 hiljada ispitanika – zaposlenih. Svaki
kolega, naših studenata, i naravno, našeg
od njih je odgovorio na preko 90 pitanja o
Fakulteta i podrške koju sam dobijala, rad ne
komuniciranju u svojoj organizaciji, i dobio
bi bilo moguće dovesti do kraja. Koristim ovu
priliku da iznese svoja zapažanja, i stavove o
priliku da im se još jednom zahvalim.
tome šta nije dobro i/ili šta bi trebalo činiti
[email protected]: Koji je sledeći veliki korak koji
da bi se stanje popravilo. U istraživanju je
planirate da napravite?
prikupljeno, analizirano i obrađeno skoro
Vesne Šćepanović: Ne verujem u velike
milion informacija. Na osnovu rezultata
korake. Ko gazi velikim koracima ne samo da
kreirala sam model koji sam nazvala Profil
se brzo umori, već i ne stiže daleko.
organizacionog komuniciranja – iz prostog
Jelena Simić: Pored toga što želim da
razloga što je to slika/profil komuniciranja
nastavim da se bavim naukom, kao uslovom
unutar jedne organizacije. Naučnim
za građenje poslovne karijere na fakultetu,
istraživanjem otkrili smo da postoji 8
volela bih da ostvarim svoj san i napravim
dominantnih elemenata koji karakterišu
Antistres centar. Plan mi je da spojim svoju
organizaciono komuniciranje – baš kao što
ljubav, sklonost i afinitet prema duhovnoj
lice čoveka karakterišu nos, oči, obrve...
i fizičkoj stabilnosti. U Centru bi se pored
Da bismo poredili profile dve organizacije
morali smo da ustanovimo pravila, postupke i Spa centra za relaksaciju, mogle koristiti
precizne procedure i da sve to zasnujemo na usluge psiholoških tretmana stručnjaka,
odnosno obuke i treninzi uz pomoć modela
strogim naučnim metodama. Morali smo da
uspostavimo norme za svaku komponentu sa iz moje doktorske disertacije. Tako bi
omogućili menadžerima da ne budu jedna
kojima se dobijeni rezultati lako upoređuju.
od najugroženijih populacija koja strada od
Taj proces se u nauci naziva standardizacija.
psiho-somatskih bolesti.
Kada imamo standard lako je odrediti šta i
koliko valja, a šta ne.
Jelena Cvetinović
23
Slatki snovi
DramaFama
O SANJARIMA
I SANJAČIMA
Snovi – vječiti izvor inspiracije mnogih
mladih i starih umjetnika. Pjevali su tako o
snovima i Indexi i Parni valjak i Zabranjeno
pušenje, Prljavo Kazalište, Ceca, Darko
Rundek, Oliver, pa čak i oni prekooceanski
umjetnici, ali nema smisla sve ih sada
nabrajati.
On doduše malo manje sanja, a malo više
sanjari, ali to mu odgovara. Živi u svijetu
svojih snova, mašta i sanja i u tom svijetu
je sasvim zadovoljan. Svoje snove ponekad
podijeli s drugima, ali i ne mora jer to nije
njihova svrha. Njihova je svrha samo da
postoje.
To ih valjda sve stavlja u jednu kategoriju
– u kategoriju sanjara. Ali da ne bi stvar
bila tako jednostavna, postavlja se pitanje
kakvi su oni ustvari sanjari?
Treći tip sanjara bi bio agresivan sanjar.
On doduše malo manje sanja, malo manje
i sanjari, a malo više kuje raznorazne
planove i teorije zavjere, ali i njih možemo
smjestiti u isti koš sa snovima, pa ga to
automatski čini sanjarom. On se svojih
snova itekako sjeća i nikada ih ne zaboravi
podijeliti sa ostalima. Štoviše, ponekad
malo i zaboravi šta je san, a šta je java i
nije baš previše preporučljivo ukazivati
mu na tu sitnu razliku jer to može da se
završi na nekoliko načina, ali ni jedan nije
pretjerano ugodan.
Pa za početak jedan kratak: Razgovaraju
dva Novosađanina i kaže jedan: „Jučer
sam sanjao najljepši mogući san. Sanjao
sam da idem za Beograd.“ Ovaj drugi
se malo začudi, pa ga upita: „I šta je tu
tako interesantno u tome što si ti išao za
Beograd?“ I ovaj mu odgovara: „Išao sam,
ali sa pasošem.“
I ovaj Novosađanin iz naše priče očigledno
spada u kategoriju sanjara. Ali opet ne
znamo kakav je on sanjar. Naime, ima
tu nekoliko zanimljivih podkategorija.
Ljudi, kao što je opće poznato sanjaju, ali
i sanjare. Oni koji sanjare su sanjari, a oni
koji sanjaju bi valjda trebali biti „sanjači“?
Nema veze, da pojednostavimo stvar, sve
ćemo ih nazivati sanjarima. A sada nešto
više o pojedinačnim tipovima sanjara:
Imamo onog klasičnog noćnog sanjara.
Sve što mu je potrebno je jastuk i krevet,
mada ponekad se zadovolji i sa ponekom
foteljom ili tek udobnijom stolicom, ali u
najgorem slučaju, ni malo mekši pod mu
nije baš tako mrzak.
On se samo ispruži, sačeka svoje R.E.M.
faze i sanja. Eto, samo tako. U većini
slučajeva se svojih snova sjeća samo
djelomično ili uopće, a i to jako kratko.
Samo one najupečatljivije snove zapamti
na malo duže staze.
Onda imamo sljedećeg sanjara, a to je
dnevni sanjar.
24
Četvrti bi bio konstantni sanjar. On i sanja
i sanjari. Danju, noću, noću, danju… Ne
bira.
Tko zna? Možda za takvo stanje postoje
neki specifični nazivi na latinskom za
koje su danas već razvili neke ozbiljne
lijekove… Mada, možda lijekovi dolaze na
red tek kada uz snove ruku pod ruku idu
i svakojaki interesantni zvukovi. Ali tko će
ga znati?
I peti, posljednji bi bio kvazi-sanjar. On
ustvari ne sanja. Ustvari ni ne sanjari,
ali kada sa svijetom želi podijeliti neko
zanimljivo saznanje, a ne zna kako ili samo
kada ispipava neki teren, onda na datu
temu uvijek ispriča neki svoj zanimljiv
„san“ koji je upravo izmislio.
Dalo bi se ovo još razvijati, ali mislim
da smo one najčešće tipove sanjara i
„sanjača“ obuhvatili.
Ja znam u koju kategoriju spadam, a u
kojoj se kategoriji prepoznajete vi?
Simona Tomić
Za nekoga samo sekcija a za nekoga
uživanje. Mala ali odabrana ekipa. I
prolazni problemi.
Probe, predstave, publika, hvale i kritike,
trema i adrenalin. Ceo glumački svet na
jednom mestu. Jedan potpuno drugačiji
pogled na sve što život čini. Učenje na
drugi način. O sebi. O drugima. O životu.
Timski rad, kompromisi, autoritet(i) i sve
što prati ovaj vid edukacije. Mogućnosti za
sticanje znanja i veština kroz radionice sa
gostima iz sveta glume.
Uz Tamaru Kliček i Đuru Skendžića, kroz
razne interpretacije, probajući, padajući
i ustajući, odbijajući i prihvatajući savete
- postižemo uspehe. I pre završenih
predstava. Trenutno radimo nekoliko
projekata koje ćemo uskoro predstaviti
našoj odanoj publici. Tamara sa nama radi
kratke priče Mome Kapora. Izvodićemo ih
na predstavljanjima fakulteta i nizu drugih
zvaničnih manifestacija. Predstave za
koje je zadužen Đura, biće humanitarne,
a repertoar će obuhvatiti dve ili tri
predstave koje se već privode kraju.
Na žalost malo nas je, a na pitanje –
Zašto? - dobićete razne odgovore. Nikada
nismo čuli ni jedan tačan odgovor. Pored
svega što učimo kroz rad na sekciji,
gledamo i kako mi svi zajedno, tako mala
grupa, funkcionišemo. Gledamo kako
grupa koju okulja isti cilj ide dobrim
smerom, a pri tome zavise jedni od
drugih. Sve je vezano, sve je lanac. Na
samom početku odabir tekstova, nakon
toga čitajuće probe, pa podela uloga,
pa opet čitajuće probe, a zatim dolazi
najzanimljivije - rad na sceni, propraćen
komentarima poput: “glasnije” “publici
to govoriš” a desi se i: “opet niste naučili
tekst”.
Sve je beskrajno zanimljivo, korisno,
ozbiljno a zna da bude i smešno. Dese se
i lapsusi, zapinjanja, rušenja rekvizita pa
i padovi. Bitno je da svi uživamo i učimo,
a rezultat svega toga su dobro odigrane
predstave, nagrađene aplauzom.
Sekcija je otvorena za nove članove, i svi
su dobrodošli. Do tada pogledajte kako
se mi zabavljamo. Zabavljajući se učimo.
Sve zajedno – osvajamo nove svetove,
otkrivamo sebe na drugi način.
Milica Končarić
[email protected]
LITERARNA SEKCIJA
NA NAJAVLJENOM
UBISTVU
Voditeljka Literarne sekcije Ivana Ikonić
je svojim planom predvidela povremene
posete pozorištima, kako bi polaznici
sekcije, kao ljubitelji lepe reči mogli da
diskutuju realne trenutke u kojima lepa
reč postaje više od reči. Izbor je pao na
predstavu Najavljeno ubistvo, pokazalo
se sa dobrim razlogom. Polaznici literarne
sekcije su se uverili da i dalje postoje
mesta i u njima ljudi koji daju prostor i
pažnju pravim vrednostima. Namerno,
iako ne novinarski sasvim opravdano,
vratićemo se nekoliko koraka u prošlost.
Kao što je poznato, svakog utorka u 19
časova poklonici lepe reči i osećaja za lepo
okupljaju se u „Cool“ centru i zajedno sa
uvek nasmejanom i odlično raspoloženom
Ivanom diskutuju o različitim temama.
Svaka tema je dobro i unapred
isplanirana, usklađena prema afinitetima
članova. Neki studenti preferiraju pisanje
proze, drugi pak pišu poeziju. Oni koji žele
da unaprede svoje veštine brzog čitanja
imaju odličnu priliku da to ovde i ostvare.
Na sekciji se mogu steći i znanja o likovnoj
i dramskoj umetnosti, kao i veštinama
asertivnog ponašanja. Svako ko ima strah
od javnog nastupa, straha će se rešiti a
javni nastup zavoleti, vežbom i redovnim
diskusijama pred publikom. Na sekciji
svako ima mogućnost da dá svoj predlog
teme kojoj ćemo posvetiti pažnju.
NEFORMALNO OBRAZOVANJE :
VANNASTAVNE AKTIVNOSTI
Vannastavne aktivnosti radoznalih i
vrednih studenata počeće više da se
cene – za prakse, volontiranje, rad u
studentskim organizacijama i slično
dobijaće se bodovi koje će potencijalni
poslodavci uzimati u obzir pri
zapošljavanju. Jedan od načina sticanja
tih poena je i neformalno obrazovanje
koje je prvi put definisano u Zakonu o
mladima. Autor zakonske definicije i jedan
od osnivača organizacije „Hajde da...“,
psiholog Darko Marković, govori o pojmu
neformalnog obrazovanja i njegovom
značaju za mlade ljude.
Koje su ključne odrednice neformalnog
obrazovanja u Zakonu o mladima?
Ključne su odrednice: aktivno učešće u
procesu učenja i aktivna participacija.
Možda je ključna razlika između našeg
formalnog i neformalnog obrazovanja u
tome što je u formalnom obrazovanju
centralna figura u procesu učenja osoba
koja predaje, a ovo što mi promovišemo
jeste usmerenost na osobu koja uči. To
podrazumeva da edukator ima mogućnost
da kroji obrazovni program fleksibilno u
odnosu na potrebe i interesovanja svojih
učesnika i polaznika.
Kako se uče sve te veštine na
vannastavnim aktivnostima?
Neformalne obrazovne aktivnosti su
u velikoj meri povezane sa praksom,
bilo u okviru realnih projekata poput
vašeg magazine, ili u okviru projekata u
organizacijama – važo je da to što student
nauče vrlo lako kasnije primene i unarede
u radnoj praksi. Zato je važno da sudenti
budu aktivni u procesu učenja da bi
mogli kasnije da budu aktivni u društvu.
Ključna stvar je učenje kroz iskustvo i
kroz razmišljanje o tome šta se kroz to
iskustvo desilo. Taj ciklus može da počne
ili od iskustva ili od edukacije, ali u svakom
slučaju, prolazi se kroz ciklus iskustvenog
učenja i to je glavna stvar.
Zašto je bitno društveno prepoznavanje
neformalnog obrazovanja?
Zato što je jedna od misija neformalnog
obrazovanja da podstakne studente
na učenje, da im probudi želju za
učenjem, razvojem, da učenje gledaju
sa jedne pozitivne strane kao nešto što
je izazovno, za njih značajno, zanimljivo,
a ne nešto što je mukotrpno, teško.
Mislim da je vrlo važno da se pravi
veća vidljivost tih aktivnosti, da ljudi
Koje veštine i znanja se stiču u
razumeju, da roditelji razumeju zašto
neformalnom obrazovanju?
je to korisno za njihovu decu, da drugi
sektori razumeju zašto je to korisno npr.
Znanja mogu da budu vrlo šarena i
kompanije i institucije na koje su studenti
široka, u zavisnosti od toga čime se same
po završetku fakulteta usmereni. Ljudi
organizacije bave, koji je njihov fokus. Što kroz takav rad ili društevni aktivizam,
Dakle, odlučili smo da pogledamo
se tiče veština uče se: sposobnost rada
generalno stiču vrlo važne veštine koje
predstavu „Najavljeno ubistvo“ Agate
u timu, liderske sposobnosti, medijska
se u sadašnjim modernim korporacijama
Kristi u Srpskom Narodnom Pozorištu u
pismenost, projektno razmišljanje,
vrlo vrednuju, npr. samoinicijativnost,
Novom Sadu. Ideju smo sproveli u delo
strateško razmišljanje, prezentacijske
kritičko mišljenje, projektno razmišljanje,
i zaista smo uživali. Agatu Kristi zovu
veštine, interkulturalna kompetentnost
„kraljicom zločina“, a njeno ime je sinonim – ljudi imaju priliku da se suoče sa svojim strateško razmišljanje, komunikativnost,
prezentacijske veštine. To su neke stvari
za kriminalistički roman i neprikosnoveno predrasudama, da razviju fleksibilniji
koje i kompanije imaju na svojim listama
iz više razloga: romani su joj prodati
odnos prema drugima, drugačijima, što
kompetencija. Samoprocena sopstvenog
u više od dve milijarde (!) primeraka
je za međunarodne kompanije sigurno
učenja dosta je važna, kao i to da studenti
širom sveta. Prodavaniji su samo Biblija i
vrlo značajna stvar. Uči se odnos prema
Šekspirova dela. Svi fanovi kraljice krimića, sebi, odnos prema drugima i istovremeno koji prolaze kroz procese vannastavne
edukacije budu sposobni da prepoznaju
poštovaoci starinske elegancije i scenske
aktivan odnos prema rešavanju određenih koje su to sposobnosti koje sstiču mimo
napetosti, a bilo ih je i ima ih mnogo, sa
problema i hvatanje u koštac sa životnim
procesa formalnog obrazovanja, ali i koje
rediteljem i glimcima razrešavali su tri
temama, čak i neka vrsta uverenja da je
su to oblasti koje im nedostaju a bitne su
ubistva, nastojali da proniknu u nekoliko
moguće uticati pozitivno na promene.
za njihov kompletan razvoj.
tajni, da promisle nekoliko ljubavi i još
nekim, kako bi gospođica Marpl rekla,
Dragana Milovanović
“čudnim stvarima”.
Odlični novosadski glumci, reditelj i svi
koji su radili na nastajanju veoma dobre
i zanimljive predstave po romanu Agate
Kristi, naše zajedničko veče učinili su
nezaboravnim.
Milanka Tucakov
Mart / April 2013
25
POJAM ORGANIZACIONE KULTURE
Kultura je način na koji je neka
organizacija naučila da se ophodi prema
svom okruženju. To je kompleksna
mešavina pretpostavki, ponašanja, priča,
mitova, metafora i ideja koje zajedno
definišu šta znači raditi u određenoj
organizaciji. Kada kažemo da u jednoj
organizaciji postoji kultura bezbednosti,
u drugoj kultura usluge, u trećoj kultura
inovacije, u stvari ističemo da je svaka od
ovih organizacija pronašla način da izađe
na kraj s mnoštvom kompleksnih pitanja.
Takva orijentacija pretstavlja posebne
zahteve u odnosu na koncept upravljanja
ljudskim resursima.
Poslovanje organizacije danas zahteva
izrazito fokusiranje na moć tržišta kao
i približavanje potrebama i željama
potrošača, uvećanje profita i povećanje
standarda zaposlenih. Tržišno okruženje
je visokokonkurentno sa stalnim i
radikalnim promenama i ostavlja veoma
uske margine delovanja. Da bi se održalo
liderstvo na tržištu u dužem vremenskom
Organizaciona kultura je primer osnovnih periodu mora da se iskaže maksimalna
pretpostavki koje je neka data grupa
fleksibilnost, inovativnost i mnoštvo
naučila, razotkrila ili razvila kroz učenje,
otvorenih mogućnosti delovanja. Novi
savladavanje problema spoljne adaptacije sistem mora da bude kreiran tako da
i unutrašnje integracije, koja se dovoljno
sadrži visoku stručnost zaposlenih.
dobro pokazala da bi mogla da se smatra
Te zahteve može da ispuni samo
validnom, i zbog toga je poželjno da je
organizacija koja uči. Takva organizacija
novi članovi uče (usvajaju) kao ispravan
mora da stvori uslove da održi visoku
način razumevanja, razmišljanja i osećanja
tenziju učenja i pretvaranja tenzije učenja
u odnosu na date probleme.
u moć promena i sposobnost inovacija.
Primarni faktori, proklamovane kulture
Definisanje i tumačenja organizacione
i osnovne pretpostavke čine bazu za
kulture
razumevanje oragnizacione kulture.
Da bi navedeni zahtevi mogli biti
Organizacionu kulturu možemo definisati
ostvareni u praksi veoma je bitna kultura
i kao set važnih shvatanja, kao što su:
organizacije. Može se, s pravom, reći da
norme, vrednosti, stavovi, uverenja, rutine
je korporativna kultura ključni činilac za
i verovanja, koja dele članovi organizacije,
ostvarenje strateških ciljeva organizacije, a
što im osigurava pravila prema kojima se
posebno učeće.
ponašaju.
Kultura organizacije je kultura svih njenih
Prema Elliotu organizaciona kultura
zaposlenih. Da bi se u potpunosti razumeo
je „uobičajeni ili tradicionalni način
njen značaj, potrebno je da se što
razišljanja ili način na koji se stvari rade,
preciznije sagleda ovaj fenomen.
koji je manje-više zajednički za sve članove
organizacije; njega moraju da nauče ili bar Proučavanje kulture u svetu je skorašnjeg
delimično prihvate novi članovi ukoliko
datuma. Njeno izučavanje poklapa se sa
žele da budu primljeni u službu u firmi”.
drugom naftnom krizom kada su američke
kompanije počele da gube konkurentsku
Drugim rečima, organizaciona kulura
prednost nad Japanom. Većina svetskih
je okvir koji usmerava svakodnevno
kompanija je shvatila da su Japanci
ponašanje i odlučivaje zaposlenih i
superiorniji jer imaju veoma snažnu
vodi njihove aktivnosti ka ostvarenju
organizaionu kulturu.
organizacionih ciljeva. Kultura je zapravo
ono što rađa i definiše organizacione
Najjednostavnija definicija, prema Eni
ciljeve. Međutim, ona se mora povezati sa Bruking, glasi: “To je način na koji mi
drugim organizacionim aktivnostima kao
ovde radimo (široko prihvaćena filozofija,
što su planiranje, organizovanje, liderstvo kultura poslovanja, rituali i ceremonije,
i kontrola. Ukoliko kultura nije povezana
šampioni i heroji, kontekst svih naših
sa ovim aktivnostima onda za organizaciju poslovnih poduhvata)“.
nastaju teška vremena.
Zašto postoji korporativna kultura
Organizaciona kultura je implicitna
Zajednička kultura nam govori nešto o
svest neke organizacije, koja proizilazi
samoj kompaniji. Ona je ideologija, s
iz ponašanja članova te organizacije, a i
obzirom na to da pruža osećaj identiteta
sama utiče na način njihovog ponašanja
članovima organizacije i pomaže im da
kao kolektivno programiranje.
razumeju i prihvate događaje i aktivnosti
Upravo zbog svog značaja organizaciona
u organizaciji, odnosno da doprinose
kultura se danas smatra značajnim
inovativnim promenama, povećavaju
faktorom uspešnosti preduzeća, što
sklonosti ka riziku i slično. Suštinu
preusmerava pažnju organizacije sa
organizacione kulture čine politika,
tehnologije proizvoda na ljude koji taj
strategija, pravila, standardi i procedure
proizvod, odnosno uslugu, stvaraju i
bazirane na jedinstvu etike i moći.
koriste.
26
Ovakvi principi omogućavaju zaposlenima
da razvijaju međusobno poverenje,
lojalnost jedni prema drugima i prema
organizaciji, prihvataju promene, a takođe
da počnu da prihvataju odgovornost i
rizik.
Glavni indikatori korporativne kulture su
svest da se nešto deli i otvorenost.
Slika 1. Kultura, moć, struktura – novi
1.3 Tipovi korporativne kulture
Eni Bruking u svojoj knjizi Korporativna
memorija navodi pet tipova korportivne
kulture:
1. kultra u čijoj osnovi je heroj,
2. kultura u čijoj osnovi je porodica,
3. preduzetnička kultura,
4. kultura u čijoj osnovi je stroga
hijerarhijska struktura i
5. kultura učeće organizacije.
Kultura u čijoj osnovi je heroj
U ovoj korporativnoj kulturi se vrednuje
pojedinac ili tim koji postiže rezultate u
veštini, spertnosti ili umeću.
Takvi pojedinci ili timovi uspevaju da
postignu nadljudske rezultate, a za uzvrat
dobijaju pohvale od onih sa kojima su u
istom rangu i bivaju nagrađeni na razne
načine.
Ako je u pitanju pojedinac, on biva
herojem kompanije.
Ukoliko je tim postigao navedeni veliki
uspeh, svi članovi bivaju proglašeni
herojima.
Piter Draker je u japanskim kompanijama
pronašao tri vrste ovih timova. Na
najnižem nivou ovi timovi prave male
izmene na postojećem proizvodu.
[email protected]
Na srednjem nivou ovi timovi daju
značajniji doprimos kao što je na primer
Sony mini rekorder pretvorio u vokmen.
Na najvišem, trećem nivou ovi timovi
stvaraju potpuno nove ideje za proizvod.
Radeći na sva tri nivoa simultano,
ovi timovi proizvode novi proizvod ili
uslugu koji postoje vodeći na tržištu.
Time i timovi postaju heroji u svojim
kompanijama.
koncept savremenog menadžmenta
Kultura u čijoj osnovi je porodica
U ovoj kulturi grupa se tretira kao celina.
Na primer, kada se kompanija nađe u
krizi, ne otpušta radnike, nego skraćuje
radnu nedelju; kada treba smanjivati
plate, kompanija to čini onima koji su
bolje plaćeni. Na ovaj način se učvršćuju
usvojene korporativne vrednosti.
Mart / April 2013
• intuitivna je- nesvesno kopetentna,
instinkt stečen primenom iskustava i
Ovo je tip kulture u kojoj se svaki
znanja,
zaposleni podstiče da razmišlja o
• Cast-it – sposobna da odredi svoju
kompaniji kao da je njegova. Smatra se
ulogu na tržištu, da se pozicionira,
da poslovanje jedne organizacije zavisi
• Irrigating- sposobna da raste i da se
od svih zaposlenih, a ne samo od onih
snabdeva samostalno,
koji su direktno usmereni na određeni
• Haotična – svako radi i svako menja,
segment poslovanja. Stoga se svi zaposleni
kreativni haos.
iniciraju da traže poslovne mogućnosti za
kompaniju.
Organizacija koja uči ima veoma
visoke performanse. Njen službenik
U ovakvoj organizacionoj kulturi važe
je kompetentan, što znači da je kroz
maksime: Ovo je i moje, Ja ne primam
zajedničku kulturu stekao sledeće
platu, ja zarađujem, Kakva setva, takva
karakteristike i način ponašanja:
žetva i druge slične.
• Samovođenje- jasan i izazovan pogled
Kultura u čijoj osnovi je stroga
na sopstvenu karijeru,
hijerarhijska struktura
• Samopostavljanje- uvek brine o
U ovakvoj kulturi postoji moć i udaljenost
izboru prave uloge za sebe,
između viših i nižih članova organizacije.
• Samoinformisanje – uvek gladan za
Ovaj tip kulture naziva se muškim. On
informacijama i
pretpostavlja menadžment kroz hijerarhiju
• Samojačanje- investira u sebe, jer
i superviziju. To je strogo kontrolisana
veruje u sebe.
kultura u kojoj nema ovlašćivanja i ne
Menadžment organizacije u kojoj vlada
prihvata se koncept učeće organizacije.
učeća korporativna kultura je takođe
visokokometentan, što znači da je svaki
Korporativnu kulturu muškog tipa
menadžer top menadžmenta:
treba izbegavati i, ako je ona u osnovi
organizacije, treba naći načina i što pre je
• Selektor uloga- usmerava zaposlene
menjati.
na pravo mesto u organizaciji
Kultura učeće organizacije
• Selektor je informacija – obezbeđuje
da prava informacija stigne na pravo
Organizacija u čijoj kulturi dominiraju
mesto, u pravo vreme u obliku u kojem
elementi učeće organizacije ima sledeće
je potrebna.
performanse:
Preduzetnička kultura
Svetlana Bojanić
27
SAJAM OBRAZOVANJA
2013.
Ove godine smo na Sajmu
obrazovanja nastupili kao [email protected] grupa.
Studenti, srednjoškolci – domaćini
štanda Fakulteta za menadžment,
Visoke škole strukovnih studija za
menadžment i poslovne komunikacije
i tri srednje škole: Srednja poslovno
menadžerska škola, Srednja
informatička škola i Srednja turističko
ugostiteljska škola, sa osmehom i
pažnjom ugostili su buduće studente
i učenike. Osim važnih informacija
iz prve ruke, za zainteresovane smo
priredili i malu lutriju sa simboličnim
nagradama. Sve se odigralo kako smo
očekivali. Bilo je zabavno i edukativno.
Vidimo se sledeće godine.
Milica Končarić
FILIP I AEGEE
AEGEE vizija
finisanje i
Zalažemo se za:
ničkog identiteta, de snage.
jed
za
m
aje
jeć
os
sa
,
Evropu
o izvor
Otvorenu i ujedinjeu kih vrijednosti, uzimajući raznolikost ka
nič
jed
za
je
an
jav
din
uje
stati profesionalci
mogućnosti mogu po
itih
lič
raz
o
iak
i
ad
ml
i
Društvo u kojem sv virima.
u međunarodnim ok
je lična i profesionalna
od mlade dobi, gdje cijalnom blagostanju.
,
na
đa
gra
gu
ulo
nu
ema so
Uvijek aktiv
a kao i odgovornost pr
dobrobit jednako važn
i razumijevanja, gdje
ajamnog povjerenja .
uz
lju
me
te
na
ih;
ad
Raznoliku mrežu ml eres i zajedno raditi za dobrobit društva
će imati obostrani int
seminari, razmjene, kursevi, ljetnji
Član sam AEGEE-a već neko vrijeme i od
univeziteti, Case Study putovanja i
nedavno član borda. Imam zadatak da
sastanaka radnih grupa. Organizovanjem
ovu organizaciju predstavljam u javnosti.
putovanja, podsticanjem rasprava i
Najlogičnije je početi od svojih kolega
organizovanjem zajedničkih projekata,
i svog fakulteta. Pronašao sam sebe u
AEGEE pokušava da prevlada nacionalne,
ovoj aktivnosti, pa želim i vama, prije svih kulturne i etničke podjele i stvori viziju
ostalih studenata, da je predstavim. Sada mladih Evrope.
sam pisao samo one najosnovnije stvari
Glavni ciljevi:
(da ne kažem dosadne), a u sledećem
broju ću i o nekim zanimljivostima koje
•Pomovisanje ujedinjenja Evrope bez
su se dešavale tokom prošle godine i
predrasuda
najaviću ovogodišnji Ljetnji unierzitet.
Udruženja evropskih univerziteta,
Wolfgang Thierse, bivši predsjednik
Bundestaga i Romano Prodi, bivši premijer
Italije i predsjednik Evropske komisije.
•Stvaranje otvorenog i tolerantnog
društva
•Unapređivanje demokratije, ljudskih
prava, tolerancije, prekogranične
saradnje, mobilnosti i evropske
dimenzije u obrazovanju.
AEGEE je studentska organizacija koja
promoviše saradnju, komunikaciju i
integraciju među mladim ljudima u
Evropi. Kao nevladina, politički nezavisna
i neprofitna organizacija otvorena je
za studente i mlade sa svih fakulteta i
disciplina - danas broji 13.000 članova,
aktivnih u oko 200 univerzitetskih
gradova u 40 evropskih zemalja, što
je čini najvećom interdisciplinarnom
studentskom organizacijom u Evropi.
AEGEE Novi Sad je član AEGEE Europe
mreže od marta 1996.godine. Do danas
je izgradio ime ozbiljne, odgovorne i
profesionalne studentske organizacije.
Iza sebe ima preko 45 uspešno okončanih
međunarodnih studentskih projekata.
U više navrata smo bili inicijatori
višegodišnjih međunarodnih programa,
koji su se vremenom, sa regionalnog
proširili i na širi Evropski nivo. Projektima
su se bavili isključivo studenti, koji su
pored toga uspešno ispunjavali sve
obaveze na svojim univerzitetima.
AEGEE, koji je osnovan 1985. godine u
Parizu, sprovodi ideju ujedinjene Evrope
u praksi kao široko rasprostranjena
studentska mreža. Ona pruža idealnu
platformu na kojoj mladi volonteri iz 40
evropskih zemalja mogu raditi zajedno
na aktivnostima kao što su konferencije,
30
Jedno od poznatijih dostignuća AEGEEA
je ​​lobiranje za program Erasmus. U
2001. su radili zajedno sa ESN (Erasmus
Student Network) i ESIB (The Nacionalne
unije studenata u Evropi, sada Evropska
unija studenata) na “Sokrata na Move”.
Cilj tog projekta bio je promocija
Sokrat inicijative, učestvovalo je million
studenata. ERASMUS program je proširen
i na zemlje poput Turske…
AEGEE je takođe poznat po organizovanju
i projektu Ljetnjeg univerziteta koji
okuplja hiljade volontera, pružajući
kurseve i seminare o politici, kulturi i
zaštiti životne okoline.
AEGEE ima participativni status u
aktivnostima Vijeća Evrope, savjetodavni
status pri Ujedinjenim nacijama,
operativna stanja UNESCO-a, u isto
vrijeme je član Evropskog foruma mladih.
Organizacija takođe ima niz slavnih
ličnosti među svojim partnerima: Mihail
Gorbačov, dobitnik Nobelove nagrade za
mir, Vaclav Havel, bivši predsjednik Češke
Republike, Eric Froment, bivši predsjednik
Ljetnji univerzitet je projekat koji ima za
cilj da promoviše evropsku integraciju.
To je najstariji projekat AEGEE Europe,
koji se još od 1987. održava sve do danas,
gdje svaki AEGEE lokal tokom ljeta u
trajanju od 1 do 4 nedjelje okupi i ugosti
oko tridesetak članova drugih AEGEE
lokala sa temom predstavljanja domaće
kulturne baštine gostima iz Evrope. O
ovogodišnjem Ljetnjem univerzitetu u
Srbiji i nekim najinteresantnijm Ljetnjim
univerzitetima pisaću u narednom broju.
A do tada ako vas interesuje nešto
podebno, potražite odgovore na:
AEGEE Europe: aegee.org
AEGEE Novi Sad: aegeens.org.rs
ili se direktno obratite na email:
[email protected]
Filip Rašović
AEGEE misija
Radimo kao:
ofesionalni razvoj.
platforma za lični i pr
na
ov
raz
ob
lna
ma
Nefor
Evropskom
na lokalnom tako i na
ko
ka
vu
ati
cij
ini
ku
đans
Mreža za aktivnu gra
jima društva.
uč
dr
po
im
sv
u
nivou
ogranične i
mlade ljude, kroz prek
za
tva
us
isk
g
no
ral
ltu
Savjetodavac interku .
sti
no
tiv
ak
e
rn
ltu
ku
sscro
[email protected]
ETS NA [email protected]
“CILJ NAM JE DA OLAKŠAMO STUDIRANJE
http://studentskivodic.com/
studentske-kartice/ ili preko
Studentske unije FTN-a. Studenti
BRUCOŠIMA. KADA SAM JA POČINJAO
koji poruče ovu karticu, imaće
DA STUDIRAM, TOGA NIJE BILO, TAKO DA
popust na: međumesni autobuski
SMO ŽELELI DA NAPRAVIMO NEŠTO ŠTO
prevoz, određene turističke agencije
i škole stranih jezika, ulaznice na
ĆE SVIMA BITI OD KORISTI, POGOTOVO
sve sportske manifestacije SD
MLADIMA KOJI NE ŽIVE U NOVOM SADU,”
Vojvodina, ulaznice za muzeje,
galerije, bioskope, pozorišta, kao
REKAO JE NA TRIBINI NA FAKULTETU ZA
i Mensine IQ testove, zanatske i
MNADŽMENT NIKOLA SRDIĆ, STUDENT
mnoge druge usluge. Na njihovom
FTN-A, SMER ROBOTIKA. POVOD ZA NJEGOV
sajtu takođe svi zainteresovani mogu
i da predlože popuste, odnosno
DOLAZAK NA FAKULTET ZA MENADŽMENT JE
institucije ili objekte u kojima bi voleli
PREDSTAVLJANJE I PRIBLIŽAVANJE PROJEKTA
da mogu da ostvare popust. Ukoliko
ste zainteresovani, ne bi bilo loše da
“STUDENTSKI VODIČ” STUDENTIMA IZ
svoju karticu obezbedite na vreme,
SREMSKIH KARLOVACA.
jer je broj kartica ograničen. Na
njenu izradu se čeka nekoliko dana i
Na ovom projektu su radili vredno
postoje dva načina da je preuzmete:
punih šest meseci. Nastao je iz
potreba za informisanjem studenata. da prošetate do “Gigstix”-a u Novom
Sadu ili da kartica stigne na kućnu
Nikola Srdić je podelio prisutima
adresu. Sve ove informacije su u
džepno izdanje knjige od devedeset
štampanom izdanju “Studentskog
strana, na kojima se nalazi bukvalno
vodica”, a dostupne su i na
sve neophodno za jednog studenta,
Internetu http://studentskivodic.
počev od objašnjavanja nekih
“studentskih” termina, kao npr. Šta je com/ i na različitim i aktuelnim
studiranje po Bolonji, a šta Studentski temama se stalno radi. “Ukoliko ste
zainteresovani da postanete deo
parlament, do informacija o tome
našeg tima, i da radite na vodiču,
gde se nalaze biblioteke i muzeji u
možete se prijaviti , jer zajedno
gradu, kao i predstavljanje fakulteta
možemo više. Takođe, pozivam i sve
koji postoje u Novom Sadu i okolini
(Subotica, Sombor, Zrenjanin…). Sličnu koji žele da rade stručnu praksu u
ideju imali su i 2006. godine, sa istom “Studentskom vodiču” da nam se
jave. Veliko nam je zadovoljstvo da
svrhom - pomoći i olakšati mladima
je, u ovom trenutku 6 studenata prve
studentske dane. Informator nije bio
previše obiman, imao je svega desetak godine Menadžmenta u medijima na
stručnoj praksi u Studentskom vodiču,
stranica, što nisu smatrali dovoljnim.
Ekipa, koja broji osam članova, bila je za kraj je poručio Srdić.
marljiva i puna entuzijazma, znajući da
Iva Ivić
jedino mukotrpnim radom i trudom
mogu da urade posao koji su zamislili.
I STUDENTSKI ŽIVOT I VAMA I BUDUĆIM
Nikola navodi da su imali problema sa
mladim ljudima saradnicima. Problem
leži u tome što mnogi nisu želeli da
se upliću u ovako nešto, jer je rad na
ovom vodiču volonterske prirode.
Njihov prioritet je bio da uštede kako
novac, tako i vreme, pa su odštampali
20.000 brošura, u vrednosti od million
dinara. Novčana sredstva su dobili od
opštine i od sponzora. Nikola Srdić je
istakao kako svi zainteresovani mogu
da izvade i studentsku karticu, koja
važi 12meseci, i plaća se 250 dinara.
Može da se izradi putem Interneta i
njihovog sajta
Mart / April 2013
ETS je osnovan 1947. godine na
Univerzitetu Prinston kao neprofitna
organizacija za edukaciju ljudi širom
sveta. Uskoro će ETS postati i saradnik
sa našim Univerzitetom i Fakultetom za
menadžment. Ideja je da svaki student na
kraju studiranja ima mogućnost da polaže
TOEFL i TOEIC test engleskog jezika koji će
mu omogućiti lakše prihvatanje na tržištu
rada i studiranje u inostranstvu. Tokom
godina studiranja, svi zainteresovani
studenti će dobijati potreban materijal
od svojih profesora engleskog jezika, koji
će prethodno biti obučeni da pripremaju
studente za poduhvat polaganja željenog
testa. Polagati se može svakog meseca a
sertifikat sa rezultatima se dobija nakon
90 dana.
ETS je „user friendly“ što znači da se
obraća svakom kandidatu pojedinačno u
zavisnosti od njegovih potreba. Dakle na
ovom testu ne može da se padne, nego
su prikazani bodovi iz svakog segmenta –
Slušanje/Razumevanje, Čitanje, Pričanje
i Pisanje engleskog jezika. Na sertifikatu
su prikazani bodovi za svaki segment
posebno, kao i ukupni bodovi. Ukoliko
kandidati nisu zadovoljni bodovima, uvek
mogu ponovo da se prijave za polaganje.
Takođe, kandidati mogu da izađu samo
na osnovni test Slušanja i Čitanja pa da
posle nadograde svoj sertifikat tako što
će naknadno polagati i Pričanje i Pisanje
engleskog jezika. Tumačenjem rezultata
svakog kandidata poslodavac može da
vidi za šta će mu taj kandidat biti koristan.
Npr. ako je potrebno da zaposleni obavlja
razgovore telefonom – poslodavac će
gledati bodovanje iz Pričanja jezika.
Ako je potrebno da prima i šalje mail –
poslodavac će uzeti u obzir Pisanje.
Sertifikat je priznat svuda u svetu i koriste
ga mnoge velike kompanije i državne
institucije. Cena je veoma pristupačna
i znatno niža u odnosu na sve ostale
sertifikate za engleski jezik.
Jelena Cvetinović
31
JA VIŠE NIKADA NEĆU DA SPAVAM!
Znate onaj osećaj kada u snu padate i
onda se odjednom trgnete i probudite? E,
baš taj osećaj izazvao je jednu od mojih
najvećih trauma... Ili mi je to samo izgovor
za nespavanje, pošto priča o nesanici više ne
pije vodu. Naime, bio je to jedan sasvim lep
i sunčan dan, ako se uzme u obzir da se ova
priča odvijala na moru, svaki epitet dobija na
jačini i sve je nekako savršenije... Bilo do tad!
Pogledala me je i pitala – Da li znaš šta
se desi kada se ne trgneš, kada padneš?
Oduševljeno sam je pogledala očekujući da
je mojim “mukama“ konačno došao kraj i
upitala – Šta se desi?
Na to mi je ona “mrtva hladna” odgovorila –
Tada umreš!
Nisam bila baš oduševljena ovim
odgovorom, više su mi se sviđale one naše
Nakon popodnevne dremke sišla sam u
teorije o neispavanosti i razna nagađanja.
dvorište apartmana kako bih popila kafu sa
Pomalo uplašena, ili konačno sa dobrim
drugaricama, prilično uznemirena, jer me je
alibijem u rukama, rešila sam da više uopšte
tih dana mučio isti san i neverovatno me je
ne spavam. Dobro, spavala sam koliko
zanimalo šta to znači! Zvuči smešno, ali tada
moram, čisto da stvarno ne bih umrla.
sam bila ubeđena da je taj san zapravo neki
Onako, od pet do devet ujutru kada se
znak i žarko sam želela da ga protumačim. I
svakako ništa ne dešava. Čak sam prestala i
kako to uglavnom biva, pet pametnica bacilo
da padam! Mora da je tome doprinela mrtva
se na posao.. Radio je Google, prisećalo
tišina u gluvo doba noći i smanjena satnica
se prastarih priča još starijih bakica, ali
odmora. Sigurno nisam imala vremena da
uzalud... Nijedna pretpostavka nije delovala
prošetam do tog “kritičnog“ mesta na kom
dovoljno uverljivo i mojoj agoniji nije bilo
sam uvek padala.
kraja. U svoj toj zbrci oko tumačenja snova,
Eto, tradiciju nespavanja i dan danas
nismo ni primetile gazdaricu koja je sve
negujem i čvrsto stojim na obe noge, čak i
vreme „čistila“ terasu i pažljivo slušala
kada spavam i mogu Vam priznati, uopšte mi
našu polemiku. Žena nam je nonšalantno
nije loše!
prišla i bez problema se ubacila u razgovor.
Vladislava Šukunda
PRIMETITE IH ZA
SVOJE DOBRO
neodvojivi deo u svim sferama upravljanja i
komunikacije pa bi bilo potpuno pogrešno
ne podsetiti ih se. Još jednom – PRIMETITE
IH:
D e s e t str ategi j a manip u lacije 1. PREUSMERAVANJE PAŽNJE
Pažnju javnosti preusmeravati sa važnih
p o Noam u Čomsko m
problema na nevažne. Prezaposliti javnost
poplavom nebitnih informacija, da ljudi ne
bi razmišljali i stekli osnovna saznanja u
razumevanju sveta.
2. STVARANJE PROBLEMA
Ta metoda se naziva i “problem-reagovanjerešenje”. Treba stvoriti problem, da bi deo
javnosti reagovao na njega. Na primer,
posmatrano globalno: izazvati i prenositi
nasilje sa namerom da javnost lakše prihvati
ograničavanje slobode, ekonomsku krizu ili
da bi se opravdalo rušenje socijalne države.
3. POSTUPNOST PROMENA
Da bi javnost pristala na neku neprihvatljivu
meru, uvoditi je postepeno, “na kašičicu”,
mesecima i godinama. Promene, koje bi
mogle da izazovu otpor, ako bi bile izvedene
naglo i u kratkom vremenskom roku, biće
sprovedene politikom malih koraka. Svet se
tako vremenom menja, a da to ne budi svest
o promenama.
4. ODLAGANJE
Kao ljubitelji rada jednog od najuticajnijih
Još jedan način za pripremanje javnosti
svetskih intelektualaca Noama Čomskog
na nepopularne promene jeste njihovo
donosimo spisak deset strategija
najavljivanje mnogo ranije, unapred.
manipulacije koje je on prevashodno
Ljudi tako ne osete odjednom svu težinu
vezao za medije. Moć koju mediji danas
promena, jer se prethodno privikavaju
poseduju, između ostalog, osnaživali su i
na samu ideju o promeni. Sem toga i
ovim strategijama, čine to i dalje naravno.
Međutim, u međuvremenu su mediji osvojili “zajednička nada u bolju budućnost”
olakšava njihovo prihvatanje.
i nove načine manipulacije (o tome uče
studenti Menadžmenta u medijima opširno 5. UPOTREBA DEČIJEG JEZIKA
Kada se neki autoritet odraslima obraća kao
i na primerima), a ovih deset strategija
manipulacije su se toliko dobro pokazale da kad se govori deci, postižu se dva korisna
su vremenom utkane u radnu svakodnevicu učinka: javnost potiskuje svoju kritičku
svest i poruka ima snažnije dejstvo na ljude.
običnog čoveka i to na takav način da ih
Taj sugestivni mehanizam u velikoj meri se
čovek opet vezuje isključivo za medije.
koristi i prilikom reklamiranja.
Drugim rečima, ove su strategije sada
32
6. BUĐENJE EMOCIJA
Zloupotreba emocija je klasična tehnika,
koja se koristi u izazivanju kratkog spoja,
prilikom razumnog prosuđivanja. Kritičku
svest zamenjuju emotivni impulsi (bes,
strah, itd.) Upotreba emotivnog registra
omogućava pristup nesvesnom, pa je kasnije
moguće na tom nivou sprovesti ideje, želje,
brige, bojazni ili prinudu, ili pak izazvati
određena ponašanja.
7. NEZNANJE
Siromašnijim slojevima bi trebalo
onemogućiti pristup mehanizmima
razumevanja manipulacije njihovim
pristankom. Kvalitet obrazovanja nižih
društvenih slojeva trebalo bi da bude što
slabiji ili ispod proseka, da bi ponor između
obrazovanja viših i nižih slojeva ostao
nepremostiv.
8. VELIČANJE GLUPOSTI
Javnost bi trebalo podsticati u prihvatanju
prosečnosti. Potrebno je ubediti ljude da je
(in, u modi), poželjno biti glup, vulgaran i
neuk. Istovremeno bi trebalo izazivati otpor
prema kulturi i nauci.
9. STVARANJE OSEĆAJA KRIVICE
Trebalo bi ubediti svakog pojedinca da je
samo i isključivo on odgovoran za sopstvenu
nesreću, usled oskudnog znanja, ograničenih
sposobnosti, ili nedovoljnog truda. Tako
nesiguran i potcenjen pojedinac, opterećen
osećajem krivice, odustaće od traženja
pravih uzroka svog položaja i pobune protiv
ekonomskog sistema ili neznanja i neukosti
onog ko ga optužuje.
10. ZLOUPOTREBA ZNANJA
Brz razvoj nauke u poslednjih 50 godina
stvara rastuću provaliju između znanja
javnosti i onih koji ga poseduju i koriste,
vladajuće elite. “Sistem”, zaslugom biologije,
neurobiologije i praktične psihologije, ima
pristup naprednom znanju o čoveku i na
fizičkom i na psihičkom planu.
[email protected]
[email protected]
Kakopedija
Na pitanje koje su najprodavanije knjige
u Srbiji, poznati beogradski knjižar Zoran
Vlajković odgovorio je brzo i kratko:
Kakopedije. Odgovor je na trenutak
delovao zbunjujuće dok nije objasnio da
su to knjige popularne psihologije za bolji
život.
Čim ujutru otvorimo oči, dočekaće nas
njeni iskrivljeni oblici u vidu kratkih
rečenica u televizijskim i radijskim
reklamama, na bilbordima, panoima,
u prolazima zgrada, na ulazu u tržne
centre i firme, u gradskom prevozu, pa
i automobilu, naročito na internetu.
Zavirimo li u bilo koju knjižaru, videćemo
One su najveći fenomeni, jer su
njen osnovni oblik postojanja – knjigu
konstantno najprodavanije, kaže Vlajković.
mekog ili tvrdog poveza sa čijih korica će
To je još jedan od dokaza da je u Srbiji
nam se zaštitnički smešiti naslov jarke
trend prevođenja, prodavanja i čitanja
boje koji počinje konstrukcijom Kako da...
knjiga poularne psihologije sve aktuelniji
Kada dođemo na posao sačekaće nas
iz godine u godinu. Popularna psihologija
eksperti za tumačenje našeg raspoloženja,
kod nas je ušetala krajem dvadesetog
naših stavova, našeg znanja sve zasnovano
veka. Opipala je teren, upoznala čvrstinu
na “istinama” osvojenim iz kakopedija.
srpskog karaktera, naš temperament, nivo
znanja i način življenja, pa smo i mi i ona
Jedno istraživanje kaže da knjige populrne
shvatili da možemo opstati zajedno.
psihologije najviše čitaju žene srednjih
godina, one koje su u lošoj finansijskoj
Što se teže živi, lakše je i lepše družiti sa sa
situaciji, imaju radno vreme od minimalno
popularnom psihologijom. Tzv. kakopedije,
osam sati, porodicu, kućne obaveze, loš
kako vrsni knjižari vole da nazivaju knjige
društveni život. Tako umorne od posla i
popularne psihologije, razmnožavaju se u
kućnih obaveza, one posežu ili za lakom
različitim oblicima, pa se neretko dešava
literaturom ili za gledanjem serija. Između
da se svakodnevno saplićemo o ova laka
sapunica i lake literature granica je tanka.
štiva, a da toga i nismo svesni. Ako malo
Ako naš prosečan dan začinimo bar
bolje sagledamo svoj radni ili neradni dan,
jednom serijom, shvatićemo da je naš
shvatićemo da se popularna psihologija ne
život težak, naporan i skup, pa ćemo
odvaja od nas.
IZ KAKOPEDIJE…
Zašto se ljudi stide i čuvaju tajne Postoje li uopšte bezazlene porodične
tajne? Kada tajne mogu da predstavljaju
veliki teret? Zašto uopšte krijemo od
okoline, a naročito komšiluka, neke
događaje iz našeg doma? Psiholog
Olivera Simendić na ova pitanja odgovara
Večernjim novostima, a mi prenosimo.
Zašto uporno zataškavamo istinu o
nekom događaju?
- U životu svakog pojedinca postoji neka
tajna. Skloni smo da neke informacije
čuvamo za sebe sa ciljem da zaštitimo
nama drage osobe, ili upravo sebe, od
onoga za šta procenjujemo da bi bilo
bolno otkrivanje. Neretko to čuvanje
tajne i to što mislimo da tako štitimo
nama značajne osobe, na kraju dovede do
udaljavanja i podrivanja poverenja unutar
porodice.
Kako nastaju “koalicije” čuvara tajne
unutar porodice?
- U našim porodicama se često dešava da
se jedan roditelj udruži sa detetom i da
dele tajnu u odnosu na drugog roditelja.
Sklapajući koaliciju sa detetom roditelj
neretko čuva sebe od reakcije partnera.
Pored toga, detetu šalje poruku da
Mart / April 2013
obmanjuje drugog roditelja, da je drugi
roditelj manje sposoban da se nosi sa
teškoćom i na taj način se stvara distanca
između deteta i roditelja. U takvim
situacijama vrlo je značajno da sebi
postavimo pitanja koga štitimo, od čega
i koji je razlog za takve naše postupke.
Ovakve situacije najčešće rezultiraju
laganjem ili izbegavanjem razgovora o
određenim “škakljivim” temama, što
uzrokuje anksioznost i nepoverenje.
Šta roditelji najčešće taje?
- Roditelji iz najboljih namera čuvaju
određene informacije o sebi ili drugima,
jer ne žele da zabrinu decu, da ih
razočaraju. Hteli bi da sačuvaju predstavu
dece o njima kao o jakim osobama
– pogotovu u starosti. Tajne koje se
najčešće čuvaju su događaji iz prošlosti. U
savremenom društvu došlo je do promena
u sistemu vrednosti, pa danas porodice,
na primer, nemaju potrebu da se stide i
kriju vanbračne veze ili gubitak posla. Kakve posledice mogu da imaju
porodične tajne, i po psihu i po
živote onih koji su njima obuhvaćeni?
-Porodične tajne utiču na osećanja,
ponašanja i kognitivno funkcionisanje
pojedinca (depresija, anksioznost, neki
psihosomatski simptomi, slabljenje
koncentracije, pažnje...).
kao poludeli pokušavati da pronađemo
brze odgovore na sva naša teška i
komplikovana pitanja.
Knjige za bolji život, recepti za sreću,
sveti za podsvest, trikovi za uspešnu vezu
zamagliće nam vidike krtkotrajno, pa
ćemo posle jedne pročitane knjige koja će
prividno rešiti naše ljubavne probleme,
kupiti neku drugu koja će nam pomoći
da savladamo probleme na poslu ili one
čuvene probleme sa viškom kilograma,
stresa ili ljubomore.
I tako dok prelistavmo lako štivo, za koje
psiholozi smatraju da može ostaviti trajne
posledice na čitaoce sa realnim psihičkim
problemima, ne shvatamo da se vrtimo u
začaranom krugu, koji počinje od buđenja,
nastavlja se sa onim što se zove dan,
završava se nekom sapunjavom emisijom,
a nestaje i uspavljuje se uz nekoliko
stranica tzv. kakopedija. Dok pokušavamo
da se probudimo, jer su nam pisci lakih
reči i saveta tako rekli, nismo li se već
uspavali i vratili na početak kruga odakle
ćemo ponovo u neki novi laki dan?
Sofija Milićević, http://www.iserbia.rs/
novosti/kako-saveti-358
Postoje različiti razlozi zašto porodica
čuva neku informaciju. Vrlo često je stid
jak motiv za čuvanje tajne. Ukoliko se
čuvanje tajne odnosi na malu, ograničenu
sferu individue, koja nije toliko značajna
za aktuelno funkcionisanje, verovatno
će imati manje uticaja na komunikaciju
među članovima porodice. Međutim, ako
tajna zahteva svakodnevno pretvaranje,
obmanjivanje, izgovaranje ili izbegavanje,
onda će to sigurno uticati na međusobnu
komunikaciju i dovesti do emocionalnog
distanciranja.
Zašto je važno suočiti se sa tajnom?
- Suočiti se sa tajnom za porodicu i njene
članove znači preuzeti odgovornost za
sopstveno ponašanje. Unutar porodice
blagovremeno prorađena i otvorena tajna
može da rastereti porodične odnose,
preraste u porodični dogovor, zvaničnu
verziju kritičnog sadržaja i može da
uđe u transgeneracijsko iskustvo kao
činjenica porodične istorije, bez potrebe
da se porodica i njeni članovi opterećuju
pitanjima njenog obelodanjivanja ili
sakrivanja u okviru šireg familijarnog i
socijalnog miljea.
Izvor: http://www.novosti.rs/vesti/
zivot_+.303.html:418148
33
JAVA I SAN. KO SAM JA?
Otvaram teške , umorne i bolne kapke.
Jedva. Imam utisak da danima nisam mogla
da ih otvorim. Teško i dišem, kao da sam
prethodno trčala dva kilometra uz brdo
bez prestanka. Škripim dok poslednjim
atomom snage udišem vazduh, u beskrajno
zagušljivoj prostoriji. Gde sam to ja? Šta
radim tu? Pored mene nepoznata muška
osoba, obučena u policijsku unifromu.
“Oprostite, šta mi se desilo?” - “Gospođo,
ne naprežite se previše, odmarajte”, govori
mi krupan, ćelavi muškarac. -“Oooodmaraću
kada mi objasnite šta radim ovde.”
- “Pretrpeli ste nesreću,”, objašnjava. “Nesreću? Udes? “ -“Ne , pali ste sa 6.
sprata.” - “Oohhh, pa ja sam jaka žena,
kada sam pad sa šestog sprata uspela da
preživim”, izvih levu stranu usne, na nešto
što je trebalo da liči na smešak, ali me je u
tom trenutku celo lice zabolelo, pa sam se
namrštila.
”I za početak ne bi bilo loše, da mi kažete
kako se zovem i nešto više o meni.“ “Gospođo, ja sam policajac, pod našim ste
stalnim nadzorom. U bolnici ste 7 dana, i
sada ste prvi put otvorili oči, otkako ste pali
u komu. Imate 35 godina i zovete se Iva.
Izgubili ste pamćenje.“ “Aha”, ne mogu ništa više da mu odgovorim,
jer me nešto u desnom plućnom krilu toliko
pritislo, da sam jauknula. “Baš lepo ime.”
izgovorih glasno. “Možete da nastavite
dalje moju životnu priču, jer mi je baš
teško da Vam stalno odgovaram, razumite
me.” -“Nema problema, i ne bi trebalo da
se izlažete ni najamnjem riziku. Krenuću
od kraja, kako bi Vam bilo jasnije. Izgubili
ste pamćenje. Pad sa šestog sprata je bio
gadan, i niko ne može da veruje da ste ga
preživeli. Prethodno ste bili u polusvesnom
stanju. Dobili ste batine, i gurnuo Vas je sa
terase, u nadi da će tako zasigurno da vam
presudi.” -“Ma ko je, čoveče, hteo da me
ubije?“ Toliko sam se naježila od priče koju
slušam da sam mogla da vidim sve i jednu
nakostrešenu dlaku na svojoj iskasapljenoj
ruci, i u koju prosto ne mogu da verujem.
“A ruka?” Deluje mi kao da je neko po njoj
ispobao sve i jedan nož. –
”Da, u pravu ste, imate dosta posekotina po
rukama. Pretrpeli ste strašno fizičko nasilje.
Imate prelom pet rebara, potres mozga,
zgnječenje oba plućna krila, brojne
34
posekotine, rane i modrice po glavi,
rukama, nogama… celom telu.” -“Ima
li i jedan deo mog dela da je čitav, i da
mu nešto ne fali?” - “Na žalost, čini mi se
da nema.” - “Ko? Ime?“, progovaram sa
knedlom u grlu, i neopisivim besom. Ma ko
je to mene pokušao da ubije i zbog čega? –
I naravno, mog prokletog muža. Nadam se
da će ove povrede uspeti da se saniraju,
i da ću moći da nastavim život sa svojom
porodicom, bez nasilnika.” –
“Neke hoće, mada Vi kao nepokretna osoba,
sa trajnim invaliditetom, usled povrede
kičmenog stuba, ne verujem da ćete moći
“Znate, ovaj strašan zločin počinio je Vaš
da budete dobar roditelj svojoj deci. Oni
suprug. On je hronični alkoholičar, nasilnik,
su mali, imaju 3 godine, blizanci, Dragutin i
kockar i višestruki povratnik iz zatvora.
Milutin. A Vi treba da se starate i brinite o
Optuživan je za teška razbojništva, uglavnom njima, a ne oni o Vama.” - “Jaooooj, pa ima
starijih, bespomoćnih žena, i silovanje.
li nešto pozitivno u celoj prici?”, urličem
Pedofil.” ---- “UUUUuuuuuuuu… Pa gde
“Nikada neću moći da stanem na svoje
samo nađoh takvog muža? Koliko smo u
noge?” - “Znate kako, šanse postoje, ali one
braku?” - “5 godina.” kratko mi uzvrati.
su jako male, svega 5 procenata.” - “Da,
“Deca?” - “Imate dvoje, koji su trenutno
da, baš će mi trebati sreće za to,” počinjem
zbrinuti u Centar za socijalni rad. Biće tamo
ironično da se smejem. Okrećem glavu na
sve dok se situacija ne reši. On je sada na
drugu stanu. Policajac nastavlja priču o tome
sigurnom. Određen mu je pritvor od 30
šta me je zadesilo. Ali ne mogu više da ga
dana.” –
slušam. Nemoćna sam, ne znam ko sam,
gde su mi deca, i zašto me je zadesila ova zla
“A deca, ona me najvise zanimaju? Da li
sudbina. Koga da krivim? Nikoga, jer je sada
znaju gde im je majka?” - “Nažalost da,
kasno. Policajčev glas i nejasne, isprakidane
gledali su cele noći zlostavljanje i izvljavanje
rečenice mi dolaze do mozga. Razumem
Vašeg supruga nad Vama. Dozivali su
samo pokušaj ubistva, pad sa šestog sprata,
komšije u pomoć, celu noć su uplakani
nepokretni ste, on je u zatvoru, izgubili ste
proveli zajedno. Za njih izgleda nije mario.
pamćenje… Zvuči grozno, ali hoću da me
Droga mu je isprala mozak. I mislio je da
isključe sa aprata sa kog mi daju veštački
imate ljubavnika. To je naveo kao osnovni
kiseonik. Pokušavam da vrisnem iz sve
motiv.” - “Pa je l’ ga imam?”, pokušavam
snage, ali glas me izdaje. Nema ga. Ne mogu
da se prisetim, iako svesna da imam
ništa da učinim. Tonem u san. Sa osmehom
amneziju. “To ne možemo sa sigurnošću
i strašnim grčom. Nadam se da je sve ovo
da utvrdimo. Češljajući po Vašoj biografiji,
bio samo ružan san, koji se više nikada neće
i svim informacijama koje smo dobili o
ponoviti. I bila sam u pravu.
Vama, mislim da ne. O Vama govore samo
najbolje. Da ste vredna, i požrtvovana
Budim se mokra do gole kože. Vidim svoju
majka, domaćica, dobra komšinica i rođaka. sobu. Svoju divnu sobu. Hrčka koji trči u
Kao jedinu lošu osobinu Vam navode da ste točku. Prozor obasjan sunčevim zracima.
bili jako povučeni. Mada, to i ne čudi, jer ste Divan dan. Znam svoje ime, koliko imam
godinama trpeli torturu.” O Bože, koja sam
godina, vidim da ima 11 sati. Znam da je
budala, pomisih. Pa šta sam toliko vremena danas sreda, da sam se uspavala, i nisam
radila sa pravom budalom.
otišla na predavanja. Nema veze, jer čini
mi se da nema ništa gore od sna koji sam
“Iii? Što ga nikada nisam prijavila?” - “Jeste,
sanjala. Opravdaću čas. A i ne moram. Ne
i to više puta. Od početka samo ove godine,
marim.
dvanaeast puta ste se obraćali policiji i
socijalnim ustanovama, kao i udruženju
Jer sam srećna. Dišem punim plućima i
za zaštitu žena.” - “Auu! I šta bi, u čemu je
danas je novi dan.
bio problem?“ - “Pa, znate kako, nismo
Samo što više pre spavanja neću čitati ništa
imali konkretnih dokaza da ga stavimo iza
što ima veze sa crnom hronikom. Niti gledati
rešetaka.” - “Ooooo, pa vi ste divni. Baš ste
nasilne filmove, koji obiluju brutalnim
mi pomogli. Trebalo je da me ubije, da bi vi
događajima. Sigurna sam da sam upravo
odreagovali.” Toliko sam bila besna, da sam
zato imala strašne košmarne snove.
počela glasno da govorim, koliko sam mogla,
da mu stavim do znanja da sam se jako
Iva Ivić
iznervirala. “Znate šta, vas ću sada da krivim
za ovo što mi se desilo.
[email protected]
6.3.2013
Prezentacija organizacije
American Hellenic Union,
AUTONOMNO RAČUNARSTVO
Složenost savremenih računarskih
sistema postaje enormna tako da
veliki broj stručnjaka smatra da
će se pojaviti problem upravljanja
takvim sistemima. Prema nekim
procenama, u svetu se troši čak
do 50% IT budžeta na prevenciju
ili oporavak od „pada sistema“.
U 40% slučajeva razlozi ovakve
nefunkcionalnosti su greške operatera
koje nastaju najčešće zbog složenosti
savremenih sistema i pritisaka kojima
su operateri izloženi a od kojih se
očekuje donošenje trenutnih odluka
o nastalim problemima. Jedan pristup
u rešavanju ovakvih problema je
uvođenje autonomnog računarstva.
Autonomno računarstvo je koncept
koji podrazumeva razvoj sistema
koji sami mogu da: konfigurišu,
optimizuju, podešavaju, samostalno
se štite od spoljašnjih napada,
samostalno se štite od
samouništenja, samostalno
se oporavljaju od nekih
kvarova. Cilj autonomnog
računarstva je da oslobodi
sistem administratore
svakodnevnih rutinskih
poslova. Na taj način bi oni
mogli svoje IT veštine da
usmere više na suštinske
potrebe poslovanja jedne
organizacije.
Postoje četiri osnovna
koncepta autonomnog
računarstva. To su: samokonfigurisanje, samo-optimizacija,
samo-oporavak, samo-zaštita.
Samo-konfigurisanje je automatsko
konfigurisanje sistema i njegovih
komponenti u skladu sa prethodno
utvrđenim pravilima. Samooptimizacija znači da sistem i njegove
komponente kontinualno vrše
poboljšanje sopstvene efikasnosti
i performansi. Samo-oporavak
ukazuje na to da sistem automatski
detektuje, vrši dijagnozu i otklanja
lokalizovane softverske i hardverske
probleme. Samo-zaštita se ogleda u
tome da se sistem automatski brani
od zlonamernih napada ili kaskadnih
otkaza, korišćenjem pravovremenih
upozorenja u cilju predviđanja i
prevencije otkaza.
36
Neke od navedenih karakteristika već
postoje u savremenim operativnim
sistemima kao što je antivirusni
softver koji: detektuje zlonamerne
programe, automatski ih uklanja,
upozorava operatera, po potrebi
se osavremenjuje automatskim
povezivanjem sa serverom
proizvođača softvera. Što se tiče
ostalih karakteristika autonomnog
računarstva, one još nisu potpuno
razvijene i biće sigurno predmet rada
razvojnih centara IT kompanija u
narednom periodu.
U našoj sredini ova postavka je malo
drugačija, verovatno obrnuta, tako da
nam se samoisceljujuća tehnologija
možda i ne isplati. Pored cene stručne
radne snage koja treba da održava
i popravlja savremene sisteme,
samoisceljujuća tehnologija bi trebalo
da ublaži i hronični nedostatak
stručnjaka, a predviđa se da će se ova
nestašica u narednih nekoliko godina
udvostručiti.
Sve veća ukupna složenost računarske
tehnologije nameće sve veće
zahteve osoblju pa bi viši stepen
Bitno je istaći da tamo gde se sve meri automatizacija svakako pomogao,
novcem, svako otkazivanje sistema
ostavljajući prostor za rešavanje
znači automatski manju zaradu i
složenijih problema ljudima.
zastoje u proizvodnji.
Najznačajnije aktivnosti po pitanju
autonomnog računarstva se trenutno
dešavaju na polju servera koje
proizvode velike kompanije. Njihovi
uređaji već sada imaju dobar deo
pomenutih sposobnosti a u narednih
dve do pet godina planira se
razvoj čitavih mreža koje će imati
sposobnost samoisceljenja u
mešavini različitih aplikacija,
sistema za čuvanje podataka i
procesorskih resursa.
Milanka Tucakov
Zato je smanjenje troškova jedan
od glavnih aduta koji idu u prilog
samoisceljujućoj ili self-healing
tehnologiji. Kompanije koje prodaju
servere sa ugrađenom ovakvom
tehnologijom svoju reklamu dobrim
delom zasnivaju na ovom momentu
iako su ovakvi sistemi inicijalno
skuplji. Rešenje ovog paradoksa
leži u činjenici da su u industrijskim
sredinama u svetu stvari postavljene
drugačije. U ukupnom trošku
korišćenja velikih računarskih sistema
oko 70% finansijskih sredstava odlazi
na stručno osoblje.
[email protected]
POREKLO I POJAM BERZE
Poreklo naziva berze nije tačno utvrđeno.
Smatra se da reč »berza« potiče od starogrčke
reči »birsa« koja znači koža (odrana ovčija
koža sa runom), ali je imala i značenje kožne
torbe za novac. Pa ipak, upotreba reči »berza«
u modernom dobu se neposredno vezuje za
ime jedne patricijske porodice u Brižu (Brugge,
Brügge) u Belgiji. U ovom gradu porodica van
de Beurse (ili Burse) je od 13. veka živela u kući,
na glavnom gradskom trgu, koja je na svojoj
fasadi imala za ukras grb u čijem polju su se
nalazile tri torbice za novac. U 13. i 14. veku
trgovci iz drugih gradova i zemalja, naročito
italijanskih, koristili su ovu kuću kao svratište,
hotel (»hostel«) za sebe, i kao spremište za
svoju robu. Kasnije su vencijanski trgovci
uredili u ovoj kući svoje trajno boravište, dok
su se trgovci iz Đenove i Firence nastanili u
neposrednom susedstvu. Na placu koji se
nalazio između ovih kuća italijanslki trgovci
su obavljali svoje poslove, posebno poslove
naplate i diskontovanja menica. Briž je u to
vreme bio prosperitetan grad u punom cvatu,
važna trgovačka luka i sedište trgovaca iz
mnogih zemalja i gradova.
Vremenom su, drugi gradovi počeli preuzimati
primat središta trgovine u ovom delu sveta, pa
je 1460. godine briška »burs«-a bila preseljena
najpre u Antverpen a zatim u Amsterdam, koji
je bio glavni centar trgovine začinima onog
doba.
Sa preseljenjem berze u Amsterdam, započinje
i berzanska trgovina akcijama, pa se to može
vreme može smatrati i začetkom efektnih
berzi. Naime, u to vreme je trgovina sa
Indijom pretežno bila u rukama Portugala,
koji je tada bio vodeća pomorska sila sveta.
Kako trgovci iz ostalih zemalja nisu imali
pristup lisabonskom tržištu začina, to su
ekonomski ojačani holandski trgovci našli
način za samostalan trgovački prodor u
Indiju i druge zemlje
Dalekog istoka. Pošto trgovci nisu mogli
pojedinačno istupati u tim udaljenim zemljama,
jer je za opremanje konvoja naoružanih
brodova trebalo mnogo novca, kao i oslonac
na neku državnu vlast, to su holandski trgovci
na podstrek princa von Nassau-a 1595. godine
osnovali prvo akcionarsko društvo pod nazivom
»Opšta holandska ujedinjena kompanija«.
Akcije ove kompanije su u proseku donosile
po 20% dividendi godišnje, a u nekoj godini
i svih 75%. Ove akcije su se uskoro počele
prodavati po kafanama, na ulicama, ali i preko
komisionara na berzi, čime je po prvi put u
istoriji započet berzanski promet hartija od
vrednosti. U trgovini ovim akcijama su se
ubrzo počela stvarati arbitražna pravila, koja su
unosila red i olakšavala promet. Mnoge užanse,
kao i mnogi izrazi i pojmovi iz berzanskog
poslovanja nastali na amsterdamskoj berzi
u to doba, koriste se na berzama hartija od
vrednosti (tzv. efektnim berzama) i danas.
Pojam berze
Berza se u literaturi, kako ekonomskoj tako i
pravnoj, definiše na različite načine. U pravnoj
teoriji se berze definišu kao »od države
dopuštene priredbe koje se redovno održavaju
radi zaključivanja ugovora o prodaji robe,
hartija od vrednosti, deviza, valuta i privatnih
diskonta, koji nisu prisutni, i koje mogu
posećivati samo trgovci ili njihovi pomoćnici«
(Schönle, Berza, 1985. godina, London, str. 5-6).
U mnogim pravničkim definicijama berze se
definišu kao posebno organizovana tržišta za
promet robe, hartija od
vrednosti, deviza i valuta,
na redovnim sastancima
ovlašćenih lica.
Ipak, pošto su berze ne
samo organizovana tržišta
već istovremeno i pravne
institucije, definicija bi
trebalo da u sebi sadrži i taj
institucionalni element.
Zbog toga smatramo da berzu treba definisati
kao “posebno uređenu tržišnu instituciju u
kojoj se na redovnim sastancima ovlašćenih
lica prodaje roba, hartije od vrednosti, devize i
valute“ (Stevan Šogorov, Berzansko pravo, Novi
Sad 2004. godine, str. 15).
Kako se iz navedene definicije vidi, pojam berze
u sebi sadrži nekoliko bitnih elemenata.
Prvo, berza je posebno uređena tržišna
institucija. Ona se u mnogim elementima
značajno razlikuje od drugih tržišnih institucija,
kakve su na primer, sajmovi, tržnice na veliko i
malo, pijace i sl. Upravo zbog njihove posebne
uređenosti, kao i zbog značaja koji u privredi
jedne zemlje imaju, berze predstavljaju
istovremeno i svojevrsne javne institucije, čije
obrazovanje odobrava država koja istovremeno
i kontroliše njihov rad.
Drugo, promet u okviru tako posebno uređenih
tržišnih institucija se ostvaruje na redovnim
berzanskim sastancima. Redovnost berzanskih
sastanaka je bitna odlika trgovine na berzama.
Ti sastanci se organizuju u kontinuitetu, iz
dana u dan, čime se neprekidno prate (ali i
kreiraju) kretanja na tržištu. Obično se kaže
da »berza nikada ne spava«, jer i kada je kraj
berzanskih sastanaka na berzama u jednakim
vremenskim zonama, otvaraju se berzanski
sastanci na brezama u drugim vremenskim
zonama, na kojima se trguje istim berzanskim
»materijalom«, tj. istom robom, harijama od
vrednosti, devizama ili valutama.
Treće, na berzanskim sastancima ne
mogu učestvovati privrednici ili druga lica
zainteresovana za prodaju ili kupovinu
određene robe, hartija od vrednosti, deviza ili
valuta. Pravo učešća u trgovini na berzi imaju
samo ovlašćena lica. To su ovlašćena lica same
berze, kao institucije, kao i berzanski porednici,
preko kojih zainteresovana lica prodaju i kupuju
na berzi.
Četvrto, na berzama se ne prodaju bilo
kakvi predmeti nego samo robe, hartije od
vrednosti, devize i valute koje su podobne za
berzanski promet, tj. koje ispunjavaju određene
uslove, i koje su prihvaćene da budu predmet
berzanskog prometa.
U našem pozitivnom pravu berza se definiše
kao „pravno lice koje ima dozvolu za rad
Komisije za hartije od vrednosti i koje obavlja
poslove organizovanja trgovine hartijama od
vrednosti i finansijskim derivatima, kao i druge
poslove u skladu sa zakonom”, ali se takvo
definisanje, u smislu Zakona o tržištu hartija od
vrednosti, odnosi samo na finansijske berze.
Naziv »berza« je zaštićen naziv. Niko ko nije
dobio dozvolu od nadležnog organa za rad
berze u skladu sa zakonom, ne može biti
upisan u sudski registar i ne može u pravnom
prometu koristiti naziv berze, niti reči izvedenog
značenja.
Marija Blizanac
Mart / April 2013
37
NIKOLA CVEJIN – TESLA SA [email protected]
Student prve godine Menadžmenta u
informatici, Nikola Cvejin, za [email protected]
govori o tome kako je to biti “Mladi Tesla”
u Srbiji, na [email protected], o svojim patentima,
čime su ga hranili kad je bio mali, na
kojim projektima trenutno radi i naravno
o tome šta će biti kada poraste. Kolega
Cvejin se već 10 godina bavi inovacijama,
dobitnik je niza zlatnih i srebrnih medalja,
domaćih i svetskih priznanja. Osmislio je
i patentirao: električni uređaj za duborez
sa promenljivim alatom, električno dleto,
mašinu za pranje voća i povrća, motor na
vazduh, eko mašinu za čišćenje ulica, P.M.
generator (perpetuum mobile četvrtog
stepena što znači da proizvodi struju
bez pomoći ali ne večno zbog zamora
materijala). Nagrađivan je između ostalih:
medaljom na međunarodnom sajmu
„Tesla Fest“, zlatnom medaljom na sajmu
„Korak u novi vek“, priznanjem Teherana,
srebrnom medaljom međunarodnog
sajma „Mihajlo Pupin“ Beograd, a dobio
je i Zlatni beli anđeo na sajmu „Expo
Beograd”. Za sada poseduje šest zaštićenih
patenata, a ovih dana je završio i sedmi:
“Moj poslednji izum je robot za čišćenje
ulica. To je veoma jednostavna mašina,
napravljena da bude ekološki jeftina.
Ima mogućnost daljinskog upravljanja. U
svetu već postoji nešto slično, ali suviše je
veliko i skupo. To što postoji je nekih 10
000 eura, što je za takvu mašinu previše
novca. Ja sam je napravio za manje od 500
eura, tj. to je cena proizvodnje. Što se tiče
potrošnje energije, koliko ja znam, ovo je
jedina ovakva električna mašina. Jednim
punjenjem može da pređe 4 kilometra, a
jedno punjenje traje četiri sata”.
[email protected]: Kako nastaju ideje za tvoje
patente?
Nikola: To je manje više jednostavno, jer
nemam jasan cilj šta hoću da napravim.
Svi patenti koji su nastali, nečiji su
problem. Neko je naleteo na problem i
shvatio kako da ga reši. Na primer, moj
drugi patent, mašina za pranje voća i
povrća… Ja sam iz Žablja, a Žabalj je
poljoprivredno mesto, a u tom trenutku
je bilo vreme pripreme zimnice… Bilo
je potrebno prati sve one proklete
krastavce, što ja ne volim da radim. I
meni je lakše da potrošim dva sata života
i napravim mašinu koja će to da radi,
nego da trošim svoje vreme. Ova mašina
za čišćenje ulica je nastala jer sam se
iznervirao kad sam video te što čiste ulice.
Video sam da su okrenuli kante i igrali
karte, dok je ceo centar bio prljav.
[email protected]: Koliko su sve te silne nagrade
koje si osvojio promenile ponašanje ljudi
prema tebi?
Nikola: Pa postoji jedna razlika, ja se
slabo družim sa svojim vršnjacima. Svi
38
ljudi sa kojima se družim mnogo su stariji
od mene, imaju doktorate i tako to.
Moji vršnjaci većinu stvari ne razumeju.
Njima je do izlazaka, uzimanja novca
od roditelja. Razlika je u sredini u kojoj
smo odrasli. Ja sam odrastao u Žablju,
u glavnoj ulici gde i nema mnogo dece.
Sećam se tog bombardovanja, tu pored
kuća je mlin, koji je u to vreme bio
kasarna. Ništa ustvari nije bilo, ništa nije
moglo da se kupi. Žabalj je bio manje više
izolovan. Sve što sam hteo bilo je na tv-u.
Sve ono što sam hteo nisam mogao da
kupim, ali sam mogao da napravim. Dakle,
navikao sam da sve što hoću moram sam
da uzmem i da napravim. Tako da oni
to ne razumeju, ja to njima ne mogu da
objasnim, niti želim ikom da objašnjavam,
svako ima svoj život. Ako ga nešto
interesuje uvek može da me pita. Šta ja
znam, i nema neke razlike. Od kada sam
dobio to priznanje Ruske federacije manje
više je sve isto, sem što su odmah iz
Opštine došli sa novinarima da se slikaju.
Tadašnji predsednik Opštine nije baš bio
Bog zna koliko pametan, tako da ja nisam
hteo da pričam sa njim - što ga je uvredilo
posle. Šta ja znam, nema neke razlike.
[email protected]: Tvoji drugari su stariji od tebe i
uglavnom imaju ono Dr, Mr ispred imena,
pa kako izgleda družiti se sa njima?
Nikola: Oni su kao velika deca. To su
stariji ljudi. Uglavnom svi ti koji imaju Dr,
Mr i slično, to su ljudi koji su pola života
proveli na fakultetu i sve to vreme radili
po starom sistemu. I onda je njima jako
interesantno kad se pojavi neko ko nije iz
one priče; kako oni to kažu “mladi su sve
pokvarili”. Svi ti ljudi znaju nešto što ja ne
znam. Jedini način da ja to saznam je da ih
pitam. Oni to meni pružaju besplatno, jer
su srećni što pričaju nekome. To znanje
koje oni imaju, koje oni meni prenesu
za godinu dana, dok se upoznajemo,
ja bih potrošio 5 godina na nekom
fakultetu dok to ne naučim na
klasičan način.
I toliko stvari je bilo oko mene, ljudi su
bacali ne znam ni ja šta sve. To su bile
manje više ispravne stvari. Nekima te
stvari jednostavno nisu trebale. A ja, ja
jednostavno samo vidim kako to radi.
Potrebno je samo da se vidi kako nešto
fukcioniše, sve je to jednostavno. Što se
toga tiče, nas dok odrastamo, dok smo
deca uče: idi u školu, idi u školu, posle
idi na fakultet, idi na fakultet, posle kad
završiš fakultet, osnuj porodicu i na kraju
umreš.
[email protected]: Kada si shvatio da ne želiš
da radiš isključivo ono što se očekuje od
tebe?
Nikola: Paaa (smešak), u osnovnoj školi
kada su me izbacili sa časa fizike. Zato
što smo radili neke elektrone, neke
budalaštine, šta ja znam, nisam tačno
siguran. I profesorica je rekla glupost koja
važi već 150 godina. Ja sam pitao, ok ali
zar se zakoni ne menjaju, sve se menja.
Ona mi je rekla nemoj da
se praviš pametan,
sedi tu, jer
elektorni idu od
manjeg ka većem,
što je apsolutno
nenormalno.
Kako nešto iz
ničega može
da ide ka
nečemu? - uvek
je obrnuto. Ona
je bila ubeđena
da nisam
upravu.
[email protected]: Nagrade, patenti,
doktori nauka kao drugari, a ti
imaš samo 19 godina. Šta su ti
radili, čime su te hranili kad si
bio mali?
Nikola: Mogu da zahvalim
tome što nismo imali para.
Jednostavno u to vreme mama je
radila. Ona je bila kuvarica tada i čim
dobije platu hrana se odmah kupovala,
jer sutra već ne bi vredela ništa. Tata je
radio sve i svašta što je bilo potrebno. I
onda kada vidite da jednostavno, ako ja
budem tražio pare za neku igračku, oni
će najverovatnije odvojiti taj novac, ali će
uštedeti na nečemu drugom. A to neće
biti dobro jer ja imam dva mlađa brata.
[email protected]
Na kraju je za nekoliko godina objavljeno
na TV-u da su naučnici to skontali.
Jednostavno samo zdrava logika. Ja sam
imao loše ocene u osnovnoj, mislim da
sam bio simbol kakav učenik ne treba
da bude. Postavljao sam pitanja - što
ne valja, jer je trebalo da budem samo
vojnik, da ne pitam ništa i da mislim samo
ono što mi kažu.
[email protected]: Ti sad u Žablju preko Centra
za edukaciju imaš svoje učenike, kako to
funkcioniše?
Nikola: Postoji Narodna tehnika
Vojvodine, to je organizacija u kojoj rade
dva strašna čoveka, oni su jako matori
- zato se i zove narodna, pošto još uvek
veruju u komunizam. Oni, kao ni Opština,
nisu bili zainteresovani da se nešto radi.
Ja sam onda na svoju inicijativu pokrenuo
Centar za istraživanje i edukaciju i onda
sam počeo da radim. Ja sam odlučio da
tu budu deca, jer znam kako je meni
strašno bilo u toj osnovnoj školi. Pozvao
sam puno dece, za koju smatram da mogu
i treba da budu tu. U principu svi mogu,
samo je stvar u tome kako je ko naučio da
živi. Tako sam sa njima počeo da radim,
radimo sve i svašta. Oni plaćaju časove, ali
im odgovara. Ne bune se oni, ne bunim
se ni ja.
[email protected]: Šta bi mogao biti tvoj idealan
posao?
Nikola: Voleo bi da imam svoj Centar
za istraživanje i edukaciju, gde nećemo
praviti samo igračke robote. Nešto gde
bih imao svoj tim ljudi koji bi zaista radio
nešto. Ja nikada ni od koga ne tražim
da sve bude strogo, da dolazi tačno na
isplanirano vreme i sl. Kod mene je to
tako da svako može da dođe kad mu
odgovara. Najviše mrzim učenike koji
dođu i ćute, od njih me glava boli,
strašno. Mene strašno nervira
taj Hajde da budemo vojnici
način. Hajde da slušamo druge, i
slično. Ja ih podržavam da budu
radoznali, da što više pitaju,
kreativnost je najbitnija, jer
ničega ne bi bilo bez novih ideja.
Ovi koji su nesposobni, oni koji
ne dokažu da mogu, koji sebe
ne ubede da mogu, oni će biti
ti vojnici, koji će raditi ono što
im se kaže.
[email protected]: Kako ti je na
[email protected]?
Nikola: Ne znam, u principu
samo jedna stvar mi se
ne sviđa. Nigde ne vidim
kamere u učionicama. To je
neverovatno! Ljudi imaju
potrebu da kontrolišu druge
ljude, to je jednostavno tako.
Jer čovek funkcioniše tako da
mora da dominira i kad sam
Mart / April 2013
ušao i video da nema kamera, shvatio sam
da nešto nije u redu. Jednostavno, čudno
je to da niko ne želi da te kontroliše,
ali u principu meni je ovde super. Svaki
profesor ima nešto što zna. Svi profesori
su u stvari super. Sve hoću i mogu da
naučim, jedino kod ............ neću da idem
(smeh).
se razočara. A da bi bio što stabilniji, da
bih bio što bliži zemlji, da ne bih odlazio u
oblake, jedini način je da sebi postavljam
kratkoročne ciljeve. Jer ako hoću da imam
milijarde, da vozim gadnog ferarija, onda
ću se izgubiti. Počeću da preskačem
neke stvari i neću videti. Dešava mi se
ponekad da odlutam i brzo sebe moram
da dozovem pameti, to je jedini način. To
[email protected]: Pričali smo o društvu, poslu,
je sve tako jer se nalazim u Srbiji, a Srbija
fakultetu… Kako se “Mladi Tesla” snalazi
je jedna genijalna zemlja, tako propala i
sa devojkama?
tako genijalna. Kod nas nema nikakvog
poštenja, skoro nikad neću naleteti na
Nikola: (smeh) Često izbegavam to pitanje. čoveka koji neće zavrnuti nekog drugog.
Pa ne znam, to je sve malo komplikovano. Ovde se sve improvizuje, ja ne moram da
Devojke koje su moja generacija mogu
odem i kupim original, naći ću to jeftnije.
da me zainteresuju, ali jako teško, pošto
Ovde se sve improvizuje i ne postoje jasna
mene nerviraju mamine i tatine princeze
pravila, da postoje, mi bi davno propali.
i tako ta stvorenja. Problem je u tome
Ovde niko ništa ne zna. Mi smo rođeni za
što one jednostavno ne shvataju neke
improvizaciju, zato smo savršeni.
stvari. One jednostavno ne shvataju da ja
nemam vremena da se viđam svaki dan,
[email protected]: Da li imaš nekog ko ti pomaže
nemam vremena da trošim na ne znam
da ostaneš na zemlji, ili te gura napred?
ni ja šta. Mislim ok, možemo sesti u kafić,
pričati, ali ja mogu odvojiti svakog dana po Nikola: Bitna mi je porodica, moja braća
sat vremena i vikendom više, možda čak i i roditelji, oni su mi bukvalno na prvom
ceo vikend, ali to uglavnom nije dovoljno. mestu. Niko ne može da zauzme njihovo
To je neverovatno, nekad su se devojke
mesto i apsolutno nikome, ne interesuje
hranile normalno - hranom. Sad se hrane me ko je, ne dozvoljavam da ih dira. Od
lajkovima na Facebook-u i vetar ih oduva. drugih ljudi, možda prijatelji. Za prijatelje
mogu da učinim svašta, ali u nekim
[email protected]: Razmišljaš li o odlasku u
granicama. Za mene dobar prijatelj nije
inostranstvo, ili si više lokal patriota?
onaj koji će da se baci pod auto za mene.
Za mene je dobar prijatelj , ako ga ja, na
Nikola: Nisam patriota definitivno, zabole primer, nazovem i kažem mu treba mi to
me za državu - manje više. Zato što ja
i to i on će reći ok, videćemo šta se može.
nikad nisam tražio od države ništa i sve
Neće reći ok, nema problema, sve će
što mi je dala je napomena da ću, ako ne
biti, pa se ne pojavi. Ili se pojavi sa nečim
očistim sneg, dobiti 20 000 dinara kaznu.
što apsolutno nije to što mi je trebalo.
Eto to sam dobio i onda sam se žalio, jer
Ja prijatelje biram samo po tome kome
dok sam išao na fakultet, malo vrat nisam mogu da verujem.
slomio koliko je sve klizavo. Eto to je što
se tiče države. A što se tiče idenja napolje, [email protected]: Znamo da si išao u [email protected] sam o Australiji, volim te tople ovu srednju školu, ali i da si sa svim tim
krajeve. To možda kad završim fakultet, jer nagradama mogao da upišeš bilo koji
imam nekog rođaka tamo.
fakultet. Zbog čega si odabrao baš [email protected] i
da li su tvoja očekivanja ispunjena?
[email protected]: Očigledno si dobar u poslovima
koji su vezani za tehniku, a u čemu si
Nikola: Ovde na faklutetu ne mogu da
stvarno loš?
kažem da su 100 % organizovani, imaju
nekoliko dezorjentacija, ali to je ok, dešava
Nikola: Ima sigurno, čekajte da vidim...
se. Zaista mi se sviđa što su profesori
Malo je teško pitanje, pošto se ja u stvari
uvek tu za studenta, ako zovem profesora
strogo bavim tehnikom i tim stvarima. E
nešto da ga pitam, on će mi pomoći,
da! Ne volim baštu, ne volim njivu. Moja
nevezano za predmet. Sviđa mi se što
mama ima cvećaru i ja blage veze nemam su tačni, dosta su kolegijalni, na primer,
sa tim, meni je sve to žuti maslačak, crveni često zbog sajmova ne mogu da dođem,
maslačak, visibaba, ne znam ni šta je to.
a onda kasnije dobijem sve prezentacije i
Mama kad je kupila plastenik, ok mogu
sve što mi treba. Volim kako se ponašaju
da ga montiram, to nije problem, ali ja
na časovima, nisu uštogljeni, nisu imbecili.
tamo da orem ili šta se tamo već radi, to
Zato mi se i sviđa ovaj fakultet i [email protected] šanse. Lakše mi je bilo da smislim
ova srednja škola je bila takva. Ovde te
kako da postavim prskalice i sav sistem
niko neće linčovati ako znaš nešto više,
sa elektronskim zalivanjem nego da ja to
profesor će me saslušati i reći odlično,
ručno radim. Eto na primer poljoprivredu znaš još nešto. Ovde nije cilj da se znanje
strašno ne volim.
kondenzuje u samo jednu osobu . Cilj je
da se znanje širi, jer samo širenje znanja je
[email protected]: Kako to da nemaš neke velike
veće bogatstvo. A to ovaj fakultet radi.
ambicije?
Lana Kostić
Nikola: To je jednostavno, niko ne voli da
39
LJUBAVI SVETSKIH PISACA:
“Pravi muškarac želi dve stvari:
opasnost i igru. Zato želi ženu kao
najopasniju igračku.”
Ovaj brkati nihilista, čeličnog pogleda
zasigurno je znao šta je ono pravom
muškarcu potrebno, pa je svoju
”najopasniju igračku” Niče (Friedrich
Wilhelm Nietzsche) pokušao pronaći
u Lu Salome (Lou Andreas-Salomé).
Istina, bezuspešno, no dovoljno da
bi naposletku izvukao onu, njegovim
ljubiteljima, poznatu mudrost:
“Ideš ženama? Ne zaboravi bič.”
gospođe Melvide fon Majzenburg
(Malwida von Meysenbug). Priča
se da je uživao u ukusnom jelu,
“pečenici Majzenburg”, te da mu je
zalogaj zastao u grlu kad se na vratima
pojavila prekrasna Lu. Upoznavši, tada
već nadaleko poznatog pisca i filozofa,
sa poštovanjem i divljenjem govorila
je o njegovom delu, dok je on bivao
razoružan i osvojen. Prema njegovim
rečima, Lu je u odnosu sa njim bila
majčinski nastrojena i podržavala ga
tokom čitavog njegovog stvaralaštva,
a posvetila mu je i dve pesme – “Bol”
i “Molitva životu”, za koje je kasnije
rekao jednom prijatelju u pismu:
“Salomina pesma zvuči u meni kao
glas koji sam uvek očekivao, još od
detinjstva; nijednom je nisam pročitao
bez suza.”
da ga drže podalje od Lu, verujući da
bi se on, upuštajući se sa njom u vezu,
zaputio u neobuzdanu oluju. Pričalo
se da su upravo njegova osećanja
prema Lu, njegova ogromna želja da
je osvoji, i podstakli u njemu ogroman
književni naboj. Govorio je da je ona
bila najhumanija od svih ljudi koje je
poznavao, ali i da je njegova srodna
duša:
“Ja mislim da je jedina razlika među
nama u uzrastu. Mi živimo jednako i
mislimo na isti način.”
U intelektualnim krugovima se
dugo prepričavao dan koji su proveli
zajedno, o kom istina nikada nije
utvrđena, nakon kog je Lu, godinama
kasnije, rekla: “Da li sam poljubila
Ničea ili ne, ni danas sama ne znam.”
A on je, neposredno nakon tog susreta
pisao o tome kako je Lu tog dana bila
drugačije biće. “Dugujem ti najlepši
san svog života” dodao je.
“Predugo je u ženi bio skriven rob i
tiranin. Zato žena još nije sposobna
za prijateljstvo; ona poznaje samo
ljubav.”
Rođen 15. oktobra 1844., u Nemačkoj,
ovaj veliki filozof (ali i pesnik i filolog),
čitavog života borio se sa blagom,
ili ne tako blagom, lucidnošću
sopstvenog uma, ni trenutka, pak, ne
sumnjajući u sopstvenu genijalnost.
A pokušao je i tri puta da izvrši
samoubistvo velikim dozama lekova
koje je uzimao protiv nesanice i
glavobolje.
Za sebe je govorio da nije “naprosto
čovek, već dinamit”, a takva je bila i
njegova, zauvek neostvarena, ljubav
prema Lu Salome. Ovu svoju muzu i
jedinu ljubav, a inače psihoanalitičarku
i pisca nemačko – dansko – ruskog
porekla, upoznao je na večeri kod
40
“Kad žena ima muške vrline, onda od
nje treba bežati, a kad nema muške
vrline, onda ona beži sama.”
Pa ipak, razvoj njihovog odnosa bio je
komplikovan i nepovoljan, kako zbog
njihovih priroda, tako i zbog stalnog
prisustva drugih ljudi, najpre Rea
(Paul Rée) i Ničeove sestre. Niče je,
jednom prilikom, i zamolio Rea da,
u njegovo ime, zaprosi Lu, ne sluteći
da i ovaj sam gaji istovetna osećanja
prema njoj. Ničeove sestra i majka
nisu bile blagonaklone u pogledu
Ničeove zanesenosti, te su nastojale
Niče, Lu i Re
U međuvremenu, nakon još jednog
njenog odbijanja, Niče počinje da
sumnja da su Re i Lu ljubavnici, da
bi ubrzo i saznao kako su njih dvoje
počeli da žive zajedno. Osećajući da je
izgubio sve – i prijatelja i ljubav svog
života, Niče pada u očaj i u pismima
sve češće pominje samoubistvo.
[email protected]
FRIEDRICH NIETZSCHE
Lu je kasnije upoznala i svog budućeg
supruga, Fridriha Karla (Friedrich
Carl Andreas), ali Ničea nikad nije
zaboravila, kao ni on nju, koji je o
svojoj nekadašnjoj muzi, godinama
kasnije, gorko i besno rekao:
“Ta mršava, prljava, smrdljiva
majmunica sa svojim lažnim grudima
– prava propast!”
toj mani, iskrena i pravedna u malim
stvarima, bez upornosti obično.
Šire gledano, u celokupnom stavu
prema životu – nepoštena, potpuno
bezosećajna u davanju ili uzimanju:
bez duha i bez sposobnosti da
voli, u afektu uvek bolesna i blizu
ludila, bez zahvalnosti, bez stida
prema dobročiniteljima, a naročito
nepouzdana; lošeg ponašanja,
sirova u pitanjima časti, mozak s
nagoveštajima duše, karakter mačke
– zver maskirana u kućnog ljubimca;
plemenitost kao trag druženja s
plemenitima; jaka volja, ali nevelik
cilj, bez budnosti i čistote, grubo
prognana senzualnost, detinjsasti
egoizam kao rezultat sekusalne
atrofije i nedozrelosti, bez ljubavi
za ljude, ali s ljubavlju za boga; u
želji za ekspanzijom vešta, puna
samoograničenja u odnosu na
seksualnost muškarca.
Tvoj F. N.”
“Ovako hoću da su muškarac i žena:
muškarac sposoban za rat, žena
sposobna za rađanje, a oboje sposobni
za ples, i glavom i nogama.”
Iza njegove ogromne ljubavi za Lu,
iza njegovog ogromnog, bremenitog
stvaralaštva, iza njegove genijalnosti
i ludila, ostala su pitanja vezana za to
da li je, uopšte, bio heteroseksualan,
te da li je ikada, i u fizičkom smislu,
imao ženu, te da li je zaista bio lud, i
brojna druga.
Ono što je iza ovog odnosa ostalo kao
čvrst dokaz, kako Ničeove prirode,
tako i postojane ljubavi, jeste pismo
koje joj je jednom prilikom uputio:
Nedavno sam se zapitala koja je razlika
između lektora i korektora nakon što
sam na kraju jedne knjige pročitala ove
dve stavke. Pokušala sam da samostalno
zamislim razliku na osnovu značenja reči
i uporno sam dolazila do zaključka da
razlike nema. Lektor lektoriše što znači
da on vrši korekciju pogrešnog, a upravo
reč korekcija me asocira na korektora. Bila
sam u dilemi sve do trenutka dok nisam
došla kod jako dobrog druga – Google-a.
Google je bio divan i odmah mi je izbacio
definicije koje izgledaju ovako:
Korektor (lat. corector
prema corigere ispraviti) 1. onaj koji se bavi korekturom 2. fig. onaj koji ispravlja, opominje, kori 3. ono što služi za ispravljanje (-vida), b. korekturni lak Korektura (lat. corectura) 1. ispravljanje štamparskih grešaka na
otisku tipografskog sloga 2. otisak tipografskog sloga na kome se
vrši korektura 3. korekcija “Voleti pa propasti, to ide jedno
sa drugim od pamtiveka. Volja
za ljubavlju – to je ujedno biti
spreman na smrt. To ja kažem vama,
kukavicama!”
Proglašavajući da je Bog mrtav, da je
u ženi skriven rob i tiranin, te izmučen
sopstvenim ludilom i neostvarenom
“Da li ja mnogo patim, beznačajno je
ljubavlju, njegova filozofska
prema pitanju da li ćeš ili nećes, draga razmatranja, mogla su biti i očajan, ali
Lu, ti sebe ponovo pronaći. Nikad
snažan i oslobađajući krik, labudova
nisam imao posla sa tako jadnom
pesma, jedina koju je, zarobljen u sebi
osobom kakva si ti: neznalica, ali
samom, mogao da speva.
oštroumna, koja obilato koristi ono što
joj je poznato, bez ukusa, ali naivna u
Dijana Knežević
[email protected] i Wannabe Magazin
Mart / April 2013
REČ LEKTORA
Lektor (lector čitač, prema legere čitati) 1. stručna osoba koja čita neki rukopis,
tekst, u fazi pripeme za štampu i ispravlja
jezičke i stilske greške. 2. nastavnik na univerzitetu ili sličnoj
ustanovi obično za neki strani jezik;
(naučno) zvanje toga nastavnika 3. u katoličkoj crkvi niži čin sveštenstva Lektura (nlat. lectura čitanje od
lat. legere čitati, up. lektor) 1. Čitanje nekog rukopisa i ispravljanje
jezičkih i stilskih gešaka Obogatila sam svoje znanje još jednom
činjenicom. Odlučila sam da se od danas
svakog dana nešto zapitam, pošto je to
sjajan način za nadogradnju znanja.
Drago mi je što postoji i način da ga
podelim sa Vama.
Vaš lektor,
Jelena Cvetinović
41
KA LETU UZ
ZUMBU
MI SMO ORTOREKSIČARI
Ko voli brze latino zvuke i pokrete, zumba je
idealna za njega! Ovo je i idealan način da se
pripremite za predstojeće tople dane, jer će
uskoro zimsku jaknu zameniti šorcevi, a šorcevi
mogu da otkriju sve ono što su nam zimski
slavski dani doneli. No, to nam nije cilj. Cilj
nam je da se pokažemo u najboljem mogućem
svetlu ali i da se zabavljamo mršaveći.
Zumba fitnes je jedan od najzanimljivijih i
najuzbudljivijih vidova rekreacije uz egzotične
i moderne zvukove merengue, salse, cumbia
i reggaetona. Ovaj ples pokreće veliki
broj mišića u telu ali istovremeno deluje i
okrepljujuće, pruža osećaj opuštanja nakon
stresnog dana. Dakle, pored toga što vam
zateže telo, zumba podiže raspoloženje.
Postoje različiti tipovi zumbe, tj. različiti tipovi
vežbanja, ali je u svakom telo u konstantnom
pokretu jer su koreografije veoma dinamične,
a što su dinamičnije to je sve više kalorija koje
napuštaju naše telo. Zumba je i namenjena
upravo mršavljenju i zatezanju tela. Ona
spada u kardio trening koji služi za skidanje
viška kilograma ali i za održavanje težine,
dobru kondiciju i atraktivan izgled. Da bi
proces mršavljenja bio još efektniji, dobro je i
prilagoditi ishranu treninzima. Najbolje je da
obrok sa ugljenim hidratima imate 2-3 sata pre
treninga, a posle treninga pojedite proteine
koji će nahraniti vaše mišiće.
Ako se odlučite da trenirate zumbu, obratite
pažnju i na odeću koju nosite. Poželjno
je da bude od pamuka jer ćete se mnogo
znojiti. Slobodno nosite i peškir, ne može
da škodi. Ono što je zanimljivo za zumbu
su boje. Karakteristične su drečave i vesele
boje poput žute, narandžaste, nebo plave,
roze, ljubičaste... I što više detalja u različitim
bojama poput narukvica, grejača za noge ili
ruke, kombinacija bodi i iscepanih majica i sl.
Sve u svemu, ovo je jedan veoma veseo način
da radite ono što vam najteže pada – gubite
kilograme!
Jelena Cvetinović
42
Složićete se da „Zdravlje ulazi na
usta“ i da je „ U zdravom telu zdrav
duh“. Ipak preopterećenost zdravim
načinom ishrane može da dovede do
ozbiljnih problema i čak da izazove
opsesivno-kompulzivni poremećaj.
Ova opsesija od skoro ima i svoje ime ortoreksija. Ko su ortoreksičari?
To su osobe koje veći deo svog
vremena provode u pripremanju
zdravog jelovnika. Ovakvi ljudi
pripremaju jelovnike čak i nekoliko
dana unapred. Važno je istaći da
kada ova vrsta poremećaja obuzme
čovek postaje rob tačnog vremena
pripremanja zdrave hrane, brojanja
kalorija i sve druge aktivnosti padaju
u drugi plan. Vrlo je verovatno da
će i socijalni život trpeti jer neće
imati vremena da se druži sa svojim
prijateljima zbog ovakvog stila života.
Osećaj krivice kod osoba koje su pod
ovim uticajem se javlja ukoliko se
pojede nešto što ne spada u zdravu
hranu. Psihološka istraživanja kažu
da su ortoreksičari samo naizgled
opterećeni zdravom ishranom.
Ono što je poenta cele priče jeste
da oni imaju izvesne probleme
koje ne žele da priznaju sami sebi.
Ortoreksičari poseduju dozu osećaja
superiornosti u odnosu na druge ljude
koji isključivo mare za ukusnu hranu
koja često nije baš najbolja za zdravlje.
Ortoreksija je najviše zastupljena
na zapadu, jer po tamošnjim
prodavnicima dominira genetski
modifikovana hrana pa Amerikanci
čak kupuju placeve na kojima sami
uzgajaju hranu. Ortoreksičari jedu
samo hranu koja je biološki ispravna.
Na Zapadu je ortoreksija postala i
statusni simbol, jer se ortoreksičari
druže međusobno pošto je njima
životni prioritet lep izgled i zdrava
ishrana.
Gde smo tu mi? U našoj zemlji ova
neobična zavisnost još nije uzela
maha jer na našim pijacama još uvek
možemo pronaći prave poljoprivredne
proizvode. U stvari, mi smo manje ili
više, svi ortoreksičari.
Milanka Tucakov
[email protected]
IZVORI ZAGAĐENJA VODE
Voda je sredina u kojoj je nastao
život i bez čiste i zdrave vode nema
života. Većina reka, naročito u
razvijenim zemljama sveta, postaju
kanali otpadnih voda. Industrijske i
komunalne otpadne vode prevazišle
su kapacitete vodenih tokova, pa voda
nije u stanju da te otpadne materije
razgradi. Velike reke u Evropi poseduju
tone štetnih supstanci (npr. soli teških
matala: žive, olova, kadmijuma, te
celuloznu pulpu, ulja, deterdžente i
dr.). Kao takve se ne mogu koristiti
za piće i rekreaciju. Ovog puta
upoznaćemo se sa izvorima zagađenja
voda.
Kada se govori o izvorima zagađenja
voda postoje dve kategorije: tačkasti
i netačkasti (rasuti, difuzni) izvori
zagađenja.
Tačkasti izvori zagađenja se javljaju
kada se zagađujuće materije
direktno ispuštaju kroz cevi ili
kanale u recipijente, odnosno reke
i jezera. Primer ovakvog zagađenja
je ispuštanje otrovnih hemikalija
direktno u vodotok putem cevovoda.
Netačkasti izvori zagađenja imamo
kada se zagađujuće materije ispiraju
u vodotoke, na primer kada đubriva
sa polja odlaze u vodotok spiranjem
poljoprivredne površine. Prva
kategorija izvora se može lako pratiti
i kontrolisati, druga predstavlja rasuti
izvor zagađenja, koji je teže otkriti i sa
njim se boriti.
Mart / April 2013
Po svom poreklu otpadne vode
mogu se podeliti na četiri kategorije:
sanitarne (fekalne), industrijske,
atmosferske i infiltracione.
Sanitarne (fekalne) otpadne vode
nastaju na sanitarnim čvorovima
stambenih, javnih, industrijskih i
drugih objekata gde žive i rade ljudi,
koji u fiziološkom procesu produkuju
zagađenja u tečnom i čvrstom obliku.
Slična je situacija i sa domaćim
životinjama koje se uzgajaju na
farmama i drugim pojedinačnim
mestima. U ove vode ubrajamo i
otpadne vode od čišćenja prostorija,
Količina i kvalitet ovih voda zavisi od
intenziteta i učestalosti padavina,
od načina održavanja javne higijene,
od broja i intenziteta motornog
saobraćaja, vrste površinske obrade
terena i saobraćajnih površina,
zagađenja atmosfere ili od klimatskih
uticaja.
Po ukupnoj bakteriološkoj
zagađenosti, atmosferske otpadne
vode su slične sanitarnim. Međutim,
atmosferske vode sa industrijskih
površina nose značajne količine
bakra, olova i arsena, sa asfaltnih
površina naftne produkte, što izuzetno
ugrožava sanitarni režim recipijenta.
Nastaje trovanje riba i otežano
korišćenje vode. Nažalost, praksa je
da se ove vode ne prečišćavaju, jer se
smatraju uslovno čistim, što ponekad
nije tako.
Kada se govori o industrijskim
otpadnim vodama one nastaju u
fabrikama i industrijskim pogonima
nakon upotrebe vode u procesu
proizvodnje, kao i prilikom pranja
aparata i uređaja. Danas postoji
veliki broj po karakteru različitih
industrijski otpadnih voda, koje se
dele na niz podtipova u zavisnosti
od tehnologije proizvodnje. Ove
vode mogu biti i uslovno čiste, kada
se upuštaju direktno u recipijent
ili atmosfersku kanalizaciju. Kod
hemijske i metaloprerađivačke
industrije preovladavaju zagađenja
mineralnog porekla. Kod tekstilne,
prehrambene, kožarske, industrije
spremanja hrane, pranja sudova i
papira zagađenja su pretežno
veša, održavanja lične higijene i slično. organskog porekla. Kod zajedničkog
Količina sanitarnih otpadnih voda
prečišćavanja sanitarnih i industrijskih
zavisi od specifične potrošnje vode.
voda postiže se mešavina koja se
dobro biološki prečišćava, ukoliko
Infiltracione vode su podzemne
nisu prisutne toksične materije,
vode koje dotiču u kanalizacionu
kao na primer teški metali, cijanidi,
mrežu preko cevnih spojeva ili
razni otrovi, kada je za industrijske
drenažnih sistema. Po svom kvalitetu otpadne vode, pre mešanja, potrebno
su najčistije, međutim, u većim
uraditi predtretman, kako bi se one
količinama, kad razblaže sanitarne
neutralisale i bile pogodne za dalje
vode, mogu da poremete biološko
prečišćavanje. Količina i kvalitet
prečišćavanje na postrojenjima.
otpadnih voda industrije zavisni su
od tehnološkog procesa proizvodnje i
Atmosferske otpadne vode se
menjaju se tokom dana, što je manje
formiraju kao površinski oticaj od
izraženo kod sanitarnih voda.
padavina i otopljenog snega sa
urbanog područja. U ove vode se
ubrajaju i otpadne vode od pranja
uličnih površina, trotoara i slično.
Milanka Tucakov
43
SNOVI U KNJIGAMA
Snovi su tema koja se prožima kroz čitav
ovaj broj. Shodno tome, predlažemo
nekoliko knjiga koje nisu o snovima, ali
imaju ovu tajanstvenu reč u svom nazivu.
Kupite, iznajmite, pozajmite i uživajte.
ZABORAVLJENI SNOVI – Marina Nemat
Priča o izgubljenom detinjstvu, detaljan
i uverljiv portret Irana uzburkanog
revolucijom, dirljiva pripovest o ženi koja
se bori za život i slobodu.
„Dva naoružana čuvara revolucije, s
bradama i u tamnozelenim vojničkim
uniformama, stajala su u dovratku. Jedan
od njih je uperio pušku u mene. Osetila
sam se kao da izlazim iz vlastitog tela, i da
gledam film... Majka se tresla, lice joj je
potpuno pobledelo. Otac je zurio u mene.
Suze su mu se slivale niz lice. Nisam ga
videla da plače još otkako je baka umrla.
– Kuda je vodite? – pitala je moja majka.
– U Evin – odgovorili su.
Evin je bio tamnica za političke zatvorenike
još iz vremena šahove vladavine. Već je i
samo to ime uterivalo strah u svačije srce:
ono je značilo torturu i smrt. Njegove
brojne zgrade rasute su na velikoj površini
severno od Teherana. Ljudi nikad nisu
govorili o Evinu; obavijala ga je užasnuta
ćutnja.“
„Poput uzbudljivih pripovesti iz Hiljadu
i jedne noći, ova je knjiga priča o Marini
Nemat – njenoj istinskoj i nesumnjivoj
hrabrosti, njenoj neustrašivoj mudrosti,
njenoj borbi da sačuva svoj ljudski
integritet... Napisana umešnom
spisateljskom rukom, ova knjiga je portret,
mada previše stvaran, jednog sveta u
kome je život žene jeftin. Ali ne i ove
žene...“
44
Džeklin Mičard, autorka knjiga The Deep
End of The Ocean i Cage of Stars
„Ovo je izuzetno snažna knjiga...
Prikazuje represiju koju sprovode ljudi
srednjovekovnih nazora, i opisuje užas
života u zatvoru u kome se nedužni
rutinski i hladnokrvno muče i ubijaju.
Autorka Marina Nemat govori s hrabrošću
i moralnim autoritetom nekoga ko je
preživeo pokolj.“
Ken Makgugan, autor knjige Lady
Franklin’s Revenge
SNOVI O ZABRANJENOM VOĆU – Fatima
Mernisi
“Rođena sam 1940. godine u haremu
u Fesu, marokanskom gradu...” Ovako
Fatima Mernisi počinje svoju egzotičnu,
raskošnu pripovest o detinjstvu iza
gvozdene kapije porodičnog harema. U
Snovima o zabranjenom voću ona prepliće
vlastite uspomene sa snovima i sećanjima
žena koje su je okruživale u mladosti –
žena koje su, u nemogućnosti da kroče u
spoljni svet, taj svet tkale u svojoj mašti.
Snovi o zabranjenom voću je provokativna
knjiga o devojčici koja se suočava s
tajnom prostora i vremena, pola i seksa u
muslimanskom svetu.
Fatima Mernisi ubraja se među vodeće
pisce islamskog sveta. Po zanimanju
profesor sociologije, predaje na
Univerzitetu Muhamed V u Rabatu,
Maroko.
“Izvanredna knjiga, beskrajno
dobronamerna. Moralnu strogost
ublažava razumevanjem, slikajući veran
portret sveta koji malo ko na Zapadu može
razumeti.”
Washington Post “Fatima Mernisi kao da niže ogrlicu od
priča očaravajućih poput Šeherezadinih.”
Elle SNOVI O SREĆI – Lusi Dilon
Mišel ne veruje u bajke. Ona je tvrdoglava
poslovna žena koja započinje život iz
početka u novom gradu. Kada odluči da
preuzme jednu pomalo zaboravljenu
knjižaru, tačno zna kome će poveriti posao
menadžera.
Za Anu, njenu najbolju prijateljicu
i strastvenog ljubitelja knjiga, to
je ostvarenje svih snova. I to ne samo
zato što će tako moći da pobegne od
svojih zahtevnih i napornih pastorki i
njihovog predivnog ali hiperaktivnog
dalmatinca.
Dok na police smešta omiljene knjige iz
detinjstva, Ana ne može da se otme utisku
da bajka u kojoj živi ipak neće imati srećan
kraj kakvom se nadala. Ali kako priče o
ljubavi, avanturama, začaranim vrtovima
i džinovskim breskvama unose novi život
u knjižaru, tako i Anu i njene mušterije
obuzima ista magija. Čak i Mišel – koja
kategorički odbija da veruje u pravu ljubav
i princa na belom konju – nije imuna na
nju.
Ipak, kada se skrivene tajne iz detinjstva
vrate da progone Mišel, a propast pokuca
na vrata Anine porodice, da li će mudrost
i šarm priča iz knjižare uspeti da im
pomogne da pronađu svoj srećan kraj?
Jelena Cvetinović
[email protected]
06.02.2013.
Poseta
Elektrotehničke škole
Mihajlo Pupin
Novi Sad
ALEKSANDRA RADOVIĆ
“SVIMA NAM FALI ONE PRAVE LJUBAVI”
-Tada na scenu stupa
pesma. I uvek se onaj kome je
posvećena i pronađe u njoj, samo mu
nekada prija a nekada ne. Na kraju
priče, više nije ni važno. Važno je da
ste rekli ono što vam je bilo na duši i
da možete da nastavite dalje.
Na sceni je Aleksandra sva upletena
u duboke i divne emocije, iako je,
kažu, u razgovorima sa medijima često
hladna i uzdrzana. Kakva je Aleksandra
privatno? Sve to zajedno ili nešto što u
medijima i ne stižemo da sretnemo?
-Vidim da ljudi često mešaju moju
javnu personu sa onom privatnom.
One, u principu, imaju vrlo malo
sličnosti. Taj hladan i uzdržan stav u
odnosu sa medijima je nešto na čemu
Na svom “twitter” profilu ona poručuje: - Naravno da su one koje ja pišem
sam radila. Na samom početku moje
“Žao mi je, mržnja ne stanuje ovde.
dobile i veći deo mene jer su
karijere sam videla sa kakvim sve
Probajte vrata pored.” U istom duhu
zasnovane na onome što se proživelo,
stvarima i ljudima na estradi moram
je u intervjuu za Wannabe Magazine
bilo da je reč o meni ili nekome iz mog
da se borim i odlučila da zauzmem
rekla kako je srećna što ima mogućnost
najbližeg okruženja. U tom smislu,
takav stav. Mislim da sam donela
da “svojim stihovima i notama miluje
posebno drage su mi “Zažmuri”,
dobru odluku. Privatno sam veoma
izranjavane duše željne ljubavi”,
“Odavno”, “Bivši dragi” od autorskih
emotivna, prijatelji kažu čak i previše.
dodajući, kao i uvek gordo, a nežno,
pesama, ali i “Kao so u moru” i
Spontana, predusretljiva i opuštena.
kako je i sama deo njih.
“Čuvam te” koje su za mene napisali
Iako za žutu štampu odbija da govori, a
Aleksandra Milutinović i Goran
Kako nastaju pesme za koje sami pišete
u razgovorima sa medijima je generalno
Kovačić. Zaista mi je teško da izdvajam tekstove? Da li se najpre dogodi tekst,
“zatvorena”, Aleksandra Radović nije
jer svaka pesma ima u sebi i deo
pa tek kasnije melodija, ili nastaju
jedna od onih lažno šljaštećih zvezda
mene.
jednovremeno?
koje će u javnost izneti čitavu svoju
Koliko je teško “ogoliti” se pred
-Kako kada. Sve je stvar trenutka.
privatnost, a kasnije stidljivo pričati
publikom, dozvoliti da kroz čistu
Uglavnom pišem noću i tada nastaju
o onome što zaista jesu. Pred oči
emociju vide i ogromnu slabost, pa
neki od mojih najiskrenijih i najdubljih
javnosti smestila je tek onoliko koliko je nakon toga, i dalje ponosan, a tek do
tekstova i melodija, jer je noć idealna
neophodno, a tek njena muzika bogato pola im poznat, stajati pred njima?
za osluškivanje sopstvenog srca i misli.
govori u njeno ime. To, ipak, ne znači
-Mislim da sam tek od drugog albuma
Nekada sviram bez određene ideje o
da neće otkriti kako je “karijera utešna
počela da budem ličnija. Naravno
melodiji i harmoniji, i ona se pojavi
nagrada”, kako joj je ćerka “oaza spokoja
da je teško, ali to je i svojevrsno
niotkuda.
i ljubavi”, te kako joj je “Zažmuri” jedna
pražnjenje. Ne volim da raspredam
od najdražih autobiografskih pesama.
priče o svom privatnom životu i
O svojim pesmama, načinu na koje
smatram da je pravi način da me
nastaju, spoljašnjim, ali i unutrašnjim
publika upozna i doživi upravo moja
“uslovima”, sreći i stradanju koje im
muzika. Tu se može čuti sve, ukoliko
prethode, Aleksandra je rekla sledeće.
pažljivo slušate.
Otvoreno pevati snažnu, dirljivu,
Verujem da je ono što daje posebnu
ljubavnu, autobiografsku pesmu i znati
snagu Vašoj muzici, upravo
da će se onaj kome je posvećena u
činjenica da je većina Vaših pesama
njoj pronaći. Da li je za to potrebna
autobiografskog karaktera. Koje od
hraborst ili se nekom drugom rečju
pesama bi Vam bile najdraže? U
može opisati ono što taj proces
kojima ste imali utisak da ste izrazili
iziskuje?
svoj emocionalni i interpretativni
-Neke stvari u životu prosto ostaju
maksimum u tom trenutku?
nedorečene. Neke prilike da, sve ono
-Svaku pesmu, bilo da sam je ja
što ste dugo držali u sebi, i kažete
napisala ili je napisao neko drugi za
onome ko vas je povredio, nikad u
mene, otpevala sam iz srca.
životu i ne dobijete.
46
[email protected]
-A nekada se sve desi u istom trenutku.
U pesmi “Sviraj” postoji stih “Samo
sviraj, da zavolim bol.” Mislite li da bez
bola može biti istinskog stvaranja? I na
koji način stvaranje proističe iz bola?
Da li odmah, dok je rana još vrela, ili
kasnije, kada su rane već zašivene, pa
kada, sa izvesne distance, gledamo u
ono što boli?
-Toliko smo već naviknuti da nas ljudi
iznova i iznova povređuju da mi je taj
stih “Samo sviraj, da zavolim bol” u
stvari nešto što oslikava borbu naše
duše da prihvati to kao neminovnost
i saživi se sa tim. Mislim da ljudi koji
u svom životu nisu doživeli krah u
ljubavi nisu ni u stanju da iskreno
pevaju o tome. Nekada je lakše
odmah sve istresti na parče papira, a
nekada je za to potrebno vreme.
Postoji li neko od izvođača ili umetnika
uopšte ko je posebno uticao na Vas?
-Naravno. Sting i Šade posebno.
Svrha umetnosti, između ostalog,
mogla bi ležati i u činjenici da ona
pomaže u borbi sa životom. U Vašem
slučaju, šta je ono što je umetnost
Vašem životu dodala, a šta oduzela?
-Umetnici imaju svoj svet u kojem
nalaze utočište od stvarnosti. Nekada
je to dobro, nekada ne, ali ja volim da
pobegnem u taj svet. Sama činjenica
da mi je dato da se bavim umetnošću i
onim što volim i što me ispunjava, čini
me srećnom. Postoji, naravno, i ona
druga, estradno - tabloidna strana ove
profesije, koja mi nikada nije, niti će
mi ikada prijati. Svi žele da znaju sve.
Mart / April 2013
-Kvazi novinari se svim silama trude da
vam unište ono na čemu godinama
radite, da omalovaže vaš uspeh,
da unesu razdor u vašu porodicu,
izmisle sukobe sa kolegama, a sve pod
izgovorom “vi ste javne ličnosti, to
je sastavni deo vašeg posla”. Čudan
smo narod i nekada imam utisak
da je prosto sve “hejt”, koji može,
ali i ne mora biti, ama baš ničim
izazvan. Ako pričamo o tome šta mi
je umetnost oduzela, ona konkretno
nije ništa. Samo mi je dala. Ljudi koji
sebe nazivaju novinarima su ti koji
umeju da obesmisle i izvrnu svaku
vašu izjavu i time dovedu do toga da
vas veliki broj ljudi potpuno pogrešno
percipira. Ukoliko još sa njima ne
želite ni da sarađujete, u stanju su da
vas satanizuju da bi prodali određene
tiraže ili vam, pak, prosto naneli štetu
iz čisto ličnog animoziteta. U Srbiji
će vas retko koje novine pohvaliti i
napisati nešto lepo ukoliko radite
dobro svoj posao, i to je veoma tužno.
Verujem da je javnim ličnostim još
potrebnije da imaju “svoj svet”, mesto
na kom su zaštićeni od svega što čini
našu estradu ili javnost okružuje. Šta je
to od čega je Alesandrin svet sačinjen?
Bez čega on ne bi mogao biti ono što
jeste?
-Moj svet je moje dete. Beskrajno
uživam u njenom odrastanju, u našoj
zajedničkoj igri, učenju, vremenu koje
provodimo zajedno… Od svog deteta
učim. Svakog dana.
-Ona je moja oaza spokoja i ljubavi.
Na sceni delujete neverovatno divno:
istovremeno prepuno bola i snage,
nesalomivo i krhko, senzualno,
ponosno, gordo i nežno. Iz čega crpete
sve ono čime Vaša pojava pleni? Da li
je to nešto sa čim se čovek rodi ili pak
nešto što se za života “izgradi”, bedemi
koji za sebe iskrojimo?
-Hvala Vam na tome… To nije nešto na
čemu sam radila. Život se pobrinuo da
emocije koje iskazujem na sceni budu
nešto što sam duboko proživela. Bol
i patnja o kojima pevam su stvarni.
Nisu nepostojeći ili izmišljeni. Ljudi
to prepoznaju kao čistu i duboku
emociju, jer svi pate. Ne sećam se
kada sam poslednji put čula da je
neko rekao da je srećan i zadovoljan.
Moralne granice praktično i ne
postoje. U sadašnjem vremenu, sve je
dostupno i svi su dostupni. Svima nam
fali ljubavi, one prave i one za koju
silno želimo da verujemo da će trajati
zauvek. Kada nastupi otrežnjenje i
shvatimo da takva ljubav ne postoji,
ostaje ogromna praznina. Pevam
iznova i iznova o tom žalu, da bih se
i dalje osećala živom. Bez obzira na
sve, želim da verujem, i srećna sam
i zahvalna što mogu svojim notama
i stihovima da milujem izranjavane
duše željne ljubavi, jer sam i ja deo
njih.
Fotografija - Andreja Damjanović
Razgovor vodila - Dijana Knežević
[email protected] i Wannabe Magazine
47
EH, RAZMIŠLJANJA
Stojim kod prozora i posmatram Bulevar.
Posmatram Frušku goru kako se izdiže
iznad sivih zgrada. Svetla u daljini, a dole...
Dole hiljadu kola sa upaljenim svetlima
nalik na hiljadu zvezdica na nebu. Eh, a
nebo... Nebo je kao pena. Podseća na
jednog sivog labuda na Ribarcu. U njemu
vidim more, duboko Jadransko more. Kao
onda kada se sprema velika bura. Na tren
zatvaram oči, pokušavam da osetim miris
mora, miris Buljarica, taj miris radosti i
ljubavi. Ali gubi se, i ta toplina koju sam na
tren osetila ubija hladnoća koja me „štipa“
za ruke i lice. I dalje držim zatvorene oči
i pokušavam da osetim kamenčiće pod
nogama, da čujem nemirne talase kako
udaraju o tamne stene i na trenutak
uhvatim tišinu na Bulevaru... Ali prljavi
autobus se tako glasno čuo kada je stao
na stanicu da sam izgubila taj trenutak,
taj jedini radosni trenutak koji me je
činio toliko srećnom u ovom sivom gradu
punom smoga, automobila, nesrećnih
ljudi, gužve, buke... Sve tamnije i tamnije
postaje nebo, sada se Fruška gora stopila
sa nebom, sada su kao jedno.
Suviše je hladno napolju. Pokušavam da
zatvorim veliki, beli, iskrzani prozor ali je
toliko velik da sam ga kroz jak udarac i
tresak zatvorila. Čujem muziku iz susedne
sobe. Počinjem opet da razmišaljam o
njemu. On je uzrok mojih skrivenih misli.
Jer niko ne zna i ne sme da zna koliko
mislim na njega. Volim ga, stvarno i
iskreno, pomalo luckasto možda i dečje...
Ali on je daleko. Daleko je ali u mom srcu
je jako blizu. On je... On je moj anđeo sa
pogledom đavola. Eh, da sam ptica pa da
se vinem u visine i preletim brda, doline,
ravnice, reke, jezera i dođem do mora, do
bistrog plavog mora. Želim da ga vidim,
da zagrlim i poljubim moju ljubav. Dodiri
njegovi su moja radost. Još samo nekoliko
dana, još samo prokletih nekoliko dana...A
onda on.
Zašto druga devojka mora da ga ljubi,
da ga mazi i da gleda njegove rupice na
obrazima dok se smeje? Zašto to ne mogu
ja? Sećam se kada smo se šetali pored
mora, kada smo ležali jedno pored drugog
ispod zvezdanog letnjeg neba i brojali
zvezde padalice.
Zvao me je svojim malim anđelom, i čuvao
kao malo vode na dlanu.
Želim sledećeg jutra da se probudim kraj
njega. Da me probude prvi zraci sunca i
njegov poljubac na usnama. Da uživam u
jutru sa njim. Da njegovi prsti mrse moju
kosu, želim da svojim usnama mami moj
osmeh, da me svojim pogledom istopi,
da me drži za ruku i nikada ne ispusti iz
zagrljaja. Toliko ga želim kraj sebe.
Vrele, letnje noći smo provodili u
dugim šetnjama, u šaljivim razgovorima
pored mora, u posmatranju zvezda i
poljupcima... A preko dana smo se kupali
zajedno. Plivali bi daleko od obale do
stare barke „Galija“ dok je sunce „pržilo“
. Popeli bi se na barku i legli na palubu,
mokri od vode, prilepljeni jedno uz drugo,
gledali bi pučinu i ostrva u daljini, dok je
sunce sijalo iznad nas.
Eh... Koliko mi nedostaje. Moj anđeo sa
pogledom đavola.
Brankica Arađanski
TU ŽIVI SAMO JEDAN ČOVEK
Svako od nas je barem jednom u životu
pomislio: „Eh da mi je da odem na pusto
ostrvo i da nikog ne vidim...“ E to će ići
malo teže jer gotovo da ne postoje mesta
na našoj planeti za koja turističke agencije
nisu napravile program. To znači da kada
biste i otišli da se osamite na pustom
ostrvu verovatno ne biste bili sami nego
biste pusto ostrvo delili sa jos nekim ko je
uplatio isti program. Dakle pusto ostrvo se
pretvara u gusto ostrvo.
Ipak postoje mesta sa samo jednim
stanovnikom i sigurno biste im pozavideli
na nekim prednostima kao što su mir i
tišina. Ovom prilikom izdvajamo za Vas
pet mesta u kojima stanuje samo jedan
stanovnik. Zanimljivo, zar ne?
U francuskim Alpima postoji zajednica
Rosefurcat koja se sastoji od svega jedne
kuće i ruševina starog zamka.
48
Od 1999. godine ovde živi samo jedan
razveden 38-godišnjak - Žan Baptist Luli i
to je verovatno jedino mesto u Francuskoj
sa svega jednim stanovnikom.
Drugo interesantno mesto sa jednim
stanovnikom je Vidora, malo selo u
regionu Saskacevan u Kanadi. Nekada je
tu bilo više od 200 žitelja a status sela
je imalo sve do 1. januara 1952. godine.
Ostaci nekadašnjih građevina su veoma
retki. Danas je to mesto sa svega jednom
kućom koja je nekada služila kao pošta i
ostacima nekadašnje banke.
Reli je naseobina u okrugu Kardston u
Alberti, SAD. 1966. je imalo populaciju
od svega 5 stanovnika, dok prema
poslednjem popisu u njemu obitava samo
jedan građanin.
Step Holm je englesko ostrvo koje se
nalazi u Bristolskom kanalu. Površina mu
je oko 20 hektara a prema poslednjem
popisu na ovom ostrvu postoji svega
jedan žitelj.
Monovi je selo u okrugu Bojd u Nebraski,
a poznato je po tome što ima svega
jednog žitelja. Selo je bilo na svom
vrhuncu tokom ‘30-ih godina, kada je
populacija brojala oko 150 stanovnika.
Kao i mnoga mesta u Velikoj Ravnici, mladi
iz sela su otišli u gradove u potrazi za
boljim životom i poslom. Prema popisu iz
2000. godine, u selu je živeo jedino bračni
par Ejler, Rudi i Elzi. Nakon što je gospodin
Ejler preminuo 2004. njegova supruga je
ostala jedini stanovnik. Selo ima površinu
od 0,5 kilometara kvadratnih i svega četiri
ulice.
Milanka Tucakov
[email protected]
RAZVOJKA LIČNOSTIĆ
Na Vaša pitanja odgovara Razvojka Ličnostić, diplomirani psiholog - master.
Interesuje me da li je
normalno to što već duže
vreme ne želim da živim
sa roditeljima, jako me
nerviraju i previše mi se
mešaju u život. Da li to
znači da sam nezahvalan za
sve što su učinili za mene?
Mali Pera
Dragi Pero,
Potpuno je normalno i ti
nisi loša osoba zato što
želiš da se osamostališ. Čak
naprotiv, to govori da se
razvijaš u pravom smeru,
da odrastaš i da su tvoji
roditelji „uradili odličan
posao”. Dinamika između
deteta i roditelja se menja
tokom života, ali to nikako
ne znači da ljubav između
njih nestaje ili da nema
poštovanja. Dok si bio beba
bio si potpuno zavistan od
roditelja, a vremenom si
postajao sve samostalniji
– roditelji su te hranili do
nekog momenta, pa si
onda tu aktivnost počeo
da „izvodiš” samostalno,
verovatno su te roditelji
do nekog trenutka vodili
u školu, pa si onda krenuo
sam i sl. Sada je došao
trenutak da se osamostališ
u pravom smilu te reči i
zadatak roditelja je da ti
u tome pomognu. Ovo
je osetljivo vremensko
razdoblje, i za tebe, ali
i za njih i očekivano je
da vama svima osećanja
budu izmešana i to je
sasvim normalno. Tvojim
odlaskom, oni shvataju da
ti više nisu neophodni, to ih
može zaboleti, jer shvataju
da stare i to je sasvim
prirodno, ali to nije prostor
tvoje odgovornosti. Polako,
svaka promena donosi i
nova pitanja, ali to što te je
prvenstveno brinulo da li si
nezahvalan za njihovu brigu
i negu, opusti se – nisi.
Mart / April 2013
Draga Razvojka,
ostavio me je momak sa
kojim sam se zabavljala
tri godine i to zbog druge
devojke. Katastrofa! Ne
znam šta da radim. Moj
život bez njega nema
smisla. Čak i sama ta
pomisao mi je užasavajuća.
Kako da se snađem u
budućnosti?
Tužna vrba
Draga Vrbo,
Tvoj život itekako ima
smisla i bez njega. – zapitaj
se da li si ti baš zaista toliko
zavisna od njega i da li je
on jedina potvrda tvojih
kvaliteta. No, verujem
da ti je teško. Svaki
gubitak (voljene osobe,
posla, prijatelja, novca)
predstavlja strašan stres
za organizam i ostavlja
prostor za tugovanje, što
je potpuno očekivano i
normalno. To znači da ti
je ta osoba bila od velike
važnosti. Verujem da se
možeš setiti da si i ranije u
životu „ostajala” bez nekih
dragih osoba i stvari, ali se
to dalo preživeti. Gubitak
jeste težak, ali se prevaziđe.
Vremenom. Nadalje, da li
je na tvojoj skali užasavanja
ovo najstrašnija stvar koja
može da se desi? Dok ne
dobijemo odgovor na
ovo pitanje, savetujem
promenu fokusa – okruži
se prijateljima, uposli se
učenjem, nađi inspirativan
hobi. Intenzitet tuge će
postepeno opadati, a
ti ćeš svakim narednim
preživljenim danom
demantovati da tvoj život
bez njega nema smisla.
49
NJEGOVI SNOVI SU IZVAN GRANICA SRBIJE
Al e k sandar Veselinović
r o đ e n j e 27. j anuara 1990.
g o d i n e . O d svoje je d a n a e ste
g o d ine akti vno se b a vi
o d b o j kom . U Voj vodin u NS
s e me došao je još 2007. i
p rv i h godinu dana igra o je
z a j u n i or sku sel ekciju , a
v e ć n a redne godi ne
p r e š a o j e u pr vi tim
i i g ra na pozi ci j i
p r i ma č a. U r azgovoru
sa A l e ksandr om smo
p o k u š ali da sazna mo
d a l i j e zadovol jan
s v o j i m statusom u
ti m u , ko m u je uz o r i
j o š m nogo zanim ljivih
stvar i.
[email protected]: Kada i gde si počeo da se
baviš odbojkom ?
Aleksandar: Odbojkom sam počeo da se
bavim još u 5. razredu osnovne škole u
Ravnom Topolovcu, to je malo selo ali
je poznato po jako dobrim rezultatima u
odbojci, naročito kada su u pitanju mlađe
kategorije i takmičenje na školskim
prvenstvima.
[email protected]: Zašto baš odbojka, šta te je
opredelilo da se baviš tim sportom ?
Aleksandar: S obzirom na to da se
od prvog do osmog razreda osnovne
škole na fizičkom igrala samo odbojka,
jednostavno sam bio prinuđen, morao
sam i ja da igram. Nisam baš nešto voleo
odbojku, na fizičkom sam to odrađivao
jer nisam imao izbora, a na treninge
kluba nisam hteo da idem. Svi su me
terali i govorili da moram, da je to dobro
za mene i tada sam i počeo sve to da
shvatam mnogo ozbiljnije.
Vremenom sam zavoleo odbojku, ali pre
svega zbog druženja i putovanja.
[email protected]: Šta je za tebe značio sam
prelazak u OK Vojvodina NS seme ?
Aleksandar: Pre dolaska u Vojvodinu
imao sam oko 4-5 ponuda iz naših
domaćih klubova ali sam izabrao Vošu
jer je ona kolevka odbojke na prostorima
bivše Jugoslavije. Nisam uopšte puno
ni razmišljao i dvoumio se, znao sam da
je Vojvodina pravi izbor, i sam poziv u
ovakav jedan klub značilo je da vredi sav
moj trud i napor koji sam uložio, da je
neko to video i uvažio.
[email protected]: Koliko si zadovoljan svojim
statusom u timu i uopšte rezultatima
Voše u ovoj sezoni?
50
Aleksandar: Moj status u ovoj godini bi
mogao da bude bolji ali su neke povrede
i bolesti učinile da ne budem uvek 100%
spreman i uvek na terenu. Situacija nije
na zavidnom nivou što se tiče kluba
konkretno, nismo odbranili Kup od prošle
godine a i na tabeli u prvenstvu smo tek
šesti. Međutim, obezbedili smo plejof i
imamo šansu da sve popravimo, zapravo
mislim da najvažniji deo sezone tek sad
kreće.
[email protected]: Koju utakmicu najbolje pamtiš
i zbog čega ?
Aleksandar: Sigurno da je to utakmica
polufinala Kupa prošle godine gde smo
se sastali sa Partizanom, na domaćem
terenu, pred punim Spensom, to je bio
zaista prelep ambijent. Pobedili smo,
a posle i osvojili Kup Srbije. Bilo je još
nekoliko takvih utakmica u prepunim
salama, kao i prve godine u Kragujevcu
kad se igrala peta finalna utakmica,
prepuna sala, trenutak za koji treba živeti
i baviti se sportom.
[email protected]: Kako bi opisao
atmosferu u svom klubu
? Kakav je odnos igrača i
trenera Nikole Salatića ?
Aleksandar: Atmosfera je
na stvarno pozitivnom nivou,
jako je lepo biti deo ovakog
kolektiva, dobro se slažemo i
šala nas održava u ovako teškim
situacijama kao što je ovo šesto
mesto. Trener Salatić je izgradio sa
nama jako dobar odnos, možda i
previse dobar. Ipak mislim da možda
češće treba da nas izgrdi, da drekne
na nas kako bi se trgnuli u nekim
trenutcima.
[email protected]: Koji je po tebi najveći uspeh
koji si ostvario sa svojim klubom ?
Aleksandar: Najveći uspeh je svakako
osvajanje Kupa prošle godine. Od kad
sam u Vojvodini igrao sam 4 finala plejofa
ali svaki put smo bili vicešampioni,
tako da sam sa ovim Kupom trenutno
najzadovoljniji.
[email protected]: Ko je tvoj uzor i zbog čega
baš on ?
Aleksandar: Kada sam počeo da treniram
odbojku naša reprezentacija je bila u
usponu, postizali su velike rezultate i
svakako da je svaki od tih igrača imao
uticaja na mene. Ipak bih najviše istakao
Ivana Miljkovića koji je zbog pozicije koju
igra delovao kao najvažniji igrač, kao
neko ko je bio glavni na terenu, mada
sam vremenom shvatio da je svaki igrač
na svoj način bio glavni.
F@Mtime: Pretpostavljam da imaš
određene planove i snove za budućnost?
Aleksandar: Planovi su mi kao i kod
svakog sportiste iz Srbije da se otisnem
u inostranstvo, nažalost svi znamo kakva
je situacija u državi i spas se nalazi samo
odlaskom u perspektivnije zemlje.
Hvala ti Aleksandre na ovom prijatnom
razgovoru. Mi se nadamo da će te
povrede i bolesti zaobilaziti, kako bi
se što češće nalazio na terenu i slavio
pobede sa svojim klubom.
Takođe ti od srca želimo da ti se ostvare
snovi i da zaigraš za neki strani, poznati
klub.S
Sanja Verner
F@Mtime
19.03.2013.
prezentacija učešća
našeg Fakulteta na
Menadžerijadi 2013.
NEGA KOŽE I KOSE U ZIMSKIM DANIMA
( D RUG I DE O )
U p r ošl om br oju sam va m d a la n e kol ik o s a v e t a k a k o d a u z ims k im h la d n im d a n i m a
ne g u j e te svoj u kosu i kožu . U o vom bro ju v a s o č e k u je n e k o lik o ma s k i z a lic e i n a r a v n o ,
da ne za b o ravimo , n e zaobilaz n e p ilin g e z a t e lo . P a d a p o č n e mo . . .
P re n ego što se o d lučite ko ju masku z a lic e ž e lit e d a n a p ra v it e , b it n o je d a z n a t e k o j i
t i p k ože im ate. U sluča ju d a ne znate , u ra d it e o v a j t e s t k a k o b is t e la k o i b rz o o d r e d i l i
k o j i j e vaš tip kože . One d e vojke koje b a š ž e le d a b u d u 1 0 0 % s ig u rn e , n e k a o d u k o d
derma t o lo g a .
1. Kad papirnom maramicom
obrišem kožu lica, na njoj...
a) Ne ostaju tragovi.
b) Ostaju lagani masni tragovi.
c) Ostaju jaki masni tragovi.
2. Nakon čišćenja lica osećam
zatezanje kože.
a) Nikad.
b) Ponekad.
c) Uvek.
3. Boja moje kože je...
a) Ružičasta i sveža.
b) Crvena.
c) Žuto - siva.
4. Pore na mojoj koži ...
a) Nisu vidljive.
b) Sitne su.
c) Velike su.
5. Akne i mitesere imam...
a) Retko.
b) Jednom u mesec dana.
c) Često.
6. Kad s dva prsta podignem kožu na
obrazima i potom je pustim, ona
se vrati u početni položaj...
a) Odmah.
b) Polako.
c) Vrlo teško.
7. Moja koža uglavnom izgleda...
a) Nežno.
b) Poput hrapavog papira.
c) Udebljalo.
8. Perutanje kože mog lica...
a) Uopšte nije vidljivo.
b) Malo je vidljivo.
c) Vrlo je vidljivo.
9. Hladnoća nadražuje moju kožu...
a) Nikad.
b) Ponekad.
c) Uvek.
10.Nove kozmetičke preparate
podnosim...
a) Uvek dobro.
b) Uglavnom dobro.
c) Vrlo loše.
11.Nakon slabo prospavane noći
izgledam...
a) Bledo.
b) Starije.
c) Lice mi je kao zgužvano
12.Pigmentirane i crvene mrlje na
koži...
a) Nemam nikad.
b) Imam vrlo retko.
c) Imam često.
13.Bez ikakvih problema perem lice...
a) Gelom.
b) Uljem.
c) Samo blagim mlekom.
14.Moj odraz u ogledalu otkriva...
a) Borice oko očiju.
b) Proširene kapilare.
c) Opuštene crte lica.
15.Osećam se dobro u svojoj koži...
a) Uvek.
b) Retko.
c) Gotovo nikad.
16.U kojoj sam starosnoj grupi ?
a) Između 20 i 30 godina.
b) Između 30 i 45 godina.
c) U onoj s više od 45 godina.
Maska za suvu kožu lica
Maska za normalnu kožu lica
Ova maska će vratiti koži izgubljenu
vlagu. Priprema: Pomešajte jednake
delove kakaoa u prahu, meda i mleka.
Masku nanesite na lice i držite 15
minuta. Nakon toga lice uobičajeno
isperite vodom.
Hranljiva maska. U žumance jajeta
dodati po jednu kašikicu soka od
grožđa, biljne masti i pavlake, sve
pomešati, a zbog gustine dodati
ječmeno brašno ili sredinu od hleba.
Maska se nanosi na prethodno
očišćeno lice. Posle 15-20 minuta
masku skinuti malo zakuvanim čajem.
U toku nedelje stavljati 2-3 maske.
Ukupno primeniti 12-15 maski.
Preporučuje se za normalnu i suvu
kožu.
Maska za masnu kožu lica
Maska od narandže podstiče
prokrvljenost i normalizuje lučenje
masnoće. Podrazumeva se da se
koristi samo sveže ceđen sok od
narandže. Priprema: sok od 1/2
narandže, 8 supenih kašika brašna.
Iscedite narandžu i umešajte onoliko
brašna koliko je potrebno da dobijete
gušću masu. Nanesite masku na lice i
ostavite da deluje 20 minuta. Isperite
sa puno tople vode.
52
Najviše A: Normalna koža
Najviše B: Suva koža
Najviše C: Masna koža
Jednako B i C: Osetljiva koža
Sada kada ste saznale koji ste tip kože
možemo da pređemo na recepte za
prirodne maske.
Za normalnu kožu korisna je
maska: jabuku oguliti, narendati,
pomešati sa 1 kašikicom kisele
pavlake (ili maslinovog, kukuruznog
ili suncokretovog ulja) i kašikicom
skroba, naneti na lice i vrat, držati 20
minuta. Sprati toplom vodom.
F@Mtime
Maska za osetljivu kožu lica
Rastopite u šerpi, na pari, 50 grama
crne čokolade sa jednom kafenom
kašičicom maslinovog ulja. Ohladite
masu do temperature vašeg tela.
Nanesite je laganim kružnim
pokretima na lice, vrat i dekolte (osim
oko očiju i usana). Lezite i opustite
se 15 minuta, a zatim sperite masku
toplom vodom. Ova maska hrani vašu
kožu, zateže je, osvežava i podmlađuje,
dajući joj pri tome laganu, zlatastu
nijansu.
Pored lepe i negovane kose i lica,
moramo obratiti pažnju i na kožu tela.
Iako je ona tokom zimskih, hladnih
dana sakrivena od pogleda, to ne znači
da ona ne zahteva posebnu negu. Evo
nekoliko pilinga za zdravo i negovano
telo.
Piling za glatku kožu
20 grama žutog šećera pomešati
sa jednom šoljom soka od limuna,
namazati na kožu i ostaviti 30 minuta
da se osuši. Skinuti blagim kružnim
pokretima i istuširati se.
Piling za telo za suvu kožu
Za suvu kožu idealan je piling koji
se pravi mešanjem morske soli i
maslinovog ulja. Napravite ujednačenu
smesu i njome namažite celo telo. Pre
nanošenja smese (pilinga) koža mora
biti suva. Ostavite nekoliko minuta da
smesa odstoji na vama a onda blago
trljajte kožu. Obavezno nanesite losion
za telo ili mleko posle ovog postupka.
Bićete iznenađeni kako vam je koža
glatka i sjajna.
Piling za telo za sve tipove kože
Možete ga napraviti od tri banane,
1 dcl mleka, dve kašike kukuruznog
brašna i jedne male kašike maslinovog
ulja.
IGRA, SMEH I
PLES SENKI
Taj hod do ogledala i natrag,
to milovanje sopstvenog tela,
to divljenje bokovima,
to spuštanje zastora,
jer napolju ionako nema dovoljno
sunca,
taj mali rat između tuge i strasti,
ta opskurna senka na licu,
to magično povijanje u struku,
dok telo se kreće,
ta pirueta u letu,
ispred plakara,
taj vrisak ispod zamagljenih zenica,
taj osmeh zaleđen na usnama,
to skupljanje mrvica ispod kreveta,
to kuvanje supe od suza,
to puderisanje crvenog nosa,
to pućenje krvavocrvenih usana,
taj miris što ostaje po pločnicima,
taj vetar u leđa,
ta leđa sa svetom na njima,
to rame što se traži,
ta ugušena sreća što cvili iz kofera,
ta misao o dolascima,
ta čežnja za odlascima,
taj oblak što se ne vidi
pa se nema na čemu sedeti,
taj strah da prestaje,
ta nada da ipak neće.
to dostojanstveno brisanje
tragova krvi što ostaju iza,
taj osmeh u lutanju,
ta čežnja da u haosu nađe se red,
to traženje izlaza
da vrata bi se mogla zaključati
i da nikad se ne izađe.
ta dečija slutnja
da biće dobro,
da biće najbolje,
da leteće se ponovo,
kroz igru, smeh i ples senki.
To ništa što iza svega desi se.
DEBELI SNOVI
Velike, debele snove smo sanjali.
Na deset debelih prstiju
jedva da smoa ih stigli pobrojati.
Tesno su se smestili,
ti veliki debeli snovi
na gadnim debelim prstima.
Neke ljubavi,
neke Italije,
neke renesanse noći,
neka nežnost,
sve nešto o čemu ja ništa,
baš ništa i nisam znala.
Ti gadni debeli prsti
međuosobno su se ukrštali,
stojeći na nekim debelim vratovima:
tvoji – na mom
i moji – na tvom.
I jednom je postalo teško disati.
Debeli snovi na podu su stajali.
Debeli snovi debelim stopalima
bili su gaženi.
Debeli snovi dugo su skičali.
Ja sam uskočila u tvoje grlo
i htela da me progutaš.
Umesto toga,
ja sam tebe progutala
i jednom kasnije
legla na neki sto
da bi mi te izvadili.
Ne sećam se da li je bolelo,
ali znam da je bilo stvarno
i da bilo je mnogo krvi.
Debele, masne i lepljive krvi.
Debeli snovi bespovratno su nestali.
I debeli prsti osušili se.
I debeli trbusi
prestali su gladno da talasaju.
Samo jedna želja je ostala,
previše debela
da mogli bismo je izjesti:
Htela bih, eto,
malo da smeje se,
a da ne boli.
Dijana Knežević
Nadam se da ćete biti zadovoljne
ovim receptima i da ćete ih isprobati.
Polako nam stiže proleće i sve toplije
vreme, pripremite svoje kosu i kožu
za „pokazivanje“. Do sledećeg broja,
budite negovane i lepe!
Brankica Arađanski
Mart / April 2013
53
A
N
M
U
L
O
K
54
F@Mtime
“Imati prijatelja, to znači pristati na to da ima lepših,
pametnijih i boljih od vas. Ko to ne može da prihvati nema prijatelja.”
Duško Radović (1922 - 1984)
Teorija je kad se sve zna, a nište ne funkcioniše. Praksa je
kad sve funkcioniše, a niko ne zna zašto.
Albert Ajnštajn (1879 – 1955)
Mart / April 2013
“Tvoje vreme je ograničeno i nemoj ga trošiti živeći
tuđ život. Nemoj biti zarobljen dogmama kao što je
živjeti onako kako drugi misle. Ne dozvoli da buka tuđeg
mišljenja utiša tvoj unutrašnji glas. I najvažnije, imaj
hrabrosti da slijediš svoje srce i intuiciju, oni nekako već
znaju šta zaista želiš da postaneš. Sve ostalo je u drugom
planu!“
Stiv Džobs (1955 - 2011)
55
Download

FAMtime 77-78 - Fakultet za menadžment