SADRŽAJ
13
19
23
3 UVODNIK
MENADŽERSKO RAZMIŠLJANJE
4
8 ZAŠTO JE DOBRO BITI ODBAČEN
13 STRUČNA EKSKURZIJA MEDIJAŠA
19
Uvodnik, prof. dr Dušan Ristić
[email protected] INTERVJU
[email protected] PSIHOLOGIJA
[email protected] EKSKURZIJA
NEMOJTE POJESTI “MUNCHMALLOW” ODMAH!
52
2
[email protected]
[email protected] USPEH
23 [email protected] POSETILI STUDIO M
7 NOVE CIPELE, STARI ĐONOVI
2
37 UZ PRVU JUTARNJU SIKTERUŠU
47 PRAVILA ZA USPEH
52 NAJTRAŽENIJA ZANIMANJA
[email protected] STUDIO M
[email protected] CRNO-BELI SVET
[email protected] DOPISNIK
[email protected] USPEH
[email protected] POSAO
[email protected]
USPEH
IMPRESSUM
[email protected] broj 62-63, list Fakulteta za menadžment
ADRESA
Vase Stajića 6, 21000 Novi Sad
TELEFON/FAX
021/451-979
E-MAIL
[email protected]
ZA IZDAVAČA
prof. dr Dušan Ristić
GLAVNA I ODGOVORNA UREDNICA
mr Ljiljana Lj. Bulatović
POMOĆNIK GLAVNOG I ODGOVORNOG UREDNIKA
Peđa Ivović
ODGOVORNI UREDNIK
Danijela Jankov
REDAKTOR
dr Goran Bulatović
ČLANOVI REDAKCIJE STUDENTI
Tijana Vučinić, Peđa Ivović, Mladen Mutavdžić, Milica Lakobrija, Višnja
Marinkov, Sanja Novak, Bojana Smiljanić, Dijana Knežević, Danijela
Jankov, Iva Ivić, Lana Kostić, Tijana Majkić, Marijana Todić, Aleksandra
Menićanin, Danijel Šivinjski, Dušan Dimić, Nevena Tintor, Nataša
Rodić, Miljana Tica, Nevena Zarić, Jovana Lazić, Ivan Hadžić, Marko
Dubajić, Igor Gnendinger, Maja Ivanov Šapošnjikov.
SARADNICI REDAKCIJE
prof. dr Dušan Ristić, doc. dr Danica Aćimović, prof. dr Nenad Marković,
doc. dr Olja Arsenijević,prof. dr Zoran Savić, doc. dr Marko Popović, prof.
dr Dragoslav Nikolić, doc. dr Goran Bulatović, mr Tijana Savić, mr Maša
Runić, mr Tanja Radošević, mr Tamara Kliček, mr Vesna Šćepanović ,
MA Danko Damjanović, MA Milan Bubulj, MA Jovana Pražić, MA Andrea
Boršoš, MA Danijel Kadarjan, mr Bora Todorović .
LEKTOR
Dragana Miletić, student II godine
DIZAJN
mr Ljiljana Lj. Bulatović, MA Jovana Pražić
FOTO
[email protected] fotografska radionica
NASLOVNA I SREDNJA STRANA
Milica Lakobrija, Jelena Milošević, Sandra Prica
ILUSTRATOR I STRIP
Mladen Mutavdžić
PRELOM
Jovana Pražić
ŠTAMPA
MONDO GRAF
P
rva asocijacija, jednog dela Vas mladih, jeste da se pojam uspeha
odnosi na sreću. Možda ste i u pravu, ako tako pojednostavljeno
gledate na život, jer uspeh može da bude i uzrok sreće.
Nekada je nekome za sreću potrebno malo.
Nekada nekoga ni mnogo više ne može da usreći, to su oni stalni
nezadovoljnici.
Kažu da je „nekome i komarac muzika“, to su srećni ljudi.
Priča o uspehu je ipak nešto drugo, mnogo teže i ozbiljnije. Za uspeh
se mora imati strpljenja, upornosti i vere.
Uspeh je potrebno planirati, i potrebno je da prođe određeno vreme
da se taj plan ostvari.
Kada se tako gleda na stvari, onda je jasno da uspeh kao smisao
života ne mora da bude svakome cilj.
Da bi neko postavio sebi uspeh kao životni cilj ili čak uspeh kao
smisao života, takav čovek mora da bude vredan, ambiciozan i konačno
emocionalno zreo.
Da li je karijera uspeh?
Da li je bogatstvo uspeh?
A da li je znanje uspeh?
E, vidite sada se postavlja pitanje sistema vrednosti.
U jednoj anketi, koju smo sprovodili, dobili smo i odgovore koji bi
se mogli svesti na: “Voleli bismo da se obogatimo do 36. godine pa da
idemo na Bahame da živimo.” Većina tih mladih koji tako misle ne znaju
kako se to postiže. Ako ih pitate kako to misle da postitgnu, reći će, pa
kako je to mogao, pa spomenu nekoga od tajkuna...
Vi ne znate kako su se tajkuni obogatili brzo i lako. Moje nije da Vam
to, pogotovo ne ovim putem, objašnjavam, čitajte novine.
Priča je o tome da je vreme ratnih profitera prošlo, da vreme švercera
i trgovaca narkoticima i ljudima prolazi. Doduše sve je teže „zbog krize“
normalno poslovati uz plaćanje poreza itd.
Ali, Vama mladima nema drugog puta do uspeha, barem Vama na
FAM-u, i to onog narodnog „U se i u svoje kljuse“.
Izaberite sudbinu Prometeja.
Мaštajte ili razmišljajte o nekoj inovaciji koju biste mogli primeniti.
Napravite na bazi toga sopstvenu firmu. Budite uporni, razvijajte je deset,
dvadeset godina. Zaposlite potreban broj ljudi, obezbedite njihovim
porodicama pristojan život i videćete kako ćete biti srećni.
Eto. Ja mislim da je to USPEH.
Čuvajte samo zdravlje!
Vaš
Dušan Ristić
[email protected] 3
[email protected] INTERVJU
M E N A D Ž E R S KO
RAZMIŠLJANJE
Dragoslav Nikolić, Ph.D.
Vanredni profesor
[email protected]: Stephen Covey je rekao da menadžeri
danas toliko naporno rade na tome da osiguraju da rade
na pravi način, da teško da imaju vremena da razmisle i
razmotre da li uopšte rade pravu stvar! Da li to znači da
mora da se balansira između efikasnog i efektivnog
poslovanja ili je moguće imati oba, i na koji način?
D. Nikolić: Pre svega bi trebalo razjasniti pojam
efikasnog i efektnog poslovanja kompanije. Efikasni
menadžment je sposobnost boljeg poslovanja u kraćem
vremenskom periodu bez pada kvaliteta krajnjeg
proizvoda a efektivnost poslovanja se posmatra kao set
donetih odluka u promenljivom okruženju. Alternativa
efektivnosti poslovanja je kauzalna heuristička odluka u
procesu predviđanja. Stoga postoje dve filozofske logike
u menadžerskom odlučivanju i to kauzalne i efektivne. Na
sledećim primerima se mogu ilustrovati ovi principi:
Kauzalnost: Ako mogu da predvidim budućnost,
mogu i da je kontrolišem
Efektivnost: Ako mogu da kontrolišem budućnost, ne
treba mi predviđanje
Danas se mnogo govori o integrisanom terminu o
potrebnoj energiji za proces upravljanja koji je poznat kao
„Unutrašnja snaga menadžmenta“ (USM), koja je ustvari
modifikacija potrebne energije za ispunjenje potrošačkih
potreba kroz različite metode kao žto su potrošačke
finansijske inicijative kao i obuka kupaca. Obično, cilj
USM-a je da pospeši i ohrabri kupca da koristi manje
vremena u pretrazi svojih potrošačkih želja. Postoje dva
opšta pristupa koje menadžeri primenjuju kao reakcija
na snage iz okruženja. Jedan pristup sagledava snage
iz okruženja kao potpuno neobuzdane i nepredvidive,
a organizaciju kao pasivnu i osetljivu u odnosu na
okruženje. U ovom pristupu, organizacija ne pokušava
da utiče na snage u okruženju. Menadžeri pokušavaju da
prilagode trenutne strategije promenama u okruženju
i tržišnim mogućnostima. Drugi pristup je da se zauzme
agresivniji stav prema snagama iz okruženja. Umesto da
posmatra snage iz okruženja kao potpuno neobuzdane,
menadžeri ovog proaktivnog pristupa pokušavaju da
utiču i oblikuju snage iz okruženja.
[email protected]: Preduzeće je uspešno ako zadovoljava
potrebe i očekivanje svojih stejkholdera. Na koji način
možemo doći do informacije u kojoj meri su zadovoljena
očekivanja stejkholdera?
D. Nikolić: Ovo pitanje ima dvostruki karakter
s obzirom na to da i kompanije traže ispunjenje
svojih poslovnih potreba od strane zainteresovanih
stejkholdera ako je poznata činjenica da su „upravljanje
zainteresovanih“, odnosno „Stakeholder management“,
proces upravljanja očekivanosti „nekog“ ko ima interesa
u projektu i što će se na kraju efektuirati u komnpaniji.
Ovi „zainteresovani“ ljudi mogu biti pristalicesimpatizeri određenog zadatka ali isto tako mogu i da
blokiraju određeni projekat. Stoga i kompanije pozivaju
4
[email protected]
stejkholdere da intenziviraju neke poslovne aktivnosti.
Kada stejkholderi zauzmu pozitivan stav prema
određenim firmama ili delatnostima, manje je verovatno
da će formirati ili sprovoditi zakone i propise koji ne
pogoduju tim poslovnim organizacijama. To je još jedan
razlog zašto bi poslovne organizacije trebalo da brinu
o pridobijanju naklonosti kod stejkholdera. Mnogi
menadžeri vide stejkholdera izvan njihove kontrole i iz
tog razloga, jednostavno pokušavaju da se prilagode
uslovima koji nastaju u datom okruženju. Međutim,
neke firme pokušavaju da utiču na političke događaje
pomažući izbore određenih individua za političke poslove.
Veći deo ovakve pomoći čine prilozi kampanjama. Premda
zakoni zabranjuju fondove za direktno davanje priloga za
kampanje, korporativni novac se kanališe u fondove za
kampanje kao lični prilozi korporativnih menadžera ili
akcionara.
[email protected]: Kada je reč o merilima performansi
preduzeća, koja je razlika između finansijskih i
nefinansijskih merila?
D. Nikolić: Ovo pitanje spada u domen poslovne
etike same kompanije odnosno, da li kompaniju interesuju
samo profitne dimenzije ili principi zadovoljenja opšte
društvene zajednice. Ova nefinansijska merila se takođe
odnose na to koliko kompanija upravlja kadrovskom
smenom nasleđivanja. Da bi se organizacija ponašala
etički, moraju je voditi etički svesni rukovodioci. Teško
je definisati precizno etičko odlučivanje. Međutim,
menadžeri mogu da postave nekoliko pitanja kada
procenjuju etičnost odluke ili akcije. Da li će iko biti
obmanut? Faktori koji utiču na ljudsku sklonost ka
donošenju etičkih ili neetičkih odluka nisu potpuno
razjašnjeni. Smatra se da postoje tri osnovne grupe faktora
koji utiču na etičnost nečije odluke. Prvo, veruje se da su
to individualni faktori kao što su sistem vrednosti, znanje,
lični stavovi i namere od uticaja na donošenje odluka.
Drugo, nepostojanje kodeksa etičkog profesionalnog
ponašanja, nepoštovanje korporativne politike koje se
tiču etike ili kažnjavanje pojedinih akcija koje podstiču
donošenje neetičkih odluka. Treće, vrednosti, stavovi i
ponašanje bitnih lica kao što su top menadžeri koji utiču
na etičnost odluka.
Sagledavajući navedeno, da bi sačuvale svoje
etičko i društveno odgovorno ponašanje do postizanja
finansijskih i nefinansijskih ciljeva, organizacije moraju da
nadgledaju promene i trendove društvenih vrednosti a ne
samo profitne dimenzije kompanije.
[email protected]: Koji faktori stvaraju uslove za
potencijalni uspeh određene organizacije?
D. Nikolić: U pokušaju da zadovolje kupce, poslovne
organizacije moraju razmatrati ne samo kratkoročne
i trenutne želje nego i dugoročne želje. Pokušavajući
da zadovolje kupčeve trenutne želje tako što žrtvuju
njihove dugoročne želje, stvoriće se jako nezadovoljstvo u
budućnosti. Na primer ljudi žele, efikasnu, jeftinu energiju
a istovremeno jasno reaguju negativno na proizvođače
nuklearne energije i ostale vrste energije koje zagađuju
vazduh i vodu i uzrokuju bolesti ili defekte pri rođenju
budućih generacija. Da bi izašli u susret kratkoročnim i
dugoročnim željama i potrebama, kompanije moraju da
usklade i koordinišu sve svoje upravljačke akcije u cilju
postizanja najoptimalnijeg rešenja. Proizvodnja, finansije,
računovodstvo, zaposleni i marketing odeljenja moraju
raditi zajedno. Ne možemo misliti da je ideja marketinga
visoko čovekoljubna filozofija usmerena ka pomaganju
kupaca na račun poslovnih organizacija. Firma koja usvoji
ideju marketinga se ne može identifikovati samo sa
željama kupaca nego i u postizanju kompanijskih ciljeva. U
suprotnom neće dugo opstati u svom poslu. Ukupni ciljevi
poslovanja mogli bi biti usmereni ka povećanju profita,
tržišnom učešću i stopi rasta tržišta ili ka kombinaciji
ovo troje. Marketing ideja ističe da poslovne organizacije
mogu najbolje postići svoje ciljeve tako što ispunjavaju
kupčeve zelje. Uvođenje ideje marketinga bi trebalo
koristiti organizacijama kao i kupcima. Firma samo može
biti uspešna kroz koordinaciju svih svojih organizacionih
aktivnosti sa ciljem ispunjavanja kupčevih želja i svojih
ciljeva..Ova filozofija se pojavljuje kao treći talas u istoriji
svetskog biznisa.To je prethodilo eri proizvodnje i eri
prodaje. Iznenađujuća je činjenica da pedeset godina
posle nastajanja marketing ere, mnoga preduzeća još
uvek nisu usvojila ideju marketinga.
[email protected]: Često se čuje da uspeh nije večan. Da
li je jedan od razloga, kada su u pitanju firme, to što se
menadžeri nakon određenog uspeha uljuljkaju i prestanu
da ulažu u kompaniju i smatraju da trenutni uspeh nije
kratkotrajan?
D. Nikolić: Strateško planiranje zahteva generalnu
menadžment orijentaciju. Korporativna strategija
određuje kako se resursi koriste u području proizvodnje,
finansija, istraživanja, razvoja i marketinga da bi se
dostigli organizacioni ciljevi. Korporativno strateško
planiranje se fokusira na proces donošenja odluka, što
upravlja opšim pravcem korporacije, uključujući mnoga
marketinška razmatranja.
Strateško planiranje je proces baziran na analizi
okruženja. Promenljive u okruženju utiču na kreiranje
ukupne poslovne strategije kompanije na više načina.
Prvo, one imaju uticaj na uopštene organizacione
ciljeve, resursne i marketing planove. Konkretnije, ove
varijable utiču kako na potrebe i želje korisnika tako i
na ukupnu strategiju kompanije. Glavna komponenta
strateškog planiranja je ustanovljavanje i utvrđivanje
organizacionih ciljeva. Organizacioni ciljevi mogu biti
fokusirani na jednu ili više poslovnih aktivnosti u delu
kratkoročnih i dugoročnih planova.
Druga glavna komponenta strateškog planiranja
je procena organizacionih šansi i resursa. Ovo uključuje
tri elementa: procenu prilika na tržištu, osmatranje
okruženja i identifikovanje firminih sposobnosti i resursa.
Tržišni faktori, veličina, rast, kompetencija, finansijskoekonomski faktori, tehnološki, socijalni, zakonski i
politički faktori su odlučujući za uspeh ili neuspeh.
Praćenje okruženja je proces traženja informacija o
poslovnim događajima vezanih za eksterno okruženje.
Stanje organizacije na duže staze zavisi od održivog
marketinškog miksa – nekoliko proizvoda koji stvaraju
novac i ostalih proizvoda koji koriste novac kako bi se
podržale filozofije i rasta i razvoja.
Drugi pristup je model privlačnosti tržišta i poslovnog
pozicioniranja, koji predstavlja dvodimenzionalnu mrežu.
Vertikalna dimenzija, privlačnost tržišta, uključuje
sve dobre strane i resurse koji se odnose na tržište i
ostvarivost ulaska na tržište. Horizontalna dimenzija,
poslovno pozicioniranje, je spoj činilaca kao što su
prihodi od prodaje, relativni udeo na tržištu, istraživanje
i razvoj, cenovna konkurentnost, kvalitet proizvoda i
„Market knowledge“. Na kraju ovog intervjua, za filizofiju
prepoznavanja uspeha od neuspeha, pozvao bih se na Bill
Gates-ovu metaforu koja glasi.“ “Informacija je znanje u
pokretu”, koja govori: bez pravovremene informacije u
kompanijama teško je futuristički razaznati pobednike od
gubitnika.
Razgovor vodio Peđa Ivović
pro f. dr N ikola M . Čanak
“ D r N iko va slag ali c a uspeha”,
[email protected]
[email protected]
KNJIGA
JUBILEJ
I mamo li hra b ros t i da
zakorač imo s tazom
uspeha sami S A S O B O M ?!
“Postanimo aktivni umešači u sopstveni život!”
kroz koje nam autor nudi momente introspekcije, na ovoj kugli zemaljskoj, niko nije uspešan? Uspeh
doprinose da iskustvo čitanja te knjige dobije intiman je za mnoge zagonetka. Dr Nik ne nudi rešenje te
karakter. Jer, koliko smo spremni da sami sebi “zagonetke”, već daje uputstva za pravilno razmevanje
priznamo kakvi smo ustvari i koliko zaista sami sebe “uspeha”. Poenta cele priče nije u igranju dobre partije
dobro poznajemo? Dr Nikova knjiga nam nudi upravo života sa jakim kartama, nego sa osrednjim ili slabim.
to. Da bez ikakve osude spoznamo sebe pred nama Čitalac će kroz avanturu dr Nikove knjige uvideti da
samima. Rešimo test i pogledamo rezultate. “Ma ne, suština i najveća vrednost uspeha leže u tome da je
nisam ja takava. Ne, ne. Ček’ da vidim možda sam to zapravo osećaj koji prožima. Osećaj koji suštinski
mogao/la ono tamo drugačije da odgovorim?” Nije menja pojedinca, utiče na biohemijske promene, na
način na koji čovek
lako zar ne? Negacija
Knjiga “Dr Nikova slagalica
funkcioniše. Dok god se
je u većini slučajeva
čitalac bude pridržavao
prva reakcija. Prevazići
uspeha” ističe se preciznim
opaski autora da se
negaciju, priznati, to
ne uljujkuje u svom
je prvi korak na putu
zastupanjem teorije uspeha kao
konformizmu,
da
uspeha.
individualne kategorije; uspešnim pobedi i spozna samog
Jedan
od
sebe i da ne bude deo
komentara prof. dr
kombinovanjem životnih priča i
“opšteg sivila”, suštinski
Nikole M. Čanka na
sopstveno delo jeste: interaktivnih zadataka; jednostavno, uspeh neće izostati. “Ne
možemo da zamislimo
“Nisam je pisao sa
ništa što ne možemo i
namerom da se čita
to je knjiga koja zahteva da
da realizujemo.” smatra
kao ostale knjige,
autor.
komunicira sa svojim čitaocem,
moru sve popularnijih publikacija za nego sam je pisao sa
samopomoć koje otkrivaju raznorazne namerom da ti postane
Još
jednom,
epohalne tajne za postizanje ovoga ili onoga, intimni prijatelj, da je uvlači ga u sebe i u njegovu intimu. vreme je da postanemo
sa zadovoljstvom mogu da tvrdim da je knjiga prof. svakodnevno koristiš
umešači u
Ili ćete je voleti jer vas je upoznala aktivni
dr Nikole M. Čanka “Dr Nikova slagalica uspeha”, za i da te svakodnevno
sopstveni život, a ne
razliku od mnogih koje se bave ovom tematikom, podseća.”
odnosno
sa vama samima ili ćete je zbog toga probači,
knjiga koja ne otkriva neko grandiozno rešenje
zatvorenici svojih zona
Kroz 77 elemenata
slagalice uspeha. Dr Nik nam pomaže da otkrijemo slagalice i faktore koji te mrzeti. Šta god da je slučaj, imate li komfora.
sebe, da koračamo sopstvenom stazom uspeha, da elemente drže na okupu
Postoje
dve
hrabrosti za samospoznaju?
otkrijemo šta uspeh znači za svakoga od nas. Slagalica i čine ih uravnoteženim
struje pisanja na temu
uspeha je za svakoga jedinstvena, sa isto tako i svrsishodnim, čitalac
uspeha i njegovog
jedinstvenim rešenjem. Ključ rešenja je različit i nalazi kreće na avanturu
postizanja. Jedna struja
se u svakome od nas. Dosta je bilo izgovora, kako piše portage za samim sobom. “Uspeh je kategorija nam nudi tačno određena rešenja, pet koraka, osam
dr Čanak, vreme je da postanemo “aktivni umešači u dešavanja na putu od onoga gde jesmo ka onome faza, pet strategija. Druga grupa autora nam nudi
sopstveni život”
gde želimo da budemo” piše dr Nik. Daleko od toga psihološki aspekt, odnosno utvrđivanje sopstvenog
Na prvi pogled, “Slagalica uspeha” izgleda kao da je tih 77 elementa definitivan broj koji čini uspeh. viđenja uspeha. Uspeh kao individualan doživljaj, bez
i mnoge druge knjige tog žanra. Recimo, knjiga Dr Nik ih ističe kao najvažnija pitanja koja bi svako od mistifikacija i obećavanja El Dorada. Autori te druge
“Ženski put ka uspehu” autorke Nensi Bankroft, nudi nas trebalo sebi da postavi. Kao pitanja koja su uvek struje zagovaraju teoriju da uspeh zavisi od načina
pet strategija koje bi svaka žena trebalo da primeni prisutna da nas podsete kuda smo krenuli, gde i zašto razmišljanja. Knjiga “Dr Nikova slagalica uspeha”
kako bi postigla lični uspeh, zatim “Pet koraka ka smo zapeli.
ističe se preciznim zastupanjem teorije uspeha kao
uspehu” autora Davida Jongia Čoa nudi…ahm…
Jedan od vodećih motivatora i životnih trenera individualne kategorije; uspešnim kombinovanjem
da, ni manje ni više. Bukvalno, osudih knjigu prema Bob Prokter kaže da je “uspeh” jedna od onih reči ili životnih priča i interaktivnih zadataka; jednostavno,
njenim koricama!
pojmova, koja je na svim jezicima uglavnom vrlo to je knjiga koja zahteva da komunicira sa svojim
Međutim, sadržaj ispunjen brojnim pričama iz pogrešno protumačena.Prokter takođe navodi jednu čitaocem, uvlači ga u sebe i u njegovu intimu. Ili ćete
iskustva autora i savetima
smešnu činjenicu: jedan je voleti jer vas je upoznala sa vama samima ili ćete
priznatih
intelektualaca,
porcenat ljudi zarađuje je zbog toga mrzeti. Šta god da je slučaj, imate li
Poenta cele priče nije u
poput Andrića, Bernarda
98 procenata ukupnog hrabrosti za samospoznaju?
Šoa, Vajlda, Emersona,
svetskog novca! Šta to
igranju dobre partije života
Drakera, Ajnštajna, Ničea,
znači? Da od preostalih
Sanja Novak
sa jakim kartama, nego sa
te interaktivnim testovima
99 procenata ljudi,
U
osrednjim ili slabim.
[email protected]
5
6
[email protected]
[email protected] TEAM BUILDING
P
rojekat Menadžerijada 2011. poveren je
upravo našim studentima! O ovoj studentskoj
manifestaciji detaljno nam govori član
organizacionog tima Menadžerija 2011. i student IV
godine studijskog programa Operativni menadžment
- Bojan Gligić.
[email protected]: Šta je Menadžerijada?
B. Gligić: Menadžerijada je studentska
manifestacija, nastala kao ideja studentske Unije
Novi Sad. Traje već devet godina. Danas je prerasla
u jednu veliku organizaciju sa svojim upravnim
odborom i broji oko dve hiljade posetilaca u
proseku godišnje. Svake godine upravni odbor
bira organizatora Menadžerijade, na osnovu svojih
uspeha i dosadašnjih učešća na takmičenjima.
Menadžerijadu čini skup tri osnovne discipline: sport,
zabava i učenje.
[email protected]: Ko i kako odlučuje gde će biti sledeća
Menadžerijada?
B. Gligić: Za lokaciju menadžerijade,
organizator kandidat je dužan da podnese svoj plan,
projekat menadžerijade kao i lokacije - i upravni
odbor glasa. Gleda se da menadžerijada ne bude
skupa, da bude dostupna širokoj masi studenata tako
da smo ograničeni na neki bliži region.
[email protected]: Kada je Menadžerijada ove godine
i gde?
B. Gligić: Ove godine će se Menadžerijada
održati u Bugarskoj, Sunčevom Bregu od 19.05. do
24. 05. 2011. u organizaciji [email protected]
[email protected]: Šta se podrazumeva pod
organizaciom Menadžerijade?
B. Gligić: Podrazumeva se sve što se tiče
stvaranja tog događaja. Traženje sponzora,
obezbeđivanje finansija iz raznih fondova i resursa
do rezervacije hotela, koordinacija takmičenja,
pravljenje tima. Imamo delegata za sport, delegata
za svako akademsko takmičenje. Koordinacija press
službe na menažerijadi koja pravi rasporede jer je
veoma teško dve hiljade ljudi iskoordinirati, gde, ko,
kad i gde bi trebao da bude?. Organizacija dnevnih
i noćnih žurki. Buking bendovi koji idu sa nama,
buking DJ-evi. Razne kreativne ideje, inovacije. Ove
godine imamo oficajlni radio menadžerijade, radio
AS koji će uživo prenositi žurke.
[email protected]: Koji je najveći problem organizovanja
Menadžerijade?
B. Gligić: Do sada su se pokazali određeni
problemi, za koje smo mi pripremili plan ove
godine da ih izbegnemo. Uglavnom su problemi
bili u tajmingu i koordinaciji takmičenja, prostorija
i sportskih terena. Jer ima jako mnogo timova
i grupa u svim takmičenjima i bitna je jako
dobra koordinacija u tajmingu sala kada je koje
takmičenje, znači organizovanje rasporeda. Zatim,
oko transporta su se stvarale jako velike gužve,
odjednom se pojavi dve hiljade ljudi u hotelu, stvara
se gužva i pojedini čekaju po dva sata za sobu.
Ove godine smo taj problem rešili da izbegnemo
na način što ćemo organizovati različita vremena
polaska iz gradova.
[email protected]: U kojim disciplinama je naš fakultet
zebeležilo uspehe na proteklim Menadžerijadama?
B. Gligić: Na početku smo se pokazali
najviše u sportu, što je posle preraslo i u uspehe u
akademskim disciplinama. Izdvajam debatu kao
segment znanja, gde je Fakultet za menadžment
do sada postigao najviše uspeha. Dva puta smo
osvojili zlatnu medalju, prvo mesto u konkurenciji
od trideset šest državnih fakulteta. Kada nismo bili
prvi uvek smo bili među prva tri mesta.
[email protected]: Šta student ima od odlaska na
Menadžerijadu?
B. Gligić: Zavisi koji student. Student koji se
takmiči u nekoj disciplini, recimo u sportskoj, ima
mogućnost da osvoji vredne nagrade, u vidu novca
ili putovanja, nekada i u kombinaciji putovanja i
novca. Uvek se nagrađuju prva tri mesta. U znanju
pored nagrada, student dobija i jedan veliki prilog
svojoj biografiji ako je osvojio neko od prva tri
mesta. To je sjajna preporuka i referenca za njegovo
dalje obrazovanje, posao i karijeru uopšte.
[email protected]: Da li takmičari plaćaju odlazak, ko
plaća i koliko?
B. Gligić: Studenti koji se ne takmiče ni u
kojoj disciplini, snose sami svoje troškove. Cena
aranžmana ove godine je 115 evra bez prevoza,
kada budemo imali određene grupe tada ćemo
izneti i cenu puta koja neće biti nešto velika - 20 do
30 evra u zavisnosti od agencije kojom budemo išli.
[email protected] MENADŽERIJADA
SVE ŠTO STE
H T E L I D A Z N AT E O
MENADŽERIJADI
Studenti koji se takmiče uglavnom je to na račun
fakulteta; fakultet ima praksu da im plaća kompletno
i put i aranžman.
[email protected]: Šta su to pilot-discipline?
B. Gligić: To su neke novine koje mi ove godine
planiramo da uvedemo. No, o tome ne bih baš mnogo
da pričam jer nismo još tačno definisali i prošli na
Upravnom odboru sa nekim od naših ideja. Jedan od
pilot projekata koji je prihvaćen jeste beer pong. To
je novina u zabavnom delu, disciplina koja potiče iz
Amerike, tamo je registrovana i priznata, imaju čak
i olimpijadu u tome. Slična je ping-pongu u ispijanju
piva. Ta ideja je pokrenuta od strane nekih od naših
partnera organizacije, tačnije Work and Travel
agencija koja će koordinirati takmičenju beer ponga.
[email protected]: Šta očekuješ od ovogodišnje
Menadžerijade?
B. Gligić: Očekujem da bude bolja od ijedne do
sada. Donekle smo dužni sami sebi to da napravimo jer
je desetogodišnjica našeg fakulteta i baš se poklopilo
da mi dobijemo organizaciju Menadžerijade. Tako da
ćemo se potruditi maksimalno da bude što bolje, da
bude lepo vreme, dobra organizacija. Očekujem da
uspešno prođe i svi budemo zadovoljni.
Razgovor vodila Aleksandra
Menićanin
Pozvao bih sve studente da
se uključe u bilo koji segment
Menadžerijade. Mogu da mi se
jave na mail [email protected]
com ili na telefon 066 - 17-2221
i postave pitanja vezano za
bilo šta što im nije jasno, što ih
zanima. Tu smo da pomognemo i
koordiniramo, da što više nas ide
i da ostvarimo uspehe.
[email protected] 7
[email protected] MENADŽERIJADA
U SUSRET
MENADŽERIJADI 2011.
M
enadžerijada okuplja studente ekonomije i menadžmenta,
ali i drugih visokoškolskih akademskih ustanova na
kojima se izučava ekonomija i menadžment. Cilj je
sprovođenje aktivnosti kroz koje studenti razmenjuju iskustva,
uspostavljaju saradnju, putem kojih se podstiče takmičarski duh
među studentima i organizuju studentska druženja, zabave i
slobodne aktivnosti, kao i međusobna takmičenja fakulteta.
Menadžerijada je manifesacija koja ima edukativno sportski karakter.
Do sad je održano osam susreta Menadžerijade. Učešće na
dosadašnjim susretima uzimalo je od 1500 do 2000 studenata sa svih
univerzitetskih centara i sa preko 25 fakulteta, iz zemlje i regiona.
Na osnovu dosadašnjeg pozitivnog iskustva i ove godine će biti
organizovano takmičenje u analizi slučaja (case study), kvizu znanja,
američkoj parlamentarnoj debati. Ova takmičenja imaju za cilj da stimulišu
naučno - istraživački rad mladih i da promovišu njihove rezultate. Komisija
sastavljena od profesora i asistenata iz različitih centara će odlučivati, a
finale takmičenja, uz prezentaciju radova će biti održano na menadžerijadi.
Sportski deo menadžerijade podrazumeva takmičenja u sledećim
disciplinama: fudbal, košarka, odbojka, šah, tenis i stoni tenis, kako u
muškoj tako i ženskoj konkurenciji.
Menadžerijada 2011. će se održati u Bugarskoj, Sunčev breg, Hotel
„KOTVA” u periodu od 19. do 24. maja 2011. godine, a tu čast, da bude
domaćin, dobio je upravo Fakultet za menadžment u Novom Sadu.
Pitali smo naše studente, šta ove godine očekuju na menadžerijadi,
u Bugarskoj:
M.M. - Očekujem nova poznanstva, druženje i mnogooo zabave.
T.M. - Pre svega, u Bugarsku idem da vidim lepe predele, da upoznam
njihovu kulturu i način življenja. Tako će i biti, dok ne stignem u hotel. A
kad dođem tamo, i padne noć, ja zovem upomoć.
M.D. - Pa nemam pojma ni da li cu ići i gde se održava. Nisam upućen.
Možda neki dobar seminar iz markentinga ili nešto uopšte iz naše struke,
neka iskustva da čujemo, razmenimo sa drugim studentima.
N.S. - Ne očekujem ništa, jer ove godine ne idem.
N. P. - Očekujem dobar provod, kao verovatno i većina koja se prijavila
ove godine da ide, kao i upoznavanje mnogih devojaka.
K.L. - Dvoumim se još da li ću ići. Ako budem, ne sumnjam, da će kao i
svake godine biti lepo i zanimljivo. Najviše me raduju sportske aktivnosti.
J.S. - Jedva čekam maj, samo zbog menadžerijade. Ne očekujem
ništa, jer kad nešto u napred ispalaniram, uglavnom to i ne bude tako.
I.K. - Iskreno, neću da idem, jer za te iste pare, mogu da odem na neko
bolje mesto, a ne u Bugarsku. Bio sam tu nekoliko puta, sa društvom, i
mogu ti reći da mi je dosadilo.
S.S. - Kvalitetno obrazovanje u prirodi.
D.J. - Neću ići na menadžerijadu.
Sve u svemu, studenti koji budu prisustvovali ovoj manifestaciji su se
usaglasili oko jedne stvari, a to je da u Bugarskoj, u maju, svakako očekuju
lep provod, i sklapanje novih prijateljstava. U to svakako ne sumnjamo, i
svima želimo srećan put!
Iva Ivić
ZAŠTO JE DOBRO
B I T I O D B AČ E N ?
M
ada izgleda kao prava noćna mora, odbacivanje može da učini
mnogo više za našu psihu nego što možemo da zamislimo.
„Odbijanje može da učini da na najbolji način koncentrišete svoj
um. Onda shvatite da svet ne treba da uzimate zdravo za gotovo i da
morate da se borite za ono što želite“, kaže Filip Hodson, psihoterapeut u
američkoj Asocijaciji za savetovanje i psihoterapiju. Ova situacija, koliko god
loše izgledala, može da Vas učini odlučnim da dokažete svoje sposobnosti,
jer izoštrava Vašu konkurentnost i daje Vam podsticaj da dokažete ljudima
da greše. Ne samo da odbacivanje može da pomogne da naučite lekciju i
ubrzate rešavanje problema, ono je i znak da treba da živite punim plućima
i da gurate sebe u nove pobede. On takođe dodaje i da odbijanje može da
boli više nego što opravdava sam događaj, jer vraća sva prošla odbijanja i
čini da se osećamo napušteno i beskorisno. Bilo da ste odbačeni u društvu,
od strane partnera ili odbijeni za neki posao to nije kraj sveta.
8
[email protected]
Prema rečima Kristine Veber, psihoterapeuta i stručnjaka za veze,
odbacivanje na poslu može da boli, ali ništa ne može da se poredi sa fizičkim
bolom ličnog odbijanja. Iako je teško da poverujete u to u tom trenutku,
zaista ćete to preboleti, a izvesno je da ćete iz svega toga izaći jači nego
što ste bili. Mnogi ljudi trijumfuju posle raskida i nastavljaju svoj život još
srećniji. Podsetite sebe da imate zdravlje i porodicu koja Vas voli. Katastrofa
je ako ostanete zarobljeni u čileanskom rudniku a ne ako dobijete otkaz ili
Vas ostavi partner. Kristina predlaže da napravite listu stvari koje ne želite
da propustite. Onda, povećajte svoje samopouzdanje. Neka Vam u glavi uvek
budu Vaša dosadašnja dostignuća i podsetite sebe na to svaki put kada ne
budete dobili dobar posao. Ako ste odbačeni u društvu imajte na umu da ne
možete uvek svima da ugodite, ali da Vas mnogi ljudi i dalje vole. I konačno,
ono što je najteže zapitajte se zašto ste bili odbačeni. Odbijanje može da
bude znak da postoje lekcije koje bi trebalo da naučite. Zapitajte se zašto ste
lepom tipografijom. „Da nikada nisam odustao od koledža, nikada ne bih
otišao na te časove iz kaligrafije i personalni računari možda ne bi imali
divnu tipografiju kao što je imaju. Naravno, kada sam bio na koledžu, bilo
je nemoguće složiti ove kockice gledajući unapred. Ali gledajući unazad 10
godina kasnije, to je veoma, veoma jasno. Opet, ne možete složiti kockice
gledajući unapred, možete ih složiti samo gledajući unazad. Dakle, morate
da verujete da će se tačke nekako povezati u vašoj budućnosti, morate
da verujete u nešto, vašu petlju, sudbinu, život, karmu, šta god, zato što
verovanje da će se kockice složiti vam daje samopouzdanje da sledite svoje
srce, čak i kada vam se čini da ste skrenuli sa utabane staze i to će da stvori
odlučujuću prednost u životu.”, rekao je Steve Jobs u govoru na Stanfordu.
Svoj govor nastavio je njegovom drugom bitnom životnom pričom,
pričom o ljubavi i gubitku. Neverovatna činjenica da je izbačen iz kompanije
koju je lično osnovao naterala ga je da počne ispočetka, jer i dalje je
voleo ono što je radio, bez obzira na okolnosti koje su ga zadesile. To ga je
oslobodilo da uđe u jedan od najkreativnijih perioda u njegovom životu.
Tokom narednih pet godina pokrenuo je kompaniju pod nazivom NeXT i još
jednu kompaniju po imenu Pixar i zaljubio se u neverovatnu ženu koja mu
je kasnije postala supruga. Pixar je stvorio prvi na svetu animirani film, Toj
Story, a sada je najuspešniji studio za animaciju u svetu. U neverovatnom
razvoju događaja, Apple je kupio NeXT, Steve se vratio u Apple, a tehnologija
koju su razvili u NeXTu srce je Applove trenutne renesanse. Lorin i Steve
imaju divnu porodicu zajedno. Sve je na kraju ispalo neočekivano savršeno.
Steve savetuje da se pronađe ono što se voli. „Vaš rad će zauzeti veliki deo
vašeg života i jedini način da budete istinski zadovoljni jeste da radite ono
za šta smatrate da je sjajan posao. A jedini način da se bavite sjajnim poslom
je da volite ono što radite. Ako to niste još pronašli, nastavite da tražite.
Nemojte se miriti. Kao što je to slučaj sa svim stvarima srca, znaćete kada ga
pronađete”, naglasio je Steve.
Njegova treća priča koju je želeo da podeli sa prisutnima u Stenfordu
bila je o smrti. On smatra da je podsećanje da ćemo umreti najbolji način
da se izbegnu zamke razmišljanja da imamo nešto da izgubimo. U tom
slučaju već smo goli i nema
razloga da ne pratimo svoje
srce. Stevu je jednog jutra
Michael Jordan: „Promašio sam
dijagnostikovan rak. Lekari su
mu rekli da je to skoro sigurno
više od 9000 šuteva u karijeri.
tip raka koji je neizlečiv i da
Izgubio skoro 300 utakmica. 26
bi trebalo da očekuje da živi
ne duže od tri do šest meseci.
puta mi je povereno da šutnem
Lekar ga je posavetovao da ode
kući, oprosti se sa porodicom i
šut za pobedu. I promašio sam.
sredi svoje poslove. Živeo je sa
Padao sam i padao i padao u
tom dijagnozom ceo dan, ali na
sreću kasnije te večeri imao je
životu... Zato sam i uspeo.“
biopsiju na kojoj se ispostavilo
da je u pitanju veoma redak
oblik raka pankreasa koji je
izlečiv operacijom. Nakon toga imao je operaciju i sada je sve u redu. Steve
je svoj govor nastavio obraćujući se prisutnima savetima: „Vaše vreme je
ograničeno zato nemojte da ga gubite živeći život nekog drugog. Nemojte
biti zarobljeni dogmom, što znači živeti sa rezultatatima razmišljanja
drugih ljudi. Ne dozvolite da buka mišljenja drugih ljudi utopi vaš
sopstveni unutrašnji glas. I najvažnije, imajte hrabrosti da sledite svoje srce
i intuiciju. Oni već nekako znaju šta zaista želite da postanete. Sve drugo
je sekundarno.” Zahvaljujući na slušanju Steve je svoj govor završio rečima:
„Ostanite Željni (znanja), Ostanite Neozbiljni”. (izvor - YouTube - Steve Jobs
– govor na Stenfordu)
Videli ste – ovi primeri uspešnih ljudi kojima su odbijanja donela dobro
u životu, pokazuju da ukoliko se nađemo u nekoj od sličnih situacija, ne
paničimo, setimo se njih i samo pomislimo: „Ko zna zašto je to dobro?”
Nadamo se da je tekst koji ste upravo pročitali uspeo, ako ne da vas ovog
momenta pokrene, bar da vas navede da razmislite da u skoroj budućnosti
učinite nešto korisno od svog života, naravno ukoliko već niste. Onima koji
su to već učinili, ovaj tekst neka bude samo dodatna motivacija.
[email protected] PSIHOLOGIJA
bili odbijeni i budite iskreni prema sebi kako da budete privlačniji drugima.
Ako davite ljude oko sebe pričama koje ih ne interesuju postoji velika
verovatnoća da Vam ubuduće ne šalju pozive za druženja. Isto tako, ako Vas
uporno odbijaju za neki posao, zapitajte se da li postoji nešto što možete
da poboljšate do sledećeg intervjua, na primer oblačenje, a onda postavite
sebi još veće pitanje – da li ste uopšte za taj posao? Ako je odgovor još uvek
potvrdan, onda budite istrajni. Ako nije, probajte nešto drugo, možda ćete
imati više uspeha. Dovoljno je da pogledate neku epizodu serije „Dosije
iks“ da biste videli da ponekad budemo odbijeni jer jednostavno nismo na
visini zadatka. Strah od odbacivanja je najučestaliji oblik uznemirenosti, u
tolikoj meri da neki ljudi pokušavaju da garantuju da im se to nikada neće
dogoditi. Ako shvatite da odbacivanje nije tako loša stvar, onda će nestati i
strah od budućih odbijanja.
Džejson Komeli kako bi prevazišao društvenu anksioznost koja ga je
sprečavala da izgradi uspeh i veze za kojima je žudeo kreirao je „Terapiju
odbijanjem“. On je izazvao sebe da bude odbijen od nekoga svaki dan. Deo
igre podrazumevao je da se nasmeši potpunom strancu, pita ženu za izlazak
i zakaže poslovne sastanke, a to su stvari koje ranije nije radio, jer je bio
previše uplašen.
Mnogi uspešni ljudi su pre postizanja svojih uspeha doživeli raznorazna
odbijanja, ali to ih nije navelo da odustanu, nego ih je motivisalo za dalju
borbu.
Ispovest urednice američkog časopisa „Vog“ i trenutno najmoćnije žene
u svetu magazina, Ane Vintur, zaprepastila je mnoge koji cene njen rad.
Pričajući sa grupom mladih pisaca na konferenciji u Njujorku ona je otkrila
da je nekada bila smenjena u magazinu „Harper’s Bazar”. Prema njenim
rečima to je jedna od najboljih stvari koja joj se dogodila u životu i zbog
toga je preporučila svima da dobiju otkaz jer je to veliko iskustvo.
Dž. K. Rouling je napisala knjigu o Hariju Poteru nakon što je bila
otpuštena kao sekretarica, a pre nego što je gazda u izdavačkoj kući
„Blumseberi” doneo rukopis svojoj naslednici Alis da pročita bila je odbijena
ne od jednog ili dva, nego od 12 izdavača.
Madona je počela svoju muzičku karijeru nakon što je otpuštena iz
„Dankan donats” jer je prosula sos na kupce. Njen prvi bend „Breakfast
Club” je „dobio nogu” u izdavačkoj kući, zbog čega je odlučila da krene solo.
Skoro svaka izdavačka kuća u zemlji je odbila „Bitlse”, Volt Dizni je dobio
otkaz zbog nedostatka mašte... Stihovi jedne od pesama poznate muzičke
grupe „Parni Valjak” glase... „Moraš prvo puzati da bi znao hodati” ... što bi se
takođe moglo protumačiti da postići nešto u životu nije lako, ali je moguće
uz manje ili više truda.
Steve Jobs, izvršni direktor kompanija Apple i Pixar Animation održao
je 2005. godine na Stanford Univerzitetu veoma inspirativan govor o tome
kako bi mladi trebalo da razmišljaju ukoliko žele da postignu uspeh. Govor
je započeo pomalo šaljivim rečima: „Čast mi je da budem sa Vama, na Vašem
diplomiranju pri jednom od najboljih univerziteta u svetu. Istinu govoreći
nikada nisam diplomirao na koledžu, ovo je najbliže što sam ikada bio tome”.
Tokom govora ispričao je tri priče iz svog života. Prva priča bila je o slaganju
kockica. Razlog njegovog odlaska na koledž bilo je obećanje roditelja koji su
ga odgojili, njegovoj biološkoj majci, da će ga poslati na studije kada bude
vreme za to. Posle 6 meseci provedenih na koledžu nije mogao da pronađe
vrednost u tome. Nije imao pojma šta hoće da radi sa svojim životom i nije
imao pojma kako će koledž da mu pomogne da to shvati, i tako je potrošio
pare svojih roditelja, koji su to štedeli čitav svoj život. Odlučio je da odustane
i da veruje da će sve biti u redu. Iako mu je to tada delovalo prilično strašno,
gledajući unazad smatra da je to bila jedna od najboljih odluka koju je ikad
napravio. Onog trenutka kada je odustao od fakulteta mogao je da prestane
da ide na obavezne časove koji ga nisu zanimali i da počne da ide na one
koji su mu delovali interesantno. Nije imao baš najbolje uslove, ali ga to
nije sprečilo da istraje u svojoj nameri. Spavao je na podu u sobama svojih
prijatelja, jer nije imao sobu u studentskom domu. Da bi sebi obezbedio
hranu prikupljao je boce od koka kole za depozit od 5 centi, a da bi dobio
jedan obrok nedeljno u Hare Krišna hramu, nedeljom uveče hodao bi 11km
po gradu. Voleo je to... Nakon odustajanja od koledža, odlučio je da uzme
časove kaligrafije kako bi je naučio. Kaligrafija ga je fascinirala, međutim
ništa od toga mu nije čak ni pružilo nadu za bilo kakvu primenu u njegovom
životu. Ali 10 godina kasnije kada je sa kolegama dizajnirao prvi Macintosh
računar sve mu se vratilo. Sve to su ugradili u Mac. To je bio prvi računar sa
Bojana Smiljanić
[email protected] 9
[email protected] ANKETA
da li su s t uden t i b ili
iskreni u anke t i o radu
pro f esora ?
S
va sreća pa je anonimno... čekaj, oni ipak neće skapirati ko je od nas šta napisao?
Znaš mene, ipak brinem da ne otkriju šta sam tamo napisao/la. Ma kažem ti,
evaluacija profesora je totalno, potpuno, anonimna. Ok, sada mi je lakše, znači
mogu svašta nešto da napišem? Da, tako je, putem evaluacije student može javno ali ipak
anonimno da kritikuje ili pohvali profesora koji mu je predavao u semestru koji je sada
iza nas. Neki profesori se drže misli: “Ja ću da predajem kako predajem već 20 godina, a
studenti neka se prilagođavaju”. Dok doduše postoje i oni kojima je stalo šta student misli
o njemu, njegovom načinu predavanja i da ima što bolje rezultate prilikom evaluacije.
Mnogi studenti se plaše javno da prizaju svoje stavove o nekom profesoru, pa im
evaluacija omogućava da putem iste iskažu skriveno mišljnje. Da li su naši studenti imali
hrabrosti da priznaju svoje “tajne” stavove o profesorima, da li su bili odmereni i korektni,
da li su dobro iymerili svaku ocenu ili reč, iznete u javnoj anketi, pročitajte sami!
Milanka: Što se tiče evaluacije profesora bila sam potpuno iskrena. Nije tajna da su
kod mene svi profesori i asistenti dobili najveće ocene, iz prostog razloga jer to i zaslužuju.
Svaki profesor i asistent su se maksimalno trudi da svoj predmet učine što zanimljivijim
a za posebnu pohvalu je to da su svi oni uvek na raspolaganju nama studentima. Ono sto
bih još istakla je to da su i profesori i asistenti uvek raspoloženi i nasmejani i da uvek imaju
strpljenja u radu sa studentima koji ponekad znaju da budu i nezgodni. Svaki profesor i
asistent ima svoj stil predavanja i organizovanja vežbi i svakom studentu jedan profesor
ili asistent više leži od drugog. To su već nijanse u pitanju. Ono što je najbitnije je korektan
odnos koji imamo sa profesorima i asistentima i zbog toga su kod mene svi dobili najveće
ocene, desetke.
Tamara: Odgovorila sam iskreno. Oni koji su zaslužili dobili su pohvale od mene, a
oni koji nisu zaslužili nisu dobili kritike kakve zaslužuju, po tom pitanju sam bila blaga.
Miloš: Bio sam skroz iskren, moglo se lepo reći sta misliš putem onih ocena.
Saška: Pa uglavnom sam bila objektivna.
Tijana: Svaki od profesora je odličan na svoj način, svako od njih ima mnogo
određenih prednosti u svom predavanju kako bi nama što bolje približili pojam svog
predmeta, tako da su od mene dobili najbolje ocene. Nemam nijednu zamerku niti bilo
kakvu sugestiju da promene bilo šta. Samo bih rekla, nek ostanu takvi kakvi jesu.
Iva: Sve kad se sabere i oduzme, mogu reći, da sam zadovoljna profesorima i
asistentima koji su nam predavali i držali vežbe u prošlom semsestru. Smetale su mi
prekratke pauze, i nemogućnosti da se makar malo predahne, i loši računari, i uopste
oprema koja treba da nam bude od koristi, a ne da, pre svakog časa nešto ne funkcioniše,
i mora da se popravalja, namešta i sl. Što se tiče samih predavanja i vežbi, jedina zamerka
je na to što smo kupili i dobili knjige, a sve to da bi se na kraju ispostavilo da nam neke
uopšte ne trebaju, pa smo gradivo dobijali putem mail-a, koje smo kasnije dodatno
morali da kopiramo, jer ja ne moguće čitati i učiti preko ekrana. I ta priča se i sad nastavlja,
što mi se uopšte ne dopada.
Sandra: Uglavnom sam zadovoljna svim profesorima. Jedina zamerka je ta da
neki profesori ne ostavljaju dovoljno vremena za pauze, naročito posle troipočasovnih
predavanja.
Kristina: Iskreno sam odgovarala i realno. Nisam bila ni blaga ni stroga. I ta pitanja u
evaluaciji su sasvim okej i mislim da su dovoljna za iskazivanje mišljenja...
Ivana: Nisam nikog ispljuvala, samo sam iskareno odgovarala.
Eto, ovako su naši studenti ocenili svoje profesore i asistente. Ko zna, možda će ova
evaluacija poslužiti za sledeće generacije, tj. u njihovu korist, jer će sigurno bar jedan
profesor da obrati pažnju i primi k znanju ocenu koju je dobio od studenata. Profesori
srećno!
Tijana Majkić
P O LO Ž I T E E C D L N A F @ M - U
ECDL – European computer driving licence
E
vropska računarska diploma je međunarodno priznata potvrda informatičke
pismenosti, koja garantuje vlasniku poznavanje rada na računaru prema
ECDL normi. Zbog velikog uspeha koji je ECDL postigao u Evropi, program je
proširen na celi svet pod nazivom, International Computer Driving Licence (ICDL).
ECDL norme definišu postupke uvođenja i primene programa provere znanja za ove
programske celine (module):
1. Osnove informacione tehnologije
2. Korišćenje računara i upravljanje datotekama
3. Obrada teksta
4. Tabelarne kalkulacije
5. Baze podataka
6. Prezentacije
7. Informacije i komunikacije
Često u novinama vidimo ponude za zapošljavanje u kojima je jedan od uslova
konkursa,“poznavanje rada na računaru.”Kako nigde nije definisano šta se pod tim uslovom
podrazumeva, često se dovode u nedoumicu oni koji traže posao, ali i oni koji ga nude. Iz
ostalih uslova konkursa se može zaključiti da se zahteva personalno poznavanje rada na
računaru i određenih korisničkih aplikacija, radi efikasnijeg obavljanja poslova određenog
zanimanja, a ne za profesionalno bavljenje informatikom. Zato je Jedinstveni Informatički
Savez Srbije i Crne Gore (JISA) http://www.jisa.org.yu , pokrenuo aktivnosti uvođenja i
primene svetski priznatog programa obrazovanja i provere informatičkih znanja korisnika,
European Computer Driving Licence (ECDL), http://www.ecdl.com/. Koncepcijom
se sprovodi globalna inicijativa Fondacije sa ciljem širenja informatičke pismenosti
u svetu, što je uslov svake zemlje i njenih građana za ulazak u informatičko društvo.
10 [email protected]
Program je namenjen svima koji žele da se obrazuju i da potvrde znanja u korišćenju
personalnog računara i navedenih korisničkih veština, što im omogućava lakše
zapošljavanje u zemlji i inostranstvu. Evo šta je sve potrebno da biste dobili sertifikat
ECDL na Fakultetu za menadžment:
Skills Card, odnosno, indeks za ECDL u koji se upisuju moduli koje ste položili. Indeks
se naručuje od zvaničnog predstavnika za ECDL u Beogradu po jedinstvenoj ceni (dakle,
ne, Fakultet ne zarađuje na tome :).
Potrebno je da se odlučite da li ćete polagati svih 7modula (IT koncepti; Upotreba
računara i Windows OS; obrada teksta - Word; tabelarni pregledi i analize - Excel;
prezentacije - PowerPoint, baze podataka - Access, Informacije i komunikacije) ili START
paket za ECDL - 4 modula.
Indeks za svih 7 modula košta 43,5 EUR u dinarskoj protivvrednost po srednjem
kursu NBS na dan uplate, a indeks za 4 modula je 35,5 EUR u dinarskoj...
Samo polaganje za naše studente je besplatno!
U ovo sve ne ulazi pripremna nastava. Ukoliko mislite da Vam pripremna nastava
nije potrebna, treba da se dogovorite, obratite Jovani Pražić i kažete da hoćete da naručite
indekse i uplatite odgovarajući iznos za cenu indeksa. Nakon toga se organizuje polaganje
na [email protected] (vreme trajanja polaganja je 45 min po modulu, zadatke propisuje zvanični
centar za testiranje za ECDL u Beogradu i njima se šalju popunjeni testovi na ocenu).
Ukoliko ipak smatrate da Vam je pripremna nastava potrebna, može se organizovati
nastava za 4 ili za 7 modula (okvirno, cena paketa pripremne nastave za 4 modula je
250EUR).
Za ostale informacije obratitite se dr Zoranu Saviću, ma Jovani Pražić, mr Bori
Todoroviću ili mr Igoru Ristiću.
[email protected]
P
re nekoliko meseci, družini Tajmića se pridružio novi član, studentkinja
druge godine Menadžmenta u medijima Dragana Miletić. Draganino
zaduženje je lektorisanje apsolutno svih tekstova koji stižu u redakciju,
tako da možete da pretpostavite koliko je njena uloga važna. U prethodna tri
meseca je imala puno posla i zaista ga je profesionalno uradila. Dragana ima 21.
godinu, u Karlovce je dosla iz Ležimira i nadimak joj je Gaga.
[email protected]: Kako bi predstavila sebe u nekoliko reči?
D. Miletić: Studentkinja sam II god Medija, koja je našla zadovoljstvo
radeći za [email protected]
[email protected]: Koliko dugo radis u redakciji i šta je tvoj posao?
D. Miletić: Relativno sam kratko u [email protected]..mislim da su u pitanju
neka tri izdanja koja su prošla „kroz moje ruke”. Moj posao je da prokontrolišem
napisane tekstove. Smatram da ne bi trebalo da ispravljam napisano (u nekoj
većoj meri) kao što u većini slučajeva radim, nego samo da pripomognem autoru
kada ima neku nedoumicu pri sklapanju rečenice ili nešto slično.
[email protected]: Da li imaš prethodno iskustvo u lektorisanju?
D. Miletić: Nažalost nemam, ali smatram da imam dovoljno znanja koje
bih primenila u praksi. Nije to ništa strašno, samo ljudi kad pišu ne obraćaju
pažnju na to kako će se izraziti, ni kako će to napisati.
[email protected]: Da li je lektura možda profesija kojom bi želela da nastaviš da
se baviš?
D. Miletić: Da, ako uzmem u obzir da sam htela da upišem književnost i
mislim da bih onda mogla i profesionalno da se bavim lektorisanjem.
[email protected]: Da li si srećna što si postala deo [email protected] porodice, i ako jesi
zbog čega?
D. Miletić: Srećna sam, naravno. A zbog čega? Pa napokon sam mogla da
primenim svoje znanje, a i dok nisam postala deo [email protected] primetila sam
neke greške u pisanju.
[email protected]: Šta je najsmešnije na šta si naišla u svojoj kratkoj lektorskoj
karijeri?
D. Miletić: Ajoooj, pa ne znam... Recimo, da sam naišla na jedan tekst koji
bi trebalo da bude napisan u vidu reportaže, a u stvari je napisan tako da sam
pomislila da ga je pisao neko ko je prvi razred osnovne, a ne neko sa faxa... Dakle,
to mi je više bilo tragikomično.
[email protected]: Misliš li da su [email protected] dovoljno pismeni?
D. Miletić: Pismeni su, naravno... Nađe se neka sitnija greška u tekstu, ali u
suštini je ok.
[email protected]: Šta bi želela da poručiš kolegama?
D. Miletić: Savetujem im da nauče neka „pravila” kada kucaju u Wordu i
to je to... Možda ne bi bilo loše kad bi svoje misli sredili, pa ih onda prebacili na
papir i to je to.
Dragani želimo puno zabave sa lektorisanjem naših ponekad kritičnih
tekstova, a Vama drage kolege želimo da razmislite o Draganinom savetu, jer
će dosta nas jednog dana želeti da bude dobar novinar ili menadžer, što je
praktično nemoguće bez dobrog poznavanja pismenosti!
J a men t or
Lana Kostić
Mentorka studentima prve godine vanrednih, mr. Tijana Savić Tot
govori o mentorskom zadatku
[email protected]: Kako doživljavate
mentorstvo na [email protected]?
T. Savić Tot: Kao veliko ukazano
poverenje ali ujedno i odgovornost
jer mentori su tu da uvedu studente
u fakultetski život, da ih prate i
pomažu im u studiranju a sa druge
strane su i prva adresa za nastavno
osoblje i Upravu pri komunikaciji sa
studentima. Ujedno to je i prilika
da upoznamo u pravom smislu te
studente, a njima prilika da imaju
oslonac kroz studentski život.
[email protected]: Kakva je Vaša mentorska grupa i kako izgledaju vaši
susreti?
T. Savić Tot: Nakon generacije redovnih studenata čiji sam menator
bila do 2009. godine, ove godine sam preuzela grupu studenata uz rad.
Zahvaljujući njima otkrivam novu dimenziju studiranja jer su u pitanju
studenti koji su generacijski stariji, sa radnim iskustvom, precizno
definisanim ciljevima tako da zajedno učimo i jedni drugima pomažemo.
Moram reći i da se često divim njima jer su pored svih obaveza koje
imaju, odlučili i izdvojili vreme i energiju kako bi uložili u sebe i svoje
obrazovanje. Osećam tu veliko odricanje s njihove strane i nadam se da
im u tom poduhvatu barem malo pomažem i olakšavam.
[email protected]: Šta Vam teško pada kada ste u ulozi mentora a šta Vas
ispunjava?
T. Savić Tot: Pošto je osnovno pravilo studiranja na privatnim
Fakultetima da student nije broj već individua sa svojim imenom i
prezimenom, emocijama, željama, ambicijama, mentorstvo često znači
poznavanje poslovnog, porodičnog, emotivnog, finansijskog stanja
svakog studenta. To otvara jedan novi svet koji je pun prelepih, srećnih,
dirljivih, ozbiljnih, odgovornih trenutaka. Tako da kroz mentorstvo se
razvija prijateljstvo koje često traje duže od četiri godine, a potvrda
potrebe i dobrog rada kroz mentorstvo su studenti koji se javljaju posle
završenih studija, obaveštavaju nas o svojim uspesima, traže savete, i po
završetku studija u vama vide osobu od poverenja i integriteta – što bi
ujedno i trebalo da bude definicija mentora.
[email protected]
[email protected] 11
[email protected] INTERVJU
[email protected] DOBIO
S T U D E N TA - L E K T O R A !
12 [email protected]
[email protected] EKSKURZIJA
Poseta beogradskim medijskim kućama...
S
tudenti studijskog programa Menadžment
u medijima i ove godine su proveli dan na
stručnoj ekskurziji u Beogradu. Glavni
pokretač je kao i svake godine do sada bila prof.
Danica Aćimović. Posetili smo dve trenutno
izuzetno aktivne medijske kuće – Prvu srpsku
televiziju i TV B92, te Festival kratkog i Festival
animiranog filma.
Sa studentima su bili i saradnici na
predmetu – Nemanja Kalinić i Mladen
Mutavdžić. Između ostalog, njihov zadatak
je bio da nam pomagnu da uspešno obavimo
zadatke potrebne za STV. Podeljeni u šest grupa,
studenti su pravili kratke reportaže o medijskim
kućama, festivalima filma, samoj ekskurziji i
kasnijoj poseti jednom beogradskom kafiću.
Cilj ovih ekskurzija jeste upravo upoznavnje
studenta sa “svetom iza kamera”, odnosno
traženje odgovora na pitanja koja ih zanimaju.
Odgovori “iz prve ruke”, kao I uvek su najbolji.
Na Prvoj TV slušali smo izlaganje izvršnog
producenta, a posebno interesantna, čini se,
bila je informacija o valjanom planiranju ove
firme prilikom pravljenja programa, što je,
između ostalog, i uslov za uspešno bavljenje
medijskim poslom. Naime, programska šema
za program ove televizije, osmišljena je za
godinu dana unapred. I taj plan se apsolutno
prati u 85% slučajeva.
Izvršni producent su dosta vremena
posvetili razgovoru o šou programu Ivana
Ivanovića. Potom su studenti posetili montaže,
režiju i ostale proizvodne segmente programa
Prve televizije.
Ipak, poseta televiziji B92, koja na sebe
praktično preuzima ulogu javnog servisa,
bila je centar pažnje I interesovanja za većinu
studenata.
Evo i jedna zanimljivost, ali i lekcija prava i na
licu mesta. Naime, dok smo postavljali kamere,
upozoreni smo da ipak nije pravi trenutak da ih
koristimo zbog prisustva obezbeđenja Verana
Matića i Brankice Stanković - civila iz MUP-a.
Ova surova životna i medijska lekcija izazvala
je različite reakcije i još jednom podsetila na
priču o slobodi medija, pa i o ličnoj slobodi i
o generalnoj bezbednosti u novinarskoj
profesiji.
U prostorijama B92 studenti su
se upoznali sa programskom šemom,
važnošću poštovanja rokova, koje ovde
posebno dolazi do izražaja između ostalog
i zbog zgrade nepredviđene za televizijsku
kuću koja je uređena tako da se po četri
– pet različitih segmenata programa
emituju iz jedne prostorije. Posetili smo i
radio kao i RTV desk.
Nakon upoznavanja sa dvema
televizijama, studenti su imali kraću
pauzu posle koje je trebalo da usledi
(neobavezna) poseta filmskim festivalima.
Dve grupe studenata su o festivalu kratkog
i festivalu animiranog filma pravile kraći
izvestaj za STV, a moja grupa se opredelila
za upijanje preostalih zraka sunca (već je
bilo oko 5 sati) na Kalemegdanu. (Pa iako
se na ovome ne bi trebalo zadržavati, i
osunčani Kalemegdan, po možda peti
put ove godine, prepun ljudi, se sasvim
čini dostojim novinarske priče i apsolutno
fantastičnim delom jednodnevne
ekskurzije.)
U večernjim satima posetili smo kafić
Tramvaj što se baš i nije činilo najboljim
načinom za završavanje ove ekskurzije, i
ne samo zbog potencijalnog psihofizičkog
umora: WC – 10 din, obavezno ostavljanje
jakni na ulazu – 100 din, crno vino (ne
baš neko što liči na Bermet) 200 din..
Ipak, muzika u lokalu je bila odlična, pa je
raspoloženje studenata ubrzo bilo jednako
sjajno.
U povratku, prof. Danica Aćimović se
zadovoljno zahvalila studentima od kojih
su neki prvi put imali šansu da se nađu
“oči u oči” sa studijima ovih televizija,
“idiotom”, deadline-ovima, pomalo
haotičnim prostorijama za novinare, i svim
onim što se na TV ekranima čini savršeno
jednostavnim i gotovo besprekorno
uređenim.
Dijana Knežević
[email protected] 13
[email protected] EKSKURZIJA
STRUČNA EKSKURZIJA
MEDIJAŠA
[email protected] USPEH
K A KO S E U S P E Š N O
IZBORITI SA TEŠKIM
P I TA N J I M A ?
Džeri Vajzmen pruža čitaocu potrebnu
municiju za stupanje na vatrenu liniju
izazovnim i teškim pitanjima.
S
vi smo mi gotovo svakodnevno izloženi teškim,
neprijatnim, pitanjima na koja ne želimo ili ne
znamo da damo odgovor. Međutim, malo ljudi
poseduje potrebno umeće, šarm, spretnost da brzo
razmišlja i doseti se i tako pruži odgovor na teška
pitanja koja mu se postavljaju. Kao budući menadžeri,
suočavaćemo se sa takvim pitanjima svakodnevno, te
je neophodno da se što bolje pripremimo i naučimo
kako najbolje na takva pitanja odgovoriti.
Džeri Vajzmen (Jerry Weissman), jedan od
najuspešnijih prezentera današnjice i autor niza
bestselera, u svom delu „Na vatrenoj liniji“. uči nas
kako da to postgnemo
Džeri nas upoznaje sa tehnikama (preuzetim iz
borilačkih veština) pomoću kojih ne samo da ćemo
se izboriti sa teškim pitanjima, nego, ako ih pravilno
koristimo, možemo od njih čak i profitiratati. On
napominje da je istina temelj svakog odgovora,
u suprotnom sve naučene tehnike padaju u vodu.
Ukoliko se ne vodimo istinom naš odgovor ne može
biti dobar – ne samo sa moralne tačke gledišta,
nego i interesne. Međutim, nije bitno samo reći
istinu, nego i način na koji će se ta istina formulisati i
prezentovati, tj. kako drugu stranu uveriti u istinitost
našeg iskaza. Dakle, nije bitno samo šta se kaže, nego
i kako se kaže. Odgovor je ono što mi znamo, način
kako ćemo ga izneti je ono što nas Džeri Vajzmen uči.
U ovom tekstu, biće predočene samo osnovne
postavke koje Vajzmen iznosi u svom delu. Knjiga
„Na vatrenoj liniji“ sadrži brojne primere, pažljivo
analizirane i objašnjene, koji pomažu ne samo nama,
budućim menadžerima, nego svima, pošto su teška
pitanja sastavni deo naše svakodnevnice.
14 [email protected]
Izazovna, teška pitanja
Za početak bi trebalo otkriti i razumeti zašto ljudi
u poslovanju postavljaju zahtevna, izazovna pitanja.
Jedan od glavnih razloga jeste činjenica da svaki put
kad se izlaže slučaj, bilo u biznisu ili svakodnevnom
životu, od suprotne se strane traži da se na neki način
promeni. Poznato je da je u ljudskoj prirodi da se plaši
promena. Zato je baš odgovor na ta, teška pitanja,
ključ uspešne prezentacije? Ukoliko na postavljena
pitanja ne odgovorimo uspešno, ma koliko dobar
bio proizvod koji izlažemo, vrlo je verovatno da
druga strana neće biti voljna da se promeni. Bitno je
biti upoznat i sa nepovoljnim faktorima koji deluju
prilikom izlaganja slučaja, kada je govornik, izlagač,
često sam pred publikom.
- Javno izlaganje: rizik od greške je povećan u
velikim grupama.
- Dinamika grupe: što je veći broj ljudi u publici
teže je održati kontrolu.
- Jedan naspram mnogih: publika ima sklonost
da se međusobno udruži protiv jednog. Rezultat
je otvorena sezona lova na usamljenu figuru pod
svetlima reflektora.
Džeri Vajzmen nas uči kako da izjednačimo
snage korišćenjem sposobnosti da bi se savladala
sila.
Borilačke veštine
Džeri Vajzmen smatra da bi trebalo da se
ugledamo na borilačke veštine, jer one pojedinca
uče da se oslanja na spretnost i snalažljivost umesto
na silu i snagu. Borilačke veštine koriste sledeće
fizičke i umne veštine: koncentraciju, samoodbranu,
ravnotežu, agilnost, disciplinu i samokontrolu.
Vajzmen prevodi svaku od ovih veština u tehnike
Pitanje-Odgovor kako bi objasnio i pokazao kako,
oslanjajući se na njih, pojedinac može ne samo
preživeti izazovna pitanja, nego i obvladati njima.
Suočeni sa teškim pitanjem potrebno je da
vešto upravljamo ovim tehnikama. Ako je odgovor
na pitanje defanzivan, izbegavajući, dvosmislen
ili svadljiv izlagač gubi kredibilitet. Ako je odgovor
brz, pravovremen, siguran, uverljiv i dobro usmeren
velika je verovatnoća da će iz dvoboja izaći bar
nepovređen, ako ne i kao potpuni pobednik. Važnije
od samog sadržaja jeste njegova prezentacija, način
na koji se izlagač nosi sa teškim i izazovnim pitanjem
gde se pokazuje sposobnost ispitanika da upravlja
kako situacijom, tako i samim sobom. Džeri Vajzmen
pruža čitaocu potrebnu municiju za stupanje na
vatrenu liniju izazovnih i teških pitanja. On ne daje
odgovor na pitanje, nego nas uči kako da pokažemo
sposobnost za borbu sa nepovoljnim okolnostima, a
da se pri tom zadrži smer i kontrola.
Shema pitanja i odgovora
G-din Vajzmen nam nudi jednu jednostavnu
shemu pitanja i odgovora. Pridržavajući se nje,
održaćemo kontrolu i uspešno se izboriti sa izazovnim
pitanjem. Koraci su sledeći:
1.Otvoriti prostor za pitanja: Odrediti tačno
koliko će vremena biti izdvojeno za pitanja i to vreme
poštovati. Tako se kontroliše vreme.
2. Prepoznati ispitivača: Zlatno pravilo kojeg bi
se trebalo držati jeste da, ukoliko ne znamo kako se
svi prisutni zovu, ne obraćamo se po imenu ni onome
koga znamo, u suprotnom rizikujemo da nekog
uvredimo.
3. Prepustiti pozornicu: U ovoj fazi ključno
je kako će izlagač saslušati pitanje, koje će često
biti dugačko, opširno i ne u potpunosti jasno. On
bi trebalo da deluje koncentrisano i delimično
zbunjeno, ma koliko paradoksalno to zvučalo. Ako
izlagač deluje nezainteresovano i udaljeno, gubi se
svaki dalji kontakt sa auditorijumom.
Aktivno
slušanje
(borilačka
veština
koncentracije) je ključno za ovu fazu. Zadatak
izlagača je da pronađe suštinu pitanja, takozvane
rimske stubove. Ne bi trebalo žuriti sa davanjem
odgovora. Prepustili smo pozornicu osobi koja
postavlja pitanje i ne preuzimamo je nazad sve dok
u pitanju ne definišemo rimske stubove, tj potpuno
razumemo suštinu pitnja.
Ne prekidamo ispitavača u izlaganju. Dok se
pitanje postavlja potrebno se koncentrisati na samo
pitanje i njegovu suštinu, nikako unapred razmišljati
o odgovoru. Ukoliko na kraju izlaganja pitanja ono
i dalje nije jasno, trebalo bi izbegavati upotrebu
sledećih rečenica:
- Ako sam dobro razumeo/la....
- Možete ponoviti pitanje?
- Da li me pitate....?
Time se preuzima pozornica iako pitanje nije
potpuno razjašnjeno i šalje se utisak da pitanje nije
pažljivo saslušano. Umesto toga, trebalo bi loptu
prebaciti u polje osobe koja pita, rečenicom: „Žao mi
je, nisam uspeo/la da ispratim, možete li molim Vas
preformulisati pitanje?”
Tako
preuzimamo
odgovornost
za
nerazumevanje pitanja, a onaj ko pitanje postavlja
sa svojim velikim udelom na tržištu. Tržište je prava
džungla, a Vi tek počinjete! Šta Vam je u glavi pa
mislite da ćete preživeti?“
Ukoliko bi parafrazirali pitanje na sl. način:
Šta mislim zašto ću preživeti? Ili Zašto ćemo
uspeti u toj džungli?
Zadržali bismo negativan faktor u pitanju.
Rimski stub u ovom pitanju je takmičenje. Pravilno
parafraziranje bi bilo jedno od sledećih:
Kako se takmičimo? Ili Koja je naša tamičarska
strategija?
Time se neutrališe negativan ton, a težište se
prenosi na ono pozitivno. Na taj način ne samo da
se pokazuje da je pitanje pažljivo saslušano, već
se i omogućava davanje pozitivno orijentisanog
odgovora.
Džeri Vajzmen daje brojne slične primere u svom
bestseleru „Na vatrenoj liniji“, pripremajući čitaoca
na različite situacije i vrste pitanja sa kojima se može
suočiti. Pored tehnike parafraziranja Džeri otkriva i
mnoge druge, podjedanko učinkovite tehnike, kao
što su korišćenje ključnih reči ili umetanje zamenice
Vi, za koje daje brojne primere.
5. Pružiti odgovor (borilačka veština ravnoteže)
Autor napominje da je ključno pripremiti se za
sva moguća pitanja i uvek očekivati najgori scenario.
Pre izlaganja, potrebno je zapisati sva problematična
pitanja koja mogu biti postavljena, a zatim ta pitanja
rasporediti u tematske grupe. Na primer, pitanja
vezana za upravu – da li imate prave ljude na pravim
mestima, ili pitanja vezana za konkurentnost – kako
mislite da se takmičite i pobedite konkurenciju i sl. Za
svaku grupu pitanja trebalo bi pripremiti odgovore, i
kasnije ih varirati u odnosu na konkretno postavljeno
pitanje.
Naravno, uvek bi trebalo očekivati neočekivano.
Tako, npr, ako na postavljeno pitanje ne znate
odgovor, priznajte, ali ponudite se da odgovor pružite
kasnije, kada se o njemu informišete. Bitno je dati
odgovor na svako pitanje, bez obzira na to koliko ono
bilo važno ili nevažno. A kao što je već rečeno, istina
mora biti temelj svakog odgovora.
„Na vatrenoj liniji“ Džerija Vajzemena je
ostvarenje koje preporučujem svakom, a posebno
studentima menadžmenta, u čijoj će budućnosti ova
pitanja biti sveprisutna i iznimno bitna. Ona će ih ne
samo pripremiti i teorijski potkovati za suočavanje
sa teškim i izazovnim pitanjima, nego ih im i uliti
potrebno samopuzdanje i sigurnost i služiti ne samo
u poslovnom svetu, nego i u svakodnevnom životu.
Jovana Lazić
Izvor: Jerry Weissman „In the line of
fire“
[email protected] USPEH
će razmisliti o pitanju i ponoviti ga ovoga puta kraće
i preciznije.
Vajzmen takođe govori i o pravilnom govoru tela
prilikom slušanja pitanja, što je veoma bitan faktor.
4. Preuzeti pozornicu (borilačka veština
samoodbrane)
Tek kada je pitanje potpuno jasno, možemo
preuzeti pozornicu. Teška i izazovna pitanja često
su neprijateljski postavljena, pa je pre nego što se
pruži odgovor na njih, potrebno umanjiti ili potpuno
izbrisati neprijatni ton iz razgovora i uspostaviti
kontorlu. Kako? Parafrazirajući.
Da bismo uspešno parafrazirali pitanje, potrebno
je pronaći srž pitanja, tj. njegov rimski stub. Šta je
zapravo ono što osoba koja je pitala želi da sazna?
Kada je rimski stub pronađen, trebalo bi ga spojiti sa
nekim od upitnih zamenica:
- Šta....
- Zašto...
- Kako...
- Da li... i sl.
Pozeljno je korisiti što manje reči, tj. postaviti
jasno i precizno pitanje koje pogađa pravo u srž
problema bez okolišanja.
Na primer, na pitanje: „Na tržištu postoji bezbroj
početnika koji rade isto ono što i Vi! Tu su i velike face,
Š TA N A S S P R E Č AVA D A
BUDEMO USPEŠNI?
Z
aista, šta nas sprečava da budemo uspešni?
Ponekad se čini, da je u našu balkansku
krv implementirana ideja o tome kako je
loše biti uspešan, razlikovati se, a opet veoma
se ceni svaka nula na platnom čeku, što je
možda i jedno od objašnjenja visokog stepena
kriminala u državi Srbiji.
Još od osnovne škole, klinci koji imaju
dobre ocene se u društvu kategorišu kao
štreberi, a oni koji prave probleme kao “cool”.
Možda je to zbog toga što se “cool” deca boje
uspeha, ili prvenstveno zato što je jako teško u
isto vreme biti “cool” i uspešan. Teško da se išta
zaista menja u životu, sve do kraja školovanja,
koliko god ono dugo trajalo. Ali i kada se ono
završi, oni koji uspeju nešto u životu, uvek će
biti meta onih manje uspešnih. Tu priču možda
najbolje ilustruje ona Balaševićeva pesma „Kao
Bane, dobri sin...“
Druga stvar je pitanje “imanja petlje”, tj. da
bismo bili uspešni, prvo moramo da verujemo
da smo za to sposobni, a onda moramo da
grabimo uspeh i da ulažemo stvaran rad,
“njakanje, cimanje, vreme”. Jer uspeh je jedna
od stvari za koju ljudi moraju sami da se
opredele, a kao što su najdelotvorniji lekovi
oni odvratnog ukusa, tako je i najčešće, najveći
uspeh onaj koji postižemo sa puno truda i
odricanja. Nažalost, najčešće, ljudi pribegavaju
liniji manjeg otpora, uglavnom iz straha od
neuspeha. Ukoliko jednom nešto pokušaju,
a pri tom im ne uspe, oni se povlače, a dalje
samo razvijaju ideje o svojoj nesposobnosti i
najčešće upadaju u ono najgore – da im životni
moto bude da su uvek drugi krivi za sve. Tako
nastaju svi oni nesrećni ljudi, kojima je uvek
kriva politika, porodica ili samo kišni dan.
Čini se da na svetu postoji dve vrste ljudi:
oni veliki i oni mali. Pogrešno je misliti da su
veliki oni koji su ostvarili finansijski uspeh, a
mali oni koji nisu. Veliki su oni koji su pokušali
sve što je bilo u njihovoj moći da se izbore
za svoje ideale, tj. oni koji su imali ideale. A
mali ljudi, to su oni koji nikada nisu umeli, ili
mogli da stanu na svoje noge i da se izbore
za sebe. Tužno je, koliko ljudi izgube sve svoje
snove i ideale još u ranoj mladosti, koliko ljudi
suštinski odustane od borbe, i sve to iz straha
od neuspeha.
Opet, oni koji su uspešni, često postaju
uspešni tako što gaze sve one koji su na bilo
koji način ispod njih. Na putu ka uspehu često
nailazimo na situacije u kojima samo najjači
opstaju, i ukoliko pri tome povredimo one
manje jake i izaberemo put koji je dobar samo
za nas, čini se da pomalo ubijamo ono ljudsko
u nama. Čini se da uspeh koji se stekne na taj
način vodi samo gajenju egoizma i potpunom
preobražavanju u čoveka svinju ili bolje
formulisano, čoveka uspešnu svinju. Koliko je
to dobro sami procenite, ali sigurni smo da ste
takvih primera u životu puno videli, a i doživeli.
Strah od uspeha,
Đ. Balašević: Mi
ili bolje rečeno
neuspeha, je ono što
smo bar imali one
ubija našu maštu,
snove koji se teško
naše snove, ono što
im onemogućava da
ostvare...
se ostvare, i ujedno
ono što od mladih, A snovi najčeše vrede
dobrih i perspektivnih
tek kad s tobom
ljudi stvara stare, loše
osede... Kad s tobom
i nesrećne. Borite
se za sebe i za svoje
ostare...
snove, sigurno nećete
sve ostvariti, ali ljudi
su živi samo dok sanjaju!
Lana Kostic
[email protected] 15
[email protected] TV - A do Š
S TV – F @ M –
s t uden t ska
t ele v izija
“Da uradimo sedam emisija do juna?! Pa nema šanse!”
Reakcije studenata treće godine na studijskom programu Menadžment
u medijima prilikom prvog susreta sa planom rada u okviru predmeta “Radio
i TV” - mahom bi se mogle ilustrovati gore navedenim citatom. No do ovog
trenutka, program televizijskih kuća “Delta” i “Panonija” bogatiji je za pet paketa
studentskih emisija u trajanju od pola sata.
Teorijska znanja koje su studenti sakupili ne samo na ovom predmetu nego
i na proslogodišnjima danas se potrvrđuju kroz praktični rad.
Jednom mesečno svaka od šest studentskih grupa sa po četri člana ima
zadatak da preda gotov TV prilog, za koji sami biraju teme, pišu sinopsis,
scenario, te organizuju snimanje i montiraju materijal. Ovaj vid rada ujedno je
i najbolji način da studenti direktno stupe u kontakt sa onim što ih u budućoj
karijeri potencijalno očekuje. Prolazeći ceo lanac produkcije i radeći u timu,
studenti su u prilici da osete atmosferu pripremanja emisije, rada na terenu, a
posebno atmosferu “deadline” - ova kojih je rad u medijima prepun. Kolokvijum
na ovom predmetu čini evaluacija svih sedam emisija. Pojedinačno, ali i u
timovima, ocenjuju se zalaganja i veštine studenata.
Na predmetu Radio i TV kod dr Danice Aćimović ove godine sa studentima
rade i saradnici u nastavi – Mladen Mutavdžić i Nemanja Kalinić kojima studenti
i predaju gotove emisije, te sa njima snimaju najave. “Po mom viđenju STV je
način da studenti medija prikupe možda i najvažniju praksu, apsolutno potrebnu
u budućem radu, a utisak je da su i oni sami toga izuzetno svesni.” – kaže Mladen
koji ove godine prvi put pomaže u realizaciji STV projekata. – “Kao saradnik u
nastavi, imam pozitivne utiske o ovogodišnjoj grupi. Do sada su pokazali veliko
interesovanje, odabirali interesantne teme i ispoštovali rokove.”
Kada se o ulogama unutar tima radi, dozvoljeno ih je “menjati”. Ipak,
najčešće se dešava da studenti vrlo brzo nađu svoju ulogu i u njoj predano rade,
dok na ostale pozicije unutar tima “uskaču” onda kada se ukaže potreba. “S
obzirom na to da smo stekli znanja potrebna za svaki od poslova unutar tima, to
nam nije teško,” - kaže Kristijan Đjokic.
Studentima je trenutno ostalo da urade još dva paketa emisija. Prvobitno
birane teme, nešto suvoparnije i jednostavnije za obraditi do sada su zamenile
za nijansu dinamičnije teme kojima se studenti direktno obraćaju studentima.
Ana Vernot i Kosta Popadić jednoglasno zaključju kako su saradnici u
nastavi i profesorica bili od velike pomoći, te kako su od njih mnogo naučili,
slušajući predavanja, ali i “u hodu” - nastojeći da isprave greške koje bi se
povremeno javljale, kao i trudeći se da svoje emisije načine što zanimljivijima.
“Važno je da radimo “stvarne” stvari. Biramo teme, sagovornike, pitanja, sami
kadriramo, montiramo i stvaramo gotov prilog koji se emituje na TV stanicama
koje ljudi zaista prate. Odgovornost je stvarna. I greške su stvarne. I naš razvoj
i napredak su evidentni.” – utisak je Doris Teofanov koja se ove godine našla u
ulozi organizatora.
Tesni rokovi, rad na terenu, snimanja, intervjui i atmosfera uoči montiranja
su za posebnu priču koju je moguće prikazati tek pokretnim slikama. “Mislim baš
da bih mogla bar pola života da živim samo od adrenalina koji struji kada sam
suočena sa deadline-ovima,” – kaže neko iz grupe sa kojom sam razgovarala
u obližnjem kafiću, nakon predavanja i nakon evaluacije još jedne od emisija.
Osim što je izvesno i svima jasno da se do juna može uraditi sedam emisija,
izvesno je i da je stečena praksa između ostalog probudila želju za stvarnim,
daljim radom.
Dijana Knežević
16 [email protected]
OD A
DO Š
Iz oblasti sebe za [email protected] govori koordinator medijske laboratorije, autor
stripa na poslednjoj strani našeg [email protected] i saradnik u nastavi za predmetima
Komuniciranje 2 i Radio i TV – Mladen Muta Mutavdžić.
A? – nekulturan način da kažete: ’’Molim?’’
Braon - moja omiljena boja kad nema crne, žute, teget, maslinasto zelene
i bordo.
Vaša Interesantna Nekolicina Kompozitora - zaboravljeni bend u kojem sam
svirao.
Grizelda - jedno od najsmešnijih žensih imena koje sam čuo.
Daleko - ne volim da sam daleko od stvari i ljudi koji me ispunjavaju.
Điđi-miđi - smešna reč, a obajšnjava svašta.
Elektrovojvodina - ne volim kad mi pošalju pismo.
Žabokrečina - ne znam zašto.
Zahvat nindže - to je onaj momenat u filmovima kada siledžija odjednom
stisne nešto na vratu nekom sirotanu, pa ovaj padne u nesvest.
Iznogud - odličan strip.
Još - hoću još, nije mi dosta.
Kikiriki - ukusno.
Lepo - Volim kad je lepo.
LJuštura - tako strašno zvuči, a ništa strašno.
Mašta - trudim se da je ne izgubim.
Ne - jednostavna reč koja se teško izgovara.
Njupa supa - kakvo ime...
Osam – jedini broj koji je simetričan (nula se ne računa)
Pink Panter - moj omiljeni crtani film i muzička tema.
Računovodstvo - posetim ih jednom mesečno i uvek ih napuštam srećan.
Suština života - mislite o tome i pogledajte film.
THE END - potpuno nepoznat čovek koji se potpisuje na kraju svakog filma.
Ćorazeka production - moja firma.
Uho, grlo, nos - nedam.
Firedon - eto tako.
Hoću sve - osim onoga što neću.
Ciciđon - novi projekat na kojem radim.
Četrdeset i devet - teško je naći taj broj obuće.
Džigibau i Karakondžula - nikad ih nisam video.
Što? - prosto obožavam to pitanje.
[email protected]
USPEHA
„Koliko briga čovek izgubi kada odluči da
bude NEKO, a ne NEŠTO“
– Coco Chanel
Kada sam bila mala, želela sam da budem učiteljica.
Ta želja je po završetku osnovne škole prerasla u želju da budem psiholog.
U srednjoj školi su se ideje ređale brže od svetlosti i pameti zajedno, da bi se
zaokružile ispravnim odabirom fakulteta.
Postala sam menadžer koji i dalje nadograđuje svoje znanje iz oblasti
upravljanja i rukovođenja kroz master studije. Zaposlena sam u ozbiljnoj firmi.
Mnogi govore da sam ovenčana uspehom uz navođenje svih detalja iz moje
biografije. I ja smatram da sam uspešna. Ali na drugi način to dokazujem sebi.
Sve te spoljne manifestacije koje su veoma promenjiva kategorija, nisu ni
upola od onoga što čovek nosi u sebi. To Unutrašnje je od neprocenjive vrednosti,
nemerljivo je, teško ga je oblikovati i zadržati u određenom agregatnom stanju i
pored promene spoljnih uslova, zarazno je i uglavnom nasledno.
Ono što čini da ponosno nosim titulu Uspešan menadžer svog života jeste da
se u svemu tome nađem protkana Ona Prava Ja.
Najlepše je kada osetite da dobro vaspitanje, snažan moral i postojana
ličnost, proviruju iz osobe poput zraka sunca i obasjavaju sva njena dela i misli.
Uvek imajte taj osećaj na umu i trudite se da budete emiter pozitivne energije
u spoljni svet. Za to se morate boriti svaki dan, ustajati iz kreveta umiveni
zahvalnošću za to što imate i spremni da tog dana obučete Odelo Sreće brenda
Ono Što Žarko Želite – a ostanete svoji... E, to je teži deo.
Na Životnom putu steknu se statusni simboli života, ali dok se ne desi
siloviti prodor Unutrašnjeg blaga svake ličnosti ka spoljnom svetu – sav
postignut uspeh ostaje uskraćen za premaz bojom Dobrog i bojom Iskrenog.
Njima izostane odraz Dobrog i Iskrenog u zenicama. A za tim odrazom u očima
tragam i takav reflektujem - druge ne priznajem.
Za redovno održavanje i ugodan boravak naseljenog Dobra u Vama, treba
povremeno posegnuti za infuzijom rastvora duševne bombe. Predlažem
sledeće...
Uz povremeno vraćanje na Mikine, Kiplingove i reči Odri Hepbern hrabro
hodajte Putem bez kraja ka životnom uspehu!
Tijana Vučinić
Miroslav Mika Antić
-LIČNA PESMAAko hoćeš da si nešto
sasvim svoje, sasvim
lično,
al’ drukčije sve da
umeš.
I toliko neobična
ništa na tom belom
svetu
da ni sebe ne razumeš.
ne sme da ti bude
slično.
Znaš šta nikom nije
slično?
Možeš svemu biti
vična,
Ti si.Lično i prilično
A znaš šta je neobično?
i odlučno. I odlično.
Odri Hepbern
-SAVETI O LEPOTIZa privlačne usne - govorite reči ljubaznosti i
dobrote.
Za lepe oči - tražite samo dobro u ljudima.
Za izazovnu, tanku figuru - podelite svoju hranu
za gladnima.
Za sjajnu kosu - neka dete provuče svoje prste kroz
nju jednom dnevno.
Za dobro telesno držanje - hodajte sa znanjem, jer
onda nikada nećete hodati sami.
Ljudi, čak više nego stvari, traže da budu
obnovljeni, oživljeni, ponovo dokazani; nikada
nemojte olako odbaciti nekog.
Upamti, ako ti ikada zatrebaju ruke koje će ti
pomoći, potraži ih ispod svojih ramena.
Kako budeš stario, otkrićeš da imaš dve ruke jednu da pomogneš sebi, a drugu da pomogneš
drugima. Lepota jedne žene nije u odeći koju nosi,
figuri koju ima,
Niti u načinu na koji češlja kosu.
Lepota jedne žene može se videti samo u njenim
očima, jer su one put do njenog srca - mesta gde
njena ljubav počiva.
Lepota žene nije u fizičkoj lepoti, već je njena
lepota refleksija njene duše.
To je briga koju ona sa ljubavlju daje i strast za
koju zna.
Kako godine prolaze, žena samo dobija na
lepoti.
[email protected] 17
[email protected] USPEH
R I M E Ž I V OT N O G
[email protected] ZELENA PLANETA
Z E L E N A P L A N E TA
S VA K I S M E O P O D U H VAT
POČINJE U NAMA
Š
to je čoveku budnija i življa duša to su njegovo
robovanje fizičkim potrebama i njegova zavisnost
od materijalnih uslova života slabiji i manji. Nama
ne treba nikakav sistem, mi ga već imamo u sebi –
ljubav i zahvalnost. Sa tim sistemom ništa ne može
krenuti po zlu, baš ništa. Za razliku od raznih vrsta
logika koje su nas (čovečanstvo i planetu) dovele dovde,
ljubav jedina osigurava opstanak. „Brinuti” nikome nije
donelo dobroga, ali „voditi računa” je nešto drugo. Ego
brine, ljubav vodi računa. Ljubav je večni, nepromenjivi
princip univerzuma. Njena veličanstvenost je u njenoj
mističnosti. Jer ljubav naukom ne možemo dokazati,
ne možemo je izmeriti niti matematički proračunati, ali
njenu postojanost možemo osetiti snažnije nego bilo
koji gravitacioni zakon. Zato je ljubav iznad prirodnih
zakona koji vladaju u svemiru, iznad svega. Mi smo
neverovatno moćna bića. Razne iluzije su nametnute da
nas sputavaju u našoj veličini, da nas naprave robovima
i da živimo u amneziji. A većina čovečanstva i živi u toj
amneziji. Ne postoji razlog zbog kojeg svaka prosečna
osoba ne bi mogla da razvije svoje pune potencijale.
Trošimo zdravlje da bi zaradili novac pa onda
trošimo novac da bi povratili zdravlje. A šta je novac
nego oduvek najveći pokretač svakog zla. Vi stvarate
novac Vašim naporima, Vašom žrtvom, Vašom
kreativnošću, Vašim rizicima… Ne sećam se kad smo
mi, narod, prepisali nekome vlasništvo nad nama?
Mi nismo slobodni, mi pripadamo vladi. Oni žele da
ćutimo, stanemo u red, da radimo ono što oni žele da
radimo, i što je najskandaloznije, da mislimo ono što
nam oni kažu da mislimo. A bez otpora, bez svesnosti,
oduzeće nam sve. To nije samo politički izopačeno, to
je greh protiv čovečanstva… Ubacite mrava u teglu
i zapečatite otvor – on će provesti ostatak svog života
pokušavajući izaći. Nema kuda otići ali želi biti slobodan.
To je njegova priroda. To je način po kojem je sačinjeno
svako živo biće.
Jednom davno, videla sam u zoo vrtu vuka koji leži
u svom kavezu. Pomislila sam kako je ta veličanstvena
životinja krajnji rezultat miliona godina evolucijskog
dizajna. Njuška koja može uhvatiti najblaži miris,
ultrasonični sluh, oči koje mogu videti u mraku, zubi
i čeljust sposobne zdrobiti gustu kost, srce i pluća s
kojim može trčati satima kroz mećavu, pa opet nalazio
se tamo… Ležao napušten i pun očaja. Bio je dobro
uhranjen, imao je čist životni prostor, vodu i zdravstvenu
negu. Dakle, u čemu je bio problem? Bio je bolestan
zbog saznanja da njegove predivne moći neće više
nikada biti primenjene. Stoga je ležao tamo, s glavom
na šapama, zureći u prazno, možda u neku zamišljenu
šumu koju nikad nije mogao doseći jer su postavili
rešetke oko njega. Nisu ubili njegovo telo ali uništavali
su njegovu dušu. Bog je Adamu i Evi dao slobodu iako je
znao da će doneti smrt u svet. Toliko je sloboda važna
u božanskoj šemi stvari. I zato Vas pozivam da je (od)
branite – uvek.
Indijanci su jedan od najcivilizovanijih naroda ikad.
Religija im je bila da poštuju Majku Zemlju i Velikog
Duha (Boga). Živeli su u saglasju sa prirodom i sa samim
sobom. Nisu ništa uništavali i sve što postoji im je bilo
sveto. Takav stav i način življenja trebamo i mi sada da
usvojimo, da se vratimo prirodi od koje sve dobijamo
besplatno i koja je toliko savršena. Ako osetite ovih dana
ili zadnjih meseci da ste jako privučeni svojom svrhom,
budite hrabri, ne dozvolite da Vas bilo šta ometne u
odlučnosti da se približite ostvarenju svoje uloge i svrhe.
Živeti lepo, pre svega, znači živeti u zdravom
okruženju, a živimo u okruženju pohlepe, korupcije,
laži i nasilja. To je sve što mi poznajemo, ali još uvek nije
kasno za promene a ono što možemo je da promenimo
sebe, a kad to učinimo napravili smo ogroman uspeh.
Ako se “probudimo” nećemo trebati više niti medicinu
u tom obliku što je sada imamo, gde ne leče uzrok nego
samo posledicu, a kad te izleče jedne bolesti dobiješ
simptome neke druge. Čovek će ili napraviti iskorak ka
boljem u doglednoj budućnosti ili ljudske vrste neće biti
onakva kakvu danas znamo. Hoćemo li da propadnemo
ili ćemo da zasučemo rukave? Ali ne za bankare, zavisi od
pojedinačnih izbora, zalaganja i vere svakog pojedinca.
Mateja Francuski
Naturalista iz Kikinde
U S P E H J E R E L AT I VA N
…ali ne i individualan
S
veukupnost odražavajućih okolnosti realnosti
stvara osetljivost svesti na koje ona reaguje
prihvatanjem tih okolnosti, tačnije razumevanjem
zašto se nešto desilo i usvajanjem činjenice da se
to više ne može promeniti jer vreme teče svojim
pravolinijskim, konstantnim i neprekidnim tokom.
Stoga, uspeh je relativan, ali ne i individualan.
Počevši od rođenja, čovek ostvaruje uspehe na
svim poljima. U ranim godinama, to su neke osnovne
biološke radnje, zatim sledi usavršavanje u smislu
ostvarivanja sopstvenih prava i njihovih shvatanja kao
i sankcija koje postoje ako se ne poštuju kako osnovna
životna pravila tako i društveni kodeksi, posle se javlja
spoznaja sopstvenog ega ili samog sebe kao i pitanje
ko smo mi i šta je naša svrha.
Verovatno najteži trenutak je upravo taj kada
treba na osnovu shvatanja samog sebe odrediti ciljeve
kojima ćemo u budućnosti težiti, a još je teže ustanoviti
pravila kojima ćemo se voditi u ostvarenju istih, gde se
ispostavi vrlo često da se upravo ta pravila nalaze u
18 [email protected]
konfliktu kako sa društvenim uređenjem, odnosima
lične prirode i zahtevima pojedinaca, tako i sa zdravim
razumom odnosno našim načinom razmišljanja ili
sopstvenim verovanjima. Tajna uspeha je u balansu,
ravnoteži između svih pojava, a da bi se to postiglo
potrebno je mnoge stvari raditi polako. Truditi se, što
sporije delovati a preciznije, i nikad ne biti pohlepan
odnosno uzeti više nego što ti treba ili što možeš
postići.
Kada kažem polako ili sporo, prvenstveno mislim
na proces mišljenja; mozgu treba dati pravo da stvori
što više alternativa radi većeg izbora rešenja i u nekom
smislu rastezanja vremena kojeg kao po nekom pravilu
uvek ima premalo pogotovo u sadašnjosti. Isto tako
treba pomenuti da bi se došlo do progresa u ovom
segmentu koji je po meni bitan faktor uspeha, treba
vežbati disciplinu, kako fizičku tako i mentalnu, jer
po prirodi čovek je radoznalo stvorenje i on bi sve
odmah i sada, a sve što želimo zahteva upravo vreme
koje možemo kupiti disciplinom i uz pomoć mišljenja
stvoriti dovoljan broj alternativnih rešenja kako bi ga
imali više, a kasnije možemo višak vremena utrošiti na
šta želimo. Kada sam spomenuo da uspeh ne postoji u
individualnoj formi, mislio sam na to da jednostavno
šta god da radimo imaćemo pomoć koju ćemo svesno
ili nesvesno iskoristiti za postizanje naših ciljeva. Ta
pomoć nije vezana samo za živa bića, naime i predmeti
tačnije objekti kojima se svakodnevno služimo su
isto tako vrsta pomoći kao kad ti recimo neka osoba
pomogne oko obavljanja nekog posla, a i kad bi
postojala neka vrsta individualnog uspeha, doživeli bi
ga ravnodušno jer uspeh nije uspeh ako ga nemaš sa
kim podeliti, s toga individualni uspeh ne postoji.
Uspeh, u suštini, svako drugačije doživljava, ali
on ima neke vodilje kojima se možemo služiti ako ih
prepoznamo, opet druga strana medalje uspeha jeste
onaj faktor koji niko ne može objasniti, koji utiče na sve
nas i sa kojim se susrećemo svakodnevno a to je sreća.
Igor Gnendinger
“Nemojte pojesti “Munchmallow” odmah! Ako
sačekate, dobićete dva!” metafora je za poruku koju
neki od vodećih motivacionih trenera i govornika na
temu uspeha, poput Filipa Zimbarda, Hoakima de
Posade i Alana de Botona, ističu kao ključnu tajnu
za postizanje tog uzvišenog osećaja i životnog
stanja: USPEHA. Nema pet, sedam ili osam ne znam
ni ja koliko i kako provereniih koraka, niti nekakvih
posebnih formula i napitaka “Feliks felicis”, tajna je
u ODLAGANJU ZADOVOLJSTVA, u samodisciplini, u
putovanju.
Na Univerzitetu Stanford je još šezdesetih
godina dvadesetog veka, sproveden eksperiment
među četvorogodišnjacima, kako bi se utvrdio
stepen samodiscipline i sposobnosti razumevanja
pozitivne strane odlaganja zadovoljstva. Svako
dete je dobilo zadatak da sedi samo u prostoriji,
na nekih 15 minuta, sa komadom slatkiša ispred.
Deci je rečeno da će ako u tih 15 minuta ne pojedu
slatkiš i sačekaju da se istraživač vrati, dobiti još
jedan komad slatkiša. Dva od tri deteta su u roku
od odmah, po izlasku istraživača iz prostorije,
pojela slatkiš. Dalje praćenje ispitane dece navelo
je istraživače Stanforda da zaključe kako deca koja
su odmah pojela slatkiš nisu pokazala zavidne
rezultate tokom školovanja, u izboru profesije i
bogatstvu društvenog života. Dok su deca koja su
odložila zadovoljstvo, danas uspešni akademski
građani, kako se to popularno kaže, situirani, sa
bogatim društvenim životom i generalnim životnim
zadovoljstvom.
Magazin “The New Yorker” je u maju 2009.
objavio tekst autora Džona Lerera o učesnicima tog
eksperimenta. Oni se u tekstu prisećaju kako su se
osećali u tom momentu svoga detinjstva i govore
o tome kako doživljavaju rezultate tog istraživanja
i sopstvenu životnu situaciju. Pokazalo se da su
stručnjaci sa Stanforda u velikoj većini bili u pravu
kada su, tada deci, a danas odraslim ljudima
predviđali veći ili manji uspeh. Taj eksperiment je
još mnogo puta ponovljen u različitim okolnostima,
na različitim geografskim teriotrijama i sa decom
različite etničke i religijske pripadnosti. Rezultat je
gotovo uvek bio isti. Dvoje od troje dece imaju niži
stepen samodiscipline i manje razumeju pozitivne
aspekte odlaganja zadovoljstva.
Kuršluc Adama i Eve
Hoakim de Posada, već spomenuti motivacioni
trener, se kune u teoriju da je za uspeh bilo kakvog
stepena zaslužna lična kompetencija svakog
pojedinca da odlaže trenutno zadovoljstvo zarad
dugoročnog. Čak i ako je spomenuti eksperiment
sproveden među decom, ta sposobnost se neće
nužno razviti tokom odrastanja i sazrevanja.
“Pokušajte da odložite ispijanje kafe za samo
pola sata kasnije. Ja vam garantujem da ćete u
odloženoj šolji više uživati. Isto tako, garantujem
vam da će dvoje od troje vas, odraslih, samosvesnih,
samodisciplinovanih i ostvarenih osoba, popiti tu
kafu odmah,“ rekao je Hoakim tokom jednog od
svojih govora, koji se mogu pogledato na internet
stranici “TED, ideas worth spreading”.
Odlaganje zadovoljstva, koliko god se ono
činilo malim, nije lak zadatak i civilizacijski je izazov.
Setite se samo priče sa Adamom i Evom, jabukom,
drvetom znanja, obećanjem i podlaganjem
iskušenju. Koliko bi priča drugačije izgledala da su
njeni akteri odložili zadovoljstvo. Onako je izbio
čitav kuršluc. Nasuprot današnjoj civilizacijskoj
tekovini “sve odmah i sada”.
“No sex before marriage” efekat
“Život je iskušenje. Sve se svodi na “da - ne, sada
- kasnije, popuštanje – otpor, fokus na sadašnjost
– fokus na budućnost. Obećane vrednosti su plen
za trenutne strast,i” govori Filip Zimbardo i kao
ilustraciju navodi podatak da su 60% devojaka koje
su obećale da će ostati nevine do braka, prekršile to
obećanje u roku od tri meseca. “Toliko o obećanjima,”
komentarisao je Filip. Njegova teorija oslanja se na
spomenuti eksperiment Stanfordskih istraživača i
na njega dovezuje komponentu vremena. Drugim
rečima, Zimbardo smatra da sposobnost pojedinca
da odloži zadovoljstvo zavisi od njegove percepcije
vremenskog perioda njegovog života. Odnosno, da
li je usmeren ka pogledu u prošlost, sadašnjost ili
budućnost. Kada govorimo o četvorogodišnjacima
i slatkišima, Filip Zimbardo je otkrio jednu ključnu
karakteristiku kod dece koja su sačekala dva
slatkiša. Ona su orijentisana na budućnost, na
posledice i efekte odluke na osnovu koje baziraju
aktivnost.
Odlaganje zadovoljstva, koliko
god se ono činilo malim, nije lak
zadatak i civilizacijski je izazov.
Setite se samo priče sa Adamom
i Evom, jabukom, drvetom
znanja, obećanjem i podlaganjem
iskušenju. Koliko bi priča drugačije
izgledala da su njeni akteri
odložili zadovoljstvo. Onako je
izbio čitav kuršluc izbio. Nasuprot
današnjoj civilizacijskoj tekovini
“sve odmah i sada”.
[email protected] USPEH
Nemojte pojesti
“Munchmallow” odmah!
Na prirodu donošenje odluke iz koje će uslediti
delovanje, utiče vremenska orijentisanost svakog
individualca. Zimbardo razlikuje one usmerene ka
prošlosti, kod kojih sećanja, prethodna iskustva,
utiču na prirodu odluka. Usmerene ka sadašnjosti,
kod kojih impulsivnost utiče na donošenje odluka i
one usmerene ka budućnosti, kod kojih predviđanje
posledica, cost – benefit analiza, utiče na donošenje
odluka.
Kada je individualac usmeren ka prošlosti, to
je uvek odnos pozitivnih iskustava i negativnih.
Kada je usmeren ka sadašnjosti, to je uvek odnos
trenutnog uživanja u životu i prepuštanja sudbini:
“Ja nemam uticaja
na svoj život”. Kada
“Život je iskušenje.
je
usmeren
ka
budućnosti,
akteri
Sve se svodi na “da
odnosa su usmerenost
- ne, sada - kasnije,
ka životnim ciljevima
i usmerenost ka
popuštanje – otpor, fokus
transcendentalnom
pristupu - “Život
na sadašnjost – fokus
počinje nakon smrti”.
na budućnost. Obećane
Svaka od navedenih
kategorija
ima
vrednosti su plen za
mane i prednosti.
trenutne strasti.” govori
Iz Zimbardovih reči
može se zaključiti
Filip Zimbardo. Ključ
da je ključ uspešnog
životnog puta jeste
uspešnog životnog puta
samodiciplina kroz
jeste samodiciplina
miks
vremenskih
orijentacija – prošlost
kroz miks vremenskih
određuje ko smo, šta
orijentacija – prošlost
smo; sadašnjost je u
funkciji životnih ciljeva
određuje ko smo, šta
u budućnosti.
Percepija vremena
smo, a sadašnjost je u
jeste
individualna
karakteristika svakog funkciji životnih ciljeva u
pojedinca da sagleda
budućnosti.
životna iskustva kroz
određene vremenske
okvire. Te okvire čovek delimično stvara nesvesno
i delimično ih uči u svom okruženju. Iz tog razloga
percepcija vremena zavisi od kulture, etničke i
religijske pripadnosti, prirode obrazovanja i niza
drugih parametara.
Filip Zimbardo, čije govore takođe možete
pogledati na www.ted.com, prvenstveno je poznat
po delu “Luciferov efekat: „Razumevanje kako
dobri ljudi postaju loši” u kojem istražuje prirodu i
psihologiju zla. Njegovo najnovije delo “Paradoks
vremena” istražuje kako različita društva i kulture
imaju drugačije poglede na pojam vremena i kave
to veze ima sa percepcijom uspeha.
Sanja Novak
[email protected] 19
[email protected] USPEH
P O Z N AT I U S P E Š N I PA R O V I
Pravi muškarac želi dve stvari: opasnost i igru. Zato želi ženu
kao najopasniju igračku. (Fridrih Vilhelm Niče)
M
ožda je
baš to razlog iz kog su, kroz istoriju, uspešni
muškrci pored sebe imali uspešne žene,
dovoljno inteligentne, fatalne koje su im smale
doskočiti, te kao “opasne igračke” upotpunjavale
njihovu glad za životom samim?
Zbog pravne nejednakosti među polovima,
u dalekoj istoriji nešto teže možemo naći primere
uspešna žena – uspešan muškarac, ali još je i Kleopatra
VII, kraljica Egipta, svojim zavodničkim i diplomatskim
sposobnostima uspela da na svoju stranu povuče
moćnog Cezara i na taj način osigura svoju vlast nad
Egiptom.
Nije tajna da su poneke od uspešnih žena svoje
uspehe “grabile”, između ostalog, i zahvaljujući svom
šarmu i lepoti. Pitanje na koje se odgovor čini pomalo
suvišnim jeste - da li lepota ženi pomaže ili odmaže u
lovu na uspeh? Dovoljno je činjenica koje govore “za”
i “protiv”. Istina je, pak, da inteligentna žena svoju
lepotu i inteligenciju može fino unovčiti na razne
načine. Suptilnost koja bi pri tom evenutalno dolazila
mogla bi se dovesti u vezu sa temperamentom,
životnim stavovima i još koje čime.
U 15. veku, Henrik VIII, kralj Engleske, poznat
i po broju žena s kojima je bio u braku, sklopio je
brak sa ujedno najpoznatiom i najuspešnijom među
svojim ženama – Anom Bolen koja se danas smatra
zaslužnom za odvajanje engleskog katoličanstva od
rimokatoličanstva, kao i za kasnije uspostavljanje
protestantisma u Engleskoj.
Teodora, cirkusantkinja koja je poticala iz najnižeg
staleža, postala je žena vizantijskog cara Justinijana I,
iako je takva vrsta braka svojevremeno bila zabranjena.
Justinijan ju je tajno oženio, te je postala i njegova
najbliža savetnica i ravnopravna saradnica na prestolu.
Inspiracija koju su mnogi umetnici pronalazili u
svojim ženama i ljubavnicama, opšte je poznata. No
posebno interesantna jeste uzajamna inspirativnost,
uzajamno umetničko nadahnuće koje su pojedini
parovi jedno iz drugog fantasticno crpeli.
U 18. veku, poljski kompozitor i pijanista, Frederik
Šopen komponovao je neka od svojih najboljih dela,
između ostalih i poznatu Polonezu, opus 53 u A-molu,
uz svoju ljubavnicu, francusku spisateljicu Žorz Sand.
Marina Cvetajeva, ruska pesnikinja, poznata je i po
svojim platonskim, uzajamno inspirišućim ljubavima.
Većinu ljudi s kojima je vodila prepiske upoznala je tek
nakon što bi zaljubljenost minula, te je to bio slučaj i sa
pesnikom Rajner Marija Rilkeom i novelistom Borisom
Pasternakom. Njeni stihovi odišu lepršavošću ljubavi u
kojima se gubila, pa i kada kaže “ja sam ptica i ne žali
što podležem zakonu lakom” u njenim rečima možemo
osetiti zanos koji je preplavljivao komade njene
ljubavne stvarnosti. Prepiske koje je vodila sa poznatim
umetnicima, pune pesničkog zanosa, sačuvane su i
20 [email protected]
prevođene su na mnoge jezike.
Kada govorimo o ženskoj književnosti, a posebno
o erotskoj ženskoj književnosti, ime Anais Nin bi
se nužno moralo naći pri samom vrhu. Francuska
spisateljica osim što je izdala nekoliko romana i celoga
života pisala i objavljivala dnevnike, zapamćena je i po
svom burnom ljubavnom životu, pre svega sa Henrijem
Milerom, kome je pomagala dok je radio na “Rakovoj
obratnici”. Ovom poznatom, pomalo “sirovom” piscu,
Anais je bila i inspiracija, koliko i on njoj.
Silvija Plat, engleska književnica, danas je među
ljubiteljima poezije poznatija od njenog supruga Teda
Hjuza, koji je svojevremeno u pesničkim krugovima
bio uvažavaniji od nje, te je i njeno pisanje povremeno
“trpelo” zbog te pomalo destruktivne ljubavi. Želja za
nepostojanjem koja je apsolutno “vrištala” iz njene
poezije, dovela je i do samoubistva koim je ovaj
neveorvatan život skončan.
Poznata je i ljubav Roberta Roselinija, filmskog
režisera, i glumice Ingrid Bergman koja je kasnije sa
njim radila na ponekima od filmova koji su doživeli
sjajne uspehe.
O tome kako su patnja i stvaranje duboko povezani
govori i ljubav slikarskog para Diega Rivere i Fride Kalo.
Strastvenost njihove ljubavi u kojoj je Frida bila rada
da prihvati Diegovu prirodu u celosti, opraštajući mu
njegova neverstva, stvorila je neka od najfantastičnijih
dela ove umetnice.
Ljubiteljima nešto tvrđeg zvuka, poznata je i
ljubav pevača grupe “Nick Cave & bad seeds”, Nika
Kejva i pevačice PiDžej Harvej. Australijanski muzičar,
gotovo ceo jedan album prepun ljubavnih pesama
posvetio je ovoj vezi.
Neke umetnike proslavila su upravo dela koja su
nastala zahvaljujuci ženama i ljubavnicama koje su im
ujedno bile i muze.
Danteova” Božanstvena komedija” i “Novi Život”
apsolutno ne bi postojali da nije bilo Beatriče, njegove
neiscrpne inspiracije. No, sa Beatričom stvar je slična
kao i sa Petrarkinom i Laurom, gde se na ponekim
mestima gubi granica između istinske ljubavi i poetske
kreacije. Kod Dantea ovaj zanos posebno dolazi do
izražaja na mestu gde Betriču opisuje rečima „La
gloriosa donna della mia mente” odnosno „Prelepa
dama moga uma”.
Dalijeve slike su inspirisane ženskom figurom,
Elenom Ivanovnom Diakonovom kojoj je on kasnije dao
nadimak Gala. Gala ovom ekstravagantnom umetniku
i nije bila samo inspiracija. Na izvestan način, ona
je svojom ženskom upornošću i glađu za luksuzom
“gurala” Dalija, vršeći promociju njegovih radova u
uvaženim krugovima ljudi, podstičući ga da stvara i
zarađuje. Nadalje, Geteovi bolno snažni i romantično
- strastveni “Jadi mladog Vertera” nisu mogli nastati
bez istinske inspirisanosti ljubavlju. Patnja i ljubav
usmereni ka izvesnoj Loti, osim što su ovom umetniku
doneli slavu, na izvestan način obeležili su i nekolicinu
života.
Jednakost među polovima dovela je i do spoja
uspešna žena – uspešan muškarac, koji od pedesetih
godina dvadesetog veka nešto češće srećemo. Nije
teško pretpostaviti da ovakve vrste veza mogu biti
izuzetno snažnog karaktera. Inspiracija (ne nužno ona
koja dovodi do umetničkog stvaranja) neretko dostiže
svoje vrhunce onda kada je obojena ljubavlju.
Žena koja nije i sama pomalo gladna uspeha teško
da potencijalno uspešnom muškracu može pružiti onu
količinu podsticaja i podrške koji bi mu umela pružiti
žena koja i sama žudi da se kao inteligentno ljudsko
biće ostvari na sličan način. Ujedno, zadovoljna i
uspesna žena, kao muza, može biti nepresusan izvor
stvaralačkog nadahnuća.
Ono što ostaje blago nejasno, a pomalo upetljano
između redova jeste pitanje - Da li u vezama ovog
tipa može da postoji izvesna doza zavisti, polusvesne
ljubomore?
Ako bismo ženu poželeli da okarakterišemo i
kao biće neretko sposobnije od muškarca za pritajenu
ljubomoru, upitali bismo se kako je moguće da ona
kao takva ne zavidi uspešnom čoveku kog ima pored
sebe? Sa druge strane, možda je ta vrsta “ljubomore”
upravo fantastično podsticajna? Ili možda u dubokim,
uzajamno inspirišućim ljubavima o kakvim je ovde reči,
takva vrsta ljubomore i ne može da postoji?
Kako god. Danas se svakodnevno, u novinama,
kompjuterima, na tv ekranima “srećemo” sa velikim
brojem uspešnih parova. Anđelina Žoli i Bred Pit,
Vikorija i Dejvid Bekam, Ešton Kučer i Demi Mur,
samo su neki od parova koje medijski pratimo
godinama. Ono što uspešna žena – uspešan muškarac
ljubavi danas uspeva da uništi često je baš medijska
“izbombardovanost”. Cinjenica je, pak, da ljubavi ove
vrste nisu nužno jednostavne, o čemu svedoče i poneki
od gore navedenih primera. Sa druge strane, jasno je
i da u ovim ljubavima postoji izvesna črvrstina koja
nedostaje onima u kojima je prevlast među polovima
odveć jasna.
Kad smo bili mali, Barbika i Ken, oboje
podjednako divni, činili su se baš savršenima tako
zajedno. Danas evenutalno možemo da zaneseni
sanjamo o androgenom biću u kom muški i ženski
princip nerazdvojivo stoje.
Uspešnom muškracu možda je nužno potrebna
uspešna žena. Uspešnoj ženi možda je nužno
potreban uspešan muškarac. Idealnom biću možda je
neophodna njegova idealna polovina.
Dijana Knežević
V
erujemo da ste se svi ponekad zapitali zašto
ljudi uspevaju? Da li zato što su pametni, ili
prosto imaju sreće? I kako to da svi viđeni i
slavni imaju dobra kola, stanove i kuće, najnoviju
Chanel kolekciju na sebi i najskuplji mobilni telefon?
Priznajte, svi smo kao mali maštali o tome da imamo
što i oni i ljubomorno smo posmatrali svaki njihov
korak, zamišljajući da mi idemo istim stopama...
Pitanje je šta je to potrebno za uspeh?
Prema jednom istraživanju koje su uradili
engleski naučnici, na prvom mestu su, verovali ili
ne, dobre komunikacione sposobnosti! Na kraju liste
našli su se poštenje i etičan odnos u poslovanju.
Pored navedenih “veština”, za uspeh Vam je
potrebno još mnogo toga. Morate biti veoma strpljivi,
samoincijativni, ambiciozni, marljivi, posvećeni,
optimistični, kreativni, svestrani... Takođe, morate
imati dobru sposobnost prilagođavanja, sposobnost
za samostalan i/ili timski rad, sposobnost za rad u
stresnim uslovima.
Ovo je posebno zanimljivo, jer znamo koliko je
teško i stresno raditi s obzirom na bombardovanje
od strane medija o ekonomskoj krizi. I uvek nam
se po glavi motaju ista pitanja – da li ću uspeti da
platim sve račune, kiriju, hranu, a pritom moram
da školujem studenta? Teško...
A šta je sa onim da morate biti radoholičar?
Uspešni ljudi efikasno koriste svoje vreme, ali
nemojte se zavaravati jer ne rade 24/7. Naporan
rad je karakteristika gotovo među svim uspešnim
ljudima. Ne možete samo sedeti i “zamahnuti
čarobnim štapićem” i očekivati da Vam se ispred
nosa stvori uspeh. Što se tiče diplome sa poznatog
univerziteta, ni ona više nije pretpostavka za
uspeh.
One jesu nužno potrebne, ali u današnjem
svetu, više nije ulaznica u “ulicu uspešnih”. Diplome
poslovnih škola samo su veliko šareno pero
zakačeno za Vaš šešir zbog kojeg iskačete u masi.
Novac određuje uspeh? Novac je odličan, ali
Vas neće učiniti ni više ni manje srećnim bez obzira
na mogućnosti i fleksibilnost koju garantuje. Ako
definišete uspeh prema težini svog novčanika, s
tugom ćete shvatiti da neko uvek ima više od Vas,
osim ako niste Bil Gejts! Novcem se mogu kupiti
kuće, avioni, kamioni, ali nema tih para koje bi
kupile prijatelja, dobre odnose u porodici...
Poznato je da su neke ličnosti (čitaj sestre
Hilton) bogate zbog porodičnog nasledstva, a da
pri tom nisu ni prstom mrdnule kako bi zaradile
dolar!
Ne dozvolite sebi da budete kao one! Uvek je
lepše kada se Vaše ime spominje, jer ste napravili
projekat koji će promeniti čovečanstvo i da zato
budete poznati. A sa slavom dolazi i novac.
Zapamtite: posvećenost, marljivost, strpljivost,
ambicioznost su ključ do uspeha!
Nevena Zaric
O U S P E H U S U R E K L I ....
K
o su zapravo uspešni? Da li oni koji se drže
svojih principa ili principa društva, ili pak oni
kojima je nekonvencionalnost u krvi? Da li se
uspešnim smatra samo čovek koji zarađuje veliku
količinu novca i koji ima sve što može da poželi? Ili
uspeh možemo posmatrati bez obzira na starosno
doba? Kao prvo, uspeh je kada se rodimo i odmah
zaplačemo, jer to znači da smo živi i zdravi. Tako je
sa dve godine uspeh da nam pelene ostanu suve.
Sa deset godina osetimo se uspešnim ako imamo
prijatelje sa kojima možemo da se igramo. Kada
prelazmo u sledeću fazu životnog doba, tj. kada
postajemo odgovorni sami za sebe, tada sa tih
osamnaest godina mislimo da je uspeh imati i voziti
svoj auto, jer hvala Bogu čim položimo mislimo
da smo nezavisni i najpametniji na svetu. A kada
imamo dvadeset godina mislimo da je uspeh imati
dobrog tipa/ribu i vrhunski seks, jer ruku na srce, u
toj dobi samo na to mislimo. A novac i karijera su
vrhunac uspeha u tridesetim i četrdesetim.
Ali postoje mislioci koji na uspeh gledaju kroz
vlastite vrednosti, nešto što se pokreće u nama i
izaziva vlastiti uspeh. Po mnogima materijalna
dobra nisu uspeh, već samo čin sreće i snalažljivosti.
Kako je većini poznato da je Buda od svoje rane
mladosti išao svetom i prosvetljavao ljude verujući u
ono što radi i veru koju propoveda, time je dokazao
da “Lenjivac ide kratkim putem u smrt, vredan ide
putem života”. Jer lenj čovek nikada neće postići ni
proživeti ono što vredan čovek može i za šta ima
volju i strast. “Nadahnuće dolazi svakodnevnim
radom”. Ovom svojom misli Bodler ističe da uspeh
neće doći sam od sebe, za uspeh je potreban rad i
vizija onoga što želimo da postignemo. Tek kada
to savladamo u nama samima imaćemo “moć”,
odnosno nadahnuće da to i ostvarimo. Ko kaže da
političari pričaju u prazno. Zoran Đinđić ističe jednu
činjenicu koju građani mahom ne žele da priznaju,
jer veruju da promene zavise samo od političara.
Ipak su oni sam vrh promena. “Da bi se promenila
Srbija svako od nas mora malo da se promeni u...
svojim radnim navikama. Slažete se da je to jedina
validna istina?
“Kada radiš za druge, radi tako posvećeno
kao da radiš za sebe”, rekao je Konfučije. Iz ove
misli možemo videti kako mi sami možemo da
doprinesemo promenama. Takođe, promene kako
na globalnom nivou tako i na onom individualnom,
mogu se postići samo trudom. “Veliki trud, je veliki
napredak”, kaže Euripid. Po Bendžaminu Frenklinu,
jedina prepreka za postizanje uspeha jeste lenjost;
“Lenjost je kao rđa; ona više troši čoveka nego rad”.
“Samo rad i mukotrpan trud mogu da nas dovedu
do boljeg sutra,” ističe Teodor Ruzvelt. A još u staroj
Grčkoj Sofokle govori da “uspeh zavisi od truda”. Iz
ovih citata možemo da zaključimo da je za uspeh
najzaslužniji trud, jer je on motivator želje, volje,
snage koja nas pokreće da uradimo ono što će nas
kao individuu učiniti uspešnijom.
A evo i jedne menadžerske za sve nas buduće
medijske, informatičarske i operativne menadžere
koji volimo da planiramo našu budućnost: “Planovi
ostaju samo dobre namere ako se odmah ne
pretvore u naporan rad” - Piter Draker. Zato, kolege,
vredno i marljivo radite na sebi, da se sutra ne
okrenete i vidite samo dobru nameru, a ne uspeh
koji ste planirali za sebe!
Tijana Majkić
[email protected] 21
[email protected] USPEH
Š TA J E P OT R E B N O Z A
USPEH?
22 [email protected]
[email protected] STUDIO M
STUDIO M
U
okviru predmeta marketing,
predmetni nastavnik dr Milorad
Koprivica
je
studentima
druge godine studijskog programa
Menadžment u medijima omogućio
da posete “Studio M” i da im jedno
predavanje održi Vladimir Samardžić,
direktor čuvenog i kultnog “Studija
M” i muzičkog programa RTV-a. Posle
kratkog uvodnog predavanja profesora
Koprivice, koji nas je upoznao sa temom
predavanja i predavačem, gospodin
Samardžić je studentima predstavio svoj
plan za revitalizaciju Studija M i muzičke
redakcije javnog servisa.
Zapravo, ovo je bila prilika da
studenti “iz prve ruke” i “uživo” čuju
kako nastaje i kako “živi” jedan biznis
plan. Vladimir Samardžić, inače i sam
muzičar, približio nam je svoju viziju i
strategiju, za koje se odlučio i za koje
veruje da će doneti rezultate u bliskoj
budućnosti. Strategijom je obuhvaćena
celokupna revitalizacija – od kadrovske,
preko materijalne do ponovnog vraćanja
ugleda Studiju M. Osim reorganizovanja
same kadrovske podele, Samardžić se
zalaže za to da se muzički programi
našeg podneblja približe publici. U tom
smislu radi na projektu koji će omogućiti
upoznavanje
novosadske publike
sa tamburaškom i drugom vrstom
muzike. Osmišljeno i uporno radi i na
tome da napravi brend, koji će muzičku
produkciju Studija M podići na viši nivo.
Kako kaže: “Arhivski snimci džez, pop
i rok muzike, omogućavaju da se napravi
kvalitetan izbor za kulturno nasleđe u
vidu novih izdanja. Ideja je da se na novim
izdanjima nađu svi snimci zabeleženi u
Studiju M, od studijskih do koncernih.
Takođe ima u bližoj budućnosti planira i
osvežavanje Studija M u vidu specifičnog
multifunkcionalnog,
kulturološkosocijalnog prostora, ali i svojevrsnog
istorijsko-turističkog ambijenta, u kojem
će posetioci ovog dela RTV-a moći da
vide stare ploče, instrumente, kao i da
saznaju ko je sve svirao i stvarao muziku
u ovom sektoru (Bajaga, EKV, Leb i so,
Azra i mnogi, mnogi drugi).
Tijana Majkić
KAKO BITI
USPEŠAN STUDENT?
N
ije li to pitanje na koje svi žele odgovor?
Voleli bismo da možemo da ponudimo
neku magičnu formulu; verujte, i nama bi
dobrodošla. Ali, pre nego što pokušamo da nađemo
odgovor na pitanje kako potrebno je definisati šta je
to, zapravo, uspešan student.
Da li je uspešan student onaj ko ima sve
desetke, briljira na svim ispitima i ume da izdiktira
napamet ceo udžbenik? Može li se, kako mi
studenti volimo, POGREŠNO da ih zovemo, štreber,
klasifikovati u kategoriju uspešnog studenta?
Problem sa štreberima je u tome što oni vrlo često
ni ne znaju šta su zapravo nabubali. Kada se danas
– sutra suoče sa pravim problemom, a problemi će
za nas buduće menadžere biti svakodnevna pojava,
malo je verovatno da će uspeti da ga reše pukim
diktiranjem definicija, podela i gradiva naučenog
napamet. Štreberi su dakle, uspešni na polju
teoretskog znanja koje u našem srpskom nastavnom
obrazovnom sistemu donosi visok prosek ocena, ali u
„belom i stvarnom svetu“, među pravim problemima
i izazovima, gde je potrebno pokazati praktično
znanje, zakazuju. Dakle, prosek ne određuje
uspešnog studenta.
Biti uspešan student zahteva, pre svega,
dobru organizaciju – uskladiti svoje vreme tako
da stignemo na predavanja (kad vam je fakultet
smešten u Karlovcima, pa još pada i sneg, to ume
da bude izazov), videti se sa prijateljima, pročitati
novine, odgledati koju emisiju na TV-u, provesti
vreme na fejsbuku, pa uveče još izaći na koje piće i
dobro se provesti. Pa u sve to još uglaviti i po koji esej
ili seminarski.
Redovni dolazak na predavanja je nešto što
takođe definiše uspešnog studenta. To čoveka uči
odgovornosti i trenira snagu volje. Nikom nije lako
da u 8 ujutru ustane iz toplog kreveta kad je napolju
temperatura u minusu. Da ne pominjemo da treba
odoleti mnogobrojinim kafićima koji se, nekako
uvek, nađu na putu do fakulteta.
Način na koji se obavljaju zadaci, je još jedna
kategorija koju je potrebno ispuniti da bi se ponela
počasna titula uspešnog studenta. Naime, svi
možemo otvoriti Vikipediju i po principu copy-paste
odraditi esej. Za manje od minut, zadatak obavljen –
ali neuspešno. Cela poenta eseja koje pišemo jeste
da uključimo mozak, da temu istražimo i na kraju
iznesemo svoje, argumentovano mišljenje. Eseji su
više od pukog prepisivanja nečega što je neko rekao.
Oni nas uče da mislimo i svoje mišljenje iznesemo.
Isto je i sa seminarskim radovima, i svakim drugim
zaduženjem koje dobijemo.
Fakultet je mesto gde se učimo, pored gradiva
iz udžbenika, i samokontroli, organizaciji i gde
treniramo sebe za svoju buduću profesiju. Uspešan
student potrudiće se da pokupi što više znanja i da to
znanje uklopi u svoj životni stil. On će pronaći svoju
čarobnu formulu pomoću koje će uskladiti obaveze
i slobodno vreme, odoleti iskušenju da ide lakšim
putem i uraditi ono što je naizgled teže – uključiti
mozak, trenirati ga, informisati se i organizovati se.
I kada jedan takav student sutra izađe sa fakulteta
i suoči se sa životnim problemom, on će primenom
naučene lične magične formule, pronaći rešenje za
svoj problem.
Jovana Lazić
[email protected] 23
[email protected] STUDIO M
F @ M - O VC I P O S E T I L I
[email protected] USPEH
KLJUČ
USPEHA
»Ne merim nečiji uspeh time koliko visoko se popeo, nego koliko visoko
odskoči kada udari o dno«, kayao je general George S. Patton. Da li je to
sposobnost da idete iz neuspeha u neuspeh, a da ne izgubite entuzijazam?
Može li to biti poštovanje pametnih ljudi i ljubav dece, izdržavanje izdaje lažnih
prijatelja, uživanje u lepoti, dobitak onoga što želimo?
Svako ima svoju viziju uspeha i svako ga doživljava na svoj način. Neko
će nam reći da je to novac, neko da je to ljubav, a neko zdravlje. Uspeh je uvek
bio cilj, ali se nije oduvek posmatrao na isti način. Jedno jedino je trajno, a
to je želja za uspehom, potreba za pobeđivanjem, da budemo prihvaćeni i da
nas drugi uvažavaju. U poslednje vreme se uspeh svodi na društveni prestiž
i ekonomsku moć. Nije ni čudo što se mladi pri izboru zanimanja pitaju o
njegovoj praktičnosti s obzirom na mogućnost sticanja moći i bogatstva.
Ali nije zlato sve što sja. Ovo, zaista nisu formule za uspeh u životu. Da li su
isti ti mladi koji se vode ovom teorijom zaista srećni? Ne. Naravno, da ne
zaboravljamo da je uspeh jedno, a sreća drugo. Da li ste i Vi jedan od onih koji
misle da ako se odreknete od sreće radi uspeha, dobijate »poene u životu«? Koji
je to ključ uspeha?
Početak jeste vera u snove i samoga sebe, ali nije dovoljno. Trebalo bi
znati razvijati zdravu aktivnost utemeljenu na volji. Upoznajmo sami sebe, da
bismo se mogli usmeriti ka poslu. Moramo znati svoje kvalitete, ali i mane,
da bismo bili uspešni. Nije nagrada jedina vodilja ka uspehu, moramo stvarati
zadovoljstvo sebi, ali i drugima. Postignimo sklad sa onim čime raspolažemo,
ali usput »se penjimo lestvicu više«. Polako ali sigurno... Problemi su prolaznog
karaktera i rešivi su, ma koliko nam delovali veliki. Suočimo se zrelo i staloženo
sa njima. Ne bi trebalo da nas osujete, nego da ih shvatimo kao iskušenje za
našu inteligenciju i volju. U najgorem slučaju, neuspeh možemo prihvatiti
kao priliku za novi početak. Život je pun prilika, trebalo bi samo da ih znamo
iskoristiti. Nećemo ih svaki put videti, jer hodamo zatvorenih očiju. Ako smo u
sukobu sa samim sobom nećemo nikada izaći iz začaranog kruga i trošićemo
uzaludno vlastitu energiju. U lavirintu smo i nema izlaza. Volimo, jer je to
najbolji način da shvatimo ljude oko sebe. Nađimo smisao života, jer ćemo
jedino tako biti zadovoljni sobom i ispunjeni.
Sa druge strane, u čoveka je usađeno da bi voleo da uspeh dođe bez imalo
rizika po samog sebe. Uspeh ne postoji ako nemamo cilj ili svrhu onoga što
radimo, usmerenost duha, sredstva za delovanje i pozitivan ishod. Kada ovo
sve ostvarimo uspeh je taj iz koga proizilazi pobeda. Kao što znamo, ključ
uspeha se ne može definisati. Ali znamo da je ključ neuspeha udovoljavanje
drugima. Radimo ono što volimo i verujmo u to, a uspeh će doći sam od sebi!
Verujmo u sebe, svoje kvalitete i sposobnosti i vodimo se uvek rečenicom »Ja
to mogu, radim ovo radi zadovoljstva«. Sve je u životu prolazno i relativno.
Ne upadajmo u depresivna stanja i ne omalovažavajmo sebe zbog jednog
neuspeha. Neka nas on podstiče da se borimo dalje! Svaki uspon i pad u životu
shvatimo kao nešto što nas podstiče na više, novo i lepše. Moramo istrajati
i izdržati neprijatelje, da bismo se odbranili od njih. Vera u samoga sebe i
zamisao onoga što želimo jesu ključ uspeha.
Ne ispuštajmo pravu šansu! Ne merimo uspeh pozicijom koju je neko
stekao, nego preprekama koje je morao da prevaziđe.
Mnogo je onih koji ne shvataju koliko su bili blizu uspeha baš pre nego što
su odustali! Ne budimo jedan njih!
Marijana Todić
24 [email protected]
NIJEDAN ČOVEK
NIJE ROĐEN
SA KOJIM NIJE
ROĐENO I NJEGOVO
STVARALAŠTVO
I
zdvoj se iz gužve
i njene besplodne
potere za slavom i
zlatom. Nikada se ne
osvrći dok zatvaraš
vrata pred jadnim
metežom pohlepe i
ambicije. Obriši svoje
suze neuspeha i nesreće. Spusti pored sebe svoj težak teret i odmori
se dok ti se srce ne smiri. Budi miran. Već je kasnije nego što misliš, je
tvoj zemaljski život, u najboljem slučaju, samo treptaj oka između dve
večnosti. Budi neustrašiv. Ništa te ovde ne može povrediti osim samog
sebe. Radi ono čega se plašiš i ceni takve pobede sa ponosom. Usmeri
svoju energiju.
Biti svugde je biti nigde. Budi ljubomoran na svoje vreme, jer ono
je tvoje najveće bogatstvo. Preispituj svoje ciljeve. Pre nego što uložiš
previše srca u bilo šta, ispitaj koliko su srećni oni koji već imaju ono što
ti želiš. Voli svoju porodicu i prebroj svoje blagoslove. Razmisli koliko bi
žudeo za njima da ih poseduješ. Odloži svoje neostvarive snove i završavaj
zadatke odmah bez obzira na to koliko su ti neprivlačni. Sva velika
dostignuća nastaju radom i čekanjem. Budi strpljiv. Božje odlaganje
nikad nije Božije odbijanje. Zastani! Izdrži! Znaj da je tvoj blagajnik uvek
blizu. Šta poseješ, dobro ili loše, to ćeš i žnjeti. Nikada ne okrivljuj druge
za svoje stanje. Ti si ono što jesi samo po svom sopstvenom izboru. Nauči
da živiš u poštenom siromaštvu, ako moraš, i okreni se važnijim stvarima
nego što je prenošenje zlata u svoj grob.
Nikada se ne suočavaj sa nevoljom polovično. Nervoza je rđa života; kada
dodaš sutrašnji teret na današnji, njihova težina postaje nepodnošljiva.
Izbegavaj klupu za oplakivanje i zahvaljuj se, umesto toga, za svoje poraze.
Ne bi ih dobio da ti nisu bili potrebni. Uvek uči od drugih. Onaj koji uči
od sebe ima budalu za nastavnika. Budi oprezan. Ne preopterećuj svoju
savest. Upravljaj svojim životom kao da ga provodiš u areni punoj glodara.
Izbegavaj preterivanje. Ako primetiš nešto u sebi što te ispunjava
ponosom, pogledaj bolje i naći ćeš više nego što je potrebno da se postidiš.
Budi mudar. Shvati da nisu svi ljudi stvoreni jednaki, jer nema jednakosti
u prirodi, pa ipak, nijedan čovek nije rođen sa kojim nije rođeno i njegovo
stvaralaštvo. Radi svakog dana kao da ti je prvi, ali ipak nežno postupaj sa
životima koje dodiruješ, kao da će se svi završiti u ponoć.
Voli svakog, čak i one koji te odbijaju, jer mržnja je luksuz
koji ne možeš sebi da priuštiš. Potraži one kojima je potrebna
pomoć. Nauči da onaj koji pruža iz jedne ruke, uvek dobija u obe.
Budi dobrog raspoloženja. Iznad svega, zapamti da je vrlo malo potrebno
da bi se stvorio srećan život. Pogledaj gore. Pruži ruke. Prosto ostani veran
Bogu i putuj tiho svojim putem ka večnosti sa milosr]em i osmehom.
Kada odeš, svi će reći da si u nasledstvo ostavio bolji svet od onog koji
si zatekao.
Priredila Aleksandra Menićanin
MERILA USPEHA
Z A VA S ?
Marijana Becagul, studentkinja prava: “Kad ostvariš ono što želiš,
odnosno ispuniš svoje zadatke ciljeve i kada osnuješ porodicu”.
Nenad Knežević, bankar: “Novac, naravno!”
Jelena Jerinkić, ekonomista: “ Kad završiš fakultet i radiš ono što voliš
nakon toga”.
Marko Bojanić, student poljoprivrede: “Za mene je uspeh da imam
traktor!:) “
Maja Todorović, kozmetičarka: “Da nađem dobrog dečka i bogato se
udam...Šalim se!:) Da radim na sebi svakog dana i uspeh će zagarantovano
doći”.
Jovan Jovanović, student FTN-a: “Trebalo bi biti kreativan, predan, morate
znati sta želite i boriti se za to do kraja”.
Sanja Kostić, sekretarica: “Da budem dobra majka, žena...”
Danijela Jankov: „Kada čovek radi ono što voli i zarađuje dobre pare za to
što radi“
Peđa Ivović: „Kad možeš da radiš po svome“
Nevena Zarić
N ije b i tan
c ilj ne g o
pu t o vanje
USPEH U
SPORTU
S
J
tudiranje je period kada najviše čeznemo da ostvarimo svoje ciljeve.
Školujemo se da bismo obezbedili sebi dobar posao, dobru platu i sve po
redu. Naravno, bitno je završiti fakultet a to podrazumeva određeni trud i
napor. Međutim, stavka o kojoj bi trebalo da razmišljamo jeste da smo mi ti koji
naše puteve do ostvarenja ciljeva činimo interesantnijim i lakšim. Hm... na koji
način sam to mislila, želim da objasnim jednim ličnim primerom iz života.
Kada sam bila mlađa redovno sam pohađala treninge folklora što je
podrazumevalo da do jednog javnog nastupa mora da se uloži puno truda i
rada ili bolje rečeno mora vredno da se radi. Iz sećanja, bilo je u pitanju neko
takmičenje. Svi smo naporno trenirali u želji da se pokažemo u što boljem svetlu.
Naravno posle toliko vremena vrednog rada tako je i bilo. Zauzeli smo visoko
mesto i bili ponosni. Kraj je izmamio veoma jak aplauz koji smo svi mi željno
isčekivali. Međutim, kada se sve završilo oduševljenje je nestalo. Nedostajalo
mi je to ‘’putovanje’’ koje je podrazumevalo skup ambicioznih dečaka i devojčica
približnih godina koji su uz taj rad priuštili sebi i lepo druženje, razmenu iskustva,
a i stvorili poneka drugarstva koja traju i dan danas. Zaista je tada sva ta euforija
nestala i osvojeno visoko mesto i aplauz gube na snazi. Cilj je bio ispunjen ali je
putovanje veoma nedostajalo.
Trebalo bi da budemo svesni da svaki napor do ostvarenja cilja ima veoma
dobar udeo i predstavlja veći užitak nego samo to ostvarenje cilja. Studenski
dani su pravi primer za to, uz druženje idemo ka istom cilju i tako ga nesvesno,
s velikim užitkom, ostvarujemo. A naravno kad završe sa školovanjem, svi žele
da se vrate opet u taj period, jer nisu bili svesni da će uz zabavu, bez velikih
problema doći do željenog uspeha...
Nataša Rodić
asno nam je da vrhunski rezultati u sportu ne mogu da se postignu bez izražene
mentalne snage. Jedan je Saša Đorđević koji nepogrešivo pogađa u poslednjim
trenucima meča. Složićemo se sa time da ima boljih šutera od njega. Međutim,
njegov mentalni sklop je toliko programiran za uspeh da je neprevaziđen u odlučujućim
momentima. Uzmimo primer izjednačenog teniskog meča u kom samo nijanse odlučuju
o pobedniku. Naravno da će pobediti teniser koji je jači na psihološkom planu. Psihologija
igra odlučujuću ulogu i u bazičnim sportovima kao što su trčanje, plivanje... gde je
potrebno u trenutku trke pružiti svoj maksimum. U slučaju mentalne blokade sportista
će biti sprečen da pruži svoj fizički maksimum. To se najčešće događa u trkama na duge
i srednje staze kada telo šalje signal mozgu da je umorno. Međutim, mozak je taj koji
komanduje. On može da se pokori zahtevu tela i uspori ili može da kaže “izdrži još malo...”.
Važno je samom sebi dati sugestiju i psihički se maksimalno pripremiti pred
utakmicu, trku, meč... Najvažnije je biti koncentrisan, staložen, smiren, ne paničiti i
voditi se ciljem. Ako izvežbamo tehniku podsvesnih poruka, prokrčićemo sebi put do
uspeha. Blokada za nas ne postoji, jer nas vodi u neuspeh. Kada je najneophodnije,
moramo biti najjači i pružiti svoj maksimum. Važna je i istrajnost, upornost, što je
sastavni deo motivacije. Pored psihičke spremnosti, podrazumeva se i fizička spremnost.
Naravno važno je imati i određeno znanje iz oblasti sporta kojem smo se posvetili. Ne
smemo zanemariti kvalitet i stil na koji sportista iskazuje svoje kvalitete, ali i strategiju i
obrazovanje trenera.
Teniser Novak Đoković je samo jedan; bivši odbojkaš naše reprezentacije Vanja Grbić,
takođe, jedinstveni i neprevaziđeni as, košarkaš Sale Đorđević isto. Pored dobrih trenera,
imali su svoju strategiju i vodilju ka uspehu. Svako od nas, ako se posvetio sportu i želi
biti uspešan, mora biti svestan svojih slabosti, kao i kvaliteta. Efikasno primeniti svoje
strategije ka uspehu. Jedino si ti taj koji je svestan da može doći do cilja i da će se boriti
do kraja i očekivati uspeh kao krajnji ishod. Sam iskoristi svoj kvalitet na najbolji mogući
način, mnogo upornosti i rezultat će biti vidljiv. Pobeda je tvoja! Budi i ti as na svoj način!
Marijana Todić
F@Mtime 25
F@Mtime USPEH
KO J A S U
F@Mtime ČARLI ČAPLIN
kult uri c a
ONE NAME, ONE
W O R K , O N E L I F E ...
E T E R N I T Y.
P
riča o Čarliju Čaplinu počinje 16. Aprila 1889.
godine, njegovim rođenjem u Ist Lejnu, Vurtvort,
u Londonu.
Čarli Čaplin (Charls Spenser Chaplin Jr), sin
umetnika-zabavljača i glumice u londonskim
pozorištima, još kao dete je imao priliku da posećuje
pozorišta i da zavoli glumu, zabavu i pozorišnu magiju
uopšte.
Međutim, Čaplinovo detinjstvo nije teklo baš
srećno. S obzirom na okolnost da je njegov otac, Čarli
Čaplin Senior, bio alkoholičar, došlo je do razvoda
sa Čaplinovom majkom, Lili Harvi-glumicom,
zabavljačicom i pevačicom. Tako da je još sa nepune
tri godine Čaplin postao dete razvedenih roditelja.
Nastavio je da živi sa majkom i starijim polubratom
Sidnijem, a taj period njegovog života je ostao
zapamćen po neprestanim lutanjima od jednog do
drugog londonskog kvarta u potrazi za što jeftinijim
stanom; ostao je zapamćen po bedi, siromaštvu i
gladi i stalnom majčinom borbom za angažmanima i
novcem koji bi u najboljem slučaju mogao da obezbedi
preživljavanje.
Tu, ipak, nije bio kraj neveselim događajima.
Zbog bolesti glasa, Lili Harvi više nije mogla da dobije
angažmane, pa ni da zaradi novac. Zbog sve lošijeg
psihičkog stanja izazvanog stalnom zabrinutošću
i glađu, završava u psihijatrijskoj bolnici, dok Čarli
i Sidni ostaju prepušteni samima sebi. Lutanje se
nastavilo…
Period od svoje šeste do dvanaeste godine
života, Čaplin je provodio na ulicama, u Domu za
nezbrinutu decu, pod starateljstvom očeve ljubavnicealkoholičarke koja ga je često izbacivala na ulicu…
Taj period je Čaplin provodio sa Sidnijem i bez njega,
u školi za siromašne, pa ponovo na ulici. Lutao je
neprestano a osećaj koji ga je stalno pratio bio je
osećaj gladi.
„Beda i glad nekima donose propast, a neke bude
da bi živeli i stvarali”
Bez obzira na surove uslove života, Čaplin je za
vreme tih stalnih lutanja zapažao divne i suptilne
stvari koje su imale velikog uticaja na njegovo kasnije
stvaralaštvo, a ljubav prema životu i pozorištu je
nadjačala stalno prisutnu bedu i glad.
„…neke od nas zadesi sreća…”
Ubrzo posle smrti oca, u doba kada je Čaplin imao
dvanaest godina, desilo se čudo.
Čaplin ni u jednom momentu, tokom niza teških
godina života, nije zaboravio na svoju ljubav prema
pozorištu i glumi. Gde god i kad god bi imao prilike
da pokaže neku od svojih veština i da ih vežba, to je i
radio. U školi, na ulici, u Domu za nezbrinutu decu…
Nije se ustručavao, a zbog količine ljubavi koju je
unosio u svako svoje recitovanje, javni nastup ili
pevanje, postao je izuzetno vešt .
26 F@Mtime
Sa dvanaest i po godina je otišao na audiciju u
Blekmorovu pozorišnu agenciju, imeđu ostalog i zbog
potrebe za honorarom, i dobio ulogu Bilija-pomoćnika
Šerlika Holmsa, u istoimenoj predstavi. Svet je
izgledao drugačije. Turneja od četrdeset nedelja je
trebalo da počne kroz nekoliko meseci, a Čaplin je bio
presrećan.
„Van sebe od sreće, krenuo sam kući autobusom
i počeo zaista da shvatam ono što mi se dogodilo. Iza
sebe sam iznenada ostavio sirotinjski život i ulazio
u dugo željeni san - san o kojem je moja majka
tako često pričala i u kome je uživala. Trebalo je da
postanem glumac! To je sve došlo tako Iznenada,
tako neočekivano. Stalno sam prelistavao stranice
moje uloge - imala je korice od novog braon papira
- najvažniji dokument koji sam ikada u životu imao
u rukama. Tokom vožnje autobusom, shvatio sam
da sam prešao važan prag. Nisam više bio neugledni
stanovnik straćara; sada kada sam bio ličnost iz
pozorišta, poželeo sam da plačem.”
Ubrzo zatim je usledio još jedan angažman u
Kingston pozorištu. Radilo se o melodrami „Džim”,
zasnovanoj na „Srebrnom kraju”, Henrija Artura
Džonsa. Čaplin je dobio ulogu Semija, dečakaraznosača novina. Posle odigrane premijere, izašla
je kritika u novinama. Predstava je prošla užasno, ali
Čaplinu značila otvaranje novih vrata. Članak u London
Topikal Tajmsu je pred loših kritika upućenoj predstavi
„Džim”, zvučao i ovako: „Ali, postoji jedan iskupljujući
nastup, uloga Samija, prodavca novina, ljupkog
londonskog mangupa, kojem možemo zahvaliti za
komiku. Iako je uloga otrcana i staromodna, Sami je
učinjen veoma zabavim od strane majstora Čarlija
Čaplina, sjajnog i uverljivog dečaka-glumca. Nikad
nisam čuo za dečaka ranije, ali se nadam da ću čuti
puno lepih stvari u budućnosti.”
Pošto su se i medijska vrata za Čaplina otvorila
bar u smislu blagonaklonosti, sada je nova doza
samopouzdanja bila prisutna tokom turneje po
Americi sa pozorišnom trupom sa iz Blekmorove
pozorišne agencije…. Budućnost je sada za Čaplina
značila nova iskustva, ljude i kulture. Njegova je
budućnost sada dobila izvesnost.
“MULTIMEDIA IS WHERE ART, TECHNOLOGY,
BUSINESS AND ENTERTAINMENT COME TOGETHER TO
CREATE REWARDING CAREER OPPORTUNITIES FOR
MULTI-TALENTED PEOPLE.”
AMERIKA JE ZNAČILA FILM
Čaplin je prvi put stigao u Ameriku 1910. godine
sa pozorišnom trupom Freda Karnoa. Radili su dve
godine, da bi se 1912. godine pridružio još jednoj
trupi (takođe iz Engleske),u kojoj je radio kao glumac
i Artur Stenli Džeferson, kasnije poznat kao Sten Lorel
(Stanlio). Njegov nastup i genijalno izvođenje je
1913. godine zapazio Mark Senet, koji ga je odmah
angažovao za rad u filmskom studiju Keystone Film
Company, takozvanoj “Fabrici smeha”.
Prvi film u kome je nastupio bio je “Makig A
Living”, 1914. godine. Bio je to još jedan korak napred,
još jedno iskustvo u svetu glume. Međutim, iako je
naporno radio, Čaplin nije bio zadovoljan stvarima
i ljudima koji su ga okruživali. Radilo se o tome da je
„Fabrika smeha” zapravo bila firma koja je proizvodila
kratke, slepstik komedije za masovnog gledaoca, koji bi
platio malo jeftine zabave, ali čiji bi finansijski doprinos
pospešio razvoj celokupne industrije.
Čaplin nije želeo da radi u filmovima čiji su scenariji
bili jako siromašni, čija gluma nije bila slobodna, nego
veštačka i nameštena i koja je obilovala nedostatkom
kreativnosti. Njegova ideja se u potpunosti razlikovala
od ideje Holivuda. Međutim, iz finansijskih razloga je
morao da ostane u studiju Marka Seneta.
“Bilo mi je odvratno da mažem glatke obraze
konjušara Patija sladoledom sa šlagom ili da
besmisleno bombardujem ostale šoljama, flašama,
čašama, viljuškama, jer se u svemu tome ni najmanje
nije odražavalo duševno stanje.”
Čini se da je u to vreme celo biće talentovanog
Čaplina protestvovalo protiv uloge malog mehaničkog
šrafa u „Fabrici smeha” tu ulogu namenjivao mu je rad
u firmi, koja je užurbano nizala priglupe i primitivne
filmske farse.
Međutim, 1915. godine stvari počinju da se
menjaju tako što je Mark Senet odveo Čaplina u Los
Anđeles, gde Čaplin u „Esenej film”-u počinje da radi
na čitavom nizu kratkoh komedija. To mu je omogućilo
početak popularnosti, da bi 1917. godine dobio prvi
ozbiljniji honorar od „Mutual filma”. Honorar je iznosio
pola miliona dolara, a uslov je bio da za dvanaest
meseci napravi dvanaest filmova. Za Čaplina to je
bio mukotrpan posao, koji je on obavljao veoma
odgovorno. Maks Linder, francuski komičar je Čaplinov
rad u to vreme ovako opisivao: “Čaplin je za svoje kratke
komedije od šest stotina metara dužine filmske trake
snimao često čak po dvanaest hiljada negativa i od toga
brižljivim odabirom zadržavao svega onih potrebnih
šest stotina metara!”
1918. godine ugovorom sa “First Nationa”om dobio svojih prvih milion dolara (uslov je bio
da snimi devet filmova). Čaplin se usavršavao na
svakom mogućem polju u svetu filma radeći kratke
neme filmove-komedije, ali je zbog ozbiljnosti koju je
gajio u sebi i zbog sve boljeg upoznavanja sa režijom,
scenarijom i produkcijom, želeo konačni dugometražni
i kompleksniji projekat.
1920. godine osniva sopstveni studio u konzorciji
“United Artist”. Osnovni pokretač za snimanje prvog
dugometražnog filma “Kid” bila smrt njegovog prvog
sina iz braka sa filmskom glumicom.
Nastaviće se u sledećem broju...
Maja Ivanov Šapošnjikov
NOVE CIP ELE,
STARI ĐONOVI
K
ad govorimo o budućnosti
najčešće mislimo na napredak, na
bolje sutra, na moderno… Ali gde
je u svemu tome prošlost, i sme li se njen
značaj zanemariti? Prošlost, sadašnjost
i budućnost nikako ne možemo
razdvojiti jer su u svakom momentu,
pa čak i kad smo uvereni da nije tako,
čvrsto isprepleteni. Međusobno se
upotpunjuju, dopunjuju, nadograđuju
i daju smisao jedno drugome. Može li
se onda uspeh posmatrati samo kroz
dimenziju budućeg, ili ipak i ono što mu
je prethodilo igra ulogu?
Srbija se nalazi u prekretnici svog
vremena, ali čini se da stojimo u rascepu
između 20. i 21. veka. I ako nam fali
samo taj jedan korak da pređemo u
sadašnjost, nekako nas ta naša tmurna
prošlost konstantno vuče unazad. Pa šta
uraditi da konačno i mi pređemo preko
praga 21. veka?
Naš mentalitet, takav kakav je,
građen vekovima, teško je menjati.
Još uvek, iako svesni žuljeva koje nam
prave, nosimo svoje stare, iscepane,
apsolutno nefunkcionalne cipele i u
njima spuštenih noseva koračamo.
U mestu, doduše. Nosimo ih jer
smo na njih navikli, sa njima znamo
kako, znamo gde su rupe i kako da ih
zakrpimo. Posmatramo iz mraka nove,
naprednije, modernije, apsolutno
funkcionalnije cipele koje ljudi oko nas
nose. Posmatramo, i tužno odmahujemo
glavom uveravajući sebe da su naše,
i ako stare, bolje i vrednije. Posebno
vrednije. To je vrednost koju drugi ne
znaju da cene, i koja je samo naša. Dok
tako koračamo u magli prošlosti koja se
upliće u sadašnjost, tu i tamo naletimo
na svež, mlad povetarac koji ponosno,
uzdignute glave pune snova, pleše pred
nama u sjajnim, šarenim patikama i čini
se kao da će svakog trena da polete.
Samo im se nasmešimo. Naši su. I oni
će ubrzo da shvate da bez starog kova
nema ništa, i obući će iskrzane cipele
koje im u nasledstvo ostave prethodnici.
To im je u krvi.
Dok se tako jedni drugima
osmehujemo i podsmehujemo, pitanje
“šta je bolje – staro ili novo?” ostaje
da lebdi u vazduhu. Držati se tradicije
kojom se uspeh ranije postizao ili pratiti
svetski razvoj i napredovati do novog
uspeha?
Tradicija jedne nacije igra veoma
bitnu ulogu u svakom elementu ljudskog
života. Ona nas uči ko smo, gde smo,
zašto smo i kako smo (do sad). Ona nas
uči idealima i vaspitava dok odrastamo.
Ona definiše naš mentalitet. Tradicija
je deo istorije. Historia magistra vitae
est. Ima onih koji se svog nasleđa stide
i poriču ga, ima i onih koji ga uzdižu
do nebesa. Prvi guraju silom napred
po cenu gubitka ličnog identiteta, dok
drugi vuku unazad, koče i ratuju sa
promenama – tako kako je – najbolje
je. Ali ta tradicija, ta istorija, nosi sa
sobom svoje kvalitete i greške. Iz nje
učimo i šta je dobro, šta se može i danas
i sutra primeniti, ali i gde su i koje su
greške načinjene. Pametni ljudi uče na
svojim i tuđim greškama. Isti ti ljudi koji
iz prošlosti uče, a zatim i implementiraju
naučeno u budućnost – grade uspeh.
Moderno doba donosi mnogobrojne
inovacije i neizbežne promene koje su
ponekad teške za prihvatiti. Ali one su
tu, čekaju, i hteli mi to ili ne – desiće
se. Nosioci ovih promena, koje vode
u budućnost, jesu mladi, ambiciozni,
kreativni plesači u šarenim patikama.
Oni obigravaju oko nosioca starog kova,
poigravaju se sa njima i potcenjuju
njihovu vrednost. Donose novine u
svoje okruženje, menjaju ga i po uzoru
na naprednije od sebe uče i sanjaju
da jednog dana dostignu taj nivo.
Svoj uspeh zasnivaju i grade po uzoru
na futurističke ideje, gledaju napred
(ponekad i previše napred), i jednom
nogom su već u 21. veku. Ali drugu
nogu im drže siluete iz prošlosti. Na toj
granici, na tom pragu između 20. i 21.
veka trenutno bukti rat između juče i
sutra.
Kada bi se stare iscepane cipele i
nove šarene patike združile, zajedničkim
snagama dostigle bi nivo možda čak i
veći od očekivanog. Iznenadili bi se kad
bi znali koliko jedno drugom mogu da
pomognu. Staro znanje i nove inovacije
uspešno bi sačuvale principe tradicije
i doprinele razvoju ka boljem sutra.
Uzmimo za primer starog profesora koji
svojim studentima prenosi godinama
sticano znanje. Studenti će to znanje
usvojiti i svako njihovo buduće stvaranje
će se zasnivati na prethodno naučenom.
Dakle savršen recept za razvoj i uspeh
je: uzmite jučerašnje znanje od starog
kova, učite na njihovim greškama,
kreirajte i stvarajte danas osvrćući se na
naučeno, kako biste sutra i vi imali šta
da prenesete budućim generacijama.
Uzimajući od juče, stvarajte danas, da
biste uložili u sutra. Kupite nove cipele,
ali zadržite stare đonove. Oni poznaju
bolje nego iko tlo kojim hodate.
Milica Lakobrija
F@Mtime 27
F@Mtime CRNO-BELI SVET
Crno Beli s v e t
28 F@Mtime
F@Mtime 29
F@Mtime FILM
M O N T E V I D E O,
BOG TE VIDEO!
O
vo je priča o fudbalskoj ekipi, koja odlučuje da prati svoj san, koji
ih vodi na putovanje do Prvog svetskog prvenstrva u fudbalu u
Montevideu 1930. godine. San koji im je omogućio da postanu
istinske zvezde i žive legende…
Radnja filma se odvija u Beogradu
u proleće 1930. godine. Glavni junak
Aleksandar Tirnanić Tirke je siromašan
momak sa Čubure, prinuđen da bira između
najamnog rada u fabrici i fudbala. Njegov
talenat i ljubav prema fudbalu ga dovode
u BSK. Tih godina se još uvek nije živelo od
fudbala...živelo se za fudbal. Samo Moša
Marjanović je mogao da zaradi nešto od ove
„najvažnije sporedne stvari na svetu“. U isto
vreme na adresu Fudbalskog saveza stiže
zvaničan poziv našoj reprezentaciji za učešće
na prvom Svetskom prvenstvu koje će tog leta biti održano u Urugvaju.
Inženjer Boško Simonović zvani Boža “Dunst” izabran je za selektora i
tako počinju pripreme tima kojem niko ne daje nikakve šanse. Film pun
ljubavnih drama i iskušenja poznatih fudbalera i veselog takmičarskog
duha u vremenu velike depresije koja neće ni malo uticati na ovaj istorijski
uspeh naše reprezentacije na Prvom svetskom prvenstvu u Montevideu!
Posle “Lajanja na zvezde”, može se reći da je ovo jedan od najpozitivnijih
i najkompletnijih filmskih projekata u domaćoj produkciji. Ova istorijska
melodrama nam pruža jedinstven i pomalo nostalgičan pogled na Beograd
1930.god., na jedan drugačiji Beograd, pun vrednosti i neiskvarenosti.
Rediteljski
debi
Dragana
Bjelogrlića koji se
pokazao kao pravi
profesionalac
u ovoj oblasti,
„Motevideo,
bog te video!“
privukao je pažnju
domaće javnosti u
svakom pogledu.
U prve tri nedelje prikazivanja film je pogledalo preko 200 000 ljudi.
Ovaj zadivljujuć filmski projekat najviše krase mladi glumci od kojih
većina još uvek pohađa Akademiju: Miloš Biković, Nina Janković,
Petar Strugar, Viktor Savić, Andrija Kuzmanović, Danina Jeftić, Tamara
Dragićević, Nenad Heraković, Rade Ćosić… Starijim i već dokazanim
glumcima date su sporedne uloge, što je za svaku pohvalu!
Knjiga „Montevideo, Bog te video!“, poznatog sportskog novinara
Vladimira Stankovića, poslužila je kao inspiracija saradnicima iz kuće
Intermedia Network da osmisle multimedijalni projekat iz kojeg je
proistekao ovaj film, a očekuje se i nastavak. Ovaj projekat objedinjuje
televizijsku seriju, dokumentarni film, monografiju i izložbu o ovom
istorijskom događaju koji je ujedinio staru Kraljevinu Jugoslaviju
barem na kratko i ostavio trag u istoriji svetskog fudbala.
Danijela Jankov
LU I S B U N J U E L - „ M O J A
L A B U D O VA P E S M A“
L
jubiteljima Bunjuelovih filmova, a potom i nadrealističkog pokreta, „Moja labudova
pesma“, svojevrsna autobiografija ovog umetnika, nastala u saradnji sa Žan-Klod Karijerom,
zasigurno će oduzeti dah.
Knjiga obiluje detaljima sa snimanja filmova, koji se prepliću sa običnim i neobičnim
životnim pričama Bunjuela – o snovima, hipnozi, religiji, ženama, hedonizmu...
Opisuje svoj život u Madridu, Parizu, Holivudu, Njujorku i Meksiku, te susrete sa interesantnim
umetnicima - Dalijem, Lorkom, Brentonom, Čarli Čaplinom i ostalim savremenicima.
Bogatstvo i raznovrsnost ovog života i ličnosti nužno ostavljaju snažan utisak na filmofile,
koliko i na ljubitelje književnosti.
Dijana Knežević
30 F@Mtime
U
svom romanu, „Miris kiše na Balkanu“, u nastojanju da prikaže
sudbinu jedne jevrejske porodice sa našeg tla, autorka Gordana
Kuić, ustvari odlazi mnogo dalje: pokazuje da se od neminovnosti
istorije ne može pobeći.
Kroz određene likove u romanu, njihove isprepletane sudbine, kroz
sjajan prikaz ljudskih, kako vrlina tako i mana, autorka uspeva da isto
tako, jednostavnim izrazom ali prebogatim rečnikom opiše i istoriju. I to
kao neman koja se u cikličnim periodima vraća: „kao suludog šaljivdžiju
koji je svakog časa spreman da promeni boju figurama kojima se igra“.
“Miris kiše na Balkanu“ (Gordana Kuić,-1.izdanje-Beograd : Alnari,
2009.) jeste značajan doprinos oskudnoj jevrejskoj književnosti kod
nas. S obzirom na to da su prelomni trenuci u istoriji ovdašnje jevrejske
zajednice u isto vreme prelomni trenuci za celu našu zemlju, i da se njena
istorija oslikava u tragičnoj povesti jedne jevrejske porodice, onda ovaj
roman prerasta uske granice takvog određenja i njegov značaj postaje
znatno širi - iz recenzije Davida Albaharija.
Gordana Kuić rođena je u Beogradu, završila je engleski jezik i
književnost na Filološkom fakultetu Beogradskog Univerziteta i Hanter
koledžu u Njujorku. Radila je kao savetnik za engleski jezik u Američkoj
ambasadi u Beogradu, kao konsultant u AYUSA International u Beogradu,
i
kao
administrator
za engleski jezik u
istočnoj Evropi, kao i za
humanitarnu
pomoć
bivšim
jugoslovenskim
republikama u Sorosovoj
fondaciji u Njujorku. Živi i
radi u Beogradu i Njujorku...
Ovo delo se toplo
preporučije svima koji
su u stanju da uživaju
u pedantno oslikanim
moralno-psihološkim
portretima jedne sefardske
familije, kao i u onim sitnim
svakodnevnim događajima
koji su bili toliko „važni“ na privatnom planu... Bilo koji čitalac željan lake
i prirodno ispričane hronike jednog posebnog sveta, uz ovo delo može
provesti ugodne trenutke.
*“Mladost je jedna“. (ladino, jezik španskih Jevreja)
Maja Ivanov Šapošnjikov
P O K U Š A J T E I N AU Č I T E
Z A Š T O…. B A Š ….
LEGENDA O VENČANOM PRSTENU
K
ineska legenda veoma uverljivo pojašnjava zašto se prilikom
sklapanja braka stavlja prstenje na četvrti ili domali prst. Naime,
svaki ponasob prst na ruci simbolizuje ljude u našem životu. Pa
tako:
- palci predstavljaju roditelje
- kažiprsti predstavljaju braću, sestre i prijatelje
- srednji prsti predstvaljaju nas same
- domali prst predstavlja partnera
- mali prsti predstavlja decu.
Ako sada sklopite ruke dlanom o dlan i savijete srednje prste prema
unutra, pokušajte razdvojiti palčeve (roditelji), videćete - razdvajaju se
jer oni ne bi trebali živeti sa nama večno (ponovo ih spojite). Pokušajte
razdvojiti kažiprste (sestre, braća i prijatelji), otvaraju se jer oni odlaze,
imaju svoje životne puteve. Pokušajte razdvojiti male prste (deca),
otvaraju se jer deca rastu i odlaze svojom životnom stazom (ponovo ih
spojite). Konačno, pokušajte razdvojiti domale prste (par - partner)... to
je nemoguće učiniti... par je sudbinski vezan do zadnjeg dana života i
zato ljudi na venčanju prstenuju baš domali prst.
Preuzeto sa interneta
F@Mtime 31
F@Mtime ROMAN
„ PA R A M O N D I K I L A
M A N S I V E Z E S U N A V E Z ...“*
F@Mtime RUBRIKA
O LJUBAVI I DRUGIM OKSIMORONIMA
KATEGORIJE LUDAKA,
I ONIH ČAROBNIH, NA
KOJE SE DA NAIĆI
(+ NEKATEGORISANI)
Nastavak
Kategorija Pomalo sam neurotičan
…samo što Pomalo Neurotičan to ne govori.
Ne prepoznaje se lako, ali njegove promene
raspoloženja prilično je jednostavno uočiti i mogu
se porediti jedino sa jednim vrlo snaznim PMS-om.
Jednog dana su savršeno simpatični i puni
razumevanja i ako im, kroz osmeh, kažete stvari
poput “kreten si” - oni će znati da ste to mislile na
simpatičan – kreten – način, a već sledeći dan će na
te iste reči da “planu” i pitaju vas zašto ste, recimo, sa
njima ako mislite da su kreteni.
Komplikovani su. Na raznim nivoima.
Zapravo su (iako to zvuči izlizano) ljubav i
nežnost ono što im treba i, ako imate živaca da
plovite kroz njihove neuroze, prilično lako ćete stići i
do probijanja oklopa neurotičara. Pitanje je, jedino,
da li će vam se dopasti ono što ispod nađete?
Meni su, povremeno, bivali dragi zbog toga
što liče na razjarene životinje koje će vas istog časa
smazati, a koji su zapravo sve samo ne takvi.
Problem sa njima je taj što, nakon probijanja
oklopa, obično shvatite da ste dobili 2 u 1 najgoru
moguću kombinaciju tj. muškarca koji je “mlakonja”,
a koji glumi da je čak bahati mužija. Tek da se ne
bi videlo da je “mlakonja”. Ok je dok ne dođe do
preterivanja. Tada je najbolje bežati. (I to baš bežati,
jer sa njima nemate mnogo izbora. Na drugo, zbog
neurotičnosti, i nisu navikli.)
Kategorija Lud sam i opasan
To su oni likovi u vezi sa kojima znate da nešto
nije u redu, ili ne znate (vama se čini da je sve ok
ali oni uporno potenciraju “te i te” stvari koje bi kao
trebale da budu neka vrsta opasnosti).
Može, recimo, da voli “fajt”. E sad… zašto bi se
nekome sviđao čovek koji voli “fajt”? Zašto ne?
Možda vam se sviđao kao tinejdžer, kada ste
volele vesele i nestašne dečake. Kako god…
Najvažnija stvar u vezi sa njima: Oni mogu
da budu (skoro pa) savrseno normalni. Može da
im ništa, baš ništa ne fali. I to je ono najlošije;
zamišljaju da im nesto fali, ili vi zamišljate da im
nesto fali, zbog toga što uporno potenciraju mizerne
(a kao opake) komade svoga bića.
Moj savet je - bežati. Posebno ako voli “fajt”.
Kategorija Zavodnik sam
Meni su oni smesni, zapravo.
Uglavnom ih je lako prepoznati. I uglavnom
imaju ili taj divan osmeh, ili te divne manire, ili
32 F@Mtime
te savršene rečenice. I uglavnom je sve to dobro
izvežbano. I uglavnom je sve od svega toga već
izlizano od (istovetne) upotrebe.
Ako su vam divni – onda su divni za neke vrlo
kratkotrajne momente. Za sve drugo ne trebaju.
Ili… ne znam… možda vama trebaju… Mene
oni zapravo umaraju. I previše ih je. I volim da ih
poklonim mladim, veselim curicama čak i ako mi se
baš, baš svide. Neka se uče na njima.
Kategorija Zavodnik sam svakome mora da se
desi. I da uglavnom neslavno završi. Što je dobro. Jer
što se ranije desi i što se neslavnije završi – lakše će
vam biti kasnije da je prepoznate.
Kategorija To je bila loša veza…
Iz nekog razloga, polazilo mi je za rukom da
naletim na dovoljno onih koji su bivali slomljeni
nekim bivšim ženama. Najčešće, ne u emocionalnom
smislu već u “dosta mi te je” smislu.
S obzirom na to da sam najveći deo života
provela družeći se sa muškarcima, moja mama ume
da kaže kako “to ne mogu tako” i kako ne mogu da
zamišljam da mi je svaki muškarac drug i da se tako
postavljam prema njemu, i bla, bla… Tek, nisam
naučila da se postavim drugačije osim drugarski.
Zapravo, ja ni ne želim da se postavim drugacije
(uglavnom) jer sam duboko sigurna da čovek koji
ne može da mi bude drug – ne može ni da mi bude
dečko. (Mislim, ne moraš ti baš da slušaš o tome
kako ja volim „Seks i grad”, niti ja trebam da sedim s
tobom, pijem pivo i gledam fubal, ali… pa, moraš
da možeš da mi kažeš sve što misliš, i ja moram da
mogu da ti kažem sve što želim, i moraš da budeš
opušten i da ne razmišljaš o tome kako je ono što
si uradio “neprimereno”, “smešno” ili kakvo god.
Mislim, ja najčešće nisam ni mnogo drugačija od tih
ljudi sa kojima se družiš, osim što ti se dopadam i na
fizičkoj osnovi.)
O ovima bih mogla mnogo toga da kažem,
ali ne mogu do kraja da ih “odredim” upravo zbog
toga što oni nisu neko ko se prepoznaje. A i nisu loša
kategorija, zapravo. I ne mogu da ih “ishejtujem”.
Biće da je to do mene, ali oni, eto, vole i
imaju potrebu da u početku izvrše veliku nuždu
po toj prošloj, maloj ili velikoj, vezi i po toj ženi,
povremeno, i da navedu sve stvari koje su tu bile
užasno loše, i da pomenu sve stvari koje su mrzeli
kod te žene, i bla bla… Nekada se radi o tome da
su bili povređeni, nekada se radi o tome da im se
sve to istinski smučilo, nekada se radi o tome da
su sa dotičnom ostajali jer nisu imali mnogo izbora
(što je, doduše, kompletno apsurdno). S obzirom
na to da sam im, eto, drug, ja tu bivšu ženu i ne
posmatram kao nekoga ko je neka opasnost, ili je
nekada bio opasnost, ili šta god. Tek beležim negde
u sebi šta je ono što je valjalo i šta je ono što nije,
mada nije da baš umem da učim na tuđem primeru.
Rekla bih da je ova kategorija dobra za one
koji vole ranjive muškarce, recimo. Ja ih ne volim.
Nimalo. Ali mi se dešavaju zbog ortak – stava. I
dopadali su mi se, u suštini. Nije da nije. A ne znam
ni zašto. Baš, baš ne znam zašto.
Kategorija Drug sam ti
Oni najčešće i jesu (gotovo samo) drugovi. Neke
žene ih zovu “ljubilice”, neke “vatalice”, neke…
Zapravo, sve to zavisi od onoga ka čemu oboje teže.
Uglavnom su najbolji kao (polu)drugovi, pa zbog
toga i ne postaju nesto više.
Sa njima može biti zabavno. Baš. Ukoliko niste
sklone da osećate mnogo, najmnogo u roku od brzo,
najbrzo. Njima se možete vraćati kada se od nekih
drugih ljudi potroišite. I oni kada ih neke druge žene
umore. Interesi su vam, u suštini, slični: razumete se
i ljubite.
Glasam za ovu kategoriju - ako je zezanje
zaista dobro, ako druženje, i izvan svega toga, zaista
postoji, ako ne mislite da ćete želeti da vam on bude
vise od (polu)druga. Ili ako ste sigurne da ni on neće
nekada poželeti da mu budete nešto više.
Izostavila sam mnoge kategorije. Neke, prosto,
ni sama nisam uspela da adekvatno kategorišem. A
neke, eto, ne želim da kategorišem jer su mi previše
divni da bih dozvolila sebi da ih ubacim u neki od
kalupa kao nekog ko je kliše, kao nekog ko ima svoje
“duplikate”, i sve tome slično.
Navedene kategorije nisu Dobre ili Loše, već su
prosto katrgorije. Ko voli nek’ izvoli.
To što se meni jedni ne dopadaju ne znači da
vama neće savršeno “ležati”. To što su meni jedni
ogavni ne znači da vama neće biti najdivniji. To što
sam ja sa nekima bespovratno završila ne znači da i
vi sa njima želite da bespovratno završite.
Meni su, lično, najdraži oni za koje kategorija ne
postoji i koji, s toga, i nisu navedeni. I uvek im rado
objašnjavam da nisu za kategorisati. I uvek mi rado
objašnjavaju kako ni sama nisam za kategorisati. I
uvek ih rado provučem kroz svoje reči, neprimetno,
tako da jedino oni znaju da su tu.
…Pa je i ovo, valjda, pisano zbog Jednog
Takvog, koji nije za kategorisati, a kog sam ja, eto,
želela da ubacim negde. I naravno da nisam uspela.
Jok. Nigde... Do u sebe samu.
Dijana Knežević
Da se ne zaboravi ono što se zaboraviti ne bi trebalo!
I
ako smo već poljubili proleće, polako
krenuli da uživamo u cvetovima i
mirisima biljaka, ne bi bilo loše da se
podsetimo onoga što je obeležilo dan
Sv. Trifuna, Sv.Valentina ili, u narodu
opšteprihvaćenog , dana zaljubljenih.
„Noć otvorenih ateljea“ je novorođena
manifestacija koja je 14.februara 2011.
godine pokazala koliko sjaj jedne skromne
ideje može zračiti i oduševiti, kako
posetioce, tako i organizatore i idejne
kreatore ovakvog jednog događaja.
Zapravo, 14. februara 2011.godine
su ateljei širom Beograda, Novog Sada
i Pančeva otvorili svoje ateljee za sve
posetioce u periodu od 18h do 2 sata posle
ponoći... Organizatori manifestacije „Noć
otvorenih ateljea“, Udruženje „Fraktal 3“
dokazali su da je u Srbiji moguće učiniti
nemoguće. „Za samo dva meseca rada
uspeli smo da u noći Sv.Trifuna provedemo
kroz atelje Beograda, Novog Sada i Pančeva
više od 50 000 zaljubljenih u umetnost, u
život i u nemoguće“. Malobrojni koji su nam
pomogli da „Noć otvorenih ateljea“ postane
stvarnost zaslužili su počasno mesto u
maloj porodici Fraktalčića. Udruženje
„Fraktal 3“ nastavlja da širi ljubav Srbijom.
Želimo da svi naši gradovi bar na jednu
noć budu prestonica, a svi njihovi građani,
stanovnici prestonice. Kultura našega
naroda, njegova istorija i tradicija začeli
Svi koji osećaju da bi mogli
postati deo ove manifestacije,
pozvani su da se priključe
timu koji je otvoren za nove
predloge i ideje tako što će
posetiti sajt manifestacije www.
nocotvorenihateljea.com i ostave
svoj pečat…
su se u svakom kutku ove prelepe zemlje.
Zato veliki gradovi ne mogu i ne smeju biti
njen jedini centrar. Onako kako su stvaraoci
dolazili u Beograd i pričali nam o lepotama
svoga zavičaja, mi ćemo tako njihove snove
i sećanja pretvorene u njihova sadašnja
dela podariti njihovom zavičaju. Zbog toga
smo čvrsto odlučili da jednako vrednujemo
svaki kutak naše zemlje, kao što ga jednako
volimo. „Noć otvorenih ateljea“ biće početak
FRAKTALIZACIJE srpskog stvaralaštva. Svake
prve i treće nedelje u mesecu „Noć otvorenih
ateljea” biće događaj u jednom Upravnom
okrugu i njegovim privrednim i kluturnim
centrima. Mislimo da će to biti ogroman
doprinos i kulturi I turizmu naše zemlje.
Mi smo 14.02.2011 pokazali koliko
možemo jer smo to „iznad svega, želeli“.
Što se Novog Sada tiče, manifestacija
„Noć otvorenih ateljea“ je počela i svečano
otvorena u galeriji „Gradić“ u Petrovaradinu
u Beogradskoj 11, sa početkom u 18h,
a posetioci su imali prilike da uživaju u
zvucima sjajne muzike i u dobrom vinu.
Posle toga, mogli su otići na drugu stranu
mosta (Novi Sad) gde su ih čekali sjajni
performansi istaknutog novosadskog
umenika, Kristiana Al-Droubija u „Art
Klinici“ ili kafe-galeriji „Izba“ ili ostati
sa „ove“ strane mosta gde ih je, na
Petrovaradinskoj tvrđavi čekalo otvorenih
četrdesetak ateljea. Ambiciozni su uspeli
da posete sve ateljee, a oni, koje je privukla
atmosfera nekih određenih, pratili su svoju
intuiciju i ostajali da uživaju u atmosferi
samo nekolicine izabranih ateljea. Svi
su bili zadovoljni, nahranjeni lepotom
umetnosti, a završetak ove noći je izazivao
tugaljivost u očima svih posetilaca.
Sjajan događaj, prvenac koji bi tebalo
živeti, završio se je i ostavio je svima u
sećanju jedno divno iskustvo koje vapi za
ponavljanjem. Neka živi umetnost i neka
Noć otvorenih ateljea bude svaka noć u
godini.
Maja Ivanov Šapošnjikov
F@Mtime 33
F@Mtime KULTURICA
NAZAD U VEČNI DAN
Z A L J U B L J E N I H ...
F@Mtime SAJAM
F @ M I C E KO M
NA SAJMU
O B R A ZO VA N J A
F
akultet za menadžment i „Cekom books“ su i ove godine bili ponosni
učesnici, sedmog po redu međunarodnog sajma obrazovanja
„Putokazi“, na Novosadskom sajmu. Profesori, asistenti, studenti,
nastavnici i srednjoškolci su na štandovima prezentovali programe svojih
fakulteta i srednjih škola, njihove kvalitete i prednosti.
Na našem štandu je vladala pozitivna atmosfera, prilazili su nam
učenici i njihovi roditelji sa željom da saznaju više o našem fakultetu.
Ljubazni studenti i profesori koji su dežurali na štandovima su
zainteresovanima odgovarali na pitanja, objašnjavali koje prednosti nudi
F@M i prepričavali uspehe naših studenata. Prezentovana su im i naša tri
studijska smera, sa akcentom na to da ima mnogo praktičnog rada, što
je velika prednost kada se svršeni student nađe na tržištu rada. Posetioci
sajma su imali priliku i da se informišu, i da pregledaju naše studentsko
glasilo „F@Mtime“, kakve vannastavne aktivnosti imamo, kao i kojim
knjigama će se baviti naši budući studenti.
Možemo se pohvaliti da je našem štandu prepunom multimedijalnih
alata, prišao veliki broj svršenih osnovca, koje je zanimalo šta se sve
može naučiti u Srednjoj poslovnoj menadžerskoj školi, kao i u Srednjoj
informatičkoj školi. Ovde su na scenu nastupili veseli srednjoškolci i
njihove nastavnice sa rukama punim balona, flajera i reklamnih blokčića.
Izlazak srednje škole na sajam je i ove godine bio pun pogodak.
Izdavačka kuća„Cekom books“ je ostavila sjajan utisak predstavljajući
svoja nova, a i stara izdanja iz oblasti menadžmenta, upravljanja,
psihologije, medija, informatike...
Fakultet za menadžment, zajedno sa dve srednje škole, kao i
izdavačkom kućom „Cekom books“ je zahvaljujući dobroj pripremi,
organizaciji i odličnim prezenterima uspešno obeležio sajam „Putokazi“
2011., sto je postalo jedna prava tradicija za ovaj fakultet.
Danijela Jankov
M OT O B I K E E X P O &
I Z LO Ž B A N AU T I K E
Od 14.-17. aprila na Novosadskom Sajmu
N
ovi Sad će u aprilu,
postati domaćin velikog
broja
najpoznatijih
svetskih motoraških i nautičkih
brendova. U okviru MOTO BIKE
EXPO & IZLOŽBA NAUTIKE, prodavaće se moto i nautička oprema, održaće
se veliki broj Moto takmičenja, ali novo ove godine je da će se na Sajmu
predstaviti i veliki broj Tattoo umetnika, kao i radnje sa Tattoo i Pirsing
opremom. Ukoliko odlučite da posetite Sajam, preporučujemo Vam da
pogledate amaterski zadnjak turnir, koji če se održati 15. i 16. aprila. Sve
dane propratiće mnogi muzički izvođači, originalne prezentacije Moto
kluibova, kao i tradicionalna izložba nautike.
Lana Kostić
34 F@Mtime
F@Mtime 35
F@Mtime SAJAM
F@Mtime DNEVNIK
D R AG I M O J
D N E V N I Č E ...
M
esecima sam zamišljala naš prvi susret
posle raskida, dugo sam sanjala i
razmišljala o tome. Često sam u svojoj
glavi pravila bezbroj kombinacija od toga kako
trebam da izgledam, šta treba da obučem, pa
sve do izraza lica, gestova i mimike. Kao prvo,
hodaću pravo; drugo, gledacu ga pravo u oči,
neću skretati pogled, osmehnuću se, namestiti
iznenađuću grimasu u stilu: “Opa, koga to
vidim?“ – jednom rečju biću kul. Moram priznati
da sam počela da pazim na pravila ponašanja pri
prvom susretu posle raskida svaki put kada bih
prolazila mestima gde bih ga eventualno mogla
sresti. Čak sam došla i do toga da vežbam pred
ogledalom, kao pred nastup na sceni...
E pa, dragi moj D, došao je i taj momenat...
A morao je kad tad... Onako iznenada, sasvim
slučajno jednog toplog i jesenjeg jutra. Išao je
mojom stazom, sa onim osmehom, osmehom
jačim od upornog novembarskog sunca. Taj
njegov osmeh je bio onako spontan i iskren, u
očima mu se videlo da mu je drago što me vidi.
Hodao je prema meni i gledao me pravo u oči. Ja
sam išla pognute glave, i nekako ukrivo u cik-cak,
pogled mi je bio zalepljen za beton i ništa mi u
zivotu nije bilo toliko teško kao to da ga odlepim
odatle. Prišao mi je sa uobičajenim pitanjem koji
zadaje stari poznanik pored regularnog „Ćao,
kako si?“ Nisam znala šta me je u tom trenutku
više pogodilo, sažaljivi ton u njegovom glasu ili
poražavajući osmeh na usnama. Da li je on to
ZAISTA srećan? Ili je to gluma, sujeta ili nešto
treće?
Imam neki čudan osećaj da Bog nagrađuje
moje bivše. Daje im sreću i novu šansu. Kao
posle preživelog Holokausta, obećanog Mesiju
ili novi Jerusalim. Možda je to samo slučajnost,
ili sudbina zaista miluje svoje izbeglice prirodnih
katastrofa i daje im utehu, pravu ljubav i neki bolji
život. Bilo kako bilo, potrudiću se da i ja budem
srećna zbog njegove sreće, a šta mi drugo ostaje?
„Super sam!“, odgovorih „Loše sam!“,
pomislih. „Šta ima kod tebe?“, upitah „Šta si kog
đavola toliko srećan?, pomislih. Rečenice koje
smo razmenili su bile poput siročića, ostavljenih
tu nasred ulice, koji više nikome nisu potrebni
i bitni, pa ni ljudima koji su ih stvorili. „Vidimo
se!“, - „Važi, vidimo se“ (nadam se da te više
nikad neću videti...). Posle te glupe fraze nastavili
smo svako svojim putem. Naravno, onih čuvenih
pravila sam se setila već kad je bilo kasno i kada
je moje lice bilo već nekako iskrivljeno, kao onaj
smajli sa kosom crticom.
Hm...aha...znači tako izgleda taj susret,...i?
To je to? I šta sad? Čemu je bio ceo taj mali
teatar u mojoj glavi? Pa dobro, moram priznati
da je prošlo brzo i bezbolno kao vađenje zuba
pod anestezijom. Čekaj, a šta ću kada prođe
anestezija? Anestezija je prestala da deluje već
nakon nekoliko minuta i na mom licu se pojavio
upečatljivi izraz bola i neprijatnosti. Kako i ne bi,
ipak je u meni ostala neka šupljina, koju još uvek
uspevam da opipam jezikom...
12.11.1010
Hristina Guliašvili, Studentkinja
Filozofskog fakulteta u Novom Sadu
KAD SE PROBUDI,
B I Ć E 15. F E B R U A R
U
opšte ne razumem zašto se diže tolika
pompa i negativna energija oko Dana
zaljubljenih. Pa pobogu, pustite ljude
da kupuju crvene ruže u providnom celofanu i
sa crvenom trakicom na stabljici, plišana čuda
i one mutante koji imaju ruke kao ljudi, telo u
obliku srca, a na njima piše „volim te ovoliko“.
Bogatima upakujte Swarovski kristale u crveni
papir i oderite ih kao mačke. Mene bi radovalo
da dobijem kičastog, kristalnog, crvenog pauna
kojeg bih ponosno držala na podstanarskom
regalu iz 1981. da me podseća na snagu njegove
ljubavi. Svaki put kad bih bacila oko na pauna,
srce bi mi se instant napunilo toplinom...
Ma pustite ljude da šire ljubav oko sebe barem
jedan dan u godini! Nije bitno koliko to košta,
samo neka ljubav struji oko nas!
36 F@Mtime
Evo, ja bih (da imam vremena, naravno)
prodavala punjene crvene jastučiće od pliša u
obliku srca za zabadanje igli - neka se domaćice
uvek sete svog voljenog kad zašivaju dugmad
otpalu sa košulja. Sigurno je dugme otpalo
njenom krivicom. To je pravi biznis. Dogodine se
bacam na to.
Meni Dan zaljubljenih dođe kao odmor.
Jednom godišnje posvetim se nekom drugom i
njega obasipam pažnjom, ljubavlju i poklonima.
Bar jedan dan u godini neko drugi je u centru moje
pažnje. Preostala 364 dana u centru pažnje sam JA.
Svakog jutra divim se sebi, pogledam se u
ogledalo onako sanjiva, nasmešim se i kažem:
„Dobro jutro, najdraža! Kako si lepa danas...
Jesam li ti juče dovoljno puta rekla kako sam
oduševljena što te imam, kako si samo pametna,
lepa i domišljata...?” Ššja... samozadovoljno
predem od sreće, slušam i ponavljam kao mantru:
„Još, još, još... Pričaj mi još, još”
Naporno je tako svaki dan! Da se ja
pitam, ja bih taj Dan zaljubljenih uvela
češće, npr. jednom mesečno. Da bar malo
razbijem ovu samoljubivu kolotečinu.
Kako mene niko ne sluša ne preostaje mi
ništa drugo nego ljubiti svoju sliku 364 dana u
godini. Šta da se radi, što se mora, nije teško...
Ljub, ljub, ljub, ljub, ljub...
Nevena Tintor
A
ko je jučerašnji dan prošao, a da niste čuli
svoje ime na televiziji, radiju ili ga pročitali
na nekoj naslovnoj strani dok ste kupovali
hleb, nemojte misliti da ono što radite ima mnogo
smisla. Svi koji nešto vrede (ako nisu bili te sreće
da treniraju tenis od malih nogu), do dvadeset
pete već su snimili prvi muzički album, slikali se za
Plejboj ili imali seks u rialiti šou programu, a oni
malo manje besramni dobili ulogu u najgledanijoj
domaćoj TV satiri ili ekranizaciji ljubavnog
romana u nastavcima iz starog Bazara. Oni koji i
pored svega toga nisu sebi zagarantovali zvanje
pevača, glumca ili manekena, prošlepaće se pod
neobjašnjivim okolnostima u televizijski studio
ili na naslovnu stranu sa jednim neodređenim
’’estradni umetnik’’ ili ’’trendseter’’ ispod imena.
Oni manje uspešni, ali ništa manje ambiciozni i
sujetni, rasporedili su se po lokalnim televizijama
gde se prebacuju s noge na nogu i krevelje.
Dok ste Vi narušavali svoju lepotu i mladost
na fakultetu, oni su čitave biblioteke i filozofske
sisteme sveli na nekoliko citata izanđalih mudrosti
koje krase mnoge Fejsbuk profile: ’’Nikad ne
odustaj!’’, ’’Sledi svoje snove!“ i ’’Be yourself!’’. O, ne!
Svet bi bio mnogo lepše mesto da su neki bili manje
hrabri, ali žao mi je, Andriću, izgleda da te je čula
i odmah poslušala upravo ’’ona gomila prosečnih
i nedarovitih ljudi koji su i inače uvek spremni da
sebe i sve svoje uzdižu i precenjuju.’’ Ovi drugi sede
i čini im se da više nemaju snage, ni strpljenja jer
je pred njima samo more nesagledivog i u ovom
svetu slabo korisnog znanja koje treba usvojiti da
bi se čovek nazvao intelektualcem i obrazovanim
pojedincem. Što dalje odmiču sve je manje
dubokog zadovoljstva i iskrenog ushićenja.
Ponekad poželim da nas je Bog stvorio onakve
kakvima nas teorija evolucije predstavlja, da smo
bili u primitivnom početku: majmunoliki stvorovi,
nesposobni da se podignu na dve noge, koji se
njuše i valjaju po zemlji ispuštajući neartikulisane
krike. Nažalost, umesto toga imamo istančane
potrebe, uzvišene težnje i intelekt, a njihovo
zadovoljenje je postalo jako naporno. Ne preostaje
mi ništa drugo nego da zaključim da možda
najlepše i najmirnije žive oni koji nisu ni u jednoj
pomenutoj grupi, a prvoj se dive na televiziji
dok drugu ne razumeju. To su ljudi koji pritisnuti
brigama kreiraju nenadmašne teorije o boljem
životu i sjajna rešenja problema za koja ih niko ne
pita, koja se tiču globalne politike i ekonomije, a
P R E D S TAVA
Pogledaj još jednom ovo kišno lice,
obrati pažnju na one tamo lutalice,
jer me vuku u taj misteriozni svet,
pogledaj me samo, ovo je moj poslednji let.
Oči su mi umorne, razmazane od maskare,
farke iscepane i prljave, patike stare.
Više nisam ona koja sam nekada bila,
slatka klinka, uvek nasmejana i mila.
Žao mi je dragi, sad su maske pale,
upalila su se svetla, kamere su stale,
dovoljno sam pored tebe glumila sreću,
glumica je umorna, tako više ne mogu i neću!
Publika je izašla na dugo čekanu pauzu,
hvala joj na ogromnom, iskrenom aplauzu.
Ali kada se ljudi vrate sa pauze,
samo ti ostaje da odglumiš suze.
I ne pravi se sada kao da ne znaš šta se dešava,
okreni se i idi, kao što znaš. Gotova je predstava!
Miljana Tica
njima se najčešće rasipaju u prodavnici, na pijaci i u
autobusu. Tu im se pridružuju penzioneri zadihani
u mrtvoj trci za prazno sedište koji prizivaju bolju
prošlost, proklinju lošu sadašnjost i proriču još
goru budućnost. Njima pariraju večiti studenti
sa blistavim idejama o reformi univerziteta, a
za njima dolaze mlade domaćice zadužene za
pitanje muškaraca i tuđeg morala, dok o modi i
stilu (najčešće tuđem) uvek imaju nešto da dodaju
srednjoškolske bombe hormona maskirane pod tri
baštenske lopate narandžastog pudera.
Svi đuture završiće bežanje od svojih stvarnih
problema pred televizorom i time pogurati
popularnost onih koji su nadahnuli početak mog
teksta.
Šta reći? Kad se sabere pomenuto, Svet postaje
tesan da nas sve primi, pa se selimo na Fejsbuk
(gde se bolje i slažemo nego u ovom tekstu) da
lečimo komplekse jer je tamo svak lep i pametan.
Milana Laketa
student Filozofskog fakulteta
u Novom Sadu
T U Ž N I PA J AC
Iako svaki put, svaki ključ tvog srca znam,
ja sam samo prokleti pajac što plače sam…
Iako svaku bol i tvoju suzu znam,
ja sam samo lutalica, na kiši sam…
Iako tvoje snove i čeznje znam,
još uvek sam prokleto sam…
Iako te volim, iako to znam,
ja ne pokušavam da ne ostanem sam!
Iako još mogu ljubav da ti dam,
ja sam pajac, i ostaću sam.
Iako u vodi postoji vatre plam,
neću je raspirivati, plakaću sam.
Iako sam pajac nije me sram
da pustim suzu sasvim sam.
Iako sam lutka nije me blam,
tužni pajac uvek je sam.
Iako sam na tvojoj slici samo ram,
da slika postanem – ne pokušavam.
Iako patim i tugujem sam,
ostajem pajac što plače sam…
Miljana Tica
F@Mtime 37
F@Mtime DOPISNIK
U Z P R V U J U TA R N J U
SIKTERUŠU
F@Mtime RELAX
FENG ŠUI
F
eng šui nije praznoverje, filozofija ni religija. Autentični feng šui je studija prostora
i vremena, praksa koja nastoji da uskladi i iskoristi prirodni izvor životne sile (č’i) za
našu bolju egzistenciju. Govorimo o načinu opažanja sveta, mišljenja i zaključivanja
sa naglaskom na ukupnost – bogatu ukupnost koja obuhvata harmonične delove.
To je suprotno zbiru odvojenih i pojedinačnih delova povezanih zajedno u formi
labave konfederacije koje promovišu komercijalizovane škole koje sebe nazivaju
“modernim” ili “zapadnim” školama feng šuija koje su se razvijale naizmenično tokom
70-ih i 80-ih godina prošlog veka i koje prepoznajemo po tome što dele životni prostor
na “Osam životnih težnji” ili “Osam životnih stanica” koristeći poziciju ulaznih vrata da
odrede i orijentišu osam težnji/stanica kao što to čine zagovornici Teorije Životnih težnji
i Teorije Crne sekte.
Šta Feng Šui nije:
-Feng šui nije čarobna istočnjačka disciplina utemeljena na praznoverju.
-Feng šui nije religija niti je izvedena iz religije.
-Feng šui ne pribavlja nikakve eliksire ili svemoguće lekove koji leče sve.
-Feng šui nije magija.
-Feng šui nije pokret novog doba.
Razumevanje koncepta čiji je osnov suštinsko razumevanje okruženja, a samim tim
i praktikovanje feng šui-a. Svako od nas mora na sebe preuzeti razumevanje svoje prave
prirode i mogućnosti. U drevnom kineskom spisu Saikontan rečeno je, da mi stojimo kao
prosjaci pred vratima, zaboravljajući sposobnosti koje smo dobili rođenjem, i umesto što
uzmičemo pred onim što nam je dato trebalo bi da se potrudimo da ih realizujemo i da
pomognemo i drugima da učine isto. Jednostavno „Č’i” je kvintestesencija u osnovi svega,
fizički i metafizički je osnovna sila za koju nemamo direktnog prevoda reči ali nećemo
pogrešiti ako je metaforički nazovemo „dah života”.
Feng šui eksterijera
Moć prirode ne mora da se oseća samo na otvorenom prostoru, nego može da bude
prisutna i pred vašim vratima.
Feng šui kao duboko stvaralačko i intuitivno umeće temelji se na izuzetnoj
osetljivosti na prirodu. Ova sklonost prirodi očituje se u dva ideograma koja grade ime
Feng Šui - “vetar voda”.
U osnovi ta dva elementa uobličavaju konačan fizički izgled nekog predela. U praksi
feng sui ima dve premise i dva nivoa upraznjavanja. Prva premisa je da čovekovo stanje i
njegova energija utiču na njegovo okruženje u dobrom i lošem smislu. Druga premisa je
da stanje okruženja utiče na čovekovo unutrašnje stanje.
Prvi od četiri različita aspekta praktikovanja feng šuija je - pejzažni feng šui.
Sveprožimajuća energija Chi se ponekad opisuje kao kosmički dah ili vitalni princip
neba i zemlje, vremena i prostora i samim tim međusobno povezanih pojava.Razlikuju
se tri transformacijske faze u kojima energija dominantno nosi jedan specifičan kvalitet.
One se nazivaju Šeng, Si i Ša.
Šeng Či
mesto poseduje kada ga percipirate kao sveže i svetlo, kada su životinje zdrave,
vegetacija raznolika i bujna, ljudi uspešni. Imate Šeng Či kada osećate pozitivna htenja.
Si Či
ima mesto koje je oronulo i zapušteno, ako je zemlja iscrpljena i vegetacija
siromašna, ljudi slabi i bezvoljni. Imate Si Či kada ste depresivni i anksiozni.
Ša Či
dominira kada ste izuzetno jarosni. Mesto odiše ovim kvalitetom energije kada ga
osećate kao strano i opasno. Ša polazi od negativnih stanja tla kako ispod, tako i iznad
zemlje. Ša ispod tla se ponekada naziva „štetnim zračenjem”, a iznad tla se najčešće
naziva „tajnim strelama”.
Pejzažni feng šui se može praktikovati na dva načina, tačnije postoje dve škole.
Topološka škola feng šuija omogućava gruba razmatranja o položaju i obliku eksterijera
- topološkim osobine predela, njegova pozicija, oblika parcele i eventualnim vodenim
elementima, dok se škola kompasa zasniva na preciznoj orijentaciji i složenim
matematičkim proračunima. Zajedničko za obe pomenute škole je da svoju filozofiju
zasnivaju na konceptu komplementarnosti, poznatijem kao Jin-yang koncept, zatim na
teoriji pet elemenata, povezanih kako u produktivnom tako i u destruktivnom ciklusu, i
na kraju na teoriji trojstva sreće, tzv. Tien Ti Ren konceptu.
Za jin i jang se pre svega može reći da predstavljaju dve dualne vrste energije.
Dok Jin predstavlja pasivan ili umrtvljen vid energije, Yang predstavlja kreativnu,
pokretačku energiju. Upražnjavajući feng šui mi nastojimo dovesti ih u ravnotežnu
38 F@Mtime
celinu u kojoj će se one prožimati i dopunjavati. Sa druge strane, jang energija je prisutna
u svakoj manifestaciji života koju odlikuje uzlazna putanja, u rastu biljaka, u jarkim
bojama cveća, zatim u svetlim i sunčanim površinama, kao i u samom brežuljkastom
tlu. Upravo ovde feng šui dobija u svom značaju i zamahu, jer nam pomaže da ovakve
elemente objedinimo u skladnu celinu. Kako su jin i jang dinamičke energije one se
menjaju u zavisnosti od doba dana, ili doba godine.
Nebeska sreća predstavlja naš sudbinski zapis, ona određuje stanja vašeg rođenja,
vaš karakter i okolnosti u vašem životu.
Zemaljska sreća izvire iz harmoničnog života sa našim prirodnim okruženjem, ona je
pod našom kontrolom, jer možemo odlučiti da li želimo biti ekološki svesna bića.
Treća komponnenta je čovekova sreća i nju stvaramo sami ako pravilno koristimo
prilike koje nam se ukazuju. I to je sreća na koju praktikovanjem feng šui-a aktivno može
da se utiče. Ako smo osvešćeni kao individue imamo obavezu da stvorimo prirodno i
kvalitetno okruženje, a ono će nam uzvratiti zdravljem i blagostanjem.
Pet elemenata i postupak pročišćenja
Pet faza Či-a, ili pet elemenata su u samoj osnovi feng šui discipline i ključ su za
lečenje i povećavanje kvaliteta energetskog upliva. U feng šui-u, međuodnosi pet faza se
primenjuju da bi povećali pozitivan upliv i da bi korigovali negativan. Nalik jin-u i jang-u,
pet faza su pet karakteristika „Či”-a koje se menjaju u vremenu. Na kineskom, pet faza
poznate su kao vuksing ili, „vu zo liu sking či”, što znači pet vrsta čija koji preovlađuje u
različito vreme. Kod čoveka, pet faza odgovara našim vitalnim organima.
Otuda i pet osnovnih metoda za pročišćenje prostora počiva na načeli pentaizma.
Metode elementa Vode
Koriste se pretežno za pročišćavanje emocija. U postupku se upotrebljavaju:
pročišćena voda, sveta voda ili energizovana voda. Energizovana voda se dobija
jednostavnim postupkum izlaganja vode u staklenoj posudi više od osam časova izložene
direktnoj sunčevoj svetlosti.
Metode elementa Drvo
Elemenat drvo koristi se gotovo uvek u pročišćavanju i prosvećivanju prostora. U
tu svrhu najčešće se koristi tamjan, sandalovo drvo, žalfija i to najčešće u obliku sitnih
granula ili u formi insens štapića.
Metoda elementa Vatra
Vatra se primenjuje kada želimo da prekinemo sa starim navikama i stilom života.
Metoda elementa Zemlja
Najčešće korišćen metod prilikom useljavanja u prostor u kome je već neko živeo ili
su pak bili dugo nenastanjeni. Metode zemlje su prirodni kvarcni kristal i so, koja treba da
je nerafinisana morska so. Manje količine soli se bace u uglove prostora direktno na pod i
stvari i ostave da deluju, i nakon 24 ;asa se jednostavno usisa.
Metod elementa Metal
Ovaj metod treba birati u situacijama kada se želi postići jasnoća i definisanost. U tu
svrhu najčešće se koriste raspevane činije, metalna zvona ili gong. Raspevane činije da bi
funkcionisale u datu svrhu moraju biti izrađene od sedam različitih metala, uključujući i
zlato i srebro.
Trebalo bi da uvek budete opušteni i sa uživanjem da primenjujete feng šui.
Znanje ili mrak, menjanje ili čekanje, sloboda ili ograničenost, sve je to stvar izbora
svakog pojedinca, stvar njegovog ličnog ekološkog statusa. Iako smo možda navikli da je
svejedno, onda je to navika koju bi trebalo menjati. Jer nije svejedno. Nije svejedno gde
i kako živimo, i da li koristimo samo mali deo svojih sposobnosti da utičemo na sve ono
što čini život.
Tijana Majkić
Izvor:
http://www.lokva.com/Feng_šui_spoljašnjeg_okruženja,_eksterijera_
životnog_prostora
U
prošlom broju F@Mtime-a imali ste priliku da pročitate na koje
načine uz samo malo truda sami možete da napravite neki kozmetički
proizvod. Nadam se da su Vam recepti poslužili, da ste ih isprobali i da
ste zadovoljni njihovim dejstvom. U ovom broju obradovaćemo Vas sa još
nekoliko korisnih saveta. Svaki od ovih jednostavnih i brzih recepata sadrži
najviše četiri prirodne komponente.
Jutarnje mleko:
Ovo sredstvo za čišćenje kože odgovara svim tipovima kože. Ako je koža
masna, koristite obrano mleko.
1 šolja punomasnog ili obranog mleka
2 kašike ovsenih pahuljica (mlevenih)
1 kašika mlevenog badema
1 kap ulja od nevena
Pomešajte sve komponente i umutite ih mikserom. Lakim masirajućim
pokretima nanesite mleko na lice i vrat i operite toplom vodom. Nakon toga,
kao i obično, nanesite tonik i hidrantnu kremu.
Osvežavajuća zubna pasta:
Ovaj preparat može da traje 2 nedelje. Ekstrakt nane je neophodan da
ublaži ukus sode.
1 kašika oštrog brašna
1 kašičica soli
1 kašika sode bikarbone
3 kapi ekstrakta nane
Pomešajte sve komponente i perite zube kao i običnom zubnom pastom.
Losion za ruke:
Pripremite losion i stavite ga u frižider: on neće izgubiti svoja lekovita
svojstva tri meseca.
1 kašika glicerina
1 kašika ružine vode
1 kašika ekstrakta šumskog oraha
3 kašike meda
Pomešajte sve komponente u posudi sa poklopcem koji dobro prijanja.
Promućkajte. Nežno utrljajte losion u kožu ruku.
Balzam za kosu:
Ovaj lekoviti balzam poboljšava stanje svih tipova kose.
1 srednja banana
1 kašika meda
1 kašičica bademovog ulja
Pripremite pire od banane i pomešajte ga sa ostalim sastojcima.
Nanesite mešavinu na opranu mokru kosu, stavite najlon kapu i ostavite da
deluje 15-30 minuta. Toplota će pojačati lekovito dejstvo balzama. Isperite
kosu mlakom vodom.
RECEPTI ZA KUPKE
Ne zagrevajte vodu iznad 38 stepeni celzijusa. Vruća voda suši kožu.
Mlečna kupka:
Mlečna masnoća čini kožu mekom i glatkom.
1 kašika mleka u prahu sa velikim procentom masti
2 kašike mlevenog badema
2 kašike ovsenog ili ječmenog brašna
3-4 kapi ružinog ulja
Pomešajte sve sastojke i dodajte 2 kašike smeše u kadu sa toplom
vodom. Uživajte u blagodetima ove kupke oko 15 minuta. Ostatke smeše
možete čuvati u bočici na sobnoj temperaturi oko dva meseca.
Okrepljujuća kupka:
Ovo je odlično sredstvo protiv jutarnje sanjivosti. Ako hoćete da se što
pre razbudite voda mora da bude mlaka.
5 kapi ruzmarinovog ulja
3 kapi ulja nane
3 kapi ulja četinara
1 kašika sirćeta
Dodajte sve komponente u kadu sa mlakom vodom i ostanite u njoj
10 minuta. Pažnja! Nemojte koristiti ulje ruzmarina i nane ako ste trudni ili
dojite.
Piling:
Ovo je odlično sredstvo za uklanjanje izumrlih ćelija kože.
150g pšeničnih mekinja
1,5 dl jabukovog sirćeta
Mekinje potopite u razblaženo jabukovo sirće. Dobijena masa u vidu
paste dobra je za mali piling, to jest za čišćenje kože lica. Piling mekinjama
možete da sprovodite jednom nedeljno. Nakon upotrebe koža će lakše disati,
biće glatka i nežna.
Opuštajuća kupka:
Soda bikarbona i mineralne soli omekšaće kožu i pomoći će telu da se
opusti.
2 kašike sode
2 kašike morske soli
2 kašike gorke soli
5 kapi ulja od lavande
2 kapi ulja majorana
Dodajte sodu i so u toplu kadu. Ulja dodavajte neposredno pre ulaska u
kadu. Kupajte se oko 15 minuta, a zatim se istuširajte. Pažnja! Ulje majorana
se ne preporučuje trudnicama i dojiljama.
Uživajte... Za sledeći broj pripremamo neke nove fine recepte...
Priredila Bojana Smiljanić
F@Mtime 39
F@Mtime RELAX
P R I R O D N I P R E PA R AT I Z A
U L E P Š AVA N J E 2
F@Mtime MODA
U s t ilu
K eri Bredšo
P
riznajte da ste jedva dočekali da prođe
dosadna i hladna zima, da pokažete
„negovana tela“, bacite čizme i kapute i
hitro uskočite u uske farke i tanke, dekoltirane
majice, kako bi ceo grad mogao da vidi
mukotrpno topljenje u solarijumu, zarad malo
tamnog tena.
Radujete se prolećnom šopingu, zar ne?
I ja! Već sam obišla sve radnje u centru (a i
šire) kako bih bila upućena u to šta je IN ovog
proleća. Primetih da nema znatne razlike u
bojama u odnosu na prošlu godinu. I ove godine
su upadljivi dezeni u modi, bez obzira na to da li
su cvetni, tufnasti, pink, žuti ili zeleni. Takođe,
ovog proleća dominiraju i bež, plava i crvena.
Što se tiče dnevnog outfita, on se ne može
zamisliti bez XXL torbe i visokih potpetica. Uske
farmerice, „old school“ sako i kožne jakne su
gotovo zaštitni znak skoro svake devojke.
Kada je u pitanju večernji stajling, kratke
haljinice sa animal printom i tunike sa već
pomenutim cvetnim dezenom su najviše IN, a
nema potrebe da posebno naglašavam da će
vrtoglavo visoke sandale upotpuniti vaš izgled.
Šljokice i materijali koji šljašte uvek privlače.
„Accessorise“ Vam može pružiti kraljevski
raskoš, ali i upadljivi i sexy izgled. Naravno, ako
birate velike narukvice i ogrlice.
A šta je sa velikim modnim pistama?
Poznati kreatori poput Roberta Cavalli-ja,
Gucci-ja i Ralph Laurena su već izbacili svoje
kolekcije za predstojeće proleće. Manekenke
su na pistama nosile mnoštvo froncli, kože i
džinsa, jer u gradove stiže novi vestern stil i to
galopirajućum brzinom.
Kada je u pitanju šminka, „smokey eyes“
su uvek u modi, ali usne jarkih boja su u centru
pažnje ovog proleća. Dovoljno je da nanesete
svetlu senku za oči i pink ruž za usne i imaćete
savršeni izgled za dnevnu varijantu, kao i za
večernji izlazak.
Uz minimalnu količinu novca i inspiracije
možete šetati gradom u stilu Keri Bredšo i da se
za Vama svi okreću.
Dakle, drage dame, štikle na noge, torbe u
ruke i pravac – šoping! U najmanju ruku, svom
dragom ćete biti privlačnije i seksi, a usput ćete
sigurno izmamiti uzdahe i drugih frajera, ali i
devojaka!
Nevena Zarić
M odelin g
– pro f esija ili ho b i ?
K
oliko ste puta čuli od roditelja ili
prijatelja, da nađete bolji posao, ako
biste im saopštili da želite da se bavite
modelingom? Da li ste slušali dosadne priče
o tome da poziranje ispred kamere ostavite
za kasnije? Da li ste pokušali da im objasnite
da to nije samo hobi, nego istinska profesija?
Zvuči poznato, ha? Zaista, u vremenu kada od
jedne prosečne plate pokušavate da sastavite
kraj sa krajem i da uštedite novac, nemate
vremena, pa ni volje da razmišljate o nekom
hobiju poput modelinga. Nema „leba od toga“,
mislite u sebi. A sa druge strane, vidite sebe u
crnom Range Rover-u, na sebi imate potpisanu
garderobu, glamur i sjaj i pozirate novinarima.
Ljudi vas na ulici prepoznaju, dok se ponosno
šepurite noseći nove Christian Louboutin štikle
i Chanel-ovu tašnu...Bum! Odjednom Vas nešto
pogodi kao grom iz vedra neba i tu prestaju
snovi... Zapravo, ta priča ne mora tako da se
40 F@Mtime
završi. Hvala Bogu, kastinzi za modele su na sve
strane, tako da Vaši snovi mogu da se pretvore
u stvarnost. Potrebno je samo da imate idealnu
visinu, težinu, lep osmeh, lepe zube, dugu
kosu, šarm... Zvuči lako?!
Malo je srećnica iz Srbije koje mogu da se
pohvale da su uspele u ovom poslu i da dobro
zarađuju. U krajnjem slučaju, mi možemo da
se pohvalimo srpskom snajkom koja je jedna
od Viktorijinih anđela, Adrijana Lima. Lepo je
biti na naslovnim stranama poznatih svetskih
časopisa i dobijati veliku lovu za to što ćete biti
lepi, nasmejani i seksi. Nekom bi ovo zvučalo
kao idealan način da se ubije slobodno vreme,
drugim rečima kao ekstra hobi! Poznati modeli
i ne moraju previše da se trude da nađu bolji
posao po preporuci roditelja, mislim, ovde
govorimo o milionskim ciframa za samo jedno
poziranje. Pa ko je lud da posle toga ide od
kancelarije do kancelarije sa CV-om u ruci
tražeći posao? Niko!
A da li se iza glamura i sjaja krije istinska
sreća? Retko koja slavna ličnost može da ostane
‘’normalna“ kada je slava udari u glavu. Sve one
dobiju neki ‘’holivudski sindrom’’, kada ili izvrše
samoubistvo, propadnu, počnu da se drogiraju
ili ko zna šta još... Naravno, čast izuzecima!
Bilo kako bilo, trebalo bi uložiti mnooogo
truda da biste uspeli, posebno ukoliko je u
pitanju modeling, jer je poznato da se u Srbiji
ova profesija i ne ceni u dovoljnoj meri.
Ostaje nam samo da se nadamo da će
doći neka lepša i bolja vremena i da će moda
kročiti na velika vrata kao što je jeste u Milanu
i Njujorku!
Nevena Zarić
Jovanin vodič kroz kartu koktela
K
okteli su mnogo više od šarenih pića sa
suncobranima, a oni koji misle suprotno u
velikoj su zabludi. Zarad pisanja ovog teksta
žrtvovala sam vikend (oni koji me poznaju znaju
da vikendom konzumiram isključivo ledene i tople
čajeve) i upustila se u (ne)zaboravnu i opasnu
avanturu degustacije koktela. Činjenice koje ću
izneti nije moguće proveriti (fotke na kojima sam
tagovana na fejsu su plagijat, očigledno imam
sestru bliznakinju), ne postoje svedoci koji bi te iste
činjenice potvrdili (ko kaže suprotno očigledno je
sreo moju gorepomenutu sestru bliznakinju), a moji
saputnici na toj opasnoj avanturi pate od teškog
oblika amnezije. Ali, verujte mi na reč – kokteli su
mnogo više od šarenih pića sa kišobranima.
Počnimo od činjenice da svako polupismen i
sa dva funkcionalna uda može da otvori flašu vina,
piva, vodke, viskija, rakije... ali, potrebno je umeće
i vešta ruka kako bi se napravio koktel. Pravljenje
koktela je umetnost – slikari biraju i mešaju boje,
muzičari tonove, a koktel majstori – pića. Oni
tragaju za najboljom kombinacijom alkoholnih
i nealkoholnih pića u cilju postizanja savršenog
ukusa. E, da su stari Grci imali koktel majstore, ne
verujem da bi za božansko piće proglasili nektar.
Svako piće ima svoj ambijent. Recimo vino je
savršeno piće na elegantnim mestima sa prigušenim
svetlom i laganom muzikom. Vodka je savršena u
hladnoj snežnoj noći, da te ugreje iznutra dok čekaš
voz za Moskvu. Rakija je savršena za opštenarodno
veselje u kafani sa kariranim stolnjacima i debelom
konobaricom. A kako odrediti ambijent za koktel u
kojem je smućkano više, različitih vrsta pića? Teško
da se na istom mestu mogu ostvariti elegancija
prigušenog svetla i lagane muzike za stolom sa
kariranim stolnjacima ispod kojih leže boemi, pa sve
to još napolju čekajući voz za Moskvu.
Zato, dragi moji, ozbiljno shvatite koktele. Oni
su crem de la creme u hijerarhiji alkohola.
Cosmopolitan
Glavni sastojak: Vodka. Ukrasiti kolutićem
limuna i služiti bez leda
Sastojci:
40cl Vodka Citron
1.5 cl Cointreau
1.5 cl svežeg soka od limete
3.0 cl soka od borovnice
Priprema: Napuniti šejker ledom, ubaciti sve
sastojke i... shake it!
Najčešće ćete ga videti u ženskom društvu,
a svoju popularnost umnogome duguje čuvenoj
seriji Sex i grad. Nema boljeg koktela za žensku
trač partiju od kosmopolitena, pa se on može
smatati šik verzijom kafe. Istina, u kosmopoliten
se ne može gledati, ali ako popijete koji previše, za
to neće ni biti potrebe – izbrbljaćete sve. Zato, ako
čuvate neku strogu tajnu od drugarica (ako ste nekoj
preotele dečka ili počinili neki sličan ženski zločin)
predlažem da se ipak držite kafe.
Tequila Sunrise
Glavni sastojak: Tekila. Ukrasiti kolutom
narandže i trešnjom, sipati preko leda.
Sastojci:
4.5 cl Tekila
9.0 cl Soka od narandže
1.5 cl Grenadine sirupa
Priprema: Sipati tekilu i sok od narandže u čašu
preko leda. Dodati grenadin sirup, koji će potonuti
na dno čaše. Ne mešati.
Ovaj koktel je pravi začin svakog partija.
Devojke ga vole zato što lepo izgleda, još ako
ste plavuša u crvenoj haljini, savršen je aksesoar
za žurku. Muškarci ga vole zato što, za razliku
od kosmolopitena, društveno je dozvoljeno da
pripadnici jačeg pola piju ovaj koktel a da se ne
pomisli da igraju za drugi tim. Opasnost od ovog
koktela je to što ako preterate, izlazak sunca može
lako da se pretvori u zalazak – Vaše reputacije.
Black Russian i White Russian
Glavni sastojak: Vodka
Sastojci:
Black Russian
5.0 cl Vodka
2.0 cl Kafe
White Russian
5.0 cl Vodka
2.0 cl Likera od kafe
3.0 cl (slatke) pavlake
Priprema: Sipati sastojke u čašu za viski preko
leda i promešati. Pomoliti se.
Rusi spadaju u muževnu kategoriju koktela. Bez
drečavih boja, voćkica i suncobrana. Drage dame,
ako čujete muškarca koji naručuje crnog ili belog
rusa, taj Vam je pravi igrač – konkretan i muževan,
a opet dovoljno egibicionista da pije koktele umesto
čistog pića. Dragi momci, ako želite da ostavite
utisak gorepomenutog gospodina, znate šta da
naručite sledećom prilikom. U mom slučaju, bila
sam i dama i gospodin i zaigrala ruski šah. Između
ove dve varijante više mi se dopala uloga bele
kraljice. Nemojte piti ovo ako ste laka kategorija.
Jednostavno, nemojte.
Bloody Marry
Sastojci:
4.5 cl Vodka
9.0 cl Sok od paradajza
1.5 cl Sok od limuna
Malo Worcestershire sosa, Tabasco, so i biber
Priprema: Staviti malo worcestershire sosa,
tabaska, soli i bibera u čašu. Sipati ostale sastojke
preko leda. Nežno promešati. Ukrasiti celerom i
limunovom korom.
Ne znam šta da Vam kažem o krvavoj Mariji,
osim da nisam izdržala da popijem više od jednog
gutljaja, a i taj sam zažalila. Kako ne bih bila
subjektivna, napomenuću da je moja drugarica sa
užitkom popila svoj, a i moj. Iz toga mogu samo
da zaključim da ako ste osoba sa izraženim crnim
humorom i upitnim mentalnim zdravljem, ovaj
koktel je stvoren za vas.
Jägerbomb
Sastojci: Jereg i Red Bull
Priprema: Šot Jegera ubaciti u čašu red bula. Ne
znam ni da li se ovo svrstava u kategoriju koktela.
Omiljen među srednjoškolcima. Konkretan
koktel. Brzo se pravi, brzo se pije, još brže dolazi do
mozga i utiče na kolektivno stanje svesti. Preterajte
i ponovićete grehove iz srednje škole... svi imaju
srednjoškolsku priču. U slučaju da ne posedujete
istu, možete je nabaviti uz ovaj koktel. Učinite to
što pre.
Lista bi trebalo da se nastavi, ali nastavka se
ne sećam. Ako se neko seća, molim ga da zaboravi.
Mislim da me je kasnije ponela kreativnost, te sam
smućkala Belog i Crnog Srbina, srpsku verziju Belog
i Crnog Rusa, gde se umesto vodke sipa rakija. Ne
preporučujem je ukoliko ste osoba slabog stomaka i
zdravog razuma. Što dokazuje moju tezu na početku
priče – koktele bi trebalo shvatiti ozbiljno. Vrlo
ozbiljno. U to ime, živeli!
Priredila Jovana Lazić
F@Mtime 41
F@Mtime RECEPTI
Kako ih (ne) piti
F@Mtime ANALIZA
REALIT Y SHOW
S
rbija je prvi put počela sa emitovanjem reality show programa
septembra 2006. godine, pod nazivom Veliki Brat, u produkciji
firme „Emotion” po licenci „Endemol-a„. Program se prikazivao u
Srbiji, Makedoniji, CG, BiH. Na našoj televiziji se po prvi put moglo videti
nešto što do tad nikad nije bilo moguce - kako ljudi funkcionišu i žive u
zatvorenom prostoru sa osobama koje ne poznaju, bez ikakvog kontakta
sa spoljnim svetom... I sve uz prisustvo kamera po celoj kući, koje su ih
snimale 24/7; 105 dana bez prestanka. Uključenje ide uživo, i to nekoliko
puta u toku dana, i uveče, u jednom satu se prikazuje pregled prethodnog
dana. Tada, nepoznati učesnici su se isticali u svemu, (ne)obavljanju
zadataka, spavanju, kršenju pravila, svađama... Mogli smo gledati ljude u
svakodnevnim aktivnostima, u specifičnim uslovima. Skoro 3 meseca smo
pratili svaki njihov korak. Prvi pobednik je proglašen glasovima publike,
i sa sobom odnosi 100 000 €. Tada se emitovao na televiziji B92, i u tom
periodu je zabeležena rekordna gledanost. Nakon toga, sledi pauza od
godinu dana.
Naredne, 2007 godine, sledi VB VIP sa poznatim ličnostima. U
kuću ulaze manje - više poznati ljudi iz našeg javnog života. Bilo je tu
ljudi raznih profila: pevača, glumaca, voditelja, i drugih umetnika. I on
se završava. Nastupa kratka pauza, i s obzirom na veliku gledanost i
prolaz ovakvih programa kod ljudi, on i dalje nastavlja sa emitovanjem.
Dakle, kreće novi Veliki Brat 2, ovog puta sa anonimnim ljudima. Preko
noći postaju poznati, baš kao i oni iz prve sezone. Reality se iznenada i
neočekivano prekida, zbog pogibije 3 (bivša) učesnika. Pobednika nema,
nagrada se deli na ravne časti osobama koje su do tog trenutka bile u kući.
Naredne, 2008. godine, ljudi koji rade na ovom projetku se odlučuju
da opet naprave reality sa poznatim ličnostima. Ulazi raznolika masa, svi
željni ponovne slave, novca, i svojih „5 minuta”. Neki dolaze iz zabave,
neki da spasu svoje karijere, neki da se odmore, a većina njih zarad novca,
mada niko o tome ne govori javno. I u ovom izglasaše pobednika. Nakon
ovoga, slede još 3 ovakve sezone, svake sledeće godine se prikazuje novi.
Opet pauza.
Uporedo sa emisijama ovog tipa, 2009. sledi još jedan, ali pod
drugačijim nazivom – reality Farma. Nešto drugačije od velikog Brata.
Farma je reality show stvoren od švedske produkcijske kuće Strix. Emituje
u više od 40 zemalja. Farma je jedan od njihovih najboljih formata,
uključujući Survivor, Bar i druge. Na seosko imanje ulazi dvadesetak ljudi
koji neko vreme žive zajedno.Učesnici rade kao normalni farmeri, bave
se poljoprivredom i stočarstvom. S vremenom napuštaju kuću odlukom
drugih stanara ili publike. I Farma 1 je donekle ispunila ovaj zahtev, mada
je za provedenih mesec dana na imanju bilo neminovano da se prepiru,
rešavaju nesuglasice.
U isto vreme pojavljuje se i Survivor, i počinje emitovanje na Fox
televiziji. O njemu se ne mora mnogo pričati, jer sama reč sve govori
42 F@Mtime
- preživljavanje. I to na pustom ostrvu. I oni su krenuli sa nepoznatim
ljudima, da bi u jednom momentu bio napravljen isti, samo sa poznatim
medijskim licima.
Taman pomislimo da nema više šta da izmisle, i da su svi reality već
prikazani na našim prostorima, na red dolaze i Parovi. Poznati parovi žive
u luksuznoj vili, jedu, piju, i retko kad nešto zanimljivo rade, i pri tom
ulaze u krug potencijalnog dobitnika preko 150 000 €. Niti manjeg truda
i rada, niti veće sume novca namenjene pobedniku.
Skoro istog datuma, početkom 2011. godine na TV ekrane nam stiže i
Dvor , sa VIP učesnicima iz bivše EX YU. Ono što ovaj reality show razlikuje
od „Farme” i „Survivora” je to što u ovom reality-ju učesnici ne zive u
teškim uslovima. Svake nedelje se biraju kralj i kraljica, a oni biraju svoje
sluge, dvorske lude...
Toliko različitih emisija, ljudi, ćudi, okolnosti, situacija.... Sve ove
programe veže samo isto ime, a to je reality show. I ako se malo bolje
proanalizira, ne razlikuju se mnogo učesnici, svi se uglavnom svađaju,
vređaju, plaču, nerviraju, i teže da pobede kako znaju i umeju. Samo što
svaka naredna sezona je sve kritičnija, i svaki put sebi takmičari daju sve
više i više za pravo. U Ugovoru je jasno rečeno da ne sme da se vređa
po bilo kojoj osnovi, i fizički napada bilo koji drugi takmičar. I toga su
se na početku pridržavali, da bih vremenom postajali sve nepristojniji,
vulgarniji, i nasrtljiviji. Nebrojano puta dolazi do vređanja, i maltretiranja
samo što na to niko od zaduženih ne reaguje. Stavili ljudi oznaku 18, da
nije namenjeno za maloletnike, i misle, rešen problem. Vide da narod
i dalje gleda, ako ne i više nego do sad, i zarad profita, gledanosti i
popularnosti neće ništa da preduzmu.
Taj isti narod, za vreme ekonomske krize i sve osetnije nemaštine
uporno sms putem glasa za neke od svojih favorita. I onda, kada dođe
vreme da neko u svoj džep stavi pozamašnu novčanu sumu, oni kraljnjim
ishodom nisu zadovoljni, i bune se. Suma sumarum, jedni ga gledaju,
drugi ne, jedni podržavaju, jedni osporavaju. A svako od nas je upućen
u iste, i makar jednom je bacio pogled šta oni to tamo rade. To sad nije
ni bitno.
Činjenično stanje je da sa za veoma mali vremenski period, tačnije
nekoliko godina unazad emitovalo toliko reality programa, da se više
na prste ne mogu izbrojati. I upravo ovakav format „ubija” i u drugi
plan stavlja ostale emisije, filmove, serije, programe... O emisijama
edukativnog kakarketra nećemo više ni da pričamo. Izumrle su odavno,
mnogo pre početka emitovanja ovog TV žanra na našim prostorima. A to
je velika šteta. Imamo toliko televizija, koje liče jedna na drugu, i čiji izbor
se sve više i više sužava, i svodi na minimum. Sigurno će jednom morati
da dođe do promene. Naravno, ako mi to budemo želeli i zahtevali.
Iva Ivić
Više volim maminu sestru nego svoju. Mamina sestra mi je tetka, a moja mi
nije ništa!
Mama, da li je tebi žao što si debela?
Moja mama ima bebu u stomaku, ali ne znam kako ju je progutala.
Na mame se ne galami, one su korisne.
Kada se dvoje zaljubljenih prvi put poljubi, odmah se obore i ne ustaju
najmanje sat vremena, a i više.
Poluostrvo je ostrvo koje još nije do kraja napravljeno.
Baka je debela zato što je puna ljubavi.
Ja bi tako rado imala još jednog brata, ali moja mama koristi tampone.
Što je čovek stariji, njegovi zubi su sve skuplji.
Kada se prdne, onda guza zeva.
Devojčice ne mogu stojeći da piške zato što nemaju za šta da se drže.
Kada baku bole zubi, ona njih jednostavno ostavi u čaši.
Jednom sam bila tako bolesna i imala sam 40 kila temperature.
Ja nemam više baku, nju su posadili na groblju.
Moraju li mame takođe da jedu travu da bi im iz grudi teklo mleko?
Šta je tuka? Tuka je kada te neko tuče !!!
Kako se zove mladunče konja?
> Znam !!! Konjanik !!
Na Marsu ima života. Ali to je samo hipotenuza.
Izraelci su napravili zlatno tele jer nisu imali dovoljno zlata za zlatnu kravu.
Švajcarske krave koriste se pretežno za pravljenje čokolade.
Stanovnici Sardinije zovu se Sardine.
Da bi se bila dobra medicinska sestra, mora biti potpuno sterilna.
Lekari kažu da su smrtonosne bolesti najgore.
Kad se moj mlađi brat rodio morali su ga staviti u akumulator.
Leptir je insekat iz porodice helikoptera.
Najkorisnija životinja je svinja. Od nje možemo da upotrebimo sve, meso od
spreda i pozadi, kožu za cipele, čekinje za četke i ime za psovanje!
Zoološki vrt je super stvar. Tamo možemo da vidimo i životinje koje ne postoje.
Nisam kršten, ali sam zato vakcinisan.
Životno osiguranje je novac koji dobije onaj koji preživi smrtni slučaj.
Razlika između sela i grada je ta što je trava na selu iz jednog dela, a u gradu
je isprekidana.
Ne znam koliko imam godina, to se stalno menja.
Veoma sam se uplašio kad se mama razbolela. Pomislio sam da će nam tata
kuvati.
Svi psi vole vodu. Neki čak toliko da u njoj i žive. To su morski psi.
Akvarijum je malo stakleno more gde žive domaće ribe.
Alimentacija je plata za decu kada im se tata odseli.
Usvajanje je mnogo bolja mogućnost od rađanja. Tako roditelji mogu sami da
izaberu dete i ne moraju da prihvate baš onoga koga su dobili.
Papa živi u Vakumu.
Sve ribe nose jaja, a ruske čak i kavijar.
Krave ne smeju da brzo trče da ne bi prosule mleko.
Kod nas muškarci mogu da se ožene samo sa jednom ženom. To se zove
monotonija.
Krug je okrugao kvadrat.
Brat i ja smo danas pojeli celu teglu marmelade. Večeras ćemo dobiti ili proliv
ili batine!
Kada se mama i tata zaključaju u spavaću sobu, ja narednih sat vremena mogu
da radim šta hoću. Što ja volim taj seks!
Ne razumem zašto se mama toliko ljuti što smo razbili vazu. Ionako je bila
stara i kineska, a ne naša!
Moja sestra je opet položila razred sa odličnim uspehom, sve same petice. Ona
to meni namerno radi!
Baka nam je otišla na onaj svet. Sad i mi imamo nekog u inostranstvu!
F@Mtime Advokat: Jeste li seksualno aktivni?
Svedok: Ne, samo ležim.
Advokat: Kada vam je rođendan?
Svedok: 18-tog jula.
Advokat: Koje godine?
Svedok: Svake godine.
Advokat: Koju opremu ste imali u trenutku udarca?
Svedok: Guči trenerku i Ribok patike.
Advokat: Ta činjenica da ste zaboravni utiče na Vas?
Svedok: Da.
Advokat: Na koji način utiče?
Svedok: Pa zaboravljam.
Advokat: Zaboravljate? Da? Možete li nam dati primer nečega što ste zaboravili?
Advokat: Koliko je star vaš sin, koji živi s vama?
Svedok: 28 ili 29, ne sećam se.
Advokat: Koliko dugo živi s vama?
Svedok: Oko 35 godina.
Advokat: Koja je prva stvar koju vam je suprug rekao ujutro?
Svedok: Rekao je Marija.
Advokat: I zašto vas je to uzrujalo?
Svedok: Moje ime je Patricija...
Advokat: Recite doktore, je li istina da osoba kada umre u snu, zapravo ne zna za to
do idućega jutra?
Veštak: Vi ste stvarno položili pravosudni ispit?
Advokat: Jeste li bili prisutni kada su Vas slikali?
Svedok: Možete li ponoviti pitanje, molim vas?
Advokat: Znači dan začeća vašega deteta je 8 avgusta?
Svedok: Jeste.
Advokat: Šta ste tada radili?
Svedok: Uh...
Advokat: Znači imate troje dece, da?
Svedok: Imam.
Advokat: Koliko je devojčica?
Svedok: Pa tri.
Advokat: A dečaka?
Advokat: Kako je prestao vaš prvi brak?
Svedok: Pa smrću.
Advokat: Čijom?
Advokat: Možete li opisati počinitelja?
Svedok: Bio je otprilike srednje visine, kratke brade zapravo neobrijan, crna jakna,
ili možda siva, mislim.
Advokat (prekida ga): Je li bio muško ili žensko?
Advokat: Doktore, koliko autopsija ste obavili na mrtvacima?
Svedok: Sve autopsije sam obavio na mrtvacima.
Advokat: Svi vaši odgovori moraju biti usmeni, dobro? Koju ste srednju školu
pohađali?
Svedok: Usmeni.
Advokat: Možete li se setiti u koje ste vreme počeli pregledati telo?
Svedok: Pa, autopsija je počela oko 8:30 ujutro.
Advokat: A gospođa je bila mrtva u to vreme?
Svedok (ljut): Ne, sedela je na stolu pitajući se zašto radim na njoj autopsiju.
Izvor Internet
F@Mtime 43
F@Mtime zabava
ONI NAJBOLJE ZNAJU Z apisni c i iz
:) :) :) :) :) :) :) :) :) :) :) :) :) sudni c e
F@Mtime TANJUG
P O S E TA TA N J U G – U
S
tudenti četvrte godine Menad\menta u medijima, u okviru predmeta
Agencijsko novinarstvo, posetili su novosadsko dopisništvo agencije
TANJUG. Goste, predvođene asistentom Brankom Opranović, dočekao je
dugogodišnji dopisnik TANJUG- a iz Budimpešte i direktor dopisništva Srđan
Basić.
Studenti su mogli od svog domaćina da čuju kratak istorijat agencije,
ali i potvrdu onoga o čemu su na predavanjima već slušali, da se agencijsko
novinarstvo oslanja na brz tačan i jasan lid, koji sažeto opisuje događaje.
Agencijske vesti su po pravilu brze i potpuno lišene prideva, pa jedino oružje u
rukama novinara jesu odgovori na 5 W, koje uz precizan fokus, vešto ređaju, kako
bi nijhova vest zaista bila atraktivna na tržištu informacija.
Predavanja su jedno, ali videti redakciju čuvenog TANJUG-a i čuti iskustva
gospodina Basića koji u njoj radi već dvadeset pet godina, sasvim je nešto drugo.
Novinari koji su izabrali ovaj posao, iako su majstori svog zanata, uvek ostaju u
senci. Svoje tekstove potpisuju inicijalima i šalju u etar gde ih preuzimaju kolege
iz drugih medija. Kada se vest emituje, obično se navede ime agencije od koje
je preuzeta, ali ne i osobe koja je izlašla na teren, satima je pripremala, birala i
proveravala informacije, ispitivala izvore. Na ovom poslu nema radnog vremena,
na dužnosti si dvadeset četiri sata, i uvek moraš biti spreman da izađeš na teren.
Na naše pitanje: „Na koji način novinar u agenciji može da napreduje?“,
Srđan Basić je odgovorio, da je on dvadeset i pet godina novinar TANJUG – a i da
smatra da je to najveće priznanje njegovom radu.
Pored TANJUG–a, koji je državna agencija, u Srbiji postoje još dve veće
privatne agencije - Beta i FoNet, kao i mnoštvo manjih agencija. TANJUG od
države dobija 40 procenata sredstava, ali se za preostalih 60 mora izboriti
po zakonima tržišta, sa jakom konkurencijom. Ipak gospodin Basić tvrdi da
sa kolegama iz drugih agencija ima veoma dobar odnos i saradnju i da iako
agencija jeste državna, objektivnost njenih novinara, kao osnova agencijskog
novinarstva, nikako nije ugrožena bilo kakvim kompromisima.
Agencijsko novinarstvo se menja, delom zbog primene novih tehnologija,
koje su neverovatno ubrzale protok informacija, ali delom i zato što se menjaju
i zahtevi njegovih direktnih korisnika, medijskih kuća i nijihovih novinara,
koji su, po mišljenju našeg sagovornika, zahvaljujući brojnim olakšicama koje
danas imaju, postali lenji. Kako će ovo uticati na informaciju, jednu od najvećih
vrednosti modernog društva, tek ćemo saznati.
S obzirom na to da se dopisništvo Tanjug-a nalazi u zgradi vojvođanskog
lista Dnevnik, iskoristili smo priliku da posetimo njegovu štampariju. Ona
datira iz sedamdesetih godina prošlog veka i još uvek savršeno obavlja svoj deo
zadatka, svakodnevno štampajući oko 6000 primeraka Dnevnika.
Klasična roto mašina kojom raspolaže Dnevnik holding prava je retkost u
modernoj štampi. Kako nam je ispričao jedan od dežurnih radnika: „Kada dođe
grupa novinara iz nekog inostranog medija, iz svih uglova fotografišu. Mnogi od
njih su samo čuli da se nekada davno štampalo na takvim glomaznim i bučnim
mašinama.“
Prvobitna namera te roto mašine jeste premazivanje papira. Tehničari su
napravili malu rošadu elemenata i prilagodili mašinu za štampanje dnevnog
lista. „Dešava se da mehaničari koji su dobro upoznati sa konstruisanjem
štamparskih mašina dođu, pogledaju i začude se kako se svi elementi ne nalaze
baš na svom mestu.“ rekao je jedan od radnika.
Kroz obilazak štamparije i priču o procesu štampanja saznali smo da su u
planu ulaganja u moderniju štamparsku tehnologiju. Uslovno rečeno moderniju,
jer se radi o nabavci mašina koje su nešto mlađe od trenutnih. Prema rečima
radnika, način rada u štampariji takvog tipa je vrlo interesantan. Upravlja se
mehanikom i svedoči kompletnom procesu štampanja.
Radnici su svesni da će za nekoliko godina takav rad u potpunosti iščeznuti.
Ali ih ne privlače digitalizovane štamparije i ne planiraju da, kao mnoge bivše
kolege, pređu na modernija postrojenja.
Višnja Marinkov
Sanja Novak
N O VA J A
I
spričaću Vam priču o devojci čudnog imena, koja je negde među Vama. Oni koji
je razumeju neka iz nje nešto nauče, a oni kojima ne bude bliska, neka napišu
priče o nekim drugim Herojima.
Priznajem, na F@M sam došla zbog lične neodlučnosti. Posle brodoloma
more me je tu nasukalo. Ajde da ne koristim metafore iz prošlog veka... Taksista
me je u nepoznatom gradu izbacio u nepoznatoj ulici jer nisam imala novca za
dalju vožnju. Ulica je bila prepuna ljudi koje nisam poznavala i koji mi se na prvi
pogled baš i nisu dopadali. Zamerala sam im što ne deluju izgubljeno kao ja.
Imala sam izbor, mogla sam nekoga da pozovem u pomoć, ili da konačno probam
da se izborim sama. Odluka me je zaprepastila – pokušaću sama! I tako sam, u toj
gužvi novih lica i njihovih priča upoznala devojku koja se zove Nova JA .
Nova JA počela je da istražuje ulicu. Ustvari i nije bila strašna. Iza prozora su
se krile zanimljive priče i nova znanja. Čitav jedan bitan i Novi Svet o kome Nova
JA nikada pre nije ni razmišljala počeo je da se otvara pred njom. Polako je učila
kako da se snađe u nepoznatoj ulici i da prihvata ono što je Novi Svet mogao da
joj pruži.
Nova JA je postala deo ulice. Naglo, kao kad prva visibaba procveta pored
Sneška koji se još nije otopio, nova JA počela je da prepoznaje uglove i svetiljke,
da shvata mozaike na pločniku, da hoda ulicom sigurnim korakom. Kada je
nailazila na prepreke, nije odustajala, vredno je radila da ih ukloni, poštovala sve
44 F@Mtime
čemu je nepoznata ulica naučila i jedva je čekala da od nje čuje još više o Novom
Svetu u koji je počela da usnosi sebe.
Nova JA je počela da voli ulicu. Ljudi od kojih je nova Ja u početku zazirala,
pridržavali su je ako se saplete, podizali ako padne, i uporno hodali u istom
pravcu. Novi svet postajao je sve lepši. U njemu je Nova Ja pronalazila sebe.
Sve je postalo poznato i blisko, a put po kome je u početku tumarala postao je
sasvim jasan. Bio je ravan, vodio je pravo i spajao se sa horizontom iza koga je sve
moguće. Nova Ja zavolela je ulicu, ljude i Novi Svet.
Nova JA je došla do kraja ulice. Sada
kada ulica više nije strašna, kada su ljudi u ‘’Ako želiš uspeh, neka ti on
njoj dragi, kada je Novi Svet poznat, Nova Ja
ne bude cilj. Jednostavno
oseća potrebu da istrči iz nje. Ne zato što ne
radi ono što voliš, veruj u
voli ulicu, naprotiv! Ulica će uvek ostati veliki
deo njenog puta. Nova Ja želi samo da što
to i uspeh će doći sam od
pre dokaže koliko je ulica vredna, koliko je u
njoj naučila i kako se dobro spremila za Veliki
sebe. ’’ David Frost
Svet. Novi Svet nosi sa sobom, u Velikom
Svetu on će joj pomoći da osvoji neke druge
ulice.
Višnja Marinkov
F@Mtime 45
F@Mtime TANJUG
F@Mtime PESME
E rup c ija
Svaki put kao prvi je,
govorim sebi,
žvaćući davno polomljene kosti,
brišući krv sa članaka.
Svaki put kao prvi je,
govorim ozarena,
zašivene utrobe.
Čudo, ali... srce je tu. Čuje se.
Još uvek, još uvek…
Pod njegovim prstima,
koža se ponovo ježi.
I gore beli obrazi.
I unutrašnjost,
ono mesto,
tamo, između bedara,
ponovo se oglašava
svojim radosnim suzama.
Živa sam, vristim,
živa sam!
I svaki put kao prvi je...
Slabi, mršuljavi prsti
ponovo imaju dovoljno snage
Širok osmeh greha
panonskog poroka
da noktima se zakače za komad tuđe kože.
Osećam kako srce mu kuca ispod nje.
Šta se sve unutra može nalaziti?
Čeprkam…
Želim da saznajem.
Da njušim. Zagrizem. Opipam.
I svaki put kao prvi je,
šapućem.
Dok zašivena koža što je sa mene visila
ponovo izgleda kao moje telo
i dok krhotine u unutrašnjosti,
lošim danima tetošene,
ponovo bivaju celivane,
grizem usne grozničavo,
sva vrelinom obuzeta,
a prokleti leptiri iz utrobe
kače se za zidove,
i vrištim,
radosno vrištim kako svaki, baš svaki put
kao prvi je.
(Ova pesma je objavljena u
zbirci poezije „Neposlana pisma“)
Mamurna sam!
Sinoć me život opi, pa sad teturam
i otvorenih očiju sanjam.
Ne reci nikom da si me ljubio!
Pomrčinom pokrivao...
Zvezdama darivao...
Šašavom rekom umivao...
Svicima puteve osvetljavao ...
Cvrčke ušutkivao ...
Zoru odgonio, da me ne budi.
Ne, ne reci nikom!
To samo tren je u beskraju dodira.
Radost na tren, a žalost za večnost.
Otkud radost u mom životu?
Proći će.
Mamurna me radost jutros usporila.
Čistina i širok osmeh panonskih njiva.
Satensko bele noći mirišu na tebe.
Dijana Knežević
PROLAZNOST
Jesen nadolazi kao zaksnela
plima,
polako i dugo...
U oku kristalna suza
doziva kišu...
Noćas su i pesme zaksnele...
U tužnom dahu,
ja nemam snage da krenem...
Jer traje ovaj život bačen na
vetrometini...
I kotrlja se dan za danom
ko venac od nade, iluzija,
tuge, slutnji...
A vreme traje i traje,
dok mi odlazimo u nekom
završenom vremenu...
Ne, ne reci nikom!
Ne spominjem prsten od želja,
strah me da ne pobegneš.
Ne govorim kako je biti sam
da ne poveruješ u vezivanje sudbina.
Tuđi svatovi davno projezdiše,
moji se ni pomakli nisu.
Samo sam te na trenutak ukrala.
Zvezde namiguše, nestale.
Sinoć nekom drugom darivane,
a ja verovala da su samo meni namenjene.
Ne ostavljaj iza sebe varljivi trag.
Drugom si podaren, meni na tren pozajmljen.
Imam te, a nemam te,
mamurno jutro moje.
Ne budi tu onda kad osuđujem sebe zbog tebe!
I, molim te, ne reci nikom da si me ljubio.
G.J.
Mamurna sam.
Sinoć me život opi,
pa me baš briga
što otvorenih očiju sanjam.
PA R A D O K S D A N A Š N J I C E
M
ožda se ozbiljnost situacije sa kojom se
čovečanstvo suočava na početku 21. veka
najbolje može sagledati u prezentaciji o
paradoksima današnjice, autora Bob Moorhead-a:
- imamo više zgrade, ali kraće nerve
- šire autoputeve, ali uske vidike
- trošimo više, ali imamo manje
- kupujemo više, ali uživamo manje
- kuće su nam veće, a porodice manje
- imamo više ugodnosti, ali manje vremena
- imamo više stručnjaka, ali i više problema
- medicina je napredovala, ali se mi ne osećamo
bolje
- pijemo više, pušimo više, trošimo nemilice
- a smejemo se malo i vozimo prebrzo
- prečesto se ljutimo, kasano ustajemo, budimo
se umorni
46 F@Mtime
- malo čitamo, previše gledamo TV, a retko se
molimo
- umnogostručili smo svoju imovinu, a smanjili
svoje vrednosti
- previše pričamo, retko volimo, često mrzimo
- naučili smo da zarađujemo za život, ali ne i da
živimo
- dodali smo godine životu, ali život nismo
prilagodili godinama
- stigli smo do meseca i nazad, ali ne i da
upoznamo prve komšije
- ovo je vreme velikih ljudi, ali slabih karaktera
- dubokih džepova i plitkih odnosa,
- ovo je vreme svetskog mira, ali nasilja u
porodici
- imamo više slobodnog vremena, ali manje
zabave,
- više vrste hrane, ali se nezdravo hranimo
- ovo je vreme raskošnih kuća, ali uništenih
domova
- uspeli smo da razbijemo atom, ali ne i
predrasude
- zahtevniji smo u pogledu kvantiteta, ali ne i
kvaliteta
- pišemo više, a učimo manje
- planiramo više, a postižemo manje.
Ovo je vreme kada nam tehnologija omogućava
da pogledamo ovu priču, a na nama je da odlučimo
– hoćemo li reagovati, ili ignorisati sve što je ovde
napisano?
Razmislite dva puta!
F@Mtime
USPEH
(Da li postoje i koja su?)
Š
ta nama znači uspeh? Da li je to familija,
deca, karijera, ljubav, novac..? Ili je sve
to zajedno? Možda sve to zajedno, tj.
biti uspešan na svim životnim poljima. Koliko
znamo takvih ljudi? Ljudi kojima „cvetaju ruže“
gde god se okrenu.
Danas gde god bili, u radnji, gradu, kafiću,
možemo ugledati priručnik, knjigu, pesmu ili
pak čoveka koji propovedaju pravila uspeha.
Više no ikada ima ljudi koji sebe smatraju
kompetentnim da nam „drže slovo“ kako to Mi
treba da živimo život ili još bolje kako USPEŠNO
da živimo i proživimo život.
Da li oni nama stvarno žele da pomognu,
doprinesu našem uspešnom ostvarivanju ili su
shvatili da je tako relativno lako zaraditi novac?
Čovek je posebna tvorevina nekog mnogo
većeg od njega samog. Svaka individua ima
svoju priču, neki svoj lični pečat koji niko ne
može osporiti, umanjiti, povećati...
Uspeh ne doživljavamo svi isto. Ljudsko
nezadovoljstvo nekada prevazilazi sve granice
normalnog, tako da nas je ne retko teško
zadovolljiti.
Zar ne bi trebalo da nam predstavlja uspeh
jutarnje buđenje, prvi Sunčevi zraci, osetiti
povetarac, čuti cvrkut ptica..? Zar nije uspeh
biti zdrav, imati roditelje, prijatelje, smejati se,
čuti muziku, osetiti ljubav?
Pravila za uspeh postoje i najbolji
početak jeste upitati sebe: Šta želim, šta Meni
predstavlja uspeh?
Naravno podrazumevajući prevashodno
poznavanje Sebe, svojih mogućnosti, kvaliteta.
Treba pratiti sopstveni ritam, osluškivati
„čovečuljka“ iz unutra, biti u dobrim odnosima
sa njim, uskladiti svest i podsvest.
Shvatiti da smo sami Sebi najbolji prijatelji
ili u najgorem slučaju najveći neprijatelji. Sve
je u stvari veoma jednostavno i relativno lako,
potrebno je samo uložiti vremena, strpljenja i
osnovno je raditi na Sebi.
Rečenicama poput: ZNAM ŠTA HOĆU I TO I
OSTVARUJEM, Mi u stvari gradimo sami Sebe,
svoje samopouzdanje te polako ali sigurno
koračamo ka boljoj i uspešnijoj budućnosti,
praveći i sadašnjost lakšom.
Aleksandra Menićanin
USPEŠNA ŽENA
I N E U S P E Š A N M U Š K A R AC ?
-“Dragi, dobila sam povišicu…”
-“Kakvu povišicu?!”
-“Pa za ono što sam radila prekovremeno”
-“Da, taj tvoj šef… Kako onoj debeloj
sekretarici nije dao povišicu?!”
-“Jao, nemoj molim te da mi ljubomorišeš!”
(…)
Ovo je primer koji se svakodnevno događa
između muškarca i žene, bar jednom dnevno, svuda
po svetu. Danas, kada žene imaju ista prava kao
muškarci, dolazi do takmičenja i ljubomore. Ukoliko
je žena uspešnija od muškarca dolazi do rasprava i
nerazumevanja. Zašto? Zbog čega žene ne bi mogle
biti uspešne u svom poslu? Sasvim je normalno da
se ambiciozna, mlada žena trudi da postigne što
bolji rezultat i bude unapređena na svom radnom
mestu. Logično je da muškarac, kao glava porodice,
želi da ima veću platu i da bude uspešniji… Ali!
Žene više nisu, kao nekad, prinuđene da budu
domaćice i sede u kući, pazeći na decu i kuvajući
ručak, dok muškarci izvršavaju svoje radne obaveze
u kancelarijama i sličnim radnim mestima. Pa,
ako je muškarac manje uspešan nego žena, ne bi
trebalo da dođe do svađe zbog toga. Jednostavno,
svako za sebe gradi svoju karijeru i bori se za sebe u
onome u čemu je stručan. Ljubomora uvek postoji,
ali ne bi trebala da bude uzrok rasprave, jer ona
uništava emotivnu vezu. Naročito ako je nadređeni
suprotnog pola, dolazi do svađe, jer partner počinje
da sumnja u neki bliži odnos. Ako se svakodnevno
ponavlja rečenica tipa: “Šef mi je danas skuvao
kafu/kupio cvet...”, onda je i logično da partner
biude ljubomoran, ali češće, i bez te rečenice,
dolazi do ljubomore bez razloga. Jedini razlog za
to bi mogao biti uspeh. Obično, ukoliko je muškarac
uspešniji od žene, ona ćuti i nastavlja sa svojim
poslom. Dok muškarci ne mogu da podnesu da su,
u bilo kom smislu, “niži” od žena… Čast izuzecima!
;) Kako opstati u vezi koju možemo nazvati upravo
tako “upešna žena i neuspešan muškarac”? Nije
teško ako se malo više potrudite.
Recept: Pripremiti svoju pažnju, strpljenje i
toleranciju; potom dodajte ljubav i razumevanje.
Sve to dobro promešajte i ostavite da odstoji i malo
se zagreje. Kada porumeni, zasladite po kojim
slatkim poljupcem i iznenađenjem. Prijatno! :)
Eto, ništa lakše… Ako Vam ne uspe ovo,
onda pokušajte da napravie nešto po sopstvenom
receptu, ali ga podelite sa drugima, kao što sam i
ja to uradila.
Miljana Tica
F@Mtime 47
F@Mtime USPEH
P R AV I L A Z A
F@Mtime PUTOVANJE
W O R K & T R AV E L
D
a li želite nova poznanstva, nova iskustva,
novu okolinu, da steknete radno iskustvo
i još uz to da zaradite? Ako ste spremni da
se upustite u letnje avanture onda je agencija
“Work and travel” Vaša glavna destinacija.
Tako ćete imati priliku da ove godine iskusite i
način života u SAD-u. Studentski program Work
and Travel omogućava da pronađete sezonski
studentski posao širom Amerike. Možete dobiti
fantastično iskustvo, unapređenje poznavanja
engleskog jezika, kao i nova prijateljstva, sa
ljudima različitih kultura, pogleda na život, a za
neke i najvažnije - mogućnost da zarade tokom
leta. Programi Work and Travel su savršen
način da leto provedete na nekom neobičnom
i nepoznatom mestu. Možete da birate gde
želite da boravite, šta da radite i koliko da
ostanete…
Sve u svemu jedno divno letnje iskustvo
koje se ne može uporediti ni sa jednim drugim!
Više detalja sledi iz razgovora koji smo
obavili sa vlasnikom “Work and travel” agencije
Nenadom Josifovićem.
F@Mtime: Šta je “Work and Travel”
agencija?
N. Josifović: Program State Department-a,
koji je počeo sa radom sredinom 90-ih godina.
Za cilj ima da omogući studentima van granica
Amerike da provedu leto u Sjedinjenim
Američkim državama. Da vreme provedeno
tamo iskoriste za učenje engleskog jezika i
nalaženje nekih prvih stavki za svoj CV. Troškovi
su u skladu sa tim šta studenti mogu da ostvare
tokom svog boravka u Americi, takođe i da
zarade džeparac.
F@Mtime: Sa kojim ciljem i kako nastaje
“Work and Travel” ?
N. Josifović: Organizacija nastaje sa ciljem
davanja kvalitetnije usluge nego što je tada
postojala na tržištu ovog tipa u Srbiji. Takođe
smo uspeli u velikoj meri da podignemo kvalitet
pružanja usluga, i pomoću svojih kontakata u
Americi da prilagodimo cenovnik potrebama
srpskih studenata.
Famtime: Šta sve agencija nudi?
N. Josifović: Trenutno nudimo tri programa:
48 F@Mtime
- Full adventure programe-koji obuhvata
sve što je studentu potrebno da bi došao do
potrebne dokumentacije za aplikaciju koja
mu omogućava dobijanje džej van vizu,
obezbeđenje posla i pokriće troškova koji su
obavezni od strane SAD.
- Allaska adventure program- u principu
obuhvata sve ono što i full adventure
programe, stim da su poslovi locirani na Aljasci.
To su u stvari fabrike koje se bave primarnom i
sekundarnom obradom ribe. Prednost ovakvog
tipa programa jeste, da ovakve kompanije
pokrivaju u potpunosti troškove smeštaja i
hrane. Pa samim tim ono što studenti zarade
praktično ostaje njima za džeparac.
- Self adventure programe-obuhvata
samo pripremu dokumentacije i zdravstvenog
osiguranja z boravak u SAD, a student ima
mogućnost da sam pronađe posao, da li putem
interneta ili svojih kontakta.
F@Mtime: Koliki je odziv?
N. Josifović: Trenutno veliki. 50-60 % smo
popunjeni. To nas je iznenadilo s obzirom na
to da je tek decembar. U saradnji sa svojim
partnerima u SAD trudimo se da napravimo
više otvorenih pozicija što se tiče studenata
za apliciranje. Imamo u planu organizovanje
sajma za zapošljavanje koji će biti 12.02.
sledeće godine u Novom Sadu, gde će biti
predstavnici naših sponzorskih agencija kao i
predstavnici poslodavaca.
F@Mtime: Kakva je procedura za prijavu?
N. Josifović: Većina stvari popunjava se
elektronskim putem. Naša prijava nalazi se
na našem veb sajtu workandtravel.rs. Nakon
toga studenti su obavezni da kontaktiraju lično
kancelariju American Andventure ili telefonom
ako nisu u mogućnosti da se pojave u Novom
Sadu. Zatim ulaze u proces prijavljivanja,
prijava traje oko tri meseca. Studenti izlaze na
viziranje već krajem marta i početkom aprila, a
polasci su maj, jun..
F@Mtime: Sa kim sarađuje organizacija?
N. Josifović: Trenutno sarađujemo sa tri
fondovske agencije u SAD, koje su sertifikovane
od strane Stejt Department-a. Jedna od njih
je i agencija Setush-a, koja odgovara našim
potrebama programa. Veoma smo zadovoljni
načinom na koji oni sarađuju sa nama, ali je
mnogo bitnije kako oni sarađuju sa studentima.
Tijana Majkić
Email:
office.americanadventure@gmail.com
Website:
http://www.workandtravel.rs
http://www.americanadventure.rs
Office:
+381 21 645 10 56
Location:
Avgusta Cesarca 5
Novi Sad, Serbia
‘’Volim sve ulice tvoje, obale Tise plave, zidine staroga grada’’
V
erovatno se pitate zašto baš sad da u
našem F@Mtime-u da spomenemo
Titel. E pa rešili smo da pridamo značaj
mestima iz kojih dolaze naši studenti. I ukoliko
biste bili u njima ili pak niste čuli za njih, da
Vam ih bar malo približimo.
Hajde da svratimo u Bačku; naićićemo
na Titel, malu varoš u Vojvodini. Karekterišu
ga prirodna lepota, pozitivna energija, ljudi
koji hoće da izađu u susret ali i mnoge druge
znamenitosti. Nalazi se na ušću Begeja u Tisu,
ali i nedaleko od mesta gde se Tisa uliva u
Dunav. Leti ga krasi prelepo uređena plaža koja
poseduje i veliki tobogan, a tu se nalazi i čarda
‘’Alas’’ sa domaćom kuhinjom.
Mnogi sportisti odlučuju se da pripreme
provedu trenirajući u Titelu, jel se u Titelu
nalazi izuzetno udoban i opremljen hotel
‘’Tisa’’ sa sportskim terenima. Prvomajski
praznici su takođe idealna prilika da se poseti
Titel, jer ima mnogo mesta na kojim možete
da kampujete i uživate u čarima prirode i
šetalištu pored reke. Međutim, interesantno
je da možete da posetite i Etno kuću, kao i da
se opustite uz mnogobrojne lovne i ribolovne
terene.
Meštani Titela prave razne manifestacije
kako bi privukli turiste i oduševili ih.
Manifestacije koje se godinama održavaju
su: ‘’Dečiji karneval’’, ‘’Konji dolmom jure’’,
‘’Takmičenje u kuvanju riblje čorbe’’, ‘’Brod
teatar’’...
Titel je najinteresantnije mesto u podnožju
‘’Titelskog brega’’. Karakteriše ga i to da se deli
na dva dela: Donji i Gornji.
Zaista sam ponosna što dolazim iz ovako
malog mesta, a s toliko bogatom kulturom.
Nataša Rodić
KO JE ZA VAS USPEŠAN I ZAŠTO?
I
ako su sinonim za uspešnost današnjice poznate
ličnosti, i to prvenstveno holivudske i domaće
zvezde, ili fudbaleri domaće i strane lige, ili
jednostavno uspešni su oni koji imaju po jednu ili
“ne daj” bože dve, tri kuće na svim stranama sveta.
Čak i oni koji voze ekološke automobile, hrane
decu organskom hranom i imaju solarno grejanje.
Statistika nam govori da obični smrtnici doživljavaju
te ljude (bogati, prebogati) vrlo uspešnim. To
dovodi do pitanja gde nestaju vrednosti i vlastita
dostignuća koja mogu da se smatraju uspešnima?
Naši studenti, iako se dive poznatim ličnostima,
dive im se zato što prepoznaju neke vrednosti koje
samo Čovek može da nosi u sebi.
Seva: Pa neka bude Alicia Keys... a zašto? Zato
što zna kroz muziku odlično da prenese osećaje,
iskustvo, da motiviše, oraspoloži itd.
Tamara: Jelena Karleuša, jer zna šta i gde treba
da kaže.... Zna sa ljudima i dokazala je više puta da
može da parira političkoj eliti.
Branislava: Milka Forcan - zato sto je žena zmaj
i zato sto je Miškoviću „pokazala zube“.
Marina: Novak Đoković, jer bruka igra. Nije
glup, obrazovan je, za razliku od drugih sportista
koji svoju budućnost vide samo u sportu.
Ivana: Frank William A. Jr zbog toga što je sad
najpoznatiji i jako bogat. Takođe je glumio u filmu
koji njega opisuje. Tačnije, to što je bio kriminalac tj.
falsifikator najpoznatiji na svetu, i radi sa policijom
za falsifikovanje tj. prepoznavanje falsifikata.
Ivan: Pa nikom posebno, samom sebi iskreno.
Ako ćeš baš ovako nekom posebnom, nek bude
Eminem, jer je najbolji beli reper, sa najvećim
brojem prodatih albuma. Jer kada pogledamo,
generalno i realno rep su izmislili crnci.
Boris: Ok, pošto ne mogu sad da izdvojim
nikog, rećiću da su za mene uspešni oni ljudi koji su
samosvesni, koji se trude da u onome što rade budu
najbolji, ljudi koji znaju svoj cilj i ispune ga. Nebitno
da li je to porodica, velika plata, putovanje... Kraće
rečeno za mene
su uspešni svi
oni koji imaju
cilj i znaju kako
da ga ostvara,
bez obzira na to
šta taj cilj bio.
Roman:
Michael Schumacher zato što je bio 6x svetski prvak
u F1.
Iva: Jednim od naših uspešnijih ljudi smatram
Novaka Đokovića; jedan od najboljih tenisera
današnjice. Njegov najveći uspeh je osvanjanje
Masters kupa 2008. i Otvorenog prvenstva Australije
iste godine. Takođe je igrao u finalu Otvorenog
prvenstva SAD i polufinalu Vimbldona i Rolan
Garosa. Poznat je po svoim duhovitim imitacijama
saigrača. Tako mlad, uporan i uspešan, trebao bi da
bude uzor svim mladim ljudima.
Tijana Majkić
F@Mtime 49
F@Mtime GRAD
TITEL
F@Mtime DOPISNIK
R E C E N T H I S T O RY I N
HALF AN HOUR
“A short conceptual album Regimes represents
a simplified timeline since the end of the 80s up to
the presence. Ten tracks = ten stories á la (Czecho)
Slovakia.“ This is the defínition of a rap album
Project Regimes on its official website rezimy.sk. All
ten songs deal with political, economic and social
change in Slovakia over the last 20 years and more
focused mainly on the period after the fall of The
Iron curtain in Slovakia in November 1989.
The album released in January 2011 was
marked as “one of the greatest surprises of a homescene“ by a Slovak daily SME and a Czech daily
Lidove noviny wrote “it is possible to dance to it and
it has many virtues of a professionally managed
hip-hop.“
The names of all songs speak for themselves:
Socialism, Communism, Revolution, Freedom,
EU, Revolution (20 years after) and so on. They
are critical, subjective and reflecting history from
a nostalgic and somehow specific point of view
because they also use historical records and typical
remembrances of well-known politicians and
public persons or social phenomena, too.
People and musicians who stay behind this
project are quite unknown including the main
figure - rapper and author of all texts Michal Kovac
(the same name bears a former Slovak president
and that president‘s son). In an interview for a
website of a Slovak weekly .tyzden even said that:
“I was surprised that the majority accepted it
absolutely positively. I thought nobody would be
interested in it - I was writing it for myself.“ The
album originated because he just wanted to tell
his own view on the recent history.
Regimes’ music is really lively thanks to
trumpet and guitar, sometimes instrumental and
creative and creativity is also connected with
lyrics. There are smiling verses (the state owned
everything and everyone stole from it, yeah?)
as well as bitter, but often truthful ones (that’s
right, in our legal system we have a lot of holes
/ in practice methodics of KGB). Besides Slovak
language, it is also possible to hear Czech language
in songs CSFR (abbreviation for a former CzechoSlovak Federal Republic). However, the main
advantage lies in the fact it is actually a political
album and therefore a unique phenomenon in
Slovakia.
When it comes to disadvantages, Kovac
himself acknowledged for The SME daily he is
aware of “some cliche or factual contradictions.“
Moreover, his rap and verbal performance sounds
really amateur from time to time. On the other
hand, the texts are unequivocally the most
important part of Project Regimes – not the music
itself.
What might be similarly interesting is that
Project Regimes was supported by Open society
foundation which usually supports civic activism
projects, education, organizing discussions and
so on. The support from Open society foundation
actually caused that the whole album is now
available for free on the mentioned website
rezimy.sk.
Bohumil Petrik
(Dopisnik iz Bratislave)
US P E H N A P O S LU,
A NE USPEH KOD KUĆE
Ž
ivimo u takvom vremenu da stalno negde
žurimo, i često nemamo vremena za sebe
i druge. Poslovni ljudi teže da budu što
uspešniji na svom radnom mestu, da napreduju,
budu lideri, da su ugledni, i poštovani od strane
okruženja...
U svom tom haosu, često zapostavljaju
svoju porodicu i najmilije. Retko se viđaju, i to
uglavnom „u prolazu“, imaju lošu komunikaciju,
ponekad i nikakvu, nemaju razumevanja jedni
za druge... Zvuči kao scenario iz neke serije, ali
nažalost, sve je više porodica koji su navikli na
ovaj način življenja. I u svoje slobodno vreme,
50 F@Mtime
kog je sve manje, razmišljaju o poslovnim
obavezama, o problemima koje moraju razrešiti
na istom, o sutrašnjem radnom danu... A o
svom privatnom životu, svojoj deci, svom domu,
partneru gotovo i da ne misle. Nemaju kada...
Primarni cilj im je raditi što je više moguće, ne
bi li svojima obezbedili što lagodniji i bezbrižniji
život. Lepo, zar ne? Šteta što se ponekad ne
zapitaju čemu sva ta materijalna sredstva kad oni
kao zajedica gotovo i ne funkcionišu. I onda, kada
dođe do prvih vidljivih problema: neposlušna
i nevaspitana deca koja su neretko i kritična
u školi i društvu, bezvoljan i nezainteresovan
bračni partner, rodbina i prijatelji koji se više
i ne posećuju... tek onda stavljaju prst na čelo
mozgajući gde su i kad uopšte pogrešili. A želeli
su samo najbolje za svoje okruženje i naravno
sebe. Tada je nažalost već kasno.
Najidealnije je biti uspešan, zadovoljan i
ispunjen na svim poljima. Tome svi teže, ali ne
polazi svakome za rukom. Sigurni smo da se
uz dobru organizaciju vremena i usklađivanje
obaveza, strpljivost, i požrtvovanost sve može
postići. Samo polako, i sigurno, korak po korak,
obaveza, po obaveza... I zagarantovano ćete biti
srećni i na privatnom, i poslovnom planu.
Iva Ivić
F@Mtime 51
F@Mtime GAF
F@Mtime POSAO
NAJTRAŽENIJA
ZANIMANJA
K
o ih rangira, ko ih bira, da li su znilja
najtraženija ili su samo najatraktivnija,
ko o tome odlučuje... samo su neka od
pitanja koja se nametnu kada vidimo naslov
sličan onom na vrhu ovog teksta. Kao i za sve
u XXI veku – za odgovore na ova pitanja valjalo
bi uraditi obimno istraživanje i to NA NIVOU
SVETA...
A do tada, evo nekoliko akcenata o lepim,
dobrim, važnim... zanimanjima, za koja su
mediji u 2009. godini tvrdili da su najbolji
mogući izbor.
Svetski hit su:
Dizajner hrane
Oni su kulinarski konsultanti čije usluge,
osim pripremanja jela, uključuju i savetovanje
kako hranu „predstaviti” na zabavi, venčanju,
raznim proslavama ili u hotelu. Za uspeh
su im potrebni kreativnost i upornost, a ovi
ljudi obično svoje zanimanje ocenjuju „stilom
života”, pa tajne o svojoj veštini ljubomorno
čuvaju samo za sebe.
Muzički savetnik
Pitate se koji li je njihov posao? Oni
odlučuju koja će pesma postati hit nekog
filma, šta će se puštati u diskotekama ili koja
će pesma proslaviti nekog novog izvođača. Oni
su kreativni, maštoviti, uporni, marljivi i, iznad
svega, dobro se zabavljaju, jer njihov život je
muzika.
Svetski putnik
Ima li boljeg zanimanja? Zamislite da
vam je posao da putujete po svetu i da za to
52 F@Mtime
još budete i plaćeni. Svetski putnici obilaze i
ocenjuju turistička odredišta koje nudi agencija
u kojoj su zaposleni. Ako rade u dobroj firmi,
imaju mogućnost da proputuju ceo svet.
Bukvalno! Oni su dokaz da snovi postaju
stvarnost i zato sanjajte!
Audiolog
Među ovogodišnjim najpopularnijim
zanimanjima nalazi se audiolog - lekar
specijalizovan za proučavanje sluha. Audiolog
radi procenu ukupnog sluha i određuje da li je
slušno pomagalo uopšte potrebno. Takođe, on
savetuje koja pomagala mogu da pomognu
osobi u poboljšanju komunikacije. Njihova
godišnja prosečna zarada u SAD iznosi 64.500
dolara.
Medicinsko-laboratorijski tehničar
Medicinsko-laboratorijski tehničari i
inženjeri obavljaju razne analize biološkog
materijala, što pomaže lekarima u otkrivanju
i lečenju bolesti. U svom radu sve češće
upotrebljavaju kompjuterizovane aparate, pa
često provode vreme u kancelariji. Godišnje
zarađuju oko 53.300 dolara.
Poslovni trener
Trening (coaching) se na Zapadu razvio
kao spoj konsultantskih i mentorskih usluga.
Veoma je razvijen u Americi i Velikoj Britaniji,
a sve češće ga praktikuje i ostatak Evrope.
Godišnja zarada iznosi oko 63.200 dolara.
Stomatolog
Stomatolog je jedno od najbolje plaćenih
zanimanja. Ali, i školovanje za to zanimanje
je poprilično zahtevno. Iako u SAD stomatolozi
ponekad, kao i lekari, nedeljno rade i po 60 sati,
prednost je u tome što su traženi pa mogu da
se sele gde god žele. Godišnja zarada je oko
120.000 dolara.
Inženjer
Nimalo ne čudi što se na listi najbolje
plaćenih i najpopularnijih poslova u SAD nalaze
i inženjeri. Prosečna plata im je 90.900 dolara.
Uz informatičke inženjere, najtraženiji su
biomedicinski i nuklearni inženjeri.
Prema tržištu rada u Srbiji:
Menadžment – srednji je kategorija koja
zauzima više od 6% ponude oglasa na sajtu
uslovljeno stanjem na tržištu rada u Srbiji.
Ponuda radnih mesta je relativno dobra, dok
je potražnja kandidata za pozicijama iz ove
kategorija manja, što je uslovljeno i zahtevima
radnog mesta za koje se raspisuje konkurs.
Najtraženije zanimanje od strane poslodavaca u
okviru ove kategorije je Menadžer prodaje.
Menadžment - viši, konsalting je kategorija
koja zauzima nešto više od 1% ponude oglasa na
sajtu, uslovljeno stanjem na tržištu rada u Srbiji.
I sama tražnja za oglasima iz ove kategorije je
slabija, iz razloga što je menadžerska pozicija
viša, uslovi su zahtevniji i samim tim manji
broj kandidata odgovara kvalifikacijama navedenim u oglasima. Najtraženija zanimanja
od strane poslodavaca u okviru ove kategorije
su Komercijalni direktor, HR Manager.
Direktor
Direktori rade na ključnim poslovima koji
su vezani za upravljačke i izvršne poslove. Oni
propisuju pravila, određuju raspored obavljanja
posla i kontrolišu rad izvršnih organa. Svoju
delatnost mogu obavljati u okviru uslužnih,
prodajnih i proizvodnih preduzeća, u okviru
školskih i predškolskih ustanova, medicinskih
ustanova…
Zavisno od delatnosti u okviru koje rade,
oni raspoređuju zaduženja, koordiniraju
izvršenja zadataka i kontrolišu rezultate rada.
Kako bi mogli detaljno rasporediti zaduženja,
prethodno je potrebno da sastave kratkoročne
i dugoročne planove u koje ubrajaju sve zadatke
i tek tada mogu izvršiti raspodelu među
izvršiocima zadataka. Praćenje izvršavanja
zadataka je neophodan i neizostavan deo rada
direktora, jer ukoliko se pravovremeno uoči neki
problem u izvršavanju, preduzimaju se mere za
ispravno izvršavanje
Kakobimogliuočitinepravilnostiiutvrđivati
pravila, direktori moraju poznavati pravila
i propise u okviru delatnosti koju obavljaju,
kao i zadatke koje je potrebno obavljati
kako bi poslovali sa pozitivnim rezultatima.
Ukoliko direktori obavljaju svoju delatnost
u okviru proizvodnih, prodajnih i uslužnih
preduzeća, neophodno je da prate kretanja na
tržištu, razvoj tehnologije, praćenje kretanja
konkurentskih preduzeća iste ili srodne
delatnosti, razvoj sredstava za rad, kao i svih
faktora koji mogu uticati na razvoj preduzeća,
kako pozitivno tako i negativno.
Menadžer projekta
Menadžeri projekta su osobe zadužene
za sve aktivnosti u toku izrade i realizacije
projekta preduzeća. Oni planiraju projekat,
propisuju pravila, određuju rokove, raspored
obavljanja posla i kontrolišu rad izvršilaca.
Zavisno od delatnosti u okviru koje rade,
oni raspoređuju zaduženja, koordiniraju
izvršenja zadataka i kontrolišu rezultate
rada i izvršavanja projekta. Kako bi mogli
detaljno rasporediti zaduženja, prethodno
je potrebno da sastave plan izrade projekta,
koji sadrži sve zadatke koje je potrebno izvršiti
kako bi se upotpunio projekat i tek tada
mogu izvršiti raspodelu među izvršiocima
zadataka. U toku izrade projekta, menadžeri
mogu vršiti korekcije i o tome obaveštavaju
izvršioce projekta. Takođe, ukoliko dođe
do nepravilnosti u toku izrade projekta,
menadžeri projekta su dužni da to evidentiraju
i da usmere ka pravilnom izvršavanju zadatka.
Kako bi mogli uočiti nepravilnosti i
utvrđivati pravila, menadžeri projekta moraju
poznavati pravila i procedure izrade datog
projekta, kao i zadatke koje je potrebno
obaviti kako bi izradili projekat. Takođe je
potrebno poznavanje vremenskog perioda
koji je potreban za izradu određenog projekta,
kako tokom izrade ne bi došlo do znatnog
odstupanja od roka predviđenog za izradu.
Planiraju i budžet projekta, prate izvršenje i
rade evaluaciju projekta.
Menadžer prozvoda
Menadžeri proizvoda su zaduženi za
specijalizovano upravljanje svim aktivnostima
vezanim za neki proizvod. Zbog organizacije
izvršenja radnih zadataka Product menadžeri
planiraju rad službi kojima upravljaju u
skladu s definisanom strategijom poslovanja.
Predlažu godišnje i mesečne planove rada
u kojima predviđaju potrebne aktivnosti
i resurse. Prilikom ostvarenja tih planova
raspoređuju radne zadatke.
Menadžeri kao rukovodioci i organizatori
poslova rade na ključnim upravljačkim i
izvršnim položajima u privatnim i državnim
preduzećima u kojima kreiraju i sprovode
poslovnu politiku. Organizuju i koordiniraju
izvršenje radnih zadataka, nadgledaju
njihovo sprovođenje i motivišu zaposlene. Tim
aktivnostima oni nastoje udovoljiti ciljevima
organizacije.
Menadžer ljudskih resursa
Čovek je srž svakog posla i najvažniji faktor
generisanja nove dodatne vrednosti. Stoga je
F@Mtime 53
F@Mtime POSAO
menadžment ljudskih resursa od presudnog
značaja za razvoj svake organizacije i preduzeća.
Menadžment ljudskih resursa predstavlja
upravljanje ljudima koji individualno i
timski doprinose ostvarenju biznis ciljeva
organizacije. Tu je da vam omogući da date
svoj puni potencijal i da u kompaniji pravi
čovek bude na pravom mestu. Ovaj sektor
ima ulogu razvijanja odgovornosti i povećanja
produktivnosti i efikasnositi svakog posebnog
sektora. Povezuje timove i ljude, ubrzava i
olakšava procese.
Ova pozicija zahteva visoko obrazovanje i
to najčešće u oblasti društveno humanističkih
nauka. Posao menadžera ljudskih resursa
zahteva čestu, višestruku i slojevitu
komunikaciju, pa je neophodno da ova
osoba bude komunikativna i emocionalno
stabilna. Neophodno je široko obrazovanje,
informisanost, poznavanje Zakona o radu,
odlučnost i doslednost. Menadžer ljudskih
resursa mora da bude osoba sa dobrim
organizacionim sposobnostima i da uspostavlja
dobru poslovnu saradnju sa svim strukturama
u kompaniji. Uobičajeni uslovi su poznavanje
rada na računaru i znanje engleskog jezika.
Marketing menadžer
Marketing menadžer mora biti fakultetski
obrazovan i sa iskustvom u oblasti marketinga
i upravljanja, jer kao vođa marketing odeljenja
mora biti spreman na donošenje važnih odluka.
Marketing menadžer je osoba koja
obavlja široki spektar aktivnosti kako bi
proizvod ili usluga imala dobar odjek u
svesti potrošača, a za krajnju cilj ima porast
prodaje i dobar imidž proizvoda ili usluge.
On planira, usmerava i koordinira marketing
(cenu, distibuciju i promociju) proizvoda ili
usluge tako što obavlja sledeće dužnosti lično
ili preko podređenih asistenata: utvrđuje
marketinške ciljeve kako bi obezbedio tržišno
učešće i profitabilnost proizvoda ili usluge,
razvoja i sprovodi marketinške planove i
programe, zatim istražuje, analizira i nadgleda
finansijske, tehnološke i demografske
faktore kako bi se iskoristile tržišne šanse,
planira i nadgleda oglašavanje i promocije,
komunicira sa spoljnim propagandnim
agencijama, autorima i umetnicima, daje
poreporuke u vezi sa strategijom formiranja
cena, stara se da se sprovodi efektivna
kontrola marketinških rezultata, procenjuje
reakcije tržišta na propagandne programe,
politiku merchandising-a, pakovanja i sastav
proizvoda, preporučuje i predlaže promene i
priprema i podnosi izveštaje o marketinškim
aktivnostima.
PR menadžer
Oglasi iz ove kategorije zauzimaju više od
3% ponude oglasa na sajtu, uslovljeno stanjem
na tržištu rada u Srbiji. Tražnja kandidata za
oglasima iz ove kategorije je dobra. Za ovaj
F@Mtime POSAO
DA LI IME
ODREĐUJE
USPEH?
D
posao je bitnije neformalno obrazovanje i
veštine komunikacije od formalnog.
Ugled i uspeh neke organizacije
između ostalog zavisi od toga koliko je ona
poznata javnosti i u kolikoj meri javnost
podupire njene ciljeve i politiku. Zato
se menadžment organizacija sve češće
oslanjanu na stručnjake za odnose s javnošću.
Posao stručnjaka za odnose sa javnošću, PR
menadžera, je da predstavlja organizaciju,
održava dobre odnose s javnošću i podiže
ukupne poslovne efekte i imidž kompanije. Da
bi uspešno odgovorio na zahteve svog radnog
mesta, PR menadžer mora da ostvari saradnju
sa svim sredstvima javnog informisanja i
da koriste i druga sredstva komuniciranjaplakate, letke, tribine, slanje obaveštenja na
individualne adrese...
PR menadžer se bavi istraživanjem stavova
i potreba određene ciljne grupe i rezultate
iznosi, pre svega, rukovodstvu svog preduzeća.
PR menadžeri moraju biti dobri oratori,
posebno vešti i u pisanoj komunikaciji. Moraju
lako i sa lakoćom komunicirati sa ljudima
i dobro poznavati i razumeti međuljudske
odnose. PR menadžer mora poseduje znanje iz
oblasti savremenog poslovanja, pregovaranja
u ugovaranja i da zna da komunicira na svim
nivoima. Ova pozicija zahteva fakultetko
obrazovanje, visok nivo poznavanja stranog
jezika. Ova pozicija zahteva dobre poznavaoce
klasičnog marketinga, komunikologije,
psihologije komunikacija, medija, socijalne
psihologije, sociologije, istraživanja javnog
mnjenja, poslovnog bontona, protokola,
kulture oblačenja, dizajna i mnogih drugih
disciplina.
F@Mtime
54 F@Mtime
a li vremenom imena
poznatih postaju njihov
brend koji ih sam reklamira
i prodaje?
Da li su glumci, fudbaleri,
pevači zaista uspešni zbog svog
talenta ili jednostavno zato što im
njihovo vlastito ime donosi dobru
karmu, a samim tim i publicitet?
Da li ime karakteriše
uspešnost i kod običnih ljudi, ako
ga oni „gotive“ previše? Evo i kako
- kada se ime i inicijali nekome
toliko sviđaju, mogu da utiču na
određene presudne i važne oblike
ponašanja pojedinca. Na primer, postoji velika
verovatnoća da će se Džek preseliti u Džeksonvil
i oženiti nekom tamo Džeki, nego Filip, koji če se
prema početnim slovima svoga imena preseliti u
Filadelfiju i za ženu izabrati Filis. Ovakva pojava
ima svoj naziv - “efekat slova imena”.
Naučnici tvrde da ovaj efekat ima ozbiljan
uticaj na to da navede ljude da traže partnere
koji ih podsećaju na vlastito ime, i da tragaju za
životnim ishodima koji su asocijativno vezani sa
njihovim imenom. Ovo je možda dobra strana
ljubavi prema vlastitom imenu, ali kao i svaka
dobra strana ima i svoju lošu, koja glasi: ako
preterano volite svoje ime možete dospeti u
nevolju. Leif Nelson sa Univerziteta Kalifornije
u San Dijegu i njegov kolega Džozef Simons sa
Jejla, otkrili su da preferencija sopstvenog imena
može da sabotira uspeh čiji inicijali odgovaraju
negativnim ocenama. Druga studija pokazuje,
opet prema istraživanjima u akademskom
okruženju, gde je Američki sistem ocenjivanja
zasnovan na ocenama “A”, “B”, “C” i “D”, pri čemu
je “A” najviša ocena”. U toj studiji Nelson i Simens
su posmatrali prosečne ocene studenata jednog
privatnog američkog univerziteta u periodu od
petnaest godina. Kod studenata sa inicijalima
“C” i “D” konstantovane su niže prosečne
ocene, nego kod onih sa inicijalima “A” i “B”.
Pretpostavlja se da su ti studenti čija su imena
počinjala slovima “C” i “D” bili skloniji nešto
lošijem učinku zbog nesvesne naklonosti prema
vlastitom imenu. Zanimljivost je da studenti
koji imaju inicijale “A” i “B” nisu ostvarivali bolje
rezultate od onih čiji inicijali nisu imali nikakve
veze sa ocenama; što naposletku govori da sami
inicijali nisu dovoljan uslov za uspeh. Međutim,
nakon analiza, koje su izvršene na nekoliko
pravnih fakulteta, utvrđeno je da sa opadanjem
kvaliteta ustanove raste broj advokata sa
inicijalima “A” i “B”.
Test anagrama samo je potvrdio rezultate,
gde se pokazalo da je učinak umanjen kod ljudi
čiji su inicijali povezani sa negativnim ishodima.
Ova nesvakidašnja istraživanja i neverovatni
nalazi govore o tome koliko nesvesno može da
ugrozi naše svesne napore.
Tijana Majkić
F@Mtime USPEH
S a snimanja o v o g odišnje g
reklamno g spota
F@Mtime 55
A u to r s t r i p a :
M l a d e n M u ta vd ž i ć
Download

FAMtime 62-63 - Fakultet za menadžment