<
Tačno pre deset godina, novembra
2002. godine izašao je prvi broj
[email protected] Istina, na koricama je
pisalo „godina II, broj 5“ – pošto
smo nastavili tradiciju „Biltena“
tek osnovanog Fakulteta za
menadžment. (Uvodnik koji čitate
u ovom broju je zapravo uvodnik iz
Biltena br. 4).
Upisom prve generacije studenata
na studijski program Menadžment
u medijima, te 2002. godine stekli
su se uslovi da dotadašnji „Bilten“
dobije novo, profesionalnije ruho.
Skromno, stidljivo, početnički ali
profesionalno – i već prva naslovna
strana izaziva buru reakcija dela
zaposlenih na [email protected], uz čuveno
pitanje: „A šta ako se zamerimo?“
Sve posle toga je istorija... I ruho
za 10 lepih, vedrih, kreativnih,
produktivnih, nekada manje a
nekada više uspešnih godina. A
ono pitanje je i dalje aktuelno .
Baš kao i osporavana naslovna
strana.
[email protected] javlja!
Svih 10 godina gl. i odg. urednik
Lj.Lj.Bulatović
IZ SADRŽAJA
Odlučili smo da ovog puta ne izdvajamo ništa iz sadržaja.
Zašto, pitate se? Pa jednostavno je! Želimo da budete malo
istraživački nastrojeni i pročitate ceo broj i da nam javite
koji su tekstovi vama bili “najvažniji“.
To može te učiniti na mejl naše redakcije
[email protected] I to nije sve! Sve što smo vam
pripremili za ovaj broj je važno! S toga, prionite na čitanje!
Vannastavne aktivnosti:
Dragan Marković – četvrtak 18h-20h (Sinagoga)
DEBATNA SEKCIJA; CASE BUSINESS STUDY
Danijel Kadarjan – ponedeljak 12:30-13:30 ([email protected]
Sremski Karlovci) [email protected] AUTO SEKCIJA
VOOZ!
Menadžerka Fakulteta za Menadžment dr Jelena
Simić i predsednik VOOZ-a (Volonterska Omladinska
OrganiZacija) Marko Vejinović, potpisali su ugovor o
poslovno tehničkoj saradnji. Studenti Menadžmenta
u medijima će u okviru Stručne prakse raditi na
implementaciji projekta “Kroz parlamentarizam do
kvalitetnijeg obrazovanja”, čiji su korisnici novosadski
srednjoškolci. U toku je završnica priprema za snimanje
edukativnog filma koji ima za cilj podršku učešća
učeničkih parlamenata u unapređenju nastavnog sadržaja
i razvoju programa vannastavnih aktivnosti i obuke. Osim
Fakulteta za menadžment projekat je podržala i Uprava
za sport i omladinu Novog Sada. Više informacija i detalja
o saradnji našeg fakulteta i ove nevladine organizacije
pronaći ćete u sledećem broju [email protected]
Andrea Boršoš – petak 14h-15h ([email protected] Sremski
Karlovci) RAZVOJ KREATIVNOSTI
Maja Paunović – četvrtak 13h-14h ([email protected] Sremski
Karlovci) OD IDEJE DO BIZNIS PLANA – POKRENI SVOJ
BIZNIS
Ana Lakatoš – petak 11:30h-12:30h ([email protected] Sremski
Karlovci) 3D ANIMACIJA
Sonja Vukobrat Ivković- petak 11h-12h ([email protected] Sremski
Karlovci) TEHNIKE ASERTIVNOG PONAŠANJA – HOĆU
KUSUR, NEĆU ŽVAKU
2
[email protected]
[email protected]
UVODNIK - 2002 / 2012 .
IMPRESSUM
[email protected] broj 73/74, list Fakulteta za menadžment
ADRESA
Njegoševa 1a, 21205 Sremski Karlovci
Telefon/Fax
021/21-550-53
E-MAIL
[email protected]
ZA IZDAVAČA
dr Jelena Simić
GLAVNA I ODGOVORNA UREDNICA
mr Ljiljana Lj. Bulatovićv
ODGOVORNI UREDNIK
Jelena Cveinović
IVRŠNI UREDNIK
Lana Kostić
REDAKTOR
dr Goran Bulatović
ČLANOVI REDAKCIJE STUDENTI
Dijana Knežević, Maja Ivanov Šapošnjikov, Jelena Cvetinović,
Lana Kostić, Iva Ivić, Tijana Majkić, Nataša Rodić, Miljana Tica,
Nevena Zarić, Jovana Lazić, Igor Gnendinger, Sanja Ćopić,
Aleksandra Menićanin, Simona Tomić, Brankica Arađanski,
Vladislava Šukunda, Filip Rašović, Sanja Verner, Dijana Šokić,
Zoran Dačević, Mara Medić, Aleksandar Divljak, Lazar Milošević,
Milanka Tucakov, Jelena Boškov, Milica Končarić, Nataša
Karabasil, Snežana Marković
SARADNICI REDAKCIJE
prof. dr Dušan Ristić, doc. dr Danica Aćimović, prof. dr Nenad
Marković, prof. dr Olja Arsenijević, prof. dr Zoran Savić, prof.
dr Goran Bulatović, prof. dr Mira Vidaković, doc. dr Jelena
Davidović Rakić , MA Maja Paunović, mr Tijana Savić Tot, mr
Tanja Radošević, mr Tamara Kliček, dr Vesna Šćepanović , MA
Danko Damjanović, MA Milan Bubulj, MA Andrea Boršoš, MA
Danijel Kadarjan, mr Bora Todorović, MA Mladen Mutavdžić
LEKTOR
Jelena Cvetinović
DIZAJN
Stevan Pecić , mr Ljiljana Lj. Bulatović
FOTO
MA Mladen Mutavdžić, Stevan Pecić
NASLOVNA I SREDNJA STRANA
MA Mladen Mutavdžić
ILUSTRATOR I STRIP
MA Mladen Mutavdžić
GRAFIČKI UREDNIK I PRELOM
Stevan Pecić
ŠTAMPA
MONDO GRAF
Oktobar / Novembar 2012
Dragi studenti i dragi roditelji,
Misija našeg Fakulteta je da od svojih studenata stvorimo
kompetentne članove buduće društvene i privredne elite.
Taj zadatak je veoma odgovoran i težak. Bez vaše pomoći je
neostvariv. Naši ciljevi kao Fakulteta za menadžment su da sa
svojim studentima postignemo sledeće:
1.
2.
3.
4.
razvoj ličnosti budućih menadžera,
razvoj veština rešavanja problema,
da nauče kako se studira,
da ovladaju određenim fondom aktuelnih znanja iz menadžmenta, inače vrlo propulzivnih oblasti, koje se brzo razvijaju i menjaju.
Da bi se u tome uspelo, prvi i osnovni uslov je redovno
pohađanje predavanja i vežbi, jer živu reč ne može da zameni
knjiga. Takođe je bitno redovno spremati kolokvijume i na
vreme završavati seminarske radove.
Osnova rada sa studentima osim nastave su mentorske grupe.
Pored toga, Fakultet je organizovao rad psihološkog
savetovališta, čiji je osnovni cilj prilagođavanje naših studenata
novim uslovima života i rada, kao i praćenje njihovog razvoja.
Organizovali smo i rad tribine, na kojoj se održavaju predavanja
iz oblasti relevantnih za menadžere, a koja nisu obuhvaćena
redovnom nastavom.
Istovremeno radimo na fakultetskom magazinu [email protected],
osnivanju kluba menadžera i formiramo Fond za stipendiranje
najboljih studenata u generaciji. Kada se Fakultet malo razvije,
pokrenućemo rad kreativnih radionica za rad sa posebno
nadarenim studentima.
Studije menadžmenta se umnogome razlikuju od studija
prirodnih (matematika, fizika) ili primenjenih disciplina
(mašinstvo, elektrotehnika), pa i od društvenih nauka
(ekonomija, pravo). Dok su predmet izučavanja na matematici
cifre, na mašinstvu mašine, na ekonomiji novac, na pravu
paragrafi, ovde su predmet proučavanja ljudi i njihovo
ponašanje u organizacijama, u cilju ostvarivanja što boljih
performansi. Zbog svega toga mi činimo maksimalne napore,
a Vas smatramo partnerima na zajedničkom zadatku. Zato
apelujemo na Vas da maksimalno koristite sve mogućnosti koje
Vam Fakultet pruža za formiranje i osposobljavanje budućih
menadžera za budući uspešan rad u firmama, kako bi naša
privreda i društvo što pre uhvatili priključak sa razvijenim
svetom.
Predsednik Saveta Fakulteta,
Prof. dr Dušan Ristić, emeritus
3
MINI INFORMATOR ZA BRUCOŠE
Iz studentske službe
SKI KARLOVCI.
NJEGOŠEVA 1A, SREM
JE
A
ET
LT
KU
FA
G
ADRESA NAŠE
fona:
ma
Evo i najvažnijih Tele
Šef studijskog progra
ma:
iji
ed
kulteta:
Menadžment u m
Predsednik Saveta fa
021/ 21 550 53
021/ 21 551 81
ma
Šef studijskog progra
Dekanat:
atici:
rm
fo
In
Menadžment u
021/ 21 550 45
021/ 21 550 52
Dekan:
Studentska služba:
021/ 21 550 45
u:
021/21-551-85
Prodekan za nastav
slovi:
Računovodstveni po
021/ 21 550 47
:
021/ 21 550 46
Menadžer fakulteta
Pravni poslovi:
021/ 21 550 46
e:
cij
sti
ting i inve
021/ 21 551 83
Menadžer za marke
Biblioteka:
021/ 21 550 46
a
m
021/ 21 551 86
Šef studijskog progra
ent:
Operativni menadžm
je:
021/ 21 550 50
˝Žiro račun fakulteta
arinu.
čuna uplaćujete škol
ra
og
ov
o
ek
pr
i
22
330 – 1002000 –
w.famns.edu.rs
Sajt fakulteta je: ww
Biblioteka se nalazi na prvom spratu
zgrade, a Studentska služba u prizemlju.
U januarskom ispitnom roku se
prijavljuju ispiti koji su slušani u
prvom semestru (pod uslovom da nisu
dvosemestralni). Ispit se prijavljuje
samo ako je student stekao uslov
za izlazak na ispit – to podrazumeva
redovno pohađanje predavanja i
vežbi, položen kolokvijum, odbranjen
seminarski rad i plaćenu polovinu
školarine. U toku i posle januarskog roka
se overava zimski semestar.
Vannastavne aktivnosti
Fakultet za menadžment svojim
studentima pruža veliki broj
vannastavnih aktivnosti. Učešće u
aktivnostima van nastave veoma se
ceni na fakultetu, a mnogo koristi
svakom pojedincu u svim aspektima
bavljenja i izučavanja menadžmenta.
Osim toga, učešćem u vannastavnim
aktivnostima, kao što je na primer F@
Mtime, vi zapravo započinjete punjenje
sopstvenog CV-ija još na fakultetu.
Iako su predavanja i vežbe obavezni i
znaju da potraju po ceo dan,
4
vannastavne aktivnosti su odlično
prihvaćene od strane studenata, kojima
nije teško da posećuju fakultet i onda
kada to ne moraju.
Stručna praksa
Osnovna misija Fakulteta za
menadžment, jeste stvaranje stručnog
i kompetentnog menadžera, koji će biti
upoznat sa svim vidovima klasičnog i
savremenog poslovanja.
U cilju što kompletnije edukacije
studenata, programom fakulteta je
predviđena stručna praksa. Praksa se
obavlja u nekom od preduzeća u zemlji,
ali i u inostranstvu ukoliko za to studenti
imaju mogućnosti. Svrha prakse jeste
da student tokom studija stekne sliku o
tome kako danas funkcionišu preduzeća
i uoči problematiku sa kojom se ona
sreću prilikom organizovanja proizvodne
ili uslužne delatnosti. Prikupljen
materijal i stečeno iskustvo koristiće
studentu prilikom izrade seminarskih
radova i razrade studija slučaja.
Dnevnike prakse preuzimate od
Mentora stručne prakse na studijskim
programima:
- Operativni menadžment, zadužen je
ass MA Danijel Kadarjan
021/ 21 551 82
- Menadžment u medijima, zadužena je
ass mr Vesna Šćepanović
021/ 21 550 49
- Menadžment u informatici, zadužen je
ass mr Ivan Šćepanović
021/ 21 550 52
Za studente koji studiraju po
četvorogodišnjem programu nema
novina u odnosu na ranije.
Studenti koji studiraju po
novoakreditovanom programu, tokom
tri godine studija imaju poseban
predmet Stručna praksa, zastupljen
sa 3 časa sedmično, koji se ocenjuje
kao i svaki drugi predmet, nosi 8
bodova i izvodi se po jedinstvenom,
akreditovanom i precizno osmišljenom
planu i programu. Polaganje ovog
predmeta uključuje popunjavanje
Dnevnika prakse po uputstvima
mentora prakse, izradu projekta ili
stručnog eseja zasnovanog na podacima
prikupljenim na praksi i po precizno
datim uputstvima, korišćenje najnovije
literature iz oblasti kojom se student
bavi u svom radu i javnu odbranu rada.
Stipendije
Najbolji studenti u generaciji imaju
pravo na stipendiju Fakulteta za
menadžment. Kriterijumi za dodelu
stipendije su položeni svi ispiti u
junskom ispitnom roku, najveći
ostvareni prosek i angažman u
vannastavnim aktivnostima.
[email protected]
[email protected]
OKTOBAR NA [email protected]
Velikom [email protected] timu se
svakog oktobra pridruži još jedna
generacija mladih, lepih, pametnih
i pomalo zbunjenih lica, punih
očekivanja i znatiželje. Posao
svih nas je da ih dočekamo širom
otvorenih vrata naše pametne
zgrade i da ih upoznamo sa onim
što će im, u mnogo čemu, činiti
život u naredne četiri godine. Puni
nade da će to pravo „Famovsko
nešto“, uskoro postati deo njih,
predstavnici našeg fakulteta
pripremili su brucošima posebni
svečani prijem. Naš novi Dekan
prof. dr Zoran Savić je održao
govor u kojem je, na onaj dobar
dekanski način, pozdravio sve
nove, ali i stare članove [email protected]
tima i poželeo im dobrodošlicu i
sreću. Nakon kratkog ali efektnog
govora novim studentima
predstavljeni su i šefovi studijskih
programa: prof. dr Olja Arsenijević
- Operativni menadžment, mr
Ljiljana Lj. Bulatović - Menadžmet
u medijima i mr Ivan Šćepanović
- Menadžment u poslovnoj
informatici, čija su imena bila
propraćena velikim aplauzima kako
starih i novih studenata, tako i
osoblja fakulteta.
Mešavinu dobre profesorske
ozbiljnosti i discipline u vazduhu,
očekivano je razbio kolega Đuro
Skendžić, predstavnik Studentskog
parlamenta, svojim nepobedivim
smislom za humor.
Obraćajući se svima u amfiteatru
Nikola Tesla, a posebno brucošima,
Đuro je predstavio Studentski
parlament i pozdravio sve prisutne.
Došao je red i za predstavljanje
mentora koji će naše nove
studente pratiti tokom njihovog
„života“ na [email protected] Mentori:
Sonja Ivković, Stevan Pecić,
Danijel Kadarjan i Tanja Ćirilović
pozvani su da izađu na binu, da
bi iza svakod od njih stali njihovi
novi štićenici. Tek tada, svi mi iz
publike imali smo priliku da zaista
vidimo te nove studente našeg
[email protected] i svi su imali onaj zbunjeni,
srećni-brucoški osmeh na licu i
bilo ih je puno, na šta smo veoma
ponosni. Kada se i zadnji brucoš
popeo na binu, Jelena Cvetinović,
naša stipendistkinja i odgovorna
urednica [email protected], pozvana
je za govornicu, da zajedno sa
novodošlim kolegama položi
svečanu studentsku zakletvu. Za
Jelenom su reči zakletve stidljivo
ponavljali novi studenti Fakulteta
za menadžment.
Da ih ohrabre priskočili su im
u pomoć i ostali prisutni u
amfiteatru.
Nakon bure aplauza, smeha i
potvrdnih klimajućih poteza
glavom u stilu: „Dobro je, sve
je odlično prošlo“ svečanu
ceremoniju zatvorio je Milan
Bubulj, koji i vodio ceo događaj,
kao predstavnik PR službe
fakulteta.
I eto, naš [email protected] je bogatiji za
generaciju novih akademaca.
Koliko god da je stereotip, ne
možemo da se ne zapitamo - koliko
smo se mi promenili od dana
svečanog prijema pre četiri godine,
da se prisetimo koliko je i da li
je sve tada izgledalo drugačije.
Možda i niste svesni, ali tada, na
tim velikim hodnicima, bili su neki
„veliki“ studenti i profesori, neki od
njih su Vam izašli u susret, pomogli
Vam da se uklopite, da osetite „da
će sve biti super“ i da ste napravili
dobar izbor. Sada je to posao svih
nas, da sada mi novim kolegama
koje prepoznajemo na hodnicima,
pružimo ono što smo mi jednom
dobili.
Lana Kostić
STUDENTSKA ZAKLETVA
Biću posvećen nauci, budućoj struci i nastavi.
Usvajaću znanja i veštine, kao osnovne resurse razvoja.
Razvijaću kolegijalnost, timski duh i toleranciju.
Iskazaću dužno poštovanje prema svojim nastavnicima.
Čuvaću ugled svog fakulteta i svih njegovih studenata.
Oktobar / Novembar 2012
5
VODIČ ZA INOVATIVNO I KREATIVNO PROMIŠLJANJE
-stvaran deset godina i još nije završen-
Učitelja zena po imenu Nan-in
posetio je američki profesor koji
je želeo da se raspita o idejama
te praktične filozofije. Od koga ću
učiti o zenu ako ne od najboljeg
učitelja, mislio je. Nan-in ga pozove
u goste i ponudi čajem. Napunivši
šoljicu čajem do vrha, nastavio je
sipati. Amerikancu, vaspitanom
u duhu čistoće i higijene zapadne
civilizacije, bilo je teško da gleda
kako se čaj prliva iz tanjirića, curi po
stolu i počinje kapati po podu, pa
reče: Puno je, više ne može da stane.
Kao ova posuda za čaj, odgovori mu
Nan-in, tako je i tvoja glava puna
stavova, zabluda, preduverenja i
pretpostavki. Ne mogu te učiti zenu
ako nisi spreman da ispraznši svoju
šoljicu!
Zašto ova priča na početku teksta
o naučnoj konferenciji „Na putu ka
dobu znanja“? Šta je naravoučenije?
U ovoj priči kriju se dve pouke.
Mislim da ih se ljudi, koji sebe
smatraju uspešnima ili, pak, to žele
postati, moraju pridržavati. Ovo
naročito važi za one koji žele da
pobeđuju u savremenom svetu,
svetu koji je postao zavisnik od
kreativnosti i inovacija.
- Potrebno je redovno prazniti svoju
„šoljicu“ od stavova, ideja i pristupa koji više ne funkcionišu; jedino
tako možemo je puniti novim
sadržajima; a veoma je važno učiti
nove stvari kao i odučiti se od starih! Za Srbiju kao zemlju u tranziciji,
priča o Nan-inu i njegovom gostu
ima posebnu važnost. Moći ćemo
uspešno da gradimo budućnost
samo ako smo spremni da iz glave
izbacimo nepotrebne ostatke
prošlosti. „Ko se ne zna od starog
odučiti, ništa novo neće naučiti“,
govorili su naši stari.
- Kreativan stav prema znanju i
promenama izvor je inovativne
ekonomije. Kineska poslovica kaže:
„Planiraš li godinu dana unapred,
posadi rižu, planiraš li deset godina
unapred, posadi drvo, planiraš li
stoleće unapred, odgajaj ljude“.
Moglo bi se još dodati: uči ih kako
da budu preduzetni, kreativni,
inicijativni...
Oktobar / Novembar 2012
Dakle, možemo biti zadovoljni,
jer je očigledno da smo uspeli da
„ŠTA JE TO PISAC HTEO DA KAŽE“ I POČEO
damo doprinos početku primene
DA PRAVI PRVE KORAKE KA NOVOM DOBU – koncepata upravljanja znanjem
u firmama, da smo uspeli u misiji
DOBU ZNANJA.
animiranja naučne i stručne javnosti
za polazak na put ka dobu znanja.
Grupa entuzijasta sa [email protected] pre
deset godina zakoračila je na put
Strah od greške normalna je
„kojim se ređe ide“. Tada, 2002. to i psihološka pojava. Svako od nas ima
nije izgledalo tako teško jer je čitava potrebu da bude u pravu. Zato se
godina bila u znaku promena. Činilo trudimo da izbegnemo promašaje,
se kao da je čitava Srbija rešila da
nastojimo da u očimo poslovnih
„isprazni šoljicu“ i počne iz početka. partnera, prijatelja i saradnika
Bilo je sasvim logično da ljudi od
ne ispadnemo glupi, odgovorni
nauke prvi počnu sa promenama,
ili krivi. Izbegavanje grešaka tera
da iz glave izbace ostatke prošlosti,
nas da „igramo na sigurno” i tako
ne idu po mišljenje nego ga sami
izbegnemo situacije koje donose
kreiraju kritički promišljajući
rizik i neizvesnost. Strah od
stvarnost.
kazne koči kreativnost. Okolona
u kojoj se greške ne smatraju
Bilo je logično, ali ne svima.
Deklarativno, svi su bili za promene. sredstvom učenja nego povodom za
kažnjavanje, nije izvor kreativnosti.
Praktično, mnogi su teško menjali
navike, još teže se odricali svojih
[email protected] entuzijasti nisu biljke iz
bazičnih pretpostavki, verovanja
kažnjenički orijentisanog okruženja,
i vrednosti. Nisu hteli da budu
te se nisu plašili da ove, desete
„kuvane žabe“, a ipak su dopustili da jubilarne godine koračanja putem
budu skuvani.
ka dobu znanja, načine korak
dalje... u nepoznato, neistraženo,
No, grupa entuzijasta, onih
novo... Korak ka INTELEKTUALNOM
malopre pomenutih, nije se plašila
KAPITALU.
promena. Personalnu tranziciju
doživljavala je kao izazov, svaku
Stjuart kaže „Mnogi razmatraju
promenu stava, prihvatanje
intelektualni kapital, definišu
novih vrednosti, usvajanje novih
ga samo neki, u potpunosti ga
bazičnih pretpostavki doživljavala
razume samo nekolicina odabranih,
je kao pobedu u još jednoj bici
ali ga za sada niko1 formalno ne
ka inovativnom i kreativnom
može vrednovati“. Mi smo se
promišljanju stvarnosti u kojoj
usudili i to da pokušamo. Imali
živimo.
smo u gostima evropskog gurua za
intelektualni kapital, profesora Anta
Od te, sada već davne, 2002. do
Pulića i praktičarku Karmen Jelčić,
danas mnogo se stvari promenilo.
koji su u susednoj nam Hrvatskoj i
Broj učesnika raste iz godine
formalno u mnogim preduzećima
u godinu (od svega tridesetak
vrednovali intelektualni kapital.
učesnika na prvom skupu „Na
Profesor Pulić tražio je vezu
putu ka dobu znanja“ u Zobnatici,
između intelektualnog kapitala i
preko Valdanosa, Novog Sada,
krize i pokušao da da odgovore na
Sremskih Karlovaca, Splita do danas pitanja: šta je intelektualni kapital,
2012. u Sremskim Karlovcima sa
zaško i kako ga meriti, kako uvećati
150 učesnika i preko 100 naučnih
produktivnost intelektualnog rada..?
i stručnih radova), sve je više
Njegove rečenice „Izazov 21. veka
radova i zbornici su sve deblji, sve
je odgovor na pitanje kako uvećati
je više učesnika iz privrede, radovi
produktivnost intelektualnog
su sve konkretniji, i sve češće
rada. Najveći problem je to što
su rezultat praktične primene
danas najviše znanja nedostaje
koncepata upravljanja znanjem u
menadžerima firmi, ljudima koji
firmama, a sve manje čisto teorijska upravljaju ljudima.
razmatranja, sve je više učesnika iz
1
Stewart, T. A. (1997): Intellectual capital:
inostranstva.
[email protected] JE PRE DESET GODINA PREPOZNAO
The New Wealth of Organizations, New York: Doubleday, str. 27.
7
Oni imaju najmanje znanja o
važnosti intelektualnog kapitala”
dobar su putokaz na šta se u
narednom periodu treba usmeriti.
Profesorka Slađana Čabrilo sa
Edukonsa govorila je o novim
paradigmama za uspeh u
dobu znanja i zaključila da je
intelektualni kapital okosnica
uspeha u novom dobu.
Arapoglou Janis, lider u
razvoju digitalnih, inovativnih
i interaktivnih tehnologija koje
se koriste u učenju na daljinu,
digitalnoj umentosti i e-komercu,
predstavio me Moodle platformu
za učenje na daljinu i govorio o
svim njenim prednostima, kao i o
značaju ovladavanja savremenim
tehnologijama među nastavnicima.
Diskusija je postavila mnoštvo
značajnih pitanja o kojima će učesnici razmišljati do novog susreta i
pokušati da daju odgovore na njih.
Koje su prepreke uspešnoj primeni
inicijativa za upravljanje znanjem u
našim uslovima? Možemo li koristiti iskustva uspešnih, i upravljajući
znanjem u našim firmama popraviti poslovne performanse za
ceo red veličina, odnosno dostići
uspešne? Da li smo spremni za primenu ovakvih, multidisciplinarnih
pristupa u našoj poslovnoj praksi? Hoćemo li prihvatiti merenje
intelektualnog kapitala i shvatiti
njegov značaj?
Ni ovoga puta nisu izostali
primeri dobre prakse. Jedan
od lidera u primeni Moodla u
visokoobrazovnoj nastavnoj praksi
kod nas, profesor Miloš Bajčetić sa
medicinskog fakulteta iz Beograda
govorio je o svojim iskustvima u
korišćenju Moodla, ali i o zamkama
koje ovaj softver sa sobom nosi, te Kako ćemo zaštiti autorska prava
na mreži? Kako odgovoriti na
kako ih izbeći.
nove korisničke navike primalaca
Kao još jedan primer dobre prakse digitalnih poruka, kako osposobiti
izneto je iskustvo sa Metropoliten stvaraoce za pripremu novih digiJoš jedan značajan i hrabar korak
univerziteta. O njemu je govorio
talnih poruka? Koji je značaj obranačinili smo organizujući Okrugli
profesor Đuro Kutlača, opominjući zovanja za medije? Kako medijsku
sto „Digitalne medijske tehnologije sve prisutne na novo u nastavi ne
pismenost implementirati u obrai društveno-obrazovne promene.
znači zanemarivanje tradicionalnog zovni proces?
Tema velika, bremenita, važna...
pristupa, podvlačeći da je reč
Ovo su tek neka od postavljenih
nastavnika nezamenljiva.
Na njenu važnost ukazalo je
pitanja.
četrdesetak učesnika sa više od
30 teorijskih i empirijskih radova.
A koliko našem društvu trebaju
Učesnici su razmišljali na temu
obrazovani, medijski pismeni i
autorstva, novih korisničkih navika
kritički misleći ljudi, govori i odpošiljalaca i primalaca digitalnih
sustvo interesovanja medija za
poruka, značaju obrazovanja za
ovu, kako se nama čini, temu koja
medije u najrazličitijim aspektima
život znači. To je samo signal da
svakodnevnog života, ključnim
nam se iz šoljice presipa, da smo
aspektima učanja na daljinu,
kao društvo samozadovoljni, da
ulozi interneta i računara
imamo niske standarde perforu nastavnom procesu,
mansi u odnosu na okruženje,
kompetencijama nastavnika
da nemamo razvijenu svest o
za rad u online okruženju,
neophodnosti promena. No,
medijskom obrazovanju i
smatramo da su samo oni koji
medijskoj pismenosti.
ne misle tako na gubitku.
A da smo pogodili u „metu” i da
jje naša hrabrost bila opravdana
uverila nas je i profesorka Snežana
Pajević, zamenica ministra za
nauku i visoko obrazovanje, koja
je pozdravila izbor teme naše
ovogodišnje jubilarne konferencije,
pohvalila inovativnost sa kojom se
ušlo u diskusiju o intelektualnom
kapitalu i odala priznanje našoj
hrabrosti.
I o ovoj temi razgovarali
smo sa najkompetentnijima
u svetu. Gost iz dalekog
Taganroga u Rusiji, ekspert
iz oblasti medijske pismenosti
i medijske edukacije, profesor
Aleksandar Fedorov preneo
nam je svoja iskustva iz Ruske
federacije, koja je lider u promociji
i implementaciji medijske
pismenosti u obrazovni sistem
Rusije. On je govorio o navikama
korisnika medija iz ugla pedagoga
i autora desetine naučnih radova
i udžbenika namenjenih edukaciji
za medije. Posebno se osvrnuo
na značaj kritičkog stava prema
medijskim sadržajima.
8
Ono što je veoma važno jeste
činjenica da je Konferencija imala
snažan odjek u naučnoj i stručnoj
javnosti.
Ipak, predstoji nam težak zadatak
– da pokušamo da osmislimo
kako da proces odgovora na sva
postavljenja pitanja ubrzamo, da
konferenciju još više omasovimo i
osnažimo u cilju osposobljavanja
ljudi za uključivanje u nove svetske
tokove, te privrede za uspešno
uključivanje u proces globalizacije
i tržišno poslovanje u novim
uslovima.
prof. dr Olja Arsenijević
[email protected]
BITI BRUCOŠ OPET I OPET
Nova akademska godina je počela,
novi brucoši su stigli. Jesu li pomalo
uplašeni i zbunjeni novom okolinom?
Vjerojatno, no nismo li svi mi pomalo
takvi kada smo u nečemu potpuno
novi?
Kako su dani prolazili, navikli smo
se na obaveze, doduše netko više, a
netko manje i većina nas je shvatila
da u onim, tako dobro poznatim
glasinama ipak ima nešto istine.
Je li fakultet kraj našeg „brucoširanja“?
Ma ni približno. Slijede prvi dani na
novom radnom mjestu, pa prvi dani
u ulozi roditelja i onda taman kad
sa djeca odrastu i kad imaš s njima
manje obaveza – hop! Prvi dani kada
postanete djedovi i bake, prvi dani u
penziji… Ma može se to nabrajati u
nedogled. Tko zna koliko svatko od nas
u životu ima novih početaka? Koliko
smo puta u nečemu „brucoši“?
Biti brucoš, fazan, gušter, prvostupnik,
početnik… Kada malo bolje
razmislimo, pa to su uloge koje nas
prate cijeloga života. Izgleda da smo
stalno u nečemu „brucoši“, opet i opet
iznova.
Na samom početku smo došli prvi
dan u vrtić, što je bilo naše prvo
odvajanje od roditelja na kojima
smo do tada vjerojatno visjeli po
cijele dane. Onda smo bili prvačići
u osnovnoj školi, u sasvim novom
okruženju, stjecali smo naše prve
radne navike i taman kad smo sklopili
naša prva „velika“ prijateljstva – paf!
Opet novi početak i to prva godina
srednje škole i vjerujte mi na riječ,
nije važno jeste li u srednjoj školi bili
mlada dama Omiljena ili ste bili Onaj
klinac koji uvijek sjedi sam zadubljen
u svoje misli, ali ste svi u tom novom
svijetu bili neiskusni i niste znali što
vas čeka. I naravno, kao što to već
biva, taman kad ste se na taj svijet
navikli, kad ste naivno povjerovali
da ste odrasli i sklopili sada ne više
Zato dragi studenti prve godine
[email protected],
ne brinite ako vam sada sve
„velika“ prijateljstva, nego štoviše
izgleda
komplicirano
i strašno, svi smo
„TBFF“, došlo je vrijeme opet za novi
to
prošli,
a
mnogi
će
to
tek proći. Sve
početak i tada je uslijedila prva godina
će
biti
u
redu,
naposljetku,
uvijek tako
na fakultetu.
bude.
Za studiranje mnogi kažu da je
Prva godina studiranja je samo jedan
najljepši period u životu, mada kada
smo naše prve nedelje po dolasku na od brojnih novih početaka u našim
životima, a čak ni ti zastrašujući
fakultet prvi put čuli za seminarske
seminarski radovi, kolokvijumi i ispiti
radove, kolokvijume i ispite, većina
nas se zapitala kakva to prevara kruži nisu baš tako strašni.
okolo u tim glasinama. Najljepši
Časna riječ!
period života uz tolike obaveze? Je li
Simona Tomić
to uopće moguće? Ali je vrijeme opet
odradilo svoje.
STUDENTSKI PARLAMENT
Poštovanje kolege, pre svega, želim
da vam poželim dobrodošlicu u ime
svih članova parlamenta i sreću u
daljem studiranju na Fakultetu za
menadžment. Obraćenje ovim putem
će biti stalna praksa SP, objavljivaćemo
važne informacije, obaveštavati vas
o radu SP, tražiti pomoć od vas itd.
Pošto nam je ovo tek prvo obraćanje,
samo ćemo ukratko napisati nekoliko
reči o SP, šta da očekujete od nas, šta
mi očekujemo od vas, kao i nekoliko
korisnih saveta.
Studentski parlament je krov
studentske organizacije, on je u
potpunosti nezavisan organ na
fakultetu, koji štiti vaša prava i
interese, pomaže tokom studiranja,
organizuje razne događaje, akcije,
žurke, ekskurzije itd. Preko SP vi ćete
moći aktivno da učestvujete u radu
fakulteta, jer će se vaš glas čuti na
sastancima Naučno-Nastavnog veća.
Oktobar / Novembar 2012
SP čine Upravni odbor i predstavnici
grupa koje vi birate i to je obaveza
svake grupe. Od nas možete da
očekujete pomoć u svim sferama
studiranja kao i pomoć na realizaciji
vaših projekata, koji nisu usko
povezani sa fakultetom. Tu smo
takođe da vas motivišemo ,
informišemo i savetujemo.
O načinu rada i vašim obavezama,
detaljno će vas uputiti predstavnik
vaše grupe.
Od vas se očekuje da komunicirate
sa SP, da zatražite pomoć, ponudite
pomoć, ispoštujete događaje koji se
organizuju za vas i budete aktivni u
radu SP, nemojte da očekujete da
ćemo vas mi vući za rukav. Na kraju
se sve svodi na vas, SP ne može biti
uspešan bez vas.
Toplo vas savetujemo da budete
redovni na predavanjima i vežbama,
da pohađate neke od vannastavnih
aktivnosti. Takođe vas savetujemo da
probleme ne rešavate samostalno već
uz pomoć SP.
Kontakti:
Email: [email protected]
Telefon: 062 / 96 - 44 - 741
Lajkujte nas i na FB,
Studentski Parlament [email protected]
Predsednik Studentskog Parlamenta,
Nemanja Zirojević
9
REČNIK važnih POJMOVA
Akreditacija – Priznanje i verifikacija
da organizacija ispunjava eksplicitno
specifikovane standarde. Na
Fakultetu za menadžment su
akreditovana sva tri studijska
programa na osnovnim studijama.
U procesu akreditacije su master i
doktorske studije.
Stipendija – Stari Rimljani su ovaj
termin koristili za platu i nagradu
u novcu, danas stipendija znači
potporu za školovanje. Osnovni
uslovi za dobijanje stipendije
na [email protected] su što viši prosek,
ispunjenje svih ispitnih obaveza u
junskom ispitnom roku i učešće u
vannastavnim aktivnostima. Više
informacija možete dobiti na Sajtu
fakulteta ili u Studentskoj službi.
Brucošijada – Skup studenata
prve godine. Obično se održava u
večernjim satima u nekom od lokala
u Novom Sadu, uz dobru muziku.
Brucošijadu organizuje Studentski
parlament, a pored brucoša
dobrodošli su i ostali studenti.
Menadžerijada - Najveće sportsko
edukativno studentsko takmičenje
u regionu, sa tradicijom dugom 10
godina. Svake godine u maju se
okupi preko 1500 studenata sa više
od 20 fakulteta iz Srbije, Bosne i
Hercegovine, Crne Gore, sa ciljem
da se takmiče u znanju i sportu, kao
i da se dobro zabave tokom 5 dana
koliko manifestacija traje. Takođe,
nezaobilazan deo Menadžerijade su
i dnevne i noćne žurke koje posećuju
svi kojitamo odu.
Takmičenje u znanju čine sledeće
discipline:
• Kviz znanja
• Studija slučaja
• Debata
• Elevator pitch Takmičenje u sportu čine:
• Mali fudbal
• Košarka
• Odbojka na pesku
• Tenis
• Stoni tenis
• Šah
10
Za dodatne informacije se obratite
Studentskom parlamentu.
Stručna praksa – Obavezna je,
obavlja se u za to predviđenom
danu u semestru. Podrazumeva
višednevnu obavezu da kroz praksu
u odabranoj organizaciji naučite
više o poslu i usavršavate se. Nakon
prakse se piše Esej i popunjava
Dnevnik prakse. Esej se brani pred
profesorima zaduženim za praksu.
Mentor – Po mitu, odani prijatelj
Odisejev i vaspitač sina mu
Telemaha, kome je Odisej, pred
polazak u Trojanski rat, poverio na
čuvanje svoju kuću; otuda: vođa,
savetodavac, vaspitač, nastavnik.
Na [email protected] je to osoba kojoj se
obraćate za pomoć ukoliko ne umete
samostalno da rešite neki problem
u vezi sa fakultetom. Mentoru
predajete svoja opravdanja koja su
obavezno potpisana i pečatirana.
Indeks – Studentska knjižica u
kojoj su zapisane sve vaše ocene i
prikupljeni potpisi.
Ispit – Na [email protected] je to najčešće
pismena provera znanja na kraju
semestra. Ukoliko ste položili sve
Kolokvijume na vreme, ispunili
sve predispitne obaveze sa
maksimumom bodova – možda
i ne morate da izlazite na ispit.
Proverite to sa vašim predmetnim
profesorima ili asistentima na
predmetu.
Kolokvijum – Parcijalni ispit koji
je osmišljen da bi studentima
olakšao polaganje. Da biste izašli
na kolokvijum neophodno je da
redovno pohađate nastavu i na
vreme platite školarinu.
Seminarski rad – Forma koja se
mora ispuniti na gotovo svim
predmetima. Veoma specifična za
naš fakultet i apsolutni pogodak, jer
“uđe u naviku” pa diplomski rad ne
predstavlja problem.
Podrazumeva ispisivanje
metodološkog, naučnog ili
istraživačkog rada koji se
kasnije predstavlja putem
Power Point prezentacije I
brani pred nastavnikom I
kolegama sa grupe.
ESPB – Evropski Sistem
Prenosa Bodova. Ovaj
sistem omogućava
prikupljanje bodova
tokom studija sve dok se
ne stekne dovoljan broj
za određeno zvanje.
Bodovi nisu ocene, niti
ih zamenjuju.
Overa semestra – Sledi nakon
prikupljenih potpisa svih profesora
koji su vam u tom semestru
predavali. Indeks predajete u
Studentsku službu, a podižete ga
nakon što ga overe (najčešće za dve
nedelje). Overa je besplatna ukoliko
se Indeks preda u naznačenom roku.
Prijava ispita – Prijava ispita
koje želite da polažete se radi
neposredno pre ispitnog roka
u kojem polažete ispit ili drugi
Kolokvijum. Na šalteru Studentske
službe se nalaze formulari koje
nakon što popunite ubacujete u
kutiju predviđenu za vaš smer.
Takođe je besplatno ukoliko se
prijavite u naznačenom roku.
Uslov – Mogućnost da se upiše
naredna akademska godina. Za uslov
je neophodno da položite minimalan
mogući broj ispita.
[email protected]
U Studentskoj službi se možete Budite obazrivi, jer potpisivanje
raspitati koji su predmeti uslov kolega koji nisu u učionici može
za upis u sledeću godinu a
izazvati reakciju nastavnika.
koje možete preneti.
Često proveravaju broj upisanih,
ali isto tako će vas mnogi od
Upisivanje ocena
njih upoznati i izbrisati osobe za
– Upisivanje
koje znaju da nisu bile prisutne a
ocena zakazuju
upisane su. Oslonite se na validna
profesori nakon
opravdanja više nego na kolege koje
što ocene vaše
vas upisuju.
Kolokvijume,
Seminarske
Studentska služba – Mesto na
radove i
kojem možete dobiti sve potrebne
prisutnost na
informacije, potvrde, mesto gde
predavanjima.
overavate semester, prijavljujete
Ispoštujte termin
ispite i upisujete se na sledeću
koji je zakazan,
godinu.
da kasnije ne
Amfiteatar – Po pravilu prostor
biste morali
na otvorenom okružen ovalnom
da “vijate”
zonom koja se postepeno uzdiže. profesore.
Naši amfiteatri nisu ovalnog oblika
i na zatvorenom su. Postoje dva
velika amfitetara sa nazivima Dositej
Obradović i Branko Radičević.
Amfiteatar Dositej Obradović
je predviđen za svečanosti,
konferencije, prijeme, tribine i
Skupljanje potpisa – Potpise
sl. Amfiteatar Branko Radičević
dobijaju samo studenti koji ispune
namenjen je predavanjima i
neophodne uslove prisustva do kraja vežbama za veće grupe.
semestra, kada se Indeks predaje na
Kantina – Studentski kafić i restoran
overu u Studentsku službu.
namenjen za pauze. Podrazumeva
Školarina – Može se plaćati
otvoren i zatvoren prostor u kojima
odjednom što vam omogućava
studenti mogu da jedu, piju i druže
određeni popust (5%), a možete je
se.
plaćati u četiri ili deset rata. Ukoliko
Biblioteka – Radno vreme
plaćate u ratama, neophodno je da
studentske biblioteke je svakim
polovinu ukupne školarine isplatite
danom od 9 do 16 časova, a
do datuma koji bude naznačen
(nešto pre januarskog ispitnog roka), subotom od 10 do 13 časova.
Naučite da je koristite, jer zaista
jer u suprotnom nećete moći da
možete pronaći izvanrednu stručnu
izađete na ispit.
literaturu. Da biste iznajmili knjigu,
Evidencioni list – Papir koji kruži
morate ostaviti svoj Indeks kao
učionicom na koji se svi prisutni
potvrdu da ćete je vratiti.
potpisuju. Profesorima i asistentima
Audio studio – Prostor na drugom
služi za vođenje evidencije
spratu namenjen za snimanje audio
prisutnosti studenata.
zvuka. Opremljen je savremenom
opremom.
Ovim prostorom “vladaju” saradnici
u nastavi Mladen Mutavdžić i Stevan
Pecić. Iz ovog prostora se emituje
[email protected] – interni radio koji rade
studenti II godine Menadžmenta u
medijima sa svojim profesorima.
Video studio – Prostor na drugom
spratu namenjen za snimanje
video zapisa, u kojem večito vlada
kreativan haos; takođe opremljen
savremenom opremom. Ovim
prostorom takođe “vladaju”
saradnici u nastavi Mladen
Mutavdžić i Stevan Pecić, a od ove
godine i ass Ana Lakatoš. Odatle
se emituje Interna televizija koju
takođe rade studenti II godine
Menadžmenta u medijima sa svojim
nastavicima. Tu se priprema STV
– Studentska televizija koju rade
studenti III godine Menadžmenta
u medijima sa svojim nastavnicima
i koja se emituje na dve lokalne
televizije u Novom Sadu.
Predsednik saveta – Prof. dr
emeritus Dušan Ristić – jedan od
osnivača našeg fakulteta, odgovoran
za funkcionalnost ove obrazovne
institucije. Prepoznaćete ga čim
otvorite [email protected] u Uvodniku koji
uvek nosi poučnu poruku.
Dekan – Prof. dr Zoran Savić – v.d.
Dekana koji je preuzeo brigu o
celokupnoj nastavi koja se odvija na
fakultetu kao i brigu o svim detaljima
koji se tiču studiranja.
Menadžer fakulteteta – Doc. dr
Jelena Simić, između ostalog
zadužena za stipendije ali i za
funkcionisanje niza organizacionih
aspekata fakulteta.
Šefovi studijskih programa –
Operativni menadžment –
prof. dr Olja Arsenijević,
Menadžment u medijima –
mr Ljiljana Lj. Bulatović i
Menadžment u poslovnoj informatici
– mr Ivan Šćepanović.
Jelena Cvetinović
Oktobar / Novembar 2012
11
Okrugli sto
Digitalne medijske tehnologije i
društveno obrazovne promene
29.09.2012.
OKTOBAR - MESEC BRUCOŠA
Najbolji argument na takve zlurade
komentare daju studenti koji su
diplomirali na ovom fakultetu
i našli posao na kojem se ceni
njihovo znanje i veštine. Oni su
najbolja preporuka.
Nastavili smo dalje. Posle završene
srednje škole, položene mature
i najdužeg raspusta u životu,
odlučili smo da hoćemo više,
želimo da studiramo, diplomiramo
i postanemo akademski građani.
Studiranje je za nas još uvek nov
neistražen put, samo kroz priče
starije braće, sestara, prijatelja,
roditelja možemo da zaključimo da
je to jedinstven i neponovljiv put
sa svim svojim lepotama, ponekad i
malim nelagodnostima, na kome se
stiču neophodno znanje i veštine,
sklapaju prijateljstva.
Ponedeljak 8. oktobar 2012.
Svečani prijem studenata prve
godine fakulteta za menadžment u
Sremskim Karlovcima održan je 8.
oktobra 2012. godine u amfiteatru
’’Dositej Obradović’’. Lepo smo se
osećali u tom trenutku, pomalo
zbunjeni ali srećni što smo tu, što
smo izabrali da budemo studenti
[email protected] -a. Tokom prijema sreli smo
svoje buduće profesore, položili
studensku zakletvu i upoznali se
sa mentorima koji će voditi naše
grupe tokom studiranja. Odluka
da upišemo ovaj fakultet nije
slučajna, izbor nije bio nimalo lak i
jednostavan.
Oktobar / Novembar 2012
Različiti faktori su uticali na
konačnu odluku, ali ono što je
bilo od presudnog značaja su
preporuke od prijatelja, starijih
studenata koje su bile pozitivne,
njihova očekivanja su u velikoj meri
bila ispunjena. Takav pozitivan
stav o školovanju na [email protected]
preneli su i na nas. Interesantni
predmeti, dostupni profesori
otvoreni za saradnju, sitem
rada u kome se ceni i nagrađuje
kreativnost, uloženi trud i rad,
podstiče inicijativa i odgovornost,
samo su neke od preporuka koje
su nas i naše roditelje uverile da
je studiranje na ovom fakultetu
pravi izbor za nas i našu budućnost.
Naše kolege su na osnovu
prezentacija koje su imali u svojim
srednjim školama odlučili da
upišu [email protected] fakultet, to su mladi
ljudi koji dolaze iz Kotora, Herceg
Novog, Kragujevca sa željom da se
obrazuju na savremen i jedinstven
način. Negativni komentari uvek
postoje, i oni uglavnom dolaze od
nezadovoljnih ljudi. Takvi ljudi prvo
što istaknu i zamere jeste da je ovo
privatni fakultet, ali na njih ni tada
prilikom izbora pa ni sada ne treba
obraćati pažnju, jer mi smo svesni
činjenice da raditi na sebi znači i
ulagati u sebe, i svoje znanje.
Sada smo brucoši.
Prema rečniku srpskohrvatskog
književnog i narodnog jezika (
Beograd, 1959-2001 ), termin
brucoš je prvobitno označavao
dečaka u pubertetu, a sada se
brucošom oslovljava, prvenstveno
u žargonu student prve godine...
Posle dve nedelje provedene na
fakultetu i mi se tako osećamo,
kao u pubertetu, pomalo zbunjeni
uplašeni i nesigurni, ali svesni da je
pred nama novo razdoblje u životu,
i da ako se budemo trudili i radili
možemo sebi osigurati uspešno
školovanje, a istovremeno uživati u
druženju sa kolegama. Sve ono što
smo slušali i o čemu su nam drugi
pričali, ispostavilo se kao tačno.
Predmeti su nam interesantni,
bićemo redovni i na predavanjima i
na vežbama, profesori se trude da
nas upoznaju i da nam predmete
učine što više zanimljivim, polako
se međusobno upoznajemo,
sklapamo prijateljstva... I tako
do prvog položenog ispita. Kada
položimo prvi ispit onda postajemo
pravi studenti, znam da će se
većina mojih kolega potrudi da
položi iz prvog puta, jer mi smo tu
da bi učili i uspeli.
Nataša Karabasil
13
PRVOUPISANI BRUCOŠ – direktor NIKOLA CVEJIN
PO TRADICIJI, [email protected] SVAKE
GODINE URADI INTERVJU SA
PRVOUPISANIM BRUCOŠEM.
Ove godine to je Nikola Cvejin,
koji je upisao studijski program
Menadžment u poslovnoj
informatici kao redovan
student. Naš kolega Nikola se
već 10 godina bavi inovacijama,
dobitnik je brojnih zlatnih i
srebrnih medalja kao i svetskih
priznanja. Do sada ima 6
zaštićenih patenata:
- električni uređaj za duborez
sa promenljivim alatom (služi
za finu obradu gipsa, drveta,
stakla, leda); nagrađen je sa 5
zlatnih i dve srebrne medalje);
„Mihajlo Pupin“ Beograd);
- mašina za pranje voća i povrća
(nagrađena srebrnom medaljom
na međunarodnom sajmu „Tesla
Fest“, zlatnom medaljom na
sajmu ,,Koprak u novi vek”,
specijalno priznanje Mađarske);
- motor na vazduh;
- eko mašina za čišćenje
ulica (robot za čišćenje ulica
nagrađen zlatnom medaljom na
međunarodnom sajmu „Tesla
Fest“, zlatnom medaljom na
sajmu „Koprak u novi vek“,
Zlatni beli anđeo na sajmu
„Expo Beograd“);
- P.M. generator (perpetuum
mobile četvrtog stepena
- električno dleto (nagrađen
što znači da proizvodi struju
je sa zlatnom medaljom na
međunarodnom sajumu „Tesla bez pomoći ali ne večno
zbog zamora materijala,
Fest“, zlatnom medaljom na
nagrađen zlatnom medaljom
sajmu „Korak u novi vek“,
priznanjem Teherana, srebrnom međunarodnog sajma „Ideja
medaljom međunarodnog sajma Bečej“,
NAUČI DA UČIŠ
Učenje nas prati kroz ceo život,
ali ipak ono se značajno razlikuje
u svakoj dekadi našeg života.
Studentski dani su ti koji zahtevaju
naprezanje moždanih ćelija jer se
uči za prikazivanje znanja. Svaki put
kada pročitate nešto novo, iskusite
nešto što do sada niste ili čujete
informaciju koja vam je nepoznata,
naučili ste nešto. Međutim, to ne
izaziva stres. Studentsko učenje,
naprotiv, izaziva, jer podrazumeva
učenje radi kasnije provere znanja i
dokazivanja svojih sposobnosti. I to
za ocenu. Zbog toga bi ovaj korak
bogaćenja vašeg mozga trebalo da
razradite na način koji vam najviše
odgovara. Nekada je neophodno
pokušati više metoda učenja dok
ne utvrdite koja je za vas najbolja
i najlakša. Upravljanje učenjem se
uči upoznavanjem ličnih osobina i
sposobnosti.
14
NAUČI DA UČIŠ
Strategije koje od vas mogu da
naprave uspešnog studenta su
razne. Idemo redom.
NAUČI DA UČIŠ
- Primenjivanje aktivnog učenja -
Aktivno učenje podrazumeva da se
materija ponavlja dok ne postane
- Razvijanje navike učenja opšte znanje. Takođe, to znači
da nejasno gradivo dovodite do
Vremenski plan učenja, koji
jasnog tražeći realne primere za
samostalno pravite je veoma
ono što učite, a ukoliko ne umete
bitna tačka pre samog poduhvata. sami da ih pronađete posavetujte
Preporučuje se da se pri
se sa predmetnim nastavnikom.
pravljenju ovog plana počne
Takođe, od njega možete tražiti
od lakšeg gradiva, jer ćete
i sažetke predavanja ukoliko su
preslušavanjem samog sebe graditi dostupni, ne treba se ustručavati,
i svoje samopouzdanje. Čak bi i
najjednostavnije gradivo trebalo
uprostiti tako da možete svojim
rečima da ga ispričate. Ponavljanje
je neophodno sve dok se gradivom
potpuno ne ovlada a to ćete znati
po tome što gradivo razumete i
možete da ga prepričate kao lično
iskustvo.
[email protected]
zlatna medalja na sajmu
„Koprak u novi vek“.)
[email protected]: Kako si čuo za
Fakultet za menadžment?
Nikola Cvejin: Pohađao sam
srednju Informatičku školu u
Novom Sadu, koja se nalazi u
Vase Stajića 6 gde se nekad
nalazio [email protected] Srednju školu
sam upisao po preporuci prof.
dr Dušana Ristića koji me je
pozvao po završetku osnovne
škole, i ponudio da upišem
srednju Informatičku školu.
profesora na ovom fakultetu
koji mi odgovara. Profesori
su uvek spemni za saradnju
i dostupni u bilo koje vreme.
Poučen lepim iskustvom iz
sredje imformatičke škole
odlučio sam da studiram na
[email protected] Rad je mnogo prijatniji
kada je opuštena atmosfera i
u manjim grupama, za razliku
od FTN-a gde ima preko dvesta
studenata u jednom amfiteatru.
[email protected]: S obzirom na to
da su predavanja i vežbe već
uveliko počeli, možes li nam
reći ima li razlike između načina
[email protected]: Zbog čega si se
opredelio da studiraš na [email protected] rada profesora u srednjoj
Informatičkoj školi i načina rada
a ne na nekom državnom
na [email protected]?
fakultetu?
Nikola Cvejin: Direktor
sam centra za istraživanje
i edukaciju u Žablju u kom
predajem informatiku, robotiku
i radioamaterstvo. Inače sam
upoznat sa načinom rada
NAUČI DA UČIŠ
upravo je to proaktivni postupak
koji vam može biti od koristi.
Nikola Cvejin: U principu nema
bitnih razlika, srednja škola je
imala sličan način rada pa sam
samo nastavio po dosadašnjim
pravilima, a i neki profesori su
isti.
NAUČI DA UČIŠ
- Sažimanje gradiva pisanjem -
Struktura materije bi trebalo da
se razređuje tako što ćete praviti
- Korišćenje svih sposobnosti u
teze i navoditi primere ukoliko
učenju je potrebno. Ukoliko gradivo to
Konstruisanje i modeliranje može
podrazumeva, crtajte i grafikone,
biti od velike koristi tokom učenja. tabele i slike koje vam mogu
Kad god je moguće koristite
dočarati ono što učite. Svoje
stvarne, konkretne objekte kao
beleške nemojte kriti od drugih,
sredstva za učenje. Upotrebljavajte naprotiv, podelite ih i konsultujte
ruke za konstruisanje i
se sa kolegama, možda oni imaju
objašnjavanje kao i telo za
bolje predloge.
izražavanje.
- Upotrebljavanje tehnologije Za prikupljanje i organizovanje
informacija iz više izvora praktične
su multimedijalne tehnologije koje
su danas veoma dostupne.
Koristite kompjuter za skladištenje
informacija.
Oktobar / Novembar 2012
[email protected]: Da li si možda
razmišljao gde bi upisao master
studije? Naravno ako se odlučiš
da nastaviš dalje sa studijama?
Nikola Cvejin: Nisam razmišljao
o tome, ali verovatno na
[email protected], dosad sam zadovoljan
pa ne verujem da ću se
predomisliti. Zadovoljan sam
do sad stečenim znanjem koje
ću nadogaditi na osnovnim
studijama a potom i masterom.
Da naglasimo, Nikola Cvejin je
rođen 1993. godine. Do sada
ima 6 zaštićenih patenata,
direktor je Centra za istrazivanje
i edukaciju u Žablju gde
predaje informatiku, robotiku
i radioamaterstvo. I što je
najvažnije student je privatnog
Fakulteta za menadžment zato
što je zadovoljan njime i ne
bi ga menjao uprkos raznim
predrasudama o privatnim
fakultetima!
Jelena Boškov
NAUČI DA UČIŠ
Računarske simulacije, čak i
neke igrice mogu vam pomoći u
prepoznavanju složenih slika ili
sistema, u oponašanju situacija i
odnosa iz stvarnog sveta.
- Pripremanje ispitnih pitanja Tokom ponavljanja gradiva
trebalo bi da predvidite pitanja
koja bi se mogla naći na ispitu,
zapišete ih i odgovarate na njih
pismeno i usmeno. Posavetujte
se sa kolegama, možda oni imaju
drugačije ideje. Korisno je da
stimulirate realnu atmosferu sa
ispita, pa na primer odredite
vreme za koje morate da ispišete
odgovore ili „iznajmite“ kolegu
koji će vam postavljati pitanja. To
možete i uzajamno da radite, i
ispravljate jedno drugo.
Srećno!
Jelena Cvetinović
15
STARIJI PITAJU, MLAĐI ODGOVARAJU
Kako izgleda prvi dan na fakultetu? Većina
studenata bi odgovorila rečju „normalno“,
uzimajući u obzir da su tek završili srednje
škole, ali znamo da se u njima, tamo
negde u dubini, krije sasvim druga priča.
Verovatno se plaše kako će biti prihvaćeni
u društvu, da li će uspeti da ispune sve
obaveze na vreme i da li će položiti sve
prijavljene ispite.
Znamo da je tek prvi dan, i verovatno
mislite da smo ludi kada već pričamo o
tome, ali govorimo iz ličnog, i iskustva
svojih kolega. Naši brucoši otvoreno
pokazuju strah prema nekim predmetima,
ali to nisu jedine stvari koje su nas
zanimale.
Zašto ste se opredelili za ovaj fax?
Snežana: [email protected] sam upisala prvenstveno
zbog toga što ni na jednom drugom
fakultetu ne postoji smer Menadžment u
medijima, kao i zbog praktične nastave na
ovom smeru koja je veoma korisna.’’
Bojan: ‘’Za ovaj fakultet sam se opredelio
zato što imam produkcijsku kuću, a treba
mi kompletno znanje u ovom sektoru, a
u Novom Sadu je ovo jedini fakultet koji
pruža tako nešto’’.
Katarina: ‘’Mene zanimaju video i audio
produkcija i mislim da ću se pronaći na
Menadžmentu u medijima.’’
Podelite sa nama prve utiske o faxu?
Marina:
‘’Ekonomija,
jer je jako
suvoparna’’.
Ko vam je od
Sveta: ‘’Sve je super, profesori su korektni, profesora najgotivniji
a i kolege su skroz pozitivne.’’
i koliko se razlikuju od
onih iz srednje škole?
Milica: ‘’Prvi utisci su mi pozitivni,
profesori su spremni da pomognu i lepo
Milica: ‘’Mislim
sarađujem sa njima.’’
da je još rano da
upoređujemo
Marina: ‘’Moja očekivanja su se ispunila,
profesore, ali su
najpre sam od fakulteta očekivala dobre
svakako profesori
uslove za rad, prijatnu atmosferu, ali i
na fakultetu prijatniji i
motivaciju.’’
spremni za saradnju.’’
Za koji predmet mislite da će vam biti
Sveta: ‘’Razlikuju se dosta, ovde su mnogo
najteži?
pristupačniji. Ja bih izdvojio profesora
Ana: ‘’Mislim da će mi najteži predmet
biti Osnove menadžementa, jer mi je to
potpuno strana tema.’’
Bojan: ‘’Iskreno, mislim da ništa nije
tako teško kada se potrudiš i daš svoj
maksimum’’.
Katarina: ‘’Definitivno Ekonomija i Osnove
menadžmenta’’.
Bulatovića.’’
Snežana: ‘’Najgotivniji su profesorica
psihologije Jelena D. Rakić i profesor
Bulatović, ali neće moći da zameni
profesore iz Karlovačke gimnazije.’’
Nataša Rodić i Nevena Zarić
AKADEMSKE „NOVOGODIŠNJE ODLUKE“
Počela je nova akademska godina, a ako
-Kada profesor pita: „Imate li pitanja?“
postoji nešto što joj je zajedničko sa onom
uvijek imam pitanje (čak i shvaćam šta
Novom godinom koju svi sa veseljem
sam ustvari pitao)!
dočekujemo, onda su to možda upravo
-Prisustvujem svim tribinama i aktivno se
svima poznate novogodišnje odluke.
uključujem u rasprave!
Ruku na srce, tko od nas nije nikada donio
-Kod kuće istražujem dodatni materijal
neku čvrstu novogodišnju odluku i onda
nakon svakog predavanja!
ju, naravno, nakon par dana zaboravio?
Čast izuzetcima koji svoje novodonešene
-Izvore za seminarske radove više ne
odluke i pravila shvaćaju ozbiljno i onda ih
pronalazim samo na internetu, nego
se vjerno pridržavaju.
otvorim barem jednu knjigu (ne, to ne
uključuje Sumrak, Pedeset nijansi sive,
Svi znamo one tipične novogodišnje
kao ni ostale knjige koje su sa gradivom
odluke kao što su: prestajem pušiti,
povezane samo na način koji jedino ja
pronalazim novi, bezobrazno dobro
razumijem)!
plaćen posao, ženim/udajem se (nije
bitno za koga) i tako dalje. Ali koje su to
-Sve ispite polažem u prvom ispitnom
najčešće akademske novogodišnje odluke
roku!
prosječnog studenta?
-Otkrivam barem 5 svojih skrivenih
DA! DA! DA!
talenata!
-Prisustvujem svim predavanjima!
-Spontano saznajem da sam ustvari
genije!
-Seminarski rad pripremam od onog dana
kada dobijem temu za njega!
NE! NE! NE!
-Učim redovito nakon svakog predavanja!
-Od profesora tražim objašnjenje svaki
puta kada mi nešto nije jasno!
-Ustajem barem dva sata prije prvog
predavanja da na fakultet dođem
potpuno koncentriran i spreman za rad!
-Postajem oličenje znanja i ponos svojih
profesora i asistenata!
16
-Predavanja ne provodim više u
kafanama! (a ni manje)
-Seminarske radove ne počinjem
pripremati u ponoć prije datuma
odbrane!
-Polako shvaćam da profesori nisu krivi
što nemam blage veze kada izađem na
ispit, ali naravno, to ni ne dolazi u obzir
jer na ispite nikada ne izlazim nespreman
misleći kako će mi u njihovom rješavanju
pomoći viša sila/karma/puškice/kolega iz
klupe/nagli napad mudrosti i znanja na
moju ličnost…
-U toku predavanja ne izlazim 5 puta na
wc (čitajte: zapaliti cigaretu) jer sam
potpuno udubljen u predavanje i upijam
znanje kao sunđer!
-Ne učim radi ocjena, nego radi sebe jer
napokon shvaćam da mi ne treba samo
diploma, nego i znanje!
-Moje jedino pitanje upućeno profesoru
više neće biti: „Kad će pauza?“
-Više ne izlazim u toku radnih dana i
nipošto iz noćnog izlaska ne trčim na bus
da stignem na prvo predavanje!
-Moj moto više neće biti: „Lako ćemo, pa
ima vremena.“ Zamjenjujem sa motom
„Carpe Diem.“ (čim saznam šta to točno
znači)
-Sa ostvarivanjem zamišljenog cilja više
ne počinjem uvijek od sutra!
Ako ste među nabrojanim akademskim
novogodišnjim odlukama pronašli barem
neku svoju, držimo vam fige da budete
uporni da to što ste zamislili i ostvarite.
Želimo vam puno sreće i uspjeha u novoj
akademskoj godini!
Simona Tomić
[email protected]
IZBOR ŠKOLOVANJA
Da li možete da se setite detalja iz
svog života kada ste se bavili onim do
čega vam je zaista stalo? Uranjali ste
u to “vreme bez vremena” kada ste se
igrali kao deca. Tada bi ostatak sveta
potpuno nestao… Ti su momenti ono
čemu bi trebalo da težimo u životu.
U tom stanju možemo da živimo
neprekidno jer smo mi ti koji kreiramo
svoju realnost. Kada smo bili deca svet
smo posmatrali budnim očima. To isto
dete je još uvek u nama. Danas retko
ko stane i preispita ono što je naučio u
školi. Dok smo odrastali, naša kultura
je afirmisala naš razum, ali je negirala
prvobitno znanje našeg tela. Svima su
nam instinkti oslabljeni. Civilizovanje
je u velikoj meri učenje, da ne radimo
ono što naše biće želi da uradimo. To
prouzrokuje da se okrenemo od Boga
i da zaboravimo - ko smo. Svako ko se
uspešno prilagodio modernom društvu,
potisnuo je veliki deo unutrašnje
mudrosti koja leži ispod praga svesti. To
je upravo razlog skoro svake naše bolesti
tj. neravnoteže. Svi već dobro znamo šta
se uči na fakultetima i koliko se neistina
širi tamo. Škole su koncipirane da služe
ekonomiji i društvenom poretku, a ne
deci i njihovim porodicama, i to je razlog
zbog kojeg su one obavezne i time
izgubile mnogo od svog smisla. Učenje
nikad ne bi trebalo da biti dosadno ili
pod prisilom. Učenje je stvar radosti.
Ako nije tako, zašto o permakulturi,
koja je spas što se hrane i ekologije tiče,
saznajemo sa interneta, a ne u školama?
Da bi se imala bašta bez hemikalija
trebalo bi dosta naučiti o permakulturi
a to je daleko lepši, produktivniji i lakši
način uzgajanja hrane. Vredi malo čitati
knjige, naučiti nešto novo drugačije,
zapravo prirodnije. Danas školstvo vodi
svet u ekološku propast jer školovanje
sve više povlači sa sobom život u gradu,
a gradovi iako bi teoretski mogli biti
građeni da ne zagađuju, u praksi oni
zagađuju 99%. Dakle, pitanje je, što
se ne potencira opcija školstva koja
bi vraćala ljude na selo gde bi mogli
uzgajati svoju hranu? Nemojmo lagati
sebe, sve veći broj ljudi u gradu je
gladan, a ranije su ljudi na selu odgajali
i po desetoro dece. Dakle, to danas
gradskom čoveku nije moguće, shvatimo
odakle hrana i životne blagodati dolaze.
Ostvarenje onoga za šta smo rođeni.
Da čuvamo, branimo, obnavljamo
prirodu, budemo u skladu sa okolinom
kakva bi trebalo da jeste. U neko ranije,
sretnije, vreme to se možda i nije
videlo kao nešto potrebno jer je šuma
bilo mnogo; danas nema šuma , čista
priroda nestaje. Jedino svesni ljudi
mogu uzimati zemlju i saditi šume, i tako
čuvati zemlju i lepo na njoj.
Od prirode. Trebamo joj biti bliži i život
će nam biti bolji.
Školujemo se za nepostojeća mesta, a sa
druge strane brda prazna, mesta za život
pod suncem u izobilju…
Kada kažem škola, ja se samo zapitam
što o ovome nisam znala pre 15 godina
i što mi ovo znanje nije bilo dostupno,
a da nije interneta, nikad mi i ne bi bilo
dostupno. Trenutno se deca školuju
za posao koji odrasli ne mogu dobiti.
Koja je logika u stvaranju nezaposlenih?
Zar to ne bi trebalo odmah obustaviti i
usmeriti energiju ljudi u nešto smislenije
od stvaranja nezaposlenih i gladnih?
Stoji i činjenica da neretko krivi ljudi
kontrolišu obrazovni sistem iz krivih
razloga. Onaj ko kontroliše novac
kontroliše ono što učimo, znamo, i ono
što mislimo.
Svrha škole je služiti korporacijama i
vladama. Kritika školskog sistema nije
ništa novo, u smislu da može bolje, više
i šta je to što fali. Zašto nas ne uče o
korisnim stvarima koje nas mogu učiniti
nezavisnim npr. od elektro distribucije?
Zaista, ko ne želi koristiti besplatno
grejanje? Da učimo praviti solarne
bojlere, kuće od besplatnih materijala?
Solarne kuće, earthship-ove. Tako je i za
mnoge druge stvari. Pa i u medicini, žele
da nas koriste, između novca i dobrobiti
ljudi, oni biraju novac. Jer farmacija
može na jednoj „mušteriji” da zarađuje
dugi niz godina. To je toliko jednostavno.
Živimo u kulturi u kojoj su mnoge
nevažne stvari važne i obrnuto. Trebalo
bi upravo da pokažemo da država i te
nebuloze što nam prodaju, nama nisu
potrebne, da krenemo svi da kupujemo
zemljište i ostavimo im grad, prazne
autobuse i prazne farbrike i neka sami
Na žalost, kao i školu, moćnici kontrolišu sebi robuju. Osvestimo razlog boravka u
ovom svetu, smanjimo tugu i mučenje
i tv i novine, a za sada još uvek ne
koje je toliko prisutno svuda oko nas.
uspevaju da kontrolišu internet. Za
Mi smo tu da zalečimo bol, da uradimo
mene je internet, koji se sastoji od
dobre volje ljudi, daleko ispred sistema nešto dobro. Saosećanje je put izgradnje
školovanja visoko edukovanih individua dobrog, sasvim suprotno od onoga šta
nam se nameće od samog početka.
koje vode ovo društvo.
Čovek bi trebalo da bude čuvar,
zaštitnik...
Oktobar / Novembar 2012
Niko nije zainteresovan za reči, ljudi
su se odavno u školama zasitili istih,
bubanja napamet, besmislica… Hajde
zajedno da spojimo zaštitu planete,
životinja, eko ideje, kreativnost,
druženja, razmenu znanja, umetnost,
sve to i još više, jer doživeti je mnogo
više nego napisati. Počinje nova školska
godina, nije kasno za mlade da se
preusmere, za budućnost i dobrobit svih
nas, za dobrobit naše planete.
Mateja Francuski
17
STRUČNA STUDENTSKA PRAKSA
Porazgovarali smo sa studentima
svih godina o tome gde i šta rade
na stručnoj praksi? Pitali smo ih
da li su i koliko znanja uspeli da
usvoje tokom stručne prakse?
Opšta ocean - Većina studenata je
uspešno završila praksu, ostvarili su
dobre kontakte u firmama i prema
ocenama njihovih mentora prakse,
stekli su određena znanja koja će im
biti od koristi pri daljem studiranju ili
zaposlenju. Evo šta su nam rekli naši
sagovornici:
posao, bukvalno nije bilo vremena
za odmor, uvek ima nešto da se radi.
Radujem se predstojećoj godini i
praksi i nadam se da ću naučiti još
više o radu u medijima. “
Sanja Verner, student II godine
Menadžmenta u medijima: “Praksu
sam radila u Novosadskoj televiziji
i bilo mi je super. Išla sam puno na
teren, radila najave, priloge i naučila
sam dosta toga od svog mentora za
kog imam samo reči hvale.”
učestvovala u svakodnevnim
poslovima: popunjavala sam
razne fakture, pozivala klijente...
Učestvovala sam i u dogovorima za
dobijanje kredita (skupljanje svih
neophodnih dokumenata vezanih za
preduzeće) itd.”
Aleksandra Menićanin, student III
godine Menadžment u medijima:
“Radila sam praksu deset dana
u RTV Vojvodina. Bila sam u
Informativnom programu. Pratila
sam određene novinare svaki dan,
od trenutka kada dobiju od urednika
temu do samog emitovanja TV
paketa. RTV Vojvodina je dosta
specifična institucija, mnogo ljudi
koji se konstantno šetaju, pričaju.
Niko te ne gleda, novinare je
ponekad vidno nerviralo moje
prisustvo. Drugi su pak bili skroz
dobri i trudili su se da mi sve
objasne, pokažu, približe profesiju
na najbolji mogući način. Hmmm najbolje od svega tamo je kuhinja,
koja je veoma jeftina i ukusna.”
Na Informatici smo razgovarali sa
delom grupe koja praksu obavlja
na našem fakultetu. Kažu da im
je „super i da su zadovoljni”. Bave
se sklapanjem računara, izradom
sajtova, a najveći projekat im
je oficijelni Sajt Cekom-a naše
izdavačke kuće.
Marina Livaja, student II godine
Operativni menadžment: „Praksu
sam radila u firmi „Soko Agrar”
koja se bavi vinom i opremom
za pripremanje vina. Vreme na
praksi sam uglavnom provodila sa
mentorom koji mi je objašnjavao
rad sa papirologijom. Odlazila sam
Jelena Cvetinović, student IV godine i na neke sastanke i zadovoljna sam
Menadžmenta u medijima: “Moja
odrađenom praksom’’.
praksa je bila potpuno atipična
Jelena Lazendić, student II
ove godine. Naime, preko leta sam
godine Operativni menadžment:
sa još tri koleginice bila u Bačkoj
“Praksu sam radila u preduzeću
Topoli na Kampu Tolerancije i tamo
“GAT”. “GAT” se bavi trgovinom
smo predvodile Press Club. Reč je o na veliko, elektroopremom i
novinarskoj radionici na engleskom
elektromaterijalom, izvođenjem
jeziku. Bilo je sjajno, neplanski sam
građevinskih i elektro-instalacionih
se okušala u ulozi predavača, i bez
radova. Najviše vremena sam
lažne skromnosti priznajem, dobro
provodila u odseku za finansije.
mi je išlo.’’
Bilo mi je zanimljivo pošto sam
Đuro Skendžić, student III godine
Menadžment medija: “Praksu sam
radio u RTV Vojvodina. Atmosfera
je bila prijatna, upoznao sam
zanimljive ljude. Radio sam sa
producentima Informativnog
programa, shvatio sam koliko je
to odgovoran i stresan
18
PRAKSA
Vođa projekta je Nemanja Šipka,
a sa njim rade i Milan Božić,
Humnig-Sukur Dragana i Aleksandar
Mihajlović.
Oim mentora koje student dobiju
tamo gde rade Stručnu praksu,
najveći oslonac im je zapravo
mentor prakse na fakultetu. Svaki
studijski program ima nekoliko
nastavnika I sardanika koji su
zaduženi za Stručnu praksu. Među
njima je i dr Vesna Šćepanović koja
ima višegodišnje iskustvo u vođenju
stručne prakse na Menadžmentu u
medijima. Za [email protected] ona kaže:
‘’Stručna studentska praksa na
studijskom programu Menadžment
u medijima tekla je onako kako je
i planirano. Studenti druge godine
proveli su 120 radnih sati u firmama,
studenti treće godine 160, studenti
četvrte godine 200 radnih sati u
firmama. Studenti prve godine
smera Menadžment u medijima
praksu su obavili tokom drugog
semestra školske 2011/2012.
godine. Studenti su proveli 30
radnih sati u firmama. Organizovani
u grupe ili pojedinačno, tokom
boravka u firmama upoznavali su se
sa istorijatom firme, organizacijom
rada, problemima. Praksu su obavili
u Novosadskoj televiziji, dopisništvu
“Blica”, Kulturnom centru Novog
Sada, Televiziji “Panonija”, izdavačkoj
kući “Cekom”. Praksu su obavili svi
studenti prve godine; predali su
Dnevnike stručne studentske prakse
i odbranili eseje. Studenti su tokom
prezentacije svojih eseja, izneli svoje
stavove i mišljenje o obavljenoj
praksi, dali sugestije, izneli
primedbe. Krajnji zaključak jeste
da je studentska praksa uspešno
obavljena.’’
Postavljeni ciljevi: da studenti što
bolje upoznaju zvanje za koje su
se opredelili, da se od prve godine
sretnu sa nekim segmentima
potencijalne profesije, da se, možda
već sada, okrenu budućem pozivu
ili da prepoznaju šta ne bi želeli i
voleli da rade sutra, da im se olakša
učenje teoriskog dela, načinom
rada koji se neguje na [email protected] su i
obezbeđeni.
TEORIJA
Dačević Zoran
[email protected]
A NAJBOLJIMA STIPENDIJE…
Svake godine na našem fakultetu
najvredniji i najuporniji studenti, kao
nagradu za svoj uspeh dobijaju potpunu
ili delimičnu stipendiju. Dakle, oni
su oslobođeni plaćanja školarine. Sa
svakog smera, bira se po jedan ili dva
studenta, koji imaju tu privilegiju da budu
stipendisti. Radi se o mladim ljudima,
koji sa puno entuzijazma i optimizma
dolaze na predavanja i svojim znanjem i
veštinama pokazuju da su zaista najbolji,
vredni nagrade koja im u materijalnom
smislu, makar malo olakšava studentske
dane. Koliko je njihov put zaista trnovit i
nije baš uvek bio posut ružama i koje su
njihove namere nakon završenih osnovnih
akademskih studija, pitali smo upravo njih
- stipendiste [email protected]
Do zaključenja ovog broja [email protected],
nismo uspeli da stupimo u kontakt sa
studentkinjom i stipendistkinjom II godine
Fakulteta za menadžment, Draganom
Humnik Sukur.
Simona Tomić:
Planovi za budućnost? Teško je reći.
Nakon završenih osnovnih studija
planiram nastaviti sa master studijama.
Ali kako se iz dana u dan stvari mijenjaju,
otvaraju se neka nova vrata i nikada ne
znaš šta ti slijedi. Milanka Tucakov
Nakon završenih osnovnih studija na
[email protected] svakako bih želela da nastavim
da se dalje bavim naukom. Interesuju me
Master studije na našem fakultetu.
Jelena Cvetinović
Naravno, svaki oblik pozitivnog
marketinga takođe može biti veliki plus da
se dođe do stipendije.
[email protected]: Da li su neophodna odricanja
da bi se bio među najboljim studentima i
koliko ti to teško pada?
Jelena Lezandić: Ako želite da se nađete
među najboljima morate malo da se
potrudite! Redovan dolazak na nastavu
i aktivno učešće je pola posla. Ako se to
Jelena Lazendić (II godina Operativni
menadžment, 75% korisnik stipendije): Da prati, ogromna odricanja nisu potrebna.
bi se ostvario uslov za dobijanje stipendije, Učila sam redovno i pored toga imala
potreban je prosek iznad 9.50. Pored
sasvim dovoljno vremena i za dodatno
toga značajnu ulogu ima učestvovanje u
usavršavanje, dečka, društvo, izlaske...
vannastavnim aktivnostima.
Simona Tomić: Što se odricanja tiče, ja
Simona Tomić (2. godina medija, 50%
ne smatram da se bilo čega odričem.
korisnik stipendije): Uslovi da se dobije
Naposljetku, nisam upisala fakultet samo
stipendija na [email protected] su, za početak,
da bih dobila diplomu, nego zato da iza te
odlične ocijene, ali sam prosjek ocjena je
diplome stoji i neko znanje. Ljudi upisuju
samo jedna od kockica u slagalici. Također fakultete iz raznih razloga, pa je tako
je poželjno učestvovati u vannastavnim
nekome već i samo studiranje jednako
aktivnostima, po mogućnosti i u
odricanju od svog slobodnog vremena.
marketinškim aktivnostima te na taj
Sve, dakle, ovisi o tome što se smatra pod
način pokazati da si istinski zainteresiran
odricanjem. U toj individualnoj kategoriji,
za studiranje. Jer studiranje nije samo
ja ne mogu reći da mi bilo kakva odricanja
uzeti knjigu i naučiti odgovore na ispitna
teško padaju, štoviše, ako se nečega već i
pitanja. Studiranje obuhvaća mnogo više
odričem, radim to nesvjesno.
od toga i sve se to uzima u obzir kada se
Milanka Tucakov: Kao i u svakom poslu i
dodijeljuju stipendije.
ovde su neophodna odricanja ali kada se
Milanka Tucakov (2. godina operativnog
dobro isplanira i organizuje ne predstavlja
menadžmenta, 100% korsinik stipendije): mi nikakve poteškoće
Da bi se ostvarila stipendija na našem
Jelena Cvetinović
fakultetu potrebno je pre svega biti
redovan na predavanjima i vežbama uz
aktivno učešće u radu, uredno ispunjavati Ja nisam osetila da sam se odrekla ičega,
naprotiv. Učim kada treba i to smatram
predispitne aktivnosti što uključuje:
svojom normalnom obavezom, dodatne
odbranu seminarskih radova, polaganje
aktivnosti poput parlamenta i [email protected]
kolokvijuma i ispita i stručnu praksu.
me ispunjavaju tako da ih zapravo
Sve ovo navedeno bi trebalo da bude
smatram nečim što doprinosi nadogradnji
potkrepljeno najvišim ocenama koje
mene kao ličnosti, a pritom uvek imam
pokazuju visok nivo znanja obogaćeno
vremena za sebi drage osobe i za privatan
mini istraživanjima iz ciljne oblasti kao i
život.
korišćenje dodatne literature i interneta.
Potrebno je da se sve zaključi u junskom
3. Koji su tvoji planovi za budućnost, šta
roku. Pored toga za uspešnog studenta
nameravaš nakon završenih osnovnih
važno je učestvovanje u vannastavnim
studija na [email protected]?
aktivnostima.
Jelena Lezandić
Jelena Cvetinović (4. godina medija,
Najveća želja mi je da posle završenih
100% korsinik stipendije): Postoje tri
osnovna uslova: visok prosek, završavanje osnovnih studija upišem master studije u
inostranstvu. Trenutno ne znam koji je to
svih obaveza prema fakultetu u
idealan posao za mene, ali znam da želim
junskom ispitnom roku i učestvovanje
da u tome budem među najboljima.
u vannastavnim aktivnostima koje
doprinose i nama i fakultetu.
[email protected]: Koji su uslovi da se dobije
stipendija na [email protected]?
Oktobar / Novembar 2012
Nadam se da će me put odvesti na pravo
mesto. Ništa detaljno ne planiram, ali
svakako imam želje koje su iz dana u
dan sve dublje i jasnije. Verujem u sebe i
mislim da me čeka radno mesto iz snova.
Koje je, ne znam, ali znam da je u vezi sa
novinarstvom.
4. I za kraj, imaš li neki savet za brucoše
i one koji tek nameravaju da se upišu na
fakultet za menadžment?
Jelena Lezandić
Treba da shvate da su sad na fakultetu,
gde treba da budu mnogo zreliji i
odgovorniji. Ne treba da budu lenji što
se tiče dolaska na nastavu, jer će im
to mnogo pomoći. Važno je da uvek
zacrtavaju sebi ciljeve, jer ako nemate cilj
nikada nećete stići do njega!
Simona Tomić
Iskoristite današnji dan najbolje što
možete jer danas je tek priprema za sutra
i za svaki dan poslije. To bi bio filozofski
savijet. Praktičan savijet bi bio: Budite
redovni i pažljivi na predavanjima i već
ste odradili pola posla, ali se nikada ne
zadovoljavajte samo onime što čujete od
profesora. Istražujte, čitajte i uvijek budite
u toku sa svijetom oko vas jer to je onaj
najvažniji dio pravog studiranja.
Milanka Tucakov
Savet za brucoše je da studiranje na
našem fakultetu shvate kao najozbiljniji
posao koji će im omogućiti veliko
zadovoljstvo a i prostora za lične
angažmane. Što se tiče onih koji
nameravaju da upišu naš fakultet neka ga
svakako upišu i postanu ponosni član F@
Milije.
Jelena Cvetinović
Pratite svoj instinkt, on će vas odvesti
tamo gde treba da se nađete u tom
trenutku. Možda tu odluku jednog dana
budete smatrali greškom, ali ne zaboravite
- na greškama se uči. Nedavno sam negde
pročitala: „Iz svojih grešaka naučio sam
toliko mnogo da mi dođe da namerno
napravim još koju.”
Ivić Iva
19
JA, MENTOR
SONJA VUKOBRAT IVKOVIĆ, MASTER
PSIHOLOGIJE I MENTOR GENERACIJE 2009.
NA STUDIJSKOM SMERU MENADŽMENT U
MEDIJIMA, OTIŠLA JE NAKON SAMO DVE
GODINE MENTORSTVA KAO DEVOJKA, A
VRATILA SE KAO MAMA SA ISKUSTVOM VIŠE,
KOJE SADA PRIMENJUJE NA GENERACIJU
2012/13. NA SMERU OPERATIVNI
MENADŽMENT. PITALI SMO JE O TOME I
DOBILI SMO KONKRETNE ODGOVORE.
[email protected]: Koja je bila Vaša prva pomisao
kada ste videli svoju novu grupu?
Sonja: Prva pomisao mi je bila da me
čeka novo iskustvo, jer je to druga mlada
grupa koju vidim i sa kojom ne znam
tačno šta imam zajedničko ni na koji način
da im pristupim, i onda sam pokušavala
analizirajući neke, uslovno rečeno
banalne, pokazatelje poput njihove
gestikulacije, stava, pogleda da shvatim
šta je to od informacija što bih ja mogla
da im ponudim i šta je to što bi oni voleli
da čuju da bi se osećali prijatno u situaciji
u kojoj su se našli? Ne znam da li sam u
tome uspela, trudila sam se.
[email protected]: Koja je razlika između
“medijaša” i “menadžera”, s obzirom na
to da ste imali iskustva i sa jednima i sa
drugima?
20
Sonja: Moj mentorski rad sa grupom
sa medija se završio ranije nego što
je bilo predviđeno, tako da mogu da
poredim samo taj kratak period u kom
sam aktivno učestvovala. Bez pokrića
eksperimentalne prirode, jer ovu grupu
imam samo mesec dana, mogu da kažem
da mi se čini da “medijaši” zahtevaju
određenu slobodu, fleksibilnost, da su
na neki način sa te strane zahtevniji, pa
im se mora naći pristup koji odgovara
njihovom senzibilitetu, a sa druge strane
su otvoreni za prikazivanje svojih radova,
filmova, žele sugestije, komuniciraju sa
grupom da bi čuli mišljenje tog uzorka
javnog mnjenja. Operativci, u skladu sa
samom rečju, očekuju operativno, kratko,
nedvosmisleno, sažeto vođenje grupe gde
se njima pružaju osnovne informacije,
i na taj način su i oni zadovoljni, jer
smo bili efikasni. Sa druge strane i meni
to odgovara jer tačno znam šta se od
mene očekuje. Ne mogu da kažem šta je
jednostavnije, ili šta je teže, čini mi se da
bi svaki mentor trebalo da bude mentor
na različitim smerovima i samim tim da
na neki način upozna studente iz drugog
ugla.
[email protected]: Kako ste se postavili prema
novoj grupi?
Sonja: U jednom tekstu koji sam pisala za
[email protected] pre nekoliko godina napisala
sam kako je moja mentorska grupa i
mentorski rad uopšte, za mene veliki
izazov jer nisam bila sigurna koji je pravi
put. Iskreno, ni sada nisam sigurna, zbog
toga što su to svaki put nova deca, novi
ljudi koji imaju svoja očekivanja, ali sa
druge strane i ja imam neke svoje stavove
a nadalje i osobine ličnosti koje ne mogu
tako fleksibilno da menjam, tako da mi
se čini da sam se prvi put postavila lošije,
jer sam više očekivala “feedback” grupe,
a sada pošto sam starija, samim tim i
iskusnija, čini mi se da sam uspela da
postavim neka svoja pravila ili preciznije
očekivanja, ali sam s druge strane zadržala
i fleksibilnost da ta svoja očekivanja
menjam u skladu sa njihovim ponašanjem
i željama.
[email protected]: Koji je Vaš cilj, šta želite da
postignete mentorstvom?
Sonja: Cilj mentorskog rada, onako kako
ga ja vidim, nije samo operativne prirode,
u smislu: kada su overe semestra, da li su
dobili knjige ili ne, da li su obavili i izmirili
svoje dužnosti. Ako bih idealno želela da
definišem mentorski rad, to jeste jedna
situacija gde je moj zadatak da ljudima
koji se nalaze na prekretnici života na neki
način pomognem da odaberu pravi put.
Ne da im ja kažem koji je to pravi put,
niti da im budem mama, da ih skupljam
po izlasku, peglam košulje, da ih vozim
kući, nego da im se prosto nađem samo u
trenutku kada oni osete da imaju dovoljno
poverenja u mene da me nešto pitaju.
Mislim da ništa ne može na silu.
Jelena Cvetinović
[email protected]
KRCKALICA
AKADEMIK BEZ STRAHA
Upis i polazak na fakultet spada, po
statistikama, u najlepše dane kojih se
ljudi sećaju iz života. To je period kada
stvaramo nova poznanstva, stičemo
nove ljubavi; to je ponos koji imamo
nakon svakog položenog ispita, pa čak
i lude neprospavane noći na žurkama
koje se završe glavoboljom usled
preteranog konzumiranja alkohola.
Iako je ovo jedan od najlepših perioda
u životu, mi to shvatamo tek nakon
završenih studija; ali dok krećemo
kao brucoši sve je drugačije – drži nas
strah od nepoznatog.
Pre svega definišimo šta je to strah.
Strah spada u negativne emocije koju
osoba doživljava kada je u opasnosti,
bilo da je opasnost realna ili nerealna.
Strah nastaje usled našeg opažanja
ili očekivanja stvarne ili zamišljene
pretnje. Iako spada u negativne
emocije, on može biti funkcionalan
za čoveka jer mu pojačava pažnju i
budnost.
- potrudite da štedite novac; dobro
dođe i zaposlenje u gradu u kom
studirate,
- sve možete da postignete dobrom
organizacijom - napravite sebi
raspored za sve dane u nedelji i njega
se držite,
- svaki dan uradite nešto što će vas
opustiti - bitni su motivacija i jaka
volja,
- pazite na ishranu i živite zdravo
jer ishrana je u velikoj meri bitna za
koncentraciju,
- budite optimisti! Za pesimizam na
fakultetu nema prostora.
Pronađite zanimljivost u tome što
učite.
Redovno završavajte svoje obaveze i
ne odlažite ono što možete danas da
završite.
Izlažite što više seminarskih radova
i prezentacija, na taj način se
Učite redovno i tražite više informacija oslobađate treme.
od kolega i profesora. Učite kroz
Oslobodite se straha pred ispit,
praksu a ne “bubajte”. Nađite vaš
uverite sebe da nijedan ispit nije
najlakši metod učenja i rasporedite
problem, jer ako su ga drugi položili,
vreme za učenje.
položićete ga sigurno i vi.
Budite sigurni u svoje znanje i u svoj
potencijal.
Budite srećni jer ste obrazovani.
Mnogi za to nemaju mogućnost.
Pokušajte da se udaljite od stvari
koje vas čine nervoznim i koje
utiču na pad motivacije za učenje.
Oprobajte učenje u društvu,
možda vam pomogne. Pazljivo
birajte društvo i budite umereni
u svemu.
Zapamtite - vi kao stutenti,
spadaćete u svega 7 posto
stanovništva Srbije koji su
akademski građani. Neka vam to
bude motivacija za nastavak ka
daljem cilju.
Kako bih vam pomogao da strah od
nepoznatog rešite ili barem smanjite,
daću nekoliko smernica koje bi mogle
biti od koristi. Dakle:
Oktobar / Novembar 2012
Kada učite, pravite pauze da izađete
na svež vazduh i razbistrite misli.
I to nije sve.
Da nastavimo našu temu dalje.
Nepoznato može biti za
neke pravi izazov i šansa za
dokazivanjem dok nekima
predstavlja pretnju. Dok
jednima stranost donosi
sreću zbog promena i
novina u životu, drugima
izaziva strah. Najčešće
studenti strahuju od (ne)
polaganja ispita, ponavaljanja
godine, obimnog i teškog
gradiva, odvajanja od porodice
i dotadašnjeg društva, strahuju
od profesora, drugog grada,
nedostatka finansija, nedostatka
motivacije, poroka itd.
- budite otvoreni za nova poznanstva,
komunikativni i opušteni,
- budite uporni i ne odustajte od svog
cilja,
- kako biste upoznali grad kupite
mapu i sami ga upoznajte,
- raspitajte se za sportske aktivnosti
i počnite da trenirate; bavite se
sportom kako biste upoznali ljude koji
su van fakulteta,
- pravilno rasporedite finansije,
Strah od profesora je možda
neosnovan i trebalo bi razmisliti o
tome. Ako je strah osnovan onda se
obratite ključnoj osobi za pomoć –
vašem mentoru.
Budite redovni na predavanjima i
učite svakog dana po malo a nikada
sve odjednom. Ukoliko ste redovni
na predavanjima neće biti straha
od profesora i obezbedićete dobru
komunikaciju sa profesorom sa kojim
inače i treba otvoreno razgovarati. Ne
stvarajte averziju prema profesorima
jer ćete na taj način sebi stvoriti
problem.
Na kraju, posmatrajte strah kao vatru
koju koristite kao vaše oruđe. Ukoliko
ne znate da je koristite i usmerite kako
treba, možete izgoreti. Naučite da
koristite ovo oruđe i taj strah usmerite
produktivno. Svaki cilj u životu ćete
tako postići.
A ako baš nikako ne možete da
savladate strah, obratite se psihologu
za pomoć.
Nemanja Dostan,
Psiholog i TA savetnik
u psihoterapiji u treningu
21
22
[email protected]
ŽIVOTNA SREDINA I MENADŽMENT – ECOMAN
Spoj dve aktuelne i veoma prominentne
teme - menadžment i ekologija, doveo je na
Fakultet za menadžment eksperte kojima
su ove oblasti u fokusu interesovanja, bilo
radnog bilo istraživačkog, menadžere,
studente. Neposredan povod bila je
regionalna konferencija posvećena
zahtevima životne sredine i njihovim
uticajem na teoriju i praksu savremenog
menadžmenta. Organizatori događaja koji
se odvijao od 17 – 20.septembra, pored
Fakulteta za menadžment, bili su Privredna
komora Srbije i Forum kvaliteta sa svojim
članicama. Osnovni ciljevi Konferencije su u
celini ispunjeni: razmena iskustava, znanja
i rezultata u praksi. O konferenciji i njenim
specifičnostima govorio nam je dr Đorđe
Jovanović, nastavnik na našem fakultetu i
predsednik Naučnog odbora konferencije
Ecoman.
Učesnici konferencije EKOMAN
obradili su sledeće teme:
- Sistem upravljanja zaštitom životne
sredine i harmonizacija nacionalnog
zakonodavstva sa zakonodavstvom EU.
- Pravni, ekonomski i tehnički aspekti
zaštite životne sredine i implikacije na
menadžment.
- Zaštita životne sredine i savremena
menadžment praksa u različitim
(privrednim) sektorima.
- Dobrovoljni upravljački standardi u
oblasti životne sredine (ISO 14000 i dr.) i
vrednovanje učinka ZŽS organizacije.
- “Eko” orijentisani procesi, proizvodi i
usluge.
- “Eko” obrazovanje za menadžment.
- Ostali aspekti životne sredine i
menadžment prakse.
[email protected]: Šta ova konferencija donosi
Fakultetu za menadžment?
Dr Đ. Jovanović: Ova konferenija se prvi
put održava na Fakultetu za menadžment,
i uopšte, prvi put se održava u Republici
Srbiji sa ovakvom temom koja eksplicitno
tretira odnos između životne sredine
i menadžmenta. Matičnost Fakulteta
za menadžment je deo koji je posebno
naglašen i koji se odnosi na menadžment
u najširem smislu. Odnos i veza između
menadžmenta i životne sredine veoma
je značajan segment savremenog
menadžmenta i sve je više postavljen
kao strateško pitanje koje se odnosi i
na proizvode i na usluge. To važi za sve
organizacije, tipove i veličine organizacija;
naravno i tipove vlasništva - da li je
organizacija ili njen deo, nešto što se nalazi
u okviru državnih institucija ili u privatnom
vlasništvu. Smatram da su to (posebno)
značajna pitanja ukoliko organizacija želi
da se uključi u savremeni trend razvoja i
poslovanja.
Oktobar / Novembar 2012
Ova oblast i zahtevi koji se postavljaju su
visokopozicionirani u praksi svih organizacija
u razvijenim zemljama, pre svega u EU, kojoj
i mi težimo.
[email protected]: Ko su učesnici i koji su motivi za
jednu ovakvu konferenciju?
Dr Đ. Jovanović: Veliki broj respektabilnih
učesnika iz Republike Srbije je bio
prisutan na Konferenciji. Oni su veoma
dobro pozicionirani u oblastima životne
sredine i menadžmenta ali i u nekim
drugim oblastima gde su životna sredina i
menadžment samo jedan vezujući faktor
za sve ono čime se neko bavi. Najvažniji
motiv nas kao organizatora konferencije
i svih učesnika jeste rad na podizanju
svesti o tome da da su pitanja životne
sredine nešto što je od ključnog značaja
za praksu menadžera, odnosno da su ta
pitanja veoma bitna za rast, opstanak i
razvoj svake organizacije. U skladu sa tim,
ovakva konferencija može samo da ukaže
i da prikaže koje su to prakse i koji su to
proizvodi i načini upravljanja koji mogu
svemu tome da doprinesu i da u tom
smislu olakšaju poslovanje u budućnosti.
Nikada ne treba smetnuti sa uma da se
čak jedna trećina zakonodavstva EU, koja
je potrebna da bi se RS uključila u takvu
asocijaciju, odnosi na pitanje životne
sredine. Sledstveno tome, i organizacije će
imati zadatke koji će se pre svega postavljati
u zakonodavnom smislu ali i u dobrovoljnom
smislu kao što su standardi (ISO 9000, 14000
i dr.) koji danas sve više i više zauzimaju i
imaju u savremenom poslovanju mesto i
ulogu zakona.
[email protected]: Najavili ste i inovativnu formu
pratećeg Zbornika radova. Otkrijte neke
detalje.
Dr Đ. Jovanović: Ova konferencija je
prva ali mi želimo da u budućnosti bude
tradicionalna. Zbornik će postojati u
elektronskoj formi na DVD izdanju.
Imamo ideju, i to je jedna od inovativnih
praksi, da izdamo Zbornik radova, tzv.
„Tematski multimedijalni zbornik radova“.
To podrazumeva Zbornik radova u onom
do sada poznatom smislu u Word formatu
teksta, zatim Power Point prezentacije
i ono što je inovativnost i što daje tu
multimedijalnost, je to da je svako od autora
pojedinačnih radova snimljen, tako da će se
kada se to bude gledalo, imati osećaj kao da
ste prisutni na konferenciji.
Naime postojaće link koji će povezivati
tekst rada, Power Point prezentaciju i koji
će neposredno povezivati sve ono što se
na konferenciji dešavalo. Videćemo kako
neko izlaže svoj rad i mislim da će to biti
jedna potpuno nova tekovina u budućnosti
što se zbornika radova tiče. Ovo može
posebno da bude korisno i nastavnicima
na nekim od predmeta na fakultetu za
dodatak predavanjima, vežbama, studiranju
na daljinu i dr. Zato posebno želim da se
zahvalim svim kolegama koji su uzeli učešće
u radu i pripremi same konferencije u
Organizacionom i Naučnom odboru i koji su
svojim radovima doprineli njenom kvalitetu
i značaju.
[email protected]: Koji su događaji pratili
konferenciju?
Dr Đ.Jovanović: Konferencija se u užem
smislu dešavala na fakultetu, ali mi smo
imali želju da na jedan inovativan način
posetiocima konferencije približimo i
predstavimo neke druge teme i približimo
tradicionalne vrednosti ovoga podneblja.
Zato smo imali organizaciju događaja, tzv.
“side event”-e vezane za konferenciju. Prvog
dana to je bila poseta Muzeju pčelarstva ili
kako se popularno kaže „muzeju meda“ a
zatim i degustacija 6 vrsta vina iz podruma
Živanović. Gospodin Živanović je (pored
toga što je delom bio sponzor događaja)
na jedan zaista sjajan praktičan način
(degustacija) prikazao kako se konzumira
vino.Takođe, ispričao je mnogo širu priču o
vinu i proizvodnji vina kroz istoriji; o vinu
i pčelarstvu kod nas i medu kao posebno
vrednoj prehrambenoj namirnici. Sledećeg
dana imali smo priliku da posetimo
fruškogorske manastire Krušedol, Hopovo
i Grgeteg. To je zaista bilo fantastično, jer
ipak se mi kao FAM nalazimo u centru
duhovnosti Srba, na Fruškoj gori. Pokušali
smo da povežemo deo duhovnosti i deo
koji se odnosi na tradiciju vina i meda, da
promovišemo to kao vrednost i mislim da je
sve na kraju bilo veoma uspešno.
Sve u svemu, konferencija je uspela, a
dodatnu satisfakciju smo dobili i poslednjeg
radnog dana, kroz anketu kojom su učesnici
vrednovali konferenciju u celini. Posebno
visoke ocene su pripale događajima koji su
pratili konferenciju.
Jelena Cvetinović
EVALUACIJA:
KOJI JE VAŠ OPŠTI UTISAK O PROTEKLOJ KONFERENCIJI? - 66,66% ISPITANIKA JE DALO OCENU 5
KAKO BISTE OCENILI KVALITET IZLOŽENIH RADOVA NA KONFERENCIJI? - 40% ISPITANIKA JE DALO OCENU 5
KAKO BISTE OCENILI RAD NAUČNOG ODBORA? - 64,44% ISPITANIKA JE DALO OCENU 5
KAKO BISTE OCENILI RAD ORGANIZACIONOG ODBORA? - 26,66% ISPITANIKA JE DALO OCENU 5
KAKO BISTE OCENILI TEHNIČKU PODRŠKU NA KONFERENCIJI (SLIKA, ZVUK...)? - 93% ISPITANIKA JE DALO OCENU 5
KOLIKO VAM SE SVIDEO AMBIJENT U KOME SE ODRŽAVALA KONFERENCIJA? - 100% ISPITANIKA JE DALO OCENU 5
KAKO BISTE OCENILI ORGANIZOVANE IZLETE? - 95,55% JE DALO OCENU 5
23
<
MENADZMENT
MENADŽMENT
Dragi naši [email protected], pred Vama je nova rubrika - “Menadžment”!
Ovde ćete imati prililku da pročitate sve ono što verujemo da bi svaki
menadžer morao da zna. Ponekad ćete se ovde susretati sa kratkim
biografijama nekih od najpoznatijih menadžera sveta, sa odabranim
citatima, najmodernijim menadžerskim teorijama, kao i informacijama
vezanim za trenutne tokove u našoj branši. U ovoj rubrici ćemo
se često koristiti materijalom preuzetim sa Interneta, uglavnom iz
poznatih svetskih menadžment časopisa. Obećavamo da ćemo se
potruditi da sve to predstavimo na zanimljiv - famovski način, kao i t
da ćemo se truditi da Vas upoznamo sa nečim što se u onom “belom”
svetu zove menadžerski humor. U svakom slučaju, uživajte i šaljite
nam svoje ideje, predloge.
Vaša [email protected] redakcija
P it e r D r a k e r – ota c sa vremen o g m enadžm enta
Još kao student u Frankfurtu,
radio je za novine “General
Anzeiger”, i napredovao do
pozicije urednika za finansije.
Njegov talenat za pisanje su
prepoznale nacističke vlasti
i ponuđen mu je posao u
Ministarstvu informisanja.
Zbog teksta koji je napisao protiv
nacizma, 1933. godine, morao
je da izbegne u Englesku. Četiri
godine kasnije odlazi u SAD odakle
izveštava za “Financial Times” (tada
PETER F. DRUCKER “Financial News”).
Prihvaćen kako od aktivnih
Njegova prva knjiga, “Kraj
menadžera, tako i od teoretičara
ekonomskog čoveka” (The End of
širom sveta, Piter Draker
Economic Man), izdata je 1939.
se proslavio kao prvi guru
menadžmenta, iako on nikada nije godine. Godinu dana kasnije,
postaje savetnik u vladi SAD i
voleo taj naziv. Sebe prvenstveno
privatnom biznisu sa akcentom
smatra piscem. Ne tvrdi da je
na nemačku ekonomiju i spoljnu
izumeo menadžment, ali dopušta
politiku. Od 1940-1942. godine
da je otkrio menadžment kao
način života centralan za dobrobit predaje na Sara Lorens koledžu.
društva i ekonomije. Sa objavljenih Ubrzo biva pozvan od strane
potpredsednika “General
više od 30 knjiga tokom sedam
decenija aktivnog rada, Draker
Motors”-a da istraži tkivo rofes
je opšte prihvaćen kao otac
organizacije poslovanja i ispita
modernog menadžmenta.
šta menadžeri koji je sprovode u
stvari rade. Iako Draker nije imao
Piter Ferdinand Draker rođen je
veliko iskustvo u vođenju posla u
1909. godine u Beču, u uglednoj
to vreme, njegove analize dovele
porodici. U detinjstvu je bio
su do objavljivanja rada “Koncept
okružen intelektualnom elitom
korporacije” (The Concept of
tog doba. Studije je započeo na
Corporation), koji je naišao na mlak
Univerzitetu u Hamburgu ali je
doček kritike, ali ga je potvrdio kao
ubrzo prešao u Frankfurt gde
pisca iz oblasti menadžmenta.
je 1931. godine doktorirao na
međunarodnom pravu.
24
“JA SAM UVEK BIO
USAMLJENIK. NAJBOLJE RADIM
KAD RADIM SA STRANE. TU
SAM NAJEFIKASNIJI. JA BIH BIO
UŽASAN MENADŽER. NAJGORI.
POSAO U NEKOJ KOMPANIJI
BI ME SMORIO DO SMRTI.
UŽIVAM U TOME ŠTO SAM VAN
SISTEMA.”
Period od 1950 – 1972. godine,
kada je bio profesor na Njujorškoj
poslovnoj školi, bio je bogat
pisanim radovima, predavanjima i
savetovanjima. Postaje profesor i
na Univerzitetu u Klermontu (koji
će kasnije nositi njegovo ime) i
Harvardu.
Draker je dobio odlikovanja
Austrije i Japana kao i 22 počasna
doktorata sa univerziteta iz Belgije,
Japana, Španije, Švajcarske,
Ujedinjenog Kraljevstva i SAD-a.
Do svoje smrti 2005. godine, u
96. godini, živeo je u Klermonu,
gradiću 60 kilometara istočno od
Los Anđelesa. Iza sebe je ostavio
četvoro dece, šestoro unučadi i
preko 30 knjiga.
Kao veliki kritičar poslovnog
obrazovnog sistema, Draker je
sebe uvek ostavljao van uhodanih
tokova edukacije. Za sebe je
jednom rekao: “Ja sam uvek
bio usamljenik. Najbolje radim
kad radim sa strane. Tu sam
najefikasniji. Ja bih bio užasan
menadžer. Najgori. Posao u nekoj
kompaniji bi me smorio do smrti.
Uživam u tome što sam van
sistema.”
[email protected]
<
MENADZMENT
Možda je bio van sistema, ali
sistem je definitivno bio uz njega.
Konstatno je bio opisivan kao
džentlmen starog kova, skroman
i šarmantan, koji nikada nije
kritikovao uz negativizam već
učtivo i konstruktivno.
DRAKERIZAM:
BIOGRAFIJA
1909. Rođen
1927. Upisuje studije na
hamburškom Univerzitetu
1971. Postaje profesor u poslovnoj
školi u Klermontu
1931. Doktorira međunarodno
pravo na Univerzitetu u Frankfurtu
1974. Izdaje knjigu “Menadžment:
zadaci, odgovornosti, prakse”
1933. Seli se u London gde radi kao (Management: Tasks,
Responsibilities, Practices)
investicioni bankar
Ne postoji zamena za vođstvo. Ali
menadžment ne može da kreira
vođe. On samo može da stvori
uslove u kojima potencijalno
vođstvo dobija ili gubi na kvalitetu. 1937. Dolazi u SAD gde postaje
investicioni savetnik i dopisnik
(Menadžment u praksi)
“Financial News”-a
Edukativna funkcija je ona koja
izdvaja menadžment iznad svih
1939. Izdaje “Kraj ekonomskog
ostalih. Doprinos koji menadžer
čoveka”
mora da ostvari u svojoj funkciji
je da drugima prenese viziju i
1940. Postaje profesor na Sara
mogućnost za ostvarenje ciljeva.
Lorens koledžu i Benington koledžu
Vizija i moralna odgovornost na
u Vermontu.
kraju krajeva, definišu menadžera.
(Menadžment u praksi)
1943. Osamnaest meseci
intervjuiše menadžment u
U svojim odlukama menadžeri ne
“Dženeral Motors”-u što kao
treba da pokušavaju da nađu prave rezultat daje objavljivanje
odgovore nego prava pitanja.
„Koncepta korporacije“
Jer nema mnogo opasnijih i
beskorisnijih stvari u menadžmentu 1950. Postaje profesor
od pravih odgovora na pogrešna
menadžmenta na “Graduate
pitanja. (Menadžment u praksi)
School of Business” njujorškog
Najvažnija stvar u komunikaciji
univerziteta
jeste čuti ono što nije izgovoreno.
Oktobar / Novembar 2012
1969. Izdaje “Doba diskontinuiteta”
(The Age of Discontinuity)
1975. Postaje kolumnista “Wall
Street Journal”-a
1990. Osniva fondaciju za
neprofitni menadžment
1999. Izdaje knjigu “Izazovi
za menadžment 21. Veka”
(Management Challenges for the
21st Century)
2002. Izdaje “Upravljanje u
sledećem veku” (Managing in the
Next Century)
2005. Umire u 96. Godini
Priredila Lana Kostić
(izvor: http://www.profitmagazin.
com/izdanja/broj_1.29.html)
25
Vežbajmo za radnim stolom
Za većinu vezanost za radni sto dok rade
na kompjuteru u proseku 10 sati dnevno,
predstavlja deo normalne rutine. Međutim,
celodnevno sedenje za kompjuterom možda
neće biti dobro za vaše telo, pošto između
ostalog može prouzrokovati bol u leđima
zbog lošeg držanja. S druge strane, ako
morate da budete za radnim stolom čitav
dan, to ne mora da bude mučenje za vaše
telo. Ako postoje ljudi koji ceo dan moraju
da provedu za radnim stolom, postoje neki
jednostavni koraci koje mogu da prate kako
bi poboljšali držanje i držali zdravlje pod
kontrolom.
UPUTSTVO
1. Zauzmite ispravan položaj tela u
dobroj stolici koja je dizajnirana za rad za
kancelarijskim stolom. Vaša leđa treba da su
prava, ramena zabačena unazad, a vrh vašeg
monitora treba da bude u visini vaših očiju.
Ako treba da gledate na dole ili gore, onda
morate da podesite visinu vašeg monitora.
Takođe, obratite pažnju da zglobovi ne leže
na tastaturi ili na podlozi za miš (osim ako
nemate podlogu sa osloncem za zglob).
Ovo će vam pomoći da sprečite sindrom
karpalnog kanala. Držite noge savijene u
kolenima tako da vam kolena budu samo
blago uzdignutija od vaših kukova.
sledeću vežbu: raširite ruke kao da želite
nekog da zagrlite, rotirajte zglobove ka spolja
(palčevi idu gore i dole), i uvucite ramena.
Ovim rastezanjem vaše telo se kreće u smeru
suprotnom od onog kad se grbite i trebalo
bi da osećate dobro istezanje preko gornjeg
dela vaših grudi.
Abdomen: Grčite mišiće stomaka i sedalnog
dela, zadržite nekoliko sekundi i opustite.
Ponovite svakih nekoliko minuta dok radite za
stolom. Takođe možete da izvedete Kegelove
vežbe (vežbe na podu za karlicu) dok sedite.
Listovi: Istegnite vaše listove. Dok sedite,
podignite noge na prednji deo stopala i
spustite ih. Ponavljajte dok u nogama ne
osetite blagi umor. Nakon otprilike 10 minuta
uradite isto i nastavite da ponavljaze ovo
tokom jednog sata ili više. Time ćete vežbati
vaše listove, i pomoći da ne dođe do zastoja
protoka krvi u vašim nogama. Smanjen
protok krvi je vrlo uobičajena pojava kod
srednjovečnih kompjuterskih korisnika.
6. Vežbajte uz pomoć nekoliko “alatki”.
Nabavite stezalicu za šake. Jefitni su, mali
i lagani.
Kada treba da čitate nešto na ekranu ili
na papiru, verovatno nećete morati često
da koristite ruke, pa iskoristite ovu priliku
i stisnite stezalicu. To je odlična vežba za
podlaktice.
Nabavite elastičnu traku (također su
jefitne, male I lagane) I koristite za gore
pomenute vežbe (kada istežete ruke,
radite ih sa elastičnom trakom). Ovo će da
istegne I lagano vežba vaše mišiće.
Kupite veliku (pilates) loptu za vežbanje
ili stolicu u obliku lopte za vežbanje I
edate na nju sa ravnim leđima I zgrčenim
stomačnim mišićima.
Sagorevaćete kalorije održavanjem
ravnoteže tela I kičme na lopti. Dok je
lopta delotvornija, stolica je prikladnija
opcija u kancelarijskom okruženju. Dok
sedite ili razgovarate na mobilni telefon,
možete da poskakujete ili da radite
osnovne vežbe za toniranje. Koristite
umereno loptu dok kucate pošto to
verovatno neće biti najstabilniji oblik
sedenja i tako sprečite karpalni tunel i
upalu tetiva.
3. Ustanite svakih pola sata i prošetajte malo.
Ovim ćete održavati stalnu cirkulaciju krvi u
rukama i nogama i sprečiti pojavu napetosti
u njima. Prošetajte do aparata za vodu da
napunite čašu. Ako možete da si priuštite
da uzmete duže pauze, idite u kratku šetnju
izvan zgrade i koristite stepenice umesto
7. Udahnite duboko nekoliko puta. Kako
lifta. Pored toga što ćete vašim nogama i srcu
2. Uradite jednostavne vežbe istezanja.
biste vežbali vaše stomačne mišiče,
obezbediti dobru vežbu, takođe ćete moći da
Istegnite vaše ruke, noge, glavu i torzo dok
zadržite stomak nekoliko trenutaka kad
udahnete malo svežeg vazduha.
sedite. Ovo će vam pomoći da se ne osećate
udahnete i opustite ga pri izdisaju. Ako je
ukočeno.
4. Odmorite oči od gledanja u monitor
moguće, udahnite svež vazduh tako što
kompjutera. Svakih 30 minuta skrenite
ćete otići u laganu šetnju napolje kao što
Vrat: Da biste istegli vrat, pomerajte glavu
pogled sa kompjuterskog ekrana i pređite
je i ranije spomenuto.
napred/nazad, sa jedne na drugu stranu i
pogledom preko prostorije u kojoj radite,
gledajte u desno i u levo. Ovo možete uvek
8. Držite flašu vode pored sebe i naviknite
obratite pažnju na stvari kao što su prozori,
da uradite da biste smanjili i ublažili napetost
se da pijete malo na svakih pola sata. Ako
sat, sto, vrata. Ovo pomaže da se unapredi
i pritisak. Nikad ne vrtite skroz glavom. Ovo
ovo budete dosledno radili, bićete mnogo
pomeranje oka i smanjuje šanse od pojave
može da ošteti zglobove vrata.
življi. Ustanite i odšetajte do aparata za
iritacije oka i glavobolja.
vodu da dopunite čašu ili bokal, tako da
Ramena: Razgibavajte ramena napred/nazad
Druga tehnika za odmaranje vaših očiju jeste možete da hodate naokolo i u isto vreme
oko 10 puta. Ovo će pomoći da ublažite
da protrljate šake i onda ih stavite preko
provežbate noge.
napetost u ramenima.
očiju.
SAVETI
Ruke I ramena: Dobro istezanje ruku I
5. Iskoristite vreme kada skidate neki veliki
ramena uključuje I da stavite vaše šake
1. Namestite naslon na stolici pod uglom
dokument. Ustanite i kratko prošećite po
na kraj stola, tako da udaljenost od vašeg
većim od 90 stepeni.
spratu na kom se nalazite. Ako možete,
tela bude otprilike u širini ramena. Stavite
i nemate oko sebe kolega kojima bi to
2. Ne zanemarite zdravlje vaših očiju,
šake tako da budu okrenute ka vašem telu,
smetalo, pokušajte da uradite nešto
štetno je za vaš vid ako se fokusirate na
nagnite se napred, I zgrbite vaša ramena.
zahtevnije kao što je nekoliko sklekova,
jednu stvar duži vremenski period (tj.vaš
Zglobovi: Vrtite zglobove redovno ili na
trbušnjaka i/ili džekova.
monitor) tako da napravite pauze tokom
svakih sat. Vrtite zglobove 10 puta u smeru
kazalje na satu i 10 puta u suprotnom smeru.
Ovo će vam pomoći da sprečite sindrom
karpalnog tunela ako dosta vremena
provedete tipkajući.
Članci: Vrtite članke redovno. Kao što to
radite sa zglobovima, u smeru kazaljke na
satu 3 puta i suprotnom smeru isto 3 puta.
Ovo pomaže da poboljšate cirkulaciju krvi i
sprečava osećaj trnjenja koji se dobija kad je
vaša cirkulacija pogoršana, takođe poznato
kao “trnci”.
Grudi: Obratite pažnju ako se stalno grbite
nad tastaturom. Kako bi to sprečili, uradite
26
[email protected]
OKTOBAR, MESEC HRANE
FAO, organizacija za hranu i
poljoprivredu Ujedinjenih nacija
odnosno Food and Agriculture
Organization je specijalizovana
organizacija Ujedinjenih nacija koja je
osnovana 1945. godine u Kvebeku u
Kanadi. 16. oktobar je dan osnivanja
ove organizacije i obeležava se kao
„Svetski dan hrane“. FAO ima 190
članica, a sedište organizacije je 1951.
godine premešteno u Rim. Moto ove
organizacije je „Pomoći da se stvori
3. Pokušajte da ne škiljite dok čitate nešto
svet bez gladi.“ Cilj Organizacije za
na ekranu, pošto to može da bude loše
hranu i poljoprivredu jeste upravo
za vaš vid. Većina kompjutera ima opciju
povećanje proizvodnje i pravednija
povećanja veličine slova. Ako pritisnete
istovremeno taster Ctrl I + , veličina slova raspodela poljoprivrednih proizvoda
će se povećati, tako da ne morate previše i hrane na svetskom nivou, kako bi
na naprežete vaše oči. Pritiskom na taster se osigurala odgovarajuća ishrana i
Ctrl I −, veličina slova će se smanjiti , a
povećanje životnog standarda svih
ako pritisnete Ctrl I 0, povratićete veličinu ljudi na celom svetu.
kojih ćete razgledati druge stvari u
prostoriji ili se fokusirati na nešto dalje
kako bi održavali dobro zdravlje vaših
očiju. Takođe uzmite u obzir mogućnost
kupovine LCD monitora koji je bolji za
oči. Ako ste duže vreme za kompjuterom,
oftomolozi preporučuju pravilo „20-2020” – na svakih 20 minuta tokom kojih
se fokusirate na kompjuterski monitor,
provedite 20 minuta fokusirajući se na
nešto što je udaljeno oko 600 cm. (20
stopa)
slova na normalnu. Čak I ako imate dobar
vid, nije “zgoreg” da pokušate I edat
zadržite.
4. Nemojte sedeti mirno. Dok god se
krećete, pomažete sebi da ostanete u
boljoj formi. Konstantnim kretanjem,
sagorećete kalorije i doprineti boljem
kardiovaskularnom zdravlju. Vrpoljenje
je dobar način da budete u pokretu, čak i
nešto poput tapkanja stopalom. Međutim,
budite svesni vaših kolega i ne pravite
previše buke – bez obzira na način na
koji se vrpoljite, uzastopna buka može da
smeta drugim ljudima.
5. Ako ste sami, pokušajte da isključite
kompjuter na kratko i vežbajte. Ako
pričate sa nekim preko mobilnog, ustanite
i istegnite se, ili podižite noge – sve što će
vas držati pokretnim tokom vremena kad
ne sedite za svojim kancelarijskim stolom.
Ono što je bitno istaći jeste to da
je FAO izradio i stavio besplatno na
raspolaganje tzv. Codex Alimentarius
koji definiše međunarodne standarde
za sigurnost prehrambenih proizvoda.
Osnovni zadaci Organizacije za
hranu i poljoprivredu su: pružanje
pomoći zemljama u razvoju; pružanje
informacija u vezi sa ishranom,
prehrambenim proizvodima,
poljoprivredom, šumarstvom,
ribarstvom; savetovanje vladinih
organizacija;
organizovanje sastanaka između
zemalja na kojima bi se iznosili
problemi ishrane u današnjem svetu.
Frapantna je činjenica koju navodi
Organizacija za hranu i poljoprivredu
da je 1,02 milijardi pothranjenih
osoba širom sveta. Od 1970. godine
ovo je najveći broj gladnih ljudi. Ovaj
broj nije samo rezultat slabih prinosa
hrane. Visoke cene proizvoda, mala
primanja, povećanje nezaposlenosti
kao ishodi ekonomske krize doprineli
su ovom broju gladnih ljudi u svetu.
Evidentno je da veliki broj siromašnih
ljudi nije u prilici da sebi priušti čak ni
osnovne namirnice.
Na teritoriji Republike Srbije se od
2001. godine realizuje Kampanja
„Oktobar, mesec pravilne ishrane“ u
organizaciji mreže instituta za javno
zdravlje sa teritorije Srbije uz podršku
Ministarstva zdravlja Republike Srbije.
Cilj ovakve kampanje je pre svega
informisanje cele populacije, posebno
dece i mladih, sticanje znanja,
formiranje ispravnih stavova u vezi sa
zdravljem i pravilnim načinom ishrane.
Za ostvarivanje ovih predviđenih
ciljeva izuzetno je važno ostvariti
saradnju zdravstvenih i obrazovnih
ustanova, medija, humanitarnih
organizacija, kao i kulturnih, sportskih,
rekreativnih i drugih udruženja.
Milanka Tucakov
UPOZORENJA
- Vašem telu je potrebno mnogo više
vežbe od onoga što radite za vašim
kompjuterom, zato nemojte da mislite
da je ono što radite za kompjuterom
dovoljno. I dok je takvo vežbanje korisno,
imajte na umu da nije zamena za odlazak
u teretanu ili pridržavanje programa
redovnog vežbanja.
- Kada je mišić nepokretan (statičan),
cirkulacija se smanjuje, mišići umore, I
teže je raditi neke zadatke.
- Navika nepravilnog držanja tela dok
radite za kompjuterom u kombinaciji sa
statičkim sedenjem može da uzrokuje
zdravstvene probleme pod nazivom
Kumulativni traumatski poremećaj
(CTD) ili Povreda izazvana repetitivnim
pokretima (RSI).
Tekst preuzet sa Sajta Kakopedija.com
Oktobar / Novembar 2012
27
Prijem brucoša
08.10.2012.
OSVRT NA SRPSKU MITOLOGIJU ILI O BIĆIMA VODE
LK E.
GI JE JES U VO DE NJ AK I RU SA
LO
TO
MI
KE
PS
SR
A
BIĆ
NA
VO DE
DA ...
VO DE NJ AK JE GO SP OD AR VO
UT OP LJE NI H ŽE NA ....
RU SA LK E SU NA STAJ AL E OD
O mitološkim bićima sa naših
prostora govorilo se dugo. Naše
prababe pričale su priče našim
bakama; one našim roditeljima
a danas ih sa nama dele Milenko
Bodirogić kroz književnost i Miloš
Vujanović kroz ilustraciju.
UVOD U DEMONE VODА
VODENJAK
Vodenjаk je gospodаr vodа. Gde
god imа rekа imа i vodenjаkа.
Imа gа uz Dunаv i Sаvu, imа gа uz
Timok, Morаvu i Tаmiš, imа gа uz
Drinu i Ibаr. Imа gа i u jezerimа i
ritovimа.
On je nаjčešće mаlog rаstа, аli
Kаd još nije bilo zemlje, kаd još
nije bilo nebа, kаže jednа pričа,
postojаle su sаmo vode i tаmа
nаd njimа. I vode su bile tаmne i
nisu se znаle grаnice, tаko dа je,
moždа, sve bilo vodа. Tаmnа vodа.
Kаd je nаstаlа zemljа i kаd je
nаstаlo nebo, to još uvek nije bilo
dovoljno. Nebo i zemljа bili su
jаlovi, rаzdvojeni i sаmi, dok se nije
pojаvilа kišа, kojа ih spаjа i plodi.
Kišа je bilа nebeskа vodа. A rosа,
rosа je bilа njenа mаlа sestrа.
Vode nа zemlji – okeаni, morа,
jezerа, reke, potoci, ritovi, mrtvаje
i bаre – hrаnile su onu nebesku
vodu, а onа je njimа vrаćаlа snаgu.
Sve je bilo povezаno i kružno. Vode
su donele život. Moglo je dа se
živi, nа zemlji, ispod nebа.
U jednom običnom krčаgu, testiji,
ili loncu, ljudi su rаzlikovаli mrtvu
vodu, živu vodu, svetu vodu, vodu
nenаčetu, nemu vodu, vilinsku
vodu, proročku vodu, vodu
zаstаvu, vodu omаju… Sаdа su sve
vode svetа, ogromne vode, sаmo
– vodа. Nа zemlji prljаvа, nа nebu
slаnа i kiselа.
Dok još pаdаju kiše, dok još
možemo dа hodаmo kroz jutаrnju
rosu, dа osetimo tečnа gudаlа
rekа, vreme je dа se setimo nekih
bićа kojа su brinulа o vodаmа i
štitilа vode.
30
Tаmo on imа svoj presto, а kаd
nа njegа sedne – skine kаpicu i
nа glаvu stаvi krunu, sаčinjenu od
ribljih krljušti. Služe gа rusаlke i
utopljenici.
Vodenjаk je mogаo dа imа i
svoje lično ime. Tаko su stаrešinu
vodenjаkа zvаli Tаrtor, oko Šаpcа
su gа nаzivаli Kemzа, а u okolini
Kruševcа Anđаmа.
Vodenjаkа poštuju i prinose mu
žrtve vodeničаri, ribаri, splаvаri i
lаđаri, jer su nа njegovim vodаmа.
One koji su bili bаhаti premа reci
i njenim stаnovnicimа, one koji
mu nisu ukаzаli dužno poštovаnje,
vodenjаk je mogаo dа zаrobi
nekаkvim bičem, ili lаncimа, ili
bukаgijаmа oko nogu, i tаko ih
odvuče u vodu i utopi.
Noću je on tаkve drznike dozivаo
tri putа njihovim vlаstitim imenom.
Ako bi se odаzvаli potpаli bi pod
njegovu vlаst i obično bi nа konju
odlаzili do vode i sаmi se utаpаli.
jаke grаđe, kosmаt i sа šiljаtom
kаpicom nа glаvi. Ponekаd ume
dа se pojаvi u čudnom zelenom
odelu, koje kаo dа je sаčinjeno od
vodene mаhovine, аli je nаjčešće
sаmo u čаkširаmа, go do pojаsа.
Sа njegove kose, brаde i nosа uvek
kаplje vodа, pа se vodenjаkovi
trаgovi, kаd se kreće po zemlji,
mogu prаtiti po tim lokvicаmа koje
ostаvljа zа sobom, mаdа vodenjаk
izbegаvа dа izlаzi iz vode, jer nа
zemlji gubi svu svoju moć. Ako,
ipаk, želi dа se ukаže ljudimа,
vodenjаk iskаče iz reke, lupа
dlаnovimа i pljeskа po površini
vode, prаveći nesnosnu buku. Oni
koji su gа videli u tаkvim trenucimа
kleli su se dа se između njegovih
prstiju može jаsno primetiti kožicа.
Kаžu dа vodenjаk živi u kristаlnom
dvorcu smeštenom u nаjdublje
vode.
Jednа zаnimljivа pričа o ovom
dozivаnju, stаrа ne više od
devedeset godinа, ostаlа je
zаbeleženа u Sremu, u Čereviću. To
je Pričа o Dobrom Pаvlu Obrni.
Pаvle Obrni se nije tаko prezivаo, а
evo kаko je došаo do svog čudnog
nаdimkа.
Pаvle je bio ribаr i ribokrаdicа,
i noću je, sа svojim prijаteljimа
istog zаnimаnjа, često lovio ribu
dinаmitom. Bаci gа u Dunаv i kаd
se zаčuje eksplozijа ubrzo vodа
postаne belа od ribljih stomаkа.
Pаvlu ostаje sаmo dа pokupi bogаti
ulov i on je mislio dа u tome nemа
ničeg lošeg, već sаmo dobrog. A
nаročito zа njegа. Sve do jedne
noći, kаdа je, u snu, čuo kаko gа
neko dozivа. Jаsno je čuo tаj glаs,
nekаko dubok i dаlek, а opet vrlo
blizu. Čuo je svoje ime. Neko gа je
zvаo – „Pаvle!“
[email protected]
Ustаo je i kroz otvoren prozor, jer
bilo je leto i spаrinа, promrmljаo:
— Ko je? Štа hoćeš?
Nаpolju muk. Bilа je vedrа noć,
obаsjаnа mesečinom i Pаvle
pomisli dа neko od njegovih
drugovа ribokrаdicа zbijа šаlu.
Izаđe u dvorište, obiđe gа nekoliko
putа, i već se spremаo dа se vrаti
u kuću kаd zаčuje ponovo, аli vrlo
otegnuto i nekаko zlokobno, kаko
gа neko dozivа: „Pаvleee!“ Ribаr
se ukoči, noge mu odrveneše i obli
gа hlаdаn znoj. Ali, tаko sleđen,
pomisli dа svаkаko morа dа siđe
do Dunаvа.
Hodаo je kаo nа tuđim nogаmа,
teturаo, kаo dа gа neko
istovremeno vuče kа reci i gurа
od nje. Noć je tаmnelа, mesec
nestаo izа oblаkа, а oko njegа su
lepetаli uznemireni fаzаni i pаtke.
I već je bio nа Dunаvu. Zаgаzio je
u vodu i tаko nаstаvio dа korаčа i
ne pomišljаjući dа plivа. Kаd mu
je vodа stiglа gotovo do rаmenа,
zаčuo je ponovo onаj glаs, negde iz
vrbаkа izа sebe.
— Eto, vidiš! Ako te
pozovem treći put –
utopićeš se.
Pаvle je stаjаo ukipljen
u reci i čekаo dа gа
odnese.
Onаj glаs mu reče:
— Hoćeš li dа te
pozovem?
Pаvle tаd pogledа u vodu, mrаčnu,
u kojoj se noću ništа nije moglo
videti, аli on, kаo po dаnu, ugledа
kаko ribe plivаju oko njegа
obrnuto, okrenute nаopаčke, sа
stomаcimа nа površini vode. I bi
mu jаsno, i reče:
— Neću!
— Dobro — reče mu glаs. — Ondа
se obrni i idi kući!
Pаvle se nije vrаtio kući. Zаspаo je
u polju, među pаtkаmа i fаzаnimа.
Sutrаdаn su gа seljаni pronаšli, а
jedinа reč koju je znаo dа kаže bilа
je – obrni. Noću je ulаzio u kuće
svojih prijаteljа dinаmitаšа i urlаo:
„Obrni, obrni!“ I nikome od njih
više nije bilo do lovа dinаmitom.
Prozvаli su gа Pаvle Obrni.
Trаjаlo je to sа Pаvlom godinаmа.
Decа, pа i njegovа vlаstitа, prаtilа
su gа po Čereviću, oponаšаlа
njegov drveni hod i urlаlа: „Obrni,
obrni!“
Ali jednog dаnа, treće godine od
njegovog noćnog silаskа nа reku,
Pаvle je zаstаo, okrenuo se premа
deci, i kroz osmeh upitаo:
— A zаšto vi, deco, tаko smešno
hodаte i vičete tu čudnu reč?
Decа se okаmeniše, а nаjhrаbrije
od njih, njegov sin, reče:
Oktobar / Novembar 2012
— Pа ti tаko hodаš i znаš dа
izgovoriš sаmo tu reč. Štа ti to
znаči?
— Ne znаm — reče Pаvle. — Toliko
dugo sаm je izgovаrаo i obrtаo
po ustimа, jeziku i u mozgu, dа se
izlizаlа i izgubilа svаki smisаo.
— A zа kim ćemo mi sаdа dа
šepesаmo i vičemo obrni? — upitа
gа drugo dete.
— Ne znаm ni to! Znаm sаmo dа
morаm kući.
I Pаvle se vrаtio posle tri godine
u svoju kuću, očistio je i okrečio, i
počeo ponovo dа pecа. Decа su gа
prаtilа nа pecаnje i smetаlа mu, аli
on se sаmo blаgo smeškаo i pričаo
im nаjčudnije priče o Dunаvu i
ribаmа i o još nekim čudnim bićimа
u njemu.
— Odаkle znаš sve ove bаš, bаš
lepe priče? — pitаlа su decа.
— Tri godine jedаn mi je glаs
šаputаo te priče u levo uho — reče
Pаvle i vrаti upecаnu ribu u reku.
I mаlo-pomаlo, postаo je on –
Dobri Pаvle Obrni.
Tekst: Milenko Bodirogić/
Ilustracije: Miloš Vujanović/
Pripremila: Maja IvanovŠapošnjikov
31
MARČELO – „ISPOD KAMUFLAŽE I FORE“
U razgovoru neposredan i ljubazan,
Marko Šelić, poznatiji kao Marčelo,
još jednom me je podsetio na to
koliko je vođenje intervjua u online
formi nezahvalan posao. Iako, zbog
toga, nije bilo moguće uhvatiti
divnu fluidnost atmosfere, “leteti”
s pitanja na pitanje, način na koji
je odgovarao na pitanja svakako
je bio toliko vedar i prirodan da je
bilo jasno kako je, ipak, moguće
disati “opkoljen” medijima, a
sačuvati se.
U vezi sa tim, rekao je i da je u
pesmi “Kostim” Marko, poprilično,
ogoljen. I kako radi na novom
romanu. I kako je inspiracija u
svemu.
Nije da sam ćutljiv u društvu, ali
zapravo imam daleko veću potrebu
da pišem nego da govorim,
misli pri pisanju umeju da budu
disciplinovanije. Tako da sam
neko ko se, jednostavno, bavi
pisanjem. Budući da svira bend,
a ne ja, nisam muzičar, a nazvati
se piscem nakon jednog romana
i jedne zbirke takođe mi zvuči
pretenciozno, posebno u vremenu
kad si skoro pa glup u društvu ako
nisi napisao nijedan roman – to
danas rade i osobe za koje se
osnovano sumnja da uopšte znaju
sva slova. Biće vremena za titule,
još ih treba zasluživati.
U tom smislu, ti se nadaš da će
ono što radiš imati publiku, ali ne
zamišljaš joj lica. Ima i onih koji to
rade, naravno, ali to je druga stvar
i ima veze sa tržišnom računicom
zvanom „šta će dobro proći“, a
vrlo male ili nikakve veze sa onim
što bi stvaranje trebalo da bude.
Konkretno: kada nešto objaviš,
obratio si se svima, a s nadom da,
što reče – čini mi se – Tolstoj, tamo
negde ima jedna osoba koja to/te
zbilja razume.
[email protected]: Da li je ikada postojao
trenutak u kom ti se činilo da
tvoja muzička karijera trpi zbog
književnosti, ili obrnuto?
MARKO: Hah, uvek, a ja kao osoba
trpim zbog oba (smeh). Ali pod
tim mislim jedino na raspored
časova i kratak dan, nema nikakvog
drugačijeg sukoba.
„Ideje su svugde, postoje samo
dani kada jesi i dani kada nisi
sposoban da sa njima nešto
uradiš.“
[email protected]: Osim sjajnih albuma
i saradnje sa najvećim zvezdama
hip-hop scene na ovim prostorima
i prostorima bivše Jugoslavije,
imaš iza sebe i dve knjige, ali i
kolumnu u “Politici”. Jasno je da
imaš snažnu potrebu da govoriš,
da nešto poručiš. Smatraš li sebe
piscem ili muzičarem?
MARKO: Bogme, ovo sa snažnom
potrebom da se govori zvuči kao
nekakva dijagnoza (smeh).
32
[email protected]: U jednoj od pesama
kažeš da pišeš “za svemirce sebi
slične”. Ko su, konkretno, ljudi
kojima se obraćaš? I koliko, kao
muzičar i pisac, uopšte misliš da
je dobro, pri stvaranju, misliti na
publiku?
MARKO: To je veoma uopšteno
rečeno, a preciznije se ni ne sme.
Najpre zbog toga što bilo šta što
slobodno leti po etru može da sleti
bilo gde i autori nemaju načina
da utiču na to, a onda i zato što je
bavljenje bilo kojim stvaralaštvom,
između ostalog, jedan opšti
pokušaj komuniciranja s drugima,
sa svetom oko sebe, način da se
osoba izrazi i, u krajnjoj instanci,
zbliži sa nekim koga ni ne poznaje.
Sa koncerta u DOB-u, 2009.
[email protected]: Kako izgleda proces
pisanja jedne pesme? Da li
imas neke posebne kreativne
rituale? Da li dok pišeš reči pesme
čuješ muziku koja bi mogla da je
prati?
MARKO: Ako ne računamo
proklete cigarete, rituala nemam
(smeh). A sam proces može da
krene s bilo koje strane – tako
što Rade ili Lane (drugari iz
benda, moji čarobnjaci) nešto
iskomponuju pa poželimo da od
toga nastane pesma, ili pak tako
što imam tekst i okvirnu muzičku
zamisao u kom pravcu bismo mogli
da krenemo.
[email protected]
MARKO: Ni taj u pesmama nije baš
naročito neprobojno oklopljen,
kamoli ovaj (smeh). Mislim da
pesma “Kostim“, za koju smo
nedavno snimali i spot (videćemo
kada će biti montiran do kraja),
najbolje daje odgovor na ovo
pitanje.
Dešava se da “čujem” muziku,
ali ne tako često, budući da ne
sviram i nisam muzički obrazovan,
tako da od mene više kreću ideje
o pesmama ili konkretne reči.
Kasnije se uključimo svi zajedno, to
je kao da imaš lonac u koji, nakon
što glavni sastojak zamiriše, svi
bacamo svoje začine. Kad odemo
na snimanje, to bi bilo uključivanje
rerne, jer je sve već postavljeno –
iako se često desi da se neke stvari
dodaju jelu i tik pred serviranje
(smeh).
[email protected]: Šta je ono što stvarnost
pruža, a što je izvor neiscpnog
nadahnuća za tebe?
MARKO: Sve. Nikad mi se nije
dopadalo mistifikovanje inspiracije,
zabluda da postoji precizni lični
ćiribu-ćiriba. Pokrene te bilo šta –
misao, neko zapažanje, neko lice,
tvoja ili tuđa zanimljiva rečenica
ili čak samo intonacija kojom neko
izgovori neku reč. Upravo se vratih
sa jedne konferencije stripaša
i književnika, na kojoj smo se
dotakli i one čuvene „blokade“, o
kojoj često slušamo – i čini mi se
zanimljivim i tačnim stav Dejana
Stojiljkovića, autora bestselera
Konstantinovo raskršće, da takva
stvar ne dolazi od blokirane
inspiracije, nego od drugih
problema sa kojima se autor u
datom periodu suočava, a koji ga
onesposobljavaju da naprosto
sedne i radi, sasvim sabran sa
sobom i koncentrisan. Ideje su
svugde, postoje samo dani kada
jesi i dani kada nisi sposoban da sa
njima nešto uradiš.
U novom romanu bavi se, kako
kaže, ambalažiranjem besa.
[email protected]: U pesmi “Rekvijem”,
duetu sa Remi, govorite o
starenju, o unutrašnjim i
spoljašnjim manifestacijama
ljudske trošnosti. Mnogi bi i rekli
da umetnost pruža mogućnost
zaustavljanja vremena. Koliko te
starost, koliko te prolaznost, u
stvari, plaši?
MARKO: Veoma. Najviše. Mislim
da nema većeg užasa. A otkad sam
MARKO: Nemam pojma šta tačno,
preživeo jedan saobraćajni udes,
ali mi je svakako drago što ne
premda sam se pošteno polomio
izazivam ravnodušnost. Nekako
tom prilikom, to me bukvalno
me sve vreme ili mrze ili vole, i
opseda, to spoznanje koliko
uopšte nije lako podneti bilo šta
najbukvalnije visimo o koncu.
od ta dva – jer ti se uvek vraćaš u
Nije da to ne znaš sve vreme, ali
svoju svakodnevicu, u kojoj nema
drugačije je kad ti se dogodi: to je
ni reflektora, ni aplauza, ni pokuda,
razlika između znanja o tome da
ni pohvala, i zapravo si veoma
je to istina i direktnog osećaja da
izmešten iz svog sveta kada si
jeste. No eto, u “Rekvijemu“ smo
izložen svemu pobrojanom, tako
pokušali da damo tome srećan
da se sa time još kako treba nositi
kraj – to dvoje staraca umiru iste
kada se dešava. Sa ove strane
noći, prirodno, nenasilno, i niko ne
kulisa, sve je mnogo običnije i
ostaje sam.
manje magično: ujutru se ustaje za
posao, uveče se piše ukoliko ostane [email protected]: U budućnosti možemo
energije, onda ideš sledećeg dana da očekujemo pre novu knjigu ili
na posao neispavan i besan što nisi novi album?
sve stigao, a kada imaš čitav dan
MARKO: Ovih dana izlazi spot za
za stvaranje, grize te što nisi više
vremena posvetio bliskim ljudima, pesmu “Sunce“, jednu nama jako,
jako dragu stvar sa poslednjeg
ili obrnuto. Sve u svemu, nije baš
da ulaziš u trolu a narod navaljuje albuma, a za to vreme, radim na
da ti kaže kako si car ili govno. Ali u novom romanu i nadam se da
tim prilikama – koncerti, književne će biti objavljen do kraja godine.
[email protected]: Kada se pojavio
Zove se “Malterego“ i bavi se... pa,
album “De facto” bila sam klinka večeri i slično – tada kada vidiš
ambalažiranjem besa.
reakcije na ono što radiš, milo mi
i znam da su devojčice ludele za
Marčelom. Pa sam kasnije saznala je što ne vidim ravnodušnost, nego
Fotografije:
i za ogromno oduševljenje starijih ili-ili scenario.
Đorđe Kojadinović
generacija. Po tvom mišljenju,
[email protected]: U pesmi “Mimohod”
Mypsace
stranica
Marka Šelić
šta je ono što tvoja muzika i
kažeš “Al’ ova kora je tu zbog
tvoji tekstovi imaju, a što snažno
kamuflaže i fore...“ Koliko se
Dijana Knežević
“udara na emocije” kod svih
Marko u tvojim pesmama razlikuje
generacija?
od Marka ispod te kore?
Oktobar / Novembar 2012
33
ČOVEK JE MERA SVIH STVARI
Tako je pokazao da je sam čovek
sopstvena mera, ključ svoje
sudbine. Edip je rastao u Korintu
bez ikakvog saznanja o svom
poreklu. Jednog dana uputio se
ka Delfskom proročištu ne bi li
saznao istinu o sebi. Tamo mu je
bilo prorečeno da će ubiti svoga
oca i da će oženiti svoju majku. Na
putu ka Tebi, na jednoj raskrsnici,
susreće se sa Lajom, svojim
ocem, koji je bio u pratnji svojih
U davna vremena ljudi su verovali čuvara. Laj, misleći da je Edip neki
u priče koje su I do danas sačuvali razbojnik, zabranjuje Edipu da
kao svoja verovanja. To su mitovi,
prođe. Razjareni Edip ubija Laja i
narodne priče vezane za poreklo,
njegove pratioce. Time se ostvaruje
život bogova i davnu ljudsku
jedno od dva proročanstva.
prošlost. Prvobitno izrečeno
Pred ulazom u Tebu, Edip nailazi
proročanstvo navodi čoveka da
na Sfingu koja je terorisala
dela u korist tog proročanstva.
stanovništvo Tebe i proždirala
Samim tim je stvorio odgovarajuće prolaznike koji nisu znali da reše
uslove za njegovo ispunjenje.
njene zagonetke. Kada je Edip
Potrebna je određena vera u
rešio njenu zagonetku, Sfinga se
sopstvene sposobnosti da bi
bacila u more i tako je Teba bila
se stvorilo, ostvarilo i rešilo
oslobođena od Sfinge. Kao nagradu
proročanstvo.
Edip je proglašen za naslednika
kralja Laja. Tako Edip postaje kralj
Edip, đeleći da bude mera svih
Tebe i dobija kraljicu Jokastu, svoju
stvari odveo je sebe u prokletstvo, majku, za ženu. Time se ispunjava
ili je možda bio proklet pre nego
i drugo proročanstvo. Proročište
što je rođen? Time što je rešio
iz Delfa objavljuje da treba da se
proročanstvo doveo je do njegovog pronađe ubica kralja Laja, i da se
ispunjenja.
obelodani taj zločin, kako bi se
Teba oslobodila te zaraze koju su
bogovi nametnuli.
Edip preuzima na sebe da otkrije
taj zločin, i tako dolazi do saznanja
da je on taj koji je ubio svoga oca
kralja Laja i oženio svoju majku
Jokastu. Kada je Jokasta to doznala
odmah se obesila, a Edip je sam
sebi iskopao oči. Tako oslepljen,
Edip u pratnji svoje starije kćerke
Antigone, luta nekoliko godina po
svetu.
Proročanstvo se zasniva na
strahu od nepoznatog, kao vera
u vlastite mogućnosti da se nešto
predvidi. Ako se veruje u nešto i
razmišlja o tome to će se sigurno
ostvariti. A možda i nije tako
loše biti mera svih stvari, ukoliko
je čovek postavio meru sebe u
odgovarajućim stvarima. Uostalom,
zar se bogovi nisu stvarali iz
sopstvenih misli?
Ali kako glasi zagonetka koju je
rešio Edip: Koje stvorenje ujutru
hoda na četiri, u podne na dve a
uveče na tri noge? Ako je čovek
mera svih stvari, da li je on mera
izjutra, u podne ili uveče? Da li je
Edip ipak rešio proročanstvo?
Snežana Marković
NAJVEĆE OGLEDALO NA SVETU
Ako ste poklonik neobičnih stvari ili
ste pomalo narcisoidne prirode ili pak
jednostavno volite da se ogledate,
ovom prilikom samo za vas izdvajamo
najveće ogledalo na svetu. O čemu se
zapravo radi? Reč je o zaista najvećem
ogledalu na svetu, ali ne ogledalu
koje je dizajnirao neki poznati svetski
dizajner već o prirodnom ogledalu. Za
početak zavirnimo u prirodne lepote
Bolivije u kojoj se nalazi najveća slana
ravnica Salar de Ujuni sa površinom
od preko 10.500 kvadratnih
kilometara. Na ovom mestu se pre
30.000 godina nalazilo jezero koje je
presušilo.
34
Salar de Ujuni poznatiji kao Salar
de Tunupa nalazi se u jugozapadnoj
Boliviji i zbog svoje neobičnosti mnogi
ljudi ga svrstavaju u svetska čuda
prirode. Ovo čudesno ogledalo je i
mesto na planeti koje morate posetiti
pre nego što umrete. Čitavom svojom
površinom prekriveno je i do nekoliko
metara debelom korom soli koja je
iznenađujuće ravna. Zbog toga je ovo
ogledalo nazvano najvećim ogledalom
na svetu, u kojem se svake godine
ogleda hiljade turista. Neverovatan
pejzaž sa oblacima i površinom koja
je poput stakla, pružaju osećaj da
se nebo i zamlja spajaju. Osećaj
je neverovatan jer kilometrima i
kilometrima možete da se neprekidno
ogledate a takođe i da uživate u
beskonačnom pogledu slane ravnice.
Mnogi turisti ovo ogledalo koriste
za pravljenje raznih vratolomija i
naravno ono što je nezaobilazno svoje
vratolomije beleže fotoaparatom.
Ako želite da doživite nezaboravne
trenutke i da vaš lik bude deo najvećeg
ogledala na svetu svakako posteite
Boliviju i slanu ravnicu Salar de Ujuni.
Milanka Tucakov
[email protected]
Koncert
Sergeja Ćetkovića
22.06.2012.
VREME JE...
Čoveku ništa nije tako teško kao
čekati vreme. Čekati svojih pet
minuta. Jer stalno se čini da je to
vreme došlo evo baš sad, i ako
priliku sada ne iskoristite, posle
ćete se kajati ostatak života.
Vreme je na visokoj ceni. Ono se
plaća, ono se čuva kao dragulj,
vremenu se čovek divi, jer ga
vreme vremenom satire. Ako je
to istina, onda je vreme zapravo
gospodar celome svetu. Onome
ko nema vremena i za koga vreme
ne radi, ne piše se dobro. Taj je
siromah, tome je odzvonilo.
Ono sudi i presudi.
Vreme ima svoju aromu, ono je
deo svih nas, naših lepih i onih
drugih, teških trenutaka koje posle
ceo život pokušavamo zaboraviti,
ali nam ne uspeva. Niko ne zna
šta će mu vreme doneti. A ono
svakome daje po zasluzi. Možemo
se ljutiti koliko nam je volja,
možemo nalaziti hiljade razloga koji
su mogli da utiču na našu sudbinu,
možemo celom svetu do bola vikati
svakojake prostote, vreme će opet
neumoljivo presuditi u svoju korist.
Mudar je čovek koji zna, ume ili
ima sreće da iskoristi vreme kao, na
Ne kaže se uzalud sve u svoje
primer, dobar student srećnik koji
vreme.
je dobio stipendiju da doktorira. Tu
Vreme je neumorno. Ono uprkos
stipendiju će da iskoristi za sebe,
svojim godinama uvek korača
eventualno i u korist društva, što
istim tempom; kao životni usud
opominje naše pakosti, pecka sitne će zavisiti od toga da li će ostati
ljudske prljavštine, povremeno čak u zemlji ili otići u inostranstvo
dođe neko čudno, teško vreme za da tamo naplati svoje znanje
sve nas. To se obično dogodi kada stečeno u siromašnoj otadžbini
koja ne može ili ne ume da mu
se u svetu nataloži previše zla,
obezbedi bolji život i unapređenje
pa obična ljudska dobrota bude
manja od veka, tuga veća od svake njegovog znanja. I pljačkaš, onaj sa
fantomkom i onaj nevidljivi ispred
radosti, a ljudima ovlada neko
berzanskog kompjutera i digitrona,
ludilo. Tada vreme čini svoje.
zavaljen u kožnu fotelju sa čašom
viskija u ruci i sa seksi sekretaricom
na kolenu, žure da iskoriste vreme
u koje još mogu da ostvare svoje
lukave i vešto smišljene ciljeve i
želje.
Na kraju, ma kako i ma šta
mislili o vremenu, proizilazi da
je vreme čudna, neshvatljiva,
univerzalna, neizmenjiva, trajna
roba, nemerljivo skupo sredstvo
čoveku za njegove razne potrebe,
želje, planove i ciljeve, plemenite
ili prljave. Srećni su čovek i društvo
koji shvataju moć i mogućnost
vremena.
Aleksandra Menićanin
REČI SU MOĆ KOJA MENJA SVET
Mnoge su izreke uticale da se svet oko nas
menja. Tako je, na primer, kineski socijalni
reformator svom učeniku na pitanje šta
je ispravno u moralnom smislu tj. koja ga
reč može voditi kroz život odgovorio: „Zar
to nije ljubav prema bližnjemu? Što ne
želiš da drugi tebi učini, nemoj ni ti činiti
drugome.“ Time je Konfučije izneo svoje
zlatno pravilo uzajamnosti. „Eureka!“
odgovorio bi mu sigurno Arhimed našeg
doba u kojem je ova rečenica savet svakog
roditelja detetu.
Da se svi držimo Konfučijevog predloga,
svet bi bio idealan. Do idealizma je
držao i Platon, ali ne i Aristotel. Iako je
bio Platonov učenik, postao je i njegov
najveći kritičar. U tom smislu, pripisuje
mu se rečenica „Drag mi je Platon, ali
mi je draža istina.“, mada je on nikada
nije doslovno tako napisao, nego se
smatra da je to izvučeno iz njegovog
dela „Nikomahova etika“ u kojoj piše da
Aristotela pobožnost obavezuje da časti
istinu više nego prijatelja, iako je oboje
drago njegovom srcu.
36
Sa Konfučijem bi se verovatno složio
i Tomas Džeferson, jer je u čuvenoj
američkoj Deklaraciji o nezavisnosti
naveo: „Svi su ljudi rođeni jednaki.“
Čoveka kao pojedinca izdvojio je
Protagora, jednostavno izgovorivši:
„Čovek je mera svih stvari; onih koje jesu
da jesu, i onih koje nisu da nisu.“ Ovo bi
možda mogla da pobije samo Sokratova
ironija da zna da ništa ne zna. Ali nije.
Luj XIV je Protagoru izgleda doslovno
shvatio pa je pred smrt rekao da
on odlazi, ali da država ostaje
zauvek, a ta njegova rečenica se
pretvorila u veoma poznatu
izreku: „Država, to sam ja.“
Pitanje je šta bi na sve ovo
rekao Albert Ajnštajn,
možda: „Postoje samo
dve beskonačne
stvari: Svemir i ljudska
glupost... Ali za svemir
baš nisam potpuno
siguran.“
Jelena Cvetinović
[email protected]
UMETNOST I ALKOHOL
Sećaš se ovog fantastično nezgrapnog
lica? Žene su ga obožavale! Ne, čekaj!
Manje – više to što su ga žene obožavale;
on je prokleto mnogo pio i prokleto sjajno
pisao!
Poročnost Bukovskog (Charles Bukowski)
u kombinaciji sa njegovim pisanjem je
jedna od javnosti najpoznatijih, ili bar
najčesće pominjanih, alkohol – umetnost
kombinacija. No, on je tek jedan u moru
onih koji su voleli da “cugnu”, a bavili su
se umetnošću. Kod nekih od umetnika,
alkohol je podsticao stvaranje, kod
nekih činio da ono “odumire”, dok je
među njima bilo i onih koji su alkohol
konzumirali čistog hedonizma radi, ali
i alkoholičara, pa i onih koje je alkohol
pratio i doveo do same smrti.
Čarls Bukovski (Charles Bukowski)
“Alkohol je verovatno jedna od
najboljih stvari koje su se desile na
ovoj planeti, naravno, pored mene.
Alkohol je destruktivan za većinu ljudi,
a ja ne spadam u tu grupu. Celo moje
stvaralaštvo se dogodilo u stanju
pijanstva. Ja sam u suštini povučena
osoba, a alkohol mi omogućava da
postanem heroj koji juri kroz vreme i
prostor, čineći sve te smele stvari.”
Pisac koji je rekao kako “uravnotežena
ličnost nije normalna”, te koji je pljuvao
elitu i pisao o životima prosečnih ljudi,
“večitim gubitnicima” i “klošarima”
uspevao je u svom književnom izrazu
da objedini “sirovost”, satiru, žestinu,
(neretko posve gorak) humor i, na
određenim mestima, neočekivano duboku
emociju. Koliko mu je alkohol pomagao u
stvaranju zaista nije sporno, posebno ako
uzmemo u obzir činjenicu da stvari koje je
napisao ne samo da je napisao u pijanom
stanju, već je pomenuto stanje u njima
bogato opisivao: turobnost mamurluka,
kafanske tuče, seks u pijanstvu itd.
Bio je lud za vinom, ali ništa manje nije
voleo ni pivo. Ni votku. Ni viski. I valjda
nije pravio pitanje ni oko jednog alkohola
sve dok ga on dovodi do sigurnog
pijanstva.
Luis Bunjuel (Luis Buñuel)
Ovaj španski režiser, posebno poznat
po nadrealističkom filmu rađenom sa
Salvadorom Dalijem (Salvador Dali)
“Andaluzijski pas” (“Un Chien Andalou”),
iako nije bio alkoholičar, celog je
života duboko hedonistički uživao u
konzumiranju alkohola, a pre svega u
martini – draj-u i crnim vinima. Svoj
hedonizam bogato je opisao i u svojoj
autobiografiji, kod nas prevedenoj kao
“Moja labudova pesma” (“My last sigh”).
“Ako me pitate da li sam jedan jedini dan
u svom životu doživeo tu nesreću da mi
zafali pića, mogu vam otvoreno reći da
se ne sećam takve situacije. Unapred se
obezbedim, tako da uvek imam neko piće
pri ruci.”
Bili Holidej (Billie Holiday)
Iako je među umetnicima sklonima
alkoholu bilo nešto manje žena, one su
ipak postojale, a ova fantastična džez
pevačica samo je jedna od njih. Džez
diva, tananog, dirljivog glasa odala se
alkoholu upravo kada je njena karijera
bila na vrhuncu, pa je potom počela
da konzumira i heroin, da bi sa samo
četrdeset i četri godine umrla od ciroze
jetre. U hitovima poput “Don’t explain”,
“God bless the child”, “Good morning
heartache” itd., duboka i dirljiva tuga
u njenom glasu posebno su dolazile do
izražaja, a o ovom burnom, umetničkom i
tragično skočanom životu snimljen je i film
“Lady sings the blues” (“Lejdi peva bluz”).
Življenje «blues”-a, u ovom slučaju, valjda
je samo na to i moglo da liči.
Edgar Alan Po (Edgar Allan Poe)
Ovaj pisac poezije i kratkih priča smatra
se i utemeljivačem detektivskog,
kriminalističkog žanra, a osim što je
poznat, pre svega, po pesmama “Anabel
Li” i “Gavran”, naširoko je poznata i
Koga od umetnika sklonih “cuganju” se
njegova ljubav prema džinu za koji je
možete setiti?
tvrdio da nema miris. Priča se da se Po
Nastaviće se...
celog života borio sa svojom zavisnošću
Van Gog (Vincent van Gogh)
od alkohola, te da je i njegov otac imao
Van Gog je patio od epilepsije i bipolarnog problema sa pićem, a svoj život Po
poremećaja, a absint koji je obilato
je skončao nakon što je pronađen u
konzumirao koristio je da bi sebi olakšao
besvesnom stanju na ulici i odveden u
podnošene bolesti. Ipak, dešavalo se da
bolnicu u kojoj je i umro.
je absint pogoršavao njegovu epilepsiju i
Da je Poov život bio manje buran i da
maničnu depresiju. Njegove slike, te brojni konzumiranje alkohola nije postojalo,
autoportreti apsolutno svedoče o jednom pitanje je koliko crn bi “Gavran” zaista bio.
stalnom samoposmatranju, a ulogu
alkohola možemo samo pretpostaviti.
Lejdi koja je, pevajući džez, živela “bluz”
Jedan od brojnih autoportreta Van Goga
Oktobar / Novembar 2012
Portret Alana Poa
Dijana Knežević
37
IN MEDIAS RES
DA JE FILM MOJA PRVA LJUBAV, MALO JE REĆI. UMETNOST KOJA SJEDINJUJE KNJIŽEVNOST,
MUZIKU, POZORIŠTE, PSIHOLOGIJU, TEHNOLOGIJU I MENADŽMENT. BAR BI TAKO TREBALO
DA BUDE. MNOGO LJUDI SE UPUSTI U KREIRANJE JEDNOG OVAKVOG UMETNIČKOG DELA,
NEVODEĆI RAČUNA O SVIM KOMPONENTAMA POTREBNIM DA SVE TEHNIČKI, DRAMATURŠKI I
ESTETSKI LEPO I ISPRAVNO IZGLEDA. TO SAM SHVATIO DOK SAM RADIO NA SNIMANJU JEDNE
SERIJE. ZA SNIMANJE BILO ČEGA (REKLAME, EMISIJE, FILMA, SERIJE) POTREBAN JE OGROMAN
BROJ LJUDI, RASPOREĐENIH PO RAZLIČITIM SEKTORIMA.
Reditelj je na snimanju najvažnija
osoba. Film, odnosno delo koje se
snima, oslikavaće njegove umetničke
sposobnosti. Njegov posao je da radi
sa glumcima kako bi dramaturški
najbolje izveli scenu, da osmisli
u koliko kadrova želi da je snimi i
još mnogo toga. Iako je rediteljeva
glavna reč na snimanju, scena nije
gotova dok direktor zvuka ne bude
zadovoljan kvalitetom zvučnog zapisa
i dok direktor fotografije ne bude
zadovoljan rasvetom u prostoriji i
pokretom kamere. Reditelj, najčešće u
dogovoru sa dramaturgom, odnosno
scenaristom i asistentom režije,
pravi knjigu snimanja, koja sadrži
detaljan opis scena, načina na koji
će biti promenjene i izvedene, broj
kadrova koji će da se snime u svakoj
sceni i sadržaj tih kadrova, opis uloga,
kako bi reditelj mogao proizvoljno ili
preko audicije da izabere glumce koji
odgovaraju ulozi. Kadrovi na snimanju
se ponavljaju dokle god reditelj ne
vikne „Kupljeno“, što znači da je
zadovoljan snimljenim materijalom
i da može da se pređe na snimanje
sledećeg kadra.
Klapa se udara kako bi se u montaži
sinhronizovali zvuk i slika na tom
udarcu, a brojevi se pišu kako bi se
montažeru olakšao posao i važno je
glasno ih pročitati, kako bi se potvrdilo
da audio i video zapis pripadaju istom
kadru. Klaper može biti bilo ko od
ekipe, ako je slobodan u momentu, ali
Scenski rekviziter je na snimanju
se često odredi neko iz sektora scene
zadužen da vodi računa o tim stvarima
da to radi, ukoliko već ne postoji neko
i da glumcima u toku snimanja donosi
pod baš tim zaposlenjem.
rekvizitu potrebnu za izvođenje scene
(pištolj, štap, cigare... ) i vodi računa o
Scena je sektor ljudi koji moraju
količini određenih proizvoda u kadru
biti veoma razvijeni i sposobni za
(koliko cigare je glumac ispušio, koliko
fizičke poslove. Oni su zaduženi za
je pića popio).
postavljanje šina i kamere na ruku
(manja dizalica za kameru) pa na
Sektori koji se bave izgledom glumaca
šine, podizanje objekata u kadru na
su kostim, šminka i frizura. Najčešće
jaščike („applebox“, drvena kutija
su tu kostimograf i njegov asistent,
koja ima veoma široku primenu,
koji su pre snimanja zaduženi za
od postavljanja opreme i glumaca
kreiranje garderobe koje će glumci
na njih, usled razlike u visini, preko
nositi, a u toku snimanja takođe
držanja opreme u njima, do pravljenja
vode računa o sitnim detaljima, kako
stepenica kako bi kamerman mogao
ne bi dolazilo do grešaka u montaži
da dođe u odgovarajuću poziciju za
(npr. u jednom kadru glumica ima
snimanje); u suštini svi poslovi fizičke
obmotan šal oko vrata, u sledećem
prirode pripadaju njima. Sva oprema
samo prebačen); 2 garderoberke, čiji
kojom raspolažu dovoljna je da napuni
je posao da glumcima čuvaju ličnu
jedan poveći kamion i veoma je velike
garderobu i pomognu im pri oblačenju
telesne težine.
scenske; jedna ili dve frizerke, koje
Sekretarica reditelja provede jednako
se pored nameštanja frizure, služe
mnogo vremena gledajući u monitor
i perikama; 2 ili više šminkerki, čiji
Scenografija
i
rekvizita
su
možda
i
kao i reditelj. Ona vodi računa o
je posao mnogo zahtevniji nego što
najkreativniji
poslovi
na
snimanju.
svim sitnicama, kojima reditelj nema
bi većina pomislila. One su, dakle,
Scenograf
u
dogovoru
sa
rediteljem
vremena da se bavi. Beleži koje
osim regularnog šminkanja glumaca,
dizajnira
objekte
u
kojima
će
se
su scene, kad i iz koliko kadrova i
zadužene i za sve „specijalne“ potrebe
snimati
i
svi
veliki
objekti
u
kadru
pokušaja snimljene, koji pokušaj se
snimanja, kao što su rane, opekotine,
(ormani,
zidovi,
stolovi
stolice)
su
reditelju najviše dopao, gleda logičke i
ožiljci, menjanje boje kože, brkove,
uglavnom
napravljeni
po
njegovim
gramatičke greške u tekstu i ponekad
brade, bore, podočnjake... Za sve
uputima
od
strane
scenografskog
čak vodi računa o sitnicama kao što su
ovo potrebno je nekoliko teških
tima.
Ovo
je
pravi
oblik
umetničkog
da li je glumac imao cigaru u prošloj
kofera, koje su šminkerke dužne da
izražavanja
koji
iziskuje
znanja
iz
sceni ili ne, da li je pokret rukom koji
nose na sve snimajuće lokacije, što
dizajna
enterijera
i
eksterijera.
je napravio isti u 2 različita kadra koja
iziskuje potrebu za nekom muškom
Rekviziter,
može
biti
scenski
i
nabavni.
treba povezati i govori klaperu koje
radnom snagom u sektoru šminke,
Nabavni
je
zadužen
da
na
snimanje
brojeve bi trebalo napisati i da li je
što ovde nije bio slučaj. Za oblačenje
dostavi
sve
stvari
sa
spiska,
koji
mu
došlo do nekih promena (posle kadra
i šminkanje glumaca potrebno je
produkcija
napravi.
To
uključuje
sve
1 snima se kadar 2, a nekada se ne
ponekad i do 2 sata i veoma je važno
sitnice
koje
se
mogu
videti
u
kadru:
ide redom pa se posle kadra 1 snima
imati to na umu, kako se ne bi izgubilo
čaše,
stoljnjaci,
hrana,
piće,
pepeljare,
kadar 5).
dragoceno vreme određeno za
lampe, escajg, ukratko - sve.
snimanje.
38
[email protected]
nakon čega klaper pročita scenu,
kadar i put, odnosno pokušaj, da bi
konačno posle udarca klape došli do
„Akcija“.
Drugi asistent režije je zadužen
uglavnom za administrativni deo
posla, odnosno zakazivanja termina
glumcima i komunikaciju sa svim
članovima stalne ekipe, kao i članova
koji su potrebni samo za određene
snimajuće dane (vozači, treneri
životinja, specijalni efekti, ljudi od
kojih se nešto za taj dan iznajmljuje)
i pravljenje radnih naređenja. Radno
naređenje je dokument, koji se svakog
radnog dana deli svim članovima
ekipe, kako bi mogli da se pripreme
za naredni snimajući dan. Napraviti
radno naređenje znači kombinovati
snimajuće lokacije sa dostupnošću
glumaca tog dana, odrediti početak
i kraja radnog vremena, stavljanje
napomena na radna naređenja
za svakog člana ekipe (napomena
rekviziteru: snimanje u štali, potrebo
seno, vile, kofa sa vodom...). Sve scene
(i potencijalne scene) koje bi trebalo
snimati narednog dana i njihov kratak
opis, stavljaju se na radno naređenje
i pored njih stoji „EXT“ i „ENT“, što
govori o tome da li se scena snima
napolju ili unutra i u zavisnosti od
toga, ekipa priprema opremu i
prikladnu garderobu potrebnu za
snimanje. Koliko god smešno zvučalo,
ukoliko ste član ekipe i potrebno je da
provedete 12 sati noću na nekoj njivi,
u napomeni stoji da se toplo obučete.
Radna naređenja se uglavnom kucaju
pred kraj snimajućeg dana, kada se
tačno zna da li su sve scene planirane
za taj dan snimljene i da li će neki
faktori (vreme, dostupnost lokacija,
odsustvo glumaca) uticati na sutrašnje
snimanje.
protekne po planiranom rasporedu.
Producent (ukoliko nije i jedan od
glumaca ili reditelj) uglavnom ne
provodi vreme na snimanju i zadužen
je za finansiranje projekta.
Reditelj zvuka provodi vreme
zajedno sa rediteljem, sekretaricom
i direktorom fotografije, gde na
mikseti podešava kanale i trudi se da
izvuče najčistiji mogući zvuk. Faktori
koji mogu uticati na snimanje zvuka
su bezbrojni i mnogo otežavaju i
prolongiraju snimanje. Primera radi,
ukoliko se snima eksterijer, snimak
može pokvariti bilo šta, od ptice koja
je slučajno proletela, hard diska od
kamere ili nekog drugog elektronskog
uređaja u prostoriji, do automobila
koji je prošao 3 ulice dalje. Nekada
se i pored opreme (postoji čupava
navlaka za mikrofon koja se u žargonu
zove „Kuče“ i njena funkcija je da
O ovome bi trebalo da vode računa
zaštiti mikrofon od vetra), može
asistenti režije, koji zajedno sa
desiti da snimak bude pokvaren
rediteljem, njegovom sekretaricom,
jednim pogrešnim korakom nekog
direktorom zvuka i direktorom
iz ekipe. Zato je veoma važno da u
fotografije, spadaju u sektor režije.
toku snimanja bude mrtva tišina,
Posao asistenata režije je jedan od
što naravno, nije uvek moguće, jer
ključnih poslova koji imaju veze sa
se ponekad u toku jednog kadra iza
dobrom organizacijom, odnosno
kamere kreće 10 ljudi, pokušavajući
menadžmentom. Prvi asistent je
da izbegnu upadanje u kadar. Najtiši
obično zadužen za organizaciju svih
šapat mikrofon može registrovati,
ljudi i događaja na samom snimanju.
svaki korak, svaki malo glasniji uzdah,
On mora da proveri da li je svaki
a pogotovo zapinjanje za gomilu
član ekipe odradio svoj posao do
stalaka i opreme, što sam često imao
kraja, kako bi snimanje moglo da
priliku da uradim. Tonci, 2 čoveka
počne. Vodi računa i o pristizanju
u ovom slučaju, imaju jedan od
glumaca, slanju istih na šminkanje i
najlepših poslova. Moraju da zakače
oblačenje, proverava da li je rasveta
bubice na glumce, tako da se ne
nameštena kako treba, da li je kamera
vide i dok se to veoma jednostavno
pozicionirana na svoje mesto, da li
uradi kod muških glumaca, kačenjem
je povezana sa monitorima za kojim
bubice na košulju i prijemnika u
sede reditelj i direktor fotografije, da
džep, glumicama se bubice kače
li su tonci ozvučili glumce i da li se u
za grudnjake, a žice provlače kroz
okolini nalazi buka koja bi ometala
kostim, sa prijemnikom, koji nekad
mikrofone, daje komande za početak
završi zakačen na nozi. Koliko god
i kraj snimanja kadra i scene (kao i
Ulogu vođe snimanja, često
ovo bio lep deo posla, tonac je
celokupnog snimajućeg dana), kada
preuzmaju asistenti režije, iako
takođe zadužen za držanje „pecaljke“,
se menja lokacija obaveštava sve
bi njegov posao trebalo da bude
dugačkog plastičnog štapa, sa opcijom
članove o tome, određuje kad je
organizovanje ljudi na snimanju,
produžavanja i do 6 metara (verovatno
pauza, komunicira sa produkcijom i
dovođenje statista i uveravanje da je
ima i onih koje se produžavaju mnogo
obavešten je o svim faktorima koji i
svako odradio svoj posao kako treba,
više) na koju je zakačen mikrofon,
najmanje mogu uticati na snimanje... obezbeđivanje stolica glumcima i
koja se najčešće drži uz gornju ivicu
Komande za početak snimanja su:
udovoljavanje njihovim skromnim
kadra, što znači da je toncu potrebna
„Ton“, čime se proverava da li direktor zahtevima (produkcija u Srbiji se
određena snaga kako bi držao
zvuka, koji sedi u režiji, dobija i počinje mnogo razlikuje od one Holivudske).
nepomično ruke uspravljene iznad
da snima zvuk iz prostorije u kojoj
Direktor snimanja je osoba iz sektora svoje glave, sa pecaljkom, celu dužinu
se dešava scena, odnosno sa bubica
produkcije koja mora da provede ceo trajanja kadra.
zakačenih na glumce i iz mikrofona
dan na snimanju i ukoliko se pojave
koje drže tonci i ukoliko je sve u redu, problemi koji iziskuju znanja o budžetu Direktor fotografije, osoba čiji je
posao sama slika. On upravlja timom
uzviknuće „Ide“. Zatim se proverava
snimanja, odnosno ukoliko se pojave
rasvete i konzolom koja je povezana s
da li je kamerman krenuo u snimak sa neki neočekivani troškovi, konflikti
kamerom.
komandom „Kamera“, na šta se opet
sa glumcima ili među ekipom, dužan
dobija odgovor „Ide“,
je da reaguje i uveri se da snimanje
Oktobar / Novembar 2012
39
Ovo je jedan od poslova koji se sastoji
iz čiste tehnike, odnosno postavljanja
različitih reflektora, , ogledala,
stiropora i ostale opreme, a opet je
jedan od ključnih umetničkih faktora
na filmu, jer kompletan doživljaj
situacije koja se dešava u kadru, može
biti upotpunjen upravo pravilnom
rasvetom. Od rasvete takođe zavisi
hoće li neki glumac izgledati mlađe
ili starije, hoće li imati podočnjake,
u suštini da li će izgledati lepo.
Rasveta se satima namešta, pa bih
ovde napomenuo samo osnovnu
postavku: glavno svetlo, kontra i
dopunsko. Glavno svetlo je ono koje
se postavlja za celu prostoriju; vodi
se računa da je svaki deo prostorije
vidljiv, osim naravno, ukoliko nije
poenta da jedan deo bude u mraku.
Kontra je svetlo koje se postavlja
tako da ide iza glumca i služi da ga
odvoji od pozadine. Dopunsko svetlo
može doći sa bilo koje strane i služi
da bi se glumac i njegove crte lica
bolje naglasili. Ovo se postiže ili
direktnim usmeravanjem reflektora u
glumca iz nekog drugog ugla ili prosto
odbijanjem o ogledalo ili stiropor.
Stiropor se najčešće koristi kada se
snimaju krupni planovi i on stoji uz
ivicu kadra i reflektuje svetlost na
lice glumca. Ovde je takođe važno
voditi računa o temperaturi svetla.
Temperatura dnevne svetlosti u podne
je 5600K, a temperatura obične ili
halogene sijalice je 3200K, tako da se
reflektori od 5600K koriste uglavnom
za dnevna snimanja i predstavljaju
tople boje, a za noćna snimanja koristi
se 3200k...
Postoje brojni filteri kojima se
prekrivaju reflektori, kako bi se
dobilo zadovoljavajuće svetlo. To su
raznoboje folije sa različitim nivoom
providnosti, tj. propuštanja svetla.
Ono o čemu najviše mora da se vodi
računa, posle pravilno razmeštenih
reflektora, jeste da li neko od ekipe ili
opreme baca senku na bilo šta što bi
trebalo da bude u kadru. Koliko puta
ste videli snimak u kome se vidi senka
kamermana na zidu? To nikako ne
izgleda lepo.
Backup materijala koji sam vršio,
odvijao se svakog dana nakon
snimanja, gde sam na 2 posebna hard
disk-a prebacivao sve što je tog dana
snimljeno.
CGI ili Computer-generated imagery
je zanimanje koje dolazi tek kasnije,
u montaži. Osoba koja se time bavi
najčešće radi sa green screen-ovima
i zadužena je za kompjutersku
manipulaciju slikom. Konkretno kod
nas na snimanju, radnja se dešavala
u tridesetim godinama prošlog veka,
Kamerman je, pretpostavićete, osoba pa nije smelo biti objekata u kadru
koja upravlja kamerom, dakle zadužen iz modernog doba. Nismo se mnogo
je da pravilno i mirnom rukom
služili green screen-om, ali je CGI uzeo
proprati sva dešavanja. Vodi računa
nekoliko snimaka koji su u sebi imali
o pogledima glumaca i stvarima
klima uređaje pokrivene kutijom i
kao što su odrazi u ogledalu, da li se
kasnije u montaži samo obrisao kutiju,
nečija senka vidi, nekom delu opreme ostavljajući čist snimak. Montažer
koji ne bi trebalo da bude tu, samoj
je osoba koju nisam upoznao, ali o
kompoziciji kadra, upadanju svetlosti
montaži nema puno da se govori.
u objektiv. Jedna lepa informacija koju To je proces spajanja svih kadrova u
sam ovde naučio jeste da u prostoru
jednu celinu, lepljenja zvuka na sliku
iza glave glumca ne bi trebalo da stoji i pravilno korišćenje efekata, kako
nikakav objekat, koji izgleda kao da
bi dobar snimak izgledao još bolje,
izlazi iz glave glumca. Kamerman u
između ostalog, trebalo bi da nas
dogovoru sa direktorom fotografije
nauče to na [email protected]
i rediteljem pozicionira kameru i
Za kraj: glumci. Koliko god ljudi
planira pokrete koje će da uradi.
mislili da je glumiti jednostavno,
Njega obično prati šarfer koji vodi
domaća televizija nam dokazuje
računa o fokusu figura u kadru i svoj
suprotno. Glumac mora da vodi
propratnoj opremi za kameru, sa 2
računa o nizu stvari koji će uticati na
asistenta koja su zadužena da svu
opremu iz kombija, za to namenjenog, njegovo izvođenje uloge: pravilnoj
artikulaciji, iskrenosti pri izgovaranju
razmeste po snimajućoj lokaciji.
reči, prisutnosti emocije i naravno,
Ovo je, pored klape i backup-ovanja
onog nečeg posebnog što ih čini
materijala, bio moj posao i sastojao
jedinstvenim u svom načinu glume.
se od postavljanja stolova i monitora
za sektor režije, povezivanje monitora Pored toga, realno kretanje i kretanje
u kadru nisu isti, stoga bi glumac
međusobno i sa kamerom, punjenje
morao da vodi računa i o svojoj
baterija za kameru i fotoaparat
putanji u kadru. Kada se snimaju
(*„Fotos“, termin koji se koristi
krupni planovi, ispred glumca stoji
za uzimanje fotografija kadra
koji je snimljen. Dakle glumci samo kamera i glumac neće gledati
se postave u nekoliko pozicija u pravcu stolice u kojoj mu je sedeo
sagovornik, nego negde u objektiv
iz kadra koji su snimili i
kamere. Svi ovi faktori utiču na
naprave se fotografije, kako
koncentraciju glumca i iako je gluma
bi se lakše pratio raspored
svetla, da li je scena dnevna na filmu mnogo jednostavnija nego u
ili noćna, kako je izgledala pozorištu, nije ni malo lak posao.
garderoba i šminka
Kao što vidite, film je pre jedna
u tom momentu...),
ogromna mašinerija nego što je
postavljanje kamere na umetnost. Jednako je važno imati
stalak i vođenje računa dobro organizovane ljude, kao i
da kablovi nigde ne
kvalitetan scenario i glumce. Ovo
ulaze u kadar.
prvo se može naučiti, a sa talentom za
dramaturgiju, režiju i glumu se rađa.
Lazar Milošević
40
[email protected]
Donato Karizi - Šaptač
Ne pomaže ti da znaš kako. Ne vredi
ti da shvatiš zašto. Nije ti dovoljno da
otkriješ ko. On je već korak ispred.
Otkiven je stravičan zločin: šest
odsečenih ruku poređano je u
misteriozan krug i zakopano na
proplanku u šumi. Pet pripada
devojkama koje se vode kao nestale.
Šesta ruka tek treba da bude
identifikovana. Najstrašnije od svega
jeste to što tela devojaka, bilo da su
žive ili mrtve, nigde nisu pronađena.
Iskusna istražiteljka Mila Vaskez i
Goran Gavila, uznemirujuće intuitivni
kriminolog, pokušavaju da proniknu
u zagonetku: veruju da su uspeli
da pronađu pravog osumnjičenog,
sve dok se ne pokaže da zapravo ne
postoji održiva veza između njega
i svih nestalih devojaka, osim prve.
Drugi slučaj kidnapovanja upućuje u
potpuno drugačijem smeru, stvarajući
više pitanja nego odgovora.
Mila i Goran počinju da sumnjaju
da je slučaj dodeljen baš njima kako
bi preuzeli odgovornost kada se
istraga pokaže kao beznadežna. Da
li je sve samo slučajnost? Ili neko
kopira prethodno ubistvo? Opsednuti
slučajem, koji postaje sve napetiji
i komplikovaniji, dvoje istražitelja
shvataju da ne smeju verovati nikome
– osim jedno drugom.
ČITAN
J
PREPO E PO
RUCI
Džejms Paterson - Prikrade se pauk
Oduvek je želeo da bude slavan.
Kada je oteo dvoje poznate
bogataške dece dospeo je na
naslovne strane novina. Potom,
jedno od njih je pronađeno mrtvo i
čitava nacija je bila u šoku.
Za ovako složen slučaj potrebni su
najbolji ljudi - Aleks Kros, detektiv
koji je diplomirao psihologiju
i Džizi Flanagan, ambiciozni
agent Tajne službe - no čak ni
oni nisu dorasli ubici. On ima
obeshrabrujuću sposobnost da
se u trenutku preobrazi iz stanja
ubilačke mahnitosti u oštroumnu
prisebnost.
Ali, da li je on bespomoćna žrtva
poremećaja dvostruke ličnosti - ili
briljantni hladnokrvni manipulator?
I dok zajedno sa ostatkom zemlje on
prati kako Flanagan i Kros upadaju
u svaku zamku koju im je postavio,
siguran je da je uspeo - drži konce
smrtonosne igre u rukama i sprema se
da povuče svoj najrazorniji potez.
Ričard Bač – Galeb Džonatan
Livingston
S Galebom Džonatanom Livingstonom
poletećete u (ne)poznate daljine. Nije
reč samo o čežnji za nebom koja je
američkog pisca i bivšeg vojnog pilota
povukla u vratolomne akrobacije. S
ovim piscem - čija je čudesna priča o
pravom galebu koji živi u svima nama
postigla nezapamćen uspeh u svetu poći ćete u potragu za samim sobom i
za svojim granicama.
Aleksandra Menićanin
VOLIM TE ČOVEČE
Retka reč: Volim te, čoveče!
Verujemo li u nju, radujemo li joj se?
Ili je držimo iluzijom, utopijom?
Verujem u novo proleće sveta.
Tada će ljudi,
tamo gde uvek vlada rat i nasilje,
odložiti svoje oružje
i doviknuti vidljivom ili nevidljivom
neprijatelju:
‘’ČOVEČE VOLIM TE!
Ne mogu te ubiti.
Ne mogu ti naneti nikakvo zlo.’’
Verujem u more neslućenih
mogućnosti.
Bogati će se tada zastideti svoga
bogatstva,
odreći se imetka i moći,
poći k siromasima i reći:
‘’Čoveče volim te.
Oprosti mi! Uzeo sam sebi previše.
Hoću sesti s tobom za moj stol,
sa zajedničkim hlebom na njemu
i sa cvećem mira na suncu.’’
Oktobar / Novembar 2012
Verujem u čudo,
kada ćemo u svakoj kući,
u svakoj ulici jedni drugima reći:
‘’VOLIM TE ČOVEČE!
Hoću iz svojih usta izbaciti sve gorke
reči,
ispuniti svoje srce dobrotom i svoje
ruke prijateljstvom.’’
VOLIM TE ČOVEČE.
Reci to rečima ili bez reči.
Reci to smeškom,
gestom pomirenja,
stiskom ruke
rečju priznanja,
zagrljajem,
poljupcem,
sa zvezdom u svojim očima.
Reci to s hiljadu malih pažnji,
svaki dan iznova:
‘’VOLIM TE ČOVEČE.’’
Menićanin Aleksandra
41
REČ LEKTORA
Bila sam u nedoumici da li uopšte da
pišem ovaj moj uobičajeni tekst? Rešila
sam, hoću, i evo ga. Razlog – između
ostalih i to što sam čitajući vaše tekstove
primetila veliki napredak kod većine.
Zaista, eto vas, jednu godinu napred. Još
malo pa akademski građani. Zaslužno,
jer svi zajedno naučili smo da budemo
medijski pismeni. U smislu da dublje
sagledavamo temu kojom se bavimo i
da se trudimo da izbegnemo uobičajene
greške. Akademci bi to trebalo da znaju. A
dok smo na putu ka tome, usavršavajmo
to znanje. Reći ću vam kako ja to činim, a
vi činite kako vi mislite da vam je najlakše.
Neverovatno je koliko mnogo možete
naučiti od vaših kolega i fascinantno je
koliko se naša interesovanja razlikuju a
svi smo ovde, na istom fakultetu. Možete
tako da usavršavate sebe, poput mene.
Možete se opredeliti za neki brži način,
poput interneta na kojem su vam
informacije i više nego dostupne. Trudite
se da ih pamtite - kada ih pročitate,
prepričavajte ih svojim roditeljima,
prijateljima, pa čak i profesorima. Tako će
se urezati u pamćenje i sledeći put kada
budete seli da napišete novi tekst za F@
Mtime, seminarski rad ili bilo šta na čemu
radite, biće vam lakše jer ste ovladali
Uzmem knjigu, nebesko blago na zemlji,
novim znanjima. Vaš tekst će postati
čitam je i iz nje pokušavam da izvučem
smisleniji i interesantniji jer ćete osetiti
najsavršeniju pouku. Osim pouke, dok
potrebu da ubacite svoje novo saznanje
čitam, izvlačim i reči koje su mi nepoznate kao primer ili deo teksta. Zaista, radite
a skrenule su mi pažnju. Uverena sam da
na svojim sposobnostima pisanja ako
tako bogatim svoj vokabular, koji je možda planirate da se jednog dana hvalite da ste
solidan za studenta, ali će biti oskudan
fakultetski obrazovani, mnogi, počevši od
za akademskog građanina ukoliko ga ne
mene, će to umeti da cene. Ukoliko ne
unapredim. Osim knjiga, čitam i [email protected] učinite tako, nemojte se ljutiti na kritiku,
i od sebi jednakih izvlačim nova saznanja. opravdana je.
Vaš Lektor, Jelena Cvetinović
SAVETI KOJE NE OČEKUJETE
Za početak - Dobro nam došli, budite
opušteni, nasmejani i uživajte u prostoru
i vremenu koji su vam na raspolaganju. I
vama kao i većini, prvi dani na fakultetu
(pa i meseci) poprilično su stresni i deluju
traumatično.
Ta pojava je karakteristična za periode
kada počinju nove životne etape i kada
se od nas očekuje više nego ranije. U
najkraćem, to podrazumeva kako zrelije
ponašanje i odlučivanje, tako i više
zalaganja za sebe i svoje edukovanje u
najširem smislu.
U pojedinim momentima nismo sigurni
da li smo ispunili očekivanja drugih,
pa se bez potrebe opterećujemo.
Najvažnije u svemu tome jeste ispuniti
svoja očekivanja. To je najvrednije i
svakako najteže, naročito ukoliko od sebe
očekujete ono pravo - da jednog dana
budete ponosni na sebe i svoje uspehe. U
tu svrhu, nije loše poslušati savete starijih
i pametnijih koji nas prate na putu do tih
uspeha. I mudro I odmereno prevazići
probleme koji su realni i sveprisutni ali i
prolazni.
Kao što ste već verovatno videli, naš
fakultet funkcioniše na sasvim uobičajen
način za akademske institucije, ali sa
izvesnim prednostima u odnosu na većinu
drugih.
42
Profesori i asistenti su veoma
ljubazni i na raspolaganju
su studentima kako u
okviru nastave, tako i
ostalim danima. Cene
pristojnost, aktivnost
i zalaganje za rad,
a ne vole kašnjenja
na predavanja i
vežbe, prekidanje
nastave bez razloga,
nepristojnost i neodgovornost. Trudite se
da se za sve njihovo zalaganje odužite na
najbolji mogući način - dobro urađenim
kolokvijumom ili seminarskim radom.
Što se kašnjenja tiče, bolje bi vam bilo da
imate dobre razloge, jer tipične rečenice
iz srednje škole poput: “Pobegao mi je
bus”, ovde neće proći. Imaće razumevanja
ukoliko zakasnite nekoliko minuta na neko
ranije predavanje ali samo ako se to ne
ponavlja. Nemojte kasniti posle pauze,
kao ni na predavanja koja vam kasnije
počinju.
Seminarske radove radite na vreme i
po uputstvima. Trudite se da opravdate
kako svoja, tako i njihova očekivanja..
Na raspolaganju vam je i biblioteka sa
velikim brojem knjiga, tako da znate gde
da potražite dodatnu literaturu. Sve je
prilagođeno nama studentima, radu i
učenju bez stresa, a sve u cilju sticanja
znanja i veština potrebnih za buduća
zvanja.
Budite samouvereni, ali imajte i dobar
razlog za to.
Budite spremni na izazove, jer su oni
iskustvo.
Donosite sami odluke, ali trudite se da
budu ispravne.
Budite ponosni, ali razmislite na šta.
Končarić Milica
[email protected]
SPORT
MENADŽER SPORTISTA
Pored toga što se još na početku prve
godine istakao kao jedan od boljih
studenata na smeru Menadžment u
medijima, naš kolega Dačević Zoran
uspešan je i u rekreativnom bavljenju
trčanjem i vožnjom bicikla.
Redovan je na maratonima po čitavoj
Srbiji, ali i u susednim državama. Nije
ih moguće sve navesti, pa izdvajamo
one koji su Zoraniu ostali u posebnom
sećanju: beogradski, apatinski, novosadski
noćni varazdinski u Hrvatskoj, aradski u
Rumuniji, kao i Bukovački maraton na
33km gde je zauzeo drugo mesto. A evo
šta je za njega zaista važno: ’’Plasmani su
manje bitni, tu je najvažnije druženje sa
klubskim drugarima, a svaka nova trka je
kruna i završni test svih onih treninga koje
si radio predhodnih nedelja ili meseci.’’
Iako je do sada trčao samo polumaratone,
Zoran ima velike ambicije i želje da istrči
top 5 svetskih maratona (New York,
Boston, Čikago, London, Berlin).
Kada je reč o drugoj ljubavi - biciklizmu,
Zoran više ne računa koliko dnevno prelazi
pošto zbog obaveza nije u mogućnosti
da se vožnji bicikla posveti svakodnevno.
Međutim, računa da mesečno pređe oko
400km, što je za svaku pohvalu.
Zoran Dačević ima želju da svoju
posvećenost jednog dana kruniše
obilaskom Evrope na biciklu. Kako kaže,
to trenutno nije moguće, jer je potrebno
uložiti dosta novca, ali se nada da će
vremenom uspeti da pronađe sponzore
koji bi mu omogućili ili makar pomogli da
ostvari svoj san.
I nije to sve. Zoran se trudi da u celini
zdravo živi što podrazumeva i zdravu
ishranu. Savetuje sve nas i svoje kolege
da vode računa o ishrani u predstojećem
(prazničnom) periodu, da pripaze na sebe
i svoju ishranu i daje nam veoma koristan
predlog: ’’Pozivam sve kolege koji imaju
višak slobodnog vremena da se priključe
našemu klubu ARK „Fruška gora“. Zatim,
uvek možete doći na Ligu trčanja na
5km na Novosadskom keju kod stadiona
Index-a svake subote u 12:30 časova“, pa
ko voli nek’ izvoli.
Nama samo preostaje da Zoranu Dačeviću
poželimo još puno druženja i novih
uspeha sa svojim drugarima iz kluba, i
najiskrenije se nadamo da će uspeti da
ostvari svoj san u obilasku Evrope na
biciklu. Ukoliko se to uskoro desi, vi ćete
prvi biti obavešteni.
Sanja Verner
VIP INTERVJU
Ma ri ja Vuj ović Vukčević –
S vetski top mo d e l
10 godina se nalazi na vrhu svetske
modne scene. Radila je sa najpoznatijim
kreatorima današnjice kao što su Dolce &
Gabbana, Gucci, Prada, Oscar de la Renta,
Victoria’s Secret, Ellie Saab, Roberto
Cavalli… Bila je muza Tom Forda i na
Forbsovoj listi je bila jedna od 10 najlepših
žena na svetu. Udata je za crnogorskog
pevača Marka Vukčevića sa kojim je
u aprilu ove godine dobila devojčicu
Iris. Skoro je otvorila modnu agenciju “
Models Inc “ sa manekenkom Danijelom
Dimitrovskom Amidžić i Mirjanom Savić
Udovičić.
[email protected]: Kako su počeli tvoji prvi koraci
ka svetskom uspehu?
Marija Vujović Vukčević: Sve je krenulo
sa izborom za „Elit model look”... Sa 16
godina sam se prijavila,bila druga, posle
godinu dana sam otputovala u svet i od
tada kreće moja modna karijera.
F@Mtime: Koje stvari su ti bile najteže
kada si krenula da se baviš modelingom?
Marija Vujović Vukčević: Odvajanje od
porodice... Bila sam jako mlada, a morala
sam da se odvojim od svojih najbližih...
Definitivno je to bila najveća prepreka.
F@Mtime: Kako izgleda modna industrija
iz tvog iskustva?
Marija Vujović Vukčević: U kratkim
crtama posao koji crpi iz tebe svu moguću
energiju.
F@Mtime: Na koje uspehe si najviše
ponosna u svojoj karijeri?
Marija Vujović Vukčević: Na svaki sam
ponosna. Ako bih morala neke da izdvojim
onda su to definitivno saradnja sa Tom
Ford-om, Victoria’s Secret show i naravno
slikanje za Pirelli kalendar.
Oktobar / Novembar 2012
F@Mtime: Većina žena mašta o tome
da prošetaju pistom Victoria’s Secret.
Ti si 2005. i 2007. godine bila njihov
anđeo i radila si svetski poznat show ove
kompanije. Kakav je bio tvoj doživljaj ovog
događaja?
Marija Vujović Vukčević: To je revija
koju svaki model želi da radi, samim tim
znajući da sam dobila tu reviju bila sam
jako uzbuđena. Nešto što ću pamtiti
čitavog života!
F@Mtime: Ostvarila si se kao majka,
srećno si udata, vratila si se u Podgoricu, i
otvorila modnu agenciju..Postoje li stvari
o kojima još uvek maštaš i koje bi želela da
se ostvare?
Marija Vujović Vukčević: Nikada nisam
previše maštala jer sam i suviše realna
osoba. Znala sam uvijek koliko mogu i šta
mogu da imam. Naravno uvijek će biti
nešto što i dalje priželjkujem da ostvarim
ali to ću vremenom vidjeti da li je moguće.
F@Mtime: I za kraj, kada bi imala priliku
da se obratiš svim mladim ljudima na
ovom svetu, šta bi im rekla?
Marija Vujović Vukčević:..Mmmmmm
dosta toga, trenutno me najviše plaši
saznanje da su ljudi baš surovi prema
našoj planeti Zemlji, tako da bih svakog
F@Mtime: Kako bi opisala svoj stil
zamolila da što više brinu o njoj i da
oblačenja u svakodnevnom zivotu?
probamo da je na svaki način zaštitimo od
Marija Vujović Vukčević: Casual. Farmerice nas samih!
ili helanke i neka cool majica. To je to.
Brankica Arađanski
43
MODA
IN & OUT ZA SVA VREMENA
Nije bitno da li ste od onih osoba koje
slepo prate trendove ili od onih koji
vole da dodaju svoj lični pečat odevnoj
kombinaciji. Kojoj god grupi da pripadate,
postoje neka osnovna pravila kojih bi svi
trebalo da se pridržavaju. Ova “pravila”
se ne menjaju od sezone do sezone, ona
jednostavno važe za sva vremena.
Kako biste znali koji krojevi vam pristaju
i šta bi trebalo da nosite, bitno je da
poznajete vašu građu. Na primer, niskim
devojkama stoje stvari visokog struka koje
produžuju figuru, farmerice ili pantalone
koje se šire u obliku zvona a ne skinny i
3/4 modeli. Ukoliko imate višak kilograma
i ne znate na koji način da istaknete
svoje atribute evo nekoliko saveta za vas.
Kako u startu ne bi napravili grešku sa
Uvek nosite košulje i majice sa kratkim,
odevanjem, uvek je dobro imati na umu
3/4 ili dugim rukavima. Ukoliko imate
gde ste se zaputili. Ne možete nositi iste
lep dekolte nipošto ga nemojte skrivati,
kombinacije za fakultet i za izlazak. Ovo
istaknite ga time što ćete nositi majice sa
se ne odnosi samo na garderobu, nego
V izrezom koje su sečene ispod grudi kako
i na šminku, aksesoare, kosu… Sve ono
biste skrenuli pažnju ne samo na grudi
što čini vaš “look”. Naravno da možete
već i na struk, i obavezno upotpunite
kombinovati delove odeće kako za dan,
ovakav izgled sa većom ogrlicom. Kada
tako i za noć. Na primer, malu crnu haljinu birate pantalone, odlučite se za one koje
koja je jedna od stvari koje su za sve
se blago šire umesto tesnih modela.
prilike. Ali opet pazite da haljina nema
Ukoliko imate male grudi, nosite majice
šljašteće detalje i da nije provokativna.
koje imaju detalje ili print u predelu grudi,
Uvek predlažem haljine u stilu Audrey
na taj način ćete vizueno povećati vaše
Hepburn, klasične i jednostavne bez
grudi.
puno detalja, jer njih najlakše možete da
kombinujete. Za fakultet je možete nositi Kako biste najbolje znali koji krojevi
uz sako, kardigan ili džemper, a za izlazak vam pristaju saznajte koji ste tip građe:
je možete “ojačati” dobrim komadom
kruška, jabuka, banana ili peščani sat, a to
nakita i visokim potpeticama.
možete pronaći na internetu.
Uvek morate voditi računa o donjem vešu
koji nosite. Najčešća greška koju žene
prave kada je u pitanju donji veš, jeste u
odabiru brushaltera. Da li ste znali da čak
80 % ženske populacije napravi grešku,
jer odaberu brushalter koji ne odgovara
njihovoj konstituciji i obliku grudi? Kod
mladih devojaka se često desi da kupe
grudnjak koji je za nekoliko brojeva
veći od njihovih grudi, misleći da će im
grudi izgledati veće. Moj topli predlog
je da se prilikom kupovine brushaltera
posavetujete sa prodavačicom i da
obavezno probate nekoliko modela kako
biste videle koji vam najbolje pristaje.
Vodite računa kod odabira donjeg veša
ukoliko nosite usku garderobu, jer je
jako tanka granica između privlačnog
i neukusog. Što se tiče top haljina ili
majica, haljina bez leđa ili na jedno
rame, devojke najviše greše kod odabira
grudnjaka i najčešće odaberu grudnjak sa
silikonskim bretelama ili sa silikonskom
trakom na leđima. Ukoliko nosite haljinu
bez leđa i grudnjak sa silikonskom trakom
na leđima, gubi se poenta haljine sa
otvorenim leđima. Upravo zbog toga što
ona ističe vaša gola leđa i čini da izgledate
privlačno i seksi. Moj savet je da kupite
nalepnice za grudi ili silikonski grudnjak
koji je samolepljiv, kao zamenu za običan
grudnjak.
Nosite garderobu koja je po vašoj meri, u
vašoj veličini i koja priliči vašim godinama.
Nije bitno da li ste deblji ili mršavi, važno
je da znate na koji način da sakrijete svoje
nedostatke a na koji da istaknete vaše
atribute.
44
Što se obuće tiče, vodite računa da je
redovno brišete i mažete kremom za
cipele. Proveravajte flekice na štiklama
kao i uložak u cipeli. Ukoliko ne znate
da hodate u visokim potpeticama ili ne
možete duže od pola sata da izdržite u
njima, birajte baletanke. Jako je ružno
videti devojku koja ne zna da hoda na
visokim potpeticama (to neće samo žene
prve primetiti, nego i muškarci).
Kada birate nakit koji želite da stavite,
vodite se onim “manje je više”.
Ukoliko želite da stavite veliku i
upečatljivu ogrlicu, dovoljno je da
stavite veći prsten koji se slaže sa njom
ili narukvicu. Ukoliko jednim nakitom
istaknete lice (minđuše ili ogrlica) trudite
se da sa drugim nakitom ukrasite ruke
(prstenje ili narukvica). Balans je ključna
stvar kod aksesoara.
Ah ta šminka… Malo je potrebno da nas
ulepša, ali kad malo preteramo može da
nas upropasti. Počnimo od pudera, stvar
kod koje većina devojaka greši. Puder se
stavlja u jako TANKOM SLOJU i služi da
ujednači ten a ne da pokrije nedostatke
kao što su akne. Najbolje bi bilo da ga
nanosite sintetičkom četkicom za tečni
puder kako biste izbegle fleke po licu
i kako biste lakše prišle predelima oko
nosa, oka i ivicama lica. Nakon tečnog
pudera dolazi sredstvo koje pokriva
nedostatke, a njegovo ime je korektor.
Možete ga naći u tri boje (zelena, roza i
žućkasta) ili u jednoj boji (uvek birajte za
nijansu svetliju od vašeg prirodnog tena).
Nanosi se na kapke (može poslužiti kao
podloga za senku), vrlo malo na T zonu,
zatim ispod očiju (trougao – krećete od
unutrašnjeg dela oka do kraja nozdrve i
spajate sa spoljašnjim delom oka. Ovde
obično koristite korektor koji je za nijansu
do dve svetliji od vašeg tena, kako biste
posvetlili taj deo lica) i iznad usne. Kada
na ove delove stvaljate korektor možete
ga nanositi prstima jer ne zahteva veliku
preciznost, ali ukoliko želite da pokrijete
bubuljice najbolje bi bilo da se poslužite
sintetičkom četkicom za precizno
nanošenje korektora.
U nekom od narednih tekstova ću
se posebno pozabaviti savetima za
šminkanje, a sada da se vratimo na
IN & OUT za šminkanje. Kao što sam
spomenula kod aksesoara da se vodite
onim “ manje je više “, isto važi i za
šminkanje. Ne preterujte. Ukoliko želite
da istaknete oči i napravite zavodljivi
“smokey eyes”, onda bi usne trebale da
ostanu neutralne, i obrnuto. Budite vrlo
obazrivi sa bronzerom i rumenilom, jer
sigurno ne želite da imate fleke po licu.
Kao što bi trebalo kod garderobe da
vodite računa šta nosite za dnevnu a šta
za noćnu varijantu, isto tako radite i sa
šminkom. Danju birajte prirodan izgled a
noću istaknite oči ili usta jačom šminkom.
Iskreno se nadam da ćete usvojiti makar
neke od ovih saveta koje sam navela, iako
mislim da ukoliko vodite računa o sebi,
trebalo bi da se pridržavate svih saveta.
Na vama je svakako da odlučite.
Brankica Arađanski
F@Mtime
www.erstebank.rs Erste telefonÚ 0800 201 201, 060 79 79 000
Imaã æelju_ Imaã naåin.
Studentski krediti Erste Banke
Ako æeliã i hoñeã da se ãkolujeã / na tebi je. Ako ti je vaæno da imaã poloæen vozaåki, ti odluåujeã. Ako bi voleo-la
da savladaã joã neki strani jezik ili odeã na radno–studijsko putovanje, samo od tebe zavisi. Odluåi na koji naåin i
sa kim ideã napred i sa kim ideã dalje, odaberi najbolju opciju za Tebe.
Imaã æelju_ Imaã naåin. Studentski krediti Erste Banke.
PUTOVANJE
AH, TA AMERIKA…
U društvu smo Brankice Arađanski,
studentkinje druge godine Menadžmenta
u medijima na F@M-u, koju od nedavno
znamo kao “Amerikanku na hodnicima
našeg fakulteta”. Naime, Brankica je ove
godine prešla sa riječi na djela. Dok mnogi
od nas maštaju o odlasku u neku daleku
zemlju, Brankica je to uistinu i uradila.
F@Mtime: Kako si se odlučila za odlazak
u Ameriku i koliko vremena si provela
tamo?
Brankica: Sve je počelo pre godinu
dana kada sam upisala Fakultet za
menadžment. Želela sam da odem u
Ameriku kako bih sama zaradila novac
za školarinu, usavršila engleski jezik,
osetila na svojoj koži kako je to kada
radiš i zarađuješ za život, a da pritom
nema porodice da ti uskoči kada nešto
“zaškripi”, nego se boriš sam. Imala sam
veliku sreću što kroz celo to ,,putovanje,,
koje je trajalo puna 4 meseca nisam išla
sama. Imala sam veliku podršku svog
dečka, sa kojim sam i otišla u Ameriku.
S obzirom na to da sam redovan student,
imala sam mogućnost da idem preko
agencije ,,Work and travel,, koja mi je
obezbedila uživo intervju sa poslodavcem
iz Amerike, smeštaj i avionsku kartu.
Same pripreme za ovaj put nisu bile
nimalo lake, jer sam morala da sve svoje
obaveze vezane za fakultet i vannastavne
aktivnosti završim pre roka i morala sam
psihički da se pripremim na to da se
odvajam od kuće i od svojih najbližih na
nekoliko meseci.
Živela sam na ostrvu Marthas Vineyard
na 2 sata od Bostona, u kući sa dvadeset
troje ljudi, i stvarno je bio veliki izazov i
veliko iskustvo za mene živeti u takvom
okruženju.
46
F@Mtime: Pošto si u Ameriku otišla
prvenstveno zbog posla, možeš li nam
ukratko opisati jedan svoj radni dan?
Brankica: Radni dan sam svakog jutra
započinjala u 7 sati. Pošto sam radila i po
tri posla, često se dešavalo da nemam
vremena da doručkujem i popijem
kafu. Pre podne sam radila u hotelu kao
housekeeping a posle podne u restoranu
kao hostesa, tako da nisam imala vremena
da idem kući da se presvučem i jedem,
nego sam se spremala na brzinu u hotelu
a jela sam u prolazu kad stignem. Svaki
dan sam radila najmanje 11 sati a često
se dešavalo da radim i po 15-16 sati.
Kada završim svoj radni dan i dođem kući,
obično sam jedino tada imala vremena da
operem stvari i sredim kuću, i onda bih
nekako smogla snage da se spremim za
spavanje i napokon legnem u krevet.
F@Mtime: Jesu li se potvrdili neki od
naših stereotipa o Amerikancima i
Americi?
Brankica: Amerikanci kao narod deluju
kao jako lenji. Retko kada ćete videti
Amerikanca koji kopa ili radi neki težak
fizički posao. To najčešće rade Meksikanci
i ljudi sa Balkana. Deca u Americi svoj
život provode tako što završavaju škole
a slobodno vreme provode u svojoj
sobi sa Plazma televizorom, igricama i
kompjuterom. I to je ceo njihov život dok
ne počnu da rade nešto.
Ono što se meni lično nije svidelo je to što
ljude gledaju kao robote, za Amerikance
ne postoje emocije. Sve je toliko
olakšano da bi i dete u prvom razredu
osnovne škole moglo da nauči kako se
šta radi. I upravo zbog toga Amerika
tako funkcioniše. Ti kao radna snaga ne
trebaš uopšte da razmišljaš, tvoje je da
obaviš svoj posao i za to ćeš biti plaćen.
Nervoza, stres, namrgođenost - to je za
njih nepoznato. 24 časa svaki dan oni su
nasmejani i raspoloženi.
kada dođu da se žale na konobara ili
na sto koji su dobili, ili na hranu koja im
nije bila ukusna. Moj posao je da na fin i
kulturan način rešim situaciju i naravno da
se postaram da se greška istog trenutka
ispravi.
Tako da sam imala neka negativna iskustva
sa ljudima koji su bili previše zahtevni,
bezobrazni i nekulturni ali nije mi žao jer
je to svakako jedno iskustvo više za mene.
F@Mtime: Možeš li izdvojiti najdražu
uspomenu?
Brankica: Imam jako mnogo lepih
uspomena, kako sa ostrva, tako i sa
putovanja na kojima sam bila. Međutim,
najlepša uspomena od svih je što sam
provela 4 meseca teškog, napornog
ali divnog zajedničkog života sa mojim
dečkom.
F@Mtime: Planiraš li se vratiti tamo?
Brankica: Da, i to već sledeće godine.
Dosta divnih ljudi sam upoznala tamo, kod
kojih imam zagarantovan posao, tako da
ću iskoristiti šansu da odem opet. Mislim
da je veliki uspeh otići tako daleko, raditi i
zarađivati za život sa dvadeset godina,steći
veliko iskustvo, usavršiti jezik i imati priliku
da naučiš neke stvari od velikih ljudi. Tako
da neću propustiti šansu koja mi se pruža i
sledeće godine.
F@Mtime: Jesi li uz toliko napornog rada
imala vremena da putuješ i razgledaš
Ameriku?
Brankica: Putovala sam dve nedelje
kada sam završila s poslom. Bila sam u u
Connecticetu kod drugova Amerikanaca
koji su se oduševili Srbima i koji dolaze u
Srbiju za Novu godinu kod nas, zatim sam
bila u Washingtonu i na kraju u New Yorku
gde sam provela 8 dana.
F@Mtime: Imaš li neki savjet za ljude koji
u budućnosti planiraju otići na ovakav
program?
F@Mtime: Jesi li primetila da tamošnji
ljudi imaju predrasude o ljudima sa naših
Brankica: Trebalo bi iskoristiti šansu koja
prostora?
im se pruža dok su mladi. Prva godina
Brankica: Amerikanci sa kojima sam se ja u Americi je teška i sreća je veliki faktor
srela vide Srbe kao jako vredan i uporan koji utiče na to kako će se stvari odvijati.
narod. Upravo zbog toga i vole da imaju Trebalo bi se pripremiti na to da se puno
radi i da će uspeti samo oni koji su vredni,
zaposlene Srbe.
uporni i snalažljivi. Najteže je odoleti
F@Mtime: Jesi li sa sobom donijela neko iskušenjima kao što su žurke koje su bile
česte kod nas u kući, pijankama i odlasku
konkretno negativno iskustvo?
na plažu, i trebalo bi uvek imati na umu
cilj zbog kojeg ste došli, a to je rad, bar u
Brankica: Raditi kao hostesa nije
mom slučaju.
nimalo jednostavno, zbog toga
što si tada prva osoba koju
Hvala Brankici što je ovo svoje iskustvo
gosti vide kada ulaze u
podijelila sa nama i iskreno se nadamo da
restoran i poslednja
ćete se sjetiti nekih od njenih riječi ukoliko
osoba kada izlaze.
Sam rad sa ljudima i vi poželite otići u Ameriku ili već na neku
potpuno drugu stranu svijeta.
je naporan,
Simona Tomić
pogotovo
F@Mtime
PUTOVANJE
ZELENI DIJAMANT
EGEJA
ZLATNA PLAŽA, RAJSKA PLAŽA, TARZAN
PLAŽA SAMO SU NEKE OD POSEĆENIH,
PEŠČANIH I PROSTRANIH. UTISAK
DOPUNJUJU DIVLJE PLAŽE KOJE, ZA RAZLIKU
OD UREĐENIH NEMAJU MUZIKU I SITAN
PESAK NEGO ŠKOLJKE, RAKOVE I STENE I
DO NJIH DOLAZIMO ISKLJUČIVO PROLAZEĆI
KROZ NEKI OD MASLINJAKA, ŠTO DAJE
POSEBAN DOŽIVLJAJ OVE STRANE OSTRVA.
Prelepi Tasos, ostrvo maslina, vina,
smokava i sunca, najsevernije je ostrvo
Egejskog arhipelaga. Bilo je u rukama
Feničana, zatim Grka, onda Turaka i
danas - ponovo Grka. Svaka kultura je
ostavila svoj trag pod Ipsarion planinom.
Lepota Tasosa je i u velikom broju velikih,
kamenih, stenovitih i peščanih plaža,
skrivenih uvala, maslinjaka a zbog bujne
vegetacije i nepreglednih borovih šuma,
ostrvo je dobilo i svoje poetske nazive:
ŠUMA KOJA PLUTA ili EGEJSKI DIJAMANT.
Do Tasosa, tačnije Limenasa, stižemo
trajektom od luke Keramoti za manje
od sat vremena plovidbe jer udaljenost
jedne luke od druge iznosi svega desetak
kilometara. Miris Egejskog mora, zvuk
talasa, broda i galebova prave uvertiru
u čaroliju koja tek treba da se pojavi.
Posle četrdesetak minuta, uz simbolično
spuštanje sidra u vodu i mahanje posadi,
ulazimo u glavni i jedini grad na ostrvu
(ostala mesta su naselja i sela), u Limenas
Thassou, što u prevodu znači „ Luka
Tasosa“.
Blagi povetarac, penušavi talasi i zvuk
kamenčića za dobrodošlicu.
Iza sebe ostavljamo luku. Holandske
jahte, švedske katamarane, lokalne
pecaroške brodove i čamce ostavljamo
moru na druženje a mi, pomilovani sada
već prijatnim i blagim vetrom ulazimo
u grad odakle ćemo i krenuti u pravo
upoznavanje ostrva.
Dok šetamo, pozdravljaju nas ljudi,
konobari iz restorana... Atmosfera je, dok
šetamo ka centru grada sve življa – kao
da najavljuje neke od onih trenutaka koji
se pamte ne zbog saznanja ili ostvarene
strasti nego zbog blagonaklonosti i
jednostavnosti novootkrivenog mesta
na ovoj planeti. Šetali smo dugo i nismo
mogli da ostanemo ravnodušni prema
starim kućama sa početka prošlog veka
koje kao da su sačuvale neko drugo
vreme, vreme kada se ovo mesto gradilo,
kada se živelo bez turista i hotela i kada
su čisti vazduh, zdrava morska riba,
izrada grnčarije i proizvodnja vina, meda
i ulja od maslina bili ono sveto i najlepše
na ostrvu... Polako smo, vođeni lepim
mislima, dolazili do suštine i najvećih
vrednosti ostrva - počeli da ga zbilja
upoznajemo.
Mermer kao dar prirode.
Iz razgovora sa meštanima saznajemo i da
ljudi saTasosa ne žive samo od turizma.
Najveće im prihode donosi beli mermer
kojeg je priroda darovala ovom ostrvu i
kog ima u izobilju. Na drugom mestu je
proizvodnja maslina i maslinovog ulja.
Turizam je tek na trećem mestu.
Sve te plaže...
Nastavljamo sa obilaskom i pošto smo
odlučili da posetimo sve plaže koje su
nam meštani preporučili, udaljavamo
se (posle posete „Gradskoj plaži“ ili
„The port beach“-u) desetak kilometara
ka Makrijamosu, krećemo u potragu
za „Mermernom plažom“, u svetu
poznatijom pod imenom „The Marvel
beach“. Kažem potraga, jer na mapi nije
obeležena. Ako pomislimo na to da tamo
„mermer spava“ i da je poprilično skup,
postaje jasno zašto je nema na mapi. Ipak,
veoma se lako dolazi do nje jer mermerna
prašina, pa kamenčići i, na kraju,
mermerni blokovi, verovatno svetlucaju
i na najslabijoj mesečini. Vođeni planom
da pratimo put bele prašine dolazimo na
najlepšu, najmanju i najskriveniju plažu
na svetu. Kamenčići bele boje se igraju sa
sunčevom svetlošću dok se more, onako
skriveno i pritajeno diči svojom tirkiznom
bojom. Bajkovit prizor.
Očarani nesvakidašnjom lepotom, teška
srca napuštamo ovaj dragulj prirode. Ipak,
postoje i druga bogatstva. Put je dug a
vremena, ipak, nema na pretek.
Izbegavajući vraćanje u luku, nastavljamo
putem koji nas u kilometrima razdvaja
od mora ali ne i u pogledu (sve vreme
držimo obalu na oku), do mesta koje se
zove Panagia. Tu se pije prava grčka kafa
koju kuva jedna stara Grkinja sa kosom
upletenom u stilu antičke Grčke a voda
iza nas sa česme dolazi pravo sa izvora
nedaleko odatle. Med, ciporo (ćiporo,
čiporo) koji je domaća grčka rakija
napravljena od belog grožđa i posebnog
začinskog bilja su samo detalji u kojima
čula ovde mogu uživati. Galerije, ručno
rađeni nakit, staklo, tkanine i kućice od
prirodnih materijala odišu lepotom gde
god da se baci pogled, dok maslina ima
toliko da se dobija osećaj da je čitav svet
prepun maslina. Kaldrmom se spuštamo
dole prema obali i nastavljamo obilazak
ostalih plaža i ostrva.
Zlatna plaža, Rajska plaža, Tarzan plaža
samo su neke od posećenih, peščanih i
prostranih. Utisak dopunjuju divlje plaže
koje, za razliku od uređenih nemaju
muziku i sitan pesak već školjke, rakove
i stene i do njih dolazimo isključivo
prolazeći kroz neki od maslinjaka, što daje
poseban doživljaj ove strane ostrva.
Bili smo, zaključujemo, na vodi, pored
vode i u vodi; odlučujemo da odemo ispod
vode i upoznamo to carstvo. Ronjenje je
na ostrvu jedan od najčešćih sportova,
ali lepo ga je uživati i rekreativno. Već na
samom ulazu u vodu, ribica je bezbroj...
rakovi, morski krastavci i ježevi, školjke,
krupnije ribe i još krupnije i šarenije ribe
daju potvrdu o tome koliko je ovde život
zdrav, lep i raznovrstan. Doživljaj ostrva je
kompletan i nezaboravan.
Na kraju, priča o Tasosu i nazivi
„smaragdno ostrvo“, „zeleni dijamant
Egeja“, „šuma koja pliva“, „egejski raj“
možda deluju pretenciozno onima koji ga
nisu posetili ali i skromno za svakoga ko ga
je doživeo.
Maja Ivanov-Šapošnjikov
Prvi utisci su vezani za divne ljude,
građevine ali i muzika i za mirise
tradicionalne kuhinje Grčke... suvlaki,
tzatziki, lukramos slatkiši (neke male
grčke krofnice u slatkom tečnom šećeru
sa cimetom i meni nepoznatim još nekim
začinima) i čine nas, tek pristigle goste,
momentalno zainteresovanim za svaki
taj ukus i miris - odmah! O ukusu hrane
i vina moglo bi se pripovedati danima.
Ipak, odlučujemo da te priče ostavimo
gurmanima a i sama činjenica da je bog
Dionis najčešće boravio upravo na ovom
ostrvu, govori više od svih priča. Drugim
rečima, predivna hrana i božanstveno vino.
Oktobar / Novembar 2012
47
TIME OUT
ŽIVOT KROZ OBJEKTIV
Dočekao sam i taj dugo sanjani dan da
mi roditelji skupe pare i uplate prve
rate za upis u četvrtu godinu. Pun
elana i neopisive radosti što sam iz
Podgorice došao da studiram u gradu
ljudi blage naravi i mladosti željnih
znanja i otmene kulture. Riješio sam
da ovaj put svoje znanje iz oblasti
novinarstva, filmske umjetnosti itd.
malo unovčim, kako bih kroz još bolji
objektiv slikao život.
Sunce je rastjeralo tmurne oblake nad
najvećim gradom u Vojvodini. Krenuh
ka željezničkoj stanici.
Lagano sam prošao carinsku kontrolu,
jer osim indeksa i pasoša nijesam
imao ništa za provjeru i opušteno ušao
iz Srbije u Hrvatsku. Iako je u kupeu
bilo još putnika, nije me interesovao
njihov razgovor. Zapamtio sam samo
da pričaju o krizi, oskudici... Utonuo
sam u svoj svijet snova. Vidio sam
sebe kako kupjem bolji objektiv
za moj Nikon D700. Biće para jer,
,,ovamo’’, uhvatih sebe kako sam
se namah odomaćio, dobro plaćaju
moju buduću profesiju. Probudio me
glas koji je odzvanjao i ponavljao; “…
međunarodni putnički voz... Zagreb
stigao ...Molimo putnike...”Iskočio sam
kao oparen iz kupea koji je bio prazan.
Trčeći niz dugačak hodnik dokopao se
vrata i, gle brata i njegovog osmjeha,
koji me čvrsto zagrli kao da me budi iz
nekog dubokog sna.
Pronašao sam odmah novog ,,gazdu’’,
smjsetio se i s nestrpljenjem okrenuo
broj telefona brata od tetke u
Samoboru kod Zagreba gdje ima
svoj studio za snimanje reklama,
spotova, rođendana, svadbi...
Napokon sam prihvatio da se
odazovem ranijim pozivima i ponekad
priključim njegovom timu snimatelja
i montažera. Sad sam spreman, rekoh
sebi u bradu, za tajne umjetničke
fotografije i filmove. Učio sam za
takav izazov tri godine na ovom
fakultetu. A, mogu da zaradim prvi
honorar i rasteretim porodični budžet. Moramo odmah na snimanje u
Samobor, ponavljao je moj novi
Kako sam bio srećan. Šetao sam
,,poslodavac’’, pritom pojačavao
gotovo poskakujući kao dijete kroz
gas na papučici svog autmobila. Ne
sobičak garsonjere i naglas ponavljao: smijemo kasniti, usput mi ponavljao
Filipe, ti si genije! Zaista je bilo sve
što ću prvo da snimam, na što da
kako treba. Sve kockice su se složile.
obratim posebno pažnju. Mlada ti
Imao sam čak i taman toliko novca
je u fokusu, vjenčanica. Za ostalo se
koliko košta karta za put do mog
ne brini. Drugi kamerman je za to
biznisa.
zadužen. Dobićeš fotoaparat, najnoviji,
strava je!
- Sad se nasmješi, podigni
malčice ruku da se vidi burma,
plešite, plešite...
A ja snimam, padam s nogu, čučim,
penjem se na stolicu, jer, mlada je
u fokusu. Ne ispuštam je iz vida.
Brat me tapše po ramenu. Znači da
sam bio dobar. Ugrabismo i po koje
parče pršute, vina, neku rakiju...
Kakav dan! Sve mi je smućeno.
Osjećam neki čudesan nemir. Možda
je to, tješim se, zbog toga što su se
mladenci napili i bacali stolice... Pod
tim utiskom moramo pokušati da
zaspimo jer sjutra valja sav taj haos
urediti i napraviti film o svadbi na
kojoj je bilo sve u sjaju i dobrom
raspoloženju.
Poslije nekoliko sati ekipnog
montiranja film je složen i upakovan.
Bolji je nego što smo se nadali.
48
Čak, rekoše, od nekih koji su bili
fenomenalni i na najvišem nivou.
Kamera, kažem u sebi, može sve da
uljepša ali i nagrdi.
Sjetih se stiha iz Njegoševog Gorskog
vijenca: A u ruke Mandušića Vuka
biće svaka puška ubojita... Tako
smo i mi završili našu biznis misiju.
Kad smo odnijeli DVD da bi dobili
zasluženi honorar od mladenaca ni
traga. Rekoše nam komšije da su otišli
na bračno putovanje. Znači nijesmo
zaradili ni za burek! I zaista smo otišli
u obližnju pekaru i na klupi ćutke
pojeli po jedan sa mesom. Žvakao sam
ali nikako da mi zalogaj prođe... od
objektiva nema ništa...
-Mozeš li Filipe ostati do sljedeće
nedjelje. Ozbiljna je svadba.
Dobićemo siguran honorar.
-Moram za Novi Sad. Počinju
predavanja, a treba da platim i
kiriju!
-Ostani, neće propasti Novi Sad ako
odmah ne odeš. Dobićeš i dobar
novac.
Završili smo i tu svadbu. Sve je bilo u
redu. Dobio sam i svoju prvu platu i
krenuo za Novi Sad. Kad sam ušao u
stan ni traga od mog Nikona za koji
sam kupio dugo sanjani objektiv.
Poludio sam! Jedva sam se uzdržao
da sve po stanu pobacam kao oni
pijani mladenci. Namah sam pozvao
,,gazdu’’ koji mi je rekao da mi je uzeo
fotoaparat jer sam mu kasnio nedjelju
dana sa plaćanjem kirije. -Odmah da ste mi ga vratili. Evo vam
pare koje sam dužan i selim se.
Još uvijek sam pod tim gorkim utiskom
dok sjedim u garsonjeri iz koje ću
uskoro u novu. Ali sada dobijam
ključeve od čovjeka koji ne traži
pare unaprijed i koji je naglasio da
neću imati problema ako kasnim sa
plaćanjem. Čovjek je čovjek ma gdje živio, u
kojem gradu, državi... O onima
drugima ne bih ni da mislim. Možda
sam do takvog saznanja došao zbog
mog miljenika Nikon-a! Ko zna!?
Filip Rašović
F@Mtime
ŠANSA ZA NOVI ŽIVOT
Koordinatorka projekta promocije
transplantacije i promocije
donacije organa „Šansa za novi
život“ dr Jelica Alargić gostovala
je na Fakultetu za menadžment i
prezentovala dosadašnje rezultate
na tom projektu.
organa, na najbolji način se postiže
upravo edukacijom građana i
ukazivanjem na važnost samog
procesa transplantacije u svrhu
liječenja.
Dr Alargić je, prošavši kratak
istorijat transplantacije organa u
Cilj predavanja bilo je upoznavanje svijetu i u Srbiji te navodeći brojne
zainteresovanih sa nekim od
primjere iz svakodnevnog života,
osnovnih pojmova u vezi sa
pokazala kako je transplantacija
transplantacijom organa, kao što
organa znak humanosti i altruizma,
je pojam same transplantacije,
ali i doista veoma efikasna metoda
pojam donacije, te pojmovi donora liječenja za ljude kod kojih su svi
i primaoca organa. Demistifikacija ostali oblici liječenja iscrpljeni.
najčešćih zabluda i predrasuda
Da se zaključiti da je napredak
koje vezujemo za transplantaciju
ovakvog vida medicine korak kojem
organa uistinu biti sve manje
smještana u negativan kontekst
u kojem se zbog svoje prirode
našla, a sve više ljudi će ju zaista
posmatrati upravo kao šansu za
novi život, kao život na dar.
Simona Tomić
Srbija treba težiti i to
počevši od podizanja
svijesti građana
i demistifikacije
zabluda. Kada to
postignemo, onda
će transplantacija
30.10.2012.
Oktobar / Novembar 2012
49
EKOLOGIJA
UTICAJ ŠUMA I ZELENILA NA KVALITET ŽIVOTA
Šume imaju sledeće funkcije: opšta
zaštita i unapređivanje životne
sredine postojanjem šumskih
ekosistema;očuvanje biodiverziteta;
očuvanje genofonda šumskog drveća i
ostalih vrsta u okviru šumske zajednice;
ublažavanje štetnog dejstva „efekta
staklene bašte” vezivanjem ugljenika,
proizvodnja kiseonika i biomase;
prečišćavanje zagađenog vazduha;
uravnotežavanje vodnih odnosa i
sprečavanje bujica i poplavnih talasa;
pročišćavanje vode, snabdevanje i
zaštita podzemnih tokova i izvorišta
pijaćom vodom; zaštita zemljišta,
naselja i infrastrukture od erozije i
klizišta; stvaranje povoljnih uslova za
zdravlje ljudi; povoljni uticaj na klimu
i poljoprivrednu delatnost; estetska
funkcija; obezbeđivanje prostora za
odmor i rekreaciju i razvoj lovnog,
seoskog i ekoturizma; zaštita od buke;
podrška odbrani zemlje i razvoju lokalnih
zajednica.
Na kvalitet života čoveka utiče mnogo
faktora. Najpre valja pomenuti uticaj
genetskih faktora, stil života, siromaštvo,
ishranu, ekološke faktore, radne
kao i društveno-ekonomske faktore.
Nivo međusobne zavisnosti različitih
faktora biva drugačiji kod pojedinih
oboljenja i predmet je mnogih naučnih
istraživanja. Ovo je vrlo kompleksno
pitanje. Suviše pojednostavljen pristup
pitanju oboljevanja može da dovede
do pogrešnog razumevanja, bilo
prenaglašavanjem bilo zanemarivanjem
uzročnih odnosa. U mnogim slučajevima
nedostaje jasan pogled na relativan
značaj različitih ekoloških faktora.
Postavlja se pitanje da li se fokusirati
na prevenciju ili na lečenje. Takođe se
postavlja pitanje na koji način unaprediti
kvalitet života.
Kada se govori o zelenilu u gradovima,
neopodno je reći da ono ima
mnogostruki značaj. Biljke na zelenim
površinama, svojim oblikom, građom
i životnim osobinama, predstavljaju
nezamenljive elemente prirode, koji
doprinose melioraciji životne sredine
u najširem smislu reči. Zelene površine
grada pozitivno utiču na okolinu
delovanjem na mikroklimat, tako što
smanjuju visoke temperature vazduha,
50
povećavaju stepen vlažnosti, regulišu
jačinu vetra, prečišćavaju vazduh,
smanjuju i ublažavaju jačinu gradskog
šuma.
Mnogim istraživanjima se došlo do
zaključka da se komfor čoveka zasniva
na određenoj temperaturi i vlažnosti
vazduha. Temperatura najpovoljnija za
rad je 15-20°C, temperatura najpovoljnija
za proces disanja 18-20°C, a temperatura
takozvane zone komfora 16-21°C.
Krošnje drveća i žbunja najpre apsorbuju
deo sunčeve radijacije, a zatim i stvaraju
senku u prostoru na kome se nalaze.
Efikasnost biljaka zavisi od gustine
krošnje, veličine listova, njihovog
rasporeda u kruni, gustine sadnje,
odnosno rasporeda biljaka.
Mnogobrojna merenja temperature
vazduha na različitim visinama, nad
zelenim površinama i nad golim asfaltnim
ulicama i trgovima, pokazuju da oscilacije
u temperaturi tokom različitih doba
godine ili doba dana mogu da budu
značajno različite.
Kretanje vazduha može delovati na
čoveka pozitivno i negativno. Istraživanja
ukazuju da se čovek oseća najprijatnije
pri vetru čija je brzina od 0,5 do 3m/s.
U letnjem periodu ovaj vetar rashlađuje
organizam, čak i kada se radi o relativno
toplom strujanju.
Biljke filtriraju vazduh i pomoću
takozvanog vertikalnog prečišćavanja
vazduha. Vlažniji i hladniji vazduh iznad
zelenih površina kontinuirano zamenjuje
vazduh nad otvorenim prostorom,
odnoseći naviše sa sobom gasovito
zagađenje.
Istraživanja pokazuju da je uticaj sobnog
bilja ogroman na kvalitet života ljudi.
Ovde se zapravo radi o problemu
zagađenja otrovima koji se mogu naći u
zatvorenom prostoru kao što su: benzol,
formaldehid i trihloretilen. Efekti koje ovi
zagađujući elementi izazivaju kod čoveka
su: nadražaji kože i očiju, vrtoglavica,
malaksalost, mučnina, glavobolja,
drhtanje, gubitak apetita, bolest krvnog
sistema, alergijski dermatitis, astma.
Tempo kojem smo svakodnevno izloženi
sve nas više odvaja od prirode i ljudi.
Stres kod čoveka današnjice sve više i
više uzima maha i različite medicinske
ustanove pribegavaju lečenju istog na
način koji sugeriše vraćanju prirodi i
uživanje u njoj. Istraživanja Društva
za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju u
zapadnoj Evropi pokazuju da vrt deluje
podsticajno na sva čovekova čula.
Stoga se čoveku preporučuju takozvane
hortiterapije ili vrtne terapije.
Hortiterapija se najviše koristi u Americi
i Velikoj Britaniji, Austriji i Nemačkoj.
Urađena su brojna istraživanja
kojima se naučno dokazivao učinak
Biljke zelenih površina, pre svega
hortiterapije na osobe s poteškoćama
drveće i žbunje, imaju pozitivan uticaj
u razvoju, poteškoćama u učenju,
na umanjivanje snage i brzine vetrova.
starijim osobama, osobama s psihičkim
Često se pojasevi zelenila postavljaju sa
ciljem da ublaže snagu vetra (vetrozaštitni bolestima i problemima, osobama sa
socijalnim problemima, nezaposlenima,
pojasevi).
zavisnicima, žrtvama raznih oblika nasilja,
Zelenilo ima znatan uticaj na sastav
invalidima, hroničnim bolesnicima.
vazduha što takođe određuje kvalitet
života čoveka. Biljke su te koje povećavaju Učinci hortiterapije su brojni u području
poboljšanja senzomotoričkih veština,
količinu kiseonika u vazduhu a smanjuju
kognitivnih i psihosocijalnih veština.
količinu ugljendioksida u njemu.
Hortiterapijom u svetu se bave dodatno
Otpadni gasovi i čestice zagađuju
edukovani zdravstveni radnici kojima je
atmosferu užeg ili šireg područja, u
poznavanje aktivnosti ujedno i paradigma
manjem ili većem stepenu, ponekad sa
struke. Bitno je istaći da šume i zelenilo
kritičnim posledicama. Različite vrste
oplemenjuju kompletan čovekov
biljaka zadržavaju različite količine čestica organizam.
na lišću i granama. Ispitivanja pokazuju
Milanka Tucakov
da četinari na iglicama zadrže i do 30
puta veće količine čestica od pojedinih
lišćarskih vrsta.
F@Mtime
dine.
3. 10. 2012. go
ci
Sremski Karlov
Nova zgrada za rsku i
no menadže
Srednju poslov
atičku školu
Srednju inform
VAŠ GRAFOLOG
kter
Ovaj rukopis odaje kara
še
du još
osobe koja je u dubini
je svojoj
dete, neiskvareno, veru
mnogo
okolini, i baš zbog toga
merno
puta neshvaćeno i nena
ede čuva
povređeno. Svoje povr
rećujući
duboko u sebi ne opte
nekom
druge, zaboga, zar ja da
že da
nanosim bol ili nedaj bo
Osoba koja je sklona
nekoj vrsti umetnost, do duše
nikad ne otkrivenoj, osoba
koja ima veoma istančan ukus,
sve u svemu osoba koja sve
radi sa stilom. Prema sebi je
prilično stroga i kritična, što
bih ja rekao, dragi moji, pa
neeeema idealizma, ceo život je
52
pridaje
nekoga povredim. Ne
velikom
mnogo znaćaja nekom
aći da je
redu u životu, što ne zn
na da po
neodgovorna ali je sklo
d tepih “
nekad gura stvari “ po
ente
čekajući povoljnije mom
suštini
za njihovo rešavanje. U
prepušta
nije rođeni lider, radije
ju ali je
drugima da to organizu
improvizacija a to nebi smelo da
Vas iritira.Poprilično je
pravdoljubive naravi, po malo
tvrdoglava, po nekad i na svoju
štetu. Bez obzira na sve to, vrlo
dobro zna kada je trenutak da
se povuče i ne načini štetu sebi
i okolini.
Što
veoma veran saradnik.
spremna
se tiče ljubavi, uvek je
što
više da da od sebe nego
bodno
očekuje. Spoljašnja , slo
a je
ću reći, prividna gruboć
na
ustvari jedna odbrambe
barijera nežne i
krhke dušice....
U poslu je saradnik na koga
možete da se oslonite, a po
nekada i da dobijete koristan
savet.Kao i u poslu tako je i
u ljubavi veoma “koristan”
saradnik, sve u svemu osoba sa
kojom je prijatno biti u, grubo
rečeno, vezi...
F@Mtime
KOLUMNA
OBRAD
(Mom o Ka p or)
Obrad Milićević, rodom iz sela
Zvjerine u Hercegovini, gde
ne uspeva ništa drugo sem
Hercegovaca, odluči da se
1922. prijavi za žandara u Bileći.
Prođe sve ispite. Bio je zdrav k’o
dren, pametan, pošten i hrabar,
pogađao je u metu, trčao brže
od ostalih, rukovao sabljom
i bajonetom, bacao najdalje
kamena s ramena, nije pušio ni
pio, a bio je, kao što se zna, iz
dobre familije... Na kraju, pošto
ga primiše u žandare, trebalo je
da potpiše rešenje, ali on odbi
da to učini.
‘Zašto nećeš da potpišeš?’,
upitaše ga.
‘Ne umijem’, odgovori. ‘Nijesam
pismen’.
‘Kako, jadan, nijesi... pismen? Pa
kako ćeš pisati prijave i zapisnike
kad se što desi?’
I tako ga i pored svega ne
primiše u žandare, te se on
iseli u Ameriku, kuda otputova
italijanskim šipom ‘San Đovani
di Mesina’ iz luke Kotor, gde je
neki Dubrovčanin, po imenu
Baltazar Gradi, sakupljao
Hercegovce za rad u rudnicima
Bjut Montane. Kao što kaže
stara poslovica: ‘Hercegovina
sav svijet naseli, a sebe opet ne
raseli.’
Jednoga dana dok je kopao
veliku rupu da napravi čatrnju,
istu onakvu kao što je imao u
Hercegovini (u tom kraju nije
bilo druge vode sem kišnice),
Posle mnogih potucanja, Obrad, iznenada poteče nafta. Postao
kojem su u Nevjorku upisali
je tako bogat preko noći.
novo ime O’Brajen, tražeći
Sagradio je prostranu kuću u
mesto slično rodnoj Zvjerini,
kolonijalnom stilu, a za svoju
naseli se na severozapadu
dušu podigao jednu sasvim
države Arizone, prema granici
malu, kamenu, kao što je
Kalifornije, ispod planine
bila ona u kojoj se rodio, sa
Krosman. Živeo je siromašno
ognjištem, gredama i ovnujskim
baveći se onim čim se bavio i
kožama na kojima je spavao
na Zvjerini - uzgajao ovce čije
sanjajući Zvjerinu.
je meso prodavao u obližnjem
gradu Havasa Sitiju. Država
I tako, dođe i dan da se njegova
Arizona mu dala sto jutara
kompanija spoji sa Standard ojl
potpuno neplodne zemlje za
kompanijom, koja je iz Feniksa
simboličnu cenu od pet dolara. poslala čuvenog advokata da se
potpišu ugovori.
54
Ali on odbi da stavi svoj potpis!
‘Zbog čega nećete da potpišete
ugovor?’, upita ga zapanjeni
advokat.
‘Nijesam pismen’, odgovori on.
‘Gospodine O’Brajen’, reče
advokat, ‘vi ste jedan od
najbogatijih ljudi u Arizoni. Šta
biste tek postali da ste znali da
pišete!’
‘Postao bih žandar u Bileći’,
odgovori Obrad.
F@Mtime
PERFEKCIONIZAM
Do perfekcionizma je.
Ja bih da sve bude lepo.
Do poslednje mrve.
Da ništa ne nedostaje.
Da nema rupe
kroz koju može da se vidi
jedan ružan
svet.
Al’ tu je rupa.
Vidiš.
Evo ga svet.
Ružan.
Meni ta rupa ne smeta
da lepo bih gledala.
Ja je nogom načepim.
Onda nemam kroz šta
da škiljim.
Samo u tebe tada gledam.
Budeš mi lep.
I pored rupe.
Sve mi bude lepo.
Kad ostanem sama
rupu malo otkrijem.
Tu mogu da pljunem.
da bacim suzu,
slinu,
parče mesa.
Kako kad.
I onda opet – cipela.
I onda opet – lepo.
Ja nemam problem
sa tom računicom.
Uvek je lepše sa tobom
nego bez tebe.
I kad ružan svet
celu me boli.
Dijana Knežević
Oktobar / Novembar 2012
55
Download

FAMtime 73-74 - Fakultet za menadžment