2
[email protected]
POSLODAVCI
[email protected]
IMPRESSUM
[email protected] broj 82 - specijalno izdanje
ADRESA
Njegoševa 1a, 21205 Sremski Karlovci
Telefon/Fax
021/21-550-45
E-MAIL
[email protected]
ZA IZDAVAČA
dr Jelena Simić
GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK [email protected]
mr Ljiljana Lj. Bulatović
GRAFIČKI UREDNIK I PRELOM
Stevan Pecić
Dana 23 aprila održana je
skupština Unije poslodavaca
Vojvodine na Fakultetu za
menadžment u Sremskim
Karlovcima. Događaj kao i mnogi
drugi u ovoj zemlji. Nije bilo
novinara, nije bilo kamera, nije
bilo baš ni previše učesnika. Reklo
bi se pa šta onda!
Međutim.
UREDNICI IZDANJA
Prof. dr Dušan Ristić, emeritus
Svetlana Bojanić MA
STRUČNI SARADNIK
Miljana Stojšić Stojanovska
SARADNICI
mr Tijana Savić Tot,
Danko Damjanović MA, Andrea Boršoš MA,
Danijel Kadarjan MA, Dragan Marković MA,
Marija Blizanac,
DIZAJN
[email protected] tim
FOTO
MA Mladen Mutavdžić, Stevan Pecić
ILUSTRATOR I STRIP
[email protected] tim
ŠTAMPA
MONDO GRAF
Znate li vi da je to jedina
poslodavačka organizacija
u Vojvodini koja je
legalno opunomoćena i
REPREZENTATIVNA? Ona daje
članove Pokrajinskog socijalnoekonomskog saveta. Taj PSES,
to vam je institucija sistema. Tu
se sastaju predstavnici radnika
(sindikata), poslodavaca i vlasti.
U civilizovanom svetu vlast je
pokretač, a sindikati i poslodavci
se dogovaraju o minimalnim
naknadama. Onda, svaki zakon koji
se tiče privrede prvo se razmatra
u SES-u, a onda ide u skupštinsku
proceduru...
Kod nas je malo drugačije. Pošto
smo mi još uvek „politička” država.
Politika ne voli da joj se neko meša
u vlast, pa sistem “tripartizma” ne
funkcioniše.
Zato se mi, članovi UPV, borimo
za bolji sistem i za pravednije
društvo.
Eto, u ovom broju studentskog
lista [email protected] ćete moći da
vidite materijale sa skupštine,
neke, diskusije i zaključke UPV, da
vidite šta to poslodavci rade?
Jul 2013
Takođe vam činimo dostupnim
materijale koji u gradovima
Vojvodine mogu da olakšaju
i ubrzaju osnivanje gradskih
udruženja poslodavaca. Takva
udruženja bi trebalo da iniciraju
osnivanje opštinskih SES-ova,
odnosno socijalno-ekonomskih
saveta. Saveti bi trebalo da se
bave lokalnim problemima i da
štite interese poslodavaca na
„lokalu“.
Nadamo se da će ovaj specijalni
broj [email protected] doprineti da se
malo više prošire ideje za koje
se bore organizovani i pošteni
poslodavci među budućim i
sadašnjim rukovodiocima i
vlasnicima firmi.
Moramo da napomenemo da
pored Unije poslodavaca postoje
još udruženja poslodavaca i srpski
poslovni klub Privrednik.
Udruženja poslodavaca su
paralelna udruženja Uniji, a srpski
poslovni klub Privrednik čine
najbogatiji privrednici u Srbiji tzv.
tajkuni.
Mi se borimo protiv predrasuda da
su svi poslodavci „loši momci“ i da
maltretiraju radnike i ne plaćaju
poreze i doprinose.
Udubite se i proverite ko radi
pošteno, a ko je radio u sprezi sa
političarima i sa vlašću.
Prof. dr Dušan Ristić, emeritus
3
Intervju: Stanko Krstin
Za p rvi F@ Mtime s p e c ija l g o v o ri S t a n k o K rs t in
p redse d n ik Un ij e p o s lo d a v a c a Vo jv o d in e .
[email protected]: Kako ocenjujete trenutno stanje u privredi
Republike Srbije?
S. Krstin: Nalazimo se u dubokoj ekonomskoj i socijalnoj
krizi jer predugo odlažemo reforme. Uporno sprovodimo
pogrešan ekonomski model. Zanemarili smo domaću
industrijsku i poljoprivrednu proizvodnju. Trošili smo za
četvrtinu više nego što je ostvareni BDP dozvoljavao. Javna
potrošnja bez pokrića donela nam je budžetski deficit, koji
iz godine u godinu raste. Malo izvozimo, a mnogo uvozimo
i permanentno pravimo veliki spoljnotrgovinski deficit.
Investiramo pogrešno. Postoji težnja za zarađivanjem
novca u sferi potrošnje i finansija, a neophodno je
investirati u realni sektor, u nove tehnologije i nove
fabrike, koje zapošljavaju, izvoze i prave dobit.
[email protected]: Šta se može zaključiti iz trenutnih ekonomskih
pokazatelja privrede Republike Srbije?
S. Krstin: Fiskalni deficit će u 2013. godini, umesto
planiranih 3,6% BDP-a, premašiti 5,5% BDP-a, čak i sa
poslednjim merama Vlade za smanjenje deficita. Javni
dug, koji je već iznad 60% BDP-a, nastaviće da raste i u
2013. i u 2014. godini. Da bi se fiskalna kretanja trajno
stavila pod kontrolu i izbegla kriza javnog duga, potrebne
su:
4
1) oštre mere Vlade već u 2013. godini i
2) kredibilan plan smanjenja deficita u srednjem roku.
Prosečna inflacija u 2013. godini će prema poslednjim
procenama biti oko 9% umesto očekivanih 11,1%.
Stopa nezaposlenosti u Srbiji je nikad veća, a poslu se u
ovom času nada čak 792.888 građana.
Od marta do maja na evidenciji NSZ ima 14.309 ljudi više
nego u istom periodu prošle godine. Stopa nezaposlenosti
u Srbiji prema aprilskoj Anketi o radnoj snazi, iznosila
je 24,1 odsto, što je 1,7 odsto više nego u oktobru
prošle godine. Stopa nezaposlenosti među mladima je
bila 46,1 odsto u 2010. godini kada je Vlada sastavljala
desetogodišnju agendu za smanjenje ovih procenata. Tada
je zacrtano da će u 2020. ova stopa biti prepolovljena i
da će iznositi 23,3 odsto. Danas je, međutim, svaki drugi
„omladinac“ u Srbiji - bez posla.
Izvoz Srbije u prva četiri meseca ove godine povećan
je za 24%, na 3,2 mlrd EUR, dok je uvoz porastao
3,8% na 4,9 mlrd EUR (Republički zavod za statistiku).
Spoljnotrgovinski deficit Srbije je zahvaljujući bržem rastu
izvoza od uvoza smanjen za 20,7% i na kraju aprila 2013.
godine iznosio je 1,7 mlrd EUR.
[email protected]
Pokrivenost uvoza izvozom u periodu od januara do aprila
2013. godine iznosila je 65,4% i veća je od pokrivenosti
u istom periodu 2012-te godine, kada je iznosila 54,8%.
Najveće učešće u izvozu Srbije u prva četiri meseca ove
godine imao je region Vojvodine - 32,9 odsto, dok je
najveće učešće u uvozu imao Beogradski region - 42,7
odsto.

Po prosečnoj zaradi u Evropi smo na dnu liste, donji
deo svetske liste.

Po ukupnom bruto društvenom proizvodu smo u
zadnjih 5 zemalja Evrope, bez mnogo resursa da
krenemo gore.

Po konkurentnosti privrede smo na dnu Evrope, negde
na sredini svetske liste.

Po korupciji smo na prvim mestima u Evropi, vrlo
visoko i na svetskoj listi.

Po depresiji spadamo u prve 4 zemlje Evrope.

Po inovativnosti smo 4-a zemlja od dna lestvice u
Evropi.

Po procentualnom broju nezaposlenih u odnosu na
stanovništvo smo u vrhu Evrope.

Po broju penzionera na radno sposobnog smo u vrhu
Evrope.

Po odlivu mladih i stručnjaka koji odlaze iz zemlje drugi
smo u svetu.
Svetska ekonomska kriza je do kraja razotkrila da
dosadašnji model privrednog rasta i razvoja Srbije nije
održiv i da se mora temeljno menjati, ako želimo da
izbegnemo sudbinu nerazvijene i prezadužene zemlje.
Uspešne zemlje u tranziciji su još u periodu 1990-2000
u značajnoj meri sprovele „prvu generaciju reformi“ –
privatizacija, makroekonomska stabilizacija, cenovna
liberalizacija i spoljnoekonomska liberalizacija. Paralelno
se sprovodila i „druga generacija reformi“ –podsticajni
ambijent za domaće i inostrane investitore, puna zaštita
svojine i ugovora, efikasno pravosuđe, moderan poreski
sistem, reformisani javni sektor, usklađena fiskalna i
monetarna politika, efikasan bankarski sistem i razvoj
finansijskih tržišta, razvijeni odnosi privatnog i javnog
partnerstva posebno u infrastrukturnim delatnostima,
regulisano tržište rada i uređeni odnosi između zaposlenih
i poslodavaca, napredak u smanjenju sive ekonomije i
korupcije, politička stabilnost - što sve zajedno povećava
kredibilitet zemlje i smanjuje rizik za ulaganje. U vezi sa
reformskim i tranzicionim procesima, Srbija je tek na
početku puta. Zato novi model privrednog rasta i razvoja
u narednoj deceniji zahteva, zapravo, dva međusobno
povezana zaokreta. Prvi zaokret je od potrošačkom ka
proinvesticionom i izvozno orijentisanom privrednom
rastu. Drugi zaokret je neophodan na području ubrzanja
reformskih procesa i evropskih integracija i odgovarajućih
makroekonomskih i strukturnih politika. Reč je o stvaranju
mnogo atraktivnijeg privrednog ambijenta.
Jul 2013
[email protected]: Kako ocenjujete rad lokalnih udruženja
poslodavaca na teritoriji Vojvodine?
S. Krstin: Osnivanje lokalnih Unija poslodavaca je nešto
novo u našem pravnom sistemu i takve aktivnosti će
trajati godinama, da ne kažem decenijama. Udruženja
poslodavaca su viši oblik organizovanja u odnosu na
udruženja građana koja se jednostavno registruju upisom
u Registar udruženja u APR-u. Udruženje poslodavaca
mora da dokazuje broj svojih članova i broj zaposlenih
u Ministarstvu rada i shodno tome sa utvrđenjem
reprezentativnosti imaju pravo na učešće u radu
tripartitnih tela (tela u kojim su zastupljeni predstavnici
poslodavaca, sindikata i lokalne samouprave). U
sredinama gde postoji visoka svest o potrebi udruživanja,
gde je ostvaren pravni legitimitet udruženja i gde je ono
dobro organizaciono postavljeno, ocena rada i rezultata je
veoma visoka!
Najbolja razlika se vidi u stanju socijalnog dijaloga u
opštinama gde nemamo razvijene oblike udruživanja
poslodavaca i tamo gde imamo Uniju. Poslodavci sa lokala
preko lokalne Unije imaju stalne konsultacije i pregovore
sa predstavnicima vlasti i argumentovano uspevaju da
poboljšaju svoj položaj, dok se zahtevi poslodavaca koji
nisu organizovani ne shvataju ozbiljno tako da je i efekat
uticaja na promene veoma mali.
[email protected]: Koliki je značaj otvaranja novih lokalnih
udruženja poslodavaca širom Vojvodine s obzirom da
sada postoje samo dva?
S. Krstin: S obzirom na tendenciju decentralizacije našeg
državnog uređenja i prenosa velikog broja nadležnosti
na lokalne samouprave, položaj poslodavaca na nekom
lokalu će u velikoj meri zavisiti od postojanja udruženja
poslodavaca na lokalnom nivou po uslovima utvrđenim
Zakonom o radu.
Iz tog razloga je jedan od strateških ciljeva UPV pomoć
poslodavcima iz vojvođanskih opština koji žele da
ustanove svoja udruženja da to i realizuju u skladu sa
propisima, a i već ustanovljenom praksom.
Takođe, u momentu dobijanja zelenog svetla za datum
pridruživanja Evropskoj uniji, uslov za povlačenje i
korišćenje finansijskih sredstava jedne teritorije biće
postojanje institucija (a to su i Unije poslodavaca) i
strateških planova tih lokalnih samouprava.
[email protected]: Šta članovi dobijaju pristupanjem u UPV?
S. Krstin: Mogućnosti za institucionalno delovanje na
zaštiti interesa privrede i stvaranju razvojnog privrednog
ambijenta:
- uticaj na donošenje zakona i drugih propisa u oblasti
privrede,
- uticaj na kreiranje povoljnog privrednog ambijenta kroz
aktivnosti sa predstavnicima izvršne vlasti i sindikata, tj.
učešće u socijalnom dijalogu.
5

Usluge stručnih službi Unije poslodavaca Vojvodine i
Srbije:
- različite vrste pravne pomoći, stalne ekonomske i
pravne informacije od važnosti za poslovanje privrednih
subjekata, programi edukacije, treninga i usavršavanja
menadžera sa popustima za članove, podnošenje
projekata za aktivnosti iz delokruga rada Unije, pravna i
tehnička pomoć u procesima kolektivnog pregovaranja
i mirnog rešavanja radnih sporova, zaštita interesa
članova Unije, organizovanje sastanaka sa inspekcijskim
službama i nadležnim institucijama, UPV klub (članovi
nude robu i usluge sa popustima ostalim članovima) itd.

Povezivanje sa drugim poslodavcima u Srbiji i
inostranstvu.
[email protected]: Kada je osnovana UPV i kako je tekao njen
razvojni put do danas?
S. Krstin: Unija poslodavaca Vojvodine je osnovana i
registrovana 2010. godine na osnovu Zakona o radu
kao samostalna, nevladina i neprofitna organizacija
poslodavaca Vojvodine, a po ugledu na slične i srodne
organizacije u svetu.
Na osnovu Zakona o radu (donetog 2005. godine) i
Pravilnika o upisu udruženja poslodavaca u Registar,
Unija poslodavaca Vojvodine sa sedištem u Novom Sadu,
sa poslednjom adresom u ulici Bulevar oslobođenja broj
81, upisana je u Registar udruženja poslodavaca, koji
se vodi u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne
politike, na osnovu Rešenja Ministra rada, zapošljavanja
i socijalne politike 08.09.2010. godine, pod rednim
brojem 67, čime je dokazano da Unija poslodavaca
Jul 2013
Vojvodine u svojim osnivačima ima poslodavce koji
zapošljavaju najmanje 5% zaposlenih od ukupnog broja
zaposlenih na teritoriji AP Vojvodini.
Po odredbama Statuta, Unija poslodavaca Vojvodine je
pravni naslednik Unije poslodavaca Srbije-poslodavci
Vojvodine, koja je kao lokalna kancelarija Unije
poslodavaca Srbije osnovana Odlukom Upravnog odbora
Unije poslodavaca Srbije od 02.12.2003. godine sa
nazivom Poslodavci Vojvodine i sedištem u Sremskim
Karlovcima.
Na osnovu Zakona o radu, tadašnja UPS-Poslodavci
Vojvodine upisana je u Registar udruženja poslodavaca
05.09.2005. godine pod rednim brojem 4. Rešenje o
utvrđivanju reprezentativnosti Poslodavaca Vojvodine,
ministar rada, zapošljavanja i socijalne politike je doneo
15.05.2006. godine. Time je zvanično potvrđeno da
UPS-PV, od ukupnog broja poslodavaca u Vojvodini,
u članstvu imaju četvrtinu poslodavaca sa teritorije
Vojvodine.
Radi usklađivanja sa propisima, Osnivačka Skupština
Unije poslodavaca Vojvodine održana je 12.05.2010.
godine. 62 ugledne kompanije i udruženja sa teritorije
AP Vojvodine okupilo se na osnivačkoj Skupštini i time
je Unija poslodavaca Vojvodine počela svoj rad kao
samostalno pravno lice.
[email protected]: Šta biste vi predložili kao rešenje za
trenutno teško stanje u kojem se nalazi privreda
Republike Srbije?
S. Krstin: Srbija je jedina zemlja u Evropi koja nije
dostigla ni 50% industrijske proizvodnje iz 1989. godine.
7
Posle promena 2000-te godine nova politička elita do
danas nije zaustavila uništavanje privrede. Izgubili smo
većinu preduzeća, isključeni smo sa svetskog tržišta
i praćenja razvoja tehnologija u svetu. Izgubili smo
najvažniji deo kapitala preduzeća koji čini ljudski kapital.
Umesto krivaca treba tražiti rešenja.
Neophodan je koncept reformi koji mora da sadrži
sledeće glavne ekonomske politike:
1. Ekonomsku politiku pokretanja industrijske
proizvodnje, ubrzanog rasta i zapošljavanja,
2. Ekonomsku politiku u agraru,
3. Ekonomsku politiku kamatnih stopa i reformu
finansijskog sektora,
4. Novu politiku realnog i stabilnog kursa, kojom ćemo
povećati izvoz i ostvariti spoljnotrgovinski suficit,
5. Konkretne mere za podršku izvoznicima,
6. Ekonomsku politiku eliminacije budžetskog deficita
i smanjivanja javne potrošnje kao i njeno dovođenje u
sklad sa ostvarenim BDP-om.
[email protected]: Koje su glavne aktivnosti na teritoriji
Vojvodine koje sprovodi upravni odbor i članovi UPV?
S. Krstin: Rukovodstvo, stručna služba i svi članovi UPV –
svi zajedno podržavaju osnovni cilj UPV, a to je stvaranje
povoljnog privrednog ambijenta za rad i zalaganje za
neophodne reforme u privredi!
Socijalni dijalog na svim nivoima je naša stalna aktivnost,
pri čemu se recimo na lokalu poslodavci bore sa
povećanjem lokalnih komunalnih taksi i pregovaraju o
realnim mogućnostima privrede, na Vojvođanskom nivou
smo napravili Ocenu stanja i predlog mera za oživljavanje
privrede i kroz Pokrajinski Socijalno ekonomski savet
stalno plasiramo naše zahteve. Prema Ministarstvu
finansija i privrede imamo stalnu prepisku oko zahteva
za izmenama propisa i smanjenjem procedura. Osnovan
je i Programski Savet UPV radi izrade i implementacije
zahteva poslodavaca kroz izradu projekata.
Takođe smo dogovorili održavanje Prvog Vojvođanskog
foruma privrednika da bi se čuo naš glas i pomoglo u
daljem putu privrednog razvoja...
Aktivnosti ima veoma mnogo, čini nam se da je potrebno
uvesti još jedan novi dan u nedelji i još dosta sati u danu
da rukovodstvo postigne sve.
Zato je veoma važno da se što veći broj poslodavaca
uključi u rad, jer Unija smo svi mi zajedno.
S obzirom na uvećavanje organizacije, u razvoju UPV,
na prvom mestu se fokusiramo na unapređen odnos
sa članstvom, jer nije lako organizovati i zastupati i
predstavljati interes 30.000 poslodavaca pri čemu u
UPV stručnu službu čine samo dve visoko obrazovane
osobe. Takođe, želimo da unapredimo organizovanost
rada, ostvarimo decentralizaciju - osnivanjem i jačanjem
lokalnih Unija gde bi UPV koordinirala aktivnosti, stručno
usmeravala i sublimirala zahteve i potrebe poslodavaca.
Planiramo ažuriranje postojeće baze podataka, kreiranje
savremene i lako dostupne baze potencijalnih članova
radi efikasnije, jednostavnije i brže komunikacije
kancelarije sa članovima kao i između članova.
Moramo takođe unapređivati komunikaciju sa
predstavnicima vlasti svih nivoa radi ostvarenja svojih
ciljeva i interesa kao i saradnju sa drugim regionalnim
organizacijama poslodavaca i udruženjima poslodavaca
koji imaju slične ciljeve i aktivnosti. U skladu sa tim, već
je ostvarena saradnja sa Hrvatskim poslovnim klubom,
a trenutno planiramo susrete sa Nemačko-srpskim
privrednim udruženjem DSW.
[email protected]: Koji su glavni problemi sa kojima se
poslodavci susreću u poslovanju na teritoriji Vojvodine?
S. Krstin: Propagiraju se olakšice poslovanja, razna
smanjenja opterećenja poslodavaca, a onda se lokalne
samouprave dovijaju na razne načine kako da manjak u
budžetima nadomeste raznim maštovitim zahvatanjima
od poslodavaca sa svog lokala.
Što zbog nedostatka informacija, što zbog svakodnevne
borbe za opstanak svojih kompanija – poslodavci
nisu u mogućnosti da se pojedinačno zalažu za
zaštitu svojih interesa. Iz tog razloga veoma je važno
udruživanje poslodavaca, jer samo jedinstveni možemo
na pravi način predstaviti i zaštiti svoje interese pred
predstavnicima vlasti.
[email protected]: Koje mere treba preduzeti da bi se olakšalo
poslovanje poslodavaca na teritoriji Vojvodine?
S. Krstin: Potreban nam je koncept nove ekonomske
politike. Reforme se odlažu zadnjih 13 godina. Ne
možemo uporno popravljati postojeći sistem, jer je to
nemoguće. Moramo praviti novi sistem, zasnovan na 3
principa:
-Normalne kamate (na nivou prosečnih kamata u EU),
[email protected]: Šta je ono što ćete kroz implementaciju
Strategije razvoja UPV 2013-2016 težiti da unapredite?
-Realan kurs koji će biti podsticajan za izvoznike (sadašnji
pogoduje samo uvoznicima),
S. Krstin: Strategijom razvoja UPV, prvenstveno smo
definisali viziju naše organizacije – „Unija poslodavaca
Vojvodine - vodeći glas biznisa u AP Vojvodini!“ Želimo
da budemo najorganizovanija i najuticajnija asocijacija
poslodavaca, koja svojim autoritetom i aktivnostima
doprinosi ostvarenju razvoja privrednog ambijenta u AP
Vojvodini i Srbiji.
-Smanjena javna potrošnja, što će dovesti i do manjih
poreza.
8
Razgovor vodila Miljana Stojšić Stojanovska
[email protected]
ZAKLJUČCI UPRAVNOG ODBORA UNIJE
POSLODAVACA VOJVODINE
Na četvrtoj izbornoj sednici Skupštine Unije poslodavaca
na lobiranju i zahtevanju potrebnih promena. Problemi
Vojvodine, Upravni odbor je doneo i svoje zaključke,
koji se najčešće pominju su: visoka državna zahvatanja
koje donosimo u osnovnim akcentima. Zaključeno je da
po osnovu poreza i doprinosa, kao i drugih nameta na
se osnuje Programski savet na nivou Unije poslodavaca
lokalnom nivou, nejednak tretman pravnih i fizičkih lica
Vojvodine kao savetodavno telo Skupštine i Upravnog
po osnuvu plaćanja komunalnih usluga, veoma skup
odbora UPV. Organizovaće se prvi Vojvođanski forum
novac, kamatna stopa od 15 do 25%, neravnopravan
privrednika u mesecu novembru 2013-te, na kome će
položaj kompanija pri zapošljavanju novih radnika, veoma
privrednici, predstavnici Vlade APV i stručnjaci izložiti
spora i komplikovana administracija u javnom sektoru
svoje viđenje situacije i predloge budućih mera. Biće
(opštine, službe za urbanizam i građevinu, poreska
objavljeno posebno izdanje časopisa Fakulteta za
uprava, služba zapošljavanja, carina…), slab imovinski
menadžment posvećeno Uniji poslodavaca Vojvodine u
kapacitet vlasnika MSP, te nemogućnost dobijanja
kojem će biti objavljeni: Statut UPV, izvod iz Strategije
kvalitetnih podsticajnih sredstava, Zakon o radu koji koči
UPV, najznačajnije aktivnosti
nova zapošljavanja i veliki broj
iz prethodnog perioda,
zaposlenih u javnom sektoru.
PROGRAMSKI SAVET UNIJE POSLODAVACA VOJVODINE
intervjui sa istaknutim
Danas radnici isključivo
članovima – što bi bilo
žele da rade u javnom
Programski savet je savetodavno telo u okviru UPV koje
dostavljeno svim članovima priprema i realizuje programe i projekte i pruža stručne savete sektoru, odnosno državnoj
Unije poslodavaca
upravi. Veoma je teško
organima UPV iz različitih oblasti u cilju unapređenja rada
Vojvodine, a takođe i
naći radnike koji žele da
Unije poslodavaca Vojvodine. Programski savet se osniva sa
ciljem da se okupi grupa istaknutih privrednika koja bi davala
potencijalnim članovima.
rade u proizvodnji. Upravni
smernice u radu za UPV.
Potrebno je u narednom
odbor Unije poslodavaca
periodu raditi na jačanju
Vojvodine zagovara početak
Osnovni zadaci Programskog saveta su:
organizacije, na taj način
pripreme na osnivanju
• Vođenje baze podataka državnih, evropskih i svetskih
što će se sadašnji članovi
granskih odbora ili pregovora
fondova i programa koji finansiraju rad i delovanje
organa upravljanja UPV
sa osnivačima klastera
poslovnih udruženja
konkretno angažovati
u pojedinim privrednim
• Anketiranje potreba članova za projektnim finansiranjem
u pojedinim mestima
granama kako bi oni ujedno
Vojvodine da bi organizovali • Izrada progranskih i projektnih predloga
preuzeli ulogu granskog
lokalne kancelarije UPV i
odbora. Potrebno je
Predsednika i sekretara Programskog saveta imenuje Upravni
da bi formirali opštinske
postaviti smernice vlastima
odbor Unije poslodavaca Vojvodine iz kruga članova i
Socijalno-ekonomske
za strategiju održivosti
istaknutih poslovnih ljudi, a na predlog Upravnog odbora. Rad
savete. U skladu sa tim,
privrede: da se ne rasipa
Programskog saveta biće regulisan Pravilnikom o radu.
svim zainteresovanim
novac iz budžeta, da se
poslodavcima – članovima
pomogne MSP da ne odu iz
Unije na lokalu potrebno je dostaviti osnovne smernice o
zemlje, posebna pomoć početnicima u biznisu, privlačenje
formiranju lokalnih udruženja poslodavaca, radi stvaranja
stranog kapitala…
formalnih i suštinskih preduslova za socijalni dijalog na
Navedeni zaključci su doneti u veoma konstruktivnoj
tom lokalu. Posebno je apostrofiran nastavak borbe
atmosferi i tokom konstruktivne diskusije, što govori i o
protiv korupcije, kriminala i pljačke, stalno usaglašavanje
spremnosti svih članova da daju svoj doprinos ne samo
potrebe hitne reindustrijalizacije, usvajanja i razvoja novih
jačanju Unije poslodavaca nego i ubrzavanju promena
tehnologija i pospešivanja izvoza i podsećanje na potrebu
neophodnih za revitalizaciju i oporavak društva u celini.
obrazovanja primereno društvenom razvoju. Istaknuto
je da su privrednici i dalje nezadovoljni ambijentom u
Predsednik Skupštine Unije poslodavaca Vojvodine
kojem posluju i zahtevaju veće angažovanje svih članova
Prof. dr Dušan Ristić
Jul 2013
9
OCENA STANJA U PRIVREDI SRBIJE
Autor analize : Nikola P avičić – is t a k n u t i č la n Un ije p o s lo d a v a c a Vo jv o d in e
Dokument je usvojen na sednici Pokrajinskog socijalno - ekonomskog saveta
11. septembra 2012. godine
Nalazimo se u dubokoj ekonomskoj i socijalnoj krizi jer
predugo odlažemo reforme. Uporno sprovodimo pogrešan
ekonomski model. Zanemarili smo domaću industrijsku i
poljoprivrednu proizvodnju. Trošili smo za četvrtinu više
nego što je ostvareni BDP dozvoljavao. Javna potrošnja
bez pokrića donela nam je budžetski deficit, koji iz
godine u godinu raste. Malo izvozimo, a mnogo uvozimo
i permanentno pravimo veliki spoljnotrgovinski deficit.
Investiramo pogrešno.
Naša nova preduzetnička elita zarađuje novac u sferi
potrošnje i finansijskih špekulacija, pa tamo i investira.
Umesto da investira u nove tehnologije i nove fabrike,
koje zapošljavaju, izvoze i prave dobit, nova elita ulaže u
supermarkete, nekretnine i hartije od vrednosti, najčešće
državne, gde se mnogo brže i sigurnije zarađuje.
Od demokratskih promena 2000. godine do danas mi ne
živimo od svog rada i novostvorenih vrednosti. Prihode
smo ostvarivali od socijalne pomoći iz inostranstva tj.
od donacija i pomoći međunarodnih institucija. Važna
pomoć svih ovih godina stiže nam od naših radnika iz
inostranstva. Njihove doznake svake godine krpe naš
platni bilans.
Kroz privatizaciju prodali smo imovinu, koju su stvarale
ranije generacije. Od 2008. godine počeli smo besomučno
zaduživanje.
10
Po svim ovim osnovama, po računicama ekonomista, u
Srbiju se slilo blizu 70 milijardi evra. Te silne milijarde,
umesto u proizvodnju, otišle su u potrošnju. Zato
mi danas, posle 12 godina od promena, govorimo o
pokretanju naše industrijske i poljoprivredne proizvodnje.
Istina je da smo mi tim novcem podigli standard građana.
Sada, kada je došlo vreme vraćanja tog novca, standard
građana će se urušiti.
Vreme pravljenja iluzije boljeg života na kredit je
prošlo. Suočavamo se sa našom ružnom stvarnošću, sa
mnogo zatvorenih fabrika i poljoprivrednih gazdinstava,
osiromašenim selom, sa novom armijom nezaposlenih.
Iluzija da zaduživanjem, bez podizanja sopstvene
industrije i poljoprivrede, možemo postati bogato društvo
je nestala kao lep san. Šokirani smo saznanjem da smo
neuspelo i siromašno društvo sa mnogo problema,
sa zaduženim građanima, prezaduženom privredom i
državom.
Stvorili smo neodrživ ekonomski sistem, koji se ne može
popraviti. Moramo ga temeljno menjati, jer on počiva na
dominaciji finansijskog sektora, na proizvodnim, zapravo
na dominaciji finansijskog sektora nad celim društvom.
Imovina zaduženih građana, prezaduženih preduzeća i
prezadužene države, nalazi se faktički velikim delom u
rukama banaka.
[email protected]
Građani i preduzeća zaključili su sa bankama ugovore o
kreditima sa deviznom klauzulom i visokim kamatama.
Obezbeđenje ugovora je imovina dužnika. Visina duga,
zbog devizne klauzule, zavisi od kretanja kursa dinara.
Dolazi vreme kad se jak dinar ne može veštački održavati
i kad će dugovi građana i preduzeća astronomski rasti.
Sadašnja dužnička kriza, u kojoj prezadužena preduzeća
ne vraćaju skoro trećinu uzetih kredita, pretvoriće se u
dužničko ropstvo jer će banke preuzeti dobar deo imovine
naših preduzeća.
Dok se ne reši ovaj problem mi ne možemo pokrenuti
industriju i poljoprivredu, ne možemo očekivati rast
proizvodnje i izvoza.
Ugovori sa deviznom klauzulom su dobri za banke, koje
su rizik iz bilansa banaka prebacile na dužnike. Zbog
premeštanja ovog rizika postavlja se pitanje moralnosti
ovih ugovora. Ovi ugovori su štetni za građane i preduzeća
jer ih vode u dužničko ropstvo. Štetni ugovori za građane
i preduzeća štetni su i za širu zajednicu. Sve države u
svetu preduzimaju mere protiv ugovora koji su štetni za
zajednicu. Tako je američka država 1929. godine donela
propis kojim je zabranila pravljenje takvih ugovora. Taj
propis je važio do 1999. godine.
Naša država mora zaštititi građane, preduzeća i sebe i
doneti propis kojim će zabraniti zaključivanje ugovora
o kreditu sa deviznom klauzulom, a dejstvo ranije
potpisanih ugovora suspendovati za ubuduće. Na osnovu
propisa ove države u naš život su ušli ugovori o kreditu
sa deviznom klauzulom, pa propisom iste države treba
da izađu iz našeg života.
Zabranom kredita sa deviznom klauzulom dugovi po
kreditima neće se više vezivati za kretanje kursa pa će
država moći da vodi slobodnu politiku kursa i dozvoliti
da se na tržištu formira realna vrednost dinara. Realna
vrednost dinara pokrenuće izvoz i smanjiti uvoz pa ćemo
konačno krenuti pravim putem.
STANJE U P RIV RE DI S RB IJE
Odlažući reforme mi smo, u stvari, prikrivali stvarno stanje
u privredi zemlje. Mi danas nemamo ni jednu kompletnu
empirijsku analizu stanja industrijske i poljoprivredne
proizvodnje. Za 12 godina nije zabeležen slučaj da je u
skupštini ili u vladi podnet ekspoze o stanju privrede
zemlje. Ni u vreme donošenja odluka o zaduživanju nisu
pravljene analize kako ćemo te dugove vraćati.
Nova vlada mora izvršiti pravu procenu stanja u ekonomiji
zemlje pre nego što utvrdi koncept reforme. Ona više
nema prava na greške. Ona ima jednu šansu, jedno vreme
i jednu zemlju da u njoj sprovede temeljne reforme.
Realna ocena stanja zasniva se na analizi podataka o rastu
industrijske i poljoprivredne proizvodnje, zaposlenosti,
investicijama, uspešnosti, nivou tehnoloških znanja,
inovativnosti, preduzetničkoj inicijativi, kamatama, kursu,
izvozu, porezima, zaduženosti i nivou javne potrošnje.
Jul 2013
Rast pro izv o dnje
Srbija je jedina zemlja u Evropi koja nije dostigla nivo
industrijske proizvodnje iz 1989. godine, zapravo, do danas
mi nismo dostigli ni 50% industrijske proizvodnje iz te
predtranzicione godine. Znači, u 2011. godini industrijska
proizvodnja u Srbiji bila je na nivou proizvodnje iz 1972.
godine. Zbog pada industrijske proizvodnje nekoliko
stotina hiljada radnika ostalo je bez posla.
Pre 23 godine u Beogradu je radilo 245.000 industrijskih
radnika, danas radi nešto manje od 14.000. U Novom
Sadu radilo je 25.000 industrijskih radnika, danas ih radi
5.500. Razlog za ovakvu propast industrijske proizvodnje
u Srbiji treba tražiti u onom što se u Srbiji dešavalo 90-ih
godina prošlog veka.
Posle rušenja Berlinskog zida, bivše socijalističke zemlje
krenule su u tranziciju, na put iz socijalizma nazad u
kapitalizam. Srbija je na taj put krenula sa 10 godina
zakašnjenja. Ona je deset godina živela u izolaciji i
sankcijama. U tom vremenu uništena je privreda Srbije.
To je vreme kad su zakoni bili suspendovani i kad se
radilo ilegalno. Stvoren je kriminalizovani ekonomski
model koga se u potpunosti nismo oslobodili ni do danas.
Izgubili smo većinu preduzeća, isključeni smo sa svetskog
tržišta i praćenja razvoja tehnologija u svetu. Izgubili smo
najvažniji deo kapitala preduzeća koji čini ljudski kapital.
Politička elita koja je tada vodila zemlju nema alibi.
Posle promena 2000. godine nova politička elita do danas
nije zaustavila tu agoniju pa i ona nema alibi za stanje u
kojem se industrijska i poljoprivredna proizvodnja zemlje
nalazi. U situaciji u kojoj se nalazi naša zemlja nema smisla
tražiti krivce jer nevinih nema. Umesto krivaca treba tražiti
rešenja.
P o l j o privredna pro izv o dnja
Najbolji i najuređeniji deo privrede nekadašnje SFRJ
bila je poljoprivredna proizvodnja. Veliki kompleksi
zemljišta, moderno opremljena gazdinstva, individualni
poljoprivredni proizvođači, uključeni u sistem kooperacije
svrstali su našu tadašnju poljoprivrednu proizvodnju u
sam evropski vrh.
Uspešnu proizvodnju pratila je moćna prerađivačka
industrija i industrija poljoopreme.
U vremenu sankcija i izolacije ovaj privredni kompleks
doživeo je sudbinu ostale proizvodnje. Izgubljeno je sve
sem zemljišta.
Posle promena 2000. godine, nove vlasti prave nove
greške u privatizaciji društvenog zemljišta, ali započinju
ispravno novu agrarnu politiku. Agrarni budžet raste i
2004. godine dostiže 5% budžeta Srbije. Ta godina je
prelomna jer, nažalost, od tada započinje zanemarivanje
agrara.Učešće agrarnog budžeta u budžetu zemlje sa 5% u
2004. godini opada na 2,2% u 2009. godini.
11
Krajem 2009. godine,
kad je vršen rebalans državnog
budžeta, uštede su nađene u
kresanju agrarnog budžeta iako
su tih meseci farmeri protestovali
prosipajući mleko na ulicama.
U poslednjih 5 godina mi lutamo i nemamo
agrarnu politiku. Posledice su poznate,
uništili smo stočni fond pa mleko, mlečne
proizvode i meso uvozimo. Uvozimo krastavce
iz Indije i Vijetnama, beli luk iz Kine,
šargarepu i krompir odnekuda.
Država se zadužuje da bi na tržištu
bilo deviza za uvoz onoga što
možemo proizvesti u zemlji.
Nije sporan naš ogromni
potencijal u ovoj oblasti. Za
korišćenje tog potencijala
treba podrška države
kroz dugoročnu agrarnu
politiku. Sve moderne
države intervenišu
preko agrarnih
budžeta i za to odvajaju
ogromna sredstva. U prihodu
farmera u državama Evropske
Unije četvrtina dolazi od države. Za
investicije u ovoj oblasti te države daju do
40% bespovratnih sredstava. Mi smo tek pre dve
godine počeli isplaćivati simbolične premije za mleko.
Ono malo agrarnog budžeta trošeno je neracionalno.
Manje od 10% poljoprivrednih domaćinstava koristi
pomoć iz tog budžeta.
U Sporazumu o pridruživanju dogovorili smo sa
Evropskom unijom da od 2014. godine otvorimo naše
tržište za poljoprivredne proizvode iz država Evropske
unije. Domaći proizvođači sa malom pomoći države iz
siromašnog poljoprivrednog budžeta ne mogu izdržati
konkurenciju iz uvoza. Ako želimo sačuvati domaću
poljoprivrednu proizvodnju i koristiti njen potencijal
moramo povećati agrarni budžet i još racionalnije
upotrebljavati novac namenjen razvoju agrara.
Realne su šanse da u kratkom roku i sa relativno malo
kapitala podignemo proizvodnju hrane koja može da
se izvozi na sva tržišta u svetu, a posebno na tržišta na
kojima imamo povlašćeni položaj. Postoji realna šansa da
u proizvodnji organske hrane postanemo evropski lider.
Raspolažemo kompleksima zemljišta koja mogu da se
sertifikuju u kratkom roku. Naše naučne institucije imaju
tradiciju i znanja. Imamo mnogo nezaposlenih ljudi, a
organska proizvodnja traži mnogo živog rada. Posebnim
merama agrarne politike treba podstaći ovu delatnost.
Zapo sl enost i zarade
Prosečna bruto zarada isplaćena u julu 2012. godine u
Republici Srbiji iznosi 57.240 dinara (neto 41.180 din).
U odnosu na prosečnu zaradu isplaćenu u junu 2012.
godine, nominalno je manja za 2,5%, a realno je manja
za 2,6%. U odnosu na jul 2011. godine, prosečna zarada
isplaćena u julu 2012. godine nominalno je veća za 5,7%, a
realno je manja za 0,4%.
Najniže prosečne zarade su u prerađivačkoj industriji,
delatnosti usluga smeštaja i ishrane i ostalim uslužnim
delatnostima.
Jul 2013
Najveće
prosečne zarade su u oblasti finansija i osiguranja,
informacionih tehnologija i informisanja i komunikacija.
Prosečna zarada po zaposlenom u Vojvodini, u martu
2012. godine iznosila je bruto 54.852 dinara (39.706 din
neto), što u odnosu na ostale regione Srbije Vojvodinu
smešta na drugo mesto, odmah posle Beogradskog
regiona.
Prema podacima iz Ankete o radnoj snazi u aprilu ove
godine imali smo 2.894.421 aktivnih lica, u čemu je bilo
2.157.618 zaposlenih i 736.802 nezaposlena, te je stopa
nezaposlenosti u Srbiji bila 25,5%.
Prema podacima Pokrajinske službe za zapošljavanje, 31.
jula u Vojvodini bilo 198.045 nezaposlenih lica. U istom
periodu prošle godine bilo ih je 203.133, što je smanjenje
za 5.088 lica. Krajem januara 2012. godine u Vojvodini je
bilo 207.429 nezaposlenih , što znači da je od početka ove
godine njihov broj smanjen za 9.384 lica.
B DP
Realni pad BDP-a u prvom kvartalu 2012. godine u odnosu
na isti period prethodne godine iznosio je 1,3%. Realni
pad BDP-a u drugom kvartalu 2012. godine u odnosu na
isti period prethodne godine iznosio je 0,6%.
U periodu januar-jun 2012. godine u odnosu na isti period
2011. godine ostvaren je pad industrijske proizvodnje od
4,2%.
S p o l jno trg o vinska razmena
U prvoj polovini 2012. godine spoljnotrgovinska razmena
Srbije sa inostranstvom iznosila je 14.735,9 miliona USD
što je za 4,1% manje u odnosu na isti period prethodne
godine (izraženo u EUR 11.350,0 miliona EUR).
U razmeni robe sa inostranstvom u prvoj polovini 2012.
godine ostvaren je deficit u iznosu od 3.981,7 miliona USD
što čini povećanje od 5,2% u odnosu na isti period 2011.
godine. Pokrivenost uvoza izvozom iznosi 57,4% i manja
je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine od
60,5%.
K amate
Zemlje koje žele rast proizvodnje vode politiku niskih
kamata. Nacionalne banke tih zemalja preko niske
referentne kamatne stope i drugih instrumenata
monetarne politike obezbeđuju niske kamate koje
omogućavaju visok rast domaće proizvodnje.
13
Američke federalne rezerve spuštale su i podizale
referentnu kamatnu stopu od 2% do 18% zavisno od toga
da li su htele da zaustave recesiju ili pregrejanu tražnju i
inflaciju.
Kod nas se godinama radilo drugačije. Imamo najviše
kamate, najniži rast proizvodnje i najvišu nezaposlenost
u Evropi.
Naša preduzeća nemaju izbora, ona se zadužuju po
visokim zelenaškim kamatama.
Dozvoljeni su ugovori o dinarskim kreditima sa deviznom
klauzulom, čime su krediti privrede vezani, ne samo za
najviše kamate, nego i za kretanje kursa. Dug astronomski
raste, pa trećinu odobrenih kredita u ovom momentu
privreda ne vraća jer ne može da ih vrati, pošto slabljenje
dinara više niko ne može zaustaviti. Veoma blizu je kolaps
privrede, a sa kolapsom privrede i slom finansijskog
sistema. Ovaj gordijev čvor država mora preseći kao što je
već rečeno zabranom zaključivanja ugovora o dinarskim
kreditiima sa devizbom klauzulom i suspenzijom dejstva
do sada zaključenih ugovora ubuduće.
K urs
U stalnom strahu da će slabljenje dinara povećati obaveze
građana i preduzeća po ugovorima sa deviznom klauzulom
i povećati inflaciju, država na veštački način održava jak
dinar.
Pitanje je kako je država, koja ima spoljotrgovinski deficit
i nema deviznog priliva iz izvoza roba i usluga, mogla
održavati jak dinar. Za sve ovo vreme, i pored slabog
izvoza u Srbiju su pristizale devize, najpre iz donacija i
međunarodnih pomoći, potom iz privatizacionih prihoda,
iz doznaka naših radnika i na kraju iz zaduživanja. Već
je rečeno da je po tim osnovama u zemlju ušlo blizu 70
milijardi evra. Srbija je bila puna deviza, a roba koje ima
gubi cenu, dinar je jačao i u vreme kad smo imali enormnu
inflaciju. 2001 i 2002. godine imali smo infalicuju 96%, a
dinar je ojačao u odnosu na dolar. Jak dinar je uništio izvoz
i stimulisao uvoz. Domaće robe postale su nekonkurentne
i na domaćem i inostranom tržištu, a uvozne konkurentne.
Enormni uvoz zatvorio je mnogo fabrika i mnogo radnih
mesta.
Uvoznički lobi je dobio šansu jer se država zaduživala da bi
uvoznički lobi iz sveta uvozio sve i svašta, od belog luka iz
Kine do krastavaca kornišona iz Indije i Vijetnama.
Na uvozu se uvoznički lobi bogatio i novac ulagao u
supermarkete, nekretnine, vrednosne papire, luksuzne
vile i jahte.
Politika jakog dinara praćena prevremenom i naivnom
liberalizacijom i visokim kamatama onemogućila je
rast proizvodnje i izvoza i zemlju uvela u još veće
siromaštvo. Od siromaštva smo se privremeno oslobađali
zaduživanjem dok smo mogli da se zadužujemo. Sad, kad
se više ne možemo zaduživati, moramo to siromaštvo
rešavati na drugi način. Niske kamate i realan kurs dinara
podižu proizvodnju i izvoz i to je put kojim Srbija može ići.
Izvoz
Precenjen dinar „ubija“ izvoz i podstiče uvoz. Zbog
veštački jakog dinara Srbija ima najmanji izvoz i najveći
spoljotrovinski deficit po glavi stanovnika u Evropi.
Sudeći po kretanjima u prvom polugodištu ostvarićemo
izvoz u 2012. godini od oko 8,5 milijardi evra, a uvoz od
14,5 milijardi evra. Novi deficit od 6 milijardi evra mora se
pokriti zaduživanjem i reprogramiranjem obaveza prema
inostranstvu.
14
Ako ne bude razumevanja za zaduživanje i reprogram
uslediće proglašavanje nesolventnosti.
Naša zemlja ne može se više zaduživati za pokriće
spoljotrgovinskog deficita, njega možemo ubuduće pokriti
samo prilivom iz povećanog izvoza roba i usluga.
Povećan izvoz možemo očekivati kada precenjeni dinar
oslabi i dođe na svoju realnu vrednost, njega treba pustiti
da dopliva do te vrednosti bez intervencija Narodne banke
Srbije iz deviznih rezervi.
Naš cilj je godišnji izvoz od 18 milijardi evra. Sa tim
izvozom proizvodnja bi mogla uvoziti ono što joj treba,
uredno bi plaćala svoje obaveze prema inostranstvu. Sa
tim deviznim prilivom i država bi mogla uredno vraćati
svoje dugove prema inostranstvu. Da bismo ostvarili
izvoz od 18 milijardi evra morali bismo povećavati izvoz u
naredne četiri godine za 20% godišnje. Ovaj izvoz moguće
je ostvariti ako uspostavimo realan kurs dinara i ako
donesemo konkretan program mera podrške izvoznicima.
Gubi ci
Ako imamo najveće kamate, inflaciju i nelikvidnost
u Evropi, najveću nepokrivenu javnu potrošnju i
najprecenjeniju nacionalnu valutu, onda moramo imati i
privredu sa najvećim gubicima. Akumulisani gubici, oko
91 hiljade preduzeća koji predaju svoje bilanse, prelaze 20
milijardi evra. Samo u 2010. godini, gubici su iznosili nešto
manje od 4 milijarde evra. U 2011. godini gubici su manji
nego 2010. godine iako znamo da je poslovanje privrede
u 2011. godini bilo lošije nego u 2010. Veštački jak dinar i
u ovoj oblasti muti sliku. U 2011. godini dinar je apresirao,
tj. ojačao u odnosu na evro i to je dalo lažnu sliku bilansa
naše privrede. Gubici su najružniji deo naše stvarnosti pa
se njima niko i ne bavi. Pred nama su godine kada će dinar
gubiti vrednost pa će se i gubici povećavati i pokazivati u
svojoj pravoj veličini.
P reduzetniš tv o
Zbog 10 godina sankcija i izolacije i zbog 12 godina
nečinjenja, ostali smo bez mnogih industrijskih preduzeća.
Najviše smo izgubili kad smo ostali bez poslovne
menadžerske elite koja je decenijama pre sankcija
uspešno vodila naša preduzeća na domaćem i svetskom
tržištu.
Posle demokratskih promena 2000. godine, za podizanje
nove proizvodnje, pored kapitala, trebali su i novi ljudi.
Nova vlast nije našla ni stvorila te nove ljude. Oslonila se
na ljude koji su se najbolje snašli u prethodnom sivom
vučjem vremenu sankcija. Naravno, ti ljudi iz promašenog
vremena nisu učinili ništa.
70 milijardi evra stranog kapitala, koji je došao u Srbiju,
otišao je u pogrešne ruke, kod pogrešnih ljudi koji tim
kapitalom nisu podigli proizvodnju, izvoz i zaposlenost u
Srbiji.
Kapital sam po sebi nije pokretačka snaga. On to postaje
kada dođe u ruke preduzetnika sa dobrim idejama. U
ovom momentu nama više trebaju dobre ideje nego
kapital. Nedostaju nam pravi proizvodni preduzetnici –
kapitalisti, koji skupljaju novac, prave partnerstva, prave
fabrike, zapošljavaju ljude, izvoze i prave profit.
Nedostaje nam nauka, koja skuplja inovativna znanja
i pravi inovativne projekte koji se mogu primeniti u
domaćim preduzećima.
Dok ne utvrdimo koncept strukturnih reformi i ne
postanemo inovativno društvo, ne treba nam kapital jer
ćemo ga pogrešno upotrebiti ili gurnuti u potrošnju kao
[email protected]
onih 70 milijardi evra. Umesto novih izvoznih proizvoda
koji povećavaju naše bogatstvo, imaćemo dugove i još
veće siromaštvo.
Mnogi ne veruju da mala i siromašna zemlja kao Srbija
može za kratko vreme postati sila u inovacijama.
Primer siromašnog Japana iz 50-ih godina prošlog
veka, koji je za nekoliko godina inovacijama u više
oblasti prestigao bogatu Ameriku, daje nadu i za nas. U
Srbiji je već realizovano nekoliko uspešnih projekata iz
oblasti elektronike i poljoprivrede u saradnji uspešnog
preduzetništva i nauke.
Srbija ima velike slobodne komplekse zemljišta, naučne
institucije sa tradicijom i fondom znanja primenljivog
u domaćoj proizvodnji i nekoliko stotina hiljada
poljoprivrednih domaćinstava koja čekaju šansu da
započnu neki posao za tržište. To su pretpostavke za razvoj
proizvodnje hrane, a posebno organske hrane u kojoj brzo
možemo postati jedan od evropskih lidera, povećati izvoz
i zaposliti armiju ljudi, jer ta proizvodnja traži mnogo živog
rada.
K orupcija
Za vreme sankcija suspendovani su zakoni koji regulišu
privredni život. Novac i robe izlazili su iz zemlje i ulazili
u nju ilegalno. Državni vrh je birao one koji su iznosili i
unosili novac i robe. Tako je nastala sprega države i nove
„poslovne“ elite. Vrlo brzo sistem se kriminalizovao,
od vrha do dna. Korupcija je zavladala svuda i mafija je
praktično vodila privredu.
Posle 2000. godine vratili smo se vladavini zakona, ali su
navike iz 90-ih godina ostale do danas. Standard je sve
ugroženiji i mnogi žele da ga poprave ugrađujući se u
neku sivu šemu. Veliki javni novac se raspoređuje, velike
su javne nabavke a kontrola slaba. Politike kursa, kamata
i raznih državnih intervencija, privlače interesne grupe
jer im mogu doneti ili odneti mnogo novca. U tome leže
objektivni motivi za korupciju.
Nedostatak političke volje da se odlučnom akcijom
državnih organa iskorenjuje korupcija omogućava ovom
zlu da opstane.
Od liv stranih investicija
Od početka ove godine jenjava priliv stranih direktnih
investicija. Zapravo, počeo je njihov odliv. Neki ozbiljni
investitori su se povukli iz Srbije, a neki najavljuju
povlačenje. Banke u kojima je preko 80% kapitala došlo iz
inostranstva polako smanjuju kreditiranje, vrše pripreme
za prinudnu naplatu kredita koji se ne vraćaju. Banke
spremaju tiho povlačenje sa našeg finansijskog tržišta.
Zemlja sa najvišim kamatama, sa nerealnim i nestabilnim
kursom, najvišom inflacijom, razarajućom nelikvidnošću,
visokim porezima na zarade, neefikasnom administracijom
i ukorenjenom korupcijom, ne privlači više investitore.
Naša država se trudi da zadrži stare i privuče nove
investitore niskom stopom poreza na profit i brojnim
povlasticama. Međutim, to neće privući investitore ukoliko
se gore opisano okruženje ne izmeni i ukoliko u Srbiji ne
napravimo zdrav poslovni ambijent. Bez niskih kamata,
realnog i stabilnog dinara, niske inflacije i poslovanja
bez korupcije investitori neće doći. Iako investitori,
koji dođu u Srbiju, imaju dodatne pogodnosti, zbog
ugovora o slobodnoj trgovini koje Srbija ima sa Rusijom,
Kazahstanom i Belorusijom, investitori ipak neće doći dok
se zemlja ne reformiše.
Jul 2013
I nfl a cija
I u pogledu inflacije, Srbija je neslavni evropski rekorder,
jer već 12 godina ima najvišu stopu inflacije u Evropi. Naša
inflacija je posledica jednog defektnog sistema u kome
javna potrošnja nema pokriće. Visoke kamate, nerealan
kurs, visoki porezi i zastrašujuća nelikvidnost povećavaju
troškove proizvođača, koji moraju da povećavaju cene.
Inflacija je posledica promašenih politika vlade, pre
svega politike kamata, kursa, poreza i likvidnosti. Umesto
da menjamo te politike mi čekamo da Narodna banka
povećavanjem referentne kamatne stope suzbije inflaciju.
Kad Narodna banka poveća referentnu kamatmu stopu,
povećavaju se kamate kod poslovnih banaka, što povećava
troškove proizvođača koji povećavaju cene i inflacija
raste. Povećavanjem referentne kamatne stope Narodna
banka ne suzbija inflaciju, ona samo doliva benzin na
vatru. Nažalost, glavna brana za inflaciju u Srbiji je naše
siromaštvo i slaba kupovna moć građana.
J avna p o tro š nja
Društvo koje iz godine u godinu troši više nego što stvara
mora se permanentno zaduživati da bi pokrilo preteranu
javnu potrošnju. Takva društva svake godine beleže
budžetski i spoljotrgovinski deficit koje pokrivaju novim i
novim zaduživanjem.
Srbija nema dovoljno priliva od izvoza roba i usluga pa
ne može da plaća svoje spoljne i unutrašnje dugove.
Preterana javna potrošnja je uzrok svih zla sa kojima
se suočavamo. Visoke kamate, nerealan kurs, visoku
inflaciju, razarajuću nelikvidnost, visoke poreze i svuda
prisutnu korupciju moguće je rešiti samo dovođenjem
javne potrošnje u sklad sa ostvarenim BDP. Postaćemo
normalno društvo kad potrošimo onoliko koliko smo novih
vrednosti stvorili.
Rast proizvodnje i izvoza u naredne 4 godine treba da
eliminiše budžetski i spoljnotrgovinski deficit. Do tada
moramo pozajmljivati novac. Naš problem je u tome što
smo zemlja sa niskim rejtingom i što ne ulivamo poverenje
investitorima da ćemo taj novac vratiti.
Pre nego što uđemo u ozbiljne razgovore o novom
zaduživanju, nova vlada mora sačiniti koncept reformi
kojim će investitore ubediti da je u Srbiji moguć rast
proizvodnje i izvoza, koji donosi spoljnotrgovinski i
budžetski suficit.
15
Zaduže nos t
Srbija je prezadužena zemlja. Ona ima oba deficita, i
spoljnotrgovinski i budžetski. Zbog njih zemlja ne može
da plaća ni spoljni ni unutrašnji dug i mora ponovo da se
zadužuje.
Što god da uradimo naš spoljnotrgovinski deficit u 2012.
godini biće cca 6 milijardi evra. Ovaj spoljnotrgovinski
deficit pokrićemo novim zaduživanjima ukoliko
pronađemo kreditore. Ako sprovedemo politiku realnog
kursa povećaćemo izvoz i smanjiti uvoz i na taj način
izbeći pravljenje spoljnotrgovinskog deficita u budućnosti.
Poznato je da uvozimo sve i svašta. Pažljivom analizom
uvoznog bilansa Srbije može se zakjučiti da u 14,5 milijardi
evra uvoza ima najmanje 4 milijarde roba i usluga bez
kojih zemlja može, bez ikakvih štetnih posledica na
snabdevenost domaćeg tržišta.
Te robe bi bile brzo supstituisane robama iz domaće
proizvodnje.
Već dugo vodimo akademske diskusije o tome da
smo prekoračili granicu zaduživanja od 45% BDP-a.
Zaboravljamo da zemlja koja ima ovako visok
spoljnotrgovinski deficit jeste zadužena i kad joj spoljni
dug ne prelazi 20% BDP-a. Srbija je bila prezadužena
zemlja i 2008. godine kada je naš spoljni dug iznosio 30,9%
BDP-a. Svaka zemlja je prezadužena kad stare kredite
vraća novim kreditima.
N el ikvidnost
Prosečan rok naplate potraživanja prelazi rok od 130
dana i to je najduži rok naplate u Evropi. Trgovina, a
pre svega veliki lanci, dugim rokovima plaćanja izvlače
obrtna sredstva proizvođača. Proizvođači se zadužuju po
visokim kamatama da bi finansirali sebe i velike lance.
Tako domaća preduzeća učestvuju u finansiranju velikih
super marketa u kojima se prodaje više uvozne robe nego
domaće.
Zapanjujuće je sa koliko nonšalantnosti je vlada ovo
gledala protekle 4 godine. 20 dana pre isteka mandata
poslednjeg saziva skupštine, u skupštinsku proceduru
pušten je predlog zakona o rokovima plaćanja i skupština
nije uspela da ga usvoji. Država je pustila preduzeća,
koja pošteno rade i uredno plaćaju, na milost i nemilost
neurednih dužnika u koje i sama, sa javnim sektorom,
spada. Umesto da isplati svoje dospele obaveze i da svim
sredstvima pa i zakonom dovede u red neuredne dužnike,
država se solidarisala sa njima.
16
RE Z I ME
U prvih 100 dana rada, vlada treba da domaćoj javnosti
predstavi Koncept reformi sa glavnim ciljevima koje
ćemo ostvariti u naredne 4 godine.
Socijalno-ekonomski savet Vojvodine smatra da Koncept
reformi mora da sadrži sledeće glavne ekonomske politike:
1.Ekonomsku politiku pokretanja industrijske
proizvodnje, ubrzanog rasta i zapošljavanja
2.Ekonomsku politiku u agraru
3.Ekonomsku politiku kamatnih stopa i reformu
finansijskog sektora
4.Novu politiku realnog i stabilnog kursa, kojom ćemo
povećati izvoz i ostvariti spoljnotrgovinski suficit
5.Konkretne mere za podršku izvoznicima
6.Ekonomsku politiku eliminacije budžetskog deficita i
smanjivanja javne potrošnje kao i njeno dovođenje u
sklad sa ostvarenim BDP-om
Strukturna reforma u složenoj ekonomskoj situaciji kakva
je u Srbiji, ne može se sprovesti parcijalnim ekonomskim
politikama koje nisu povezane jednim konceptom reformi.
Pravi koncept reformi i odlučna vlada, koja inteligentnim
merama ekonomske politike sprovodi taj koncept postaće
lepak koji čvrsto povezuje i motiviše sindikate i prave
proizvodne preduzetnike da u Srbiji grade fabrike koje
zapošljavaju i izvoze.
Bez harmonije uvažavanja i pravične podele tereta reformi
među glavnim socijalnim grupama, program reformi ne
može se sprovesti. Građani moraju da se pripreme za
reforme i da većina stane iza njih.
Da bi se program reformi sproveo u naredne 4 godine,
potrebna je finansijska podrška spolja. Zato strane
investitore dobrim programom reforme i odlučnom
političkom voljom moramo ubediti da ćemo reforme
sprovesti i pozajmljeni novac vratiti.
U prvom delu ovog materijala kod prikazivanja i ocene
stanja, Socijalno-ekonomski savet je zauzeo stavove o
nekim budućim politikama i dati su neki predlozi. Kad se
pojavi vladin Koncept reformi Socijalno-ekonomski savet
Vojvodine će se uključiti u razgovore o reformama i, ako
to bude trebalo, preispitati svoje ranije utvrđene stavove i
predloge.
[email protected]
IZVEŠTAJ O AKTIVNOSTIMA UPV ZA PERIOD
01. ja n u a r – 1 0 . ju n 2 0 1 3 . g o d in e
I NOV I ČLA NOV I:
U 2013. godini u Uniju poslodavaca Vojvodine se učlanilo
ukupno 23 privredna subjekta koji zapošljavaju 832
radnika.
I I SOC IJALNO-E K ONOMS K I S AV ET
– Održana je sednica Pokrajinskog SESa na kojoj je
razmatran materijal „Privredna kretanja u AP Vojvodini
(januar – decembar 2012. godine)“, usvojeni su
izveštaji i planovi rada SESa APV. Doneta je Odluka o
učešću Pokrajinskog socijalno-ekonomskog saveta u
Projektu „Unapređenje konkurentnosti sektora MSP u
prehrambenoj industriji kroz sistem vaučera“, čiji nosioci
su Unija poslodavaca Vojvodine i Agencija za ravnomerni
regionalni razvoj APV.
Unija poslodavaca Vojvodine je dala mišljenje sa
primedbama na predlog Akcionog plana zapošljavanja u
APV za 2013-tu u okviru SAVETA ZA ZAPOŠLJAVANJE APV
gde je član.
Socijalno-ekonomski savet Novog Sada je održao 3
sednice. Usvojeni su izveštaji i planovi rada. Velika pažnja
i brojne aktivnosti sprovedene su radi izmene Odluke
o utvrđivanju cena usluga sakupljanja, transporta i
deponovanja otpada koju je donela JKP ’’Čistoća’’, radi
poskupljenja i do 400% za pojedine poslovne korisnike
usluga iznošenja smeća. UPV je napravila detaljnu
analizu uticaja izmene ove Odluke na povećanje troškova
poslovanja, održani su sastanci sa predstavnicima
gradske vlasti u oblasti komunalne delatnosti kao i
predstavnicima JKP ’’Čistoća’’, pisana su saopštenja za
medije… U okviru aktivnosti SES NS – UPV je uputila
zahtev za preispitivanjem različitih cena komunalnih
usluga za privredne subjekte u odnosu na fizičke korisnike.
Razmatran je i Predlog Odluke o Budžetu Grada Novog
Sada za 2013. godinu.
SES BEČEJ - Postoji inicijativa za formiranjem SESa
od strane sindikata i opštine, čeka se imenovanje
predstavnika poslodavaca.
SES SUBOTICA – Svi socijalni partneri saglasili se da do
kraja juna budu imenovani članovi i da se reaktivira SES.
poslodavaca-članova UPV koji su spremni da se uključe
u socijalni dijalog, rad na ustanovljenju lokalne Unije
poslodavaca i spremnost na saradnju i koordinaciju rada.
III
S A S TA NC I , O B UK E I K O NF E R E N C I J E
Od važnijih aktivnosti, izdvajamo:
Obuka za organizacije civilnog društva o pristupanju
Evropskoj uniji – UPV ušla u Sektorsku organizaciju
civilnog društva za KONKURENTNOST, sastanci sa članom
gradskog veća Grada Novog Sada zaduženim za privredu,
sastanak poslodavaca sa ambasadorom Slovenije,
konferencija ’’Državni, pokrajinski i gradski podsticaji
za razvoj lokalne privrede’’, konferencija ’’Obrazovanje
i zapošljavanje’’, sa izlaganjem na temu ’’Obrazovanje
i zapošljavanje – iskustva privatnih preduzetnika’’,
konferencija ’’Šta nam donose izmene i dopune Zakona
o trgovini’’, učešće u prezentaciji Regionalne razvojne
agencije Bačka, SIEPA-e u opštini Odžaci, predstavljanje
ruske privrede vojvođanskoj u Ruskom domu, konferencija
’’Neophodna promena ZOR i poreske politike’’,
prezentacija programa podrške inovativnim i brzorastućim
preduzećima u organizaciji RRA Bačka, sastanak izvozno
orijentisanih preduzeća, osnivačka Skupština klastera
građevinsko-komunalne delatnosti ’’Panonija’’, susret
poslodavaca-članova UPV i Hrvatskog poslovnog kluba,
dogovor u Subotici za reaktiviranjem SESa Subotica,
seminar ’’Razvoj socijalnog dijaloga’’ u organizaciji Saveza
samostalnih sindikata Vojvodine i Sindikata LO iz Švedske,
sastanci u Sekretarijatu za privredu, zapošljavanje i
ravnopravnost polova sa pomoćnikom sekretara Dragom
Đokićem radi dogovora o realizovanju svih privrednih
aktivnosti Sekretarijata preko UPV…
Na trećem sastanku privrednika sa ministrom Dinkićem
prisustvovao je veliki broj članova UPV. Predstavnici
Ministarstva su najavili program podrške malim
preduzećima i zanatlijama za kupovinu alata i opreme.
Najavljeno je da je za program podrške, koji je planirano
da počne sa realizacijom u aprilu, obezbeđeno
100 miliona RSD, uz mogućnost da
sredstva budu povećana ako
bude postojala tražnja.
SES STARA PAZOVA – Održana konstitutivna sednica,
određen sekretar, budžet. Prvi predsedava Savez
samostalnih sindikata Stara Pazova. UPV prikupila svu
dokumentaciju i uspela da dobije reprezentativnost UPSSP.
SES INĐIJA – Potpisan Sporazum o osnivanju i delokrugu
rada SESa opštine Inđija, imenovani članovi.
SES SREMSKA MITROVICA – Postoji inicijativa za
reaktiviranjem SESa od strane sindikata.
SES ZRENJANINA – Inicijativa za reaktiviranje SESa od
strane svih socijalnih partnera.
ZAKLJUČAK: Socijalni dijalog na lokalu funkcioniše
isključivo ako postoji jezgro uglednih
Jul 2013
17
Takođe, najavljeno je i olakšavanje uslova za plaćanje
paušalnog poreza, uz povećanje maksimalnog prometa na
šest miliona sa trenutnih tri. Iz Ministarstva je najavljena i
aktivnost na rešavanju problema neformalne ekonomije,
uz davanje ovlašćenja Poreskoj upravi da vrši kontrolu
u neregistrovanim firmama. Pored toga, predstavnici
poslodavaca su se založili za pravljenje dugoročne
strategije smanjenja spoljnotrgovinskog deficita, kroz
supstituciju uvoznih proizvoda domaćim. Uprava carina
će biti angažovana na analizi uvoza u Srbiju, dok će
Ministarstvo preduzeti mere podsticaja za proizvodnju tih
proizvoda u Republici Srbiji.
Radionica SAVREMENO UPRAVLJANJE POSLOVNIM
UDRUŽENJIMA - Facilitator radionice bio je Radojica
Mojsijev (Konsultantska kuća ’’Mojsijev’’ iz Vršca), a
prisustvovali su poslodavci
koji vode Uniju poslodavaca
Vojvodine, Rume,
Zrenjanina, kao i stručne
službe svih kancelarija. Kroz
analizu osnovnih principa
savremenog upravljanja
poslovnim udruženjima
i definisanje osnovnih
problema rada sa kojima se
susreće Unija poslodavaca
Vojvodine – formulisan je
Akcioni plan za unapređenje
poslovanja UPV, utvrđeni
prvi koraci ka ostvarenju
ovog cilja, nosioci i rok
izvršenja aktivnosti.
Potpisan je Sporazum o
saradnji UPV i LeaderNet
mreže lidera lokalnog
održivog razvoja. Cilj
Sporazuma je zajedničko
delovanje na realizaciji projekta LAM - “Lokalna
Akademska Mreža“, čiji je autor Lidernet – mreža lidera
lokalnog održivog razvoja. Projekat podrazumeva
integraciju studenata u javni i privredni život njihovih
lokalnih zajednica, iz kojih su otišli na studije u veće
univerzitetske centre u zemlji ili inostranstvu.
IV
P ROJE K TI
Naziv projekta – SISTEM VAUČERA U PODRŠCI
RAZVOJA MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA IZ OBLASTI
PREHRAMBENE INDUSTRIJE U APV
Nosioci projekta – Agencija za ravnomerni regionalni
razvoj, partneri UPV i SES APV
Opšti cilj projekta je da doprinese povećanju
konkurentnosti MSP u prehrambenoj industriji u AP
Vojvodini.
Naziv projekta – ’’BUSINESS FITNESS FOR SME’s’’ –
projekat napisan u saradnji sa Agencijom za istraživanje i
razvoj iz Beograda. Veoma obiman projekat, predviđeno
trajanje 12 meseci. Predviđeno je: učlanjavanje 1000
novih članova, subvencionisanje članarina tokom trajanja
projekta, pokretanje korporativno-socijalne mreže UPV,
studijska poseta Sloveniji, edukacija poslodavaca.
18
Traži se finansijer za ovaj projekat…
Naziv projekta – ’’PROFESIONALNA ORIJENTACIJA
U SRBIJI’’ - sprovodi ga Nemačka organizacija
za međunarodnu saradnju GIZ, u partnerstvu sa
Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i
saradnji sa Ministarstvom omladine i sporta Republike
Srbije. Cilj programa je da osposobi mlade da promišljeno,
valjano i realno odluče o izboru zanimanja, a potom i
obrazovanja, da planiraju karijeru i uključe se u svet rada.
Cilj saradnje je da se uspostavi održiv i funkcionalan sistem
profesionalne orijentacije u svim osnovnim školama
u Srbiji do polovine 2015. godine. Unija poslodavaca
Vojvodine je prihvatila da učestvuje u promovisanju i
omogućavanju realnih susreta u preduzećima – svojim
članicama.
Naziv projekta –
’’PROMOCIJA PRINCIPA
OSNAŽIVANJA ŽENA
U POSLOVANJU’’ - u
okviru projekta Šansa za
ravnopravnost, šansa za rast,
nosioci Unija poslodavaca
Srbije uz podršku Agencije
Ujedinjenih nacija za rodnu
ravnopravnost i osnaživanje
žena (UN Women). UPV
je organizovala seminar
kojem je pristustvovalo
30 kompanija/vlasnika
MSP, zainteresovanih za
implementaciju principa
u svojim preduzećima.
Seminar ocenjen od strane
nosioca projekta kao veoma
uspešan!
Naziv projekta ‘’UNAPREĐENJE KAPACITETA
SREDNJOŠKOLSKIH USTANOVA ZA KARIJERNO
SAVETOVANJE’’. Nosilac projekta NVO ’’Kocka’’, uz
podršku Solidar Suisse Labour Assistance Srbija. Rezultat
projekta biće Priručnik koji će sadržati relevantne podatke
o trenutnom stanju, realnim potrebama učenika i tržišta
rada.
V
ST RUČNA P O MO Ć P OS L ODAV C I M A
Članovima se kontinuirano daju potrebne informacije o
aktuelnim propisima i novinama, pokreću se zajedničke
inicijative i rade lobiranja (recimo ka Upravi carina za
otvaranje carinske ispostave Odžaci), podignute su
Facebook i web stranica Unije poslodavaca Vojvodine koja
redovno izveštava najširu javnost o svim aktivnostima
UPV.
Poslate osnovne informacije o radu UPV i mogućnostima
formiranja lokalne kancelarije poslodavcima u Apatinu
i Vršcu, pomoć pri utvrđivanju reprezentativnosti Unije
poslodavaca Rume...
Priredila za štampu Miljana Stojšić Stojanovska
[email protected]
PLAN RADA UPV ZA
2013. GODINU
U izradi Plana rada Unije poslodvaca Vojvodine za 2013-tu
godinu kao osnovni cilj postavljena je čvrsta opredeljenost
da je Unija poslodavaca Vojvodine – samoodrživa,
najorganizovanija i najkompetentnija asocijacija
poslodavaca, koja svojim autoritetom i aktivnostima
doprinosi razvoju privrede i ostvarenju pozitivnog
privrednog ambijenta u AP Vojvodini, i samim tim
povećanje broja samoodrživih privrednih subjekata.
Kao krovna organizacija poslodavaca u AP
Vojvodini, Unija poslodavaca Vojvodine
svojim aktivnostima nastoji da pokrije sva područja
privrednog ambijenta i poslovanja privrednih subjekata i
preduzetnika u APV u cilju:
• podsticanja ukupnog privrednog razvoja Pokrajine
Vojvodine i Republike Srbije i stvaranja povoljnog privrednog ambijenta, kroz društveno odgovoran rad i
razvoj tržišne privrede;
• predstavljanja, unapređenja i zaštite poslovnih interesa
članova Unije;
• pružanja usluga članovima Unije i delovanja u skladu sa
potrebama članova;
• razvoja socijalnog dijaloga;
• negovanja dobrih poslovnih običaja i poslovnog morala;
• saradnje sa institucijama, društvenim organizacijama i udruženjima iz zemlje i inostranstva, u funkciji
poboljšanja ukupnog privrednog razvoja, razmene iskustava i poslovnog povezivanja.
Neke od aktivnosti koje će Unija poslodavaca Vojvodine u
2013-oj godini sprovoditi su:
1. Održavanje konstantne i konstruktivne komunikacije
sa članstvom,
2. Stručna pomoć poslodavcima – članovima,
3. Rad na povećanju broja članova Unije poslodavaca
Vojvodine i stalna promocija Unije poslodavaca
Vojvodine,
4. Uspostavljanje međunarodne regionalne saradnje sa
udruženjima poslodavaca,
5. Realizovanje projekata koji se tiču razvoja socijalnog
dijaloga, poslodavačkog udruživanja, analize i
podsticanje privredne aktivnosti i sl.,
6. Rad na osnivanju lokalnih kancelarija UPV u Vojvodini.
Jul 2013
1 – ODRŽAVANJE KONSTANTNE I KONSTRUKTIVNE
KOMUNIKACIJE SA ČLANSTVOM
Tokom prethodnih godina Unija poslodavaca Vojvodine
izgradila je ugled i poverenje kod svojih članova, koji
znaju da u svakom trenutku mogu da se obrate stručnoj
službi i dobiju u najkraćem roku odgovor i rešenje svog
problema. Ovakve aktivnosti je potrebno nastaviti kao
prepoznatljivost UPV.
Takođe neophodno je nastaviti sa:
- informisanjem članova o izmenama i dopunama zakona,
donošenju novih zakona, objavljenim javnim pozivima i
konkursima, sajmovima u zemlji i inostranstvu, raznim
stručnim skupovima koji se organizuju u Srbiji;
- pozivanjem na sve skupove, okrugle stolove,
prezentacije i sl. na koje se poziva UPV radi uključenja
sve većeg broja poslodavaca u razne aktivnosti koje
mogu doprineti uticaju na privredni ambijent i promociji
pozitivnih vrednosti;
- konsultovanjem članova Unije prilikom predlaganja
tema za sednice Socijalno-ekonomskih saveta
(republički, pokrajinski, opštinski).
SAJT UPV
U rad je prema planu za ovu godinu pušten sajt
Unije poslodavaca Vojvodine www.upv.org.rs kao i
Facebook stranica http://www.facebook.com/pages/
Unija-poslodavaca-Vojvodine. Putem sajta članovi
su pravovremeno upoznati sa svim aktivnostima
UPV, novostima od važnosti za privredne subjekte i
preduzetnike, kao i uslugama UPV za članove. Time je
obezbeđena i transparentnost rada UPV.
19
2 – STRUČNA POMOĆ POSLODAVCIMA – USLUGE
ČLANOVIMA
3 – POVEĆANJE BROJA ČLANOVA UPV I STALNA
PROMOCIJA UPV
Članovi Unije poslodavaca Vojvodine pristupenjem Uniji
mogu da koriste sledeće usluge:
Ovo je jedna od stalnih aktivnosti Upravnog odbora,
svih članova i stručne službe UPV. Kroz komunikaciju
sa postojećim i potencijalnim članovima, prisustvo na
stručnim skupovima, svim važnim dešavanjima koja se
tiču privrede, kroz medijske nastupe, kroz otvorenost
za saradnju sa svim institucijama i udruženjima - broj
poslodavaca udruženih u UPV stalno se povećava.
Najbolja preoporuka su sami poslodavci koji su uvideli
da je UPV - organizacija sa entuzijazmom i iskrenom
namerom da kroz udruživanje i svoje jačanje utiče na
stvaranje povoljnijeg privrednog ambijenta.
- Obrada zahteva poslodavaca za rešavanje određenih
pitanja, analiza problema, upoznavanje ostalih članova,
formiranje zvaničnog stava UPV i reagovanje prema
nadležnim institucijama za rešavanje problema;
- Formulisanje zahteva članova za izmenom određenih
zakona i njihovo podnošenje nadležnim organima;
- Tumačenje i pomoć pri primeni određenih propisa;
- Zastupanje zajedničkih interesa svih poslodavaca kroz
zalaganje i inicijativu - za smanjenje sive ekonomije,
podršku izvozu, smanjenju kamatnih stopa...;
- Edukacija poslodavaca organizovanjem raznih seminara
i obuka sa temama (elektronska poreska prijava i
elektronska komunikacija sa Poreskom upravom,
primena Zakona o radu i uopšteno o radnim odnosima,
poslovna komunikacija, tehnike upravljanja, organizacija
rada, način i značaj vođenja socijalnog dijaloga,
priprema za primenu novih propisa, i dr. u skladu sa
aktuelnim potrebama, zahtevima i novim propisima);
- Povezivanje poslodavaca – članova unutar UPV;
- Obezbeđenje raznih popusta i pogodnosti za
članove UPV kod drugih poslodavaca, organizacija,
osiguravajućih kuća, kod prodaje softvera, pružanja
turističkih usluga…
4 – USPOSTAVLJANJE MEĐUNARODNE REGIONALNE
SARADNJE SA UDRUŽENJIMA POSLODAVACA
Planira se uspostavljanje saradnje sa sledećim
organizacijama:
Hrvatski poslovni klub
Hrvatski poslovni klub osnovan je 13.1.2006. godine, na
inicijativu Predstavništva Hrvatske gospodarske komore u
Srbiji.
Članovi Kluba su srpske i hrvatske kompanije
zainteresovane za međusobnu saradnju, a cilj je da se
učlane sve hrvatske kompanije-ćerke koje posluju u
Republici Srbiji i svojim aktivnim učešćem doprinosu radu
Kluba i daljem razvoju i unapređenju ekonomske saradnje
između Republike Hrvatske i Republike Srbije u celini.
- Organizovanje savetovanja, konferencija i drugih
skupova radi svestranog razmatranja pitanja od
zajedničkog interesa poslodavce, ali i za socijalne
partnere;
Cilj Kluba je osnivanje foruma za razmenu informacija,
iskustava i ideja između privrednih subjekata koji deluju
u Republici Srbiji, razvoj ekonomske saradnje između
Republike Hrvatske i Republike Srbije, naročito putem
podsticanja trgovine, investicija i međudržavne saradnje.
- Zastupanje stavova pred inspekcijskim službama u cilju
što većeg preventivnog delovanja inspekcijskih organa
kao i organizovanje zajedničkih sastanaka.
DSW (Nemačko - srpsko privredno udruženje) i AHK
(Izvozna privredna komora Nemačke)
Nemačko-srpsko privredno udruženje (DSW), sa preko 250
svojih članova, predstavlja najveće bilateralno privredno
udruženje u Srbiji. Udruženje funkcioniše kao zastupnik
interesa mreže aktivnih nemačkih i srpskih preduzeća, a
uz to pruža i neophodnu informacionu podršku u
njihovim poslovnim aktivnostima.
5 – PROJEKTI
Planira se učešće u sledećim projektima:
„Unapređenje konkurentnosti malih i
srednjih preduzeća u prehrambenoj
industriji kroz sistem vaučera“ – u
okviru EU projekta ‚‘Socio-ekonomski
razvoj Dunavske regije u Srbiji‘‘
koji realizuje Austrijska razvojna
agencija.
20
[email protected]
Osnovni cilj Projekta je da doprinese povećanju
konkurentnosti izvozno orijentisanih MSP u prehrambenoj
industriji u APV. Očekivani rezultati Projekta su: (1)
kategorisana preduzeća u prehrambenoj industriji u AP
Vojvodini na osnovu njihovog potencijala i faze životnog
ciklusa, (2) konsultantske usluge za podršku MSP
definisani i precizirani prema potrebama od strane MSP-a
i primera dobre prakse, (3) nastavni plan i program za
obuku konsultanata i kriterijuma za izbor konsultanata
razvijenih, (4) razvijeni kriterijumi za akreditaciju
konsultanata, (5) rezultati projekta distribuirani preko
letaka, veb stranice i konferencije, (6) podizanje svesti o
važnosti socijalnog dijaloga u kreiranju ekonomske mere
podrške.
‚‘Profesionalna orijentacija u Srbiji‘‘ - sprovodi ga
Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ,
u partnerstvu sa Ministarstvom prosvete, nauke i
tehnološkog razvoja i saradnji sa Ministarstvom omladine
i sporta Republike Srbije. Cilj programa je da osposobi
mlade da promišljeno, valjano i realno odluče o izboru
zanimanja, a potom i obrazovanja, da planiraju karijeru
i uključe se u svet rada. Cilj saradnje je da se uspostavi
održiv i funkcionalan sistem profesionalne orijentacije
u svim osnovnim školama u Srbiji do polovine 2015.
godine. Unija poslodavaca Vojvodine je prihvatila da
učestvuje u promovisanju i omogućavanju realnih susreta
u preduzećima – svojim članicama.
‘Škola socijalnog dijaloga‘‘
Na osnovu ocene da stanje ukupnog socijalnog dijaloga
nije na željenom i zadovoljavajućem nivou, jedna od
osnovnih aktivnosti u 2013. godini biće posvećena
edukaciji poslodavaca (zajedno sa ostalim socijalnim
partnerima) za ostvarivanje socijalnog dijaloga. Cilj je
podići kapacitete socijalnih partnera da bi se osnažila
njihova uloga i da bi kroz preneta znanja i upoznavanje sa
značajem socijalnog dijaloga ojačao rad lokalnih socijalno
ekonomskih saveta na prodručju AP Vojvodine.
Očekivana korist za socijalne partnere je izgrađivanje
i postizanje osposobljenosti kod socijalnih partnera,
pospešenje bolje organizovanosti socijalnih partnera i
učenje/prepoznavanje uloga u socijalom dijalogu.
Učestalo se srećemo sa situacijom da se formiraju
lokalni socijalno ekonomski saveti, da se izvrši postupak
konstituisanja, registracije, pokrene se postupak za
dobijanje službenih prostorija, ali vrlo često posle ovih
preduzetih koraka socijalni partneri zastaju sa radom
i idejama koje bi mogli sprovesti kroz rad socijalno
ekonomskih saveta na lokalu.
Izrada savremene baze podataka članova UPV
Savremenu bazu podataka bi činili podaci o svim
učlanjenim poslodavcima sa teritorije Vojvodine od
momenta postojanja lokalne kancelarije UPS – PV do
danas.
Veoma je bitno ustanovljenje interaktivne baze podataka
koju će i lokalne kancelarije moći da ažuriraju, dobijanje
potrebnih izveštaja, plasiranje podataka i analiza. Cilj
ustanovljenja ovakve baze je brzo i jednostavno dobijanje
izveštaja sa zadatim kriterijumima (na osnovu sedišta,
broja zaposlenih, delatnosti i sl.) što bi olakšalo rad sa
članstvom.
Ovim će takođe biti ubrzana i poboljšana komunikacija
UPV sa lokalnim kancelarijama, a takođe i sa poslodavcima
iz cele Vojvodine.
6 – OSNIVANJE LOKALNIH KANCELARIJA UPV U
VOJVODINI
Osnivanje lokalnih kancelarija Unije predstavlja jednu
od najvažnijih aktivnosti u Strateškom planu UPV za
naredni četvorogodišnji period. Da bi se osnovala lokalna
kancelarija UPV u jednoj opštini, potrebno je da u članstvu
UPV bude 5% od ukupnog broja poslodavaca na toj
teritoriji. Zatim, da bi takva Unija bila reprezentativna,
potrebno je u članstvu imati 10% od ukupnog broja
poslodavaca na određenoj teritoriji koji zapošljavaju
15% od ukupnog broja zaposlenih na toj teritoriji, što je
posle potrebno i dokazati pred Odborom za utvrđivanje
reprezentativnosti sindikata i udruženja poslodavaca
pri Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike.
To znači prikupljanje dovoljnog broja pristupnica (koje
ispunjavaju sve potrebne formalne uslove u pogledu
podataka, pečata firme i potpisa ovlašćenog lica) i
dostavljanje Ministarstvu uz proveru dokumentacije.
Nakon toga sledi izrada akata, formiranje skupštine i
ostalih organa upravljanja, obuka stručne službe na lokalu,
pomoć u otpočinjanju rada, koordinacija rada, zaključenje
sporazuma o saradnji...
Preduslov za realizaciju ovih aktivnosti je formiranje užeg
jezgra od nekoliko ključnih poslodavaca na lokalu, koji su
spremni za dodatnim aktivnostima van svoje firme i svesni
su potrebe za društveno odgovornim delovanjem. Takođe
je važan činilac i upoznavanje lokalne samouprave sa
potrebom udruživanja poslodavaca na lokalu, saradnja sa
lokalnom samoupravom i lokalnim sindikatima.
Potrebno je mnogo energije, rešenosti i spremnosti na
rad radi zastupanja poslodavačkih interesa kao i opšteg
interesa.
Formalni uslovi za osnivanje lokalnih kancelarija postoje
u Staroj Pazovi, Vrbasu, Bačkoj Palanci. Potrebno je
aktiviranje ljudi iz tih zajednica.
Suštinski zahtevi za organizovanjem poslodavaca na
lokalu su potekli iz Odžaka i Kule, gde je potrebno odraditi
i svu formalnu proceduru (registrovanje, dokazivanje
reprezentativnosti).
Osim navedenih, preduzimaće se i sve druge aktivnosti
na zaštiti i predstavljanju poslodavaca Vojovodine u
skladu sa Statutom UPV i odlukama i smernicama organa
upravljanja UPV.
Priredio za štampu Danko Damjanović MA
Jul 2013
21
ODRŽAN SUSRET UNIJE POSLODAVACA VOJVODINE I
HRVATSKOG POSLOVNOG KLUBA
U prostorijama Fakulteta za menadžment u Sremskim
Karlovcima 16 maja 2013. godine održan je sastanak
poslodavaca okupljenih u Uniji poslodavaca Vojvodine
i Hrvatskom poslovnom klubu. Cilj sastanka bio je
upoznavanje naših organizacija i članova i sagledavanje
mogućnosti i područja za dalju saradnju, razmena
informacija, iskustava i ideja između privrednih subjekata
koji deluju u Republici Srbiji, razvoj ekonomske saradnje
između Republike Hrvatske i Republike Srbije, dogovor o
budućim zajedničkim projektima…
Uniju poslodavaca Vojvodine predstavljali su predsednik
Stanko Krstin, predsednik Skupštine i vlasnik Fakulteta za
menadžment profesor dr Dušan Ristić, članovi Upravnog
odbora i drugi predstavnici preduzetnika Vojvodine i
kompanija iz raznih delatnosti, kao i stručna služba Unije.
Hrvatski poslovni klub predstavljali su predsednik Mirko
Babić (Badel 1862) i brojni poslodavci velikih hrvatskih
kompanija koje posluju u Srbiji. Kao gosti prisustvovali su:
ambasador Republike Hrvatske u Srbiji - gospodin Željko
Kuprešak, generalni konzul Republike Hrvatske u Srbiji gospodin Dragan Đurić, direktor predstavništva Hrvatske
gospodarske komore u Srbiji – gospodin Goran Masnec,
Svetlana Božinović - ekonomski savetnik i Pavica Pirija ministar savetnik.
Prijateljska atmosfera i konstruktivni razgovori dokazali su
da biznis ne priznaje granice! Privredna saradnja i razvoj
su u našem fokusu, a ne politika – za koju smatramo da
treba da bude servis privrede, i u službi unapređenja
privrednog ambijenta.
Gospodin Đurić, generalni konzul Republike Hrvatske
je podržao saradnju dve organizacije poželevši im
perspektivu i uspeh kao i proširenje saradnje i na druge
regione Dunavskog sliva.
Poslodavci Unije poslodavaca Vojvodine su iskazali
zainteresovanost za zajedničko učešće u regionalnim
projektima, ustanovljenje Biznis linka, kao i za podelu
iskustava Hrvatske u pristpanju Evropskoj uniji, pogotovo u
oblasti poljoprivrede.
Naš krajnji cilj je razvoj regionalne saradnje i potpisivanje
Sporazuma o saradnji, gde bi se utvrdili pravci daljih
aktivnosti i mogućnosti za realizaciju zajedničkih
projekata.
Posle sastanka, prisutni su posetili Muzej pčelarstva
i vinariju Živanović u Sremskim Karlovcima, gde su se
upoznali sa tradicijom proizvodnje meda i vina u ovim
krajevima.
Priredila za štampu Miljana Stojšić Stojanovska
Jul 2013
23
LOKALNE UNIJE POSLODAVACA – PREDUSLOV
SOCIJALNOG DIJALOGA NA LOKALU
Iz dokumenata Međunarodne organizacije rada, socijalni
dijalog se definiše kao „sve vrste pregovora, konsultacija
ili jednostavno, razmena mišljenja između predstavnika
vlada, poslodavaca i zaposlenih u pitanjima od zajedničkog
interesa koja se odnose na ekonomsku i socijalnu politiku”.
U ovim dokumentima se takođe razlikuju i različite forme
socijalnog dijaloga: tripartitni odnos, sa vladom kao
zvaničnim partnerom u dijalogu ili on može predstavljati
bipartitne odnose između radnika i poslovodstva
(sindikata i poslodavačkih organizacija) sa ili bez,
indirektnog uključivanja vlasti.
„Socijalni dijalog predstavlja mehanizam i institucionalni
okvir u kome predstavnici Vlade i socijalnih partnera
- reprezentativnih sindikata i unija poslodavaca, kroz
razmenu mišljenja i sučeljavanje argumenata, nastoje da
približe i usaglase stavove i uspostave stanje socijalnog
mira i kohezije.”
Dana 30.11.2004. godine stupio je na snagu Zakon o
socijalno-ekonomskom savetu, kojim su utvrđeni osnovni
principi i način socijalnog dijaloga u Republici Srbiji. Ovim
zakonom se uređuju osnivanje, registracija, delokrug i
način rada, finansiranje i druga pitanja značajna za rad
socijalno-ekonomskog saveta - Republičkog socijalnoekonomskog saveta kao i lokalnih socijalno-ekonomskih
saveta.
Time je ispunjena jedna od mnogobrojnih obaveza naše
zemlje u procesu stabilizacije i pridruživanja Evropskoj
uniji - stvoren je zakonski okvir za dalji razvoj socijalnog
dijaloga. Zakonom je osnovan Socijalno-ekonomski savet
Republike Srbije (u daljem tekstu: Socijalno-ekonomski
savet), kao nezavisno pravno lice, koji čine 18 članova: šest
predstavnika Vlade Republike Srbije, šest predstavnika
reprezentativnih sindikata i šest predstavnika reprezentativnih udruženja poslodavaca, osnovanih za
teritoriju Republike Srbije. Socijalno-ekonomski savet se osniva u cilju uspostavljanja
i razvoja socijalnog dijaloga u pitanjima od značaja za
ostvarivanje ekonomskih i socijalnih sloboda i prava
čoveka, materijalnog, socijalnog i ekonomskog položaja
zaposlenih i poslodavaca i uslova njihovog života i rada!
Savet radi na sednicama, pri čemu Zakon utvrđuje dva
oblika “rezultata” rada Saveta: zauzimanje stavova i
davanje mišljenja uz poštovanje osnovnog postulata
socijalnog dijaloga – konsenzusa, tj. potrebne saglasnosti
svih članova Saveta.
Pored osnivanja Socijalno-ekonomskog saveta Republike
Srbije (samim zakonom), Zakon uređuje osnivanje i
lokalnih socijalno-ekonomskih saveta (sporazumom
između socijalnih partnera).
Lokalnim savetom se nazivaju socijalno-ekonomski saveti
obrazovani za teritoriju autonomne pokrajine ili jedinice
lokalne samouprave. Lokalni savet se osniva sporazumom
između nadležnog izvršnog organa autonomne pokrajine
ili jedinice lokalne samouprave, predstavnika sindikata
i predstavnika poslodavaca, osnovanih za teritoriju
autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne
samouprave.
To znači da lokalni socijalno-ekonomski saveti postoje
pod uslovom da postoje i socijalni partneri koji su
24
osnovani i reprezentativni za određenu opštinu/grad.
Udruženja poslodavaca na lokalu su praktično naša
obaveza i mogućnost za realizovanjem zaštite interesa
poslodavaca. Takva udruženja poslodavaca delegiraju
svoje predstavnike u sva tripartitna i bipartitna tela koja se
osnuju na lokalu (saveti za zapošljavanje, privredni saveti,
saveti za obrazovanje...). Pri tome, dalji uspeh u zaštiti
poslodavačkih interesa zavisi od kvaliteta poslodavačkih
zahteva, stručnosti udruženja, odabira predstavnika, a
ponajviše entuzijazma i svesti o neophodnosti uključivanja
što većeg broja poslodavaca u konsultacije i razgovore!
Lokalne Unije poslodavaca kao nezavisne i nestranačke
organizacije u koju poslodavci dobrovoljno stupaju radi
predstavljanja, zastupanja i zaštite svojih poslovnih
interesa, organizuju se na osnovu odredbi Zakona o radu i
predstavljaju viši i poseban oblik udruživanja u odnosu na
udruženja građana.
Da bi se na nekoj teritoriji registrovala poslodavačka
organizacija u Registru poslodavačkih udruženja pri
Ministarstvu rada, zapošljavanju i socijalne politike
Republike Srbije, potrebno je da je osnuju poslodavci koji
zapošljavaju najmanje 5% zaposlenih sa te teritorije (član
216. ZORa).
Takođe je potrebno ispuniti i uslov reprezentativnosti
poslodavačke organizacije na određenoj teritoriji za šta je
potrebno da poslodavačka organizacija okuplja najmanje
10% poslodavaca sa te teritorije, koji zapošljavaju
NAJMANJE 15% od ukupnog broja zaposlenih sa te
teritorije.
Ispunjenjem i dokazom ovih formalnih uslova, Udruženja
imaju legitimno pravo da predstavljaju poslodavce u
svojoj lokalnoj sredini a pristupanjem višim oblicima
organizovanja da učestvuju u zaštiti poslodavačkih
interesa i na pokrajinskom i na republičkom nivou.
U Vojvodini, najorganizovanije rade Unije poslodavaca u
Rumi i Zrenjaninu, dok su trenutno najuspešniji socijalnoekonomski saveti Rume, Novog Sada, Stare Pazove,
Sombora, a u toku je reaktiviranje saveta u Zrenjaninu.
Takođe, Pokrajinski socijalno-ekonomski savet ima
tradiciju kontinuiranog rada već 10 godina.
Za svaku opštinu najznačajnije je razumevanje
predstavnika vlasti da SESove vide kao savetodavno
i autoritativno telo koje značajno može doprineti
prosperitetu i boljem funkcionisanju opštine.
[email protected]
UNIJA POSLODAVACA RUME
U Rumi se posle jednogodišnjih priprema i sastanaka
poslodavaca sa rukovodstvom Unije poslodavaca
Vojvodine, udruživanjem Kluba privrednika opštine Rume
i Opšteg udruženja preduzetnika Rume, kao i drugih
privrednih subjekata, formirala Unija poslodavaca Rume
29.11.2012. godine održana je osnivačka Skupština Unije
poslodavaca Rume na kojoj su osnivanje Unije, pored
poslodavaca podržali i predstavnici lokalne samouprave,
Nacionalne agencije za regionalni razvoj, Regionalne
razvojne agencije Srem, Savez samostalnih sindikata
Srbije-filijala Ruma,
Nacionalna služba za
zapošljavanje-filijala
Ruma.
Na svečanoj osnivačkoj
sednici skupštine doneta
je odluka o osnivanju Unije
poslodavaca
Rume i odluka o pristupanju
višem obliku organizovanja Uniji poslodavaca Vojvodine i
Uniji poslodavaca Srbije.
Usvojen je Statut i imenovano
rukovodstvo Unije poslodavaca
Rume. Za predsednika UPR
izabran je Dragoljub Zorić - vlasnik
zlatarske radnje „Zlatar Zorić“
Ruma, a za potpredsednika izabran
je Dušan Abadžin - vlasnik i direktor
D.O.O. „Sigma-Az“ Ruma.
Od tada, aktivno se održavaju
sastanci, dogovaraju zajedničke aktivnosti i poslodavci
u Rumi su postali prepoznatljiv i nezaobilazni partner
vlastima i sindikatima u dogovaranju povodom privrednih
tema u ovoj opštini.
Za šest meseci realizovano je:
•dobijanje mesta u Skupštini opštine Ruma sa pravom
diskusije ali bez prava glasa,
Jul 2013
•3 člana Unije poslodavaca Rume predstavljaju
poslodavce u Socio-ekonomskom savetu Opštine Ruma,
•Potpisivanje Sporazuma o saradnji Unije poslodavaca
Vojvodine i Unije poslodavaca Rume,
•učestvovanje u projektu „Srednjoškolci za
srednjoškolce“ i “Profesionalna orijentacija u Srbiji”,
•učešće na Forumu mladih Vojvodine u sklopu radne
grupe zapošljavanja mladih,
•
razmatranje
nacrta Akcionog plana
zapošljavanja opštine
Ruma za 2013. godinu,
•niz inicijativa povodom
komunalnih taksi, ekološke
takse, nacrta odluka za
zaštitu i unapređenje životne
sredine i građevinskog
zemljišta,
•
seminar na temu
„Principi osnaživanja žena u
poslovanju“,
•
obuke NARR i RRA Srem
na teme PROGRAMA PODRŠKE
INOVATIVNIM BRZORASTUĆIM
MALIM I SREDNjIM PREDUZEĆIMA I
UVOD U INOVACIJE.
Cilj svih ovih i narednih aktivnosti
je stvaranje povoljnih uslova za rad i
promene privrednog ambijenta. Kao
iliustraciju, navodimo izvod sa zvanične web prezentacije
opštine Ruma povodom 30-te sednice opštinskog veća 14.
juna 2013. godine: ’’Na zahtev Unije poslodavaca Rume,
podržan je Predlog Odluke o izmeni i dopuni Odluke o
lokalnim komunalnim taksama. Na sednici se moglo čuti
da su glavni motivi za izlazak u susret zahtevima Unije,
nastojanje lokalne samouprave da olakša poslovanje
privrednika u opštini’’.
25
DO BOLJEG STANJA U PRIVREDI, PREDUZ
U Privrednoj komori Vojvodine, 26. juna 2013. godine,
predstavljen je Program Vlade Vojvodine za poboljšanje
stanja u oblasti privrede, preduzetništva i zanatstva.
Učesnike skupa - predstavnike javnog i privatnog sektora,
Unije poslodavaca, sindikata, Socijalno-ekonomskog
saveta i privrednih subjekata - pozdravili su predsednik
Vlade AP Vojvodine, dr Bojan Pajtić i predsednik Privredne
komore Vojvodine Ratko Filipović. Skup je kao domaćin
otvorio predsednik Privredne komore Vojvodine Ratko
Filipović, rečima da je Privredna komora Vojvodine sve
vreme svog postojanja pomagala privredi i da će to i u
buduće činiti. Nakon Ratka Filipovića izlaganje je nastavio
Predsednik Vlade AP Vojvodine, dr Bojan Pajtić koji je
u svom govoru izložio tri ključne neiskorišćene šanse
privrede Vojvodine. Prva jeste nedovoljno korišćenje
obnovljivih izvora energije, konkretno biomase. Druga
neiskorišćena šansa jeste nedovoljna briga o zaštiti životne
sredine. Treća neiskorišćena šansa jeste nedovoljan
broj stranih direktnih investicija u Vojvodini zbog
neadekvatnog domicilnog stručnog kadra. Predsednik
Vlade AP Vojvodine je istakao da Srbija nema alternativu
u odnosu na proces pridruživanja Evropskoj uniji, što je
od izuzetnog značaja i za Vojvodinu jer se sredstva EU
dominantno usmeravaju kroz regije u različite razvojne
programe. Činjenica je da je više od polovine budžeta
Evropske unije opredeljeno za poljoprivredu, što
predstavlja veliku šansu za Vojvodinu, koja je prvenstveno
agrarna regija. Oko 40 % bruto društvenog proizvoda
u Vojvodini se bazira na primarnoj, ili sekundarnoj
poljoprivrednoj proizvodnji, stoga nema dileme da je
Vojvodina možda najzainteresovaniji deo Srbije da proces
pridruživanja EU bude što brži. Svoj koncizni govor, dr
Bojan Pajtić, završio je rečima da je šansa Vojvodine
u korišćenju sredstava EU fondova i obuka građana
28
Vojvodine u cilju osposobljavanja istih za rad u inostranim
organizacijama koje investiraju u Vojvodini.
Nakon izlaganja dr Bojana Pajtića, Sekretaru za privredu,
zapošljavanje i ravnopravnost polova, Miroslavu Vasinu,
pripala je čast da izloži Program za poboljšanje stanja u
oblasti privrede, preduzetništva i zanatstva u AP Vojvodini.
Vasin je istakao da je Program rađen godinu dana i da se
sastoji iz tri konstitutivna dela kao i to da je dokument
rezultat jednogodišnje intenzivne saradnje privrede,
sindikata, Unije poslodavaca Vojvodine i Privredne komore
sa Vladom Vojvodine.
Prvi deo, koji je izradila Unija poslodavaca Vojvodine,
odnosi se na analizu stanja srpske privrede i shodno
tome date su preporuke republičkoj Vladi. Istaknuto
je da od 2000. godine do danas ne živimo od svoga
rada i novostvorenih vrednosti. Prihode smo ostvarili
od socijalne pomoći iz inostranstva, odnosno od
donacija i pomoći međunarodnih institucija. Takođe,
kroz privatizaciju prodali smo imovinu koju su stvarale
prethodne generacije. Na osnovu analize, po svim ovim
osnovama u Srbiju se slilo blizu 70 milijardi evra, koje
su umesto u proizvodnju uložene u potrošnju. Naša
nova preduzetnička elita stiče novac u sferi potrošnje
i finansijskih špekulacija umesto da investira u nove
tehnologije i nove fabrike koje zapošljavaju, izvoze i
prave dobit. Tako je Srbija jedina zemlja u Evropi koja nije
dostigla nivo industrijske proizvodnje iz predtranzicione
1989. godine. Stvoren je neodrživ ekonomski sistem
koji počiva na dominaciji finansijskog sektora nad celim
društvom. Imovina zaduženih građana, prezaduženih
preduzeća i prezadužene države nalazi se velikim delom
u rukama banaka. Naša preduzeća nemaju izbora, ona se
zadužuju po visokim „zelenaškim“ kamatama.
[email protected]
ETNIŠTVU I ZANATSTVU U AP VOJVODINI
Dozvoljeni su ugovori o dinarskim kreditima sa deviznom
klauzulom, čime su krediti privrede vezani, ne samo za
najviše kamate, nego i za kretanje kursa. Dominacija
finansijskog sektora nad čitavim društvom ogleda se
u činjenici da veštački održava jak dinar „ubija“ izvoz
i podstiče uvoz. Usled precenjenog dinara Srbija ima
najmanji izvoz i najveći spoljnotrgovinski deficit po glavi
stanovnika u Evropi. Prelazak na niske kamate i realan
kurs dinara predstavlja apsolutnu stimulaciju proizvodnje
i izvoza i to je put kojim Srbija treba da ide. Pravi koncept
reformi i odlučna Vlada, predstavljaju „lepak“ koji
čvrsto povezuje i motiviše sindikate i prave proizvodne
preduzetnike da u Srbiji grade fabrike koje zapošljavaju
i izvoze. Koncept reformi mora da sadrži sledeće glavne
ekonomske politike:
1.Ekonomsku politiku pokretanja industrijske
proizvodnje, ubrzanog rasta i zapošljavanja;
2.Ekonomsku politiku u agraru;
3.Ekonomsku politiku kamatnih stopa i reformu
finansijskog sektora;
4.Novu politiku realnog i stabilnog kursa, kojom ćemo
povećati izvoz i ostvariti spoljnotrgovinski suficit;
5.Konkretne mere za podršku izvoznicima;
6.Ekonomsku politiku eliminacije budžetskog deficita i
smanjivanje javne potrošnje kao i njeno dovođenje u
sklad sa ostvarenim BDP-om.
Drugi deo Programa odnosi se na četrnaest strateških
pravaca koji predstavljaju ključ za rešavanje problema
stanja privrede u AP Vojvodini. Ovi pravci su sledeći:
1. Afirmacija socijalnog dijaloga kao osnovnog
kohezionog faktora,
2. Socijalna preduzeća i uloga alternativne ekonomije,
Jul 2013
3. Put u inovaciono društvo,
4. Otvaranje „zelenih“ radni mesta,
5. Udruživanje privrednih subjekata (“Vojvodina metal
klaster” - Vojvodina Metal Cluster), „SPA klaster” i
turistički klaster ,,Istar21),
6. Intenzivna primena modela javno privatnog
partnerstva,
7. Sertifikacija kao uslov za privredni napredak,
8. Orijentacija ka železničkom i rečnom transportu kao
najekonomičnijim vidovima prevoza,
9. Razvoj telekomunikacione infrastrukture i
telekomunikacionih servisa kao uslov za modernu
privredu,
10.Sistemski razvoj putne mreže i drumskog saobraćaja,
11.Logistika kao pokretač razvoja AP Vojvodine,
12.Vojvođansko selo kao ekonomski potencijal,
13.Fondovi EU, UN i evropskih zemalja kao šansa za još
jedan budžet,
14.Nov nastup u rešavanju problema visoko izražene sive
ekonomije.
Iz navedenih strateških pravaca Vasin je izveo niz
zaključaka o šansama za oporavak privrede Vojvodine.
Šanse koje je Vasin istakao su sledeće: iskorišćenje
poljoprivrednih potencijala kroz „oživljavanje sela“,
proizvodnja organske hrane, razvoj klastera i zadruga,
iskorišćenje obnovljivih izvora energije pogotovo biomase
i hidropotencijala, zaštita životne sredine kroz rešavanje
komunalnih problema, razvoj inovacija donošenjem
Zakona o zaštiti autorskih i srodnih prava, povećanje
izvoza uz obavezno unapređenje kvaliteta i sertifikaciju
proizvoda, razvoj agro-turizma, pokretanje socijanog
29
preduzetništva donošenjem Zakona o socijalnom
preduzetništvu, razvoj zanatstva, razvoj saobraćajne
i ostale infrastrukture, i dr. Za sve navedene šanse,
Vasin kao jedan od bazičnih vidova finansiranja vidi
u projektnom apliciranju za dobijanje sredstava kod
EU fondova. Ono bez čega sve ovo nije moguće, Vasin
ističe, jeste umrežavanje svih privrednih i neprivrednih
stejkholdera kroz model JPP.
Sledi formiranje radnih grupa za realizaciju navedenih
ciljeva, u kojima Unija poslodavaca Vojvodine opredeljuje
svoje članove .
Preostali deo svog izlaganja, Vasin je posvetio trećem
delu „Programa za poboljšanje stanja u oblasti privrede,
preduzetništva i zanatstva u AP Vojvodini“ koji se odnosi
na Program podsticaja privredi AP Vojvodine kroz sledećih
petnaest aktivnosti Vlade AP Vojvodine:
1. Pomoć privredi kroz povoljne kreditne aranžmane
Razvojnog fonda AP Vojvodine,
2. Aktivnosti za poboljšanje položaja sektora MSP,
preduzetništva i zanatstva,
3. Finansijska pomoć preduzećima u teškoćama za
obnovu i pokretanje proizvodnje,
4. Privlačenje stranih investicija,
5. Stvaranje uslova za ulaganje domaćih kompanija,
6. Udruživanje sredstava sa lokalnim samoupravama,
7. Značajnija uloga garancijskog fonda AP Vojvodine,
8. Nastavak aktivnosti oporavka loše privatizovanih
preduzeća,
9. Saradnja sa stečajnim upravnicima i zastupnicima
kapitala,
10.Izrada strategije kompletnog razvoja poljoprivrede i
privrede Vojvodine,
11.Subvencionisanje otvaranja novih radnih mesta u
Vojvodini,
12.Podsticanje skladnosti odnosa poslodavaca i
zaposlenih,
13.Efikasno evidentiranje i analiza u oblasti privrede,
14.Edukativni centar,
15.Tekstilna i metalska industrija.
Završavajući svoj govor Vasin je sumirao navedenih
petnaest aktivnosti ključnim rečima da je neophodan:
razvoj MSP kroz osnivanje garancijskih fondova u lokalnim
samoupravama, oslobađanje dela poreza i doprinosa u
prvim godinama poslovanja za početnike u biznisu kao
mere pomoći postojećim preduzetnicima i preduzećima,
donošenje Zakona o zanatskoj delatnosti, podsticanje
inovacija, stejkholderski pristup, saradnja stečajnih
upravnika sa Vladom AP Vojvodine, razvoj sindikata i
u privatnom sektoru, oživljavanje tekstilne i metalske
industrije, i dr. Vasin je takođe istakao da bi kratkoročne
mere trebalo bazirati na merama novoosnovanog Fonda
za razvoj AP Vojvodine i Garancijskog fonda AP Vojvodine,
na novim merama za privlačenje stranih investicija, na
novim merama za suzbijanje rada “na crno”, koje će biti
predložene Vladi Srbije, i na novom konceptu delovanja
prema fondovima EU u cilju privlačenja što većeg dela
sredstava za podsticanje privrede u Vojvodini.
Nakon rečenog Vasin je istakao da sve ovo neće biti
moguće realizovati ukoliko ne budemo zajednički radili
na unapređenju obrazovanja i osposobljavanju ljudi za
rad. Takođe je pozvao sve one koji se bave obrazovanjem
da istraju u cilju stalnog praćenja trendova na tržištu
i kontinualnog rada i saradnjom sa privredom, kao
i kontinuiranom usavršavaju tržišno konkurentnih
obrazovnih programa.
Priredili za štampu:
dr Marina Simin i M.Sc Dragan Marković
Unija
predlaga poslodavaca Vojv
ti članov
odine će
e za rad
što brže
o
v
ih
im
Sa
Poslovna ideja:
plement
omoguć
acije ovo veta radi
e
n
ja
g
s
Iz Zakona o obrazovanju odraslih
Zakon
uštins
struktur
e nezapo ke promene obr a i
Saveti za obrazovanje odraslih
azovne
s
le
nih ali i z
u cilju od
a
govaran
Član 15.
ja potreb poslenih lica
ama priv
Radi efikasnijeg praćenja i ostvarivanja obrazovanja
rede
odraslih, jedinice lokalne samouprave mogu osnivati savete
Savet:
za obrazovanje odraslih (u daljem tekstu: Savet), za čiji
1) analizira i prati stanje u području razvoja ljudskih resursa,
rad obezbeđuju i finansijska sredstva ili ih mogu formirati
zapošljavanja i obuke odraslih na svom području;
kao deo postojećih lokalnih socijalno ekonomskih saveta,
2) identifikuje potrebe tržišta rada i prioritete u obrazovanju
odnosno lokalnih saveta za zapošljavanje.
odraslih na svom području u saradnji sa školskom upravom;
Više jedinica lokalne samouprave mogu osnovati zajednički
3) dostavlja predloge za razvoj programa za obrazovanje
savet za obrazovanje odraslih (regionalni savet) radi praćenja
odraslih nadležnom ministarstvu;
i ostvarivanja ciljeva i aktivnosti od značaja za obrazovanje
4) predlaže nadležnom ministarstvu i nadležnom organu
odraslih.
jedinice lokalne samouprave prioritetne programe
Savet čine predstavnici jedinice lokalne samouprave,
obrazovanja odraslih koji se finansiraju iz budžeta Republike
organizacije nadležne za poslove zapošljavanja u lokalnoj
Srbije, odnosno iz budžeta jedinice lokalne samouprave.
samoupravi, poslodavaca, sindikata i udruženja.
30
[email protected]
POKRAJINSKI SOCIJLANO-EKONOMSKI SAVET
OSNIVA NJE :
Na nivou AP Vojvodine tripartitni socijalni dijalog
uspostavljen je formiranjem Pokrajinskog socijalnog saveta
u julu 2003. godine, znatno pre donošenja Zakona o
socijalno-ekonomskom savetu, kojim je institucionalizovan
tripartizam u Republici Srbiji.
Nakon donošenja Zakona o socijalno ekonomskom
savetu (Sl. glasnik RS br. 125/2004) novi Sporazum
o osnivanju, delovanju i načinu rada Pokrajinskog
socijalnog saveta zaključili su Izvršno veće AP Vojvodine
i udruženja poslodavaca i sindikata kojima je utvrđena
reprezentativnost za nivo Vojvodine – Unija poslodavaca
za teritoriju Vojvodine, Savez samostalnih sindikata
Vojvodine i Ujedinjeni granski sindikati “Nezavisnost”.
Pokrajinski SES funkcioniše u kontinuitetu od osnivanja
2003. godine, pri čemu je do određenih izmena u sastavu
Saveta i u delokrugu njegovog rada došlo radi usklađivanja
sa Zakonom.
C I L JEVI OSNIVA NJA I DE LOVA NJA :
Savet je osnovan radi ostvarivanja najznačajnijih
zajedničkih ciljeva socijalnih partnera:
• uspostavljanja i ostvarivanja demokratskog tripartitnog
dijaloga socijalnih partnera o bitnim socijalnim i
ekonomskim pitanjima od zajedničkog interesa;
• praćenja, davanja mišljenja i predlaganja odgovarajućih
rešenja za zaštitu radnih i socijalnih prava u procesu
privatizacije, u oblasti radnog zakonodavstva i drugih
propisa kojima se reguliše položaj zaposlenih i
poslodavaca;
• pokretanja zajedničkih inicijativa za promenu postojećih
i donošenje novih zakona i podzakonskih akata pred
nadležnim organima;
• zauzimanja zajedničkih stavova o pitanjima iz
nadležnosti Vlade i Skupštine Autonomne Pokrajine
Vojvodine, vezanih za materijalni i socijalni položaj
zaposlenih i poslodavaca;
32
• međusobnog informisanja o bitnim pitanjima o kojima
socijalni partneri zauzimaju zajedničke stavove;
• podsticanja tripartitnog socijalnog dijaloga na nivou
gradova i opština u AP Vojvodini;
• podsticanja i pomoći u uspostavljanju i razvoju
socijalnog dijaloga kod poslodavaca;
• preventivnog delovanja na rešavanju svih bitnih pitanja
iz oblasti rada socijalnih partnera;
• rešavanja spornih pitanja između socijalnih partnera
mirnim putem. S A S TAV S AV E TA :
Pokrajinski socijalno - ekonomski savet broji 18 članova i
čine ga po:
• šest predstavnika Vlade AP Vojvodine,
• šest predstavnika reprezentativnih sindikata na nivou AP
Vojvodine:
- tri predstavnika Saveza samostalnih sindikata Vojvodine,
- tri predstavnika Ujedinjenih granskih sindikata
“Nezavisnost” – Pokrajinskog odbora,
• šest predstavnika Unije poslodavaca Vojvodine.
Predsedavajući Saveta bira se na period od jedne godine,
po principu rotacije socijalnih partnera – članova Saveta.
U 2010. godini funkciju predsedavajućeg Saveta obavljao
je dr Milorad Mijatović, predsednik Saveza samostalnih
sindikata Vojvodine, u 2011. godini Tomislav Bošnjak,
predstavnik Unije poslodavaca Vojvodine, a u 2012.
godini Miroslav Vasin, pokrajinski sekretar za privredu,
zapošljavanje i ravnopravnost polova.
Funkciju predsedavajućeg u 2013. godini obavlja Slavko
Vlaisavljević, predsednik Pokrajinskog odbora UGS
“Nezavisnost”.
Sekretara Saveta imenuje Savet na dve godine, uz
mogućnost ponovnog imenovanja. Za sekretara Saveta
imenovana je Milina Tušjak, diplomirani pravnik.
[email protected]
„Promocija Principa osnaživanja žena u poslovanju“
U NIJA POSLODAVA CA V OJV OD INE Z A S V O J E ČL A NO V E O RG A NI Z UJ E I RA Z N E
ED U KACIJE I R ADIONICE, RA DI USAV RŠ AVA NJ A I UNA P RE ĐE NJ A NJ I HO V I H Z N A N J A .
JED N A OD TA K V IH JE I SE M I NA R ODRŽ A N 3 1 . ma ja 2 0 1 3 . g o d in e .
Od kada su 2010. godine UN Women i Globalni dogovor UN pokrenuli inicijativu “Principi osnaživanja žena”,
mnoge kompanije su svoju podršku rodnoj ravnopravnosti javno izrazile tako što je generalni direktor/direktorka
potpisao/potpisala odgovarajuću izjavu podrške. Ove
kompanije su na taj način iskazale uvažavanje poslovne
prakse u korist osnaživanja i unapređivanja žena, a podaci
sve više potvrđuju vezu između rodne ravnopravnosti i
uspešnijeg finansijskog poslovanja.
Predmetni seminar je osmišljen sa ciljem da se kompanije, koje posluju na teritoriji Republike Srbije upoznaju
sa Principima i kroz svoju pozitivnu praksu doprinesu
promovisanju rodne ravnopravnosti na radnom mestu,
na tržištu i u društvenoj zajednici. Ovo sve i iz razloga,
što je stvaranje svesti o neophodnosti trajnog prisustva
društvene odgovornosti u poslovanju svakog privrednog
i radnog subjekta i njenom međudejstvu sa okruženjem
temelj budućeg ostvarivanja korporativne društvene
odgovornosti u Srbiji u njenom optimalnom obliku.
Ovom prilikom takođe napominjemo, da će procesom
usklađivanja zakonodavstva Republike Srbije sa pravom
Evropske unije i konvencijama Međunarodne organizacije rada, Principi osnaživanja žena postati deo našeg
zakonodavstva, odnosno zakonska obaveza privredenih
subjekata.
Seminaru u Novom Sadu prisustvovali su poslodavci i
poslodavkinje, kao i predstavnici pokrajinskog ombudsmana i udruženja koje promovišu žensko preduzetništvo.
Učesnici su imali prliku da se upoznaju sa “Principima
osnaživanja žena”, da provere da li ih već primenjuju,
kako mogu da ih unaprede, čuju druga iskustva i dobiju
Jul 2013
uzor koji mogu da primene kod sebe.
Principi osnaživanja žena su:
1. Na visoke upravljačke pozicije postavljati rukovodioce i
rukovoditeljke posvećene rodnoj ravnopravnosti.
2. Prema svim ženama i muškarcima na poslu pravedno
postupati – poštovati i podržavati ljudska prava i nediskriminaciju.
3. Obezbediti zdravlje, bezbednost i blagostanje svih
radnica i radnika.
4. Promovisati obrazovanje, obuku i stručno usavršavanje
žena.
5. Razvijati kompaniju, lanac snabdevanja i marketing na
način koji osnažuje žene.
6. Promovisati ravnopravnost kroz inicijative u društvu i
zagovaranje.
7. Meriti napredak rodne ravnopravnosti i javno
izveštavati o njemu.
Kompanije/vlasnici MSP, zainteresovane za implementaciju principa u svojim preduzećima, će dobiti podršku
od strane obučene mentorke, koja će sa njima raditi na
uvođenju principa u nihovim preduzećima, kroz uspostavljanje plana i organizaciju celokupnog procesa.
Brojne kompanije širom sveta, među njima i neke iz
Srbije, potpisale su Izjave o prihvatanju ovih principa
pokazavši tako svoje opredeljenje za unapređenje rodne
ravnopravnosti, kako interno, prema svojim zaposlenima,
tako i eksterno - u poslovanju sa svojim partnerima,
dobavljačima, klijentima i zajednicom.
Priredila za štampu Miljana Stojšić Stojanovska
33
Intervju: Nikola Pavičić
Za FAMtime gov ori Nikola Pavičić jedan od najuglednijih i najiskusnijih privrednika u Sr biji.
Menadžer koji je kao predsednik i generalni direktor „Sintelona“ u Bačkoj Palanci, pretvorio tu
fabriku u jednog od najvećih srpskih izvoznika. U saradnji sa preduzećem „Tarkett“ osnovao je
kompaniju „Tarket istočna Evropa“, koja je svetski lider u proizvodnji vinilnih podova, podnih
obloga i sportskih podova, a trenutno je počasni predsednik te kompanije iz Bačke Palanke.
Gospodin Pavičić je i istaknuti član Unije poslodavaca Vojvodine.
[email protected]: Kako je tekao razvojni put Tarketta?
N. Pavičić: Tarkett je danas poslovni sistem koji ima svoje fabrike
u Srbiji, Rusiji i Ukrajini i ima svoj prodajni sistem u ovom delu
Evrope u Rusiji i u Ukrajini. U početku je to bila kudeljara,
pa je prerasla u Sintelon koji je bio prva multinacionalna
srpska kompanija sa fabrikama u Srbiji, Rusiji i Ukrajini i to sa
dominantnom pozicijom na tržištima. Prestanak sankcija i 2000.
godinu dočekali smo kao jak sistem koji je imao vodeću poziciju
na tržištu istočne Evrope u proizvodnji i prodaji podnih materijala.
S obzirom na to, da je u ono vreme istočna Evropa bila jedino
evropsko tržište koje je raslo, mi smo bili zapaženi od strane
vodećih svetskih firmi iz ove oblasti. Američka firma Amstrong
koja nas je primetila još 1993. godine kada smo napravili svoju
prvu firmu u Rusiji. Sa Amstrongom smo napravili strategiju
osvajanja tržišta istočne Evrope. Dogovorili smo se da ujedinimo
Amstrongovu fabriku u Velikoj Britaniji sa Sintelonovim fabrikama
u Srbiji i Rusiji. Ta grupacija bila bi najjača u Evropi. Kako su
Sintelonove fabrike locirane u istočnoj Evropi grupacija bi imala
izuzetnu konkurentsku prednost.
Nažalost parafirani ugovori 1996. godine o pravljenju jointventure
preduzeća nisu sprovedeni zbog sankcija.
34
[email protected]: Kako je nastao poslovni sistem Sintelon Tarkett
Somer – STS?
N. Pavičić: Krajem 2000-te godine, kada smo se oslobodili od
sankcija, javio nam se Tarkett Somer, vodeća evropska firma u
proizvodnji podova sa idejom da sarađujemo na tržištima istočne
Evrope. Tarkett Somer je vodeća svetska firma u razvoju novih
tehnologija u oblasti podova. U januaru 2001. godine na svetskom
sajmu podova u Hanoveru dogovorili smo se o našoj saradnji.
Sintelon i Tarkett Somer napravili su jointventure u koji su ušle
naše fabrike u Srbiji, Rusiji i Ukrajini po principu ravnopravnog
vlasništva tj. 50% prema 50%. Došlo je do jedne velike poslovne
sinergije. S jedne strane je bila naša pozicija na tom tržištu, naša
prodaja na tim tržištima, naš ljudski potencijal u Srbiji, Rusiji i
Ukrajini spojeni su sa tehnološkim razvojem Tarketta. Ujedinjeni
nismo više morali da vodimo iscrpljujuću konkurentsku borbu
koja je i Sintelonu i Tarkettu donosila gubitke.
[email protected]: Da li je novi poslovni sistem beležio profit ili gubitke?
N. Pavičić: Od početka zajedničkog rada naš posao je počeo da
raste. Od 2002. godine do 2008. godine naša prodaja je rasla po
godišnjoj stopi od 25%. Bio je to profitabilan rast pa je prosečna
godišnja EBIT-a iznosila 24%.
[email protected]
Takav rast prodaje i EBIT-a nije zabeležila ni jedna evropska
firma u oblasti proivodnje podova, a malo je firmi iz drugih
oblasti koje mogu da se pohvale ovakvom stopom rasta prodaje
i EBIT-a. Te 2008. godine u predvečerje svetske krize napravili
smo ukupnu prodaju od 800.000.000 eur i EBIT-u od 138.000.000
eur. Interesantno je kako smo koristili ovaj visoki profit. Sintelon
je želeo razvoj i nije bio za povlačenje dividendi. Na našu sreću
takvu poslovnu logiku zastupao je i Tarkett Somer. Za 6 godina
investirali smo u fabrike u Srbiji, Rusiji i Ukrajini 450.000.000 eur
sopstvenih sredstava, a da pri tom nismo ugrozili obrtna sredstva
jer se u našem sistemu uvek vrtelo između 50 i 70.000.000 eur
keša. U poslovnom svetu brzo kolaju informacije ko zarađuje, ko
pravi keš i ko gubi. To pre svega prate investitori. Najveći privatni
investicioni fond u svetu KKR primetio je šta se dešava u poslu
STS-a i kupio je 25% akcija. To je najbolja potvrda uspešnosti
projekta Sintelon Tarkett Somer.
[email protected]: Šta je to što smatrate da je najvažnije što ste ostavili
iza sebe tokom dugogodišnjeg rada na čelu ovog poslovnog
sistema u kome ste danas počasni predsednik?
N. Pavičić: Za nešto više od 36 godina, koliko sam vodio ovaj
posao, pušteno je u rad 5 novih fabrika u Srbiji, 6 u Rusiji i 3 u
Ukrajini. Započeli smo i jednu fabriku u Ujedinjenim Arapskim
Emiratima ali taj projekat nismo završili zbog sankcija. Uživao
sam u razvoju posla i to mi je ispunjavalo život. Davno sam
shvatio da je kod nas kapital veoma skup a znanje jeftino. Ljudi
su nosioci znanja. Kompanija koju sam vodio davno je počela da
ulaže u znanje, drugim rečima u ljude. Talentovani menadžeri
su najvredniji kapital svake kompanije. Zato tvrdim da 350
vrhunskih menadžera Tarketta istočna Evropa (ranije Sintelon)
više vrede nego svih 14 novih fabrika u Srbiji, Rusiji i Ukrajini.
Fabrike imaju svoj životni vek, one umiru kao i ljudi. Ako imate
prave menadžere, umesto fabrike koja se gasi, imaćete sutra
dve nove. Rekoh da sam uživao u puštanju u rad novih fabrika
ali još više u razvoju mladih, talentovanih menadžera. Danas
Tarkett istočnu Evropu vode menadžeri iz Srbije, Rusije i Ukrajine
bez ijednog menadžera iz zapadne Evrope. Multinacionalnu
kompaniju Tarkett čine Tarkett zapadna Evropa, Tarkett severna
Amerika i Tarkett istočna Evropa. Ta tri dela stalno se porede.
Ubedljivo najbolje rezultate postiže Tarkett istočna Evropa
koga vode srpski, ruski i ukrajinski menadžeri koji su svi prošli
Sintelonovu školu menadžmenta. Ono što smatram najvrednijim,
čemu sam kao vodeći čovek doprineo, jeste filozofija kompanije
koja se zasniva na stalnim promenama. Kompanija se stalno
trudila da bude pionir u novim stvarima. Bili smo pionir uvođenja
novih tehnologija u proizvodnji podova. Bili smo takođe prvi
u privatizaciji po modelu radničkog akcionarstva. Takođe prva
srpska firma koja je implementirala SAP sa svim modulima. Prvo
proizvodno jointventure preduzeće van Srbije napravio je Sintelon
daleke 1989. godine. Prvo strateško partnerstvo napravljeno je
2002. godine sa Tarkettom. Ljudi u ovom našem sistemu davno su
savladali strah od promena.
[email protected]: Kako vidite trenutnu ekonomsku situaciju u republici
Srbiji?
N. Pavičić: Nisam političar i nemam potrebe da okolišam, i daću
direktan odgovor na ovo pitanje. Po meni, Srbija je faktički već
nekoliko godina u bankrotu.
Jul 2013
Svoje obaveze, svoje dugove vraća novim zaduživanjem. Sada smo
došli do tačke kada nam niko, i po visokim kamatama neće dati
kredit. Tada će se faktički bankrot pretvoriti u stvarni jer će zemlja
morati da objavi nesolventnost. Zemlja koja je zaboravila da ima
proizvodnju, koja ima proizvodnju 50% od proizvodnje iz 1989.
godine, koja troši 25% više nego što stvara novih vrednosti, koja
ima najveću inflaciju u Evropi, najviše kamate u Evropi, nerealan
kurs razmene, najniži izvoz po glavi stanovnika, najvišu stopu
nezaposlenosti i deficite blizance tj. budžetski deficit i spoljno
trgovinski deficit, ta zemlja ne može izbeći bankrot. Naši političari
kažu da smo izbegli bankrot. To nije tačno. Novim zaduživanjem
mi samo odlažemo bankrot. Slom se može izbeći ali je uslov
da se povuku nepopularne mere, mere reforme, što politička
elita već 13 godina izbegava. Nema teške situacije iz koje se ne
može izaći. To govorim iz ličnog iskustva. Kada smo 1990. godine
krenuli u pravljenje jointventure preduzeća u Rusiji naša država
se raspala, raspala se i država u kojoj smo to preduzeće i pravili.
Ipak smo našli rešenje i 1994. godine pustili u rad tu fabriku. To je
bilo odlučujuće da Sintelon opstane i pored 10 godina sankcija i
13 godina neshvatiljivo loših ekonomskih politika koje se u Srbiji
vode.
[email protected]: Kakva je situacija sa industrijskom proizvodnjom u
Srbiji?
N. Pavičić: Rekao sam već, industrijska proizvodnja u 2012. godini
nije dostigla 50% industrijske proizvodnje iz 1989. godine. To
znači da mi dva puta manje proizvodimo nego pre 23 godine. Ne
znam da li ovakav slučaj postoji bilo gde u svetu, u Evropi sigurno
ne. Društvo bez proizvodnje tone u siromaštvo i udaljava se od
blagostanja.
[email protected]: Možemo li sa visokim kamatama pokrenuti
proizvodnju?
N. Pavičić: Našu proizvodnju uništile su sankcije, a od 2000.
godine na ovamo, pogrešne ekonomske politike. Za vreme
sankcija bili smo 10 godina izolovani. Deset godina nismo
učestvovali na svetskom tržištu. Naši menadžeri nisu imali
kontakt sa poslovnim svetom van zemlje. Mi smo zapravo
izgubili poslovnu elitu koja je pre 1990. godine krasila privredu
Jugoslavije. Jasno mi je zašto je naša proizvodnja pala u periodu
sankcija. Pitanje je zašto se naša proizvodnja posle ukidanja
sankcija, u periodu od 12 godina, nije oporavila. Pogrešne
ekonomske politike, pre svega finansijska politika, umesto
da podrže rast privrede, onemogućila je taj rast. Sa visokim
kamatama ni jedna zemlja u svetu nije imala rast a Srbija od
2000. godine do danas ima najviše kamate u Evropi. Glavni
problem Srbije je finansijski sistem. Krediti koji se daju privredi
sa tako visokim kamatama iscrpili su skoro sva preduzeća. Nema
investicija jer je besmisleno investirati sa kamatom preko 20%.
Krediti se daju sa deviznom klauzulom gde se visina kredita vezuje
za kretanje kursa. Banke su svoj rizik zbog kretanja kursa prevalile
na preduzeća i to su nemoralni i štetni ugovori. Amerika je pre
90 godina zabranila ovakve štetne ugovore gde se rizik sa banaka
prevaljuje na korisnika kredita.
Ovih dana imamo presudu suda u Hrvatskoj koji je ugovore sa
deviznom klauzulom proglasio štetnim i korisnicima kredita dao
pravo na obeštećenje.
35
Zbog ugovora o kreditu sa deviznom klauzulom našim
preduzećima preti dužničko ropstvo jer te kredite ne mogu da
vraćaju. Hipotekama na sopstvenoj imovini jemče vraćanje tih
kredita. Imovina preduzeća koja ne vraćaju kredite zapravo je u
rukama banaka. Više od 20% kredita se ne vraćaju a to znači da
i bankama preti slom. Agrobanka i Razvojna banka Vojvodine su
prve laste koje su doživele tu sudbinu. Danas se mnogo priča o
reindustrijalizaciji. Ona mora da se dogodi ali je sa ovako visokim
kamatama nikada neće biti. Finansijski sistem u Srbiji mora da se
nanovo organizuje i da se u Srbiji obezbede krediti sa kamatama
na proseku kamata u Evropskoj zajednici. Tek tada možemo
pokrenuti novo investiranje. Zabranom ugovora o kreditu
sa deviznom klauzulom mi ćemo se vratiti dinaru i napustiti
monstruozni dvovalutni sistem koji se bazira na deviznoj klauzuli.
[email protected]: Kako ocenjujete vođenje politike kursa dinara?
N. Pavičić: Dvanaest godina vodimo pogrešnu politiku kursa.
Danas jedan eur vredi cca 114 dinara, a njegova stvarna vrednost
je ne manje od 160 dinara. Ako ste vi izvozno preduzeće i zaradite
1 eur u izvozu vaših roba, vi ćete u banci za taj 1 eur dobiti 114
din umesto 160 din i vi ste na gubitku 46 din. Posle vas u banku
dolazi neko ko ima dinare a to su obično finansijski špekulanti
i uvoznici i taj vaš eur kupiće za 114 din umesto da ga plati 160
din. Taj je profitirao i uzeo vama onih 46 din koje ste vi izgubili. Sa
ovakvim nerealnim kursom, ne vredi izvoziti jer niste konkurentni
ali vredi uvoziti. Zato Srbija stalno pravi spoljnotrgovinski deficit,
stalno uvozi više nego što izvozi. U 2012. godini izvezli smo nešto
više od 8,5 milijardi eur, a uvezli nešto više od 14,5 milijardi eur.
Taj deficit od 6 milijardi eur mora se pokriti zaduživanjem. On
se može pokriti i doznakama naših radnika i stranim direktnim
investicijama. Nažalost stranih direktnih investicija nema, a
doznake naših radnika sve su manje. Interesantno je videti zašto
se mi borimo za jak dinar i veštački ga održavamo. Pa upravo zbog
monstruma koji se zove devizna klauzula. Ugovori o kreditima, i
preduzeća i građana, većinom imaju tu deviznu klauzulu i ako bi
dinar oslabio povećale bi se obaveze po kreditima i preduzeća i
građana. Zato je rešenje da se preseče veza između visine kredita
i kretanja kursa. To se može učiniti u koliko se zabrane ugovori
sa deviznom klauzulom. Kada se to uradi onda dinar može da
slabi do svoje realne vrednosti i da se na taj način stimulišu
izvoznici i destimuliše uvoz. Srbija ne može izbeći bankrot u
koliko ne poveća izvoz, i u koliko umesto deficita ne napravi
spoljnotrgovinski suficit. Spoljni dugovi mogu da se vraćaju samo
devizama ostvarenim izvozom roba i usluga.
[email protected]: Da li preterana javna potrošnja uzrokuje inflaciju i
visoke poreze?
N. Pavičić: Glavni uzrok inflacije u Srbiji je preterana javna
potrošnja. Poznato je da trošimo 25% više nego što stvaramo.
Ta potrošnja mora da se pokrije zaduživanjem, a zaduživanje je
veoma skupo. Ove godine naša država će platiti blizu milijardu eur
samo za kamatu.
36
Narodna Banka Srbije kao svoj glavni posao vidi borbu
protiv inflacije. Jedino sredstvo kojim želi da svede inflaciju u
projektovane okvire je referentna kamatna stopa. Mi imamo
najvišu referentnu kamatnu stopu u Evropi. Sve zemlje koje imaju
recesiju snižavaju referentnu kamatnu stopu a mi je povećavamo.
Da je naša inflacija prouzrokovana povećanom tražnjom onda bi
podizanje referentne kamatne stope imalo smisla. Naša inflacija
nije zbog povećane tražnje već zbog preterane javne potrošnje
i zato je besmisleno boriti se sa njom visokim referentnim
kamatnim stopama. Visoka referentna kamatna stopa je alibi
državi da se visokim kamatama zadužuje kod banaka u zemlji.
Kod nas postoji sprega države i finansijskog sektora koji državi
pozajmljuje novac kupujući državne papire sa jako visokim
kamatama. Ako želimo pokretanje industrijske i poljoprivredne
proizvodnje moramo rešiti ove tri krupne stvari. To znači moramo
imati normalne kamate, realan kurs i javnu potrošnju u granicama
novostvorenih vrednosti.
[email protected]: Ko su snage koje će republiku Srbiju izvući iz ovako
teške situacije?
N. Pavičić: Postoje tri snage koje će uraditi ovaj posao. Prva snaga
su stvaraoci novih vrednosti, stvaraoci razmenjivih dobara, to je
proizvodnja. Druga snaga su preduzetnici a treća politička elita.
Kada je u pitanju proizvodnja jako malo ljudi u Srbiji i zna šta
nju danas predstavlja. Srbija ima 91.500 preduzeća koja predaju
bilans u Agenciji za privredne registre. Od tog broja 80.000 su
mikro preduzeća, a to su oni koji zapošljavaju do 10 radnika.
Malih preduzeća ima 9.000, to su oni koji zapošljavaju do 50
radnika, srednjih preduzeća ima 2.000, to su oni koji zapošljavaju
do 250 radnika, i oko 500 su oni koji zapošljavaju preko 250
radnika, to su velika preduzeća. U proizvodnji, u uslugama i
finansijskom sektoru, znači u ukupnoj privredi radi oko 700.000
ljudi. Njima treba pridodati 400.000 preduzetnika, to su oni
koji sami rade svoj posao. Nove proizvodne vrednosti prave i
poljoprivredna domaćinstva kojih u Srbiji ima oko 700.000. To
vam je slika proizvodnog radnog dela Srbije koje treba pokrenuti
novom finansijskom, monetarnom i fiskalnom politikom. Kada
se kod nas desi proces da mikropreduzeća polako prerastaju u
mala preduzeća, da mala preduzeća ubrzano prerastaju u srednja,
da srenja prerastaju u velika, imaćemo taj dugo očekivani rast
proizvodnje i otvaranje novih radnih mesta. Tada ćemo imati
robe za izvoz i devizni priliv sa kojim ćemo vraćati dugove.
Taj proizvodni deo Srbije uspešnim radom mora obezbediti
pristojnu egzistenciju sebi i svojim zaposlenima ali i egzistenciju
za 1.600.000 penzionera, plate za onih cca 600.000 u javnom
sektoru i pomoć za onih 700.000 naših građana koji primaju razne
vidove socijalnih pomoći. Najveći problem su upravo oni u javnom
sektoru. Koji primaju plate iz budžeta. Njihove plate su 35% veće
od plata onih koji pune budžet a to su radnici u proizvodnji.
[email protected]
[email protected]: Šta predstavlja drugu snagu?
N. Pavičić: Ta druga snaga su naši preduzetnici. Zbog 10 godina
sankcija i izolacije, i 12 godina ne činjenja ostali smo bez mnogih
industrijskih preduzeća ali i bez većeg dela preduzetničke elite.
Posle demokratskih promena 2000. godine za podizanje nove
proizvodnje pored kapitala trebali su i novi ljudi. Nova vlast
nije stvorila ni našla te nove ljude. Oslonila se na one koji su se
najbolje snašli u prethodnom sivom vučijem vremenu sankcija.
Naravno, ti ljudi iz promašenog vremena nisu učinili ništa. Više od
70 milijardi eur stranog kapitala, koji je došao u Srbiju otišao je u
pogrešne ruke, do pogrešnih ljudi koji tim kapitalom nisu podigli
proizvodnju, izvoz i zaposlenost. Danas kad treba da pokrenemo
proizvodnju nemamo dovoljno preduzetnika koji će to sprovesti u
život.
[email protected]: Šta predstavlja treću snagu?
N. Pavičić: Tu treću snagu čini politička elita. Jedan deo naše
političke elite imao je vlast od 1990. godine do 2000. godine. On
je zemlju doveo u izolaciju i na taj način „doprineo“ propadanju
srpske ekonomije. Drugi deo političke elite držala je vlast od 2000.
godine do sredine 2012. godine i u tom periodu nije uradio ono
što je trebao da uradi. Ona je malo poboljšala život građana ali
ne pokretanjem proizvodnje i otvaranjem novih radnih mesta
već zaduživanjem. Za vreme te vlasti preduzeća su nestajala,
sa njima i radna mesta, cvetala je trgovina, cvetao je finansijski
sektor. Umesto novih fabrika dobili smo velelepne supermarkete,
velelepne zgrade banaka. Zahvaljujući zaduživanju trošili smo
više nego što stvaramo i poboljšali standard građana, stvorili
smo iluziju boljeg života. Naša politička elita izbegava reforme jer
su one nepopularne i mogu da izazovu gubitak vlasti. Kada je u
pitanju borba za vlast i osvajanje vlasti, naša politička elita to radi
veoma profesionalno. Kada osvoji vlast onda je vrši diletantski.
Sad smo svedoci da je vlast preuzeo deo preobraćene političke
elite, onaj deo koji je ranije zastupao nacionalnu i antievropsku
orijentaciju, danas zagovara i sprovodi evropsku politiku.
Svakom se mora priznati pravo da promeni svoja uverenja i da
se preobrati. Na kraju, i Sv. Pavle je progonio hrišćane pa se
preobratio. Zašto to pravo ne bi priznali i našim političarima. Vrlo
brzo će se pokazati da li je ta promena uverenja iskrena ili nije.
U koliko krenu u suštinske reforme koje su nepopularne onda im
možemo verovati.
[email protected]: Gde vidite razvojne šanse a gde slabosti Srbije?
N. Pavičić: Srbija ima neverovatne šanse za razvoj koje ne
koristi. Imamo privilegovani položaj na tržištima od 350 miliona
stanovnika za koja se bore firme iz celog sveta. Zahvaljujući
ugovorima o slobodnoj trgovini na tim tržištima ne plaćamo
carine od 15-20% što je naša prednost u odnosu na konkurenciju
iz drugih zemalja. Već punih 12 godina imamo tu prednost ali je
ne koristimo. Da smo koristili tu pogodnost na tržištu Rusije mi
bi u ovoj godini morali da imamo izvoz u Rusiju od najmanje 10
milijardi eur. Da smo to ostvarili dobili bi poklon od Ruske države
od 1,5 milijardu eur koliko iznose neplaćene carine. Nažalost mi
nemamo proizvodnju, nemamo proizvode sa kojima možemo da
se takmičimo na tržištima sa konkurencijom iz celog sveta. I da
imamo više proizvoda za svetsko tržište nego što ih imamo danas
nebismo imali potreban izvoz jer sa ovakvim kursom razmene,
sa precenjenim dinarom, izvoz nema smisla i kad imate proizvod
koje svetsko tržište traži.
Jul 2013
[email protected]: Kakav je odnos raznih udruženja privrednika, sa
vladom i sa onima koji kreiraju ekonomsku politiku?
N. Pavičić: U celini smo neorganizovano društvo. Pre svega mislim
na prduzetnike. Preduzetnici se ne organizuju, ne postavljaju
zahteve Vladi i nemaju predloge novih ekonomskih politika.
Kod nas se organizuju tajkuni, oni koji imaju novac i sopstvene
interese. To su organizovani lobiji koji kod vlasti lobiraju za
interese firmi koje oni predstavljaju. Ja sam jedan od osnivača
Srpskog privrednog kluba ali više ne učestvujem u njegovom
radu, od momenta kad sam shvatio da se u tom privrednom
klubu ne štite interesi privrede Srbije, nego pojedinačni interesi
velikog biznisa. Vlada je godinama imala kontakt sa ovakvim
udruženjima iako mi nije jasno šta je vladu povezivalo sa njima,
sem novca ne vidim ništa drugo. Vlada nikada nije volela da
se privrednici organizuju, jer kad se ljudi organizuju oni iznose
probleme, govore o životu i otvaraju sve više i više pitanja. Kad
se problem otvori uvek se postavlja pitanje odgovornosti vlade.
Većina preduzetnika ima probleme pa traži pomoć na sve strane.
Sudbina tih preduzeća zavisi od dobre volje jednog ili drugog
ministra, jednog ili drugog fonda za razvoj koji daje neke crkavice,
neke pomoći i neke beneficirane kredite. Ništa bolja situacija nije
bolja ni sa odnosom Privredne komore Srbije i vlade. Taj odnos
svodi se na to da premijer ili neki odgovorni ministar jednom ili
dva puta godišnje dođe u komoru održi govor i ode. U poslednjih
nekoliko godina u komori su napravljeni ozbiljni predlozi
neophodnih reformi u Srbiji. Jedno vreme radio sam volonterski
kao savetnik potpredsednice vlade. Sve te predloge iz komore
predao sam potpredsednici, ona ih je predala predsedniku vlade i
odgovarajućim ministrima i tu se priča završila.
[email protected]: Šta biste vi hipotetički, kao predsednik vlade u
ovakvom ambijentu koji je trenutno u Srbiji, smatrali da treba
da uradite?
N. Pavičić: Srbiji treba mlad, energičan predsednik vlade. Takvom
predsedniku rado bih dao savet. Šta bi mu savetovao? Prvo da
reformiše finansijski sistem, da obezbedi normalne kamate, da
se izbori za novu monetarnu politiku i realan kurs, da prestane
da zadužuje zemlju, da zajedničku potrošnju dovede u okvir
novostvorenih vrednosti, i da smanji poreze. Vrlo rado bi mu
pomogao u pravljenju reformskih dokumenata da se ovi ciljevi
ostvare.
37
STRATEGIJA RAZVOJA
UNIJE POSLODAVACA VOJVODINE 2013 - 2016
IS TORIJAT
Unija poslodavaca Vojvodine je osnovana i registrovana
2010. godine na osnovu Zakona o radu kao samostalna,
nevladina i neprofitna organizacija poslodavaca Vojvodine,
a po ugledu na slične i srodne organizacije u svetu.
Na osnovu Zakona o radu (donetog 2005. godine) i
Pravilnika o upisu udruženja poslodavaca u Registar, Unija
poslodavaca Vojvodine sa sedištem u Novom Sadu, sa
poslednjom adresom u ulici Bulevar oslobođenja broj 81,
upisana je u Registar udruženja poslodavaca, koji se vodi
u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike, na
osnovu Rešenja Ministra rada, zapošljavanja i socijalne
politike, broj: 110-00-595/2010-02, od 08.09.2010.
godine, pod rednim brojem 67, čime je dokazano da Unija
poslodavaca Vojvodine u svojim osnivačima ima najmanje
5% od ukupnog broja poslodavaca u AP Vojvodini.
Po odredbama Statuta, Unija poslodavaca Vojvodine je
pravni naslednik Unije poslodavaca Srbije-poslodavci
Vojvodine, koja je kao lokalna kancelarija Unije
poslodavaca Srbije osnovana Odlukom Upravnog odbora
Unije poslodavaca Srbije od 02.12.2003. godine sa
nazivom Poslodavci Vojvodine i sedištem u Sremskim
Karlovcima.
Rešenje o brisanju UPS-PV Ministarstvo rada,
zapošljavanja i socijalne politike donelo je 10.05.2010.
godine, nakon čega je održana osnivačka Skupština Unije
poslodavaca Vojvodine – 12.05.2010. godine. 62 ugledne
kompanije i udruženja sa teritorije AP Vojvodine okupilo
se na osnivačkoj Skupštini i time je Unija poslodavaca
Vojvodine počela svoj rad kao samostalno pravno lice.
Unija poslodavaca Vojvodine je poslodavačka organizacija
koja okuplja mala, srednja i velika preduzeća i
preduzetnike, radi predstavljanja, unapređenja i zaštite
njihovih poslovnih interesa. Unija poslodavaca je
samostalna, nezavisna i nestranačka organizacija u koju
poslodavci dobrovoljno stupaju.
Od svog osnivanja Unija poslodavaca Vojvodine
preko Unije poslodavaca Srbije održava saradnju na
međunarodnom planu sa srodnim organizacijama
širom sveta ima stalnu saradnju sa Međunarodnom
organizacijom rada (MOR) – International Labour
Organization (ILO), a član je sledećih međunarodnih
organizacija:
•Međunarodna organizacija poslodavaca (International
Organization of Employers - IOE)
•Udruženje konfederacija poslodavaca Crnog i Kaspijskog
mora (Union of Black Sea and Caspian Confederation of
Enterprises - UBCCE)
•Unija mediteranskih konfederacija poslodavaca (Union
of Mediterranean Confederation of Enterprises BUSINESSMED)
•Centar za poslodavce jadranskog regiona (CEPOJAR) (Adriatic Regional Employers` Center - AREC).
Kroz saradnju sa navedenim organizacijama i
negovanjem bilateralnih odnosa sa poslodavačkim
organizacijama iz drugih zemalja, cilj Unije poslodavaca
Vojvodine je što brže uključenje Republike Srbije u svetske
ekonomske tokove.
38
VIZIJA
Unija poslodavaca Vojvodine - vodeći glas biznisa u AP
Vojvodini
Unija poslodavaca Vojvodine – najorganizovanija
i najuticajnija asocijacija poslodavaca, koja svojim
autoritetom i aktivnostima doprinosi ostvarenju razvoja
privrednog ambijenta u AP Vojvodini i Srbiji.
MI S I J A
•Unija poslodavaca Vojvodine zastupa i promoviše
interese poslodavaca pred Vladom APV i sindikatima,
kroz formu „socijalnog dijaloga“,
•Unija poslodavaca Vojvodine pruža usluge i informacije
svojim članovima, i tako pomaže u jačanju njihovih
pozicija u društvu, kao i međusobnih veza,
•Unija poslodavaca Vojvodine radi na dostizanju i
unapređenju ekonomskog ambijenta kroz društveno
odgovoran rad,
•Unija poslodavaca Vojvodine informiše javnost u cilju
boljeg razumevanja pozicije poslodavaca.
A NA L I Z A S TA NJ A
Uniju poslodavaca Vojvodine sačinjavaju pojedinačni
članovi, odnosno pojedinačna preduzeća i preduzetnici i
kolektivni članovi – udruženja osnovana po teritorijalnom
principu, strukovna i granska udruženja. U ovom trenutku
Unija poslodavaca Vojvodine ima 737 pojedinačnih
članova, koji zapošljavaju 28.393 lica i 41 kolektivnih
članova koji okupljaju 28.779 pravnih lica i preduzetnika
koji zapošljavaju 62.608 radnika.
Pored centralne kancelarije Unije poslodavca Vojvodine,
koja ima 2 zaposlena, trenutno u okviru UPV postoje i
rade 2 lokalne kancelarije (Zrenjanin i Ruma), u kojima je
zaposleno 3 lica, po osnovu Ugovora o radu. Sve lokalne
kancelarije rade kao samostalna pravna lica.
[email protected]
UNIJA P OS LODAVA C A V O J V O DI NE (S WO T )
SNAGE
-Članstvo
-Jedina reprezentativna organizacija za teritoriju AP
Vojvodine:
-Mreža lokalnih kancelarija u razvoju
-Ugledni privrednici na čelu organizacije
-Razvijeni odnosi sa javnošću
-Članstvo u međunarodnim organizacijama preko UPS
SLABOSTI
- Nedovoljna finansijska sredstva
- Nedovoljna razvijena paleta usluga za članstvo
- Nedovoljan broj ustanovljenih lokalnih kancelarija Unije
- Nepoznat broj članova koji plaćaju članarinu
- Ažurnost baze članova nije na nivou
- Nedovoljan broj zaposlenih prema potrebama
Organizacije
-Nedovoljna informisanost članova o sveukupnim
aktivnostima Unije poslodavaca
- Nepostojanje svesti kod poslodavaca o važnosti
udruživanja
- Nepostojanje korporativne kulture
- Nepovoljna interna i eksterna komunikacija
MOGUĆNOSTI
-Donatorska podrška
-Primena sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU
-Korišćenje mogućnosti koje pruža članstvo u
međunarodnim organizacijama
-Poboljšanje regionalne saradnje i saradnje sa
međunarodnim organizacijama
PRETNJE
- Nestabilna politička situacija
- Ekonomska kriza
- Promene zakonodavne regulative
- Pokušaj velikih kompanija, koje nisu članovi UPV, da
utiču na vlast
AP VOJVODINA (P E S T - IR)
Politička situacija – Politička situacija u AP Vojvodini,
može se opisati kao složena. Vojvodinom upravlja različita
politička opcija u odnosu na republičku vlast. To dovodi
do niza problema koji su povezani upravo sa radom
i ponašanjem političke elite. Na poslodavce i njihov
razvoj pre svega utiče korupcija, umešanost politike u
svakodnevni život, i u privredu. Politička elita deluje u
cilju zaštite i promovisanja sopstvenih interesa i interesa
svoje političke stranke, i ne shvata značaj poslodavca i
privrede za Državu. Ovim preprekama se još mogu dodati
i spore i neorganizovane državne institucije, neusaglašena
i neadekvatna zakonodavna regulativa, nepostojanje
ozbiljne strategije razvoja Države, centralizovan sistem
odlučivanja i upravljanja.
Ekonomska situacija - Osnovni problem je nepostojanje
ozbiljne strategije razvoja nacionalne ekonomije,
nepostojanje nacionalnog izvoznog plana, nepovoljnost
poreske politike (visok nivo poreza i doprinosa na zarade
zaposlenih), birokratija, nelojalna konkurencija, korupcija
i drugih vidova finansijskog opterećenja. Dodatni problem
predstavlja uticaj svetske ekonomske krize – što za Srbiju
znači značajno smanjenje direktnih stranih investicija,
smanjenje izvoza, nelikvidnost kompanija, itd. Posledice
krize su: zastoj u naplati potraživanja, nestabilnost kursa
nacionalne valute. Trenutnu situaciju u privredi dodatno
otežava i „odliv mozgova“, nedovoljna usklađenost
formalnog obrazovnog sistema sa potrebama tržišta rada,
visok stepen sive ekonomije i neravnomeran privredni
razvoj.
Socijalna pitanja, nezaposlenost – Socijalna izdvajanja
poslodavaca su na nivou visoko razvijenih država zapadne
Evrope, iako je nacionalna ekonomija na daleko nižem
nivou u odnosu na te zemlje.
Jul 2013
Ukupan broj zaposlenih u januaru 2013. godine je za 0,4
odsto manji nego u prethodnom mesecu i za 1,3 odsto
manji nego u januaru 2012. Nezaposlenih je u januaru
2013. čak 2,3 odsto više nego u prethodnom mesecu i za
1,9 odsto više nego u odgovarajućem mesecu prethodne
godine. Znači, trenutno u Republici Srbiji 1.716.499
zaposlenih u privredi izdržava 750.000 socijalnih slučajeva,
1.379.577 penzionera i 750.000 zaposlenih u državnој
upravi i јаvnim preduzećimа kоја godišnjе pravе gubitak
оd 407,6 milijardi dinarа.
Tehnološka razvijenost – Republika Srbija pa samim tim
i Vojvodina, zaostaje u tehnološkom razvoju u odnosu na
razvijene zemlje. Ovakvoj situaciji su doprinela dešavanja
devedesetih godina prošlog veka, loše privatizacije,
nestimulisanje tehnološkog razvoja od strane države
i manjak obrtnog i investicionog kapitala privatnih
kompanija za ulaganje u savremenu opremu.
Industrijski odnosi – Industrijski odnosi su nedovoljno
razvijeni – nizak nivo korporativne sposobnosti i kulture,
nedovoljan broj kvalitetnih menadžera, neupućenost
u moderne tehnologije i IT mogućnosti. Nizak nivo
praktičnog, produktivnog i strateškog socijalnog
dijaloga, kako na nivou Države, tako i na nivou samih
kompanija. Reprezentativne sindikalne organizacije
(Savez samostalnih sindikata Srbije i Ujedinjeni granski
sindikati „Nezavisnost“) imaju slabosti u tranzicionim
uslovima - u odnosu na standarde EU. Potrebno je što
više raditi, zajedno sa socijalnim partnerima, na daljem
unapređivanju tripartitnih odnosa u cilju podsticanja
ekonomskog razvoja AP Vojvodine i Republike Srbije.
39
POSTOJI LI SRPSKI SAN?
STR ATEŠKI I P OS E B NI CILJE V I UP V
Strateški cilj – Unapređen odnos sa članstvom
•Posebni cilj – Povećan broj članova Unije poslodavaca
Vojvodine za 10% na godišnjem nivou.
•Posebni cilj - Povećan broj naplaćenih članarina i
prihoda od članarine za 40% na godišnjem nivou.
Strateški cilj – Razvijene različite vrste usluga
•Posebni cilj - Podignuti kapacitet Unije poslodavaaca
Vovjodine u cilju efikasnog kreiranja i pružanja usluga.
•Posebni cilj - Usluge za članove, minimum dve nove
vrste usluga godišnje.
•Posebni cilj - Formiran Sektor za pravne savete do kraja
2016. godine.
•Posebni cilj - Formiran Sektor za istraživanje do kraja
2016. godine.
•Posebni cilj - Kreirani programi edukacije do sredine
2014. godine.
Strateški cilj - Jedinstven model formiranja i rada lokalnih
kancelarija – razvoj mreže
•Posebni cilj - Razvijen jednoobrazni sistem formiranja
lokalnih kancelarija do kraja 2013. godine.
•Posebni cilj – Razvijen jedinstven sistem rada lokalnih
kancelarija do septembra 2014. godine.
•Posebni cilj – Osnivanje 10 novih kancelarija – lokalnih
Unija poslodavaca do kraja 2016. godine, u skladu sa
utvrđenim principima.
•Posebni cilj – Osnivanje lokalnih Socijalnoekonomskih saveta u svim opštinama u kojima su
formirane lokalne Unije i edukacija poslodavaca za
kvalitetan rad u ovim telima.
•Posebni cilj - Unapređenje odnosa UPV i lokalnih
kancelarija u AP Vojvodini sa nacionalnom organizacijom
i drugim regionalnim organizacijama u okviru Unije
poslodavaca Srbije.
Strateški cilj – Lobiranje i unapređenje komunikacije sa
predstavnicima vlasti svih nivoa
Strateški cilj – Kreirana jaka granska udruženja
Strateški cilj - Međunarodna saradnja
•Posebni cilj - Saradnja Unije poslodavaca Vojvodine sa
inostranim regionalnim organizacijama,
•Posebni cilj - Bilateralna saradnja sa drugim nacionalnim
organizacijama poslodavaca.
Strateški cilj – Zalaganje za neophodne reforme u privredi
•Posebni cilj – Lobiranje za pravilno vođenje agrarne
politike,
•Posebni cilj – Niže kamatne stope za privredu,
•Posebni cilj - Realan kurs dinara,
•Posebni cilj – Podsticanje izvoza,
•Posebni cilj – Borba protiv korupcije = Pošten rad se
isplati.
Priredila za štampu Andrea Boršoš MA
40
Svi smo čuli za američki san – ostvarenje zacrtanih ciljeva u
zemlji „bezgraničnih mogućnosti“.
A šta je sa srpskim snom? Postoji li on ili je, pak, to samo
mit stvoren iz želje da se bude kao stariji veliki brat? Može
li Srbija biti doživljena kao „zemlja prilika“ ili kao „zemlja
pingvina“?
Odgovori na ova pitanja su različiti – zavisi koga pitate.
Za čoveka kome su posvećeni ovi redovi Srbija je zemlja
prilika. Ili je možda bolje reći da je on jedan od onih koji
Srbiju čine zemljom prilika.
Mlad, ambiciozan čovek osamdesetih godina u Srbiji
počinje da živi svoj srpski san – Miodrag Babić.
Konstantan rad, učenje, poslovni izazovi, fantastične šanse
počinju da se realizuju i završavaju uspehom.
Već 1984. investira u modernu industrijsku proizvodnju
infuzionih rastvora. Na prostoru cele tadašnje Jugoslavije
to je bila poslednja reč tehnologije, opet u saradnji sa
Nemcima. Partneri su bili zadovoljni radom nove infuzione
linije i to je period kada Babić, tada prvi čovek Hemofarma,
odlučuje da osnuje Hemoinženjering. Sa Nemcima je
sarađivao kroz celu svoju karijeru što je STADA, kako
se pokazalo, i krunisala. Godine 1990. Hemofarm je
registrovan kao deoničarsko društvo, a već sledeće godine
u Frankfurtu počinje da radi i “Hemopharm GmbH”.
U vreme kada je došao u Hemofarm godišnje se
proizvodilo onoliko koliko je u vreme njegovog vođenja
proizvedeno za manje od 15 dana.
Osim u samom Hemofarmu, njegovu srpemnost na
promene, organizovanost, želju za novim poslovnim
poduhvatima osećao je i ceo Vršac, a i južni Banat.
Miodrag Babić je čovek kojeg i danas mnogi identifikuju
kroz Hemofarm, čovek koji je oko 30 godina bio uspešno
na njegovom čelu. Godinama je bio generalni direktor,
predsednik Koncerna, predsednik Upravnog odbora
Hemofarma i potpredsednik Grupe STADA sa mandatom
od četiri godine. Ovako veliko ukazano poverenje ima svoju
dugu i uspešnu istoriju. Babić je rođen 1951. u Zrenjaninu. Sa samo 23 godine
prvi je u svojoj generaciji (1974. godine) diplomirao
organsku hemiju na Tehnološkom fakultetu Univerziteta
u Beogradu. Karijeru je započeo u vršačkom Brixolu gde
je radio operativni posao na gradilištu i za tri godine na
poziciji direktora pogona plastifikacije u izgradnji, odmah
je pokazao svoje liderske sposobnosti. U tridesetprvoj
godini, 1982. od rada sa tonama materijala, prelazi
na miligrame u Hemofarm koji je tada imao oko 300
zaposlenih. Nije mogao ni da pretpostavi da će tamo
ostati skoro tri decenije. Na pitanje kako se nije uželeo
promena za tolike godine, odgovara da ih je stalno
pravio, ali unutar svog sistema kojem se stopostotno
posvetio. Promene su bile itekako vidljive, a čoveku sa
motom “Uvek može bolje” posao u istoj firmi zato i nije
mogao da dosadi. Osećaj odgovornosti i potreba da se
odmah krene sa neophodnim promenama u startu su
iznedrile fabriku dijalizatora u saradnji sa nemačkim
Frezenijusom.
[email protected]
To je bio prvi veliki uspeh, vrh ledenog brega koji je
Babić otopio.
U teškim vremenima politikanstva koja su usledila, Babić
je držao bradu iznad politike. Ističe da je bilo mnogih
pokušaja uplitanja politike u Hemofarm, ali da tako nešto
nikada nije dozvolio. S obzirom na to da nije politički
opredeljen, mogao je da razgovara sa svim političarima.
Poseban utisak na njega ostavio je Đinđić čija je ideja bila
da se osnuje Klub privrednika. Babić je dve godine bio prvi
predsednik tog kluba.
A kada su se desile sankcije, ekonomska, politička i
društvena kriza, Babić nije sedeo skrštenih ruku i pozivao
se na višu silu, nego je sa kolegama 1993. otputovao u
Ameriku da se problemom pozabavi, kao je sam govorio
“od glave”. Radili su po sistemu Saveta bezbednosti i
u kriznim vremenima nije im zafalila nijedna sirovina.
Hemofarm je preživeo ekonomsku pustoš i nadljudskim
naporima snabdevao tržište lekovima. Tokom najtežih
godina za poslovanje Hemofarm se razvijao. Proizvodnja
lekova premašila je 170 miliona pakovanja godišnje, što je
šestostruko uvećanje u odnosu na proizvodnju s početka
devedesetih. U blizini Moskve otvorena je fabrika lekova
vredna 32 miliona evra. Babić o tome kaže: “U vreme kada
sam došao u Hemofarm godišnje se proizvodilo onoliko
koliko danas proizvedemo za 15 dana. Kompanija je
izrasla u koncern u čijem su sastavu matična kuća i zavisna
preduzeća u zemlji i inostranstvu. Na domaćem tržištu
učvrstili smo lidersku poziciju, a u savremenim pogonima
proizvodnja se odvija prema GMP propisima. Proizvodimo
i u Banjaluci i Rusiji i snabdevamo apoteke petnaest
evropskih zemalja, razvijenih zemalja Afrike i Bliskog istoka
kao i apoteke svih naših susednih zemalja. Preduzeće u
Vašingtonu, prodor je i na američko tržište. Tokom godina
imali smo mnogo transformacija, ali smo uvek nastojali da
nađemo najbolji model organizovanja i funkcionisanja“.
Dugi niz godina Hemofarm daje pečat Vršcu, gradu u
podnožju Karpata.
Godine 2001. otvorena je poslovno-sportska hala
Milenijum koja može da primi 5.000 gledalaca. Babić kao
uspešni privrednik postaje simbol grada. Za zaposlene
je izgradio naselje u kome živi 150 vršačkih porodica.
Učestvuje u raznim humanitarnim misijama pod
pokroviteljstvom Fondacije Hemofarm, osnovane pre
dvadesetak godina.
S obzirom na to da je veliki ljubitelj košarke, njegov
doprinos nije zaobišao ni sport. Bio je tokom dva mandata
predsednik i član predsedništva Košarkaškog saveza
Srbije, ali i Vojvodine. Dobitnik je mnogobrojnih pohvala
i nagrada i to sve sa razlogom. Više puta je biran za
poslovnog čoveka godine, najboljeg menadžera, dobio
je Vukovu nagradu, orden Svetog Save, internacionalnu
nagradu Linus Pauling… Hemofarm je među prvim srpskim
firmama osvojio Oskar kvaliteta, bio izvoznik godine 2006,
dobio je i nagradu VIRTUS za korporativnu društvenu
odgovornost. Hemofarm je sa Babićem na čelu od
skromnog proizvođača u farmaciji postao internacionalna
kompanija sa dvanaest modernih fabrika i timovima
stručnjaka različitih profila. Za svoj najveći uspeh Babić
smatra preuzimanje Hemofarma od strane Grupe Štada.
Akcionari su time takođe prezadovoljni, a koliko su
imali poverenja u njega ukazuje činjenica da je on sam
u pregovorima zastupao 67 odsto njih. Kao i nagrade i
poverenje je zasluženo. Za bezmalo 30 godina vođenja
kompanije, Babić je uspeo da poveća proizvodnju za više
od 23 puta, sa osam na 185 miliona pakovanja godišnje,
a među zaposlenima ima deset puta više stručnjaka nego
pre. A danas! Danas ga nema ni u naznakama na sajtu
kompanije. Valjda u Srbiji još uvek ne umemo da
oprostimo uspeh. No, on ne miruje. Posvetio se novom
izazovu – poljoprivredi. Sa grupom prijatelja u Beloj
Crkvi, trenutno radi na projektu “Eko Agri“ koji razvija
proizvodnju organske hrane. Takođe, ističe da su
informacije moć u svakom poslu, ali da se u pregovorima
mora biti ravnopravan i dostojanstven. Ne voli nikakve
“zaobilazne puteve“.
Uvek je u odlukama išao prečicom, samo pravo, ponekad
i glavom kroz zid. Mnogo je rizikovao. Danas kaže da za
pojedine odluke nije siguran da li bi ih na isti način doneo,
ali mladost i prevelika ambicija nagonile su ga i na velike
rizike. Srećom, u njegovom slučaju, to se pokazalo kao
pravi potez i strategija poslovanja.
Veliki borac, autoritetom i harizmom je savladao sve
prepreke u najrazličitijim mogućim fazama poslovanja.
Posle svega, bila bi lažna skromnost ne biti zadovoljan.
Babić je itekako i zadovoljan i ponosan na ono što ima
iza sebe. Dobra komunikacija sa zaposlenima i poslovnim
partnerima, poslovanje na fer plej osnovama, istrajnost,
odlučnost, sposobnost procene i spremnost na rizik,
učinile su ga osobenim – PAUNOM U ZEMLJI PINGVINA.
Jul 2013
Miodrag Babić će narednim generacijama ostati u sećanju
kao čovek koji je pokušao da Vršac i okolinu uvrsti u
razvijenije evropske regije. U Srbiji s kraja 20. i počstka 21.
veka to nije jednostavna misija.
41
IZVEŠTАЈ О RADU UNIЈЕ POSLОDАVАCА VОЈVОDINE
ZА 2012. GОDINU
Izveštај о rаdu Unije pоslоdаvаcа Vојvоdinе (u dаljеm
tekstu Unija) оdnosi sе nа rаd Unije u pеriodu оd 1.
јаnuаrа 2012. gоdinе dо 31. dеcеmbrа 2012. gоdinе.
Izveštајem su оbuhvaćenе sednicе оrganа Unije,
аktivnosti rukovodstvа i stručnе službе kоје sе оdnosе nа
članovе, pruženе uslugе, pokrenutе inicijativе, projekti,
saradnjа sа drugim оrganizacijamа, seminari, оkrugli
stolovi, medijski nastupi itd.
Upravni оdbor Unije pоslоdаvаcа Srbiје је u pеriodu 1.
јаnuаrа 2012. – 31. dеcеmbrа 2012. оdržaо 5 sednica.
Nа sednicama sе rаsprаvljаlо о svim аktivnostima UPV,
оbezbeđenju finansijskе sаmооdrživosti UPV, formiranju
lokalnih kancelariја UPV i lоkаlnih Socijalnо-еkonomskih
sаvеtа, fоrmirаni su sеktоri zа preduzetništvо, pekarsku
delatnost, građevinsku i frizersku delatnost, аnalizirani
dаlji pravci rаzvоја UPV. Nаdzоrni оdbоr Unije
pоslоdаvаcа Vојvоdinе је u pеriodu оd 1. јаnuarа 2012
– do 31. dеcеmbrа 2012 оdržао 1 sednicu. Nаdzоrni
оdbor rаsprаvljао је о finansijama i imovini UPV kао
pravnom nаslеdniku Unije pоslоdаvаcа Srbiје - pоslоdаvci
Vојvоdinе, pоbоljšаnju nаplаtе člаnаrine, sаrаdnji sа
UPS. U оvоm pеriodu оdržanа је 1 sednicа Skupštinе
UPV - 31. mаја. То је III sednicа Skupštinе UPV, nа
kојој је kао pоtprеdsеdnik zа Srеm imenovan Vladimir
Lalošević –’’CNT’’ Rumа, zаmеnik predsednika Kluba
privrednika opštine Ruma. Imenovani su nоvi članovi
Skupštinе UPV – Stanko Krstin (‘’Prе-Print’’ Novi Sаd),
Dušan Abadžin (predsednik Kluba privrednika opštine
Ruma), Goran Kovačević (‘’Gomeks’’ Zrenjanin) i Zoran
Jovičić (‘’’Mitas’’ Ruma). Izаbrаn је i nоvi člаn Nаdzоrnоg
оdborа UPV – Radojica Mojsijev (Udruženje privatnih MSP
i preduzetnika Vršac). Predstavnici UPV tоkоm 2012-tе
gоdinе učestvovali su u radu Nаdzоrnоg
оdbоrа Unije pоslоdаvаcа
Srbiје,
42
Rаdnоg tеlа zа kоlеktivnо prеgоvаrаnjе Sоcijalnоеkonomskog sаvеtа Srbiје, Upravnog оdbоrа Fоndа zа
penzijskо-invalidskо оsiguranjе Republikе Srbiје. Unija је
u svоm rаdu dаvаlа sаvеtе i stručnu pоmоć pоslоdаvcimа,
i tо iz slеdеćih оblasti:
•Radnih оdnosа, bezbednosti i zdravljа nа rаdu;
•Postupkа formiranjа Sоcijalnо-еkonomskog sаvеtа u
оpštinamа u Vојvоdini;
•Оrganizovanjа poslodavacа u lokalnе Unije;
•Мogućnosti uticаја nа iznosе lоkаlnih komunalnih taksа;
•Informisanjа članovа о аktuelnim јаvnim pozivimа i
kоnkursimа;
•Оsnivanjа strukovnih udruženjа poslodavacа u okviru
UPV;
•Povezivanjа poslodavacа u Vојvоdini rаdi poslovnе
saradnjе;
•Sporovа poslodavacа sа SОKОЈ i ОFPS;
•Izrаdе аkаtа;
•Оbjеdinjavanjе i formulisanjе zahtevа zа izmenom
propisа;
•Аnkеtirаnjа članovа kоd nаcrtа zаkоnskih tekstovа;
•Primenе posebnih kolektivnih ugovorа;
•Informisanjа članovа о domaćim i međunarodnim
sajmovimа.
Тоkоm 2012. gоdinе оdržani su sastanci pоslоdаvаcа predstavnika UPV sа nadležnim ministrimа, nа kојimа su
predstavnici pоslоdаvаcа Vојvоdinе bili u prilici dа iznesu
svоје problemе u poslovanju i predložе način njihovog
rešavanjа. Мinistarstvо finansiја i privredе је uzelо u
razmatranjе svе zahtevе i vеći dео njih usvojilо. Rezultati
оvih аktivnosti su sledeći:
[email protected]
•Izmene Zаkоnа о PDV-u;
•Izmene Zаkоnа о autorskim i srоdnim prаvimа;
•Prеdlоg Zаkоnа о uslovnom оtpisu kаmаtа i mirovanju
poreskog dugа;
•Iniciranjе dоnоšеnjа Zаkоnа о rоkоvimа plаćаnjа;
•Izmene Zаkоnа о pоrеskоm pоstupku;
•Prеdlоg izmene Zаkоnа о dеviznоm pоslоvаnju;
•Inicijativa zа izmene Zаkоnа о rаdu;
•Inicijativa zа sistemskо uređenjе sprečavanjа оbavljanjа
neregistrovanе delatnosti;
•Ukinutо је 138 pаrаfiskаlnih nаmеtа;
•Smаnjеnа је dоkumеntаciја zа оdlazak nа bоlоvаnjе.
Unija је uspostavilа sаrаdnju sа Međunarodnom
оrganizacijom rаdа i dogovorilа mogućnost budućih
zajedničkih projekatа u оblasti zelenе еkonomiје. Таkоđе,
uspostavljen је kоntаkt sа državnim sekretarom Zoranom
Martinovićem, kојеm је detaljnо prestavljenа UPV i
njеnе аktivnosti nа pоlju socijalnog dijalogа i borbi zа
unapređenjе položаја poslodavacа.
Оdržanо је nekolikо sastanaka sа Pokrajinskim
sekretarom za rad, zapošljavanjе i ravnopravnost polova
(sаdаšnjim zа privredu) pоvоdоm izradе „Оcenе stanjа u
privredi“, razgovorа оkо položаја privrednih subjekatа u
АPV, rešavanjа problemа funkcionisanjа UPV.
U cilju јаčаnjа konkurentnosti privrednih subjekatа,
podizanjа nivоа menadžerskih veštinа, stručnog
osposobljavanjа i usavršavanjа rukovodstvа i zaposlenih
u preduzećima, pravovremenе primenе brojnih važećih
zakonskih propisа ili оnih kојi su u pripremi, predstavnici
Unije pоslоdаvаcа Vојvоdinе prisustvovali su brojnim
sеminаrima i stručnim оbukamа:
•’’Lоgistika u jugoistočnој Еvropi – povezivanjе i
sigurnost kао izazovi budućnosti’’;
•Kоnfеrеnciја ’’Primeri međunarodnе i еvropskе dobrе
praksе zа оdrživi razvој civilnog društvа’’;
•’’Prеzеntаciја јаvnih pоzivа zа zаpоšljаvаnjе i
sаmоzаpоšljаvаnjе 2012’’;
•’’Dаni Nоvоg Sаdа u Riјеci i Оpаtiјi’’;
• Sајаm оbrtništva u Zagrebu;
•
Kоnfеrеnciја’’Еvropskа praksа u
kolektivnom pregovaranju’’;
• Kоnfеrеnciја ’’Мladi i
preduzetništvo’’;
•Kоnfеrеnciја “Аktivnо starenjе u Еvropi i Srbiji”
•Оkrugli stо Јаdranskо-Јоnskе inicijativе о zaštiti životnе
sredinе – nа putu kа svetskom samitu о оdrživom
razvoju (Riо +20);
•Оkrugli stо ’’Primenа Zаkоna о zaštiti potrošačа iz uglа
ЕU, državе, privredе i potrošačа’’;
•Kоnfеrеnciја ’’Mentoring kао аlаt zа unapređenjе
ženskog preduzetništvа’’;
•Kоnfеrеnciја ’’Stоp zlostavljanju nа rаdu’’;
•‘’Prеzеntаciја i demonstraciја оpreme i tehnologiје zа
оbnovljivе izvorе еnergiје’’;
•‘’Zаkоn о sprečavanju pranjа novcа i finansiranjа
terorizmа (licemce da ili ne)“;
•Sеminаr ‘’Razvој socijalnog dijalogа’’;
•Sеminаr ‘’Lokalnе zajednicе u procesu еvropskih
integraciја – kа оdrživom modelu građanskog učešćа u
kreiranju politikе životnе sredinе’’;
•‘’Stanjе i perspektivе nа tržištu rаdа nа području
međuopštinskе sаrаdnjе – Nоvi Sаd, Теmerin, Beočin,
Sremski Karlovci’’;
•Оkrugli stо о јаvnim raspravamа;
•Sеminаr о usaglašavanju sа аntikorupcijskim propisimа;
•Regulisanjе lobiranja u Srbiji: еfektivnе mеrе zа
pоvеćаnjе transparentnosti i borbu protiv korupciје;
•Sеminаr Liderstvo;
•Kоnfеrеnciја ‘’Меrе zа izlаzаk iz krizе’’ u оrganizaciji
Аgenciје zа ravnomerni regionalni razvој АPV;
•Prеzеntаciја stručnе studiје „Politikе zа povećanjе
zaposlenosti i konkurentnosti rаdnе snаgе“.
Unija pоslоdаvаcа Vојvоdinе оrgаnizоvаlа је:
•Tri sаstankа sа ministrom Dinkićem – prisustvovао
veliki brој pоslоdаvаcа iz Vојvоdinе;
•Predavanjе ‘’Procenа bezbednosti ulaganjа stranih
investiciја u Srbiji’’ nа Fakultetu zа menadžment u
Sremskim Karlovcimа;
•Prеzеntаciјu prојеktа ‘’Kulturа rаdа u Srbiji’’ dr Ljiljаnе
Kоrdić Milošević, nа Fakultetu zа menadžment;
•Sеminаr ‘’Kаkо iskоristiti Zаkоn о ravnopravnosti
pоlоvа за bоljе funkcionisanjе preduzećа’’ predavači:
UPS. Prisustvovali direktori ljudskih resursа velikih
kompaniја, kао i predstavnici pokrajinskog Sekretarijatа
zа privredu, zаpоšljаvаnjе i rоdnu ravnopravnost;
•Učešćе u оrganizaciji оbeležavanjа svetskog Dаnа
bezbednosti i zdravljа nа radu u Srbiji, centralnа
proslavа u Nоvom Sаdu, Visоkа tеhničkа škоlа
strukovnih studiја.
Sedištе UPV je preseljenо u zgradu ‘’Dnevnik Holding’’,
pо predlogu Pokrajinskog sekretarа Miroslava Vasina,
kојi је prihvaćen оd stranе UO UPV. Potpisan је Ugovor
о zаkupu sа Dnevnik Holding-om 23. nоvеmbrа 2012.
godine.
Priredila za štampu
Marija Vojvodić
[email protected]
Jul 2013
43
SRPSKA PRIVREDA PLAĆA I
„NA MOSTU I NA ĆUPRIJI“
U Srbiji privreda plaća “i na mostu i na ćupriji”. Na
stranu fiskalni nameti, za vratom privrednicima je more
parafiskalnih nameta, koje je, kažu upućeni, nemoguće
prebrojati.
Ima ih na stotine, a u kojoj meri guše privredu najbolje
govori podatak da je do pre godinu dana finansijsko
opterećenje po osnovu samo 77 parafiskalnih nameta
bilo oko 570 evra godišnje po jednom zaposlenom u
privredi. Doduše, u međuvremenu je ukinuta na primer
firmarina za male firme. Ipak, ostala je većina vanporeskih
opterećenja koja iz potaje “zavlače ruke u džepove” i
poslodavaca, ali i radnika.
Da je država davala novac dobrim preduzećima, a ne
propalim državnim firmama, umesto bačene 4,2 milijarde
evra imali bi smo prihod od preko 12 milijardi evra, tvrde
u Uniji poslodavaca Srbije.
Veštačko održavanje u životu “državnih i javnih preduzeća
koja su gubitaši, koštala su državu i sve poreske obveznike
4,2 milijarde evra u prethodnih 10 godina - tvrde u Uniji
poslodavaca Srbije. Na ime izdatih državnih garancija,
subvencija, izdataka za servisiranje garantovanog duga,
transfera za povezivanje radnog staža i drugih izdataka
gubitaška preduzeća u većinskom državnom vlasništvu
i javna i javno-komunalna preduzeća “pojela” su 4,2
milijarde evra u prethodnih 10 godina.
44
To je rezultat nespremnosti političke elite da krene u
ozbiljno restrukturisanje tih preduzeća i da njihove
zaposlene uz kvalitetne programe prebace u privredu
gde bi oni postali produktivna radna snaga, ocenjeno je u
saopštenju. Da je taj novac kroz Razvojnu banku Srbije bio
usmeren ka privatnim preduzećima koja uspešno posluju
u vidu povoljnih kredita sa jedan odsto kamate i uslovom
da na svakih 20.000 evra odobrenih kredita zaposle
jednog tehnološkog viška iz gubitaških državnih ili javnih
preduzeća, privreda bi za 10 godina od te 4,2 milijarde
evra napravila preko 12,6 milijardi evra prihoda.
Za preduzeća u restrukturiranju, koja ne mogu da se
reorganizuju i počnu da rade, potrebno je pronaći nove
vlasnike, i zbog toga će u narednih nekoliko meseci biti
stotinak novih objava i licitacija za prodaju tih preduzeća.
Kako je rekao direktor Agencije za privatizaciju Vladislav
Cvetković, ona preduzeća za koja se proceni da mogu
da rade uz relaksaciju nekih dugovanja, nastaviće
kroz unapred pripremljene planove reorganizacije da
egzistiraju i izmiruju obaveze i prema komercijalnim
poveriocima i prema državi.
To su ona preduzeća koja mogu na osnovu svojih
osnovnih perfomansi ostvariti pozitivan rezultat na
nivou operativnih prihoda i rashoda, i mogu sama sebe
održavati, ne treba im novac sa strane - precizirao je on.
[email protected]
Među onima za koja se pretpostavlja da mogu
samostalno opstati na tržištu su recimo RTB “Bor” i
pančevačka “Petrohemija”.
U Vojvodini danas posluje tek desetak firmi koje
zapošljavaju više od hiljadu radnika, pokazuju podaci
Agencije za privredne registre. Stanje u njima je šaroliko:
ima tu i nekoliko velikih gubitaša, ali i firmi koje godinama
posluju pozitivno i postepeno čak i povećavaju broj
zaposlenih.
Evidentno je, ipak, da u Pokrajini nema toliko velikih firmi
s ogromnim brojem zaposlenih koje iz godinu u godinu
prave gubitke u poslovanju, pogotovo ako se taj broj
uporedi sa stanjem u Beogradu i centralnoj Srbiji, gde je
takvih preduzeća osetno više.
Među 12 najvećih poslodavaca u Vojvodini (koji
zapošljavaju hiljadu ili više radnika) tri su javna preduzeća,
još tri su u državnom vlasništvu i restrukturiranju, tri su
kompanije u stranom vlasništvu, a tri imaju domaćeg
privatnog vlasnika. Najviše ih je smešteno u Novom Sadu čak sedam, četiri su iz Banata, a jedno iz Vrbasa.
Ipak, najveći korak u zapošljavanju biće napravljen u
novoj industrijskoj zoni gde se gradi fabrika u kojoj će 120
radnika izrađivati plastične delove za „Fijat” u Kragujevcu.
Ovde žele da podstaknu industrijski razvoj, ali pre svega
prerađivački sektor zbog plodne zemlje na ovom području.
Lider ove opštine u tom sektoru je uljara „Cvet Banata”
koja već godinama ima stabilnu proizvodnju.
Na dobrom putu je i „Srpsko-ruska kuća”, koja posle
nekoliko godina polako staje na noge. Cilj ove proizvodnje
je da prerađuje naše poljoprivredne proizvode i izvozi ih
u Rusiju. Oni su prošle godine, u odnosu na prethodnu
povećali proizvodnju za 50 odsto. Nakon proboja na
izbirljivo rusko tržište, nastao je problem nedostatka
proizvoda. Ovde se najviše žale na izostanak bilo kakve
podrške države.
Na stranu svi fiskalni i parafiskalni nameti, kao i sva
gubitaška preduzeća u koje država konstantno ulaže
ogromna finansijska sredstva, ne smemo da zaboravimo
i ne spomenemo malobrojne pozitivne primere iz naše
privrede.
U staropazovačkoj opštini, udaren je kamen temeljac za
izgradnju distributivnog centra Grupe Delhaize Srbija.
Ovom događaju prisustvovali su Ministar spoljne i
unutrašnje trgovine i telekomunikacija Vlade Srbije
Rasim Ljajić, zajedno sa predsednikom i generalnim
direktorom Delhaize Group Pjerom Olivijeom Bekersom i
predsednikom opštine Stara Pazova Đorđem Radinovićem.
Tom prilikom gostima, među kojima su se našli i šef
ekonomskog sektora i sektora evropskih integracija
delegacije EU u Srbiji Frejk Janmat i ambasador Belgije u
našoj zemlji Aron Pol Kondinski, predstavnicima državnih
i drugih organa i organizacija i novinarima ministar Ljajić
je naglasio da je ovaj dan značajan, kako za Staru Pazovu,
tako i za sektor trgovine u celoj zemlji koji zapošljava
preko 350 hiljada ljudi, čija vrednost se procenjuje na 105
milijardi dolara.
Delhaize grupa je jedan od najvećih investitora u Srbiji
sa preko milijardu investicija, a sada i ovih 50 miliona
evra - rekao je Ljajić, izrazivši zadovoljstvo što je Srbija
prepoznata kao dobro mesto za investiranje i obećao da
će birokratske procedure biti otklanjane kao problem za
brže ulaganje i domaćih i stranih investitora.
Priča o investicijama i pokretanju izumrele privrede
vodi nas dalje u Novu Crnju gde je osnovano novo Javno
komunalno preduzeće „Agrar” sa tehnologom Marijom
Kečkeš na čelu pekare i još nekoliko pogona poput onog za
preradu voća i povrća. U narednom periodu, u firmi čiji je
osnivač opština, trebalo bi da se zaposli stotinak Crnjana.
Jul 2013
Bez podrške i pomoći, privrednici su još jednom suočeni sa
činjenicom da se samostalno izbore za sopstveni opstanak.
Kao rezultat, tvrdnja da privreda plaća “i na mostu i na
ćupriji” zvuči sve uverljivija.
[email protected]
45
IZVOD IZ STATUTA UNIJE POSLODAVACA VOJVODINE
U n i j a Poslodavaca Vo jvo d ine (Un ija ) je n a s t a la 1 2 . ma ja 2 0 1 0 . g o d in e k a o s a mo s ta l n a ,
d e m okr atska, neza visna i n e p o litična o rg a n iz a c ija . Un ija je o s n o v a n a z a t e rit o r i j u
Au t o n o m ne Pokr ajin e Vojvodin e , kao udru ž e n je p o s lo d a v a c a , g d e s e p o s lo d a v c i u dr u ž u j u
r adi zajedničko g pre d sta vljanja i u n a p re đ e n ja s v o jih p o s lo v n ih in t e re s a .
Osnovni ciljevi Unije su:
1) Podsticanje ukupnog privrednog razvoja Pokrajine
Vojvodine i Republike Srbije i stvaranje povoljnog
privrednog ambijenta, kroz društveno odgovoran rad i
razvoj tržišne privrede;
2) Predstavljanje, unapređenje i zaštita poslovnih interesa
članova Unije;
3) Pružanje usluga članovima Unije i delovanje u skladu sa
potrebama članova;
4) Razvoj socijalnog dijaloga;
5) Negovanje dobrih poslovnih običaja i poslovnog morala;
6) Saradnja sa institucijama, društvenim organizacijama
i udruženjima iz zemlje i inostranstva, u cilju poboljšanja
ukupnog privrednog razvoja, razmene iskustava i
poslovnog povezivanja.
U ostvarivanju ciljeva, Unija vrši sledeću delatnost:
1) Predstavljanje, unapređenje i zaštitu poslovnih
interesa poslodavaca - članova Unije pred Pokrajinskom
Vladom i drugim organima AP Vojvodine, pokrajinskim
organizacijama, organima gradskih i lokalnih samouprava,
reprezentativnim sindikatima i drugim organizacijama i
institucijama, a u saradnji sa Unijom poslodavaca Srbije i
pred republičkim organima;
2) Davanje mišljenja i predloga nadležnim organima u vezi
sa pitanjima od interesa za privredu i pokretanje inicijativa
za unapređenje uslova privređivanja;
3) Davanje preporuka članovima Unije radi zastupanja i
predstavljanja njihovih ciljeva i interesa;
4) Praćenje i analiza privrednih kretanja na pokrajinskom
nivou;
5) Učestvovanje u pripremi i davanje inicijativa za
donošenje novih zakona i podzakonskih akata iz oblasti
privrede, kao i za izmene i dopune postojećih;
6) Pomoć u formiranju granskih i teritorijalnih (lokalnih)
organizacija poslodavaca u okviru Unije, pomoć u
njihovom radu i unapređenje njihove međusobne
saradnje;
7) Pružanje usluga članovima Unije - pravne i druge
stručne pomoći - (zaštita interesa članova pred
pokrajinskim i drugim organima i organizacijama i
organima lokalne samouprave, posredovanje u sporovima
sa institucijama i službama, pružanje stručne pomoći
u primeni pozitivnih zakona i drugih propisa i davanje
pravnih mišljenja, pomoć u mirnom rešavanju radnih
sporova, kolektivnom pregovaranju, u slučaju štrajka i dr.),
reklamiranje na sajtu i dr.;
46
8) Zastupanje interesa poslodavaca u tripartitnim radnim
telima (Socijalno-ekonomski saveti i dr.);
9) Kolektivno pregovaranje;
10) Učešće u projektima koji doprinose realizaciji ciljeva
Unije;
11) Poslovno povezivanje;
12) Edukacija;
13) Saradnja sa drugim teritorijalnim organizacijama u
okviru Unije poslodavaca Srbije;
14) Saradnja sa nevladinim organizacijama i drugim
udruženjima sa sličnim ciljevima;
15) Saradnja sa stranim (regionalnim) i međunarodnim
poslodavačkim i drugim organizacijama;
16) Informisanje poslodavaca – članova Unije i javnosti
uopšte o aktivnostima Unije;
17) Obavljanje i drugih poslova od interesa za poslodavce
- članove Unije.
Unija je stekla svojstvo pravnog lica upisom u Registar
udruženja poslodavaca. Rad Unije je javan, a članstvo
u Uniji je dobrovoljno. Članovi Unije mogu biti svi
poslodavci, kao i organizacije i udruženja poslodavaca.
Status člana Unije se stiče potpisom pristupnice ili
sporazuma o pristupanju. Status člana prestaje istupanjem
iz Unije, brisanjem iz registra nadležnog državnog organa
člana, isključenjem člana iz Unije saglasno odredbama
Statuta Unije, stavljanjem van snage sporazuma o
pristupanju Uniji ili istekom roka sporazuma ukoliko je
sporazum potpisan na određeno vreme.
Svaki član ima pravo da bira i bude biran u organe i druga
tela Unije, predlaže kandidate Upravnom odboru za sve
funkcije Unije, učestvuje u donošenju programa ili planova
Unije, daje inicijative i predlaže osnivanje odgovoarajućih
oblika organizovanja i udruživanja u Uniji, koristi pravnu
pomoć kao i sve usluge koje pruža Unija, daje inicijative
i predloge. Svaki član ima obavezu da plaća članarinu
za članstvo u Uniji, štiti ugled, neguje i poštuje dobre
poslovne običaje i poslovni moral.
Član Unije može biti isključen iz Unije iz jednog od
sledećih razloga:
1.Ako postupa suprotono opštim aktima Unije;
2. Ako pristupi drugoj organizaciji čiji su ciljevi i sadržaji
aktivnosti i poslova u suprotnosti sa ciljevima i
sadržajima aktivnosti i poslova Unije;
3.Ako je u vezi ostvarivanja ciljeva, aktivnosti i poslova
Unije učinio povredu obaveze člana Unije koja ima
obeležje krivičnog dela ili ugrožava imovinu Unije;
[email protected]
4. Ako u javnosti iznosi neistinite podatke o radu organa
Unije, članova organa, članova Unije ili drugih organa,
organizacija ili fizičkih lica sa kojima Unija ostvaruje
saradnju;
5. Ako svojim delovanjem onemogućava ili otežava rad
organa Unije odnosno narušava ugled Unije.
Unija ostvaruje svoje ciljeve neposredno kao celina ili kroz
organizovanje svojih sastavnih delova:
1) Granskih organizacija poslodavaca - članova Unije;
2) Strukovnih organizacija poslodavaca - članova Unije;
3) Teritorijalnih organizacija poslodavaca - članova Unije.
Članovi granskih, strukovnih i teritorijalnih organizacija
Unije (u daljem tekstu: Organizacije) su istovremeno i
članovi Unije.
Uniju zastupa i predstavlja predsednik Unije, a u njegovoj
odsutnosti ili sprečenosti Uniju zastupaju podpredsednici,
Uniju takođe može i zastupati direktor Unije u okviru
ovlašćenja datih od strane Upravnog odbora Unije i
predsednika Unije u skladu sa Statutom.
Unijom upravljaju njeni članovi preko svojih predstavnika
izabranih u organe Unije. U organe Unije mogu biti birani
samo aktivni članovi Unije. Aktivnim članovima Unije
smatraju se oni članovi koji ispunjavaju svoje obaveze
prema Uniji u skladu sa aktima Unije.
Organi Unije su:
- Skupština;
- Upravni odbor;
- Predsednik;
- Nadzorni odbor.
S K UP ŠTINA
Skupština je najviši organ upravljanja Unijom. Skupština:
1) usvaja Statut, kao i izmene i dopune Statuta;
2) razmatra i usvaja plan rada i izveštaj o radu Unije;
3) razmatra i usvaja finansijski plan i izveštaj;
4) bira i razrešava predsednika i potpredsednike Unije;
5) bira i razrešava predsednika i zamenika predsednika
Skupštine;
6) verifikuje mandate članova Skupštine;
7) bira i razrešava članove Upravnog odbora,;
8) bira i razrešava predsednika i članove Nadzornog
odbora;
9) donosi odluku o prenosu pojedinih nadležnosti na
Upravni odbor;
Jul 2013
10) usvaja kodekse i pravila ponašanja;
11) odlučuje o pohvalama i nagradama (priznanjima) koje
dodeljuje Unija;
12) donosi poslovnik o svome radu;
13) odlučuje o statusnim promenama i prestanku rada
Unije.
Svi osnivači Unije su članovi osnivačke Skupštine, tj.
Skupštine Unije u prvom mandatu. Osnivačka Skupština
na osnivačkoj sednici donosi odluku o osnivanju
udruženja, Statut Unije, odluku o pristupanju višem obliku
organizovanja i vrši izbor organa u prvom mandatu na
predlog Inicijativnog (osnivačkog) odbora. Osnivačka
Skupština donosi odluke većinom glasova prisutnih
osnivača. Osnivačka skupština bira predsedavajućeg
osnivačke Skupštine iz svojih redova, većinom glasova.
Skupštinu čine pojedinačni i kolektivni članovi, zastupani
u Skupštini sa ovlašćenim licem odnosno njegovim
punomoćnikom sa pismenim punomoćjem. Skupština
ima 60 (šezdeset) članova. Članovi Unije – pojedinačni
i kolektivni, i svaka teritorijalna i druga organizacija u
sastavu Unije predlaže određen broj svojih predstavnika u
zavisnosti od njene veličine, dok Upravni odbor utvrđuje
konačan predlog članova Skupštine vodeći računa o
zastupljenosti svih upravnih okruga. Predlozi se dostavljaju
Upravnom odboru, na blagovremeno upućen poziv
članovima od strane ovog organa, u roku koji ne može biti
kraći od 30 (trideset) dana pre dana održavanja izborne
sednice Skupštine Unije. Skupština verifikuje mandat
članova Skupštine. Mandat člana Skupštine traje 4 (četiri)
godine i isti članovi mogu biti ponovo birani. Mandat člana
Skupštine prestaje odlukom Skupštine pre isteka vremena
na koje je izabran:
1) na sopstveni pisani zahtev;
2) prestankom statusa člana Unije;
3) ako se utvrdi da se isti član nije pridržavao, odnosno da
je kršio odredbe Statuta ili drugih opštih i pojedinačnih
akata organa Unije koje se na njega odnose, nije
učestvovao u realizaciji odluka organa Unije koje se na
njega odnose, neredovno je prisustvovao sednicama
Skupštine ili je na neki drugi način onemogućavao
ili otežavao rad Skupštine, što predlaže predsednik
Skupštine;
4) u drugim opravdanim slučajevima.
Skupština radi na sednicama i saziva se po potrebi, a
najmanje jednom godišnje. Sednicu Skupštine saziva
i njom predsedava Predsednik Skupštine, a u slučaju
njegove sprečenosti zamenik predsednika Skupštine.
47
Sednica Skupštine se saziva najkasnije 15 (petnaest)
dana pre dana njenog održavanja, određivanjem mesta
i vremena održavanja sednice, utvrđivanjem predloga
dnevnog reda, te dostavljanjem poziva sa materijalom
članovima Skupštine. Sednica Skupštine može se
sazvati i na obrazloženi pisani zahtev Upravnog odbora,
predsednika Unije, ili najmanje 1/4 (jedne četvrtine)
članova Skupštine u cilju rešavanja posebno značajnih
pitanja za rad Unije, u roku od 30 (trideset) dana od dana
podnošenja zahteva za održavanjem sednice. Skupština
punopravno odlučuje ako je prisutna najmanje jedna
polovina članova Skupštine. Skupština odlučuje većinom
glasova prisutnih članova. Skupština ima svog predsednika
i potpredsednika. Predsednik i potpredsednik Skupštine su
članovi ovog organa Unije. Predsednika i potpredsednika
Skupštine bira i razrešava Skupština na predlog Upravnog
odbora po istoj proceduri kao i za članove Skupštine.
Mandat predsednika i potpredsednika Skupštine Unije
traje 4 (četiri) godine i ista lica mogu biti ponovo birana
na ovu funkciju. Predsednik Skupštine obavlja sledeće
poslove:
1) zakazuje sednice Skupštine i predsedava istim;
2) stara se o sprovođenju odluka Skupštine;
3) stara se o zaštiti interesa članova Unije;
4) podnosi Predlog novog Statuta, odnosno Predlog
izmena i dopuna Statuta;
5) stara se o poštovanju Statuta.
UPR AV NI ODB OR
Upravni odbor je kolektivni organ upravljanja i odlučivanja
u Uniji. Upravni odbor ima ukupno 14 članova koje bira
Skupština od kojih su predsednik i potpredsednici Unije
članovi Upravnog odbora po funkciji. Upravni odbor čine
i predstavnici lokalnih Unija poslodavaca sa teritorije
Vojvodine koji su potpisali Sporazum o pristupanju sa
Unijom poslodavaca Vojvodine. Predsednik Unije vrši
funkciju predsednika Upravnog odbora Unije. Upravni
odbor može da ima i počasne članove - istaknute i iskusne
privrednike van navedenog broja, bez prava odlučivanja.
Odluku o tome donosi Upravni odbor. Svi članovi Unije
imaju pravo predlaganja članova Upravnog odbora
dostavljanjem predloga postojećem Upravnom odboru,
na blagovremeno upućen poziv članovima od strane ovog
organa, u roku koji ne može biti kraći od 30 (trideset)
dana pre dana održavanja izborne sednice Skupštine
Unije. Mandat članova Upravnog odbora traje 4 (četiri)
godine i isti članovi mogu biti ponovo birani. Mandat člana
Upravnog odbora prestaje odlukom Skupštine pre isteka
vremena na koje je izabran, iz sledećih razloga:
1) na sopstveni pisani zahtev;
2) prestankom statusa člana Unije;
3) ako se utvrdi da se isti član nije pridržavao, odnosno da
je kršio odredbe Statuta ili drugih opštih i pojedinačnih
akata organa Unije koje se na njega odnose, nije
učestvovao u realizaciji odluka organa Unije, neredovno je
prisustvovao sednicama Upravnog odbora Unije ili je na
48
neki drugi način onemogućavao ili otežavao rad Upravnog
odbora, što predlaže predsednik Upravnog odbora;
4) u drugim opravdanim slučajevima.
Upravni odbor ima sledeće nadležnosti:
1. Kreira opštu politiku Unije;
2. Stara se o obezbeđivanju sredstava za rad Unije;
3. Utvrđuje predloge odluka za Skupštinu;
4. Odlučuje o pokretanju postupka za izmene i dopune
Statuta, sopstvenom inicijativom ili na predlog najmanje
1/4 članova Skupštine ili najmanje dvadeset članova Unije
i priprema predlog izmena i dopuna koji podnosi Skupštini
na usvajanje;
5. Sprovodi u delo odluke Skupštine koje obavezuju
Upravni odbor;
6. Blagovremeno upućuje poziv članovima Unije za
predlaganje novih članova organa pred izbornu skupštinu;
7. Utvrđuje konačan predlog Skupštini kandidata za
funkciju Predsednika Unije i potpredsednike Unije kao i
razrešenje istih;
8. Utvrđuje konačan predlog Skupštini kandidata
za funkciju Predsednika Skupštine i potpredsednika
Skupštine, kao i razrešenje istih;
9. Utvrđuje konačan predlog Skupštini kandidata za
članove Upravnog odbora, kao i razrešenje istih;
10. Predlaže Skupštini kandidate za funkciju Predsednika
i članove Nadzornog odbora iz reda članova, kao i
razrešenje istih;
11. Utvrđuje konačan predlog spiska predstavnika za
Skupštinu;
12. Priprema finansijski plan, plan rada, izveštaje o
poslovanju i predlaže Skupštini;
13. Donosi odluku o privremenom finansiranju;
14. Usvaja završni račun po izveštaju Nadzornog odbora;
15. Odlučuje o isključenju člana iz Unije kao drugostepeni
organ;
16. Odlučuje o dugoročnim i kratkoročnim finansijskim
kreditima i plasmanima, davanju garancija i drugih
oblika jemstva, limitu za plaćanje kao i o plaćanju iznad
utvrđenog limita;
17. Formira komisije i druga radna tela trajnog ili
privremenog karaktera;
18. Donosi odluke po preporukama Kolegijuma
predsednika teritorijalnih organizacija, komisija i drugih
tela trajnog ili privremenog karaktera;
19. Donosi odluku o imenovanju i opozivu predstavnika
Unije u Pokrajinskom socijalno - ekonomskom savetu
i drugim tripartitnim telima, kao i na lokalu gde nije
obrazovana teritorijalna kancelarija ili prenosi ovu
nadležnost predsedniku Unije;
20. Donosi odluku o imenovanju i opozivu predstavnika
Unije u Upravnim odborima drugih organizacija;
21. Donosi odluku o visini i načinu plaćanja članarine;
22. Donosi odluku o visini naknade troškova članovima
organa;
[email protected]
23. Raspravlja o aktuelnim problemima privrede i pokreće
inicijative za unapređenje uslova privređivanja;
24. Donosi odluku o obavljanju privredne delatnosti
tj. formiranju preduzeća koja svojom aktivnošću mogu
doprineti radu i razvoju Unije;
25. Podnosi zahtev za sazivanje sednice Skupštine u skladu
sa Statutom;
26. Donosi odluku o zameni najviše tri člana Upravnog
odbora;
27. Donosi poslovnik o radu Upravnog odbora;
28. Donosi pravilnik o radu na predlog Direktora;
29. Donosi pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova
za preko 5 zaposlenih na predlog Direktora;
30. Donosi i druga akta koja nisu u nadležnosti Skupštine i
drugih organa.
Upravni odbor odlučuje ako je prisutno više od polovine
članova. Upravni odbor donosi odluke većinom glasova
prisutnih članova. Donošenje odluka Upravnog odbora
pismeno, telefonski ili elektronskim putem, dozvoljeno
je. U slučaju da se član Upravnog odbora Unije, koji nije u
mogućnosti da prisustvuje sednici, jasno pismeno izjasnio
o predlozima odluka, prilikom utvrđivanja kvoruma
smatraće se kao da je prisutan.
PR EDS E DNIK UNIJE
Predsednik Unije je organ Unije. Predsednik Unije
je ugledni poslodavac – član Unije. Predsednik Unije
predstavlja i zastupa Uniju u skladu sa Statutom,
odlukama organa Unije i odgovoran je za rad Unije.
Predsednika Unije bira Skupština na predlog Upravnog
odbora. Mandat Predsednika Unije traje 4 (četiri) godine.
Pravo da predloži kandidata za predsednika Unije ima
Upravni odbor ili najmanje 20% članova Skupštine, kao i
30 članova Unije. U slučaju da kandidata za predsednika
Unije predlaže najmanje 20% članova Skupštine ili 30
članova Unije, isti predlog se dostavlja Upravnom odboru
na razmatranje, na blagovremeno upućen poziv članovima
od strane ovog organa, u roku koji ne može biti kraći od
30 (trideset) dana pre dana održavanja izborne sednice
Skupštine Unije. Predsednik Unije za svoj rad odgovara
Skupštini Unije. Predsednik Unije obavlja sledeće poslove:
1) Predstavlja i zastupa Uniju pred državnim i pokrajinskim
organima sa ciljem učvršćivanja njenog položaja i ugleda;
2) Zastupa i predstavlja Uniju pred sindikatima, drugim
nevladinim organizacijama i institucijama u cilju
produbljivanja međusobne saradnje;
3) Zastupa i predstavlja Uniju u pravnom prometu i ima
prava i dužnosti finansijskog nalogodavca do iznosa koji
utvrdi Upravni odbor;
4) Naredbodavac je za izvršenje finansijskog plana Unije;
5) Potpisuje u ime Unije sve sporazume o udruživanju,
pristupanju ili drugom obliku saradnje sa svim državnim
organima, nevladinim organizacijama, teritorijalnim
organizacijama, udruženjima sa kojima Unija sarađuje i
kolektivnim članovima;
Jul 2013
6) Po funkciji je član i predsednik Upravnog odbora;
7) Po automatizmu je član Pokrajinskog socijalno ekonomskog saveta;
8) Predlaže izmene i dopune Statuta Unije;
9) Predlaže Upravnom odboru formiranje komisija i drugih
radnih tela trajnog ili privremenog karaktera;
10) Donosi odluku o zapošljavanju Direktora i prenosu
nadležnosti na njega i potpisuje sa njim Ugovor o radu;
11) Obavlja i druge poslove utvrđene zakonom, Statutom
i drugim aktima Unije, kao i druge poslove koji po svojoj
prirodi spadaju u delokrug poslova predsednika;
U slučaju sprečenosti, navedene poslove Predsednika
Unije obavljaju potpredsednici Unije.
NA DZ O RNI O DB O R
Nadzorni odbor je organ Unije koji vrši kontrolu zakonitosti
rada Unije, sprovođenja Statuta i drugih opštih akata Unije
i finansijsko - materijalnog poslovanja Unije, kao i druge
poslove po nalogu Upravnog odbora i Skupštine Unije.
U slučaju nepravilnosti uočenih u toku nadzora, ovaj organ
dostavlja pisani izveštaj predsedniku Unije, koji ga, nakon
razmatranja, dostavlja Upravnom odboru, a sve u cilju
preduzimanja odgovarajućih mera.
Nadzorni odbor razmatra predlog konačnog godišnjeg
finansijskog obračuna Unije i daje mišljenje na isti
Upravnom odboru.
Nadzorni odbor donosi poslovnik o svom radu i obavlja
i druge poslove koje mu poveri Upravni odbor. Nadzorni
odbor ima ukupno 3 (tri) člana koje bira Skupština na
predlog Upravnog odbora. Predsednika Nadzornog
odbora bira i opoziva Skupština iz reda članova Nadzornog
odbora. Nadzorni odbor može donositi odluke ukoliko
je pored Predsednika prisutan još jedan član Nadzornog
odbora. Mandat članova Nadzornog odbora traje 4 (četiri)
godine i mogu biti ponovo birani.
Unija prestaje sa radom odlukom Skupštine i kada
prestane da ispunjava uslove za osnivanje u skladu sa
zakonom. U slučaju prestanka rada Unije postupa se na
sledeći način:
1) Sredstva koja pripadaju Uniji koriste se za podmirivanje
obaveza Unije;
2) Sredstva koja ostanu posle podmirenja obaveza Unije
prenose se na poslodavce - članove Unije, u skladu sa
njihovim doprinosom Uniji.
Odluku o prenosu sredstava na poslodavce – članove
Unije donosi Skupština, na obrazloženi predlog Upravnog
odbora o doprinosu poslodavca ostvarivanju ciljeva,
aktivnostima i poslovima Unije.
Priredila za štampu Marija Vojvodić
49
ČLANOVI SKUPŠTINE UPV
1. Stanko Krstin, ‘’Pre-Print’’ doo Novi Sad
2. Prof dr Dušan Ristić, Fakultet za menadžment Sremski
Karlovci
3. Nikola Pavičić, ‘’Tarket’’ Bačka Palanka
4. Goran Kovačević, ‘’Gomeks’’ Zrenjanin
5. Dušan Abadžin, Klub privrednika opštine Ruma
6. Gordana Radović, ‘’Dnevnik Poljoprivrednik’’ Novi Sada
7. Đorđe Džekov, ‘’Trgoauto’’ Srbobran
8. Karmine Taralo, ‘’Elektroremont’’ Subotica
9. Slavko Novaković, Krojački salon ‘’Novaković’’ Novi Sad
10. Milan Tomaš, ‘’Tehnoeksport’’ Inđija
11. Silvija Petak Ctražmešter, ‘’Global Sid’’ Novi Sad
12. Milan Gutić, ‘’Instel Inženjering’’ Novi Sad
13. Pavel Petrović, ‘’Hipol’’ Odžaci
14. Dajana Livingston, ‘’Tatravagonka Bratstvo’’ Subotica
15. Đerđ Pap, ‘’Fiskal-Pro’’ Novi Sad
16. Ilija Rankov, ‘’Nira Metal’’ Bačka Palanka
17. Dragan Stanojević, ‘’Mocart’’ Novi Sad
18. Bogomir Bojić, ‘’Mondeks’’ Novo Miloševo
19. Slavko Božanović, ‘’Božanović’’ Stara Pazova
20. Tatjana Stojšić Josin, ‘’Štit SG’’ Novi Sad
21. Marko Manojlović, ‘’Markone Pegaz’’ Novi Sad
22. Slavica Petkovska Brkić, ‘’Slavica’’ Novi Sad
23. Milan Selaković, ‘’ Pekara Milan’’ Novi Sad
24. Suveilj Karimanović, Opšte udruženje preduzetnika
Kula
25. Krsta Inić, agencija ‘’Č.I.K.+’’ Kula
26. Trajan Krstanoski, Opšte udruženje preduzetnika Irig
27. Aleksandar Banjac, agencija ‘’Polet’’ Irig
28. Đuro Drvenica, Opšte udruženje preduzetnika Ruma
29. Aleksandar Petrović, ‘’APC trgovina’’ Ruma
30. Dušan Knežević, ‘’Mister H’’ Ruma
31. Milan Marković, ‘’Pegaz’’ Ruma
32. Duško Beić, ‘’Beteks Fešn’’ Ruma
33. Tomislav Bošnjak, ‘’Total’’ Sombor
50
34. Jovo Bijelić, Opšte udruženje preduzetnika Stara
Pazova
35. Dragan Marinković, ‘’General Auto’’ Novi Sad
36. Marko Jovešić, ‘’Arma-Met’’ Novi Sad
37. Veljko Anđelić, Udruženje zanatlija Novi Sad
38. Momčilo Sekulić, Udruženje privrednika opštine
Beočin
39. Mirko Petković, Institut za bezbednost i preventivni
inženjering Novi Sad
40. Jovan Beara, Udruženje vlasnika računovodstvenih
agencija UVRA Novi Sad
41. Željko Jakšić, ‘’Daniv’’ Novi Sad
42. Ružica Ćoškov, Udruženje ugostitelja ‘’UGONS 1946’’
Novi Sad
43. Laza Srdanov, Udruženje trgovaca Novi Sad
44. Radojica Mojsijev, Udruženje privatnih MSP i
preduzetnika Vršac
45. Dragan Berić, Udruženje zlatara Novi Sad
46. Dragoljub Zorić, zlatara ‘’Zorić’’ Ruma
47. Ksenija Vlaović, ‘’Futura’’ Petrovaradin
48. Milutin Marčeta, Opšte udruženje preduzetnika Bačka
Palanka
49. Svetozar Bajšanski, ‘’BM-ART’’ Sremski Karlovci
50. Isidor Rajkov, ‘’Sim’’ Sremski Karlovci
51. Miroslav Đurić, Opšte udruženje preduzetnika
Zrenjanin
52. Zoran Disić, Opšte udruženje preduzetnika Subotica
53. Momčilo Sekulić, ‘’Podunavlje’’ Beočin
54. Zoran Jovičić, ‘’’Mitas’’ Ruma
55. Slavko Kos, ‘’Sipeks’’ Ada
56. Hadži Zoran Jovanović, Grupa za razvojne projekte
Novi Sad
57. Risto Milošević, GP ‘’Omega’’ Novi Sad
58. Milinko Mićković, ‘’Invest Inženjering’’ Novi Sad
59. Radomir Čubranović, ‘’Europrogres’’ Novi Sad
60. Mlađan Šumić, Društvo trgovaca Novi Sad
[email protected]
Jul 2013
51
Download

Untitled - Fakultet za menadžment