[email protected] javlja!
[email protected]
interni radio
Zahvljujući ekstremnim vremenskim uslovima, većina
fakulteta u protekom mesecu nije radila. Totalna
obustava nastave, zimske čarolije… Ipak, drugoj
godini studenata [email protected], vanredni vremenski uslovi
nisu opravdanje za prestanak emitovanja čuvenog
“ Studenstkog radija”. Kako je počeo novi semestar,
fakultetska kantina se greje najboljom muzikom na
svetu. U svakom slučaju, proleće će doneti nove
izazove za sve, pa i za studenski radio. Sve češće, na [email protected] se šuška
o sastavljanju još većeg studentskog radija. Priča se o udruživanju
studenata sa različitih smerova i godina i o pravljenju ekscentričnog
i apsolutno NOVOG glasila… Pred nama je da što uspešnije
ispregovaramo sa jednom našom profesoricom i „šeficom” - bitka
se bije oko stepena onog eksentričnog i alternativnog u sadržaju
tog glasila, da budemo što bolji u stvaranju koncepta sa omiljenim
profesorom i da se svi zajedno odlično provodimo i mnogo naučimo
sa najmanje jednim, još omiljenijim, asistentom.
Pozivamo sve zainteresovane radioljupce i kreativce da nam se jave
preko redakcije [email protected], bilo da samo volite boju svog glasa, bilo
da imate oduvek želju da upravljate medijskim alatima, bilo da samo
volite i imate najluđu muziku, ili ako imate ideju kako da zaintrigirate
ostale [email protected] (studente i profesore) – pridružite nam se, možda
svi zajedno uđemo u istoriju stvaranjem još jednog dugovečnog
medija na [email protected]
STV
studentska
televizija
STV
Šta da Vam pišemo kad već sve znate.
Treća godina uspešno snima svoje priloge
za TV Panoniju i TV Deltu. Pravljene su
različite emisije, neki su se odlučivali
za priče o svirkama i bendovima, imali smo puno Tribina koje
su vrhunski ispraćene, bavili smo se ekstremnim zimskim
sportovima, kao i brejk densom, ženskim Američkim fudbalom i
dešavanjima u Novom Sadu. Uz pomoć vrednih asistenata, jednog
“razumljivog” profesora i nekoliko neprospavanih noći, studenti
treće godine medija polako, ali uspešno napreduju u snimanju,
montiranju, a čak se priča i da su sve manji tremaroši kada se
nađu ispred kamere…
SADRŽAJ
ULAGANJE U OBRAZOVANJE VRAĆA NAJBOLJU
DODATU VRIJEDNOST
4-5.
KAKO PREVAZIĆI STEREOTIPE O LOŠIM MOMCIMA
7.
TRIBINA - GRADONAČELNIK ULMA IVO GENER
9.
INTERVJU SA SIMONOM TOMIĆ
11.
PREDIZBORNA KAMPANJA
15.
LEKARSKA GREŠKA
18.
TI SI UVEK TU…
21.
JOGA KAO PRIJATELJ
25.
RAD JE PRETVORIO MAJMUNA U ČOVEKA
32.
SLEM FENOMEN POEZIN
34-35.
PRIJATELJ - PORODICA
38.
KUĆNI LJUBIMCI – SIGURNI PRIJATELJI
42.
OGOVARANJE – HRANA ZA DUŠU
45.
VAŠ GRAFOLOG
48.
MENADŽERIJADA
Inspirisani prošlogodišnjim uspehom, [email protected] i ove godine
organizuje za svoje studente put i učestvovanje na najvećem
takmičenju za studente u oblasti menadžmenta, marketinga
i odnosa sa javnošću na predstojećoj Menadžerijadi, koja će
ove godine biti organizovana u Crnoj Gori, tačnije u Budvi, u
periodu od 15.maja do 19.maja
2012. godine. Studenti će biti
„Elevator pitch“
Jelena Cvetinović smešteni u hotelu Slovenska
je disciplina slična studiji
plaža, sa četiri zvezdice. Hotel se slučaja, razlika je u tome što
nalazi u blizini Slovenske plaže, je reč o mini sličaju koji mora
gde će studenti imati priliku da da se reši i vremenski manje
“Share” konferencija, kako joj samo ime kaže, podrazumeva deljenje
se opuste i zabave kada nisu
traje, svega nekoliko sati.
i širenje korisnih informacija i održaće se po drugi put, u Beogradu,
zauzeti
takmičenjima
znanja
i
u periodu od 26. do 28. aprila. Osim zanimljivih predavanja i
sporta.
radionica iz sfera marketinga, novih medija i internet aktivizma,
“Share” je odlično mesto za upoznavanje novih ljudi i dobar
Kako tradicija nalaže, već godinama unazad studenti mogu da
provod ukoliko volite i noćni život. “Share” se sastoji iz dnevnog
oprobaju svoje znanje u disciplinama: Kviz znanja, Studija slučaja
i noćnog programa, koji pored popodnevnih predavanja nudi niz
(Case study) i Debata. Prošle godine uvedena je i nova disciplina
celovečernjih žurki koje će biti organizovane u klubovima širom
„Elevator pitch“, u kojoj će
Beograda. Jedna od tema, koje će biti obrađene na konferenciji, je
Troškovi
se naši studenti prvi put
cenzura interneta, nastala pristankom pojedinih država da potpišu
Menadžerijade iznose 110
oprobati ove godine. Za one
ACTA sporazum. Jedan od predavača biće i osnivač popularnog sajta
evra plus troškovi puta. U cenu koji su više sportu okrenuti
“ThePirateBay.org” . Za studente našeg fakulteta veoma je važno
su uračunati smeštaj u hotelu i tri moći će da se oprobaju
da već sad počnu da stiču prijateljstva sa ljudima koji se nalaze u
puna pansiona kao i osiguranje u raznim sportskim
centru aktuelnih dešavanja na polju marketinga i medija. Ukoliko se
tokom boravka svih pet dana.
odlučite da posetite konferenciju trebaće vam propusnice do kojih
aktivnostima, kao što su
Menadžerijada traje od 15.maja odbojka, košarka, fudbal,
veoma lako možete doći, putem konkursa istaknutih na sajtu
http://www.shareconference.net/rs.
do 19.maja 2012.godine.
itd.
Tijana Majkić
Lazar Milošević
SHARE 2012
2
[email protected]
[email protected]
IMPRESSUM
[email protected] broj 69 i 70, list Fakulteta za menadžment
ADRESA
Njegoševa 1a, 21205 Sremski Karlovci
Telefon/Fax
021/21-550-53
E-MAIL
[email protected]
ZA IZDAVAČA
mr Jelena Simić
GLAVNA I ODGOVORNA UREDNICA
mr Ljiljana Lj. Bulatovićv
ODGOVORNI UREDNIK
Danijela Jankov
REDAKTOR
dr Goran Bulatović
ČLANOVI REDAKCIJE STUDENTI
Mladen Mutavdžić, Danijela Jankov, Dijana Knežević, Maja
Ivanov Šapošnjikov, Jelena Cvetinović, Lana Kostić, Iva Ivić,
Tijana Majkić, Nataša Rodić, Miljana Tica, Nevena Zarić, Jovana
Lazić, Igor Gnendinger, Sanja Ćopić, Aleksandra Menićanin,
Aleksandra Santovac, Simona Tomić, Brankica Arađanski,
Vladislava Šukunda, Filip Rašović, Sanja Verner, Dijana Šokić,
Zoran Dačević, Mara Medić, Aleksandar Divljak,
Lazar Milošević, Milanka Tucakov, Jelena Boškov
SARADNICI REDAKCIJE
prof. dr Dušan Ristić, doc. dr Danica Aćimović, prof. dr Nenad
Marković, doc. dr Olja Arsenijević,prof. dr Zoran Savić, doc.
dr Marko Popović, prof. dr Dragoslav Nikolić, doc. dr Goran
Bulatović, doc. Dr Mira Vidaković, doc. Dr Jelena Davidović Rakić
,MA Maja Paunović, mr Tijana Savić Tot, mr Maša Runić, mr
Tanja Radošević, mr Tamara Kliček, mr Vesna Šćepanović , MA
Danko Damjanović, MA Milan Bubulj, MA Andrea Boršoš, MA
Danijel Kadarjan, mr Bora Todorović
LEKTOR
Jelena Cvetinović, student III godine
DIZAJN
Stevan Pecić , mr Ljiljana Lj. Bulatović
FOTO
Mladen Mutavdžić, Stevan Pecić, Dragan Mišić
NASLOVNA I SREDNJA STRANA
Mladen Mutavdžić
ILUSTRATOR I STRIP
Mladen Mutavdžić
GRAFIČKI UREDNIK I PRELOM
Stevan Pecić
ŠTAMPA
MONDO GRAF
Mart/April 2012
UVODNIK
PRIJATELJ(I)
Tako je radio poznati kolumnista
u NIN-u. Poređao bi pojmove,
asocijacije na njih, a onda održi kraće
predavanje, obično o persijskom
poreklu tog pojma.
Prvo, ja to ne umem tako briljantno,
majstorski, pošto nisam završio
književnost, niti novinarstvo, niti sam
kolumnista.
Ovde, kod ovih uvodnika, od pomoći mi je bilo to što imam jasnu ciljnu
grupu – studente. Pa i sada, kod ove teme bih takođe, u istom stilu,
mogao da se raspišem, da izmišljam, da filozofiram – ili ipak ovog puta
ne bih mogao. Hoću samo da kažem, da sam izgubio velikog i iskrenog
prijatelja i da je to jako bolno. To ne znači da vas savetujem da nemate
prijatelje. Naprotiv. Život bez njih je prazan...
Ovo je moj pozdrav prijatelju Aleksandru Krstiću.
Професор Александар Крстић
У НОВОМ Саду је у 76. години
преминуо др Александар
Крстић, професор новосадског
Медицинског факултета у пензији
и редован члан Академије
медицинских наука Српског
лекарског друштва.
По завршетку Медицинског
факултета у Београду, др Крстић је
дошао у Нови Сад 1966. за лекара
опште праксе на Дечјој клиници,
где је специјализовао педијатрију,
да би за постдипломске студије
одабрао медицинску генетику. У тој
се области усавршавао у Болници
св. Лоренца у Лондону и на Дечјој
клиници у Хелсинкију. Докторирао је на Медицинском факултету
у Новом Саду, где убрзо стиче звање доцента педијатрије са
хуманом генетиком; за ванредног професора изабран је 1985. а за
редовног 1991, да би 1992. постао и професор клиничке генетике.
Од 1994. је шеф Катедре за педијатрију и један од оснивача наставе
на енглеском језику. Био је такође и управник педијатријске
клинике, те оснивач и начелник Одељења медицинске генетике.
Професор Александар Крстић основао је 1986. године
и Цитогенетичку лабораторију, која је прерасла у модерно
организован Центар за медицинску генетику Института за
здравствену заштиту деце и омладине, са најсавременије
постављеним генетичким саветовалиштем за наследне болести и
конгениталне малформације, који је у свакодневном раду нудио
помоћ у дијагностици ретких синдрома на територији Војводине.
Овај изузетни лекар и хуманиста посветио је живот не само раном
откривању генетских аномалија код деце, већ и унапређењу
здравствене заштите најмлађих. Остаће упамћен у Војводини и као
организатор пренаталне дијагностике чији је циљ, генетски здраво
потомство, а и један је од покретача хомеопатије код нас.
Објавио је више од 300 научних и стручних радова, при чему
је као научник био преокупиран клиничком феноменологијом
узрокованом генетским поремећајима, епидемиологијом
Дауновог синдрома и мултифакторских болести, истраживањем
генетске структуре становништва Војводине, као и испитивањи ма
у области пренаталне дијагностике. Био је председник Удружења
педијатара Југославије као и генерални секретар Удружења
генетичара. Од почетка деведесетих је члан Њујоршке академије
наука, члан Удружења клиничких генетичара Велике Британије, те
светског и америчког удружења за
дерматоглифику.
Е. Н. Л.
3
Ulaganje u obrazovanje vraća najbolju dodatu vrijednost
govori dr Vesnolae za
Za [email protected]
ka ca Visoke šk
, sa
Bedeković, deiz
Virovitice. Ona je
t
menadžmen icima, nedavno boravila
svojim saradnSremskim Karlovcima.
i niz
kod nas u
e utiske o nama ovog
Prenosimo njen
om
m
te
ladu sa
razmišljanja u skbroja
[email protected]: Šaljemo Vama, Vašim
kolegama i studentima srdačan pozdrav
iz Sremskih Karlovaca. Pripremamo
novi broj našeg magazina. Ovog puta je
centralna tema PRIJATELJ, te na početku
i pitanje: „Ko ili šta je prijatelj jedne
obrazovne institucije?“
Dr. sc. Vesna Bedeković:
Prije svega, to je osoba koja pruža
prijateljsku podršku, potiče razmjenu
korisnih iskustava te kolegijalnu,
otvorenu, kritičku i poticajnu raspravu.
Prijateljska komponenta pritom
podrazumijeva kvalitetu odnosa koji
karakterizira otvorenost, povjerenje i
iskrena zainteresiranost, dok kritička
komponenta podrazumijeva sposobnost
sagledavanja situacije u obrazovnoj
instituciji na drugačiji način, iz perspektive
vanjskog promatrača koji ne traži
nedostatke i pogreške, nego potiče
kontinuirani rast.
Dakle, nije stvar u davanju savjeta,
nego u postavljanju pravih i poticajnih
pitanja, afirmiranju pozitivnog djelovanja
te uspostavljanju iskrenog i otvorenog
dijaloga koji vodi prema kreativnim i
inovativnim pristupima konstruktivnim
rješenjima.
[email protected]: Šta je to što usporava proces
koji je neminovan, da privatne obrazovne
institucije na tržištu dobiju apsolutni
primat?
Dr. sc. Vesna Bedeković:
Ovo je vrlo kompleksno pitanje.
Jednoznačan odgovor pretpostavlja
dvojako promišljanje znanja: znanja kao
javnog dobra i znanja kao ekonomske
kategorije.
4
Pritom je nužno osvijestiti činjenicu da
ulaganje u obrazovanje vraća najbolje
kamate i najveću dodanu vrijednost,
a to je znanje, kao jedini resurs koji
se u današnje vrijeme dijeljenjem ne
umanjuje, već naprotiv, raste i prerasta u
blago koje se dijeli. Onaj sektor koji ovu
činjenicu prije i u potpunosti osvijesti
postići će primat na tržištu. Hoće li to biti
privatni ili javni sektor, ili možda postoji
mogućnost uspostave modela „trećeg
rješenja“, s obzirom da ste i sami rekli da
se radi o procesu, pokazati će vrijeme.
[email protected]: Nedavno ste bili naš gost u
Sremskim Karlovcima, kako ste nas opisali
Vašim kolegama?
Dr. sc. Vesna Bedeković:
Prvo s čime smo se susreli na samom
ulasku u Sremske Karlovce bio je reklamni
pano Fakulteta za menadžment s
natpisom „Pametna zgrada s evropskim
pasošem - nova dimenzija obrazovanja“,
što je utjecalo na stvaranje prvog dojma o
Vašem fakultetu kao obrazovnoj instituciji
koja dobro osmišljenim marketinškim
pristupom novu dimenziju obrazovanja
promovira naglašavanjem otvorenosti
prema suvremenim evropskim
trendovima. Stvaranju pozitivne
percepcije Fakulteta za menadžment
svakako je doprinijela i nova moderno
opremljena zgrada čiji unutarnji dizajn
odiše usmjerenošću prema studentima
i zadovoljavanju standarda suvremenog
nastavnog procesa. Međutim, ono što je
bilo presudno za oblikovanje konačnog
stava prema Fakultetu za menadžment
njegovi su ljudi, koji su već pri prvom
kontaktu pokazali otvorenost, spremnost
na izazove, uspostavu novih relacija i
spremnost na zajednički rast.
Stoga sam radni kolektiv i vodstvo
Fakulteta za menadžment kolegama
u Virovitici opisala kao gostoljubiv,
dinamičan, vedar i nasmijan tim sačinjen
od pojedinaca izraženih osobnosti,
jednom rječju, kao ekipu s kojom se vrijedi
družiti, ekipu od koje se može mnogo
naučiti, ekipu koja zna kuda ide i kamo želi
stići.
[email protected]: Koja su to polja na kojima
vidite naše zajedničko delovanje u
budućnosti?
Dr. sc. Vesna Bedeković:
S obzirom na obostrano prepoznate
zajedničke interese, mogućnosti
akademske i poslovne suradnju između
Visoke škole za menadžment u turizmu
i informatici i Fakulteta za menadžment
vidim u mnogim područjima, prvenstveno
onima koja se odnose na razmjenu
i mobilnost studenata, profesora i
asistenata, poticanje kvalitete i razvoja
studijskih programa, cjeloživotno
obrazovanje i obrazovanje odraslih,
razmjenu informacija i iskustava u
primjeni naprednih metoda poučavanja,
primijenjenu znanstveno-istraživačku
djelatnost, organiziranje znanstvenostručnih skupova, zajedničke nastupe na
znanstveno-stručnim skupovima, kao na i
unaprjeđenje izdavačke djelatnosti.
[email protected]: Vreme je krize, ne samo
materijalne, nego pre svega krize opštih
vrednosti. Kako se Vaša Visoka škola i Vi
kao dekanica borite sa tom pošasti XXI
veka?
[email protected]
Dr. sc. Vesna Bedeković:
Pođemo li od činjenice da vrijednosti kao
manifestacije ponašanja ljudi na temelju
apstraktnih ideja o tome što je dobro,
ispravno i poželjno predstavljaju osnovu
društvenog ponašanja, kao i od činjenice
da je mladost kao osjetljivo formativno
doba oblikovanja stavova, vrijednosti
i vrijednosnih orijentacija podložna
raznovrsnim utjecajima i manipulacijama,
promicanje općih vrijednosti na našoj
Visokoj školi odvija se kroskurikularno
kroz sve studijske programe. S obzirom
da osnovu naših studijskih programa
čini menadžment kao područje rada s
ljudima i za ljude, koje neizostavno sadrži
nadasve bitnu socijalnu komponentu
koja menadžerski posao čini uspješnim u
punom smislu riječi, njegovanje temeljnih
vrijednosti Visoke škole za menadžment
u turizmu i informatici u Virovitici naše je
strateško opredjeljenje i obuhvaća:
Odgovornost - promičemo odgovoran
pristup prema znanju kao javnom dobru
te stjecanju, korištenju i prenošenju
znanja u svim područjima života.
Ambicioznost - zražavamo visoka
očekivanja prema našim studentima,
profesorima, asistentima i osoblju,
a njihovo ostvarivanje temeljimo na
pozitvno usmjerenim ambicijama,
upornosti i dosljednosti
Otvorenost - zalažemo se za suradnju,
transparentnost, timski rad i
uspostavljanje partnerskih odnosa između
studenata, profesora, asistenata i osoblja
Kreativnost - otvoreni smo za nove ideje,
podupiremo istraživački duh, kreativnost i
inovativnost
Izvrsnost - težimo visokoj razini izvrsnosti
koja će nam osigurati konkurentnost u
hrvatskom i europskom prostoru visokog
obrazovanja
[email protected]: Vaša Visoka škola spaja tri
veoma zanimljive oblasti – menadžment,
turizam, informatiku. Šta je zapravo kopča
za te tri oblasti?
Mart/April 2012
Dr. sc. Vesna Bedeković:
Naši studijski programi dominantno
pripadaju znanstvenom području
društvenih znanosti, disciplinarnom polju
ekonomije koja čini osnovnu poveznicu
između triju područja koje ste naveli.
Ako se prisjetimo izvornog značenja riječi
ekonomija kao domaćinskog odnosa,
odnosno gospodarenja, tada osnovnu
poveznicu naših studijskih programa čini
poučavanje učinkovitom gospodarenju
i upravljanju informatičkim i turističkim
resursima temeljeno na načelima održivog
razvoja.
[email protected]: Koje su, po Vašem mišljenju,
najvažnije performanse jedne obrazovne
institucije koja pledira da bude lider u
obrazovanju?
Dr. sc. Vesna Bedeković:
Biti lider u bilo kom području, prije svega,
znači biti najbolji, najizvrsniji, biti onaj koji
je uzor drugima, onaj kojega drugi slijede.
Kada je riječ o obrazovnom sektoru
osnovni kriterij izvrsnosti je kvaliteta
ishoda učenja čiji su osnovni indikatori
postignute kompetencije, kao odraz
znanja, razumijevanja i djelovanja
na temelju postignutih kvalifikacija.
Postizanje izvrsnosti u nacionalnom
i međunarodnom prostoru visokog
obrazovanja pretpostavlja dosizanje
one razine kvalitete koja će obrazovnoj
instituciji omogućiti lidersku poziciju u
konkurentskom okružju.
U tom smislu kvalitetu smatram
najvažnijom performansom liderstva u
obrazovanju.
[email protected]: Ako dozvolite, uputićemo
Vam i jedno lično pitanje. Zanima nas
Vaš odnos prema ženama menadžerima i
ženama liderima i gde u tom svetu vidite
sebe, naročito kada sebe posmatrate kao
uspešnu dekanicu uspešne Visoke škole?
Dr. sc. Vesna Bedeković:
Obnašanje dužnosti dekanice u
najopćenitijem smislu podrazumijeva
upravljanje visokoškolskom institucijom. U
tom se kontekstu o menadžerskom poslu
može govoriti kao o funkciji. Međutim,
izdizanje neke visokoškolske institucije
iznad prosjeka do razine prepoznatljivosti
u nacionalnom i međunarodnom prostoru
visokog obrazovanja podrazumijeva
upravljanje koje nadilazi okvire pukog
„funkcioniranja“, odnosno proces koji se
ostvaruje uz pretpostavku posjedovanja
vlastite vizije i jasno izraženog stava.
U tom se kontekstu o liderstvu može
govoriti kao o stavu. Moja dosadašnja
iskustva u menadžerskom svijetu
uglavnom su pozitivna, a odnos prema
ženama menadžericama i ženskom
liderstvu slikovito ću opisati identificirajući
se s poznatom i često citiranom izrekom
Margaret Thatcher „Biti dobar lider isto
je kao i biti dama. Ako drugima morate
neprestano objašnjavati da to jeste, onda
to niste!“
[email protected]: Za kraj, molimo Vas da uputite
nekoliko reči našim studentima koji će
čitati ovaj intervju.
Dr. sc. Vesna Bedeković:
Vrijeme studiranja mnogi smatraju
najljepšim razdobljem života. Za to
postoje brojni razlozi. Prije svega, to je
vrijeme novih iskustava i izazova, vrijeme
intelektualnog rasta i sazrijevanja, vrijeme
bezbrižnosti, ljubavi, nadanja, i iznad
svega, vrijeme stvaranja prijateljstava za
cijeli život. Stoga imajte na umu da Zemlju
ništa ne čini tako velikom i prostranom
kao prijatelji. Oni stvaraju posebne
geografske širine i geografske dužine
gradeći prijateljstva kao mostove koji
spajaju ljude.
[email protected]
5
6
KAKO PREVAZIĆI STEREOTIPE O LOŠIM MOMCIMA
bio
Mart je na [email protected]
njih:
od
a
dn
Je
a.
in
ib
Tr
u
u znak
lošim
o
pe
oti
re
ste
„Kako prevazići emske Karlovce
momcima”, u Sr Malagurskog,
je dovela Borisa tora čuvenog
mladog reditelja, au
a lanaca”.
dokumentarca “Težlainje dr Danica
Moderator tibine bika na Fakultetu
Aćimović, profesor
istaknuti
za menadžment, naolšog i autorka
m
fil
,
dokumentarista nih ostvarenja.
niza nagrađiva
Gost, mladi srpsko-kanadski filmski
režiser, scenarista, producent i montažer,
Boris Malagurski, poreklom iz Subotice,
2005 godine je emigrirao u Kanadu i
napravio dokumentarni film o svom
odlasku iz Srbije koji je nazvao The Canada
Project. Posetioci Tribine imali su priliku
da pogledaju poslednje dokumentarno
filmsko delo Borisa Malagurskog,“Težina
lanaca”. Film je snimljen uz podršku
Globalnog Istraživačkog Instituta kao i uz
pomoć brojnih donacija. Malagurski se u
filmu “Težina lanaca” bavi umešanošću
Zapada u raspad SFRJugoslavije.
Da bi argumentovano gledaocima
posvedočio oporu istinu onako kako
je on video i doživeo, ali i kroz brojna
istraživanja potvrdio, scenarista i reditelj
dokumentarca obavio je niz razgovora
sa ličnostima koje su godinama pratili
tragove zločina nad SFRJ. Među njima
su penzionisani kanadski general Luis
Mekenzi, Majkl Čosudovski, Sunil Ram,
Džon Perkins I mnogi drugi…
Boris Malagurski: Film je prvenstveno
namenjen inostranoj publici ali naravno
da naše ljude to najviše i zanima. Ja sam
pre svega hteo da naši ljudi koji žive u
dijaspori imaju nešto što mogu da pokažu
svojim prijateljima, komšijama kad ih
pitaju: “Pa šta je bilo tamo u Jugoslaviji?
Čujem ponekad da se spominje Srbija u
vestima, pa šta je to?” Tada oni mogu
da kažu: “Izvolite pogledajte film i sve
će Vam biti jasno.” Film na jednostavan
način objašnjava šta se to desilo i zašto
se to i dan danas dešava. U tom smislu i
jeste zanimljivo za stranu publiku jer imaju
priliku da čuju jednu drugačiju priču od
one koju su slušali tokom ’90-ih, ljudi uvek
vole nešto novo da čuju. Što se tiče naše
javnosti ja sam bio iznenađen, ljudi koji su
izlazili iz bioskopa nakon projekcije filma
prilazili su mi i govorili: “Slušaj Borise ja
sam mislio da sam ja baš ekspert na ovu
temu ali sam uspeo nešto novo da čujem”.
Tako da i naši ljudi mogu da saznaju neke
[email protected]: Vaši filmovi se zapravo
nove informacije. Cilj mi je bio da i stranu
bave razbijanjem tabua i stereotipa
publiku zainteresujem za ovu temu, da
koji konstruišu Zapadni mediji a tiču
popravim sliku Srbije. Kao i da ovde našim
se raspada SFRJ, ratova ’90-ih, NATO
ljudima pokažem zašto i dan danas teško
bombardovanja kao i krize oko Kosova i
Metohije. Sve su ovo teme koje bi trebalo živimo i zašto moramo da budemo svesni
da bi smo mogli da sprovedemo neke
da interesuju građane Srbije, kao i vaš
konkretne promene.
najnoviji film “Težina lanaca” koji je
ređen u Kanadi a najpre prikazivan u
[email protected]: Kakve su reakcije publike u
Australiji. Kome je zapravo film upućen
Srbiji na vaše poslednje dokumentarno
srpskoj ili inostranoj publici?
filmsko delo „Težina lanaca“?
Boris Malagurski: Reakcije publike u
Srbiji su uglavnom pozitivne. Moram da
kažem da gotovo svi ljudi koji su hteli da
uđu otvorenog uma i da pogledaju ovaj
film su bili svesni da ovaj film ne stavlja
tačku na sva ta dešavanja već zarez što
znači da otvara tu temu,bili su zadovoljni
filmom. Oni koji imaju interes u tome da
promovišu jednu drugačiju priču njima
se svakako ovaj film neće dopasti i neće
im ići u prilog. Ovaj film je napravljen za
one ljude koji žele da vide jednu drugačiju
priču onoga što se dešavalo ’90-ih i onoga
što se u ostalom i dan danas dešava.
[email protected]: Naša nacionalna televizija
RTS je odbila da emituje Vaš film da li
znate koji je razlog?
Boris Malagurski: Direktor televizije
Nikola Mirkov je pogledao film i reko da
Mart/April 2012
mu se mnogo dopao i dao je predlog
da se pusti na RTS-u međutim generalni
direktor,gospodin Tijanić je odbio da
pusti film zbog toga što su segmenti filma
emitovani tokom jednog intervjua na
Happy televiziji, i kako je gospodin Tijanić
naveo, film je izgubio na ekskluzivnosti.
[email protected]: Imali ste hrabrosti da označite
Vašington i američke multinacionalne
korporacije kao izvoriše zla koje se razvilo
na Balkanu u protekle dve decenije. Da
li je bilo nekih zvaničnih reakcija vlade
SAD-a i Kanade?
Boris Malagurski: Ne, nije bilo nikakvih
zvaničnih reakcija. Međutim ima tu
dosta ljudi koji su se pojavljivali u filmu
a iz američke vlade ’90-ih koje su držale
neke funkcije a koji su odlučili otvoreno
da pričaju o nekim stvarima o kojima se
ranije nije pričalo. Veliki deo američke
vlasti zna istinu i šta se to zapravo
dešavalo ali isto tako znaju i koji je njihov
interes tako da kada se interes i istina
stave na vagu, interes uvek pobeđuje u
SAD-u.
[email protected]: Radite na još jednom
dokumentarnom filmu o Beogradu, da li
biste nam otkrili neke detalje?
Boris Malagurski: Film ima za cilj da
promoviše Beograd i Srbiju u svetu. Pre
filma „Težina lanaca“ sam snimio film o
Kosovu, kao posledica jedne pogrešne
politike koja je sprovedena u Srbiji, zatim
sam snimio „Težinu lanaca“ koji analizira
uzroke dešavanja na prostoru bivše
Jugoslavije, i sada smo stavili sve to na
stranu sa željom da se osvrnemo na sve to
lepo što Srbija nudi. Beograd je svakako
odskočna daska za turiste koji žele da
posete i ostale gradove u Srbiji. Beograd
ima nešto jedinstveno da ponudi i opet
smo sa relativno malim budžetom uspeli
da snimimo ovaj film i bez podrške grada
Beograda. Film je gotovo snimljen do kraja
a u njemu ćete moći da vidite i intervuj
sa Novakom Đokovićem najpoznatijim
beograđaninom na svetu. Nadam se da će
se film pre svega dopasti zapadnoj publici
kojoj je zapravo i namenjen i koji ima za
cilj da ih navede da posete Srbiju.
Jelena Boškov
7
DODELA DIPLOMA
Prvi put u novoj zgradi Fakulteta za menadžment, 27. Januara 2012. godine,
u svečanom amfiteatru, odjeknuli su taktovi akademske himne „Gaudeamus
Igitur“. Dvanaest master menadžera i 142 diplomirana menadžera, osnivače
fakulteta, prisutne profesore i asistente, roditelje i goste, pozdravio je
prodekan za nastavu na Fakultetu za menadžment prof. dr Zoran Savić.
Profesor Savić je naglasio da su
zaslužene diplome samo prvi korak u
celoživotnom učenju i inspiracija za
uvek nova postignuća. Diplomirani
menadžer Drago Orčić je u ime [email protected] Alumni kluba i novodiplomiranih
menadžera zahvalio rečima: „Dragi
profesori niste štedeli svoje vreme i
niste ljubomorno čuvali svoja znanja i
iskustva.
8
Zahvaljujući [email protected] moje poslovno
iskustvo je dobilo novu dimenziju i
novu vrednost“. U ime Studentskog
parlamenta, diplomce je, metaforom
o ljubavi pozdravila studentkinja II
godine Menažmenta u medijima
Aleksandra Menićanin, istakavši koliko
je poziv menadžera zahtevan i koliko
je, kada se voli – taj poziv lepo i lako
raditi.
Umetničku notu u ceremoniju su uneli
članovi dramske i muzičke sekcije
portpurijem sačinjenim od stihova
velikih pesnika.
Kako je to uobičajeno, svečana
dodela diploma završena je radosnim
bacanjem kapa u vis i prigodnim
koktelom.
[email protected]
TRIBINA - GRADONAČELNIK ULMA IVO GENER
G ra d onačel nik grada Ulma,
o d ržao je studentima i
p ro fesor i m a Fakulteta za
m e n adžm ent pr e d a vanje o
značaju Duna vske
r egije i buduće
D unavske Aka d e mije.
Ivo Gener je govorio koje su prednosti
stupanja u ovakav projekat kako za grad
Novi Sad, tako i za studente Novosadskih
Univerziteta. Integracija studenata iz
zemalja Dunavskih regija je bitna jer,
kako Ivo Gener kaže, znanje i primena tog
znanja u praksi, cenjena su kao i iskustva
koja studenti mogu da ponesu iz jednog
projekta kao što je Dunavka regija…
Mara Medić: Na koji način međusobna
saradnja kojom nas povezuje Dunavska
regija i Dunavska akademija utiče na našu
zemlju?
Ivo Gener: Postoje itekako praktične
mogućnosti, pre svega pružanje podrške
u oblasti infrastrukture, poboljšanja
kvaliteta vode, ali i sa obrazovnog aspekta
u pogledu razmene studenata i saradnje
među njima.
Mara Medić: Koja je uloga Fakulteta
za menadžment u realizaciji projekata
Dunavske akademije?
Ivo Gener: Svakako saradnja sa drugim
fakultetima, drugim univerzitetima,
razmena studenata, razmena studijskih
programa. Ali pre svega da studenti
dođu da jedan semestar studiraju ovde u
Novom Sadu, kao i da studenti iz Novog
Sada odu da studiraju u Budimpešti, u
Ulmu ili nekom drugom gradu.
Mara Medić: Kakva iskustva nose studenti
iz učešća u samom projektu?
Ivo Gener: Imamo jedan jako praktičan
primer iz jedne visokostručne škole iz
Ulma, u oblasti inženjerstva, konkretno
energetike. Gde ta škola učestvuje u
saradnji sa drugim ustanovama sličnog
studijskog programa, gde dolazi do
razmene ne samo znanja, već i praktičnih
iskustava, gde studenti imaju mogućnost
da obavljaju praksu i da rade jedno vreme
u energetskim preduzećima. Tako studenti
mogu da stečeno teorijsko znanje primene
u praksu, što je i najbitnije.
Intervju Mara Medić
Priredila Tijana Majkić
Koordinator Saveta dunavskih regija i gradova na Fakultetu za menadžment
Gener navodi da postoje i mnogobrojne
privatne inicijative, kao što su Evropska
podunavska akademija, kojoj su se
pridružili mnogobrojni pripadnici različitih
Univerziteta zemalja podunavskog
regiona. “Retko koji ovako veliki region u Evropi
je toliko interesantan sa kulturnog,
turističkog, pa samim tim i ekonomskog
stanovišta kao što je to Podunavski
region”, navodi Gener, ali upozorava na
to da su preduslov za uspeh otvorene
granice, pouzdana administracija i
odvijanje projekata bez korupcije i na
Gradonačelnik grada Ulma (SR Nemačka) Kako navodi Gener “Dunav prosto
transparentan način. Gener je uvodno
i predsednik Saveta dunavskih regija i
predstavlja evropsku reku proširenja”. U
gradova, gospodin Ivo Gener i koordinator narednim godinama strategija rada Saveta obraćanje zatvorio konstatacijom da će
osnovna ideja podunavske strategije
Saveta, gospodin Peter Lenger 24.
dunavskih regija i gradova će se i dalje
preživeti razne faze, sa usponima i
februra 2012. godine, na poziv gospodina bazirati na modularnom principu, koji
padovima. Naglasio je da on sa Peterom
Šandora Egerešija, predsednika skupšitne podrazumeve zaštitu vode, unapređenje
Lengerom već 15 godina radi na razvoju
AP Vojvodine, učestvovali su na
saobraćajne infrastrukture, zaštitu od
ove teme, tokom kojih nije dozvolio da ga
manifestaciji “Dani otvorenih vrata”.
poplava i uspostvaljanje Dunava kao
U okviru ove manifestacije, koja se bavila “koridora kulture i turizma”, pri čemu sve pokoleba niz neprijatnih događaja. Time
je ukazao na činjenicu da je uspeh moguć
problemom dunavskih integracija, na
zemlje regiona očekuje mnoštvo izazova,
našem fakultetu je održano predavanje
što ilustruje primerom da je iskorišćenost samo ukoliko zemlje Podunavskog regiona
budu istrajne na sprovođenju pomenute
na temu: “Dunavske regije i Dunavska
kapaciteta saobraćajnica na Rajni oko
akademija, integracija studenata
80%, a na Dunavu svega 5%. Gener navodi Dunavske strategije. Dunavske regije”. i da pored mnoštva infrastrukturnih
Prisutnima se obratio i Peter Lenger,
programa postoje i programi za oblast
koordinator Saveta dunavskih regija i
Predavanje je, ispred Fakultet za
nauke i kulture. Razmišlja se i o osnivanju gradova, koji je pozvao sve prisutne da
menadžment, otvorio prof. dr Dragoslav
jednog Podunavskog Univertziteta i to
kao mladi, aktivni, podunavski građani
Nikolić, koji je predstavio goste i podsetio u saradnji Univerziteta koji postoje duž
iskoriste ovu šansu, jer Dunavska
prisutne na važnost saradnje Podunavskih Dunava. Time bi se, pre svega mladim
zemalja, istovremeno ukazujući na važnost ljudima, pružila mogućnost da studiraju u strategija ima ogroman značaj za Srbiju.
Ona prejudicira da Srbija postane sastavni
kulturnog aspekta ove saradnje. različitim zemljama, na različitim mestima deo evropske politike, a sa njenim
i da to čine virtuelnim putem. “To je
uspehom može biti povezan i uspeh
Ivo Gener je istakao da su “oči Evrope”,
evropske integracije Srbije.
osim što su uperene u reku Rajnu, koja je prosto dalji razvoj bolonjskog procesa,
i dalje simbol mira u Evropi, usmerene i u sa čitavim nizom praktičnih poteškoća,
ali, sa jednim, po mom mišljenu, vrlo
Milan Bubulj
Dunav, koji je konačno dospeo u središte
interesantnim polazištem”, rekao je Gener.
evropske politike.
Mart/April 2012
9
DNEVNIK
Došao je i taj dugo
iščekivani dan, dragi D. Onaj
dan u životu jednog studenta
koji se dešava jednom, a vrlo
često i nikad, na žalost. To
je svečana dodela diploma na
fakultetu.
Tu svečanost na
Filozofskom fakultetu je
upriličio orkestar mladih
studenata muzičke akademije
sa numerom „ besame
mucho “ uz burne aplauze
i po koji komentar „mogli
su nešto veselije“, dirljivi
govor dekana i naravno pun
amfiteatar ponosnih roditelja
koji sada mogu da odahnu sa
olakšanjem.
Tako se jedna naporna i
puna besanih noći stranica
mog života zatvorila i preda
mnom se pojavio jedan beo
neispisan list.
Kada je i to čudo prošlo
počela sam da pravim
retrospektivu svog života
od detinjstva pa do danas i
shvatila da sve ide po planu,
onako kako su to moji
roditelji zamislili da treba
da ide. Kao i svaki dobri
roditelji učili su me da se
držim onog starog i dobro
proverenog životnog puta.
Da ni slučajno ne skrećem
i ne gledam sa strane, nego
se držim one široke staze
koja sigurno vodi ka uspehu
(koliko toliko), jer će me u
suprotnom pojesti zao vuk
ili nešto još gore što vreba
u mraku.
10
17.12.2011.
Tako sam ja ispunila sve
ono što je trebalo, a to
je: Završila sve škole sa
odličnim uspehom i upisala
fakultet, koji sam istina sa
dosta muke, ali ipak završila
i našla manje više dobar
posao. Sad mi samo ostaje
da se udam, rodim dvoje dece
i da i njih naučim da sigurno
koračaju onom istom
proverenom stazom.
Nemoj da misliš da se
kajem zbog nečega, dragi
D, naprotiv, samo sve više
razmišljam o izborima u
životu čoveka. Mislim da bi
čovek trebao da istražuje
tu životnu šumu kroz koju
korača, da vidi šta se krije
iza drveta, kakav je to svet
pored koga on svakodnevno
prolazi, ali ga ne vidi jer
mora da gleda strogo ispred
sebe.
Pitam se, šta bi se desilo da
sam ja jedne noći skrenula
sa staze? Šta je to što bi
me napalo iz mraka? Kakav je
u stvari taj vuk? Možda on i
nije toliko loš, a možda sam
ja nekome bila vuk? Šta bi
bilo da sam ili da nisam?
Ta misao me ponekad
deprimira, jer znam da nikada
neću saznati odgovore na
ova pitanja. Ipak, ima nešto
što me raduje, a to je što
sam shvatila da svaki čovek
ima izbore pred sobom i da
samo od njega zavisi šta će
da odluči i kojom stazom će
da krene.
Možda kada mi bude
dosta svega, onako na
zaprepašćenje svih, sednem
na čarobni ćilim i odletim,
ne znam ni ja, recimo u
Abu Dabi ili još neku
egzotičnu zemlju, ali za
sad sam srećna što sam
tu gde jesam i što se preda
mnom otvorila sasvim nova i
neispisana stranica života, na
kojoj mogu da ispišem neku
svoju čudesnu priču!
ili
šv
a Gulia
n
i
t
s
i
r
H
[email protected]
Intervju sa Simonom Tomić - Devojkom koja će Vas
naterati da preispitate svoj život
OB AV EZ NO P RO ČI TA J T E
“ J a nem am že lje , ima m
s a mo pokušaje, doduš e
u s pj ešne i neus pje š ne, ali
ba re m m ogu slobodno reći
da k od m ene ništa nikada
ni j e o st alo na p ukoj želji”
Simona Tomić
Kada od redakcije dobijete „nalog“
da uradite intervju sa „jednom“
studentkinjom prve godine, po pravilu
znate šta vas čeka... Najčešće je vaš
posao da postavite pitanja tipa koliko
imaš godina, zašto si upisala ovaj
fakultet, čime se baviš... Ono što
očekujute su kratki, dosadni odgovori,
a vaš posao je da ih uobličite u nešto
čitljivo. Dakle, Simona je apsolutno i
u potpunosti promenila stav novinara
ove redakcije o intervjuu, o studentima
prve godine i svakako započela lavinu
preispitivanja u glavi „pomalo“
egocentričnog novinara, kojem je
zapalo da uradi taj, intervju sa „jednom“
studentkinjom prve godine... Ovo
pišemo, da bismo objasnili zašto u ovom
intervjuu nema baš puno pitanja, a
odgovori vas bombarduju sa svih strana.
Ukoliko nastavite da čitate, shvatićete i
zašto....
[email protected]: Kako sve to postižeš? Šta te
gura da radiš sve te stvari istovremeno?
Kako ja to radim? Nema nekog
specijalnog recepta za to. Ne postoji
neko instant riješenje. To je jednostavno
Simona: Postoje dvije stvari u koje
stil života.
nikada nisam vjerovala, a to su sudbina
Kada počnete tako funkcionirati, onda
i želje. Prvo da rasčistimo za sudbinu.
vam je to prirodno.
Priče tipa „bit će ti kako ti je zapisano” su Jednostavno tako tečete svojim tokom i
samo izgovor lijenih ljudi. Bit će ti kako
uvijek sve stignete. Ja sam svaku večer
zadovoljna što je prošao još jedan
[email protected]: Ćao Simona, trebalo bi za F@ si sam napraviš. Druga stvar, želje, su
nešto što ne priznajem. Ja nemam želje, ispunjen dan i što me već ujutro još
Mtime da uradimo intervju sa tobom.
imam samo pokušaje, doduše uspješne jedan takav čeka.
Čuli smo kako se baviš svim i svačim, da
i neuspješne, ali barem mogu slobodno
znaš svašta o vinima, da sviraš gitaru,...
[email protected]: Za sam kraj, šta bi poručila
Hajde nam ti lepo reci čime se sve baviš, reći da kod mene ništa nikada nije
ostalo na pukoj želji.
studentima Fam-a?
pa da ti postavimo nekoliko pitanja na
Glavni razlog zašto radim sve što radim
Ako bih mogla dati neki savjet
osnovu tvojih interesovanja.
je to što volim kvalitetno iskorišteno
studentima [email protected], bio bi to sljedeći:
vrijeme. Pojam kvalitetnog vremena vrlo Nemojte se ograničavati samo na
Simona: Ukratko ovako: ja sam zavrsila
je relativan. Nekome je to i sjedenje u
studiranje jer to nije dovoljno. Ne zato
gimnaziju i govorničku školu parlelno
kafani uz novine i cigaru, kod mene to
što je globalna kriza i što nema posla
i još uvijek se bavim sastavljanjem
nije slučaj. Ja volim gužvu, volim stalno
- to je potpuno nevažno u cijeloj priči.
govora i prigodnih govora i kao jednog
neku jurnjavu, akciju i slično.
Važno je to što svako od nas kao osoba
od najboljih govornika u Hrvatskoj, tu
svakodnevno raste. Ako ne probaš razne
i tamo me zovu da održim motivacioni
[email protected]: Da li misliš da je na tvoju
stvari, nikada nećeš saznati koja te
govor budućim mladim govornicima.
Zatim sam završila tečaj za sommeliera u svestranost uticala tvoja porodica, način najviše ispunjava i koja ti najbolje leži.
gastronomiji i time sam postala stručnjak na koji si odrasla ili si ti sama odlučila da Imajte puno poslova i zadataka i neka
niti jedan zadatak niti posao nema vas.
za vina, konjake, viskije i kubanske cigare. želis sve to?
Po ljeti sam u suradnji sa kolegama
Simona: Ne mogu reći da je na tu moju
iz Hrvatske, koji su većinom studenti
Akademije dramskih umjetnosti, snimila osobinu utjecala obitelj ili okolina, ja sam Eto, dragi naši studenti to je, verovatno
jednostavno oduvijek znala što želim i
bio intervju sa najmanje pitanja i
prvi film pod nazivom “S one strane
postavljala sam si vrlo jasne ciljeve. To
ubedljivo najviše odgovora na planeti.
ogledala” i sada planiramo snimanje
je jedna od onih moji osobina po kojima Verujemo da ovi odgovori ne mogu ni
filma po scenariju koji sam ja napisala. jednog studenta ostaviti ravnodušnog i
Novac za fakultet sam zaradila sviranjem sam se oduvijek razlikovala od svojih
vršnjaka. Njima je životni moto: Daj nam apsolutno sigurnog u sebe.
i pjevanjem u bendu. Sviram klavir i
puno vremena, pa ćemo mi već nekako... Naravno sigurni smo da ima još puno F@
gitaru, a trenutno sam i član muzičke
nekako polako. Najviše volim čuti
Movaca koji su jednako vredni i zanimljivi
sekcije [email protected] gdje sam koordinator
izjave tipa: „Ja to ne stignem. Nemam
kao Simona Tomić. Molimo javite se
vokala. Osim muzičke sekcije idem i na
redakciji [email protected], da uradimo i
literarnu i dramsku i pišem za [email protected] vremena.” Vjerujte mi, vremena ima
neograničeno, pitanje je samo kako ga
sa Vama jedan intervju, jer naša mala
Upravo je izašla i moja zbirka pjesama
znate ili ne znate organizirati. Jedan dan redakcija veruje da ste upravo Vi ono o
pod nazivom “Putem zvijezda”. I na
je kofer u koji stane čudo jedno stvari
čemu bi mi trebalo da pišemo, jer ovo su
[email protected] imam sve desetke.
ako znaš kako ga spakovati.
vaše novine…
Toliko o mojim aktivnostima.
Lana Kostić
Mart/April 2012
11
Promocija
knjige
Simone To
mić
31.03.2012.
12
Da Možda Ne?!
studira pa je red da i ja radim isto. Ipak trebalo
bi ići u korak sa vremenom. Nikad se ne zna
šta može da se desi za godinu dana, to je
veliki vremenski period. Ustvari nisam bila
spremna da se tako odjednom osamostalim.
To bi trebalo da ide postepeno, ovo bi baš bila
promena. Ipak sam ja neko ko je navikao da
bude sa svojom porodicom, i nikada se nismo
razdvajali na duže od nedelju, dve dana. To je
svakako bila super ponuda koja i dalje stoji, a ja
čekam pravi momenat da je iskoristim.
Jedina svetla tačka i poslednja nada u celoj
priči postao mi je na daleko poznat [email protected] i
smer Mediji. Evo cele priče...
Kako napraviti pravi izbor pri odabiru budućeg
zanimanja? Pitanje je sa kojim se srećemo
tokom života, a onda dođe taj momenat kada
bi trebalo da se pronađemo u nečemu što
ćemo zvati svojom profesijom.
U određenom periodu života ljudi sebe vide
u svim sferama i sve ih zanima, to je recimo
bio slučaj sa mnom. Kao sasvim malu mama
me je upisala na balet jer se vodila mišlju da bi
dete trebalo da ima obaveze i da ne bi trebalo
da provodi vreme na ulici nego da upoznaje
svet i da razvija svoje sposobnosti. Nekoliko
godina kasnije svirala sam klavir a tokom
osnovne škole išla na đžez balet, odbojku, i
folklor. Da, pa recimo da nema ničega u čemu
se nisam oprobala. Ali sve je to bilo prolazno, i
predstavljalo je samo odraz moje radoznalosti.
Kineska poslovica kaže “Blago onome ko radi
ono što voli, ceo život provede u zabavi”.
Svako bi trebalo da izabere zanimanje koje
ga ispunjava i u kom uživa. Jer, kada čovek
radi to što voli i još ga za to plaćaju, to je pun
pogodak, spoj lepog i korisnog.
Stariji i pametniji kažu da su izbor profesije i
izbor partnera dve najvažnije stvari u životu. I
da tu, u principu, i nema baš mnogo ispravke
jer je svaka etapa života predviđena za
određene stvari i dešavanja, postoji redosled
obavljanja tih životnih zadataka. Tako dođe na
red i profesionalno opredeljenje za koje gotovo
niko nije spreman odnosno ne zna šta želi.
Retki su ljudi koji od malena znaju čime će se
baviti.
Osvrnula sam se na svoje želje i shvatila šta
je odavno trebalo da uradim. Uvek su me
privlačile kamere, voditeljstvo, javna zanimanja
Obično prođu kroz više zanimanja pa tek onda i slava. Gluma je nešto što me opisuje u
odluče.
potpunosti, jedna jedina stvar koje sam se
Meni je tako na pamet pala psihologija, iskreno držala skoro od uvek. Ali s obzirom na stanje
u našoj zemlji po pitanju glume uspeh je
rečeno ne znam ni kada, ni zašto. Nikada o
tome nisam ni razmišljala niti sam to želela. Ali zagarantovan samo određenim ljudima. Ali
nikada se ne zna, to je već pitanje sudbine,
eto u početku mi se činilo da će to biti pravo
ako je suđeno ostvariću se i na tom polju. A s
zanimanje za mene, kancelarija, pacijenti,
seanse ali kako je vreme odmicalo počela sam obzirom na to da sam se u poslednje vreme i
time pozabavila verujem da hoću. Jedina svetla
da razmišljam na drugi način. Svi oni bi imali
određene probleme. Nekada banalne a nekada tačka i poslednja nada u celoj priči postao
je na daleko poznat [email protected] i smer Mediji. Taj
možda i one koji baš predstavljaju zastoj u
smer sa takvim programom ne nudi ni jedan
životu. One koje nije lako rešiti i koje svaki
čovek shvata lično. Takav posao definitivno nije drugi fakultet. I to je jedan od razloga mog
opredeljenja da danas budem ovde, na smeru i
za emotivne ljude, koji se rasplaču u roku od
u Tajmiću. Akreditacija i perspektiva deluju kao
dve sekunde. Bila sam sigurna da činim veliku
dobar početak, a s obzirom na to da do kraja
grešku i da nikada neću moći da se borim sa
ima još mnogo toga da se nauči i uradi, na
takvim stvarima. A i čula sam da svi psiholozi
meni i na ostalim studentima je da iskoristimo
i psihijatri postanu drugačiji nakon mnogo
godina rada. Kada sam sasvim odustala od toga sve mogućnosti i prihvatimo sve ponuđeno.
Znanje je najveća dragocenost čovečanstva, i
nisam znala šta dalje.
jedina koju niko ne može da nam uzme. Zato
Jedna od mogućnosti bila je da idem u London bi trebalo iskoristiti svaki momenat za njegovo
da usavršavam jezik, malo putujem, uživam i
sticanje, trebalo bi ga nesebično deliti sa
da dobro razmislim šta ću sledeće godine. To
drugima i iznova obnavljati. Čovek se uči dok
mi se činilo kao super ideja, ali me je nešto
je živ, i tako bi trebalo da ostane.
odvraćalo od svega toga. Znala sam da nije
Milica Končaric
trenutak za uživanje jer cela moja generacija
PRVI KRUG
Tre ći f ebr uar, s ada v e ć p ro š l o
vre me . I pak , naš k o l e g a D a n i j e l
Ši vi n js k i im a t u s p o s o b n o s t d a
nam k r oz um et nos t fo to g ra fi j e
doča ra one događaj e k o j e ž e l i mo
d a pam t im o, ali i on e k o j e ž e l i m o
da za uv ek pot is nem o u p ro š l o s ti .
Upra vo je na ov aj da tu m o tv o re n a
i zl o žb a s lik a naš eg p e rs p e k ti v n o g
k olege .
[email protected]: Šta predstavlja ova izložba?
Danijel: Ovo je moja treća samostalna izložba
fotografija pod nazivom Društveni centar - prvi
krug. Izložba obuhvata 22 dana Društvenog
centra čije je sedište bilo u bivšoj kasarnoj
Arčibald Rajs i sama izložba je podeljena u 3
celine, s tim da prva celina predstavlja ulazak
aktivista u kasarnu 21. decembra prošle
godine. Druga celina predstavlja akcije koje
su se unutra dešavale; prva i najvažnija akcija
jeste čišćenje i sređivanje prostora, a tu su
naravno i programi kao što su svirke, žurke,
predstave, performansi, radionice i tribine.
Treća celina predstavlja petak, 13. januar
– izbacivanje aktivista iz kasarne od strane
vojske. Izložbu je otvorio Slobodan Tišma,
dobitnik Ninove nagrade i književnik. Nakon
otvaranja, imali smo interaktivnu tribinu
pod nazivom Gde je Društveni centar sada?
Na uvodu smo pogledali emisiju Nenada
Miloševića koja je prikazivana na RTV-u, Plavi
krug. Ona prikazuje sav taj period koji se
dešavao, i zaokružuje tu priču. Na tribini smo
imali dosta pitanja publike i baš zanimljivu
interakciju. Ljude je zanimalo šta se dešava,
imali su neke svoje stavove, svoja razmišljanja
koja smo uspeli uklopiti u celi koncept tog
događaja.
Mart/April 2012
[email protected]: Kakav je bio odaziv ljudi?
Danijel: Jednostavno sam oduševljen velikim
brojem, bilo je preko 150 ljudi. Bilo mi je
zanimljivo što preko 80% ljudi ne poznajem i
to je baš pozitivna činjenica za mene i za ljude
iz Društvenog centra koji takođe nisu znali
taj veliki broj ljudi koji je došao, tako da smo
možda dotakli te ljude koji možda i ne znaju šta
je Društveni centar, a to je bio i cilj.
[email protected]: Iako su mediji naša strast, na
fakultetu se bavimo i menadžmentom. Da li ti
je za organizaciju tako velikog događaja neko
pomogao?
Danijel: Fakultet za menadžment, naš [email protected]
sponzorirao je štampanje fotografija, to mi je
jako pomoglo u ostvarivanju moje ideje da se
moji radovi koje sam snimio u Društvenom
centru pokažu građanstvu i takođe hvala
Nezavisnom društvu novinara koje mi je dalo
svoj prostor u tom periodu od dve nedelje
koliko je izložba trajala.
[email protected]: Da li si čekao pravi trenutak
da uslikaš fotografiju ili je slikanje dolazilo
spontano?
Danijel: Fotografije koje su na izložbi su
dokumentarnog tipa i ja sam kroz ta 22 dana
pratio, a i danas pratim, sve akcije koje su se
dešavale. Jednostavno, to je kao novinarska
fotografija koja liči na neku priču i zanimljivo je
što je bilo jako teško izabrati 30 fotografija, ta
selekcija 10 za prvu, 10 za drugu, 10 za treću
scenu, je bila jako teska, a sve to kako bih
prikazao celu priču, naravno, a ostale su sada
objavljene na internetu i mogu se pogledati.
[email protected]: Da li postoji neka fotografija koja je
tebi omiljena?
Danijel: Omiljena mi je ona na kojoj je Ivana
koja žonglira vatrom. Fotografija je dosta
simetrična, devojka drži prekrštene ruke a
vatra oko nje gori. Ona ima crvenu kosu i to je
jako zanimljivo.
Nastavak teksta na 14. strani.
13
A zanimljive su i fotke sa samog izbacivanja 13.
januara, gde vojnik nosi singericu u ruci i kao
pomaže da se iselimo iz kasarne po naređenju
vojnog štaba. Mislim da je moja uloga u
Društvenom centru ta da pratim sva dešavanja
svojim fotoaparatom, osim što pomažem
aktivizam medijskim strategijama
[email protected]: Koliko se dugo baviš fotografijom?
Danijel: Fotografijom se bavim od svoje 11
godine, sada imam 20, dakle 9 godina. Moj
prvi ozbiljan susret sa fotografijom je bio
u petom razredu, kada sam sudelovao na
kreativnim radionicama škole stvaralaštva
koja se zove Novigradsko proleće, to je u
mojoj osnovnoj školi u Novigradu i to je baš
specifična škola, jedina takva u Hrvatskoj,
koja okuplja mlade kreativce od petog do
osmog razreda, kao i srednjoškolce . Imaju
razne radionice poput plesa, grafičkih radova,
muzike, pevanja, sviranja, videa, filma, a
između ostalog i fotografije. To je prvi put bila
analogna fotografija, gde ja ulazim u mračnu
komoru i nešto što sam pomoću svetla snimio
vani, završavam u potpunom mraku. To je bilo
fascinantno za jedanaestogodišnjaka. Onda
sam nastavio svake godine sve ozbiljnije, i dan
danas idem na istu tu radionicu i pomažem
mlađim generacijama da savladaju tehniku.
[email protected]: Poseduješ li profesionalni
fotoaparat?
Danijel: Naravno. Posedujem nekoliko
analognih fotoaparata i dva digitalna, s tim
da je ovaj jedan baš profesionalni Canon 7D
za koji sam radio tri meseca da ga kupim i s
njim radim neke komercijalnije stvari, a za
svoj užitak snimam filmom što je onako baš
vraćanje u neka starija vremena i negovanje
kvaliteta i tog samog sistema koji nije na
ekranu nego se vidi na filmu.
[email protected]: Da li od fotografije imaš i
materijalnu dobit?
Danijel: Još nisam krenuo u tom pravcu da
prodajem fotke, ali naravno, ljudi me angažuju
honorarno da snimam razne događaje. Radio
sam za prošli Exit recimo, a kada sam kod kuće,
na moru, onda fotkam festivale i koncerte i sad
postoji mogućnost da fotkam žurke „Happy
Novog Sada“.
Jelena Cvetinović
ZAJEDNO PROTIV ZAVISNOSTI
U društvu sam Ružice Radić, studentkinje prve
godine Menadžmenta u medijima na [email protected]
i edukatora za prevenciju bolesti zavisnosti.
Viđali ste je na hodnicima fakulteta kada ste
u pauzi izlazili zapaliti cigaretu, a da niste ni
znali da se ona svim snagama trudi suzbiti isto,
mada ne kod studenata, ali kod maloljetnika
svakako.
[email protected]: Dobar dan, Ružice. Kaži nam,
čime se ti to zapravo baviš kada kažemo da si
edukator za prevenciju bolesti zavisnosti?
Ružica: Ja sam sa 15 godina postala vršnjački
edukator za prevenciju bolesti zavisnosti,
a nakon toga, sam prošla obuku za trenere
vršnjačkih edukatora. Moj zadatak je sada da ja
stvaram nove edukatore, koji će svoje vršnjake
i poznanike edukovati, odnosno obavestiti o
svemu lošem u porocima koji su danas sve
češći oko nas, i kojima se odaju sve mlađi
“ljudi” odnosno deca.
[email protected]: U sklopu koje organizacije radiš kao
edukator?
Ružica: U sklopu organizacije „Iskra“ iz Loznice.
Oni su me obučili i sve se radi u saradnji sa
njima. Radili smo edukacije po osnovnim
školama u Šapcu, uglavnom u 5. ili 6. razredu
jer je to period kada mladi najviše dolaze
u iskušenja da probaju neki od poroka kao
što su alkohol, cigarete ili čak droge. Radi
se o projektu „IPON - inicijativa mladih
protiv narkomanije“ koji sprovodi udruženje
građana “Dobri ljudi” iz Valjeva u saradnji
sa NVO “Iskra” iz Loznice i Kancelarijama za
mlade u Valjevu, Loznici, Šapcu, Lajkovcu,
Krupnju, Osečini i Ljuboviji uz podršku
Ministarstva omladine i sporta, Republike
Srbije. Cilj projekta je smanjenje zloupotrebe
psihoaktivnih supstanci među mladima i
jačanje kapaciteta lokalnih zajednica u borbi
protiv droga. Stvaranjem IPON mreže radi se
na uspostavljanju regionalne i međusektorske
saradnje i mobilizacije zajednice na polju
prevencije zloupotrebe psihoaktivnih
supstanci. IPON mreža omogućiće razmenu
informacija, iskustava i unapređenje metoda
primarne prevencije.
14
[email protected]: Kaži nam, šta te je navelo da se
počneš baviti ovime?
Ružica: Iskreno, kada sam krenula u srednju
školu, shvatila sam koliko je sve to uzelo maha
- mislim na uništavanje mladih kroz nedovoljno
karaktera da se odupru uticaju društva i
okoline u kojoj se nalaze. Imala sam sreću što
sam bila aktivan član Kancelarije za mlade
grada Šapca i uz njihovu pomoć sam postala
ovo sto sam sada.
[email protected]: Možeš li nam ukratko opisati na
koji način se odvijaju treninzi kroz koje mladi
prolaze sa vama, edukatorima?
Ružica: Treninzi za nove edukatore traju
uglavnom dva ili više dana, dok su edukacije
vršnjaka, naravno, kraće, najčešće je to jedan
dan.
Za početak im ispričam nekoliko osnovnih
činjenica u obliku predavanja, a onda sve
to potkrepim stvarnim primerima. Omiljen
način rada su mi radionice koje slede, gde se
pred njih stavljaju razne situacije i onda oni
pronalaze rešenja, na primer kako se odupreti.
Tu se onda javljaju sukobi njihovih mišljenja
gde čujemo na koji način svako od njih
razmišlja, nakon čega naravno kažemo šta je
zapravo ispravno.
Treninzi su osmišljeni tako da njima ne bude
dosadno, pa su ubačene neke igrice koje ih
„razdrmaju“, rasterete od teških tema o kojima
se govori.
[email protected]: Sa kojim uzrastom najčešće radiš?
Ružica: Sa diplomom koju imam mogu da
predajem bilo kome, ali meni najviše odgovara
upravo rad sa polaznicima 5. i 6. razreda
osnovne škole. Oni su veoma zainteresovani,
i svaki put se iznenadim kad vidim kako zrelo
mnogi od njih razmišljaju.
[email protected]: Imaš li možda neko negativno
iskustvo sa mladima koje si edukovala?
Ružica: Negativno iskustvo, konkretno sa
radionica sam imala kada sam radila sa
starijom grupom srednjoškolaca. Imali
su zadatak da na kraju obuke, oni nama
predavačima ispredaju neku temu, naravno
nešto od onoga šta smo mi govorili tokom
predavanja. Jedan momak me napao,
navodno zbog toga što sam bila stroga kao
žiri. Govorio je o alkoholu i moj zadatak bio je
da ga provociram pitanjima i izvučem suštinu
njegovog predavanja. On se sav spetljao sa
odgovorom i mnogo se uvredio zbog mene.
Kada sam mu uručivala diplomu, izjavio je da
ne treba da se bavim time jer sam drska i ne
znam sa ljudima.
Meni je to tada bilo jedno od prvih predavanja
pa sam se osećala jako loše, ali sada kada se
setim toga baš mi je smešno.
[email protected]: Jesi li možda nakon ovog ili nekog
sličnog negativnog iskustva poželjela odustati
od ovog posla?
Ružica: Nisam jer ni zavisnosti neće samo tako
odustati.
[email protected]: Kaži nam, koje zavisnosti su danas
među mladima najčešće?
Ružica: Duvan, alkohol, a sve više i droga,
konkretno marihuana, a kasnije prelaze i na
druge PAS (psiho aktivne supstance).
[email protected]: Imaš li ti možda neki porok i ako ga
imaš, kako gledaš na njega sa aspekta osobe
koja se bori protiv poroka kod drugih ljudi?
Ružica: Bila sam na pragu zavisnosti od
cigareta, ali sam shvatila šta unosim u svoj
organizam i rešila se tog poroka. Prvo sam
pomogla sama sebi da bih kasnije mogla
pomagati drugima.
[email protected]: Ako se neko odluči priključiti
edukatorima, kakav je postupak?
Ružica: Potrebna je volja pre svega.
Organizacije poput ovih postoje, samo se treba
interesovati.
[email protected]: Za kraj, imaš li nešto da poručiš
mladima?
Ružica: Mladosti, koja prolazi neverovatno
brzo, treba da se sećamo kada budemo stari.
Zato ne dozvolimo da uništimo svoje sećanje.
Suština je, treba imati svoj stav. Stav koji kaže
NE drogama, alkoholu i duvanu.
Simona Tomić
[email protected]
KOLUMNA
PREDIZBORNA KAMPANJA
Sličnost(i) i različitost(i)
Posle 25 godina rada u istoj parohiji
sveštenik O’Šonesi je pripremio
svečanu večeru povodom odlaska
u penziju. Na večeru je pozvao sve
zvaničnike i važne ljude iz parohije.
Istaknuti političar je bio pozvan da održi
govor na ovom svečanom događaju,
ali je kasnio. Da bi prekinuo neprijatnu
situaciju čekanja, sveštenik je ustao,
stao pred mikrofon i počeo da govori:
- „Nikada neću zaboraviti prvu ispovest
koju sam čuo kada sam došao u
parohiju – to je ostala najgora ispovest
koju sam ikada imao za ovih 25 godina
rada. Momak je priznao da je ukrao
TV set od komšije i da je da je slagao
da je to uradio neko drugi. Takođe je
rekao da je ukrao novac od roditelja i
od svog poslodavca, kao i to da je imao
ljubavne afere sa nekoliko žena svojih
prijatelja. Priznao je i da povremeno
koristi droge, da uživa u tome i da ide u
barove i započinje kavge,…
Mart/April 2012
Možete da zamislite kako sam se
osećao kada sam slušao ovu priču.
Međutim, kasnije sam shvatio da je
ovaj momak, na svu sreću, bio izuzetak
i da je ova parohija puna pristojnih
ljudi.“
U tom trenutku je političar ušao u salu,
izvinjavajući se zbog kašnjenja. Željan
da što pre počne sa govorom, odmah
je pošao ka mikrofonu, izvadio govor iz
džepa i počeo:
- „Uvek ću se sećati kada je otac
O’Šonesi došao u našu parohiju.
Zapravo sam potpuno ubeđen da
sam ja bio prva osoba koju je otac
ispovedio.“
Osm
islio
D. R
istić
„IDEALNI“
SLOGANI
DS – Nas bi htela An
gela!
DSS – U se, na se i
pod Ruse!
JS – Voštani, Serbijo
!
LDP – Borise, nudi
mo se!
LSDV – Fusnota i za
Vojvodinu!
SDPS – Mi smo ov
i Rasimovi!
SNS – Sjaši Žuti, da
uzjašu ljuti!
SPO – Ravna Gora
s Čedom mora!
SPS – Gde je Ivica,
puna je marica!
SRS - Al’ nam Hag
nije drag!
PUPS – U ime oca
i sina!
URS – Avioni, kam
ioni, regioni!
(Voja Žanetić, iz kn
jige u pripremi „Gde
smo ono stali“) – Pr
euzeto iz NIN-a
15
ZAMISLI ŽIVOT U RITMU MUZIKE ZA PLES
Sjećate li se da ste svojevremeno šetali pokraj
Sinagoge, ali sada onuda više iz principa ne
prolazite zbog strašne buke koja se srijedom
i petkom širi i odzvanja na sve strane oko
Studentskog kulturnog centra? E, ta strašna
buka, to bi bili Mi – Muzička sekcija Fakulteta
za menadžment.
Samo što sada, kada smo se sastavili i uštimali,
to više nije ona ista strašna buka. Ostala je to i
dalje buka, ali više nije tako strašna.
Šalim se, naravno. Nismo mi tako loši. Dapače,
iz probe u probu napredujemo. Čak počinjemo
ličiti na „pravi“ bend.
Ali tko smo to zapravo Mi? Prvo, tu je naš
„vođa čopora“ Ljubiša Nikolić, među nama
poznat i kao čika Ljubiša iz Cekoma. Osim što
nas je on okupio i što nadgleda naš rad, on je i
bas gitara našeg benda i naša najveća podrška.
Ne možemo mi toliko zanovijetati ni rječkati
se koliko naš Ljubiša može biti strpljiv. Nije mu
uvijek lako s nama, ali on to junački podnosi.
Zatim je tu Srđan Spaić iliti naš Hendrix. Mislim
da taj nadimak sve govori. Srđan je uvijek
među prvima na probi i uvijek zadnji odlazi.
Gitara mu je već postala kao dio tijela i gotovo
ga nitko od nas bez nje ne može ni zamisliti.
Osim Srđana, imamo i dva nova gitarista, a to
su Milan i Drag – nešto. Nitko nije u potpunosti
siguran kako se Drag – nešto zove. Može to da
bude Dragomir, Dragoslav, Dragutin… Za svaki
slučaj oslovljavamo ga sa Dečko, Momak ili
Đuro, ali na sreću, on se ne ljuti na nas.
Za ritam našeg benda zadužena je Marija
Blizanac, ona mlada dama smještena na
trećem spratu Fakulteta za menadžment, u
Dekanatu. Ako nas nekada posjetite na probi,
to je ona sićušna djevojka koja se jedva vidi
kada sjedne za sve one bubnjeve, ali se zato
pošteno čuje.
Na kraju, što se benda tiče, tu sam i ja, Simona
Tomić, klavijaturista i koordinator vokala. Ja
sam zadužena za raspjevavanje i pomaganje
ostalim vokalima kada god je neki vid pomoći
potreban. Mogu reći da sam iz probe u probu
zaposlena sve manje i manje jer su vokali sve
bolji i bolji. Kada smo već kod vokala, red je da
i njih upoznate.
To su Marija Đurković zvana Maraja, Dragan
Mišić zvan O sole mio, Brankica Arađanski
zvana Brankica i Nemanja Jovanović zvani
Nemanja.
Eto, to bi bili Mi. Šta vam pripremamo,
naravno, neću odati jer se nadam da ćete
to sami prvom prilikom čuti. Ali ako ste baš
jako znatiželjni, uvijek se možete vratiti onim
ranije spomenutim večernjim šetnjama pokraj
Sinagoge i možda nešto uspijete i saznati o
našem repertoaru i našoj kvaliteti. A i vrata
Studentskog kulturnog centra su vam uvijek
otvorena (osim onda kada nisu) tako da nas
možete i posjetiti ili se priključiti muzičkoj
sekciji i postati jedan od onih spomenutih Nas.
Pisala bih vam ja još o sekciji, ali žurim na
probu. Ipak smo mi u vježbanju više nego
ozbiljni iako se i to ozbiljno vježbanje odvija
kroz puno zabave, smijeha i one dobre stare
autosugestije: Svakog dana u svakom pogledu
sve više napredujemo.
Simona Tomić
REČ
LEKTORA
Ne želim puno da vas gnjavim greškama.
Ruku na srce, nije ni bilo ničeg što bi
trebalo naglasiti. Većina zaslužuje javnu
pohvalu, pa ova rečenica upravo to i
predstavlja. ALI, još jednom bih, samo
pojedince, da zamolim da obrate pažnju
na Č, Ć, Š, Đ, Ž i sl. To je sve što ovog puta
tražim; malo je naporno prepravljati
kompletan tekst, a lektura nije jedina
stvar kojom se bavim, pa prosto zbog
mene, budite toliko ljubazni .
Elem, htela bih da i ovaj tekst bude u vezi
sa temom broja, prijateljstvom. Naime,
neću definisati prijateljstvo, to možete
naći u gotovo svim tekstovima magazina
koji je sada u vašim rukama, neću se ni
baviti temama ljubimaca kao najboljih
prijatelja jer se mnogo ljudi latilo upravo
baš te teme. Ovde ću se ipak pozabaviti
„sobom“ kao prijateljem svih vas koji
pišete za [email protected] Iako zvuči banalno, ja
sam vam, zajedno sa uredništvom, najveći
prijatelj u poslu pisanja tekstova za naš
studentski magazin. Tu sam da ispavim
greške i da naučim one koji ne znaju
nečem novom.
16
Naravno, nije sramota ne znati, ali takođe
sugerišem svima da, iako je dosadno,
čitate „Reč lektora“. Kao budući novinari,
koji imaju ambiciju da budu uspešni, a
sigurna sam da ste svi sa medija takvi
(ambiciozni), bitno je da upoznate svoj
jezik. Zašto? Prvo, jer nepoznavanjem
sopstvenog jezika i nećete biti neki primer
drugima. Drugo, jer ćete se možda sutra
zaposliti u nekoj novinarskoj kući u kojoj
nećete imati najboljeg prijatelja, nego
ćete lektor biti sami sebi.
Ne dozvolite da vaš tekst izazove
negativnu konotaciju u javnosti. Sigurno
i sami često nailazite na pravopisne i
gramatičke greške u tuđim tekstovima,
i pomislite u sebi: „Zar je moguće?“ Da,
jeste, moguće je, ja to pomišljam nekoliko
puta u toku čitanja samo jednog teksta.
Priznajem, najteže je biti sam sebi lektor,
jer ono što čitate, za vas je umetnost
koju ste sami stvorili i ne biste ništa
da menjate. Ipak, stavite se u situaciju
čitaoca, UVEK! Pokušajte, znaćete o
čemu pišem. Budite sebi najbolji prijatelj,
nemojte da to budem ja ili bilo ko drugi.
Iskritikujte sebe, pre nego tekst dođe do
mojih očiju. Bićete ponosniji na sebe kad
pročitate svoj tekst netaknut, nego sa
gomilom sitnih ispravki koje uništavaju
ono što ste vi stvorili - vaše umetničko
delo.
P.S. Verovatno ste bar jednom u toku
čitanja mog umetničkog dela pomislili „Zar
je moguće?“ Kažem, moguće je, ali hajde
da zajedno učinimo da bude što manje
moguće.
Vaša lektorka
[email protected]
DAMA, SAMA, FAMA, DRAMA...
Za početak mala igra riječi.
Dama. Sama. Sama dama. Pa da se još malo
igramo riječima koje se rimuju sa sama i dama.
Fama. Drama. Drama Fama?
Ne, nego Drama [email protected]!
Vjerojatno ste na Sajtu fakulteta vidjeli naslove
tipa „Najmanje pozorište u gradu ima 55
mjesta“, ali jeste li pročitali taj tekst do kraja?
Znate li gdje se to pozoriše nalazi i tko to tamo
nastupa?
To famozno najmanje pozorište u gradu nalazi
se u Studentskom kulturnom centru Fakulteta
za menadžment i tu nastupa već ranije
spomenuta Drama [email protected] iliti naša dramska
sekcija.
Naravno, ako odmah kažemo da nastupa,
preskačemo određene korake, a to su silne
probe na kojima ta ista sekcija vježba da bi
naposljetku mogla nastupiti. Nastup je tek šlag
na torti. Vi vidite, tako reći, gotov proizvod, ali
red je spomenuti i te mukotrpne probe koje
prethode jednom vrsnom nastupu.
Pr i j atelj Znate li kako teče priprema jedne predstave?
Evo, ja ću vam to dočarati u nekoliko
najvažnijih koraka.
Prvo redatelj i dramski pedagog Milan
Boškov, koji je voditelj i mentor dramske
sekcije, odabere dramski tekst koji smatra
najprikladnijim za izvedbu Drame [email protected]
(demokratski, naravno; Milan – jedan glas,
tekst je dakle odabran jednoglasno). Zatim
taj tekst stavlja pred članove dramske sekcije
uz podijeljene reakcije (ima tu i gunđanja
i oduševljenja) gdje se tekst analizira i na
posljetku biva prihvaćen (demokratski,
naravno, jednoglasno).
Kada je dramski tekst odabran slijedi podjela
uloga (demokratski, naravno, jednoglasno) i
analiza likova. Svaki glumac mora prvenstveno
razumjeti svoj lik da bi mu kasnije mogao dati
određene karakteristike i odigrati svoju ulogu
što uspješnije.
Kada su uloge podijeljene i likovi izanalizirani,
kreće se sa čitanjem teksta. Svatko čita i polako
uči svoj tekst, prvenstveno da bi se glumci
što bolje uživjeli u svoju ulogu i da bi izgradili
Zvuči li vam sve ovo komplicirano? Samo da
naglasim da je ovo tek početak. Onaj najteži
dio kreće kada se postavlja scena i kada
se tekst više ne čita, nego se izgovara uz
odgovarajuće pokrete, reakcije i radnje.
Glumci taman dođu do pola teksta, zadovoljni
što je sve tako uspješno prošlo, kada negdje
iz mraka čujete Milanov glas: „Ne valja, iz
početka!“ I tako stotinjak puta.
E sada, kada smo vas dobro isprepadali,
vrijeme je da kažemo da nije to sve tako
grozno kako se čini. Prvo što ćete sigurno čuti
ako posjetite dramsku sekciju jeste smijeh.
Malo teksta, pa malo viceva. Malo glume, pa
malo spontane zabave.
Jer Milan, a i članovi dramske sekcije, dobro
znaju da se i onaj najteži posao najlakše
obavlja u dobroj atmosferi. Tim načinom
rada svi su se složili (demokratski, naravno,
jednoglasno).
Simona Tomić
TRIPTIH
O PRIJATELJSTVU
Čitaš, razvijaš ga vremenom, neguješ
Možda je srećniji bez njega, možda je sreću
našao u drugim stvarima, drugim ljudima, koji
mu možda i jesu, a možda i nisu prijatelji. I sve
to stoji ispod jedne poduže liste stvari koja
nosi naziv „možda”. A ispod druge liste, koja
nosi naziv „sigurno” takođe ima nekoliko reči...
Sigurno ga čekam, patim, plačem, sećam se,
sigurno mi je potreban neko ko će da me usreći
I postala sam prijatelj. Dakle, bili smo zajedno
svakog dana, skoro po ceo dan, ponekad i noć. sada, kao što sam ja njega, nekad. I sasvim
sigurno mi je potreban prijatelj koji će da mi
Postadosmo više no prijatelji, poput sestara,
obriše suzu sada i da mi šapne tiho, najtiše:
braće, najbližeg roda. Bila sam tu, plakala sa
svojim prijateljem, smejala se, tešila ga, davala, „Biću ti prijatelj.”.
čuvala, pazila, mazila,... Uvek sam bila iskrena
A od kada me je on napustio, kogod da
prema njemu, savetovala ga, pa i kritikovala.
mi je rekao: „Budi mi prijatelj”, samo sam
Naljutio bi se ponekad, ali bi ipak poslušao
se nasmešila i kao kroz grč nakezila usta, i
moje kritike i savete.
odgovorila: „Ne mogu, ja to ne umem...”. No, mislim da sam negde pogrešila, ili sam
samo to ispustila iz svog vidokruga, nisam
Tale n a t - p rija t e lj le n jo s t i mislila na veliki deo tog prijateljstva - na sebe.
A onda sam postala potrebna samoj sebi, ili
Lenjost bismo mogli definisati kao… Kao,
mi je bio potreban... Teško je to reći, ali zaista
na primer, vrstu jedne veoma zarazne
mi je bio potreban prijatelj. Neki skroman,
bolesti. Kada jednu obavezu zapostaviš, ili
koji će da mi obriše suzu, da me nasmeje, ili
eskiviraš, počneš tako i drugu, treću, petu… I
zagrli, ponekad pozove. Ne, on meni nije bio
sve tako do iznemoglosti. Izbegavaš, eskiviraš,
prijatelj, samo sam ja bila prijatelj. A on je
zapostavljaš i ostavljaš sa strane za neki drugi,
dobio poziv, primamljiv. Zaista, u ovo teško
peti, petnaesti put. Ako i imaš talenat i dar za
vreme bi ga retko ko odbio. U pitanju je mnogo nešto a pritom si toga svestan, tada takođe
novca, mnogo bolji život, bolja perspektiva.
često počinješ da zapostavljaš taj talenat,
I otišao je... Miljama daleko. Tako lako, brzo,
umesto da ga neguješ i razvijaš. I tako postaneš
jednostavno. Skoro i bez pozdrava, bez reči,
lenj, zaražen tom groznom bolešću. Iako nisi
suze ili pak osmeha. A ja? Više nisam prijatelj... svestan toga, nađeš se u problemu, u nekom
Njemu ne. Ne traži me od tada, ne brišem
svom začaranom krugu koji si stvorio sam
suze, ne smejem se više, ne dajem savete,
oko sebe jer si svoj smisao i talenat zatrpao
ne kritikujem... Njega ne. Možda mi je našao
odlaganjem obaveza i lenjošću. Ukoliko dobro
zamenu...možda mu više i nije potreban neko, iskoristiš svoj talenat, to ti se, naravno neće
neki prijatelj.
desiti.
Jednom davno... Neko mi je rekao: „Budi mi
prijatelj.”... A ja se zapitah - ko, šta, kako? Samo
tako - prijatelj, ili imam određenu dužnost,
odgovornost, prava...? I tada sam počela da
razmišljam, i svakako - pišem o tome.
Mart/April 2012
međusoban odnos likova.
ga. Otkriješ možda talenat za još nešto,
zainteresuješ se za neke stvari, razvijaš svoje
sposobnosti i mogućnosti. A svako od nas,
sasvim sigurno, ima talenat za nešto. Možda
skriveni, neotkriveni... Otkrijmo svoj talenat,
radimo za njega i ne odričimo se onog što nam
se samo nudi.
K n jig a - p rija t e lj u m a Čitati, čitati, i samo čitati, učiti, pisati, pa
ponovo čitati... Knjige - gomila njih. Škola,
fakultet, master, doktorat,... Sastavi, eseji,
seminarski, diplomski,... Verovatno nam je
svima preko glave tih priča i situacija, verujem
bar većini. E, pa ipak, knjiga je čovekov najbolji
prijatelj. Ili bi trebalo da jeste?
Tvrdim, jer u njoj ima mnogo - kako naučno
tako i životno korisnih stvari. Knjigom
razvijamo svoj um, svoje sposobnosti, znanje,
veštine, mogućnosti,...
„Čitajući knjige nećeš usavršiti veštinu
življenja. Život je neobuhvatljivo proticanje:
opire se svakom određenju. Čitajući knjige
nećeš dopreti do istine. Sve što je napisano,
izmišljeno je - stvarnost se ne pokorava rečima.
Čitajući knjige nećeš postati ni sretniji ni bolji ali knjige moraš čitati da bi to shvatio.” (Miro
Gavran)
E pa, upravo tako. Mislim da je rekao sve u
nekoliko rečenica. To i jeste suština: čitati da
bi shvatio, da bi naučio, da bi razumeo i znao pre svega.
Miljana Tica
17
KRCKALICA
LEKARSKA GREŠKA
Po pravilu, bolestan čovek prepušta se
medicinskom staranju lekara koji uživa
njegovo poverenje. Desi se da i lekari
od poverenja čine promašaje u svom
profesionalnom radu kojim objektivno
škode pacijentu. Takvi promašaji se nazivaju
„lekarska greška“.
Zakonska definicija pojma „lekarska greška“
potpuno je izostala. Pošto njegova upotreba
bez jasne definicije nije moguća, teorija i
praksa ga definišu sami. Međutim, ubrzo se
pokazalo da i među onima koji nastoje da
reše ovaj problem postoje velike razlike u
shvatanju. Tako da je pojam lekarske greške
postao sporan, pa samim tim i nesiguran u
vršenju svoje funkcije u pravu.
Lekarske greške su najviše izložene budnom
oku javnosti jer se odražavaju na čovekov
život i zdravlje. Sa druge strane, pravni
sporovi protiv lekara bili su veoma retki.
Tek u novije vreme, bar u nekim zemljama
ta situacija se znatno promenila. Sudske
parnice zbog lekarske greške su se umnožile,
naročito u SAD i Nemačkoj. Tamo je široko
rasprostranjeno uverenje da uzroke treba
tražiti u nepropisanom postupanju lekara.
Napredak medicine je objektivno povećao
mogućnost grešaka u lečenju. Učestalost
parnica zbog lekarskih grešaka dovela je do
pojačanog interesovanja pravnika za ovu
vrstu problema. Dugotrajne i burne rasprave
o ovoj temi pokazale su jasno koliko je ona
složena. Čak i sam naziv lekarska greška
postao je sporan kao i tumačenje šta bi on
trebalo da znači i koja je njegova funkcija u
pravu.
Pravo na zaštitu zdravlja je univerzalno
ljudsko pravo zagarantovano Ustavom
Republike Srbije (član 30. Ustava) kao i
odgovarajućim evropskim deklaracijama.
Ugovor o lekarskim uslugama ima
obligacioni karakter i njime se među
strankama zasniva građanskopravni odnos.
Odnos između lekara i pacijenta nije samo
pravni nego i etički. U njemu su pomešani
i moralni i pravni oblici: oni oblikuju
pravne obaveze lekara, određuju njihovu
sadržinu i opseg. Moralne i pravne dužnosti
lekara su međusobno uslovljene tako da
njegove profesinonalne obaveze u isti mah
predstavljaju i moralne, i zbog toga što je
lekarski poziv human i iziskuje požrtvovan
rad.
Zakon obavezuje lekare da po prijemu
diplome o završenom školovanju potpišu
izjavu da će se u obavljanju svog poziva
pridržavati načela iz Hipokratove zakletve i
Kodeksa etike zdravstvenih radnika.
Lekar uvek odgovara za učinjenu lekarsku
grešku koja je bolesniku nanela štetu ukoliko
između postupanja lekara i nanete štete
postoji uzročna veza i ako je do greške došlo
grubim zanemarivanjem dijagnostičkih i
terapeutskih pravila(contra legem artis).
Odgovornost zbog lekarske greške može biti:
•
Krivična odgovornost
•
Građanskopravna odgovornost
•
Disciplinska odgovornost
Sudovi su bili i ostali veoma oprezni
i uzdržani kada odlučuju o krivičnoj
odgovornosti lekara, o čemu svedoči veoma
mali broj osuđenih zbog krivičnog dela
nesavesnog lečenja bolesnika (od 1960 do
1980 godine zbog krivičnog dela nesavesnog
lečenja bolesnika u bivčoj SFRJ osuđeno je
samo 108 medicinara). Osnov odgovornosti
za učinjenu lekarsku grešku je krivica. Krivica
u građansko-pravnom smislu može biti :
•
zla namera (dolus) ako se
nedozvoljena posledica ne želi
•
nepažnja – nehat ako volja nije
dovoljno izražena, pa nasrtane
šteta
Pravo na naknadu štete povlači samo gruba
lekarska greška (culpa lata) jer ona znači
zanemarivanje dijagnostičkih i terapeutskih
pravila koja se moraju uvek poštovati. Lekar
moze dokazivati da se greška nije mogla
izbeći, ali je tada teret dokazivanja na
njegovoj strani.
Pod građanskopravnom odgovornošću
podrazumevamo obligaciju fizičkog ili
pravnog lica na naknadu štete koju je
prouzrokovalo. Prouzrokovanje štete povlači
građanskopravnu odgovornost. Zakon o
obligacionim odnosima član 16 kaže: „Svako
je dužan da se uzdrži od postupka kojim
se može drugom prouzrokovati šteta“.
Građanska odgovornost zbog lekarskih
grešaka zasniva se na krivici lekara. Da
bi se oslobodio od odgovornosti, lekar
mora dokazati da se šteta koju je pretrpeo
pacijent ne svodi na njegovu grešku tj.
da je nju izazvao neki drugi uzrok. Da bi
postojala građansko-pravna odgovornost
za naknadu štete zbog učinjene lekarske
greške, potrebno je da se steknu određeni
uslovi. To su:
1. postojanje lekarske greške
2. postojanje štete
3. uzročna veza između učinjene
greške i nastupele štete
4. krivica lekara za učinjenu grešku
U postupku utvrđivanja građansko-pravne
odgovornosti šteta mora da je posledica
štetnikove radnje. Lekarska greška mora
da bude uslov bez koga šteta ne bi nastala.
U toliko nema ni odgovornosti za naknadu
štete usled lekarske greške ukoliko ne
postoji uzročna veza. Da bi ostvario pravo na
naknadu štete oštećeni mora da dokaže da
je šteta nastala upravo zbog lekarske greške.
’’Svaki je narod onoliko zdrav koliko dopuste
njegovi lekari i samo onoliko bolestan koliko
dopuste njegovi pravnici da to uzrokuju
njegovi lekari,’’ rekao je poznati pravnik prof.
dr Jakov Radišić.
Lekar je dužan da postupa lege artis
(prema pravilima struke), da primenjuje
stručna znanja i opšte poznata medicinska
dostignuća. Postupajući contra lege artis
on čini lekarsku grešku. Zakonska definicija
lekarske greške ne postoji. Lekar je dužan da
postupa pažljivo. ZOO član 18 stav 2. kaže:
’’Strana u obligacionom odnosu dužna je da
u izvršavanju obaveza iz svoje profesionalne
delatnosti postupa sa povećanom pažnjom,
prema pravilima struke i običajima (pažnja
dobrog stručnjaka).’’
Lekar nije postupio sa dužnom pažnjom
uvek kada napravi grešku koju drugi lekar
njegove specijalnosti, u istoj situaciji, ne bi
napravio ili bi je mogao izbeći.
U Srbiji je poslednjih godina prijavljeno
mnogo slučajeva nesavesnog lečenja.
Prema podacima Zavoda za statistiku, u
toku 2009. godine podneto je 46 prijava
protiv lekara za nesavesno pružanje lekarske
pomoći, od kojih je sedmoro osuđeno na
po dve godine zatvora ili pet godina uslovne
kazne, a protiv 22 se još vodi istraga. Prošle
godine prijave su podnete i protiv sedam
osoba zbog neukazivanja lekarske pomoći,
od kojih se protiv dvoje vodi istraga. Pod
sumnjom da su nesavesno postupali pri
pravljenju i izdavanju lekova u toku je istraga
i protiv osam osoba - naveli su u Zavodu za
statistiku. Procesi traju i po 10 godina, baš
kao u slučaju smrti petogodišnjeg Stefana
Gavrilovića. Za krivično delo nesavesno
lečenje zaprećena je kazna od jedne do
osam godina zatvora. Sve ovo govori koliko
mali procenat lekara bude osuđen i koliko
osuđeni lekari dobijaju minimalne kazne.
Ukoliko je ishod smrt a na sudu se dokaže
da je bila lekarska greška i taj isti sud
odgovorna lica osudi na godinu i tri meseca
zatvora i dve godine zabrane obavljanja
lekarske dužnosti zbog teškog dela protiv
zdravlja ljudi ( slučaj Jelice Radović) onda
nam je sasvim jasno kakvo pravosuđe ova
država ima.
Dipl. pravnik Marija Blizanac
18
[email protected]
O PRIJATELJSTVU…
…MUŠKOM
Evolucija čoveka od golog dlakavog primata do
sadašnjeg obučenog (osim u nepredvidivim
situacijama, tipa narodne pesme koja gađa
u srce, kada je i košulja poput kamena teška)
vladara Zemlje, sa sobom je donela i izgradnju
odnosa sa pripadnicima iste vrste. I dok su
muško - ženski odnosi i danas često identični
kao i pre 10 000 godina (žena i dan danas
može od muškarca da napravi većeg majmuna
nego što on jeste), odnosi između pripadnika
jačeg pola su napredovali do neverovatnih
razmera. Šta više, usuđujem se da njihovu
komplikovanost uporedim sa ženskim umom.
Jedina razlika je što komplikovanost ovih
odnosa leži u njihovoj jednostavnosti, što u
suštini i predstavlja srž muških prijateljstava.
Primer br. 1:
Nazivanje stvari pravim imenima ne znači da
su te stvari loše. Kada ortak ortaka nagradi
titulom kretena, ludaka, konja, ili neke druge
seoske životinje, to obično pokazuje stepen
bliskosti. Jer, budimo realni, ko nekoga ko mu
je prisan zove po punom imenu? Slični se sa
sličnim druže, a vi to pokušajte da objasnite
drugaricama kada jedna za drugu kažu da su
kučke, onako u tepanju. Dakle, pravi prijatelj
je onaj koji će rado pristati da sa svojim
prijateljem bude konj, papan, pajser…
O PRIJATELJSTVU…
…ŽENSKOM
Evolucija žene od pećinskog sisobića, preko
bića u kecelji, do bića i u kecelji, i sa aktovkom i
sa silikonima – novog vladara Zemlje, sa sobom
je donela i specifične izgradnje odnosa sa
pripadnicima iste vrste. I dok su muško – ženski
odnosi i danas često identični kao i pre 10 000
godina (muškarac i dan danas može da ulovi
divljač i donese je u topli dom – pećinu, da
bi žena od njega kasnije napravila majmuna,
a od same sebe ženu osuđenu na kuhinjicu
– pećinicu), odnosi između pripadnica tzv.
slabijeg pola su napredovali do neverovatnih
razmera. Devojčice/devojke/žene razvile su
sopstveni jezik (treptanje, bečenje, gurkanje
nogama), a prepoznaju se i diskriminišu po
specifičnim (uglavnom modnim) obeležjima
(hipsterske naočare, cirkoni i šljokice, Luis
Viton torbe - lažnjaci). Ono što je ostalo
nepromenjeno je njihovo kretanje u grupama
– čoporima. U jedan – na – jedan kombinaciji
još su komplikovanije nego čoporno.
Prava prijateljica je ona kojoj neće biti teško
da izdvoji pet minuta vašeg razovora na
analiziranje jednog SMS-a.
- Napisao je: „Važi. Vidimo se“. Šta misliš da bi
to moglo da znači? Da će mi se javiti? Da je na
mene red da mu se javim? Da će me pozvati
ovih dana?
Mart/April 2012
Primer br 2:
Postoje samo dve svete stvari na
svetu. Fudbal i ortakova devojka.
Tim redosledom , i tačka. Što se
tiče fudbala, to je valjda ostalo u genima od
Rimske imperije i gladijatorskih borbi, s tim što
ne verujem da su gladijatori nosili ružičaste
kopačke i brijali noge... Sve u svemu, tada
smo ujedinjenji, tih 90 minuta planeta staje, i
jedino meteor može da se ispreči između nas
i televizora. Organizacija gledanja utakmica se
menja na nedeljnoj bazi, sa ortaka na ortaka,
svi donose pivo, organizator sređuje grickalice.
I to je to, mala, devedesetominutna slava sa
psovkama umesto sarme.
Što se tiče devojke, tu nema velike mudrosti.
Ortakovu devojku gledaj samo kada on ne
gleda, a kad više nije njegova nemoj ni da
gledaš. Brouz over houz. Sledi da: Pravi
prijatelj je onaj koji gleda sa tobom i beton
i ligu Kazahstana, a samo povremeno baci
pogled na noge tvoje evojke kada ti odeš u
kuhinju po čips.
Primer br 3:
A sad malo o sopstvenim curama. Dakle,
ukoliko dođe do onog nesrećnog momenta
u kojem ortak ostane bez lepše polovine,
njegov ortak mora biti tu - da NE pričaju o
tome. Jer jednostavno nema potrebe. Ne treba
postavljati pitanja, nesrećniku je i ovako teško.
Ako ćuti - ćuti sa njim. Ako pije - pij sa njim.
(Prava prijateljica usputno može da
prevrne očima, ali ne sme da misli da
je stvar manje važna nego što jeste.)
Ako plače uz Tomu Zdravkovića, a ti ne - pij još.
Nema potrebe da ponavlja ono što mu je rekla,
da mozgate u čemu je pogrešio, jer verovatno
nećete dokučiti nikad. A i taman kreće refren.
Dakle, pravi prijatelj je onaj koji neće patiti
zbog tebe, nego sa tobom. (Ovo slobodno
možete staviti na status na Fejsbuku, osećam
da će biti hit).
Primer br 4:
Materijalne vrednosti koje muškarci vrednuju
su drugačije od ženskih. Dok žene ocenjuju
izgled, muškarci ocenjuju fudbalsko umeće
(PES,naravno). Žene kupuju šminku, muškarci
meso za roštilj. Drugarice pozajmljuju jedna
drugoj garderobu,ortaci otvarač za pivo. Krug
života,lanac ishrane. Elem, pravi prijatelj
je onaj kojem sve materijalne prohteve
možeš ispuniti u lokalnom supermarket, pod
uslovom da imaju mesaru.
Naravno da sam se koristio banalnim
primerima i humorom da odgovorim na
potrebe ove teme. Ali, upravo je u tome tajna.
Nešto tako jednostavno, gradi spone koje
traju za ceo život, i koje verovatno ne bi bile ni
toliko jake da su građene u nekim dramatičnim
situacijama. Sumiranje navedenog staje bi
izgledalo ovako: Pravi prijatelj je onaj pajser
koji je isti kao I ti, a opet toliko različit da je u
pitanju sasvim druga zverka. Konj, recimo. I
obojica ste toga svesni. I u to ime nazdravite.
Kosta Popadić
Prava prijateljica ti onda kada ste obe u
PMSu predloži da taj – i – tog dana preskočite
druženje
Za pravu prijateljicu tvoj bivši/
sadašnji/budući dečko je zabranjena
kategorija. I nema potrebe to da joj govoriš.
Podrazumeva se. Ona može da misli da je on
simpatičan, može sa njim da pije kafe, može
da mu bude drug i drugarica i nikada ne sme
da mu ubacuje grudi u facu, smeši se i grlicka
usne dok piju pivo.
...da se ne bi poubijale. (Ili ti predloži da taj
dan zajedno, obavezno bez reči (da se ne bi
poubijale) jedete gomile hrane i gledate gomile
filmova.)
Prava prijateljica je ona koja ne insistira da
ideš sa njom u wc u gradu. I kad kažeš “Ne”
neće te gledati tužno – telećim pogledom koji
treba da izmami samilost. Ona je, kao i ti, žena
i sama zna koliki je red u ženskom wc-u. I zna
da ti se prevrće želudac od sitnih tuposti koje
čujes od devojčica, koje poluotvorenih usta,
pred ogledalom popravljajući šminku, jedna
s drugom razmenjuju. (Prava prijateljica će,
ako je baš prava, uvek s tobom hteti da ide na
evenutalno piškenje u obližnjem parkiću.)
Prava prijateljica ne počinje rečenice sa „A
lepo sam ti rekla...“
Onaj ko nije imao šansu da vidi na šta dva
istovremena ženska PMS-a mogu da liče – taj
bi mogao da se oseća skoro kao da je izbegao
apokalipsu.
Bude kao da kaže: „Ja sam i tada bila ovako
pametna, dok si ti bila onako tupa.“ Gadno je
i postoji bolji način. Ne znam koji, ali znam da
je to rečenica koju malo ko voli da čuje. (To
je skoro kao da se pojaviš na vratima njenog
stana, u subotu, u haljini koju je onaj kupila i
nosila vikend pre tog. Nikakonikako.)
Prava prijateljica je ona sa kojom, i pored
miliončasovnog pričanja o kosi, noktima,
muškarcima, filmovima i drugim ženama,
možeš da jednostavno – ćutiš i ne radiš ništa.
Biti iskren uvek i po svaku cenu – bezobratno
I koju možeš nazvati kravom, kozom, ženskim
je. Ali biti iskren, onda kada je potrebno, kao
idiotom, pa čak i nekim šatro pogrdnijim
što u slučaju novog dečka jeste – plemenito je. imenima, ali koju ćeš uvek da braniš onda kada
Dok nosiš ružičaste naočare (i eventualno ljubiš čuješ da je neko drugi tako naziva.
nekog čoveka u majici iste boje) treba ti neko
da te podseti da si se tih ružičastih kvazi alfi
uvek gnušala.
Dijana Knežević
Prava prijateljica je ona koja ti kaže da ti je
novi dečko kreten.
19
ZELENA PLANETA
ŠTO VIŠE UPOZNAJEM LJUDE,
SVE VIŠE VOLIM ŽIVOTINJE
Zdravlje, ljubav i prijatelji su najveća
bogatstva u životu. Prijateljstvo je ljubav
prema drugome. Prijatelji pomažu jedan
drugom, inspirišu jedan drugog, imaju
zajedničke igre, podučavaju jedan drugog.
Ljubav između prijatelja se najčešće
pokazuje delovanjem i druženjem.
Životinje su te koje mogu biti naši iskreni
prijatelji. One osećaju radost, bol i tugu,
isto kao i čovek. Takođe, imaju i potrebe
kao i ljudi: potrebu za kretanjem, potrebu
za druženjem, odgajanjem svoje dece i
zabavom. Srećne su kada su u njihovom
prirodnom okruženju.
Pas je jedina „osoba“ na svetu koja
voli više svog vlasnika nego sebe. Oni
su naša veza sa Rajem, ne znaju za zlo,
zavist ili nezadovoljstvo. Niko na tako
autentičan način ne ume da se obraduje
svome gospodaru kao pas i da podeli
sa njim radost. Čovek nema većeg i
iskrenijeg prijatelja od njega, jer pas svoje
prijateljstvo i odanost ne prodaje, već
poklanja i ne traži ništa zauzvrat, izuzev
malo ljubavi. Svog gospodara prati kroz
ceo život, bukvalno do poslednjeg časa.
Mnogi psi su umrli odbijajući hranu, nakon
smrti svoga gospodara, jer je izgubio
svog prijatelja, svoga zaštitnika. Poznato
je iz svakodnevnog života da psi mogu u
pravom trenutku da predosete mnoge i
različite opasnosti i da ih saopšte čoveku,
gde naglo zavijanje može da bude signal
nadolazeće opasnosti. Pas na specifičan
način emituje pozitivnu energiju. Svojim
urođenim optimizmom deluje lekovito
i smirujuće na okolinu. Pas je životinja
koja voli decu i može da igra veliku ulogu
u njihovom vaspitavanju, jer je i sam po
svojoj prirodi infantilan. Pa čak i u lečenju
nekih dečijih bolesti i poremećaja može
biti izuzetno koristan. Naročito kada su
deca utučena zbog neke bolesti, pas
im može podići i vitalni tonus. Tako, psi
uče decu a i odrasle ljude socijabilnosti,
praštanju, ljubavi i razvijanju pozitivnih
emocija, igri. Zato ih deca mnogo vole,
jer se ne osećaju ugroženim od njih ni
na koji način. Posebno mesto zauzimaju
psi lutalice. Oni su i pored svoje ničim
oštećene ljubavi prema ljudima najtužnija
stvorenja na svetu. Spremni su da svakoj
dobronamernoj osobi prijateljski priđu
veselo mašući repom ili se izvale na
leđa kao znak svoje dobrote i bliskosti
sa čovekom. Ako ih pozovete, rado će
se odazvati i krenuti za vama. Nažalost,
oni su upravo najveće žrtve loših ljudi i
nekultivisane agresivne gradske dece, koja
ih truju raznim otrovima, tuku motkama
i lome kičme. Ili mažu uši smolom koju
zatim pale, bacaju petarde u usta gde
ostaju bez cele svoje njuške... Pri tom ne
shvataju da su i psi živa bića, a po količini
svoje ljubavi i odanosti najbliži ljudima.
Psi, za razliku od čoveka, nisu zaraženi
mržnjom. Sedeti sa psom u lepom danu
znači ponovo biti u Raju, gde nedostatak
aktivnosti ne znači dosadu već mir.
20
Ako se i desi da u nekom slučaju pas
napadne dete ili čoveka treba da znamo
da je taj pas zasigurno u ranijoj dobi
bio zlostavljan fizički ili izgladnjivan od
strane čoveka, što znači da mu je takvo
ponašanje upravo on nametnuo. Ovde
sasvim pristoji rečenica nekog nepoznatog
ljubimca životinja, koji je ko zna kada
rekao: „Od kako upoznajem ljude, sve više
volim životinje“. Ova misao je bezbroj puta
potvrđena u životu i tu ništa nije sporno.
A od davnina je i poznato da ko ne voli
životinje taj ne voli ni ljude.
Krave su nežni divovi, velikih dimenzija,
ali prijateljski raspoloženi. One su
znatiželjne, pametne životinje koje su
poznate po tome da uspeju da pobegnu
iz klanice. Ove vrlo društvene životinje
vole da provode vreme zajedno. Kao i sve
životinje, krave imaju jake majčinske veze
sa svojom decom, a na farmama muzara i
farmama goveda, krave, majke, se mogu
čuti kako muču i traže svoju telad pošto su
od njih odvojene. Njena bol je nemerljiva
kada joj odvode tele, koje je brižljivo dojila
i čuvala nekoliko meseci. Danima odjekuje
njen vapaj, a pogled je prikovan za vrata
štale. U SAD-u, više od 41 milion tih
osetljivih životinja pati i umire zarad mesa
i mlečnih proizvoda svake godine… Postoji
istinita priča pod imenom “Kada krava
zaplače”, u kojoj je krava koja je plakala
podučila jednog od najvećih nasilnika što
znači biti brižan… Takođe postoji istinita
priča u kojoj je vlasnica nekoliko krava
umrla i sve krave su danima plakale za
njom. Njene krave su imala svoja imena i
uvek je pričala sa njima i znala je da je one
razumeju.
Dr. Kris Evans, istraživač životinjskog
ponašanja u laboratoriji kaže: «Kao trik
na konferencijama, ja ponekad pričam o
životinjskom ponašanju, bez spominjanja
kokoški, a ljudi misle da sam govorio o
majmunima.» Ali više od 9 milijardi pilića
uzgaja se na industrijskim farmama svake
godine u SAD-u, koji nikada neće imati
priliku da čine nešto što je prirodno za
njih. Oni se nikada neće valjati u prašini,
osetiti sunce na svojim leđima, udahnuti
svež vazduh, ili svijati svoja gnezda…
Ljudi koji se razumeju u svinje upoređuju
ih sa psima jer su prijateljski raspoložene,
odane i inteligentne. Svinje su po prirodi
veoma čiste, njih samo čovek drži u
lošim uslovima. One provode ceo život
u pretrpanim oborima na maloj površini
prljavog betona. Kada žive daleko od
fabrika i poljoprivrednih imanja, svinje
provode sate u igranju, sunčanju,
istraživanju okoline sa svojim snažnim
čulom mirisa. To je veoma pametna
životinja. Većina ljudi ima retku priliku
za kontakt sa njima, da shvate koliko je
to osetljiva životinja, jer se 97% svinja u
SAD-u gaji na prerađivačkim farmama.
Ove svinje provedu ceo život u skučenim,
prljavim tovilištima, pod stalnim stresom
zbog intenzivne zatočenosti i nedostatka
svega što je prirodno za njih.
Novija istraživanja pokazuju da životinje
pružaju mnogo više nego eksplicitna
psihološka pomoć. Eksperti za nauke o
zdravlju i ljudskoj ishrani poručuju da
prisustvo životinja direktno utiče i na
fiziologiju ljudskog organizma. Srčani
rad se usporava kod ljudi koji spokojno
sede u prisustvu svojih kućnih ljubimaca.
Posmatrajte sva bića kao duhovnu
braću i sestre, i nikada ne odustajte
od ljubavi za sve njih. Jer, Ljubav veže i
spaja ovaj Svemir. Životinje vam nikada
ne zaboravljaju čak i najmanju dobrotu.
Zato treba dobro razmisliti da li ćemo
deliti životinje na prijatelje i one koje su
za jelo... Ja sam izabrala da ne želim da
Zatim, pilići. Oni su znatiželjne, zanimljive jedem ni jednu vrstu životinje, ni jednog
svog prijatelja, i da ni jedna neće biti
životinje koje su inteligentne kao i sisari
poput mačke i psa. Vrlo su društveni i vole ubijena za moj obrok…O prijateljstvu
mnogo možemo naučiti od životinja, one
provesti svoje dane zajedno, čeprkaju
hranu, valjaju se po prašini i leže na suncu. brinu o nama, kad ćemo mi o njima?
Mateja Francuski
[email protected]
TI S I U V EK TU …
Zima… Ciča zima... Tek po koji prolaznik
i prazan šesirić za novac. Umorne grudi
razdire osećaj krivice, borim se sa njim,
ubeđujem sebe da nisam kriv, i tešim se...
Lažem sebe da nije do mene, da je sve
to igra sudbine koja se poigrava mojim
životom poput oholog džina koji me kao
starog pozorišnog lutka presvlači za nove
predstave i menja moj život kako mu se
prohte dodeljujući mi iznova nove uloge.
Sećam se da sam se, kao mali, i ja tako
igrao plastičnim automobilima, najviše sam
voleo da pravim sudare, obožavao sam onaj
osećaj kada svom snagom udarim ogromnim
džipom u onaj mali jeftini autić. Slabiji bi
naravno ostajao potpuno polomnjen, a ja
bih svaki put kupovao drugi i ponavljao svoju
igru. Da li smo sada taj autić i ja zamenili
uloge u džinovim očima?
Nije prošlo ni mesec dana od kako sam imao
sve, a danas nemam ni koricu hleba koja bi
mi bar malo zavarala ovu besnu glad koja
mi prožima stomak. Ruka mi pada u džep u
kom se nalazi parče polomnjenog ogledala,
strah me je da se pogledam u njega. Plašim
se onoga što ću videti, bojim se da će me
odraz iz tog parčeta istine dokrajčiti. Bojim
se da mi baš to malo fali da sebi konačno
priznam kakav sam zapravo čovek. A ti, ti
si još uvek tu... Gledaš me očima iskrenog
prijatelja. Sklanjam pogled, ne zaslužujem
tvoju ljubav. Ponovo posežem za flašom,
trenuci zdravog razuma razaraju ovo moje
srce koje kao da je poraslo od kada sam
dotakao dno. Ili bih ja voleo da jeste. Da bar
mogu da kažem da ga imam. Pa neka me i
boli!
Gutljaj, drugi, treći, pola flaše, dno.
Sećanja. Prokleta sećanja. Toliko ljudi oko
mene, a koga od njih mogu nazvati pravim
prijateljem? More nepoznatih ljudi, one
poznate ne želim da prepoznam. Svi su tu iz
neke koristi, znam. Znam, ali se ne bunim,
prija mi njihovo društvo. Neka piju na moj
račun, nije ni prvi ni poslednji put, bitno je
samo da su tu, da ih je mnogo. Kako došlo,
tako i otišlo… Zaradiću sutra. Dalibor mi još
nije dao novac za one paketiće koje sam
mu dao kada je bio u krizi. Naplatiću mu s
kamatom, možda uspem da mu izvučem i
više od očekivanog, sigurno će mu trebati
još. Nema lepšeg i lakšeg novca nego onog
koji zaradim na narkomanima, kako su samo
glupi. I čika Pera mi duguje novac, kamata
je toliko porasla da je morao da stavi kuću u
oglase, nadam se da je konačno prodata. Ne
mogu više da slušam njegove žalopojke kako
nema dinara, kako su mu deca gladna, kako
će ostati na ulici i slično, koga još to zanima,
zašto je uzimao kada nema da vrati. Nadam
se da neću morati da budem grub, ipak je
on strariji čikica. Baš mi se ne radi sutra…
Zamišljen pogled pada mi na sto, sakriven
ispod njega uzvraćaš mi pogled koji me na
trenutak preseca, neka vrelina mi prolazi
kroz telo. Osećam čudnu nelagodnost.
Želiš nešto da mi kažeš? Ne gledaj me tako,
plašim se. Umor me je konačno savladao,
odlazim u svoju sobu, padam na ogromni
vodeni krevet, a ti hitro skačeš za mnom i
zavlačiš se ispod jorgana želeći da mi budeš
što bliže. Osećam neizmernu ljubav, ljubav
kakvu nisam osetio još od malena kada me
nije bilo sramota da se, ponesen emocijama,
prepustim toplom majčinom zagrljaju.
Mart/April 2012
Tonemo u san… Prekid filma. Sećam se samo
da me je iz sna trgla tvoja vlažna njuškica i
uporno cviljenje. Čuo sam strašnu galamu, a
tvoj uplašeni pogled mi je govorio da moram
da krenem, po prvi put sam razumeo šta si
hteo da mi kažeš. Ishitreno sam iskočio kroz
prozor i trčao sam, trčao… Nisam se plašio,
osećao sam tvoje korake tik iza sebe. Znao
sam da nisam sam. Od tada je prošlo skoro
mesec dana, promenili smo sedam gradova,
okupali smo se samo tri puta, jeli kada nam
se posreći, a policija nije uspela da nas
nađe. Verovatno očekuju da sam kod nekog
prijatelja, sakriven, u dobrim uslovima. Oni
ne znaju da si mi ti jedini prijatelj. Da sada
sa tobom delim zlo, baš kao što sam nekad
delio dobro. A sećaš se kada smo se prvi
put ugledali? Nisam ni slutio da ćeš biti moj
verni pratilac kroz sva nedaća. Predstavljao
si mi trofej. Čistokrvi, pedigriran, šampionski
trofej, najlepši od svih u kraju, bez emocija,
bez ičega, samo trofej! Izvini! Kajem se
zbog toga! Opet hvatam tvoj pogled koji
kao da miluje moje lice prekiriveno gustom
bradom. A sećaš se kako sam nekada bio
uredan, mirišljav i doteran? Šta to pronalaziš
u meni pa me toliko voliš? Kada bih bar
mogao da posedujem bar delić te dobrote
koju ti misliš da nosim u sebi. Plašim se da te
ne razočaram.
Ledena kiša prekida moje misli, počinje
da me trezni i ponovo osećam glad. Ne
želim da se otreznim, ne želim da budem
svestan svega što me okružuje, ovako je
lepše, mnogo lepše! Gledam u šeširić, i
dalje je prazan… Mora da ljudi znaju moju
prošlost i namerno mi ne ostavljaju ni dinar,
kažnjavajući me za sve one sudbine koje sam
preuzeo u soje ruke, za sve one živote koje
sam uništio.
Neka, zaslužio sam. Ali ti nisi, kada bih bar
imao parče hleba da ti dam, da bar malo
utoliš glad. Danima nisi jeo. Ne marim ja
za sebe, nego kako ćeš ti. Dođi, pokriću te
mojom jaknom, nije meni hladno.
Ponovo tonem u san, a ti me verno pratiš.
Nalazimo se na vrlo čudnom mestu, jel to
ono o čemu pričaju? Osećam abnormalno
veliki strah, gotovo da čujem svoje srce kako
ludački udara, kao da hoće da izleti iz grudi.
Preda mnom su ogromna bela vrata, ne
mogu da prođem kroz njih. Zašto??? Nemo
te posmatram kako prolaziš kroz ogromnu
kapiju, strah se povećava, nećeš me valjda
i ti napustiti?? Okrećeš se, posmatraš me
i kao da se nešto u tebi lomi... Znaš da
ne mogu za tobom, a isto tako znaš da
ne mogu bez tebe. Vračaš se. I zajedno
propadamo kroz mnoštvo oblaka, postaje
sve toplije, vrelo. Ali strah nestaje. Sada se
nalazimo ispred ogromnih crvenih vrata,
obliva me znoj. Osećam sav onaj bol koji
sam drugima nanosio, sve njihove suze sada
teku kroz moje oči, a njihovi glasovi mi se
histerično vrzmaju po glavi. Ne plašim se,
ne pokušavam da pobegnem, znam da sam
zaslužio. Osvrćem se poslednji put pre nego
što ću proći kroz paklena vrata. I daje me
prate tvoje verne šapice, ne napuštaš me,
iako si zaslužio da budeš na mnogo boljem
mestu . Hvala ti prjatelju. Ti si uvek tu…
Vanja Šukunda
21
U petak, 9.03.2012. godine
u 12.00 časova, dr. sc Gordana
Nikolić, dekanica i osnivačica Visoke
poslovne škole "PAR" iz Rijeke,
posetila je Fakultet za menadžment
u Sremskim Karlovcima i održala
predavanje na temu "Regionalna
suradnja".
22
RUDOLF ARČIBALD RAJS
- NAJVEČ I P RIJATE L J S RP S K OG NA RO DA Stigao je na poziv srpske Vlade u Srbiju
1914. godine u svojstvu zvaničnog i
neutralnog islednika srpske Vlade i vojske,
što je do kraja svoje misije i ostao.
Dr Rudolf Arčibald Rajs posebno se
angažovao u oblasti istraživanja zločina
počinjenih nad civilnim stanovništvom
od strane austro-ugarskih, nemačkih
i bugarskih jedinica, kao i upotrebe
zabranjenih vrsta naoružanja i municije
tokom Prvog svetskog rata. Svoja primarna
istraživanja zasnivao je na podacima
prikupljenim od holandskog lekara Arijusa
van Tinhovena koji je tokom 1914-1915.
godine radio kao šef hirurškog odelenja
Vojne bolnice u Valjevu.
Jedan od najznačajnijih
kriminologa svoga vremena, Rudolf
Arčibald Rajs, rođeni Nemac,
koji je privrženost i ljubav prema
Srbima dokazao na najteži mogući
način, položaj docenta i bogatog
naslednika na Univerzitetu u Lozani
menjao je za mesto dobrovoljca
Moravske dovizije koja se povlačila
preko Albanije i, kasnije, probijala
Solunski front.
Dr Rudolf Arčibald Rajs rođen je
8. jula 1875. godine u nemačkoj
pokrajini Baden. Posle sticanja
osnovnog i srednjeg obrazovanja
odlazi u Švajcarsku na studije
gde se u svojoj 22. godini, 1898.
Povlačio se preko Albanije zajedno sa
stekao zvanjem doktora hemije.
Srpskom vojskom, deleći sve nevolje
Nakon sticanja doktorata radio
srpskog naroda. Svoju privrženost
je kao asistent na Univerzitetu u
istini najviše je ispoljavao svojim ličnim
Lozani da bi 1906. godine dobio
angažovanjem na pomoći srpskim
zvanje vanrednog profesora
izbeglicama, zbrinjavanjem srpske
kriminalistike. Dr Rajs je 1909.
siročadi u Švajcarskoj, kao i slanjem
godine osnovao institute za
pomoći stanovništvu okupirane Srbije.
tehničku policiju u kriminalistici na
Nastavljajući posao i na Solunskom frontu, kojima su se školovali studenti različitih
gde je proveo vreme od 18. novembra
nacionalnosti.
1916. pa sve do 1. novembra 1918.
godine, neumorno je obilazio srpske
Po okončanju rata , opredelio se da
trupe, odlazio na najopasnija mesta i slao ostane da živi u Srbiji. Nastanio se u
izveštaje. Kao ratni reporter objavljivao je tadašnjem beogradskom predgađu
članke u tiražnim evropskim časopisima
Topčider podigavši za svoje potrebe
o stradanju srpskog naroda. Rajs je
skromnu kuću kojoj je dao naziv “Dobro
prvi upoznao svet sa zločinima koje je
polje”, po jednoj od najvećih bitaka koja
napravila austrougarska vojska u Mačvi
se odigrala tokom borbi na Makedonskom
i Podrinju nad srpskim civilima. Zgrožen
frontu . Testamentom je zaveštao da mu
razmerama zločina, ali i herojstvom
srce počiva na Kajmakčalanu, da bude sa
srpskog vojnika, Rajs se proglasio za
svojim drugovima, borcima, zbog kojih
srpskog dobrovoljca, postajući time, kako nas je i zavoleo. Kasnije su, 1941, njegovu
je sam napisao, „švajcarski dobrovoljac
urnu uništili Bugari ne zaboravljajući kako
srpske vojske, drug veličanstvenih ratnika je dokumentovano opisao njihove ratne
Šumadije, Dunava, Morave, Timoka i
zločine.
Vardara“.
Posle užasa Prvog svetskog rata, Rajs je u
Takvo angažovanje na strani srpske istine
Ženevu odveo i odškolovao 300 srpskih
dovelo ga je u središte napada i pretnji
siročadi. U Prnjavoru je sazidao spomenu zemljama Centralnih sila, pa čak i u
kosturnicu. Završetak rata nije za Rajsa
neutralnoj Švajcarskoj.
značio i kraj misije u Srbiji.
Bio je svedok i učesnik izgradnje novog
života u poharanoj Srbiji. Angažovao
se u Ministarstvu inostranih poslova,
Odseku za dokumentaciju ratnih zločina,
i Ministarstvu unutrašnjih dela, gde je
osnovao dvogodišnju policijsku školu. Tada
su, počela, prva razočaranja, nije mogao
da se uklopi u birokratsku administraciju.
Postao je veštak za falsifikovane novčanice
u Narodnoj banci u Beogradu.
Kao pravi prijatelj, Rajs je progovorio o
srpskim manama. Kritikovao je ponašanje
političara prema bivšim borcima i ratnim
invalidima. Zbog sukoba mišljenja sa
tadašnjom vladom, a posebno sa Nikolom
Pašićem, neželeći da se izlaže spletkama,
dr Rajs je odlučio da se povuče sa javne
scene, ali nikad nije izgubio popularnost u
narodu. Smrt dr Rudolfa Rajsa 8. avgusta
1929. godine bila je neočekivana. Posle
verbalnog sukoba sa bivšim ministrom
Kapetanovićem, ratnim profiterom koji
je rat proveo u inostranstvu, dr Rajs je
pao ubijen rečima koje nije mogao da
preboli.1928. godine napisao je politički
testament, apel “Čujte Srbi” koji je ujedno
i dokument o vremenu od 1918. do
1928. godine. U njemu Rajs do tančina
razotkriva svu nemoralnost tadašnjih
srpskih političara i inteligencije. Ovaj
svojevrsni apel razočaranog Rajsa, napisan
1. juna 1928. godine, na sopstveni zahtev
mogao je da bude objavljen tek posle
njegove smrti. Rajsova knjiga , sve do pre
nekoliko godina, dugo je bila sakrivana od
javnosti.
Dr Rudolf Arčibald Rajs ostao je upamćen
kao veliki prijatelj Srba kojima je posvetio
decenije svog života i rada, ali i koji su mu
priredili veliko razočarenje.
Mr Elena Josimovska
Profesor istorije, dopisnik iz
makedonije
Mart/April 2012
23
Moj kolega, moj prijatelj
KADA TI JE NEPRIJATELJ USTVARI
PRIJATELJ?
U s t udentski m d a n ima niko n a s n e će ra z u me t i b o lje o d
naših kole g a studenata .
Od rođenja nam je poznato da sve ima
dve strane: dobro i loše, lepo i ružno,
pozitivno i negativno... Pa tako i prijatelj
i neprijatelj. Ko je to rekao da sve ima
dve strane i otkud to tako, pod upitnikom
je, a verovatno se malo ko i zapita bilo
šta oko toga. Tako da je to neka druga
priča, svakako vredna, ali ipak druga.
Kažu da svačiji prijatelj nije u stvari ničiji
prijatelj i da ništa nije tako opasno kao
prijatelj neznalica, više bi vredeo pametan
neprijatelj.
Jer oni rade isto što i mi, imaju probleme
poput naših, neorganizovani su kao mi,
imaju još manje slobodnog vremene od nas,
dolaze u iste situacije kao mi i, naravno, ni
oni ponekad ne znaju da se izbore sa time.
Razumevanja nikad ne manjka, čak se ponekad i iznenadimo
koliko smo ustvari svi
isti i nesvesni mnogih
stvari kroz koje prolazimo. Svima je poznata
rečenica koju je nekada davno izgovorio
Branko Radičević ,,Od
kolevke pa do groba,
najlepše je đačko
doba,, prvi put smo je
čuli u osnovnoj školi a
pamtimo je i dan danas. I studenti su neki
đaci, pa se ova misao
može i ovde izgovoriti.
Kada smo je prvi put
čuli verovatno nismo
ni shvatili pravu suštinu ali kada smo postali
svesni šta to ustvari znači znali smo da momenti našeg najlepšeg doba polako nestaju
i da sada pripadaju nekim drugim generacijama. Kao studenti možemo da uzivamo u
svim čarima tog statusa i krenemo da uvodimo sebe u samostalni život i sve što ga prati.
S vremenom dobijamo sve više obaveza i
zadataka. Bivamo odgovorniji, ili bi bar tako
trebalo da bude. Neki su ceo život dete u
duši pa to gledaju na drugačiji način, kad
neku igru ko će bolje uradiri ovo ili ono, a
ima i neodgovornih i nesnalažljivih. Eto slični
a ustvari različiti, takvi
dopunjujemo jedni
druge i činimo grupu
ljudi koji rade za svoju
budućnost. Kada imate
bilo kakav problem
mnogo je lakše rešiti ga
uz pomoć prijatelja koji
vas razume jer se nalazi
u istoj ili sličnoj situaciji. Ali nisu samo problemi sličnost studenata
ima i lepih momenata,
uspeha koje takođe
dele i zajedno uživaju
u njima. Menađžerijade, razna takmičenja, izlasci sve to čini
studentski život i studiranje koje je recimo
poslednja etapa tog najlepšeg doba i ujedno
služi kako priprema za sve ono što nas čeka
kasnije. Studentski dani i kolege ostaju kao
lepo sećanje na našu mladost i i sve ono što
smo postigli još kao mladi i lepi ljudi.
Milica Končarić
SMEH JE PRIJATELJ ZDRAVLJA
“Zapamtite, ljudima
je smeh nekad
potrebniji od hrane.”
- Anna Fellowa Johnston
“Tvoj osmeh je jedinstven
kao i tvoj potpis.”
- Gerry Hopman
“Smatram da je smeh jedna od
najozbiljnijih stvari.” - Rabbe
Smeh, prijateljstvo, zdravlje, to su zaista
tri pojma koja možemo da vidimo u samom
naslovu. Očigledno je da su povezani, a veza
između njih jeste to da: Ukoliko nema smeha
nema ni prijateljstva, pa zaista je tako! Ko će
danas da ide kod prijatelja a da zna da ga tamo
čeka namrgođena osoba bez imalo humora u
sebi? Odgovor mislim da svi znamo.
Došlo je takvo vreme, što bi rekli stariji, da
se živi mnogo teže nego ranije, i gde nam je
zaista potrebna neka razonoda koja će nas
oraspoložiti i učiniti da bar na neke momente
pobegnemo od surove realnosti i odlepršamo
u stanje kad nam je sve „ravno do Kosova“,
gde su oko nas u tom momentu naravno ljudi
koje volimo i koji su nam dragi, a oni su tu sa
istim ciljem. Ciljeve sam napomenula, pa kada
idemo u susret s prijateljem naravno da nam
je u cilju da se lepo ispričamo, istračarimo,
zabavimo, smejemo i tako dok nam vreme to
dozvoljava jer brige nas posle svega vazda
čekaju.
24
Ljudi od
davnina
uče koliko je
smeh važan i
moćan. Nekada su
se i bolnice gradile
pored pozorišta da
bi pacijenti mogli da
čuju smeh i time se brže
oporave. Smeh se danas
smatra i pomoćnim terapeutskim
sredstvom. Smeh je urođenii prirodni način
za postizanje konekcije, jasnoće, zdravlja,
harmonije i lakoće rebalansiranjem hemikalija
tenzije, stresa, bola i, pri tome se zabavite.
Shvatili ste sad koliko je smeh bitna
komponenta a sada čujte još stvari kojim
doprinosi. Smeh čini da se osećamo bolje,
smeh nas prolepšava, pomaže, dakle, da
ozdravimo ali i da ostanemo i budemo
zdravi. Smeh čini da se nosimo sa bolom,
da prebrodimo sve što nas sputava u životu,
ali smehom gradimo i svoj uspeh. Ali pošto
se sada dotičemo toga da je smeh prijatelj
zdravlja bitno je da se setimo svakog jutra da
treba da krenemo s terapijom, koja je jedina
besplatna, a pri tome mnogo doprinosi.
Pitali smo naše kolege kada im je
neprijatelj u stvari prijatelj? Bilo je
svakakvih odgovara, pa ne prepričavamo,
citiraćemo:
”Neprijatelj ti je u stvari prijatelj uvek osim
kada ti je neprijatelj.“ Jovan Radešić
“Neprijatelj ti je u stvari prijatelj kada ti
da neku konstruktivnu kritiku, na račun
koji možeš promeniti svoje ponašanje na
bolje.“ Simona Tomić
“Kada ti otvori oči u situaciji koja te je
zadesila.“ Vera Berar
“Kada je neprijatelj tvog neprijatlja.“ Stefan
Ilić
“Nikad, neprijatelj je neprijatelj.“ Marko
Srbljanović
“Kada imamo zajedničkog neprijatelja.“
Zirojević Nemanja
*“Kada ti prijatelj neprijatelju prijateljski
neprijatelji u bivstvu prijateljstva zanavjek.“
Nikola Kalinov.
“Kada mi nešto treba od njega.“ Lazar
Milošević
“Neprijatelj je prijatelj onda kada me
njegovo neprijateljstvo ne ubije nego
ojača“. Prof Miodrag Koprivica
Humor takođe produžava život što je naučno
dokazano. E pa, mislim da je zaista dovoljno
“Kada shvatiš da je to što misli u stvari bilo
razloga i argumenata da shvatimo: “Smeh je
dobronamerno.“ Ass Mladen Mutavdžić
najbolji lek”.
Nataša Rodić
Aleksandra Menićanin
[email protected]
JOGA KAO PRIJATELJ
Reč prijatelj obično vezujemo uz
određenu osobu koja je tu za nas, na
koju možemo da se oslonimo, sa kojom
možemo da plačemo i da se smejemo,
koja je tu u dobru i u zlu. Sve ono lepo
što bismo da delimo, damo, dobijemo
od nekog/sa nekim, tako da se obično
sve te lepe vrednosti nalaze u toj drugoj
zamišljenoj osobi kada kažemo prijatelj. Sa
tog pozitivnog aspekta koje nam prijatelji
donose, možemo posmatrati i neke druge
stvari koje su prijateljski, tj pozitivno
raspoloženi prema nama. Jedna od stvari
koja nam definitivno pomaze je fizička
vežba, i ja ću ovde govoriti o jogi, kao o
jednom vidu svojevrsnog prijatelja našeg
duha i tela. Šta je joga?
Joga je psihofizička disciplina koja ima
tradiciju dugu već nekoliko hiljada godina
i vodi poreklo iz daleke Indije. Čovek ju
je izmislio, otkrio, našao, tako da bi ona
bila u svrsi pomagala samom čoveku koji
je praktikuje. Kada kažemo psiho-fizička
disciplina, na šta tačno mislimo i kako
je to uopšte moguće? Mnogi me pitaju
da li joga zaista pomaže čoveku da se
opusti, da se oslobodi stresa... Malo im
to zvuči nemoguće. Ja uglavnom umesto
hvalospeva i potvrđivanja odgovaram da
je najbolje da probaju, jer je ipak lično
iskustvo bolje merilo od prepričavanja
tuđih doživljaja. Joga podrazumeva
vežbe istezanja u određenim položajimaasanama, kombinovanim sa tehnikama
disanja. Ona može podrazumevati i
meditaciju, ali ja ću se ovde zadržati
isključivo na fizičkom vežbanju, koje ipak
nije samo fizičko, jer u kombinaciji sa
odgovarajućim disanjem, usmeravanjem
pažnje na delove tela koji se u tim
položajima istežu, dovodi do jednog
dubljeg usmeravanja na sopstveno telo
i dešavanja u njemu tokom vežbanja,
samim tim i osvešćivanjem sopstvenog
tela i ponovnim povezivanjem delova
u jednu celinu. Um-srce-telo. Takođe,
određeni položaji bude energiju na
odgovarajući način i energetski se
obnavlja telo, pokreće energija u
zavisnosti od vežbe do vežbe. Samo
istezanje kao takvo je izuzetno dobro,
jer mišić postaje gipkiji, elastičniji, dobija
vretenasti oblik, izdužuje se. Telo uopšte
postaje elastičnije, gipkije, jer se vežbe
uglavnom svode na istezanje što se mišića
tiče, tako da osoba vremenom može sve
više i više da se istegne u vežbama kroz
praksu, tj, ponavljanje.
Mart/April 2012
Šta je još specifično u vezi sa jogom? To
što akcenat nije na spoljašnjem momentu,
tj. nije bitno da li osoba može ovoliko
da se savije ili onoliko, da li je dostigla
savršenstvo u određenoj vežbi ili je tek
na pola puta. Zašto to nije presudno?
Zato što je joga sama po sebi bazirana
na unutrašnjem momentu, tj. buđenju
unutrašnjeg osećaja mira, jednistva
sa samim sobom i uopšte buđenja
dobrog osećaja u sebi. Vežbe se izvode
u granicama prijatnosti svake osobe
ponaosob, tako da je važnije da osobi prija
ono što radi, nego da to u ogledalu bude
perfekcija. Bitno je da se rade pravilno
vežbe, ali u granicama prijatnosti. Joga je
takođe jako dobra za kičmu, jer veliki broj
vežbi jača leđne mišiće i samim tim se
razvija pravilnije držanje i osećaj u čitavom
telu uopšte. Umanjuje se tenzija bolova
u određenim mišićima, kičmi takođe,
reguliše se pritisak, poboljšava varenje,
cirkulacija i mnoge druge pozitivne
nuspojave koje već zavise od vežbe do
vežbe. Pa ipak, meni lično se čini da je
najbitnije biti prisutan ovde i sad za vreme
vežbanja i uživati u onome što se radi tad,
a sve ovo drugo dolazi vremenom, samim
vežbanjem kao nuspojava.
Iskrena prisutnost bez očekivanja je ono
što leči. Jer ako vežbamo da bismo mogli
ovo ili ono, stalno očekujući rezultate, da
li fizičke ili psihičke prirode, ugrađujemo
sebi jednu vrstu pritiska koja malo
unosi nemir tamo gde bi bio mir bez
tog iščekivanja i želje za potvrđivanjem.
Naravno, mnoge stvari je lakše reći nego
uraditi, ali bitno je raditi, vežbati, baviti se.
Nijedan početak nije lak, ali sa osmehom,
sve se lakše prevazilazi. Preterana
ozbiljnost guši prijatnost.
Joga je jedna vrsta vežbanja koja nam
može pomoći da se energetski razbudimo,
pojačamo vezu i sklad unutar sebe samih,
da se relaksiramo kroz fizičku aktivnost
i uronimo u sebe koji milimetar dublje.
Ako posmatramo telo kao hram, kao
sopstveni dom, iznajmljenu garsonjeru ili
sobu u kojoj živimo, svejedno je, možda
počnemo malo, bar malo drugačije da
ga doživljavamo. Ne kao mašinu koju
iscrpljujemo ili previše štedimo, već kao
sopstveni dom o kojem se brinemo,
sa ljubavlju. Ne zbog komšija, ne zbog
gostiju, već zbog onog osećaja kada
sedimo sami kod kuće i prosto nam se
sviđa prostor u kojem se nalazimo. Jer
smo svesno doveli do toga da nam se
sviđa. Koliko je u našoj mogućnosti.
Detalji, sitnice, mali koraci znače. Zaista
znače. Oni označavaju ljubav, brigu o
nečemu, pozitivnu energiju koju šaljemo
i koja prosto zrači prostor toplinom,
ljubavlju koja se bez sumnje vraća. Ali to
nije cilj po sebi. Cilj je sama ta ljubav koja
se daje. Tako bismo mogli i o sopstvenom
telu da se brinemo, da ga volimo. I kada
ostanemo sami, osetimo jedan dobar
osećaj u telu. Bez bolova, ukočenosti od
sedenja, neaktivnosti. Kada legnemo u
krevet da osetimo svežinu postojanja, a ne
nervozu i stres nakupljenu tokom dana.
Fizička aktivnost sama po sebi na neki
način oslobađa telo i pomaže da stičemo
bolji osećaj unutar sebe samih i to vrlo
dobro znaju svi koji se bave fizičkom
aktivnošću (bila to joga ili neki drugi oblik
vežbanja). Najbolje je ujutro vežbati,
započnite dan vežbanjem i proverite da li
postoji neka razlika u kvalitetu dana ako
se započne na jedan konstruktivan način,
uz odvajanje malo vremena samo za sebe
i sopstveno zdravlje. Neka fizička aktivnost
bude naš prijatelj.
Joga instruktorka Sonja Kalaba
25
26
[email protected]
Svečana Dodela Diploma
27. 01. 2012.
Mart/April 2012
27
,
MENADZMENT
POJAM ULOGA I ZNAČAJ INVESTICIONIH FONDOVA - PRVI DEO
Investicioni fondovi predstavljaju
poseban vid ulaganja sredstava u okviru
koga investitori deo svoje imovine
poveravaju specijalizovanim institucijama
– društvima za upravljanje investicionim
fondovima. Osnovni zadatak društva za
upravljanje je da za investitore ostvari
maksimalno mogući prinos za dati nivo
rizika, uz poštovanje načela sigurnosti,
likvidnosti i načela disperzije rizika.
Investicioni fondovi predstavljaju važne
učesnike na razvijenim finansijskim
tržištima, a svoj izraziti rast i razvoj
beleže od sedamdesetih godina prošlog
veka. Investicioni fondovi su atraktivan
vid ulaganja kako za individualne tako i
za institucionalne investitore i od svoje
pojave beleže stalni rast imovine kojom
upravljaju. Ulaganjem u investicione
fondove investitori imaju mogućnost
pristupa brojnim svetskim tržištima i
kompanijama, diversifikaciju ulaganja
i po tom osnovu smanjenje rizika,
profesionalno upravljanje imovinom, kao i
niže troškove i likvidnost ulaganja. Prinos fonda predstavljа procentualni
rast vrednosti portfolia fonda nа kraju u
odnosu nа početak posmatranog periodа
(razlika između prodajne cene na dan
prodaje udela i kupovne cene cene po
kojoj je kupljen udeo). U tom smislu,
prinos može biti negativan, tј. možе sе
оstvariti gubitak. Prinos fondа nijе јеdnak
prinosu koji оstvari investitor budući dа
investitor оstvaruје prinos zа period svogа
članstvа u fondu. Prinos fondа оbjavljuје
sе u prospektu i nа internet stranici fondа
zа svakih šest meseci zа poslednjih 12
meseci, kао i ukupan prinos zа poslednjih
pet godinа оd оrganizovanjа (оsnivanjа)
fondа.
Neto vrednost fonda predstavljа vrednost
hartiја оd vrednosti i drugе imovinе
iz portfolia fondа, umanjenа zа iznos
оbavezа. Računа sе svakog radnog dana,
pо završetku trgovanjа. S оbzirom na
tо dа sе vrednost hartiја оd vrednosti
svakodnevnо menjа, takо sе i netо
vrednost fondа svakodnevnо menjа.
Netо vrednost fondа је i dobar pokazatelj
uspešnosti poslovanjа investicionog
fondа.
Investicionа јedinicа је srazmerni
оbračunski udeо u ukupnој netо imovini
оtvorenog investicionog fondа.
Vrednost investicionе јedinicе sе
izračunavа takо štо sе netо vrednost
fondа podeli sа ukupnim brojem
investicionih јedinicа. Tо znači dа аkо је
netо vrednost fondа 100.000 dinarа, а
ukupan brој investicionih јedinicа 100,
vrednost јеdnе investicionе јеdinicе ćе biti
1.000 dinarа. Ukolikо sе sledećeg danа
netо vrednost fondа povećа zа 10.000
dinarа, vrednost investicionе jedinice će
biti 1.100 dinarа (pod uslovom dа sе brој
јеdinicа niје promeniо).
28
Početnа vrednost investicione jedinice
svih оtvorenih fondovа iznosi 1.000
dinarа
Kadа investitor uloži оdređenа sredstvа
u fond оn zapravо kupuје оdređeni brој
investicionih jedinica. Tај brој sе dobiја
delenjem iznosа ulogа (umanjenog
zа naknadu zа kupovinu investicionih
jedinica) i vrednosti investicionе јеdinicе
nа dan uplatе.
Nа оsnovu brоја investicionih jedinica
kоје posedujе, svaki investitor možе
svakog danа dа izračunа vrednost svog
ulogа u fondu kао proizvod dnevnе
vrednosti investicione јedinice i brоја
jedinica kоје posedujе.
Kаdа investitor želi dа povučе dео ili
celokupan ulog iz fondа, оn zapravо
prodаје svоје investicionе јеdinicе
fondu. Sredstvа kоја će mu biti isplaćenа
јеdnakа su proizvodu brоја investicionih
jedinica i njihovе vrednosti nа dаn
zahtevа, umanjenе zа naknadu zа оtkup
(maksimalnо 1%).
Оdlukе о ulaganju imovinе investicionog
fondа donosi portfoliо menadžer, koji је
zа tо dobiо dozvolu Kоmisiје zа hartiје оd
vrednosti posle polaganjа stručnog ispitа.
Društvо zа upravljanjе morа dа аngažujе
najmanjе јednog portfoliо menadžerа koji
ćе upravljati investicionim fondom dok
portfoliо menadžer možе upravljati samо
јednim investicionim fondom.
Imovina fondа sе možе ulagati u duzničkе
hartiје оd vrednosti, hartiје оd vrednosti
kоје izdaju međunarodnе finansijskе
instituciје, hipotekarnе оbveznicе,
hartiје оd vrednosti kоје izdaju domaćа
i stranа pravnа licа, а kojimа sе trguје
nа teritoriji Republikе Srbiје, depozitnе
potvrdе, novčanе depozitе, finansijskе
derivatе, аkciје zatvorenih fondovа, akciје
investicionih fondovа, аkcijе аkcionarskih
društavа, društavа sа оgraničenom
оdgovornošću, udelе оrtačkih i
komanditnih društavа registrovanih
u Republici Srbiji i nepokretnosti.
Investiranjе u inostranstvu је dozvoljenо
dо 30% vrednosti imovinе fondа.
Svakо društvо zа upravljanjе је dužnо
dа imа pravilnik о tarifi i dа naplaćujе
naknadе i troškovе zа svaki fond kojim
upravljа u skladu sа njim.
Treba razlikovati naknadе i troškovе
kоје društvа zа upravljanjе naplaćuju оd
investitorа.
Naknadе su prihod društvа zа upravljanjе
i оnо ih naplaćuје zа uslugu upravljanjа
fondom.
Kоd оtvorenih fondovа postoје sledećе
naknadе:
-naknadа zа kupovinu investicionih
јеdinicа – naplaćuје sе kао procenat оd
ulogа investitorа u fond (оd ulogа prvо sе
оduzimа оvа naknadа pа sе оstatak koristi
zа kupovinu investicionih јеdinicа)
-naknadа zа upravljanjе imovinom fondа
– godišnjа naknadа kоја sе оbračunavа
svakodnevnoо kао procenat imovinе
fondа
-naknadа zа оtkup investicionih јеdinicа
– naplaćuје sе kadа član fondа želi dа
povučе svој ulog iz fondа i dа unovči
investicionе јеdinicе kоје posedujе
Važnо је imati u vidu dа је sаmo naknadа
zа оtkup investicionih јеdinicа zakonski
оgraničenа nа 1% а svе оstalе naknadе
društvа zа upravljanjе sаmа оdređuju.
Kоd zatvorenih fondovа postoji samо
godišnjа naknadа zа upravljanjе
imovinom fondа s оbzirom dа sе trgovinа
аkcijamа fondа vrši nа organizovanom
tržištu (berzi) prekо brokerskо-dilerskog
društvа, а troškovi su isti kао kоd trgovinе
bilо kojim аkcijamа.
Troškovi kојi sе naplaćuju iz imovinе
fondа sе оdnosе nа troškovе vezanе zа
trgovinu hartijamа оd vrednosti (proviziје
brokerskо-dilerskog društvа, Berzе,
Centralnog registrа) kао i troškovi kastodi
bankе i еksternе reviziје.
[email protected]
Naknadе i troškovi fondа mogu značajnо
smanjiti prinosе kојi se mogu оstvarati
investiranjem pа је veomа bitnо dа se
razume kolikо iznosе u fondu u koji se
želi investirati. Sa drugе stranе, visokе
naknadе i troškovi nе moraju dа budu
loši ukolikо značе dа fondom upravljaju
izuzetnо stručni portfoliо menadžeri ili dа,
nа primer, fond аktivnо investirа štо ćе
doneti izuzetnо visokе prinosе.
Prospekt fondа је dokument оtvorenog
ili zatvorenog investicionog fondа, kојi
sе prе učlanjenjа u fond investitoru
оbaveznо stavljа nа uvid. Svrhа prospektа
је dа investitoru pruži informacije о
društvu zа upravljanjе, fondu kojim оnо
upravljа, glavnim rizicimа i strukturi
ulaganjа tog fondа. U njemu sе nalazе
informaciје о:
1) investicionom fondu
2) društvu zа upravljanjе
Kаdа se investira u investicioni fond,
novcem ćе upravljati portfoliо menadžer
i ulagaće ih u diversifikovan portfoliо,
čimе sе rizik smanjuе. istovremenо, zа
tu uslugu, se plaćaju nadoknadе kоје
smanjuju prinos.
Kаdа se investira direktnо prekо
brokerskо-dilerskog društvа, lično se
оdlučuje gde ćе sе investirati а brој
4) datumu izdavanjа prospektа.
različitih hartiја оd vrednosti u kоје se
Veomа је važnо dа svaki potencijalni
može investirati оgraničen је iznosom
investitor pročita i razume sadržај
raspoloživih sredstavа. Tаdа se ne moraju
prospektа kakо bи biо u potpunosti
plaćati naknadе društvu zа upravljanjе, аli
upoznat sа uslovimа kоје fond nudi kао i
rizik investiranjа možе biti visok аkо se не
rizicimа i troškovimа ulaganjа.
može аdekvatnо diversifikovati portfoliо.
Takođе, zа оvakvо investiranjе је
Prilikom prodаје investicionih јеdinicа ili
potrebnо dа se poseduju оdređenа znanjа
аkciја (kаdа se povlači dео ili celokupan
ulog iz fondа) sе plaća porez nа kapitalnе kао i dа se оdređenо vremе posveti
dobitkе u iznosu оd 20%. Kapitalni dobitak аnaliziranju hartijа оd vrednosti i praćenju
predstavljа razliku između prodajnе cenе kretanjа svog portfoliја.
investicionih јеdinicа, оdnosnо аkciја i
Diversifikacijа portfoliа fondа predstavljа
njihovе nаbаvnе cenе.
način smanjenjа rizikа ulaganjа tаkо štо sе
ulažе u različitе vrstе hartiја оd vrednosti
Prilikom raspodelе i isplatе prihodа koje
је fond оstvario (dividendi), plaća sе porez i u različitе izdavaocе tih hartiја. Nа tај
način sе postiže dа еventualnо možе doći
nа prihodе оd kapitalа u iznosu оd 20%.
dо padа vrednosti sаmо delа portfoliа
Osnovicu zа оbračun porezа predstavljа
ili čak dа takav pаd budе kompenzovan
50% isplaćenih prihodа.
porastom vrednosti drugog delа portfoliа
(ukolikо su negativno korelisani).
3) naknadamа i troškovimа
Naravnо, dа bi sе portfoliо diversifikovао
(po nekim tеорјrаmа, minimalni brој
аkciја zа dobrо diversifikovan portfolio је
15), potrebnа su značajnа sredstvа koја
mali investitori оbično nе poseduju.
Nadzor vrši Komisiја zа hartije оd
vrednosti. Оnа može izreći јavnu
оpomenu, pokrenuti postupak pred
nadležnim оrganom, povući saglasnost
nа imenovanjе članа upravе, оdnosnо
direktorа i dati nalog zа zabranu izdavanjа
investicionih јеdinicа u trajanju dо tri
mesecа. Komisiја za HoV možе oduzeti
dozvolu zа rad društvu zа upravljanjе.
vrednosti imovine fondа i utvrđujе
dа је investiranjе imovinе u skladu sа
prospektom fondа. Reklamni materijali
trebа dа ispunе određene standardе i dа
nа korektan način informišu potencijalnе
investitorе.
Međutim, regulativа možе dа doprinesе
dа је investitor аdekvatnо informisan
о rizicimа investiranjа u оdređeni fond,
аli nа njemu је investicionа оdlukа, а
rizik izabranog fondа snosi sam. Kako
nе postоје оgraničenjа u pogledu visinе
prinosа takо nе postоје оgraničenjа nи
gubitkа.
Da rezimiramo:
Kako funkcionišu investicioni fondovi?
Investicioni fondovi prikupljaju novac
većeg broja investitora i ulažu u akcije,
obveznice, instrumente tržišta novca,
druge hartije od vrednosti ili nekretnine.
Sva ova imovina koju drži investicioni fond
naziva se „portfolio“. Vrednost portfolija
naziva se „neto vrednost imovine“ i
ona se određuje svakog dana na osnovu
dnevne tržišne vrednosti svih investicija u
portfoliu.
Dakle, investicioni fondovi predstavljaju
poseban vid ulaganja sredstava u okviru
koga investitori deo svoje imovine
poveravaju specijalizovanim institucijama
– društvima za upravljanje investicionim
fondovima. Osnovni zadatak društva za
upravljanje je da za investitore ostvari
maksimalno mogući prinos za dati nivo
rizika, uz poštovanje načela sigurnosti,
likvidnosti i načela disperzije rizika.
Uloga investicionih fondova
Dosadašnja iskustva govore da su
investicioni fonodvi finansijske institucije
koje mobilišu kapital više pojedinaca
zbog ulaganja u skup hartija od vrednosti
(akcija, obveznice, blagajnički zapisi i
Zakon о investicionim fondovima
dr.) da se novac plasira u ime i za račun
koncipiran је u skladu sа najboljim
ulagača pod finansijski najpovoljnijim
međunarodnim praksama u regulisanju
uslovima na tržištu novca. Stoga
оvih institucijа. Оn predviđа niz kontrolnih investicioni fondovi vrše alokaciju
mehanizama kojimа sе povećavа sigurnost kapitala. Menažment fonda je sastavljen
investicionih fondovа а investitori
od profesionalaca koji ostvaruju ciljeve
štitе оd prevarа i zloupotrebа. Takо nа
akcionara na osnovu utvrđene strategije.
primer, Komisiја оdobravа аkcionarе sа
U osnovi investicioni fondovi su dobro
učešćem iznad 10% i upravu društavа zа
poznati u sferi trgovine hartijama od
upravljanjе, sredstvа fondovа su potpunо vrednosti na osnovama profita i logike
оdvojenа оd imovinе društvа i čuvа ih
plasmana kapitala.
kastodi banka koja kontrolišе оbračun
MA Svetlana Bojanić
Mart/April 2012
Nastavak teksta u sledećem broju.
29
INTERNET,
PRIJATELJ
ILI NE...?
Internet, globalna mreža informacija,
protoka, protokola, servera, softvera,
hardvera, jednom rečju najnoviji, najbrži i
najjednostavniji vid komunikacije pojedinca,
grupa, država i celih društava. Da li su
nam sve ove stvari prijatelji ili ne? Zavisi
od konteksta u kom se posmatraju kao i
vremena u kom ih koristimo.
Informacije su za čoveka oduvek
predstavljale najbitniju osnovu za stvaranje
nečeg, bilo šta da bi uradili, napravili ili
stvorili moramo da posedujemo određeno
znanje iz te oblasti koje se nalazi u
informacijama koje dobijamo od okoline i
ljudi oko sebe. Skladištenje tih informacija
je u vezi sa brzinom dolaska do njih kao i
njihovog razumevanja. Primena znanja je u
uzajamnoj sprezi sa iskustvom koje je ništa
drugo nego što veća količina obavljenog
kreativnog rada u što manjem vremenskom
roku.
Dakle, iz ove perspektive internet je
sredstvo komunikacije koje nam olakšava
dolazak do informacija koje su nam
neophodne za dalje usavršavanje, a njegova
najbolja karakteristika jeste brzina, jer što
se brže dolazi do informacija, više se dobija
21.VEK – PRIJATELJ
STRESA
vremena za delovanje. Internacionalna
mreža podataka sa ovog stanovišta jeste
prijatelj ali samo onda kada se koristi u
pozitivne srvhe.
globalnoj mreži. Ljudi bi trebalo da shvate
da funkcionisanje jednog sistema kao što
je internet ne može biti cenzurisano jer
uvek postoji način da se obriše, prepravi
ili ubaci novi kod koji će menjati strukturu
Kao što je svima poznato čovek kroz svoju
mreže i društva danas, kao što su štampani
istoriju uvek pronalazi način da iskoristi
mediji menjali strukturu društva u prošlosti,
određene stvari ili događaje čija je namena
jednostavno previše je varijacija u pitanju da
bila da poboljšaju funkcionalnost života u
bi se internet okarakterisao kao dobar ili loš,
pozitivnom smislu, prenese u negativno.
kao prijatelj ili neprijatelj.
Internet je sredstvo ne biće (trenutno) što
S toga zloupotreba globalnog informacionog ga čini najobičnijim telefonom putem kojeg
centra je vrlo česta i ostavlja velike posledice se razmenjuju informacije, samo napredak
na samu mrežu i pogotovo na njene
tehnologije je neminovan, brzina i efikasnost
korisnike.
iskorišćenosti prostora je danas postala
suština poslovanja, a borba za virtualni i
Ova tema za sobom povlači i trenutno
geografski prostor svakog dana sve više
aktuelno pitanje o slobodi interneta i
divlja.
njegovoj cenzuri koja opet povlači pitanje
globalne slobode pojedinaca u društvima
Stoga, tema ovog teksta bi mogla i da glasi
„Ljudi, prijatelji interneta ili ne...“
da se oglašavaju, tačnije, iznose svoje
Igor Gnendinger
stavove putem kanala komunikacija u samoj
Stoga, kada ste pod stresom držite se sledećih
pravila, i stres će nestati kao da ga nikada nije
ni bilo:
Ustajanje u cik zore, odlazak na posao,
povratak kući, uplakana deca željna roditeljske
pažnje, i brige, ručak, spremanje i obavljanje
ostalih kućnih poslova? Sa druge strane,
partener isto tako dolazi sa posla, porodica,
prijatelji za koje takođe treba odvojiti vreme.
Zvuči Vam poznato? Ili kao nemoguća misija?
Često se mogu čuti komentari: „Da mi dan
taje 48 sati, i dalje ne bih sve postigla(o)”. O
odlasku u neki provod ili bioskop, neću ni da
govorim, jer se za to samo ponekad ukaže
prilika. Izgleda da je to danas luksuz, a ne
normalna stvar kakva bi i trebalo da bude.
1.Mislite na nesto drugo. Pokušajte da sve
što je prouzrokovalo stres, ostavite što više
po strani. Fokusirajte se na pozitivne stvari i
usmerite svoje misli na to.
Došli smo u situaciju da stalno negde žurimo,
jurimo, da nam se telefon usija od silnih
poziva, da ne znamo kuda ćemo pre da odemo,
i šta prvo da uradimo. Ne, niste u pravu, nije
ovako samo zaposlenim ljudima, i onima u
braku, tako je svima. I studentima je. Kada
počnu predavanja, vežbe, posle toga slede
ispiti, kolokvijumi... Tu nam je i porodica,
drugari, izlasci, sportske i druge aktivnosti,
ako se nekome posreći i neki honorarni
poslić. Sve to iziskuje previše vremena, često
i nismo sigurni da li ćemo sve uspeti uraditi
u predviđeno vreme. Ako se negde kasni ili
ne obavi sve na vreme, to u ljudima dodatno
stvara pritisak i tenziju.
4.Udahnite duboko. Kada ste pod stresom,
trudite se da se maksimalno iskontrolišete i
udahnete duboko. Fokusirajte se na pravilno
disanje i smirite se.
Sav taj brz način življenja dovodi nas u situaciju
da smo pod stalnim stresom. Stoga, ne
preostaje nam ništa drugo nego da se stresa
rešimo. Jer kada nas obuzme, parališemo
obavljanje svakodnevih aktivnosti, svađamo
se sa ukućanima ili jednostvano čovek dođe
u situaciju da ne zna šta će sa sobom. Zvuči
neverovatno? Ili kao kliše? Moguće, ali
psiholozi tvrde drugačije i kažu da u večini
slučajeva, ove male tajne, imaju pozitivan
efekat.
30
2.Uzmite šolju toplog čaja. Skuvajte sebi
omiljeni čaj sa prepoznatljivom aromom, koja
će opustiti vaša čula i smanjiti stres.
3.Zavalite se u stolici za ljuljanje. Mnogo ljudi
se opusti baš u ovakvim stolicama. Zato sebi
priuštite jednu takvu, kako bi vam bila od
koristi u stresnim situacijama.
5.Gledajte smešne slike i video snimke.
Postarajte se da vam smešne stvari uvek budu
na dohvat ruke i da ih možete pogledati kada
vam je potrebna doza pozitivne energije.
Takve slike i video snimci će vas momentalno
postaviti u drugo stanje i stres će polako
nestajati.
6.Posete nekom spa centru će vas dodatno
opustiti i rasteretiti nagomilane energije
i stresa. Izaberite onaj koji vam najviše
odgovara, opsutite se i uživajte u tretmanu.
Ovo su samo neki od koristnih saveta.
Deluje kao da sve to znamo. Jedino ih se
retko pridržavamo. Znamo teoriju, a slabo
praksu. Nemojte robovati stresu. Učinite
da Vi kontrolišete stres. Ove savete začinite
sitnicama koje Vama ulepšavaju dan.
Ustanite ranije i uživajte u prolećnom suncu.
Pijte svoju jutarnju kafu pola sata duže i ne
dozvolite nikome da Vaš mali ritual pokvari.
Nabacite najširi osmeh, obucite se kao da ste
pošli u provod i prošetajte gradom. Ne javite se
komšiji samo običnim „dobar dan”, pitajte ga i
kako je, uspeva li da se razonodi, osmehnite se
i izaovite njegov osmeh... Ako širite pozitivnu
energiju odmah će i drugi to primetiti. I na njih
ćete je preneti.
Počastite sebe nekom dobrom knjigom.
Otiđite sa društvom bilo gde, i tek onako
usput odlučite da li ćete u provod ili na večeru.
Kada nešto neplanirano uradite, obično taj
izlazak bude najbolji. Obradujte svoju porodicu
omiljenom poslasticom ili nekom sitnicom.
Poljubite i zagrlite svoje roditelje ili decu.
Iznenadite partnera nečim neverovatnim,
skačite zajedno bandžijem. Nema veze što to
nikada do sada niste probali ili ni pomišljali
na to. Sredite svoje ormane, fioke i police.
Budite smeli i rešite se nepotrebnih stvari koje
godinama samo sakupljaju prašinu. Budite
humani i mislite na druge - poklonite te stvari
drugima, nekome će one dobro doći. Nazovite
svoje prijatelje, prisetite se „starih” dana i
ismejte se do suza.
Ne trošite nekontrolisano sve novce koje
imate u novčaniku na najnoviji model cipela,
ostavite nešto i sa strane. Bićete srećni kada
dođe kraj meseca i shvatite da niste „švorc”.
Čitajte dnevnik ako ste ga nekada pisali i tako
se prisetite starih dana. Uzmite Vaše omiljene
fotografije iz albuma i postavite ih na vidno
mesto. Za to će Vam odlično doći jedan veliki,
lep pano. Nabavite kućnog ljubimca (ako ga već
nemate) i brinite, družite se i igrajte sa njim.
Ustanite prvoj bakici u autobusu - ustupite joj
mesto. Trčite. Šetajte ili vozite bicikl. Mirno
spavajte. Sanjajte... I jednostavno učinite Vaš
život lepšim. Jer, „kakve su nam misli, takav
nam je i život”.
Iva Ivić
[email protected]
STRUČNA
EKSKURZIJA
31.03.2012.
RAD JE PRETVORIO MAJMUNA U ČOVEKA. IZ KOG RAZLOGA?
MENADŽER U SRBIJI, „MAJMUN U ODELU“?
Majmun u odelu - Lepo odeven, misli da
sve zna, pa nedostatak samopouzdanja nadoknađuje
arogancijom, veruje da samim njegovim dolaskom u
kompaniji počinje nova epoha poslovanja, obavezno
uvodi beznačajne promene koje nemaju nikakvog uticaja
na poslovanje tipa novih izveštaja, pijenja određenog broja
kafa, obaveznog prekovremenog rada koji nije uzrokovan
stvarnim potrebama posla, pronalaženje i najmanje greške
podređenima u izvršavanju poslova i primenom kazni kao
demonstracije moći, odsustvo bilo kakve pohvale zaposlenima
koji odlično obave posao, a o nagradama nema ni govora jer
„to se podrazumeva za platu koju dobija”. Njihov glavni cilj
je da za sebe obezbede što veću platu, bonuse, naravno što
skuplji službeni automobil prestižne marke, tako da zaslepljen
sopstvenom ambicijom gubi u vidu potrebe svoji podređenih.
Čini se sasvim prikladnim,u današnje
vreme opšte letargičnosti, bilo kakvu
misao o radu i čoveku nasloviti rečima
Fridriha Engelsa, koji smatra da je rad
osnov ljudskog života. Motivacija za rad
je osnov menadžerskog života.
Nije uspravan hod ono što je
najprimitivnijeg čoveka razlikovalo
od čovekolikih majmuna, nego su to
ruke, najsavršeniji alat ljudskog tela.
Rad je proizvod ruku i ruke su proizvod
rada. Ruke su zaslužne za nastanak
Mikelanđelovih skulptura, Mocartove
muzike, odeće Koko Šanel, Edisonovih
patenata. Ne verujete?! Pogledajte
samo kompleksnost tastatura po kojima
svakodnevno kuckate i kompleksnost
pokreta koji gotovo istovremeno
odgovaraju vašim kognitivnim
aktivnostima. Zapitajte se zašto su
tastature baš tako oblikovane i zašto je
do nedavno daktilografija bila veština
zbog koje su jedni pri zapošljavanju
imali prednost nad drugima.
Rad je danas neminovnost, gledano
antropološki i sociološki. Potreba
za radom i volja za radom uslovile
su tehničko-tehnološki napredak
i socijalno-interakcijiski napredak
ljudske civilizacije, drugim rečima,
međusobno povezivanje i organizaciju
rada. Potreba za radom postoji u svakoj
iole uređenoj društvenoj organizaciji –
preduzeću, državi. Ono što „ne postoji“
jeste adekvatna motivacija za rad.
Novija teorija menadžmenta, govori o
motivaciji kao velikoj misteriji, velikom
„X“ faktoru koji uz rad grantuje uspeh.
Nije bez razloga Li Ajakoka rekao da
menadžment ne bi trebalo da radi ništa
drugo, nego da motiviše.
„M en ad žm en t ne bi o,
a dr ug
tre ba lo da ra di ni št
ne go da m ot iv iš e. “
Li Aj ak ok a
32
„ Rad j e pr etvor i o
m aj m una u
čoveka“
F r i dr i h E nge l s
Motive svakog zaposlenog je verovatno
teško utvrditi, još teže na osnovu
pojedinačnih motiva osmisliti strategiju
motivacije zaposlenih, sistem nagrada i
slično. Ipak, jasno je da je u osnovi svih
motiva čoveka, zadovoljstvo. Menadžer
koji shvati šta motiviše njegove
zaposlene na opštem planu, imaće
uspešno poslovanje.
Postoje razne tehnike prepoznavanja
motivacionnih faktora, brojna
empirijska istraživanja, ali je negde
uloga menadžera za odnose s javnošću
da unutar kompanije analizira šta
motiviše zaposlene, timove zaposlenih
i da „odstrani trulu jabuku.“ Kako to
postići u praksi? Jedna od najkraćih i
istovremeno najpreciznijih definicija
menadžera glasi: „Menadžer je osoba
koja svoj cilj postiže radom drugih”.
Ono što vrhunske menadžere razlikuje
od ostalih jesu upravo znanje i veštine,
kako da ti „drugi” - njihovi podređeni
i kolege, u kontinuitetu svoje poslove
obavljaju i svoje ciljeve ispunjavaju
što kvalitetnije, profesionalnije i
efikasnije. Prema tome:
1.Prvorazredni menadžeri zapošljavaju
prvoklasne ljude. Drugorazredni
menadžeri zapošljavaju
trećerazredne ljude. Velika je istina
sadržana u rečenici „Ako želiš da
budeš najbolji, okruži se boljima od
sebe.” Upravo ovaj recept je primenio
jedan od najuspešnijih poslovnih
ljudi, Donald Tramp jer je nakon
diplomiranja sav početni kapital
dobijen od oca uložio u članstvo u
eminentni klub poslovnih ljudi u
Njujorku.
2.Pravi menadžer poštuje i pokazuje
interes za rad svojih saradnika,
a posle izuzetnih napora inicira
zajedničke rekreacione i relaksirajuće
aktivnosti (zabave, izlet, sport,
putovanja...) i svakako ne drži
saradnike u „mraku”, već ih informiše
o svemu.
Od mnoštva obrazovnih institucija koje
su se u poslednjoj deceniji opredelile za
produkciju kvalitetnog menadžerskog
kadra, malo je onih koje proizvode
prvoklasne menadžere. Većina
menadžera u našoj zemlji nisu deo
civilizacijske tekovine rada, motivacije i
uspeha, nego majmuni u odelima.
Tijana Majkić
[email protected]
KULTURICA
FLERTOVANJE SA STRAŠĆU I SMRĆU:
S I LV I J A P L AT
“Svaka žena obožava fašistu,
čizma u lice zversko,
zversko srce zveri k’o ti.”
Silvija (Sylvia Plath) je pisala čistom strašću
– onom strašću koju nije stigla do kraja da
odživi oduzevši sebi život rano, u trideset
i prvoj godini. U pesmama nailazimo na
maestralno očijukanje sa smrću i glavu
ubačena u rernu. Naizgled simbolično, jer
tako je i skončala.
Platova je prva spisteljica kojoj je Pulicerova
nagrada dodeljena postuhmno. Rođena
1932. godine, a čitavog života patila je od
manične depresije. Rani gubitak oca (zbog
raka pluća) ostavio je snažan ožiljak – kako
na njoj, iznutra, tako i na njenom pisanju.
Sa osam godina objavljuje prvu pesmu,
da bi ubrzo počela da piše i za poznate
američke magazine. Posle završene druge
godine studija, Silvija pokusava da izvrši
samoubistvo pilulama za spavanje, te je
nalaze u stanu nakon tri dana i uspevaju
da joj spase život. To blisko iskustvo sa
smrću, opisala je u jedinom objavljenom
romanu “Stakleno zvono” (“The bell jar”). Po
povratku sa rehabilitacije, nastavlja studije i
ubrzo upoznaje budućeg supruga – pesnika
Teda Hjuza (Ted Hughes). Snažan erotizam
koji karakteriše celo njeno stvaranje, bio
je ujedno i način na koji je živela. U skladu
sa strastvenom prirodom, Silvija je ljubav
često “palila” ljubomorom. Ne bez razloga,
doduše, jer je Tedovo neverstvo i bilo ono
što je Platovu u određenim trenucima
“lomilo” – ali i osnaživalo njeno pisanje.
Opsednutost smrću u životu i pisanju
Platove posledica je i ogromnog erotskog
naboja. U njenoj poeziji nailazimo na
opise smrti kao erotskog čina, a biti u
vlasti erotizma znači, istovremeno, ne
znati za granice, prevazilaziti ih i ispitivati,
te naposletku stići do smrti - kao smisla i
mogućnosti ponovnog rađanja.
Silvija je gotovo zajedljivim, izazivačkim
tonom, i sa specifičnim ponosom, pisala o
oduzimanju života samoj sebi, svesna da
povlači konce sopstvene sudbine i da bi
jednom morala u tome uspeti.
Iako je spoljašnja struktura njene poezije
bila potpuno “sređena”, unutrašnja nije bila
ni približno takva. Naprotiv, pesme su pune
neverovatnih, emocionalnih obrta, mesta
na kojima se osećaj egzistencijalne samoće
pretapa sa željom za slobodom, te mesta
na kojima žudnja sa nepostojanjem očijuka
sa žudnjom za životom u kom će se disati
punim plućima, bez stega obzirnosti.
U pesmi “Ženski lazar” Silvija se bavi
omiljenim temama.
“Opet sam to izvela
Jednom u svakih deset leta
To mi uspeva –
Neka vrsta pokretnog čuda, moja put
Sjajna kao nacistički abažur,
Moje desno stopalo
Pritiskač za hartiju,
Moje lice bezlično, fino
Jevrejsko rublje.
Salvet u kut.
O, moj neprijatelju.
Jesam li užasna?
Nos, očne duplje, svi zubi?
Neprijatni zadah
Nestaće za dan.
Ubrzo, ubrzo će meso
Što grobna ga raka pojede
Kod kuće na meni da bude
A ja nasmejana žena.
Meni je tek trideseta
I kao mačka mogu devet puta da mrem.
Ovo je Treći Put.
Koliko đubreta
Za uništenje svake decenije.”
Ona opisuje ženskog Lazara kao “ženu koja
ima veliki i strašan dar da se ponovo rodi.
Jedini problem je u tome što prvo mora
umreti. Ona je feniks, razvratni duh, šta god
hoćete. Ona je i dobra, jednostavna, veoma
dovitljiva žena”.
Uopšte uzev, žena u Silvijinim delima je
snažna, iako mučena unutrašnjim neredom.
Majka je čija se majčinska uloga kreće od
užasne do sasvim brižne. (U pesmi “Ivica”
žena privija nazad decu u telo, kao latice
“Svila ih je/ opet u svoje telo”.) Ona je i
zavodljiva ženka koja čas izjeda mužjaka,
kao bogomoljka posle parenja, čas mu
stoji otvorena – iznutra – potpuno na
raspolaganju. (U “Ženskom lazaru” kaže:
“Iz pepela/ ustajem s kosama crvenim/ i
muškarce kao zrak tamanim.”)
Silvijin unutrašnji nered bio je ono što joj
je unosilo red u stvaranje. Poslednja zbrika
pesama “Ariel” odiše gotovo istovetnom
strukturnom uređenošću, najsličnijoj onoj
koja se u “Ženskom lazaru” može sresti.
Mart/April 2012
Osim što je, pr e
svega, pisala kr v l j u,
pisala je u slika m a,
pa su i m otivi u p es m i
“ Svakodnevica ”
zapr avo istinska s l i k a
iz njenog života.
“Umorna od prstenja
Umorna od glasova u glavi
Koji joj kažu – pišu, umri
Ona stavlja glavu u pećnicu
Dobro zagrejanu, netom opranu
Da napravi svoj poslednji ručak
Za muža kojeg nema
Za decu koju neće videti kako odrastaju,
Čak i za suseda u
Stanu iznad njenog stana,
Jedinstven, originalan ručak
Po njenom receptu,
Ne osobito sladak,
Ručak koji je već i pre spremala
Ali joj nikad nije uspeo,
Ručak koji će sama pojesti…”
Platova nije u tetošila “ruske tuge”. Pisala
je živim, pulsirajućim bolom. Čvrsto mu
je gledala u oči. Nije pokušavala da mu
uzmakne, već se kačila za njega kao za jedini
istinski izvor svog stvaranja.
U pesmi “Tatice” (iz poslednje zbrirke)
gde kaže: “Tatice, tatice skote, ja sam
na slobodi”, čini se da je i dodirnula bar
verbalni oblik slobode za kojom je žudela.
Platova, naime, nije uspevala da ocu oprosti
taj rani odlazak. Pitanje je koliko je opraštala
ikome osim sebi. Jer Silvija je ostajala verna
dubokoj sebičnošti koja je, ujedno, i sama
bila ključna tema pesama.
Rekla je da je “umiranje veština, kao i sve
ostalo”. Dobro je to izvela. Ostala je da živi i
posle. Godinama posle.
Dijana Knežević
33
KULTURICA
SLEM FENOMEN POEZIN ili
UNDERGROUND NA SPRATU
Premda je ovo naše doba obeleženo
informacijom,liberalizmom(bar u ideološkom smislu) i
komunikacijom,postoje grupe ljudi koji ostavljaju svoj pečat
na jedan nadasve drugačiji način.Nije reč o magiji niti o bilo
kom drugom načinu nadrealnog i mističnog izražavanjanaprotiv;snaga izraza ovih ljudi leži u jednom naizgled
jednostavnom zbiru reči,ritma,ekspresije i momenta.Oni su
slem poete.
Vrište,krešte,pljuju,repuju,imaju
govorne mane,mikrofon im ponekad
stoji kao slonu pantalone i preterano su
vulgarni…a,ponovo,kada se održavaju
takmičenja i manifestacije ovakvog
tipa,prostori su prepuni što ljudi iz sveta
‘slema’,što običnog sveta…Pa,čak I ljudi
koji stvaraju u domenu prefinjene I
elegantne,savremene ili elitne poezije
dođu tu da vide,da čuju, da budu deo
trenutka I događaja koji ovi neafirmisani
‘otpadnici’ kreiraju.
Razloga za dolazak na jedan ovakav
događaj ima mnogo.Reklo bi se:koliko
ljudi-toliko ćudi;koliko ćudi-toliko razloga
za, u ovom slučaju,veče slem poezije.
Manekeni Bigza, pokrenuli novu
underground poetsku scenu pod nazivom
Kung fu Poezin. Karakteristika ove scene
je da izvođači spontano jedni drugima
predaju mikrofon i ne postoji granica
između publike i izvođača. Svi učestvuju
u programu. Program počinje kasnije, oko
22h i prerasta u žurku i koncert bendova.
Atmosfera je krajnje opuštena a pušenje
U okviru programa, pesnici i pesnikinje su
interpretirali svoju poeziju a kao muzička je dozvoljeno. Čitav prostor funkcioniše
po principu samoorganizovanja
podrška nastupili su kantautorka Bojana
alternativaca i nema obezbeđenja i krutih
Bulatović BO i bend Sinestezija. Ukupno
pravila.
11 poetskih klabinga (Poezin žurki) je
održano na Akademiji a neki od njih
su pored Malog kluba Akademije, bili
realizovani i u Velikom klubu Akademije.
Ponosimo se činjenicom da smo
održali Poetski klabing solidarnosti sa
Akademijom (Poezin klabing 11) u vreme
kada su se vladajuće strukture svim
silama trudile da unište kultni prostor
Akademije i da ovaj klub zatvore za sva
vremena.
Sredinom januara 2011-te godine, na
Poetskom klabingu solidarnosti u Velikom
Slem poete dolaze sa raznih strana a svaki klubu Akademije, okupili smo preko 300
put su sve brojniji, kreativniji I slobodniji. ljudi koji su došli da podrže Akademiju i
Kako bi se približio ovaj fenomen publici
da dignu svoj glas protiv zatvaranja ovog
i detaljno objanilo stvaralaštvo izvođača- kultnog underground mesta u Beogradu.
poeta publici, organizator i projekt
Tada smo pozvali sve umetnike, javne
menadžer ’Poezina’ daje ekskluzimvni
ličnosti i izvođače, da dođu na ovaj
intervju za [email protected]:
poetski miting i dignu svoj glas protiv
ruiniranja urbanog duha Beograda a
mnogi su se i odazvali.
Krajem februara 2011-te godine, započeli
smo novu sezonu poetskih klabinga u
Žica Panic ROOM pod nazivom Poezin
XP – lirički show – off događaj. Događaji
su dobijali nazive po nadogradnji u formi
servisnih paketa kojima se nadograđuje
operativni sistem i postaje sve bolji i bolji:
sp1, sp2, sp3, sp4 i sp5. Pored redovnih
Service Pack-ova koje smo održavali
jednom mesečno, organizovali smo i
Poezin Special događaje. Poezin Special
događaji su služili radi promovisanja jakih
autorskih ličnosti i odličnih izvođača koji
su imali svoj samostalan nastup u Panic
Room u trajanju od sat vremena.
[email protected]: Ko je došao na ideju (i kada)
da pokrene scenu POEZIN?
Milan: Moj drugar Bambi (Dejan
Bambulović) je vodio antislem večeri na
Akademiji u Rajićevoj 10 sredinom 2010
godine. Predložio sam mu da ubacimo
Poezin scenu na Akademiju, on je
prihvatio, i napravili smo događaj jednom
mesečno.
Prvi veliki Poezin klabing, održan je u
Malom klubu Akademije u Beogradu u
Rajićevoj 10, februara 2010-te godine.
34
Kao organizacija Poezin, nastupili smo
u okviru Exit Festivala 2011, na Agora
Stage a naziv događaja bio je “Poezin
NAPUŠAVANJE na Exit Festivalu“. Naziv
događaja je ukazivao na eksplicitnu,
prozivačku i uličnu poeziju a takođe i
na underground pesničku scenu koja je
izvođačkog tipa.
U SKC Beograd organizovali smo
događaj pod nazivom POEZIN ex3me
(tri organizacije: Poezin, Liber i Art EQ)
ali nezadovoljni lošom atmosferom i
odnosima unutar ove kulturne institucije,
potražili smo novu lokaciju.
Željni pravog underground prostora gde
ne postoje razna ograničenja, prešli smo
u zgradu Bigza (klub Zmajevo Gnezdo – 6
sprat Bigza) i zajedno sa organizacijom
[email protected]
KULTURICA
[email protected]:Koliko je vremena bilo
potrebno da se od ideje dođe do prvog
vida realizacije?
[email protected]:Kako je izgledao taj ‘prvi
uspeh’?
Milan:Sve se odvijalo spontano. U
Beogradu su underground klubovi dosta
otvoreni prema slemu i performansu.
Prvo je postojao samo sajt (www.poezin.
net) dve godine a onda kada sam otišao
na Pesničenje u Reks, shvatio sam da
me interesuje primenjeni vid poezije.
Kada kažem “primenjeni”, mislim na
izvođenje poezije na sceni gde se poezija
više manifestuje kao izvođačka veština a
manje kao književna forma.
[email protected]:Koliko je teško ili lako uključiti
ljude u priču? (što organizatore,što
performere?)
Milan:Za mene je uspeh kada napunim
noćni klub, imam 15 dobrih izvođača i
ljudi idući dan kažu da su se super proveli
i da je poetska žurka bila odlična.
Milan:Uglavnom nam dolaze gosti
iz regiona. Na prošlom Poezinu,
performerka iz Sarajeva, prethodno iz
Zagreba, Ljubljane itd..
Milan:Nije teško. Potrebna je samo dobra
volja. Ako je čovek uporan i ako zaista
veruje u ono što radi, snovi krenu da se
ostvaruju.
[email protected]:Na kakve si probleme
nailazio, a gde su ti se otvarala vrata?
Milan:Imao sam problem da napravim
scenu u SKC Beograd, jer tamo je
atmosfera jako loša, obezbeđenje je
previše agresivno a sve redakcije su
posvađane. SKC Beograd vode partijski
činovnici koji ne umeju da naprave dobar
program. Atmosfera je sterilna, simuliraju
se na veštački način programi koji su
dosadni i prevaziđeni u svakom pogledu.
Onog trenutka kada sam osetio da
nema svežine, novih ideja i da je vazduh
zatrovan, Poezin je odustao od SKC-a.
[email protected]:.Kako publika reaguje? (opiši
mi neku od možda interesantnijih
situacija,anegdota...)
Milan:Karakteristika Poezin scene je
da se publika uključuje u program i
nije pasivni posmatrač događaja. Briše
se granica između publike i izvođača
i “padobranci” izlaze iz publike da se
popnu na scenu i slemuju.
[email protected]:Koja je glavna misija ovakve
scene?
Milan:Organizacija Poezin je formirana
u nastojanju da se stvori jaka poetska
underground SCENA koja je potpuno
drugačija od uobičajenih književnih
događaja. Poezin klabinzi se održavaju
u noćnim časovima u prostorima gde
se dešavanja i program odvijaju po
principu samoorganizovanja alternativaca
koji grade sopstvenu scenu, daleko od
mainstreama i glavnih tokova u kulturi.
Marginalizacija Poezin scene, urađena
je svesno i sa namerom da se stvori
protivteža vladajućoj, mainstream
poetskoj sceni. Nas poezija zanima više
kao izvođačka umetnost i veština a manje
kao književna forma. Izvođač uspostavlja
odnos sa publikom i utiče na publiku
svojim nastupom, kao što i publika utiče
na izvođača reakcijom i dobacivanjem
onih koji gledaju nastup. Mi nismo
književna scena. Mi smo izvođačko - slem
- performerska scena i pravimo najbolje
poetske žurke u Beogradu.
[email protected]:Ima li komunikacije sa
ljudima iz inostranstva?
Mart/April 2012
[email protected]:U kom pravcu će se priča
kretati u narednom periodu?
Milan:Ciljevi su zacrtani. Reаlizacija
poetskih (slem & performans)
dogаđаja kroz jаvnа čitаnjа poezije,
organizacija slem festivаla i promocija
knjigа i čаsopisа. Objаvljivanje
knjiga, čаsopisa, kаtаloga, brošura,
štаmpаnih ili elektronskih publikаcija
i multimedijаlnih izdаnjа iz oblаsti
underground poezije i proze. Sаmostаlno
ili u sаrаdnji sа drugim orgаnizаcijаmа,
oblikovanje i orgаnizovanje poetske
underground SCENE. Sаrаdnja sа drugim
orgаnizаcijаmа i institucijаmа u zemlji
i inostrаnstvu, rаdi rаzmene iskustаvа
i rаdа nа zаjedničkim projektimа.
Otvаrаnje novih prostora zа okupljаnje
i rаd pesnikа i umetnika underground
orjentacije. Promovisanje i korišćenje
rаznih tehnikа u poetskom izrаžаvаnju
kao i orgаnizacija progrаmske rаzmene
i pesničke sаrаdnje nа regionalnom i
međunаrodnom nivou.
[email protected]:Takmičenja i nagrade...
najbitnije.
Milan:Trenutno ne pravimo festivale koji
su takmičarskog tipa. Pravimo scenu na
mesečnom nivou kroz realizaciju poetskih
žurki u anderground prostorima. Imamo
ambiciju jednog dana da napravimo
festival izvođake poezije gde bi se
izvođači takmičili u tri discipline: slem,
performans i izražajni nastup na sceni.
[email protected]:Kako vidiš ovu scenu u
budućnosti? (recimo,period u narednih
deset godina?)
Milan:Najmoćnija underground poetska
scena u jugoistočnom delu Evrope.
Jačanje i pobeda primenjene, scenske
poezije nasuprot kvaziboemsko kvaziintelektualno prevaziđene pesničke
scene koja ne nudi ništa novo.
Maja Ivanov Šapošnjikov
35
KULTURICA
SAMO SAME OLD
REKLI SU O PRIJATELJSTVU
Kad nam se sreća smeši sretnemo
Žan Mišel Baskijat rođen je 22.decembra
’Američki san’ se nekome i ostvaruje,
prijatelje, kad nam okrene leđa sretnemo
1960.godine u Bruklinu (Njujork).
činilo se.
lepu ženu. Kineska poslovica
Još kao dete pokazivao je talenat za
I
sama
Madona,
koja
se
je
neko
vreme
Prijateljstvo je lađa koja može da preveze
slikanje, strane jezike, muziku...Ipak,
zabavljala sa Baskijatom, govorila je da je dvojicu ako je lepo vreme, ali nijednog ako
ono što je specifično za ovog umetnika
je ružno. Konfučije
užasno ljubomorna na njega jer joj se je
jeste sposobnost da sva prikupljena
činilo
da
on
spontano
postaj
milioner,
da
Na kraju nećemo pamtiti reči naših
iskustva sažme i pretvori u sliku, grafit,
ne ulaže ni približno onoliko truda koliko
neprijatelja, već ćutanje naših prijatelja.
reč ili muziku baš u trenutku kada za to
neki ljudi sa scene to rade za svoj novac.
Martin Luter King Jr.
postoji potreba i da istog trenutka bude
prepoznat i prihvaćen- kako na uluci, tako Međutim, pitanje je : Da li je to bio i
Ko pronađe odanog prijatelja, pronašao je
i u noćnim klubovima i muzejima elite.
blago. Jevrejska izreka
Baskijatov san?
Velika količina novca je velika moć; velika Šta je prijatelj? Jedna duša podeljena u dva
tela. Aristotel
moć nosi veliku odgovornost.
Prijateljstvo se ne bira – ono biva, ko zna
U Baskijatovom slučaju, bogatstvo je
zbog čega, kao i ljubav. Meša Selimović
delovalo zbunjujuće i nepotrebno a ono
što su dolari zaista i uvek mogli da kupe
U oluji se poznaje snaga čoveka, u nevolji
vrednost prijatelja. Korner
bila je lažna sigurnost i privremeni mir
koje je pružala droga.I još...i još....
Nekog je bolje imati među neprijateljima
nego među prijateljima. Dostojevski
Kako prijateljstvo može biti blagotvorno
govorile su pozitivne promene u životu
Među prijateljima treba voleti ne samo one
ovog umetnika tokom perioda druženja i
koje žaloste naše nesreće, nego i one koji
stvaralaštva sa Endijem Vorholom.
nam ne zavide na sreći. Sokrat
Ljubav je slepa; prijateljstvo se trudi da ne
Njih dvojica su stvarali zajedno, Vorhol je
vidi ništa. Oto von Bizmark
imao na Baskijata tako dobar uticaj kao
niko do tada.
Prijateljstvo je vazda slatka odgovornost,
nikad udobnost. Halil Džubran
Po nekim pričama, on je za Baskojata
bio simbol roditeljske ljubavi i zaštite
“Prijatelj je neko ko je uz vas i kada bi želeo
da bude negde drugde.” Len Vajn
koju nikada nije imao a njegov pogled
na svet (sasvim drugačiji) je doprineo
“Prijateljstvo nije velika stvar, nego milion
Baskijatovom samopouzdanju i
malih stvari.”
samoptvrđivanju.
“Prijatelji su ljudi koji vas pitaju kako ste i
Međutim, posle Vorholove smrti 1986.
sačekaju odgovor.”
Osamdesete godine u Njujorku bile su
godine, Baskijat upada u duboku
ekspanzija stvaralaštva, spoj mitskog,
emocionalnu krizu i depresiju i vraća se na “Prijatelj je osoba koja zna sve o vama, a i
ideje o slobodi i kreativnosti. Njujork je
dalje vas voli.” Elbert Habert
onaj put sa koga je otišao- na put droge i
bio košnica studenata umetnosti koji su
“Zagrljaj vredi bezbroj reči. Prijatelj vredi
samouništenja.
dolazili sa raznih strana i iz raznih zemalja,
više.”
sa različitim kulturnim obeležjima koji su,
slično onom istorijskom, živeli ’Američki
“Zar ne uništavam svoje neprijatelje kada
od njih napravim prijatelje?”
san’. Bilo je mnogobrojnih muzičara,
Abraham Linkoln
likovnjaka, filmadžija ali i umetnika
koji jednostvno nisu uspevali da dođu
“Za dobru sreću potrošite novi novčjiić na
do velikih prostora i pažnje te su svoju
starog prijatelja, podelite staro zadovoljstvo
umetnost živeli na ulici (street art).
sa starim prijateljem i uzdignite srce
istinskog prijatelja upisujući ga na krila
Na ovakav način i Žan Mišel Baskijat
zmaja.” Kineska poslovica
počinje svoju karijeru...
“Prijatelj je neko ko vam daje potpunu
Vreva mišljenja, ponašanja i težnji
slobodu da budete svoji, a naročito
usmerila je Baskijata upravo na betonske
slobodu da osećate. Ili da ne osećate. Sve
što osećate u bilo kom trenutku za njega
zidove i kapije grada gde je sve njegovo
je u redu. Na to se svodi istinska ljubav:
znanje i smisao zaživelo kroz umetnost
dopuštanje ličnosti da bude ono što zaista
grafita koji su bili sažeti, duhoviti, ponekad
jeste.” Džim Morison
i previše jednostavni ali su imali dubinu i
političko-poetsku strukturu.
“Spoznao sam da mi je dovoljno da budem
sa onima koje volim”. Volt Vitmen
Baskijat je na ulici bio poznat pod svojim
“Svako može da saoseća sa patnjama svojih
pseudonimom SAMO (same old) i pod
prijatelja, ali je potrebna zaista posebna
takvim imenom ubrzo stiče i brojna
priroda da bi se saosećalo i sa njihovim
poznanstva već priznatih umetnika koji
Kako više nije mario ni za koga, niti je
uspehom.” Oskar Vajld
su se raspitivalai za ’Onog talentovanog
kome verovao, kraj je bio izvestan.
klinca’...
“Pravog prijatelja drži obema rukama.” -Fridrih Niče
12.aprila
1988.
Umire
od
predoziranja
Ovo je,pored muzike, otvorilo još jedan
heroinom
u
dvadeset
sedmoj
godini
“Kada dajete savete, nastojte da
ciklus u njegovom životu, a samim tim i
života, a njegova dostižu neverovatne
pomognete, a ne da zadovoljite prijatelje.”
još jednu značajnu fazu stvaralaštva.
cene izražene u milionima.U istoriji
Solon
Počeo je da slika kako bi njegovi radovi
umetnosti biva zapamćen kao duh koji je
“Mi nemamo sreću da sebi biramo ni
mogli biti izloženi u galerijama i muzejima. prevremeno otišao ali je podario ovom
neprijatelja ni prijatelja. Neprijatelji nas
svetu fantastičnu kritiku kroz umetnost i
sami pronadju i prvi napadnu, a prijatelji
Posle prvog prodatog rada za 300 dolara,
zapečatio jedan pravac u umetnosti- neo- uvek dođu slučajno.” Jovan Dučić
vrednost njegove najčešće kombinovane
ekspresionizam.
tehnike na platnu počela je da se vrednuje
Maja Ivanov Šapošnikov
u milionima...
Maja Ivanov Šapošnjikov
36
[email protected]
Kada kažem
PRIJATELJ
mislim na:
PRIJATELJI STUDENATA... NISU ILI JESU?
Šta prosečan student želi? Maksimalni
džeparac koji će da koristi u više svrhe
oplemenjivanja jetre po noćnim klubovima ili
večernjim sastancima kod nekih od kolega i
naravno da mu sam proces studiranja što pre
i lakše prođe. Da bi to izveo, prosečan student
se koristi raznim sredstvima, jer često biva lenj
da bi učio, ali sa druge strane on je izuzetno
marljiv i vredan u potrazi za Seminarskim
radom koji bi mogao da kupi. Takođe, često
se svim svojim umnim snagama napreže da
piše puškice ili iskoristi svoju fizičku snagu
kako bi na ispitu zazuzeo mesto pored onih ne
tako marljivih i inovativnih po pitanju novih
načina za pisanje puškaca, koji u nedostatku
sposobnosti za „provlačenje“, moraju da uče.
• Asocira me na mog imaginarnog
prijatelja kog je ubio auto. – Nemanja
• Na sebe. Jer kad sam sebi prijatelj,
to mi je temelj da drugima budem. –
Aleksandra
• Na moj automobil! –Dušan
• Prvo pomislim na svog dečka, naravno!
A onda na tebe ludačo moja! A zašto?
Zato što s tobom nikad nije dosadno. –
Nevena
Puškice i nisu tako loše, ali samo za one
koji ih ispisuju, jer studenti listanjem
knjiga, obeležavanjem najbitnijih detalja i
prepisivanjem istih, nesvesno uče, pa im tokom
ispita ti ispisani papirići negde zgužvani po
džepovima, često i nisu potrebni.
• Na moja škljocala, najbolje prijatelje koji
malo govore a zajedno puno stvaramo.
– Danijel
Kupljeni Seminarski radovi... Ne smemo ni
traženju adekvatnih Seminarskih radova sa
odgovarajućom cenom, koliko bi proveli da
sami sednemo i ispišemo rad ili naučimo ono
osnovno za ispit.
Ali prosečan student to ne uviđa pa češće
izabere duži i teži način, misleći da je brži i
lakši nego učenje. E pa nije, jer posle sve ono
što je neophodno svakako ćemo morati da
naučimo. Znači bolje tokom studiranja kada je
vreme za to, nego kasnije kada bi trebalo da se
usavršavamo a ne da se vraćamo na nešto što
je već odavno trebalo znati... Ali opet, trebalo
bi čestitati svim studentima koji poseduju
umeće veštog varanja i ne bivaju „provaljeni“.
Jedino, ne znam da li oni znaju da sa diplomom
možeš dobiti posao, ali bez znanja ga ne možeš
i zadržati.
Dakle, puškice, kupljeni Seminarski radovi,
razne vrste varanja tokom studiranja NISU
PRIJATELJI studentima, ali dok god studente ne
otkriju pri varanju nisu ni NEPRIJATELJI.
Mara Medić
to potcenjivati, i to je veliki trud, treba naći
seminarski na temu koju smo izabrali ili
koja nam je dodeljena, pa objasniti „dileru
seminarskih“ koji kvalitet nam je neophodan
• Na nekog ko će mi pomoći kad mi bude za predmet na kojem se radi seminarski. Ne
traži svaki profesor isto, pa broj strana, slike,
trebalo, na nekog na koga mogu da se
moguće ispravke kupljenog rada, prezentacija,
oslonim.- Nenad
hrabrost izlaska i odbrane, jer sadržaj ne znaš
• Kad bolje razmislim, ponekad bih voleo i napamet, pretrpljeni strah...varira. Kada se
sve to lepo sabere, u proseku isto vremena
da sam sam. – prof. Ljubiša
provodimo ispisujući puškice, u zivkanju
Nataša Rodić kolega da vidimo kako su oni to ispisali,
• Intro pesme iz serije prijatelji. –
Slobodan
Priča o Ivici i Marici
Prijateljstvo. Interesantnog li pojma.
Ako pogledate u riječnik tražeći njegovo
objašnjenje, naći ćete ovakvu definiciju:
“Prijateljstvo je pozitivan odnos između
dvoje ili više ljudi, koji osjećaju međusobnu
simpatiju i povjerenje. Osobe u prijateljskom
odnosu se nazivaju “prijatelj” ili
“prijateljica”. Pojam se uobičajeno odnosi na
osobe koje nisu u obiteljskoj vezi.”
Možemo zaključiti da iako riječnik zna štošta
o riječima, o prijateljstvu zna jako malo. Ali
kako onda definirati taj čudnovat pojam?
Kako točno znati tko nam je pravi prijatelj, a
tko je tek “osoba sa kojom imamo pozitivan
odnos i osjećamo međusobnu simpatiju i
povjerenje”? Ili je to stvarno jedno te isto?
Netko je jednom rekao da se pravi prijatelj
u nevolji poznaje. Prisjetimo se stare priče
o prijatejima u nevolji, priče o Ivici i Marici.
Braća Grim kažu ovako: Zla maćena je
natjerala oca Ivice i Marice da ih odvede
duboko u mračnu šumu odakle neće moći
pronaći put kući te da ih tamo ostavi. I
tako uistinu bješe. Ivica i Marica nisu mogli
pronaći put kući i lutajući šumom naišli su na
kuću, od temelja do dimnjaka napravljenu
od slatkiša. Nije to bilo slučajno. Naime, tu
je kuću napravila zla vještica da bi namamila
dječicu i kasnije ih pojela. Skoro kao “Kad
jaganjci utihnu”, ali to je već neka druga
priča.Nego, da ne skrećemo s teme jer
dolazimo do onog bitnog dijela.
Zla je vještica zarobila Ivicu i Maricu i u
trenutku kada je htjela ispeći i ručkati Ivicu,
dosjetljiva je Marica gurnula vješticu u
zagrijanu peć i spasila svog dragog Ivicu.
Mart/April 2012
To bi valjda bilo pravo prijateljstvo. I to čak
između “dvije osobe u obiteljskoj vezi”.
Eto, u tome leži značaj prijateljstva, tog
pozititvnog odnosa između dvoje ili više
ljudi koji osjećaju međusobnu simpatiju
I povjerenje. I nazivaju se prijatelj ili
prijateljica. I nisu u obiteljskoj vezi.
Ali sada šalu na stranu. Lako je biti nekome
prijatelj uz vino i gitare, a daleko je teže
pružiti nekome ruku prijateljstva dok tone
u ponor nevolja. Takvih prijatelja sigurno
Da, riječnik možda uistinu zna štošta o
svatko od nas ima ograničen broj. Možda
riječima. Ali o prijateljstvu… O prijateljstvu
postoji za svakoga od nas određena kvota
zna jako malo.
pravih prijatelja koju ili dosegneš ili je ne
Simona Tomić
dosegneš, ali ju nikako ne možeš nadmašiti.
Koliko smo spremni pomoći prijatelju u
nevolji i koliko ima osoba koje su spremne u
nevolji pomoći nama? Svatko od nas mogao
bi se to povremeno zapitati. Ali što ako
mislimo da u svom životu nemamo ni jednog
Ivicu ili niti jednu Maricu? Pa, to vjerojatno
nije potpuno točno, ali je još uvijek bolje
nego da mislimo da ih imamo neograničeno
mnogo.
Kako otkriti na koga se ustinu možemo
osloniti?
Svatko od nas, prije ili kasnije u svom životu
naiđe na neku kuću od slatkiša gdje vreba
zla vještica i tu se stvari bitno razjašnjavaju.
Ako vam u takvoj situaciji netko bez
razmišljanja i bez otvaranja novih kamatnih
računa priskoči u pomoć, onda je vjerojatno
u pitanju pravo prijateljstvo. Naravno, samo
u slučaju da ste i vi spremni učiniti za tu
osobu isto. Kada u svako doba i u svakoj
situaciji znate da postoji taj određeni Netko
tko je bez postavljanja pitanja jednostavno
tu za vas i kada je i vama dovoljno samo da
znate da postoji, onda je to vaš potencijalni
Ivica ili Marica. Vaš pravi prijatelj.
37
PRIJATELJ - PORODICA
O bože, pomislih, „Zar takvi ljudi stvarno
postoje?“, i onda razmisljam... hm... pa ne
bih rekla. Koja drugarica može da bude
uz tebe baš uvek tu kad ti je teško, kad te
nesto muči, kad te grize savest, kada ti se
plače a ne znaš zašto? Možda glupo zvuči ali
zaista nema razloga, a uz to sve ipak postoji
neko ko te razume, i onda ono „kad osećaš
nešto u stomaku“ što nema definiciju ali ne
da ti mira. Muči te, „jede te“ iznutra a ni ti
sam, ne znaš što, i ne znaš šta je. Prvo sto
Kad ono - međutim, upravo večeras osećam mi padne na pamet pa to je moja sestra,
da mi je dosla inspiracija (smeh), možda
da, da, pa ona nije samo moja sestra, ona
zvuči smešno ali tako je. Imam osećaj da
je i moj prijatelj. A onda, pa ne, ne, to su
bih mogla da pišem u nedogled, eto baš
moje sestre. I zapitam se kako to niko nije
večeras. Upravo sam se okupala i rešila
pomenuo na reč prijatelj. Pa one su jedine
da napišem moje mišljenje na datu temu.
osobe koje me razumeju, koje znam da će
Inspiracija je fokusirana na prijateljstvo.
uvek biti uz mene, koje znaju uvek šta je sa
Baš sam se zapitala šta je to? S obzirom
mnom, šta me muči, šta me tišti. One su
na to da sam radila anketu koja se ticala
te s kojima imam potpuno otvoren odnos i
mišljenja studenata i asocijaciju na reč
kojima mogu da kažem u lice to što mislim
prijatelj, zapitala sam se šta bih ja odgovorila a da pri tome znam da će one i sutra biti uz
i shvatila sam da bih mogla baš dugo da
mene i biti tu za mene. Pa hajde sada da
pišem o tome. U stvari, ne dugo, ali mislim
napravimo neku razliku između prijatelja
da bi se iz ovih mojih misli na tu temu moglo i sestre. (Razmišljam) Hm, pa, možda ne
izvući nekoliko dobrih pouka.
postoji razlika, i ne može tako da se kaže ali
smatram da je ono što razlikuje prijateljstvo
Da napomenem još nešto, želim da prvi put i sestrinstvo, to što drugarica koliko god
filozofiram. Danas sam posle dugo vremena bila dobra nama, ona će se ipak naljutiti
čula frazu koja je bila upućena meni a to
ukoliko s njom podelimo mišljenje koje se
je: Filozifiraš! Bilo mi je smešno, naravno,
razlikuje od njenog a tiče se neke ozbiljnije
ali me je podstaklo da mislim o tome. Da
teme. Naljutiti je možda blago rečeno, vaš
bih skontala nešto, hajde da vidim svoje
odnos će zahladneti. Jednostavno mi kao
misli, koji je njihov tok. I premotavam ih,
jedinka ne dozvoljavamo nekome ko nije
i razmišljam, o čemu sam sve razmišljala
u našem srodstvu da nam istinu sruči u
proteklih pola sata i skontam jos nešto.
lice, mišljenje o nama, da nam ukaže gde
Pobogu kako filozofiram! A zatim sledi... pa
grešmo, sta je dobro za nas, jednostavno
hajde da te moje filozofije zapišem, možda
odbijamo, jer ipak je u podsvesti čoveka
nekom i bude interesantno. A sad da vam
da ne dozvoljava drugima da pričaju
otkrijem šta je to za mene prijatelj.
otvoreno o njemu, njemu u lice. Vauuu,
koje filozofiranje ali, kad budete pročitali još
Danas sam na pitanje „Šta je to prijatelj?“
jednom, shvatićete da je to istina a ukoliko
došla do odgovora da je to osoba koja će im ne mislite isto kao ja, bar ćete reći: „Pa OK“.
se uvek naći tu, da je to neko ko će im uvek
pomoći itd.
Često sam se pitala, kako li je to napisati
tekst a da pri tome bar na minut ne zavirite
na Internet. Priznajem, to sam do sada
često praktikovala, tako se rađaju nove
ideje. Međutim uvek sam želela da imam
tu sposobnost da jednostavno sednem za
računar i kuckam, kuckam, kuckam i tako
dok god traje „inspiracija“ što bi rekli razni
umovi koji iza sebe imaju gomile uspešnih
dela.
38
Čak i ja moram opet da pročitam da bih
nastavila s pisanjem, jer ovo je stvarno
„nadošlo“. Evo i primer, rešili ste da idete u
šoping, sa sobom ste poveli drugaricu. Došli
ste u butik, probavate garderobu koja vam
se svidela i pitate drugaricu kako vam stoji.
E pa u tom grmu lezi zec. Bila sam prisutna
i čula razne odgovore na tu temu i evo kako
zvuče. Prelepo je, jednostavno zračiš u tome
– jer je iskrena,
Pa ono, i nije nešto – jer se potajno nada da
je nećete kupiti pa će ona,
Odvratno je – jer je zaista tako i ne stoji ti, i
poslednje što može da kaže:
Odvratno je – jer je ljubomorna što vi
posedujete tu stvarčicu, a želi je i ona, ili
ukoliko je ne želi, jednostavno je ljubomorna
da vi imate nešto lepše od nje.
E pa sad, smatram da bi trebalo da ste
veoma inteligentni i da poznajete ljudsku
svest savršeno da biste znali šta zaista misli.
Naravno, pitate se možda: Pa zar ne mogu
sama da procenim da li mi nešto dobro
stoji? E pa samo da nagovestim, ukoliko ste
neodlučni kao ja ili još vaga u horoskopskom
znaku ili podznaku, veoma je teško odlučiti
se koja je stvar najbolja za vas, ili koja vam
lepše stoji. Ali da se vratim ja na temu, ipak
je sestra ta koja je uvek iskrena i koja će vam
sasuti istinu u lice, jer zna da vas to nece
povrediti. Mada možda postoje i sestre koje
nisu iskrene ali o njima ne želim da pričam
jer one nisu vredne toga da im posvećujem
svoje misli, a i vreme da pišem uopste o
njima. One uopšte u tom slučaju, kako ja
smatram, ne zaslužuju da imaju sestru.
Možda sam dosadna, možda sam nekog
zaintrigirala, a možda neko ne smatra da je
ovo tačno, ali kako god, ja želim da dodam
jos nešto.
[email protected]
Prijatelj - ja u tom slučaju vidim još neke
asocijacije, koje bih da podelim sa vama.
Prijatelji, pa to su moji roditelji, oni su moji
prijatelji takođe. Možda zvuči šašavo, ali
muka mi je da slušam o onome kako roditelji
ne bi trebalo da se postavljaju prema svojoj
deci kao prijatelji, jer tada deca neće izaći
na dobar put, roditelji su ti koji bi trebalo da
glume strogoću, ulivaju deci strah u kosti itd.
E pa ne, za mene su roditelji moji prijatelji.
Volim ih, mislim da te dve reči ne mogu da
opišu moju ljubav prema njima. Samim tim
dok pišem ovo moram da vam kažem, da
mi srce ubrzano kuca, a čini mi se kad bih
progovorila da bi mi glas zadrhtao, ali što
to, pitate se? E pa stvarno, ne znam ni ja,
ali pomisao na moje roditelje stvara toliko
lepih misli koje obuzimaju moj mozak, da
ja vama ne mogu da opišem. Zaista smo
pravi prijatelji, s njima mogu da razgovaram
o svemu, oni su takođe ti koji primete
moje promene u raspoloženju, oni koji me
podržavaju ili sputavaju u mojim odlukama,
a to sputavanje je retko, ali postoji,
međutim, da bih ja tek kasnije shvatila da je
to bolje za mene. Verovatno mislite kako je
moguć otvoren odnos s roditeljima, mislite:
„Ma da, verovatno njima kažeš sve?“ E pa u
mom slučaju je tako, zaista.
S mamom mogu da pričam o školi - da li
strahujem da ću imati opomenu, o dečku
- koja su moja osecanja prema njemu, o
fakultetu – da li sam odabrala ono što sam
želela, o seksu - nisam više dete, o trudnoći
– moram sve da znam. A sada, tata, eee moj
nasmejani otac koji je jedna najbolja duša
koju poznajem, čovek koji bi za nas učinio
sve, za moju mamu, moje sestre i mene.
Tata je moj super heroj, on voli moju mamu
i to je toliko očigledno i kako je stariji sve joj
više daje to do znanja. A mi deca ih samo
gledamo i mislimo: „O Bože, što su stariji
to su veća deca“, međutim mojoj mami
zaista zavidim, tj. ne bi trebalo to tako da
okarakterišem, ali to je prvo što mi pada na
pamet. A što? I ja bih želela da imam takvog
supruga, koji će brinuti o meni i mojoj deci ,
i sve učiniti za njih i za mene. E sad sam već
prešla na druge teme (smeh), ali ne brinite,
nastavljam i vraćam se temi. Prijateljstvo,
dakle da rezimiramo, asocira, u mom slučaju
na PORODICU. Uf, sad sam digla glavu, i
vidim, odužilo se ovo, a ja zaista tako mislim
i iz ne znam kog razloga sam to želela da
podelim sa vama.
Sada da vidimo koje su to pouke koje
možete da izvučete iz ovog teksta, pa:
Napravite bar dva deteta, da bi imali svog
najboljeg prijatelja, a ukoliko pak ne možete
jer nemate uslove, budite mu vi najbolji
prijatelj, vidite da je to moguće, jer nema
ništa lepše kada u jednom danu u nedelji, a
to obično biva nedelja, sedite nasmejani sa
svojom dečicom i prepričavate šta se zbilo
tokom nedelje, zajedno ogovarate, i pričate
ama baš o svemu. I da, batalite onu teoriju,
s decom strogo bez prijateljskih nagona,
ma to nikako. Hoću sad da napomenem
još nešto, to ne znači da se mi nikad ne
posvađamo, ili da nisam dobila bar malo
ćuški kad sam bila mala, ali ipak ja sam
im zahvalna za sve, jer smatram da su od
nas napravili ono što svaki roditelj dobija
kao krunu svog roditeljstva, a to je dete:
kulturno, vredno, na koje može da se osloni
u poznoj starosti, koje će mu pomoći, dete
koje ceni vaš trud koji ulažete oko njega, i
dete koje vas poštuje do beskrajnosti.
Ali da privedem kraju, a to ću učiniti nekim
svojim citatom: „ Prijateljstvo, to je smisao
života, koji nas ispunjava i koji je deo
naše svakodnevnice, a tražite ga u svojim
bližnjima prevashodno, a onda zatim i u
ljudima oko sebe“.
Nataša Rodić
Lajanje na zvezde
Kao maloj, roditelji su mi uvek govorili da
čovek vredi onoliko koliko ima prijatelja. To
je u mom slučaju zaista tako, jer sam oduvek
važila za osobu koja je kraj sebe imala puno
prijatelja. Naravno, kao i svi, imala sam
uži krug ljudi na koje sam uvek mogla da
računam, i sa kojima se i danas intezivno
družim. Mnogi se pitaju da li postoje muško
– ženska prijateljstva, i koliko je, zapravo,
tanka linija između ljubavi i prijateljstva.
Oduvek sam verovala da je to moguće dokle
god se znaju ‘’granice’’, koje iz najboljih
drugova prerastu u veliku ljubav.
Prvi dan srednje škole doneo je i nova
poznanstva. Iskreno, ja lično baš i nisam
bila oduševljena ženskim društvom, pa sam
radije delila klupu sa jačom polovinom, i bilo
mi je super! Zajedno smo izlazili, pili kafe po
ceo dan, gledali fudbal, i mogu vam reći da
sam se u njihovom društvu zaista osećala
jako prijatno i zaštićeno. Od svih drugova,
najviše sam favorizovala Aleksandra.
Znala sam ga samo iz viđenja od ranije, jer
dolazim iz male sredine u kojoj je normalno
da svako svakog poznaje direktno /
indirektno, ali nikada nisam imala formirano
mišljenje o njemu… Sve do tad. On mi je
najviše odgovarao kao osoba, jer sam u
njegovom obliku videla sebe. Slušali smo
istu muziku, voleli iste filmove, obožavali iste
sportiste.
Oduvek su među nama postojale određene
simpatije, koje smo potajno pritiskali u sebi,
ali su one definitivno bile očigledne. Kao
što je za očekivati kod prijatelja, i mi smo
imali uspone i padove, svađe i pomirenja, ali
sam u sebi uvek znala da na njega mogu da
računam u bilo koje doba dana ili noći.
Kada je došlo vreme da se generacija
rastane, da svako ide svojim putem kojim će
krojiti svoju budućnost, ni slutila nisam da ce
mi faks doneti nešto o čemu svaka devojka
sanja – pravu ljubav.
Priznajem, zvuči patetično, a i matorci bi
sigurno rekli šta ti znaš o tome, a sa druge
strane, vi ste sigurno pomislili da se radi o
kolegi iz grupe, ali ne… Bio je to isti onaj
dečko sa kojim sam četiri godine bežala
sa časova, sa kojim sam popila prvo pivo i
zapalila prvu cigaretu.
Kad smo se doselili u Novi Sad, često smo se
viđali i nostalgično prisećali srednjoškolskih
dana, ali smo sada kao zrele i odrasle osobe,
imali I ozbiljnijih tema za razgovor. Iznenada,
jedno drugom smo čitali misli i završavali
rečenice. Stidljivo se kikotali tome kao
klinci. Bilo je više nego očigledno da će naše
prijateljstvo prerasti u nešto više, bilo je
samo pitanje vremena.
Ne želim da vam otkrivam detalje, reći
ću vam samo da je prava sreća kada imaš
istinski dobru osobu kraj sebe, koja te
podržava baš u svemu, kada u njemu vidiš
i najboljeg prijatelja i dečka, bez bojazni da
će te možda osuđivati zbog onoga što zaista
jesi. E sad, da mi je neko rekao da ću biti
zaljubljena u najboljeg druga, rekla bih mu
da je lud.
Sa moje tačke gledišta, mogu da vam
kažem da odmah zanemarite priče ostatka
drustva, kada je u pitanju ova tema. Neki
će vas zavidno podržati, a drugi preko
gledati, misleći da pravite gluposti… Sve u
svemu, život je kratak i treba ga maksimalno
proživeti, po mogućstvu uz prijatelje, jer
kako kažu – ko vas bolje poznaje od najboljih
prijatelja?!
P.S. Setite se filma ‘’Lajanje na zvezde’’…
Nevena Zarić
Mart/April 2012
39
MED I MLEKO?
ji se
n je ko iju ljudi
i
m
r
e
t
telj”,
erizac jaju neku
karakt
lji prija
l
“Najbo o koristi, za otu predstav raćamo
n
b
v
i
v
o
ž
e
e
n
u
s
svakod alo da nam i trebalo da , ponekad i
b
o
b
e
r
m
t
jeg
a
e
i
j
m
i
b
u
j
ver
najbol
koji
u, n
k
u
m
j
i
č
a
a
a
t
m
d
i
svetlu u, pomoć, matraju da
?
h
o tako
za ute
i. Svi s i je to svarn
b
e
s
o
l
eg
više n rijatelja. Da
p
Ljudski egocentrizam je nešto što bih nazvao
“mač sa dve oštrice”. Svi ljudi ga imaju, u
jednakoj količini, samo je pitanje u kojoj
meri ćete dozvoliti da drugi to primete.
Svi život posmatramo svojim očima,
procesiramo ga svojim umom, upoređujemo
i analiziramo tuđa iskustva, osvrćući se na
svoja, i stoga stičemo osećaj da smo centar
svih dešavanja i shvatanja. Koliko to može
biti korisno u situacijama kada bi trebalo
da stanemo iza svojih stavova, budemo
puni samopouzdanja i hrabri, može nas
u mnogome koštati nekih drugih vrednih
stvari.
Čovek je po prirodi socijalno biće, bar su nas
tako učili. Nemoguće je opstati u životu bez
prijatelja. Ono što sami morate da shvatite
je upravo to, da je čovek egocentrično
biće i da odatle potiče njegova potreba za
socijalizacijom. Svima je neophodno da se
osete cenjenim, shvaćenim, prihvaćenim
i voljenim od strane drugih, da bismo
zadovoljili svoje potrebe, odnosno napunili
svoj ego. Da li to znači da su sva prijateljstva
isključivo iz koristi?
Mnogi filozofi su pokušavali da odgovore na
ovo pitanje, iznoseći različite teorije o tome.
Neki su smatrali da je prijateljstvo iz koristi
samo ono u kom jedna strana drugoj
poklanja pažnju, kako bi izvukla neku
materijalnu vrednost, dok su drugi otišli
korak dalje i rekli da su i ona prijateljstva
koja se baziraju na uzajamnom duhovnom
odnosu, ipak iz koristi, jer provodeći vreme
sa „voljenom” osobom mi zadovoljavamo
svoje psiho-emotivne potrebe i očekujemo
da ta osoba uradi isto za nas. Ukoliko se to
ne desi, osećamo se povređenim, jer smo
svoje vreme i trud uložili u nekoga ko to ne
ume ili ne želi da ceni. Da li su nam zapravo
povređena osećanja ili ego?
U takvim situacijama se osećamo manje
vrednima, jer smo uradili nešto i shvatili
da nas voljena osoba ne voli dovoljno da
bi uradila isto to za nas. Upravo iz toga
se vidi intenzitet ljudskog egocentrizma.
Ono najbliže pravom prijateljstvu bilo bi
bezuslovno poklanjanje ljubavi i pažnje,
prihvatanje svih mana i vrlina dotične osobe,
bez trunke osuđivanja, bez očekivanja da
će dotična osoba uraditi isto za nas. Postoji
li takav čovek ili bi trebalo da se okrenemo
nekim drugim vrstama kako bismo pronašli
ono što nas zadovoljava?
Možda ste upoznati sa člankom o psu po
imenu Hačiko, koji je svog vlasnika čekao
svaki dan,godinu dana, na železničkoj stanici
u Japanu, po povratku sa posla.
40
Naime, vlasnik je preminuo, dobivši infarkt
i od tada se, prirodno, nije vraćao kući. Pas
je u narednih 10 godina, sve do svoje smrti,
vlasnika verno čekao na železničkoj stanici.
Ovo svedoči o tome koliko su psi posvećeni
svojim vlasnicima i koliko ih bezuslovno vole,
i upravo zbog toga se ljudi češće okreću
životinjama kad im je potreban prijatelj. No,
ukoliko isključite sve ljude iz života i počnete
da se socijalizujete samo sa životinjama, to
je naravno veoma tužno i veoma kukavički.
Tužno, jer, ukoliko odlučite da vam životinja
bude najbolji prijatelj, lišavate sebe
mogućnosti govora, odnosno komunikacije
sa nekim i rizikujete da postanete veoma
ogorčeni i usamljeni, a kukavički jer život
nije osmišljen da bude samo „med i mleko”,
već da, s vremena na vreme, osetimo bol
i patnju, upravo da bi „med i mleko”, koji
svakako dolaze kasnije, više cenili.
Dakle poruka bi bila - Volite, verujte, budite
iznevereni, patite, praštajte, zavolite ponovo
nekog drugog i tako dok ne okončate svoj
život. Kad vas ljudi razočaraju, okrenite se
životinjama za utehu, dok se ne oporavite,
potom se vratite među ljude i pokušavajte
iznova i iznova da volite, jer ko nije voleo i
ko nikad nije povređen, neće nikad saznati
zapravo ni šta znači živeti.
Lazar Milošević
[email protected]
Poseta
Iva Genera
a
gradonačelnik
Ulma
24.02.2012.
MODA
PRIJATELJSTVO jeste DEO LJUDSKE SREĆE
Pri samom nastanku naše planete i naše vrste
na njoj, ljudi su međusobno sarađivali i na taj
način lakše dolazili do obroka, skloništa...
Homo habilis 1: “Ae u aa kršljč ups raaa haaaa”
(Baci kamen, brate, rokni ono čudo što gmiže,
nisam jeo od dva zalaska Sunca)
Svako ima neki svoj kriterijum za prijateljstvo,
koji god on bio, činjenica je da bez
prijateljstava ne možemo, jer ono jeste
sastavni deo ljudske sreće.
Homo habilis 2: “Uu ua ed kh maa rrrr rraaa
šljkls aaaa h hsidho ahsui hsd raa ha ea” (Evo
brate, nego da li mogu večeras kod tebe u
pećinu, traže me nešto homo erektusi, imaju
dojavu od neandertalaca za krađu njihovog
kamena).
Ljudi su stvoreni tako da ne mogu jedni bez
drugih, radilo se to samo o produžetku vrste ili
o lakšem pronalasku i savladavanju obroka. Od
kada smo stvoreni kretali smo se u grupama,
zajedničkim snagama rešavali dnevne obaveze,
potrebe za hranom i skloništem . Međusobno
smo sarađivali, kao što to i danas radimo, ali
naravno na drugi način, mada se i danas može
naći poneki neandertalac.
Sve je bilo lakše kada smo imali nekoga uz
sebe. Danas se prosto podrazumeva da imamo
prijatelje i sa njima delimo sreću, tugu, skripte,
cigarete... Ljude oko nas nazivamo prijateljima
ako se dovoljno dobro slažemo, komuniciramo,
funkcionišemo.
Nekada je dovoljna samo pomisao da postoji
neko ko će nas saslušati i da nam bude lakše,
ili se još bolje osećamo kada smo mi ti koji
drugima svojim prisustvom i rečima ulepšamo
dan. Uzajmno pružanje i povezanost ljudi na
neki specifičan, dublji način, način koji smo
sami nekako spontano formirali sa svakim od
naših prijatelja, bio to jedan ili više njih, pruža
nam osećaj sigurnosti, pripadnosti, pruža
uvid o individualnom značaju svakog nam
dragog pojedinca, pa i nas samih. Prijateljstvo
ima tri motiva: prijatno, dobro, korisno. Zato
ima i tri vrste prijateljstva, iz druželjublja, iz
dobroljublja i iz koristoljublja. Koje god da je u
pitanju bitno je njegovo postojanje, jer čovek
je istinski nesrećan samo kada je usamljen.
Prijateljstvo jeste ono što i nesrećnog čoveka
čini srećnim, razgovor prijatelja i u najtamniji
kutak naše svesti unosti nešto novo i blistavo,
nadu, volju, želju.
A ako nemamo briga i jedina negativna stvar
jesu računi za vilu i bazen koji posedujemo,
ni tada ne bi bili zadovoljni jer ni kao u buri
života ni u bazenu ne bi bili sigurni i srećni ako
bi plivali sami. Stvoreni smo da funkcionišemo
zajedno, međusobna povezanost čini naš život
i našu sreću potpunom.
Mara Medić
KUĆNI LJUBIMCI – SIGURNI PRIJATELJI Biće uvek tu uz Vas. Dok im životni vek to
dozvoli. Osetiće emocije koje su oko njega,
osetiće da li ga vlasnik voli ili ne. Pravog
prijatelja možemo da imamo, ali to nije sigurno
da će uvek tako i biti. Može da nam okrene
leđa kada to najmanje očekujemo i tako nam
Postoje različita mišljenja. Jedno je sigurno, za samo posoli već tešku i gadnu ranu. Životinje
to nisu u stanju da nam naprave. Naši ljubimci
kojeg god da se odlučite morate biti svesni da
oni iziskuju Vaše vreme, pažnju i ljubav. Ukoliko nas poznaju možda i bolje od nas samih.
Uvek su tu kraj nas, bilo da smo nasmejani ili
to niste u stanju da im pružite nemojte ga ni
uplakani, respavani ili ogorčeni, ne ostavljaju
imati. Da li su oni Vaši verni prijatelji? Nemaju
nas ni kada nas nešto muči ili tišti. Ukoliko na
sposobnost da pričaju našim jezikom, ali zato
pravi način čovek o njemu brine i vodi računa,
umeju da osete i razumeju situaciju u kojoj se
voleće ga bezuslovno. Znaće da ceni tu ljubav
nalazi on i njegovo okruženje. Umeju da budu
umiljati kada se lepo sa njima igrate i pričate, a i brigu. Što su više kod svog gazde, oni će se
sve više za njih vezati i postati deo porodice.
isto tako i kada ih grdite i vičete na njih umeju
Neretko, dok se priča sa njima, deluju kao
da se pokunje i zavuku u svoj kutak. Znaju da
se obraduju nagradi, ali i rastuže kada ste tužni da razumeju svog vlasnika. Ne može ni svako
njima u potpunosti da se posveti.
ili kada ih napuštate.
Pas? Mačka? Ili neki drugi kućni ljubimici koliko su verni čoveku? Da li je to slučaj samo
dok ga hranimo, negujemo i igramo se sa njim
ili neraskidiva veza između ljubimca i vlasnika
zaista postoji?
Da li mogu da zamene Vaše prijatelje, drugare i
okruženje? Zasigruno da ne. Njihova pozitivna
strana je što Vas nikada neće napustiti, pobeći
od Vas ili kritikovati da nešto niste dobro
uradili. Ne ljute se, osim ako im ne posvećujete
dovoljno pažnje.
Jer nahraniti ga samo i očistiti njegov kutak,
nije jedina stvar koja mora da se ispuni kako
bi ga imali. Šetnje, (ukoliko je rec o psu), igra,
priča, sve to utiče na ljubimčev kvalitet zivota.
Ukoliko u svom domu nemate mesta i uslova
recimo za psa, odlučite se za neke mirnije
i manje zahtevnije ljubimce. Neka to bude
mačka, hrčak , papagaj ili morsko prase.
Raspitajte se dobro šta koja životinjica zahteva.
Vidite da li imate vremena za njih. Da li ste
spremni da im se u potpunosti posvetite.
Ljubitelji mačaka oduševljeno će vam pričati
o lucidnosti i pameti svojih ljubimaca, a
raspevani papagaji, veseli zečići ili hrčci
srce ispunjavaju srećom. Kućni ljubimci
podkrepljuju brojna naučna istraživanja, deluju
poput najboljih psihoterapeuta, a glavni su
akteri brojnih čudesnih izlečenja ljudi.
Druženje sa njima snižava krvni pritisak
i holesterol, smanjuje rizik od srčanog
i moždanog udara, jača imunitet... U
civilizovanom, savremenom svetu oni svojom
odanošću i ljubavlju zaslužuju da postanu
ravnopravni članovi porodice.
Iva Ivić
42
[email protected]
SPORT
MLAD, TALENTOVAN
I AMBICIOZAN -
NEMANJA ČOVIĆ
Nem anja je rođen
1 8.06.1991. u No vom
S a du. Svoj u karije ru
z a p o čeo je u FK Ceme n t iz
Be o č ina, odakl e je p reša o u
N o v o s adski Pr ole ter, nako n
č e g a je pr oveo g o d inu ipo
d a n a u Ital i j ans koj P armi.
L e t o s se vr atio u Vo jvo d inu
g d e nije našao zaje d n ički
j e z i k sa upr avom kluba, pa
j e o d l u či o da kar ije ru n a sta vi
u F K Spar tak Zlatibor vo d a ,
g d e je potpi sao trogodišnji
ugovo r.
[email protected]: Dobro Nemanja, onda nam
reci kakvo je tvoje mišljenje o fudbalu u
Srbiji, uopšteno? Popričali smo sa Nemanjom o njegovoj
karijeri i evo šta on kaže :
[email protected]: Da li si zadovoljan svojim
statusom u sadašnjem timu? [email protected]: Zdravo Nemanja, na samom
početku bismo te pitati koliko je ustvari
potrebno odricanja i zalaganja da bi se
došlo do reprezentacije ili pak kluba kao
što je Parma?
Nemanja Čović: Jesam, zadovoljan sam, ali
Nemanja Čović: Smatram da bi mnogi
uvek težim ka boljem.
klubovi u Srbiji podigli nivo svog kvaliteta
[email protected]: Da li su i koliko zastupljeni
samo kada bi imali bolje uslove.
prijateljski odnosi među igračima u tvom
F@Mtime: Da li imaš nekog uzora i ko je
klubu? Družite li se i van terena?
to? Nemanja Čović: Naravno, kroz fudbal
Nemanja Čović: Naravno da imam, to je
se stiče mnogo prijatelja, družimo se i
Zlatan Ibrahimovic
privatno.
F@Mtime: Da li bi promenio nešto u
F@Mtime: Imali smo priliku da čitamo
razna nagađanja novinara o tvom, pomalo dosadašnjoj karijeri da možeš i šta bi to
bilo?
neočekivanom odlasku iz Vojvodine.
Možeš li ti da nam kažeš, šta je zapravo
prouzrokovalo tvoju odluku da odeš nakon Nemanja Čović: Pa verovatno bi to bio
moj odlazak iz Italije, ali dobro, šta je tu je,
samo mesec dana?
idemo dalje.
Nemanja Čović: O Vojvodini ne bih da
pričam, sve je to sada iza mene i ne bih da F@Mtime: Iz kojeg kluba nosiš najlepša
iskustva?
se vraćam na tu temu.
Nemanja Čović: Iz novosadskog Proletera,
definitivno.
Nemanja Čović: Ćao, pa potrebno je
zaista dosta odricanja, npr. odricanja
od porodičnih druženja, izlazaka sa
društvom…
Nemanja Čović: Jeste, ume da bude
veoma teško, ali se tada trudim da što
manje mislim na to, fokusiram se na
treninge i ostale obaveze koje imam.
F@Mtime: Da li ti je žao što nisi duže
ostao u Italiji?
Nemanja Čović: Jeste, naravno da mi je
žao, ali bilo mi je lepo i to je jedno odlično
iskustvo za mene.
F@Mtime: Ko ti je bio najveća podrška
i davao ti najbolje savete u vezi tvoje
karijere? Nemanja Čović: Moj otac, i veoma sam
mu zahvalan na tome.
F@Mtime: Za koji tim bi voleo da zaigraš
jednog dana?
Nemanja Čović: Za Milan.
F@Mtime: Onda ti mi želimo da jednog
dana zaista zaigraš u dresu Milana i budeš
makar jednako dobar kao Ibrahimovic.
Hvala ti na izdvojenom vremenu i sve
najbolje u daljoj karijeri.
Nemanja Čović: (smeh) Hvala Vam,
hvala puno, i ja Vama želim sve najbolje.
Sanja Verner
Mart/April 2012
43
MODA
ŠTIKLE, ŽENIN NAJBOLJI PRIJATELJ
Vratimo se malo u prošlost… Da li se
sećate perioda kada smo bile devojčice,
kako smo isprobavale mamine haljine,
suknje, kitile se maminim nakitom, i da ne
zaboravimo ono najzabavnije, obožavale
da hodamo u visokim potpeticama.
Od malih nogu smo slušale bajke,
“Pepeljuga”, “Crvenkapa”, “Čarobnjak
iz Oza” i sl. Kada malo bolje promislite,
u svakoj od bajki spominju se cipele.
Jednostavno, nama ženama je u krvi da
obožavamo visoke potpetice.
Kako je sve počelo? Ko je zaslužan za ovaj
fantastičan izum? Da li su ih samo žene
nosile?
Najstariji prikazi obuće sa potpeticama
nalaze se na zidnim slikama antičkog
Egipta, predpostavlja se da su nošene
u ceremonijalnim prilikama. Takođe,
zna se da su u Egiptu nošene i sandale
sa platformama. Njih su nosili mesari,
kako bi izbegli da bosim nogama gaze
po iznutricama. Kada pogledamo grčku
istoriju, možemo zapaziti da su oni bili
poznati po svojim ravnim sandalama,
ali su glumci u tragedijama nosili
visoke platforme – koturne. Koturne su
izrađivane od drveta ili plute. Tvrdi se
da je grčki tragičar Eshil bio prvi koji je
svoje glumce podigao na platforme. Nisu
svi glumci nosili platforme iste visine,
i ona je ukazivala na društveni položaj
lika kog igraju u predstavi. Ovaj običaj su
usvojili i Rimljani, ali su oni nosili obuću
sa platformama i na ulici. Nose ih i žene
i muškarci, kako bi izbegli da gaze po
blatu i đubretu. Slična obuća se i danas
nosi u Japanu (geta). Posebno visoke
platforme su nosile prostitutke, kako bi
bile zavodljivije i uočljivije. U srednjem
veku i žene i muškarci nose “patan” neku vrstu drvenih papuča koje se nose
preko obuće, kako bi je zaštitili od
blata. Ova vrsta obuće će se u nekim
krajevima zadržati u upotrebi sve
do kraja XIX veka. U XV veku su se
u Turskoj pojavile “šopan”, koje
su ubrzo postale popularne i u
Evropi. Njihova visina je bila do
20 cm, a u nekim slučajevima
je išla i do 75 cm. Žene koje
su ih nosile su morale da se
poštapaju pri hodu, ili da ih
pridržava posluga koja ih je
pratila. Šopan su se, kao i
patan, nosile preko obuće,
ali su ih nosile isključivo
žene. U Veneciji su one
statusni simbol, koji
govori o bogatstvu i
društvenom položaju
žene, i kao takve su
izuzetno visoke.
44
Turisti koji su u to vreme posećivali
Veneciju su ih ismevali tvrdeći da su ih
izmislili ljubomorni muževi, kako bi svojim
ženema otežali “švrljanje”. Slična obuća
se nosila i u Kini, i naučnici spekulišu da
su ovakve cipele, kakve su nosile kineske
konkubine i turske odaliske, tako visoke iz
estetskih razloga ili da spreče (ili otežaju)
bekstvo iz harema. Šopan će se u Evropi
nositi sve do kraja XVI veka. Tokom XVI
veka se pojavljuje i nova vrsta obuće, sa
štiklom koja je deo đona. Ova obuća je
bila namenjena, pre svega, za jahanje
i potpetica je bila visoka 3-4 cm. Nosili
su je i muškarci i žene. Štikla fiksirana za
đon je dovela do toga da se izgubi razlika
između leve i desne cipele. Ovo je bilo
zbog toga što je obućarima bilo gotovo
nemoguće da postignu “ogledalsku sliku”
pri postavljanju potpetice. Sredinom XVI
veka štikle postaju tanje i elegantnije.
Formalno uvođenje visokih potpetica
u modu, pripisuje se Katarini Mediči.
Ona se 1533. u svojoj četrnaestoj godini
udala za Vojvodu od Orleana (kasnije
kralja francuske, Anrija II). Bila je niska
(ni 150 cm visine), i ne mnogo lepa, pa
je, kako bi zadivila Francuze, naručila
cipele sa potpeticama od 5 cm, što joj je
dalo visinu i zavodljivo njihanje pri hodu.
Njene potpetice su postigle veliki uspeh
i uskoro su se cipele sa potpeticama
smatrale privilegijom. Poznato je da su
visoke potpetice nosile i engleska kraljica
Elizabeta I, kao i Marija Tjudor, poznatija
kao Krvava Meri. Do kraja XVI veka visoke
potpetice prihvataju i muškarci, i često se
za bogate ljude ili ljude od ugleda kaže da
su “well-heeled” (sa dobrim štiklama).
Moda nošenja visokih potpetica se
nastavila i u XVII i XVIII veku. Poseban
pečat ovoj modi daje Luj XIV, sa svojim
crvenim potpeticama, ukrašenim
minijaturnim scenama bitaka, izvedenim
u zlatu. Zvali su ih “Luj štikle” i mogle su
biti visoke do 12 cm. Lujevim dekretom
samo plemstvo je smelo da nosi crvene
potpetice. Osoba koja je postala poznata
upravo po cipelama i crvenoj boji ispod
štikli je Christian Louboutin. Naime, od
1992. godine crvena boja ispod štikli
postala je obeležje po kojem su ga svi
prepoznavali. Malo je poznata činjenica
da nije samo crvena boja obeležje ovih
čuvenih cipela.
Tokom rokokoa štikle su više i tanje nego
u prethodnom periodu. Mnoge žene su
utezale stopala, kako bi izgledala manja.
Kao i korset, i cipele su imale zadatak
de ih učine prefinjenijim, elegantnijim i
poželjnijim. Erotičnost visokih potpetica
navela je Puritance u Americi da ih
zabrane, pod pretnjom da će ženi
koja ih nosi biti suđeno kao veštici.
Amerikanke će početi da nose obuću po
evropskoj modi tek sredinom XIX veka.
Sa Francuskom revolucijom štikle nestaju
iz upotrebe, kao simbol aristokratije. Čak
su bile i zakonom zabranjene. No, i pored
zabrane, Marija Antoaneta se na gubilište
popela u cipelama sa štiklama od 5 cm.
I početak XIX veka je obeležen ravnim
cipelama, nalik na baletanke. Povratak
ravnih cipela prestavlja i povratak
različite forme leve i desne cipele. Visoka
potpetica se ponovo vraća u drugoj
polovini XIX veka. Ideal je malo stopalo,
visoko izvijenog svoda, koji se doživljava
kao simbol ženskih oblina. Ovakvo stopalo
se smatra evropskim i aristokratskim,
dok se stopalo niskog svoda smatra
afro-američkim. Štikle ponovo dostižu
vrtoglave visine koje se kreću do 12 cm
(ponekad i 15 cm). U to vreme se za
visoke štikle, kao i za korsete, tvrdilo
da su zdrave, jer umanjuju bolove u
leđima i čine hod manje napornim.
Najveća zamerka koju su iznosili
njihovi protivnici je to što su ih
smatrali “seksualnim mamcem”.
Tokom XX veka se visoke i niske
potpetice smenjuju u kraćim
vremenskim razmacima: vek
počinje nižim potpeticama, da
bi tokom “ludih dvatesetih”
ponovo bile visoke, sa
kaišićem preko risa.
Velika ekonomska kriza
ponovo vraća nešto niže
i punije štikle. Posle
II svetskog rata, Dior
sarađuje sa kreatorom
obuće
F@Mtime
MODA
Vivijeom, koji 1954. predstavlja prve
salonke sa “stiletto” štiklom (ime su
dobile po italijanskom kratkom nožu, uske
štrice). Ovakve cipele su u to vreme bile
često zabranjivane u javnim zgradama,
jer oštećuju pod. Od tada pa do danas,
štikle menjaju svoju formu i visinu, ali
ne izlaze iz mode, naročito u formalnim
prilikama. Kako su se štikle kroz istoriju
razvijale dobijale su na kulturološkom,
fenomenološkom i sociološkom značaju, a
zatim su postale jedan od najvećih ženskih
fetiša.
ne postoji recept za život koji će biti
taman svim ljudima“. Jedno od istraživanja
pokazalo je da prosečna žena poseduje 19
pari cipela, ali od toga redovno nosi samo
4 para. To verovatno važi za sve u životu.
Tako da, drage moje, uskočite u svoj
omiljeni par visokih potpetica jer, ako
niste znale, one neverovatno podižu
samopouzdanje kod žene, podižu zadnjicu,
izgledate vitkije, i vaše držanje će biti
totalno drugačije (izgledaćete ženstveno
i zavodljivo). Iako nismo Keri Bredšo i ne
možemo sebi da priuštimo par skupih i
Kao što ste mogle da pročitate, ljubav
brendiranih cipela, to nas ne
između žene i visokih potpetica postojala sprečava da maštamo o
je odavno i postoji i danas. Izdvojila bih
danu kada ćemo moći da
jednu vrlo mudru izreku o cipelama. Karl
obujemo tu salivenu,
Jung je rekao: „Cipele koje odgovaraju
skupu visoku potpeticu.
jednoj osobi neće biti adekvatne za drugu;
Xoxo, Brankica Arađanski
OGOVARANJE – HRANA ZA DUŠU
Htedoh da pišem o “istoriji glasina”,
o tračevima, ogovaranju, prenošenju
glasina, o neutaživoj ljudskoj potrebi
da se prepriča, komentariše, oceni,
sudi, prosudi, kvalifikuje, vrednuje,
omalovažava, opljuje, slaže, izmisli kakva
priča o nekome ili nečemu, o našim
navikama i ritualima u kojima uživamo,
u spletkarenjima i sočnim detaljima,
pouzdanim informacijama i o nadasve
našoj izrazitoj sklonosti da uživamo u
negativnim definicijama drugih…
Trebalo mi je sinonima koje nemam na
pameti, da bih sve to piskaranje izgledalo
kako sam ga samo zamislila, onako bez
svih reči, samo kad pročitam da znam da
nisam izostavila razne i bezbrojne reči
koje u našem (ili bilo kom drugom jeziku)
postoje da bi se što bolje, podrobnije
i slikovitije opisao proces prenošenja
glasina, sadržaja tračeva, okvira
spletkarenja i svih dimenzija intriga…
Zašto neke oblike glasina smatramo
bezazlenim i sasvim nevinim, neke
opasnim i ozbiljnim, a neke toliko strašnim
da umeju da izazovu masovnu paniku i
histeriju ogromnog broja ljudi, pri čemu
mnogi (usput) zaborave zašto i otkud sva
ta panika? Kako je sve počelo?
Čini mi se da je svaka priča, koja krene
da kruži, ustvari reakcija, odgovor na
neki događaj, na neki problem, mada
po sopstvenom sadržaju ne mora da
oslikava jasno problem koji je trač, glasina,
ogovaranje ustvari - reakcija. Možda bi
zato bilo razumno, kad god čujemo trač,
kad god dobijemo poziv na ogovaranje ili
širenje glasina, da probamo da taj poziv
odmotavamo unazad, da probamo da
sagledamo postoji li neki događaj koji je
trač i širenje glasina pokrenuo.
Da li će nam to pomoći, ako smo žrtve
glasina? Teško i malo verovatno, ali bar će
dati delimičan odgovor na pitanje - Zašto?
Elem, valjda je ljudima zanimljivije da
se igraju gluvih telefona, da kopaju po
životima drugih ljudi, ne bi li iskopali
nešto veoma pikantno. Nekima je to zaista
hrana za dušu.
Bilo kako bilo, u glavi uvek imajte
podsetnik ko su vam pravi prijatelji, na
koga možete da se oslonite, i kome šta
mžete da kažete. Nema ništa gore od
dvoličnih ljudi…
Nevena Zarić
Zašto tračarimo, ogovaramo, širimo
glasine, spletkarimo, učestvujemo u
intrigama, a uporno se pravimo da
“kobajagi” to uopšte ne činimo?
Zašto taj naš ritual komunikacije može
proizvesti mnogo nevolja nekom ljudskom
biću, ali se mi sami ne smatramo
odgovornim za širenje glasina o nekome?
Zašto smatramo da će žrtve tračeva,
glasina, ogovaranja, uvek biti neko drugi,
a nikad i nikako mi sami, nesvesni da meta
i žrtva ogovaranja može biti baš svako,
učestvovao u tračarenju ili ne?
Mart/April 2012
45
TIME OUT
ZVEZDEo zNAM
KAŽU
v e z d a ma
Vodene znake (rak ,škorpija, ribe)
karakteriše velika senzibilnost, intuitivnost
i zatvorenost pri ispoljavanju emocija što
je izuzetno naglašeno kod znaka riba.
Vodeni znaci se najbolje slažu i
razumeju međusobno, iako osećaju
veliku privlačnost prema pripadnicima
zemljanih znakova (bik, devica, jarac)
jer su oni njihova suprotnost. Zemljani
znaci su skloni racionalizaciji, dobroj
organizovanosti i stabilnim emocijama
čime se ne mogu pohvaliti znaci vodenog
elementa, stoga se odlično dopunjuju
jer vodeni element će umeti da omekša
srce i unese neku notu romantičnosti
i emotivnosti u naizgled hladan i
proračunat život zemljanih znakova,
dok će zemljani znaci težiti da ljubavi i
prijateljstva budu trajna, unoseći dozu
emotivne stabilnosti u odnose.
Vatrene znake (ovan, lav, strelac) kao što
i samo ime kaže, krasi vatrena, strastvena
i borbena priroda. Izgaraju do poslednjeg
atoma snage u sebi da bi svoje ciljeve
sproveli do kraja.
Najbolje razumeju medjusobno jedni
druge ali isto tako im izuzetno prijaju
pripadnici vazdušnih znakova (blizanac,
vaga, vodolija), koji im mogu ukazati na
lepšu i opušteniju stranu života kroz
druženje i bogat socijalni život.
Vazdušnim znacima (blizanac, vaga,
vodolija), prijatelji su uvek na prvom
mestu i sve će učiniti da se njima drage
osobe uvek pored njih osećaju prijatno
i zadovoljno. Iz tog razloga nekad sebe
i svoj život mogu zapostaviti, ali ih tada
vatreni znaci mogu usmeriti i naučiti da
ne odustaju olako od svojih želja i snova
i pomoći im da što bolje organizuju svoj
život.
Najidealnija i najtrajnija prijateljstva se
sreću kod sledećih kombinacija znakova:
Ovan-Vaga, Bik-Škorpija, BlizanacStrelac, Rak-Jarac, Lav-Vodolija, DevicaRibe.
Dunja Ilić
DUHOVNI RAZVOJ – PUT DO SRCA…
“Dozvolite mi da vam kažem da ste sami
u svom svetu. Nema nikog drugog. I sve
drugo što vidite su vaši sopstveni odrazi.
Nikada niste izašli iz sebe. I zapravo,
nema nikog drugog osim vas u vašem
svetu. Sve su to odrazi. Vi ste zatvoreni
zbog tih odraza. Kada nekoga upoznate,
da li zaista upoznajete tu osobu ili samo
svoj odraz u toj osobi? Jeste li ikad ikoga
zaista upoznali ili samo svoje sopstvene
odraze, sopstvene projekcije? Čim
nekoga upoznate, odmah počinjete
da ga tumačite. Počinjete da stvarate
određenu sliku o njemu. Ta slika je
vaša. Osoba nije važna, samo vaša slika
o njoj. Osoba se udaljava. Slika je sve
jasnija i jasnija. Osoba je zaboravljena. I
vi onda živite s tom slikom. Kada s njom
razgovarate, vi razgovarate sa slikom te
osobe, ne sa samom osobom. Upoznate
muškarca ili ženu, zaljubite se. Mislite
da ste se zaljubili u tu osobu? To je
nemoguće. Vi ste se zaljubili u sliku koju
ste stvorili o njoj. I ta osoba se zaljubila
u sliku koju je stvorila o vama. Kad god
se dvoje ljudi zaljubi, barem četiri osobe
su prisutne. Možda i više, ali ne manje.
I onda dolazi do problema, jer se nikad
ne zaljubljujete u osobu, već u svoju
sopstvenu sliku o njoj. A ta osoba neće
ispuniti tu vašu sliku. Pre ili kasnije,
realnost prodire. Dolazi do konflikta
između snova i realnosti, između vaše
slike i osobe koja je zaista tamo, koju ne
poznajete. I tu je sukob.
46
Svaka ljubavna veza se razbije o stene.
Baš svaka. I što je dublja ljubav, štp
su intenzivnija osećanja, pre će se
razmrskati. Zašto se to dešava? To se
mora dogoditi zato što se dvoje ljudi
zaljubilo u sopstvene projekcije, pa kako
onda mogu biti zajedno? Te slike će uvek
biti između njih. I te slike biće lažne.
Prava osoba je potpuno drugačija. Ona
nije vaša slika i nije tu da ispuni vaša
očekivanja. A ni vi niste tu da ispunite
nečija očekivanja. Stvarna osoba je
stvarna. Ima svoju sudbinu. Vi imate
svoju sudbinu. Ako možete zajedno da
hodate, s rukom u ruci, istim pute barem
neko vreme, prekrasno. Ali to ne možete
očekivati: „Čini to, nemoj činiti ovo”.
Jednom kada počnete sa očekivanjima,
uvodite svoju sopstvenu sliku. Ljubav je
mrtva. Sada je ona mrtva stvar.
Pogledajte muževe i žene. Ne možete
da vidite zašto izgledaju tako mrtvo i
zašto se dosađuju jedno s drugim. Oni se
jednostavno tolerišu i nekako vuku jedno
drugo. Misterija je izgubljena. Ne plešu
u istom ritmu. Više se ne gledaju u oči.
Te oči nisu više jezera u kojima se možeš
izgubiti na beskonačnom putovanju. Drže
jedno drugom ruku, ali su one mrtve.
Ništa tu više ne teče. Oni se grle i ljube,
vode ljubav, ali sve su to samo pokreti,
položaji iz joge. Mrtve, kontrolisane
radnje. Ali nema više ekstaze ni hemije.
To više nije doživljaj. Ne izlaze iz toga
osveženi, podmlađeni, ponovo rođeni.
Ulaze u to mrtvi, a izlaze još mrtviji,
mrtviji nego pre. Sve postaje trulo. Zašto
se to događa? To se događa zato što uvek
stvaramo odraz samog sebe u drugome.
Stvaramo iluziju. I onda ste zaljubljeni i
mrzite i nalazite prijatelje i neprijatelje...
i sve su to vaši odrazi.
Ako se ne probudite, ako ne shvatite ko
ste, i dalje ćete viđati svoje sopstvene
odraze u ogledalima drugih - vodeći
ljubav sa sopstvenim odrazom, boreći
se sa sopstvenim odrazom. Ego je
apsolutno samozadovoljavajući. To je
samozadovoljavanje - čineći sve sebi kroz
sopstvene odraze.
“Put do srca, predavanja o sufizmu” –
OSHO
Tatjana Milić
F@Mtime
a
Prezentacij
u
fakulteta
Bogatiću
19.03.2012.
Decembar 2011
GRAFOLOG
VAŠ GRAFOLOG
Tekst 1.
a ali kreativna
Po malo brzoplet
sklona
ličnost. U poslu
t
ji veliku odbojnos
ga
a,
m
ija
ac
iz
ov
pr
im
standardima.
prema pravilima i
i verna u ljubavi
Emotivno stabilna
m potrebom
sa veoma izraženo
a. Kao saradnik
zajedničkog življenj
smislu, ali kao
poželjna u svakom
učljiva.
lider ne baš prepor
Tekst 2.
zetno sklona
Osoba koja je izu
se drži izreke:
pedanteriji i koja
a. Lako skreće
red, rad i disciplin
ali teško rukovodi
pažnju na sebem
seduje taj talenat,
masama. U sebi po
ne ume da ga
samo jednostavno
o vrlo povrediva
primenjuje. Emotivn
kazivanje nečije
i uvek očekuje do
ubost u svakom
ljubavi. Prezire gr
u
moće i ne spada
smislu, boji se sa
ljudi.
hazarderske tipove
ljite nam
a
š
o
p
i
e
Skenirajt s, naš grafolog
opi
mačiti
u
t
svoj ruk
o
r
p
a rado
će vam g @gmail.com
e1
- famtim
48
Ruko
pis od Tekst 3.
izraže
aje k
nom t
oleran arakter os
ljudi
ob
cijom
o
pogled ko sebe, i
i razu e sa
o
mevan
jem
obzira na dešavanj sobu koja
ima š
a u s
na to
i
v
r
,
o
ok
rešava
joj ok
po ma
nju s
olini.
lo bo
v
j
B
o
a
ez
jih p
žljivo
osta
pristu
tepih" vlja nedovrš roblema. S
pa
kl
), što
e
joj po ne stvari ( ona je da
"gura
nekada
na em
pod
i
t
e
k
otivno
m pla ako zasme
ta
nu.
F@Mtime
Mart/April 2012
49
STUDENTSKA KUJNA
KLOPICA
R e c e pt - PIJANA P ITA
“Jesti je jedan od četiri ciljeva čovjekovog;
koja su ostala tri, nisam saznao nikada.”
Sastojci:
Peći u rerni na 250 stepeni – 10 do 15
minuta (dok ne porumeni)
Savet: uz ovaj obrok toplo preporučujem
svetlo rashlađeno pivo J
Salute! Sanja Ćopić
Jedno pakovanje kora za pitu
350gr. mlevenog mesa
100gr. šampinjona
praziluk (po želji)
1 do 2 dl. piva (po želji)
Priprema:
Sitno iseckani praziluk ubaciti na malo ulja
i prodinstati, zatim dodati meso i ubrzo
nakon toga šampinjone.
Pustiti malo da se dinsta i zalivati pivom
dok ne ispari.
Kada je smesa gotova filovati kore tako
što ćete nakon svake druge kore stavljati
smesu i svaku koru premazati sa malo ulja.
o jela”:
Osnovna pravila „ok
tu.
au
u
ili
Ne jesti na ulici
lom.
im i postavljenim sto
Jesti za lepo serviran
nobojna
raz
i
na
vrs
no
se nađe raz
Na tanjiru treba da
hrana.
na da dobije
u je potrebno vreme
Jesti polako, mozg
.
informaciju da je sit
čati o
eđu zalogaja i ne pri
izm
jg
ca
Spuštati es
.
neprijatnim stvarima
a.
gledati TV u toku jel
ne
Ne čitati novine i
ti tanjir.
iva
az
om
hrane i ne
Ne sakupljati ostatke
đe voće.
na
se
da
stolu treba
Umesto slatkiša na
TEST - KOLIKO STE SIGURNI U SEBE?
Opustite se i dobro skoncentrišite. Na pitanja
odgovarajte iskreno kako biste otkrili koliko ste
sigurni u sebe. Ako otkrijete svoju slabu tačku,
pronađite i način da je nadvladate.
1.
Već dugo vas niko ne zove na zabave, a
vama se baš izlazi.
a) Ništa zato, kažete sami sebi. Nije svet
propao. Uzimate daljinski i gledate na
teletekstu kakav je program nadajući se nekom
zanimljivom sadržaju.
b) Uzimate telefon i zovete prijatelje. Pitate ih
da li su raspoloženi za izlazak. Oni su zauzeti
ili imaju druge planove, pa ostajete kod kuće
surfujući internetom u potrazi za zgodnim
sadržajima.
c) Nazivate nekog iz svog društva i pozivate ga
u provod. Zbog obaveza, niko ne može. Ništa
zato, pomislite, život mi sigurno sprema novi
izazov. Lepo se doterate i sami izlazite dobro
raspoloženi za zabavu.
2. Od ponuđenih, vama je najdraži filmski
junak:
a) Charlie Chaplin
b) Indiana Jones
c) Supermen
3. Muka vam je od poznatih koji se samo
slikaju za medije po raznim žurkama. Ali,
vaš najbolji prijatelj pozvan je baš na mesto
gde će sve biti puno snobova. On ne mari
previše do takvog društva, ali misli da bi ovim
izlaskom mogao da prokrči sebi put do dugo
traženog posla. Očekuje da pođete s njim.
a) Odbijate poziv uveravajući ga da je to
isprazno gubljenje vremena.
b) Pristajete uz uslov da ako postane naporno
ili dosadno, odmah idete na neko pravo mesto.
c) Podržaćete prijatelja. Uveravate sami sebe
da ćete se dobro zabavite. Očekujete da ćete
humorom nadvladati odbojnost prema tom
svetu.
50
4. Vaš astrološki znak je:
Najviše odgovora pod A:
a) Rak, Devica, Vaga ili Riba
Nedostaje vam dovoljno sigurnosti u sebe.
Vaša slaba tačka je nedostatak samopouzdanja.
Nemojte potcenjivati svoje sposobnosti.
Svatko je za nešto nadaren, a potrebno je
samo otkriti šta je to. Važno je da što realnije
sagledate svoje sposobnosti i da se fokusirate
na ono najbolje u sebi. Tako ćete razvijati
ono za što imate najviše talenta, a onda će
doći i rezultati. Kad se to dogodi, porašće
vam i samopouzdanje. Takođe ne forsirajte
spomenuto, nego dajte sebi vremena da
preispitate sve dok vam ne bude sasvim jasno
koje su to konkretno vaše realne sposobnosti,
mogućnosti, želje i očekivanja. Tada napravite
plan i držite ga se sve dok svoje sposobnosti ne
usavršite do te mere da ih možete koristiti bez
oklevanja. Postaćete bogatija i sigurnija ličnost.
b) Bik, Blizanac, Strelac ili Vodolija
c) Ovan, Lav, Škorpija ili Jarac
5. Ponuđen vam je posao za koji nemate
potrebne kvalifikacije. Kako nije bilo
kandidata potrebnog ranga, setili su se vas
koji imate kvalifikacije za jednu stepenicu
niže. Posao ne može da čeka i od vas se
očekuje da prihvatite angažman. Inače imate
posao, a ovo vam je neplanirana ponuda
kojom bi ostvarili veću platu.
a) Nakon kraćeg razmišljanja odbijate ovu
ponudu.
b) Prihvatate ponudu uz uslov da vam
osiguraju dodatno profesionalno usavršavanje.
c) Bez razmišljanja prihvatate ponudu. Osećate
se spremni za sve ponuđene izazove i za
doškolovanje.
6. Od ponuđenih opcija kako biste najradije
želeli da putujete?
a) U dobro organizovanom aranžmanu
putničke agencije.
b) Važno vam je da vas sigurni prevoznici
dovezu na planirano odredište, a onda ćete
sami istraživati.
c) Sve organizujete sami – od putovanja,
vožnje, spontanih promena na putu, do
istraživanja lokalnih restorana.
7. Vaš bivši partner koji vam je davnoslomio
srce, pozvao vas je na svoje venčanje.
a) Zanemarujete poziv.
b) Drago vam je zbog poziva, ali se osećate
glupo. Šaljete čestitku s najlepšim željama i ne
odlazite na venčanje. Veselite se njegovoj sreći
i nadate se da ćete i vi jednom naći svoju.
c) Drago vam je zbog svega, prihvatate poziv i
pojavljujete se na venčanju.
Najviše odgovora pod B:
Vi ste prilično uravnotežena osoba kad se
radi o samopouzdanju. Svesni ste da niste
savršeni, ali takođe i da imate mnogo kvaliteta.
Znate što znači ljudskost, čovek ste u pravom
smislu reči. S lakoćom prepoznajete kad se
neko neopravdano povlači, a jednako tako
detektujete i one koji se bezrazložno duvaju.
Znate da se našalite i na svoj račun, ali u tome
ne preterujete. Znate granice da nikoga ne
povredite i imate realan odnos prema sebi.
Znate šta možete, a šta ne možete. Zato
se ne upuštate u ono za šta znate da niste
sposobni, ali ne propuštate izazove nečega za
što verujete da možete. S takvim pristupom
osiguravate sebi uspeh u životu. Vi ste
kompletna ličnost.
Najviše odgovora pod C:
Imate određene iluzije u vezi sebe i svojih
sposobnosti. Naime, neretko precjenjujete
sami sebe. Zbog toga vas neki smatraju
nadobudnim. Volite da dominirate pod svaku
cenu. Potrebno je da što više razvijate realan
odnos prema sebi i da sagledate stvarne
rezultate svojih sposobnosti. Odolite iskušenju
hvalisanja i poradite na svojoj skromnosti.
Bolje je da napravite jednu stvar, ali onako kako
treba, nego da pokrenete više toga, ali da vam
učinak bude samo na rečima. Odgovornost i
realan pristup prema sebi i svetu je jedna od
najvažnijih lekcija koje treba da naučite.
F@Mtime
F@Mtime
Opraštanje s plavim snom
Kad s plavim snom se opraštam
ja volim da
prvo spustim roletne,
smanjim svetlo,
skuvam kafu,
obavezno najgorču
i najjaču,
pripremim nekoliko
kutija cigareta,
da ne zafali dima,
da što teže bi
moglo da se diše…
Volim i da ne jedem,
da hranim se samo
ostacima tog plavog sna,
s kojim opraštam se.
Volim i da umotam se
u neke tople pokrivače,
da ne osetim kako
unutrašnja hladoća žeže.
Volim da spustim pogled,
ugasim telefon,
zamračim svest,
pokidam par vena,
iskašljem par suza,
pospem so na nekoliko rana,
umrsim jesen u kosu
i nadanja podavim.
Kad s plavim snom se opraštam
ja najviše volim
sva u plavo da se uvijem.
Dijana Knežević
8. Mart 2012.
Šta nije uredu na ovoj fotografiji?
Odgovor pošaljite na pecic@famns.edu. rs
tačan i najbrži odgovor nagrađuje redakcija.
Mart/April 2012
51
52
Download

predizborna kampanja - Fakultet za menadžment