[email protected]
GRAMATIKA
Glas, slovo, re~........................................................................................................ 4
Re~enice i znaci interpunkcije.............................................................................. 6
Obave{tajna re~enica.............................................................................................. 7
Upitna re~enica....................................................................................................... 8
Zapovedne i uzvi~ne re~enice............................................................................... 9
Potvrdne i odri~ne re~enice................................................................................. 10
Subjekat i predikat.................................................................................................. 11
Ovo znam.................................................................................................................. 12
Imenice.................................................................................................................... 13
Rod i broj imenica.................................................................................................. 14
Glagoli...................................................................................................................... 15
Vreme vr{ewa radwe............................................................................................... 16
Samoglasnici, suglasnici i slog............................................................................. 17
Ovo znam.................................................................................................................. 18
PRAVOPIS
Pisawe li~nih imena, prezimena i nadimaka........................................................ 20
Pisawe imena `ivotiwa.......................................................................................... 21
Pisawe imena naseqa i ulica................................................................................. 22
Pisawe imena reka i planina................................................................................. 23
Ovo znam................................................................................................................... 24
Pisawe re~ce li i re~ce ne.................................................................................... 25
Dve ta~ke i zapeta u nabrajawu................................................................................ 26
Rastavqawe re~i na kraju reda............................................................................... 27
Pisawe adrese.......................................................................................................... 28
Skra}enice za mere.................................................................................................. 29
Azbuka i abeceda..................................................................................................... 30
Ovo znam................................................................................................................... 32
KULTURA [email protected]
Prepri~avawe........................................................................................................... 34
Pri~awe.................................................................................................................... 35
Opisivawe................................................................................................................ 36
Opis prirode (Eno gde leti cvet)............................................................................ 37
Pisawe razglednice i ~estitke............................................................................... 38
Pisawe pisma........................................................................................................... 39
Rebusi i ukr{tene re~i........................................................................................... 40
Re~i, re~i, re~i....................................................................................................... 41
Ovo znam ................................................................................................................. 42
[email protected] POJMOVI
Narodne umotvorine................................................................................................ 44
Bajke......................................................................................................................... 45
Basne........................................................................................................................ 46
Zagonetke.................................................................................................................. 47
Poslovice................................................................................................................. 48
Strofa i stih........................................................................................................... 49
Ово знам.................................................................................................................. 50
Речник ...................................................................................................................... 51
O
O
O
O
O
O
O
ЂАКУ ДРУГАКУ!
Uz tvoju ~itanku pripremili smo poseban uxbenik
SRPSKI JEZIK. U wemu se nalaze sadr`aji gramatike,
pravopisa, kulture izra`avawa, kwi`evnih pojmova
i re~nik. Ovaj uxbenik pomo}i }e ti da lako i brzo
nau~i{ da pravilno govori{ i pi{e{, da prepri~ava{,
pri~a{ i opisuje{. Igra}e{ se re~ima, rebusima,
zagonetkama, poslovicama, ukr{tenim re~ima...
Svoje znawe }e{ pro{iriti i upotpuniti.
Iz uxbenika }e{ u~iti, a nau~eno }e{ pokazati
i primeniti u RADNOJ SVESCI.
О
!
Н
Ћ
Е
Р
С
GRAMATIKA
GLAS, SLOVO, RE^
Maja je kod lekara.
Ona izgovara A, A, A, A
Ivan se quqa.
On izgovara U, U, U...
PI[I KAO [TO GOVORI[.
^ITAJ KAO [TO JE NAPISANO.
Marko izgovara O,O,O...
Izgovorene glasove a,u,o...
zapisujemo znacima – slovima.
Svaki glas zapisujemo
odgovarajuћим slovom.
ZAGONETKA
6
(azbuka i 30 slova)
Vuk Stefanoviћ Karaxiћ
je pojednostavio na{u azbuku i
omoguћio nam da lako nauчimo
чitati i pisati.
Porodica od trideset lica,
zagonetnih, ~udnih }utalica;
al’ }utawe ovo ko razume,
mnogo dozna, a mnogo i ume.
Izgovorila sam
re~ mama.
Пevam!
Re~i su: ku}a, porodica, {kola, drug, osmeh, qubav...
Izgovorene re~i su sastavqene od glasova.
Napisane re~i su sastavqene od slova.
Tап{ем!
SLOVA
d r u g a r i c a
RE^
drugarica
RE^ENICA
Neda je moja drugarica.
7
RE^ENICE I ZNACI INTREPUNKCIJE
Idem u pozori{te.
Kako }u glumiti?
Ba{ se radujem!
Svaко deте је izgovorilо po nekoliko re~i koje
~ine smislenu celinu. Ta celina je re~enica.
Почетно слово прве
re~и у ре~еници
pi{emo velikim
slovom.
Znaci interpunkcije su:
. ta~ka
Iza posledwe re~i
u re~enici pi{emo
odgovaraju}i re~eni~ni
znak. Pi{emo ta~ku,
upitnik ili uzvi~nik.
? upitnik
! uzvi~nik.
Re~enice su:
Maja svira klavir.
Kad ide{ u {kolu?
@iveo pobednik!
8
Re~i koje izgovaramo ili
pi{emo u re~enici moraju
biti pravilno pore|ane,
jasne i razumqive.
OBAVE[TAJNA RE^ENICA
Veverica skaku}e sa grane na granu.
.
Deca se igraju u parku.
Li{}e `uti i opada.
Vetar quqa grane.
. .
Ove re~enice su iste po zna~ewu.
Svaka od wih o ne~emu nas
obave{tava.
Re~enice којима некога obave{tavamo o ne~emu,
odnosno koje pru`aju neko obave{tewe, zovu se
obave{tajne реченице. Na kraju obave{tajnih
re~enica пи{емо ta~ku.
OBAVE[TAJNA re~enica,
kratka ili duga~ka,
tra`i da na wenom
kraju bude ta~ka.
.
Kad god neko `eli
ne{to da izjavi,
na kraju re~enice
TA^KU }e da stavi.
Kad izgovaramo obave{tajne re~enice,
na kraju spustimo glas i zastanemo.
.
.
9
?
UPITNA RE^ENICA
Kad ide{ u {kolu?
Ko ti je u~iteq?
Kako se zove{?
?
Koliko ti je godina?
?
Ovim re~enicama ne{to pitamo.
One su iste po zna~ewu.
Re~enice kojima se ne{to pita zovu se upitne re~enice.
Na kraju upitnih re~enica пи{емо znak pitawa – upitnik.
?
?
UPITNA re~enica
ду`а ili краћа,
zar bi mogla, na kraju,
bez znaka pitawa?
?
?
A kako onaj ko ~ita
zna kad neko ne{to pita?
On mu i to znakom javqa,
UPITNIK na kraju stavqa.
Svako izgovoreno i postavqeno pitawe treba da bude jasno.
Ako je pitawe nejasno, te{ko je na wega odgovoriti.
10
?
ZAPOVEDNE I UZVI^NE RE^ENICE
ZAPOVEDNE RE^ENICE
Ana, pro~itaj kwigu!
Ne uznemiravaj psa!
Idi u {kolu!
Молим те, пozajmi mi gumicu.
Napi{i doma}i zadatak!
Kupi novine!
Ovим реченицама исказујемо заповест, zahtev ili
molbu. Na kraju zapovednih re~enica naj~e{}e
stavqamo uzvi~nik.
UZVI^NE RE^ENICE
Bravo! Jupi!
Joj, {to boli!
Ja te mnogo volim!
Evo moje sestrice!
Re~enice kojima izra`avamo jaka ose}awa,
zovu se uzvi~ne re~enice. Na kraju uzvi~nih
re~enica најче{ће пи{емо uzvi~nik.
ZAPOVEDNA re~enica
od svog pisca tra`i
da je znakom uzvika
na kraju osna`i!
Kad pisac re~enice
`eli da uzvikne,
na wenom }e kraju
UZVI^NIK da nikne.
11
POTVRDNE I ODRI^NE RE^ENICE
Luka ide u {kolu.
Luka ne ide u {kolu.
Zec jede kupus.
Zec ne jede kupus.
Ru`a je procvetala.
Ovo su potvrdne re~enice.
Potvrdnom re~enicom
se potvr|uje da ne{to
jeste ili mo`e da bude.
Ru`a nije procvetala.
Ovo su odri~ne re~enice.
Odri~nom re~enicom kazuje
се da ne{to nije izvr{eno
ili ne mo`e da bude.
Re~enice mogu biti u potvrdnom i odri~nom obliku.
REЧENICE
POTVRDNI OBLIK DA
ODRIЧNI OBLIK NE
OBAVE[TAJNA
Danas ki{a pada.
Danas ki{a ne pada.
UPITNA
ZAPOVEDNA
12
Da li si bio na izletu?
Be`i iz {ume!
Zar nisi bio na izletu?
Nemoj be`ati iz {ume!
SUBJEKAT I PREDIKAT
Pas tr~i.
subjekat predikat
[ta radi pas? Pas tr~i.
Ko vr{i radwu? Pas.
Medved једе kru{ke.
subjekat predikat
[ta radi medved? Medved jede kru{ke.
Ko vr{i radwu? Medved.
Awa telefonira.
Марко игра ко{арку.
subjekat
subjekat predikat
predikat
[ta radi Awa? Awa telefonira.
Ko vr{i radwu? Awa.
Subjekat je re~ u re~enici
(ili grupa re~i) kojom se
saop{tava ko vr{i radwu.
[ta radi Marko? Marko igra ko{arku.
Ko vr{i radwu? Marko.
Predikatom se saop{tava
{ta neko radi, u kakvom je
neko (ili ne{to) stawu i
{ta se de{ava (zbiva).
Subjekat i predikat su glavne re~i u re~enici.
13
OVO ZNAM
SLOVO
a
REЧ
ptica
REЧENICA
Ptica cvrku}e.
ta~ka
upitnik
ZNACI INTERPUNKCIJE
uzvi~nik
.
?
!
РЕЧЕНИЦЕ
REЧENICE
OBAVE[TAJNA
Vetar duva.
UPITNA
Kuda ide{?
UZVIЧNA
Ba{ me briga!
POTVRDNA REЧENICA
Petao kukuri~e.
ODRIЧNA REЧENICA
Petao ne kukuri~e.
GLAVNE REЧI U REЧENICI
Deda ~ita novine.
subjekat predikat
14
IMENICE
oblak
Svaki predmet ima ime,
svaki pojam, svako lice,
grad, planina, more, reka...
to su na{e imenice.
nebo
zec
drvo
Ana
staza
Luka
vetar
lopta
jež
ptica
list
veverica
BIЋA
PREDMETI
kwiga
auto
kuћa
Ana
ovca
POJAVE
vetar
drvo
ki{a
IMENA QUDI
PREDMETI
sat
zvonce
cipela
lopta
BIQKE
kesten
kukuruz
kamilica
bagrem
@IVOTIWE
@ENSKA
krava
veverica
medved
koza
Jasmina
Neda
Branka
Petra
MU[KA
Jovan
Nikola
Marko
Edin
Imenice su re~i kojima se imenuju predmeti, bi}a i pojave.
15
ROD I BROJ IMENICA
Ja sam
ma~ak.
Ja sam
ma~ka.
TAJ ma~ak
TA ma~ka
Re~i: ma~ak, ma~ka i ma~e su
imena bi}a. Svako od ovih imena
pripada nekom rodu: mu{kom,
`enskom ili sredwem.
му{ки род
TAJ
TO ma~e
Pomo}u re~i taj,
ta i to najlak{e
mo`emo odrediti
rod imenica.
женски род
ma~ak
krevet
prozor
TA
Kad je jedno JEDNINA je.
mi{
ma~ka
slika
klupa
средњи род
TО
ma~e
selo
brdo
Kad je vi{e [email protected] je.
ptica
MU[KI ROD
16
Ja sam
ma~e.
mi{evi
@ENSKI ROD
JEDNINA
MNOŽINA
JEDNINA
MNOŽINA
brod
brodovi
kwiga
{e{ir
{e{iri
stolica
ptice
SREDWI ROD
JEDNINA
MNOŽINA
kwige
poqe
poqa
stolice
brdo
brda
GLAGOLI
Лале цветају.
Awa preskaчe vijaчu.
stawe
radwa
zbivawe
Re~ преска~е kazuje {ta Ања radi.
Re~ цветају kazuje у ком se стању налазе лале.
Re~ сева kazuje da се ne{to збива или де{ава.
svirati
igrati
RADWA
cvetati
STAWE
Муњa сева.
Re~i preska~e, cvetaju,
seva su glagoli.
Re~i napisane u obojenim
poqima ozna~avaju radwe, stawa
i zbivawa. To su glagoli.
spavati
ZBIVAWE
duvati
sevati
17
VREME VR[EWA RADWE
Pro~itala sam bajku.
Sada ~itam pri~u.
Sutra }u ~itati basne.
[ta je Ivana radila?
Ivana je pro~itala bajku.
[ta radi sada?
Ivana ~ita pri~u.
[ta }e raditi sutra?
Ivana }e ~itati basne.
Re~i je pro~itala, ~ita i }e ~itati ozna~avaju radwе.
Radwе se de{avaју u razli~ito vreme.
Bajku je pro~itala.
Radwa se desila u pro{lom vremenu.
Sada ~ita pri~u.
Radwa se de{ava u sada{wem vremenu.
Ivana ka`e da }e ~itati basne.
Radwa }e se desiti u budu}nosti,
odnosno u budu}em vremenu.
VREME VR[EWA RADWE
18
Poseti}u bolesnog druga.
sada{wost
Pevala sam u horu.
Nacrtala sam avion.
pro{lost
Deda чита новине.
Igram se u parku.
budu}nost
Ana }e i}i na more.
SAMOGLASNICI, SUGLASNICI I SLOG
[EST STIHOVA NA [EST SLOVA
A-A-A
{to se u~i, to se zna.
E-E-E
niko odmah ne zna sve.
I-I-I
moramo se trudit’ svi.
O-O-O
ne paziti, to je zlo.
samoglasnici
samoglasnici
kwI + gA
klU + pA
slog
slog
slog
samoglasnici
samoglasnik
prI + jA + tEq
drUg
slog
U-U-U
samoglasnici svi su tu.
slog
slog
slog
slog
Slog je deo re~i koji izgovaramo
jednim otvarawem usta. Slogovi
nastaju povezivawem samoglasnika
i suglasnika. Broj slogova u re~i
zavisi od broja samoglasnika u toj
re~i.
R-R-R
ja tim glasom ve`bam vr.
Radujte se, ali ti{e,
suglasnika ima vi{e.
Sve ih mora dobro znati,
ko ho}e da ~ita, ko ho}e da pi{e.
Jovan Jovanovi} Zmaj
jedan samoglasnik = jedan slog
Samoglasnici a, e, i, o, u mogu
da se pevaju i sami ~ine slog.
I glas (slovo) r ponekad mo`e
da gradi slog (br - do, r - |a).
Jednoslo`ne re~i imaju jedan slog.
One se izgovaraju jednim otvarawem usta.
[email protected] REЧI
{ah mi{ hleb
zob
put
crv trn zmaj
[email protected] REЧI
VI[[email protected] REЧI
ru - ka
o - lov - ka
{e - }er
vi - si - ba - ba
{o - qa
u - ~i - o - ni - ca
19
OVO ZNAM
IMENICE IMENUJU
ROD IMENICA
BROJ IMENICA
bi}a predmete pojave
mu{ki `enski sredwi
jednina mno`ina
tr~ati, spavati, `uboriti
ГЛАГОЛИ су речи које означавају
радње, стања и збивања.
RADWA SE DE[AVA U
PRO[LOSTI
SADA[WOSTI
Ja sam svirala.
Ja sviram.
BUDU]NOSTI
Ja }u svirati.
GLASOVI
SAMOGLASNICI
СУГЛАСНИЦИ
bvgdđžzjklqmn
wprstćfhc~xš
аеиоу
SAMOGLASNICI
aeiou
JEDNOSLOŽNA REČ
|ak
20
jedan samoglasnik = jedan slog
I glas (slovo) r ponekad mo`e da ~ini slog.
DVOSLOŽNA REČ
klu - pa
VIŠESLOŽNA REČ
~i - ta - o - ni - ca
PRAVOPIS
PISAWE LI^NIH IMENA,
PREZIMENA I NADIMAKA
Zovem se Јана Мacanoviћ.
Svi me zovu Маца. Taj nadimak
sam dobila zbog mog prezimena.
Zovem se Milan Arsenijevi}.
Drugovi me zovu Milek. Nadimak
sam dobio zbog imena.
Јана Мацановић (Маца)
Milan (Milek) Arsenijevi}
ime prezime nadimak
ime nadimak prezime
Velikim po~etnim slovom pi{emo imena i prezimena qudi.
22
Velikim po~etnim slovom pi{emo i nadimke koje
se upotrebqavaju uz ime ili prezime.
PISAWE IMENA @IVOTIWA
PROLEЋNO BUЂEWE
Zraci sunca veselo su se poigravali ispred brloga mede Bere.
– Dobro jutro, Bero! – neko veselo povi~e.
– Dobro jutro – promrmqa Bero i ponovo utone u san.
– Bero, probudi se! Pravi si pospanko.
Bero protrqa {apama svoje snene o~i i polako se izvu~e iz
brloga.
– Ko me to budi ba{ kada sawam da se sladim punom ko{nicom
meda?
– Ja te zovem, tvoja prijateqica visibaba – za~u se ne`an glasi}.
– @elim ti re}i da je stiglo prole}e. Din - don! Din - don! –
zvonila je visibaba.
– [ta to radi{? – upita je Bero.
– Moram probuditi svoje sestrice i sve na{e kom{ije.
Pokraj Berinog brloga okupile su se `ivotiwe: veverica Gricka,
zec Mi{ko i je`i} Bocko.
Visibabe su promolile svoje glavice i veselo zvonile prole}u:
– Din - don!
N. R.
U pri~i #Prole}no bu|ewe” pomiwu
se `ivotiwe. Wihova imena su:
medved Bero, zec Mi{ko, veverica
Gricko i je`i} Bocko.
Moji ku}ni
qubimci su
pas Luwa i
ma~ak Cvrle.
Velikim po~etnim slovom se
pi{u li~na imena `ivotiwa.
23
PISAWE IMENA NASEQA I ULICA
Qudi `ive u selu ili u gradu.
Svako selo i svaki grad imaju svoje
ime. I ulice imaju svoja imena.
Neda Simi} ro|ena je u Beogradu. Nedin otac ro|en je u selu
Grabovcu. Majka Mara ro|ena je u Novom Pazaru. Svi stanuju u
Beogradu, u Ulici Dositeja Obradovi}a.
Svake godine Neda pose}uje drugaricu Miru. Ona `ivi u Sremskoj
Mitrovici. Mira stanuje u Pan~i}evoj ulici. Mirina baka `ivi
u selu Le`imir. Nedin i Mirin drug Miroslav `ivi u Velikoj
Mo{tanici.
o
v
e
q
a
V
Lajkovac
GRADOVI: Beograd, Novi Pazar, Sremska Mitrovica...
SELA: Grabovac, Le`imir, Velika Mo{tanica...
Velikim po~etnim slovom pi{u se imena gradova i
sela. U vi{e~lanim imenima gradova i sela, svaka
re~ pi{e se velikim po~etnim slovom.
ULICE: Ulica Branka Radi~evića,
Takovska ulica,Ulica carice Milice,
Trg pobede
Velikim po~etnim slovom pi{u se i imena ulica. Kad ulica ima
u svom imenu dve ili vi{e re~i, onda se prva re~ pi{e velikim
po~etnim slovom. Ukoliko se u imenu ulice nalazi vlastito ime,
ono se tako|e pi{e velikim po~etnim slovom.
24
PISAWE IMENA REKA I PLANINA
Svako ima svoje ime! I reke i planine
imaju svoja imena. U datim re~enicama
ona su bojom ozna~ena.
Milan je proveo letwi raspust u selu Brze}u. Sa
wim je bio i wegov drug iz Ra{ke. Svakodnevno su {etali
po obroncima planine Kopaonik. U daqini je hu~ala reka
Ibar. Bili su na splavarewu.
Milanov drug se pohvalio da je bio na planini Tari.
Ribu je pecao na Drini. Milan se kupao u Velikoj Moravi.
PLANINE: Kopaonik, Tara, Zlatibor, Golija, Zlatar...
REKE: Ibar, Drina, Velika Morava, Dunav, Tisa, Sava...
Velikim po~etnim slovom pi{u se imena planina i reka.
Golija
Studenica
25
OVO ZNAM
VELIKIM PO^ETNIM SLOVOM ПИ[У СЕ:
26
PO^ETAK RE^ENICE
Veverice skaku}u po drve}u.
IMENA I PREZIMENA QUDI
Zovem se Oliver Kuki}.
NADIMCI
(Ivana) Ika je moja drugarica.
LI^NA IMENA @IVOTIWA
Pobednik takmi~ewa je pas Xeki.
IMENA NASEQA I ULICA
@ivim u Beogradu,
u Skadarskoj ulici.
IMENA REKA
U daqini je hu~ala reka Drina.
IMENA PLANINA
Planinari su se popeli
na vrh Golije.
PISAWE RE^CE LI I RE^CE NE
RE^CA LI
Ide{ li u {kolu?
Jesi li bio u parku?
Da li si pro~itao kwigu?
Peva{ li u horu?
Li je upitna re~ca. U svim upitnim re~enicama
re~ca li pi{e se odvojeno od ostalih re~i.
U ovoj zagonetki,
re~ca ne napisana je
odvojeno od re~i
koje zna~e radwu.
ZAGONETKA
Crno psetance savijeno le`i:
ne laje, ne ujeda, a u ku}u ne pu{ta.
RE^CA NE
Mira ne svira violinu.
Luka ne voli da igra ko{arku.
Baka ne ide u {etwu.
Deda ne cepa drva.
Ne je odri~na re~ca. Ona se u odri~nim re~enicama uvek
pi{e odvojeno od re~i koje ozna~avaju radwu, stawe ili
zbivawe, osim u re~ima ne}u, nemam, nemoj i nisam.
Ne}u i}i na utakmicu.
Nemoj biti tu`an.
Nemam ko{arka{ku loptu.
Nisam quta na tebe.
I ja sada znam, kako se pi{e:
ne}u, nemoj, nemam i nisam!
27
:
,
DVE TA^KE I ZAPETA U NABRAJAWU
Dve ta~ke }e{ napisati
kada `eli{ ne{to nabrojati.
Zapete }e posle do}i
Zapeta be`i s kraja,
i re~i }e razdvojiti.
kad se ne{to nabraja,
ona re~i razdvaja.
Ali da bi se znalo,
tu zastani malo.
Doma}e `ivotiwe su: krava, коко{ка, гуска, ovca, свиња, koza i коњ.
Prevozna sredstva su: avion, automobil, trolejbus, kamion, voz i brod.
U {umi raste sledeћe drve}e: hrast, bukva, jela, bor, jasen i breza.
,
:
Dve ta~ke se pi{u u re~enici posle re~i
kojom se najavquje neko nabrajawe.
Zapetom se u re~enici odvajaju re~i koje se nabrajaju.
Ako nema najave nabrajawa, dve ta~ke se ne pi{u.
Вања је у кутију ставиlа два че{ља, четку, гумице за косу и {нале.
28
RASTAVQAWE RE^I NA KRAJU REDA
Li - ke, li - ke, bur - ke,
i - gra - mo se `mur - ke,
je - dan, dva, po - la, tri,
sa - da `mu - ri{ ti!
U napisanoj brojalici sve re~i
su rastavqene na slogove. Deca
ih izgovaraju jasno i glasno.
Kako da rastavim
re~ na kraju reda?
...Kako je bilo prijatno i}i ovakvim putawama. Gusto li{}e blago ga je milovalo po bedrima i brzo se savijalo na stranu. ^esto je izgledalo da je put prepre~en i zakr~en, ali se dosta lako i{lo napred. Uvek bi se na{la kakva staza koja
je i{la uzdu` ili popreko kroz {umu.
(Odlomak iz pripovetke #Bambi”)
Ponekad, pri pisawu re~enica, pojedine re~i ne mogu da stanu u isti
red, te ih moramo rastaviti na slogove i jedan deo preneti u drugi
red. Kad se re~ rastavqa, na mesto prekida se stavqa crtica (-).
Kada delimo re~ radi preno{ewa u novi red,
treba da se pridr`avamo datih pravila.
. Re~ se deli iza samoglasnika.
. Re~ se mo`e podeliti i izme|u dva suglasnika.
. Jedno slovo se nikad ne prenosi u novi red.
29
PISAWE ADRESE
^estitku sam napisala
i svojoj baki poslala!
Baka je ~estitku primila
i meni se odmah javila.
I ja sam drugu ~estitku napisao,
ali je on nije dobio.
Nisam je dobro adresirao
i zbog toga sam patio.
Na svakom pismu treba da bude napisana adresa.
Kada adresiramo pismo na predwoj strani pi{emo ime i
prezime primaoca, naziv ulice, broj ku}e (i stana), po{tanski
broj i ime sela ili grada u kome `ivi onaj kome pi{emo.
Понекад је потребно да напи{емо и име државе.
Prima:
Da{i}
Marija
a 13/6
k
js
e
r
v
e
J
eograd
B
0
0
0
1
1
30
[aqe
:
Luka
Ili
Vuka
Karax }
i}
21000
Novi a 7
Sad
Na predwoj strani koverte ~itko se napi{e adresa onoga
kome se pismo {aqe (primalac). Na zadwoj strani koverte
pi{e se adresa onoga ko {aqe pismo (po{iqalac).
SKRA]ENICE ZA MERE
Kad pi{emo neke re~i mi ih
skra}ujemo. Re~i se skra}uju po
utvr|enim pravilima. Skra}ene
re~i se nazivaju skra}enice.
Re~i koje ozna~avaju razne mere, skra}uju se na slede}i na~in:
milimitar – mm
centimetar – cm
decimetar – dm
metar – m
kilometar – km
gram – g
dekagram – dkg
kilogram – kg
centilitar – cl
decilitar – dl
litar – l
Skra}enice za mere uvek se pi{u latinicom i bez ta~ke.
Merio sam du`inu i {irinu svog radnog
stola. Sto je dug jedan metar i ~etiri
decimetra, a {irok je osam decimetara.
Du`inu i {irinu de~akovog stola zapisujemo:
Du`ina stola je 1m 4 dm
[irina stola je 8 dm
31
32
33
OVO ZNAM
Dve ta~ke pi{em kada nabrajam.
Reчи које nabrajam, zapetama odvajam.
Od datih re~i znam
da napi{em re~enice sam.
RE^I
RE^ENICE
Luka
~itati
kwiga
Luka ~ita kwigu.
Neda
pevati
hor
Neda peva u horu.
Isto tako znam,
da adresiram pismo sam.
Prima:
Duwa Joki}
Takovska ulica 6/2
22 000 Stara Pazova
[aqe:
Sofija Priji}
Ulica Ive And
ri}a 80
19 000 Zaje~ar
Azbuka je utvrђeni red slova kojima se u ћirilici зapisuju glasovi srpskog
jezika. Некада се слово А звало аз, а Б _ буки: АЗ + БУКИ
АЗБУКА.
Абецеда је утврђени ред слова у латиници.
U }irilici jednom glasu odgovara jedan znak.
U latinici su za tri glasa u upotrebi dvoslovne kombinacije: lj, nj, dž.
34
KULTURA [email protected]
PREPRI^AVAWE
Svaka pri~a, bajka i basna mogu se prepri~ati. Такође препричавамо
догађаје, своје као и туђе доживљаје, снове, приче, романе... Kada
tu|i tekst ispri~amo svojim re~ima, ka`emo da prepri~avamo.
Prepri~avati se mogu filmovi, pozori{ne predstave, televizijske
emisije...
Prepri~avawe mo`e biti op{irno i sa`eto.
Sa`etim prepri~avawem kazujemo ono {to je najva`nije.
Svako preri~avawe treba da bude jasno i razumqivo. Doga|aji treba
da se ni`u onim redom kojim su se dogodili.
Prepri~avawe sadr`aja mo`e biti slobodno ili po planu. Ono
mo`e biti usmeno i pismeno.
Ako `eli{ da prepri~a{ nekome televizijsku emisiju za decu,
prvo razmisli koju }e{ emisiju prepri~avati. Predla`emo ti da
izabere{ onu koja ti se najvi{e svi|a.
Za prepri~avawe mogu ti pomo}i i ova pitawa.
.
.
.
.
.
Kako se zove emisija?
Na kom kanalu se prikazuje?
U koje vreme se prikazuje?
O ~emu se govori u toj emisiji?
Za{to ti se ba{ ta emisija svi|a?
U tvojoj ~itanci nalazi se narodna
basna #Kow i magarac”. Pro~itaj
basnu i prepri~aj je u Radnoj
svesci. Smisli druk~iji zavr{etak
basne, tako da ima sre}an kraj.
36
PRI^AWE
Drugarici sam ispri~ala
svoj do`ivqaj sa letovawa.
Dedi sam ispri~ao
doga|aj sa utakmice.
Kada ispri~amo svoj do`ivqaj ili neki doga|aj, ka`emo da pri~amo.
Pri~awe mo`e biti op{irno i sa`eto. Op{irno pri~ati zna~i
ispri~ati sve {to smo do`iveli ili {to se dogodilo. Sa`eto
pri~ati zna~i ispri~ati ono {to je najva`nije. Bez obzira na to
da li `elimo da na{e pri~awe bude op{irno ili sa`eto, ono uvek
treba da bude prirodno, jasno i celovito.
Prema datom nizu slika ispri~aj pri~u. Pri~u napi{i u Radnoj svesci.
Seti se nekog svog do`ivqaja i re~i prole}e, pti~ice, potok, livada, cve}e, ze~i}, lopta, deca, veverica i drvo upotrebi u pri~i koju
}e{ napisati u svesci. Neka tvoja pri~a bude uverqiva, uzbudqiva i
ma{tovita.
37
OPISIVAWE
Opisivawe je slikawe re~ima. Re~ima se mo`e opisati sve {to
postoji. Za uspe{no opisivawa bilo ~ega, neophodno je pa`qivo
posmatrawe. Treba uo~avati, prepoznavati i zapa`ati. Ono {to
se posmatra treba da se sagleda u celini. Pri opisivawu treba
voditi ra~una o rasporedu re~i u re~enici, kao i o redosledu
re~enica.
Opisivawe mo`e biti slobodno ili po planu opisa.
Najlak{e i najboqe }emo opisati
`ivotiwu koju naj~e{}e vi|amo.
Pri pisawu zadatka mo`e nam
pomo}i plan opisa.
PLAN OPISA
@IVOTIWE
.
.
.
.
.
.
.
38
odabrana `ivotiwa
ime `ivotiwe
spoqa{wi izgled
na~in `ivota
posebne osobine
briga o `ivotiwi
uzajamna qubav
Opis nekog drveta mo`e se
izvesti po datom planu.
PLAN OPISA BIQKE
.
.
.
.
.
izabrano drvo
spoqa{wi izgled
stablo, kro{wa, grane
boja li{}a
ostale pojedinosti
OPIS PRIRODE
U pri~ama i pesmama pisci nam opisuju razne doga|aje, ali i mesta gde
se de{avaju. Pisac Feliks Salten je lepo i slikovito opisao livadu
i Bambijeve do`ivqaje na woj. Zahvaquju}i slikovitom opisu livade i
Bambijevih do`ivqaja, ~ini nam se da se i sami nalazimo na livadi.
Pro~itaj tekst #Eno gde leti cvet” i u Radnoj svesci opi{i livadu
i Bambijeve do`ivqaje.
ENO GDE LETI CVET
(odlomak iz pripovetke Bambi)
Zelena livada bila je posuta zvezdama belih krasuqaka, qubi~astim
i crvenim glavicama procvetale deteline i rasko{no sjajnim zlatnim
zvezdama, koje je masla~ak pru`ao uvis.
– Gle, majko – povika Bambi – eno gde leti cvet!
– To nije cvet – re~e majka – to je leptir.
Bambi je zadivqeno gledao za leptirom koji se ne`no odvojio od jedne
stabqike i odlebdeo u kolebqivom letu. Sad Bambi vide da je mno{tvo
takvih leptira preletelo vazduhom nad livadom, naizgled brzo, pa ipak
polako, gore-dole, u igri koja ga odu{evi. Zaista je izgledalo da je to
putuju}e cve}e koje ne mo`e ostati mirno na svojoj stabqici, pa se di`e
da se poigra...
Bambi je gledao za svakim leptirom. Rado bi ih pogledao izbliza,
tako da bi bar jednog dobro razgledao, ali mu se ne pru`a prilika.
Neprestano su se kome{ali. Kad je zatim pogledao na zemqu, zadivio ga je
bujan `ivot koji je pr{tao pod wegovim koracima...
– Gle – kliknu Bambi – onamo ska~e komadi} trave! Oho... kako visoko
ska~e!
– Nije to trava – objasni majka – to je dobri mali skakavac.
– Za{to on tako visoko ska~e? – zapita Bambi.
– Jer mi ovuda hodamo – odgovori majka. – On nas se boji.
– Oh! – obrati se Bambi skakav~i}u koji je sedeo nasred tawira jedne
tratin~ice – nemojte se bojati, mi vam zaista ne}emo ni{ta u~initi.
– Ja te se ne bojim – odgovori mali skakavac {u{kavim glasom. – Ja
sam se samo u prvi mah prepao. Nikad se ne zna ko je taj koji dolazi, pa
treba biti oprezan.
– Ja sam, eto, danas prvi put u svome `ivotu na livadi – objasni mu Bambi.
Feliks Salten
39
PISAWE RAZGLEDNICE I ^ESTITKE
Razglednicu naj~e{}e pi{emo kad negde otputujemo.
Upu}ujemo je osobama koje volimo i koje nisu sa nama,
a sa kojima `elimo da podelimo svoje do`ivqaje.
Ovu razglednicu napisao je u~enik drugog
razreda koji je bio na letovawu.
Draga bako,
Stigao sam na more.
Vreme je lepo.
Voda je ~ista i
topla. Imam veselo
dru{tvo. Kupamo se
svakog dana.
Voli te tvoj
unuk Ivan
Prima:
Anka Petri}
Vrtlarska broj 2
2 5 0 0 0 Sombor
^estitke se {aqu ro|acima,
prijateqima, poznanicima...
^estitaju se praznici,
ro|endani, ven~awa i druge
sve~anosti.
Dragi
40
Napiši rođendansku čestitku dragoj osobi.
deda,
i
tam t
i
t
s
e
^
u
godin
u
v
o
N
im ti !
l
e
`
e
i
dravq
z
o
r
dob
a
ka Iv
u
n
u
a
Tvoj
PISAWE PISMA
Napi{i pismo – {ta te ko{ta
da vidi{ kako radi po{ta.
Koverat kupi{, nalepi{ marku,
napi{e{ pismo na ~istom arku.
Adresu ~itku – radwa prosta,
sandu~e – i to je od tebe dosta!
D. T.
Luka je u~enik drugog razreda.
Napisao je kratko pismo i poslao
ga svome drugu Petru.
Luka je stavio pismo
u koverat. Na predwoj
strani koverte napisao
je Petrovu adresu.
Na pole|ini koverte
napisao je svoju adresu.
Prima:
Petar Romi}
Vuka Karaxi} broj 2
35 000 Jagodina
[aqe:
Luka Baji}
broj 5
Skadarska
grad
11 000 Beo
Napiši kratko pismo i pošaqi ga kome želiš.
41
REBUSI I UKR[TENE RE^I
Jupi! Uspela sam da re{im sve rebuse!
REBUSI
Prema datim sli~icama re{io sam
ukr{tenicu. U obojenim poqima sam dobio
ime jednog meseca. Taj mesec je septembar.
UKRŠTENICA
42
Reši rebuse i ukrštenice koje se nalaze u tvojoj Radnoj svesci.
RE^I, RE^I, RE^I
RE^I
UMAWENO
`aba
{uma
momak
krava
ruka
UVE]ANO
`abica
{umica
mom~i}
kravica
ru~ica
`abetina
{umetina
mom~ina
kravetina
ru~etina
RE^I ISTOG ILI SLI^NOG ZNA^EWA
vrat
{ija
|ak
u~enik
srxba
bes
narav
}ud
vre}a
xak
put
drum
Re~i istog oblika, a razli~itog zna~ewa napisali smo istom bojom.
Devoj~ica Bosa je hodala bosa.
Baka Ru`a miri{e kao ru`a.
Ana se ponosila svojom
kovrxavom kosom.
Tata zavija prst jer se posekao.
Vuk zavija u {umi.
Deda je kosom kosio detelinu.
RE^I SUPROTNOG ZNA^EWA
bolestan – zdrav
mokar – suv
lep – ru`an
tup – o{tar
gore – dole
krupan – sita
levo – desno
te{ko – lako
Pas [arko ima kratke u{i i duga~ke noge.
43
OVO ZNAM
GOVORNE I PISANE [email protected]
(slobodno i po planu)
prepri~avawe
op{irno
.
.
.
.
.
.
.
pri~awe
op{irno
sa`eto
pri~e
bajke
basne
филмa
позори{нe представe
televizijske emisije
...
.
.
.
.
sa`eto
doga|aja
do`ivqaja
prema nizu slika
na osnovu zadatih re~i
opisivawe
slobodno
po planu
opisa
. predmeta
. biqke
. `ivotiwe
REBUSI
Svako pismo po~iwe oslovqavawem, a zavr{ava se pozdravom.
44
[email protected] POJMOVI
NARODNE UMOTVORINE
Narodne umotvorine su: pri~e, pesme, bajke, basne,
zagonetke, poslovice, pitalice, brzalice, razbrajalice,
pore|ewa...Zovu se umotvorine zato {to ih je stvorio
narodni um i pamet. Narodne umotvorine su se prenosile
usmenim putem iz generacije u generaciju. Vuk Stefanovi}
Karaxi} i wegovi saradnici su sakupili i zapisali na{e
narodne umotvorine.
[AQIVA NARODNA PRI^A
E LIJO, SAD SI DOLIJALA!
U nekoj zemqi oglasi se la`qiv vra~. Car od one zemqe
dozove ga preda se i, iznesav{i u zavezanoj vre}i lisicu,
re~e mu:
– Ako pogodi{ {ta je u toj vre}i, pravi si vra~ i ne}u ti
ni{ta; ako li ne pogodi{, pogubi}u te.
Onda on, zamisliv{i se malo, re~e sam sebi:
– E, lijo, sad si dolijala!
^uv{i to, car odmah povi~e:
– Pogodi! Lisica i jest!
– I tako ga otpusti kao pravoga vra~a.
Uradi zadatke u Radnoj svesci.
46
BAJKE
Bajke su omiqene pri~e svih naroda sveta. One su tvorevine
razigrane, bujne i nepresu{ne ma{te. Me|u junacima bajki ima
mnogo izmi{qenih bi}a: ~arobwaka, divova, patuqaka, vila,
zlatnih ribica... Neka od tih neobi~nih bi}a poma`u qudima, a
neka im ~ine zlo. U bajkama se ~esto na|u i neobi~ni predmeti,
kao i ~udesni doga|aji.
Vreme i mesto doga|aja u bajkama nisu
odre|eni. U wima se govori o dobroti i
pravdi koje pobe|uju u svim vremenima i
na svim prostorima.
Постоје bajke ~iji je stvaralac poznat. To su savremene
pri~e pune ma{te i fantasti~nih bi}a.
U tvojoj ~itanci #Sre}ni dani” nalazi se nekoliko bajki.
Pro~itaj te bajke i uradi zadatke u Radnoj svesci.
47
BASNE
Basne su kratke pri~e u kojima `ivotiwe govore i
pona{aju se kao qudi. Na taj na~in prikazuju se dobri
i lo{i qudski postupci i osobine. Svaka basna sadr`i
pouku ili poruku koja je zna~ajna za ~itaoca.
KORWA^A I ZEC
Korwa~a i zec takmi~ili su se u brzini.
Tako utvrde oni rok i mesto, te krenu na
put. Znaju}i da je ro|eni trka~, zec se nije
toliko brinuo za trku, nego le`e kraj puta
i zadrema. A korwa~a, znaju}i svoju sporost,
tr~ala je bez predaha. Tako ona prestigne zeca
koji je spavao i dobije pobedni~ku nagradu.
Ezop
Basna pokazuje da se radom ~esto postigne vi{e
nego prirodnim sposobnostima koje se zanemare.
48
ZAGONETKE
Zagonetke su mozgalice koje golicaju radoznalost
i ma{tu, a igrom re~i istovremeno i skrivaju i
otkrivaju odgovor _ odgonetku.
,
bjega bje`i
,
i
~
u
~
a
~
u
^
u.
uhvati bjeg
a
p
,
a
~
u
~
i
sko~
Stalno ide, a nikud ne odmi~e.
{)
(ma~ka i mi
(сат)
i.
u poqu vr
}
i
~
n
o
l
Sam
(мравиња
к)
Ku}ica
u
na jedn gorici
oj no`
ici.
Oca nema,
majke nema
,
a svako se
jutro ra|a
.
ka)
(peчur
(sunce)
Ko je uvek sam u svojoj ku}i?
(пуж)
(petao)
Birbiri}i
vezu,
birbiri}i
pletu,
birbiri}i
goli hode,
birbiri}i
kolo vode.
u pije,
d
o
v
a
d
.
jvo
Na{ vo
rjak vije
a
b
e
s
im
a nad w
Puna {kola |aka,
niotkuda vrata.
(prsti)
(lubenica)
.
be ne ~uje
e
s
,
e
v
o
z
Druge
(zvono)
Zvono, a ne zvoni.
(visibaba)
49
POSLOVICE
Пословицама се саоп{tavaju izuzetno bogato iskustvo,
mudrost, `ivotne istine, saveti, a ponekad i pravila.
Uglavnom se odnose na qude, na wihove osobine i na
me|usobne odnose.
Na istinu ne quti se,
skini kapu i pokloni se.
U o~i ne laskaj,
a za le|ima ne grdi.
Dogovor ku}u gradi.
Ispeci pa reci.
Nemoj se hvaliti sam,
neka to drugi ~ine.
Od znawa ne boli glava.
Svoje ~uvaj, a tu|e ne diraj.
Prijateq se u nevoqi poznaje.
Dobro delo – istinu govori smelo.
POSLOVICE – PRI^ICE
Milutinu po polutinu _
Pripovijeda se kako je nekakva
`ena imala sina Milutina i
tri pastorka, pa umijesiv{i
tri kola~a, dala svakom
pastorku po jedan, govore}i:
#Evo vama svakome po jedan
kola~, a vi mome Milutinu
podajte samo po polutinu”.
50
Ko je moj, blizu rupe stoj! –
Kazao nekakav stari mi{ ostalim
mi{iћima kad su se s ma~kom
mirili.
STROFA I STIH
[KOLA
[kole su velike mirne ovce
koje oka~e veliko zvonce
pa zvone, zvone i decu gone
u `ute male avione.
stih
strofa
[kole su velike i dobre mame,
stotinu dece neguju same,
napamet znaju svu svoju decu,
i bajke pri~aju o mesecu.
[kole su veliki ~udni dvorci
koje osvoje hrabri osnovci
svakog septembra pu{~anom paqbom
i olovkama _ duga~kom sabqom.
Svakog septembra,
kad jesen stupi,
po dva su borca
u {kolskoj klupi.
Dragan Luki}
Pisac je re~ima
naslikao {kolu.
Ova pesma sastoji se od ~etiri strofe. Svaka strofa
predstavqa jednu celinu – sliku {kole. Sve slike su
me|usobno povezane. Svaki red strofe nazivamo stihom.
51
OVO ZNAM
Tekst mo`e biti napisan u
PROZI (pri~a, bajka, basna)
ili u STIHOVIMA (pesma).
strofa
Kad po~ne ki{a da pada;
[ta rade deca? [ta rade stari?
Gde to sa poqa nestanu stada
A s krova – dimni~ari?
pitalice
zagonetke
razbrajalice
brzalice
poslovice
NARODNE UMOTVORINE
basne
52
stih
pri~e
bajke
pore|ewa
Ceo dan ide, a nikud ne odmi~e.
пословица
Bez muke nema nauke.
бајка
Mi{ uz pu{ku, mi{ niz pu{ku.
басна
#Lisica i gavran”
загонетка
#Tamni vilajet”
брзалица
РЕЧНИК
PRAVILNO
NEPRAVILNO
A
avion
asfalt
Anki~in
avijon
asvalt
Ankicin
B
bujica
branilac
bekstvo
bombona
buica
branioc
begstvo
bonbona
@
`alostan
`eti
`etelac
`alosan
`weti
`eteoc
Z
zapaqewe
zdesna
zelemba}
zapalewe
s desna
zelenba}
izdajica
Ivi~in
izvr{ilac
izdaica
Ivicin
izvr{ioc
J
vr{ioc
vr
vodi}
januar
jedanput
jedanaest
januvar
jedamput
jedanajest
K
G
griz
gradski
gledalac
NEPRAVILNO
I
V
vr{ilac
vrh
vodi~
PRAVILNO
gris
gracki
gledaoc
kai{
koji
kutijica
kaji{
koi
kutica
L
D
deqewe
delilac
davalac
li~nost
delewe
delioc
davaoc
\
|ur|evak
ђurxevak
E
ekser
jekser
li~nos
Q
Qubi~in
qudstvo
qudski
Qubicin
qustvo
qucki
M
много
majica
mislilac
млого
maica
mislioc
53
PRAVILNO
NEPRAVILNO
naja~i
nemogu
ne }u
W
wihati
wijati
oras
odelewe
odjedamput
petnajest
prelada
pratioc
R
radionica
ronilac
radio
radijonica
ronioc
radijo
S
sa mnom
strahota
stambeni
samnom
straota
stanbeni
trinajest
troica
tu`ioc
]
}evap
}evabxija
54
F
februar
fudbal
fioka
februvar
futbal
fijoka
hvala
hlad
hrpa
fala
lad
rpa
cvokotati
cokotati
^
~ar{av
~eki}
~ar{af
}eki}
X
xezva
xep
|ezva
|ep
[
T
trinaest
trojica
tu`ilac
uhvatiti
C
P
petnaest
prehlada
pratilac
uvatiti
H
O
orah
odeqewe
odjedanput
NEPRAVILNO
U
N
najja~i
ne mogu
ne}u
PRAVILNO
~evap
~evabxija
{esnaest
{ezdeset
{etalac
{esnajest
{esdeset
{etaoc
SRPSKI JEZIK – gramatika, pravopis, jezi~ka kultura
uxbenik za drugi razred osnovne {kole
Prvo izdawe
2010. godina
Autor:
Milica ]uk
Likovni urednik i ilustrator:
Marija Stojisavqevi}
Recenzenti:
doc. dr Dragana Veqkovi} Stankovi}, Filolo{ki fakultet u Beogradu
An|ela Dra{kovi}, profesor, O[ #Bratstvo” u Novom Pazaru
Radojica Stefanovi}, nastavnik, O[ #12. septembar” u Majdanpeku
Urednik:
dr Milorad De{i}
Izdava~:
NOVA [KOLA d. o. o.
Beograd, Gospodar Jovanova 22
Tel/faks; 011 2631 652, 011 3284 989
© Nova {kola 2010. Sva prava zadr`ana.
Download

Граматика за 2.разред