I ovo je
prava sre}a ‡
gramatika
sti`e tre}a.
U dru{tvu smo
opet finom,
sa Anom i
Tintilinom.
Predstavi se ‡ napi{i ne{to o sebi
(ime)
Opi{i:
(prezime)
svoje o~i ‡
(umetni~ko ime)
svoju kosu ‡
svoje lice ‡
ode}u koju ima{ na sebi ‡
(adresa)
Navedi:
igre koje voli{ ‡
muziku koju voli{ ‡
svoj omiqeni sport ‡
svoja omiqena jela ‡
svoj hobi ‡
Ovde nacrtaj svoj portret ili zalepi fotografiju.
2
1. NIGDE NIJE KÔ KOD KU]E
Ve`bamo:
‡ vrste re~i
‡ obave{tajne, upitne, zapovedne
i uzvi~ne re~enice
‡ potvrdne i odri~ne re~enice
‡ vi{ezna~nost i gra|ewe re~i
‡ imenice ‡ zajedni~ke i vlastite
‡ upravni i neupravni govor
Tvoj zadatak }e biti:
‡ da napi{e{ sastav o svojoj zami{qenoj
pustolovini
‡ da zamisli{ da si slavni pisac
‡ da napi{e{ sastav o sebi
‡ da re{i{ zagonetnu ukr{tenicu
VRSTE RE^I
U pesmi Tihomira Prodanovi}a pravom linijom podvuci imenice,
a talasastom glagole.
Pitawe
Pita Bata ma~ka:
‡ Zna{ li {ta je ta~ka?
A ma~ak mu `ut,
namrgo|en, qut,
repom dao znak
da on nije |ak.
Napi{i {aqivu ~estitku jednom zecu za ro|endan.
3
OBAVE[TAJNE, UPITNE, ZAPOVEDNE I UZVI^NE RE^ENICE
Posmatraj slike i napi{i re~enice. Vodi ra~una o znacima .
!?
obave{tajna:
upitna:
uzvi~na:
zapovedna:
upitna:
obave{tajna:
potvrdna:
odri~na:
Prepi{i latinicom re~enice i na kraj svake od wih stavi odgovaraju}i znak .
‡ [ta to radi{
‡ Gledam kroz prozor
‡ Otvori ga
‡ Kakav divan dan
4
!?
POTVRDNE I ODRI^NE RE^ENICE
Oboj gospodina Krompirovi}a i gospo|u Jabuku Rumenovi}. Zatim ih opi{i.
U opisivawu koristi potvrdne i odri~ne re~enice.
Gospodin Krompirovi} je krupan. On nije mr{av.
Gospo|a Rumenovi} je mr{ava. Ona nije krupna.
5
VI[EZNA^NOST RE^I
Napi{i {ta imenica jezik ozna~ava u slede}im re~enicama.
Ujeo sam se za jezik.
Imenica jezik u prvoj re~enici ozna~ava
On zna mnogo jezika.
@uqa me jezik na cipeli.
Sastavi re~enice koriste}i re~i koje imaju vi{e zna~ewa.
glava
On je glava porodice. Kwiga ima pet glava.
ruka
noga
srce
GRA\EWE RE^I
Od navedenih imenica napravi druge imenice i glagole kao u datom primeru.
list
imenice
glagoli
listi}
listati
zid
brod
ku}a
put
6
broditi
IMENICE ‡ ZAJEDNI^KE I VLASTITE
Tvoje ~udno putovawe ili pustolovina
Zamisli da ima{ brod koji se zove Zimba i da sa prijateqima
koji se zovu
putuje{ preko mora
koje se zove
u neku daleku ~udnu
zemqu koja se zove
.
Ovde nastavi pri~u o tom putovawu.
Prepi{i imenice iz svoje pri~e.
zajedni~ke
imenice
vlastite
imenice
brod
Zimba
prijateqi
more
7
Zamisli da si slavni pisac.
Opi{i kako `ivi{ kao slavni pisac.
Ovde nacrtaj sebe
kao slavnog pisca.
Napi{i na ovim kwigama svoje ime i naslove svojih dela.
8
UPRAVNI I NEUPRAVNI GOVOR
Napi{i kako ti kao slavni pisac odgovara{ na Tintilinova pitawa u intervjuu za TV.
Pazi na znake navoda (izme|u wih stoje navedene re~i).
Tintilin: „[ta misli{ o sebi kao piscu?“
Ti: „
“
„Kako je to biti slavan pisac?“, pita Tintilin.
„
“, odgovara{ ti.
Tintilin: „Koje kwige preporu~uje{ deci?“
Ti:
„
“, pita Tintilin.
„
“, odgovara{ ti.
Tintilin:
Ti:
Sada ovaj dijalog prebaci u neupravni govor.
Tintilin me je pitao {ta mislim o sebi kao piscu.
Ja sam mu odgovorio da
9
Ovo sam ja
Napi{i o sebi kra}i sastav (navedi svoje ime, prezime, nadimak; adresu; imena svojih
uku}ana; svoju omiqenu kwigu; ime ku}nog qubimca ‡ ako ga ima{; mesta na kojima tvoja
porodica provodi godi{wi odmor ‡ na moru, jezeru, planini i sl.). Pazi na veliko slovo.
Zagonetna ukr{tenica
10.
1.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
10
Malo, lukavo, svakog s puta svra}alo.
Peva tanko, glasovito, kopqem bode ponosito.
Po {umi urla, po brdu mumla, tra`i vo}wake i
p~eliwake.
Ne{to vrda oko brda, vrlo pazi kad ulazi.
Pliva patka po vodici, nosi ~ekrk na glavici.
Na{a baba po no}i bdi, po danu spi.
Sav svet vide, a sebe ne vide.
Prosu se vatra po celom poqu, nit koga ope~e,
nit {ta zapali.
Prosu se biser niz tvoje poqe, gde ti pade, tu
nestade.
Sto kova~a na jednom pawu kuju, jedan drugog ne
~uju.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
(sova; komarac; p~ela; sunce; la|a; medved; o~i; ostruga; suze)
1.
2.
3.
2. DRUG ]E DRUGU DA [email protected] TUGU
Ve`bamo:
Tvoj zadatak }e biti:
‡ rod imenica
‡ broj imenica
‡ prosta re~enica; subjekat i predikat
‡ zna~ewe izraza
‡ da napi{e{ pri~u
‡ da napi{e{ pozivnicu za ro|endan
‡ da napi{e{ tekst za strip
Pro~itaj pesmu.
Nije to sme{no
Jedan de~ko uzeo kredu
I poku{ao da nacrta sredu.
Smejali se svi odreda:
„Kako se mo`e nacrtati sreda?“
I ako ni{ta ne bude od crtawa srede,
Wegovi poku{aji vrede.
Alek Marjano
[ta misli{, zbog ~ega je te{ko nacrtati sredu?
[ta bi ti voleo da nacrta{?
Za{to?
11
Do`ivqaj u pe}ini
Pogledaj slike. Napi{i pri~u o tome {ta se dogodilo.
12
ROD IMENICA
Imenice mogu biti mu{kog, `enskog i sredweg roda.
U tabelu rasporedi imenice: pas, izlet, mrak, pe}ina, oko, devoj~ica, Ana,
no}, poqe, strah, nada, Tintilin, stra{ilo, ~udo, ma~ka, glas, jutro, drvo.
mu{ki
taj
`enski
ta
sredwi
to
Napi{i kratku pri~u koja ima naslov: Petao, koko{ka i pile
BROJ IMENICA
Imenice mogu biti u jednini ili u mno`ini.
jednina
mno`ina
jednina
Napi{i kratak dijalog
izme|u jednog de~aka
i grupe starijih osoba.
mno`ina
On:
Oni:
pas
psi
o~i
On:
pe}ina
mi{evi
Oni:
cvr~ak
pili}i
On:
13
Tvoj ro|endan
Zamisli da slavi{ ro|endan. Napi{i pozivnicu.
Pozivnica
Drag
Pozivam te
Potpis
Datum
Sastavi program i jelovnik za svoj ro|endan.
Program proslave
14
Jelovnik
PROSTA RE^ENICA
Prosta re~enica ima samo subjekat i predikat.
Koristi proste re~enice i napi{i:
Ko {ta radi u tvojoj {koli?
Ko {ta radi u odeqewu za vreme odmora?
subjekat (ko?)
predikat ({ta radi?)
U~iteq
ispituje.
subjekat (ko?)
predikat ({ta radi?)
SUBJEKAT I PREDIKAT
Subjekat kazuje ko vr{i radwu,
o kome ili o ~emu se u re~enici govori.
Predikat kazuje {ta radi subjekat.
Pro~itaj pesmu. Plavim slovima su obele`eni subjekti i predikati.
Subjekat podvuci jednom, a predikat dva puta.
Idu, idu mravi
Drugi idu tate,
Na kraju je deda ‡
po zelenoj travi.
a ~ike ih prate.
ide izvan reda.
Prvi idu |aci,
Tre}i su redari,
|aci veseqaci.
da se red ne kvari.
Gvido Tartaqa
15
Pesma o nosu i o zanosu
Objasni {ta zna~e podvu~eni izrazi.
Kad videh Anu,
padoh na nos i navrat-nanos u neki zanos. Nisam video
daqe od nosa, samo te o~i,
samo ta kosa.
Ali je Ana
imala nos,
pa ti ubrzo
podi`e nos.
Govorili su:
„Zabada{ nos!“ i da me Ana
vu~e za nos. Ve} mi je du{a
bila u nosu kada zbog Ane
dobih po nosu. Kad mi i majka
natrqa nos, ja se rastu`ih,
obesih nos. I tako Ana
i plava kosa
odo{e meni
ispred nosa. 16
S. M.
Pisawe stripa
Posmatraj wihove pokrete i lica. Napi{i {ta oni govore.
17
Pro~itaj pesmu, a zatim je ilustruj.
Gajite patke
Dok zvezde sjaje
Patka nosi jaje
Dok vetar duva
Patka jaje ~uva
Kad izle`e pa~e
Voli ga jo{ ja~e
Gajite patke
Zaista su slatke
Qubivoje R{umovi}
Prona|i u pesmi razli~ite imenice i prepi{i ih, prvo one koje su u jednini, a zatim
one koje su u mno`ini.
U jednini su:
U mno`ini su:
Posmatraj slike i opi{i {ta je na wima.
1. Imam ~etiri noge i rep. Znam da tr~im, da ska~em i da se pewem na drvo.
Volim da jedem mleko i sir. Ja sam
2.
3.
4.
5.
18
.
3. LEPA RE^ I GVOZDENA VRATA OTVARA
Ve`bamo:
Tvoj zadatak }e biti:
‡ re~i koje imaju razli~ite oblike, a isto ili
sli~no zna~ewe
‡ re~i koje imaju isti oblik, a razli~ito zna~ewe
‡ zna~ewe glagola (radwa, stawe, zbivawe)
‡ glagolska lica
‡ jednina i mno`ina glagola
‡ glagolska vremena ‡ pro{lo, sada{we
i budu}e vreme
‡ da re{i{ ukr{tenicu
‡ da napi{e{ ro|endansku zdravicu
‡ da re{i{ zagonetku i da sam smisli{ jednu
‡ da sastavi{ obave{tewe
‡ da napi{e{ vest
Re{i ovu glagolsku ukr{tenicu tako {to }e{ napisati {ta ko radi i kako se ogla{ava.
1.
9.
4.
5.
9.
2.
1.
6.
2.
3.
7.
4.
5.
3.
6.
7.
8.
8.
19
RE^I KOJE IMAJU RAZLI^ITE OBLIKE, A ISTO ILI SLI^NO ZNA^EWE
Pove`i re~i istog ili sli~nog zna~ewa.
juriti
{krabati
urlati
dremati
hodati
spavati
vikati
tr~ati
i}i
pisati
{iba
put
tama
dom
u~enik
|ak
ku}a
prut
drum
mrak
Ka`i sli~no na razli~ite na~ine:
On la`e.
Beba pla~e.
Beba kme~i.
On
Beba
On
Beba
On
Ona se pla{i.
Ona se
RE^I KOJE IMAJU ISTI OBLIK, A RAZLI^ITO ZNA^EWE
Jednako se
pi{e,
a zna~ewa ima
vi{e.
luk
maca
grad
kosa
Seti se neke ovakve re~i i navedi wena zna~ewa.
20
U ovoj pesmi prona|i glagole koji
ozna~avaju kako pada ki{a. Ispi{i ih i
objasni. Ako ne razume{ zna~ewe nekog od
wih, potra`i ga u re~niku srpskog jezika.
glagol
zna~ewe
prokapuje
po~iwe da kapqe
Prona|i i napi{i glagole koji pokazuju:
kako sija sunce
sija, pr`i
kako duva vetar
promi~e
pirka
kako govori ~ovek
21
GLAGOLI
Glagoli su re~i koje kazuju:
Radwu ‡ pisati, u~iti, raditi, pevati
Stawe ‡ spavati, sedeti, disati, stariti, veseliti se
Ana sedi,
Ana u~i,
a napoqu
vetar hu~i.
Zbivawe ‡ sevati, grmeti, svitati
Pro~itaj pesmu.
Pada ki{a
Pada ki{a sitnica
da poraste p{enica
da se deda raduje
kada snopqe vezuje.
Prona|i glagole. Rasporedi ih u tabelu prema zna~ewu.
radwa
stawe
Da se baka nasmeje
kada bra{no proseje
i mesi kola~i}e
za unuke ‡ |a~i}e.
Mom~ilo Te{i}
Napi{i kratku pri~u u kojoj }e biti tri glagola koji ozna~avaju radwu,
tri koji ozna~avaju stawe i tri koji ozna~avaju zbivawe.
22
Pomozi Tintilinu da dovr{i zdravicu Ani za ro|endan.
Mo`e{ da koristi{ date glagole.
biti
Draga Ana, sre}an ti ro|endan,
nek ti bude sre}an svaki dan!
voleti
dobiti
Da te vole i deca i ptice,
da u {koli dobija{ petice.
dru`iti se
postati
nau~iti
~uvati
pomo}i
ponositi se
Re{i glagolsku zagonetku.
Smisli glagolsku zagonetku za Sunce.
Pirka, duva
i }arlija,
nekad lomi
i savija.
(ratev)
23
[ta oni rade u parku? Pogledaj, napi{i i glagole podvuci.
Sliku oboj. Smisli dve poruke o ~uvawu prirode.
24
Sastavi obave{tewe o radu u~enika na ure|ewu parka.
Koristi glagole:
sastati se, po}i, poneti.
Obave{tewe
Dobro je da upi{e{ dan,
~as i mesto okupqawa,
kao i vreme trajawa akcije.
Sastavi obave{tewe o cirkuskoj predstavi u tvome mestu.
Obave{tewe
Navedi kako }e ko
nastupiti. Na primer:
tigrovi ska~u kroz
vatreni obru~ i sl.
Ne zaboravi da
upi{e{: dan, ~as,
mesto odr`avawa
predstave i cenu
karata.
25
GLAGOLSKA LICA
Glagoli imaju posebne oblike za razli~ita lica, za jedninu i mno`inu.
jednina
mno`ina
1. lice
ja
pevam
1. lice
mi
pevamo
2. lice
ti
peva{
2. lice
vi
pevate
3. lice
on
ona
ono
3. lice
oni
one
ona
pevaju
peva
Nastavi re~enice kao {to je zapo~eto.
Ja pi{em, ti pi{e{, a ona
. Ja
Mi ska~emo, vi ska~ete, a oni
Ja govorim, ti
, ti ~ita{, a oni
. Mi
, a one
Oni se igraju, a one se ne
, vi
.
, a oni tr~e.
. Mi razgovaramo, a one
.
. Oni se zabavqaju, a one se ne
.
Nastavi re~enice kao {to je zapo~eto.
Ja
bananu, a ti
Ana
kwigu, a Tintilin
Vetar
Mi
26
, ki{a
`murke, a vi
sok. Ona
`vaku, a on
pismo. To{a
, sunce
{ugice.
semenke.
, a kuca
, a oblaci
.
nebom.
Dopuni re~enice.
1. Ja u~im.
2. Ti
3. On (ona, ono)
.
.
1. Mi
.
2. Vi
.
3. Oni (one, ona)
.
Dopuni stihove.
Ja tebi ‡ ti meni
Ja ti dam ~okoladu.
Ti mi
Mi vam damo jabuke.
limunadu.
Vi nam
Ja ti
Mi vam
Ti mi
Vi nam
Ja
Mi
Ti
Vi
A on (ona, ono)?
A oni (one, ona)?
On (ona, ono)
Oni (one, ona)
kru{ke.
27
JEDNINA I [email protected] GLAGOLA
Popuni ove tabele:
imenica
pesma
igra
glagol u
jednini
glagol u mno`ini
pevam
igramo
sanke
skije
car
poslovice u jednini
poslovice u mno`ini
^ini dobro, ne kaj se;
~ini zlo, nadaj se.
Dobre re~i dobra mesta na|u.
Nevoqa je najve}i u~iteq.
Qudi sami sebe najmawe poznaju.
28
GLAGOLSKA VREMENA ‡ PRO[LO, SADA[WE I BUDU]E VREME
Petao i lisica
Oboj sliku.
Na grani jednog drveta stajao je petao.
Lisica se prikrade, pa ga upita:
‡ [ta radi{, petli}u?
‡ Pevam! ‡ odgovori petao.
‡ A {ta si radio ju~e? ‡ upita lija.
‡ Pevao sam! ‡ re~e petli}.
‡ A zna{ li {ta }e{ raditi sutra? ‡ upita lija,
obliznu se i za{kiqi o~ima.
‡ Sutra }u pevati! Ako ne veruje{, pitaj mog
prijateqa psa! ‡ re~e petao.
‡ Psa?! O neka, `urim se! ‡ re~e upla{ena lija
i pobe`e u {umu.
Popuni tabelu.
pro{lost
sada{wost
budu}nost
pevam
razmi{qao sam
~uva}u se
{kiqim
[ta je to:
[ta je to:
[ta je to:
Nije bilo,
ne}e biti,
a sada je?
(budu}nost)
29
(sada{wost)
(pro{lost)
Pisawe vesti
Zamisli da je u tvojoj ulici opqa~kana prodavnica igra~aka. Tvoj zadatak je da za
{kolske novine napi{e{ vest. Vodi ra~una o tome da navede{ slede}e: naslov vesti;
opis doga|aja, vreme i mesto; u~esnike u doga|aju, osumwi~ene osobe;
na~in na koji je to u~iweno; {ta je ukradeno; autora vesti.
30
4. KO SE VOLI TAJ SE PI[E
Ve`bamo:
Tvoj zadatak }e biti:
‡ pridevi ‡ opisni i prisvojni
‡ rod i broj prideva
‡ da smisli{ {alu
‡ da napi{e{ pesmu
‡ da sastavi{ male oglase
‡ da dovr{i{ bajku
‡ da re{i{ ukr{tenicu i rebus
‡ da smisli{ zagonetku
U kvadrati}e upi{i brojeve izraza koji odgovaraju zna~ewu.
1. Nositi glavu u torbi.
snu`diti se, pokuwiti se
2. Obesiti nos.
biti u opasnosti
3. Imati pune ruke posla.
mnogo se umoriti
4. Spadati s nogu.
biti veoma uo~qiv, prime}ivati se
5. Upadati u oko.
biti veoma zauzet
[ale
Tintilinova {ala
Perica: Kakva ti je to kwiga?
Jovica: Na{ao sam je u parku, pa je nosim vlasniku.
Perica: Otkud zna{ ~ija je?
Jovica: Pi{e na woj Jovan Jovanovi} Zmaj.
Ovde napi{i jednu svoju {alu.
31
PRIDEVI ‡ OPISNI I PRISVOJNI
Pridevi se pridevaju uz imenice da ih ukrase, da objasne kakve su, da ka`u ~uje su.
Popuni tabelu.
pridevi
imenice
kakav je? (opisni)
sjajan,
kliker
~iji je? (prisvojni)
Tintilinov,
ma{nica
olovka
Pro~itaj pesmu Jabuka, a onda je prepi{i bez prideva.
[ta zapa`a{? Napi{i sli~nu pesmu o tre{wi.
Jabuka
Jabuka
Jabuka krupna,
Jabuka
so~na, rumena.
Jabuka sitna,
`uta, zelena...
Jabuka kvrgava,
kisela, glatka,
mirisna, slasna,
zrela i slatka!
Al’ ima jedna
zlatna jabuka:
to je dedina
mala unuka.
32
S. M.
Jabuka
Tre{wa
Napi{i oglase. Opi{i {to boqe ume{ ono {to ogla{ava{.
To mo`e{ da u~ini{ i na {aqiv na~in.
Izgubqeno
Na|eno
[ifra:
[ifra:
Prodajem
[ifra:
Kupujem
[ifra:
Mewam
[ifra:
Razno
[ifra:
33
ROD I BROJ PRIDEVA
Mo`e li se re}i?
Napi{i pravilno:
zelena list
lep `ena
umiqati ma~ke
jaka de~ak
{areno pas
nemirno deca
Napravi venac prideva oko imenica:
k
ar
vit
ka
vi
so
dob
Seti se prideva koji se porede sa imenicama sunce, no}, pas.
sjaj
34
an
glu
p
Posmatraj, pa opisuj.
Ovde opi{i {ta si zapazio.
Posmatraj ma~ku: kako izgleda,
spava, jede, vreba pticu ili mi{a,
prede u naru~ju, kako se umiva,
prote`e, pewe uz drvo, igra, brani
od psa, quti, raduje i tako daqe.
Nacrtaj je ovde:
Ovde opi{i {ta si zapazio.
Posmatraj jednu biqku, na primer ru`u.
Kakvo joj je stablo, list, grane, cvet?
Kako miri{e? [ta oseti{ kad je dodirne{?
Nacrtaj ru`u:
35
Pomozi Ani da zavr{i zapo~etu bajku. Trudi se da koristi{ prideve.
(naslov)
U jednoj dalekoj zemqi, u velikom dvorcu, `ivela je mala
Pogodi po opisu {ta je to:
re{ewe:
Kao {uma, kao trava,
mo`e biti crna, plava,
talasasta, kovrxava,
ili prava?
36
Sastavi opisnu pitalicu za ruku.
re{ewe:
Posle utakmice
Luka je bio golman na utakmici sa III2. Bilo mu je krivo {to je primio pet golova.
Pogledaj {ta mu se dogodilo posle utakmice.
Napi{i:
[ta je Mile rekao Luki.
Kako se Luka tada ose}ao?
[ta je Dragan rekao Luki?
Kako se Luka tada ose}ao?
Napi{i {ta ti misli{ o tome {to se dogodilo. Kakvi su Lukini drugovi?
37
Re{i ukr{tenicu.
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
Re~ u re~enici koja kazuje koja se radwa vr{i.
Vrsta kazivawa, kao: Bele koke ispod strehe vire.
Kratke pri~e u kojima `ivotiwe govore.
O wemu se u pri~i govori.
Glasovi koji mogu da stoje sami i da ~ine slog.
Stoji na kraju uzvi~ne re~enice.
2.
Razgovor dva lika u pri~i.
3.
Glasovi koji ne mogu sami da stoje.
Pri~e koje govore o ~udesnim doga|ajima.
Vrsta kazivawa, kao:
Lepa re~ gvozdena vrata otvara.
5.
10.
1.
4.
6.
7.
8.
9.
Tintilinova zagonetka
Tvoja zagonetka
[ta je to:
U na{ega }a}e
bele su ga}e,
kad ih jednom svu~e
vi{e ne obu~e?
jaje
Re{i rebuse.
38
5. TAJNE SVETA
Ve`bamo:
‡ pisawe re~ce NE uz glagole, imenice i prideve
‡ pisawe re~ce LI
‡ re~i sa umawenim i uve}anim zna~ewem ‡
umawenice i uve}anice
‡ pisawe skra}enica
Tvoj zadatak }e biti:
‡ da osmisli{ modnu reviju
‡ da re{i{ ukr{tenicu sa skra}enicama
Detektivska pri~a
Iz parka je nestala quqa{ka. Ti si detektiv. Smisli i napi{i
pri~u o tome kako otkriva{ tajnu nestale quqa{ke. Mo`da }e ti
koristiti glagoli: zapa`am, tra`im, ose}am, sumwam i sl.
39
PISAWE RE^CE NE UZ GLAGOLE, IMENICE I PRIDEVE
Re~ca NE se pi{e odvojeno od glagola.
Ne ~itam,
ne pi{em,
ne igram se,
ne spavam.
Izuzetka
~etiri znam:
nemam, ne}u,
nemoj, nisam.
Re~ca NE se pi{e sastavqeno sa imenicama i pridevima.
~ovek ‡ ne~ovek
pliva~ ‡ nepliva~
prijateq ‡ neprijateq
red ‡ nered
pravda ‡ nepravda
istina ‡ neistina
umoran ‡ neumoran
jasan ‡ nejasan
miran ‡ nemiran
zreo ‡ nezreo
veseo ‡ neveseo
iskren ‡ neiskren
PISAWE RE^CE LI
Upitna re~ca LI pi{e se uvek odvojeno.
Da li u~i{?
Zna{ li koliko je sati?
Jesi li gladna?
Ove re~enice su odgovori na pitawa koja treba da postavi{.
Ove godine nisam dobila kwigu za ro|endan.
Jesam, ju~e sam gledao taj film.
Ne znam, nisam gledao vremensku prognozu.
Napi{i pravilno ove re~enice.
Dalisuti~okoladudali?
Nedaovdeneradi.
Jesulijelime~i}i?
40
Pro~itaj dijalog. Na linijama ispod teksta pravilno prepi{i pogre{no napisane re~i.
Ana: Tintiline, dali zna{ gde mi je kwiga?
Tintilin: Neznam, negde sam je video, ali nese}am se gde.
Ana: A dali mo`e{ da mi pozajmi{ tvoju kwigu?
Tintilin: Nemogu, treba meni.
Ana: A zna{ li ti, Marko, gde je moja kwiga?
Marko: @ao mi je, neznam. Ja ne mam svoju kwigu. Mislim da je neko ne pa`qiv.
Dovr{i re~enice.
Ovaj automobil je ispravan, a onaj je neispravan.
Na{a ekipa je slo`na, a wihova je
.
Mamina jela su slana, a bakina su
.
Ma{a je skromna, a Tamara je
.
Napi{i pravilno ove re~enice.
Nejedemiseovojelozato{tojeneukusno.
Nisamre{ioovajzadatakzato{tojenejasan.
41
RE^I SA UMAWENIM I UVE]ANIM ZNA^EWEM ‡ UMAWENICE I UVE]ANICE
Zaokru`i re~i koje ozna~avaju ne{to umaweno.
stolica
polica
pti~ica
gumica
kutijica
detli}
fesi}
~eki}
nosi}
cari}
Ravnom linijom podvuci re~i sa umawenim zna~ewem, a talasastom one sa uve}anim.
glavurda
obla~i}
ribetina
sne`i}
sobetina
nosina
ka{i~etina
kravica
ku~ence
sto~i}
Popuni prazna mesta.
imenica
umaweno zna~ewe
uve}ano zna~ewe
no`urda
ru~ica
nos
ku}ica
kwi`urina
[ta je malo, a {ta veliko
Mali zec je
Mali medved je
42
, veliki je
.
, veliki je
.
Mala ku}a je
, velika je
.
Mala kapa je
, velika je
.
[umska modna revija
Obuci ove manekene u
zanimqivu ode}u.
Opi{i model ode}e: kakav je, od ~ega je,
za koju je sezonu itd.
43
SKRA]ENICE
Napi{i skra}enice za slede}e re~i:
broj
UN
mno`ina
g|a
profesor
tj.
doktor
npr.
metar
in`.
santimetar
str.
litar
PTT
kilogram
RTS
Re{i ukr{tenicu sa skra}enicama.
1. 3. 4. 5.
6.
2.
7.
m
god.
razr.
g|a
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
Prepi{i re~enicu koriste}i
skra}enice umesto imenica koje
se obi~no skra}uju.
r.
itd.
44
Napi{i {ta ozna~avaju slede}e skra}enice:
dr
Profesor doktor Petar Markovi}, visok metar i
osamdeset {est santimetara, oti{ao je u posetu kod
gospo|e Jelene @ivkovi}, ~iji mu` in`ewer radi u
Radio-televiziji Srbije.
6. [TA JE SME[NO
Ve`bamo:
‡ }irilica i latinica ‡ azbuka i abeceda
‡ pisawe dve ta~ke i zareza
‡ re~i koje odre|uju vreme, mesto i na~in vr{ewa
radwe
Tvoj zadatak }e biti:
‡ da re{i{ rebus
‡ da napravi{ azbu~ni i abecedni re~nik
‡ da napi{e{ recept za pala~inke
‡ da napi{e{ basnu
‡ da napi{e{ dijalog
‡ da re{i{ ukr{tenicu i rebuse
Ovi parovi imaju ista imena (vidi rebuse), ali se razli~ito pi{u.
45
]IRILICA I LATINICA ‡ AZBUKA I ABECEDA
Pomozi Ani da napravi azbu~ni i abecedni re~nik.
Ako ne mo`e{ da se seti{ neke re~i, potra`i je u re~niku srpskog jezika.
azbu~ni re~nik
zajedni~kih imenica
A
B
V
G
bosiqak
vi{wa
A
B
V
aqkav
W
wiskav
Q
[
46
abecedni re~nik
glagola
azbu~ni re~nik
opisnih prideva
[
A
B
C
^
anketirati
brati
cepati
~upati
Pomozi Ani da zavr{i azbuku i abecedu.
Anin i tvoj re~nik
azbuka:
A B
G
abeceda:
A
C
\
[
E
DVE TA^KE I ZAREZ
Kada re|a{ i nabraja{, zarezima ti odvaja{.
Ispred toga stavi zna~ke od dve ta~ke.
Tintilin je pogre{no napisao
{ta je sve potrebno za pala~inke.
Napi{i pravilno {ta je sve potrebno
za pala~inke.
Pala~inke recept za
: namirnice potrebne
mleko bra{no tigaw
jaja so uqe kutla~a
xem i
: pribor, potrebne posude i
{erpa ka{ika viqu{ka {e}er
Ovde napi{i kako se prave pala~inke.
47
Napi{i basnu prema slikama.
Moj naslov:
Zec i korwa~a
Tvoj naslov:
(izmisli)
Izmisli sme{na
imena za zeca:
Napi{i kako se zec ose}ao posle trke.
O ~emu je razmi{qao? Kakvu je izjavu dao?
48
Izmisli sme{na
imena za korwa~u:
Kako se posle trke ose}ala korwa~a?
O ~emu je razmi{qala? Kakvu je izjavu dala?
RE^I KOJE ODRE\UJU VREME, MESTO I NA^IN VR[EWA RADWE
Ne{to se dogodilo, ne{to se zbilo; kada, kako i gde je to bilo?
Pu`eva pri~a
Zunzarina pri~a (izmisli)
‡ Po{tovana publiko, po~uj!
‡ Pa {ta, pa {ta?
‡ Pu` Pera pu`e!
‡ Pa gde, pa gde?
‡ Po puti}u, po pruti}u.
‡ Pa kako, pa kako?
‡ Pa`qivo, polako.
‡ Pa kada, pa kada?
‡ Pre podne, posle podne,
predve~e, pa i sada.
‡ Pa, pobogu, pri~ajte, po`urite!
‡ Pa, po{tovani, nije pristojno
po`urivati pu`a.
S. M.
re~i koje odre|uju
subjekat
predikat
vreme
na~in
mesto
Zunzara
zuji
zimi
zanimqivo
iza zavese.
Ma~ka
Kow
Pile
To~ak
49
Smisli nove zagonetke i re{i ukr{tenicu.
Ide patka
s Patkingrada,
nosi usta
puna zlata.
1.
Navrh ku}e
suk}e, buk}e,
plete ga}e,
putova}e.
5.
3.
Iz planine micala,
pa u more ticala.
2.
6.
11.
4.
7.
Riknu krava na Moravi ‡
~u se tele na Brzavi.
1.
2.
3.
8.
9.
Na jedna vrata u|oh,
na druga iza|oh.
4.
5.
6.
7.
8.
10.
9.
10.
Re{i rebuse.
50
11.
Bele p~ele na tlo sele ‡
ogaw pade, wih nestade.
7. SVE [TO RASTE HTELO BI DA RASTE
Ve`bamo:
‡ pisawe suglasnika j
‡ pisawe velikog slova
‡ pisawe brojeva slovima
‡ pisawe datuma
Tvoj zadatak }e biti:
‡ da sastavi{ zagonetku
‡ da napi{e{ dva dijaloga
‡ da nacrta{ zastavu i bex svoje zami{qene grupe
ili ekipe, kao i da napi{e{ himnu
‡ da smisli{ reklame
‡ da nacrta{ lik iz svoje omiqene kwige
Re~i koje su u jednini prebaci u mno`inu.
‡ Ide{ li sa mnom?
Idete li s nama?
‡ Idem.
‡ Boji{ li se?
‡ Ne bojim se.
‡ Ni{ta se ne boj.
‡ Ti se ne pla{i{?
‡ A za{to bih se pla{io?
Moja zagonetka
Tvoja zagonetka
^as se di`e,
~as se spu{ta.
(ak{aquq)
51
Dijalozi
On ne vidi, a ona ne ~uje dobro. Napi{i o ~emu oni razgovaraju.
Ona:
On:
Zamisli da si sreo decu iz drugih zemaqa. O ~emu biste razgovarali?
Ti:
52
PISAWE SUGLASNIKA J
Prepi{i dijalog i ispravi sve pogre{no napisane re~i.
Tintilin: Zdravo, Ana.
Ana: Tintiline, zdravo, za{to danas nisi bijo
u {koli?
Tintilin: Bolelo me je grlo, pa me je tata vodijo
kod doktora. Ka`e da sam pijo hladnu vodu.
Da li ste u~ili ne{to novo?
Ana: U~ili smo novu lekciju iz srpskog, o tome
kada treba, a kada ne treba pisati suglasnik j.
Tintilin: Ja sam mislijo da sam to ve} nau~ijo.
Ana: Tintiline, mislim da i ti i ja to tek treba
da nau~imo!
Neke re~i su napisane pravilno, a neke pogre{no.
Podvuci one koje su napisane pogre{no, a zatim ih prepi{i pravilno.
kai{
Kajiro
radijonica
radio
fioka
avijon
studijo
kamijon
pio
Azia
Violeta
vodio
pion
Re{i rebuse.
53
Napi{i pravilno slede}i tekst. Pazi na veliko slovo i na znake
se vratila Ana {kole iz
‡ novo ima {ta ‡ pita Tintilin je
‡ u~iteqica udala lana se
novo dobila prezime je
se zove sada svetlana luki} mari}
u jelenom klupi sedim sa
doselila iz kod nas ona sarajeva se
stanuje cerskoj ulici u
subotu u ro|endan slavi
pokloni}u dositeja basne obradovi}a joj
novog |aka imamo jednog
je kopaonika on sa sela bla`eva iz
rekla jelena sme{no mu govori da je
nazvao ju debela on je
plakala toga je zbog ona
‡ ne jede slatki{a mawe {to
‡ oh, ih mnogo voli
Re{i rebuse.
54
.?!
PISAWE BROJEVA SLOVIMA
Napi{i slovima slede}e brojeve:
14
19
21
37
50
60
137
158
200
400
600
1000
PISAWE DATUMA
Datumi se mogu pisati na vi{e na~ina:
1. 4. 2005.
1. IV 2005.
1. april 2005.
Prepi{i re~enicu pi{u}i datume brojevima.
Ja sam ro|en trinaestog septembra hiqadu devetsto devedeset {este godine, a moja sestra dvadeset
{estog juna dvehiqadite. Moja mama je ro|ena osamnaestog maja hiqadu devetsto sedamdesete, a tata
osmog februara hiqadu devetsto {ezdeset osme.
55
Zamisli da ima{ svoju muzi~ku grupu, sportsku ekipu, dru`inu planinara, istra`iva~a i sl.
Moja
(dru`ina, grupa, tim)
Ime grupe:
Napi{i himnu koju pevate.
Nacrtaj va{u
zastavu.
Nacrtaj va{u
zna~ku (bex).
Grupni crte` ili slika
Ovde opi{i nekoliko doga|aja koji su za vas bili va`ni.
Datum:
56
Datum:
Pomozi petlu, lisici i psu da nacrtaju i napi{u reklame.
Petao izdaje novu
kwigu pesama.
Pas je otvorio
prodavnicu hrane.
Lisica proizvodi
nevidqiva odela.
Izmisli reklamu za
neki svoj proizvod.
57
Nacrtaj lik iz svoje omiqene pri~e. Napi{i kako izgleda i {ta voli,
a {ta ne voli da radi. Pazi na veliko slovo i na navodnike.
Lik se zove
On(a) je iz kwige
Prona|i u re~niku srpskog jezika izraze u kojima se pojavquju imenice:
jezik
glava
oko
prst
le|a
58
imati duga~ak jezik,
?
?
?
?
??
?
UPUTSTVO
poeni
ocena
0‡5
nedovoqan
6‡9
dovoqan
10‡13
dobar
14‡17
vrlo dobar
18‡20
odli~an
??
?
?
?
?
?
?
?
PRVA PROVERA ZNAWA
1
Dobijeno poena:
Napi{i pravilno slede}i tekst.
Kad zavr{i{, imenice podvuci crvenom bojom, a glagole plavom.
anaslaviro|endanpozvalajejelenumarkalukuduwuitintilinadali}ejojsvi
do}ipitaseonapripremilajekola~esokovesendvi~eitortuauhkakvatorta
4
Napi{i o Aninom ro|endanu tri re~enice.
2
obave{tajnu:
upitnu:
3
zapovednu:
3
Slede}e re~enice prepi{i uz upotrebu re~eni~nih znaka . „“ ,
Zatim re~enice prebaci iz potvrdnog oblika u odri~ni.
Sre}na sam rekla je Ana
Lepo smo se zabavqali i dobila sam divne poklone
3
60
Zamisli da putuje{ brodom preko mora i da dolazi{ na neko pusto ostrvo.
Napi{i kratak sastav o svom putovawu.
4
(naslov)
4
5
Napi{i zajedni~ke i vlastite imenice koje ozna~avaju ono {to ti je bilo va`no
na putovawu.
zajedni~ke imenice
vlastite imenice
brod
3
Razgovaraj sa ~udnim bi}em koje si sreo na ostrvu.
6
Ti:
3
61
DRUGA PROVERA ZNAWA
1
Ana priprema zabavu. Pomozi joj da
napravi spisak potrebnih namirnica i
svega {to joj je potrebno za proslavu.
Dobijeno poena:
Odredi rod imenicama koje si naveo.
mu{ki rod
`enski rod
sredwi rod
sok
3
2
Pomozi Ani da napi{e pozivnicu za ro|endan.
Pozivnica
3
3
Napi{i ko {ta radi na Aninom ro|endanu. Dovr{i tabelu.
subjekat (ko radi?)
predikat ({ta radi?)
Marko
igra.
4
62
Objasni {ta zna~e izrazi o srcu koji su pomenuti
u razgovoru na Aninom ro|endanu.
4
1. on ima veliko srce
2. on je tvrda srca
3. sad mi je srce na mestu
4. kad to ~ujem, srce mi se sledi
4
5. si{lo mi je srce u pete
Napi{i jednu {alu koju bi ispri~ao na Aninom ro|endanu. [alu zatim prepi{i,
prebacuju}i sve imenice koje su u jednini u mno`inu, i obratno.
5
2
6
Napi{i pitawa za ukr{tenicu i re{i pitawe broj 2.
6.
1.
1. b
2. razgovor dva lica
4.
5.
6.
4. p
s
n
e
a
t
a
2.
3.
a
3. s
u
b
j
e
k
r
e
d
i
k
a
t
5. z
a
r
e
z
4
63
TRE]A PROVERA ZNAWA (1)
1
Dobijeno poena:
Tvoje odeqewe treba da ide na izlet. Ti si vo|a puta. Napi{i obave{tewe
o izletu. Koristi glagole: sastati se, po}i, poneti i sl. Ne zaboravi da navede{
vreme polaska.
Obave{tewe
4
2
Izmisli i napi{i {aqive i lepe poruke o pona{awu u prirodi.
3
3
Napi{i pravilnik o ~uvawu {uma i voda.
~lan 1
~lan 2
~lan 3
~lan 4
kaznene mere:
64
3
Napi{i glagole sa sli~nim zna~ewem.
4
Kako mo`e da se gleda:
`mirkati, zuriti,
Kako mo`e da se govori:
Kako mo`e da se jede:
4
Napi{i kako u prirodi:
5
duva vetar
pada ki{a
te~e poto~i}
3
6
Moja pitalica:
Napi{i jednu {aqivu pitalicu.
Kako mo`e{ da pojede{ jaje, a da mu ne razbije{ qusku?
Zamoli nekoga da je razbije umesto tebe.
Tvoja pitalica:
3
65
TRE]A PROVERA ZNAWA (2)
Dobijeno poena:
1
Napi{i {ta si radio u
pro{losti (kad si bio mali).
[ta radi{ sada?
[ta }e{ raditi u budu}nosti
(kad poraste{)?
Vozio sam tricikl.
Vozim bicikl.
Vozi}u auto.
3
2
Napi{i razli~ite oblike glagola gledati.
jednina
sada{we
vreme
mno`ina
pro{lo
vreme
gledam
ja
sada{we
vreme
budu}e
vreme
pro{lo
vreme
budu}e
vreme
mi
ti
vi
on
oni
ona
one
ono
ona
4
3
Napi{i druge glagole kao {to je zapo~eto.
za
po
pisati
gledati
3
66
4
Napi{i vremenske izve{taje.
vremenski izve{taj za ju~e
vreme danas
prognoza za sutra
4
5
Napi{i glagole sa sli~nim zna~ewem:
Kako pas laje:
Kako ~ovek govori:
kev}e
brbqa
Kako se ma~ka umiqava:
6
,
,
,
,
,
,
,
,
,
.
,
,
,
,
,
,
,
,
,
.
,
,
,
,
,
,
,
.
4
Napi{i jednom medvedi}u u {umi ~estitku za Dan prole}a.
2
67
^ETVRTA PROVERA ZNAWA
1
Dobijeno poena:
Napi{i oglase ‡ mogu biti i {aqivi.
Izgubqeno
Na|eno
3
2
Napi{i prideve uz imenice.
list:
devoj~ica:
oko:
dan:
kwiga:
more:
sok:
zemqa:
selo:
3
3
Napi{i prideve koji odgovaraju pore|ewu.
kao sunce: sjajan,
kao no}:
2
kao zec:
kao oblak:
4
Napi{i {ta sve mo`e biti:
zeleno: trava, li{}e,
plavo:
hrapavo:
dobro:
68
2
5
Napi{i prideve sa suprotnim zna~ewem.
hrapav:
ne`an:
hitar:
mek:
bistar:
sit:
Od imenica napravi prideve.
6
vatra:
vatren
cvet:
brdo:
la`:
sumwa:
~ovek:
1
Od glagola napravi prideve.
7
lajav
laje:
govori:
8
1
ska~e:
peva:
leluja:
cvrku}e:
1
Smisli zagonetku za `abu.
2
9
Nastavi daqe ovu naopaku pri~u.
Ujutru je sjajan prozor provirio kroz {iroko sunce.
Pospani krevet ustade iz mekog Ace...
5
69
PETA PROVERA ZNAWA
Dobijeno poena:
Napi{i dijalog izme|u automobila i bicikla.
1
Automobil treba da postavqa pitawa (vodi ra~una o pisawu re~ce li),
a bicikl treba da odgovara odri~no (vodi ra~una o pisawu re~ce ne).
Auto:
Bicikl:
Auto:
Bicikl:
Auto:
Bicikl:
Auto:
5
Bicikl:
Napi{i basnu latinicom.
2
Moj naslov:
Lav i lisica
Tvoj naslov:
5
70
Popuni prazna mesta kao {to je nazna~eno.
3
imenica
umaweno zna~ewe
uve}ano zna~ewe
deda
~okolada
lutkica
{e{iri}
3
sandala
Proveri da li zna{ skra}enice. Re{i ukr{tenicu.
4
8.
km
1.
3.
itd.
2.
4.
5.
7.
kg
3.
u~.
i sl.
5
1.
2.
br.
4.
5.
6.
8.
jedn.
6.
O[
7.
4
Obuci Anu i Pe|u u neke zanimqive modele ode}e. Opi{i ih.
3
71
[ESTA PROVERA ZNAWA
Dobijeno poena:
Opi{i ku}u i zgradu: posebnosti i zajedni~ke osobine.
1
posebnosti
zajedni~ke osobine
posebnosti
5
2
Napravi spisak stvari koje su ti neophodne za {kolu. Koristi zareze u nabrajawu.
Navedene imenice najpre pore|aj po azbu~nom, a zatim po abecednom redu.
spisak
azbu~ni red
abecedni red
5
72
Popuni tabelu ‡ zavr{i re~enice:
3
re~i koje odre|uju
subjekat
predikat
vreme
na~in
mesto
Pas
5
4
Zamisli da si na odmoru, negde na planini ili na moru.
Napi{i pismo nekom svom prijatequ o tome {ta radi{ i kako se ose}a{.
5
73
SEDMA PROVERA ZNAWA
Dobijeno poena:
Odgovori na {aqiv na~in.
1
More je rupa
Prepuna vode
[apnu mi talas
I mirno ode
Ovako je pesnik Dragomir \or|evi} opisao more.
Na {aqiv na~in poku{aj da odgovori{ na pitawa:
[ta je brod?
[ta je ostrvo?
[ta je {koqka?
[ta je {kola?
[ta je oblak?
4
[ta je ki{a?
Dopuni re~enice.
2
Kad neko nije siguran, ka`e se da je
.
Kad ne{to nije bitno, ka`e se da je
.
Kad ne{to nije vidqivo, ka`e se da je
.
3
Kad neko nije pa`qiv, ka`e se da je
3
.
Prebaci re~enice iz potvrdnog u odri~ni oblik.
Sutra idemo u pozori{te.
Ana u~estvuje na priredbi.
Za{to radi{ doma}i?
Dobio sam poklon.
74
3
Prepi{i ne{to iz dnevnika sa nekog svog putovawa.
4
Datum:
Datum:
4
Pravilno prepi{i poslovice.
5
Ko lopova krie, ni on boqi nie.
Niko se nie nau~en rodijo.
3
6
Prepi{i poslovicu, a sve glagole prebaci iz jednine u mno`inu.
Ne ka`i sve {to zna{,
ne ~ini sve {to mo`e{,
ne veruj sve {to ~uje{,
ne daj sve {to ima{,
ne `eli sve {to nema{.
3
75
76
[email protected]
Predstavi se ‡ napi{i ne{to o sebi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2
1. NIGDE NIJE KÔ KOD KU]E . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .3
Vrste re~i . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .3
Obave{tajne, upitne, zapovedne i uzvi~ne re~enice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .4
Potvrdne i odri~ne re~enice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .5
Vi{ezna~nost re~i . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .6
Gra|ewe re~i . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .6
Imenice ‡ zajedni~ke i vlastite . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .7
Zamisli da si slavni pisac . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .8
Upravni i neupravni govor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .9
Ovo sam ja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .10
2. DRUG ]E DRUGU DA [email protected] TUGU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .11
Do`ivqaj u pe}ini . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .12
Rod imenica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .13
Broj imenica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .13
Tvoj ro|endan . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .14
Prosta re~enica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .15
Subjekat i predikat . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .15
Pesma o nosu i o zanosu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .16
Pisawe stripa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .17
3. LEPA RE^ I GVOZDENA VRATA OTVARA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .19
Re~i koje imaju razli~ite oblike, a isto ili sli~no zna~ewe . . . . . . . . . . . . . . .20
Re~i koje imaju isti oblik, a razli~ito zna~ewe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .20
Glagoli . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .22
Glagolska lica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .26
Jednina i mno`ina glagola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .28
Glagolska vremena ‡ pro{lo, sada{we i budu}e vreme . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .29
Pisawe vesti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .30
77
4. KO SE VOLI TAJ SE PI[E . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .31
Pridevi ‡ opisni i prisvojni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .32
Rod i broj prideva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .34
Posle utakmice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .37
5. TAJNE SVETA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .39
Pisawe re~ce ne uz glagole, imenice i prideve . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .40
Pisawe re~ce li . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .40
Re~i sa umawenim i uve}anim zna~ewem ‡ umawenice i uve}anice . . . . . . . . . . .42
[umska modna revija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .43
Skra}enice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .44
6. [TA JE SME[NO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .45
]irilica i latinica ‡ azbuka i abeceda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .46
Dve ta~ke i zarez . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .47
Re~i koje odre|uju vreme, mesto i na~in vr{ewa radwe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .49
7. SVE [TO RASTE HTELO BI DA RASTE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .51
Dijalozi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .52
Pisawe suglasnika j . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .53
Pisawe brojeva slovima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .55
Pisawe datuma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .55
PROVERA ZNAWA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .59
Prva provera znawa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .60
Druga provera znawa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .62
Tre}a provera znawa (1) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .64
Tre}a provera znawa (2) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .66
^etvrta provera znawa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .68
Peta provera znawa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .70
[esta provera znawa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .72
Sedma provera znawa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .74
78
79
ZABAVNA GRAMATIKA
za tre}i razred osnovne {kole
prvo izdawe
autor
Dr Simeon Marinkovi}
ilustrovao
Miroqub Milutinovi} Brada
recenzenti
Prof. dr @ivojin Stanoj~i}, Filolo{ki fakultet u Beogradu
Ana Milosavqevi}, u~iteqica, O[ „Veqko Dugo{evi}“ u Beogradu
Mr Sla|ana Ili}, profesor
lektor
likovni urednik
priprema za {tampu
izdava~
Mr Aleksandra Markovi}
Du{an Pavli}
Neboj{a Miti}
Kreativni centar
Gradi{tanska 8
Beograd
Tel./faks: 011/ 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659
urednik
Mr Aleksandra Markovi}
CIP ‡ Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
37.016:811.163.41(075.2)
za izdava~a
{tampa
Mr Qiqana Marinkovi}
Publikum
tira`
copyright
Ÿ Kreativni centar, 2005
MARINKOVI], Simeon
Zabavna gramatika 3 : [za tre}i razred
osnovne {kole] / [autor Simeon Marinkovi} ;
ilustrovao Miroqub Milutinovi} Brada]. - 1.
izd. - Beograd : Kreativni centar, 2005
(Beograd : Publikum). - 80 str. : ilustr.
; 22 h 24 cm
Podatak o autoru preuzet iz kolofona. Tira` 10.000.
ISBN 86-7781-365-9
1. Gl. stv. nasl.
COBISS.SR-ID 123184140
Ministar prosvete i sporta Republike Srbije odobrio je izdavawe i upotrebu ovog uxbenika u tre}em razredu osnovne {kole
za {kolsku 2005/06. godinu re{ewem broj 6-00-00185/2005-06 od 25. aprila 2005. godine.
Download

gramatika iii.qxp