JEZI^KE
[KOLICE 2
RADNI LISTOVI ZA SRPSKI JEZIK
SA ZADACIMA RAZLI^ITIH NIVOA [email protected]
JEZI^KE [KOLICE
[email protected]
UVOD ............................................................................................................................................................. 3–6
RADNI LISTOVI
1. U prirodi .................................................................................................................................. 7–16
2. U svetu `ivotiwa .............................................................................................................. 17–30
3. U dru{tvu sli~nih i druga~ijih ............................................................................ 31–40
4. U slobodno vreme .............................................................................................................. 41–56
5. U {koli ......................................................................................................................................57–71
TEST SA ME\UNARODNOG ISPITIVAWA ^ITALA^KE
SPOSOBNOSTI – PIRLS ........................................................................................................72–75
O REŠEWIMA .......................................................................................................................................... 77
REŠEWA (SA OPISOM ZNAWA I UME]A ZA SVAKI ZAHTEV)
1. U prirodi ................................................................................................................................ 78–82
2. U svetu `ivotiwa .............................................................................................................. 82–88
3. U dru{tvu sli~nih i druga~ijih ............................................................................ 89–93
4. U slobodno vreme ........................................................................................................... 93–100
5. U {koli ............................................................................................................................... 101–107
REŠEWE TESTA SA ME\UNARODNOG ISPITIVAWA ^ITALA^KE
SPOSOBNOSTI – PIRLS .................................................................................................. 108–109
TABELE SA RASPOREDOM ZADATAKA, PO OPISIMA ZNAWA I UME]A,
U SVAKOJ CELINI I SVAKOM RADNOM LISTU
1. U prirodi ...................................................................................................................................... 111
2. U svetu `ivotiwa ......................................................................................................... 112–113
3. U dru{tvu sli~nih i druga~ijih .................................................................................. 114
4. U slobodno vreme ................................................................................................................... 115
5. U {koli ............................................................................................................................... 116–117
KORI[]ENI TEKSTOVI .................................................................................................... 118–119
2
UVOD
* PIRLS, me|unarodno testirawe – Progress in International Reading Literacy Study, www.pirls.org.
3
JEZI^KE [KOLICE
JEZI^KE ŠKOLICE su zbirka radnih listova namewenih uve`bavawu
i proveri ~itala~ke sposobnosti, odnosno razumevawa pro~itanog.
To je jedna od najslo`enijih sposobnosti i vezana je ne samo za ~itawe
kwi`evnih tekstova ve} i drugih vrsta tekstova s kojima se u~enik sre}e
u svojoj okolini i u {koli – na ulazu u školu, školskoj oglasnoj tabli,
tabli u u~ionici, zidovima u~ionice, školskoj ogradi, uli~nim reklamama,
televiziji, u prevoznim sredstvima, u novinama itd.
Ovladavawe ~itala~kom sposobno{}u ne vodi samo ka uspehu u predmetu
Srpski jezik i kwi`evnost ve} otvara vrata razumevawu pojmova, pojava
i wihovih odnosa u svim drugim nastavnim predmetima. Kako bude rasla
u~enikova ~itala~ka sposobnost, on }e u svakodnevnom `ivotu mo}i
spremnije da se suo~i s najrazli~itijim informacijama, da ih razume
i da na wih adekvatno odgovori. Najzad, zahvaquju}i toj sposobnosti,
u~enik otvara najlepše stranice naše i svetske kwi`evnosti, koje oblikuju
wegovo estetsko i moralno bi}e.
Zato je veoma va`no da od prvih susreta s pisanim tekstom bilo koje vrste
u~enik bude pravilno vo|en, da nau~i kako da se kre}e po tekstu, da prepoznaje
wegovu svrhu, da razlikuje bitno od nebitnog, da prona|e u wemu odgovore koje
tra`i, da proceni razli~ite kvalitete teksta, da izvede zakqu~ak u vezi
sa sadr`inom i drugim elementima teksta, da formira i iska`e svoj stav.
Naravno, pri ovakvom uvo|ewu u~enika u svet pisane re~i, kao i u razli~ite
~itala~ke situacije – od jednostavnih do slo`enijih, uvek treba imati na umu
uzrast i mogu}nosti karakteristi~ne za taj uzrast.
Zbirka sadr`i 58 radnih listova koji su raspore|eni u pet celina prema
temi tekstova na kojima se uve`bava u~enikova ~itala~ka sposobnost:
1. U prirodi; 2. U svetu `ivotiwa; 3. U dru{tvu sli~nih i druga~ijih;
4. U slobodno vreme; 5. U {koli. U radnim listovima se nalazi pribli`no
jednak broj kwi`evnih i informativnih tekstova, koji su dati u linearnom
(kontinuiranom) obliku, kao što su: razli~ite vrste kwi`evnih dela,
poruke, pisma, obaveštewa i sl., ili u nelinearnom (nekontinuiranom)
obliku, kao što su: rasporedi, vremenske prognoze, dijagrami, tabele itd.
Svaki radni list ima nekoliko zahteva koji su u vezi s jednim ili više
kra}ih tekstova iz tog radnog lista. Posledwi radni list sadr`i pri~u koja
je preuzeta s me|unarodnog testirawa dece ovog uzrasta (PIRLS*).
Zahtevima se ispituju u~enikova znawa i ume}a iz tri oblasti: ~itawa,
gramatike i pisawa. ^itawe je, zbog iznetih razloga, oblast koja se najviše
ispituje. Zadataka iz gramatike i pisawa ima mawe i odnose se, uglavnom,
na zahteve koji su u direktnoj vezi s tekstom, odnosno olak{avaju
razumevawe teksta. Svi zahtevi su uskla|eni s aktuelnim nastavnim planom
i programom.
Za svaku od tri navedene oblasti definisano je šta i na kom nivou
u~enik ume da uradi. Ume}a i nivoi su definisani na osnovu projekata
JEZI^KE [KOLICE
Ministarstva prosvete i sporta i Zavoda za vrednovawe kvaliteta
obrazovawa i vaspitawa,* kao i na osnovu internacionalnih istra`ivawa
u~eni~kih postignu}a na odre|enom uzrastu (PIRLS, PISA**). Drugim re~ima,
u ovu zbirku ugra|ena je savremena praksa ispitivawa ~itala~ke
sposobnosti u~enika.
Opisi znawa i ume}a definisani su za sve tri oblasti na tri nivoa
te`ine.
Nivoi su obele`eni simbolima
, koji se nalaze pored svakog
zahteva. Te`ina zahteva izra`ava vrstu i slo`enost kognitivnih
aktivnosti koje su potrebne za odgovor. Prema ovako odre|enoj te`ini
birani su tekstovi i pisani su zadaci. Najvi{e zadataka u zbirci posve}eno
je ispitivawu znawa i veština sa prvog i drugog nivoa. Mawe je zadataka
kojima se ispituju slo`ene sposobnosti u~enika, jer smatramo da skoro svi
u~enici u ovom uzrastu treba da steknu bazi~nu ~itala~ku pismenost.
U oblasti ^ITAWE u~enik/u~enica:
• prepoznaje vrste kwi`evnih i nekwi`evnih tekstova i wihove osnovne
odlike
• pronalazi informacije koje su direktno date u tekstu, prema zadatom
kriterijumu
• uo~ava delove teksta i kwige: ime autora, naslov, podnaslov, osnovni
tekst, pasus, stih, strofu, sadr`aj, re~nik, vodi~ za rad
• ~ita jednostavne slike, tabele, grafikone; ume da nacrta sliku ili da
popuni tabelu na osnovu linearnog teksta, prema zadatom kriterijumu
• pronalazi informacije u tekstu (one koje su direktno date i one koje
se ~itaju izme|u redova) i povezuje ih; razume razli~ite odnose u tekstu
(tema, ideja, likovi; bitno – nebitno; glavno – sporedno; uzrok –
posledica; ciq – sredstvo; odre|uje vremenski sled doga|aja u tekstu);
izvodi zakqu~ke u vezi sa sadr`inom i drugim elementima teksta (na
osnovu teksta i/ili svog iskustva)
• prepoznaje razli~ite oblike izlagawa (pripovedawe, opisivawe,
dijalog...)
• koristi delove teksta i kwige (pasus, stih, strofu, sadr`aj, re~nik,
vodi~ za rad)
• rekonstruiše redosled doga|aja u tekstu; razume logi~ku organizaciju
teksta (kada su re~enice ili pasusi ispremetani ili izostavqeni)
• formuliše i argumentuje svoj stav o razli~itim elementima teksta
(temi, ideji, junacima, stavu autora i sl.)
* Nacionalno testirawe obrazovnih postignu}a u~enika tre}eg razreda osnovne škole;
Zavod za vrednovawe kvaliteta obrazovawa i vaspitawa, Beograd, www.ceo.edu.yu.
** PISA, me|unarodno testirawe petnaestogodišwaka – Programme for International Student Assessment (OECD),
www.pisa.oecd.org.
4
U oblasti GRAMATIKA u~enik/u~enica:
• razlikuje i upotrebqava re~i u osnovnom i prenesenom zna~ewu
(u svakodnevnim situacijama, kao i u školskim tekstovima)
• gradi re~i i wihove oblike prema zadatom kriterijumu (umawenice,
uve}anice; jednina, mno`ina...)
U oblasti PISAWE u~enik/u~enica:
• poznaje i piše sva slova oba pisma (mala, velika, štampana, pisana)
• pravilno piše re~i
• sastavqa jasnu, logi~nu, gramati~ki ispravnu i stilski korektnu re~enicu
• poznaje i primewuje pravopisnu normu (do nivoa do kojeg se ona
obra|uje u drugom razredu)
• sastavqa jednostavan kra}i narativni i deskriptivni tekst i dijalog
• sastavqa tekstove koji pripadaju osnovnim `anrovima pisane
komunikacije (poruku, obaveštewe, pozivnicu, kratko pismo...)
• ume da napi{e plan za pro~itani tekst, plan za pisawe novog teksta
Posebne delove ove zbirke ~ine RE[EWA i TABELE.
U RE[EWIMA je svaki zahtev propra}en opisom znawa i ve{tine koji
se tim zahtevom ispituju.
Iz TABELA se za svaki zadatak vidi koja znawa i ume}a taj zadatak ispituje,
kao i koji je nivo te`ine zadatka. Tako|e se vidi i kako su zadaci raspore|eni
po celinama i radnim listovima. Oslawaju}i se na sadr`aj i te`inu zahteva
u radnim listovima, u~iteq mo`e da izabere i kombinuje zadatke za rad na ~asu
i kod ku}e, prema potrebama odeqewa u celini, grupe u~enika ili svakog u~enika
posebno.
Nadamo se da }e zbirka radnih listova JEZI^KE ŠKOLICE biti korisna
i u~iteqima i roditeqima, kao i u~enicima, kojima je prvenstveno namewena.
U~iteqi mogu da je koriste da bi obogatili rad na ~asu, roditeqi – da bi lakše
pratili napredovawe svog deteta, a u~enici – da bi proverili kako polako ali
sigurno raste wihova ~itala~ka sposobnost.
U tome }e biti wihovo i naše zadovoqstvo.
5
JEZI^KE [KOLICE
• prepoznaje vrste re~i – imenice i glagole
• prepoznaje gramati~ke kategorije re~i – rod i broj imenica
• prepoznaje i sastavqa re~enice razli~ite po obliku i komunikativnoj
funkciji (potvrdne, odri~ne; obaveštajne, upitne, zapovedne...)
• poznaje zna~ewa re~i i frazeologizama koji se upotrebqavaju u
svakodnevnoj komunikaciji (u ku}i, školi i sl.), kao i onih koji se
javqaju u školskim tekstovima (u uxbenicima, kwigama iz lektire i sl.)
• poznaje osnovne leksi~ke odnose – sinonimiju i antonimiju
JEZI^KE [KOLICE
Dragi ~itaoci,
Sada ste godinu dana stariji i za tu godinu postali
ste ve{tiji. Odavno ste nau~ili sva slova, mala i velika,
štampana i pisana. I još mnogo više – nau~ili ste
da u povezanim slovima otkrijete re~, u povezanim re~ima
– re~enicu, u povezanim re~enicama – pesmu i pri~u. Sad
ve} sami birate pri~u i kwigu, slobodnije ulazite u svet
kwiga i kre}ete u avanturu koja se zove – ~itawe.
Postajete polako pravi istra`iva~i.
U tom istra`ivawu otkri}ete mnoge nove stvari koje
se kriju u svetu oko vas, ali i u svetu u vama. Treba da
budete strpqivi i pa`qivi jer posao istra`iva~a nije
lak. Na putu ka blagu do kojeg vas ~itawe vodi va`no je
imati i dobru mapu da ne biste zalutali.
Radni listovi koji su pred vama jesu neka vrsta mape.
Oni vam pokazuju razli~ite na~ine na koje mo`ete do}i
do tra`enog blaga, a ono se krije u tekstovima koje smo
odabrali.
Tekstovi su uzeti iz pesama, pri~a, bajki, ali tu su
i druga~iji tekstovi, koji se nalaze svuda oko vas – na ulazu
u školu, na tabli, na panoima, na ulici, u novinama, na
televiziji, na stadionu, u cirkusu, bioskopu, pozorištu...
Mo`ete ih ~itati sami, zajedno sa drugovima, uz pomo}
u~iteqa ili roditeqa.
Svaki tekst koji ~itate, ma gde se nalazio, jeste
susret – s poznatim svetom, s nepoznatim svetom, s vama
samima, sa onima koji su vam sli~ni i sa onima koji su
druga~iji. Slobodno krenite u taj susret. Posta}ete
bogatiji za jedno novo iskustvo. Posta}ete veštiji i
sigurniji nego što ste bili. Posta}ete spremniji za nove
izazove i istra`ivawa koji vas u narednim godinama o~ekuju.
Autori zbirke
6
1. U PRIRODI
7
JEZI^KE [KOLICE
• posmatra{ kako jesen polako dolazi
• skupqa{ opalo li{}e
• sladi{ se jesewim plodovima
• u`iva{ u bojama i zvucima
• oslu{kuje{ kako vetar {u{ti
• dru`i{ se s biqkama i `ivotiwama
• tuguje{ zato {to je sunce sve ble|e
• ose}a{ da }e i zima brzo do}i
• raduje{ se prvim pahuqicama…
1
JEZI^KE [KOLICE
1.
2.
Pove`i linijom stihove i odgovaraju}a godišwa doba.
U `utom autu sti`e
I `uto liš}e ni`e...
prole}e
Potr~ite, poletite sa svih strana!
Na tre{wi se rascvetala bela grana...
leto
Do|oše vru}ine ne~uvene
I masla~ak po~e da vene.
jesen
I kao nebeske ptice
lete svilene pahuqice...
zima
Podvuci tri sigurna dokaza za to da se bli`i jesen.
• Po~ela je nova školska godina.
• Napoqu pada kiša.
• Liš}e `uti i opada.
• Ptice odlaze u toplije krajeve.
• Qudi kupuju novu ode}u.
3.
Zaokru`i brojeve ispred dece ~ije su tvrdwe ta~ne.
U jesen svakog dana
pada kiša.
1
Leto je najtoplije
godišwe doba.
2
Zimu vole
svi qudi.
3
8
U prole}e se
priroda budi.
4
2
JESEWA PESMA
1.
O ~emu nam govore ovi stihovi?
a) Sun~anih dana je sve mawe.
b) Pticama i cve}u je sunce dosadilo.
v) Krovovi zgrada su zaklonili sunce.
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
2.
Koja re~ mo`e da zameni re~ strmoglavce?
a) naopako
b) iznenada
v) neo~ekivano
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
3.
U kru`i}e upiši brojeve od 1 do 3, tako da redosled strofa odgovara
doga|ajima u pesmi Pripremawe paradajza za zimu.
Tol'ko je paradajza
našlo se u poqima
da su ga dopremili
u ~etvorim kolima!
Paradajz su vredno
prenosili, muvali,
spremali ga, cedili,
a zatim ga kuvali.
Skuvanim paradajzom
jako su se di~ili,
svi su sre}ni, rumeni,
na paradajz li~ili.
9
JEZI^KE [KOLICE
Sve je pošlo strmoglavce
Za ptice i cve}e
Kad je sunce odustalo
Na krov da nam sle}e.
Kao da je `uto quto,
Kao da nas ne}e.
3
1.
Pro~itaj strofe iz tri pesme.
1.
2.
JEZI^KE [KOLICE
Kroz poqane travne
Povija se reka,
Ogleda se nebo
I gora daleka.
Nestrpqewe
Ve} me ste`e,
Hajde po~ni
Jednom, sne`e.
3.
Ove lepe darove
Jesen nam je dala.
Draga naša jeseni,
Od srca ti hvala.
Ako je tvrdwa ta~na, zaokru`i T, a ako nije, zaokru`i N.
Tvrdwa:
U sve tri strofe opisana je priroda.
T
N
U prvoj strofi opisana je zima.
T
N
T
N
T
N
U drugoj strofi pesnik ka`e da `eli
da padne sneg.
U tre}oj strofi pesnik nabraja jesewe
plodove.
Pro~itaj stihove iz pesme Ako `eli{ da te prati sre}a.
Ako `eliš da te prati sre}a
budi ~eš}e u društvu drve}a.
Kad izgubiš upornost i voqu
sastani se sa suncem u poqu.
2.
U ovim stihovima pesnik:
a) opisuje jedan sun~an dan u poqu
b) poziva da se dru`imo s prirodom
v) govori o tome kako da ~uvamo prirodu
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
10
4
O NARCISU
1.
Iz teksta saznajemo da je narcis:
a) lekovit cvet prijatnog mirisa
b) otrovan cvet prijatnog mirisa
v) poqski cvet bez mirisa
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
2.
Popuni tabelu kao što je zapo~eto.
naziv biqke
narcis
du`ina lista
gde biqka raste
boja cveta
bela ili `uta
zašto se gaji
3.
Zaokru`i kwigu u kojoj mo`eš da pro~itaš tekst O narcisu.
Enc
ikl
ope
dij
a
str Re~ni
ani
k
hr
e~i
11
Atl
as
sve
ta
JEZI^KE [KOLICE
Narcis je biqka visoka od 20 do 40 centimetara. Ima uske listove,
~ija je du`ina pribli`no ista kao i visina biqke. Raste po vla`nim
livadama, u baštama i parkovima. Ima bele ili `ute cvetove
prijatnog mirisa. Veoma je lep, ali i otrovan. Kod nas
se ~esto gaji kao ukrasna biqka.
5
JEZI^KE [KOLICE
SUN^ANA PESMA
Sunce je veliko zlatno oko
Koje sa neba na nas gleda.
U podne uzleti kao soko,
Izjutra iza|e, uve~e seda.
1.
Koja slika odgovara tre}em stihu u pesmi?
Zaokru`i slovo ispod te slike.
A
B
MRAK
Mislio bi ~ovek,
Kad pogleda mrak,
Da je strašno mo}an,
Da je silno jak.
To bi bilo naopako –
Al’, na sre}u, nije tako:
Sve}icu za`e`i,
Mrak od tebe be`i.
2.
Napiši koliko stihova i strofa ima u pesmi.
stihova i
3.
Zaokru`i naslov pesme.
4.
^ime je sve}ica oterala mrak?
strofe.
a) toplotom
b) hrabroš}u
v) svetloš}u
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
12
V
6
PQUS, PQUS
1.
Napiši ko su likovi u ovoj pesmi.
2.
Gde se ko sakrio od kiše?
JEZI^KE [KOLICE
Kada kiša pquskom pqušti
Pqus, pqus
Hladno je, a vetar šušti
Šu, šu
U ku}i je devoj~ica
U gnezdašcu pti~ica
]iju, }iju
@u}u ~uva ku}ica
Vau, vau
Kraj ogwišta ma~kica
Mijau, mijau
A moj `abac lepotan
Pod pe~urkom našô stan
Kre, kre
Ako je tvrdwa ta~na, zaokru`i T, a ako nije, zaokru`i N.
Tvrdwa:
Devoj~ica je u ku}i.
T
N
@u}a je kraj ogwi{ta.
T
N
@abac je u bari.
T
N
Ptica je u gnezdu.
T
N
3.
Ko se u pesmi zove @u}a?
4.
Podvuci u pesmi ~etiri re~i koje ozna~avaju nešto umaweno.
5.
Vetar u ovoj pesmi šušti. Napiši šta još vetar mo`e da radi.
6.
U slede}oj re~enici tri re~i su napisane nepravilno.
Prona|i ih, a zatim ih napiši pravilno.
U ovoj pesmi opisana je `aba koja kekre}e, pti~ica koja crvku}e
i ma~ka koja maju~e.
13
7
JEZI^KE [KOLICE
Kada vetar duva, on uzburka vodu i stvara mawe ili ve}e talase.
U slu~aju vrlo jakog vetra, talasi mogu da budu visoki i do 20 metara.
Morska površina nikada nije potpuno mirna. Uvek negde daleko
duvaju vetrovi, pa se preko beskrajne pu~ine talasi prenose daqe.
1.
Prepiši dve kqu~ne (najva`nije) re~i iz ovog teksta.
U reke, jezera i mora izlivaju se prqave, otrovne vode iz fabrika
i velikih gradskih kanalizacija. Zato sad u celom svetu nau~nici
i pametni qudi zahtevaju da svaka fabrika ima filtere koji }e
zadr`avati otrove. Tako|e, nau~nici zahtevaju da se sve prqave vode
propuste kroz pre~ista~e, pa da se tek onda puste u reke, jezera i mora.
2.
Šta saznajemo iz ovog teksta?
Iz ovog teksta saznajemo:
3.
Zaokru`i DA ili NE
ko su zaga|iva~i reka, jezera i mora
DA
NE
gde se izlivaju prqave i otrovne vode
DA
NE
kako mo`e da se spre~i zaga|ivawe reka,
jezera i mora
DA
NE
kako filteri zadr`avaju otrove
DA
NE
Od ponu|enih re~i zaokru`i onu koja ima isto zna~ewe kao i podvu~ena
re~ u re~enici. Nastavi kao što je zapo~eto.
La|a plovi morem.
~amac
Vetar jako duva.
sna`no
stalno
Ogromni su valovi!
talasi
vodopadi
Ribice su radosne.
radoznale
14
brod
podmornica
dugo
ponosne
izvori
vesele
8
Nebo se ogleda u moru kao mi u ogledalu. Kada je vedro, more se
plavi, a kada je obla~no, i površina mora je siva. Boja mora se mewa
i u zavisnosti od boje dna, dubine i biqnog sveta na dnu.
Šta saznajemo iz ovog teksta?
Iz ovog teksta saznajemo:
Zaokru`i DA ili NE
od ~ega zavisi boja mora
DA
NE
kakve je boje more kada je dan obla~an
DA
NE
kolika je dubina mora
DA
NE
koje su biqke na dnu
DA
NE
Osnovne slikarske teme su portret (naslikano je lice ~oveka);
pejza` (naslikana je priroda); mrtva priroda (naslikano je cve}e
u vazi, posu|e, vo}e...)
2.
Zaokru`i slovo ispod pejza`a.
A
3.
B
V
Pro~itaj tekst o slikarskoj ~etkici. Jedna re~enica je suvišna.
Prona|i je i podvuci.
SLIKARSKA ^ETKICA
Sedim u svojoj foteqi, a ispred mene stoji list koji }e moja
~etkica usre}iti prole}nim bojama i plodovima. ^etkica laganim
pokretima crta prirodu. ^etkice su vrlo jeftine. Svaka boja na
crte`u ima vragolast sjaj.
15
JEZI^KE [KOLICE
1.
9
Ovo je deo Sadr`aja iz kwige Ogledi.
JEZI^KE [KOLICE
[email protected]
VODA ..................................................... 7
Zašto nastaju barice ............................ 8
Te~ni sendvi~ ...................................... 14
BIQKE ................................................. 20
Cvet u dve boje...................................... 22
Napravite vrt u tegli .......................... 25
Korewe koje raste cik-cak .................. 26
VAZDUH ................................................ 27
Da li vazduh ima te`inu ..................... 28
Hartija dr`i lewir ............................ 30
Krompir sa pti~jim perima ............... 31
1.
U kom delu kwige se nalazi ogled o krompiru sa pti~jim perima?
a) VODA
b) BIQKE
v) VAZDUH
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
2.
Na kojoj stranici mo`eš da pro~itaš tekst o baricama?
3.
U kom ogledu se nalazi slede}i tekst?
Predla`emo ti da napraviš mali biqni svet. Potrebni su ti tegla,
zemqa za cve}e, malo šqunka i razne sitne biqke.
a) Cvet u dve boje
b) Napravite vrt u tegli
v) Korewe koje raste cik-cak
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
16
2. U SVETU @IVOTIWA
JEZI^KE [KOLICE
Upozna}e{:
• ma~ka Timotija
• ma~ka Tošu
• psa @u}u
• vrapca Pudika
• lisicu na sudu
• kreketave `abe
• pametne delfine
• spretne rakune
• jelene na ostrvu Ki...
17
JEZI^KE [KOLICE
10
Kad ka`em jedan –
jedan kqun ima ptica,
jedan rep – veverica.
Kad ka`em pet –
pet prstiju na rukama,
po toliko na nogama.
Kad ka`em dva –
po dve ruke, oka dva
– ti i ja, ti i ja.
Kad ka`em šest –
šest rogova u tri jarca,
šest ušiju – tri magarca.
Kad ka`em tri –
tri repi}a u tri zeca,
eca, peca, u tri zeca.
Kad ka`em sedam –
u nedeqi sedam dana,
igra}u se svakog dana.
Kad ka`em ~etiri –
~et'ri roga pu` ima,
~et'ri to~ka na kolima.
Kad ka`em osam –
osam nogu u dva ma~ka,
e pa dosta, sad je ta~ka.
1.
Podvuci stih koji nam govori koliko rogova imaju tri jarca.
2.
Koliko strofa ima ova pesma?
3.
Koliko stihova ima svaka strofa?
4.
Smisli i napi{i naslov za ovu pesmu.
5.
Sad ti smisli i napiši re~enicu u vezi sa svakim brojem.
Kad ka`em jedan...
Jedan nos ima svako dete.
Kad ka`em dva...
Kad ka`em tri...
Kad ka`em ~etiri...
Kad ka`em pet...
Kad ka`em šest...
Šest krila imaju tri ptice.
Kad ka`em sedam...
Kad ka`em osam...
18
11
Pro~itaj tekst.
Tel. 623-321
1.
Ovaj tekst je:
a) poruka
b) reklama
v) vest
g) oglas
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
2.
Koliko je stara pudlica?
3.
Šta iz ovog teksta saznajemo o pudlici?
a) kakve je boje
b) kakvog je zdravqa
v) ~ime se hrani
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
Mlad pas je uvek nestašan. Voli da se igra, a dešava se i da
napravi štetu. Desi se da u igri izgrize cipele, pocepa ~arape,
probuši loptu, pokida cve}e...
Vlasnik se na wega ne quti mnogo jer ga voli. Pas to ose}a
i ~esto se umiqava oko svog gazde.
4.
Podvuci u tekstu re~i koje pokazuju šta sve pas radi.
5.
Prepiši iz teksta tri re~i kojima se imenuju bi}a i tri re~i kojima se
imenuju predmeti.
• bi}a:
• predmeti:
19
JEZI^KE [KOLICE
Prodajem dvogodišwu,
zdravu, vakcinisanu,
dresiranu pudlicu.
12
[email protected] MA^KA TOŠE
JEZI^KE [KOLICE
Ovi do`ivqaji slavnog ma~ka Toše i wegovih prijateqa,
miša Proroka i psa Šarova, napisani su uz pomo} Tošinog dnevnika,
koji je prona|en iza pse}e ku}ice ~uvenog buvolovca @u}e, pod samom
krošwom jedne trešwe. Na trešwinom stablu poznavao se otisak oštrih
kanxi. Zna~i da je @u}o iznenada potjerao neopreznog Tošu, a ovaj,
klisnuvši uz drvo, izgubio svoj dnevnik.
Dnevnik je bio prili~no ošte}en. Vidi se da ga je gazda nosio sa sobom
kroz trwe, no}u kroz rosnu travu i po prašwavim tavanima. Osim toga, bio
je umazan slaninom, nagri`en od miševa (koliko sramote za jednog ma~ka!),
a na posledwoj strani pisalo je krupno, pse}om azbukom:
„Ovaj dnevnik zaplenio i pro~itao pas @u}o, ovdašwi ~uvar ku}e i pse}i
knez. Ništa mi se ne svi|a, pravi ma~ji kašaq. Ne vredi jedne ~estite
koske! U mraviwak s piscem!”
@U]O
veliki pse}i knez
1.
Ko su prijateqi ma~ka Toše?
2.
^iji je dnevnik?
3.
Gde je prona|en dnevnik?
4.
Podvuci deo teksta iz kojeg se vidi kako je @u}o došao do dnevnika.
5.
Šta je sramota za ma~ka iz ove pri~e?
a) Dnevnik je bio na prašwavom tavanu.
b) Dnevnik je bio sakriven u mraviwaku.
v) Dnevnik su izgrickali miševi.
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
6.
Zaokru`i naslov pri~e.
7.
Koliko pasusa ima ovaj tekst?
8.
U kom pasusu se detaqno opisuje dnevnik?
9.
Iz kog pasusa saznajemo šta @u}o misli o dnevniku?
20
13
1.
Ovaj tekst je:
a) basna
b) šala
v) bajka
g) pri~a
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
2.
Upiši u kru`i}e brojeve od 1 do 5, tako da re~enice pore|aš pravilnim
redosledom. Dva broja su ve} upisana.
5 Za mene je on najpametniji i najlepši ma~ak.
Mazim svaku ma~ku koja pro|e pored mene.
1 Oduvek sam volela ma~ke.
Kad mjau~e i hoda oko mojih nogu, on pokušava nešto da mi ka`e.
Ali, postoji za mene jedan poseban ma~ak – Timotije.
3.
Oboj samo ona poqa u koja su upisane re~i kojima se imenuju bi}a.
utakmica
mjaukati
voleti
Timotije
igra~
fudbal
slonovi
najlepši
ma~ak
21
JEZI^KE [KOLICE
Posle fudbalske utakmice izme|u miševa i slonova igra~ slon
re~e igra~u mišu:
– Izvinite ako smo igrali malo grubo.
A miš odgovori:
– Ništa, ništa, i mi smo se malo gurali.
14
JEZI^KE [KOLICE
ZEBE
U svetu postoji mnogo vrsta zeba. Sve zebe imaju sna`an kqun
za otvarawe semena kojim se hrane. U naše krajeve sti`u iz Sibira,
jer ne podnose hladno}u. Uglavnom se sre}u u poqima i šumama. Kod
ve}ine vrsta perje mu`jaka i `enke se razlikuje. Zebe prave gnezda
na drve}u ili u grmqu.
1.
Podvuci jednom bojicom re~enicu iz koje saznaješ zašto zebe dolaze
u naše krajeve.
2.
Podvuci drugom bojicom re~enicu iz koje saznaješ zašto zebe imaju
sna`an kqun.
3.
Prepiši iz teksta dve re~i na osnovu kojih znaš da su zebe ptice.
4.
Zaokru`i slovo ispred teksta u kojem se govori o doga|aju.
A.
Vrabac se zvao Pudik. Gnezdo mu je bilo iznad jednog prozor~eta,
ispod strehe. Pudik još nije znao da leti.
B.
Pudik nije verovao mami.
On još nije znao da oni koji mami ne veruju r|avo prolaze.
V.
Pudik je pevao, pevao i – preturio se iz gnezda. Mama vrabica
polete za wim, a ma~ka zelenih o~iju – odmah se tu stvori.
5.
Prona|i i podvuci dve odri~ne re~enice u tekstu o Pudiku.
6.
Napiši re~i koje ozna~avaju nešto umaweno.
prozor~i}
prozor gnezdo
vrabac ma~ka
22
15
Pro~itaj stihove iz pesme Sneg i vrapci.
1.
JEZI^KE [KOLICE
]ute, }ute, setno }ute
š}u}ureni vrapci sivi.
Mrzle dane i glad slute:
kako li }e da se `ivi?
Kakvi su vrapci u ovoj pesmi?
a) radoznali
b) zabrinuti
v) za~u|eni
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
2.
Zaokru`i slovo ispod sli~ice na kojoj su vrapci š}u}ureni.
A
3.
B
Šta zna~e stihovi:
Mrzle dane i glad slute:
kako li }e da se `ivi?
a) Vrapcima je hladno.
b) Vrapci se raduju dolasku zime.
v) Vrapci se pribojavaju zime.
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
4.
Zaokru`i slovo ispred re~enice u kojoj je opisana bara.
A. Leptiri su veselo leteli iznad bare.
B. Oko velike zelene bare rasla je trska.
V. Roda je volela da šara kqunom po površini bare.
23
V
16
ZE^EVI
JEZI^KE [KOLICE
Ze~evi imaju duga~ko, meko krzno po celom
telu, ~ak i na šapama. Imaju velike uši da
osluškuju odakle dolazi opasnost. Imaju
dobar vid, što im omogu}ava da osmatraju
širok prostor oko sebe. Da bi pobegli
od grabqivica, ze~evi koriste svoje duge,
sna`ne noge. Uglavnom se hrane travom,
ali jedu i liš}e, koru, zrnevqe i korewe.
1.
Ovakav opis ze~eva mo`e se pro~itati:
a) u basni
b) u re~niku
v) u enciklopediji
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
2.
Dopuni slede}e re~enice re~ima iz teksta:
a) Ze~je krzno je
b) Ze~je uši su
i
.
i
.
.
v) Ze~je noge su
3.
Šta je glavna hrana ze~eva?
4.
Podvuci u tekstu dve re~i koje ozna~avaju {ta ze~evi mogu da rade.
5.
Popuni tabelu.
obave{tajna re~enica
potvrdni oblik
upitna re~enica
odri~ni oblik
potvrdni oblik
Ze~evi imaju meko
krzno.
odri~ni oblik
Zar ze~evi nemaju
meko krzno?
Ze~evi ne vide
dobro.
Da li ze~evi jedu
koru?
24
17
1.
Podvuci deo teksta iz kojeg se vidi zašto je lisica bila pred sudom.
2.
Zašto lija u ovoj pri~i nema svedoka?
3.
Smisli i napiši naslov za ovu pri~u.
4.
Zamisli da si sudija. Moraš da odlu~iš da li je lisica kriva.
DA ili NE
Napiši zašto tako misliš.
5.
Upiši u kru`i}e ispred re~enica brojeve od 1 do 5, tako da sastaviš pri~u.
Jedan broj je ve} upisan.
Lisica re~e psu: „Ni sam glas lava ne mo`eš podneti.”
1 Lova~ki pas ugleda izdaleka lava i potr~a za wim.
Pas se uplaši i pobe`e natrag.
Lav se okrete, stade, pa riknu.
Osramo}en, pas odgovori: „Ko bi se nadao da on tako ri~e?!”
25
JEZI^KE [KOLICE
Izveli lisicu pred sud. Optu`ili
su je da je krala kokoške iz jednog seoskog
kokošiwca.
„Nisam kriva, ~asna re~”, rekla je lija.
„Mogu i da doka`em. U to doba nalazila
sam se u drugom kokošiwcu.”
„A imaš li svedoka?”, upita sudija.
„Svedoka sam pojela!”
18
POZIV NA KREKETAWE
JEZI^KE [KOLICE
Jutros `aba `abama
uputila pismo:
„Cele zime, ro|ene,
kreketale nismo.
Pa nervozu zbog toga
dobila sam jaku,
te vas zovem: Do|ite
na `ur u vrbaku!
Izvolite, molim vas,
moje gospe fine,
da se iskreke}emo,
da nas `eqa mine!”
Odgovori na pitawa.
1.
Ko organizuje `urku?
2.
Kome je upu}en poziv?
3.
Kada je `aba poslala pismo?
4.
Gde }e biti `ur?
5.
Koliko strofa ima ova pesma?
6.
Koliko stihova ima svaka strofa?
7.
Prepiši re~i koje pokazuju da je `aba iz pesme kulturna i lepo vaspitana.
8.
Zašto `aba iz pesme drugim `abama ka`e ro|ene?
a) Ro|ene su istog dana.
b) Lepo kreke}u.
v) Drage su joj.
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
26
19
1.
Pro~itaj odlomak iz pri~e Rak Kroja~ i napiši pitawa za navedene odgovore.
pitawa
JEZI^KE [KOLICE
@iveo pod velikim belutkom u reci Rak
Kroja~. On je nadaleko bio ~uven po svom
zanatu. Sve bube, leptiri i ribice šili su
kod wega svoja odela. U poslu su mu pomagali
mali rakovi, wegovi sinovi.
odgovori
Pod velikim belutkom u reci.
Po ~emu je Rak Kroja~ bio ~uven?
Po svom zanatu.
Sve bube, leptiri i ribice.
Mali rakovi, wegovi sinovi.
DELFINI
Delfini `ive u vodi. Ve}ina delfina `ivi u okeanima,
ali jedan broj delfina `ivi u velikim rekama. Svi imaju zube
i uglavnom se hrane ribom i ligwama.
Delfini su društvene `ivotiwe. Oni `ive u velikim grupama.
Delfini su pametni i radoznali. ^esto prate brodove i
posmatraju qude koji plivaju. Poznati su po svojim akrobacijama
u vodi.
2.
Ako je tvrdwa ta~na, zaokru`i T, a ako nije ta~na, zaokru`i N.
Mi smo zapo~eli, ti nastavi.
Tvrdwa:
Delfini `ive samo u okeanima.
T
N
Delfinima smeta blizina qudi.
T
N
Delfini se hrane ligwama.
T
N
Delfini su prave akrobate.
T
N
27
20
JEZI^KE [KOLICE
Rakuni su stru~waci u pentrawu i skakawu sa drveta na drvo.
Imaju crne o~i, pa li~e na razbojnike s maskama. Dešava se
ponekad da šmugnu s najboqim komadima hrane s vašeg izleta.
^ak su nau~ili da otvaraju tegle i flaše!
1.
Podvuci u tekstu re~enicu iz koje se vidi po ~emu su rakuni sli~ni qudima.
2.
Završi crte` rakuna tako da odgovara opisu iz teksta.
3.
Smisli i napi{i naslov za ovaj tekst.
4.
Re~ šmugnu u ovom tekstu zna~i:
a) sko~e
b) pobegnu
v) do|u
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
5.
Smisli i napiši pri~u o avanturama jednog rakuna. Ne treba da ponoviš ono
što je u ovom tekstu ve} napisano.
28
21
LEPO PONAŠAWE
1.
Zašto se bodqikava prasad zbijaju jedno uz drugo?
2.
Kakve bodqe imaju bodqikava prasad?
3.
Zašto bodqikava prasad moraju da tra`e zgodno rastojawe?
4.
Kako pisac ovog teksta naziva to zgodno rastojawe?
5.
Napiši re~enice koje su po obliku suprotne datim re~enicama.
Lepo ponašawe je:
Lepo ponašawe nije:
da ja ne povredim tebe
da ti ne povrediš mene
da ti povrediš mene
da pomognemo jedno drugom
6.
Stavi re~eni~ni znak
!
?
.
To je lepo ponašawe
Da li je to lepo ponašawe
Ponašaj se lepo
29
na kraj ovih re~enica:
JEZI^KE [KOLICE
Kada je hladno, bodqikavo prase tra`i drugu prasad da le`e
zajedno, da se zbiju, jer im je tako toplije. Da nemaju bodqe, to bi bilo
lako, ali bodqikava prasad imaju duge i oštre bodqe. Kada se zbiju
u gomilu, bodu jedno drugo. To nije dobro. A nije dobro ni kada im je
hladno. Zato se bodqikava prasad dugo mu~e dok ne na|u neko zgodno
rastojawe da budu jedno uz drugo a da se ne bodu. To rastojawe zove se
lepo ponašawe. To je lepo ponašawe: da ja ne povredim tebe, da ti ne
povrediš mene, da pomognemo jedno drugom, da i meni i tebi bude lepo.
22
1.
Pro~itaj tekst iz Enciklopedije za decu. Jedna re~enica ne pripada
tom tekstu. Prona|i je i podvuci.
JEZI^KE [KOLICE
LEDENI SEVER
Irvasi i foke su stanovnici ledenog severa. Eskimi su ih
nekada lovili da bi sebi obezbedili hranu i ode}u. Ku}e Eskima
bile su od leda. Danas su irvasi i foke za{ti}ene `ivotiwe.
2.
Upiši u kru`i}e ispred re~enica brojeve od 1 do 6, tako da sastaviš pri~u.
Jedan broj je ve} upisan.
Osnovao je specijalno sklonište za wih.
Pre trista godina qudi su se naselili na ostrvu Ki.
Lovili su jelene da bi sebi obezbedili hranu.
1 Pre mnogo, mnogo godina jeleni su `iveli sami na ostrvu Ki.
Danas ima preko trista jelena koji `ive na ostrvu Ki.
Jedan ~ovek je primetio da su jeleni ugro`eni.
3.
Popuni kolone tako da iz prvog i drugog zadatka uneseš po pet re~i koje
imenuju bi}a i radwu.
bi}e
radwa
30
3. U DRU[TVU SLI^NIH
I DRUGA^IJIH
JEZI^KE [KOLICE
Sreš}eš:
• vredne
• dobre
• iskrene
• qutite
• plašqive
• radoznale
• zaqubqene...
31
23
JEZI^KE [KOLICE
Ovo je odlomak iz bajke o Pinokiju.
Pinokio: Ko si ti?
Cvr~ak: Ja sam Cvr~ak koji govori.
Pinokio: Šta tra`iš u mojoj sobi? Idi odmah odavde!
Cvr~ak: Oti}i }u kada ti ka`em jednu veliku istinu. Deca treba da poštuju
svoje roditeqe i ne treba da be`e iz roditeqskog doma. Kad-tad,
zbog toga }e se pokajati.
Pinokio: Ne}u te poslu{ati! Sutra u zoru oti}i }u odavde, jer ako ostanem,
mora}u da idem u školu...
1.
Gde razgovaraju Pinokio i Cvr~ak?
2.
Cvr~ak ka`e Pinokiju:
Deca treba da poštuju svoje roditeqe i ne treba da be`e iz roditeqskog doma.
To je:
a) savet
b) pretwa
v) obaveštewe
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
3.
Zašto Pinokio ne}e da posluša Cvr~ka?
a) Misli da ga Cvr~ak la`e.
b) Ne razume šta mu Cvr~ak govori.
v) Ne svi|a mu se to što mu Cvr~ak govori.
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
4.
Pretvori odri~nu re~enicu u potvrdnu i potvrdnu u odri~nu.
Ne}u te poslu{ati!
Sutra moram da idem u {kolu.
5.
Kad cvr~ak ka`e da }e se Pinokio pokajati, to zna~i da }e:
a) Pinokiju biti milo
b) Pinokiju biti `ao
v) Pinokio biti qut
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
6.
Podvuci pogrešno napisane re~i u slede}im re~enicama:
Dali su Pinokiju dali dobar savet?
Pokaja }u se ako nebudem slu{ao roditeqe.
32
24
Vila je pitala Cvr~ka kako se Pinokio ponaša u školi.
Cvr~ak joj je šapnuo: „ ............................................................................... ”
„Pošto je vredan i dobar, pretvori}u ga u de~aka”, rekla je Vila.
JEZI^KE [KOLICE
1.
Koju re~enicu je Cvr~ak šapnuo Vili?
a) Pinokio je lep i pametan lutak.
b) Pinokio voli da se šali i igra.
v) Pinokio u~i i svima poma`e.
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
2.
Dopuni tabelu re~ima iz teksta.
re~i koje imenuju
bi}a
Pinokio
3.
re~i koje imenuju
radwu
re~i koje kazuju
kakav je neko
je pitala
Linijom pove`i re~enicu i odgovaraju}u re~ sa desne strane.
Aleksandra je rekla u~iteqici da nije
napisala doma}i zadatak.
hvalisava
Nevenka se osmehnula i pitala da li
mo`e da mi pomogne.
iskrena
Cveta svima govori da je najlep{a
u odeqewu.
sebi~na
Ka}a nije htela da pozajmi kwigu drugarici.
qubazna
33
25
NARCIS
JEZI^KE [KOLICE
Nekada davno `iveo je jedan mladi} koji se zvao Narcis. Svi
su se divili wegovoj lepoti, a on je voleo samo sebe. Jednom, dok
je šetao šumskom stazom, do|e do obale bistrog jezerca. Pošto
je bio `edan, hteo je da se napije vode i tada ugleda svoje lice
u jezeru. Oduševqen lepotom koju je video, mladi} više nije mogao
da odvoji pogled od lika u vodenom ogledalu. Gledao je i divio se,
a vreme je prolazilo... Bio je sve ble|i i mršaviji, dok se na kraju
nije pretvorio u divan cvet nagnut nad vodom. Qudi su kasnije tom
cvetu dali ime – narcis.
1.
Zaokru`i kwigu u kojoj mo`eš da na|eš ovaj tekst.
Na
pos rodne
lov
ice
Iza
b
pri rane
~e
2.
Kakav je Narcis u ovoj pri~i? Zaokru`i dve odgovaraju}e re~i.
skroman
3.
Na
jl
bas epše
ne
visok
lep
pametan
mlad
Izaberi odgovaraju}i završetak re~enice i linijom ga pove`i sa srcem,
tako da saznamo u koga je Narcis bio zaqubqen.
... u sebe.
... u divan cvet.
Narcis je bio zaqubqen...
... u jezero.
4.
Pretvori slede}u obave{tajnu re~enicu u upitnu i upitnu u obave{tajnu:
Qudi su se divili wegovoj lepoti.
• Upitna re~enica:
Da li se Narcis pretvorio u divan cvet?
• Obave{tajna re~enica:
34
25
5.
U tekstu se ka`e da mladi} nije mogao da odvoji pogled od lika u vodenom
ogledalu. To zna~i:
a) Mladi}u se nije svi|ao sopstveni lik u vodi.
v) Mladi} nije mogao jasno da vidi svoj lik u vodi.
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
6.
Za svaku upisanu re~ prona|i u tekstu re~ sa suprotnim zna~ewem.
Upiši je u odgovaraju}e poqe. Jedno poqe smo popunili
umesto tebe.
re~i suprotnog zna~ewa
(potra`i ih u tekstu)
starac
mutno
bistro
ru`no}a
debqi
7.
Zašto je u prvoj re~enici u tekstu re~ Narcis napisana velikim slovom?
a) Zato što je to ime cveta.
b) Zato što je to ime mladi}a.
v) Zato što je to naslov teksta.
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
8.
Sastavi plan za ovu pri~u o Narcisu.
1. Narcis se šeta šumom.
2.
3.
4.
5.
35
JEZI^KE [KOLICE
b) Mladi} nije mogao da prestane da se divi svom liku.
26
JEZI^KE [KOLICE
POUKA
Htela je da vidi šta je dole,
nagla se preko stola i – pala.
Ko?
Jedna viquška radoznala.
1.
O kome je re~ u ovoj pesmi?
2.
Šta je nestvarno u ovoj pesmi?
3.
Zašto se ova pesma zove POUKA?
4.
Prepiši pesmu štampanim slovima latinice.
5.
U kru`i}e pored svake re~enice upiši brojeve od 1 do 5, tako da redosled
odgovara toku pri~e. Mi smo zapo~eli, ti nastavi.
Tre}i put igrali su se iglom. Svi su se izmakli, a \ura se izbô.
1 Bio jednom jedan prst i zvao se \ura. Imao je mnogo bra}e.
Drugi put su ga vodili u rernu. Da vide da li je vru}e. I \ura se ispekao.
\ura je tri puta nastradao. A kad treba zamo~iti prste u pekmez,
onda su tu neki drugi prsti, a ne \ura.
Jednom su bra}a povela \uru u fioku. \ura je išao posledwi
i prikleštio je nokat.
36
27
JEZI^KE [KOLICE
NOVOGODIŠWE @EQE
@eleo bih da dobijem opremu za fudbal
i kompjuter.
Bratu `elim da dobije bicikl, a mami i tati
ve}e plate.
Mojim drugovima i drugaricama `elim dobar
uspeh u školi.
U~iteqici `elim da dobije automobil
i kompjuter.
Svim qudima `elim sre}u, zdravqe i veseqe.
Voleo bih da se sve `eqe ispune kad kazaqka
otkuca pono}.
Marko Vasovi}
1.
Ako je tvrdwa ta~na, zaokru`i T, a ako je neta~na, zaokru`i N.
Tvrdwa:
2.
Marko je po`eleo da dobije automobil.
T
N
Drugovima je po`eleo da dobiju bicikle.
T
N
Drugaricama je po`eleo dobar uspeh u školi.
T
N
Marko je po`eleo da se sve `eqe ispune u pono}.
T
N
U~iteqici je po`eleo da dobije novu školsku tablu.
T
N
Svima je po`eleo sre}u, zdravqe i veseqe.
T
N
Napiši i ti tri novogodišwe `eqe.
37
28
SNOVI
JEZI^KE [KOLICE
Ja sawam no}ne more.
Kad utonem u snove,
sawam da me jure bube neke
i da be`im preko reke.
Sawam beskrajni tunel
i stan sa sto spratova,
a katkad sawam `irafe
kratkih vratova.
Sawam da me jure vanzemaqci.
O, hvataju me `marci!
1.
Napiši od koga be`i dete iz ove pesme.
2.
Napiši šta iz ovih snova ne postoji u stvarnosti.
3.
No}ne more su u ovoj pesmi:
a) strašni snovi
b) lepi snovi
v) dosadni snovi
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
4.
Od ~ega tebe hvataju `marci?
5.
Prepiši dva posledwa stiha {tampanim slovima latinice.
38
29
Pro~itaj stihove iz pesme Krila.
Kada bih ja imao krila,
Odleteo bih ~ak do Nila
I malo gwavio krokodila.
Šta je opisano u ovim stihovima?
a) jedan do`ivqaj
b) reka Nil
v) jedna `eqa
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
2.
Koliko se re~i u pesmi rimuje?
Podvuci u pesmi te re~i.
3.
Zašto je re~ Nil napisana velikim slovom?
a) Zato što je to velika reka.
b) Zato što je to ime reke.
v) Zato što se ta reka nalazi u Africi.
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
U pesmi Kad bi jastuci progovorili pesnik za jastuke ka`e:
Oni su kao la|e,
velike bele la|e,
što plove u nemogu}e,
u snove,
u bezmerja.
Uve~e te odvedu.
U zoru te dovedu.
I zna se: sve je u redu.
4.
Zašto je pesnik jastuke nazvao la|ama?
a) Zato što li~e na la|e.
b) Zato što na wima otplovimo u snove.
v) Zato što su la|e i jastuci iste boje.
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
39
JEZI^KE [KOLICE
1.
30
JEZI^KE [KOLICE
Pro~itaj stihove iz pesme Moja k}i.
Masla~ak bi pred wom klekô
Kad se ona poqem šeta!
Ja sve strepim da je neko
Ne ubere mesto cveta!
1.
Ko u ovoj pesmi govori o devoj~ici?
a) cvet masla~ak
b) otac devoj~ice
v) zaqubqeni de~ak
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
2.
Dopuni re~enicu.
Devoj~ica u ovoj pesmi li~i na
.
Ovo su tri strofe iz pesme Nije ona jedina na svetu:
Ja tugujem, i šta je tu smešno
Zaqubih se, prvo, pa pogrešno.
Ja je zovem da beremo cve}e
Ona ne}e, po sokaku še}e.
Sad }u re}i svakom poqskom cvetu:
Nije ona jedina na svetu!
3.
Šta saznajemo iz ovog teksta?
Iz ovog teksta saznajemo:
Zaokru`i DA ili NE
kakva su de~akova ose}awa
DA
NE
kome je de~ak iz pesme sme{an
DA
NE
u koga je devoj~ica zaqubqena
DA
NE
kako de~ak te{i sebe
DA
NE
40
4. U SLOBODNO VREME
41
JEZI^KE [KOLICE
• ~itaš kwige
• ~itaš stripove
• slušaš muziku
• crtaš
• gledaš filmove
• ideš u pozorište
• igraš kompjuterske igrice
• ideš na ro|endane...
31
Ovo je odlomak iz romana Alisa u zemqi ~uda.
JEZI^KE [KOLICE
Alisa je otvorila malu staklenu kutiju i u woj
je našla mali okrugli kola~. Na kola~u je suvim
gro`|em bilo ispisano: POJEDI ME!
„Pa, poješ}u ga”, re~e Alisa. „Ako od toga
porastem, mo}i }u da dohvatim kqu~i}, a ako se
još više smawim, onda }u mo}i da se provu~em
ispod vrata. Dakle, bilo kako bilo, u svakom
slu~aju, mo}i }u da u|em u baštu, a to je glavno!”
1.
Podvuci u tekstu dve re~i koje opisuju kutiju i dve re~i koje opisuju kola~.
2.
Zašto je Alisa odlu~ila da pojede kola~?
a) Zato što joj se kola~ svideo.
b) Zato što je htela da u|e u baštu.
v) Zato što je na kola~u pisalo POJEDI ME.
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
3.
Na kraju Alisa ka`e: „... a to je glavno!”
Re~ glavno ovde zna~i:
a) najta~nije
b) najverovatnije
v) najsla|e
g) najva`nije
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
4.
Prona|i i prepiši iz teksta re~ koja zna~i isto {to i mali kqu~.
5.
Napi{i re~i koje imaju isto zna~ewe kao i re~i mala kutija i mali kola~.
• mala kutija
• mali kola~
42
32
Pro~itaj odlomak iz romana Alisa u zemqi ~uda.
1.
JEZI^KE [KOLICE
Alisi je postalo ve} dosadno da sedi pored svoje sestre na nasipu
uz reku. Zavirila je jedanput-dvaput u kwigu koju je sestra ~itala,
ali u woj nije bilo ni slika ni dijaloga. Zatim je zadremala.
Na koja pitawa mo`eš da odgovoriš na osnovu teksta?
Podvuci ta pitawa.
• Gde su se nalazile Alisa i wena sestra?
• Ko je ~itao kwigu?
• Kako se zvala kwiga u koju je Alisa zavirila?
• Kako se Alisa ose}ala?
• O ~emu je Alisa razmišqala?
• Da li je Alisi kwiga bila zanimqiva?
Antikvarnica je prodavnica u kojoj se mogu kupiti i prodati
stari vredni predmeti, kao što su starinski satovi, ma~evi, skupocen
porcelan, slike...
Postoje i antikvarnice samo za kwige. Ako po`eliš da imaš neku
kwigu koja je davno objavqena, potra`i je u kwi`ari antikvarnici.
2.
Šta saznajemo iz ovog teksta?
Iz ovog teksta saznajemo:
Zaokru`i DA ili NE
šta su antikvarnice
DA
NE
kako su antikvarnice dobile ime
DA
NE
šta se u antikvarnicama mo`e kupiti
DA
NE
koliko koštaju kwige u antikvarnicama
DA
NE
43
33
JEZI^KE [KOLICE
Muzi~ki instrumenti dele se na:
Udaraqke – zvuk se proizvodi udarawem. Tu spadaju ~inele, zvona, ksilofon...
Udara~ke instrumente – zvuk se dobija udarawem po zategnutoj ko`i
ili papiru. Ovoj grupi pripadaju timpan, bubaw, doboš, daire...
Instrumente sa `icama – zvuk se proizvodi trzawem ili prevla~ewem
preko zategnutih `ica. Tu spadaju gitara, tambura, violina...
Duva~ke instrumente – zvuk proizvodi vazduh u cevi. U ovoj grupi
instrumenata su flauta, klarinet, truba, rog...
1.
Pove`i linijom instrument s vrstom kojoj taj instrument pripada.
udaraqke
2.
udara~ki
instrumenti
instrumenti
sa `icama
duva~ki
instrumenti
Jedna re~enica ne pripada ovom tekstu. Prona|i je i podvuci.
Kad ja sviram, more se zatalasa od lepih nota i ritma što daje
radost. Mora se vesele i igraju najlepši valcer na svetu. Ribe
i morske zvezde plešu u najve}im dubinama. Ribe uzimaju vazduh
preko škrga. Dok se svi u vodi igraju, jedino ja sviram najlepšu
pesmu na svetu.
3.
Napiši re~i sa suprotnim zna~ewem.
• lepo
• radost
• nemaju
• uzimaju
44
34
Kad po`eli{ da se zabaviš, izvedi ogled Filmske slike.
U~ini}e ti se da vidi{ pticu u kavezu.
FILMSKE SLIKE
Šta je sve potrebno za izvo|ewe ovog ogleda?
1.
3.
Napisano je u tekstu
šta ti treba:
2.
Treba ti, a nije napisano
u tekstu:
1.
1.
2.
2.
3.
3.
Zaokru`i one re~i koje pokazuju šta u ovom ogledu treba da uradiš.
izre`i
zalepi
sipaj
probuši
provuci
Ovo je lista najpopularnijih emisija za decu u prošlom mesecu.
Emisije su navedene redom po popularnosti.
NAJPOPULARNIJE EMISIJE
1. Muzi~ka slagalica, kviz
2. Idemo daqe, igrani film
3. Sun|er Bob, crtani film
4. Fazoni i fore, serija
5. Pokemoni, crtani film
6. Put za Ejvonli, serija
7. Simpsonovi, crtani film
4.
Koji crtani film i koja serija su bili najpopularniji?
crtani film
serija
45
JEZI^KE [KOLICE
Izre`i krug od kartona.
Na jednoj strani kruga nacrtaj kavez, a na drugoj pticu.
S obe strane kruga ~iodom probuši rupice i kroz wih provuci
konac.
Brzo okre}i krug.
35
JEZI^KE [KOLICE
Majo, hteo bih
nešto da
ti ka`em...
Hm ...
ne mogu ovde...
Slušam, Petre!
To ti moram re}i
nasamo. Hajdemo tamo.
Ovde nas niko
ne ~uje.
Znaš ... ti se meni...
Dobro,
šta to imaš da mi
ka`eš?
Ako je ovo šala,
onda je baš bez veze!
I ... kako je bilo?
Ali nisam...
]uti!
46
Mišo,
sve sam uprskao ...
šmrk...
35
Koliko dece ima u ovom stripu?
2.
Napiši imena likova (dece) koji govore?
3.
Šta je de~ak hteo da ka`e devoj~ici? Dopuni re~enicu.
Znaš, ti se meni
4.
JEZI^KE [KOLICE
1.
.
Zašto de~ak nije rekao ono što je hteo?
a) Nije imao hrabrosti.
b) Iznenada su se ukqu~ile prskalice.
v) Devoj~ica nije htela da ga sluša.
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
5.
Zašto se devoj~ica naqutila?
6.
Smisli i napiši naslov za ovaj strip.
7.
Na kraju stripa de~ak ka`e: „Sve sam uprskao...”
Iz te re~enice mo`emo zakqu~iti:
a) da je de~aku šala uspela jer je isprskao devoj~icu
b) da mu je krivo, jer se desilo ono što nije `eleo
v) da je qut jer devoj~ica nije prihvatila wegovu šalu
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
8.
Promeni red re~i tako da dobiješ re~enicu iz koje saznajemo šta je strip.
pri~a je u strip slikama
47
36
1.
U svaki kru`i} pored teksta upiši odgovaraju}i broj:
1 – obaveštewe 2 – ~estitka 3 – pozivnica 4 – poruka
JEZI^KE [KOLICE
Restoran Pe~urka ve~eras
ne}e raditi zbog proslave
Bubinog ro|endana.
Cvr~ko,
Pozivam te ve~eras u restoran Pe~urka
na proslavu mog ro|endana.
Buba Bubica
Draga moja Bubice,
@elim ti sre}an ro|endan!
Tvoja P~elka
Bubice,
Kupila sam ti balone,
sve}ice i ukrasne trake.
Gospo|a Gusenica
GLUMAC PRED OGLEDALOM
Predstavqamo vam igru koju mo`ete igrati
na proslavi ro|endana. U woj treba da poka`ete
svoje gluma~ke sposobnosti. Podelite se u parove.
Osoba A je glumac koji pravi razli~ite pokrete.
Osoba B je ogledalo i ponavqa pokrete glumca.
2.
Šta saznajemo iz ovog teksta?
Iz ovog teksta saznajemo:
Zaokru`i DA ili NE
ciq igre
DA
NE
pravila igre
DA
NE
koliko igra traje
DA
NE
naziv igre
DA
NE
ko je pobednik u igri
DA
NE
48
37
VINI PU
U kwizi o medvedu zvanom Vini Pu i wegovim prijateqima opisan
je i ro|endan magarca Iara.
1.
Zaokru`i tri re~i koje su najva`nije da bi se razumeo ovaj odlomak.
dan
tuga
ro|endan
sve}ice
šala
ra~un
2.
Smisli i napiši drugi naslov za ovaj odlomak.
3.
Zašto Vini Pu ne vidi poklone i tortu?
4.
Zašto se Iar kiselo nasmejao?
a) Nisu mu se svideli pokloni.
b) Bolela ga je noga.
v) Bio je veoma tu`an.
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
5.
Popuni tabelu kao što je zapo~eto.
jednina
mno`ina
poklon
sve}ice
kola~
šale
49
JEZI^KE [KOLICE
– Izgledaš tako tu`no, Iare.
– Tu`an? Zašto bih bio tu`an? Danas mi je ro|endan. Najveseliji dan
u godini.
– Tvoj ro|endan? – rekao je Pu vrlo iznena|eno.
– Dabome. Zar ne vidiš? Pogledaj sve poklone koje sam dobio – rekao je
Iar i mahnuo nogom tamo-amo. – Sve}ice i ru`i~asti preliv.
– Pokloni? – rekao je Pu smeteno. – Ro|endanski kola~? – dodao je. – Gde su?
– Zar ih ne vidiš?!
– Ne vidim ih – odgovorio je Pu.
– Ni ja ih ne vidim – rekao je Iar. – Šala na moj ra~un – objasnio je
i kiselo se nasmejao.
38
1.
Pro~itaj obaveštewe, a zatim dopuni plakat.
JEZI^KE [KOLICE
U Nišu }e se 27. februara odigrati košarkaška utakmica izme|u
Solitera i @irafa. Ekipe }e igrati u Hali sportova, a utakmica
po~iwe u 20 ~asova. Cena ulaznice je 200 dinara. Za decu do
12 godina ulaz je besplatan.
Hala sportova u
27. februar, po~etak u
~asova
utakmica
Soliter –
Ulaz besplatan za
Cena
din.
Na kraju košarkaškog turnira tabela izgleda ovako:
2.
Mesto
Ekipa
Grad
Broj bodova
1.
Rode
Novi Sad
10
2.
Jablan
Vrawe
9
3.
@irafe
Vršac
8
4.
Soliter
Niš
7
5.
Nepobedivi
Beograd
6
• Koliko bodova je osvojila ekipa Roda?
• Na kom mestu je ekipa koja ima 7 bodova?
• Iz kog grada je ekipa koja se nalazi na sredini tabele?
• Kako se zove ekipa koja je na posledwem mestu?
50
39
NEOBI^NA @ABICA
1.
Podvuci u tekstu dve re~i na osnovu kojih znaš da je Neobi~na `abica
kompjuterska igrica.
2.
Podvuci ime de~aka koji je u pravu.
Vlada: „Iz teksta saznajemo koji je zadatak igra~a u ovoj igrici.”
Igor: „Iz teksta saznajemo koliko listova `abica treba da presko~i.”
Jovan: „Iz teksta saznajemo kakvu }e nagradu igra~ dobiti.”
3.
Šta je glavni ciq ovog teksta?
a) da opiše neobi~nu `abu
b) da nagradi igra~a na kraju igre
v) da predstavi kompjutersku igricu
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
4.
Šta je ciq ove igrice?
a) da `abica pre|e na drugu obalu
b) da `abica nau~i da pliva
v) da `abica nau~i da ska~e
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
51
JEZI^KE [KOLICE
Lara je neobi~na `abica ... ona ne ume
da pliva. Tvrdoglava je i ho}e da pre|e
na drugu stranu reke. Tvoj zadatak je da
joj u tome pomogneš. Pokaza}eš Lari
na koje listove lokvawa treba da sko~i
kako bi došla do druge obale. Budi
pa`qiv – jedan klik mišem na
pogrešan list i `abica }e potonuti!
Ako je bude{ dobro vodio, `abica
}e te nagraditi na kraju igre...
broj 10
40
JEZI^KE [KOLICE
• ^asopis za decu • izlazi petkom • cena 50 dinara •
Redovne
rubrike:
4
Izumi i otkri}a str.
Iz `ivotiwskog 6
carstva str.
7
Obi~aji str.
11
Sportske novosti str.
14
Oglasi ~italaca str.
17
^itaoci pitaju str.
1.
Cvr~ak izlazi:
a) jednom mese~no
b) jednom nedeqno
v) svakog dana
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
2.
Na kojoj se strani nalazi rubrika u kojoj mo`eš da pro~itaš slede}e
re~enice? Upiši broj strane, kao što je zapo~eto.
Broj
strane
6
Re~enica iz Cvr~ka:
Pingvini mogu da rone do ~etrdeset metara dubine.
Molim Cvr~ka da mi odgovori da li škoqke umeju da plivaju.
Mi}a iz Banata
Jedan zaqubqenik u plivawe odlu~io je da spoji u`ivawe i
znawe i izumeo je neobi~an deo pliva~ke opreme – peraja za ruke.
U mnogim zemqama dete dobija mali poklon za svaki
mle~ni zub koji mu ispadne.
3.
Pove`i linijom novinara s wegovim poslom.
novinar
skupqa novine
raznosi novine
52
pi{e za novine
41
Pro~itaj tekst.
De~je pozorište @abica ima veliku i malu salu.
U velikoj se igraju dve predstave: Pinokio i Gusarski kapetan.
U maloj sali na programu je Crvenkapa.
Koriste}i podatke iz teksta, popuni prazna poqa tako da dobiješ program
pozorišta @abica.
Pozorište
@abica
Mala sala
Gusarski kapetan
2.
Pove`i linijama likove s re~ima koje oni izgovaraju.
Ja sam otmi~ar s puno mana,
ukradoh damu iz wenog stana.
Evo me, otmi~aru dama,
proguta}e te uskoro tama.
Treba li da tra`im
nao~arima zamenu,
il’ on stvarno
nosi damu na ramenu?
Joj, joj, joj,
upomo},
vite`e moj!
53
JEZI^KE [KOLICE
1.
42
JEZI^KE [KOLICE
Pro~itaj scenu iz dramskog teksta Plava boja snijega.
Zatim odgovori na pitawa.
Stra`ar (Pojavi se na vratima.):
Za vaše veli~anstvo,
Za našu kraqevnicu
Pastir Kaloper donio je pticu.
[…]
Krizantema: Zovni pastira da mu ka`em hvala.
O, baš je lijepa ova ptica mala!
[…]
Krizantema: Oh, Kalopere, zato sam te zvala
Da ti za pticu ka`em lijepa hvala.
Kaloper:
Ti znaš i sama, to je izgovor,
Da mogu u}i kod tebe u dvor.
Krizantema: Znam, Kalopere, to mi tako godi,
Ali i sumwa mo`e da se rodi.
Ve} si mi donio ~itav pti~ji hor,
Pa kao šuma odjekuje dvor.
Nego, još nešto, zašto sam te zvala!
Znaš, pri~uvaj se našeg generala.
[…]
Izbjegavaj ga. Budi na oprezu.
Izgleda mi da zna za našu vezu.
Kaloper:
Zna za našu vezu? Uh, to nam ne vaqa!
Pa to bi moglo do}i i do kraqa.
[…]
Krizantema: Oh, taj Razbinos!
O, to je divqak kakovog nigdje nema.
Prosto osje}am da zlo neko sprema...
Stra`ar (Zazvoni i pojavi se.):
Neka oprosti vaše veli~anstvo, `eli
general Razbinos da u|e.
Krizantema: Baš je ludo da ne mo`e lu|e!
Nemoj da ka`eš tko je ovdje bio!
Generalu reci, ako bude htio,
Neka do|e sutra. Sad me boli glava.
Ili, još boqe, reci otišla sam
Kod svog oca kraqa Karaslava!
(Stra`ar ode.)
Krizantema: Boqe, sad idi! Ne smiješ ga sresti. Kroz druga vrata
ja }u te sprovesti.
(Odu.)
54
42
1.
Zaokru`i likove koji se u ovoj sceni pojavquju na pozornici.
Stra`ar
Krizantema
Karaslav
Kaloper
Kome se obra}a stra`ar na po~etku scene?
.
(ime lika)
3.
Zbog ~ega Kaloper poklawa pti~icu Krizantemi?
a) To je razlog da se ponovo sretnu.
b) Hteo je da se upozna sa Krizantemom.
v) Krizantema je to od wega tra`ila.
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
4.
Podvuci deo teksta iz kojeg saznajemo da je Kaloper i ranije
poklawao pti~ice Krizantemi.
5.
Šta objašwavaju re~i koje su u tekstu napisane u zagradama?
a) kako glumac treba da izgleda
b) šta glumac treba da ka`e tiho
v) šta glumac treba da uradi
g) kome se glumac obra}a
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
6.
Koje mesto predstavqa pozornica u ovoj sceni?
a) dvorski park
b) gradski trg
v) sobu u dvoru
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
7.
Zaokru`i lik koji unosi pti~icu na pozornicu.
Krizantema
8.
Kaloper
Stra`ar
Ako je tvrdwa ta~na, zaokru`i T, a ako je neta~na, zaokru`i N.
U ovoj sceni došlo je do susreta izme|u
Kalopera i Razbinosa.
T
N
Krizantema sumwa da je Razbinos otkrio
u koga je zaqubqena.
T
N
U ovoj sceni do{lo je do susreta izme|u Krizanteme
i kraqa.
T
N
Kaloper i Krizantema kriju da se vole.
T
N
55
JEZI^KE [KOLICE
2.
Razbinos
43
Pozorište Pan teatar predstavilo je neke od svojih predstava.
JEZI^KE [KOLICE
1. CRVENKAPA
Ova predstava je uvek druga~ija jer
mali gledaoci na sceni razgovaraju
sa Crvenkapom i sami odlu~uju kakav
}e biti kraj pri~e.
2. USPAVANA LEPOTICA
Premijera ove predstave bila je
18. 12. 2005. Predstava na zanimqiv
na~in prati radwu istoimene bajke
i namewena je deci od 7 do 12 godina.
3. GUSARSKI KAPETAN
Na sceni našeg pozorišta gusarski
kapetan tra`i sedmoglavo ~udovište...
Preporu~ujemo ovu predstavu jer je
zabavna i pou~na.
1.
Napiši kako se zove pozorište u kojem se igra Gusarski kapetan?
2.
Napiši u kojoj predstavi osim glumaca u~estvuju i gledaoci.
3.
Kakva je predstava Gusarski kapetan? Dopuni re~enicu re~ima
iz opisa predstave.
Predstava je
4.
.
U svaki kru`i} upiši broj predstave iz koje je fotografija uzeta.
56
5. U [KOLI
U~i{ i saznaje{:
Kad sve to nau~i{ i sazna{:
• ide{ na rekreativnu nastavu
• proslavqa{ kraj {kolske godine...
57
JEZI^KE [KOLICE
• da su u re~nicima sakupqene mnoge re~i
• kako se sastavqaju pitawa i pi{e dijalog
• da je u bajkama sve mogu}e
• gde mo`eš da na|eš ma~ka u ~izmama
• da se u basnama `ivotiwe ponašaju kao qudi
• ko prede, a ništa ne isprede
• ko ceo dan hoda, a nikuda ne ide
• ko je J. J. Zmaj, a ko je Dragan Luki}
• kako se piše adresa...
44
1.
Pove`i linijom imenicu i re~ koja je opisuje.
JEZI^KE [KOLICE
torbe
klupa
2.
posledwa
doma}i
zidne
zvono
školske
novine
školsko
zadatak
Pove`i linijom re~i koje imaju isto zna~ewe, kao što je zapo~eto.
U levoj koloni jedna re~ je višak.
dembelisati
ne raditi ništa
ko~operiti se
smiriti se
dopadati se
praviti se va`an
skrasiti se
3.
Dopuni re~enice. Izaberi po jednu od ponu|enih re~i.
slavuj
gavran
detli}
ris
papagaj
• Šaren je kao detli}.
• Crn je kao
.
• Pri~a kao
.
• Peva kao
.
• Qut je kao
.
58
45
1.
Boris:
Milena:
Ho}eš li napoqe?
Ne mogu, radim doma}i.
?
Nije te`ak.
?
^im završim.
?
Mo`emo na igralište.
Na svakoj liniji dopiši još po jednu re~enicu, kao što je zapo~eto.
Tišina! Prestanite da razgovarate.
Izvinite!
Bravo!
^estitam!
3.
Jelena se vratila iz škole. O ~emu razgovaraju Jelena i wen tata?
Zamisli taj razgovor i zapiši ga.
Tata: „Kako je bilo u školi?”
Jelena: „
.”
Tata: „
?”
Jelena: „
.”
59
JEZI^KE [KOLICE
2.
Razgovaraju Boris i Milena. Znamo šta Milena odgovara, ali ne znamo
Borisova pitawa. Smisli ih i napiši.
46
1.
Pro~itaj tekst i popuni prazna poqa.
Imenice i glagoli su vrste re~i. Imenice se dele na zajedni~ke i vlastite.
JEZI^KE [KOLICE
VRSTE RE^I
zajedni~ke
2.
Pro~itaj re~enice, a zatim popuni tabelu. Mi smo zapo~eli, ti nastavi.
• Devojka je ~ekala princa na belom kowu.
• U ku}i od ~okolade `ivela je veštica.
• Ru`no pa~e je sawalo da postane divan labud.
• Princeza je odletela na ~arobnom }ilimu.
re~i koje imenuju
bi}a i stvari
devojka
re~i koje imenuju
šta neko radi
je ~ekala
princ
3.
Napiši pravilno re~enice:
volimdaidemuškolujeruwojimammnogodrugara
viševolimdaseigramnegodaradimdoma}izadatak
60
re~i koje imenuju
kakvo je nešto
beli
47
1.
Patuqci su Sne`ani pri~ali o bajkama. Tri patuqka su pogrešila.
Precrtaj brojeve tih patuqaka.
U bajkama se govori
o ~udesnim doga|ajima.
U bajkama se pojavquju
bi}a koja ne postoje.
U bajkama se govori
o obi~nim doga|ajima.
Bajke obi~no imaju
sre}an kraj.
1
4
2
6
Bajke su kratke
pri~e o
`ivotiwama.
3
7
5
U bajkama se
pojavquju predmeti
koji ne postoje.
2.
U kru`i}e ispred re~enica upiši brojeve od 1 do 5,
tako da dobiješ pri~u. Jedan broj je ve} upisan.
Vodeni~arev sin se o`enio princezom i sre}no
su `iveli.
3 Ma~ak je bio neobi~an, umeo je da govori i znao
je mnoge veštine.
Bio jednom jedan siromašan vodeni~ar, koji
je imao tri sina.
Najstarijem sinu je ostavio vodenicu, sredwem
magarca, a najmla|em ma~ka.
Ma~ak je obe}ao gospodaru da }e mu pomo}i
da prona|e sre}u.
61
JEZI^KE [KOLICE
Bajke obi~no imaju
tu`an kraj.
48
1.
Pove`i linijom kwigu i tekst koji se na wu odnosi.
JEZI^KE [KOLICE
Pri~a o dvojici
prevaranata i jednom
caru koji je voleo da se
lepo obla~i.
Izbor najboqih dramskih
tekstova namewenih
malim glumcima.
Pri~e u kojima
se `ivotiwe
ponašaju kao qudi.
Kwiga šala koja }e
obradovati, razveseliti
i nasmejati svako dete.
2.
U svaki kru`i} upiši odgovaraju}i broj.
• Bio jedan car i imao
sina.
• Na zlatnu jabuku sletelo je 9 paunica.
• Da li znate bajku o Sne`ani i
patuqaka?
• Vuk je oduvao ku}u u kojoj su `ivela
• Zmaj je odleteo iza sedam gora i
praseta.
mora.
• Mali kroja~ je jednim udarcem ubio 7 muva.
62
49
1.
U carevoj bašti rasla je zlatna jabuka.
mogu}e
nemogu}e
Devojka se pretvori u pticu i odleti.
mogu}e
nemogu}e
Kad ujutru svane, najmla|i sin po|e na put.
mogu}e
nemogu}e
Zmaj je ~ekao princa u svom dvorcu.
mogu}e
nemogu}e
Bio jedan car, pa imao tri sina.
mogu}e
nemogu}e
Napravi Mali re~nik bajki tako što }eš objasniti šta zna~e ove re~i:
• [email protected],
• BAJKA,
• VEŠTICA,
• GORA, velika planina; u bajkama junaci ~esto `ive iza sedam gora
3.
Sigurno si ~uo/~ula za zmajeve. Napiši tri re~enice o zmaju koji se zove
Plamenko. Treba da saznamo šta on radi, gde `ivi i kakav je.
4.
Napiši kako se Plamenko preziva.
63
JEZI^KE [KOLICE
2.
Pored svake re~enice zaokru`i šta je mogu}e, a šta nemogu}e u stvarnosti.
50
JEZI^KE [KOLICE
1.
Pore|aj brojeve balona pravim redosledom, tako da dobiješ re~enicu
o basnama.
1
u kojima
`ivotiwe
govore
2.
2
i ponašaju se
kao qudi
3
basne su pri~e
Napiši kakve osobine imaju ove `ivotiwe u basnama.
• Sova je
.
• Zec je
.
• Magarac je
.
• Lisica je
.
Slede}a re~enica je uzeta iz jedne basne.
U tom ~asu vrati se petao i upita kokoške kuda su krenule.
3.
Iz kog dela basne je ova re~enica?
a) s po~etka basne
b) iz sredine basne
v) s kraja basne
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
64
51
Zaokru`i tri re~i koje se odnose na poslovicu.
1.
• pri~a
• pesma
JEZI^KE [KOLICE
• mudra
• šaqiva
• kratka
• izreka
2.
• duga~ka
Zaokru`i broj ispod deteta koje nije izgovorilo poslovicu.
Prijateq se
u nevoqi poznaje.
Riba ribi grize rep.
Jedna lasta
ne ~ini prole}e.
Zdravqe je
najve}e bogatstvo.
1
2
3
3.
4
Šta zna~i poslovica Sloga ku}u gradi, a nesloga razgra|uje?
a) Vredni qudi ku}u grade, a lewi je ruše.
b) Neko ho}e da gradi ku}u, a neko ne}e.
v) Kad se qudi dogovore, posao }e uspeti.
g) Kad napraviš ku}u, ona ti se sruši.
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
65
52
1.
U svaki kru`i} upiši odgovaraju}i broj:
1 – zagonetka 2 – razbrajalica 3 – brzalica
4 – poslovica
JEZI^KE [KOLICE
Ko rano rani, dve sre}e grabi.
Ko ceo dan hoda, a nikuda ne ide?
Na vrh brda vrba mrda.
En den dinu savaraka tinu...
Na šqivi gnezdo,
U gnezdu jaje,
U jaju belance,
U belancu `umance,
U `umancu piše IŠ
– ti `muriš.
2.
Zaokru`i slovo ispred niza koji odgovara tekstu.
a) šqiva, gnezdo, `umance, belance, IŠ
b) gnezdo, {qiva, `umance, belance, IŠ
v) šqiva, gnezdo, belance, `umance, IŠ
3.
Pove`i zagonetku s wenim rešewem.
Prede, a ništa
ne isprede.
Druge zove,
sebe ne ~uje.
Najviše zna,
najmawe govori.
Ima glavu
i jednu nogu.
66
53
Razgovaraju dva druga:
Perica: Kakva ti je to kwiga?
Jovica: Našao sam je u parku, pa je nosim vlasniku.
Jovica: Pa piše na koricama DRAGAN LUKI]!
1.
^ije se ime nalazi na koricama kwige?
a) ime vlasnika kwige koju je Jovica našao
b) ime de~aka koji je kwigu našao
v) ime pisca kwige koju je Jovica našao
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
2.
Pro~itaj tekst u kojem nedostaje jedna re~enica.
Naš ~uveni pesnik Jovan Jovanovi} Zmaj
bio je osniva~ mnogih listova za decu.
???
List Zmaj je bio jedan od naj~itanijih de~jih listova.
Zaokru`i slovo ispred re~enice koja nedostaje.
a) On je osnovao i list Zmaj, po kojem je dobio nadimak.
b) Jovan Jovanovi} Zmaj je jedan od naših najpoznatijih pesnika.
v) List Zmaj je imao mnogo ~italaca.
67
JEZI^KE [KOLICE
Perica: Otkud znaš ~ija je?
54
POSLEDWE PITAWE
JEZI^KE [KOLICE
Šta }emo raditi sa torbama
na kraju školske godine?
Onda još jednom.
I onda?
Baci}emo ih svi uvis.
Onda }emo ih uhvatiti u ruke
i zaboraviti sve |a~ke muke.
Pa onda?
1.
Šta su |a~ke muke?
2.
Kako se ose}aju deca u ovoj pesmi?
3.
Zašto se ova pesma zove Posledwe pitawe?
a) Zato što je kraj školske godine.
b) Zato što su u~iteqi potrošili sva pitawa.
v) Zato što |ake stalno ne{to pitaju.
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
Nakon posledweg ~asa u školi došli su ti drugovi i drugarice.
Mo`ete sami da napravite limunadu s medom.
Pro~itajte recept:
Limun iseci napola i iscedi sok.
Sok sipaj u bokal i dodaj med.
???
Stavi sok u fri`ider da se ohladi.
4.
Zaokru`i slovo ispred re~enice koja nedostaje u receptu.
a) U bokal dodaj vodu i dobro promešaj.
b) U bokal ubaci kocku leda i sipaj sok.
v) U bokal dodaj limunov sok i promu}kaj.
g) U bokal sa sokom dodaj med i promešaj.
68
55
1.
Pro~itaj tekst i podvuci re~enicu u kojoj su opisane prirodne
lepote Zlatibora.
2.
Una, Nikola, Vuk i Uroš otišli su na rekreativnu nastavu na Zlatibor.
Pro~itaj re~enice koje oni izgovaraju:
1. Una: „U`ivam u sobi s pogledom na jezero.”
2. Nikola: „Veslam prema obali.”
3. Vuk: „Evo me u prodavnici sportske opreme.”
4. Uroš: „Molim Vas, ~etiri karte do U`ica.”
Na mapi ozna~i:
• brojem 2 mesto na kom se nalazi Nikola
• brojem 3 mesto na kom se nalazi Vuk
• brojem 4 mesto na kom se nalazi Uroš.
• Mesto na kom se nalazi Una ozna~ili smo brojem 1.
ZLATIBOR
Po{ta
Dom zdravqa
Pe{a~ka staza
Parking
GOLIJA
Ko{arka{ki
tereni
BEOGRAD
Hotel
Palisad
1
Bazeni
i
i teren
Sportsk
Tr`ni
Autobuska centar
stanica
o
Jezer
Poslasti~arnica
Fudbalski
tereni
e
li{t
Skija
PODGORICA
69
JEZI^KE [KOLICE
Zlatibor je planina u srcu Srbije. Nalazi se na polovini puta
izme|u Beograda i crnogorskog primorja.
Ova planina je poznata po borovim šumama, bujnim pašwacima,
cvetnim livadama i bistrim potocima.
Zbog prirodnih lepota mnogobrojni gosti rado pose}uju
Zlatibor. Na Zlatiboru je uvek i mnogo |aka, koji tu dolaze
na rekreativnu nastavu.
56
JEZI^KE [KOLICE
1.
Pro~itaj deo jelovnika iz de~jeg odmarališta na Zlatiboru
i odgovori na pitawa.
Ponedeqak
Utorak
Napitak
Doru~ak
U`ina
Ru~ak
~aj s medom
viršla
u kifli,
jogurt
jabuka
~orba,
makarone
s jajima
sok
od breskve
namaz
od šunke
i sira, hleb,
salata
kola~
od griza
boranija,
pile}e
pe~ewe,
salata i hleb
breskva
~orba,
riba,
krompir,
hleb
sutlijaš
kupus
s mesom,
proja
krofne
sa xemom
supa,
musaka,
hleb,
pavlaka
Sreda
limunada
kajgana,
hleb, salata
^etvrtak
sok
od jabuke
ka~amak
sa sirom
~aj s medom
namaz
od šunke
i sira, hleb,
salata
Petak
• Kojim danima se za u`inu dobija vo}e?
• Kog dana deca za ru~ak imaju kupus s mesom i proju?
• Šta je za doru~ak u ~etvrtak?
• Ako je na jelovniku za u`inu sutlijaš, koji napitak }e biti poslu`en
slede}eg dana?
2.
Prona|i i podvuci re~enicu koja ne pripada ovom uputstvu.
UPUTSTVO ZA SPRAVQAWE
ZLATIBORSKOG ^AJA
Kesicu s listi}ima zlatiborskog ~aja staviti u posudu, preliti
vrelom vodom i poklopiti. Posle deset minuta izvaditi kesicu.
^aj zasladiti po potrebi. Listi}i ~aja suše se na suncu.
70
57
Javi se svojima ovom razglednicom. Napiši punu adresu.
2.
Napiši na razglednici kako provodite dane na Zlatiboru.
3.
Pošaqi poruku mobilnim telefonom drugu ili drugarici.
Napiši mu/joj poruku o svom povratku. Ona treba da sadr`i do 5 re~i.
JEZI^KE [KOLICE
1.
71
58
JEZI^KE [KOLICE
TEST SA ME\UNARODNOG ISPITIVAWA ^ITALA^KE
SPOSOBNOSTI – PIRLS
Ovaj posledwi radni list malo je druga~iji od ostalih. U wemu }eš
na}i lepu pri~u o deci koja su spasavala `ivotiwe. To je pri~a koju
su tvoji vršwaci širom sveta ~itali, a zatim i odgovarali na pitawa
u vezi s wom.
Sada je na tebe red. Ako pa`qivo pro~itaš pri~u, ne}e ti biti teško
da odgovoriš na pitawa.
NO]I MORSKIH PAPAGAJA
Brus Makmilan
Svake godine crno-bele ptice naranxastih kqunova pose}uju
islandsko ostrvo Hajmi. Te ptice se nazivaju morski papagaji.
Poznate su kao „morski klovnovi” zbog sjajnih kqunova i
nezgrapnih pokreta. Morski papagaji su nespretni pri poletawu
i sletawu jer imaju zdepasta tela i kratka krila.
Hala `ivi na ostrvu Hajmi. Svakodnevno osmatra nebo. I dok je
posmatrala s vrha litice koja se nadnosi nad morem, ugledala je prvog
morskog papagaja te sezone.
Hala šapu}e „Landi”, što na islandskom zna~i
„morski papagaj”.
Uskoro je nebo išarano mrqicama morskih papagaja
– oni su svuda. Posle zime provedene na moru vra}aju
se na Halino ostrvo i na obli`wa nenastawena ostrva
da polo`e jaja i odgaje mlade.
Iz godine u godinu ovi „morski klovnovi” vra}aju se u iste rupe
u stenama. To je jedino doba godine kada dolaze na obalu.
Hala i weni prijateqi pewu se na stene da bi posmatrali ptice.
Vide parove kako tapkaju zajedno, spojenih kqunova. Ve} znaju da }e
svaki par uskoro polo`iti jaje u duboku rupu u steni. Kada se pti}i
budu izlegli, roditeqi }e im donositi ribu i hraniti ih. Svako pti~e
}e izrasti u mladog papagaja. No}i morskih papagaja nastupaju kada
mlade ptice kre}u na svoj prvi let. I mada su te no}i još nedeqama
daleko, Hala se ve} uveliko priprema za wih skupqaju}i kartonske
kutije.
^itavog dugog leta odrasli morski papagaji love ribu i neguju svoje
mlade. Do avgusta cvetovi pokrivaju rupe u stenama. Kada je cve}e
72
58
73
JEZI^KE [KOLICE
u punom cvatu, Hala zna da se ~ekawe
na no}i morskih papagaja bli`i
kraju.
Skriveni u rupama u stenama,
pti}i su izrasli u mlade ptice. Sada
je trenutak da Hala i weni prijateqi
izvade kutije i bakqe pripremqene
za no} morskih papagaja. Od ve~eras
pa u naredne dve nedeqe morski
papagaji }e se otiskivati na more da
tamo provedu zimu.
U tami no}i mladi morski papagaji napuštaju svoje rupe i kre}u
na prvi let. Kratak je put od visokih stena do vode, koji oni prelaze
lepršaju}i krilima. Ve}ina ptica spusti se do vode sigurno. Ali neke
zbune seoska svetla – mo`da pomisle da su svetla mese~evi zraci koji
se odra`avaju u vodi. Zato se svake no}i na stotine mladih morskih
papagaja sruši na zemqu u selu. Nesposobni da polete s ravnog tla,
oni tr~e okolo i pokušavaju da se sakriju.
Hala i weni drugari provodi}e svaku no} u tragawu za zalutalim
mladim morskim papagajima koji nisu uspeli da se domognu vode. Ali
za wima }e se u potragu dati i seoski psi i ma~ke. A ~ak i ako ih se ne
dokopaju psi i ma~ke, mogu ih pregaziti automobili ili kamioni. Deca
zato moraju prva prona}i zalutale ptice. Sve do deset uve~e ulice
Hajmija su `ive i pune dece koja tumaraju tamo-amo.
Hala i weni prijateqi punom parom spasavaju mlade papagaje.
Naoru`ani bakqama, oni šetaju kroz selo u potrazi za neosvetqenim
mestima. Kada ugledaju morskog papagaja, tr~e za wim, hvataju ga
i pa`qivo smeštaju u kartonsku kutiju.
Tokom te dve nedeqe sva deca na Hajmiju spavaju vi{e preko dana
da bi uve~e mogla du`e da ostanu budna. Ona spasavaju hiqade morskih
papagaja.
Svake no}i Hala i weni prijateqi
nose spasene morske papagaje svojim
ku}ama. Slede}eg dana, s kutijama
punim ptica, deca se spuštaju do
pla`e.
Vreme je da se morski papagaji
oslobode. Hala osloba|a prvog. Dr`i
ga neko vreme u rukama da bi se on
navikao da leprša krilima. Zatim,
dr`e}i papagaja i daqe ~vrsto u
rukama, ona ga zaquqa u vazduhu i pusti iznad vode. Papagaj leprša
krilima i posle kratkog leta spu{ta se bezbedno na vodu.
Dan za danom Halini papagaji otplovqavaju, sve dok wihovim
no}ima te godine ne do|e kraj. Dok posmatra posledwe mladunce
i odrasle ptice kako odlaze na more, na kom }e provesti zimu, Hala
se oprašta s wima do slede}eg prole}a.
@eli im sre}an put dok im dovikuje: „Do vi|ewa! Do vi|ewa!”
58
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
1.
Zašto su morski papagaji nespretni pri poletawu i sletawu?
JEZI^KE [KOLICE
a) Zato što `ive u zemqi leda.
b) Zato što gotovo nikada ne dolaze do obale.
v) Zato što mnogo vremena provode na stenama.
g) Zato što imaju zdepasto telo i kratke noge.
2.
Gde morski papagaji provode zimu?
a) U stenama.
b) Na pla`i.
v) Na moru.
g) Na ledu.
3.
Zašto morski papagaji dolaze na ostrvo?
a) da bi ih qudi spasli
b) da potra`e hranu
v) da polo`e jaja
g) da nau~e da lete
4.
Na osnovu ~ega Hala zna da }e mladi morski papagaji uskoro poleteti?
a) Zato što im roditeqi donose ribu.
b) Zato što su cvetovi u punom cvatu.
v) Zato što se pti}i skrivaju.
g) Zato što leto upravo po~iwe.
5.
Šta se dešava za vreme no}i morskih papagaja?
a) Parovi morskih papagaja tapkaju spojenih kqunova.
b) Mladi morski papagaji kre}u na svoj prvi let.
v) Pti}i morskih papagaja se legu iz jaja.
g) Mladi morski papagaji dolaze s mora na obalu.
6.
Šta bi qudi u selu mogli da urade da bi spre~ili mlade morske papagaje
da greškom sle}u na zemqu?
a) Mogu da ugase svetla.
b) Mogu da pripreme kartonske kutije.
v) Mogu da zadr`e ma~ke i pse u ku}ama.
g) Mogu da bakqama osvetle nebo.
74
58
U zadacima 7 i 8 treba da objasniš kako Hala spasava mlade morske papagaje.
Objasni kako Hala koristi bakqu za spasavawe morskih papagaja.
8.
Objasni kako Hala koristi kartonsku kutiju za spasavawe morskih papagaja.
9.
Koja je, prema tekstu, opasnost s kojom se suo~avaju mladi morski papagaji?
a) Mogu da se udave u vodi pri sletawu.
b) Mogu da se izgube u rupama u stenama.
v) Mo`e se desiti da im roditeqi ne donesu dovoqno ribe.
g) Mogu da ih pregaze automobili i kamioni.
10. Zašto deca mogu da osloba|aju mlade morske papagaje samo na dnevnom svetlu?
Za objašwewe upotrebi informacije koje se nalaze u tekstu.
11. Šta mladi morski papagaji rade pošto ih Hala i weni drugari oslobode?
a) Šetaju pla`om.
b) Pole}u sa stena.
v) Sakrivaju se u selu.
g) Plivaju u moru.
12. Napiši koja bi dva razli~ita ose}awa Hala mogla da ima pošto oslobodi
mlade morske papagaje. Objasni svako ose}awe.
1.
2.
13. Da li bi voleo/volela da spasavaš mlade morske papagaje s Halom i wenim
prijateqima? Neka ti pro~itani tekst pomogne u objašwavawu.
75
JEZI^KE [KOLICE
7.
O REŠEWIMA
Koji odgovor priznati kao ta~an odgovor?
U REŠEWIMA su ta~ni odgovori dati na na~in koji je naveden i u instrukciji
– da se nešto nacrta, zaokru`i, podvu~e, pove`e, prepiše. Me|utim, u~enikov odgovor
mo`e na odre|en na~in da odstupi od odgovora navedenog u rešewu, na primer:
• u~enik nije odgovorio na tra`eni na~in (tekst je podvukao, a trebalo je
da ga prepi{e, zaokru`io je tekst, a trebalo je da ga precrta)
• dao je druga~iji odgovor od navedenog, ali ta~an i smislen
• u~enikov odgovor nije napisan potpunom re~enicom, ve} jednom re~ju
ili sintagmom, ali je ta~an i direktan odgovor na postavqeno pitawe.
U svim tim slu~ajevima odgovore u~enika treba prihvatiti kao ta~ne.
Kroz zadatke u kojima se od u~enika tra`i da napiše šta misli o postupku nekog
junaka ili o stavu pisca, odnosno autora teksta, i da obrazlo`i zašto tako misli,
ve`ba se veština da se formuliše i argumentuje sopstveni stav. Kod ovakvih pitawa
ne ocewuje se sadr`aj u~enikovog odgovora. Va`no je da u~iteq poštuje mišqewe
i stav deteta i da poka`e da uva`ava wegov pokušaj da iska`e i obrazlo`i svoj stav.
Preciznije re~eno, neta~an odgovor je samo onaj odgovor u kome nema u~enikovog stava
ili obrazlo`ewa tog stava.
Pri procewivawu ta~nosti, odnosno neta~nosti odgovora, u~iteq stalno treba
da ima na umu to da se jednim zahtevom ispituje samo jedna sposobnost. Na taj na~in
i u~iteq, i u~enik, i roditeq mogu da vide u ~emu je dete dobro, a u ~emu je slabije.
Na primer, ako se tra`i pronala`ewe odre|ene informacije, uo~avawe nekih odnosa
u tekstu ili izvo|ewe zakqu~aka i ako u~enik ta~no odgovori, ali u odgovoru napravi
jezi~ke i pravopisne greške, onda se zbog nepoznavawa i nepoštovawa pravopisnih
pravila ne sme umawiti vrednost wegovog odgovora.
Rešewa nisu pra}ena bodovawem koje bi automatski vodilo ka odre|enoj oceni jer
izme|u nivoa znawa, na jednoj strani, i ocene, na drugoj, ne stoji znak jednakosti. Ciq
autora je bio da Zbirka slu`i proveri kvaliteta u~eni~kih postignu}a, a ne vrednovawu
postignu}a u kategoriji {kolskih ocena. Ipak, prema proceni mogu}nosti odeqewa
u celini, kao i pojedinih u~enika, u~iteqi mogu sami da odrede broj poena potrebnih
za odre|enu ocenu, pri ~emu bi trebalo da vode ra~una o nivou na kojem se odre|eni
zadatak nalazi, odnosno o te`ini zahteva u zadatku.
77
JEZI^KE [KOLICE
Poseban deo ove zbirke ~ine REŠEWA. Radni listovi su preslikani da bi se u~enik
lakše snašao, s tom razlikom što se pored svakog zahteva, osim oznake wegove te`ine,
odnosno nivoa, nalazi i opis znawa i ume}a koje se tim zahtevom ispituje.
Zahvaquju}i tome, u~enik i wegov roditeq mo}i }e da provere u kojoj je meri
ovladano znawem i tra`enim veštinama.
JEZI^KE [KOLICE
jesen
zima
Do|oše vru}ine ne~uvene
I masla~ak po~e da vene.
I kao nebeske ptice
lete svilene pahuqice...
78
1
U jesen svakog dana
pada kiša.
2
8
Leto je najtoplije
godišwe doba.
3
Zimu vole
svi qudi.
3. Zaokru`i brojeve ispred dece ~ije su tvrdwe ta~ne.
4
U prole}e se
priroda budi.
Umeš da izvede{ zakqu~ke u vezi sa tekstom na osnovu onoga što znaš o prirodi
i svetu oko sebe.
Po~ela je nova školska godina.
Napoqu pada kiša.
Liš}e `uti i opada.
Ptice odlaze u toplije krajeve.
Qudi kupuju novu ode}u.
2. Podvuci tri sigurna dokaza za to da se bli`i jesen.
Umeš da izvede{ zakqu~ke u vezi sa tekstom na osnovu onoga što znaš o prirodi
i svetu oko sebe.
leto
prole}e
Potr~ite, poletite sa svih strana!
Na tre{wi se rascvetala bela grana...
U `utom autu sti`e
I `uto liš}e ni`e...
1. Pove`i linijom stihove i odgovaraju}a godišwa doba.
Umeš da prona|eš odlike godišweg doba u stihovima.
1
2.
3.
1.
Tol'ko je paradajza
našlo se u poqima
da su ga dopremili
u ~etvorim kolima!
9
Skuvanim paradajzom
jako su se di~ili,
svi su sre}ni, rumeni,
na paradajz li~ili.
Paradajz su vredno
prenosili, muvali,
spremali ga, cedili,
a zatim ga kuvali.
3. U kru`i}e upiši brojeve od 1 do 3, tako da redosled strofa odgovara
doga|ajima u pesmi Pripremawe paradajza za zimu.
Umeš da odrediš kojim redom je pesnik rasporedio strofe u pesmi.
Razumeš šta se prvo radilo, šta drugo, a šta tre}e.
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
v) neo~ekivano
b) iznenada
a) naopako
2. Koja re~ mo`e da zameni re~ strmoglavce?
Razumeš zna~ewe odre|ene re~i u tekstu.
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
v) Krovovi zgrada su zaklonili sunce.
b) Pticama i cve}u je sunce dosadilo.
a) Sun~anih dana je sve mawe.
1. O ~emu nam govore ovi stihovi?
Umeš da odrediš temu (glavni motiv) teksta i kad nije direktno iskazana.
Sve je pošlo strmoglavce
Za ptice i cve}e
Kad je sunce odustalo
Na krov da nam sle}e.
Kao da je `uto quto,
Kao da nas ne}e.
JESEWA PESMA
2
JEZI^KE [KOLICE
JEZI^KE [KOLICE
3.
Ove lepe darove
Jesen nam je dala.
Draga naša jeseni,
Od srca ti hvala.
Kroz poqane travne
Povija se reka,
Ogleda se nebo
I gora daleka.
2.
Nestrpqewe
Ve} me ste`e,
Hajde po~ni
Jednom, sne`e.
79
T
T
T
U prvoj strofi opisana je zima.
U drugoj strofi pesnik ka`e da `eli
da padne sneg.
U tre}oj strofi pesnik nabraja jesewe plodove.
10
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
v) govori o tome kako da ~uvamo prirodu
b) poziva da se dru`imo s prirodom
a) opisuje jedan sun~an dan u poqu
2. U ovim stihovima pesnik:
Kad izgubiš upornost i voqu
sastani se sa suncem u poqu.
Ako `eliš da te prati sre}a
budi ~eš}e u društvu drve}a.
Pro~itaj stihove iz pesme Ako `eli{ da te prati sre}a.
Razumeš šta nam pesnik ovim stihovima poru~uje; razumeš ideju pesme.
T
U sve tri strofe opisana je priroda.
Tvrdwa:
Ako je tvrdwa ta~na, zaokru`i T, a ako nije, zaokru`i N.
1.
1. Pro~itaj strofe iz tri pesme.
Razumeš šta je opisano (glavni motiv) u navedenim stihovima.
3
N
N
N
N
20 do 40 cm
po (vla`nim) livadama,
u baštama i parkovima
du`ina lista
kao ukrasna biqka
zašto se gaji
Enc
ikl
ope
dij
a
11
str Re~ni
ani
k
hr
e~i
Atl
as
sve
ta
3. Zaokru`i kwigu u kojoj mo`eš da pro~itaš tekst O narcisu.
Prepoznaješ vrstu teksta prema wegovoj sadr`ini i znaš u kojoj kwizi
mo`eš da ga na|eš.
bela ili `uta
boja cveta
gde biqka raste
narcis
naziv biqke
2. Popuni tabelu kao što je zapo~eto.
Umeš u tekstu da prona|eš informacije u vezi s wegovom sadr`inom.
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
v) poqski cvet bez mirisa
b) otrovan cvet prijatnog mirisa
a) lekovit cvet prijatnog mirisa
1. Iz teksta saznajemo da je narcis:
Umeš u tekstu da prona|eš informacije u vezi
s wegovom sadr`inom.
Narcis je biqka visoka od 20 do 40 centimetara. Ima uske listove,
~ija je du`ina pribli`no ista kao i visina biqke. Raste po vla`nim
livadama, u baštama i parkovima. Ima bele ili `ute cvetove
prijatnog mirisa. Veoma je lep, ali i otrovan. Kod nas
se ~esto gaji kao ukrasna biqka.
O NARCISU
4
JEZI^KE [KOLICE
JEZI^KE [KOLICE
80
To bi bilo naopako –
Al’, na sre}u, nije tako:
Sve}icu za`e`i,
Mrak od tebe be`i.
Mislio bi ~ovek,
Kad pogleda mrak,
Da je strašno mo}an,
Da je silno jak.
MRAK
B
stihova i
dve
MRAK
strofe.
12
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
v) svetloš}u
b) hrabroš}u
a) toplotom
4. ^ime je sve}ica oterala mrak?
Razumeš ideju pesme.
3. Zaokru`i naslov pesme.
Prepoznaješ delove pesme – naslov.
Osam
2. Napiši koliko stihova i strofa ima u pesmi.
Prepoznaješ delove pesme – stih i strofu.
A
1. Koja slika odgovara tre}em stihu u pesmi?
Zaokru`i slovo ispod te slike.
Umeš da pove`eš tekst i crte`.
(Ta~no je i ako je
napisano 8 i 2.)
V
@u}u ~uva ku}ica
Vau, vau
Kraj ogwišta ma~kica
Mijau, mijau
A moj `abac lepotan
Pod pe~urkom našô stan
Kre, kre
T
T
T
@abac je u bari.
Ptica je u gnezdu.
N
N
N
N
pas
kreke}e
13
cvrku}e
mjau~e (mijau~e)
U ovoj pesmi opisana je `aba koja kekre}e, pti~ica koja crvku}e
i ma~ka koja maju~e.
6. U slede}oj re~enici tri re~i su napisane nepravilno.
Prona|i ih, a zatim ih napiši pravilno.
Umeš pravilno da napišeš re~i.
duva, fiju~e, zvi`di, nosi, briše... (Dovoqna je jedna re~,
ali je još boqe ako je napisano više re~i.)
5. Vetar u ovoj pesmi šušti. Napiši šta još vetar mo`e da radi.
Znaš re~i koje se odnose na pojave u prirodi.
gnezdašce, pti~ica, ku}ica, ma~kica
4. Podvuci u pesmi ~etiri re~i koje ozna~avaju nešto umaweno.
Umeš da prepoznaš umawenice u tekstu.
3. Ko se u pesmi zove @u}a?
Umeš da odredi{ lik na osnovu mesta na kom taj lik `ivi.
T
Devoj~ica je u ku}i.
@u}a je kraj ogwi{ta.
Tvrdwa:
Ako je tvrdwa ta~na, zaokru`i T, a ako nije, zaokru`i N.
2. Gde se ko sakrio od kiše?
Umeš u pesmi da prona|e{ podatke o likovima.
devoj~ica, pti~ica, @u}a, ma~kica, `abac (Ne mora ovim redom.)
1. Napiši ko su likovi u ovoj pesmi.
Umeš da navede{ koga je pesnik pomenuo u pesmi.
Kada kiša pquskom pqušti
Pqus, pqus
Hladno je, a vetar šušti
Šu, šu
U ku}i je devoj~ica
U gnezdašcu pti~ica
]iju, }iju
PQUS, PQUS
SUN^ANA PESMA
Sunce je veliko zlatno oko
Koje sa neba na nas gleda.
U podne uzleti kao soko,
Izjutra iza|e, uve~e seda.
6
5
JEZI^KE [KOLICE
JEZI^KE [KOLICE
vetar
81
NE
DA
DA
DA
gde se izlivaju prqave i otrovne vode
kako mo`e da se spre~i zaga|ivawe reka,
jezera i mora
kako filteri zadr`avaju otrove
radoznale
Ribice su radosne.
14
vodopadi
talasi
Ogromni su valovi!
vesele
izvori
dugo
ponosne
stalno
sna`no
podmornica
Vetar jako duva.
brod
~amac
La|a plovi morem.
3. Od ponu|enih re~i zaokru`i onu koja ima isto zna~ewe kao i podvu~ena
re~ u re~enici. Nastavi kao što je zapo~eto.
Razumeš zna~ewe re~i u tekstu; umeš da prona|eš re~ sa istim zna~ewem.
NE
NE
NE
DA
Zaokru`i DA ili NE
ko su zaga|iva~i reka, jezera i mora
Iz ovog teksta saznajemo:
2. Šta saznajemo iz ovog teksta?
Umeš da prona|eš informacije (podatke) u tekstu u vezi s wegovom sadr`inom.
U reke, jezera i mora izlivaju se prqave otrovne vode iz fabrika
i velikih gradskih kanalizacija. Zato sad u celom svetu nau~nici
i pametni qudi zahtevaju da svaka fabrika ima filtere koji }e zadr`avati
otrove. Tako|e, nau~nici zahtevaju da se sve prqave vode propuste kroz
pre~ista~e, pa da se tek onda puste u reke, jezera i mora.
talasi ili more
1. Prepiši dve kqu~ne (najva`nije) re~i iz ovog teksta:
Razumeš tekst i umeš u wemu da prona|eš najva`nije re~i (za temu teksta).
Kada vetar duva, on uzburka vodu i stvara mawe ili ve}e talase.
U slu~aju vrlo jakog vetra, talasi mogu da budu visoki i do 20 metara.
Morska površina nikada nije potpuno mirna. Uvek negde daleko
duvaju vetrovi, pa se preko beskrajne pu~ine talasi prenose daqe.
7
DA
koje su biqke na dnu
B
V
15
Sedim u svojoj foteqi, a ispred mene stoji list koji }e moja ~etkica
usre}iti prole}nim bojama i plodovima. ^etkica laganim pokretima
crta prirodu. ^etkice su vrlo jeftine. Svaka boja na crte`u ima
vragolast sjaj.
SLIKARSKA ^ETKICA
3. Pro~itaj tekst o slikarskoj ~etkici. Jedna re~enica je suvišna.
Prona|i je i podvuci.
Razumeš tekst i umeš da prepoznaš re~enicu koja mu ne pripada
(nije u vezi s temom).
A
2. Zaokru`i slovo ispod pejza`a.
Umeš da pove`eš tekst i sliku.
Osnovne slikarske teme su portret (naslikano je lice ~oveka);
pejza` (naslikana je priroda); mrtva priroda (naslikano je cve}e
u vazi, posu|e, vo}e...)
NE
DA
kolika je dubina mora
NE
NE
NE
DA
DA
Zaokru`i DA ili NE
kakve je boje more kada je dan obla~an
od ~ega zavisi boja mora
Iz ovog teksta saznajemo:
1. [ta saznajemo iz ovog teksta?
Umeš u tekstu da prona|eš informacije u vezi s wegovom sadr`inom.
Nebo se ogleda u moru kao mi u ogledalu. Kada je vedro, more se plavi,
a kada je obla~no, i površina mora je siva. Boja mora se mewa
i u zavisnosti od boje dna, dubine i biqnog sveta na dnu.
8
JEZI^KE [KOLICE
82
JEZI^KE [KOLICE
Kad ka`em osam –
osam nogu u dva ma~ka,
e pa dosta, sad je ta~ka.
Kad ka`em ~etiri –
~et'ri roga pu` ima,
~et'ri to~ka na kolima.
Osam (8).
Na osmoj (8).
Npr.:
Kad ka`em pet...
16
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
Kad ka`em osam...
Npr.:
Npr.:
Npr.:
Kad ka`em ~etiri...
Kad ka`em sedam...
Npr.:
Kad ka`em tri...
b) Napravite vrt u tegli
Dva u~enika sede u istoj klupi.
Npr.:
Kad ka`em dva...
18
Osam u~ionica ima u mojoj školi.
Sedam patuqaka je u bajci.
Šest krila imaju tri ptice.
Pet dana u nedeqi idemo u školu.
^etiri noge ima sto.
Tri sprata ima moja zgrada.
Jedan nos ima svako dete.
Kad ka`em jedan...
5. Sad ti smisli i napiši re~enicu u vezi sa svakim brojem.
Kad ka`em šest...
v) Korewe koje raste cik-cak
Pesma o brojevima ili Koliko ~ega ima...
Umeš da pove`eš pesmu sa onim što znaš o bi}ima, predmetima i pojavama
i da o tome napišeš jasne, logi~ne i ispravne re~enice.
Na primer:
a) Cvet u dve boje
Predla`emo ti da napraviš mali biqni svet. Potrebni su ti tegla,
zemqa za cve}e, malo šqunka i razne sitne biqke.
3. U kom ogledu se nalazi slede}i tekst?
Umeš da pove`eš tekst s wegovim naslovom.
2. Na kojoj stranici mo`eš da pro~itaš tekst o baricama?
Umeš da koristiš delove kwige.
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
v) VAZDUH
b) BIQKE
4. Smisli i napi{i naslov za ovu pesmu.
Razume{ pesmu i ume{ da odredi{ naslov prema wenoj sadr`ini.
1. U kom delu kwige se nalazi ogled o krompiru sa pti~jim perima?
a) VODA
3. Koliko stihova ima svaka strofa?
Tri (3).
Umeš da prepoznaš delove pesme – stih i strofu.
2. Koliko strofa ima ova pesma?
Umeš da prepoznaš delove pesme – stih i strofu.
1. Podvuci stih koji nam govori koliko rogova imaju tri jarca.
Umeš u pesmi da prona|eš informaciju u vezi s wenom sadr`inom.
Kad ka`em sedam –
u nedeqi sedam dana,
igra}u se svakog dana.
Kad ka`em šest –
šest rogova u tri jarca,
šest ušiju – tri magarca.
Kad ka`em dva –
po dve ruke, oka dva
– ti i ja, ti i ja.
Kad ka`em tri –
tri repi}a u tri zeca,
eca, peca, u tri zeca.
Kad ka`em pet –
pet prstiju na rukama,
po toliko na nogama.
Kad ka`em jedan –
jedan kqun ima ptica,
jedan rep – veverica.
10
Umeš da koristiš delove kwige: znaš gde da tra`iš ono što te interesuje.
VAZDUH ............................................ 27
Da li vazduh ima te`inu ................ 28
Hartija dr`i lewir ........................ 30
Krompir sa pti~jim perima ........... 31
BIQKE ............................................. 20
Cvet u dve boje.................................. 22
Napravite vrt u tegli ..................... 25
Korewe koje raste cik-cak ............. 26
VODA .................................................. 7
Zašto nastaju barice ........................ 8
Te~ni sendvi~ .................................. 14
[email protected]
Ovo je deo Sadr`aja iz kwige Ogledi.
9
JEZI^KE [KOLICE
Dve godine.
83
[email protected] MA^KA TOŠE
[email protected] MA^KA TOŠE
pas cve}e
cipele
19
~arape
vlasnik
lopta
U drugom.
20
9. Iz kog pasusa saznajemo šta @u}o misli o dnevniku? U tre}em (u posledwem).
8. U kom pasusu se detaqno opisuje dnevnik?
Tri (3).
Prepoznaješ delove teksta – pasuse (odeqke, celine u tekstu).
6. Zaokru`i naslov pri~e.
Prepoznaješ delove teksta.
5. Šta je sramota za ma~ka iz ove pri~e?
a) Dnevnik je bio na prašwavom tavanu.
b) Dnevnik je bio sakriven u mraviwaku.
v) Dnevnik su izgrickali miševi.
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
Umeš u tekstu da prona|eš odgovor na postavqeno pitawe.
4. Podvuci deo teksta iz kojeg se vidi kako je @u}o došao do dnevnika.
Umeš u tekstu da prona|eš informaciju o postupku lika.
Iza pse}e ku}ice;
pod krošwom (trešwinog) drveta.
Tošin (ma~ka Toše).
3. Gde je prona|en dnevnik?
2. ^iji je dnevnik?
Umeš da koristiš delove teksta.
• predmeti:
Miš (Prorok) i pas (Šarov).
Umeš u tekstu da prona|eš odgovor na postavqeno pitawe.
1. Ko su prijateqi ma~ka Toše?
Umeš u tekstu da prona|eš odgovor na postavqeno pitawe o likovima.
5. Prepiši iz teksta tri re~i kojima se imenuju bi}a i tri re~i kojima se
imenuju predmeti.
• bi}a:
12
Ovi do`ivqaji slavnog ma~ka Toše i wegovih prijateqa, miša Proroka i psa Šarova,
napisani su uz pomo} Tošinog dnevnika, koji je prona|en iza pse}e ku}ice ~uvenog
buvolovca @u}e, pod samom krošwom jedne trešwe. Na trešwinom stablu poznavao se
otisak oštrih kanxi. Zna~i da je @u}o iznenada potjerao neopreznog Tošu, a ovaj,
klisnuvši uz drvo, izgubio svoj dnevnik.
Dnevnik je bio prili~no ošte}en. Vidi se da ga je gazda nosio sa sobom kroz trwe, no}u
kroz rosnu travu i po prašwavim tavanima. Osim toga, bio je umazan slaninom, nagri`en
od miševa (koliko sramote za jednog ma~ka!), a na posledwoj strani pisalo je krupno,
pse}om azbukom:
„Ovaj dnevnik zaplenio i pro~itao pas @u}o, ovdašwi ~uvar ku}e i pse}i knez. Ništa
mi se ne svi|a, pravi ma~ji kašaq. Ne vredi jedne ~estite koske! U mraviwak s piscem!”
@U]O
veliki pse}i knez
7. Koliko pasusa ima ovaj tekst?
JEZI^KE [KOLICE
Razlikuješ re~i kojima se imenuju bi}a od re~i kojima se imenuju predmeti.
4. Podvuci u tekstu re~i koje pokazuju šta sve pas radi.
Umeš u tekstu da prona|eš informaciju o liku.
Mlad pas je uvek nestašan. Voli da se igra, a dešava se i da
napravi štetu. Desi se da u igri izgrize cipele, pocepa ~arape,
probuši loptu, pokida cve}e...
Vlasnik se na wega ne quti mnogo jer ga voli. Pas to ose}a i ~esto se
umiqava oko svog gazde.
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
v) ~ime se hrani
b) kakvog je zdravqa
a) kakve je boje
3. Šta iz ovog teksta saznajemo o pudlici?
Umeš da izvedeš zakqu~ak (o liku).
2. Koliko je stara pudlica?
Umeš u tekstu da prona|eš informaciju (o liku).
Tel. 623-321
Prodajem dvogodišwu,
zdravu, vakcinisanu,
dresiranu pudlicu.
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
g) oglas
v) vest
b) reklama
a) poruka
1. Ovaj tekst je:
Umeš da prepoznaš vrstu teksta
prema wegovoj sadr`ini.
Pro~itaj tekst.
11
JEZI^KE [KOLICE
84
igra~
najlepši
Timotije
slonovi
21
voleti
mjaukati
utakmica
ma~ak
fudbal
3. Oboj samo ona poqa u koja su upisane re~i kojima se imenuju bi}a.
Prepoznaješ re~i kojima se imenuju bi}a.
3 Ali, postoji za mene jedan poseban ma~ak – Timotije.
4 Kad mjau~e i hoda oko mojih nogu, on pokušava nešto da mi ka`e.
1 Oduvek sam volela ma~ke.
2 Mazim svaku ma~ku koja pro|e pored mene.
5 Za mene je on najpametniji i najlepši ma~ak.
2. Upiši u kru`i}e brojeve od 1 do 5, tako da re~enice pore|aš pravilnim
redosledom. Dva broja su ve} upisana.
Umeš da odrediš redosled doga|aja u pri~i.
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
g) pri~a
v) bajka
b) šala
a) basna
1. Ovaj tekst je:
Prepoznaješ vrstu teksta
po wegovoj sadr`ini.
Posle fudbalske utakmice izme|u miševa i slonova igra~ slon re~e
igra~u mišu:
– Izvinite ako smo igrali malo grubo.
A miš odgovori:
– Ništa, ništa, i mi smo se malo gurali.
13
JEZI^KE [KOLICE
JEZI^KE [KOLICE
Pudik je pevao, pevao i – preturio se iz gnezda. Mama vrabica
polete za wim, a ma~ka zelenih o~iju – odmah se tu stvori.
Pudik nije verovao mami.
On još nije znao da oni koji mami ne veruju r|avo prolaze.
Vrabac se zvao Pudik. Gnezdo mu je bilo iznad jednog prozor~eta,
ispod strehe. Pudik još nije znao da leti.
22
ma~kica
(Priznaje se kao ta~an odgovor i vrab~i}, vrab~e iako je nepravilno napisano.)
vrap~i}, vrap~e
vrabac ma~ka
6. Napiši re~i koje ozna~avaju nešto umaweno.
prozor~i}
gnezdašce
prozor gnezdo
Umeš da gradiš umawenice.
Pudik još nije znao da leti. Pudik nije verovao mami.
On još nije znao (da) oni koji mami ne veruju
5. Prona|i i podvuci dve odri~ne re~enice u tekstu o Pudiku.
Razlikuješ vrste re~enica po obliku – potvrdne i odri~ne.
V.
B.
A.
4. Zaokru`i slovo ispred teksta u kojem se govori o doga|aju.
Razlikuješ pri~awe o tome šta lik radi od opisivawa lika.
gnezda, kqun, perje
3. Prepiši iz teksta dve re~i na osnovu kojih znaš da su zebe ptice.
Umeš u tekstu da prona|eš re~i koje su najva`nije za zakqu~ak o liku.
Sve zebe imaju sna`an kqun za otvarawe semena kojim se hrane.
2. Podvuci drugom bojicom re~enicu iz koje saznaješ zašto zebe imaju
sna`an kqun.
Umeš u tekstu da prona|eš re~enicu kojom se opisuje izgled lika.
(U naše krajeve sti`u iz Sibira) jer ne podnose hladno}u.
1. Podvuci jednom bojicom re~enicu iz koje saznaješ zašto zebe dolaze
u naše krajeve.
Umeš u tekstu da prona|eš re~enicu koja objašwava zašto neko nešto radi.
U svetu postoji mnogo vrsta zeba. Sve zebe imaju sna`an kqun za otvarawe
semena kojim se hrane. U naše krajeve sti`u iz Sibira, jer ne podnose
hladno}u. Uglavnom se sre}u u poqima i šumama. Kod ve}ine vrsta perje
mu`jaka i `enke se razlikuje. Zebe prave gnezda na drve}u ili u grmqu.
ZEBE
14
85
B
23
V. Roda je volela da šara kqunom po površini bare.
B. Oko velike zelene bare rasla je trska.
A. Leptiri su veselo leteli iznad bare.
4. Zaokru`i slovo ispred re~enice u kojoj je opisana bara.
Razlikuješ opisivawe od pripovedawa.
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
v) Vrapci se pribojavaju zime.
b) Vrapci se raduju dolasku zime.
a) Vrapcima je hladno.
3. Šta zna~e stihovi:
Mrzle dane i glad slute:
kako li }e da se `ivi?
Umeš da odrediš zna~ewe nepoznatih re~i na osnovu teksta.
A
V
2. Zaokru`i slovo ispod sli~ice na kojoj su vrapci š}u}ureni.
Razumeš zna~ewe re~i u tekstu i umeš da ih pove`eš sa slikom.
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
v) za~u|eni
b) zabrinuti
a) radoznali
1. Kakvi su vrapci u ovoj pesmi?
Umeš da odrediš osobine lika na osnovu wegovog ponašawa.
]ute, }ute, setno }ute
š}u}ureni vrapci sivi.
Mrzle dane i glad slute:
kako li }e da se `ivi?
Pro~itaj stihove iz pesme Sneg i vrapci.
15
JEZI^KE [KOLICE
JEZI^KE [KOLICE
.
i
i
sna`ne
meko
.
.
potvrdni oblik
odri~ni oblik
Da li ze~evi jedu Zar ze~evi ne jedu
koru?
koru?
Ze~evi ne jedu
koru.
Ze~evi jedu
koru.
24
Da li ze~evi vide Zar ze~evi ne vide
dobro?
dobro?
Ze~evi ne vide
dobro.
Zar ze~evi nemaju
meko krzno?
Ze~evi vide
dobro.
Da li ze~evi imaju
meko krzno?
Ze~evi nemaju
meko krzno.
odri~ni oblik
upitna re~enica
Ze~evi imaju meko
krzno.
potvrdni oblik
obave{tajna re~enica
5. Popuni tabelu.
Umeš da sastaviš obave{tajnu i upitnu re~enicu u potvrdnom i odri~nom
obliku.
osluškuju, osmatraju (pobegli, koriste, hrane se)
4. Podvuci u tekstu dve re~i koje ozna~avaju {ta ze~evi mogu da rade.
Razlikuješ re~i koje imenuju radwu (glagole) od re~i koje imenuju bi}a,
pojmove, pojave (imenice).
3. Šta je glavna hrana ze~eva?
Trava.
duga~ko
velike
duge
Razumeš zna~ewe re~i u tekstu.
v) Ze~je noge su
b) Ze~je uši su
a) Ze~je krzno je
2. Dopuni slede}e re~enice re~ima iz teksta:
Umeš u tekstu da prona|eš informaciju o izgledu lika.
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
v) u enciklopediji
b) u re~niku
a) u basni
1. Ovakav opis ze~eva mo`e se pro~itati:
Prepoznaješ vrstu teksta prema na~inu na koji su opisani likovi.
Ze~evi imaju duga~ko, meko krzno po celom telu, ~ak
i na šapama. Imaju velike uši da osluškuju odakle dolazi
opasnost. Imaju dobar vid, što im omogu}ava da osmatraju
širok prostor oko sebe. Da bi pobegli od grabqivica,
ze~evi koriste svoje duge sna`ne noge. Uglavnom se hrane
travom, ali jedu i liš}e, koru, zrnevqe i korewe.
ZE^EVI
16
86
25
5 Osramo}en, pas odgovori: „Ko bi se nadao da on tako ri~e?!”
2 Lav se okrete, stade, pa riknu.
3 Pas se uplaši i pobe`e natrag.
1 Lova~ki pas ugleda izdaleka lava i potr~a za wim.
4 Lisica re~e psu: „Ni sam glas lava ne mo`eš podneti.”
5. Upiši u kru`i}e ispred re~enica brojeve od 1 do 5, tako da sastaviš pri~u.
Jedan broj je ve} upisan.
Razumeš redosled doga|aja u pri~i kada su re~enice ispremetane.
Lisica nije kriva zato što i ona mora da jede.
Napiši zašto tako misliš.
Na primer: Lisica je kriva zato što je pojela kokoške.
DA ili NE
4. Zamisli da si sudija. Moraš da odlu~iš da li je lisica kriva.
Umeš da izraziš ono što misliš o postupku likova u tekstu i da ka`eš
zašto tako misliš.
3. Smisli i napiši naslov za ovu pri~u.
Na primer: Lisica na sudu; Nema svedoka...
Razumeš tekst i za naslov umeš da izabereš re~i koje su najva`nije u tekstu.
Zato što ga je pojela.
2. Zašto lija u ovoj pri~i nema svedoka?
Umeš u tekstu da prona|eš odgovor na postavqeno pitawe.
Optu`ili su je da je krala kokoške.
1. Podvuci deo teksta iz kojeg se vidi zašto je lisica bila pred sudom.
Umeš u tekstu da prona|eš informaciju o ponašawu lika.
Izveli lisicu pred sud. Optu`ili su je da je
krala kokoške iz jednog seoskog kokošiwca.
„Nisam kriva, ~asna re~”, rekla je lija.
„Mogu i da doka`em. U to doba nalazila sam se
u drugom kokošiwcu.”
„A imaš li svedoka?”, upita sudija.
„Svedoka sam pojela!”
17
JEZI^KE [KOLICE
JEZI^KE [KOLICE
U vrbaku.
26
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
v) Drage su joj.
b) Lepo kreke}u.
a) Ro|ene su istog dana.
8. Zašto `aba iz pesme drugim `abama ka`e ro|ene?
Razumeš zna~ewe re~i i umeš da ga pove`eš s postupkom lika.
Izvolite, molim vas
7. Prepiši re~i koje pokazuju da je `aba iz pesme kulturna i lepo vaspitana.
Razumeš zna~ewe re~i i umeš da ga pove`eš s postupkom lika.
^etiri (4).
Tri (3).
6. Koliko stihova ima svaka strofa?
5. Koliko strofa ima ova pesma?
Razlikuješ delove pesme – stih i strofu.
4. Gde }e biti `ur?
Ujutro (jutros).
@abama (drugim `abama).
@aba (jedna `aba).
3. Kada je `aba poslala pismo?
2. Kome je upu}en poziv?
1. Ko organizuje `urku?
Odgovori na pitawa.
Umeš u tekstu da prona|eš odgovore na postavqena pitawa.
Izvolite, molim vas,
moje gospe fine,
da se iskreke}emo,
da nas `eqa mine!”
Pa nervozu zbog toga
dobila sam jaku,
te vas zovem: Do|ite
na `ur u vrbaku!
Jutros `aba `abama
uputila pismo:
„Cele zime, ro|ene,
kreketale nismo.
POZIV NA KREKETAWE
18
Po svom zanatu.
Sve bube, leptiri i ribice.
Mali rakovi, wegovi sinovi.
Po ~emu je Rak Kroja~ bio ~uven?
Ko je kod wega šio odelo?
Ko je pomagao Raku Kroja~u?
87
T
Delfini su prave akrobate.
27
N
T
Delfini se hrane ligwama.
N
N
T
Delfinima smeta blizina qudi.
N
T
Delfini `ive samo u okeanima.
Tvrdwa:
2. Ako je tvrdwa ta~na, zaokru`i T, a ako nije ta~na, zaokru`i N.
Mi smo zapo~eli, ti nastavi.
Umeš da prona|e{ informaciju o likovima.
Delfini `ive u vodi. Ve}ina delfina `ivi u okeanima, ali jedan
broj delfina `ivi u velikim rekama. Svi imaju zube i uglavnom se hrane
ribom i ligwama.
Delfini su društvene `ivotiwe. Oni `ive u velikim grupama.
Delfini su pametni i radoznali. ^esto prate brodove ili posmatraju
qude koji plivaju. Poznati su po svojim akrobacijama u vodi.
DELFINI
Pod velikim belutkom u reci.
odgovori
Gde je `iveo Rak Kroja~?
pitawa
@iveo pod velikim belutkom u reci Rak
Kroja~. On je nadaleko bio ~uven po svom
zanatu. Sve bube, leptiri i ribice šili su
kod wega svoja odela. U poslu su mu pomagali
mali rakovi, wegovi sinovi.
1. Pro~itaj odlomak iz pri~e Rak Kroja~ i napiši pitawa za navedene odgovore.
Umeš da sastaviš jasnu i gramati~ki ispravnu re~enicu (pitawe) u vezi
sa datim odgovorom.
19
JEZI^KE [KOLICE
JEZI^KE [KOLICE
Na primer:
28
Uobra`eni rakun
Rakun se zvao Raka. Pravio se va`an. Govorio je da on sve
najboqe radi. Hteo je to da doka`e drugim rakunima ..................
...........................................................................................................
.............................. Na kraju se postideo i vratio u svoju jazbinu.
5. Smisli i napiši pri~u o avanturama jednog rakuna. Ne treba da ponoviš
ono što je u ovom tekstu ve} napisano.
Umeš da napišeš kratak sastav o zadatoj temi i da mu daš naslov.
Znaš da sastav treba da ima uvodni deo, razradu i završni deo. Pišeš jasne
i gramati~ki ispravne re~enice. Poznaješ pravopisna pravila o pisawu
velikog slova na po~etku re~enice, kod li~nih imena, kao i o pisawu
odgovaraju}eg znaka na kraju re~enice.
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
v) do|u
b) pobegnu
a) sko~e
4. Re~ šmugnu u ovom tekstu zna~i:
Razumeš zna~ewe re~i u vezi s postupcima likova u tekstu.
3. Smisli i napi{i naslov za ovaj tekst.
Na primer: Razbojnik s maskom;
Spretni rakuni...
(Naslov treba da uka`e na izgled ili na osobine rakuna.)
Razumeš tekst i umeš da izabereš najva`nije re~i za naslov.
Nacrtani rakun treba da ima
tamne kolutove oko o~iju, nalik
na razbojnika s maskom.
2. Završi crte` rakuna tako da odgovara opisu iz teksta.
Umeš da pove`eš tekst i crte`.
1. Podvuci u tekstu re~enicu iz koje se vidi po ~emu su rakuni sli~ni qudima.
Umeš u tekstu da prona|eš informaciju o tome šta rade likovi.
Rakuni su stru~waci u pentrawu i skakawu sa drveta na drvo.
Imaju crne o~i, pa li~e na razbojnike s maskama. Dešava
se ponekad da šmugnu s najboqim komadima hrane s vašeg izleta.
^ak su nau~ili da otvaraju tegle i flaše!
20
Duge i oštre.
88
da ti povrediš mene
da ne pomognemo jedno drugom
da ti ne povrediš mene
da pomognemo jedno drugom
.
Ponašaj se lepo
!
Da li je to lepo ponašawe
To je lepo ponašawe
6. Stavi re~eni~ni znak
!
?
?
29
.
na kraj ovih re~enica:
Umeš da izabereš re~eni~ni znak za kraj re~enice, prema smislu re~enice.
da ja povredim tebe
Lepo ponašawe nije:
da ja ne povredim tebe
Lepo ponašawe je:
5. Napiši re~enice koje su po obliku suprotne datim re~enicama.
Umeš da sastaviš potvrdne i odri~ne re~enice.
Lepo ponašawe.
4. Kako pisac ovog teksta naziva to zgodno rastojawe?
Zato što bodqama mogu da se povrede.
3. Zašto bodqikava prasad moraju da tra`e zgodno rastojawe?
2. Kakve bodqe imaju bodqikava prasad?
1. Zašto se bodqikava prasad zbijaju jedno uz drugo?
Zato što im je hladno. ili Da im bude toplije.
Umeš u tekstu da prona|eš odgovore na postavqena pitawa.
Kada je hladno, bodqikavo prase tra`i drugu prasad da le`e zajedno,
da se zbiju, jer im je tako toplije. Da nemaju bodqe, to bi bilo lako, ali
bodqikava prasad imaju duge i oštre bodqe. Kada se zbiju u gomilu,
bodu jedno drugo. To nije dobro. A nije dobro ni kada im je hladno. Zato
se bodqikava prasad dugo mu~e dok ne na|u neko zgodno rastojawe da
budu jedno uz drugo, a da se ne bodu. To rastojawe zove se lepo
ponašawe. To je lepo ponašawe: da ja ne povredim tebe, da ti ne
povrediš mene, da pomognemo jedno drugom, da i meni i tebi bude lepo.
LEPO PONAŠAWE
21
JEZI^KE [KOLICE
JEZI^KE [KOLICE
Na primer:
~ovek
jeleni
foke
irvasi
Eskimi
bi}e
30
naselili (su)
lovili (su)
pravili (su)
koristili (su)
došli (su)
radwa
3. Popuni kolone tako da iz prvog i drugog zadatka uneseš po pet re~i koje
imenuju bi}a i radwu.
Razlikuješ re~i koje imenuju bi}a (imenice) od re~i koje imenuju radwu
(glagole).
4 Jedan ~ovek je primetio da su jeleni ugro`eni.
6 Danas ima preko trista jelena koji `ive na ostrvu Ki.
1 Pre mnogo, mnogo godina jeleni su `iveli sami na ostrvu Ki.
3 Lovili su jelene da bi sebi obezbedili hranu.
2 Pre trista godina qudi su se naselili na ostrvu Ki.
5 Osnovao je specijalno sklonište za wih.
2. Upiši u kru`i}e ispred re~enica brojeve od 1 do 6, tako da sastaviš pri~u.
Jedan broj je ve} upisan.
Umeš da otkriješ redosled doga|aja i sastaviš pri~u kada su re~enice
ispremetane.
Irvasi i foke su stanovnici ledenog severa. Eskimi su ih nekada
lovili da bi sebi obezbedili hranu i ode}u. Ku}e Eskima bile su
od leda. Danas su irvasi i foke za{ti}ene `ivotiwe.
LEDENI SEVER
1. Pro~itaj tekst iz Enciklopedije za decu. Jedna re~enica
ne pripada tom tekstu. Prona|i je i podvuci.
Umeš u tekstu da prepoznaš re~enicu koja nije u vezi s wegovom sadr`inom.
22
JEZI^KE [KOLICE
U (Pinokijevoj) sobi.
89
32
6. Podvuci pogrešno napisane re~i u slede}im re~enicama:
Dali su Pinokiju dali dobar savet?
Pokaja }u se ako nebudem slu{ao roditeqe.
Poznaješ pravopisno pravilo o pisawu re~ce LI.
5. Kad cvr~ak ka`e da }e se Pinokio pokajati, to zna~i da }e:
a) Pinokiju biti milo
b) Pinokiju biti `ao
v) Pinokio biti qut
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
Razumeš zna~ewe re~i u tekstu.
4. Pretvori odri~nu re~enicu u potvrdnu i potvrdnu u odri~nu.
Poslu{a}u te!
Ne}u te poslu{ati!
Sutra moram da idem u {kolu. Sutra ne moram da idem u {klou.
Razlikuješ potvrdne i odri~ne re~enice i umeš da im mewa{ oblik.
3. Zašto Pinokio ne}e da posluša Cvr~ka?
a) Misli da ga Cvr~ak la`e.
b) Ne razume šta mu Cvr~ak govori.
v) Ne svi|a mu se to što mu Cvr~ak govori.
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
Umeš da izvedeš zakqu~ak o ponašawu likova.
2. Cvr~ak ka`e Pinokiju: Deca treba da poštuju svoje roditeqe i ne treba
da be`e iz roditeqskog doma.
To je:
a) savet
b) pretwa
v) obaveštewe
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
Razumeš odnos izme|u likova u tekstu.
1. Gde razgovaraju Pinokio i Cvr~ak?
Umeš u tekstu da odredi{ mesto na kojem likovi razgovaraju.
Cvr~ak joj je šapnuo: „ ............................................................................... ”
(se) ponaša
(je) šapnuo
pretvori}u
je pitala
re~i koje imenuju
radwu
vredan
dobar
(lep, pametan)
re~i koje kazuju
kakav je neko
sebi~na
Cveta svima govori da je najlep{a
u odeqewu.
33
qubazna
iskrena
Nevenka se osmehnula i pitala
da li mo`e da mi pomogne.
Ka}a nije htela da pozajmi kwigu
drugarici.
hvalisava
Aleksandra je rekla u~iteqici da nije
napisala doma}i zadatak.
3. Linijom pove`i re~enicu i odgovaraju}u re~ sa desne strane.
Razumeš zna~ewe re~i – umeš da pove`eš osobinu s postupkom.
Cvr~ak
Vila
de~ak (lutak)
Pinokio
re~i koje imenuju
bi}a
2. Dopuni tabelu re~ima iz teksta.
Prepoznaješ razli~ite vrste re~i.
1. Koju re~enicu je Cvr~ak šapnuo Vili?
a) Pinokio je lep i pametan lutak.
b) Pinokio voli da se šali i igra.
v) Pinokio u~i i svima poma`e.
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
Razumeš tekst i umeš da pove`eš wegove delove.
„Pošto je vredan i dobar, pretvori}u ga u de~aka”, rekla je Vila.
Vila je pitala Cvr~ka kako se Pinokio ponaša u školi.
Pinokio: Ko si ti?
Cvr~ak: Ja sam Cvr~ak koji govori.
Pinokio: Šta tra`iš u mojoj sobi? Idi odmah odavde!
Cvr~ak: Oti}i }u kada ti ka`em jednu veliku istinu. Deca treba da
poštuju svoje roditeqe i ne treba da be`e iz roditeqskog
doma. Kad-tad, zbog toga }e se pokajati.
Pinokio: Ne}u te poslu{ati! Sutra u zoru oti}i }u odavde, jer ako
ostanem, mora}u da idem u školu...
24
Ovo je odlomak iz bajke o Pinokiju.
23
JEZI^KE [KOLICE
JEZI^KE [KOLICE
Na
pos rodn
lov e
ice
90
Na
jle
bas pše
ne
visok
lep
pametan
mlad
... u jezero.
... u divan cvet.
Da li su se qudi divili wegovoj lepoti?
• Obave{tajna re~enica:
34
Narcis se pretvorio u divan cvet.
Da li se Narcis pretvorio u divan cvet?
• Upitna re~enica:
Qudi su se divili wegovoj lepoti.
4. Pretvori slede}u obave{tajnu re~enicu u upitnu i upitnu u obave{tajnu:
Razlikuje{ i sastavqa{ re~enice koje su razli~ite po zna~ewu.
Narcis je bio zaqubqen...
... u sebe.
3. Izaberi odgovaraju}i završetak re~enice i linijom ga pove`i sa srcem,
tako da saznamo u koga je Narcis bio zaqubqen.
Razumeš kakav je lik i umeš u tekstu da prona|eš informaciju o wemu.
skroman
2. Kakav je Narcis u ovoj pri~i? Zaokru`i dve odgovaraju}e re~i.
Umeš u tekstu da prona|eš osobine lika.
Iza
b
pri rane
~e
1. Zaokru`i kwigu u kojoj mo`eš da na|eš ovaj tekst.
Prepoznaješ vrstu teksta i znaš u kojoj kwizi mo`eš da ga na|eš.
Nekada davno `iveo je jedan mladi} koji se zvao Narcis. Svi
su se divili wegovoj lepoti, a on je voleo samo sebe. Jednom, dok
je šetao šumskom stazom, do|e do obale bistrog jezerca. Pošto
je bio `edan, hteo je da se napije vode i tada ugleda svoje lice
u jezeru. Oduševqen lepotom koju je video, mladi} više nije mogao
da odvoji pogled od lika u vodenom ogledalu. Gledao je i divio se,
a vreme je prolazilo... Bio je sve ble|i i mršaviji, dok se na kraju
nije pretvorio u divan cvet nagnut nad vodom. Qudi su kasnije tom
cvetu dali ime – narcis.
NARCIS
25
bistro
lepota
mršaviji
mutno
ru`no}a
debqi
Dolazi do jezera.
Ogleda se u jezeru.
4. Divi se svojoj lepoti.
5. Pretvara se u cvet.
3.
2.
1. Narcis se šeta šumom.
35
8. Sastavi plan za ovu pri~u o Narcisu.
Umeš da sastaviš plan za pri~u.
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
v) Zato što je to naslov teksta.
b) Zato što je to ime mladi}a.
a) Zato što je to ime cveta.
7. Zašto je u prvoj re~enici u tekstu re~ Narcis napisana velikim slovom?
Zna{ pravopisno pravilo o pisawu velikog slova u li~nim imenima.
mladi}
starac
re~i suprotnog zna~ewa
(potra`i ih u tekstu)
6. Za svaku upisanu re~ prona|i u tekstu re~ sa suprotnim zna~ewem.
Upiši je u odgovaraju}e poqe. Jedno poqe smo popunili
umesto tebe.
Zna{ re~i sa suprotnim zna~ewem.
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
v) Mladi} nije mogao jasno da vidi svoj lik u vodi.
b) Mladi} nije mogao da prestane da se divi svom liku.
a) Mladi}u se nije svi|ao sopstveni lik u vodi.
5. U tekstu se ka`e da mladi} nije mogao da odvoji pogled od lika u vodenom
ogledalu. To zna~i:
Razumeš zna~ewe re~i u tekstu.
25
JEZI^KE [KOLICE
JEZI^KE [KOLICE
O viqušci.
91
i prikleštio je nokat.
36
2 Jednom su bra}a povela \uru u fioku. \ura je išao posledwi
onda su tu neki drugi prsti, a ne \ura.
5 \ura je tri puta nastradao. A kad treba zamo~iti prste u pekmez,
3 Drugi put su ga vodili u rernu. Da vide da li je vru}e. I \ura se ispekao.
1 Bio jednom jedan prst i zvao se \ura. Imao je mnogo bra}e.
4 Tre}i put igrali su se iglom. Svi su se izmakli, a \ura se izbô.
5. U kru`i}e pored svake re~enice upiši brojeve od 1 do 5, tako da redosled
odgovara toku pri~e. Mi smo zapo~eli, ti nastavi.
Razume{ redosled doga|aja i ume{ da sastavi{ pri~u kada su re~enice
ispremetane.
POUKA
Htela je da vidi šta je dole,
Nagla se preko stola i – pala.
Ko?
Jedna viljuška radoznala.
4. Prepiši pesmu štampanim slovima latinice.
Znaš sva slova latinice.
ili nam daje neki drugi, sli~an savet.
3. Zašto se ova pesma zove POUKA?
Na primer: Zato što nas pesnik u~i da budemo pa`qivi i oprezni
Razumeš pesmu i umeš da objasniš wen naslov.
To što viquška mo`e da vidi, da se nagne i što je radoznala kao ~ovek.
2. Šta je nestvarno u ovoj pesmi?
Umeš da pove`eš stihove i ono što znaš o svetu oko tebe.
1. O kome je re~ u ovoj pesmi?
Ume{ u tekstu da prona|e{ informaciju koja se tra`i.
Htela je da vidi šta je dole,
nagla se preko stola i – pala.
Ko?
Jedna viquška radoznala.
POUKA
26
N
T
Svima je po`eleo sre}u, zdravqe i veseqe.
37
Mo`eš da napišeš bilo koje `eqe:
ono što `eliš sebi, drugovima i drugaricama,
nekom iz porodice...
2. Napiši i ti tri novogodišwe `eqe.
Umeš da sastaviš jasne i ispravne re~enice o zadatoj temi.
N
T
N
U~iteqici je po`eleo da dobije novu školsku tablu.
T
N
T
Drugaricama je po`eleo dobar uspeh u školi.
Marko je po`eleo da se sve `eqe ispune u pono}.
N
T
Drugovima je po`eleo da dobiju bicikle.
N
T
Marko je po`eleo da dobije automobil.
Tvrdwa:
1. Ako je tvrdwa ta~na, zaokru`i T, a ako je neta~na, zaokru`i N.
Umeš da prepoznaš re~enice koje se odnose na tekst.
Marko Vasovi}
@eleo bih da dobijem opremu za fudbal
i kompjuter.
Bratu `elim da dobije bicikl, a mami i tati
ve}e plate.
Mojim drugovima i drugaricama `elim
dobar uspeh u školi.
U~iteqici `elim da dobije automobil
i kompjuter.
Svim qudima `elim sre}u, zdravqe i veseqe.
Voleo bih da se sve `eqe ispune kad kazaqka
otkuca pono}.
NOVOGODIŠWE @EQE
27
JEZI^KE [KOLICE
JEZI^KE [KOLICE
92
38
Sanjam da me jure vanzemaljci.
O, hvataju me `marci!
5. Prepiši dva posledwa stiha {tampanim slovima latinice.
Zna{ sva slova latinice.
Re~enice koje napišeš treba da poka`u da razumeš šta su
`marci. Treba da opišeš kako se ose}aš kad te od ne~ega hvata
strah, kad se bojiš ili kad je nešto veoma lepo, kad u`ivaš.
4. Od ~ega tebe hvataju `marci?
Razumeš zna~ewe re~i i umeš to da poka`eš na primeru.
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
v) dosadni snovi
b) lepi snovi
a) strašni snovi
3. No}ne more su u ovoj pesmi:
Razumeš zna~ewe re~i u tekstu.
beskrajni tunel stan sa sto spratova `irafe kratkih vratova
vanzemaqci (ovo mo`eš i ne moraš da napišeš)
2. Napiši šta iz ovih snova ne postoji u stvarnosti.
Umeš da pove`eš delove pesme sa onim što znaš o svetu oko nas.
Od buba i vanzemaqaca.
1. Napiši od koga be`i dete iz ove pesme.
Umeš u tekstu da prona|eš odgovor na postavqeno pitawe.
Sawam da me jure vanzemaqci.
O, hvataju me `marci!
Sawam beskrajni tunel
i stan sa sto spratova,
a katkad sawam `irafe
kratkih vratova.
Ja sawam no}ne more.
Kad utonem u snove,
sawam da me jure bube neke
i da be`im preko reke.
SNOVI
28
Tri (3).
krila, Nila, krokodila
39
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
v) Zato što su jastuci i la|e iste boje.
b) Zato što na wima otplovimo u snove.
a) Zato što li~e na la|e.
4. Zašto je pesnik jastuke nazvao la|ama?
Razumeš pesmu i re~i koje imaju preneseno zna~ewe.
Uve~e te odvedu.
U zoru te dovedu.
I zna se: sve je u redu.
Oni su kao la|e,
velike bele la|e,
što plove u nemogu}e,
u snove,
u bezmerja.
U pesmi Kad bi jastuci progovorili pesnik za jastuke ka`e:
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
v) Zato što se ta reka nalazi u Africi.
b) Zato što je to ime reke.
a) Zato što je to velika reka.
3. Zašto je re~ Nil napisana velikim slovom?
Znaš da se imena reka (geografskih pojmova) pišu velikim slovom.
Podvuci u pesmi te re~i.
2. Koliko se re~i u pesmi rimuje?
Znaš kada se re~i rimuju.
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
v) jedna `eqa
b) reka Nil
a) jedan do`ivqaj
1. Šta je opisano u ovim stihovima?
Umeš da odrediš temu (motiv) pesme.
Kada bih ja imao krila,
Odleteo bih ~ak do Nila
I malo gwavio krokodila.
Pro~itaj stihove iz pesme Krila.
29
JEZI^KE [KOLICE
93
JEZI^KE [KOLICE
cvet (masla~ak)
NE
NE
NE
DA
DA
DA
kome je de~ak iz pesme sme{an
u koga je devoj~ica zaqubqena
kako de~ak te{i sebe
40
NE
DA
Zaokru`i DA ili NE
.
kakva su de~akova ose}awa
Iz ovog teksta saznajemo:
3. Šta saznajemo iz ovog teksta?
Razumeš stihove i umeš da izvede{ zakqu~ak o liku.
Sad }u re}i svakom poqskom cvetu:
Nije ona jedina na svetu!
Ja je zovem da beremo cve}e
Ona ne}e, po sokaku še}e.
Ja tugujem, i šta je tu smešno
Zaqubih se, prvo, pa pogrešno.
Ovo su tri strofe iz pesme Nije ona jedina na svetu.
Devoj~ica u ovoj pesmi li~i na
2. Dopuni re~enicu.
Razumeš preneseno zna~ewe re~i u pesmi.
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
v) zaqubqeni de~ak
b) otac devoj~ice
a) cvet masla~ak
1. Ko u ovoj pesmi govori o devoj~ici?
Umeš da pove`eš stihove s naslovom pesme.
Masla~ak bi pred wom klekô
Kad se ona poqem šeta!
Ja sve strepim da je neko
Ne ubere mesto cveta!
Pro~itaj stihove iz pesme Moja k}i.
30
JEZI^KE [KOLICE
mali okrugli
• mali kola~
• mala kutija
KUTIJICA
KOLA^I]
42
5. Napi{i re~i koje imaju isto zna~ewe kao i re~i mala kutija i mali kola~.
Umeš da gradiš umawenice.
kqu~i}
4. Prona|i i prepiši re~ iz teksta koja zna~i isto {to i mali kqu~.
Prepoznaješ umawenice.
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
g) najva`nije
v) najsla|e
b) najverovatnije
a) najta~nije
3. Na kraju Alisa ka`e: „... a to je glavno!”
Re~ glavno ovde zna~i:
Razumeš zna~ewe re~i u tekstu.
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
v) Zato što je na kola~u pisalo POJEDI ME.
b) Zato što je htela da u|e u baštu.
a) Zato što joj se kola~ svideo.
2. Zašto je Alisa odlu~ila da pojede kola~?
Razumeš tekst, kako se ponašaju likovi u wemu i zašto se tako ponašaju.
malu staklenu
1. Podvuci u tekstu dve re~i koje opisuju kutiju i dve re~i koje opisuju kola~.
Umeš u tekstu da prona|eš re~i kojima se opisuju predmeti.
Alisa je otvorila malu staklenu kutiju i u woj je našla mali
okrugli kola~. Na kola~u je suvim gro`|em bilo ispisano:
POJEDI ME!
„Pa, poješ}u ga”, re~e Alisa. „Ako od toga porastem, mo}i }u
da dohvatim kqu~i}, a ako se još više smawim, onda }u mo}i
da se provu~em ispod vrata. Dakle, bilo kako bilo, u svakom
slu~aju, mo}i }u da u|em u baštu, a to je glavno!”
Ovo je odlomak iz romana Alisa u zemqi ~uda.
31
94
DA
DA
DA
kako su antikvarnice dobile ime
šta se u antikvarnicama mo`e kupiti
koliko koštaju kwige u antikvarnicama
43
DA
NE
NE
NE
NE
Zaokru`i DA ili NE
šta su antikvarnice
Iz ovog teksta saznajemo:
2. Šta saznajemo iz ovog teksta?
Umeš da izvedeš zakqu~ak u vezi sa sadr`inom teksta.
Antikvarnica je prodavnica u kojoj se mogu kupiti i prodati
stari vredni predmeti, kao što su starinski satovi, ma~evi, skupocen
porcelan, slike...
Postoje i antikvarnice samo za kwige. Ako po`eliš da imaš neku
kwigu koja je davno objavqena, potra`i je u kwi`ari antikvarnici.
• Da li je Alisi kwiga bila zanimqiva?
• O ~emu je Alisa razmišqala?
• Kako se Alisa ose}ala?
• Kako se zvala kwiga u koju je Alisa zavirila?
• Ko je ~itao kwigu?
• Gde su se nalazile Alisa i wena sestra?
1. Na koja pitawa mo`eš da odgovoriš na osnovu teksta?
Podvuci ta pitawa.
Umeš da izvedeš zakqu~ak u vezi sa sadr`inom teksta.
Alisi je postalo ve} dosadno da sedi pored svoje sestre na
nasipu uz reku. Zavirila je jedanput-dvaput u kwigu koju je sestra
~itala, ali u woj nije bilo ni slika ni dijaloga. Zatim je
zadremala.
Pro~itaj odlomak iz romana Alisa u zemqi ~uda.
32
JEZI^KE [KOLICE
JEZI^KE [KOLICE
udara~ki
instrumenti
instrumenti
sa `icama
duva~ki
instrumenti
• lepo
ru`no
• nemaju imaju
44
tuga
• uzimaju daju
• radost
3. Napiši re~i sa suprotnim zna~ewem.
Zna{ re~i sa suprotnim zna~ewem.
Kad ja sviram, more se zatalasa od lepih nota i ritma što daje
radost. Mora se vesele i igraju najlepši valcer na svetu. Ribe
i morske zvezde plešu u najve}im dubinama. Ribe uzimaju vazduh
preko škrga. Dok se svi u vodi igraju, jedino ja sviram najlepšu
pesmu na svetu.
2. Jedna re~enica ne pripada ovom tekstu. Prona|i je i podvuci.
Razumeš tekst i umeš da prepoznaš re~enicu koja je po sadr`ini
druga~ija od ostalog teksta.
udaraqke
1. Pove`i linijom instrument s vrstom kojoj taj instrument pripada.
Umeš da pove`eš sliku s tekstom koji se na wu odnosi.
Udaraqke – zvuk se proizvodi udarawem. Tu spadaju ~inele, zvona, ksilofon...
Udara~ke instrumente – zvuk se dobija udarawem po zategnutoj ko`i
ili papiru. Ovoj grupi pripadaju timpan, bubaw, doboš, daire...
Instrumente sa `icama – zvuk se proizvodi trzawem ili prevla~ewem
preko zategnutih `ica. Tu spadaju gitara, tambura, violina...
Duva~ke instrumente – zvuk proizvodi vazduh u cevi. U ovoj grupi
instrumenata su flauta, klarinet, truba, rog...
Muzi~ki instrumenti dele se na:
33
2.
1.
olovka
makaze
3. šestar
2. Treba ti, a nije napisano
u tekstu:
Umeš u tekstu da prona|e{
informaciju koja se ~ita
izme|u redova.
95
zalepi
sipaj
probuši
provuci
Fazoni i fore
Sun|er Bob
45
serija
crtani film
4. Koji crtani film i koja serija su bili najpopularniji?
Umeš da pro~itaš tabelu.
7. Simpsonovi, crtani film
6. Put za Ejvonli, serija
5. Pokemoni, crtani film
4. Fazoni i fore, serija
3. Sun|er Bob, crtani film
2. Idemo daqe, igrani film
1. Muzi~ka slagalica, kviz
NAJPOPULARNIJE EMISIJE
Ovo je lista najpopularnijih emisija za decu u prošlom mesecu.
Emisije su navedene redom po popularnosti.
izre`i
3. Zaokru`i one re~i koje pokazuju šta u ovom ogledu treba da uradiš.
Umeš u tekstu da prona|eš informacije koje se tra`e.
2.
1.
karton
~ioda
3. konac
1. Napisano je u tekstu
šta ti treba:
Umeš u tekstu da prona|e{
informaciju.
Šta je sve potrebno za izvo|ewe ovog ogleda?
Izre`i krug od kartona.
Na jednoj strani kruga nacrtaj kavez, a na drugoj pticu.
S obe strane kruga ~iodom probuši rupice i kroz wih provuci konac.
Brzo okre}i krug.
FILMSKE SLIKE
Kad po`eli{ da se zabaviš, izvedi ogled Filmske slike.
U~ini}e ti se da vidi{ pticu u kavezu.
34
JEZI^KE [KOLICE
JEZI^KE [KOLICE
Ako je ovo šala,
onda je baš bez veze!
To ti moram re}i
nasamo. Hajdemo tamo.
Slušam, Petre!
Majo, hteo bih
nešto da
ti ka`em...
46
]uti!
Ali nisam...
I ... kako je bilo?
Mišo, sve
sam uprskao ...
šmrk...
Znaš ... ti se meni...
Hm ...
ne mogu ovde...
Dobro, šta
to imaš da mi
ka`eš?
Ovde nas niko
ne ~uje.
35
96
GLUMAC PRED OGLEDALOM
Bubice,
Kupila sam ti balone,
sve}ice i ukrasne trake.
Gospo|a Gusenica
Draga moja Bubice,
@elim ti sre}an ro|endan!
Tvoja P~elka
NE
DA
ko je pobednik u igri
47
48
NE
DA
naziv igre
Strip je pri~a u slikama.
Pri~a u slikama je strip.
pri~a je u strip slikama
DA
koliko igra traje
8. Promeni red re~i tako da dobiješ re~enicu iz koje saznajemo šta je strip.
NE
NE
DA
pravila igre
NE
Zaokru`i DA ili NE
Umeš da napišeš smislenu re~enicu od ispremetanih re~i.
Iz ovog teksta saznajemo:
2. [ta saznajemo iz ovog teksta?
Umeš da izvedeš zakqu~ak u vezi sa sadr`inom teksta.
Predstavqamo vam igru koju mo`ete igrati na proslavi
ro|endana. U woj treba da poka`ete svoje gluma~ke sposobnosti.
Podelite se u parove. Osoba A je glumac koji pravi razli~ite
pokrete. Osoba B je ogledalo i ponavqa pokrete glumca.
4
2
Cvr~ko,
Pozivam te ve~eras u restoran
Pe~urka na proslavu mog ro|endana.
Buba Bubica
3
ne}e raditi zbog proslave
Bubinog ro|endana.
1 Restoran Pe~urka ve~eras
1 – obaveštewe 2 – ~estitka 3 – pozivnica 4 – poruka
1. U svaki kru`i} pored teksta upiši odgovaraju}i broj:
Prepoznaješ vrstu teksta.
36
DA
JEZI^KE [KOLICE
ciq igre
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
v) da je qut jer devoj~ica nije prihvatila wegovu šalu
b) da mu je krivo, jer se desilo ono što nije `eleo
a) da je de~aku šala uspela jer je isprskao devoj~icu
7. Na kraju stripa de~ak ka`e: „Sve sam uprskao...”
Iz te re~enice mo`emo zakqu~iti:
Razume{ zna~ewe re~i u tekstu.
De~ak se zaqubio ili Tu`ni de~ak...
Na primer: Maja i Petar ili Prskalice ili
Naslov treba da bude u vezi s najva`nijim re~ima u stripu.
6. Smisli i napiši naslov za ovaj strip.
Zato što je mislila da ju je de~ak namerno isprskao.
5. Zašto se devoj~ica naqutila?
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
v) Devoj~ica nije htela da ga sluša.
b) Iznenada su se ukqu~ile prskalice.
a) Nije imao hrabrosti.
4. Zašto de~ak nije rekao ono što je hteo?
Znaš, ti se meni svi|aš (dopada{) .
3. Šta je de~ak hteo da ka`e devoj~ici? Dopuni re~enicu.
Petar
Maja
Miša
2. Napiši imena likova (dece) koji govore?
Osmoro (osam, 8).
1. Koliko dece ima u ovom stripu?
Umeš da odgovoriš na pitawa u vezi sa onim što se dešava u stripu.
35
JEZI^KE [KOLICE
tuga
ro|endan
sve}ice
šala
ra~un
97
b) Bolela ga je noga.
pokloni
sve}ice
kola~i
šale
poklon
sve}ica
kola~
šala
49
mno`ina
jednina
5. Popuni tabelu kao što je zapo~eto.
Umeš da napišeš re~i u jednini i mno`ini.
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
4.
Soliter
Nepobedivi
Grad
Beograd
Niš
Vršac
Vrawe
Novi Sad
10
6
7
8
9
10
Broj bodova
50
• Na kom mestu je ekipa koja ima 7 bodova?
Na ~etvrtom; (4).
• Iz kog grada je ekipa koja se nalazi na sredini tabele? Iz Vršca.
• Kako se zove ekipa koja je na posledwem mestu? Nepobedivi.
2. • Koliko bodova je osvojila ekipa Roda?
Umeš da pro~itaš tabelu.
5.
@irafe
Jablan
2.
a) Nisu mu se svideli pokloni.
3.
Rode
v) Bio je veoma tu`an.
din.
200
Na kraju košarkaškog turnira tabela izgleda ovako:
za decu do 12 godina
Cena
utakmica
@irafe
Ulaz besplatan za
Soliter –
Košarkaška
20 ~asova
Ni{u
27. februar, po~etak u
Hala sportova u
U Nišu }e se 27. februara odigrati košarkaška utakmica izme|u
Solitera i @irafa. Ekipe }e igrati u Hali sportova, a utakmica
po~iwe u 20 ~asova. Cena ulaznice je 200 dinara. Za decu do
12 godina ulaz je besplatan.
1. Pro~itaj obaveštewe, a zatim dopuni plakat.
Ekipa
4. Zašto se Iar kiselo nasmejao?
38
Umeš da dopuniš plakat re~ima koje nedostaju.
1.
JEZI^KE [KOLICE
Mesto
Razumeš tekst i zna~ewe re~i u wemu.
Zato što ih nema.
3. Zašto Vini Pu ne vidi poklone i tortu?
Razumeš tekst i na~in na koji se likovi ponašaju.
2. Smisli i napi{i drugi naslov za ovaj odlomak.
Ta~an je svaki naslov
koji se odnosi na opisani doga|aj ili ose}awa likova.
Na primer: Iarov ro|endan; Tu`ni Iar; Tu`ni ro|endan...
Razumeš tekst i umeš da izabereš najboqu re~ za wegov naslov.
dan
1. Zaokru`i tri re~i koje su najva`nije da bi se razumeo ovaj odlomak.
Umeš u tekstu da prona|eš re~i koje su najva`nije za wegovu sadr`inu.
U kwizi o medvedu zvanom Vini Pu i wegovim prijateqima opisan
je i ro|endan magarca Iara.
– Izgledaš tako tu`no, Iare.
– Tu`an? Zašto bih bio tu`an? Danas mi je ro|endan. Najveseliji dan u godini.
– Tvoj ro|endan? – rekao je Pu vrlo iznena|eno.
– Dabome. Zar ne vidiš? Pogledaj sve poklone koje sam dobio – rekao je
Iar i mahnuo nogom tamo-amo. – Sve}ice i ru`i~asti preliv.
– Pokloni? – rekao je Pu smeteno. – Ro|endanski kola~? – dodao je. – Gde su?
– Zar ih ne vidiš?!
– Ne vidim ih – odgovorio je Pu.
– Ni ja ih ne vidim – rekao je Iar. – Šala na moj ra~un – objasnio je i kiselo
se nasmejao.
VINI PU
37
JEZI^KE [KOLICE
98
51
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
v) da `abica nau~i da ska~e
b) da `abica nau~i da pliva
a) da `abica pre|e na drugu obalu
4. Šta je ciq ove igrice?
Razume{ {ta treba da uradi{ na osnovu teksta.
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
v) da predstavi kompjutersku igricu
b) da nagradi igra~a na kraju igre
a) da opiše neobi~nu `abu
3. Šta je glavni ciq ovog teksta?
Umeš da izvedeš zakqu~ak o vrsti teksta.
Jovan: „Iz teksta saznajemo kakvu }e nagradu igra~ dobiti.”
Igor: „Iz teksta saznajemo koliko listova `abica treba da presko~i.”
Vlada: „Iz teksta saznajemo koji je zadatak igra~a u ovoj igrici.”
2. Podvuci ime de~aka koji je u pravu.
Umeš da izvedeš zakqu~ak o sadr`ini teksta.
klik mišem
1. Podvuci u tekstu dve re~i na osnovu kojih znaš da je Neobi~na `abica
kompjuterska igrica.
Umeš u tekstu da prona|eš one re~i koje otkrivaju kakav je to tekst.
Lara je neobi~na `abica ... ona ne ume
da pliva. Tvrdoglava je i ho}e da pre|e
na drugu stranu reke. Tvoj zadatak je da
joj u tome pomogneš. Pokaza}eš Lari
na koje listove lokvawa treba da sko~i
kako bi došla do druge obale. Budi
pa`qiv – jedan klik mišem na
pogrešan list i `abica }e potonuti!
Ako je bude{ dobro vodio, `abica
}e te nagraditi na kraju igre...
NEOBI^NA @ABICA
39
JEZI^KE [KOLICE
Jedan zaqubqenik u plivawe odlu~io je da spoji u`ivawe i
znawe i izumeo je neobi~an deo pliva~ke opreme – peraja za ruke.
U mnogim zemqama dete dobija mali poklon za svaki
mle~ni zub koji mu ispadne.
4
7
skupqa novine
52
raznosi novine
novinar
3. Pove`i linijom novinara s wegovim poslom.
pi{e za novine
Razumeš zna~ewe re~i i povezuješ je sa odre|enom situacijom.
Molim Cvr~ka da mi odgovori da li škoqke umeju da plivaju.
Mi}a iz Banata
Pingvini mogu da rone do ~etrdeset metara dubine.
Re~enica iz Cvr~ka
17
6
Broj
strane
2. Na kojoj se strani nalazi rubrika u kojoj mo`eš da pro~itaš slede}e
re~enice? Upiši broj strane, kao što je zapo~eto.
Umeš da pove`e{ naslov sa sadr`inom teksta.
1. Cvr~ak izlazi:
a) jednom mese~no
b) jednom nedeqno
v) svakog dana
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
Umeš da izvedeš zakqu~ak na osnovu sadr`ine teksta.
17
^itaoci pitaju str.
14
Oglasi ~italaca str.
11
Sportske novosti str.
7
Obi~aji str.
Iz `ivotiwskog 6
carstva str.
4
Izumi i otkri}a str.
Redovne
rubrike:
• ^asopis za decu • izlazi petkom • cena 50 dinara •
40
broj 10
JEZI^KE [KOLICE
Gusarski kapetan
99
Crvenkapa
Mala sala
Treba li da tra`im
nao~arima zamenu,
il’ on stvarno
nosi damu na ramenu?
53
Ja sam otmi~ar s puno mana,
ukradoh damu iz wenog stana.
Joj, joj, joj,
upomo},
vite`e moj!
Evo me, otmi~aru dama,
proguta}e te uskoro tama.
2. Pove`i linijama likove s re~ima koje oni izgovaraju.
Umeš da pove`eš crte` s tekstom.
Pinokio
Velika sala
Pozorište
@abica
1. Koriste}i podatke iz teksta, popuni prazna poqa tako da dobiješ program
pozorišta @abica.
Umeš da popuniš tabelu na osnovu teksta.
De~je pozorište @abica ima veliku i malu salu.
U velikoj se igraju dve predstave: Pinokio i Gusarski kapetan.
U maloj sali na programu je Crvenkapa.
Pro~itaj tekst.
41
JEZI^KE [KOLICE
JEZI^KE [KOLICE
54
[…]
Krizantema: Oh, Kalopere, zato sam te zvala
Da ti za pticu ka`em lijepa hvala.
Kaloper:
Ti znaš i sama, to je izgovor,
Da mogu u}i kod tebe u dvor.
Krizantema: Znam, Kalopere, to mi tako godi,
Ali i sumwa mo`e da se rodi.
Ve} si mi donio ~itav pti~ji hor,
Pa kao šuma odjekuje dvor.
Nego, još nešto, zašto sam te zvala!
Znaš, pri~uvaj se našeg generala.
[…]
Izbjegavaj ga. Budi na oprezu.
Izgleda mi da zna za našu vezu.
Kaloper:
Zna za našu vezu? Uh, to nam ne vaqa!
Pa to bi moglo do}i i do kraqa.
[…]
Krizantema: Oh, taj Razbinos!
O, to je divqak kakovog nigdje nema.
Prosto osje}am da zlo neko sprema...
Stra`ar (Zazvoni i pojavi se.):
Neka oprosti vaše veli~anstvo, `eli
general Razbinos da u|e.
Krizantema: Baš je ludo da ne mo`e lu|e!
Nemoj da ka`eš tko je ovdje bio!
Generalu reci, ako bude htio,
Neka do|e sutra. Sad me boli glava.
Ili, još boqe, reci otišla sam
Kod svog oca kraqa Karaslava!
(Stra`ar ode.)
Krizantema: Boqe, sad idi! Ne smiješ ga sresti. Kroz druga vrata
ja }u te sprovesti.
(Odu.)
Stra`ar (Pojavi se na vratima.):
Za vaše veli~anstvo,
Za našu kraqevnicu
Pastir Kaloper donio je pticu.
[…]
Krizantema: Zovni pastira da mu ka`em hvala.
O, baš je lijepa ova ptica mala!
Pro~itaj scenu iz dramskog teksta Plava boja snijega.
Zatim odgovori na pitawa.
42
Razbinos
Krizantema
Karaslav
100
Kaloper
Stra`ar
T
T
T
Krizantema sumwa da je Razbinos otkrio u koga je zaqubqena.
U ovoj sceni došlo je do susreta izme|u Krizanteme i kraqa.
Kaloper i Krizantema kriju da se vole.
55
T
U ovoj sceni došlo je do susreta izme|u Kalopera i Razbinosa.
8. Ako je tvrdwa ta~na, zaokru`i T, a ako je neta~na, zaokru`i N.
Razumeš tekst i umeš da izvedeš zakqu~ak o likovima.
Krizantema
7. Zaokru`i lik koji unosi pti~icu na pozornicu.
Umeš da pove`e{ lik s wegovim re~ima i pona{awem.
6. Koje mesto predstavqa pozornica u ovoj sceni?
a) dvorski park
b) gradski trg
v) sobu u dvoru
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
Umeš u tekstu da prona|eš mesto na kojem se dešava radwa.
5. Šta objašwavaju re~i koje su u tekstu napisane u zagradama?
a) kako glumac treba da izgleda
b) šta glumac treba da ka`e tiho
v) šta glumac treba da uradi
g) kome se glumac obra}a
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
Umeš da zakqu~iš kakva uputstva glumcima daje pisac.
4. Podvuci deo teksta iz kojeg saznajemo da je Kaloper i ranije
poklawao pti~ice Krizantemi.
3. Zbog ~ega Kaloper poklawa pti~icu Krizantemi?
a) To je razlog da se ponovo sretnu.
b) Hteo je da se upozna sa Krizantemom.
v) Krizantema je to od wega tra`ila.
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
(ime lika)
Krizantemi
Kaloper
Umeš u tekstu da prona|eš odgovor na postavqeno pitawe.
2. Kome se obra}a stra`ar na po~etku scene?
Razumeš koji likovi u tekstu razgovaraju.
Stra`ar
1. Zaokru`i likove koji se u ovoj sceni pojavquju na pozornici.
Prepoznaješ likove u tekstu.
42
N
N
N
N
.
JEZI^KE [KOLICE
JEZI^KE [KOLICE
1
3
2
zabavna i pou~na.
2, 3, 1
56
4. U svaki kru`i} upiši broj predstave iz koje je fotografija uzeta.
Umeš da pove`eš tekst i sliku.
Predstava je
3. Kakva je predstava Gusarski kapetan? Dopuni re~enicu re~ima
iz opisa predstave.
Umeš u tekstu da prona|eš odgovor na postavqeno pitawe.
U Crvenkapi.
2. Napiši u kojoj predstavi osim glumaca u~estvuju i gledaoci.
Umeš u tekstu da prona|eš odgovor na postavqeno pitawe.
Pan teatar
1. Napiši kako se zove pozorište u kojem se igra Gusarski kapetan?
Umeš u tekstu da prona|eš odgovor na postavqeno pitawe.
3. GUSARSKI KAPETAN
Na sceni našeg pozorišta gusarski
kapetan tra`i sedmoglavo ~udovište...
Preporu~ujemo ovu predstavu jer je
zabavna i pou~na.
2. USPAVANA LEPOTICA
Premijera ove predstave bila je
18. 12. 2005. Predstava na zanimqiv
na~in prati radwu istoimene bajke
i namewena je deci od 7 do 12 godina.
1. CRVENKAPA
Ova predstava je uvek druga~ija jer
mali gledaoci na sceni razgovaraju
sa Crvenkapom i sami odlu~uju kakav
}e biti kraj pri~e.
Pozorište Pan teatar predstavilo je neke od svojih predstava.
43
JEZI^KE [KOLICE
zadatak
školsko
101
praviti se va`an
smiriti se
ne raditi ništa
papagaj
.
.
3. Jelena se vratila iz škole. O ~emu razgovaraju Jelena i wen tata?
Zamisli taj razgovor i zapiši ga.
• Crn je kao
58
.
.
Tata: „
Jelena: „
59
Ne baš dobro .”
Šta se desilo ?”
Jelena: „ Zaboravila sam da ponesem bojice za likovno .”
ris
Dajemo ti jedan primer, a ti mo`e{ da smisli{ i druga~iji
razgovor u kom su re~enice smislene i povezane.
Umeš da napišeš kratak tekst u obliku razgovora (dijaloga).
Bravo!
Izvinite!
Ne}u više da kasnim na ~asove.
Sve si ta~no uradio.
^estitam! Osvojila si prvo mesto na takmi~ewu.
Tišina! Prestanite da razgovarate.
2. Na svakoj liniji dopi{i jo{ po jednu re~enicu, kao što je zapo~eto.
Dajemo ti jedan primer, ali je ta~an i svaki drugi odgovor
u kom su re~i i situacija povezani.
Na osnovu zadate re~i prepoznaje{ situaciju u kojoj se ta re~ koristi.
Mo`emo na igralište.
Tata: „Kako je bilo u školi?”
detli}
Nije te`ak.
Kakav je zadatak ?
Kad }eš da iza|eš ?
Kuda ho}eš da idemo ?
gavran.
• Pri~a kao papagaj.
• Peva kao slavuj.
• Qut je kao ris.
gavran
Ne mogu, radim doma}i.
Ho}eš li napoqe?
^im završim.
Milena:
Boris:
1. Razgovaraju Boris i Milena. Znamo šta Milena odgovara, ali ne znamo
Borisova pitawa. Smisli ih i napiši.
Umeš da sastaviš jasne i gramati~ki ispravne re~enice (pitawa) u vezi s datim
odgovorima.
45
• Šaren je kao detli}.
slavuj
3. Dopuni re~enice. Izaberi po jednu od ponu|enih re~i.
Prepoznaješ izraze koji se ~esto koriste u ku}i, na ulici, u školi.
skrasiti se
dopadati se
ko~operiti se
dembelisati
2. Pove`i linijom re~i koje imaju isto zna~ewe, kao što je zapo~eto.
U levoj koloni jedna re~ je višak.
novine
zvono
zidne
školske
doma}i
posledwa
Umeš da prepoznaš re~i istog zna~ewa.
klupa
torbe
1. Pove`i linijom imenicu i re~ koja je opisuje.
Umeš da pove`eš re~i istog roda i broja.
44
JEZI^KE [KOLICE
JEZI^KE [KOLICE
vlastite
glagoli
102
ru`no
divni
~arobnom
`ivela je
je sawalo
postane
je odletela
2
1
5
4
Bajke obi~no imaju
tu`an kraj.
7
Bajke su kratke
pri~e o
`ivotiwama.
U bajkama se
pojavquju predmeti
koji ne postoje.
6
Bajke obi~no imaju
sre}an kraj.
U bajkama se govori
o obi~nim doga|ajima.
60
61
4 Ma~ak je obe}ao gospodaru da }e mu pomo}i da prona|e sre}u.
Više volim da se igram nego da radim doma}i zadatak.
2 Najstarijem sinu je ostavio vodenicu, sredwem magarca, a najmla|em ma~ka.
Volim da idem u školu jer u woj imam mnogo drugara.
1 Bio jednom jedan siromašan vodeni~ar, koji je imao tri sina.
3 Ma~ak je bio neobi~an, umeo je da govori i znao je mnoge veštine.
5 Vodeni~arev sin se o`enio princezom i sre}no su `iveli.
2. U kru`i}e ispred re~enica upiši brojeve od 1 do 5, tako da dobiješ pri~u.
Jedan broj je ve} upisan.
Razume{ redosled doga|aja i ume{ da sastavi{ pri~u kada su re~enice
ispremetane.
3
U bajkama se pojavquju
bi}a koja ne postoje.
U bajkama se govori
o ~udesnim doga|ajima.
1. Patuqci su Sne`ani pri~ali o bajkama. Tri patuqka su pogrešila.
Precrtaj brojeve tih patuqaka.
Zna{ odlike bajke.
47
viševolimdaseigramnegodaradimdoma}izadatak
volimdaidemuškolujeruwojimammnogodrugara
3. Napiši pravilno re~enice:
Umeš pravilno da odvajaš re~i u re~enici; zna{ da re~enica po~iwe velikim
slovom i da se zavr{ava re~eni~nim znakom.
beli
je ~ekala
re~i koje imenuju
kakvo je nešto
princ
kow
ku}a
ve{tica
pa~e
labud
princeza
}ilim
re~i koje imenuju
šta neko radi
devojka
re~i koje imenuju
bi}a i stvari
• Devojka je ~ekala princa na belom kowu.
• U ku}i od ~okolade `ivela je veštica.
• Ru`no pa~e je sawalo da postane divan labud.
• Princeza je odletela na ~arobnom }ilimu.
2. Pro~itaj re~enice, a zatim popuni tabelu. Mi smo zapo~eli, ti nastavi.
Prepoznaješ re~i kojima se imenuju bi}a i predmeti, re~i kojima se imenuje
radwa i re~i kojima se imenuju osobine.
zajedni~ke
imenice
VRSTE RE^I
Imenice i glagoli su vrste re~i. Imenice se dele na zajedni~ke i vlastite.
1. Pro~itaj tekst i popuni prazna poqa.
Umeš da popuniš tabelu na osnovu datog teksta.
46
JEZI^KE [KOLICE
JEZI^KE [KOLICE
103
3 sina.
7 mora.
62
• Mali kroja~ je jednim udarcem ubio 7 muva.
• Zmaj je odleteo iza sedam gora i
3 praseta.
7 patuqaka?
• Vuk je oduvao ku}u u kojoj su `ivela
• Da li znate bajku o Sne`ani i
• Na zlatnu jabuku sletelo je 9 paunica.
• Bio jedan car i imao
2. U svaki kru`i} upiši odgovaraju}i broj.
Zna{ odlike bajki, basni i pri~a (jedna od odlika su brojevi koji se naj~e{}e
javqaju – 3,7,9).
Kwiga šala koja }e
obradovati, razveseliti
i nasmejati svako dete.
Pri~e u kojima
se `ivotiwe
ponašaju kao qudi.
Izbor najboqih dramskih
tekstova namewenih
malim glumcima.
Pri~a o dvojici
prevaranata i jednom
caru koji je voleo da se
lepo obla~i.
1. Pove`i linijom kwigu i tekst koji se na wu odnosi.
Znaš po naslovu kwige kakve tekstove mo`eš u woj da na|eš.
48
nemogu}e
mogu}e
mogu}e
mogu}e
Kad ujutru svane, najmla|i sin po|e na put.
Zmaj je ~ekao princa u svom dvorcu.
Bio jedan car, pa imao tri sina.
nemogu}e
(ili sli~no)
63
Bilo bi dobro ako bi prezime bilo u vezi s nekom osobinom tipi~nom
za zmajeve ili u vezi sa zmajem iz tvoje pri~e. Na primer: Vetri} ili
Leteli} ili ^uvari}... Prezime treba da bude napisano velikim
po~etnim slovom.
4. Napiši kako se Plamenko preziva.
Znaš da se prezimena pišu velikim slovom.
de~jih igrališta i štiti decu od vetra. Tako deca mogu lepo
da se igraju napoqu.
3. Sigurno si ~uo/~ula za zmajeve. Napiši tri re~enice o zmaju koji se zove
Plamenko. Treba da saznamo šta on radi, gde `ivi i kakav je.
Na primer: Plamenko je jedan dobar zmaj. On stalno leti iznad
Umeš da sastaviš jasnu, logi~nu, gramati~ki ispravnu i stilski korektnu re~enicu.
koji `ive iza sedam gora
• GORA, velika planina; obi~no se u bajkama govori o nekim junacima
• VE[TICA, zla `ena koja ima ru`an nos i duga~ke prste
• BAJKA,
• [email protected],
zmaj sa sedam glava, koji guta sve (ili sli~no)
pri~a u kojoj su opisane neverovatne stvari i bi}a
i koja naj~e{}e ima sre}an kraj
2. Sastavi Mali re~nik bajki tako što }eš objasniti šta zna~e ove re~i:
Zna{ {ta je re~nik i kako se u wemu obja{wavaju pojmovi.
nemogu}e
mogu}e
Devojka se pretvori u pticu i odleti.
nemogu}e
mogu}e
U carevoj bašti rasla je zlatna jabuka.
nemogu}e
1. Pored svake re~enice zaokru`i šta je mogu}e, a šta nemogu}e u stvarnosti.
Razumeš tekst i umeš da doneseš zakqu~ak o wegovoj sadr`ini na osnovu
onoga što znaš o svetu oko sebe.
49
JEZI^KE [KOLICE
JEZI^KE [KOLICE
3
1
2
i ponašaju se
kao qudi
104
2
3
basne su pri~e
64
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
v) s kraja basne
b) iz sredine basne
a) s po~etka basne
3. Iz kog dela basne je ova re~enica?
Umeš da zakqu~iš kom delu pri~e pripada navedeni deo.
Slede}a re~enica je uzeta iz jedne basne.
U tom ~asu vrati se petao i upita kokoške kuda su krenule.
• Zec je
• Sova je
mudra.
brz, plašqiv.
• Magarac je tvrdoglav.
• Lisica je lukava.
2. Napiši kakve osobine imaju ove `ivotiwe u basnama.
Poznaješ osobine basne i likova u woj.
1
u kojima
`ivotiwe
govore
• kratka
• duga~ka
• pesma
1
2
4
Zdravqe je
najve}e bogatstvo.
Prijateq se
u nevoqi poznaje.
65
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
g) Kad napraviš ku}u, ona ti se sruši.
v) Kad se qudi dogovore, posao }e uspeti.
b) Neko ho}e da gradi ku}u, a neko ne}e.
a) Vredni qudi ku}u grade, a lewi je ruše.
3. Šta zna~i poslovica Sloga ku}u gradi, a nesloga razgra|uje?
Razumeš zna~ewe poslovice.
3
Jedna lasta
ne ~ini prole}e.
Riba ribi grize
rep.
2. Zaokru`i broj ispod deteta koje nije izgovorilo poslovicu.
Prepoznaješ poslovice.
• izreka
• šaqiva
• pri~a
1. Zaokru`i tri re~i koje se odnose na poslovicu.
1. Pore|aj brojeve balona pravim redosledom, tako da dobiješ re~enicu
o basnama.
• mudra
Prepoznaješ odlike poslovica.
51
Ume{ da sastavi{ smislenu re~enicu od ispremetanih re~i.
50
JEZI^KE [KOLICE
JEZI^KE [KOLICE
4 – poslovica
105
Prede, a ništa
ne isprede.
Ima glavu
i jednu nogu.
66
3. Pove`i zagonetku s wenim rešewem.
Umeš da pove`eš tekst i sliku.
Druge zove,
sebe ne ~uje.
v) šqiva, gnezdo, belance, `umance, IŠ
b) gnezdo, šqiva, `umance, belance, IŠ
a) šqiva, gnezdo, `umance, belance, IŠ
2. Zaokru`i slovo ispred niza koji odgovara tekstu.
Najviše zna,
najmawe govori.
Pa`qivo ~itaš i umeš da prona|eš informaciju u tekstu.
Na šqivi gnezdo,
U gnezdu jaje,
U jaju belance,
U belancu `umance,
U `umancu piše IŠ
– ti `muriš.
2 En den dinu savaraka tinu...
3 Na vrh brda vrba mrda.
1 Ko ceo dan hoda, a nikuda ne ide?
4 Ko rano rani, dve sre}e grabi.
1. U svaki kru`i} upiši odgovaraju}i broj:
1 – zagonetka 2 – razbrajalica 3 – brzalica
Razlikuješ kratke narodne umotvorine.
52
67
v) List Zmaj je imao mnogo ~italaca.
b) Jovan Jovanovi} Zmaj je jedan od naših najpoznatijih pesnika.
a) On je osnovao i list Zmaj, po kojem je dobio nadimak.
Zaokru`i slovo ispred re~enice koja nedostaje.
List Zmaj je bio jedan od naj~itanijih de~jih listova.
???
Naš ~uveni pesnik Jovan Jovanovi} Zmaj
bio je osniva~ mnogih listova za decu.
2. Pro~itaj tekst u kojem nedostaje jedna re~enica.
Razumeš tekst i umeš da pove`eš wegove delove re~enicom koja nedostaje.
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
v) ime pisca kwige koju je Jovica našao
b) ime de~aka koji je kwigu našao
a) ime vlasnika kwige koju je Jovica našao
1. ^ije se ime nalazi na koricama kwige?
Znaš koji su delovi neke kwige i šta se nalazi u kom delu.
Jovica: Pa piše na koricama DRAGAN LUKI]!
Perica: Otkud znaš ~ija je?
Jovica: Našao sam je u parku, pa je nosim vlasniku.
Perica: Kakva ti je to kwiga?
Razgovaraju dva druga:
53
JEZI^KE [KOLICE
JEZI^KE [KOLICE
Onda }emo ih uhvatiti u ruke
i zaboraviti sve |a~ke muke.
I onda?
Onda još jednom.
106
68
g) U bokal sa sokom dodaj med i promešaj.
v) U bokal dodaj limunov sok i promu}kaj.
b) U bokal ubaci kocku leda i sipaj sok.
a) U bokal dodaj vodu i dobro promešaj.
4. Zaokru`i slovo ispred re~enice koja nedostaje u receptu.
Umeš da odrediš redosled radwi u tekstu.
Stavi u fri`ider da se ohladi.
???
Sok sipaj u bokal i dodaj med.
Limun iseci napola i iscedi sok.
Nakon posledweg ~asa u školi došli su ti drugovi i drugarice.
Mo`ete sami da napravite limunadu s medom.
Pro~itajte recept:
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
v) Zato što |ake stalno ne{to pitaju.
b) Zato što su u~iteqi potrošili sva pitawa.
a) Zato što je kraj školske godine.
3. Zašto se ova pesma zove Posledwe pitawe?
Razumeš pesmu i umeš da pove`eš naslov i ose}awe opisano u woj.
2. Kako se ose}aju deca u ovoj pesmi? Deca su sre}na ili Deca su radosna.
Prepoznaješ osnovno ose}awe u pesmi.
1. Šta su |a~ke muke? Kad dobijem lošu ocenu. Kad moram rano da krenem u školu. Kad moram da radim doma}i. Kad moram da u~im svakog dana.
Razumeš tekst i umeš da objasniš re~i u wemu.
Pa onda?
Baci}emo ih svi uvis.
Šta }emo raditi sa torbama
na kraju školske godine?
POSLEDWE PITAWE
54
3
e
li{t
Skija
4
Tr`ni
Autobuska centar
stanica
Po{ta
Dom zdravqa
Pe{a~ka staza
Parking
1
o
Jezer
2
Bazeni
BEOGRAD
Fudbalski
tereni
PODGORICA
Poslasti~arnica
i tereni
Sportsk
69
Hotel
Palisad
Ko{arka{ki
tereni
GOLIJA
ZLATIBOR
Na mapi ozna~i:
• brojem 2 mesto na kom se nalazi Nikola
• brojem 3 mesto na kom se nalazi Vuk
• brojem 4 mesto na kom se nalazi Uroš.
• Mesto na kom se nalazi Una ozna~ili smo brojem 1.
Pro~itaj re~enice koje oni izgovaraju:
1. Una: „U`ivam u sobi s pogledom na jezero.”
2. Nikola: „Veslam prema obali.”
3. Vuk: „Evo me u prodavnici sportske opreme.”
4. Uroš: „Molim Vas, ~etiri karte do U`ica.”
2. Una, Nikola, Vuk i Uroš otišli su na rekreativnu nastavu na Zlatibor.
Umeš da zakqu~iš gde se nalaze likovi prema onom što govore i da to
ubele`iš na mapi.
Zlatibor je planina u srcu Srbije. Nalazi se na polovini puta
izme|u Beograda i crnogorskog primorja.
Ova planina je poznata po borovim šumama, bujnim
pašwacima, cvetnim livadama i bistrim potocima.
Zbog prirodnih lepota mnogobrojni gosti rado pose}uju
Zlatibor. Na Zlatiboru je uvek i mnogo |aka, koji tu dolaze
na rekreativnu nastavu.
1. Pro~itaj tekst i podvuci re~enicu u kojoj su opisane prirodne
lepote Zlatibora.
Ume{ u tekstu da prona|e{ informaciju koja se tra`i.
55
JEZI^KE [KOLICE
JEZI^KE [KOLICE
sok
od jabuke
^etvrtak
107
krofne
sa xemom
supa,
musaka,
hleb,
pavlaka
kupus
s mesom,
proja
~orba,
riba,
krompir,
hleb
boranija,
pile}e
pe~ewe,
salata i hleb
~orba,
makarone
s jajima
Ru~ak
^aj s medom.
70
Kesicu s listi}ima zlatiborskog ~aja staviti u posudu, preliti
vrelom vodom i poklopiti. Posle deset minuta izvaditi kesicu.
^aj zasladiti po potrebi. Listi}i ~aja suše se na suncu.
UPUTSTVO ZA SPRAVQAWE
ZLATIBORSKOG ^AJA
2. Prona|i i podvuci re~enicu koja ne pripada ovom uputstvu.
Umeš u tekstu da prona|eš re~enicu koja pripada nekoj drugoj vrsti teksta.
slede}eg dana?
• Ako je na jelovniku za u`inu sutlijaš, koji napitak }e biti poslu`en
• Kojim danima se za u`inu dobija vo}e?
Ponedeqkom i sredom.
• Kog dana deca za ru~ak imaju kupus s mesom i proju? ^etvrtkom.
• Šta je za doru~ak u ~etvrtak? Ka~amak sa sirom.
~aj s medom
ka~amak
sa sirom
limunada
Sreda
Petak
breskva
kajgana,
hleb, salata
sok
od breskve
Utorak
namaz
od šunke
i sira, hleb,
salata
kola~
od griza
namaz
od šunke
i sira, hleb,
salata
sutlijaš
jabuka
viršla
u kifli,
jogurt
~aj s medom
U`ina
Doru~ak
Ponedeqak
Napitak
1. Pro~itaj deo jelovnika iz de~jeg odmarališta na Zlatiboru
i odgovori na pitawa.
Umeš u tabeli da prona|eš odgovore na postavqena pitawa.
56
Dragi mama, tata, bako, deko...
Ovde je divno. Po ceo dan se
šetamo, a kad padne ve~e,
gledamo zvezde. Najjasnije se
vidi Veliki medved. Mi ga
zovemo Veliki pas. Pri~a}u
vam vi{e o tome kad do|em
ku}i.
Voli vas vaša Danica
71
Vra}amo se u subotu. ili Subota. Podne. Povratak.
3. Pošaqi poruku mobilnim telefonom drugu ili drugarici.
Napiši mu/joj poruku o svom povratku. Ona treba da sadr`i do 5 re~i.
Umeš da napišeš poruku.
Na primer:
2. Napiši na razglednici kako provodite dane na Zlatiboru.
Umeš da napišeš kra}i tekst.
Porodica
Milosavqevi}
Ul. Milovana Jankovi}a 8
21000 Novi Sad
1. Javi se svojima ovom razglednicom. Napiši punu adresu.
Umeš da napišeš adresu (kome pišeš, ulicu i broj, ime mesta).
57
JEZI^KE [KOLICE
u punom cvatu, Hala zna da se ~ekawe
na no}i morskih papagaja bli`i
kraju.
Skriveni u rupama u stenama,
pti}i su izrasli u mlade ptice.
Sada je trenutak da Hala i weni
prijateqi izvade kutije i bakqe
pripremqene za no} morskih
papagaja. Od ve~eras pa u naredne
dve nedeqe morski papagaji }e se
otiskivati na more da tamo provedu
zimu.
U tami no}i mladi morski papagaji napuštaju svoje rupe i kre}u
na prvi let. Kratak je put od visokih stena do vode, koji oni prelaze
lepršaju}i krilima. Ve}ina ptica spusti se do vode sigurno. Ali neke
zbune seoska svetla – mo`da pomisle da su svetla mese~evi zraci koji
se odra`avaju u vodi. Zato se svake no}i na stotine mladih morskih
papagaja sruši na zemqu u selu. Nesposobni da polete s ravnog tla,
oni tr~e okolo i pokušavaju da se sakriju.
Hala i weni drugari provodi}e svaku no} u tragawu za zalutalim
mladim morskim papagajima koji nisu uspeli da se domognu vode. Ali
za wima }e se u potragu dati i seoski psi i ma~ke. A ~ak i ako ih se
ne dokopaju psi i ma~ke, mogu ih pregaziti automobili ili kamioni.
Deca zato moraju prva prona}i zalutale ptice. Sve do deset uve~e
ulice Hajmija su `ive i pune dece koja tumaraju tamo-amo.
Hala i weni prijateqi punom parom spasavaju mlade papagaje.
Naoru`ani bakqama, oni šetaju kroz selo u potrazi za neosvetqenim
mestima. Kada ugledaju morskog papagaja, tr~e za wim, hvataju ga
i pa`qivo smeštaju u kartonsku kutiju.
Tokom te dve nedeqe sva deca na Hajmiju spavaju vi{e preko dana
da bi uve~e mogla du`e da ostanu budna. Ona spasavaju hiqade morskih
papagaja.
Svake no}i Hala i weni prijateqi
nose spasene morske papagaje svojim
ku}ama. Slede}eg dana, s kutijama
punim ptica, deca se spuštaju do
pla`e.
Vreme je da se morski papagaji
oslobode. Hala osloba|a prvog. Dr`i
ga neko vreme u rukama da bi se on
navikao da leprša krilima. Zatim,
dr`e}i papagaja i daqe ~vrsto u rukama, ona ga zaquqa u vazduhu
i pusti iznad vode. Papagaj leprša krilima i posle kratkog leta
spu{ta se bezbedno na vodu.
Dan za danom Halini papagaji otplovqavaju, sve dok wihovim
no}ima te godine ne do|e kraj. Dok posmatra posledwe mladunce
i odrasle ptice kako odlaze na more, na kom }e provesti zimu, Hala
se oprašta s wima do slede}eg prole}a.
@eli im sre}an put dok im dovikuje: „Do vi|ewa! Do vi|ewa!”
73
TEST SA ME\UNARODNOG ISPITIVAWA ^ITALA^KE
SPOSOBNOSTI – PIRLS
Ovaj posledwi radni list malo je druga~iji od ostalih. U wemu }eš
na}i lepu pri~u o deci koja su spasavala `ivotiwe. To je pri~a koju
su tvoji vršwaci širom sveta ~itali, a zatim i odgovarali na pitawa
u vezi s wom.
Sada je na tebe red. Ako pa`qivo pro~itaš pri~u, ne}e ti biti
teško da odgovoriš na pitawa.
Hala `ivi na ostrvu Hajmi. Svakodnevno osmatra nebo. I dok je
posmatrala s vrha litice koja se nadnosi nad morem, ugledala je prvog
morskog papagaja te sezone.
Hala šapu}e „Landi”, što na islandskom zna~i
„morski papagaj”.
Uskoro je nebo išarano mrqicama morskih
papagaja – oni su svuda. Posle zime provedene na moru
vra}aju se na Halino ostrvo i na obli`wa
nenastawena ostrva da polo`e jaja i odgaje mlade.
Iz godine u godinu ovi „morski klovnovi” vra}aju se u iste rupe
u stenama. To je jedino doba godine kada dolaze na obalu.
Hala i weni prijateqi pewu se na stene da bi posmatrali ptice.
Vide parove kako tapkaju zajedno, spojenih kqunova. Ve} znaju da }e
svaki par uskoro polo`iti jaje u duboku rupu u steni. Kada se pti}i
budu izlegli, roditeqi }e im donositi ribu i hraniti ih. Svako pti~e
}e izrasti u mladog papagaja. No}i morskih papagaja nastupaju kada
mlade ptice kre}u na svoj prvi let. I mada su te no}i još nedeqama
daleko, Hala se ve} uveliko priprema za wih skupqaju}i kartonske
kutije.
^itavog dugog leta odrasli morski papagaji love ribu i neguju svoje
mlade. Do avgusta cvetovi pokrivaju rupe u stenama. Kada je cve}e
72
Svake godine crno-bele ptice naranxastih kqunova pose}uju
islandsko ostrvo Hajmi. Te ptice se nazivaju morski papagaji.
Poznate su kao „morski klovnovi” zbog sjajnih kqunova i
nezgrapnih pokreta. Morski papagaji su nespretni pri poletawu
i sletawu jer imaju zdepasta tela i kratka krila.
Brus Makmilan
NO]I MORSKIH PAPAGAJA
58
58
JEZI^KE [KOLICE
108
JEZI^KE [KOLICE
JEZI^KE [KOLICE
109
6.
5.
4.
3.
2.
1.
g) Mogu da ih pregaze automobili i kamioni.
v) Mo`e se desiti da im roditeqi ne donesu dovoqno ribe.
b) Mogu da se izgube u rupama u stenama.
a) Mogu da se udave u vodi pri sletawu.
Koja je, prema tekstu, opasnost s kojom se suo~avaju mladi morski papagaji?
Hala stavqa morskog papagaja u kartonsku kutiju. Zatim ga nosi
ku}i. Slede}eg dana odlazi s morskim papagajem u kartonskoj
kutiji do pla`e i tu ga pu{ta da odleti.
Objasni kako Hala koristi kartonsku kutiju za spasavawe morskih papagaja.
74
g) Mogu da bakqama osvetle nebo.
v) Mogu da zadr`e ma~ke i pse u ku}ama.
b) Mogu da pripreme kartonske kutije.
a) Mogu da ugase svetla.
da greškom sle}u na zemqu?
Šta bi qudi u selu mogli da urade da bi spre~ili mlade morske papagaje
g) Mladi morski papagaji dolaze s mora na obalu.
v) Pti}i morskih papagaja se legu iz jaja.
b) Mladi morski papagaji kre}u na svoj prvi let.
a) Parovi morskih papagaja tapkaju spojenih kqunova.
Hala `eqno iš~ekuje slede}e prole}e da opet vidi
morske papagaje.
2.
75
Za ovo pitawe nema neta~nih odgovora. Va`no je samo da
napišeš šta ti misliš i da napišeš zašto tako misliš.
13. Da li bi voleo da spasavaš mlade morske papagaje s Halom i wenim
prijateqima? Neka ti pro~itani tekst pomogne u objašwavawu.
Hala je sre}na što je spasla morske papagaje.
1.
12. Napiši koja bi dva razli~ita ose}awa Hala mogla da ima pošto oslobodi
mlade morske papagaje. Objasni svako ose}awe.
g) Plivaju u moru.
v) Sakrivaju se u selu.
b) Pole}u sa stena.
Šta se dešava za vreme no}i morskih papagaja?
a) Šetaju pla`om.
g) Zato što leto upravo po~iwe.
11. Šta rade mladi morski papagaji pošto ih Hala i weni drugari oslobode?
Zato što morski papagaji od svetla u selu pomisle da je
mese~eva svetlost, pa se, umesto na vodu, spuste na zemqu.
Kada je dan, oni se ne}e prevariti.
U objašwewu upotrebi informacije koje se nalaze u tekstu.
10. Zašto deca mogu da osloba|aju mlade morske papagaje samo na dnevnom svetlu?
9.
8.
v) Zato što se pti}i skrivaju.
b) Zato što su cvetovi u punom cvatu.
a) Zato što im roditeqi donose ribu.
Na osnovu ~ega Hala zna da }e mladi morski papagaji uskoro poleteti?
g) da nau~e da lete
v) da polo`e jaja
b) da potra`e hranu
a) da bi ih qudi spasli
Zašto morski papagaji dolaze na ostrvo?
g) Na ledu.
v) Na moru.
b) Na pla`i.
a) U stenama.
Gde morski papagaji provode zimu?
g) Zato što imaju zdepasto telo i kratke noge.
v) Zato što mnogo vremena provode na stenama.
b) Zato što gotovo nikada ne dolaze do obale.
Hala bakqom osvetqava tamne, neosvetqene delove ulica
da bi pronašla ptice.
Objasni kako Hala koristi bakqu za spasavawe morskih papagaja.
7.
Zašto su morski papagaji nespretni pri poletawu i sletawu?
a) Zato što `ive u zemqi leda.
U zadacima 7 i 8 treba da objasniš kako Hala spasava mlade morske papagaje.
58
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
58
JEZI^KE [KOLICE
Oblast
^ITAWE
GRAMATIKA
PISAWE
111
Nivo
Opis znawa
i ume}a
u~enik/u~enica:
• pravilno pi{e re~i
• poznaje osnovne leksi~ke odnose – sinonimiju i ant onimiju
• poznaje zna~ewa re~i i frazeologizama k oji se upotrebqavaju u svakodnevnoj komunikaciji
(u ku}i, školi i sl.), kao i onih k oji se javqaju u školskim tekstovima (u uxbenicima,
kwigama iz lektire i sl.)
• koristi delove teksta i kwige (pasus, stih, strofu, sadr`aj, re~nik, vodi~ za rad)
• pronalazi informacije u tekstu (one koje su direktno date i one k oje se ~itaju izme|u
redova) i povezuje ih; razume razli~ite odnose u tek stu (tema, ideja, likovi; bitno – nebitno;
glavno – sporedno; uzrok – posledica; ciq – sreds tvo; odre|uje vremenski sled doga|aja
u tekstu); izvodi zakqu~ke u vezi sa sadr`inom i drugim elementima tek sta (na osnovu teksta
i/ili svog iskustva)
• ~ita jednostavne slike, tabele, grafikone; ume da nacrta sliku ili da popuni tabelu na osnovu
linearnog teksta, prema zadatom kriterijumu
• uo~ava delove teksta i kwige: ime autora, naslov, podnaslov, osnovni tekst, pasus, stih,
strofu, sadr`aj, re~nik, vodi~ za rad
• pronalazi informacije koje su direktno date u tek stu, prema zadatom kriterijumu
1. U PRIRODI
Radni list
2.
3. 3.
2.
2.
1. 1. 1.
3.
4.
1.
3.
6.
5.
4.
3.
1.
2.
1.
2.
2.
3.
2.
2.
1.
3. 3.
1. 1.
2.
1 2 3 4 5 6 7 8 9
TABELE S RASPOREDOM ZADATAKA, PO OPISIMA ZNAWA I UME]A,
U SVAKOJ CELINI I SVAKOM RADNOM LISTU
112
Oblast
^ITAWE
Nivo
Opis znawa
i ume}a
u~enik/u~enica:
2.
• uo~ava delove teksta i kwige: ime autora, naslov, podnaslov, osnovni tekst, pasus,
stih, strofu, sadr`aj, re~nik, vodi~ za rad
• formuliše i argumentuje svoj stav o razli~itim elementima teksta (temi, ideji,
junacima, stavu autora i sl.)
• rekonstruiše redosled doga|aja u tekstu; razume logi~ku organizaciju teksta (kada
su re~enice ili pasusi ispremetani ili izostavqeni)
• koristi delove teksta i kwige (pasus, stih, strofu, sadr`aj, re~nik, vodi~ za rad)
• razlikuje oblike izlagawa (pripovedawe, opisivawe, dijalog...)
• pronalazi informacije u tekstu (one koje su direktno date i one k oje se ~itaju
izme|u redova) i povezuje ih; razume razli~ite odnose u tek stu (tema, ideja, likovi;
bitno – nebitno; glavno – sporedno; uzrok – posledica; ciq – sreds tvo; odre|uje
vremenski sled doga|aja u tekstu); izvodi zakqu~ke u vezi sa sadr`inom i drugim
elementima teksta (na osnovu teksta i/ili svog iskustva)
4.
3.
1.
• ~ita jednostavne slike, tabele, grafikone; ume da nacrta sliku ili da popuni
tabelu na osnovu linearnog teksta, prema zadatom kriterijumu
Radni list
3.
9.
8.
7.
6.
5.
2.
4. 4.
3.
1.
4.
5.
3.
6.
5.
3.
2.
4.
3.
4.
3.
3.
4. 4.
3.
2.
2. 2. 2. 2.
2.
2. 2.
1. 1.
1. 1.
1.
1.
2.
1.
1.
1.
2.
1.
10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22
• pronalazi informacije koje su direktno date u tek stu, prema zadatom kriterijumu
• prepoznaje vrste kwi`evnih i nekwi`evnih tekstova i wihove osnovne odlike
2. U SVETU @IVOTIWA
113
Oblast
GRAMATIKA
PISAWE
Nivo
• sastavqa jednostavan, kra}i narativni i deskriptivni tek st i dijalog
• poznaje i primewuje pravopisnu normu (do nivoa do k ojeg se ona obra|uje u drugom
razredu)
• sastavqa jasnu, logi~nu, gramati~ki ispravnu i stilski korektnu re~enicu
• gradi re~i i wihove obli~ke kategorije prema zadatom kriterijumu (umawenice,
uve}anice; jednina, mno`ina)
• razlikuje i upotrebqava re~i u osnovnom i prenesenom zna~ew u (u svakodnevnim
situacijama, kao i u školskim tekstovima)
• poznaje zna~ewa re~i i frazeologizama k oji se upotrebqavaju u svakodnevnoj
komunikaciji (u ku}i, školi i sl.), kao i onih k oji se javqaju u školskim tekstovima
(u uxbenicima, kwigama iz lektire i sl.)
• prepoznaje i sastavqa re~enice razli~ite po obliku i k omunikativnoj funkciji
(potvrdne, odri~ne, obaveštajne, upitne i zapovedne)
• prepoznaje vrste re~i – imenice i glagole
Opis znawa
i ume}a
u~enik/u~enica:
5.
5.
3.
6.
5.
3.
5.
4.
8.
7.
1.
5.
4.
6.
5.
3.
10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22
Radni list
Oblast
^ITAWE
GRAMATIKA
PISAWE
114
Nivo
• ume da napi{e plan za pro~itani tek st, plan za pisawe novog tek sta
• poznaje i primewuje pravopisnu normu (do nivoa do k ojeg se ona obra|uje u drugom razredu)
• sastavqa jasnu, logi~nu, gramati~ki ispravnu i stilski korektnu re~enicu
• poznaje i piše sva slova oba pisma (mala, velika, štampana, pisana)
• razlikuje i upotrebqava re~i u osnovnom i prenesenom zna~ew u (u svakodnevnim situacijama,
kao i u školskim tekstovima)
• poznaje osnovne leksi~ke odnose – sinonimiju i ant onimiju
• poznaje zna~ewa re~i i frazeologizama koji se upotrebqavaju u svakodnevnoj komunikaciji
(u ku}i, školi i sl.), kao i onih k oji se javqaju u školskim tekstovima (u uxbenicima, kwigama
iz lektire i sl.)
• prepoznaje i sastavqa re~enice razli~ite po obliku i k omunikativnoj funkciji (potvrdne,
odri~ne; obaveštajne, upitne i zapovedne)
• prepoznaje vrste re~i – imenice i glagole
• rekonstruiše redosled doga|aja u tekstu; razume logi~ku organizaciju teksta (kada su re~enice ili
pasusi ispremetani ili izostavqeni)
• pronalazi informacije u tekstu (one koje su direktno date i one k oje se ~itaju izme|u redova)
i povezuje ih; razume razli~ite odnose u tek stu (tema, ideja, likovi; bitno – nebitno; glavno
– sporedno; uzrok – posledica; ciq – sreds tvo; odre|uje vremenski sled doga|aja u tek stu); izvodi
zakqu~ke u vezi sa sadr`inom i drugim elementima tek sta (na osnovu teksta i/ili svog iskustva)
6.
5.
4.
2.
4.
8.
7.
6.
5.
4.
5.
3.
3. 3.
1.
2.
2.
2.
5.
3.
2.
3.
1. 1.
2.
4. 4.
3.
2.
2. 1. 1. 1.
3.
• pronalazi informacije koje su direktno date u tek stu, prema zadatom kriterijumu
1.
1.
23 24 25 26 27 28 29 30
Radni list
• prepoznaje vrste kwi`evnih i nekwi`evnih tekstova i wihove osnovne odlike
Opis znawa
i ume}a
u~enik/u~enica:
3. U DRU[TVU SLI^NIH I DRUGA^IJIH
115
Oblast
^ITAWE
GRAMATIKA
Nivo
• gradi re~i i wihove obli~ke kategorije prema zadatom kriterijumu (umawenice,
uve}anice; jednina, mno`ina)
• razlikuje i upotrebqava re~i u osnovnom i prenesenom zna~ew u (u svakodnevnim
situacijama, kao i u školskim tekstovima)
• poznaje osnovne leksi~ke odnose – sinonimiju i ant onimiju
• poznaje zna~ewa re~i i frazeologizama k oji se upotrebqavaju u svakodnevnoj
komunikaciji (u ku}i, školi i sl.), kao i onih k oji se javqaju u školskim tekstovima
(u uxbenicima, kwigama iz lektire i sl.)
• pronalazi informacije u tekstu (one koje su direktno date i one k oje se ~itaju
izme|u redova) i povezuje ih; razume razli~ite odnose u tek stu (tema, ideja, likovi;
bitno – nebitno; glavno – sporedno; uzrok – posledica; ciq – sreds tvo; odre|uje
vremenski sled doga|aja u tekstu); izvodi zakqu~ke u vezi sa sadr`inom i drugim
elementima teksta (na osnovu teksta i/ili svog iskustva)
• ~ita jednostavne slike, tabele, grafikone; ume da nacrta sliku ili da popuni
tabelu na osnovu linearnog teksta, prema zadatom kriterijumu
• pronalazi informacije koje su direktno date u tek stu, prema zadatom kriterijumu
Opis znawa
i ume}a
u~enik/u~enica:
• prepoznaje vrste kwi`evnih i nekwi`evnih tekstova i wihove osnovne odlike
4. U SLOBODNO VREME
1.
1.
5.
3.
4.
3.
2.
3.
4.
7.
8.
5.
4.
3.
2. 2.
2.
2. 2.
3.
1. 1.
1.
2.
3.
4. 4.
5.
6.
1.
1.
1.
3.
1.
2. 2. 2. 2.
1.
1.
6.
7.
8.
4.
4.
3. 3.
2. 2.
1. 1.
5.
31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43
Radni list
116
Oblast
^ITAWE
Nivo
Opis znawa
i ume}a
u~enik/u~enica:
• rekonstruiše redosled doga|aja u tekstu; razume logi~ku organizaciju teksta
(kada su re~enice ili pasusi ispreme tani ili izostavqeni)
• pronalazi informacije u tekstu (one koje su direktno date i one k oje se ~itaju
izme|u redova) i povezuje ih; razume razli~ite odnose u tek stu (tema, ideja,
likovi; bitno – nebitno; glavno – sporedno; uzrok – posledica; ciq – sreds tvo;
odre|uje vremenski sled doga|aja u tek stu); izvodi zakqu~ke u vezi sa
sadr`inom i drugim elementima teksta (na osnovu teksta i/ili svog iskustva)
• ~ita jednostavne slike, tabele, grafikone; ume da nacrta sliku ili da popuni
tabelu na osnovu linearnog teksta, prema zadatom kriterijumu
• uo~ava delove teksta i kwige: ime autora, naslov, podnaslov, osnovni tekst,
pasus, stih, strofu, sadr`aj, re~nik, vodi~ za rad
• pronalazi informacije koje su direktno date u tekstu, prema zadatom kriterijumu
• prepoznaje vrste kwi`evnih i nekwi`evnih tekstova i wihove osnovne odlike
5. U [KOLI
2.
1.
2.
1.
2.
3.
3.
2.
1. 1.
2. 2.
1. 1. 1.
2.
2.
1.
4.
3.
2.
2.
1.
2.
1.
44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58
Radni list
PIRLS
117
GRAMATIKA
Oblast
Nivo
PISAWE
• sastavqa tekstove koji pripadaju osnovnim `anrovima pisane k omunikacije
(poruku, obaveštewe, pozivnicu, kratko pismo...)
• sastavqa jednostavan, kra}i narativni i deskriptivni tek st i dijalog
• poznaje i primewuje pravopisnu normu (do nivoa do k ojeg se ona obra|uje
u drugom razredu)
• sastavqa jasnu, logi~nu, gramati~ki ispravnu i stilski korektnu re~enicu
• razlikuje i upotrebqava re~i u osnovnom i prenesenom zna~ew u
(u svakodnevnim situacijama, kao i u šk olskim tekstovima)
• poznaje osnovne leksi~ke odnose – sinonimiju i ant onimiju
• prepoznaje obli~ke kategorije promenqivih re~i (rod i broj imenica)
• prepoznaje vrste re~i – imenice i glagole
Opis znawa
i ume}a
u~enik/u~enica:
3.
2.
1.
3.
1.
3.
2.
4.
3.
3.
1.
3.
2.
1.
44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58
Radni list
PIRLS
JEZI^KE [KOLICE
KORI[]ENI TEKSTOVI
Ova zbirka radnih listova, kao što je u uvodu re~eno, namewena
je uve`bavawu i proveri jedne od osnovnih sposobnosti, koja je vrlo
slo`ena – to je ~itala~ka sposobnost, odnosno razumevawe pro~itanog.
^itaju}i razli~ite tekstove i odgovaraju}i na zahteve razli~itih
nivoa te`ine, u~enik/u~enica postepeno se osposobqava
za samostalno ~itawe i istra`ivawe teksta, wegovih površinskih,
ali i dubqih slojeva, kao i za iskazivawe sopstvenog stava u vezi
s razli~itim elementima teksta. Radni listovi i rešewa zahteva
u wima omogu}uju u~itequ i roditeqima da prate napredovawe deteta,
da otkriju i razumeju wegove slabosti u ovom procesu i da mu pomognu
da ih prevazi|e.
Imaju}i na umu takvu namenu Zbirke, u radnim listovima koristili
smo tekstove razli~itih autora iz razli~itih izvora, u wihovom
originalnom obliku, kao i u obliku prilago|enom ovoj nameni.
Navodimo ih po brojevima radnih listova u kojima se javqaju. Pored
toga, koristili smo i narodne umotvorine, kao i tekstove iz raznih
enciklopedija, ~asopisa, sa Interneta i iz drugih izvora.
1
Dušan Kostić, Septembar; Milovan Danojlić, Qubavna pesma;
Mira Alečković, Bela grana; Du{an Vasiqev, Zima
2
Dušan Radović, Jesewa pesma;
Laza Lazić, Pripremawe paradajza za zimu
3
Rusomir Arsić, Nestrpqewe; Jovan Jovanovi} Zmaj, Hvala;
Vojislav Ilić, Prolećna zora;
Dobrica Erić, Ako želiš da te prati sreća
5
Momčilo Tešić, Sunčana pesma;
Jovan Jovanović Zmaj, Mrak
6
Zoran Šarić, Pqus, pqus
7
Dušica Lukić, Čuvajmo prirodu
10
Jovan Jovanovi} Zmaj, Brojalica
12
Branko Ćopić, Doživqaji Mačka Toše
14
Maksim Gorki, Vrapčić
15
Dušan Đuričić, Sneg i vrapci;
Stojanka Grozdanov-Davidović, Priča o dobroj rodi
118
Đani Rodari, Lisica pred sudom;
Dositej Obradović, Lisica, pas i lav
18
Andra Franičević, Poziv na kreketawe
19
Desanka Maksimović, Priča o Raku Krojaču
21
Artur Šopenhauer, Lepo ponašawe
23
Karlo Kolodi, Pinokio
26
Dušan Radović, Pouka; Priča o malom prstu
28
Lana Antonijević, Snovi
29
Miroslav Antić, Krila; Kad bi jastuci progovorili
30
Dobrica Erić, Moja kći; Nije ona jedina na svetu
31
Luis Kerol, Alisa u zemqi čuda
32
Luis Kerol, Alisa u zemqi čuda;
Biqana Gačanović, Antikvarnica
37
Aleksander A. Miln, Vini Pu
41
Nataša Ilić, Da li će damojed da zavoli sladoled
42
Grigor Vitez, Plava boja snijega
54
Dragan Lukić, Posledwe pitawe
58
Brus Makmilan, Noći morskih papagaja
119
JEZI^KE [KOLICE
17
JEZI^KE
[KOLICE 2
RADNI LISTOVI ZA SRPSKI JEZIK
SA ZADACIMA RAZLI^ITIH NIVOA [email protected]
drugo izdawe
autori
mr Sa{a Glamo~ak
Vesna Rikalo
mr Aleksandra Stani}
mr Milorad Rikalo
ilustrovao
Aleksandar Stoj{i}
recenzenti
dr Dragica Pavlovi}-Babi}, Institut za psihologiju
Filozofskog fakulteta u Beogradu
doc. dr Vesna Lompar, Filolo{ki fakultet, Beograd
Jovan Mici}, profesor razredne nastave,
O[ Josif Pan~i}, Beograd
Mirjana Sloboda, profesor razredne nastave,
O[ Skadarlija, Beograd
urednik
mr Aleksandra Stani}
lektor
mr Aleksandra Markovi}
likovni urednik
grafi~ko oblikovawe
izdava~
za izdava~a
{tampa
tira`
copyright
Neda Doki}
Dragica Din~i}
Kreativni centar
Gradi{tanska 8
Beograd
Tel./faks: 011/ 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659
www.kreativnicentar.rs
mr Qiqana Marinkovi}
Grafiprof, Beograd
3.000
© Kreativni centar 2007
CIP – Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
37.016:811.163.41(075.2)(076)
JEZI^KE {kolice 2 : radni listovi za
srpski jezik : sa zadacima razli~itih nivoa
te`ine / [autori Sa{a Glamo~ak … i dr. ;
ilustrovao Aleksandar Stoj{i}] . – 2. izd. –
Beograd : Kreativni centar, 2008 (Beograd :
Grafiprof). – 119 str. : ilustr. ; 28 cm
Tira` 3.000.
ISBN 978-86-7781-593-6
1. Glamo~ak, Sa{a [autor]
COBISS.SR-ID 148455436
Download

Jezicke Skolice II razred