^ITANKA
za tre}i razred osnovne {kole
Uputstvo
Svaka strana kwige ove
do`ivqaje nudi nove.
Vodi~
zadatak
seti se {ta smo nau~ili
Dok pesme i pri~e ~ita{,
ti zami{qa{ i u`iva{.
Potom tra`i re~i va`ne,
poruke i slike sna`ne.
A onda ih prepri~avaj,
{ta sve zna~e ‡ obja{wavaj.
Najva`nije: sad ti smi{qaj
novi naslov, drugi kraj,
pesmu kao pri~u kazuj,
odglumi je, recituj.
glumimo
pi{emo
gramatika
kwi`evnost
govorna ve`ba
re{avamo
istra`ujemo
Neka dobre re~i tvoje
obraduju srce moje.
doma}i zadatak
smisli, ispri~aj i napi{i
razmisli
re~nik
2
1.
NIGDE NIJE KÔ KOD KU]E
^ITAMO
• pri~e i pesme o domu i porodici
U^IMO I [email protected]
• vrste re~i (imenice i glagoli)
• vrste re~enica (obave{tajne, upitne,
zapovedne i uzvi~ne)
• potvrdne i odri~ne re~enice
• vi{ezna~nost re~i
• upravni i neupravni govor
• gra|ewe re~i
• vlastite i zajedni~ke imenice
• pisawe velikog slova
TVOJ ZADATAK ]E BITI
• da od zadatih re~i sastavi{ poslovice
• da napi{e{ kratak dramski tekst
• da sa`eto prepri~a{ basnu
• da napi{e{ kratku autobiografiju
3
Objasni {ta je to dom. Za{to je tebi dom va`an? Navedi tri razloga.
@eqa devoj~ice
Da mogu kao p~elica
leteti s cveta na cvet
tra`e}i kapqe medene,
celi bih obi{la svet.
ilustracija
Ma kuda stigla daleko,
u srcu ose}am svom,
da bih se, kao p~elica,
vratila u svoj dom.
Branko Halusa
Za{to devoj~ica `eli da bude kao
p~elica?
Dopuni. Ovo je
ima
. Ona
pesma/pri~a
strofe. Svaka strofa ima
stiha. Pesmu je napisao pesnik
.
[ta devoj~ica ose}a kada je daleko od
svog doma?
Podvuci u pesmi re~i koje se rimuju.
Od zadatih re~i sastavi poslovice o
domu.
Napi{i koje su dve tvoje velike `eqe.
u
ali
mu
do
qe
jbao
a
n
mu
svu
|i
po
je
dobro
do|i
do
svuda
4
d
Vrste re~i
Seti se vrsta re~i i dopuni slede}e re~enice.
Re~i koje imenuju bi}a, predmete i pojave nazivaju se
Re~i koje ozna~avaju radwu su
.
.
Slede}e re~i iz pesme rasporedi po vrstama:
`eqa, devoj~ica, p~elica, leteti, cvet, tra`iti, kapqa, obi}i, svet, sti}i, srce, dom,
vratiti se.
Imenice:
Glagoli:
Re{i rebus.
Uz imenicu p~ela dodaj niz glagola.
zuji
ilustracija
Doma}i zadatak
Na kraju ~itanke nalaze se pravila za izra`ajno recitovawe. Pro~itaj ih i znacima
odredi kako treba recitovati pesmu [email protected] devoj~ice“. Nau~i pesmu napamet.
5
Kako se do~ekuju gosti u tvojoj ku}i? Kako se pona{a{ kada ti drugovi do|u u goste?
Stigô vrapcu cewen gost
Stigô vrapcu
cewen gost,
s dugog puta
drugar kos.
So~no li{}e
sa livade
i crvi}e
sitne, mlade.
Tr~ka vrabac,
stresa rosu,
da pripremi
ru~ak kosu.
Kos dremucka
i cvrku}e:
‡ Nigde nije
kô kod ku}e.
Rusomir Arsi}
U re~niku na kraju
~itanke prona|i {ta
zna~e re~i: cewen, tr~kati, dremuckati.
Kako vrabac do~ekuje kosa?
Podvuci u pesmi re~i koje se rimuju.
Na osnovu ove pesme smisli kratak
tekst za glumu ‡ dramski tekst. Napi{i
{ta }e da govore lica ‡ vrabac i kos.
Objasni {ta zna~i cewen gost.
Pogledaj u re~niku na kraju kwige.
Vrabac:
Kos:
[ta zna~i re~ dremuckati?
Vrabac:
Za{to je kos rekao: Nigde nije kô kod ku}e?
Kos:
6
Vrste re~enica
Seti se {ta smo u~ili o re~enicama i dopi{i odgovor.
Re~enice kojima se ne{to saop{tava nazivaju se
.
Na kraju ovih re~enica stavqa se
Re~enice kojima se ne{to pita nazivaju se
Na kraju ovih re~enica stavqa se
Re~enice kojima se iskazuje zapovest nazivaju se
Na kraju ovih re~enica stavqa se
.
.
.
.
.
Uzvi~ne re~enice
Pro~itaj slede}e re~enice:
Ba{ ti je so~no li{}e!
Tako se do~ekuju gosti!
Ala si ti dobar doma}in!
Razmisli o tome {ta ove
re~enice kazuju. Koji se
znak nalazi na kraju ovih
re~enica? Kakvim ih tonom
izgovara{?
Sigurno si zapazio da ovakve i sli~ne re~enice izgovara{ kada si uzbu|en, zadivqen
ili za~u|en. Takve re~enice nazivaju se uzvi~ne re~enice.
Uzvi~ne re~enice su one re~enice kojima se iskazuju jaka ose}awa: divqewe, radost,
uzbu|ewe, zaprepa{}ewe i sl. Na kraj uzvi~nih re~enica stavqa se uzvi~nik.
Odredi vrste re~enica:
‡ Ura, idu gosti!
‡ Ko nam dolazi?
‡ Sti`u tetka, te~a i poklon~i} za mene.
‡ Po`uri, otvori im vrata!
7
Koje doba dana nazivamo predve~erjem? Razmisli o tome {ta se doga|a u prirodi pred ve~e.
[ta prime}uje{?
Laku no}
Jednog predve~erja, pre nego {to }e se sakriti za breg,
Sunce re~e:
‡ Danas mnogo proputovah i izmorih se. Ve} je vreme da
legnem. Spava mi se. Laku no}!
^ula ga roda u vrbovom gnezdu, pa re~e svojim malima:
‡ Sunce odlazi na spavawe. I `abe se skrivaju u barama.
I nama je, deco, vreme da legnemo. Laku no}!
Na livadi je kosio kosac. Kad je ~uo posledwe rodine
re~i, ostavio je kosu, iskopao rupu u sve`em senu i rekao:
‡ Livado, danas sam mnogo kosio i umorio se. Sunce za|e.
Rode se sabra{e po gnezdima. Ve} je vreme da i ja legnem.
Laku no}!
Na kraju livade grickao je travu zec. Kad je video da je
kosac legao u seno, na}ulio je u{i i rekao:
‡ Lepo sam se najeo mlade deteline. Eno, kosac ne kosi.
Sunce za|e. Rode se sakupi{e u gnezdima. Vreme je da i ja legnem. Laku no}!
Kad je to ~ula jarebica, brzo je pod svoja krila sakupila jarebi}e i rekla:
‡ Eno, na{ sused zec ode na spavawe. Sunce za|e. Kosac vi{e ne kosi. Rode se prikupi{e
u gnezdima. Vreme je i nama da legnemo. Laku no}!
Ostao je samo laki vetri} da wi{e jo{ nepoko{enu travu na livadi i da svim zaspalim
stanovnicima poqa {apu}e snene pri~e.
A mese~ina, kao kakva dobra majka, pokri celo poqe svojim srebrnim pokriva~em.
ilustracija
Vidoe Podgorec
predve~erje, kosac, kosa, sabrati se, na}uliti, snen
Napi{i kojim redom su odlazili na
spavawe likovi iz ove pri~e.
1.
4.
2.
5.
3.
8
Podvuci deo teksta u kojem se govori
o vetri}u. Opi{i kako zami{qa{ tu
scenu.
Podvuci u tekstu re~i kojima se opisuje mese~ina. Opi{i poqe pod mese~inom.
Prepri~aj ovu pri~u u samo dve re~enice.
Pro~itajte u razredu ovu pri~u po ulogama.
Potvrdne i odri~ne re~enice
Dopuni re~enice.
Re~enice kojima se ne{to tvrdi nazivaju se
re~enice.
Re~enice kojima se ne{to odri~e nazivaju se
re~enice.
U slede}oj tabeli odri~ne re~enice pretvori u potvrdne, a potvrdne u odri~ne.
DA
tvrdwa
NE
odricawe
Sunce odlazi na spavawe.
Rode nisu zaspale.
Zec je na}ulio u{i.
Ne}u da spavam.
Laki vetri} wihao je travu.
9
Kojim se bojama opisuje rana jesen?
eptembar
U `utom autu do|e
jesen, donese gro`|e.
Sa grane lasta veli:
„Skoro }u da se selim“.
I li{}e mog jablana
pozlati jesen rana.
U klupi |a~e pi{e:
„Brzo }e magle, ki{e“.
Pro|o{e dani vreli,
miri{u plodovi zreli.
„Pozna me jesen quti“,
veli septembar `uti.
Jesen je, jesen rana
od bakra sva istkana.
Jesen se, jesen rana
prostrla preko grana.
U `utom autu sti`e
i `uto li{}e ni`e...
pozlatiti
istkati
pozan
Du{an Kosti}
Svaka strofa ove pesme je pesni~ka
. Slikovito izra`avawe,
naj~e{}e u stihu, naziva se poezija.
Podvuci i objasni dve slike koje ti se
najvi{e svi|aju.
Objasni stihove:
Jesen je, jesen rana
od bakra sva istkana.
O ~emu razmi{qa lasta iz pesme?
Za{to?
Za{to se quti septembar?
Doma}i zadatak
Posmatraj omiqeno drvo u jesen. Kako
ono izgleda? Napi{i sastav o tome.
10
Vi{ezna~nost re~i
Mnoge re~i u na{em jeziku imaju vi{e zna~ewa. Osnovno zna~ewe re~i glava je: deo tela
~oveka ili `ivotiwe, ali ova re~ mo`e da ima i druga zna~ewa.
glava
um, pamet: Tvoja pametna glava brzo }e re{iti zadatak.
glava
`ivot: Evo vukova, spasavajte glavu!
glava
osoba, pojedinac: U selu je pedeset mu{kih glava.
glava
li~nost koja rukovodi, vo|a: glava porodice, glava dr`ave.
glava
predwi deo ne~ega: Glava kolone odmakla je daleko.
glava
zaokrugqeni, loptasti deo nekih biqaka: glava (glavica) kupusa, glava (glavica) luka,
glava (glavica) keqa.
glava
zaobqeni i zadebqali kraj ili deo predmeta: glava eksera, glava gusala.
glava
poglavqe u kwizi: glava romana.
Objasni koja sve zna~ewa ima re~ srce u slede}im re~enicama:
Srce mu je ubrzano kucalo.
Ti si moje srce.
Imao je srca da prepliva nabujalu reku.
U srcu Srbije nalazi se Beograd.
Najsla|e je srce lubenice.
Pravili smo srca i zvezdice od papira.
11
Seti se {ta je to basna. Koje si basne ~itao?
Gradski i poqski mi{
Gradski i poqski mi{ su bili dobri prijateqi, ali su se
retko vi|ali, jer je jedan `iveo u gradu, a drugi u poqu. Jednog
dana do|e gradski mi{ onom poqskom u goste. Ovaj ga lepo
primi i radosno do~eka. Ku}ica je bila mala, ali bezbedno
skrivena usred poqa, a poqe je mirisalo na sve`u travu
i cve}e. Gost se divio lepoti prirode i radovao susretu
s prijateqem. Dugo su dva mi{a pri~ala, a onda je doma}in
pozvao gosta za sto. Soba je bila skromno name{tena, a na stolu
samo jedno jelo ‡ kukuruz.
‡ Odavno nisam jeo kukuruz ‡ re~e gost ‡ i priznajem da je
sladak, ali ti treba da do|e{ kod mene i vidi{ kako gospodska
trpeza izgleda.
Poqski mi{, naravno, obe}a da }e do}i i isprati gosta. Kad
je obavio sve poslove u poqu, prebaci zave`qaj preko ramena
i krenu u grad da poseti prijateqa.
Veselo je zvi`dukao gaze}i mekom travicom i u`ivao
u toplom suncu. Za wim ostado{e poqa i seoski krovovi,
a pred wim iskrsnu grad, veliki i pun zastra{uju}e galame. Kad je
stigao do ku}e svoga prijateqa, poqski mi{ zakuca na vrata. Gradski mi{
mu otvori oprezno i pozva ga da brzo u|e.
‡ Tiho! ‡ opomenu ga odmah {apatom. ‡ Pro|i brzo kroz hodnik i gledaj dobro da te ne opaze!
U|o{e u odaju zaista rasko{no name{tenu. U toj ku}i sve je blistalo od bogatstva
i udobnosti, pa se poqski mi{ postide svoje skromne ku}ice u poqu. Pogled mu tada pade na
veliku kri{ku `utog sira i htede da je dohvati, ali ga doma}in zgrabi za {apu i povu~e.
‡ Ne dodiruj! ‡ {apnu prestra{eno. ‡ To je mi{olovka! Ako se u wu uhvati{, gotov si! Kad je
do{ao sebi od straha, poqski mi{ se na|e pred najbogatijom trpezom koju ni u snu nije mogao
zamisliti. ^ega tu sve nije bilo! I sira, i pile}eg pe~ewa, i mleka, i {unke, i raznovrsnog
vo}a! Trebalo je samo da pru`i {apu i izabere. Poqski mi{ to i u~ini, ali u tom ~asu ... oseti
iza sebe neku drugu, ogromnu, prete}u {apu s kanxama, pa {mugnu u ugao. Bio je to ku}ni ma~or
koga je privukao neo~ekivani plen. Ovo je bila posledwa kap! Poqski mi{ tiho otvori vrata
i ute~e natrag u poqe, {apnuv{i svome prijatequ: ‡ Hvala ti za rasko{, bogatstvo i izobiqe!
Meni je, ipak, va`nija zdrava glava na ramenu i moj mir u prirodi.
Lafonten
ilustracija
rasko{no, {mugnuti, ute}i
12
Prepi{i re~i kojima se opisuje ku}a
poqskog mi{a.
Prepi{i re~i koje opisuju sobu
i trpezu poqskog mi{a.
Napi{i {ta je za tebe pouka ove basne.
Smisli druga~iji naslov za ovu basnu.
Od zadatih re~i sastavi poslovicu.
Podvuci re~enice koje opisuju ku}u
i trpezu gradskog mi{a. Kako wih
zami{qa{?
Prona|i i prepi{i re~enicu kojom se
opisuje kako se poqski mi{ ose}ao kada
je i{ao poqem u posetu gradskom mi{u.
kao
bez
riba
bez
vode
~ovek
slobode
Objasni {ta zna~i re~ glava u posledwoj re~enici basne.
Doma}i zadatak
Ovu basnu mo`emo podeliti na tri
dela.
Prona|i i prepi{i re~enicu u kojoj
je poqski mi{ iskazao {ta mu je
najva`nije.
1. u gostima kod poqskog mi{a
2. poqski mi{ putuje u grad
3. u gostima kod gradskog mi{a
Prepri~aj svaki deo sa`eto (kratko),
u {to mawe re~enica.
13
Upravni govor
Izvoli, poslu`i se.
Hvala! Odavno nisam jeo kukuruz.
Re~i koje navodimo ta~no onako kako ih je neko izgovorio nazivaju se upravni govor.
Wih stavqamo pod znake navoda ili ih izdvajamo crticama. Znaci navoda mogu
izgledati ovako: „ “ ili ›› ‹‹.
Re~i kojima se u re~enici obja{wava ko govori nazivaju se pi{~eve re~i.
7.
Upravni govor mo`emo pisati na tri na~ina:
1.
1. Poqski mi{ je rekao :
2.
„Izvoli, poslu`i se“.
3.
2. „Izvoli, poslu`i se“,
rekao je poqski mi{.
4.
5.
‡ Izvoli, poslu`i se ‡
3. „Izvoli“,
14
rekao je poqski mi{.
rekao je poqski mi{, „poslu`i se.“
6.
1. Re~i koje ozna~avaju imena su...
2. Re~i koje ozna~avaju radwu, stawe i zbivawe su...
3. Na kraju zapovednih re~enica stavqa se...
4. Dva ili vi{e stiha u pesmi ~ine...
5. Re~enice kojima se ne{to odri~e zovu se...
6. Na kraju obave{tajnih re~enica stavqa se...
7. Upravni govor se stavqa pod znake...
Neupravni govor
Razgovor izme|u dva mi{a mo`e se preneti i na ovaj na~in.
Poqski mi{ je rekao gostu da se poslu`i. Gradski mi{ se zahvalio i rekao da odavno nije jeo
kukuruz.
Ovo je primer neupravnog govora, jer re~i poqskog i gradskog mi{a nisu navedene ta~no
onako kako su izgovorene.
Napi{i pravilno slede}e re~enice.
Meni je najlep{a moja ku}a re~e poqski mi{.
Meni je re~e poqski mi{ najlep{a moja ku}a.
Slede}u re~enicu prebaci u neupravni
govor.
„Ako se uhvati{ u mi{olovku, gotov si!“,
opomenu ga mi{ {apatom.
Narednu re~enicu prebaci u upravni
govor.
Pro~itaj slede}u re~enicu.
Ba{ sam se najeo kukuruza, pa odlazim
svojoj ku}i re~e gradski mi{.
1. stavi znake za upravni govor
2. prebaci re~enicu u neupravni govor
Doma}in je upozorio gosta da je to
mi{olovka.
15
Kako sve mogu da se dru`e roditeqi i wihova deca? Porazgovaraj o tome s drugom iz klupe.
Generale silo quta
Generale silo quta
Kad ti bude dosta rata
Svrati ku}i dva minuta
Da svom sinu bude{ tata
Direktore lepi stvore
Okani se referata
Hajde ku}i pod prozore
Budi svojoj deci tata
Oj frizerko ve{ta zverko
Znam da kosa nije slama
Ipak idi {etaj s k}erkom
Ceo dan joj budi mama
Svet }e malo da pri~eka
I s frizurom i sa ratom
Dok se jedna sre}na k}erka
Naigra sa svojim tatom
Qubivoje R{umovi}
general, zverka, referat
Objasni kako razume{ stihove:
Svrati ku}i dva minuta
da svom sinu bude{ tata.
Ceo dan joj budi mama
Napi{i koja je poruka ove pesme.
16
Izmisli drugi naslov za ovu pesmu.
Smisli i napi{i jo{ jednu novu
strofu za ovu pesmu. Neka roditeq
iz tvoje strofe ima neko drugo
zanimawe. Neka bude: u~iteqica,
pekar, lekar...
Gra|ewe re~i
Od imenice glava nastala je ~itava porodica re~i. Objasni {ta zna~e neke od wih.
glavowa
izglaviti
glavica
poglavica
zaglaviti
podglaviti
glavat
glava{
glavni
uglaviti
glavoboqa
{upqoglav
beloglav
glavurda
Od imenice glas izvedene su mnoge re~i, kao {to su imenice: oglas, glasa~, razglas
i druge, i glagoli: oglasiti se, glasati, naglasiti, razglasiti.
Napi{i nekoliko imenica i glagola dobijenih od imenice RAD.
imenice:
glagoli:
Napi{i nekoliko imenica i glagola izvedenih od imenice LIST.
imenice:
glagoli:
Doma}i zadatak
Prona|i na kraju ~itanke pravila za izra`ajno recitovawe. Pesmu Generale silo quta
obele`i znacima. Nau~i je napamet. Kad je budete recitovali u odeqewu, neka svako
kazuje po jednu strofu, a dodajte i stihove koje ste sami smislili.
17
Da li zna{ {ta je autobiografija? Prona|i u re~niku
na kraju kwige zna~ewe te re~i.
Moje detiwstvo
Ja sam ro|en u selu i otkad znam za sebe ‡ radio sam. Ocu
i majci, verovatno, moja pomo} nije mnogo zna~ila, ali ja sam
uz wih i kopao, i `eo, i plastio seno, i ~uvao stoku,
i tresao i kupio {qive, i to sve bez gun|awa, ~ak sa
velikom dozom ponosa. I slu{ao sam roditeqe, sve {to
bi mi dali u zadatak trudio sam se da uradim. Od mene se
nije moglo ~uti NE]U ili NE MOGU! Nisam bio posebno
nagra|ivan za taj rad. Bilo je, naprosto, prirodno da radim,
jer su i moji roditeqi radili, jer su i na{e kom{ije radile.
Kad bi se posao zavr{io, odrasli bi na{li na~in da se
odmore, a ja bih sa drugarima ili samo s bratom nastavio da
se igram. Odrasli su imali svoje igre za odmor, a mi deca
svoje. Kad bi do{lo vreme za novi posao, igra bi se privela
kraju, nastavqalo se s poslom.
U tu `ivotnu vrte{ku, u jednom trenutku, ukqu~ila se
{kola. Bio je to novi posao za mene. Otaqavao sam ga {to
sam boqe mogao. Ali, pre {kole i posle {kole, onaj put do
{kole, dug {est, i onaj iz {kole, dug osam kilometara, to je
bila igra. I {to sam stariji, sve vi{e se se}am puta
u {kolu i iz {kole, a sve mawe same {kole.
Voleo sam da idem sam u {kolu. Onda sam se predavao
ma{tarijama. Tako sam izmislio i nacrtao ~udesni
tobogan, kojim bi se deca iz Gorweg Qubi{a vozila do
{kole i natrag. Bila je to sjajno zami{qena sprava, pravi
perpetuum mobile. Start bi bio ispod Nevoqe, i zbog
prirodnog pada ne bi bila potrebna nikakva pogonska sila.
Istovar dece u {kolskom dvori{tu.
I dok bismo mi bili na ~asovima, {kolski poslu`iteq
bi, uz pomo} milicije, podigao mehanizam tobogana na
odre|enu visinu, sa koje bi se deca slobodnim padom
i inercijom vozila nazad. (^inilo mi se tada da bi to
morao biti posao poslu`iteqa, a milicija je po ceo dan
{etkala besposlena, pa mi je to dobrodo{lo da ih, bar
u ma{ti, nekako zaposlim!)
18
Qubivoje R{umovi} je ro|en 1939.
godine u selu Qubi{u na planini
Zlatibor. Napisao je mnoge kwige za
decu, kao {to su: Ma {ta mi re~e, Jo{
nam samo ale fale, Nevidqiva ptica,
Hajde da rastemo i druge.
Nismo imali satove, pa se ~esto doga|alo da
zakasnimo u {kolu. Kako to re{iti? Nije mi ni palo na
pamet da molim oca da mi kupi sat. Nije ga ni on imao.
Muka me je naterala da jednog jutra zabele`im na steni
iznad puta crtu, tamo gde pada senka. Deda Stevan
Brwo, koji je imao sat, bio je tog dana kod nas i znao sam
da }u sti}i u {kolu na vreme. Zato sam i napravio onaj
sun~ani sat na steni, da sutra, kad deda ne bude kod nas,
kad odnese svoj sat u Gostiqe, znam po senci da li }u na
vreme sti}i u {kolu, ili }u zakasniti.
To su prihvatili i drugi |aci i uskoro je svako imao
svoj sun~ani sat i, naravno, zaka{wavawe na ~asove se
svelo na minimum. To ose}awe olak{awa i lagodnosti,
to {to smo odmah znali na ~emu smo i koliko vremena
mo`emo da provedemo u igri, to je bila nagrada za moj
izumiteqski trud.
Qubivoj R{umovi}
`eti, plastiti, doza, otaqavati,
perpetuum mobile, prirodni pad,
slobodni pad (pod pad), pogonska
sila, poslu`iteq, inercija,
mehanizam, sun~ani sat
Odgovori na pitawa.
Kako se zove pisac koji je ispri~ao pri~u o svom detiwstvu?
U kom selu je on ro|en?
Kakvu spravu je pisac izmislio kad je bio de~ak?
Kako se zove deda iz pri~e?
Koji je naziv sela u kojem je `iveo deda?
[ta je Qubivoje izumeo da bi znao da li }e na vreme sti}i u {kolu?
Doma}i zadatak
Ovo je deo iz autobiografije pesnika Qubivoja R{umovi}a. Napi{i i ti kratku autobiografiju. Navedi o sebi {to vi{e va`nih podataka: ime, prezime, datum i mesto ro|ewa,
imena roditeqa, mesto u kojem si proveo rano detiwstvo, va`ne doga|aje kojih se rado
se}a{, zanimqivosti iz {kolovawa i drugo.
19
Imenice
Re~i koje imenuju bi}a, predmete i pojave nazivaju se imenice.
Imenice
vlastite
Ozna~avaju li~na (vlastita) imena.
Pi{u se velikim po~etnim slovom.
a) imena qudi
Filip, Ivana, Dijana
b) imena `ivotiwa
[arac (kow), Xeki (pas), Cica
(ma~ka)
v) imena zemaqa, sela, gradova,
reka, planina, stanovnika, pripadnika naroda
Engleska, Ru{aw, Wujork,
Morava, Tara, Beogra|anin,
[ve|anin, Indijanac
zajedni~ke
Ozna~avaju imena bi}a,
predmeta i pojava sa zajedni~kim
osobinama.
Pi{u se malim slovom.
Na primer, ku}a mo`e biti velika, mala, od cigala, od betona, od slame, ali sve ku}e imaju
zajedni~ku osobinu ‡ da
u wima `ive qudi.
g) imena nebeskih tela
Zemqa, Jupiter, Saturn
Slede}e zajedni~ke imenice iz pesme „Generale silo quta“ rasporedi u tabeli po
vrstama: rat, prozor, }erka, ku}a, tata, dan, minut, kosa, dete, sila, slama, sin.
zajedni~ke imenice koje imenuju
bi}a:
predmete:
pojave:
20
Pisawe velikog slova
Velikim po~etnim slovima pi{u se (dodaj nove primere):
• imena, prezimena i nadimci qudi:
Jovan Jovanovi} Zmaj,
• imena naroda:
Srbin, Ma|ar, Francuskiwa,
• nazivi reka, planina, jezera i mora:
Crna reka, Stara planina, Pali}ko jezero,
• nazivi dr`ava, pokrajina, gradova i sela:
Republika Srbija, Vojvodina, Velika Plana, Ba~ko Petrovo Selo,
• nazivi praznika:
Nova godina, Bo`i}, Uskrs,
• vlastita imena `ivotiwa:
@u}a, Fifi,
• nazivi ulica i trgova:
Trg slobode, Cvetna ulica, ulica ^ika Qubina,
• naslovi kwiga, novina, pri~a, pesama:
Je`eva ku}ica, [kolarac, Crvenkapa,
21
Da li zna{ {ta je poema? U re~niku na kraju kwige na}i }e{ zna~ewe te re~i.
Qutito me~e
Mesec obuo ~izmice `ute,
oblaci obukli plave kapute,
pa cele no}i nebom jezde.
Dole, u {umi, jedno me~e
zami{qeno, ve} tre}e ve~e,
gleda u zvezde.
Me~e se quti ve} tre}i dan
{to ga teraju u zimski san
i zami{qeno stalno }uti.
Tata se quti, mama se quti
i svi mu vele:
„Otkad postoje med i p~ele,
otkad postoje sunce i ve~e
nismo videli takvo me~e“.
„[ta }e{ da radi{“, mama ga pita,
„kad li{}e sasvim, sasvim po`uti
i sneg napada iznad rita?“
A me~e }uti.
„[ta }e{ da radi{“, baka mu veli,
„kad svet od snega sasvim pobeli?“
Tata se quti, mama se quti,
a me~e }uti.
Odjednom, me~e qutito reklo
{ta ga je peklo:
„Ne}u da spavam, ne}u, i ta~ka.
Za{to ne spavaju zec i ma~ka?
I ptica iznad na{ih glava
za{to ne spava?“
22
A onda tiho, tiho re~e:
„Ba{ mi je krivo {to sam me~e“.
Sad mama }uti i tata }uti
i svi su stra{no zabrinuti.
Me~e se quti:
„Uze}u“, ka`e, „trotinet,
idem me|’ decu, me|u svet.
Ne}u da spavam. Ne}u, i ta~ka.
[to ne spavaju zec i ma~ka?“
Mesec obuo ~izmice `ute,
oblaci obukli plave kapute,
pa cele no}i nebom jezde.
A jedno me~e ve} tre}e ve~e
ne}e da spava. Gleda u zvezde.
Branislav Crn~evi}
Podvuci u poemi one stihove koji ti
se najvi{e dopadaju. Objasni wihovo
zna~ewe.
jezditi, poema
Napi{i {ta je me~e `elelo da radi.
Objasni za{to se me~e qutilo.
Zamisli da si me~etu mama ili tata.
Kako bi mu pomogao?
Objasni {ta zna~i kada se ka`e:
Ne{to me pe~e u du{i.
Recitujte ovu poemu po ulogama
ili je odglumite.
23
24
2.
DRUG ]E DRUGU DA [email protected] TUGU
^ITAMO
• pesme i pri~e o prijateqstvu
U^IMO I [email protected]
• prosta re~enica ‡ subjekat i predikat
• zna~ewe izraza
• rod i broj imenica
TVOJ ZADATAK ]E BITI
• da odglumi{ jedan lik iz basne
• da napi{e{ sastav o drugu ili
drugarici
• da nastavi{ pri~u
• da prepri~a{ pri~u
25
[ta je za tebe dobar drug? Razmeni mi{ljenje o tome s drugom iz klupe.
U samo}i
U samo}i
Sre}a nam se ruga
Nema ni{ta
Bez najboljeg druga
Drug }e drugu
Da ubla`i tugu
Drug drugove
U svatove zove
Ljubivoje R{umovi}
[ta po tvom mi{ljenju zna~e stihovi:
U samo}i / Sre}a nam se ruga?
[ta zna~e stihovi:
Drug }e drugu / Da ubla`i tugu?
Podvuci re~i koje ozna~avaju pojmove
va`ne za drugarstvo: po{tovanje, pomo},
ljubomora, iskrenost, prevara, ljubav,
poverenje.
26
Smisli i napi{i kako }e{ da se zahvali{
drugu za ne{to {to je u~inio za tebe.
Napi{i kako }e{ drugu da se izvini{ zato
{to si mu rekao ne{to ru`no.
Kako }e{ druga da ute{i{ kad dobije
slabu ocenu?
Za lisicu se ka`e da je lukava, a {ta se ka`e za mrava? [ta zna{ o cvr~ku? Jesi li ga nekada video ili ~uo?
Cvr~ak i mravi
Jedne zime do|e cvr~ak mravima i re~e:
‡ Molim vas, dajte mi malo `ita da ne umrem
od gladi!
Mravi ga zapitaju:
‡ A {ta si letos radio?
‡ Svirao sam.
‡ Kad si letos svirao, a ti sad igraj da ti glad
pro|e! ‡ reko{e mravi i istera{e cvr~ka napolje.
Lafonten
[ta misli{, da li je pravedno to {to su
mravi isterali cvr~ka? Obrazlo`i svoje
mi{ljenje.
O ~emu je cvr~ak razmi{ljao kada su ga
mravi oterali gladnog s praga?
Smisli drugi naslov za ovu basnu.
Odglumite likove iz ove basne. Podelite
uloge i pro{irite razgovor.
Kako je izgledao cvr~ak leti, kad je svirao?
Podvuci jednom bojom subjekat,
a drugom bojom predikat u re~enici:
Mravi rade. Ka`i kakva je to re~enica.
Objasni {ta ozna~ava subjekat, a {ta
predikat.
Kako je cvr~ak izgledao zimi, dok je molio
mrave da mu pomognu?
Prosta re~enica se sastoji samo od subjekta i predikata.
Cvr~ak svira.
subjekat
predikat
27
Kako se ose}a{ kada te neko maltretira? Kako se tada pona{a{?
Porazgovaraj o tome s drugom ili drugaricom iz klupe.
U~ionica bez nasilni{tva
[ta bi trebalo da uradi{
kada te neko maltretira
Kada te neko maltretira, trebalo bi:
1. da se raspla~e{
Najboqi odgovor: NE
Nasilnici mnogo vole kada imaju mo}
nad drugima. U`ivaju kada druge nateraju
da pla~u. Kada pla~e{, pru`a{ im ono {to
`ele. S druge strane, mo`da si toliko uznemiren da ne mo`e{ da ne pla~e{. Ako
se to dogodi, pobegni {to pre mo`e{. Na|i
prijateqa ili nekog starijeg ko }e te saslu{ati i podr`ati.
2. da ka`e{ drugu
Najboqi odgovor: DA
Postaraj se da to bude drug koji }e te saslu{ati, podr`ati i braniti. I nemoj da ka`e{ samo drugu. Ka`i i nekom odraslom.
3. da ka`e{ wegovim roditeqima
Najboqi odgovor: NE
Neka deca postaju nasilnici zato {to su
roditeqi nasilni prema wima. Takvi roditeqi }e pre verovati svom detetu nego tebi.
U poku{aju da se odbrane mogli bi da okrive
tebe.
4. da pobegne{
Najboqi odgovor: NE ZNAM
Ako oseti{ da si u ozbiqnoj opasnosti ‡
na primer, suo~en si sa grupom nasilnika ‡
28
pobegni {to pre mo`e{ na neko bezbedno
mesto. U drugim situacijama mo`e biti boqe
da ne popu{ta{, ve} i da se brani{. Sledi
svoje instinkte!
5. da poku{a{ da se obra~una{
Najboqi odgovor: NE
Nasilnik bi mogao da se naquti i ponovo
krene za tobom. A osveta i tebe ~ini nasilnikom.
6. da ka`e{ nastavniku
Najboqi odgovor: DA
Posebno ako se nasilni{tvo de{ava u
{koli. Ve}ina takvih slu~ajeva se odigrava
na mestima na kojima nema odraslih koji bi
to mogli da vide ili ~uju. Nastavnik ti ne
mo`e pomo}i ako mu ne ka`e{ (ili ako mu
neko drugi ne ka`e).
7. da ne dolazi{ u {kolu
Najboqi odgovor: NE
Osim ako misli{ da si u ozbiqnoj opasnosti, nikada ne bi trebalo da izostane{ iz
{kole da bi izbegao nasilnika. Seti se da
nasilnici obo`avaju mo}. Zamisli koliko se
mo}no ose}aju kada nekoga uspeju da zapla{e
toliko da ne do|e u {kolu! A nedolazak u
{kolu ometa i tvoje u~ewe i {teti ti jo{
vi{e.
9. da se ispravi{, pogleda{ nasilnika
u o~i i ~vrstim, sigurnim glasom ka`e{:
„Ostavi me na miru!“
Najboqi odgovor: DA
Nasilnici ne o~ekuju da im se drugi suprotstave. Naj~e{}e maltretiraju one koji
deluju kao da ne mogu da se brane, tako da
se iznenade kada se neko pona{a kao da je
siguran i sna`an, a ne upla{en i slab. Ovo
bi moglo biti dovoqno da ih zaustavi.
8. da udari{, gurne{ ili {utne{
nasilnika
Najboqi odgovor: NE
Po{to su nasilnici naj~e{}e ve}i i ja~i
od onih koje maltretiraju, najverovatnije bi
ti bio povre|en. A mogao bi i da upadne{ u
nevoqu zbog tu~e.
10. da se poguri{, spusti{ glavu
i poku{a{ da deluje{ tako sitno
da te nasilnik ne primeti
Najboqi odgovor: NE
To bi nasilniku pru`ilo ono {to `eli ‡
nekoga ko deluje jo{ upla{enije i slabije.
11. da se smeje{ i pona{a{ kao da te
nije briga
Najboqi odgovor: NE ZNAM
Neki nasilnici odustanu kada qudi ne
reaguju na maltretirawe. Ali neki drugi
onda po~nu da maltretiraju jo{ vi{e da bi
dobili reakciju kakvu `ele.
12. da se ispravi{, pogleda{ nasilnika
u o~i i ~vrstim, sigurnim glasom ka`e{:
„Prestani! To mi se ne dopada!“
Najboqi odgovor: DA
Pogledaj odgovor broj 9.
13. da ka`e{ svojim roditeqima
Najboqi odgovor: DA
Reci im {ta se de{ava i zatra`i wihovu
pomo}.
29
14. da zapreti{ nasilniku
Najboqi odgovor: NE
Nasilnik bi mogao da se naquti i po~ne
da te maltretira jo{ vi{e.
15. da ostane{ miran i ode{ odatle
Najboqi odgovor: DA
Posebno ako mo`e{ da ode{ negde gde
ima puno qudi ili do svojih drugova.
16. da uvredi{ nasilnika
Najboqi odgovor: NE
To bi ga samo razqutilo ‡ lo{e po tebe.
17. da se {to glasnije prodere{:
„Prekini!“
Najboqi odgovor: DA
To bi moglo da iznenadi nasilnika i da
ti da {ansu da pobegne{. Tako|e, ako te ~uju
drugi, mo`da }e se okrenuti da bi videli
{ta se de{ava, {to bi nasilniku dovelo publiku koju ne `eli.
18. da ignori{e{ nasilnika
Najboqi odgovor: NE
Nasilnici `ele da izazovu reakciju kod
osoba koje maltretiraju. Ignorisawe bi moglo da dovede do ve}eg i goreg maltretirawa.
19. da ispri~a{ vic ili ka`e{ ne{to
sme{no
Najboqi odgovor: NE ZNAM
Humor nekada mo`e da smiri napetu
situaciju. Pazi da se ne na{ali{ na ra~un
nasilnika ili da ga ne ismeva{.
30
20. da se prikqu~i{ nekim qudima,
ako ih ima u blizini, da ne bi bio sam
Najboqi odgovor: DA
Nasilnici u principu ne maltretiraju
one koji su u grupama. Ne vole da budu brojno
nadja~ani.
Alan L. Bin, U~ionica bez nasilni{tva,
Kreativni centar, 2004
nasilni{tvo, maltretirati, podr`ati,
instinkt, reagovati, reakcija, ignorisati
Ciq ovog teksta je (zaokru`i odgovor
za koji misli{ da je ta~an):
a) da te podstakne na to da se nasilno
pona{a{
b) da ti pomogne da se ose}a{ bezbedno,
sigurno, prihva}eno i ceweno
v) da te podstakne na to da ka`wava{ one
koji se nasilno pona{aju
Da li te je u {koli nekada neko
maltretirao (nasilno se pona{ao prema
tebi)? Ako jeste, opi{i kako si se tada
ose}ao. Ako nije, kako bi se pona{ao
u sli~noj situaciji?
Napi{i sastav o svom drugu ili drugarici.
Na str. 159 nalaze se pravila za dobro pisawe.
Bilo bi korisno da ih koristi{.
Neka ti u pisawu pomognu i uputstva sa ove strane.
e
P i{ mo sa
stav
Moj drug (drugarica)
Kako izgleda
tvoj drug
(drugarica)?
Napi{i koliko
je visok(a), koje
boje su mu (joj)
o~i i kosa,
kako se obla~i
i dr.
Navedi wegove
(wene) lo{e
i dobre
osobine.
Napi{i
{ta ti se
u wegovom
(wenom)
pona{awu
dopada,
a {ta ti se
ne dopada.
31
[ta zna~i re~ samo}a? Kada ti samo}a prija? Kada ti samo}a ne prija?
Razgovaraj o tome s drugom iz klupe.
Samo}a
Nikad nisam video tako malu pticu.
U~inilo mi se: list. Jedan prosu{eni list
koji ukoso pada s grane.
Ali, kad se o{trije zagledah ‡ ptica!
U stvari ‡ malo repa, malo perja
i {iqati kqun koji je, prosto, ravnote`a
repu. Da nije tog izdu`enog kquna, ptica bi
bila nestabilna. Uzalud bi se do~ekivala
na male no`ice. Pretegnuo bi rep.
Boja? Kao prosu{eno li{}e.
Malena. Skoro nevidqiva ptica.
Glas ‡ kao kad se u vreli zejtin stavi
u{tipak ‡ cvrkne.
Nisam ni slutio da me poznaje.
Ne boji se.
Svakog dana ~eka u ogradskoj `ivici.
^eka da istresem mrve koje ostaju posle
ru~ka. Uveren sam: u po~etku se pla{ila.
I ko zna koliko je to trajalo.
A sada? Ne boji se mog pokreta. Kad sa
obe ruke iznosim trpezarijski ~ar{av.
I tresem mrve. Prou~ila je, dakle, svaki
moj pokret.
Ona poleti.
Let je kratak. Nizak. Ni dva metra
visine. Sle}e sa `ivice. Sa najni`ih
gran~ica. Dole}e iz prizemqa. I kquca
mrve.
Koliko li se dugo prikradala? Proveravala? Koliko li je dugo trebalo da se
uveri da }e kroz prozor ‡ kad se otvori ‡
leteti samo mrve?
32
Danas sam je prvi put ugledao. Zaista,
ne boji se!
Crno oko. Kao ~iodica. Kao glavica
~iode. I malo sivog perja. I u tom perju
malo rujevine. Na jednoj strani rep, na
drugoj ‡ kqun. Zbog klackalice
i ravnote`e.
Siva ptica.
I u tom vrtkawu, u~ini se: prosine malo
rujnog perja. Malo rujevine na prsima.
Sad i ja wu poznajem. Stojim kraj prozora. Gledamo se.
Ptica se klati. Klati.
Nakqucala se mrvica. Propr{orila
perjem. Proteglila jedno krilce, proteglila drugo krilce. Skakutala. U grmi},
pa u `ivicu, pa natrag, u tri poleta i tri
skoka, pod prozor.
Upoznali smo se. Dobro. Vaqalo bi da
proslavimo poznanstvo.
Okre}em se i prilazim stolu. Uzimam suv kola~ koji stoji na okruglom
poslu`avniku. Vanilica. To je vanilica
sa orasima. Izabrao sam vanilicu. Nisam
uzeo {tanglicu sa ledom. Sa belim, kao
led, {e}ernim prelivom.
Izabrao sam suv kola~ bez fila. Jer
ima vanilica filovanih pekmezom.
U stvari, dve vanilice, jedna na drugoj,
spojene su premazom od pekmeza. Pekmez
od kajsija je zlatast. Pekmez od {qiva je
crno`ut.
Uzimam, dakle, vanilicu. Mrvim je
u {aci. Prilazim prozoru. I laganim
pokretom ruke raspr{ujem obla~i} mrvica
cvrknuti, `ivica, ~ioda, rujevina,
vrtkati se, prosinuti, rujan,
propr{oriti, {tanglica, zlatast,
poletnuti, vaistinu, vrzina,
`buwi~wak, bokvica, vodopija,
uobra`ewe
koji miri{e na vanilu. Ptica se nije ni
pomerila. Toliko je poverqiva. Pitoma.
A ja o tome nisam imao pojma!
Ptica nije ni poletnula. Dozvolila je
da je po{e}erim mrvicama slatkog kola~a.
Da, sad i ptica miri{e na vanilu.
‡ Ne znam kako se zove ptica ‡ pri~am
sa planincem, ~ovekom koji `ivi u planini
i poznaje ptice. ‡ Grmu{a! @ivi u grmu.
Nisko pole}e. Ne}e u visinu.
‡ Ne, nije grmu{a ‡ osmehnu se planinac.
‡ Znam dobro tu pticu. Zove se cari}!
‡ Cari}! Siguran si da je to ptica
cari}?
‡ Siguran? Pita{. To ti je kao {to tebe
gledam. U planini nema mawe ptice od
cari}a. Car nije. A cari}, vaistinu, jeste.
Carstvo mu je veliko kao bagremov hlad.
Ogra|eno je vrzinom. Na wemu `bun leskova
pru}a. U tom prostoru raste `buwi~wak
bokvice, dva stru~ka plave vodopije. Vetar
naveje lawsko li{}e.
To je cari}evo carstvo.
Ponekad, dugo u no}, stojim pored osvetqenog prozora. Napoqu mrak. Ali svetlost koja pada s prozora obasjava kuti}
`ive ograde u kojoj `ivi ptica. Svetlost
prodire kroz zavese i pada kao mre`a na
ogradicu i `buwe.
Ne mogu da vidim pticu. Ali otud, iz
`ivice, ose}am da me neko gleda.
Ili je to uobra`ewe. Ili, stvarno, mala
ptica, potpuno sama, opomiwe kako ni ja
vi{e nisam usamqen, kao {to ni ona nije
sama kad sam ja tu, kraj prozora, pored we.
Branko V. Radi~evi}
33
Prona|i u pri~i i razli~itim bojama
podvuci re~enice kojima se opisuju:
‡ izgled ptice
‡ glas ptice
‡ pokreti ptice
‡ cari}evo carstvo.
Po ~emu se vidi da pisac i ptica vi{e
nisu usamqeni?
Napi{i kako zami{qa{ pticu iz pri~e.
Pro~itaj jo{ jednom posledwe pasuse
iz ove pri~e koji opisuju no}. Koja
ose}awa u tebi izaziva ta slika?
Podeli pri~u na tri dela i svakom
delu daj naslov.
1.
2.
3.
Rod i broj imenica
Imenice mogu biti mu{kog, `enskog i sredweg roda: ma~ak, ma~ka, ma~e.
Mogu da budu u jednini i u mno`ini: ma~ka ‡ ma~ke.
U tabelu rasporedi slede}e imenice po rodu i broju: mrve, oko, cari}, pera, grana, kola~i.
mu{ki rod
jednina
mno`ina
34
`enski rod
sredwi rod
Pro~itaj ovu vest objavqenu u {kolskim novinama.
Novi frizerski salon
Beograd, 11. decembar
Zbog velikog interesovawa pokazanog za
novogodi{we frizure, maske za maskenbal
i sli~no, u~enica III razreda Vawa ]iri}
otvorila u svom stanu frizerski salon.
U wemu }e zainteresovani mo}i da se
isfriziraju po povoqnoj ceni i da kupe maske
za predstoje}e praznike. U otvarawu salona
pomogle su joj drugarice iz odeqewa. Prva
mu{terija bila je wena sestra od tetke. Ona
je po`elela da na novogodi{woj sve~anosti
izgleda kao Pipi Duga ^arapa.
Q. Popovi}
foto: N. Markovi}
Odgovori na slede}a pitawa u vezi sa objavqenom ve{}u.
Kako glasi naslov vesti?
[ta se dogodilo?
Ko su u~esnici doga|aja?
Kada se to dogodilo?
Gde se dogodilo?
[ta je izazvalo doga|aj?
Ko je autor fotografije?
Po ~emu fotografija odgovara vesti?
Ko je autor ove vesti?
35
[ta je to vodenica? Kako ona izgleda? Ko su bili hajduci? Ako ne zna{ zna~ewe ovih re~i,
prona|i ih u re~niku na kraju kwige.
Ma~ak oti{ao u hajduke
Bruji veselo vodeni~ki to~ak, glas mu
putuje sun~anim poqima i gubi se u staroj
bukovoj {umi, punoj ti{ine i vla`nih sjenki.
U vodenici drijema mlinar Tri{a, star
i dobro}udan ~i~ica. Pokraj wega sjedi
wegov debeli ma~ak, i on tako|e drijema.
‡ Djeda-Tri{o ‡ javi se ma~ak pospan
i lijen ‡ djeda-Tri{o, ~uje{, ulovi mi jednog
mi{a.
‡ Mi{a! Kakvog mi{a, ro|eni? ‡ za~udi se
djeda. ‡ Nikad nisam lovio mi{eve. A, hvala
bogu, ima ih dosta u na{oj vodenici, jo{ }e
ti brkove odgristi kako uvijek spava{...
Ne}u, lovi sam!
‡ Onda mi ispeci poga~u.
‡ Ne}u ni to.
‡ Ne}e{! Onda, brate, idem ja u hajduke.
Ovako se vi{e ne da `ivjeti. Mrzi me da
za mi{evima jurim. A hajduci, ~ujem, samo
dembeli{u u {umskoj hladovini.
‡ Hm! Ne bih rekao. Hajduk mora biti
spreman sti}i i ute}i, a ti?... Uostalom,
mo`da }e te hajduci opametiti, pa }e{ biti
vredniji.
‡ I ba{ ne}e{ da mi pe~e{ poga~u?
‡ Ne}u; ko bi qen~inu uvijek hranio. Idi
pa lovi.
‡ Dobro, djeda-Tri{o, onda zbogom.
Pra{taj so i hqeb koji zajedno pojedosmo, ja
odoh u goru zelenu. I nemoj mnogo da tuguje{
za mnom.
Ode ma~ak na vrata, a starac ostav{i sam
po~e{a se po bra{wavoj kosi i obori glavu.
36
A ma~ak pre|e uskim brvnom preko potoka,
provu~e se kroz {u{tav zreo kukuruz
i zaputi se u pust sumra~ni bukvik.
‡ Pazi, otkud ovaj hajduk? ‡ za~udi se
jedan kos i `urno odlijete ispod tiha
zelena svoda.
‡ Oho-ho, ve} se na prvom koraku vidi ko
je pravi hajduk ‡ obradova se ma~ak i oholo
podi`e brk. ‡ Idem da potra`im kakvu
hajdu~ku dru`inu, mo`da im je potreban
haramba{a.
U golu kamewaru, punom jazbina, ma~ak
nabasa na debela prugasta jazavca.
Qe{kario je jazo pred ulazom u svoju jamu,
sun~ao se i po svoj prilici smi{qao
nekakav lopovluk.
‡ Dobar dan, {areni {umski stanovni~e,
ne zna{ li mo`da gdje se ovdje nalaze
hajduci? Stupio bih u wihovu slu`bu.
‡ Hajduci? Pa gdje }e biti hajduci, ako
ne ovdje ‡ uskliknu veseli jazo. ‡ Ba{ si
do{ao na pravo mjesto. Mi jazavci najve}i
smo hajduci pod nebeskom kapom. Grde nas
qudi na dva dana hoda uokolo, zovu nas
i razbojnicima, {teto~inama i lopovima.
Kako vidi{, mi smo ti vrlo znamenit
i ~uven narod. ^uveniji smo od mudre
lisice, a i medvjedu smo slavu pomra~ili.
‡ Gle, gle, od srca se radujem. Vaqda }ete
i mene primiti u svoje juna~ko dru{tvo?
‡ Ta kako i ne bismo tako brkata hajduka!
Nego, ovaj, kako da ka`em, da ti nisi kakav
ro|ak psima?
‡ Psima? [ta govori{! Nema qu}ih
neprijateqa nego {to smo mi i psi.
‡ Dobro, onda }e{ ve~eras s nama
u kukuruz. Vidje}emo koliko vrijedi{.
Ubrzo sunce utonu za visoku planinsku
kosu, kroz li{}e za{ume hladan vjetri}
i modar sumrak u|e u {umu. Ma~ak se sjeti
djeda-Tri{e i do|e mu tu`no:
‡ Eh, sada moj djeda sjedi sam na pragu
vodenice, a mene tamo nema.
Kad se prva sova di`e i ne~ujno poletje
ispod grana, jazavci krenu{e u kra|u. Ma~ak
se sjeti kako bi sad divno bilo spavati uz
huk vodeni~kog to~ka, bi mu `ao {to nije
poslu{ao djedu i tu`an po|e s wima. Kad
izi|o{e iz {ume, ugleda{e na jednom kraju
wive nalo`enu vatru. To je gazda wive
lo`io da upla{i {teto~ine. Najstariji
jazavac prima~e se ma~ku i sa strahom
upita:
‡ Boji{ li se ti onog crvenog sun~eva
ro|aka {to jede suve grane tamo u }o{ku
wive?
‡ Koga? ‡ za~udi se ma~ak. ‡ Aha, to ti
misli{ na vatru. Pa to je moj najboqi drug
za hladnu no}.
‡ Tvoj drug! ‡ prestra{i se jazavac. ‡ A,
zato li se tebi o~i sijaju u mraku... E, onda
ti prvi idi u kukuruz, mi }emo za tobom.
Ali tek {to za|o{e u wivu i po~e{e da
{u{te lome}i suve stabqike, psi od vatre
nadado{e stra{an lave` i jurnu{e put
kradqivaca. Gazda se prenu iz polusna,
zgrabi pu{ku i opali u no}. Prestra{eni
jazavci jurnu{e put {ume, a ma~ak se od
straha pomete i dade se u bijeg prema
potoku. Za wim se nadade krupna ~upava
psina, bijesno lome}i kukuruz. Bje`e}i pred
wim kao slijep, ma~ak jedva pogodi preko
brvna na potoku, dotr~a do vodenice
i zagrebe uz brvna pod krov.
‡ Jao, jao, otvaraj, dragi djeda-Tri{o!
‡ Ko je to? ‡ ~u se iznutra star~ev glas.
‡ Ja, tvoj ma~ak.
‡ Ne primam hajduke. Idi pa tra`i drugog
jataka.
37
‡ Otvaraj, premili djeda, pusti me samo
unutra, nikad mi vi{e hajdu~ija ne}e pasti na
um. Provrijedni}u se, polovi}u sve mi{eve...
Jao, evo psa! Otvori, slatki ~i~ice!
Odobrovoqen, ~i~a Tri{a otvori vrata,
otjera psa i pusti ma~ka unutra.
I ma~ak je zaista odr`ao svoju rije~.
Pitajte samo mi{eve koji `ive u okolini
~i~a-Tri{ine vodenice. Pitajte, ako ima jo{
kojeg u `ivotu.
Branko ]opi}
hajduk, vodenica, dembelisati, biti spreman sti}i i ute}i, ute}i, pra{taj, brvno,
bukvik, svod, haramba{a, pomesti se, zagrepsti, jatak
Ova pri~a se mo`e podeliti na ~etiri
celine. Ozna~i te celine u tekstu.
1. U vodenici
2. S jazavcima
3. U kra|i
4. Povratak
[ta je ma~ak nameravao da uradi?
Kakva su wegova shvatawa?
Prepri~aj ukratko svaki deo prema
datim naslovima.
Navedi sve likove iz pri~e.
[ta misli{ o ma~ku?
Koje su osobine ma~ka? Obrazlo`i.
[ta misli{ o deda-Tri{i?
38
Kako je deda Tri{a postupao prema
ma~ku?
Objasni zna~ewe re~enica:
• Najve}i smo hajduci pod nebeskom kapom.
Podvuci one delove teksta iz kojih
mo`e{ da zakqu~i{ da ma~ak voli
deda-Tri{u.
• Grde nas qudi na dva dana hoda uokolo.
Objasni za{to je deda Tri{a pustio
ma~ka da se vrati u vodenicu.
[ta misli{ o tom deda-Tri{inom
postupku? Da li se sla`e{ s wim?
Prona|i lepe opise u pri~i i podvuci
ih: opis vodenice, ma~kov put do {ume,
opis jazavca ispred jame, zalazak
sunca u {umi, opis no}i.
Ispri~aj kako zami{qa{ slike iz
ovih opisa.
Napi{i pravilno re~enicu:
su ma~ak prijateqi deda bili i Tri{a
• Medvedu smo slavu pomra~ili.
Podelite ovu pri~u po ulogama:
deda Tri{a, ma~ak, jazavac, pisac.
Ve`bajte izra`ajno ~itawe.
Doma}i zadatak
Smisli i napi{i
jo{ jedan doga|aj
iz `ivota deda-Tri{e i wegovog
ma~ka.
Re{i rebus.
39
Seti se kako se ose}a{ kada nekome ne{to `eli{ da ispri~a{, a on te ne slu{a.
Po ~emu zakqu~uje{ da te ne slu{a? Porazgovaraj o tome s drugom ili drugaricom iz klupe.
Umemo li da slu{amo
sagovornika
Sada }emo da ti postavimo jedno veoma ozbiqno pitawe: Koliko slu{a{ druge qude
kada govore? Da li ih uop{te prime}uje{
kada poku{avaju ne{to da ti saop{te? ^esto
je na{e slu{awe drugih qudi samo tobo`we
slu{awe. Gledamo u wih rasejano i samo
vrebamo priliku da usko~imo sa svojim idejama. Nestrpqivi smo da {to pre zavr{e. U
stvari, najzabavnije je slu{ati samog sebe.
Kada smo u konfliktu to jo{ ~e{}e ~inimo, a ba{ tada je veoma va`no slu{ati.
Za{to je to va`no?
Prvo, slu{ati nekoga zna~i pokazati mu
da ga po{tuje{.
Drugo, slu{ati nekoga zna~i saznati ne{to o wemu, ko je i {ta ho}e.
Tre}e, slu{ati nekoga zna~i dobiti mogu}nost da i sam bude{ saslu{an.
Kako pokazujemo da slu{amo
Mo`emo pokazati da slu{amo tako {to
}emo povremeno komentarisati: ‡ Ma nemoj?!,
‡ Ma {ali{ se?! ‡ Stvarno?! ‡ Zanimqivo!
‡ Ma {ta ka`e{?! itd. Mo`emo da budemo
i op{irniji: ‡ A {ta ti ka`e{ na to?, ‡
Ispri~aj mi sve ispo~etka!, ‡ Je li tebi to
bilo va`no? itd.
Zapitkivawe
Prisutnost duha i zainteresovanost
za ono {to drugi govore mo`emo pokazati
tra`ewem dodatnih obja{wewa, raspi40
tivawem za detaqe, podsticawem pri~e
pitawima kao: ‡ I {ta je bilo onda?
Veoma je dobro da povremeno proveravamo da li smo dobro razumeli govornika. Na
primer, mo`emo pitati ovako:
‡ Da li sam dobro razumeo, ti si se osetila izigranom zato {to je on...? ili: ‡ Ispravi me ako gre{im, ali ja sam shvatio da
ste vi..., ili: ‡ ^ini mi se da si izgubila
kontrolu nad celom stvari...
Sa zapitkivawem ne treba preterivati,
jer onda po~iwe da ometa govornika. U~estalo zapitkivawe mo`e biti shva}eno i kao
po`urivawe, kao znak nervoze slu{aoca.
Preo{tro raspitivawe mo`e po~eti da li~i na saslu{avawe, unakrsno ispitivawe i
sl. Dakle, raspituj se s merom!
]utawe
[ta se de{ava ako mi samo }utimo dok
drugi govori? Da li uvek }utimo na isti na~in?
Va`no je da dok }utimo pokazujemo da smo
tu, da pratimo govornika. Gledamo ga, potvr|ujemo glavom, okrenuti smo ka wemu, strpqivi smo.
]utawe je zlato! Ponekad zaista jeste. Ako
}utimo prijateqski i sa pa`wom, mo`emo da
~ujemo i ne{to {to nikakvim zapitkivawem
ne bismo saznali.
Neki qudi su prosto nervozni kada je
ti{ina, kada u razgovoru nastupe pauze.
Ose}aju potrebu da popune tu ti{inu i onda
pri~aju li, pri~aju... Drugi su, opet, zahvalni {to kona~no neko ho}e da ih saslu{a.
]utawe mo`e da bude i prete}e. Nemoj
tako da }uti{!
Ciq ovog teksta je (zaokru`i odgovor
za koji misli{ da je ta~an):
a) da te ubedi da bude{ pozitivan
b) da ti pomogne da neguje{ boqe odnose
s qudima
v) da te ubedi da slu{a{ samo svoje
mi{qewe (sebe) (svoje roditeqe)
Ovde opi{i kako si se ose}ao u nekoj
prilici kada te sagovornik nije slu{ao.
Iz kwige Konflikti i {ta s wima,
Dijana Plut i Qiqana Marinkovi}
rasejano, konflikt,
unakrsno ispitivaawe
Ovde opi{i kako si se ose}ao u nekoj
prilici kada te je sagovornik pa`qivo
slu{ao dok si govorio.
41
Marko Kraqevi} je veliki junak, za{titnik slabih i branilac pravde. O wemu su ispevane
mnoge pesme i napisane pri~e. Da li zna{ neku od wih? Razgovaraj o tome s drugom iz klupe.
Marko Kraqevi} i beg Kostadin
Kowe ja{u do dva pobratima,
beg Kostadin i Kraqevi} Marko;
beg Kostadin besedio Marku:
„Pobratime, Kraqevi}u Marko,
da ti meni o jeseni do|e{,
o jeseni, o Dmitrovu danku,
a o mome krsnome imenu,
pa da vidi{ ~asti i po{tewa,
a i lepa, brate, do~ekawa
i gospodske |akonije redom“.
Al’ besedi Kraqevi}u Marko:
„Ne hvali se, be`e, do~ekawem!
Kad ja tra`ih brata Andrija{a,
ja se desih u dvoru tvojemu
o jeseni, o Dmitrovu danku,
a o tvome krsnome imenu,
video sam tvoje do~ekawe,
i videh ti do tri ne~ove{tva“.
Al’ besedi be`e Kostadine:
„Pobratime, Kraqevi}u Marko,
ta kakva mi ne~ove{tva ka`e{?“
Veli wemu Kraqevi}u Marko:
„Prvo ti je, brate, ne~ove{tvo:
do|o{e ti do dve sirotice
da j’ nahrani{ hleba bijeloga
i napoji{ vina crvenoga;
a ti veli{ dvema sirotama:
„Id’ odatle, jedan qudski gade!
Ne gad’te mi pred gospodom vina!“
A meni je `ao, be`e, bilo,
`ao bilo dveju sirotica,
pa ja uzeh do dve sirotice,
odvedoh ih dole na ~ar{iju,
42
nahranih ih hleba bijeloga
i napojih vina crvenoga,
pa pokrojih na wih ~isti skerlet,
~isti skerlet i zelenu svilu,
pa ih onda poslah dvoru tvome,
a ja, be`e, gledam iz prikrajka
kako }e{ ih onda do~ekati;
a ti uze jedno siro~adi,
uze wega za lijevu ruku,
drugo uze za desnicu ruku,
odnese ih u dvore za stole:
„Jed’te, pijte, gospodski sinovi!“
Drugo ti je, be`e, ne~ove{tvo:
{to su bili stari gospodari,
pa su svoju haznu izgubili,
i na wima stari skerlet be{e,
one me}e{ u dowu trpezu;
a koji su novi gospodari
i odskora haznu zametnuli
i na wima novi skerlet be{e,
one me}e{ u gorwu trpezu,
pred wih nosi{ vino i rakiju
i gospodsku |akoniju redom.
Tre}e ti je, be`e, ne~ove{tvo:
ti imade{ i oca i majku,
nijednoga u astala nema
da ti piju prvu ~a{u vina“.
Narodna epska pesma
krsno ime, do~ekawe, ne~ove{tvo,
pokrojiti, skerlet, hazna, zametnuti,
astal
Objasni za{to je beg Kostadin drugi
put siroticama rekao:
Jed’te, pijte, gospodski sinovi!
Kako se beg Kostadin odnosio prema
gospodi za trpezom?
Kako se odnosio prema roditeqima?
Epske ili juna~ke pesme govore
o va`nim doga|ajima i junacima.
Ozna~i u pesmi prvo, drugo i tre}e
ne~ove{tvo bega Kostadina.
Napi{i koje osobine Marka Kraqevi}a
dolaze do izra`aja u ovoj pesmi.
Napi{i za{to je beg Kostadin
siroticama prvi put rekao:
Id’ odatle, jedan qudski gade!
Ne gad’te mi pred gospodom vina!
Koje sve osobine i postupke u `ivotu
smatra{ ~ove~nim?
43
Razmisli zbog ~ega je va`no imati prijateqa.
Svitac tra`i prijateqe
Jedne letwe ve~eri izlete svitac iz trave, podi`e
svoj plavi~asti fewer i po~e da leti tamo-amo.
„[ta li to tra`i?“
„Prijateqa on tra`i!“
Jer, svi imaju ponekog, imaju mnogo prijateqa, a on ni
jednog jedinog. A kakva je sre}a imati prijateqa i igrati
se s wim!
Tako je po`eleo da i on ima jednog prijateqa i po|e
da ga potra`i. Leteo je, tako, leteo kad ~u u travi neko
{u{tawe. Izdi`e fewer da pogleda {ta je i spazi skakavca kako uzbu|eno `uri nekud.
„Skakav~i}u, skakav~i}u“, pozva ga svitac.
„[ta ho}e{?“, odazva se ovaj.
[email protected]{ li da mi postane{ prijateq?“
[email protected]
„E pa, onda, hajde da se igramo“, obradova se svitac.
„Dobro“, saglasi se skakavac, „ali malo kasnije,
moram sada da potra`im svog brati}a. Vrlo je nesta{an.
Negde se izgubio, a ve} je mrak. Jo{ se nije vratio ku}i,
pa je majka vrlo zabrinuta. Poslala me je da ga prona|em.
A ti si ba{ stigao u pravi ~as. Hajde, osvetli mi put
i pomozi da ga na|em.“
„E, ne mogu da ti svetlim“, odgovori svitac, „moram da
idem da tra`im prijateqa.“
Di`u}i svoj plavi~asti fewer~i} svitac odlete
daqe.
Opet je leteo tako okolo kad ~u u travi neki {um.
Podi`e fewer~i} da vidi {ta je to, kad ugleda jednog
mrava koji je grabio napred, nose}i veliki tovar.
„Hej, ti!“, pozva ga svitac. Mrav se odazva.
„Ho}e{ li da mi bude{ prijateq?“
„Ho}u“, odgovori mrav.
„Onda po|i sa mnom da se igramo.“
44
„Dobro“, saglasi se mrav, „samo pri~ekaj da
odnesem ku}i ovaj tovar. Ba{ si dobrodo{ao,
jer sam zalutao. Hajde, pomozi mi da na|em put.“
Ali svitac re~e:
„Ne mogu da ti pomognem, jer moram da tra`im
prijateqa.“
Sa tim re~ima izdi`e svoj fewer~i} i ode.
Jedne letwe ve~eri svitac je opet leteo
tamo-amo sa svojim uzdignutim, plavi~astim
fewer~i}em. [ta li to on opet tra`i?
„Jo{ tra`i prijateqa.“
„Pa zar ga ve} nije na{ao?“
„Nije.“
Draga deco, vi svi znate kako se mo`e ste}i
prijateq; nau~ite i svica, jer on stalno leti
unaokolo tra`e}i ga.
Kako je samo umoran!
Sun Ju \in
Vreme radwe ove pri~e je:
Mesto radwe ove pri~e je:
Za {ta je skakavac molio svica?
Posavetuj svica! Reci mu kako da na|e
prijateqa.
Prona|i u pri~i i podvuci one re~enice
zbog kojih je svitac izgubio prijateqe.
Glavni lik ove pri~e je:
Ostali likovi u ovoj pri~i su:
[ta ka`e{ kad `eli{ da se sprijateqi{ s nekim?
Doma}i zadatak
Prepri~aj ukratko ovu pri~u
po slede}em planu:
1. Svitac polazi da tra`i
prijateqa
2. Susret sa skakavcem
3. Susret s mravom
4. Svitac i daqe tra`i prijateqa.
45
46
3. LEPA RE^ I GVOZDENA VRATA OTVARA
^ITAMO
• pri~e i pesme o tome {ta se sve mo`e
posti}i lepim re~ima
U^IMO I [email protected]
• re~i koje imaju razli~ite oblike, a isto
ili sli~no zna~ewe
• re~i koje imaju isti oblik, a razli~ito
zna~ewe
• zna~ewe glagola (radwa, stawe,
zbivawe)
• zapovedne re~enice
• glagolska lica
• pro{lo, sada{we i budu}e vreme
TVOJ ZADATAK ]E BITI
• da napi{e{ pri~u
• da re{i{ glagolske ukr{tenice
• da ilustruje{ jednu pesmu
• da napi{e{ vest
• da sa drugovima dramatizuje{
i odglumi{ pri~u
• da napi{e{ ~estitku
• da napi{e{ bajku
47
[ta zna~i re~ po{tovawe? [ta je nepo{tovawe?
Seti se neke prilike u kojoj neko nekoga nije po{tovao.
Tra`im po{tovawe
Tra`im puno po{tovawe
Za gra|ane rastom mawe
Nek odrasli dobro ~uju
Odsad da me svi po{tuju
Vi{e niko ni u {ali
Da me nije zvao mali
Odrasli su vaqda vlast
[to imaju ve}i rast
Nek ozbiqno shvate mene
I nek po~nu da me cene
Vi{e niko ni u {ali
Da me nije zvao mali
Tra`im puno po{tovawe
Za gra|ane rastom mawe
Mu}nuo sam i ja glavom
Ravnopravnost tra`im s pravom
Vi{e niko ni u {ali
Da me nije zvao mali
Vladimir Andri}
po{tovawe, vlast, ceniti, ravnopravnost
Zbog ~ega je de~ak iz ove pesme
nezadovoqan?
Koja bi pravila za boqe odnose
predlo`io odraslima i deci?
1.
2.
[ta sve de~ak tra`i od odraslih?
Prona|i i podvuci stihove u kojima se
o tome govori i objasni ih.
48
Ispravi nepravilno napisana velika
i mala slova u re~enici.
Devoj~ica jana iz novog Sada {aqe pismo
drugarici ani u Selo brze}e na kopaoniku.
Re~i koje imaju razli~ite oblike, a isto ili sli~no zna~ewe
Po dva imena
VIKA ili
DREKA
VEWA ili
KLEKA
]EBE ili
DEKA
ZE^I] ili
ZEKA
SESTRA ili
SEKA
SMR^A ili
SMREKA
MRQA ili
FLEKA
DEDA ili
DEKA
SVESKA ili
TEKA
ODJEK ili
JEKA
Re~i mogu da imaju razli~ite oblike,
a isto ili sli~no zna~ewe. Na primer:
tama/mrak, u~enik/|ak, hrabar/smeo,
radostan/veseo.
Du{an Radovi}
Od re~i navedenih u okviru izdvoj one re~i sa istim ili sli~nim zna~ewem koje najvi{e
odgovaraju slede}im re~ima i ispi{i ih.
povetarac
zgodan
oluja
qubiti
kikotati se
izmi{qotina
krasan
vihor
brod
osmehivati se
neistina
divan
obo`avati
sme{kati se
lep ‡
la|a ‡
vetar ‡
voleti ‡
sme{iti se ‡
la` ‡
Smisli re~i koje imaju razli~it oblik, a isto ili sli~no zna~ewe kao slede}e re~i:
brdo ‡
gledati ‡
ku}a ‡
plakati ‡
trapav ‡
pri~ati ‡
hodati ‡
ta{na ‡
49
Kad pomisli{ na zimu, {ta ti prvo padne na pamet? Razmeni mi{qewe s drugom iz klupe.
Zima
Sva je priroda obukla belo:
pitome doline i gordi breg;
i jedna grlica mala
u svom gnezdu zadrhtala.
Pao je prvi sneg.
[umica, {to se dizala gordo
i nebo htela dosti}i pre ‡
spu{tenih stoji sada glava;
a sneg, kô zastor zaborava
pao je preko we.
I divqe zveri pognute glave
polaze u svoj spremqeni zbeg,
a zemqa umorno drema.
Nigde sada `ivota nema,
jer pade prvi sneg.
Glasovi zvona daleko bruje
i odjek tiho odbija breg.
I kao nebeske tice,
krupne, svilene pahuqice
padaju. Veje sneg.
Du{an Vasiqev
zbeg,zastor, brujati
Prona|i u pesmi i ispi{i lepe re~i
kojima pesnik slika:
Po{to zna{ da se grlice krajem leta
sele na jug, {ta misli{ da se dogodilo
s grlicom iz pesme?
1. prirodu
2. grlicu
3. divqe zveri
4. {umicu
5. zvuk zvona
6. pahuqice
Opi{i jednu od tih slika.
50
Doma}i zadatak
Napi{i pri~u u kojoj }e{ koristiti
re~i: vrabac, grana, mrvice hleba,
sneg, ma~ka.
Re~i istog oblika, a razli~itog zna~ewa
Dve re~i mogu da imaj isti oblik, a da zna~e razli~ito.
Na primer: Moja drugarica se zove Kosa, a kosa joj je plava.
Deda je nao{trio kosu i iza{ao na planinsku kosu.
Kad pro~ita{ prethodne re~enice, shvati}e{ {ta sve kosa mo`e da zna~i.
Ispi{i na linijama zna~ewa imenica kosa.
Kosa ‡ `ensko ime
kosa ‡ _____________________________________________________________
kosa ‡ _______________________________________
kosa ‡ _____________________________________
Prona|i u re~niku i objasni razli~ita zna~ewa imenica:
grad ‡ _____________________________________
grad ‡ _______________________________________
luk ‡ ________________________________________ luk ‡ _______________________________________
Glagoli
Napoqu veje, a ja sedim u sobi i ~itam.
Glagol veje ozna~ava zbivawe u prirodi.
Glagol sedim ozna~ava stawe.
Glagol ~itam ozna~ava radwu.
Glagoli su re~i koje kazuju radwu, stawe i zbivawe.
radwa
Pogledaj sliku
i dopuni re~enice
glagolima koji
ozna~avaju radwu
i stawe .
stawe
De~ak _______________ .
Pas _______________.
Ptica _______________.
Ki{obran _________.
zbivawe
Celoga dana
ki{i i duva.
Ma~ka ______________.
Devoj~ica ___________.
51
Zna{ li kako se kuva ~orba? Razmeni mi{qewe s drugom iz klupe.
Klin-~orba
U{ao neki putnik u jednu ku}u i tamo zatekao babu. On
je zamoli:
‡ Bako, molim te, ima{ li mi {ta za jelo?
‡ Nemam ni{ta ‡ obrecnu se baba.
‡ A ti mi daj lonac, jedan ve}i klin i malo vode,
da napravim klin-~orbu.
Baba, `ele}i da vidi kako se od klina pravi ~orba,
brzo mu sve donese. Putnik metne klin u lonac, naspe vode
i sve stavi na vatru.
Kad se voda ugrejala, on zai{te od babe malo soli.
Baba mu donese i on posoli ~orbu. Kad voda provre, on
zai{te malo bra{na. Baba mu i to dade, samo da vidi od
~uda kakva }e to biti klin-~orba. On bra{no stavi u vodu
i zamuti, pa zai{te i jedno jaje. Kad je i wega razbio
u ~orbu, zai{te malo masti da je pomasti. Zatim skine
~orbu s vatre, klin izvadi i baci, a ~orbu pojede.
Narodna pri~a
obrecnuti se, klin, zaiskati
Za{to je putnik od babe tra`io klin?
Za{to je baba donosila putniku sve
{to je tra`io za ~orbu?
Koje osobine ima baba iz pri~e? Iz
kojih wenih postupaka se to vidi?
52
Koje osobine ima putnik iz pri~e? Iz
kojih wegovih postupaka to zakqu~uje{?
Svrstaj glagole prema tome {ta
ozna~avaju: svanuti, raditi, spavati,
venuti, pevati, pisati, disati, grmeti,
sevati.
Na osnovu pri~e napi{i recept za
klin-~orbu.
radwa: __________, _____________, ___________.
stawe: __________, ____________, ____________.
zbivawe: _______, _____________, ___________.
Odglumite ovu pri~u u odeqewu, ali
tek po{to je dopunite. Na primer:
putnik je jo{ ne{to tra`io od babe,
baba je imala unuka itd.
Doma}i zadatak
Opi{i neki do`ivqaj u kojem si
pokazao snala`qivost.
Odredi koje su vrste slede}e re~enice.
‡ Ima{ li {ta za jelo?
‡ Donesi klin i malo vode!
‡ Nema ni~ega za jelo.
‡ Ba{ ti je dobra ~orba!
Napi{i upitne re~enice za slede}e odgovore.
Nemam.
Imam samo jednu.
U devet sati.
Posmatraj ovu sliku i o woj napi{i po jednu od sve ~etiri vrste re~enica po zna~ewu.
53
Kako se ose}a{ kada je prema tebi neko dobar? Kako se tada pona{a{?
Kako se ose}a{ i kako se pona{a{ kada te neko napada?
Vetar i Sunce
Jednom su se Sunce i svirepi Severac prepirali oko toga ko je od
wih ja~i. Dugo su se tako prepirali i najzad odlu~ili da isprobaju
svoju snagu na putniku koji je u to vreme jahao velikim drumom.
‡ Pazi ‡ rekao je Severac ‡ kad se sru~im na wega, odmah }u mu
skinuti ogrta~!
^im je to izgovorio, odmah po~e duvati iz sve snage. Ali, {to
je vi{e duvao Severac, to se putnik ja~e uvijao u svoj ogrta~: on je
prokliwao nevreme, ali je ipak jahao sve daqe i daqe. Severac se
qutio, besneo, bacao na jadnog putnika i sneg i ki{u. Prokliwu}i
Severac, putnik je obukao svoj ogrta~ i ~vr{}e zategnuo pojas. Onda
se i sam Severac uverio da ne mo`e skinuti ogrta~ s putnika.
Sunce, videv{i nemo} svog protivnika, nasme{ilo se, izvirilo
iza oblaka, ogrejalo i osu{ilo zemqu i jadnog polusmrznutog
putnika.
Osetiv{i toplotu Sun~evih zrakova, putnik je sam skinuo svoj
ogrta~, umotao ga i privezao za sedlo.
‡ Vidi{ ‡ reklo je onda Sunce svirepom Severcu. ‡ Milo{}u
i dobrotom mo`e se mnogo vi{e uraditi nego qutwom.
Narodna pripovetka
svirep, severac, sru~iti se, milost
Kako je vetar isprobao svoju snagu na
putniku?
Oko ~ega su se prepirali Sunce
i vetar?
[ta je Sunce uradilo za putnika?
Kako se putnik tada pona{ao?
54
Zamisli da ti je putnik ispri~ao {ta
mu se dogodilo. Napi{i wegovu pri~u
u tri re~enice.
Za{to je Sunce pobedilo?
Podvuci u pri~i re~enicu za koju
misli{ da je poruka ovog teksta
i objasni je.
Slede}e glagole svrstaj u ukr{tenice na glagole radwe, stawa i zbivawa.
seva
kuva
sadi
drema
grmi
sklawa
igra
veje
stoji
ose}a
sawa
~ita
spava
mrzne
svawiva
svi}e
Z
B
R
S
I
A
T
V
D
A
A
W
W
W
A
E
E
55
Sveti Sava je bio veliki srpski prosvetiteq. @iveo je pre osam vekova.
Putovao je po narodu i u~io ga dobru i napretku. [ta jo{ zna{ o Svetom Savi?
Sveti Sava poma`e
~oveku da se sna|e
Putuju}i po svetu, sveti Sava nai|e na nekog ~oveka gde
stoji kraj nabujala potoka i jau~e.
‡ [to kuka{, ~ove~e? ‡ upita ga.
‡ Svetitequ, tu je bilo brvno, a sada ga nema. Ne mogu da
pre|em preko.
Sveti Sava mu re~e:
‡ Za pametna ~oveka postoji uvek mnogo na~ina da ide
napred, a za glupaka samo jedan.
Kad svetiteq ode, ~ovek pomisli kako mo`da ima drugih
prelaza nizvodno ili uzvodno, a i mogao bi i sam da postavi
novo brvno ili kakvo kamewe, pa da pre|e potok.
‡ Hvala, svetitequ ‡ poradova se ~ovek, pa prionu na posao.
Simeon Marinkovi}
prosvetiteq, svetiteq, prionuti
Objasni za{to je ~ovek kukao.
[ta je ~ovek odlu~io da uradi po{to je
sveti Sava oti{ao?
Podvuci u pri~i ono {to je ~oveku poru~io
sveti Sava. Objasni poruku svetog Save.
Smisli tri na~ina na koje bi mogao da se
popne{ na neko brdo:
1.
2.
3.
56
Smisli i napi{i {ta bi pitao ~oveka iz ove pri~e.
Napi{i {ta bi pitao svetoga Savu.
Rasporedi slede}e re~i u zadatu tabelu: zahvalnost, izvini, `eqa, ~estitam, hvala,
izviwewe, sve najboqe, molba, ~estitka, dobar dan, molim, pozdrav.
qubazne re~i
hvala
{ta izra`avamo wima?
zahvalnost
re~i kojima se izra`ava nequbaznost zameni
qubaznim re~ima koje imaju isto ili sli~no zna~ewe
buqiti ‡
lupetati ‡
cerekati se ‡
bubati ‡
cmizdriti ‡
blejati ‡
Pove`i izraze i wihova zna~ewa kao {to je zapo~eto.
Biti kao bez glave.
Imati glavu u torbi.
Di}i ku}u na glavu.
Popeti se nekome na glavu.
Motati se po glavi.
Biti zamazan od glave do pete.
Pamet u glavu!
Napraviti veliki nered.
Misliti o nekome, ne~emu.
Dosaditi nekome.
Biti potpuno uprqan.
Raditi ne{to bez razmi{qawa.
Pazi {ta radi{!
Biti u velikoj opasnosti.
57
[ta zna~i biti sebi~an? Kako se pona{a onaj koji je nesebi~an?
Sebi~ni xin
Svako popodne, vra}aju}i se iz {kole,
deca su odlazila u xinovu ba{tu i igrala se.
Bila je to velika prekrasna ba{ta, puna
meke zelene trave, iz koje je tu i tamo virio
pokoji cvet, lep kao zvezda. A u Prole}e
bi procvetalo dvanaest breskvinih drveta
i rasulo se u cveti}e sli~ne ru`i~astim
biserima, i tako bi ba{ta blistala u {arenilu koje bi smenila tek jesen bogata
plodovima. Pti~ice su skakutale po granama
i pevale tako umilno da su deca prestajala
da se igraju i zaneseno slu{ala wihov poj.
‡ Kako smo sre}ni ovde! ‡ uzvikivala su
deca razdragano.
Jednoga dana xin se vratio. Sedam dugih
godina bio je u poseti kod svog prijateqa
kornvolskog xina, i kad je ispri~ao sve {to
je imao, a imao je malo, jer su xinovi }utqivi, odlu~io je da se vrati u svoj zamak. Kad
je stigao, video je svoju ba{tu punu dece.
‡ [ta radite vi ovde? ‡ uzviknuo je
srdito, a deca, ~uv{i to, upla{i{e se
i razbe`a{e. ‡ Moja ba{ta je samo moja,
i ni~ija vi{e. Ne}u nikome dopustiti da se
u woj igra i u`iva.
Onda je podigao svuda unaokolo visok zid
i stavio tablu s natpisom:
Ulaz strogo zabrawen.
On je zaista bio veoma sebi~an xin.
Sirota de~ica nisu imala vi{e gde da se
igraju. Ostao im je samo put, ali pun pra{ine
i o{troga kamewa. Odmah posle {kole
otr~ala bi pred visoki zid i `alosno obi58
lazila oko wega, razgovaraju}i samo
o ba{ti u kojoj im sebi~ni xin nije vi{e
dozvoqavao da se igraju.
‡ Kako smo sre}ni bili tamo! ‡ jadala su
se deca.
Onda je do{lo Prole}e, priroda se probudila i okitila zemqu cve}em, a ptice
su pevale. Jedino je u ba{ti sebi~nog xina
jo{ vladala zima. Pticama se vi{e nije
pevalo u pustoj ba{ti, a i drve}e je zaboravilo da procveta. Samo jednom je jedan
divan cvetak podigao glavu i provirio iz
trave, ali kad je video tablu s natpisom,
toliko se ra`alostio zbog sirote de~ice
da je ponovo kliznuo u travu i nastavio da
spava. Zadovoqni behu samo Sneg i Mraz
i radosno su uzvikivali:
‡ Prole}e je zaboravilo ovu ba{tu i mi
}emo carevati ovde cele godine.
Sneg je pokrio travu, a Mraz je drve}e
uvio u srebro. Onda su pozvali u dru{tvo
Severni Vetar, koji je doleteo uvijen
u krzno i, urlaju}i kroz ba{tu, okretao po
ceo dan petlove na dimwacima.
‡ Ovo je divno mesto! ‡ uzviknuo je
Severni Vetar razdragano. ‡ Bilo bi {teta
da ne pozovemo i Grad u posetu. I Grad,
ledenog daha, obu~en u sivo, do{ao je i tri
dana neprekidno bubwao po krovu zamka,
dok nije porazbijao skoro sve crepove,
a onda je po~eo da juri po ba{ti {to je
br`e mogao.
‡ Ne mogu da razumem za{to je Prole}e
toliko zakasnilo ‡ govorio je xin sede}i
pored prozora i gledaju}i u svoju belu
hladnu ba{tu. ‡ Ipak se nadam da }e se
vreme promeniti.
Ali Prole}e nikako nije dolazilo, a ni
Leto. Jesen je svim ba{tama donela svoje
zlatne plodove, ali u xinovu ba{tu nije
svratila, niti joj je poklonila i jedan jedini plod.
‡ On je suvi{e sebi~an ‡ rekla je Jesen.
Tako je tamo vladala Zima, a Severni
Vetar, Grad, Mraz i Sneg kovitlali su se
oko drve}a.
Jednog jutra, le`e}i budan u krevetu,
xin je ~uo toliko qupku i prijatnu muziku
da je pomislio: to moraju biti kraqevi
svira~i, sigurno prolaze pored zamka.
U stvari, to je bio mali vrap~i}, koji je
pevao pored prozora. Ali pro{lo je tako
mnogo vremena otkako je xin slu{ao ptice
u svom vrtu, da mu je cvrkut vrap~i}a
sada zvu~ao kao najlep{a muzika. Grad,
koji je dotad stalno igrao iznad wegove
glave odjednom prestade, a Severni Vetar
prekide svoj stra{ni fijuk i umiri se.
Kroz otvoreno krilo prozora ulazio je
neki ugodan miris.
‡ Izgleda da je Prole}e najzad stiglo!
‡ povika xin sko~iv{i s kreveta i pogleda
napoqe.
[ta li je ugledao?
Video je ~aroban prizor: kroz malu rupu
na zidu deca su se provukla u ba{tu i sedela na granama drve}a. Na svakom drvetu
koje je mogao videti kroz prozor sedelo je
po jedno dete. Od radosti {to su se deca
vratila, drve}e je opet procvetalo i blago
wihalo granama iznad de~jih glava. Ptice
su letele po ba{ti i razdragano cvrkutale, a cve}e je provirivalo kroz zelenu
travu i zadovoqno se sme{ilo. Bio je to
divan prizor. Samo u jednom, najdaqem kutu
ba{te, Zima je jo{ vladala. Tamo je stajao
jedan de~a~i}, toliko malen da nije mogao
da dohvati grane drveta, i obilazio je oko
wega gorko pla~u}i. Siroto drvo bilo je
59
jo{ pokriveno Mrazom i Snegom, a Severni
Vetar je besno fijukao oko wega.
‡ Popni se, mali de~a~e ‡ reklo je drvo
saviv{i svoje grane {to je moglo ni`e. Ali,
de~a~i} je bio premalen.
Kad je to video xin, srce mu je omek{alo
i ispunilo se ne`no{}u.
‡ Kako sam bio sebi~an! ‡ uzviknuo je.
‡ Sad znam za{to Prole}e nije do{lo u
moju ba{tu. Stavi}u ovog de~a~i}a na vrh
drveta, sru{i}u zid i moja ba{ta posta}e
mesto na kojem }e se deca ve~ito igrati.
‡ Uistinu, bio je vrlo tu`an zbog svoje ranije sebi~nosti.
Polako se spustio niz stepenice,
pa`qivo otvorio vrata i u{ao u ba{tu.
Ali, ~im su ga ugledala, deca su se
upla{ila i razbe`ala se, a u ba{ti je opet
zavladala Zima. Samo mali de~ak nije pobegao. Wegove su o~i bile pune suza,
pa nije video kad se xin pojavio. Xin se
prikrao iza wegovih le|a, uzeo ga blago
u ruke i stavio na drvo. U taj mah drvo je
procvetalo, pti~ice su doletele na wegove grane i zacvrkutale, a mali de~ak je
zagrlio xina i poqubio ga. Ostala deca,
videv{i da xin vi{e nije zao, potr~ala su
u ba{tu, a sa wima je do{lo i Prole}e.
‡ Ovo je odsad va{a ba{ta, de~ice ‡
re~e xin, pa uze veliku sekiru i sru{i zid.
U podne, kad su se qudi vra}ali iz grada, ugledali su xina kako se igra s decom
u najlep{oj ba{ti koju su ikada videli.
sebi~an, nesebi~an, srdito, jadati se, kovitlati se,
fijukati, prikrasti se, u taj mah
60
Oskar Vajld
Izdvoj (obele`i) u pri~i slede}e
opise i ka`i kako ih do`ivqava{:
‡ opis rascvetale xinove ba{te
‡ opis xinove ba{te zimi
‡ ~aroban prizor koji je xin video kroz
rupu na zidu.
‡ xinovu nesebi~nost i dobrotu
Prona|i i podvuci re~enice koje
govore o tome kako su se deca ose}ala.
Kako se priroda pobunila protiv
xina?
Kako, po tvom mi{qewu, xin u istoj
pri~i mo`e biti i sebi~an
i nesebi~an?
Objasni u kom trenutku je srce
sebi~nog xina omek{alo.
Navedi re~i i postupke koji pokazuju:
Objasni po ~emu su deca prepoznala da
xin vi{e nije zao.
‡ xinovu sebi~nost
61
Kako izgleda priroda kad padne sneg? Kako se ti tada ose}a{?
Prvi sneg
U osvitku zore, kroz sumra~ak tavni,
pokrivene snegom po~ivaju ravni.
A studeni lahor kroz doline mirne
preko pustih poqa kad-i-kada pirne ‡
i s vihorom lakim seoca se hvata,
pa zasipqe snegom i strehe i vrata.
A u selu jo{te u prozorje milo
no}, vedra i hladna, ne podi`e krilo.
Iz daqine samo lisica se krade,
pa koko{i vreba i pili}e mlade ‡
i od wenih {apa i tuna i tamo
u prvome snegu trag se vidi samo...
Vojislav Ili}
sumra~ak, tavan, ravan, pirnuti,
streha, krasti se, tuna
5.
Zamisli da svaku strofu ove pesme
treba da naslika{. Opi{i kako bi svaku
pesni~ku sliku pojedina~no naslikao.
Koje bi detaqe istakao? Koje bi boje
upotrebio? Daj naslov svakoj slici.
1.
2.
3.
4.
62
6.
Objasni {ta zna~i stih:
Pokrivene snegom po~ivaju ravni.
Smisli i dopi{i jo{ neke re~i
koje se rimuju sa zadatim re~ima:
Izaberi dve strofe iz pesme koje ti se najvi{e
svi|aju. Prepi{i ih ovde latinicom.
mirne, pirne
hvata, vrata
milo, krilo
krade, mlade
Moj dnevnik
Zamisli da vodi{ dnevnik. Ovde opi{i jedan svoj zimski do`ivqaj.
Popuni prazna mesta odgovaraju}im re~ima:
Zima je bila
Vetar je
.
, a
pahuqe padale su kao
.
63
Zamisli da treba da se brine{ o nekome ko je mla|i od tebe. [ta bi mu rekao, kako da se ~uva
od raznih opasnosti?
Vrap~i}
@iveo je tako `utokquni vrabac.
Zvao se Pudik. @iveo je iznad jednog
prozor~eta, ispod strehe, u toplom gnezdu
od ku~ine, mahovine i drugog materijala.
Da leti ‡ jo{ nije probao, ali krilima je
ve} mahao i stalno je izvirivao iz gnezda:
hteo je {to pre da sazna kakav je ovaj beli
svet i ho}e li mu se svideti.
‡ [ta je, {ta? ‡ pitala je vrabica mama.
On bi stresao krilima i cvrkutao, gledaju}i na zemqu:
‡ Crna je, precrna!
Doleteo je otac, donosio bubice Pudiku
i hvalio se:
‡ Xiv, xiv!
A Pudik je gutao bubice i mislio: „Na
{ta li su ponosni?! Dali mi crva s no`icama, velika stvar!“
I sve je izvirivao iz gnezda, razgledao
sve.
‡ ^edo, ~edo! ‡ sekirala se majka. ‡ Pazi,
strmoglavi}e{ se.
‡ ^im, ~im? ‡ pitao se Pudik.
‡ Ma kako ~im? Pa{}e{ na zemqu, ma~ka
‡ hop! I proguta te! ‡ obja{wavao je otac
odlaze}i u lov.
Tako je to bilo, a krila se nisu `urila
da porastu.
Jednom po~e da duva vetar, a Pudik upita:
‡ [ta je, {ta je to?
‡ Fiju, dunu}e vetar i baci}e te na zemqu
‡ ma~ki ‡ obja{wavala je majka.
To se Pudiku ne dopada, pa }e:
64
‡ A za{to se quqa drve}e? Neka prestane,
pa }e vetar stati.
Majka je poku{avala da mu objasni da to
nije tako, ali on nije poverovao. Voleo je
da sve obja{wava na svoj na~in.
Prolazi kraj wih seqak, razmahao se
rukama.
‡ Mora da mu je krila o~upala ma~ka
‡ re~e Pudik ‡ samo su mu ko{~ice ostale!
‡ Pa to je ~ovek, svi su oni bez krila!
‡ ka`e mu vrabica.
‡ A za{to?
‡ Kod wih ti je tako, oni `ive bez krila.
Uvek su na nogama, ska~u, razume{?
‡ A zbog ~ega?
‡ Kad bi imali krila, oni bi nas lovili,
kao {to tata i ja lovimo mu{ice...
‡ Grozota ‡ re~e Pudik ‡ grozota, glupavo!
Svi moraju imati krila. Pa na zemqi je gore
nego u vazduhu!... Kad ja odrastem, ve} }u udesiti da svi lete.
Pudik nije verovao mami. On jo{ nije znao
da oni koji mami ne veruju r|avo prolaze.
Sedeo je na samoj ivici gnezda i iz sveg glasa
pevao.
Pevao je on, pevao i ‡ preturio se iz gnezda. Vrabica brzo za wim, a ma~ka, ri|a, zelenih o~iju ‡ odmah se tu stvori.
Upla{io se Pudik. Raskrilio se, klatio se
na sivim no`icama i cvrku}e:
‡ ^ast mi je, ~ast mi je...
A vrabica ga gura u stranu. Sva se nakostre{ila ‡ stra{na, hrabra. Kqun je
otvorila i ciqa ma~ki u oko.
‡ Daqe, daqe. Leti, Pudik, leti na prozor, leti...
Strah podi`e sa zemqe vrap~i}a. On
posko~i, zamaha krilima i ‡ jedan, dva! Evo ga
na prozoru!
Tada je i mama doletela ‡ bez repa, ali
presre}na. Sela je kraj wega, kqucnula ga
u zatiqak i ka`e mu:
‡ [ta sam ti govorila, {ta?
‡ Pa {ta }e{ ‡ ka`e Pudik. ‡ Ne mo`e{ se
svemu odjednom nau~iti!
A ma~ka sedi na zemqi, ~isti {ape od
perja, gleda ih ‡ ri|a, zelenih o~iju ‡ i `alosno mjau~e:
‡ Me-e-kan, tako me-e-kan vrap~i}, kao
mi-i-{i}... Mijau-u...
‡ I, ako zaboravimo da je mama ostala bez
repa, sve se dobro svr{ilo...
Maksim Gorki
streha, ku~ina, strmoglaviti se, grozota, raskriliti se, zatiqak
Podvuci sva pitawa u tekstu koja je
Pudik postavqao roditeqima.
Drugom bojom podvuci savete koje su mu
davali majka i otac.
Napi{i kako je majka vrabica branila
Pudika od ma~ke.
65
Za{to je mama ostala bez repa?
Kakav savet bi ti dao Pudiku?
Navedi sve likove iz ove pri~e.
U re~enici: Vrabac leti podvuci
subjekat crvenom bojom, a predikat
plavom. Objasni {ta ozna~ava
subjekat, a {ta predikat.
Koje su osobine vrap~i}a Pudika iz ove
pri~e? Po ~emu to zakqu~uje{?
Koje su osobine majke vrabice? Po ~emu
to zakqu~uje{?
66
Smisli druga~iji naslov za ovu pri~u.
Dramatizujte ovu pri~u i odglumite je
u odeqewu.
Zamisli da vrap~i} Pudik slavi prvi
ro|endan. Napi{i mu ~estitku. Ne
zaboravi da je adresira{. Smisli i
napi{i kako se preziva i koja mu je
adresa.
Glagolska lica
Glagoli se mewaju po licima.
Glagol mo`e biti u prvom, drugom i tre}em licu jednine ili mno`ine.
jednina
1. prvo lice ‡ ja pi{em
2. drugo lice ‡ ti pi{e{
3. tre}e lice ‡ on, ona, ono pi{e
mno`ina
1. prvo lice ‡ mi pi{emo
2. drugo lice ‡ vi pi{ete
3. tre}e lice ‡ oni, one, ona pi{u
Glagolska vremena ‡ pro{lo, sada{we i budu}e vreme
Glagoli ozna~avaju radwu (stawe, zbivawe) koja se doga|a
• u trenutku govora ‡ u sada{wem vremenu
• radwu koja je vr{ena u pro{losti ‡ u pro{lom vremenu i
• radwu koja }e se dogoditi u budu}nosti ‡ u budu}em vremenu.
Pro~itaj slede}i razgovor.
— Kom{ija, jesi li video u parku mog sina Vladu?
— Da, tr~i, tr~ao je i tr~a}e za loptom.
— Kako to, kom{ija?
— Tako, lepo. Ako je jo{ tamo gde sam ga video, on tr~i za loptom. Ako je sa drugovima oti{ao
da se pewe na drvo, onda je tr~ao. Sve dok ga ti ne pozove{ ku}i, on }e tr~ati za loptom.
Popuni slede}u tabelu:
mno`ina
jednina
glagolska lica
1.
JA
2.
TI
3.
ON
1.
MI
2.
VI
3. ONI
sada{we vreme
tr~im
pro{lo vreme
sam tr~ao
si tr~ao
budu}e vreme
}u tr~ati
tr~i
}emo tr~ati
ste tr~ali
tr~e
67
[ta je to ~ardak? Ako ne zna{ zna~ewe te re~i, prona|i ga u re~niku na kraju ~itanke.
Kako izgleda ~ardak ni na nebu ni na zemqi?
^ardak ni na nebu ni na zemqi
Bio car, pa imao tri sina i jednu k}er,
koju je ~uvao kao o~i u glavi. Kad djevojka
odraste, jedno ve~e zamoli se ocu svome
da joj dopusti da izi|e s bra}om malo pred
dvore u {etwu; i otac joj dopusti. Ali tek
{to izi|e pred dvor, u jedan mah doleti iz
neba zmaj, {~epa djevojku izme|u bra}e
i odnese je u oblake. Bra}a otr~e br`e-boqe
ocu i ka`u mu {ta je bilo, i reknu mu da bi
oni rado svoju sestru potra`ili. Otac im
dopusti da idu da je tra`e, i da im svakome
po kowa i ostalo {to treba za put; i tako
oni otidu.
Po dugome putovawu nai|u na jedan
~ardak koji niti je na nebu niti na zemqi.
Pomisle da ne}e u onome ~ardaku biti
wihova sestra, pa se odmah stanu dogovarati
kako bi se na w popeli. I poslije dugoga
promi{qawa i dogovarawa dogovore
se da jedan od wih svoga kowa zakoqe
68
i od kowske ko`e da skroje oputu, pa
pritvrdiv{i jedan kraj od we za strijelu,
da puste odozdo strijelu iz luka da se
dobro za ~ardak prihvati kako bi se uz wu
popeti mogli.
Mla|a dva brata reknu starijemu da on
svoga kowa zakoqe, ali on ne htjede. Onda
najmla|i zakoqe svoga; od ko`e wegove
skroji oputu, jedan kraj od we ve`e za
strijelu, pak je pusti iz luka u ~ardak. Kad
do|e da se pewe uz oputu, opet najstariji
i sredwi ne htjednu se peti, nego se popne
najmla|i. Popev{i se gore, stane i}i iz
jedne sobe u drugu. I tako nai|e na jednu
sobu u kojoj vide svoju sestru gdje sjedi,
a zmaj joj metnuo svoju glavu u krilo i spava.
Ona, kad vide brata svojeg, upla{i se
i po~ne ga tiho moliti da bje`i dok se nije
zmaj probudio.
Ali on ne htjedne, ve} uzme buzdovan, pa
razmahnu wime i udari zmaja u glavu. A zmaj
se iza sna ma{i rukom na ono mjesto gdje ga
je on udario pa re~e djevojci:
‡ A, ovdje me ne{to ujede.
Kad ona opet rekne, a carev ga sin jo{
jednom udari u glavu, zmaj opet re~e djevojci:
‡ Opet me ne{to ovdje ujede.
Kad on tre}i put zamahne da ga udari,
onda mu sestra poka`e da udari u srce, i on
udari onamo. I kako ga udari, zmaj ostane na
mjestu mrtav, a careva ga k}i sturi s krila,
pa potr~i bratu svome te se s wime poqubi.
Pa uzev{i ga za ruku, stane ga voditi kroz
sve sobe.
Najpre ga uvede u jednu sobu u kojoj je bio
krilatast vranac za jaslima privezan
s cijelim takumom od ~istoga srebra. Potom
ga odvede u drugu sobu u kojoj je za jaslima
stajao krilatast |ogat s takumom od suhoga
zlata. Najposlije ga odvede u tre}u sobu gdje
je za jaslima bio krilatast kula{
i na wemu takum dragim kamewem oki}en.
Kad pro|e te sobe, onda ga sestra odvede
u jednu sobu u kojoj je djevojka jedna sjedila
za zlatnim |er|efom i zlatnom `icom
vezla. Iz te sobe odvede ga u drugu u kojoj
je druga djevojka zlatne `ice ispredala.
A najposlije uvede ga u jednu sobu u kojoj je
tre}a djevojka biser nizala, a pred wom na
zlatnoj tepsiji od zlata kvo~ka s pili}ima
biser kqucala. Sve ovo obi{av{i i vidjev{i vrati se natrag u onu sobu gdje je
mrtav zmaj le`ao, pa ga izvu~e napoqe
i baci na zemqu. A bra}a, kad ga vide,
umalo ih groznica ne uhvati. Potom najmla|i brat spusti najprije sestru svoju
bra}i, pa onda sve tri djevojke, jednu za
drugom. Spu{taju}i djevojke bra}i, svaku je
namjewivao ~ija }e koja biti. A kad spusti
tre}u, on wu za sebe namijeni.
Bra}a wegova, zavide}i mu {to je on
bio junak, te je sestru na{ao i izbavio,
presijeku oputu da on ne bi mogao si}i.
Onda na|u u poqu jedno ~oban~e kod ovaca,
preobuku ga i mjesto brata svoga ocu povedu,
a sestri svojoj i djevojkama o{tro zaprijete
da nikomu ne kazuju {ta su oni u~inili.
Poslije nekoga vremena dozna najmla|i
brat na ~ardaku da se bra}a wegova i ono
~oban~e onijem djevojkama `ene. Onaj isti
dan u koji se najstariji brat vjen~ao, on
uzja{e na vranca; pa, ba{ kad su svatovi iz
dvora izlazili, doleti me|u wih, te svoga
brata mlado`ewu udari buzdovanom da se
odmah s kowa premetnuo. Onda odleti opet
u ~ardak.
69
Kad dozna da mu se sredwi brat `eni,
a on u ono isto vrijeme kad su svatovi iz
dvora i{li doleti na |ogatu, te i sredwega
brata udari tako da se dvaput premetnuo;
pa izme|u svatova opet odleti.
Naposqetku doznav{i da se ~oban~e
wegovom djevojkom `eni, uzja{e na kula{a
i odleti u svatove. Ba{ kad su iz dvora
izlazili, mlado`ewu udari buzdovanom da
se triput premetnuo.
A svatovi |ipe da ga uhvate, ali on ne
htjedne ni bje`ati, nego se poka`e da je
on najmla|i carev sin i da su ga bra}a od
zavisti ostavila na onome ~ardaku u kojemu
je on sestru na{ao i zmaja ubio. A to sve
zasvjedo~i i sestra i one djevojke.
Kad to car ~uje, on se naquti na svoja
dva sina i otjera ih odmah od sebe, a wega
o`eni djevojkom koju je sam izabrao i ostavi
ga nakon sebe da caruje.
Srpska narodna bajka
u jedan mah, oputa, pritvrditi, buzdovan, sturiti, stati, krilatast,
vranac, jasle, takum, |ogat, kula{, |er|ef, premetnuti se, |ipiti
Prepri~aj i objasni deo iz bajke za
koji misli{ da je najuzbudqiviji.
Prona|i i podvuci opise kowa sa
~ardaka. Kojim re~ima su opisani?
Drugom bojom podvuci opise soba
u kojima su bile devojke na ~ardaku.
Ispri~aj kako zami{qa{ ove sobe.
Nabroj likove iz bajke.
Glavni lik iz bajke je
Wegove osobine su:
Ovo je srpska narodna bajka. Wen
autor nije poznat. Nastala je u narodu
i prenosila se s kolena na koleno
usmenim putem, pri~awem. Autori nekih
bajki su poznati pisci. Zbog toga ih
zovemo autorskim bajkama.
Podeli ovu bajku na 8 delova prema
slede}im naslovima. Svaki deo odvoj
linijom i obele`i brojem.
1. Zmaj otima devojku od bra}e.
2. Bra}a sti`u do ~ardaka.
3. Najmla|i brat se pewe na ~ardak.
4. Najmla|i brat ubija zmaja na ~ardaku.
5. Obilazak soba na ~ardaku.
6. Bra}a izdaju najmla|eg.
7. Osveta najmla|eg brata.
8. Car saznaje istinu.
Prepri~aj ukratko bajku prema ovim
naslovima.
70
e
P i{ mo sa
stav
Smisli i napi{i bajku u kojoj }e glavni likovi biti: krilati kow,
vitez koji ima ~udotvorni ma~ i za~arana princeza, pretvorena u vranu.
(Pogledaj na str. 159 uputstvo za pravilno pisawe pismenih sastava.)
71
Da si pronalaza~ ‡ nau~nik i da radi{ na pronala`enju neke ~udesne naprave, {ta bi to bilo?
Vesti
NEVIDLJIVA PTICA
To{a Baj, Sremac pred{kolskog uzrasta iz Beo~ina, javlja nam da je
iznad Fru{ke gore video nevidljivu pticu. Po njegovim re~ima, nevidljiva
ptica je ista kao i vidljiva, s tom razlikom {to je nevidljiva.
NEVI\EN PRONALAZAK
Danica Vasi} iz Kraljeva bavi se pronalaza~kim radom. Nedavno
je prona{la nevidljivi papir. Javno prikazivanje svog pronalaska
izvr{ila je na ~asu matematike, kada je nastavnik tra`io doma}e
zadatke. Danica je izjavila da je ona u stvari napisala doma}i
zadatak, ali na nevidljivoj hartiji. Nastavnik je bio odu{evljen,
me|utim, interesovali su ga detalji. Pitao je Danicu za{to se
bar brojke ne vide, hartija nije ni va`na u doma}em zadatku, a
Danica mu je rekla da je ona verovatno usput prona{la i nevidljivo
mastilo, tako da je to samo uve}alo njenu slavu u {koli.
Ljubivoje R{umovi}
72
Podvuci u tekstovima re~enice kojima su opisani ~udni de~ji pronalasci.
Napi{i {ta ti misli{ o tim pronalascima.
Zamisli da si novinar. Smisli i napi{i vest o tome kako je neko prona{ao ne{to neobi~no ili
sme{no. Neka ti slede}a pitanja pomognu u pisanju.
Naslov vesti
[ta se dogodilo?
Ko su u~esnici u doga|aju?
Kada se doga|aj iz vesti odigrao?
Gde se to dogodilo?
Kako se odvijao doga|aj?
Autor vesti
Iseci iz novina i ovde zalepi neke zanimljive vesti.
73
74
4.
KO SE VOLI TAJ SE PI[E
^ITAMO
• pri~e i pesme o qubavi
U^IMO I [email protected]
• pridevi (opisni i prisvojni)
• kwi`evne i nekwi`evne re~i
• narodne umotvorine (zagonetke)
• rod i broj prideva
TVOJ ZADATAK ]E BITI
• da odgovori{ na pismo
• da napravi{ mali re~nik
nekwi`evnih re~i
• da smisli{ zagonetke
• da re{i{ rebuse
• da od pesme napravi{ pri~u
75
[ta o~ekuje{ da pro~ita{ u qubavnoj pesmi?
Qubavna pesma
Bio jednom jedan masla~ak.
I bio na nebu beli obla~ak.
I kad god je bilo potrebe,
obla~ak dava{e sve od sebe.
Obla~ak gore, masla~ak dole.
Glede}i se, po~e{e da se vole.
Od blagorodne, tople ki{e
masla~ak rastao sve vi{e, vi{e,
Do|o{e vru}ine ne~uvene
i masla~ak po~e da vene.
i{ao sve daqe od ovog sveta,
nadrastao je sva drveta,
Obla~ak pritr~a brzo u pomo}:
ki{a je lila sve do u pono}.
i jednoga je dana masla~ak
ne`no dotakao beli obla~ak.
Milovan Danojli}
glediti se, ne~uven, nadrasti
Kako su po~eli da se vole obla~ak
i masla~ak?
U kakvoj nevoqi je bio masla~ak?
Kako mu je pomogao obla~ak?
Objasni {ta zna~i stih:
Obla~ak dava{e sve od sebe.
Objasni po ~emu se vidi da se obla~ak
i masla~ak vole.
Doma}i zadatak
Zamisli da je obla~ak dobio ovakvo
kratko pismo.
Cvetna livada, u prole}e
Dragi moj obla~ku,
Danima ve} nema ki{e. Zemqa je
suva, a ja sam mnogo `edan. Sawam te
kako dolazi{.
Molim te, pomozi mi!
Voli te
Tvoj masla~ak
Smisli i napi{i pismo, odgovor
obla~ka.
76
Pridevi
Kapa
Ova kapa je `uta, a ja bih volela da je crvena. Ona je velika, a ja bih volela da je mala.
Debela je, a ja bih da je tanka.
Kapa je sestrina, a ja bih volela da je Janina, jer ja sam Jana.
Odgovori na slede}a pitawa:
Kakva je kapa? ____________________________ Kakva bi trebalo da bude? _______________________
^ija je kapa? _______________________________ ^ija bi trebalo da bude?_______________________
Pridevi su re~i koje stoje uz imenice
i bli`e ih odre|uju po osobini ili pripadawu.
Opisni pridevi
ozna~avaju kakvo je
ne{to.
Smisli i napi{i na linijama jo{ neke
opisne i prisvojne prideve o kapi.
Prisvojni pridevi
ozna~avaju pripadawe,
to jest ~ije je ne{to.
Kakva je?
^ija je?
(opisni pridevi)
`uta,
(prisvojni pridevi)
sestrina,
Kwi`evne i nekwi`evne re~i
U kwi`evnom jeziku postoje pravila kojih se treba pridr`avati da bi se govorilo ispravno. Jezik kojim su pisane pri~e, pesme i romani nazivamo kwi`evnim. Veoma je va`no mnogo
~itati, usvajati nove re~i i tako negovati kwi`evni jezik. Uo~i gre{ke u ovoj {aqivoj pesmi.
Gde je gre{ka
‡ Slonovi ne volu
da ih noge bolu.
Kad se samo setu
i oni poletu
da ne idu pe{ke.
I tu nema gre{ke.
Gde je gre{ka?
‡ Ne ka`e se volu
nego vole,
i ne mo`e bolu
nego bole,
I ne ide setu
nego sete
i ne vaqa letu
nego lete!
Du{an Radovi}
77
Na {ta pomisli{ kada ~uje{ re~ ‡ majka? Koje druge re~i dobro idu uz tu re~?
[ta je najve}e
Nebo je ne{to sasvim, sasvim {iroko,
pa ipak mo`e da stane u svako oko,
jer oko je ve}e,
i jo{ ve}e,
i najve}e od svega,
ve}e od grada,
od brega,
ve}e od moga tate...
U wega mo`e da stane
sto miliona zvezda.
U wega ptice dolete.
U wega putevi svrate.
U wega uplove brodovi.
Dogegaju se ku}e i trgovi.
U wega dojure autobusi
i dotr~e svi moji drugovi.
Jer oko je kao stotinu mora
i jo{ jedanput toliko.
Wega nikada nije prope{a~io niko,
ni oplovio niko,
ni obleteo niko.
Jedino ako mama u moje oko do{eta,
tad nema mesta za nebo,
za ptice
i mora {iroka,
jer mama je ve}a od neba i ve}a od celog
sveta,
i ve}a od oba oka.
Miroslav Anti}
Za{to je oko u ovoj pesmi ve}e od
svega?
Za{to je detetu mama ve}a od celog
sveta i ve}a od oba oka?
Objasni stih u kojem dete za oko ka`e:
U wega dotr~e svi moji drugovi.
Pogledaj uputstvo za izra`ajno recitovawe sa strane 159 i ozna~i kako bi ovu pesmu trebalo izra`ajno ~itati ili recitovati.
78
Zagonetke
Crveno, maleno, cara s kowa skinulo.
(
)
Mlada sam i zelena, lepa i malena;
ko me takne, kune me.
(
)
Crven jarac po ko{ari ska~e.
(
Prona|i re{ewa zagonetki i upi{i ih. Pore|aj ih po te`ini:
1. lake, 2. te{ke i 3. najte`e za re{avawe.
)
(adogaj, kizej, avirpok)
Podvuci sve prideve u ovim zagonetkama. Napi{i prideve za opis Sunca i za opis lopte.
Pridevi koji opisuju Sunce.
Pridevi koji opisuju loptu.
Smisli zagonetku za Sunce, koriste}i
neke prideve koje si naveo.
Smisli zagonetku za loptu. Koristi
neke prideve koje si napisao.
(Sunce)
(lopta)
Doma}i zadatak
Prona|i u zbirci narodnih umotvorina jo{ neke zagonetke i prepi{i ih. Pore|aj ih po te`ini:
1. lake, 2. te{ke i 3. najte`e za re{avawe.
79
[ta misli{, kako se ose}a neko ko je zaljubljen?
Prva ljubav
Ima jedna neobi~na
Uredna i fina
Nevi|ena nikom sli~na
Zove se Marina
Saznao sam preko Sime
Koliko je stara
Na{ao sam njeno ime
Na spisku stanara
Sreli smo se jutros rano
U liftu a sami
Na nju mislim neprestano
Sve sam rekô mami
Stanuje na tre}em spratu
^esto ide dole
Ima brata mamu tatu
Iz iste smo {kole
Deda ka`e to je ljubav
Sla`em se potajno
Ose}am se kao gubav
Ali mi je sjajno
gubav
Dragomir \or|evi}
Prona|i i podvuci re~i koje opisuju
Marinu.
Kako ti zami{lja{ Marinu?
Objasni {ta zna~e stihovi:
Ose}am se kao gubav
Ali mi je sjajno.
Smisli i napi{i {ta bi o pona{anju de~aka
kazala Marina.
Objasni kako se pona{a zaljubljen de~ak
iz pesme. Kako bi se pona{ao ti da si
zaljubljen?
80
Rod i broj prideva
Pridevi se sla`u sa imenicom uz koju stoje i zbog toga imaju oblike za mu{ki, `enski
i sredwi rod. Tako|e, kao i imenice, imaju oblike za jedninu i mno`inu.
jednina
mno`ina
mu{ki rod
UREDAN de~ak
UREDNI de~aci
`enski rod
UREDNA devoj~ica
UREDNE devoj~ice
sredwi rod
UREDNO dete
UREDNA deca
U tabelu upi{i prideve u odgovaraju}em rodu i broju koji se sla`u sa imenicama de~ak,
devoj~ica i dete.
jednina
mu{ki rod
`enski rod
lep
mno`ina
sredwi rod
mu{ki rod
lepo
`enski rod
sredwi rod
lepe
vesela
vesele
visok
visoki
srame`qiva
visoka
srame`qiva
hrabro
hrabri
Prona|i i napi{i prideve koji imaju suprotno zna~ewe:
ne`an ‡ grub
sebi~an ‡
pametan ‡
govorqiv ‡
visok ‡
vredan ‡
Napi{i prideve na osnovu slede}ih obja{wewa. Odredi opisne O i prisvojne P prideve.
koji pripada Marku:
koji ima malu du`inu:
pun snage:
koji nikom ne ~ini zlo:
koji pripada u~iteqici:
koji pripada {koli:
81
Da li zna{ kako se u fabrikama izra|uju predmeti od stakla? Ko su duva~i stakla?
Staklareva qubav
Sav zanesen, de~ak je posmatrao kako
se nadimaju o~eve grudi, a bezobli~na
u`arena masa, na vrhu duge staklarske
cevi, pretvara u staklenu zdelu za vo}e
i kola~e.
‡ Kad porastem i ja }u postati staklar!
‡ re~e mali{an jednoga dana, a otac ga,
odlo`iv{i posao, zbuweno pogleda.
‡ Za staklare su potrebna jaka plu}a,
a ti jedva uspeva{ da ugasi{ ro|endansku
sve}u. Nije to posao za tebe, sinko! Be`i
od staklarske pe}i kao od kuge dok ti nije
spr`ila lice i du{u... ‡ staklar za}uta
i s tugom se zagleda u de~akove modre o~i.
Takve u porodici nikada niko nije imao,
niti je iko bio tako providan i tanak.
‡ Idi, igraj se, dete... ‡ otac uzdahnu.
‡ I ne dolazi vi{e ovamo!
Ali, de~ak nije bio u stawu da poslu{a
wegov savet. Sjaj i prozirnost stakla
privla~ili su ga vi{e od bilo ~ega na svetu. U blesku rose video ga je, u bojama duge,
u snu. ^ak mu je i potok li~io na neko te~no
staklo koje skaku}e preko kamewa i koje se
negde u daqini pretvara u stakleno jezero
naseqeno prozra~nim jezerskim vilama. Je
li ~udo {to kradomice nastavi da odlazi
u staklaru? [to zanemari i san i igru?
Ali, bez obzira na to koliko se trudio,
grudva na vrhu duvaqke nije se pretvarala
u pehar ili zdelu. Mrtva i mutna, visila je
neko vreme, zatim se otkidala i padala na
tlo kao neka nakazna vo}ka.
82
Br`e od suvog li{}a niz planinsku
reku, oticali su dani, meseci, godine. Ali,
de~ak nije odustajao. Delimi~no zbog tvrdoglavosti, delimi~no zbog pri~a starih
staklara da u ruda~i `ivi ~arobwak koji
se pojavquje jednom u sto godina, onome ko
ga ugleda daruju}i sposobnost da od stakla
na~ini sve {to `eli: od staklenog cveta
do ptice.
‡ Kad bi mi se, makar na trenutak, ukazao! ‡ sawario je mali{an i iz sve snage
duvao u cev sve dok staklena masa nije
po~ela da se {iri kao mehur. Ali, da od
mehura napravi zdelu nije mu polazilo za
rukom, i on se zare~e da vi{e ne}e odlaziti u staklaru. Pa ipak, ve} sutra tamo ode
kao da ga noge same nose.
Ponekad mu se ~inilo da u staklu vidi
ne~ije lice kako se sme{i, ali to nije
trajalo du`e od trenutka, i sme{ak se
gasio kao da ga nije ni bilo. No, i pored
neuspeha, de~ak je u staklaru odlazio sve
~e{}e i ostajao sve du`e. Jedne no}i on
vide kako provejava krupan i vla`an sneg
i zatrpava kro{we drve}a i plo~nike.
„Ne na~inim li no}as stakleni cvet
prozra~niji od mehura sapunice, vi{e nikada ne}u kro~iti u staklaru!“, promrmqa
de~ak u sebi i zamo~i cev u vrelu, `itku
masu.
Ve} su ga grudi bolele od naprezawa,
a grudva nikako da se po~ne {iriti. Tek
pred zoru on vide kako se staklena masa
uvija i preobra`ava u stakleni cvet kakav nikada niko nije video. Van sebe od
radosti on savi dugu svetlucavu dr{ku,
napravi za wu postoqe i odlo`i cvet na
policu. Zatim uze drugu grudvu i za~udi se.
Kao da je od pene bilo na~iweno, staklo
se po~e tawiti i pretvarati u pticu dugog
repa u kome su se prelivale najne`nije i
najblistavije dugine boje. „Da napravim
jo{ jednu pre nego {to majstori u|u u staklaru...“, pomisli. Ali, kada se stakleni mehur ra{iri, on vide kako se, umesto u pticu,
tmasta i bezobli~na grudva preobra`ava
u devoj~icu tako prozra~nu i blistavu da su
ga od sjaja wenog lica o~i bolele.
Kao op~iwen stajao je neko vreme i zurio
u wu.
‡ Aj, kad bi progovorila ili koraknula...
‡ uzdahnu i istovremeno se naruga samom
sebi: ko je jo{ video staklo koje kora~a ili
govori? Samo budala mo`e po`eleti ne{to
{to ne biva...
‡ Ko to ka`e? ‡ staklena devoj~ica se
zakikota, posko~i i malim hladnim prstom
dota~e de~akov obraz, pa po~e da raste.
Bila je ve} skoro de~akove visine, kad
mali staklar ~u korake radnika koji su
dolazili na posao.
‡ E, sva{ta! ‡ progun|a de~ak. ‡ Ve} je
po~elo da mi se privi|a staklo koje raste
i govori! ‡ mali{an nadlanicom protrqa
o~i, uveren da sawa, ali devoj~ica je
i daqe stajala kraj wega i prekorno ga posmatrala.
‡ A {to ne bi govorilo? ‡ re~e qutito.
‡ Zato {to je to nemogu}e! ‡ odvrati
de~ak.
‡ Pa, ti veruj da je nemogu}e, ako ti se to
svi|a! ‡ svojom malenom {akom ona dota~e
de~akovo rame i osmehnu se. ‡ A sad me
vodi tvojoj ku}i, jer uskoro }e radionica
biti puna qudi.
‡ [ta da ka`em roditeqima? ‡ zabrinu
se mali{an. ‡ Zapawi}e se kad te vide...
‡ Ne}e me videti! ‡ odvrati devoj~ica.
‡ Ja }u biti vidqiva samo za tebe... ‡
ne~ujno, ona po|e za de~akom i isto tako
ne~ujno u|e u wegovu ku}u.
83
Od toga dana de~akova majka nije mogla
sopstvenim o~ima da poveruje. Je li taj
nasmejani de~ak, koji sve br`e izrasta
u mladi}a, weno slaba~ko, smrknuto dete?
[ta se to s wim doga|a? S kim on to
u mraku razgovara? Poku{avala je da sazna.
Ali, na sva wena pitawa sin je }utao i rastao, o~iju punih nekog tihog, radosnog sjaja.
Zajedno s wim rasla je i devoj~ica, ne`na
i prozirna kao da ju je vodena vila rodila,
i bila stalno uz de~aka: u ku}i, u {koli, na
javi i u snu. Majstori iz staklare ~inili
su sve da doku~e ko mu to u radu poma`e.
Takve staklene cvetove, ptice i pehare
84
nikada niko nije uspeo da napravi. Da nije
~arobwak iz ruda~e tu ume{ao svoje prste?
Od koga je mom~i} sve to nau~io? Uzalud su
se trudili da prokquve wegovu tajnu. Mali
staklar je }utao, a dani su se kao cvetovi
ru`e otvarali.
Kraj reke, dok je posmatrao oblake kako se
ogledaju u vodi, on pomisli kako od wega
nema sre}nijeg momka na svetu i istog trena
oseti kako mu kroz grudi promile jeza. [ta
ako Svetlooka ode kao {to je i do{la?
Ako, jednostavno, i{~ezne?
‡ Bi}e{ uvek sa mnom? ‡ pro{aputa
boja`qivo. ‡ I vole}e{ me ve~no?
‡ Dok me ne udari{ ili ne gurne{, zapamti!
Qubav je krhkija od stakla. Za wu je potrebno mnogo strpqewa, mnogo ne`nosti...
Lepotica od stakla se osmehnu, a mladi}
ubrzo zaboravi i svoju strepwu i wenu opomenu.
Letele su nedeqe i meseci kao zlatne
strelice i on poverova da }e uvek tako
biti. Pod wegovim prstima staklo se savijalo u gran~ice, u svetlucave vlati trave,
cvetove puzavica i wegova slava je rasla.
Qudi su iz daleka dolazili da vide wegove tvorevine od stakla, da im se dive.
‡ Od ove grudve napravi}u pau~inu s kapima rose. Na dnevnom svetlu blista}e kao
biseri... ‡ re~e mali staklar jedne no}i,
ali mu posao ne po|e za rukom i Svetlooka
se, nehotice, nasmeja.
‡ Ta ti pau~ina li~i na rezance... ‡ re~e,
a on je, u qutini, ne razmi{qaju}i, gurnu.
Istoga ~asa ~u se neki reski zvuk kao da
se staklo lomi i on, sav o~ajan, vide kako
se devojka pretvara u gomilicu staklenog
praha i u struji vazduha izle}e kroz prozor.
‡ Oprosti mi, vrati se! ‡ povika mladi}
van sebe od tuge i zaprepa{}ewa i potr~a
za staklenim prahom koji se sve br`e
osipao, i na kraju nestao...
Uzalud ju je zvao, uzalud za wom tr~ao. Ni
u san mu nije svra}ala, a dani su se kao
sne`ne pahuqe kovitlali. Jedino mu se,
s vremena na vreme, ~inilo da je u sjaju
stakla vidi, a onda i to prestade i on
poverova da je sve bio samo san.
Polako po~e da je zaboravqa, o`eni se,
izrodi decu.
Ve} mu i belina kosu na ~elu pokri, kad
jedne no}i opazi kako se wegov najmla|i
sin iskrada i odlazi u staklaru. Zatim
ugleda wegov prvi stakleni cvet i tihi,
radosni sjaj u o~ima i ne pitaju}i ni{ta
shvati da pri~a ne prestaje da se ponavqa.
Grozdana Oluji}
staklar, staklara, staklarev,
staklarski, staklast, staklen,
kradomice, ruda~a, `idak, tmast,
prokquviti, tvorevina, rezak
Jednom bojom podvuci re~i koje je otac
govorio de~aku.
Opi{i devoj~icu od stakla.
Objasni dve posledwe re~enice iz
bajke.
Prona|i u pri~i i prepi{i najlep{e
re~enice o qubavi.
Drugom bojom podvuci re~enice koje
govore o tome {ta je de~ak `eleo
i video u svojim snovima.
Kojim re~ima je opisana ptica od
stakla koju je napravio de~ak?
85
Zamisli la|u na olujnom moru. Kakva ose}awa izaziva u tebi ta slika?
Zamislite
Zamislite, deco, jedno veliko more,
i u tom moru jednu veliku la|u,
i na la|i okrugle prozore,
i na jednom prozoru ‡ princezu Na|u.
Zamislite sad, deco, to isto more,
i u tom moru istu veliku la|u,
i na la|i iste okrugle prozore,
i na drugom prozoru ‡ razbojnika Ka|u.
Zamislite onda: bura ide,
vetrova fijuk i talasi,
i jedan talas princezu skide
i po~e mladi `ivot da gasi.
Zamislite, deco, sto talasa,
ve}ih sto puta od svake princeze,
mo`e i ajkula svakoga ~asa
na modrom talasu da se doveze.
Strahom i bolom obuzet,
pojavi se otac princezin
i re~e:
‡ Onaj bi}e mi zet,
ko spase mladi `ivot wezin!
Zamislite, deco, puna la|a,
sve oficiri, prin~evi, admirali...
I svi }ute, svi drhte, samo Ka|a
sko~i ‡ i more ga zali.
Ka|a izvali stra{nu psovku
na ra~un vetra, na adresu `ivota,
na ime mora,
razbojnik, modar,
zet, admiral, val,
non{alantno
86
izbe`e smrti mi{olovku
i spase princezu iz valova.
Zamislite sad: otac taj,
kraq sigurno, a car verovatno,
podi`e Ka|u u zagrqaj
i poqubi ga non{alantno.
‡ Ovo je k}er moja, a `ena va{a ‡ princeza
mila Na|a!
‡ A ja sam, s dopu{tewem, izvinite na smetwi,
razbojnik Ka|a!
Umiri se more, zataji vetar, stade la|a...
Puni straha, puni stida, prepuni jeze ‡
svi gledahu u pravcu princeze.
‡ Hrabri Ka|a ‡ re~e bleda princeza ‡
ja sam va{a
Na|a...
Izvinite, tata, na ovom svetu
sva{ta se doga|a!
Du{an Radovi}
Koji je za tebe najuzbudqiviji trenutak u ovoj poemi?
Za{to?
Kako do`ivqava{ slede}i opis:
Umiri se more, zataji vetar, stade
la|a...?
Ispri~aj kako se pona{ao princezin
otac po{to ju je Ka|a spasao.
Za{to su svi gledali u pravcu
princeze?
Podvuci u poemi i objasni stih kojim
se opisuje pona{awe oficira s la|e
dok se princeza davila u moru. Zatim
podvuci stih koji do~arava izgled
oficira u trenutku kada je princeza
spasena.
Napi{i kako se spasena princeza
ose}ala. O ~emu je sve razmi{qala?
Drugom bojom podvuci stihove kojima
se prikazuje lik razbojnika Ka|e.
Napi{i osobine razbojnika Ka|e.
Re{i rebuse.
Da li ti je neki deo poeme bio
sme{an? Za{to?
Doma}i zadatak
Ovu poemu pretvori u kratku pri~u.
Daj pri~i druga~iji naslov.
87
Da li si ~itao kwigu, gledao film ili televizijsku seriju o devoj~ici
po imenu Pipi Duga ^arapa? Kako je zami{qa{?
Pipi zabavqa tetka Lauru
Jednog popodneva Pipi iza|e u vrt
o~ekuju}i Tomija i Aniku. Ali po{to se ni
Tomi ni Anika ne pojavi{e, Pipi odlu~i da
ode i vidi {ta je s wima. Na|e ih u wihovom
vrtu, u seniku. Ali, nisu bili sami. Sedeli
su sa mamom ‡ gospo|om Setergren ‡ i jednom
veoma prijatnom starom tetkom koja im be{e
do{la u posetu. Wih dve su pile kafu,
a deca sok.
Tomi i Anika pohita{e u susret Pipi.
‡ Do{la nam je tetka Laura ‡ re~e Tomi.
‡ Zato nismo do{li k tebi.
‡ Izgleda prijatno ‡ re~e Pipi i proviri kroz lisnate grane. ‡ Moram da porazgovaram s wom. Volim stare dobre tetke.
Anika se malo uznemiri:
‡ Mo ... mo`da je ... boqe da ne govori{
mnogo ‡ re~e ona. Anika se setila kako je
Pipi jednom do{la k wima na kafu i kako
je toliko mnogo pri~ala da se Anikina
mama sasvim ozlovoqila zbog toga. A Anika
nikako nije `elela da iko bude zle voqe
zbog Pipi, koju je toliko volela.
‡ Da ne razgovaram s wom? ‡ re~e Pipi
za~u|eno. ‡ Mo`e{ biti sigurna da }u
razgovarati. Ta zar ne treba da budemo
qubazni prema gostima? Kada bih samo
sedela i }utala kao zalivena, `ena bi
mogla pomisliti da imam ne{to protiv we.
‡ Ali, jesi li sigurna da zna{ kako
se razgovara s tetkama? ‡ upita Anika
upla{eno.
‡ Treba ih zabaviti, razveseliti, eto
tako se s tetkama razgovara ‡ odgovori Pipi
88
nakon kratkog razmi{qawa. ‡ Upravo to
nameravam sad da u~inim.
Pipi u|e u senik. Najpre se pokloni
gospo|i Setergren, a onda pogleda staru
gospo|u podigav{i obrve.
‡ O, koga to vidim! Pa to je tetka Laura!
‡ re~e ona. ‡ I to lep{a nego ikad ranije!
Mogu li da dobijem malo soka da mi se ne
osu{i grlo u slu~aju da mo`da povedemo
razgovor?
Ovo posledwe re~e Tomijevoj i Anikinoj
mami. Gospo|a Setergren joj pru`i ~a{u
soka i re~e:
‡ Mala deca treba da se vide, ali da se
ne ~uju!
‡ Uh ‡ re~e Pipi ‡ nadam se da qudi
imaju i o~i i u{i. Pa, iako volim da gledam
oko sebe, treba, vaqda, i u{i ne{to da
rade. Ali, ima i takvih koji misle da u{i
postoje samo zato da se wima mrda.
Gospo|a Setergren ne obrati pa`wu na
Pipine re~i: okrenu se staroj gospo|i.
‡ Kako se ose}a na{a mala tetka Laura?
‡ upita gospo|a Setergren srda~no.
Tetka Laura je izgledala zabrinuto.
‡ Ne vaqa, ni{ta ne vaqa ‡ odgovori
ona. ‡ Stalno sam ne{to uznemirena
i nervozna.
‡ Ba{ kao i moja baba ‡ re~e Pipi
i umo~i biskvit u sok. ‡ Nervirala se
i uzrujavala za najmawu sitnicu. Ako bi,
na primer, i{la ulicom, pa bi joj, recimo,
pala cigla na glavu, toliko bi skakala,
jaukala i galamila da bi ~ovek mogao
pomisliti da se desila neka nesre}a. Ili,
zamislite, jednom je tako bila sa tatom na
balu, igrali su rokenrol. Tata je, znate,
vrlo sna`an ~ovek, pa kad je zavitlao babu,
ona je preletela preko cele sobe i na{la
se nasred basa. Tada je po~ela opet da
vri{ti i galami. Tata ju je zgrabio za ruku,
prebacio preko prozora napoqe i dr`ao
je neko vreme tako da visi, sa ~etvrtog
sprata, ne bi li se malo smirila. Ali,
nikad ne verujte da to poma`e! „Pusti me,
pusti me da padnem!“, vriskala je baba.
I tata je, naravno, tako i u~inio. Ali,
zamislite, ni to nije pomoglo! Tata ka`e
da nikad nije video `enu koja se toliko
nervirala za najobi~niju sitnicu. Uh, te{ko
je to kad neko ima slabe nerve ‡ zavr{i
Pipi sa izrazom sau~e{}a i zamo~i drugi
keks u sok.
Tomi i Anika se zabrinuto uzvrpoqi{e
u svojim stolicama. Tetka Laura zbuweno
po~e da vrti glavom, a gospo|a Setergren
po`uri da ka`e:
‡ Nadamo se da }e tetka Lauri ubrzo biti
boqe.
‡ Svakako, svakako ‡ re~e Pipi ute{no.
‡ I mojoj babi je bilo boqe. Posle je
bila zdrava kô dren; uzela je sredstvo za
smirewe.
‡ Kakvo sredstvo? ‡ zainteresova se
tetka Laura.
‡ Lisi~ji otrov ‡ odgovori Pipi. ‡ Uzela
je jednu ka{iku lisi~jeg otrova. Mislim
da je ba{ to re{ilo stvar. Od trenutka
kad je popila taj lek, pet dana je sedela
nepomi~no i nije prozborila ni jednu jedinu
re~. Bila je nepomi~na kao ... kao kiselo
mleko! A posle, ka`em vam, zdrava kô dren!
Od tada vi{e nikakve vriske niti skakawa!
Kad bi joj posle ponovo padale cigle na glavu, i to jedna za drugom, ona bi samo mirno
sedela i od sveg srca se smejala. Zato verujem da i tetka Laura mo`e da ozdravi.
Jer, kao {to rekoh, moja baba je ozdravila.
Tomi se do{uwa do tetka Laure i {apnu
joj na uho:
‡ Ne obra}ajte pa`wu na wenu pri~u,
tetka Laura. Ona sve to izmi{qa! Uop{te
nema baku.
89
Stara gospo|a klimnu glavom u znak
razumevawa. Ali, Pipi je imala dobre u{i
i ~ula je {ta je Tomi {apnuo tetka Lauri.
‡ Tomi je potpuno u pravu ‡ re~e Pipi.
‡ Nemam ja nikakvu babu. Ona, jednostavno,
ne postoji. A za{to bi i postojala kad je
tako nervozna?
Tetka Laura se okrenu gospo|i Setergren:
‡ Zna{, ju~e mi se desilo ne{to vrlo
neobi~no...
‡ Ali, to sigurno nije tako neobi~no
kao ono {to se meni prekju~e dogodilo ‡
uveravala je Pipi tetka Lauru. ‡ Po{la sam
vozom na izlet. Voz je ve} bio u punoj brzini
kad ‡ kroz otvoren prozor ulete u moj kupe
jedna krava sa putni~kom torbom oka~enom
o rep. Namesti se na sedi{tu naspram mene
i po~e da prelistava red vo`we da vidi
kad }emo sti}i u Videnburg. Upravo sam jela
sendvi~ ‡ bila sam ponela masu sendvi~a
s ribom i kobasicama ‡ a onda mi pade na
um da je mo`da i ona gladna, te joj ponudih
jedan. Ona uze sendvi~ s ribom i promuka
ne{to za sebe.
‡ To je bilo zaista neobi~no ‡ re~e tetka
Laura prijateqski.
‡ Da, zaista, vrlo ~udna neka krava ‡
re~e Pipi. ‡ Zamislite, da uzme sendvi~
s ribom kraj tolikih sendvi~a sa kobasicama!
Gospo|a Setergren i tetka Laura nastavi{e da piju kafu, a deca sok.
‡ Da, da ... {ta sam ono htela da ispri~am kad me je prekinula na{a mala prijateqica? ‡ re~e tetka Laura ... a, da, o jednom ~udnom doga|aju od ju~e...
90
‡ Kad ve} govorimo o neobi~nim doga|ajima ‡ opet }e Pipi ‡ sigurno }ete se
smejati kad budete ~uli o Agapiju i To{i.
Jedanput kad je tatin brod uplovio u luku
Singapur, morali smo da uzmemo jo{ jednog
mornara. Odlu~ili smo se za Agapija.
Agapije je bio visok dva i po metra
i tako mr{av da su mu kosti zve~ale kao
rep neke qutite zmije zve~arke. Crna gusta
kosa dopirala mu je do pojasa, a u ustima
je imao samo jedan `alac, to jest zub. Ali
je zato `alac bio toliko duga~ak da je
visio preko brade. Tata je smatrao da je
Agapije u`asno ru`an i najpre nije hteo da
ga primi na brod, ali posle se predomislio
i rekao da bi, najzad, moglo biti i dobro
da Agapija imamo na brodu ‡ ako ustreba da
se zapla{e kowi. I tako ti mi stignemo do
Hong Konga. Tamo smo morali da primimo
jo{ jednog mornara. Tu smo uzeli To{u. I on
je bio visok dva i po metra, imao je crnu
gustu kosu koja mu je dopirala do pojasa i jedan jedini veliki `alac u ustima. Agapije
i To{a su, u stvari, veoma, veoma mnogo
li~ili. Naro~ito To{a. Bili su sli~ni kao
blizanci.
‡ Ba{ je to ~udno! ‡ izjavi tetka Laura.
‡ ^udno? ‡ upita Pipi. ‡ [ta je tu ~udno?
‡ Pa, to da su bili toliko sli~ni ‡
odgovori tetka Laura. ‡ To je zaista ~udno.
‡ Ama, ne ‡ uzvrati Pipi. ‡ Tu nije
bilo ba{ ni~eg ~udnog. Jer oni i jesu bili
blizanci. Obojica. I to od samog ro|ewa.
Pipi gotovo prekorno pogleda tetka
Lauru i produ`i:
‡ Ne razumem kako ti to misli{, mala moja
tetkice Laura. Zar je lepo da se tu prepire{ i
i{~u|ava{ {to su dva sirota blizanca slu~ajno
malo sli~na? Nisu oni za to krivi. Ne misli{,
vaqda, tetkice, da bi neko dobrovoqno izgledao
kao Agapije. Ili kao To{a, ako ti se to vi{e svi|a.
‡ Ali, za{to onda pomiwe{ ~udne do`ivqaje?
‡ Eh, kad bih ja na ovom poslu mogla bar za
trenutak da do|em do re~i ‡ re~e Pipi ‡ imali
biste vi {ta da ~ujete o ~udnim do`ivqajima.
Eto, zamislite, na primer, ovo: i Agapije i To{a
su hodali sa ukr{tenim palcima na nogama. Ne{to
vrlo neprirodno. Pri svakom koraku desni palac
bi im se sudario s levim. Pa de, reci, zar to nije
bio ~udan do`ivqaj? Palci su smatrali da jeste.
Pipi uze jo{ jedan biskvit. Tetka Laura ustade
da ide.
‡ Ali, tetka Laura je trebalo da nam ispri~a
o svom ~udnom ju~era{wem do`ivqaju ‡ re~e
gospo|a Setergren.
‡ Mislim da }u to ostaviti za drugi put ‡ re~e
tetka Laura. ‡ Uostalom, kad malo boqe razmislim
o celoj stvari, mo`da to i nije bilo tako ~udno.
Ona se oprosti sa Tomijem i Anikom. Zatim
pomilova Pipi po ri|oj glavi.
‡ Do vi|ewa, mala moja prijateqice ‡ re~e
tetka Laura. ‡ Ti si u pravu. ^ini mi se da se ve}
ose}am boqe. Vi{e uop{te nisam nervozna.
‡ O, kako mi je milo zbog toga ‡ re~e Pipi
i bu~no poqubi tetka Lauru. ‡ Zna{, mala tetka
Laurice, tata je bio vrlo zadovoqan kad smo
dobili To{u u Hong Kongu. Jer smo uz pomo}
wih dvojice, rekao je tata, mogli da popla{imo
dvostruki broj kowa.
senik, zdrav kô dren, `alac
Astrid Lindgren
91
Prona|i u tekstu i podvuci re~enicu
iz koje saznaje{ {ta Pipi ose}a prema
tetkama.
Prona|i i podvuci Pipino mi{qewe
o tome kako treba razgovarati s tetkama.
Prona|i u tekstu re~enice koje ukazuju
na to kako se tetka Laura ose}ala na
po~etku razgovora s Pipi i podvuci ih.
Kako se Pipi obra}a tetka Lauri na
po~etku razgovora?
Kako se tetka Laura ose}ala na kraju
susreta s Pipi?
Napi{i ukratko o ~emu je sve Pipi
pri~ala tetka Lauri.
Podvuci drugom bojom delove pri~e
koji pokazuju da je Pipi duhovita.
Objasni iz kojih Pipinih postupaka
mo`e{ da zakqu~i{ da Pipi ima
dobro srce.
Objasni po ~emu se vidi da se Pipi
ose}a slobodno i sigurno u opho|ewu
s odraslim osobama.
Objasni za{to Anika i Tom obo`avaju
Pipi.
Smisli i napi{i naslov za svaku pri~u koju je Pipi ispri~ala tetka Lauri.
[ta ti se najvi{e svi|a kod Pipi Duge
^arape? Objasni za{to.
Pro~itajte u odeqewu ovaj tekst po
ulogama.
Prona|i ona mesta u pri~i koja
svedo~e o tome da je Pipi ma{tovita
devoj~ica i ozna~i ih jednom bojom.
92
Doma}i zadatak
Prona|i u biblioteci kwige o Pipi
Dugoj ^arapi: Pipi Duga ^arapa i Pipi
Duga ^arapa na obalama Ju`nog mora.
Nadamo se da }e{ u`ivati!
Zamisli da ima{ krila. Kuda bi `eleo da odleti{? Pitaj druga iz klupe {ta bi on `eleo.
Deca mogu da polete
Deca mogu da polete
Treba samo da se sete
Treba samo da po`ele
Da zamahnu da se vinu
Kao ptice ne`ne bele
Ka zvezdama u visinu
Da zamisle
Da se sete
Kuda `ele
Da polete...
Qubivoje R{umovi}
vinuti se
[ta misli{, {ta bi moglo da spre~i
ostvarewe te `eqe?
Podvuci u pesmi sve re~i koje govore
o tome {ta treba deca da urade da bi
poletela.
Napi{i ~ime ~ovek mo`e zaista da
poleti.
Navedi dva na~ina na koje mo`e{ da
ostvari{ svoju `equ:
1.
Ovde zapi{i jednu svoju veliku `equ.
2.
93
94
5.
TAJNE SVETA
^ITAMO
• pri~e i pesme o qudima i svetu koji nas okru`uje
U^IMO I [email protected]
• ritam
• pisawe re~ce NE uz glagole, imenice i prideve
• pisawe re~ce LI
• re~i s umawenim i uve}anim zna~ewem
• pisawe skra}enica
• narodne umotvorine
• obi~ajne pesme
TVOJ ZADATAK ]E BITI
• da jednu pri~u ispri~a{ na tri na~ina
• da prepri~a{ pri~u
• da zamisli{ nastavak pri~e
• da napi{e{ tekst za strip kojim je ilustrovana basna
• da napi{e{ basnu koriste}i zadate re~i
95
Kad se seti{ prole}a, na koje re~i pomisli{? Razgovaraj o tome s drugom iz klupe.
Prole}nica
P~elica zujka,
Vetri} lahori,
Potok u gori
Glasno `ubori;
Loza se vije,
U rosi mije,
Pti~ice poje
Pesmice svoje;
[umica ista
Pomalo lista,
Sve se ponavqa:
Prole}e s’ javqa.
A `arko sunce
Zlati vrhunce
Fru{ke nam gore
Osvetkom zore;
Zirne{ li kud,
Lepota svud.
Sve se ponavqa:
Prole}e s’ javqa.
zujkati, lahoriti,
viti se, miti, osvetak,
zirnuti, narav, {ar
Tamo u travi
Zumbul se plavi:
Tu u zabavi
Vredni su mravi;
I cvr~ak cvr~i,
Travicom tr~i,
Te tako slavi
@ivot naravi;
Leptirak {ari
Cve}em letari;
I sve {to gmi`e
@ivqe se di`e;
Sve se ponavqa:
Prole}e s’ javqa.
Gle, dece male
Gde se u gaju
U zagrqaju
Qube i {ale!
Blago toj deci ‡
‡ To je prole}e
Bla`ene sre}e.
Jovan Jovanovi} Zmaj
Ova pesma je slika prole}a koja se
sastoji iz 4 dela. Prona|i u pesmi
i podvuci stihove koji do~aravaju:
sliku {ume u prole}e • sliku sunca •
sliku livade • sliku de~je radosti.
96
Objasni slede}e detaqe iz pesme:
A `arko sunce
zlati vrhunce
Leptirak {ari
cve}em letari.
Doka`i stihovima iz pesme da se
u prole}e sve `ivqe kre}e.
U ovoj pesmi se javqa refren. To su stihovi koji se ponavqaju, obi~no na kraju
svake strofe. Refrenom se nagla{ava
odre|ena misao. U ovoj pesmi refren
glasi:
Sve se ponavqa:
Prole}e s’ javqa.
Ritam je ravnomerno ponavqawe stihova i rima u pesmi, zahvaquju}i ~emu pesma
lepo zvu~i. Ova pesma po ritmu podse}a na neku veselu igru u prirodi: na skakutawe,
tr~karawe, letuckawe, }arlijawe.
^itaj pesmu naglas i pokretima ruke prati wen ritam.
Uporedi ritam ove pesme s ritmom poeme Zamislite. Sigurno zapa`a{ da se ritmovi razlikuju. Poema Zamislite je napisana u laganom ritmu bajkovitog pripovedawa.
^itaj uporedo obe pesme i upore|uj strofe jedne, pa druge pesme i iznesi zapa`awa o wihovom ritmu.
Pisawe re~ce NE uz glagole,
imenice i prideve i pisawe re~ce LI
Kad se pita...
Uz glagole
Uz glagole
Uz imenice i prideve
Li se pi{e
odvojeno kad
se pita: Da li?
Je li? Jesi li?
Ne se pi{e odvojeno
kada neko ne{to:
ne radi, ne peva, ne zna,
ne ume.
Izuzetka ~etiri znam:
ne}u, nemoj, nemam,
nisam.
Re~ca ne se uvek pi{e
sastavqeno sa imenicama
i pridevima: nevoqa,
neznawe, nemiran,
neraspolo`en, neprijateq,
nered, nepismen, nepoznat.
Napi{i pravilno ove re~ice:
Janeznamdaliho}uiline}u.
Nemogudaiza|emjernemamvremena.
Gdejeneradtujenered.
97
[ta zna{ o ptici rodi? Da li si ~itao neku pri~u ili pesmu o woj?
Pri~a o dobroj rodi
Bila jedna bistra, plava i velika bara. Po
celoj bari rasla je trska, samo u sredini nije.
Usred bare bilo je pravo vodeno ogledalo. A u gustoj {umi trske imala je roda
gnezdo. No}u je spavala u gnezdu, a dawu je
stajala na jednoj nozi usred vodenog ogledala i kqunom ‡ {arala po vodi!
Svi koji slu{aju ovu pri~u sad }e re}i:
znamo za{to je roda {arala kqunom po
vodi! Tra`ila je `abu da je ulovi!
Ali ‡ nije tako.
Jer, ovo nije pri~a o takvoj rodi.
Roda, o kojoj je ova pri~a, CRTALA je
po vodenom ogledalu! Crtala je najlep{e
leptire koji postoje na svetu! Mo`da je
crtala i neke koji pre nisu postojali, ali
POSTALI SU kad ih je roda nacrtala.
Roda je crtala po vodenom ogledalu, po
povr{ini vode. I slika se odmah GUBILA.
Naslikan leptir brisao se sa vode br`e
nego {to bi pravi leptir mogao da odleti!
A kad roda nacrta leptira i on nestane,
otplovi, potone ili odleti, roda ka`e:
Sre}an ti put!
I crta novog leptira. Jo{ lep{eg.
A KAD je lovila `abe?
Ova roda ‡ nije lovila `abe!
A {ta je onda ru~ala?
Ni{ta nije ru~ala.
Od ranog jutra pa sve dok se dan beli,
roda je crtala leptire.
A uve~e, kad potamni dan, potamni
i vodeno ogledalo. Tada roda nije mogla da
98
crta, i mogla je da lovi `abe, ali `abe se
no}u sakriju ‡ ne mo`e{ ih uloviti.
Zato je roda ve~erala ono {to ima: malo
vodene trave i poneki trskin list. I bila je
sre}na i zadovoqna u svom gnezdu, misle}i
na nov dan i leptire koje }e crtati.
Volela je roda kad pored we proleti
neki odistinski leptir. O, zadivqeno je
gledala za wim i {aputala: Veliki svet je
lep zato {to na wemu ima malih leptira!
Jednoga dana ‡ dok je roda crtala
leptira kqunom po vodenom ogledalu ‡
proleti tim putem pravi leptir.
Roda je {aputala za wim: Kako je svet
lep!
Ali, i `aba je videla leptira. I `aba je
gledala za wim. Ali, `aba je sko~ila i leptira uhvatila. Dr`i `aba leptira za oba
krila, a roda vi~e:
‡ Pusti leptira! ‡ ali `aba nije htela
i spremala se da ga proguta. A roda u dva
skoka dohvati `abu! E, sad je `aba bila
u rodinom kqunu! Ukqe{tena kao orah
u krckalici! Samo joj je virila glava. I jo{
je uvek dr`ala leptira za oba krila.
@aba je htela da moli rodu da je pusti,
ali nije mogla da govori, jer bi joj leptir
odleteo!
I roda je htela da ka`e `abi da pusti
leptira, ali nije mogla da govori, jer bi joj
`aba pobegla.
Samo leptir, kome je `aba dr`ala krila,
mogao je da govori i rekao je:
‡ Dobra rodo! Ho}e{ li pustiti `abu ako
`aba pusti mene?
A dobra roda klimnula je glavom da ho}e.
Samo, {ta vredi, `aba je bila glupa
i ni{ta nije razumela. @aba tu nije videla
KORIST za sebe; mislila je: ako ja pustim
leptira, a roda pusti mene ‡ svi }e ostati
gladni! Boqe je da ja progutam leptira i da
se naru~am, a roda neka proguta mene, pa
neka se naru~a!
Glupa `aba! Nije se setila da joj ne
vredi ru~ak u stomaku kad je neko proguta!
‡ Glupa `abo! Zini, da ja odletim! Onda
tebe roda ne}e pojesti! ‡ qutito je povikao
leptir.
@aba nije htela da zine, ali je morala
ne{to da pita, jer ni{ta nije razumela.
Ali, ~im je otvorila usta ‡ leptir odlete.
A dobra roda pusti `abu i zapreti joj
svojim lepim crvenim kqunom da drugi put
leptire ne dira.
Ali, ko bi znao da nam ka`e da li je `aba
to razumela!... Mi znamo da je pobegla,
a ‡ gde, to ne znamo. Mo`da da pita nekoga
ono {to ne zna.
A mo`da da pri~a `abama kako postoji
roda koja ne lovi `abe! I da ih pozove da
gledaju tu rodu.
Onako, izdaleka. Za svaki slu~aj.
Stojanka Grozdanov Davidovi}
{arati
99
[ta je roda radila dawu?
Prepri~aj ukratko ovu pri~u na 3
na~ina: kao da je pri~a roda, kao da je
pri~a `aba i kao da je pri~a leptir.
[ta je roda radila no}u?
Rodina pri~a
U ~emu je roda najvi{e u`ivala? Podvuci u pri~i re~enice koje govore o tome.
Objasni po ~emu se jo{ ova roda
razlikovala od drugih roda.
Kako se `aba na{la u rodinom kqunu?
@abina pri~a
Za{to je leptir rekao `abi da je glupa?
Navedi re~i i re~enice iz pri~e kojima }e{ dokazati da je ova roda dobra.
100
Leptirova pri~a
Re~i sa umawenim zna~ewem ‡ umawenice
ZUB I ZUBI]
Mawi zubi}
nego zub.
Tawi pruti}
nego prut.
Ni`i stubi}
nego stub.
U`i puti}
nego put.
Kra}i klin~i}
nego klin.
Mla|i sin~i}
nego sin.
Du{an Radovi}
Napi{i umawenice od slede}ih re~i:
Mala `aba je
Mala roda je
Mali leptir je
Mali medved je
Malo selo je
Malo }ebe je
Kada je pomalo `ut, tada je `u}kast.
Kada je pomalo siv, tada je
Kada pomalo grizem ja tada grickam.
Kad pomalo pevam ja tada
Re~i sa umawenim zna~ewem, koje ozna~avaju da je neki pojam umawen, nazivaju se
umawenice. Umawenice su imenice, a umaweno zna~ewe mogu imati i neki glagoli i
pridevi.
101
[ta je to domovina? Kako se zove tvoja domovina?
Domovina se brani lepotom
Domovina se brani rekom
I ribom u vodi
I visokom tankom smrekom
[to raste u slobodi!
Domovina se brani cvetom
I p~elom na cvetu
Makom i suncokretom
I pticom u letu.
Domovina se brani kwigom
I pesmom o nebu
Sestrinom suzom, maj~inom brigom
I onim bra{nom u hlebu.
Domovina se brani lepotom
I ~a{}u i znawem
Domovina se brani `ivotom
I lepim vaspitawem.
smreka, ~ast, vaspitawe
Qubivoje R{umovi}
Od kojih opasnosti domovina treba
da se brani? Objasni i dopi{i svoje
mi{qewe.
Od neprijateqa, siroma{tva, nasiqa,
kra|e, nerada, sva|e, nesloge, zaga|enosti,
nekulture, nepravde,
102
Ova pesma je rodoqubiva. Rodoqubive pesme su one u kojima se govori o
qubavi prema domovini i svom narodu.
Objasni zna~ewe stiha:
Domovina se brani rekom.
[ta zna~i stih: Domovina se brani
kwigom?
Za{to se pesma zove
Domovina se brani lepotom?
Re~i sa uve}anim zna~ewem ‡ uve}anice
Napi{i umawenice i uve}anice od zadatih re~i:
imenica
umawenica
uve}anica
ku}a
ku}ica
ku}etina
kapa
ptica
Re~i sa uve}anim, a ponekad
i pogrdnim zna~ewem, koje
ozna~avaju da je neki pojam uve}an
su ‡ uve}anice.
Re{i rebuse.
pti~urina
zgrada
voda
glava
glavurda
noga
momak
zec
medved
buba
komad
103
Zamisli pri~u s naslovom Zaqubqene cipele. [ta o~ekuje{ da }e se u woj doga|ati?
Zaqubqene cipele
Bio jednom jedan par cipela, mu` i `ena.
Desna cipela, koja je bila gospodin, zvala
se Nikola, a leva, wegova gospo|a, zvala se
Tina.
@ivele su u jednoj lepoj kartonskoj kutiji, umotane u svileni papir. Bile su veoma
sre}ne i nadale se da }e tako `iveti zauvek.
Kad, jednog lepog dana, prodava~ica ih
uze iz kutije i dade jednoj gospo|i da ih
proba. Ova ih je obula, pro{etala nekoliko
koraka u wima i, videv{i da joj savr{eno
pristaju, re~e:
‡ Kupujem ih!
‡ Da Vam ih spakujem? ‡ upitala je
prodava~ica.
‡ Nema potrebe ‡ odgovorila je gospo|a ‡
zadr`a}u ih na nogama.
Platila je i iza{la u svojim novim cipelama.
I tako su Nikola i Tina ceo dan proveli
hodaju}i, a da se nijednom nisu videli.
Na{li su se tek uve~e u nekom mra~nom
plakaru.
104
‡ Tina, jesi li to ti?
‡ Ja sam, Nikola!
‡ Sva sre}a! Ve} sam se upla{io da sam
te izgubio!
‡ I ja isto. Gde si bio celog dana?
‡ Ja? Na desnoj nozi.
‡ A ja sam sve vreme bila na levoj.
‡ Sad mi je sve jasno ‡ re~e Nikola. ‡
Svaki put kad si ti bila napred, ja sam bio
pozadi, i obrnuto, kad si ti bila pozadi, ja
sam bio napred. Zato se celog dana nismo
videli.
‡ Zar }emo sad stalno tako `iveti? ‡
upla{i se Tina.
‡ Bojim se da je tako!
‡ U`asno! Celog dana da te ne vidim,
mili moj Nikola! Nikad se s tim ne}u pomiriti!
‡ Slu{aj ‡ re~e Nikola ‡ imam ideju:
po{to sam ja uvek na desnoj, a ti uvek na
levoj nozi, svaki put kad budem krenuo
napred, ja }u malo skrenuti ka tebi. Tako
}emo se pozdravqati. Va`i?
‡ Va`i!
Sutradan, tokom celog dana, Nikola
je ~inio kako je obe}ao Tini. Gospo|a koja
je nosila cipele nije mogla da napravi ni
tri koraka, a da wena desna noga ne zaka~i
levu petu i ‡ tras! ‡ svaki put bi se na{la
na zemqi.
Veoma zabrinuta, istoga dana oti{la je
do doktora.
‡ Doktore, ne znam {ta mi je. Sapli}em
samu sebe.
‡ Sami sebe sapli}ete?
‡ Da, doktore! Pri skoro svakom koraku
desna noga mi zaka~i levu petu, sapletem
se i padnem.
‡ Vrlo ozbiqna stvar ‡ re~e doktor. ‡
Ako se nastavi, mora}emo da Vam odse~emo
desno stopalo. Izvolite recepte za lekove:
ko{ta}e Vas deset hiqada franaka. Meni
za pregled dugujete dve hiqade franaka
i sutra do|ite na kontrolu.
Uve~e, u plakaru, Tina je upitala Nikolu:
‡ Jesi li ~uo {ta je kazao doktor?
‡ Jesam, ~uo sam.
‡ U`asno! Ako gospo|i odseku desno
stopalo, ona }e te baciti i bi}emo zauvek
razdvojeni! Moramo ne{to da preduzmemo!
‡ Da, ali {ta?
‡ Slu{aj, imam ideju: po{to sam ja na levoj nozi, sutra }u ja skretati ka tebi svaki
put kad budem krenula napred! Va`i?
‡ Va`i!
Tina odr`a obe}awe, tako da je tokom
celog sutra{weg dana leva noga udarala
u desnu petu i ‡ tras! ‡ gospo|a bi se na{la
na zemqi. Jo{ zabrinutija, ponovo ode kod
doktora.
‡ Doktore, sve mi je lo{ije. Sad mi leva
noga udara u desnu petu!
‡ Stawe se pogor{ava ‡ re~e doktor. ‡
Ako se nastavi, mora}emo da Vam odse~emo
oba stopala! Izvolite recept za lekove.
Ko{ta}e Vas dvadeset hiqada franaka.
Meni dugujete tri hiqade za pregled
i obavezno mi se sutra javite.
Uve~e je Nikola upitao Tinu:
‡ Jesi li ~ula?
‡ ^ula sam.
‡ [ta }e biti s nama ako gospo|i odseku
oba stopala?
‡ Ne smem ni da pomislim!
‡ Tina, tako te volim!
‡ I ja tebe, Nikola!
‡ Nikad te ne}u napustiti!
‡ Ni ja tebe, Nikola!
I tako su wih dvoje u mraku razgovarali ni
ne slute}i da gospo|a koja ih je kupila {eta
ne~ujno hodnikom u papu~ama, jer od brige nije
mogla da zaspi. Prolaze}i pored plakara
~ula je ceo wihov razgovor, a kako je bila
veoma pametna odmah je sve shvatila.
‡ Tako dakle ‡ pomisli ona. ‡ Nisam ja
bolesna, ve} se moje dve cipele vole! Kako
su slatke!
Uzela je tada lekove koje je platila
trideset hiqada franaka, sve pobacala
u kantu za |ubre, a sutradan rekla svojoj
ku}noj pomo}nici:
‡ Zapamtite ovaj par cipela! Ja ih vi{e
ne}u obuvati, ali svakako `elim da ih
sa~uvam. Dobro ih o~istite, nama`ite,
pazite da uvek budu uglancane i nemojte ih
slu~ajno odvajati jednu od druge!
Kad je ostala sama, ku}na pomo}nica
pomisli:
„Gospo|a mora da je poludela kad ho}e da
~uva cipele koje vi{e nikad ne}e obuvati!
105
Za jedno petnaestak dana, kad ih gospo|a
bude zaboravila, ja }u ih ukrasti!“
Petnaestak dana kasnije ona ih je,
kradom, uzela i obula. Ali, ~im ih je
obula i ona stade samu sebe saplitati.
Jedne ve~eri, dok je silazila pomo}nim
stepeni{tem da baci |ubre, Nikola i Tina
po`ele{e da se poqube i ‡ bum! tras!
cangr! ‡ ku}na pomo}nica se zaustavila na
odmori{tu, kose pune otpadaka iz |ubreta,
dok joj se niz ~elo, kao lokna, spiralno
spu{tala kora od jabuke.
„Ove cipele su za~arane“, pomisli ona.
„Nikad ih vi{e ne}u obuti. Da}u ih mojoj
hromoj ro|aki!“
Tako je i uradila. Ro|aka, koja je bila
hroma, gotovo ceo dan je provodila sede}i
na stolici, skupqenih stopala. Kad bi
negde i krenula, bilo je to tako laganim korakom da nikako nije mogla da se saplete.
A cipele su bile veoma sre}ne, jer su sad,
~ak i dawu, bile jedna pored druge.
Vreme je prolazilo. Na`alost, po{to je
bila hroma, ro|aka je jednu cipelu kvarila
mnogo br`e nego drugu.
Jedne ve~eri Tina re~e Nikoli:
‡ Ose}am kako mi |on postaje tanak, sasvim tanak! Uskoro }u se probu{iti!
‡ Ne, to ne sme{ da dozvoli{! ‡ re~e
Nikola. ‡ Ako nas bace, opet }emo biti
razdvojeni!
‡ Znam ja to vrlo dobro ‡ re~e Tina ‡
ali {ta da radim? Starewe ne mogu da
izbegnem!
I zaista, osam dana kasnije, Tinin |on
se probu{io. Hroma devojka kupila je nove
cipele, a Nikolu i Tinu bacila u |ubre.
‡ [ta }e sad biti s nama? ‡ upita Nikola.
‡ Ne znam ‡ uzvrati Tina. ‡ Kad bih samo
bila sigurna da se ne}emo razdvojiti!
‡ Pri|i bli`e ‡ re~e Nikola ‡ i ve`i
moju pertlu za tvoju. Tako nas nikad ne}e
razdvojiti.
I Nikola i Tina sveza{e svoje pertle.
Zajedno su ih izbacili u kantu za sme}e na
ulici, zajedno ih je kamion
za |ubre odvezao i ostavio na nekom pustom zemqi{tu. @iveli su tu zajedno sve
do dana kad su ih jedan de~ak i jedna
devoj~ica prona{li.
‡ Jao, pogledaj! Cipele koje se dr`e
podruku!
‡ Mora da su mu` i `ena ‡ re~e
devoj~ica.
‡ Po{to su bra~ni par ‡ re~e de~ak ‡
sad }emo ih poslati na svadbeni put!
De~ak uze cipele, prikuca ih, jednu pored
druge, za jednu dasku, odnese ih do obale
reke i spusti ih u vodu, koja ih ponese ka
moru. Dok su se cipele udaqavale, devoj~ica
im je mahala maramicom dovikuju}i:
‡ Zbogom cipele, i sre}an put!
Tako su Nikola i Tina, koji nisu vi{e
ni{ta o~ekivali od `ivota, otputovali na
divan svadbeni put.
Pjer Gripari
zaqubiti se, pristajati, pomiriti se, stati,
spiralno, hrom
106
Prepri~aj ovu pri~u. Za prepri~avawe
koristi slede}i podsetnik:
Kako cipele pokazuju jedna drugoj svoju
qubav?
• cipele u kutiji • gospo|a kupuje cipele
• prvi dan na nogama • u plakaru • prvi dogovor • drugi dogovor • gospo|a saznaje tajnu
• kra|a • kod ro|ake • na |ubri{tu • svadbeni put
Podvuci i objasni one re~enice iz
pri~e iz kojih mo`e{ da zakqu~i{ da
su cipele zaqubqene.
Doma}i zadatak
Smisli i ukratko napi{i {ta se daqe
dogodilo sa zaqubqenim cipelama.
Skra}enice
Neke re~i skra}ujemo pri pisawu. Obi~no su to one re~i koje ~esto
upotrebqavamo. Skra}ujemo ih po odre|enim pravilima.
Neke re~i skra}ujemo tako {to pi{emo samo prvo slovo, bez ta~ke, ili prvo slovo i neki
suglasnik iz re~i, tako|e bez ta~ke. Takve su, na primer, skra}enice za re~i kojima se
ozna~avaju mere. One se mogu pisati i }irilicom i latinicom.
m (m) metar, cm (cm) santimetar i centimetar, mm (mm) milimetar, l (l) litar,
kg (kg) kilogram, g (g) gram
Bez ta~ke se pi{u i slede}e skra}enice koje se ~esto sre}u:
dr (doktor), g|a (gospo|a), a sastoje se od prvog slova i kraja skra}ene re~i.
Neke re~i skra}ujemo tako {to pi{emo samo prvo slovo ili nekoliko slova skra}ene re~i
i iza wih stavqamo ta~ku: g. (gospodin i godina), r. (razred), str. (strana), br. (broj).
Skra}enice se prave i od nekoliko re~i ili od izraza, s ta~kom na kraju: tj. (to jest), i dr.
(i drugi), npr. (na primer). Neke skra}enice su sastavqene od po~etnih slova naziva i pi{u se
velikim slovima, bez ta~aka i razmaka: O[ (osnovna {kola).
107
Seti se {ta su basne. Po ~emu prepoznaje{ basne?
Vuk i jagnje
Jednom ogladni vuk i nigde nije mogao za sebe uloviti ru~ka nego se privu~e k jednoj avliji u kojoj
su bila zatvorena jagnjad. Ali nikako nije mogao da usko~i nego ih je zvao:
‡ O, jagnji}i, moji mladun~i}i! Tako nam lijepe na{e ljubavi, neka do|e jedan od vas da mi izvadi
jednu kost {to mi je zapala u grlo.
Odgovore mu jagnjad:
‡ Mi bismo drage volje da je avlija otvorena, nego idemo zvati ~obane da otvore, i oni }e ti najbolje
i najve{tije kost izvaditi.
Narodna basna
avlija
Ispri~aj kako zami{lja{ gladnog vuka.
Smisli i napi{i pouku ove basne.
Kako zami{lja{ jagnjad?
Objasni vukove namere.
Napi{i {ta misli{ o odgovoru jagnjadi.
108
Smisli i napi{i {ta su jo{ jaganjci mogli da
ka`u vuku.
Navedi zbog ~ega je ova pri~a basna.
1.
2.
3.
Smisli i napi{i latinicom
basnu u kojoj }e{ upotrebiti
slede}e re~i: medved,
veverica, vuk, kru{ka, drvo,
grana, le{nik, {apa.
Daj basni naslov.
109
[ta zna~e izrazi: bori se kao lav, sna`an kao lav, lavqe srce?
Lav i ~ovek
Stara lavica othranila je nasred pustiwe
sina, mladog lava. Usadila mu je u grudi
mr`wu prema ~oveku, koji mu je ubio oca i dva
brata.
Kada je mladi lav dorastao i osetio da
mu je snaga golema, oprosti se s materom,
obe}av{i da ne}e imati mira dok ne na|e i ne
uni{ti svoga najve}eg neprijateqa, ~oveka.
Dugo je putovao, neprestano tra`e}i ono
za ~im je po{ao. Jednom na pu~ini pe{~anog
mora susrete veliku `ivotiwu duga savijena
vrata, obraslu mrkom dlakom, a sa dve grbe na
le|ima. Odmah je srdito zapita:
‡ Ti si ~ovek, je li?
Kamila uzdahnu i mirno mu odgovori:
‡ Ne ja, ~ovek je druk~iji. Ti nalazi{ da
sam ja sna`an stvor. I jesam. Niko ne mo`e
tako dugo izdr`ati glad i `e| kao ja. Niko me
ne mo`e sti}i kad se zaputim ovom pe{~anom
pustiwom. Ali ja sam ipak ~ovekov rob, ja pred
wim kleknem kad ho}e da me uzja{e. On upravqa svom mojom snagom na svoju korist,
a zato mi dopu{ta da se mogu hraniti bodqikavim ~kaqem. A posle moje smrti ~ovek mi
odere ko`u, od koje napravi sebi {ator da se
zakloni od sunca i zla vremena.
Lavi} se zamisli, pa ode daqe. Sad nai|e
na neku ~udnovatu `ivotiwu. Na ~elu je imala
dva roga. Vrat joj je bio debeo i jak. Kad joj se
lav pribli`i, ona sna`no lupi nogom
o zemqu.
„To }e biti ~ovek“, pomisli lav. Pa odmah
upita:
110
‡ Jesi li ti ~ovek?
‡ Ja ~ovek? Quto se vara{, dragi moj. Ja
sam sluga wegov, a on gospodari nad svima
nama. Natakne mi jaram na vrat, pa mu
moram orati i najve}e terete vu}i. Meso mi
pojede, a od ko`e pravi sebi opanke.
Lav se namr{ti i ode daqe.
Idu}i tako za~uje neki topot. Zemqa
kao da se potresla i, evo, dotr~a stasita,
ponosita, plemenita `ivotiwa. Sve joj
odskakuje duga griva na vratu, a ostrag joj se
previja dugi rep.
‡ Ha, ti si ~ovek! ‡ re~e lav.
Kow r`u}i zastade, pa tu`no re~e:
‡ Nisam, ja sam sluga ~ovekov.
‡ Zar ti wegov sluga?! A kako si ponosit!
‡ Takav sam kad sam sam. Ali kad sam
u blizini ~oveka, onda nemam ponosa. On
mi turi `vale u usta, zauzda me i uzja{e,
a ja ga moram nositi kud god je wemu drago.
U ~oveka je mo}, a mi smo svi ni{tavni
prema wemu.
Sad se lav od{uwa u neku {umu. ^uo je
udarce kao da neko drva cepa. Pribli`i se
tamo da vidi {ta je. Tu vide nekog omaweg,
prema sebi neznatnog stvora. Sad je ba{
oborio gorostasnu jelu, samo je ostao dowi
deo stabla, dva pedqa visok nad zemqom.
Lav upita tog neznanca da li je gde video
~oveka.
‡ Ti ~oveka tra`i{? ‡ odgovori ~ovek. ‡
[ta bi s wim?
‡ Ubio mi je oca i dva brata, pa ho}u da
mu se osvetim.
‡ Pa lepo je to od tebe, zaista lepo.
Ta je pohvala lavu godila. I on ispri~a
sve {to je ~uo o svome ocu i svojoj bra}i.
Jo{ zamoli ~oveka neka samo nastavi svoj
rad.
^ovek je ba{ zasekao u paw, pa zamoli
lava da mu pomogne. A lav upita kako }e mu
pomo}i.
‡ Nemam klina da ga metnem u ovaj
rascep, nego budi dobar, pa turi svoju {apu
unutra.
‡ Ho}u, drage voqe.
^im lav turi {apu u procep, ~ovek
izvu~e sekiru, a lavova {apa se ukle{ti
u pukotini. Lav je bio uhva}en.
Tad mu tek ~ovek re~e da je on ~ovek.
‡ Vidim ja ve} {ta je ‡ uzdahnu lav. ‡ Da
je to po snazi, ti ne bi bio tako stra{an,
ali to ~ini tvoja pamet. A sad }e{ me ubiti, je li?
‡ Ne}u te ubiti. Pusti}u te da ode{, pa
da pri~a{ kako je ~ovekova pamet ja~a od
najja~ih sila, ali da katkada ima i milostivo srce. Jer ina~e ne bi bio ~ovek.
Arapska narodna pri~a
~kaq, jaram, opanak, stasit, ostrag, turiti, `vala,
zauzdati, ni{tavan, gorostasan, pedaq
111
Za{to je lav mrzeo ~oveka i hteo da mu
se osveti?
Prona|i u pri~i i podvuci re~enice
kojima se opisuju `ivotiwe koje je lav
sreo na putu.
[ta zna~i imati milostivo srce?
Ka`e se da je ~ovek najja~i na planeti
Zemqi. Objasni ~ovekovu odgovornost
za `ivot na Zemqi.
Podvuci drugom bojom {ta su
`ivotiwe pri~ale o ~oveku.
Kako je ~ovek dokazao da je ja~i od
lava?
Izaberi poslovicu koja najvi{e
odgovara ovoj pri~i i objasni weno
zna~ewe.
• Ko brzo sudi, brzo se i kaje.
• Um caruje, snaga klade vaqa.
• Ko lako veruje, lako se i prevari.
Narodne umotvorine
Pitalice
Pitali Kraqevi}a Marka:
‡ [ta bi ti ~inio kada bi se na{ao ja~i
junak od tebe?
‡ Onda bih ja bio jo{ ja~i.
Pitali mi{a:
‡ U kojem selu najboqe `ivi{?
‡ U onome gde ma~aka nema.
Smisli i ovde napi{i jednu pitalicu.
112
Brzalice
Le`i kuja `uta ukraj `uta puta...
^etiri ~av~i}a na ~an~i}u ~u~e}i
ciju~u...
Crn jarac, crn trn ‡ crn brsti trn...
Devet puta reci benevreci...
Smisli i ovde napi{i dve brzalice u
kojima ima glasova | i x.
Obi~ajne pesme
Obi~ajne narodne pesme opevaju doga|aje iz svakodnevnog `ivota i obi~aje povezane s
wima. Pevale su se na svadbama, slavama, pri uspavqivawu deteta, na poqu, prilikom
setve i `etve. U wih spadaju i zdravice i tu`balice. Obi~ajne pesme izra`avaju razna
ose}awa: radost, qubav, ne`nost, tugu.
Najpoznatije obi~ajne pesme su svatovske. Nekada su svatovi na kowima i{li po mladu,
a mlado`ewi, nevesti, kumovima i deveru svatovi su pevali pesme.
Tri se snega na brdu beqahu,
jedan lawski, a drugi polawski,
a tre}i je od ove godine.
Tu mi raste perunika bela.
Tu prolaze ki}eni svatovi.
Svi svatovi peruniku beru.
Ne bere je Pavle mlado`ewa,
ve} on igra kowa do neveste.
lawski, polawski, perunika, ki}en, igrati (kowa)
Kako izgleda brdo pored kojeg prolaze svatovi?
Kako zami{qa{ mlado`ewu, a kako nevestu?
Za{to mlado`ewa Pavle nije zastao da bere peruniku?
Navedi koja ose}awa u tebi izaziva ova pesma.
113
[ta tebe ~ini sre}nim? Kako se tada ose}a{? Razgovaraj o tome s drugom iz klupe.
Sveti Sava i seqak bez sre}e
Bio neki bogat seqak bez sre}e, pa
po{ao u svet da je potra`i. Na putu sretne
jednog starca sede brade do pojasa, pa upita:
„Zna{ li, starino, da mi ka`e{ gde je
moja sre}a?“ ‡ U radu, odgovori mu starac.
Seqak se ne zadovoqi ovim odgovorom,
ve} po|e daqe. Opet sretne na putu drugog
starca sede brade do pojasa, pa ga upita:
„Zna{ li, starino, da mi ka`e{, gde je
moja sre}a?“ ‡ U redu, odgovori mu starac.
Seqak se ne zadovoqi ni ovim odgovorom,
ve} po|e daqe. Malo zatim sretne na putu
tre}eg starca sede brade do pojasa, pa
i wega upita, gde mu je sre}a. A on mu odgovori da je ona u po{tewu. Vrdne seqak
glavom, pa se namrgodi i po|e daqe. Nije
bio odmakao ni za jedan pu{komet, a on
opet sretne jednog starca sede brade, pa
i wega upita za sre}u; a on mu odgovori, da
je ona u dobrom zdravqu. Ne zadovoqi se
seqak ni ovakvim odgovorom, ve} nastavi
put. Zamalo, pa opet sretne jednog starca,
te i wega upita za sre}u, a ovaj mu rekne
da je sre}a u mirnom, lepom i zadovoqnom
`ivotu.
Seqak je o~ekivao da mu ovi starci
poka`u mesto gde se wegova sre}a nalazi,
a oni mu odgovaraju ne{to sasvim deseto.
Zato naumi da produ`i put daqe. Putuju}i
tako sretne opet jednog starca, sede kose
i brade, pa ga upita za sre}u, a on mu odgovori da se ona nalazi u umerenosti i ~istoti. Ovaj ni za to nije hteo da ~uje, ve}
114
po|e daqe. Najzad sretne jednog kalu|era, s velikom sedom kosom
i bradom i svetiteqskim licem (a to je bio sveti Sava), te i wega
upita: „^asni o~e, ja sam ~ovek bez sre}e, pa evo gde po|oh u svet
da je potra`im, no te molim da mi poka`e{ gde je mogu na}i“.
‡ Na}i }e{ je u sebi samom ‡ odgovori mu sedi kalu|er (sveti
Sava). „Ako si pametan, ti si sre}an, a ako si lud, ti si i bez
sre}e. Ako si pametan, ti }e{ slu{ati savete, opomene i poruke
pametnih starih qudi, koji su mnogo koje{ta preturili preko
glave; a ako si bez pameti, ne}e{ nikoga slu{ati i bi}e{ bez
sre}e.“
U kalu|era je seqak imao veliku nadu da }e mu bar on re}i gde
mu je sre}a. Ali kad mu i on ovako odgovori, odlu~i da daqe ne
putuje, nego da se vrati ku}i, pa da poslu{a savete ovoga kalu|era
i onih staraca, koji mu odgovarahu gde mu je sre}a. Kad je do{ao
ku}i, on je u woj uveo rad, red, po{tewe, dobro zdravqe, miran,
lep i zadovoqan `ivot i umerenost i ~istotu. Posle ovoga sve mu
se okrenulo naboqe. Ku}a mu je propevala. ^eqad mu je bila vesela, stoka napredna, imawe rodno, on zadovoqan i sre}an. Zato je
vi{e puta govorio: „E, qudi, ko bi to mislio, ko bi se tome nadao,
ko bi to verovao da je sre}a bila u meni (u mojoj pameti i mojim rukama)? A ja po{ao po svetu, kao mahnit, da je tra`im, od nemila do
nedraga, i da je na|em. Hvala onome duhovniku {to me pou~i
i vrati. Da ne be{e wega, ja bih propao tra`e}i sre}u, i nikad je
i nigde ne bih na{ao izvan sebe“.
Narodna pri~a
Prona|i u pri~i i podvuci sve odgovore mudrih staraca na pitawe bogatog
seqaka.
starina, vrdnuti,
pu{komet, ~istota,
otac, mahnit,
nedrag, i}i od
nemila do nedraga
Napi{i i objasni {ta je seqak
poru~ivao drugim qudima.
Podvuci i objasni poruke svetog Save.
Drugom bojom podvuci re~i koje govore
o tome {ta se dogodilo kada je seqak
poslu{ao savete.
115
Pomisli na cvet koji voli{. Napravi spisak re~i koje bi upotrebio da ga opi{e{.
Pesma o cvetu
Jedan maleni cvet
jo{ ni progovorio nije
a ve} je znao sve tajne Sunca
i sve {to zemqa krije.
Jedan maleni cvet
jo{ nije ni prohodô
a ve} je umeo sam da se hrani
svetlo{}u, vazduhom i vodom.
Jedan maleni cvet
ne zna da ~ita i pi{e,
al’ zna {ta je `ivot, {ta je svet,
i miri{e, miri{e.
Branko Miqkovi}
Prona|i i podvuci stihove koji kazuju
{ta je znao i {ta je umeo maleni cvet.
Razmisli i ka`i {ta sve dete treba
da nau~i dok raste.
Objasni {ta ose}a{ prema malom
cvetu. Zbog ~ega?
116
Napi{i venac prideva uz imenicu
cvet.
Narodne umotvorine
Razbrajalice
Napi{i jednu razbrajalicu koju
koristi{ u nekoj igri.
Bumbar
delipar
seo car
na kantar,
`aripan,
pelivan,
merili ga
po vas dan,
pade, pa se skqusi
i re~e mu ‡ tu si.
Poslovice
delipar, `aripan,
pelivan, skqusiti se
Pro~itaj i objasni {ta zna~e slede}e poslovice:
Ko je lud, ne budi mu drug.
Bez muke nema nauke.
Ispeci, pa reci.
117
[ta zna~i narodna izreka: Svetu se ne mo`e ugoditi? Kako bi je protuma~io?
Razgovaraj o tome s drugom iz klupe.
Svijetu se ne mo`e ugoditi
Jedan ~ovjek, idu}i iz varo{i ku}i, jahao na magarcu,
a wegov sin, mom~i} od desetak-petnaest godina, i{ao pored
wega pje{ice. Sretne ih jedan ~ovjek i rekne: „To nije pravo,
brate, da ti ja{i{, a dijete da ide pje{ice; tvoje su noge ja~e
od wegovih“. Onda otac sja{e s magarca i posadi sina na w.
Malo daqe sretne ih drugi ~ovjek, pak re~e: „To nije lijepo,
mom~e, da ti ja{i{, a otac da ti ide pje{ice; tvoje su noge
mla|e“. Onda uzja{u obojica i po|u malo tako, ali ih sretne
tre}i ~ovjek, pak re~e: „Kakva je to budala{tina: dva matora
magarca na jednoj slaboj `ivotiwi! Pravo bi bilo da ~ovjek
uzme batinu, pa da vas obojicu {}era“.
Onda sja{u obojica i po|u pje{ice, otac s jedne strane, sin
s druge, a magarac u srijedi. Sretne ih ~etvrti ~ovjek, pak
re~e: „Ala ste vi ~udna tri druga! Zar nije dosta da dvojica
idu pje{ice? Ne bi li lak{e bilo da jedan od vas ja{i?“ Onda
otac re~e sinu: „Mi smo obojica svakojako jahali na magarcu,
sad vaqa da magarac ja{i na nama“. Pak onda obale magarca
na zemqu, te mu jedan sve`e predwe noge, a drugi stra`we, pa
ga onda uzmu na kolac me|u se i tako ga ponesu. A kad se qudi
koji su ih sretali i stizali stanu sad jo{ ve}ma smijati
i ~uditi, onda otac, ujedanput, baciv{i magarca na zemqu
i po~ev{i ga drije{iti, povi~e: „Ta onaj je svaki ~ovjek lu|i
od ovoga magarca koji ’o}e svemu svijetu da ugodi. Ja }u s mojim
magarcem da ~inim kako sam i najprije po mojoj voqi ~inio,
a qudi neka govore {ta im drago“. Pa onda uzja{i na magarca,
a sin pored wega pje{ice, i tako oti|u ku}i.
Narodna pripovetka
varo{, posaditi, {}erati, srijeda, obaliti, stra`wi,
kolac, ve}ma, drije{iti
118
Doma}i zadatak
Zamisli da si de~ak iz pri~e.
Ispri~aj i napi{i ovu pri~u u prvom
licu, kao da se dogodila tebi.
Prona|i u pri~i i podvuci primedbe
koje su qudi davali ~oveku i wegovom
sinu.
[ta misli{, kako se ~ovek ose}ao
kada su mu drugi govorili: To nije
pravo, brate, da ti ja{i{, a dijete da
ide pje{ice; tvoje su noge ja~e
od wegovih?
Kako se sin ose}ao kad su mu rekli:
To nije lijepo, mom~e, da ti ja{i{,
a otac da ti ide pje{ice; tvoje su noge
mla|e?
Za{to je ~ovek rekao: Ta onaj je svaki
~ovjek lu|i od ovoga magarca koji ’o}e
svemu svijetu da ugodi.
119
120
6.
[TA JE SME[NO
^ITAMO
• {aqive pri~e i pesme
U^IMO I [email protected]
• dramska radwa (po~etak zapleta, rasplet)
• glagolske odredbe za vreme, mesto i na~in vr{ewa radwe
TVOJ ZADATAK ]E BITI
• da smisli{ i napi{e{ {aqiv dijalog
• da napi{e{ kratku „izokrenutu“ pri~u
• da od {aqive pesme napravi{ sme{nu pri~u
• da odredi{ poruke jedne pri~e
• da sa svojim drugarima napravi{ pozori{nu predstavu
• da re{i{ ukr{tenicu
• da od pri~e napravi{ strip
121
Kako roditeqi treba da se odnose prema tebi? [ta ti se ne dopada u wihovom pona{awu?
[ta je otac
Molim vas, recite
otac {ta je.
Da li je otac tata
ili ‡ sudija za prekr{aje?
Mene otac stalno ispituje
i `eli ovo i ono da ~uje.
I kad sam u {kolu po{la
i kad sam iz {kole do{la,
i za{to je ovo ovako
i za{to je ono onako,
i za{to je ovo ovde ‡
za{to ono nije onde,
i kako sam smela ovo
i kako sam smela ono,
i znam li ja da sam ve} velika
i znam li ja da vi{e nisam mala,
znam li ja {ta je „karakter tvr|i od
~elika“
i znam li ja po{to je {nala?
I za{to nisam mislila
i kako nisam pazila
i {ta sam opet zgazila
i kako, kako,
i za{to, za{to,
i smem li, smem li,
i znam li, znam li?
Pa zato pitam
otac {ta je.
Da li je otac tata
ili ‡ sudija za prekr{aje?
karakter
122
Dragan Luki}
Zbog ~ega se devoj~ica quti na svog
oca?
Koje su wene `eqe?
[ta tata zamera }erki?
[ta otac `eli?
Objasni {ta je to karakter tvr|i od
~elika.
[ta bi ti savetovao devoj~ici?
Za{to se devoj~ica pita: Da li je otac
tata ili sudija za prekr{aje?
Koji savet bi dao wenom ocu?
Smisli {aqiv razgovor izme|u oca i }erke.
Otac:
]erka:
Otac:
]erka:
123
Kako glasi tvoje ime kad ga izgovori{ naopako?
Izokreni re~i u re~enici: \aci su seli u klupe.
Izokrenuta pri~a
(Ova je pri~a pretrpela
zemqotres, pa je u woj sve
ispreturano. Poku{ajte da
svaku re~ vratite na weno
pravo mesto.)
Tek je brdo izi{lo iza sunca, a krevet
sko~i iz prostranog ~i~e, navu~e noge na
opanke, stavi glavu na kapu i otvori ku}u
na vratima.
‡ Gle, no}as je zemqa dobro pokvasila
ki{u! ‡ za~u|eno progun|a brk su~u}i ~i~u,
pa brzim dvori{tem po`uri niz korake,
istjera {talu iz krave i re~e:
‡ Rogata livado, idi pasi u zelenoj
kravi, a ja }u noge pod put, pa }u po}i
u drva da donesem {ume. ‡ ^i~a stavi rame
na sjekiru i namignu babom na svoje oko.
‡ Bako, skuvaj u jajetu ~etiri lonca
dok se posao vrati s ~i~e. Danas }e ru~ak
slatko pojesti starca.
Put raspali niz ~i~u, di`u}i svojom
{irokom pra{inom oblake opanaka. Od
toga se upla{i{e neka kola, pa u trku
izvrnu{e kowe, a uzda ispusti ko~ija{a
i bubnu ledinom o le|a.
Doga|aj se upla{i od ovog neobi~nog ~i~e
i opru`i poqe preko nogu jure}i br`e nego
brdo preko zeca. Najzad, kad je bacio sebe
ispred pogleda, od zuba mu zacvokota strah
i glava mu se di`e na kosi: iz obli`weg
vuka virila je krvolo~na {uma!
124
‡ Au, sad je bostan obrao ~i~u! ‡ Obuzet ludim starcem, na{ ti strah
presko~i preko ~ak{ira i podera trn, pa br`e od poqa potr~a preko
zasijane zvijezde.
Pred ku}nom babom do~eka ga vjerni prag.
‡ Tako mi vuka, eno o~iju u {umi! ‡ viknu glasina hrapavim ~i~om.
Ku}a se prepade, usko~i u babu i zabravi kqu~ vratima, a siroto drvo
pope se na ~i~u i gore se uhvati granom za ruke o~ekuju}i dvori{te da dojuri
u vuka.
sukati, raspaliti, bubnuti, ledina
Branko ]opi}
Podvuci re~enice koje su ti najsme{nije u ovoj pri~i.
Smisli kratku izokrenutu pri~u o nekom svom do`ivqaju.
Doma}i zadatak
Izokreni izokrenutu pri~u. Prepi{i ovu pri~u tako {to }e{ svaku re~
vratiti na weno pravo mesto. Daj pri~i drugi naslov.
125
Da li si nekada bio na svadbi? [ta ti je tamo bilo zanimqivo?
@enidba vrapca Podunavca
Kad se `eni vrabac Podunavac,
zaprosio Sjenicu djevojku,
tri dni hoda preko poqa ravna,
a ~etiri preko gore ~arne ‡
zaprosio i isprosio je;
pa on kupi gospodu svatove:
kuma {vraku duga~koga repa,
a prikumka ’ticu {evrqugu,
starog svata iz osoja `uwu,
a devera ’ticu lastavicu.
Zdravo svati do{li do djevojke
i zdravo se natrag povratili.
Kad su bili na Kosovu ravnom
progovara Sjenica djevojka:
„Tiho ja{’te, gospodo svatovi!
Tiho ja{’te, tiho besjedite;
doleti}e kobac avanica,
odvesti }e Sjenicu djevojku“.
Jo{ su oni u rije~i bili,
zale}e se kobac avanica
i odvede Sjenicu djevojku;
svi svatovi u trn pobjego{e,
|uvegija u prosenu slamu,
a kum {vraka na vrh trna ~u~i.
[aqiva narodna pesma
Podvuci stihove kojima se opisuju svatovi.
Ispri~aj kako zami{qa{ vrapca Podunavca.
Ispri~aj kako zami{qa{ Sjenicu djevojku.
126
~aran, prikumak, {evrquga, stari
svat, osoj, `uwa, dever, avanica,
trn, |uvegija, prosen
Po ovoj pesmi napi{i sme{nu pri~u.
Neka ti pomogne podsetnik.
e
P i{ mo sa
stav
Vrabac Podunavac
prosi Sjenicu
devojku.
Sakupqawe
svatova.
Odlazak svatova
po devojku.
Povratak svatova.
Doletawe kopca
razbojnika.
Re{i rebus.
(cavanudop cabarv)
127
Seti se nekog svog lepog sna. Razgovaraj o tome s drugom iz klupe.
Cic
Al’ se nebo osme’iva
al’ se reka plavi,
a ribar~e u ~un sniva
jasno kô na javi.
Rudi riba ‡ jo{te malo ‡
sad mu je pe~ena,
srce mu je zaigralo:
„Amo sad, milena!
On hitnuo udi~icu,
ribicu je stekô,
metnuo na `eravicu,
pa je tako pekô.
Dole }emo jako sesti,
al’ }e da se sladi!
Morô bi’ te, ribo, jesti
i da nije gladi!“
[email protected], de se trudi,
nemoj tako sporo!“
Ribica mu ve}e rudi,
gotova je skoro.
Pa je uze, pa wom br`e
da primakne k usti...
^un se quqnu... On se tr`e.
Ode sanak pusti!
Branko Radi~evi}
cic, hitnuti, ~un, java, `eravica, rudeti, jo{te,
milena, jako, sanak, pust
Navedi lepe re~i kojima pesnik
opisuje tri glavne slike iz ove pesme:
1. Sliku neba i reke
3. Bu|ewe iz sna
2. Ribar~etov san
128
Kako do`ivqava{ stihove:
Al’ se nebo osme’iva?
Podvuci pet kqu~nih re~i iz ove pesme.
Ova pesma ima __________ strofa.
Svaka strofa ima po _________ stiha.
Srce mu je zaigralo.
Autor pesme je pesnik ________________
_____________________________________.
Prepi{i pravilno slede}e re~enice. Pazi na veliko slovo.
Pesmu cic sam prvi put ~uo na stra`ilovu. To brdo se nalazi pored reke dunav i grada
koji se zove sremski karlovci. pesnik branko radi~evi} mnogo je voleo sremske karlovce
i stra`ilovo.
Odredi koji od navedenih glagola ozna~avaju radwu, a koji stawe:
prima}i, snevati, sedeti, ruditi, plaviti se, hitnuti, metnuti, uzeti.
radwa:
stawe:
Re{i rebuse.
129
Seti se basne o gavranu i lisici. Kako se basna zavr{ila?
Pri~a o gavranu i lisici
@iveli u jednoj planini gavran Gavrilo i lisica Lukacija.
Pardon, lisica Lukacija i gavran Gavrilo, jer Lukacija je
u svakom slu~aju dama, pa makar i lisi~ja, i mora do}i na prvo
mesto... @iveli oni tako, ali ‡ neslo`no.
Lisica Lukacija je bila zavidqiva osoba, pa mada i gavran
Gavrilo nije bio cve}e, ipak je Lukacija bila poznata {irom
[ume i Planine kao spletka{ica i nikakav karakter.
Gavran Gavrilo, po{to je bio ptica, leteo je vrlo visoko, tako
da je u svako doba dana i no}i bio iznad Lukacije, koja je zbog
toga pucala od muke.
Jednog jutra, umesto doru~ka, Lukacija donese odluku da se
osveti Gavrilu za sva poni`ewa koja je trpela.
Gavrilo je ba{ sedeo na svom omiqenom jasenu, sa povelikim komadom sira u kqunu. Taj sir Gavrilo je po{teno ukrao
od ~obanina Obrada, i unapred se oblizivao i radovao dobrom
doru~ku.
Lukacija nai|e kroz paprat i obrati se gavranu Gavrilu
medenim glasom:
‡ Dobro jutro, slatki Gavrilo. Kako si no}as spavao?
‡ [ta se to tebe ti~e?! ‡ odbrusi Gavrilo preko zalogaja.
‡ Ne{to si nervozan, slatki Gavrilo. Da te nisu no}as pecale
buve? Da nisi spavao na levoj nozi, a ustao na levo rame?
‡ [ta se to tebe ti~e?!
‡ U`elela sam se tvoje divne pesme, slatki Gavrilo! Da nisi
nervozan, mogao bi malo da mi peva{!...
Ali, Gavrilo je iz nekih ranijih basni znao da lisica
Lukacija ho}e da mu uzme komad sira, i zato non{alantno
pritisnu kqunom dugme magnetofona. Za~u se pesma koju je
Gavrilo snimio ju~e, uz jednu obilnu gozbu na Obradovom
proplanku.
Lukacija podvi rep i izgubi se u paprati, mrmqaju}i sebi
u nedra da }e se ona ve} dosetiti kako da napakosti gavranu
Gavrilu.
130
Gavrilo, me|utim, videv{i da je nadmudrio Lukaciju, udari u grohotan smeh. Taj smeh je bio
toliko grohotan da se Gavrilo vaqao po grani jasena ‡ tako da mu je sir ispao iz kquna i pao
u paprat.
Tada je ba{ prolazio je` ^edomir sa `enom i decom, pa im je sir kao s neba pao za u`inu...
‡ Tenk ju! ‡ rekao je je` ^edomir sa `enom i decom, jer je`evi, kao {to je poznato, uvek
govore po dva strana jezika, naro~ito onaj koji im prvo padne na pamet.
Qubivoje R{umovi}
spletka{ica
Uporedi narodnu basnu Gavran
i lisica sa ovom basnom. [ta je u
wima sli~no? [ta je razli~ito?
Kako zami{qa{ gavrana Gavrila?
Ozna~i najsme{niji deo u ovoj basni.
Objasni za{to je sme{an.
Koji ti se lik iz basne vi{e dopada?
Za{to?
Objasni {ta zna~e re~i i izrazi:
spletka{ica ‡
nikakav karakter ‡
Kako zami{qa{ lisicu Lukaciju?
pucati od muke ‡
ustati na levu nogu ‡
Podvuci u tekstu re~enice koje ukazuju
na to kakva je lisica.
Smisli i napi{i poruku ove basne.
131
Kako se ose}a{ kada te drug ne~im povredi? [ta je dobro da tada u~ini{?
A za{to on ve`ba
Lica:
Mile
Rista
(Scena je bez ikakvog dekora i rekvizita.
Na sredini, okrenut publici ‡ Mile.)
Mile (ve`ba ‡ podi`e i spu{ta ruke,
skaku}e u mestu kao da tr~i, ~u~ne pa
ustane i to ponovi nekoliko puta; kao za
sebe): Je’n-dva! Je’n-dva! Je’n-dva-tri-~etiri!
Rista (nailazi s leve strane i radoznalo posmatra).
Mile (pogleda ga pa nastavi sa
ve`bawem).
Rista: Mile, {ta to radi{?
Mile (ne prestaju}i da ve`ba):
Radim... Vidi{ vaqda {ta radim?!
Rista: Vidim, samo ne razumem...
Mile: Ve`bam! ... Je’n-dva! Je’n-dva!
Rista: A za{to ve`ba{?
Mile: Ve`bam da oja~am!
Rista: A {to da oja~a{?
Mile: Nije va`no... Ja znam za{to...
Je’n-dva! Je’n-dva!
Rista: Pa, dobro, reci mi...
Mile (stalno ve`ba dok govori):
A {to ba{ tebi da ka`em?
Rista: Pa onako, {to si takav?
Mile (za trenutak prestane):
Ho}u da bijem @ileta! (Nastavqa da
ve`ba.)
Rista: Kog @ileta?
132
Mile: Onoga do pekare... Ho}u da ga bijem
i sad se svakoga dana spremam...
Rista: A {to da ga bije{?
Mile: Zna on za{to... Napisao na plotu kredom: „Mile ne zna zemqopis“...
Upamti}e on mene...
Rista (iznena|eno): A zato!... (Pauza, dok
Mile stalno ve`ba): Pa je l’ misli{ da to
ne{to poma`e?
Mile: Sigurno da poma`e! ... Da ne
poma`e ‡ ne bih ve`bao! Je’n-dva! Je’n-dva!
Rista (pa`qivo posmatra Mileta kako
ve`ba, {eta nervozno oko wega): Mile!
Mile (ve`ba i ne obra}a pa`wu na
wega).
Rista: Mile!
Mile (ne prestaju}i da ve`ba): [ta je?
Rista: Je l’ va`i da i ja ve`bam s tobom?
Mile: [to da ve`ba{?
Rista: Onako...
Mile: Ne va`i!
Rista (tra`i ne{to po xepovima):
Mile! ... Je l’ va`i da ti dam jednu marku,
pa da ve`bamo zajedno?
Mile (ve`ba, samo okre}e glavu prema
Risti): Kakva je?
Rista: Portoriko, fina marka...
Mile (prestaje da ve`ba): Dobro, daj!
I stani ovde pored mene... (Uzme marku i
nastavi da ve`ba.)
Rista (stane pored Mileta prema publici i ve`ba, gledaju}i {ta Mile radi):
Je li dobro ovako?...
Mile: Dobro je! ... Je’n-dva! Je’n-dva! ...
A sad malo ovo... (promeni ve`bu).
Rista (sve radi za wim).
Mile (prestane): Dobro, dosta je...
Rista: A {to? (prestane). Hajde jo{
malo...
Mile (po~iwe da se obla~i, zakop~ava
se, kao posle gotove ve`be): Pa {ta bi ti
hteo? Za jednu marku ‡ pa ceo dan?
Rista: Nije va`no... Da}u ti jo{ jednu
marku... Venecuela...
Mile: Daj da vidim...
Rista (vadi iz xepa i pru`a Miletu):
Evo, pi{e Venecuela!
Mile: Dobro onda... Hajde jo{ malo!
(Raskop~ava se i nastavqa s ve`bom).
Rista (ve`ba gledaju}i u Mileta).
Mile (ve`ba, pa se odjednom trgne):
Dobro, a {to si ti toliko zapeo?
Rista (ne prestaju}i da ve`ba): [to sam
zapeo?
Mile: Stvarno, {to si ti toliko zapeo
da ve`ba{?
Rista (polako prestaje da ve`ba):
Onako ... treba mi...
Mile: [ta mo`e tebi da treba?
Rista (zakop~avaju}i se, oprezno
gledaju}i u Mileta): Mo`e da mi treba...
Ono na plotu nije napisao @ile nego ‡ ja!
ZAVESA
Du{an Radovi}
dekor, rekvizit,
zemqopis
Ovo je tekst za glumu ili
dramski tekst.
133
Ko su likovi iz ovog dramskog teksta?
Smisli i napi{i {ta je Rista pomislio kad je saznao zbog ~ega Mile
ve`ba.
Kako je pisac upoznao ~itaoce sa izgledom scene, scenskim prostorom,
u kojem se odvija drama?
Prona|i u tekstu i podvuci re~enice
iz kojih saznaje{ za{to Mile ve`ba.
[ta misli{, kako se Mile ose}ao
kada je video da na plotu pi{e ,,Mile
ne zna zemqopis“?
Mesto u tekstu na kojem dramska radwa postaje zamr{ena i napeta naziva
se zaplet.
U ovom tekstu prona|i i ozna~i
zaplet.
Zavr{ni deo radwe, mesto u tekstu na
kojem se radwa razre{ava, raspli}e
naziva se rasplet.
Smisli i napi{i {ta Mile u sebi
govori dok ve`ba.
134
U ovom dramskom tekstu prona|i
i ozna~i rasplet.
Podelite tekst po ulogama i ~itajte
ga. Od ovog dramskog teksta napravite
pozori{nu predstavu u u~ionici.
Glagol leteti promeni po licima i vremenima.
sada{we vreme
pro{lo vreme
budu}e vreme
ja
ti
on, ona, ono
mi
vi
oni, one, ona
9
Re{i ukr{tenicu:
1. vrsta imenica
2. jedno glagolsko vreme
3. re~ koja ima sli~no zna~ewe kao
re~ stomak
4. vrsta imenica
5. re~ koja ima suprotno zna~ewe od
re~i blizu
6. re~ koja ozna~ava {ta radi
subjekat je...
7. re~i koje ozna~avaju radwu su...
8. dva stiha ili vi{e stihova u
pesmi
9. re~ u re~enici koja kazuje ko vr{i
radwu ili o kome ili o ~emu se
govori
1
2
3
4
5
6
7
8
Re{i rebuse.
135
Seti se {ta je autobiografija. Razmisli koji sme{an doga|aj bi naveo u autobiografiji?
Jedna sme{na pesma
U mojoj porodici `ivelo se
strogo i ozbiqno... Takvi su
mi bili roditeqi, pre svega
otac...
Jedna od stvari koje sam
voleo, kao i mnoga deca, bila
je da nam do|u gosti... Jer
gosti su unosili neko drugo
raspolo`ewe u ku}u, i neke
druge odnose mojih roditeqa
prema meni... Mnogo sam voleo
kad nam do|u gosti... A to je
bilo vreme kad su gosti ~e{}e
dolazili nego danas...
Naravno, mnogo sam voleo
da se igram, i to naro~ito
uve~e, kad je trebalo da budem
kod ku}e. To je verovatno
iskustvo sve dece, da moraju
da se vra}aju ku}i onda kad je
najlep{e... Nisam imao drugih
zadovoqstava sem onih koja
sam mogao da delim sa drugom
decom, prema tome, mnogo sam
voleo decu, i sve ono {to se sa
decom moglo raditi... Najvi{e
smo igrali fudbal, ali smo
radili i neke druge stvari...
I kad sam imao devet
godina, ja sam napisao jednu
kratku, sme{nu, glupu pesmu,
koja glasi ovako:
Moj tata je nadzornik,
a ina~e ~inovnik,
a radi u direkciji,
i to s ~ika \okom.
Kad ga majka izgrdi ‡
namiguje okom.
Napi{i podatke u vezi s tekstom Jedna sme{na pesma:
Ime pesnika koji pri~a o svom detiwstvu:
Naziv grada u kojem je pesnik ro|en:
Naziv jedne wegove poznate kwige:
[ta je voleo pisac kada je bio mali?
Koju igru je naj~e{}e igrao s decom?
Koliko je imao godina kada je napisao sme{nu pesmu o svom tati?
136
Du{an Radovi} je ro|en
1922. godine u Ni{u.
Ure|ivao je de~ji ~asopis
Poletarac
i napisao vi{e kwiga za
decu: Po{tovana deco,
Sme{ne re~i, Pri~am
ti pri~u, Kapetan Xon
Piplfoks i druge.
nadzornik, direkcija
Prosta (nepro{irena) re~enica
Prosta (nepro{irena) re~enica ima samo subjekat i predikat.
Potok te~e.
subjekat
predikat
Subjekat u ovoj re~enici je imenica potok,
jer ozna~ava ko vr{i radwu (ili o kome, o ~emu se govori).
Predikat je te~e. Taj glagol ozna~ava {ta radi subjekat (potok).
Prosta pro{irena re~enica
Prosta pro{irena re~enica pored subjekta i predikata ima i druge re~eni~ne delove.
To su re~i koje bli`e odre|uju glagole po vremenu, mestu i na~inu vr{ewa radwe.
No}as potok kroz poqe ne~ujno te~e.
Koju slu`bu imaju ostale re~i u ovoj re~enici?
Ostale re~i bli`e odre|uju glagol te~e.
Re~i koje odre|uju vreme, mesto i na~in vr{ewa radwe
Postoje re~i koje stoje uz glagole i bli`e ih odre|uju po vremenu,
mestu i na~inu vr{ewa radwe.
za vreme: Kada potok te~e? no}as
za mesto: Kuda (gde) potok te~e? kroz poqe
za na~in: Kako potok te~e? ne~ujno
Odredi slu`bu re~i (subjekat, predikat i odredbe za vreme, mesto i na~in).
Radoznalo se ogledao jelen jutros na potoku.
137
Uporedi korwa~u i zeca. Po ~emu se oni razlikuju? A koje su wihove zajedni~ke osobine?
Korwa~a i zec
Korwa~a i zec takmi~ili su se u brzini. Tako utvrde oni rok i mesto, te krenu na put. Znaju}i
da je ro|eni trka~, zec se nije toliko brinuo za trku nego le`e kraj puta i zadrema. A korwa~a,
znaju}i svoju sporost, tr~ala je bez predaha. Tako ona prestigne zeca, koji je spavao, i dobije
pobedni~ku nagradu.
Ezop
138
Navedi koje osobine ima korwa~a iz
ove basne.
Za{to je ova pri~a basna?
Koje osobine ima zec iz ove basne?
Podvuci pouku koja najvi{e odgovara
ovoj basni:
1. Dogovor ku}u gradi.
2. Ko je lud, ne budi mu drug.
3. Ko se trudi, taj i uspe.
4. Triput meri, jednom seci.
Napravi od ove pri~e strip u ~etiri slike. Ispi{i u stripu {ta govore korwa~a i zec .
139
SETI SE {ta smo nau~ili...
Gramatika
odredbe
+
subjekat
+
za vreme
+
za na~in
odredba
+
predikat
+
za mesto
Vesela veverica od jutros `ivahno skaku}e po {umi.
pridev
imenica
opisni
zajedni~ka
prosta pro{irena
re~enica
obave{tajna
potvrdna
glagol
kazuje radwu
rod – `enski
rod – `enski
sada{we vreme
broj – jednina
broj – jednina
3. lice
broj – jednina
Kwi`evnost
=
slu`bu prideva u re~enici,
kao i nove vrste re~i i wihove
oblike, u~i}ete u slede}em razredu
dramski tekst
namewen je scenskom izvo|ewu
tekst je napisan u vidu dijaloga
i podeqen po ulogama
dramska radwa ima
zaplet i rasplet
140
pi{e se i u stihu i u prozi
glumci izvode pozori{nu predstavu
izgovaraju}i tekst koji prate pokreti
7.
SVE [TO RASTE HTELO BI DA RASTE
^ITAMO
• pesme i pri~e o `ivotiwama i prirodi
U^IMO
• narodne porodi~ne pesme
• pisawe suglasnika j
• pisawe datuma
• pisawe brojeva slovima
TVOJ ZADATAK ]E BITI
• da po planu prepri~a{ pri~u
• da nastavi{ zapo~etu pri~u
• da napi{e{ pri~u po jednoj pesmi
• da nastavi{ pesmu
141
Da li si nekada u prirodi posmatrao bistru vodu jezera ili reke? [ta se sve ogleda u woj?
Kakve je boje potok
Potoku koji {umom te~e
oprezno pri|e jedan jelen
i napiv{i se vode re~e:
‡ potok je kao {uma zelen.
Kraj stijewa potok daqe te~e
o kamena se lome} rebra,
skaku}u}i zeko re~e:
‡ potok je ovaj sav od srebra.
Kroz poqe potok daqe te~e
pod vedro nebo iza{av,
a lastavica ozgo re~e:
‡ potok je kao nebo plav.
I potok daqe te~e, te~e,
nad wim bijeli oblaci stoje,
lebde}i bijeli leptir re~e:
‡ potok je ovaj bijele boje.
Objasni za{to svaka `ivotiwa
druga~ije vidi boju potoka.
S mno{tvom zvijezda do|e ve~e,
ugasi svoje boje dan,
pla{qiva srna tiho re~e:
‡ gle, sav je potok ozvjezdan.
Grigor Vitez
ozvezditi se
Navedi kojim re~ima je u pesmi opisana srna.
Svaka strofa u ovoj pesmi je jedna
pesni~ka slika. Prona|i re~i kojim
pesnik opisuje svaku od ovih slika:
1. potok u {umi 2. potok kraj stewa
3. potok u poqu 4. potok u ravnici
5. potok uve~e
142
Podvuci u pesmi i objasni re~i kojima
pesnik slika i druge `ivotiwe koje
dolaze na potok.
Kakva je razlika izme|u re~i: sestra i seja; brat i braca; majka i mama; otac i tata?
Dvije seje brata ne imale
Dvije seje brata ne imale,
pa ga viju od bijele svile,
od bijele i jo{ od crvene;
struk mu me}u drvo {im{irovo,
crne o~i dva draga kamena,
obrvice morske pijavice,
sitne zube dva niza bisera;
zala`u ga medom i {e}erom:
„To nam jedi, pa nam probjesedi!“
Narodna pesma
Koje ose}awe zapa`a{ u ovoj pesmi?
viti, zalagati
dva draga kamena:
morske pijavice:
Prona|i u pesmi i iz re~nika prepi{i
zna~ewe glagola viti.
dva niza bisera:
med i {e}er:
Objasni za {ta sestrama treba:
bela i crvena svila:
Ova pesma pripada grupi narodnih
porodi~nih pesama, jer se u woj govori o odnosima u porodici.
Seti se i napi{i kojoj grupi pesama
pripada narodna pesma:
drvo {im{irovo:
@enidba vrapca Podunavca
Tri se snega u planini bele
143
Da li zna{ ne{to o divqim kowima? Kako oni `ive?
Bajka o belom kowu
Imao neki brkati Ciganin kowa, koji je nekada
bio i mlad i prav i beo. Ali se vremenom, od
teretna `ivota, razbole. Postade bangav i {aren.
Mogla su mu se izbrojati rebra, a bogami i dani.
Ali jedne no}i dunu iznenada vetar i od{krinu
vrata na {tali. Do mra~noga ugla, u kome je
tavorio kow, prostrla se kroz pukotinu traka
mese~ine. Li~ila je na usku belu stazu, koja je
zasewivala o~i i mamila da se po woj krene.
I kow se kleckavim korakom uputi iz svoga
ugla, odgurnu jo{ malo vrata i zauvek napusti
mra~nu {talu i brkatog Ciganina.
I{ao je cele no}i po stazama i proplancima
obasjanim mese~inom. Ose}ao se neobi~no: prvi
put je mogao da zakora~i kud ho}e, na ovu ili na
onu stranu, ulevo ili udesno. Umesto bi~a koji je
slu{ao celoga `ivota, sada bi mu tek s vremena na
vreme oko u{iju zazvi`dao vetar.
Tako je sve to izgledalo dok je potrajala no}.
Kad granu sunce, kow se ba{ zate~e na stazi koja
je vodila kroz neku malu naseobinu.
Prvo se jedna baba hitnu busenom na wega.
U~inilo joj se da je kow bolestan i `elela je da ga
{to pre otera od svog plota. I kod slede}ih ku}a
se ponavqala ista pri~a. Letelo je preko plotova
busewe, poneka krupnija cepka, pa i kamen.
Kad pro|e posledwi plot, kow zama~e u {umu.
Dr`ao se otada preko dana {to daqe od
naseobina, a no}u je grabio stazama i proplancima,
sve ja~e obasjanim mesecom, koji je rastao.
Kad se jedne no}i pojavi na nebu pun mesec
i kao usred dana osvetli proplanak, kow oseti
u nozdrvama opojan miris nekog nepoznatog biqa
rasutog po obroncima. Pasao je cele no}i, a pred
zoru nai|e i na izvor, skriven izme|u tri sasvim
144
blizu grabova stabla. Napoji se neobi~ne
a pitke vode, pa u|e duboko u obli`wu {umu.
I slede}e no}i dolazio je na isti proplanak,
pasao nepoznate trave i napajao se na izvoru
izme|u tri graba. Preko dana, u senovitoj {umi
pro{aranoj suncem, ose}ao je kako mu se snaga
sve vi{e vra}a, kako mu telo postaje oblo,
a noge gipkije.
Kad se jedne no}i otisnuo do prve reke,
u mirnom ogledalu vode, svetlucavom od tanke
mese~ine, primetio je da mu se dlaka ponovo
belasa kao snegovi.
Od te no}i nije ga vi{e dr`alo samo jedno
mesto.
Galopirao je po bregovima i dolinama,
provla~io se izme|u visokih stabala u {umi,
belasao se u no}i po beskrajnim, tamnim
ravnicama.
Otkrivao je nepoznate trave i zaturene
izvore, na kojima je pasao i pio.
Neki qudi iz naseobina su ga i videli.
Ubrzo je krenula i pri~a o belom kowu, koji
obasjan mese~inom luta po prirodi i otkriva
biqe i izvore koji le~e.
Dado{e se i qudi za lekovitom travom
i vodom.
U neko doba sti`e re~ o svemu tome i do uha
brkatog Ciganina, te i ovaj krenu u potragu za
svojim odbeglim kowem, koga je bio ve} o`alio.
Otisnuo se brkajlija sa `enom na jednu stranu,
sinovi i k}eri na drugu, a kom{iluk im se rasu
kud koji...
Beli kow jezdi jo{ uvek proplancima
i rubovima {ume. Neki ga i opaze, ali mu niko
ne mo`e pri}i, jer je brz kao muwa i neuhvatqiv
kao oblak.
Qudi iz naseobina jo{ uvek tragaju za
lekovitom travom i vodom. Ponekad ih i na|u.
145
Ostanu onda na tom mestu samo toliko
dok se izle~e ili se sasvim nastane uz neki
lekoviti izvor i stvore novu naseobinu.
I Cigani odonda lutaju, nikako da
se skrase. Jo{ nisu prona{li kowa.
Zaboravili su ve} i {ta tra`e.
Stevan Rai~kovi}
teretan, bangav, tavoriti, zate}i se, naseobina, hitnuti se, cepka, zamaknuti (zama}i), grabiti, grab, pitak,
belasati se, galopirati, skrasiti se
Podvuci i prepi{i re~enice kojima
pisac opisuje kowa
[ta se pri~alo o ~udnom belom kowu?
kad je bio mlad:
kad je bio izmoren i bolestan:
Zbog ~ega su qudi i{li u potragu za
belim kowem?
po{to je ozdravio:
Prona|i u tekstu opis belog kowa za
koji misli{ da je najlep{i i podvuci ga.
Objasni kako se kow ose}ao kad je
`iveo kod qudi.
Kako se kow ose}ao dok je lutao prirodom
slobodan ?
146
Podvuci i objasni re~enicu kojom se
opisuje kako se kow ogleda u mirnoj
vodi reke.
Prona|i u ovoj pri~i jo{ dva lepa pore|ewa : brz kao muwa,
Objasni po ~emu ova pri~a podse}a na bajku.
Pisawe suglasnika j
Suglasnik j se ne pi{e izme|u samoglasnika i i o.
bio
u~io
radio
Suglasnik j se pi{e izme|u samoglasnika o i i.
koji
bojica
krojiti
Zaokru`i pravilno napisane re~i:
avion ‡ avijon
bojiti ‡ boiti
spre~io ‡ spre~ijo
radionica ‡ radijonica
fijoka ‡ fioka
Violeta ‡ Vijoleta
u~ijonica ‡ u~ionica
moji ‡ moi
spojiti ‡ spoiti
147
Da li si nekada slu{ao pesmu slavuja? Razgovaraj o tome s drugom iz klupe.
Slavuj i sunce
U kosi gaja slavuj se javqa.
Sunce izrawa iz plave bare.
@ubore poto~i}i de~jeg zdravqa
kroz rascvetane jabu~are...
Slavuj iz gaja sunce pozdravqa.
U gaju predu sun~eve preqe:
svileni kon~i}i vise sa grana.
Vodeni~ica jutra jo{ meqe
zvezde za zlatnu poga~u dana.
Slavuj, sin gaja gde jelen pase,
peva, zaqubqen, o ru`i sunca.
A sunce slu{a ... i `eli da se
pretvori u tog slatkokqunca.
I dok u kqunu slavuja svi}e
pesma prole}a ‡ sunce sa cera
daruje jasike, breze, ceri}e
min|u{ama od bisera...
A sneg mirisnih latica pada
i kquca, kquca detli} tvog bila.
Plavo nebo i bela stada...
Zamisli za tren da ima{ krila ‡
i polete}e{ iznad livada!
jabu~ar, slatkokqunac, cer, bilo
Dobrica Eri}
sunce
Prona|i u pesmi i prepi{i stihove
kojima pesnik slika:
slavuja
148
jutro
odnos izme|u slavuja i sunca
Objasni stihove: U gaju predu sun~eve
preqe: / svileni kon~i}i vise sa grana.
Koja ose}awa u tebi pobu|uje ova pesma?
Koje bi pitawe postavio slavuju iz
pesme?
Uporedi pesmu Slavuj i sunce
Dobrice Eri}a sa Prole}nicom
Jovana Jovanovi}a Zmaja.
Objasni {ta zapa`a{.
Pisawe datuma
Datumi se pi{u ovako: dan, mesec, godina
Napi{i na tri na~ina datum svog ro|ewa:
Zaokru`i ispravno
napisane datume:
21. IV. 2006.
26. VIII 2006.
11 3. 2007.
17. II 2007
1. 7. 2007.
1. mart 2006.
1. III 2006.
1. 3. 2006.
Pisawe brojeva slovima
Brojevi se pi{u sastavqeno
12
17
200
600
900
dvanaest
sedamnaest
dvesta
{eststo
devetsto
i rastavqeno
500
287
33
460
422
71
2000
pet stotina
dvesta osamdeset sedam
trideset tri
~etiri stotine {ezdeset
~etiristo dvadeset dva
sedamdeset jedan
dve hiqade
149
Zamisli neku ~udesno lepu haqinu ili odelo za maskenbal. Kako izgleda?
Pri~a o Raku Kroja~u
@iveo pod velikim belutkom u reci Rak Kroja~.
On je nadaleko bio ~uven po svom zanatu. Sve bube,
leptiri i ribice iz okoline {ili su kod wega
svoje odelo. O vredno}i wegovoj svugde se pri~alo;
govorilo se da nikad iz ruke ne ispu{ta svoje
rumenkaste, o{tre makaze. U poslu su mu pomagali
mali rakovi, wegovi sinovi. Oni su po dnu re~nom
prikupqali materijal, od koga je posle Rak Kroja~
pravio divna odela.
Jednom u velikom viru, blizu belutka gde je
stanovao Rak Kroja~, ribice re{e da prirede zabavu,
te sve potr~e wemu, da im sa{ije novo odelo.
‡ No}as }e biti zabava u viru na mese~ini, pa te
molim da mi sa{ije{ haqinu, lep{u nego ijednu {to
si do sada {io ‡ re~e {tuka Raku Kroja~u, presecaju}i
hitro vodu.
‡ Sa{i}u ti sivozelenu haqinu od {qokica,
zaki}enu sedefastim lepezama ‡ odgovori Rak Kroja~
i uze joj meru.
Za {tukom do|e ka}iperka pastrmka i stade se
umiqavati Raku Kroja~u:
‡ Dragi Ra~i}u, sa{ij mi haqinu da bude lep{a
nego u ostalih riba.
A Rak Kroja~ se zamisli i re~e:
‡ Sa{i}u ti {arenu haqinu, punu `utih, crvenih,
belih i plavih ta~kica. Bi}e{ najlep{a na celoj
zabavi.
Posle we izroni iz trske grge~ mole}i:
‡ Ra~i}u, molim te da mi sa{ije{ novo odelo za
zabavu, pa }u ti platiti koliko god zatra`i{.
‡ Sa{i}u ti `u}kastozeleno odelo, i{arano crnim
prugama. Ti jedini bi}e{ tako odeven.
Kad ribice odo{e, navali Rak Kroja~ na posao.
150
belutak, rumenkast, vir,
{qokica, sedef, sedefast,
ka}iperka, lika, preneraziti se,
tu`iti, okretna igra
Posla ra~i}e da nabave materijal
potreban za ribqe haqine: re~nog bisera,
sedefa, {arenog sitnog peska. A ~im se oni
vrati{e, po~e da pravi nova odela, ni`u}i
biser i sedef na duga vlakna like, koja je
potom upredao sa re~nim srebrom.
A za to vreme su ribice spremale
vir za zabavu. Prvo su o~istile dno od
muqa i posule ga rumenkastim belutkom
i mahovinom; posle su pokosile visoku
obalsku travu, da bi mesec {to boqe
osvetlio vir. Najzad su oti{le do `abqe
svira~ke dru`ine zvane „Kreketu{a“
i pogodile se da im svira na zabavi. ^ak
predve~e se upute Raku Kroja~u da vide
{ta je s haqinama.
Kad tamo stignu, a veliki belutak gde je
Rak Kroja~ stanovao le`i odvaqen
u stranu i ra~i}i po mutnoj vodi lutaju
i pla~u.
‡ [ta je to, pobogu?! Gde je Rak Kroja~?
‡ povi~u prenera`ene ribe, slute}i neku
nesre}u.
‡ Odnela ga u torbi neka deca koja su
ovuda lovila rakove ‡ odgovore ra~i}i
kroz pla~. ‡ Sad ne}emo nikad vi{e videti
svog dragog oca, Raka Kroja~a.
Onda i pastrmka i grge~ i {tuka udare
u pla~, bilo im je `ao {to je siroti
rak nastradao, a jo{ vi{e {to im nije
haqinice za zabavu sa{io.
Mali{ani, videv{i kako ribe `ale wihovog oca, jo{ vi{e se rastu`e:
‡ Taman smo mu doneli bisera, sedefa,
re~nog srebra i {arenog peska i on po~eo
da ih ni`e na vlakna, a nevaqala deca nam
ga zauvek odneso{e.
^uv{i pla~ ra~i}a i riba, dotr~e i `abe
i re~ne zmije i svi drugi stanovnici reke
da vide {ta je, i tako nastane op{ta `alost.
Ba{ je sunce zalazilo za breg kad se to
de{avalo. Voda u viru se rumenela kao da
je neko u wu sasuo vina. Ve~erwi vetar je
lutao kroz trsku. A stanovnici reke su
i daqe kraj belutka tu`ili.
Najednom {tuka presta plakati i viknu:
‡ Evo, dolazi niz reku Rak Kroja~,
poznajem ga po rumenkastim makazama {to
ih nosi u ruci.
Svi se obazru na tu stranu i ugledaju ga
zbiqa kako se oprezno provla~i izme|u
kamewa, hitaju}i ku}i. Stigav{i na svoj
prag re~e:
‡ Sre}a moja {to sam sobom poneo
makaze, te sam, ~im su se deca malo
zagovorila, rasekao torbu i pobegao, ina~e
me ne biste nikad vi{e videli.
Kakav drugi len rak bi posle ovog do`ivqaja prvo legao da se odmori, a Rak
Kroja~ prvo uze da dovr{i zapo~ete ribqe
haqine. [io ih je dok se mesec nije javio,
a onda su ve} bile gotove i prelivale su se
kao duga u bezbroj boja.
Kad su {tuka, pastrmka i grge~ stigli
u novim haqinama, zabava u viru je ve}
bila otpo~ela, `abe su svirale, ribice su
igrale okretne igre, a Rak Kroja~ je ispod
belutka za to vreme pri~ao svojoj deci {ta
je sve pretrpeo dok nije pobegao iz torbe.
Desanka Maksimovi}
151
Podvuci jednom bojom i objasni
re~enice iz pri~e koje ukazuju na to
kako je Rak Kroja~ bio vredan.
Drugom bojom podvuci opise haqina
za ribe i materijala od kojih su
napravqene.
Podvuci u pri~i i opis pripremawa
vira za zabavu.
Objasni kako su se ose}ale ribe dok
su se pripremale za zabavu. O ~emu su
tada razmi{qale?
Prepri~aj ovu pri~u u {est re~enica.
Neka ti pomognu slede}e kqu~ne re~i:
priprema
naru~ivawe
nabavka
nesre}a
povratak raka
zabava
Smisli i napi{i druga~iji naslov za ovu pri~u.
152
Prona|i odgovaraju}a zna~ewa za izraze i upi{i ih.
imati uspeha • biti veoma strog • zavisiti od nekoga • biti nekome glavni pomaga~ • napustiti
nekoga kao nepopravqivog • biti vrlo ve{t • biti vrlo zauzet • brzo, `ure}i
imati pune ruke posla ‡
biti desna ruka nekome ‡
vladati gvozdenom rukom ‡
raditi na brzu ruku ‡
biti sre}ne ruke ‡
imati zlatne ruke ‡
di}i ruke od nekoga ‡
biti vezanih ruku ‡
Prona|i u re~niku na kraju kwige zna~ewa re~i iz porodice re~i ruka. Upi{i wihova zna~ewa.
rukav ‡
rukovoditi ‡
rukavica ‡
rukovati se ‡
rukopis ‡
uru~iti ‡
rukomet ‡
ru~ni ‡
Nastavi zapo~etu pri~u koriste}i re~i i izraze iz porodice re~i ruka.
Toga dana sam bio sre}ne ruke. Igrali smo rukomet.
153
Da li si se nekada vozio kolima seoskim putem? Kakav je to bio do`ivljaj?
Vo`nja
Vozimo se. Pokraj puta
razasuta
sela le`e.
Kô potoci posle bure
konji jure,
lete, be`e.
Gle, po~inju i svetlaci,
leta znaci,
da se pale,
i iz magle trepte sive
kao `ive,
zvezde male.
Vrh potoka i {ipraga
topla, blaga
ve~er pada.
Vozimo se. Sanja cve}e;
miris sle}e
sa livada.
Po beskrajno ne`nom, mekom
i dalekom
nebu plavu
nasmejani mesec bludi,
{to na ljudi
li~i glavu.
Gle, seoske ku}e bele
kao strele
tek prolete.
Pored puta stabla vita
{iblje, `ita,
lete, lete.
Vozimo se. Pokraj puta
razasuta
sela le`e.
Kô potoci posle bure
konji jure,
lete, be`e.
Desanka Maksimovi}
Prona|i i napi{i najlep{e re~i
kojima pesnik slika
sela i ku}e kraj puta:
svice:
nebo:
zapregu u kojoj se vozi:
ve~e koje pada:
154
razasut, {iprag, vit,
svetlac
Objasni zna~enje pesni~ke slike:
Vozimo se. Sanja cve}e;
miris sle}e
sa livada.
Podvuci u pesmi re~i koje se rimuju. [ta
zapa`a{?
^itaj pa`ljivo ovu pesmu. Oslu{kuj ritam
kojim se ni`u stihovi i strofe. Kako zvu~e?
Na kakvo kretanje te podse}aju?
Uporedi ritam ove pesme s ritmom pesme
Prole}nica Jovana Jovanovi}a Zmaja i ritmom poeme Zamislite Du{ana Radovi}a.
Zamisli da se vozi{ kolima koja vuku konji. Opi{i taj do`ivljaj: {ta te najvi{e
zabavlja dok se vozi{, koje zvukove ~uje{, {ta vidi{, da li se ne~ega pla{i{,
ko upravlja konjima i sl.
155
Zna{ li {ta je zdravica? Kada se izgovara zdravica?
Kako bi ti nazdravio drugu na proslavi wegovog ro|endana?
Zdravica
Sve {to raste
htelo bi da raste...
‡ Neka raste,
i treba da raste!
Sve {to cveta
htelo bi da cveta...
‡ Neka cveta,
i treba da cveta!
Neka gleda
sve {to ima oko,
svako krilo
nek leti visoko!
Leteti, leteti, lepo je leteti!
@iveti, `iveti, lepo je `iveti!
Sve {to leti
htelo bi da leti...
‡ Neka leti,
i treba da leti!
Sve {to peva
htelo bi da peva...
‡ Neka peva,
i treba da peva!
Neka ska~e
sve {to ima nogu,
neka tr~e
svi koji to mogu!
Skakati, skakati, lepo je skakati!
@iveti, `iveti, lepo je `iveti!
Du{an Radovi}
156
zdravica
Podvuci u ovoj pesmi stihove koji
ti se najvi{e svi|aju. Za{to ti se
svi|aju?
Smisli i napi{i u jednoj re~enici
poruku ove pesme.
Objasni zna~ewe prve strofe u ovoj
pesmi.
Podvuci sve glagole iz pesme
Zdravica.
Nastavi ovu pesmu.
Objasni kome pesnik nazdravqa u ovoj
pesmi.
Navedi sve pesnikove `eqe iz ove
zdravice.
Nau~i pesmu napamet. Ako zna{
melodiju, otpevaj ovu pesmu.
157
158
Pravila za izra`ajno
~itawe i recitovawe
• Dok ~ita{ ili recituje{ trebalo bi da se u`ivi{ u sadr`aj teksta, odnosno da zamisli{
ono o ~emu se u tekstu govori.
• Trudi se da jasno izgovara{ svaku re~ i da se svi glasovi u svakoj re~i dobro ~uju.
• ^itawe i recitovawe ne treba da bude jednoli~no i dosadno, ve} neke delove treba da
izgovara{ ti{e, a neke glasnije, neke br`e, a neke sporije, u zavisnosti od sadr`aja teksta
i ose}awa koja tekst u tebi pobu|uje.
• Va`no je da po{tuje{ ta~ke, zareze, uzvi~nike, upitnike i druge pravopisne znake. Kod
svakog znaka treba zastati, napraviti kra}u ili du`u pauzu. Pauze su veoma va`ne, jer daju
mo} re~ima.
• Prilikom recitovawa pokreti ruku i gestovi treba da budu odmereni, u skladu sa onim o
~emu se govori u pesmi i sa raspolo`ewem koje postoji u woj.
• Va`no je da ~itawe i recitovawe budu prirodni, nalik na svakodnevni govor.
• Radi lak{eg pripremawa za ~itawe i recitovawe, tekst ozna~i na slede}i na~in:
————
|
||
ovako ozna~ene delove teksta ~itaj ili recituj ti{e
ovako ozna~ene delove teksta ~itaj ili recituj glasnije
na ovako ozna~enom mestu u tekstu napravi kra}u pauzu
na ovako ozna~enom mestu u tekstu napravi du`u pauzu.
Pravila za dobro pisawe
• Razmisli o tome {ta sve zna{ o temi o kojoj treba da pi{e{.
• Zabele`i {ta sve treba da pomene{ u svom sastavu.
• Potrudi se da smisli{ odgovaraju}i naslov.
• Misli o tome ko }e ~itati tvoj rad.
• Tvoj sastav treba da ima po~etak, sredinu i kraj.
• Unesi ose}awa u svoj rad (tugu, radost, qutwu, uzbu|ewe, iznena|ewe).
• Na kraju re~enice stavi ta~ku, upitnik ili uzvi~nik.
• Po~ni svaku re~enicu velikim slovom. Imena mesta i qudi tako|e pi{i velikim po~etnim
slovom.
• Re~enice ne po~iwi na isti na~in (seti se re~i sa sli~nim zna~ewem).
• Pro~itaj svoj rad i ispravi gre{ke koje zapazi{.
159
Re~nik
A
avanica (arapski) ‡ nevaqalac, nitkov, nasilnik
avlija (turski) ‡ ogra|en prostor oko ku}e,
dvori{te
admiral (nema~ki) ‡ najvi{i oficirski ~in
u ratnoj mornarici
astal (turski) ‡ sto
autobiografija (gr~ki) ‡ opis vlastitog `ivota,
`ivotopis koji pisac pi{e o samom sebi
B
bangav ‡ koji te{ko hoda zbog kvrgastih
izraslina na stopalima ili kopitama;
uporedi: hrom
belasati se ‡ malo se beleti, isprekidano se
beleti
belutak ‡ obli i glatki beli kamen
bilo ‡ ujedna~eno kucawe srca koje se ose}a pod
prstima kad se prislone uz arteriju, puls
biti spreman sti}i i ute}i ‡ zna~i: biti vrlo
sposoban i snala`qiv
bokvica ‡ biqka koja se koristi u narodnom
lekarstvu
brvno ‡ stablo koje slu`i da se premosti neki
potok ili re~ica; balvan, trupac, greda
brujati ‡ proizvoditi zvuk, potmuo, dubok
sliveni {um, zujawe
bubnuti ‡ pasti s potmulim treskom, tresnuti,
qosnuti
buzdovan (turski) ‡ sredwovekovno oru`je koje
se sastoji od gvozdenih pera i dr{ke, podesno
za udarawe ili bacawe na protivnika
bukvik ‡ bukova {uma
V
vaistinu ‡ zaista, doista, odista, zapravo,
u stvari
160
val ‡ talas
varo{ (ma|arski) ‡ ve}e naseqe, grad
vaspitawe ‡ uqudno pona{awe, uqudnost,
vaspitanost; obrazovanost
ve}ma ‡ u ve}oj meri, vi{e
vinuti se ‡ dignuti se u vazduh
vir ‡ duboko mesto u potoku, reci ili jezeru
vit ‡ vitak, visok
viti ‡ ovde zna~i: praviti ne{to, stvarati
viti se ‡ ovde zna~i: obavijati se, obmotavati se
vlast ‡ ovde zna~i: mo} pot~iwavawa nekoga
svojoj voqi, autoritet
vodenica ‡ mlin koji pokre}e voda, mlin uop{te
vodeni~ar ‡ mlinar koji radi u vodenici
vodopija ‡ korovska biqka s plavom cvetnom
glavicom
vranac ‡ kow crne dlake, vran kow
vrdnuti ‡ brzo poma}i, pokrenuti, mrdnuti
vrzina ‡ ograda od `ivog ili pose~enog trwa
ili grawa
vrtkati se ‡ nemirno se pokretati, micati se
levo-desno
G
galopirati ‡ tr~ati galopom, najbr`im kowskim
trkom (u skokovima)
general ‡ oficir sa jednim od najvi{ih ~inova
u vojsci
glediti se ‡ gledati se, pogledivati se
gorostasan ‡ koji je veoma velik, visok, ogroman
grab ‡ listopadno drvo iz familije breza
grabiti ‡ ovde zna~i: i}i brzim, dugim koracima,
tr~ati, hitati
grozota ‡ u`as, strahota
gubav ‡ koji je oboleo od gube, lepre, bolestan
od gube; uop{te bolestan
D
dever ‡ mu`evqev brat, a ovde ozna~ava onog
koji vodi mladu na ven~awe
dekor ‡ ovde ozna~ava kulise, name{taj
i predmete kojima se na pozornici do~aravaju
mesto i vreme radwe komada
delipar (turski) ‡ juna~ina, delija; krupan,
mo}an ~ovek
dembelisati ‡ ne raditi ni{ta, izle`avati se,
len~ariti
direkcija (latinski) ‡ upravna slu`ba nekog
preduze}a; zgrada u kojoj se to preduze}e
nalazi
doza (gr~ki) ‡ odre|ena koli~ina ne~ega
do~ekawe ‡ do~ekivawe, primawe nekoga ko
dolazi u posetu (obi~no lepo, srda~no
i sve~ano)
dremuckati ‡ spavati lakim snom, dremati
~esto se bude}i, imati isprekidan san
drije{iti (dre{iti) ‡ razvezivati
duhovnik ‡ sve{teno, duhovno lice
\
|er|ef (turski) ‡ obi~no drveni okvir na koji se
razapne tkanina po kojoj se veze
|ipiti ‡ naglo sko~iti
|ogat (turski) ‡ kow bele dlake, belac
|uvegija (turski) ‡ momak za `enidbu;
mlado`ewa
@
`alac ‡ ovde ozna~ava {iqati i o{tri zub
`aripan ‡ re~ bez posebnog zna~ewa, samo u
razbrajalici
`buwi~wak ‡ zemqi{te na kojem raste `buwe,
zasad vi{e vrsta `bunova
`vala (obi~no u mn.) ‡ ovde ozna~ava metalni
deo uzde koji se stavqa kowu u usta, |em
`eravica ‡ u`areni ostaci izgorelog drveta
ili ugqa, `ar
`eti ‡ srpom, kosom ili `etelicom kositi zrelo
`ito
`ivica ‡ `iva ograda od {ibqa, grmqa
i ukrasnog biqa
`idak ‡ koji je mawe gustine, redak, razre|en
`uwa ‡ ptica srodna detli}u, `una
Z
zagrepsti ‡ ovde zna~i: pobe}i brzo tr~e}i,
strugnuti
zaiskati ‡ zamoliti, zatra`iti
zalagati ‡ ovde zna~i: stavqati nekome u usta
zalogaj po zalogaj, hraniti
zaqubiti se ‡ osetiti, do`iveti qubav,
zavoleti nekoga
zamaknuti ‡ u}i u ne{to, skloniti se
zama}i ‡ vidi: zamaknuti
zametnuti ‡ ovde zna~i: namno`iti, prikupiti,
ste}i
zaplaviti ‡ u~initi plavim, obojiti u plavo
zastor ‡ zaklon, obi~no od platna, zavesa
zate}i se ‡ zadesiti se, na}i se negde
u odre|enom trenutku
zatiqak ‡ zadwi deo glave, potiqak
zauzdati ‡ staviti kowu uzde
zbeg ‡ mesto na koje se sklawaju oni koji su
prinu|eni da be`e od neke opasnosti,
uto~i{te
zverka ‡ u prenosnom zna~ewu: poznata
i uticajna osoba, mo}na li~nost
zdravica ‡ re~i koje se govore pri nazdravqawu
zdrav kô dren (izr.) ‡ potpuno zdrav, jak, sna`an
zemqopis ‡ nauka koja se bavi opisivawem
zemqe, geografija
zet ‡ }erkin ili sestrin mu`
zirnuti ‡ baciti pogled, pogledati
zlatast ‡ koji je poput zlata, nalik na zlato
zujkati ‡ isprekidano zujati
161
I
ignorisati ‡ prelaziti preko ne~ega
s prezrewem, kao da ne postoji
igrati (kowa) ‡ terati kowa u trk, galop
inercija (latinski) ‡ te`wa nekog tela da
zadr`i stawe mirovawa ili pravolinijskog
kretawa, sve dok ga neka sila u tome ne
spre~i
instinkt ‡ nesvesna te`wa, pobuda, nagon;
predose}aj
istkati ‡ tkaju}i izraditi, izatkati;
u prenosnom zna~ewu: na~initi, stvoriti
J
jabu~ar ‡ jabukov vo}wak, jabu~wak
java ‡ budno stawe, zbiqa
jadati se ‡ `aliti se, tu`iti se
jako ‡ ovde zna~i: u ovom trenutku, odmah, sada
jaram ‡ drvena naprava, okvir oko vrata tegle}e
`ivotiwe u koji se ona upre`e
jasle ‡ duga~ak sanduk (ili korito), obi~no od
drveta, pri~vr{}en uza zid, u koji se stavqa
hrana za stoku
jatak (turski) ‡ onaj koji skriva, ~uva hajduke
i odmetnike od vlasti i poma`e im
jezditi ‡ juriti, i}i, brzo promicati, hitati,
ploviti
jo{te ‡ jo{ (ovde kazuje da }e ne{to potrajati)
klin ‡ komad gvo`|a koji zakucan slu`i za
ka~ewe, ve{awe, ekser
kovitlati se ‡ vrteti se brzo tamo-ovamo,
okretati se
kolac ‡ ovde ozna~ava tanku motku koja slu`i za
oka~iwawe i no{ewe ne~ega
konflikt ‡ o{tro suprotstavqawe, sukob
kosa ‡ poqoprivredna alatka s duga~kim, lu~no
povijenim se~ivom na kraju duge dr{ke, kojom
se se~e, kosi trava
kosac ‡ ~ovek koji kosi travu, detelinu
ili `ito
kradomice ‡ kri{om, potajno, kradom
krasti se ‡ dolaziti kri{om, prilaziti tiho,
ne~ujno, prikradati se
krilatast ‡ koji ima krila, krilat
krsno ime (izr.) ‡ crkveni i porodi~ni praznik,
uglavnom kod pravoslavnih Srba, slava
kula{ (turski) ‡ kow mi{je, `u}kastosive boje
ku~ina ‡ grubo kratko vlakno koje ostaje kao
otpadak pri preradi konopqe ili lana
L
lawski ‡ koji se desio pro{le godine,
pro{logodi{wi
lahoriti ‡ polako, lagano duvati, piriti,
pirkati (o vetri}u)
ledina ‡ dugo neorana zemqa
lika ‡ tanki sloj drveta ispod kore koji se
upotrebqava za pletewe korpi
K
M
karakter (gr~ki) ‡ ovde ozna~ava moralnu
~vrstinu, jaku voqu, postojanost, ~estitost,
po{tewe
ka}iperka ‡ ona koja voli da se kiti i napadno
odeva, pomodarka
ki}en (uz imenicu svatovi) ‡ lepo odeven,
oki}en, ude{en, bogato ukra{en
162
maltretirati ‡ r|avo ohpostupati prema
nekome, kiwiti ga, mu~iti, zlostavqati
mahnit ‡ umno poreme}en, umobolan, lud
mehanizam (gr~ki) ‡ sklop uzajamno uskla|enih
delova neke sprave ili ma{ine
milen ‡ drag, mio
milost ‡ ovde ozna~ava dobro, plemenito delo
miti ‡ prati, umivati
modar ‡ zagasitoplav
N
nadzornik ‡ onaj koji vr{i nadzor, koji
nadgleda, nadglednik, kontrolor
nadrasti ‡ rastom, visinom prete}i, nadma{iti
(nekoga, ne{to)
narav ‡ ovde zna~i: priroda
naseobina ‡ mesto (obi~no mawe) na kojem se
neko naselio, nastanio, naseqe
nasilni{tvo ‡ primena sile, surovo, okrutno
pona{awe prema nekome, tiranija, nasiqe
na}uliti ‡ nadi}i, podi}i u{i da bi se boqe
~uo zvuk (o `ivotiwama)
nedrag ‡ koji nekome nije drag. Izr. i}i od
nemila do nedraga ‡ i}i na sve strane
bezuspe{no tra`e}i pomo} ili savet
nesebi~an ‡ koji ne vodi ra~una samo o sebi, koji
je spreman da se `rtvuje i da poma`e drugima,
po`rtvovan
ne~ove{tvo ‡ ne~ove~an, bezdu{an postupak,
zao ~in, nedelo, ne~ove~nost
ne~uven ‡ za koji se nije ~ulo, nezapam}en,
nevi|en, ~udan
ni{tavan ‡ ovde zna~i: bezna~ajan
non{alantno (francuski)‡ prirodno,
neusiqeno, opu{teno
O
obaliti ‡ oboriti, sru{iti
obrecnuti se ‡ qutito, osorno re}i ne{to
nekome, viknuti na nekoga, izdrati se,
brecnuti se
ozvezditi se ‡ posuti se zvezdama (ovde:
o potoku)
okretna igra ‡ vrsta plesa, igre, koja se igra
okretawem ukrug (valcer, tango)
opanak ‡ laka obu}a od ko`e koja se vezuje za
nogu ko`nim kai{evima; uporedi: oputa
oputa ‡ traka iskrojena od ko`e koja je obi~no
slu`ila za pletewe opanaka i vezivawe
opanaka za nogu
osvetak ‡ svanu}e, svitawe, po~etak jutra pred
izlazak sunca, osvit, osvitak
osoj ‡ senovito mesto, severna padina
i podno`je nekog uzvi{ewa
ostrag ‡ sa stra`we strane, odostrag, pozadi
otaqavati ‡ s mukom obavqati neki posao
otac ‡ ovde: sve{teno, duhovno lice (sve{tenik,
kalu|er)
P
pad ‡ kretawe tela prouzrokovano silom
Zemqine te`e. Izr. prirodni pad ‡ nagib zemqi{ta, strmina; slobodni pad
‡ vertikalno padawe tela pod uticajem
Zemqine te`e
pedaq ‡ mera za du`inu, du`ina, razmak izme|u
vrha palca i malog prsta kada se prsti
ra{ire
pelivan (turski) ‡ 1. borac, rva~ 2. cirkuski
akrobata na konopcu 3. junak, vitez
perpetuum mobile (latinski) ‡ zami{qena
ma{ina koja bi radila bez kori{}ewa
energije, „ve~ni motor“
perunika ‡ biqka sa sabqastim listovima
i velikim cvetovima qubi~aste, crvene
ili bele boje
pirnuti ‡ lagano dunuti
pitak ‡ koji se mo`e piti, koji je dobar za pi}e:
pitka voda
plastiti ‡ slagati seno u plastove
pogonska sila ‡ energija koja mo`e da pokrene
neko telo
163
podr`ati ‡ dati, pru`iti podr{ku, pomo}
poema ‡ du`a pesma, obi~no u stihu, ponekad
i u prozi
pozan ‡ koji je na kraju vremena u kojem se ne{to
zbiva, kasan
pozlatiti ‡ prevu}i tankim slojem zlata;
u prenosnom zna~ewu: u~initi da bude kao
zlato, ulep{ati
pokrojiti ‡ skrojiti, sa{iti
polawski ‡ koji je bio pretpro{le godine, pre
dve godine, preklawski
poletnuti ‡ nakratko zamahnuti krilima
pomesti se ‡ do}i u stawe zbuwenosti, zbuniti
se, zapetqati se, spetqati se
pomiriti se (s ne~im) ‡ nevoqno pristati na
ne{to, ne protiviti mu se vi{e, priviknuti
se na to
posaditi ‡ ovde zna~i: staviti nekoga da sedne,
smestiti nekoga, posesti
poslu`iteq ‡ osoba koja u nekoj ustanovi
obavqa uslu`ne poslove, domar
po{tovawe ‡ dobro mi{qewe o nekome, o wegovim sposobnostima, po{tewu, vrednostima,
uva`avawe
pra{taj! ‡ ovde upotrebqeno pri rastanku, kao
izraz `aqewa i izviwewa
predve~erje ‡ deo dana pre sumraka, vreme na
kraju dana, pre nego {to padne ve~e
premetnuti se ‡ prevrnuti se, prebaciti se
preneraziti se ‡ veoma se za~uditi,
zaprepastiti se
prikrasti se ‡ pri}i {uwaju}i se, do}i tiho,
kradom, neopa`eno
prikumak ‡ kumov pomo}nik pri ven~awu
prionuti ‡ navaliti na neki posao, latiti se
ne~ega
pristajati ‡ lepo stajati, odgovarati (ovde:
o cipelama)
pritvrditi ‡ u~initi da se ne{to ~vrsto dr`i,
u~vrstiti, pri~vrstiti
164
prokquviti ‡ shvatiti ono {to se skriva,
prozreti, otkriti ne{to
propr{oriti ‡ zatreperiti, prome{koqiti,
protresti
prosvetiteq ‡ onaj koji {iri znawe,
prosve}enost, koji prosve}uje, uzdi`e {ire}i
kulturu
prosen ‡ koji se odnosi na proso, koji je od prosa
prosinuti ‡ sinuti, zasjati, zablistati
pust ‡ ovde zna~i: neostvarqiv, varqiv, la`an
pu{komet ‡ udaqenost od pu{ke do mesta do
kojeg mo`e da se dobaci metak, domet
R
ravan ‡ ovde zna~i: ravnica, nizija
ravnopravnost ‡ stawe onoga koji je
ravnopravan, koji je po pravima izjedna~en
s drugima, koji ima ista prava kao drugi
razasut ‡ svuda razbacan, raspr{en na sve
strane
razbojnik ‡ onaj koji pqa~ka, pqa~ka{
rasejano ‡ na rasejan na~in, rastreseno,
neusredsre|eno
rasko{no ‡ na rasko{an na~in, luksuzno, bogato
raskriliti se ‡ ra{iriti krila (o pticama)
raspaliti ‡ ovde zna~i: po~eti ne{to `ivo,
brzo, `urno raditi
reagovati ‡ odgovoriti, odgovarati, odazvati
se na spoqne podsticaje, suprotstavqati se
ne~emu
reakcija ‡ uzvratno delovawe, protivdelovawe,
odgovor na akciju, otpor, uzvra}awe na
pritisak
rezak ‡ koji re`e, o{tar
rekvizit (latinski) ‡ predmet koji je potreban
za pozori{nu predstavu, za snimawe filma
ili TV serije
referat (latinski) ‡ pismeni ili usmeni
slu`beni izve{taj
ruda~a ‡ ruda, mineral, mineralna sirovina koja
se vadi iz zemqe i prera|uje
u fabrikama
rudeti ‡ postajati rud, crvenkast, ri|, crveneti,
dobijati crvenu boju
rujan ‡ rumenkast, `u}kastocrvene, crvenkaste
boje
rujevina ‡ rumenilo, `u}kastocrvena boja
rukav ‡ deo odevnog predmeta u koji se uvla~i
ruka
rukavica ‡ odevni predmet za {ake i prste koji
{titi od hladno}e ili prqav{tine
rukovati se ‡ pru`iti, pru`ati nekome ruku
i stegnuti je u znak pozdrava
rukovoditi (nekim, ne~im) ‡ biti na ~elu,
predvoditi nekoga ili ne{to, upravqati
ne~im
rukomet ‡ vrsta igre izme|u dva tima
u kojoj se lopta dodaje rukom i ubacuje
u protivni~ki gol
rukopis ‡ 1. na~in pisawa slova rukom
2. autorov tekst pre {tampawa
u kwizi
rumenkast ‡ koji je blago rumen, crvenkast
ru~ni ‡ 1. koji se odnosi na ruku, koji pripada
ruci: ru~ni zglob 2. koji se nosi na ruci:
ru~ni sat 3. koji se obavqa rukom: ru~ni rad
ru~no ‡ rukom, pomo}u ruke
S
sabrati se ‡ ovde zna~i: skupiti se, do}i na
neko mesto
samo}a ‡ stawe onoga koji je sam
sanak ‡ san, sawawe, snivawe
svetiteq ‡ ~ovek pun vrlina, koga je crkva
proglasila svetim
svetlac ‡ vidi: svitac
svirep ‡ nemilosrdan, okrutan, surov, bezdu{an
svod ‡ re~ ovde ozna~ava sastavqene kro{we
drve}a
sebi~an ‡ koji misli samo na sebe, koji nastoji
da ostvari sopstveni interes na {tetu drugih
severac ‡ severni vetar
sedef (turski) ‡ unutra{wi sloj qu{ture nekih
{koqki i pu`eva, koji se preliva
u duginim bojama
sedefast ‡ koji je poput sedefa
senik ‡ vrtna, ba{tenska ku}ica bez zidova, sa
krovom na stubovima, koja slu`i za odmor
i kao zaklon od ki{e i sunca, senica
skerlet (turski) ‡ tkanina qubi~astocrvene boje
koja se upotrebqavala za izradu skupocene
ode}e; ode}a od te tkanine
skqusiti se ‡ pasti, sru{iti se (o kqusetu,
kowu); skqokati se
skrasiti se ‡ zadr`ati se, smiriti se na jednom
mestu
slatkokqunac ‡ onaj koji ima divan glas, koji
lepo peva (o slavuju)
smreka ‡ visoko drvo iz familije borova
sna}i se ‡ umeti iskoristiti priliku, umeti
izvu}i se iz te{ko}a
snen ‡ sawiv, pospan; ovde zna~i: koji izaziva
san, uspavqiv, tih i monoton
spiralno (gr~ki) ‡ na spiralan na~in, kao
spirala, zavojito, vijugavo
spletka{ica ‡ ona koja pravi spletke, koja
podvaquje, smutqivica
srdito ‡ qutito, gnevno, na srdit na~in
srijeda (sreda) ‡ mesto podjednako udaqeno od
krajeva, sredina
sru~iti se ‡ naglo se spustiti, navaliti,
sru{iti se na nekoga
staklar ‡ onaj koji izra|uje predmete od stakla
staklara ‡ radionica u kojoj se izra|uje staklo,
stakleni predmeti
staklarev ‡ koji pripada staklaru
staklarski ‡ koji se odnosi na staklare
165
staklast ‡ 1.a. koji je sav ili ve}im delom od
stakla b. koji kao da je od stakla, krhak
2. bezizra`ajan, tup, uko~en
(o pogledu)
staklen ‡ koji je sav od stakla
starina ‡ star ~ovek, starac
stari svat ‡ drugi svedok na ven~awu (pored
kuma), koji se smatra stare{inom svatova
stasit ‡ koji ima skladno i lepo gra|eno telo,
visok, dobro razvijen
stati ‡ zna~i: zaustaviti se, prestati, ali ovde
zna~i upravo suprotno: po~eti
stra`wi ‡ koji se nalazi pozadi, odostrag;
suprotno: predwi
streha ‡ kraj krova koji prelazi spoqne zidove
ku}e, nastre{nica
strmoglaviti se ‡ pasti glavom nadole, survati
se strmoglavce
sturiti ‡ gurnuti, odgurnuti, zbaciti
sukati (brkove) ‡ vrte}i doterivati, uvijati
zavr}u}i prema gore
sumra~ak ‡ re~ sa umawenim zna~ewem koja ovde
ozna~ava vreme ja~awa Sun~eve svetlosti,
sumrak pre ra|awa dana
sun~ani sat ‡ naprava koja meri vreme po
sun~anom danu prema polo`aju Sunca,
pomerawem senke koju baca {tap zaboden
u zemqu na broj~anik sa ~asovnim oznakama
ispisanim na tlu
trn ‡ ovde: niski bodqikavi grm
tr~kati ‡ i}i brzo tamo-amo, tr~karati,
odlaziti na razna mesta radi zavr{avawa
poslova
tu`iti ‡ ovde zna~i: iskazivati tugu, tugovati
tuna ‡ tu, na tom mestu
turiti ‡ polo`iti na neko mesto, metnuti,
staviti, smestiti
T
hazna (turski) ‡ blago, bogatstvo
hajduk (turski) ‡ ovde: razbojnik, pqa~ka{;
tako|e i borac protiv Turaka
haramba{a (turski) ‡ vo|a hajdu~ke dru`ine
hitnuti ‡ baciti; hitnuti se ‡ baciti se ne~im
na nekoga
hrom ‡ koji ima povre|enu ili kra}u nogu, pa zbog
toga hramqe, te{ko hoda; uporedi: bangav
távan ‡ koji je bez svetlosti, mra~an, taman
tavoriti ‡ `iveti te{ko, zlopatiti se,
`ivotariti
takum (turski) ‡ oprema za jaha}e kowe koja se
sastoji od uzde, uzengije i sedla
tvorevina ‡ ono {to je stvoreno, delo, proizvod
teretan ‡ ovde zna~i: naporan, mu~an, te`ak
tmast ‡ crn, mrk, zagasit
166
U
u jedan mah, u taj mah ‡ u tom trenutku
unakrsno ispitivawe ‡ na~in ispitivawa
osumwi~enih tokom kojeg advokati tu`be
i odbrane naizmeni~no postavqaju pitawa
optu`enom
uobra`ewe ‡ zami{qawe ne~ega {to ne postoji
uru~iti ‡ predati u ruke ili preneti po{iqku
ili poruku: uru~iti telegram, uru~iti
pozdrave
ute}i ‡ tr~e}i pobe}i, umaknuti, tr~e}i
odjuriti; uporedi: {mugnuti
F
fijukati ‡ proizvoditi visok, o{tar zvuk,
fijuk, zvi`dati
H
C
cvrknuti ‡ 1. oglasiti se cvr~awem, zacvr~ati
2. zacvrkutati
ceniti ‡ po{tovati nekoga, imati dobro
mi{qewe o nekome
cewen ‡ po{tovan, koji se po{tuje
cepka ‡ tanki komad drveta dobijen cepawem
ve}eg komada drveta
cer ‡ vrsta hrasta
cic ‡ re~ca kojom se nekome poru~uje, ka`e da
ne}e dobiti ono ~emu se nada
{}erati ‡ 1. naterati nekoga da ode, oterati,
sterati 2. ukloniti, spustiti
s uzdignutog mesta nani`e 3. si}i s kowa,
sjahati
^
~aran ‡ ovde zna~i: crn
~ardak (turski) ‡ ovde zna~i: dvorac
~ast ‡ moralan odnos prema qudima, po{tewe,
~estitost
~ioda ‡ igla s glavicom, pribada~a, {penadla
~istota ‡ po{tewe, nevinost, ~estitost
~kaq ‡ korovska biqka, ~i~ak
~un ‡ mali ~amac, plitak i ravnog dna
[
{ar ‡ {aren, raznobojan
{arati ‡ 1. povla~iti crte, linije po ne~emu
2. leteti tamo-amo, vrzmati se
{evrquga ‡ mala poqska ptica peva~ica, {eva
{iprag ‡ {ikara, gusti{, grmqe, {ipra`je
{qokica ‡ metalna, plasti~na ili staklena
svetlucava plo~ica koja se na{iva na ode}u
kao ukras
{mugnuti ‡ brzo i neopa`eno pobe}i, otr~ati,
umaknuti; uporedi: ute}i
{tanglica (nema~ki) ‡ vrsta sitnog kola~a od
oraha u obliku male {tangle, poluge (ovde
sa {e}ernim prelivom)
167
Sadr`aj
UPUTSTVO
VODI^
2
2
NIGDE NIJE KÔ KOD KU]E
3
@EQA DEVOJ^ICE, Branko Halusa
VRSTE RE^I
STIGÔ VRAPCU CEWEN GOST, Rusomir Arsi}
VRSTE RE^ENICA
UZVI^NE RE^ENICE
LAKU NO], Vidoe Podgorec
POTVRDNE I ODRI^NE RE^ENICE
SEPTEMBAR, Du{an Kosti}
VI[EZNA^NOST RE^I
GRADSKI I POQSKI MI[, Lafonten
UPRAVNI GOVOR
NEUPRAVNI GOVOR
GENERALE SILO QUTA, Qubivoje R{umovi}
GRA\EWE RE^I
MOJE DETIWSTVO, Qubivoje R{umovi}
IMENICE
PISAWE VELIKOG SLOVA
QUTITO ME^E, Branislav Crn~evi}
Seti se {ta smo nau~ili
24
DRUG ]E DRUGU DA [email protected] TUGU
25
U SAMO]I, Ljubivoje R{umovi}
CVR^AK I MRAVI, Lafonten
U^IONICA BEZ NASILNI[TVA, Alan L. Bin
PI[EMO SASTAV
SAMO]A, Branko V. Radi~evi}
ROD I BROJ IMENICA
168
4
5
6
7
7
8
9
10
11
12
14
15
16
17
18‡19
20
21
22‡23
26
27
28‡29
31
32‡33
34
NOVI FRIZERSKI SALON
MA^AK OTI[AO U HAJDUKE, Branko ]opi}
UMEMO LI DA SLU[AMO SAGOVORNIKA
MARKO KRAQEVI] I BEG KOSTADIN, narodna pesma
SVITAC [email protected] PRIJATEQE, Sun Ju \in
35
36‡38
40
42‡43
44‡45
Seti se {ta smo nau~ili
46
LEPA RE^ I GVOZDENA VRATA OTVARA
47
[email protected] PO[TOVAWE, Vladimir Andri}
48
RE^I KOJE IMAJU RAZLI^ITE OBLIKE, A ISTO ILI SLI^NO
ZNA^EWE
49
ZIMA, Du{an Vasiqev
50
RE^I ISTOG OBLIKA, A RAZLI^ITOG ZNA^EWA
51
GLAGOLI
51
52
KLIN-^ORBA, narodna pri~a
VETAR I SUNCE, narodna pripovetka
54
SVETI SAVA [email protected] ^OVEKU DA SE SNA\E, Simeon Marinkovi} 56
SEBI^NI XIN, Oskar Vajld
58‡60
PRVI SNEG, Vojislav Ili}
62
MOJ DNEVNIK
63
VRAP^I], Maksim Gorki
64‡65
GLAGOLSKA LICA
67
GLAGOLSKA VREMENA ‡ PRO[LO, SADA[WE I BUDU]E VREME
67
^ARDAK NI NA NEBU NI NA ZEMQI, srpska narodna bajka
68‡70
PI[EMO SASTAV
71
VESTI, Ljubivoje R{umovi}
72
Seti se {ta smo nau~ili
74
KO SE VOLI TAJ SE PI[E
75
QUBAVNA PESMA, Milovan Danojli}
PRIDEVI
[email protected] I [email protected] RE^I
76
77
77
169
[TA JE NAJVE]E, Miroslav Anti}
ZAGONETKE
PRVA LJUBAV, Dragomir \or|evi}
ROD I BROJ PRIDEVA
STAKLAREVA QUBAV, Grozdana Oluji}
ZAMISLITE, Du{an Radovi}
PIPI ZABAVQA TETKA LAURU, Astrid Lindgren
DECA MOGU DA POLETE, Qubivoje R{umovi}
170
78
79
80
81
82‡85
86
88‡91
93
Seti se {ta smo nau~ili
94
TAJNE SVETA
95
PROLE]NICA, Jovan Jovanovi} Zmaj
PISAWE RE^CE NE UZ GLAGOLE, IMENICE
I PRIDEVE I PISAWE RE^CE LI
PRI^A O DOBROJ RODI, Stojanka Grozdanov Davidovi}
RE^I SA UMAWENIM ZNA^EWEM ‡ UMAWENICE
DOMOVINA SE BRANI LEPOTOM, Qubivoje R{umovi}
RE^I SA UVE]ANIM ZNA^EWEM ‡ UVE]ANICE
ZAQUBQENE CIPELE, Pjer Gripari
SKRA]ENICE
VUK I JAGNJE, narodna basna
PI[EMO SASTAV
LAV I ^OVEK, arapska narodna pri~a
NARODNE UMOTVORINE
SVETI SAVA I SEQAK BEZ SRE]E, narodna pri~a
PESMA O CVETU, Branko Miqkovi}
NARODNE UMOTVORINE
SVIJETU SE NE [email protected] UGODITI, narodna pripovetka
96
97
98‡99
101
102
103
104‡106
107
108
109
110‡111
112‡113
114‡115
116
117
118
Seti se {ta smo nau~ili
120
[TA JE SME[NO
121
[TA JE OTAC, Dragan Luki}
122
IZOKRENUTA PRI^A, Branko ]opi}
124‡125
@ENIDBA VRAPCA PODUNAVCA, {aqiva narodna pesma
126
PI[EMO SASTAV
127
CIC, Branko Radi~evi}
128
PRI^A O GAVRANU I LISICI, Qubivoje R{umovi}
130‡131
A ZA[TO ON [email protected], Du{an Radovi}
132‡133
JEDNA SME[NA PESMA, Du{an Radovi}
136
PROSTA (NEPRO[IRENA) RE^ENICA
137
PROSTA PRO[IRENA RE^ENICA
137
RE^I KOJE ODRE\UJU VREME, MESTO I NA^IN VR[EWA RADWE 137
138
KORWA^A I ZEC, Ezop
Seti se {ta smo nau~ili
140
SVE [TO RASTE HTELO BI DA RASTE
141
KAKVE JE BOJE POTOK, Grigor Vitez
DVIJE SEJE BRATA NE IMALE, narodna pesma
BAJKA O BELOM KOWU, Stevan Rai~kovi}
PISAWE SUGLASNIKA j
SLAVUJ I SUNCE, Dobrica Eri}
PISAWE DATUMA
PISAWE BROJEVA SLOVIMA
PRI^A O RAKU KROJA^U, Desanka Maksimovi}
[email protected], Desanka Maksimovi}
PI[EMO SASTAV
ZDRAVICA, Du{an Radovi}
Seti se {ta smo nau~ili
PRAVILA ZA DOBRO RECITOVAWE
PRAVILA ZA DOBRO PISAWE
RE^NIK
[email protected]
TEMATSKI [email protected]
142
143
144‡146
147
148
149
149
150‡151
154
155
156
158
159
159
160‡167
168‡171
172
171
Tematski sadr`aj
[email protected]
dramski tekst 6, 132‡134
poezija 10
pesni~ke slike 10, 50, 62, 96, 116, 128, 142, 148, 155
basna 12‡13, 27, 108‡109, 130‡131, 138‡139
poslovica 4, 13
autobiografija 18‡19, 136
poema 22, 28, 86
pri~a 32‡34, 36‡39, 44‡45, 54, 56, 64‡66, 98‡99, 104‡106, 110‡112, 144‡147, 150‡152
napi{i naslov za svaki deo pri~e 34
pro~itaj vest 35, 72
likovi iz pri~e, drame ‡ osobine 38, 52, 66, 70, 87, 100, 131, 134, 138
epske pesme 42‡43
glavni lik pri~e, ostali likovi, mesto i vreme radwe 38, 45, 70
bajka 58‡61, 68‡70, 82‡85, 147
re~i koje se rimuju 4, 6, 63, 155
srpska narodna bajka 68‡70
autorska bajka 70, 144
qubavna pesma 76, 80
{ta je najve}e 78
zagonetke 79
pipi duga ~arapa 88‡92
refren 97
ritam 97, 155
rodoqubiva pesma 102
pitalice, brzalice 112
obi~ajne narodne pesme 113
narodna pri~a, pripovetka 52, 54, 114‡115, 118‡119
razbrajalice, poslovice 117
{aqiva pri~a 124‡125
{aqiva narodna pesma 126
stih, strofa 4, 129
zaplet, rasplet 134
narodne porodi~ne pesme 143
pore|ewa 147
GRAMATIKA
vrste re~i 5
vrste re~enica 7, 53
potvrdne i odri~ne re~enice 9
vi{ezna~nost re~i 11, 57, 112
172
upravni govor 14
neupravni govor 15
gra|ewe re~i 17
imenice 20
pisawe velikog slova 20, 21, 30, 48, 129
prosta re~enica 27
rod i broj (jednina i mno`ina) imenica 34
napi{i pravilno 39
re~i koje imaju razli~ite oblike, a isto ili sli~no zna~ewe 49, 57
re~i istog oblika, a razli~itog zna~ewa 51
glagoli 5, 51, 53, 55, 129, 135, 157
uzvi~ne re~enice 7
upitne re~enice 53
subjekat i predikat 27, 66
glagolska lica 67, 135
glagolska vremena: pro{lo sada{we i budu}e vreme 67, 135
pridevi: opisni, prisvojni 77, 79, 81, 116
kwi`evne i nekwi`evne re~i 77
rod i broj prideva 81
pisawe re~ce ne i re~ce li 97
re~i sa umawenim zna~ewem ‡ umawenice 101, 103
re~i sa uve}anim zna~ewem ‡ uve}anice 103
skra}enice 107
objasni zna~ewe re~i i izraza 11, 30, 39, 57, 112, 131, 143, 153
odredbe za vreme, mesto i na~in 137
prosta (nepro{irena) re~enica 27, 137
prosta pro{irena re~enica 137
pisawe suglasnika j 147
pisawe datuma 149
pisawe brojeva slovima 149
PI[EMO
dve tvoje velike `eqe 4
laku no} 8
zna~ewa re~i 11, 23, 153
gradski i poqski mi{ 13
pouka basne 13, 138
opi{i mravqi grad 29
opi{i svoja ose}awa 30, 41
moj drug (drugarica) 31
ose}awa izazvana opisom no}i 34
osobine lika 38, 43, 52, 87, 138
173
opi{i pesni~ke slike 154, 155
zna~ewe stihova 10, 16, 23, 26, 43, 48, 62, 76, 78, 80, 87, 102‡103, 129, 149, 155, 157
recept za klin-~orbu 53
putnikova pri~a 55
{ta bi pitao svetog savu 57
o xinovoj sebi~nosti i nesebi~nosti 61
prepi{i latinicom omiqene strofe 63
moj dnevnik 63
ro|endanska ~estitka vrapcu 66
bajka 71
mi{qewe o de~jim pronalascima 73
prepi{i re~enice o qubavi 85
{ta ti se svi|a kod pipi 92
prepri~aj pri~u 100‡101, 152
kako cipele pokazuju qubav 107
basna 109
~ovekova odgovornost za `ivot na zemqi 112
objasni poruku pri~e 56, 115, 119
sme{na pri~a 127
strip 139
nastavi zapo~etu pri~u 153
opi{i do`ivqaj 155
nastavi pesmu 157
GLUMIMO
stigô vrapcu cewen gost 6
laku no} 9
qutito me~e 23
cvr~ak i mravi 27
ma~ak oti{ao u hajduke 39
klin-~orba 53
vrap~i} 66
pipi duga ~arapa 92
a za{to on ve`ba 134
GOVORNA [email protected]
objasni zna~ewe re~i 13
qutito me~e 22‡23
cvr~ak i mravi 27
prepri~aj pri~u 38‡39, 70, 107
ve`baj izra`ajno ~itawe 36‡39, 78
174
objasni zna~ewe stihova 23, 43, 76, 87, 96
posavetuj svica 45
kako zami{qa{ pesni~ke slike 50, 142
klin-~orba 52
vetar i sunce 54‡55
sebi~ni xin 58‡61
prepri~aj bajku 70
prva qubav 80
opi{i devoj~icu od stakla 85
pipi duga ~arapa 92
iznesi zapa`awa o ritmu pesama 97
kako zami{qa{ gladnog vuka i jagwad 108
objasni zna~ewe poslovice 112
{ta sve dete treba da nau~i dok raste 116
kako zami{qa{ vrapca podunavca i sjenicu djevojku 126
za{to je basna sme{na 131
bajka o kowu 146
nau~i pesmu napamet 5, 157
RE[AVAMO
rebuse 5, 39, 87, 103, 127, 129, 135
ukr{tenice 14, 55, 135
zagonetke 79
[email protected]
prona|i vest u novinama 73
DOMA]I ZADATAK
nau~i pesmu napamet 5, 17, 23
napi{i sastav o drvetu u jesen 10
prepri~aj basnu 13
napi{i autobiografiju 19
jo{ jedan doga|aj iz `ivota deda-tri{e i wegovog ma~ka 39
prepri~aj ukratko pri~u 45
napi{i pri~u o zimi 50
bio sam snala`qiv 53
napi{i pismo 76
175
prona|i zagonetke 79
pretvori poemu u pri~u 87
prona|i u biblioteci kwige o pipi 92
{ta se daqe dogodilo 107
napi{i pri~u u prvom licu 119
izokreni izokrenutu pri~u 125
SETI SE [TA SMO NAU^ILI
strana
strana
strana
strana
strana
strana
176
24
1.
gramatika: vrste re~i, vrste re~enica
pravopis: pisawe velikog slova re~i; pisawe velikog slova re~enica;
pisawe re~ce ne; pisawe . ? !; pisawe re~ce li; pisawe „ “ ‡
kwi`evnost: poezija, proza, dramski tekst, narodne umotvorine
46
2.
gramatika: vrsta re~i ‡ imenice; analiza re~enice
(prosta re~enica; obave{tajna, potvrdna)
kwi`evnost: poezija
74
3.
gramatika: vrsta re~i ‡ glagoli; analiza re~enice
(prosta re~enica; obave{tajna, potvrdna)
{ta znam o re~ima
94
4.
gramatika: vrsta re~i ‡ pridevi; analiza re~enice
(prosta pro{irena re~enica; obave{tajna, potvrdna)
kwi`evnost: proza
120
5.
gramatika: {ta znam o re~ima
pravopis: pisawe re~ce ne, pisawe re~ce li
kwi`evnost: poezija
140
6.
gramatika: analiza re~enice (prosta pro{irena re~enica;
obave{tajna, potvrdna), vreme, mesto, na~in vr{ewa radwe
kwi`evnost: dramski tekst
strana
158
7.
pravopis: pisawe glasa j, pisawe datuma
kwi`evnost: poezija
SMISLI I NAPI[I
stigô vrapcu cewen gost
dramski tekst 6
prepri~aj pri~u 9
generale silo quta
nova strofa 16
drugarstvo 26
kako da se popne{ na brdo 56
kako bi naslikao pesni~ke slike 62
napi{i vest o neobi~nom pronalasku 73
prva qubav 80
naslov za pipine pri~e 92
pouka basne 108
basna 109
pitalice, brzalice 112
zbog ~ega se divimo cvetu 116
razbrajalica 117
{aqiv razgovor izme|u oca i }erke 123
izokrenuta pri~a 125
poruka basne, pesme 16, 131, 157
dramski tekst 134
druga~iji naslov za basnu, pri~u, pesmu 13, 16, 27, 66, 87, 152
177
Indeks autora
Andri}, Vladimir 48
Anti}, Miroslav 78
Arsi}, Rusomir 6
Bin, Alan L. 28‡30
Vajld, Oskar 58-60
Vasiqev, Du{an 50
Vitez, Grigor 142
Gorki, Maksim 64‡65
Gripari, Pjer 104‡106
Grozdanov-Davidovi}, Stojanka 98‡99
Danojli}, Milovan 76
\in, Sun Ju 44‡45
\or|evi}, Dragomir 80
178
Ezop 138
Eri}, Dobrica 148
Ili}, Vojislav 62
Jovanovi}, Jovan Zmaj 96
Kosti}, Du{an 10
Lafonten 12, 27
Lindgren, Astrid 88‡91
Luki}, Dragan 122
Maksimovi}, Desanka 155‡151, 154
Marinkovi}, Qiqana 40‡41
Marinkovi}, Simeon 56
Miqkovi}, Branko 116
Oluji}, Grozdana 82‡85
Plut, Dijana 40‡41
Podgorec, Vidoje 8
Radi~evi}, Branko 128
Radi~evi}, Branko V. 32‡33
Radovi}, Du{an 86, 132‡133, 136, 156
Rai~kovi}, Stevan 144‡146
R{umovi}, Qubivoje 16, 18‡19, 26, 72, 93, 102, 130‡131
]opi}, Branko 36‡38, 124‡125
Halusa, Branko 4
Crn~evi}, Branislav 22‡23
179
^ITANKA
za tre}i razred osnovne {kole
drugo izdawe
autori
ilustrovao
re~nik izradila
recenzenti
lektor
grafi~ko oblikovawe
izdava~
urednik
Dr Simeon Marinkovi}
Slavica Markovi}
Nikola Vitkovi}
Violeta Babi}
Prof. dr @ivojin Stanoj~i}, Filolo{ki fakultet u Beogradu
Ana Milosavqevi}, nastavnik razredne nastave, O[ „Veqko Dugo{evi}“ u Beogradu
Mr Sla|ana Ili}
Violeta Babi}
Milorad Miti}, Du{an Pavli}
Kreativni centar
Gradi{tanska 8
Beograd
Tel./faks: 011/ 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659
CIP ‡ Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
Violeta Babi}
37.016:811.163.41+821(075.2)
za izdava~a
{tampa
tira`
copyright
Dejan Begovi}
Publikum
20.000
Ÿ Kreativni centar, 2006
^ITANKA : za tre}i razred osnovne
{kole / [autori Simeon Marinkovi}, Slavica
Markovi} ; ilustrovao Nikola Vitkovi} ;
re~nik izradila Violeta Babi}]. ‡ 2. izd. ‡
Beograd : Kreativni centar, 2006 (Beograd
: Publikum). ‡ 178 str. : ilustr. ; 22 h
24sm
Tekst }ir. i lat. - Podaci o autorima
preuzeti iz kolofona. - Tira` 20.000. ‡
Re~nik: str. 160-167.
ISBN 86-7781-368-3
ISBN 978-86-7781-368-0
1. Marinkovi}, Simeon
COBISS.SR-ID 130308876
Ministar prosvete i sporta Republike Srbije odobrio je izdavawe i upotrebu ovog uxbenika u tre}em razredu osnovne {kole
re{ewem broj 6-00-00185/2005-06 i produ`io va`ewe re{ewa za {kolsku 2006/07. re{ewem broj 6-00-2/2006-06 od 4. januara 2006. godine.
180
Download

SETI SE - WordPress.com