Ovo sam ja (moja fotografija ili crte`)
(ime)
(prezime)
(datum ro|ewa)
(boja kose)
(boja o~iju)
Za{to volim ako volim
2
Moje omiqeno mesto u prirodi je:
U slobodno vreme volim da:
Za{to?
Za{to?
Muzika koju volim:
Kwige koje volim:
Za{to?
Za{to?
Re~i koje volim da ~ujem:
Stihovi koji mi se svi|aju:
Za{to?
Za{to?
1. D R U G A R S T V O
U~imo:
‡ upravni i neupravni govor
‡ pisawe dijaloga
‡ promenqive i nepromenqive vrste re~i
Tvoj zadatak }e biti da:
‡ opi{e{ igru koju voli{ da igra{
‡ u~estvuje{ u kvizu
‡ napi{e{ zami{qeni razgovor
‡ pomogne{ Ani da se obu~e
‡ zamisli{ razgovor o nekom problemu
‡ dovr{i{ strip
Opi{i igru koju si rado igrao sa svojim dru{tvom za vreme letweg raspusta.
Koja su pravila te igre?
3
U~enici treba da se podele u dve ekipe (Aninu i Tintilinovu) i da organizuju kviz.
Tako }e na zanimqiv na~in obnoviti gradivo iz 3. razreda.
Anina ekipa
mogu}i broj poena
VESELI KVIZ
osvojeno
1. Izmisli po~etak jedne bajke:
2
2. Smisli zagonetku o psu:
2
3. Kako se pravilno pi{e: radio ili radijo?
2
4. Smisli o travi strofu od dva stiha:
2
2
5. Napi{i tri zajedni~ke imenice za psa:
6. Napi{i jednu uzvi~nu potvrdnu re~enicu o prijateqstvu:
2
2
7. Podvuci subjekat i predikat u re~enici: Kada Marko igra fudbal?
8. Napi{i pet glagola kojima se mo`e ozna~iti padawe ki{e:
,
9. Smisli i napi{i tri sme{na
imena za olovku:
,
,
,
,
,
u~i.
10. Dopuni re~enicu: Ana
(pril. o. za vreme)
(pril. o. za mesto)
.
2
.
2
2
(pril. o. za na~in)
2
11. Odredi rod i broj prideva umiqata:
12. Napi{i obave{tajnu re~enicu u kojoj svaka re~ po~iwe slovom n:
2
Mogu}i broj poena:
4
24
Osvojeno:
Mesto:
Tintilinova
ekipa
1. Izmisli po~etak jedne basne:
2
2. Smisli poslovicu o lepom pona{awu u prirodi:
2
2
3. Kako se pravilno pi{e: istorija ili istoria?
4. Smisli o zecu strofu od dva stiha:
2
2
5. Napi{i tri vlastite imenice za psa:
6. Napi{i jednu obave{tajnu odri~nu re~enicu o qubavi:
2
2
7. Podvuci subjekat i predikat u re~enici: Za{to Ana danas dolazi?
8. Napi{i pet opisnih prideva uz imenicu sunce:
,
,
,
,
.
2
2
9. Odgovori {aqivo na pitawe: Za{to je trava zelena?
10. Napi{i re~enicu Tintilin se sme{ka u
pro{lom:
sada{wem:
2
budu}em vremenu:
11. Odredi lice i broj glagola prepoznaju:
2
12. Napi{i upitnu potvrdnu re~enicu u kojoj
svaka re~ po~iwe slovom z:
2
Mogu}i broj poena:
24
Osvojeno:
Mesto:
5
UPRAVNI GOVOR
Razgovor izme|u Milice i Dragana:
‡ Ana je rekla da joj se dopada{!
‡ [ta je rekla Ana?
‡ Da si joj simpati~an.
‡ Ma ne to. Navedi mi wene re~i.
‡ Aha, rekla je: „Svi|a mi se onaj de~ak iz druge klupe“.
Upravni govor je navo|ewe tu|ih re~i ta~no onako kako su izgovorene. Takvo navo|ewe ne~ijih
re~i obele`ava se posebnim znacima ‡ navodnicima. Navodnici se stavqaju ispred i iza
upravnog govora. Postoje tri na~ina navo|ewa:
1. Ana je rekla: „Svi|a mi se onaj de~ak iz druge klupe“.
2. „Svi|a mi se onaj de~ak iz druge klupe“, rekla je Ana.
3. „Svi|a mi se“, rekla je Ana, „onaj de~ak iz druge klupe.“
Umesto navodnika (koji nekad izgledaju i ovako: » «),
mo`e se staviti crta, kao u primeru stihova iz pesme
Grigora Viteza Kakve je boje potok:
1. A lastavica ozg re~e: ‡ Potok je kao nebo plav.
2. ‡ Potok je kao nebo plav ‡ lastavica ozg re~e.
3. ‡ Potok je ‡ lastavica ozg re~e ‡ kao nebo plav.
NEUPRAVNI GOVOR
Neupravni govor je posredno navo|ewe tu|ih re~i u ne{to izmewenom obliku.
Za takvo navo|ewe ne~ijih re~i ne koriste se navodnici, ve} re~i da i kako:
Ana je rekla DA joj se svi|a onaj de~ak iz druge klupe.
Ana je rekla KAKO joj se svi|a onaj de~ak iz druge klupe.
6
Slede}u re~enicu napi{i pravilno u neupravnom govoru, kao i na sva tri
opisana na~ina upravnog govora.
Markojerekaotonisamu~inionamerno
neupravni govor:
upravni govor:
1. na~in
2. na~in
3. na~in
Napi{i re~enice u upravnom i neupravnom govoru
na osnovu onoga {to pi{e na slici.
neupravni govor:
upravni govor:
Posmatraj sliku. Napi{i zami{qen razgovor likova sa slike.
Ana:
Tintilin:
Ma~ka:
7
[TA DA OBU^EM?
Gledaj sliku i napi{i pri~u
u upravnom govoru.
8
Prebaci upravni govor
u neupravni.
DIJALOG
Dijalog je razgovor izme|u dve osobe. Re~i koje izgovaraju sagovornici su u upravnom govoru.
Razgovor mo`e biti pomirqiv i sva|ala~ki.
Da bi tvoj razgovor bio plodotvoran i pomirqiv
trebalo bi da po{tuje{ neka pravila:
1. razgovaraj o problemu
2. nastupi miroqubivo
3. napadaj problem, a ne osobu
4. usredsredi se na ono {to je u tom trenutku va`no
5. po{tuj tu|a ose}awa
6. preuzmi odgovornost za svoje postupke1
Objasni kroz navo|ewe primera na koji na~in si razumeo ova pravila.
Napi{i kako bi o nekom problemu razgovarao sa drugom ili s roditeqem.
Dobio/dobila si slabu ocenu u {koli.
Ti:
Ti:
Ti:
Zaqubio/zaqubila si se.
Ti:
Ti:
Ti:
1D. Plut, Q. Marinkovi}, Konflikti i {ta s wima, Kreativni centar, Beograd 2002, 25.
9
PROMENQIVE I NEPROMENQIVE RE^I
Promene
Zove se Mira.
Od Mire dobijah osmeh ~esto,
pa Miri dadoh u srcu mesto.
Sad snivam Miru.
Dozivam: „Miro!“
Dru`im se s Mirom.
Pri~am o Miri.
I ja se mewam
uz muka trista,
a ona ‡ ni{ta,
ostala ista.
S. M.
Prime}uje{ da se imenica Mira u pesmi pojavquje u razli~itim oblicima. Pored te imenice,
promenqive re~i iz pesme su tako|e: zove se, dobijah, osmeh, dadoh, srcu, mesto, snivam,
dozivam, dru`im se, pri~am, ja, mewam se, muka, ona, ostala, ista.
Nepromenqive re~i su: od, ~esto, pa, u, sad, s, o, i, uz, trista, a, ni{ta.
Sve re~i u na{em jeziku dele se na promenqive i nepromenqive.
Imenice, pridevi, zamenice, neki brojevi i glagoli su promenqive re~i,
jer prilikom upotrebe u re~enici mewaju svoj oblik.
Za promenqive re~i (do}i, do{ao, do{la, do{lo; sam, si, je, smo, ste, su; dobijati, dobijah,
dobija{e; srce, srca, srcu; pri~am, pri~a{, pri~a, pri~amo, pri~ate, pri~aju itd.)
karakteristi~no je to {to u re~enici dobijaju razli~ite zavr{etke.
Nepromenqive re~i nikada ne mewaju svoj oblik.
10
CVR^AK I MRAVI
Napi{i i nacrtaj zapo~eti strip prema basni „Cvr~ak i mravi“.
Nastavi daqe kako `eli{: mo`e{ da izmisli{ jo{ neki lik, druge doga|aje,
druga~iji zavr{etak. Najpre napravi plan u 6 slika.
1.
Cvr~ak peva i svira.
2.
3.
4.
5.
6.
Mravi rade.
11
SETI SE [TA SMO NAU^ILI
vrste re~i
promenqive
nepromenqive
prilikom upotrebe u re~enici
mewaju svoj oblik
nikada ne mewaju
svoj oblik
imenice
O ovim vrstama re~i
u~i}e{ u petom razredu.
pridevi
zamenice
brojevi (neki)
glagoli
re~enice
upravni govor
neupravni govor
navodnici „ “ ili » «
re~i da i kako
crta ‡
Sledi prva kontrolna ve`ba
12
2. N A D @ W E V A S E M O M A K I D E V O J K A
U~imo:
Tvoj zadatak }e biti da:
‡ podela imenica po zna~ewu
‡ rod imenica
‡ broj imenica
‡ pisawe velikog slova
‡ zamisli{ i napi{e{ sme{an telefonski razgovor
‡ zamisli{ kako bi razgovarao o nekom problemu
‡ re{ava{ ukr{tenice sa imenicama
‡ najavi{ nastup tebi omiqene li~nosti
‡ napravi{ intervju
‡ pi{e{ grafite
Zamisli i napi{i jedan sme{an telefonski razgovor.
:
:
:
:
:
:
:
:
Drug(arica) je qut(a) na tebe. Kako }e{ zapo~eti razgovor o problemu?
Ti:
Ti:
Ti:
13
PODELA IMENICA PO ZNA^EWU
Imenice su re~i koje ozna~avaju imena bi}a, predmeta i pojava.
14
vlastite ‡ ozna~avaju
vlastita imena bi}a
(qudi i `ivotiwa),
geografskih pojmova
(reka, planina, mora)
zajedni~ke ‡ ozna~avaju
zajedni~ka imena bi}a,
predmeta i pojava
zbirne ‡ ozna~avaju
skup vi{e bi}a ili
predmeta iste vrste
Marija
@u}ko
Ni{
Morava
Rtaw
Jadransko more
~ovek, majka, u~enica;
pas, `aba;
drvo, more, planina;
ki{a, vetar, sneg;
torba, kapa, ku}a
deca, bra}a;
prasad, telad;
cve}e,
li{}e, kamewe
gradivne ‡ ozna~avaju
neku materiju ili gra|u
apstraktne ili misaone
‡ ozna~avaju ose}awa,
osobine i stawa
voda
zemqa
pesak
malter
{e}er
bra{no
srebro
sre}a, tuga,
qubav, mladost,
detiwstvo, zdravqe
Napomena:
Misaone imenice ne mora{
obavezno da nau~i{
u ~etvrtom razredu.
Napi{i zajedni~ke imenice za:
Napi{i vlastite imenice za:
ptice
planine
ribe
reke
biqke
dr`ave
sportove
narode
delove tela
gradove
ode}u
novine
Napi{i apstraktne imenice suprotnog
zna~ewa.
la` ‡
Izmisli vi{e vlastitih imena za:
je`a
mraz ‡
sre}a ‡
ma~ku
hrabrost ‡
siroma{tvo ‡
pesme koje }e{ napisati
zdravqe ‡
‡
15
Napi{i gradivne imenice za:
Popuni tabelu odgovaraju}im imenicama.
zajedni~ke
u jednini
te~nosti
trn
klas
kamen
namirnice
metale
zajedni~ke
u mno`ini
trnovi
zbirne
trwe
gro`|e
prasad
industrijske sirovine
kestenovi
tkanine
`bun
prsten
gra|evinski materijal
prutovi
Re{i ukr{tenicu sa
gradivnim imenicama.
1. metal
2. namirnica
3. plemeniti
metal
4. gra|evinski
materijal
5. fina
tkanina
6. pletivo
7. zapaqiva
te~nost
8. te~nost
16
1.
2.
3.
Upi{i zbirne imenice izvedene
od zajedni~kih: zrno, `bun, pile, pero,
lane, kamen.
g
r
a
1. z
4. d
2.
b
5.
i
3.
i
7.
6. v
n
8.
e
6.
4.
r
5.
n
e
ROD IMENICA
Imenice mogu biti mu{kog, `enskog ili sredweg roda.
Posmatraj slike i pomo}u zamenica taj, ta, to rasporedi i upi{i imenice prema rodu.
mu{ki
`enski
sredwi
taj
ta
to
~ovek
haqina
drvo
Pomozi Tintilinu da prema rodu rasporedi imenice: nebo, oluk, radost,
pismo, toplina, ime, va{ar, delo, cirkus, pla`a, pero,
mrak, iwe, nauka, dimwak, milina, zavesa.
m
s
u
r
{
`
e
k
e
d
i
n
w
s
i
k
i
17
BROJ IMENICA
Imenice imaju razli~ite oblike za jedninu i mno`inu. Imenica je u jednini kada ozna~ava
jedno bi}e ili predmet, a u mno`ini kada ozna~ava vi{e bi}a ili predmeta.
jednina
mno`ina
Ovo je kwiga.
Ovo su kwige.
Neke imenice imaju samo mno`inu.
Popuni tabelu.
mno`ina
Popuni tabelu odgovaraju}im
oblicima imenica.
jednina
mno`ina
sin
pe{kiri
}erka
ptice
jednina
mno`ina zbirna im.
more
poqa
list
Neke zajedni~ke imenice imaju i oblik
zbirne imenice. Popuni tabelu.
cve}e
grane
18
PISAWE VELIKOG SLOVA
Za velika slova va`e i pravila ova:
Velikim slovom pi{u se imena naseqa
(gradova i sela) i wihovih stanovnika.
Velikim slovom pi{u se imena kontinenata,
dr`ava, pokrajina i wihovih stanovnika.
Evropa
Evropqanin
Srbija
Srbin
Crna Gora
Evropqanka
Beograd
Novi Sad
Kraqevo
Crnogorac
Ma|arska
^a~ak
Rusija
Kragujevac
Srem
Sombor
Vojvodina
Ruma
[umadija
Vaqevo
Ma~va
Banat
Beogra|anin
Ma~vanka
Novosa|anka
Kraqev~anin
Vi{wica
Pan~evo
Sigurno si zapazio da se kod vi{e~lanih imena dr`ava, pokrajina, gradova i sela velikim slovom pi{u
sve imenice, a malim re~i kao {to su i, na i sl.
Srbija i Crna Gora, Velika Britanija, Novi Sad, Petrovac na Mlavi, Kriva Reka
Napi{i pravilno re~enicu:
jasamletovaonajadranskommoruucrnojgoriugradukojisezovehercegnovikodro|akacrnogoraca.
19
KAKO NAJAVITI NE^IJI NASTUP
Va`no je:
1. na koji na~in se obra}amo slu{aocima i gledaocima
2. re}i o kojoj }e se temi govoriti i zbog ~ega je to zna~ajno
3. predstaviti gosta, re}i wegovo ime, prezime i zvawe
4. predstaviti dostignu}a svoga gosta.
Nacrtaj omiqenu li~nost.
Zamisli da na nekom skupu treba da najavi{ nastup
tvoje omiqene li~nosti. Napi{i kakobi to u~initi.
Po{tovani
razgovarati o
Tema je zanimqiva zbog
. Danas }emo
.
Na{ gost je
(navedi wegovo zanimawe i najva`nija dostignu}a)
Drago mi je {to mogu da vam predstavim
INTERVJU
Napi{i zami{qena
pitawa i odgovore.
Ti:
Ti:
Ti:
20
.
Intervju je pripremqeni razgovor
s nekom osobom. Za intervju je
najva`nije da gost bude zanimqiv
i da pitawa budu dobra.
GRAFITI
21
SETI SE [TA SMO NAU^ILI
imenice
po zna~ewu se dele na:
ozna~avaju imena bi}a,
predmeta i pojava
to su promenqive re~i;
mogu biti u:
vlastite
vlastita imena bi}a;
nazivi geografskih pojmova
m., `. i sr. r.;
naj~e{}e u jednini
zajedni~ke
zajedni~ka imena bi}a,
predmeta i pojava
m., `. i sr. r.;
jednina i mno`ina
zbirne
skup vi{e bi}a ili predmeta
iste vrste
`. i sr. r.
oblikom jednine ozna~avaju
mno`inu
gradivne
materija ili gra|a
m., `. i sr. r.
naj~e{}e u jednini
apstraktne (misaone)
ose}awa, osobine, stawa
m., `. i sr. r.
jednina i mno`ina
pravopis
vlastite imenice pi{u
se velikim slovom
Sledi druga kontrolna ve`ba
22
3. ^ O V E K S A M O S R C E M D O B R O V I D I
U~imo:
‡ pridevi
‡ rod i broj prideva
‡ gra|ewe prideva od imenica
‡ pisawe prisvojnih prideva
izvedenih od vlastitih imenica
‡ nagla{eni izgovor slogova u re~i
‡ dugi i kratki nagla{eni slogovi u re~i
‡ nagla{ene i nenagla{ene re~i u re~enici
‡ pisawe skra}enica
Tvoj zadatak }e biti da:
‡ objasni{ zna~ewe nekih prideva
‡ opi{e{ sebe ili svog druga/drugaricu
‡ smisli{ zagonetke
‡ napravi{ prideve od imenica
‡ nastavi{ zapo~etu pri~u
‡ re{i{ ukr{tenicu sa skra}enicama
‡ zavr{i{ zapo~ete piramide re~i
‡ sa~ini{ pravilnik o ~uvawu `ivotiwa
Objasni {ta zna~e pridevi koji ozna~avaju
qudske osobine.
Ako ne zna{ zna~ewe nekog prideva, potra`i
ga u re~niku srpskog jezika.
dru`equbiv
pouzdan
lakom
~astan
duhovit
sebi~an
povr{an
razmetqiv
zaqubqiv
tolerantan
iskren
ma{tovit
23
PRIDEVI
Vrata
Vrata su bela, plava, zelena,
visoka, te{ka ili malena.
Vrata su ku}na, dvori{na, gradska,
{kolska, seoska il’ mo`da carska.
Vrata su drvena, zlatna, platnena,
betonska, tr{~ana ili staklena.
Iza svih vrata puti} svetluca
do neke tajne, do nekog srca.
S. M.
Napi{i kakva vrata jo{ mogu biti?
^ija vrata jo{ mogu biti?
Od ~ega jo{ mogu biti vrata?
U ovoj pesmi uz imenicu vrata stoji ~itav niz re~i koje ozna~avaju osobine. To su pridevi.
Kada koristimo prideve, na{e kazivawe je lep{e i slikovitije.
Pridevi su re~i koje stoje uz imenice i bli`e ih odre|uju.
Opisni pridevi ozna~avaju kakvo je ne{to, kako izgleda.
Prisvojni pridevi kazuju ~ije je ne{to, kome odnosno ~emu pripada.
Gradivni pridevi ozna~avaju od ~ega je ne{to, od koje je materije napravqeno.
24
KAKO DA TE OPI[EM?
Napi{i prideve koji se koriste u opisivawu qudi.
vitak
visok
visina
debqina
pokreti
ruku
pokreti
nogu
lice
nos
usta
u{i
osmeh
glas
boja
kose
oblik
kose
boja
o~iju
oblik
o~iju
25
PODELA PRIDEVA PO ZNA^EWU
Opi{i sebe ili svog
druga/drugaricu. Koristi prideve.
Popuni tabelu.
pridevi
imenice
pe}ina
opisni
prisvojni
mra~na
medve|a
gradivni
olovka
ta{na
lopta
Uporedi i napi{i {ta zna~e:
26
1. otvoren ~ovek
otvoren prozor
2. zlatne ruke
zlatan prsten
3. prazna glava
prazna ~a{a
4. zavezan jezik
zavezan ~amac
5. gvozdena voqa
gvozden ekser
6. kameno srce
kamena sekira
7. bakarno nebo
bakarna `ica
ROD I BROJ PRIDEVA
Pove`ite prideve iz leve kolone
sa imenicama iz desne.
lep
dobra
radoznalo
dete
de~ak
devoj~ica
Pridevi, kao i imenice, mogu biti mu{kog,
`enskog i sredweg roda.
Za de~aka }emo re}i: lep, dobar, radoznao.
Za devoj~icu: lepa, dobra, radoznala.
Za dete: lepo, dobro, radoznalo.
Za{to ove prideve nije mogu}e povezati druga~ije?
Koje pravilo bi mogao da izvede{?
Rasporedi slede}e prideve uz odgovaraju}e imenice: pravi~na, zavidqive, dosetqiva,
odgovorna, povr{ne, iskrene, uobra`ene, snala`qiva.
devoj~ica:
devoj~ice:
Na osnovu ~ega si prideve rasporedio uz imenice?
[ta je to {to je zajedni~ko imenicama i pridevima?
Pridevi, kao i imenice, mogu biti u jednini i u mno`ini.
Zna~i, uvek }emo za jednog de~aka re}i: hrabar, savestan de~ak (jednina);
za vi{e de~aka re}i }emo: hrabri, savesni de~aci (mno`ina).
Za jednu devoj~icu: plemenita, duhovita devoj~ica (jednina);
za vi{e devoj~ica: plemenite, duhovite devoj~ice (mno`ina).
Za jedno pile re}i }emo: nesta{no, lepo pile (jednina);
za vi{e pili}a: nesta{ni, lepi pili}i (mno`ina).
Pridevi se u rodu i broju sla`u sa imenicama uz koje stoje.
27
SLAGAWE PRIDEVA SA IMENICAMA
Ispod imenica u tabeli upi{i prideve u odgovaraju}em rodu i broju.
sunce
mesec
zvezde
oblaci
sjajno
beli
veliki
blistave
svetao
paperjasti
tajanstveno
daleke
mu{ki
jednina
`enski
sredwi
Popuni tabele.
lep
mu{ki
`enski
sredwi
mno`ina
veseo
jednina
~ista
mno`ina
sre}na
vredno
jednina
mno`ina
jednina
mno`ina
28
nemirna
dobre
{aren
pospana
prijatno
IZVO\EWE PRIDEVA OD IMENICA
Pro{le godine smo u~ili da se od imenica mogu graditi (izvoditi) nove re~i ‡ druge imenice
i glagoli. Od imenice list nastale su, na primer, imenica listi} i glagol listati.
Od imenica se mogu graditi i pridevi, kao {to se vidi iz naredne tabele.
imenica
pridev
sunce
sun~an
bes
besan
plod
plodan
bol
bolan
bra{no
bra{wav
drvo
drven
PISAWE PRISVOJNIH PRIDEVA IZVEDENIH OD VLASTITIH IMENICA
Prisvojni pridevi izvedeni od vlastitih imenica pi{u se dvojako:
1. velikim slovom kada se zavr{avaju na -ov, -ev, -in:
Petar ‡ Petrov; Wego{ ‡ Wego{ev; Marija ‡ Marijin
2. malim slovom kada se zavr{avaju na -ski, -~ki, -{ki:
Sombor ‡ somborski; Kragujevac ‡ kragujeva~ki; Ni{ ‡ ni{ki
Izmisli zagonetke za mesec i vetar.
29
Sa~ini prideve od imenica. Pazi na velika slova.
vlastite
imenice
prisvojni pridevi
gradivne
imenice
Srbin
zlato
Francuz
staklo
Beograd
srebro
Pan~evo
pesak
Dragana
voda
Uro{
guma
Jastrebac
vuna
gradivni pridevi
Nastavi zapo~etu pri~u.
Bio jedan car veliki kao
. Imao je
`enu malu kao
. On je }utao kao
, a ona je pri~ala kao
30
NAGLA[ENI IZGOVOR SLOGOVA U RE^I
Kada re~i izgovara{ polako, u slogovima, zapazi}e{ da se svi slogovi ne izgovaraju isto.
U nekim re~ima jedan slog se izgovara ja~e. To je nagla{avawe sloga ili akcenat.
Izgovaraj slede}e re~i i oslu{kuj wihov zvuk.
voda
vodono{a
navodwavawe
raditi
zaraditi
zara|ivati
Kako }e zvu~ati re~i kada ih pogre{no akcentuje{?
Da li }e se razumeti wihovo zna~ewe?
Na primer: voda, ruka, raditi.
Sigurno zapa`a{ da je ovako nagla{ene re~i te`e razumeti.
Zaokru`i nagla{ene slogove u slede}im re~ima:
ruka
zemqa
noga
rukavica
zemqoradwa
nogavica
rukovodilac
zemqopisac
nogomet
U ve}im re~nicima srpskog jezika sve re~i su akcentovane (osim nekih jednoslo`nih re~i).
Ako nisi siguran da li si ta~no ozna~io nagla{ene slogove, pogledaj u re~niku i proveri.
Re{i rebuse i smisli jedan i sam.
narogu{en
31
DUGI I KRATKI NAGLA[ENI SLOGOVI U RE^I
Ako obrati{ pa`wu na akcenat, primeti}e{ da nagla{eni slogovi
nekad mogu biti dugi, a nekad kratki.
Pro~itaj i objasni {ta zna~e re~enice:
Luk
za
luk.
Luk
za
Luk
luk.
Kao {to si verovatno primetio, re~i luk i luk imaju isti oblik (iste glasove),
a razlikuju se po du`ini akcenta. U re~i luk (vrsta povr}a) akcenat je kratak,
a u re~i luk (vrsta oru`ja) on je dug.
Ozna~i kra}e
32
i du`e
slogove u podvu~enim re~ima:
Iza ku}a ‡ moja ku}a,
Iza {uma ‡ moja {uma,
iza zgrada ‡ moja zgrada.
a u {umi ‡ potok {umi.
PISAWE SKRA]ENICA
Re{i ukr{tenicu:
Da se podsetimo: Skra}enica je skra}eno
pisawe re~i. Skra}enice postoje zbog toga
{to nam poma`u da lak{e pi{emo. Do sada
smo u~ili:
skra}enice za mere ‡ km (kilometar),
kg (kilogram);
druge skra}enice ‡ br. (broj), str. (strana),
god. (godina), u~. (u~enik);
Postoje jo{ neke skra}enice: itd. (i tako
daqe), i sl. (i sli~no), npr. (na primer).
Skra}eno mogu da se pi{u i imena dr`ava:
RS (Republika Srbija), SCG (Srbija i Crna
Gora), SAD (Sjediwene Ameri~ke Dr`ave).
1. npr. 2. str. 3. km 4. RS
5. u~. 6. god. 7. itd. 8. i sl.
8.
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
za
luk.
Ozna~i iznad nagla{enog sloga: kratak izgovor , dug izgovor
druge re~i s istim naglaskom.
i dopi{i
noga ‡ ruka
snop ‡ plast
voda ‡ roda
vr~ ‡ mast
~esma ‡ reka
mek ‡ led
ma~e ‡ zeka
~ep ‡ med
Pomozi Ani da zaokru`i duge i kratke
nagla{ene slogove u slede}im re~ima.
Dobi}e{ poruku.
korak
dvesta
parada
srebro
no{wa
}ebe
Pomozi Tintilinu da obele`i
kra}i i du`i izgovor re~i
i objasni {ta zna~e izrazi:
Vuk u jagwe}oj ko`i.
Zavadio bi dva oka u glavi.
Srce mu je si{lo u pete.
radost
vinogradar
Pao mu je mrak na o~i.
planina
osobina
Nisu mu sve koze na broju.
Ve`i to ma~ku za rep.
33
NAGLA[ENE I NENAGLA[ENE RE^I
U na{em jeziku postoje re~i koje nemaju svoj akcenat, odnosno nagla{eni slog.
One se izgovaraju zajedno s re~ju ispred ili iza sebe i s wom ~ine akcenatsku
(izgovornu) celinu.
Pro~itaj nekoliko puta naglas slede}e poslovice i obrati pa`wu na akcenat.
Kosim crtama ozna~ena je granica izme|u akcenatskih celina.
^ovek / bez slobode / kao riba / bez vode.
Drvo se / na drvo / naslawa, / a ~ovek / na ~oveka.
Zaokru`i akcentovani slog u re~ima u slede}im narodnim poslovicama i izrekama:
Zalud mi je / biser / kad mi grlo / davi.
Naobla~io se / kao da }e mu ki{a / iz ~ela / udariti.
Da se re~i / kupuju, / mawe bi ih / bilo.
Popuni zapo~ete piramide re~i.
34
Sa~ini pravilnik o ~uvawu `ivotiwa.
^lan 1
(naslov)
^lan 2
^lan 3
^lan 4 ‡ kaznene mere
Napi{i {to vi{e re~i koje imaju sli~no zna~ewe kao slede}e:
gledati
brdo
veseo
lep
tu`an
Sastavi {to vi{e prideva od slova: VAINSLTOEK.
35
SETI SE [TA SMO NAU^ILI
pridevi
po zna~ewu
se dele na
stoje uz imenice
i bli`e ih odre|uju
po tome
promenqive re~i; sla`u
se s imenicama uz koje stoje
u rodu i broju
opisne
kakvo je ne{to
jednina: lepo mesto
mno`ina: lepa mesta
prisvojne
~ije je ne{to
jednina: Markov sat
mno`ina: Markovi satovi
gradivne
od ~ega je ne{to
jednina: zlatna ogrlica
mno`ina: zlatne ogrlice
gra|ewe prideva od imenica
vlastita imenica
prisvojni pridev
imenica
pridev
Petar
Petrov
sneg
sne`ni
Vesna
Vesnin
grad
gradski
Beograd
beogradski
vuna
vuneni
[abac
{aba~ki
pesak
pe{~ani
Ni{
ni{ki
Sledi tre}a kontrolna ve`ba
36
4. N A M U C I S E P O Z N A J U J U N A C I
Izmisli bajku.
U~imo:
‡ pridevi
‡ rod i broj prideva
‡ gra|ewe prideva od
imenica
‡ pisawe prisvojnih
prideva izvedenih od
vlastitih imenica
‡ nagla{eni izgovor
slogova u re~i
‡ dugi i kratki nagla{eni
slogovi u re~i
‡ nagla{ene i nenagla{ene
re~i u re~enici
‡ pisawe skra}enica
Glavni doga|aji
Uvod: upoznavawe
sa likovima
nekoj dalekoj zemqi `iveo je
Zavr{etak
Tvoj zadatak }e biti da:
‡ objasni{ zna~ewe
nekih prideva
‡ opi{e{ sebe ili svog
druga/drugaricu
‡ smisli{ zagonetke
‡ napravi{ prideve od
imenica
‡ nastavi{ zapo~etu
pri~u
‡ re{i{ ukr{tenicu sa
skra}enicama
‡ zavr{i{ zapo~ete
piramide re~i
‡ sa~ini{ pravilnik o
~uvawu `ivotiwa
Bajka o patuqku i za~aranoj princezi
37
LI^NE ZAMENICE
Izmeni naboqe i prepi{i ovu pri~u Tawe
To{ev. Koristi li~ne zamenice tako da pri~a
ne bude dosadna.
Dosadna lopta
Sva deca su imala lopte. Lopte su tako lepe.
Danas sam i ja dobila loptu. ‡ Kako si mi, lopto,
divna! ‡ rekla sam. Drugarice su mi tra`ile loptu.
Od lopte se nisam odvajala. Mama mi je rekla da smo
dosadne i lopta i ja. Kako je mogu}e da lopta bude
dosadna?
Sigurno zapa`a{ da je imenica lopta u ovom tekstu pomenuta mnogo puta, {to nije dobro.
Da bi se izbeglo sli~no ponavqawe, u govoru ~esto koristimo zamenice.
Zamenice su re~i koje upu}uju na bi}a, predmete i pojave.
Li~ne zamenice upu}uju na lica.
38
jednina
mno`ina
1. lice ja
1. lice mi
2. lice ti
2. lice vi
3. lice on, ona, ono
3. lice oni, one, ona
1. Zamenica ja upu}uje na lice
koje govori.
2. Ti upu}uje na lice kojem se govornik
obra}a, na sagovornika.
3. Zamenica on, ona, ono upu}uje na lice
odnosno predmet o kojem se govori.
1. Zamenica mi upu}uje na grupu kojoj
pripada govornik.
2. Zamenica vi upu}uje na grupu u kojoj je
sagovornik, kao i na vi{e sagovornika.
3. Zamenicama oni, one, ona upu}uje se na lica
koja ne u~estvuju u razgovoru, kao i na predmete.
Dakle, li~ne zamenice imaju posebne oblike za jedninu i mno`inu; zamenice 3. lica jednine
i mno`ine imaju i posebne oblike za sva tri roda ‡ mu{ki, `enski i sredwi.
Dopuni re~enice odgovaraju}im li~nim zamenicama.
su se naqutili.
je radosna.
sam ponosan.
ste nas razumeli.
si mi pomogla.
smo vam se obradovali.
Li~ne zamenice u re~enici ~esto vr{e slu`bu subjekta, ba{ kao i imenice na koje same upu}uju.
Sve zamenice u re~enicama iz prethodnog ve`bawa imaju tu slu`bu.
Zamenice su, kao {to smo ve} rekli, promenqive re~i.
Zbog toga se i li~ne zamenice u re~enici pojavquju u razli~itim oblicima.
ja
mene (me), meni (mi), mnom, o meni
ti tebe (te), tebi (ti), tobom, o tebi
on, ono wega (ga), wemu (mu), wim, o wemu
ona we (je), woj (joj), wu (je, ju), wom, o woj
mi nas, nama (nam), nama, o nama
vi vas, vama (vam), vama, o vama
oni, one, ona wih (ih), wima (im)
Dopuni re~enice odgovaraju}im oblicima li~nih zamenica.
Kada sam se vratila iz {kole, videla sam da sam zaboravila kwigu. Zbog toga sam se vratila
po
. Usput sam srela druga i drugaricu, pa sam stala da bih s
Nastavila sam do {kole i uzela kwigu. ^im sam stigla ku}i, pozvala
me je da li sam
kupila ono {to
je rekla. Odgovorila sam
prodavnicu, po{to sam morala da se vratim u {kolu po kwigu. Mama
porazgovarala.
je mama. Pitala
da }u tek i}i u
je kazala da sam
ba{ zaboravna.
39
Napi{i nekoliko predloga o tome {ta bi moglo da se uradi
da bi se lep{e `ivelo u tvojoj okolini.
Ja bih mogao da
Ti bi mogao/mogla da
Oni bi mogli da
Mi
mogli da
Vi
mogli da
Izmisli brojalicu sa li~nim zamenicama.
Ja sam ovde,
Ja sam meda,
ti si
tra`im meda.
On/ona
Ti si
Vi ste
On/ona je
Oni/one
Mi smo
Mi smo
Vi ste
Oni/one
UPOTREBA ZAMENICE VI
Sagovorniku se naj~e{}e obra}amo li~nom zamenicom za drugo lice jednine ‡ ti.
Zdravo, Tamara, da li si me ti zvala?
Me|utim, ukoliko sagovorniku `elimo da iska`emo po{tovawe, mo`emo mu se obratiti zamenicom
za drugo lice mno`ine ‡ vi. Na taj na~in razgovaramo s nepoznatim osobama, kao i sa starijima od sebe.
Dobar dan, ja sam Zoran, da li ste vi gospo|a Petrovi}?
Pravopisno pravilo: Kada li~nu zamenicu vi (vas, vama/vam) upotrebqavamo iz po{tovawa,
mo`emo je pisati i velikim slovom.
Draga u~iteqice, javqam Vam se s letovawa.
40
PROBLEMI
Oni imaju probleme. Ohrabri ih i posavetuj {ta da urade.
TVOJI SAVETI
Marija `eli da smr{a. Luka `eli da kupi skije. Milena `eli da ima
vi{e prijateqica. Marko `eli da pi{e dobre pesme i pri~e.
Marija, trebalo bi da jede{ mawe slatki{a.
Luko,
Milena,
Marko,
Pove`i doga|aje i odgovaraju}a ose}awa kao {to je zapo~eto. Jedno ose}awe je suvi{no.
Kako sam mogao da zaboravim svesku?!
Tako mi je milo kad me pogleda.
mr`wa
`alost
divqewe
U podrumu je bilo mra~no.
strah
O, kako ona lepo govori!
qubav
Moj pas se razboleo.
qutwa
41
BROJEVI
Prvi let
„Jedan, dva, tri.
Na broju ste svi.
Napomena: Zbirne brojeve za sada ne mora{ da zna{.
O wima }e{ u~iti u petom razredu.
Prvi, drugi, tre}i!
Po redu pole}i!
U zbiru ste troje.
Zna~i: uspelo je!“
S. M.
Brojevi su re~i koje kazuju:
1. koliko je bi}a odnosno predmeta na broju; to su osnovni brojevi: jedan, dva, tri, deset...
2. koje je neko ili ne{to po redu; to su redni brojevi: prvi, drugi, tre}i, deseti...
3. koliko je bi}a u zbiru; to su zbirni brojevi: dvoje, troje, petoro...
Neki brojevi su promenqivi, a neki nisu.
Dopuni slede}e re~enice odgovaraju}im oblicima zamenice ti
i rednih brojeva drugi, ~etvrti i peti:
Ti si u~enik
(~etvrti) razreda. Sa
(ti) u
(druga) klupi sedi Ana. Iza
(ti) u
(peta) klupi
su dva de~aka. O
(ti) i Ani se pri~a da ste dobri drugovi.
Smisli i napi{i na koje sve na~ine mo`e da se koristi jedno obi~no dugme.
Prvi na~in:
Drugi na~in:
Tre}i na~in:
42
[ta ko voli ‡ nek izvoli!
Zavr{i zapo~etu brojalicu.
Jedan |ak iz osmog reda,
dva |aka iz sedmog
tri
Popuni tabelu.
OSNOVNI BROJEVI
REDNI BROJEVI
jedan
{esti
{eststo
jedanaest
osam |aka
svaki od wih `eli sesti
ispred pite sa vi{wama prvi,
kod zubara trideset i {esti.
sedamnaesti
devedeset
{ezdeseti
Re{i ukr{tenicu i izmisli brojnu zagonetku za prozor. Re{ewa se kriju u slikama.
6.
1. Jedan sipa, drugi pije, tre}i raste veselije
1.
2. Oko pawa dva lokvawa
2.
3.
3. p
4. Jedna guja preko bela sveta
o
z
o r
4.
5. Dva podruma, jedan direk
6. Jedna glava, a stotinu kapa
r
5.
43
GRA\EWE IMENICA I PRIDEVA OD BROJEVA
Od brojeva se ~esto grade druge re~i, kao {to su imenice i pridevi.
1. Od osnovnih brojeva dobijene su slede}e re~i:
osnovni broj
imenica
pridev
jedan
jedinac
jedinica
jedini, jedina, jedino;
jednostavan
dva
dvoboj; dvoglas;
dvokolica
dvogrba; dvokrak;
dvostruk
tri
trogodi{wak; trome|a; trobojka;
trougao; trospratnica
trodnevni; trokrevetni;
tro~lani; troglav
~etiri
~etvorobroj;
~etvorogodi{wak
~etvorosoban;
~etvorocifren
2. Od zbirnih brojeva, na primer, dobijene su imenice: Trojeru~ica, ~etvorosed.
3. A od rednih brojeva imenice: prvak, drugak, tre}ak; ~etvrtina, petina i sl.
Pomozi Ani da od brojeva, imenica i drugih re~i
izvede slo`ene re~i i da ih objasni.
stolica sa tri noge
buzdovan sa {est pera
stonoga
pu{ka sa dve cevi
jednosmerna
petodinarka
44
Pomozi Tintilinu da nastavi sme{nu pri~u u kojoj }e ~esto
koristiti brojeve.
^etvrtog dana u nedeqi, u ~etvrtak, ^etvrtko, u~enik ~etvrtog razreda, pojeo je ~etiri kola~a.
Prvi kola~
Napi{i tri predloga za boqe dru`ewe qudi.
Prvi:
Drugi:
Tre}i:
Re{i rebuse.
45
PISAWE BROJEVA I DATUMA SLOVIMA
NIJE ‡ NEGO
Kad broj ho}e{ da napi{e{,
dobro je i ovo znati:
Nije dvesto ‡ nego dvesta,
nije tristo ‡ nego trista.
Ne {estdeset ‡ no {ezdeset,
ne jedanajest ‡ no jedanaest.
Nije {esto ‡ nego {eststo,
ne ~etristo ‡ ve} ~etiristo.
Ko zna vi{e
‡ za broj vi{e ‡
lep{e di{e.
S. M.
Napi{i slovima brojeve: 12, 36, 418, 1960, 2511.
Napi{i brojevima na tri na~ina datum svoga ro|ewa.
PISAWE ZAGRADE
Zagradom se odvaja dopunski podatak ili obja{wewe.
Na primer, kad ka`emo:
U ovoj kwizi (str. 50) pi{e da je glagol pevam
u prezentu (u sada{wem vremenu), a da je glagol
peva}u u futuru (u budu}em vremenu).
46
Navedi svoj primer upotrebe zagrade:
Zamisli i napi{i razgovor izme|u ku}a sa slike.
Neki ~ovek je u parku tukao psa. Napi{i {ta su o tome rekli:
pas
~ovek
jedna baka
ma~ka
policajac
47
SETI SE [TA SMO NAU^ILI
li~ne zamenice
upu}uju na lica ili na predmete
jednina
mno`ina
ja
govornik
mi
grupa kojoj pripada govornik
ti
sagovornik
vi
grupa kojoj pripada sagovornik
on, ona,
ono
lice ili predmet
o kome se govori
oni,
one, ona
lica koja ne u~estvuju u razgovoru;
predmeti o kojima se govori
pravopis
zamenica vi mo`e se pisati velikim slovom kada se nekoj osobi
obra}amo s po{tovawem
Zamenice su promenqive re~i i imaju razli~ite oblike za jedninu i mno`inu, kao i za pojedine pade`e.
ja
mene (me), meni (mi), mnom, o meni
ti tebe (te), tebi (ti), tobom, o tebi
on, ono wega (ga), wemu (mu), wim, o wemu
ona we (je), woj (joj), wu (je, ju), wom, o woj
mi nas, nama (nam), nama, o nama
vi vas, vama (vam), vama, o vama
oni, one, ona wih (ih), wima (im)
brojevi
osnovni
redni
zbirni
koliko je bi}a odnosno
predmeta na broju
koje je neko ili ne{to
po redu
koliko je bi}a odnosno
predmeta u zbiru
Sledi ~etvrta kontrolna ve`ba
48
5. ^ U D E S N I S V E T
U~imo:
‡ glagoli ‡ obnavqawe
‡ sada{we, pro{lo i budu}e vreme
‡ izvo|ewe glagola od imenica i prideva
‡ vrste re~i i slu`ba re~i u re~enici
‡ prosta re~enica
‡ predikat (glagolski i imenski)
‡ subjekat
‡ izgovor glasova
Tvoj zadatak }e biti da:
‡ postavqa{ neobi~na pitawa
‡ izvodi{ glagole od imenica i prideva
‡ dovr{i{ pesmu o vetru
‡ opi{e{ izgled {kole danas i u budu}nosti
‡ dovr{i{ basnu bez glagola
‡ zamisli{ kako vrabac razmi{qa
o sebi i drugima
‡ pi{e{ dnevnik
‡ sastavi{ poruke o ~uvawu biqaka i `ivotiwa
ZANIMQIVA I NEOBI^NA PITAWA
Pomozi Tintilinu da postavi zanimqiva pitawa o kwizi i psu.
O kwizi:
1.
2.
3.
4.
Koja je najmawa, a koja najve}a kwiga na svetu?
5.
O psu:
1.
2.
3.
4.
Za{to psi ne vole ma~ke?
5.
49
GLAGOLI
Glagoli su re~i koje ozna~avaju:
radwu
stawe
zbivawe
radi
peva
raste
sneva
grmi
seva
Glagoli su promenqive re~i i imaju posebne oblike za razli~ita lica.
Dakle, imaju razli~ite oblike za 1, 2. i 3. lice jednine i mno`ine.
glagol u~iti
jednina
mno`ina
1. Ja u~i-m.
2. Ti u~i-{.
3. On, ona, ono u~i.
1. Mi u~i-mo.
2. Vi u~i-te.
3. Oni, one, ona u~-e.
SADA[WE, PRO[LO I BUDU]E VREME
Glagoli mogu ozna~avati: pro{lo, sada{we i budu}e vreme.
50
pro{lo
sada{we
budu}e
Pevao sam,
pevam
i peva}u.
pro{lo vreme (perfekat)
ozna~ava radwu koja se
odigrala pre trenutka govora
sada{we vreme (prezent)
ozna~ava radwu koja se
de{ava u trenutku govora
budu}e vreme (futur)
ozna~ava radwu koja }e se
de{avati u budu}nosti
Ja sam ~udo video
Pu` i vo se tuku,
koze kola vuku,
sviwa brke su~e,
ma~ke ra~un u~e,
kow na grani spava,
zec put preorava,
vuk na drumu prosi,
a mrav bure nosi,
roda `abe slu`i,
mi{ se s ma~kom dru`i.
Narodna pesma
Prepi{i glagole iz pesme:
U kom su vremenu glagoli u pesmi?
Dopuni prazna mesta glagolima
u pro{lom vremenu.
Pu` i vo su se tukli,
koze su kola
sviwa
brke
ma~ke su ra~un
kow je na grani
zec put
vuk
na drumu
a mrav bure
roda
`abe
mi{ se s ma~kom
Dopuni prazna mesta glagolima
u budu}em vremenu.
,
,
,
,
,
,
,
,
.
Pu` i vo }e se tu}i,
koze
kola
sviwa
brke
ma~ke
ra~un
kow
na grani
zec put
vuk
na drumu
a mrav bure
roda
`abe
mi{
se s ma~kom
,
,
,
,
,
,
,
,
.
51
Pomozi Tintilinu da popuni tabelu.
sada{we vreme
(prezent)
pro{lo vreme
(perfekat)
budu}e vreme
(futur)
tra`im
smi{qali su
pomo}i }u
zahvaquju se
razgledali smo
ispri~a}emo
IZVO\EWE GLAGOLA OD IMENICA I PRIDEVA
Glagoli se ~esto izvode od imenica i prideva.
put ‡
putovati
ruka ‡
beo ‡
se
beliti
crven ‡
zid ‡
ravan ‡
glas ‡
o{tar ‡
sanke ‡
mudar ‡
leto ‡
glup ‡
boja ‡
hladan ‡
Od glagola se izvode glagolske imenice.
u~iti ‡
52
u~ewe
brojiti ‡
tr~ati ‡
disati ‡
misliti ‡
snevati ‡
pisati ‡
gledati ‡
se
Pomozi Ani da zavr{i zapo~ete re~enice.
Dopuni ovu pesmu glagolima.
Volim
Ne sla`em se sa
Da sam nevidqiv(a)
Kad bih bio/bila
[ta je to?
[ta to prija sve dok vrelo sunce sija,
kada {u{ka, hladi, piri,
kada _________, _________, _________,
Pomozi Tintilinu da napi{e:
{ta radi oko
gleda, `muri,
kad lahori i }arlija?
^ik pogodi {ta to godi,
kada {umi, furwa, struji,
kada _________, _________, _________,
kada bruji, gudi, huji?
[ta to pla{i
{ta radi ruka
miluje,
kada se~e, bri{e, kosi,
kada _________, _________, _________,
lomi, vitla, ~upa, nosi?
[ta to preti, {ta to stra{i
{ta radi noga
kad zavija i fiju~e,
kada _________, _________, _________,
grmi, urla i jau~e?
U sekundi i na metar duva __________.
53
[KOLA DANAS I U BUDU]NOSTI
Napi{i kako izgledaju {kole danas,
a kako }e izgledati u budu}nosti.
Izgled {kole danas...
Izgled {kole u budu}nosti...
Nastavni predmeti, u~ewe,
ocewivawe danas...
U budu}nosti...
U~iteqi i odnosi sa
|acima danas...
U budu}nosti...
Poku{aj da ispri~a{ basnu „Gavran i lisica“ bez glagola:
Na drvetu gavran. U kqunu sir.
Napi{i {ta zapa`a{.
54
VRSTE RE^I I [email protected] RE^I U RE^ENICI
Do sada smo upoznali pet vrsta promenqivih re~i: imenice, prideve, zamenice, brojeve i glagole.
Svaka od ovih vrsta re~i ima svoje osobenosti. Kada se na|u u re~enici, re~i mogu da imaju razli~ite
slu`be, odnosno uloge. Mogu biti u slu`bi subjekta, predikata, prilo{ke odredbe itd.
vrsta re~i
vrsta re~i
imenica
glagol
imenica
glagol
imenica
Masla~ak
je procvetao.
Leptir
je sleteo
na masla~ak.
subjekat
predikat
subjekat
predikat
pril. odr. za mesto
slu`ba
slu`ba
Dakle, imenica masla~ak u prvoj re~enici ima slu`bu subjekta, a u drugoj slu`bu
prilo{ke odredbe za mesto.
Odredi kojoj vrsti pripada re~ prole}e, kao i slu`bu koju ima u re~enicama:
Prole}e je stiglo. U prole}e cvetaju tre{we.
Me|utim, i imenice i glagoli mogu imati i druge slu`be. O wima }emo tek u~iti.
Dovr{i zapo~ete re~enice.
Drago mi je
Ne volim kada
Zapa`am
55
PROSTE RE^ENICE
Re~enice se po sastavu dele na proste i slo`ene. Proste re~enice imaju samo jedan predikat, dok slo`ene
mogu imati dva i vi{e predikata. O slo`enim re~enicama }e{ u~iti u narednim razredima.
Prosta re~enica je kratka, sastoji se od subjekta i predikata.
Predikat je glagol u li~nom glagolskom obliku. Li~ni glagolski oblici su oni
koji imaju posebne oblike za 1, 2. i 3. lice jednine i mno`ine.
jednina
mno`ina
1. (Ja) u~im.
2. (Ti) u~i{.
3. (On, ona, ono) u~i.
1. (Mi) u~imo.
2. (Vi) u~ite.
3. (Oni, one, ona) u~e.
Na|i subjektu vi{e predikata.
Na|i predikatu vi{e subjekata.
[ta radi ma~ka?
[ta sija?
Ma~ka gleda.
prede.
sunce.
lice.
Pro{irene re~enice nisu
tako kratke, uz subjekat
i predikat imaju dodatke.
Pro{iri proste re~enice
o ma~ki i suncu.
ma~ka
56
oskudno
Zubato
za~u|eno
[arena
gleda.
sunce
sija.
PREDIKAT
Predikat i subjekat su najva`niji re~eni~ni ~lanovi.
Kada smo govorili o prostoj re~enici, rekli smo da ona mo`e da se sastoji samo od subjekta i predikata.
Ana u~i.
Prosta re~enica mo`e da se pro{iri, pa da sadr`i i druge re~eni~ne ~lanove ‡ odredbe i dopune.
ANA marqivo U^I matematiku svakog dana za svojim stolom.
Na taj na~in pro{irili smo re~enicu.
Pored toga {to smo dobili odgovor na pitawa:
[ta radi Ana? (u~i), i Ko radi? (Ana), saznali smo tako|e i:
{ta Ana u~i: matematiku
kako u~i: marqivo
kada u~i: svakog dana
gde u~i: za svojim stolom
Dakle, saznali smo ne{to vi{e o radwi koju Ana vr{i.
Ta radwa ozna~ena je glagolom ~itati.
Predikat u re~enici kazuje radwu, stawe ili zbivawe koje vr{i subjekat.
Dobija se na pitawe: [ta radi subjekat?
Subjektu se mogu pripisivati razli~ite radwe. To mo`emo u~initi raznim glagolima.
GLAGOLSKI PREDIKAT
Predikati iskazani glagolima nazivaju se glagolski predikati.
Ana u~i / se {eta / spava / raste...
Napi{i proste re~enice sastavqene od slede}ih subjekata i predikata:
ki{a, de~ak, beba, tata, sestra, radi, crta, pada, igra se, spava.
57
IMENSKI PREDIKAT
Kad predikat ~ini samo glagol, tad se zove predikat
glagolski; doda li se pridev, imenica, doda li se broj
il' zamenica, tad se zove predikat imenski.
Pored glagolskog predikata postoji i imenski predikat.
Imenskim predikatom subjektu se umesto radwe pripisuju
neka svojstva i osobine.
Napomena: Ova lekcija nije obavezna,
jer }e{ o imenskom predikatu u~iti
u petom razredu.
Re{i rebus.
Imenski predikat se sastoji od:
glagolskog dela
(skra}enih oblika
glagola jesam)
1. (je)sam 1. (je)smo
2. (je)si 2. (je)ste
3. je(ste) 3. (je)su
i
imenice
prideva
zamenice ili
broja
devoj~ica/pametna.
Ana
je
takva/prva.
Pomozi Ani da upi{e glagolske i imenske predikate.
glagolski predikat
Vrabac
58
uzle}e.
imenski predikat
Vrabac
je gladan.
SUBJEKAT
Subjekat u re~enici kazuje ko je vr{ilac radwe.
Dobija se na pitawe: Ko vr{i radwu?
subjekat
predikat
radwa
Marko
peca.
stawe
Baka
spava.
zbivawe
Vetar
duva.
osobina
Kwiga
je zanimqiva.
svojstvo
Marta
je studentkiwa.
IMENI^KI SKUP RE^I
Ulogu subjekta u prethodnim primerima vr{e imenice.
Osim pojedina~nih re~i, slu`bu subjekta mogu da vr{e
i skupovi re~i.
Brat spava.
U ovoj re~enici slu`bu subjekta vr{i imenica brat.
Moj mali brat spava.
U ovoj re~enici slu`bu subjekta vr{i skup re~i
moj mali brat.
Podvuci subjekte u slede}im re~enicama:
Moja sestra je pred{kolac.
Mi se stalno igramo.
Planina je visoka.
Wihovi roditeqi su veoma zauzeti.
Re{i rebus.
Napi{i {alu koju voli{ da pri~a{ u dru{tvu.
59
Napi{i kako o sebi razmi{qa vrabac, a kako o vrapcu razmi{qaju ma~ka, gusenica,
gavran i krava.
60
ZABAVNO POPODNE U MOM DNEVNIKU
Zamisli da tvoj razred organizuje zabavu na kojoj }e se pevati, svirati, recitovati,
pri~ati anegdote, igrati pod maskama itd. Ti si zvezda zabave.
Zapi{i u svoj dnevnik kako je to izgledalo.
Datum:
Zamisli da si se ti razboleo i da nisi mogao da ide{ na zabavu.
Zapi{i u svoj dnevnik kako si se ose}ao.
Datum:
Zamisli da je o va{oj zabavi napravqen prilog za lokalnu televiziju. Napi{i izve{taj.
Datum:
61
[email protected] U IZGOVORU GLASOVA
^itaj tekst najpre lagano, a onda br`e. Va`no je da se svaki glas u re~i lepo ~uje.
^AVRQAWE
Car carici ~isti cipelice,
^i~ak ~i~i celiva ~izmice.
\evrek \or|u, a |ur|evak |aku,
xin u xipu, xemper u buxaku.
]urka |uska, }u}ori }uranu,
hr~ak ho}e haqinu i hranu.
Qiqa quqa Lenu na quqa{ci,
nana wi{e Nenu na wihaqci.
]up u }o{ku ~udi se i }uti,
~udno ~udo ~esto }ete ~uti.
S. M.
Smisli i napi{i re~i i re~enice koje po~iwu suglasnicima:
c
~
|
x
}
h
q
l
n
w
62
U nedequ tvoji prijateqi odlaze na izlet na planinu. Napi{i {ta bi im savetovao.
Sastavi poruke o ~uvawu biqaka i `ivotiwa.
63
SETI SE [TA SMO NAU^ILI
glagoli
ozna~avaju
imaju razli~ite oblike za
1, 2. i 3. lice jednine i mno`ine
imaju posebne oblike za sada{we,
pro{lo i budu}e vreme
radwu
pi{em, pi{e{, pi{e
pi{emo, pi{ete, pi{u
radio sam/radila sam;
radim; radi}u
stawe
spavam, spava{, spava
spavamo, spavate, spavaju
spavao sam/spavala sam;
spavam; spava}u
zbivawe
ali: grmi, seva, svi}e
grmelo je; grmi; grme}e
glavni re~eni~ni ~lanovi
subjekat
Marko/On
predikat
glagolski
imenski
u~i
je u~enik
prosta re~enica
slo`ena re~enica
Prosta re~enica ima
jedan predikat.
Slo`ena re~enica ima dva
ili vi{e predikata.
Sledi peta kontrolna ve`ba
64
6. D O B R O S E D O B R I M V R A ] A
U~imo:
‡ pisawe suglasnika j
Tvoj zadatak }e biti da:
‡ napi{e{ vremenski izve{taj
‡ objekat
‡ re{i{ gramati~ku ukr{tenicu
‡ atribut
‡ napi{e{
‡ prilo{ke
odredbe za mesto,
‡ pomogne{
vreme i na~in vr{ewa glagolske radwe
‡ skupovi
‡ red
{ta rade `ivotiwe
Ani u pisawu predloga
za boqe odnose u odeqewu
re~i u re~enici
‡ napravi{
re~i u re~enici
‡ obnovi{
svoje novine
gramatiku na dve strane
PISAWE SUGLASNIKA J
Ovde
mi je mesto!
Ovde mi
nije mesto!
daire, kai{
ai
{eik, ateista
ei
doista, egoista
oi
uigran, ruina
ui
violina, radio
io
ali
moji, tvoji
broji, boji
stoji, postoji
ija
prija, Srbija
istorija, istorijski
ije
dijeta, pijem
[umadija, {umadijski
iju
fijuk, cijuk
Marija, Mariji
Ilija, Iliji
Vojin, Voji}
Boja, Boji}
u~io, kosio
Suglasnik j se ne pi{e izme|u samoglasnika A i I, E i I, O i I, U i I; I i O.
Pi{e se izme|u samoglasnika I i A, I i E, I i U; u nekim slu~ajevima izme|u O i I.
65
OBJEKAT
Da li voli{ pala~inke? Bez obzira na to koliko ih voli{, obrati pa`wu na slu`bu re~i
u ovim re~enicama:
Ana jede pala~inke. Zoran razmi{qa o pala~inkama.
Subjekat u prvoj re~enici je Ana, a u drugoj Zoran.
Predikat u prvoj re~enici je glagol jede, a u drugoj glagol razmi{qa.
Re~i pala~inke, o pala~inkama i u jednoj i u drugoj re~enici trpe radwu; na wima se radwa vr{i,
odnosno obuhva}ene su radwom. Takvu slu`bu re~i nazivamo objekat.
Objekat je glagolski dodatak koji ozna~ava na kome ili na ~emu se radwa vr{i.
Dobija se na pitawa: KOGA ili [TA?
Objekat mo`e biti samo jedna re~, a mo`e biti i skup re~i (imeni~ki skup re~i).
Deca
jedu
pala~inke.
subjekat
(jedna re~)
predikat
(jedna re~)
objekat
(jedna re~)
Gladna deca
jedu
slatke, ukusne pala~inke.
predikat (jedna re~)
objekatski skup
subjekatski skup
predikatski skup
Skup re~i slatke, ukusne pala~inke u ovoj re~enici ima slu`bu objekta.
66
[ta radi{ sam?
glagol
Napi{i one objekte koji dopuwavaju radwu koju zna{ da obavqa{.
objekat
glagol
Perem
^istim
Pripremam
Spremam
objekat
Napi{i {to vi{e objekata uz navedene glagole.
Volim
Miri{em
Ne volim
Gledam
Razmi{qam o
Radujem se
67
ATRIBUT
Pro~itaj re~enice:
Brza reka proti~e kroz veliki grad.
Marijino dvori{te je veliko.
Ja volim pamu~ne xempere.
Atribut je imenski dodatak
koji zna~i neku osobinu,
il’ pripadnost ili koli~inu.
Istaknute re~i koje stoje uz imenice govore nam:
‡ kakvi su reka i grad (opisni pridevi brz i veliki)
‡ ~ije je dvori{te (prisvojni pridev Marijin)
‡ od ~ega je xemper (gradivni pridev pamu~ni)
Re~i koje stoje uz imenice (i druge re~i) i bli`e ih odre|uju
nazivaju se atributi.
Pogledajmo atribute u slede}em tekstu:
Bila je jesen. I{li smo uskom {umskom stazom. Velike, razgranate kro{we bile su gole.
Po zemqi je bilo razasuto `uto i crveno li{}e. Samo se ponegde mogla videti zelena boja,
na nekom usamqenom ~etinaru. Vla`na, mekana zemqa ugibala se pod na{im `urnim koracima.
‡ uska {umska staza
‡ velike, razgranate kro{we
‡ `uto i crveno li{}e
‡ zelena boja
‡ neki usamqeni ~etinar
‡ vla`na, mekana zemqa
‡ na{i `urni koraci
Prime}uje{:
‡ da su u slu`bi atributa naj~e{}e pridevi
‡ da tu slu`bu pored prideva mogu da vr{e i druge vrste re~i (zamenice neki, na{i)
‡ da dva (i vi{e) atributa mogu da stoje jedan do drugog
‡ da se atributi sla`u sa imenicom uz koju stoje u rodu i broju
Uporedi funkciju prideva `ut u slede}im re~enicama:
68
@uto li{}e je opalo.
Li{}e je `uto.
pridev `ut u slu`bi
atributa
pridev `ut u slu`bi
imenskog dela predikata
Ve`baj pisawe izve{taja o vremenu i koristi pro{irene re~enice.
~iji? (pripadnost)
kakav? (osobina)
Vla`an
sneg je padao u
gradu
koliko? (koli~ina)
i polomio
stabala.
Re{i ovu gramati~ku ukr{tenicu.
1. Ozna~ava radwu koja se vr{i u trenutku govora
9.
2. Re~i koje ozna~avaju radwu, stawe i zbivawe su...
1.
3. U re~enici Danas pada ki{a, re~ danas ima slu`bu
prilo{ke odredbe za...
2.
4. Re~ u re~enici koja kazuje ko vr{i radwu
3.
5. Nagla{avawe slogova u re~i nazivamo...
4.
6. Imeni~ki dodatak koji ozna~ava neku osobinu,
il’ pripadnost ili koli~inu
5.
7. Re~i koje ozna~avaju imena bi}a, predmeta i pojava
6.
8. Glagolski dodatak koji ozna~ava na kome ili
na ~emu se vr{i radwa
9. Re~i koje upu}uju na bi}a, predmete i pojave
7.
8.
69
PRILO[KE ODREDBE ZA MESTO, VREME I NA^IN VR[EWA
GLAGOLSKE RADWE
Ve} smo govorili o prostim re~enicama. Kada se pro{ire, pored subjekta i predikata mogu imati i druge
re~eni~ne ~lanove ‡ odredbe i dopune. Odredbe i dopune odnose se na predikat, odnosno bli`e ga
odre|uju ili dopuwuju. Pro~itaj re~enicu:
Mi se posle {kole rado igramo u parku.
Subjekat ove re~enice je li~na zamenica mi, predikat je glagol se igramo. Skup re~i posle {kole
odre|uje vreme vr{ewa radwe, rado ozna~ava na~in na koji se radwa vr{i, a re~i u parku odre|uju
mesto vr{ewa radwe.
Prilo{ke odredbe dobijamo na pitawa:
Re~i koje u re~enici odre|uju mesto,
vreme ili na~in vr{ewa radwe
nazivaju se prilo{ke odredbe.
Gde? (odredba za mesto)
Kada? (odredba za vreme)
Kako? (odredba za na~in)
[ta rade `ivotiwe?
Napi{i na slede}oj strani {to vi{e re~enica o svakoj `ivotiwi. Koristi zadate glagole
za predikate, a druge zadate re~i za prilo{ke odredbe. Neke smisli i sam.
70
[ta rade?
(glagoli)
Kada?
(vreme)
tr~i, gazi,
leti, spava,
laje, mjau~e,
kquca, cvrku}e,
viri, gricka,
prede itd.
ujutru, u podne,
uve~e, dawu,
no}u, zimi,
leti, u prole}e,
u jesen
itd.
Kako?
(na~in)
Gde?
(mesto)
brzo, sporo,
tiho, glasno,
visoko,
veselo,
umiqato,
oprezno itd.
u {umi,
u poqu,
na drvetu,
u rupi,
po travi,
u gnezdu itd.
Tigar no}u glasno ri~e u {umi.
71
Sastavi re~enice prema zadatim slovima.
BKNS
Brzi kow naglo ska~e.
Velika reka lagano te~e.
Bela koza nemirno sawa.
VRLT
Opi{i svoju ulicu i napi{i {ta bi u woj promenio.
Uo~i razliku i popuni tabelu.
atribut
Lepe re~i
Brzi zec
prilo{ka odredba za na~in
lepo stoje.
brzo
Ne`na ruka
Sastavi {to vi{e re~i od slova koja ~ine re~ Beograd.
imenice: ograde,
pridevi: gord,
glagoli: ore,
72
DAVAWE PREDLOGA
Ana razmi{qa o tome kako da odnosi u odeqewu postanu boqi.
Pomozi joj da napi{e svoj predlog.
Po{tovani
Zapazila sam
Zbog toga se doga|a da
Zato predla`em
73
SKUPOVI RE^I U RE^ENICI
Re~i mogu da vr{e svoju slu`bu
pojedina~no, ali mogu i da se
grupi{u u skupove re~i.
Dakle, mo`emo re}i samo:
Qudi prave mostove.
Qudi
prave
mostove.
subjekat
(jedna re~)
predikat
(jedna re~)
objekat
(jedna re~)
Istu re~enicu mo`emo pro{iriti:
Vredni qudi
prave
predikat (jedna re~)
subjekatski skup
nekoliko mostova na brzom potoku.
objekatski skup
predikatski skup
Odredi subjekatski i predikatski skup re~i u slede}im re~enicama.
Moja starija sestra u svojoj sobi ~ita zanimqivu kwigu.
subjekatski skup je:
predikatski sup je:
Pro{iri re~enicu tako {to }e{ napraviti subjekatski i predikatski skup re~i.
Slavko crta.
Milena se igra.
Sija sunce.
74
RED RE^I U RE^ENICI
Ana
pe~e
pala~inke.
subjekat
predikat
objekat
Re~i se u na{em jeziku raspore|uju po odre|enim pravilima. Uobi~ajeni red re~i
u srpskom jeziku jeste: subjekat ‡ predikat ‡ objekat.
Ukoliko su u ulozi subjekta, predikata i objekta skupovi re~i, va`e jo{ i ova pravila:
‡ atributi stoje ispred imenica
‡ prilo{ke odredbe stoje uz glagol.
atribut + imenica
pril. odr. za mesto + glagol
atribut + imenica
Vredna Ana
u kuhiwi pe~e
divne pala~inke.
subjekatski skup
predikatski skup
objekatski skup
Pored uobi~ajenog reda re~i, u jeziku se koristi i neuobi~ajeni ili obrnuti red re~i.
Ana pala~inke pe~e. (a jo{ ih ne jede)
Pala~inke pe~e Ana. (a ne wena mama)
Dakle, obrnutim redom re~i naj~e{}e `elimo ne{to da naglasimo: u prvoj re~enici da Ana pala~inke
pe~e, a ne da ih jede, a u drugoj re~enici da to ~ini ba{ Ana, a ne, na primer, wena mama.
Obrati pa`wu na red re~i kojim naj~e{}e po~iwu bajke:
Bio jedan car, pa imao tri sina.
Bila jednom mala, qupka devoj~ica...
@iveli otac, majka i k}i.
Neuobi~ajeni red re~i ~est je u pesmama i pri~ama:
Ko`nu torbu na le|ima
po{tar nosi sokacima...
Mom~ilo Te{i}, Po{tareva torba
[ta zakqu~uje{?
Navedi svoje primere neuobi~ajenog reda re~i u re~enici.
75
MOJE NOVINE
Zamisli da izdaje{ svoje novine. Napi{i tekstove za sve rubrike.
naziv novina
cena
adresa
datum
Glavni doga|aj
Va`ne vesti iz zemqe i inostranstva
Ovde ne{to nacrtaj.
Pri~a iz `ivota
76
Ovde ne{to nacrtaj.
Intervju
Sport
Nove kwige
Humor
Pisma ~italaca
Re{i rebuse
Ukr{tenica
Vremenska prognoza
77
GRAMATIKA NA DVE STRANE
Vrste re~i
Imenice su re~i koje
Imenice se po zna~ewu dele na:
Pridevi su re~i koje
Pridevi se po zna~ewu dele na:
Brojevi su re~i koje
Brojevi se po zna~ewu dele na:
Li~ne zamenice su re~i koje
Navedi li~ne zamenice:
Glagoli su re~i koje
Glagolska radwa mo`e da se de{ava u:
Promenqive re~i su:
Slu`ba re~i u re~enici
Subjekat je
Predikat je
Predikat mo`e biti
Objekat je
Atribut je
Prilo{ke odredbe su
78
Sa~ini pregled gramatike.
Pi{i lepim slovima i raznim
bojama. Navedi primere.
Red re~i u re~enici
Uobi~ajeni red re~i u srpskom jeziku je
Obrnuti red re~i mo`e biti
i
Pravopisna pravila
Velikim slovom se pi{u:
Prisvojni pridevi na -ov, -ev i -in izvedeni od vlastitih imena pi{u se:
Prisvojni pridevi na -ski, -~ki i -{ki pi{u se:
Suglasnik j se pi{e:
Suglasnik j se ne pi{e:
Zagrada se pi{e:
Sre}an raspust!
Do vi|ewa
do petog
razreda!
Navodnici se koriste:
79
SETI SE [TA SMO NAU^ILI
pisawe glasa j
ne pi{e se izme|u:
pi{e se izme|u:
ai
kai{
ija
dijalog
ei
{eik
ije
dijeta
oi
doista
oji
moji, tvoji, broji
ui
uigran
iju
pijuk
io
violina
ali
skupovi re~i i slu`ba re~i u re~enici
subjekatski skup re~i
predikatski skup re~i
Vredna
Ana
svakog
dana
marqivo
pi{e
doma}i zadatak
za radnim
stolom.
atribut
subjekat
pril. o.
za vreme
pril. o.
za na~in
predikat
objekat
pril. o. za
mesto
uobi~ajeni red re~i
80
subjekat
predikat
objekat
Ana
pe~e
pala~inke.
?
?
?
?
??
?
UPUTSTVO
poeni
ocena
0‡5
nedovoqan
6‡9
dovoqan
10‡13
dobar
14‡17
vrlo dobar
18‡20
odli~an
??
?
?
?
?
?
?
?
mogu}i broj poena
PRVA PROVERA ZNAWA
osvojeno
Zamisli razgovor izme|u `abe i papagaja. O ~emu razgovaraju?
Napi{i to na dva na~ina ‡ u upravnom i neupravnom govoru.
Razgovor u upravnom govoru:
1
... .......
..........
... .......
..........
Razgovor u neupravnom govoru:
5
Prepi{i re~enicu pravilno koriste}i znake: , „ “ .
2
brzosevratire~eanatintilinudatine{toka`em
2
Smisli zagonetke o ribi i o komarcu.
3
3
82
Sastavi re~enicu od re~i: Ana, nadati se.
Napi{i je u
4
sada{wem vremenu:
pro{lom vremenu:
2
budu}em vremenu:
Sastavi upitne re~enice o krokodilu, tako da svaka re~ po~iwe slovom k.
5
2
Smisli jednu strofu (od najmawe dva stiha) pesme o suncu.
6
2
Odgovori {to boqe ume{ na pitawe:
7
[ta je lisica?
[ta je lopta?
2
8
Napi{i slova azbuke po redu.
2
24
2
1
14
Napi{i slova abecede po redu.
6
9
3
1
2
83
mogu}i broj poena
DRUGA PROVERA ZNAWA
osvojeno
Zamisli da na nekom skupu treba da najavi{ nastup svoje omiqene li~nosti
(sportiste, glumca, peva~a, junaka iz kwiga i sli~no).
Napi{i kako }e{ to u~initi.
1
5
Upi{i u ukr{tenice slede}e imenice prema rodu: luk, hrana, {e{ir, selo, ve~e, lek,
navika, ne`nost, rubqe, lik, nadahnu}e, som, senka, kamewe, visina, pile, misao.
2
m
`
s
u
{
e
r
n
e
k
s
d
i
k
w
i
i
3
Popuni tabelu.
3
jednina
mno`ina
zbirna imenica
2
84
Podvuci imenice u slede}im re~enicama. Razvrstaj ih prema zna~ewu.
Ana je u `urbi zaboravila da nahrani ma~ku.
4
Tintilin je kupio bra{no i mleko.
Tawina mama je iz Malog Mokrog Luga.
Deca su puna zanimqivih ideja.
vlastite:
zajedni~ke:
gradivne:
4
apstraktne:
Prepi{i pravilno samo one imenice koje su pogre{no napisane.
engleskiwa, vir{la, sok, More, Novi sad, planina, {umadija
5
2
Napi{i pravilno slede}i tekst.
6
zna{likojajenajve}arekausrbijitoje
dunavonproti~eporednovogsada
beogradasmederevadowegmilanovca
prolazizatimkrozbugarskuirumuniju
iulivaseucrnomorenajdubqijeukazanu
oko82metraauhpatoje~udesnadubina
4
zamislikaosoliterod28spratova
85
mogu}i broj poena
TRE]A PROVERA ZNAWA
osvojeno
Nacrtaj i opi{i kako izgleda tvoj omiqeni lik
(sportista, glumac, peva~, junak iz filma i sl.).
1
3
Dodaj imenicama odgovaraju}e prideve
opisni
2
prisvojni
gradivni
kapa
xemper
2
torba
Re{i ovu zagonetnu ukr{tenicu i smisli zagonetke koje nedostaju.
3
6.
1.
5.
1.
2.
3.
2.
Beo kow,
zelen mu rep.
3.
86
4.
5.
4.
6.
Na jedna vrata ulazi{,
na dvoja izlazi{,
kad misli{ da si iza{ao,
ti si tek u{ao.
Vatreno leti,
vatreno zimi.
5
Zaokru`i nagla{ene slogove u slede}im re~ima:
4
mama
pesma trava kalendar prepri~ati
prepisivati razveseliti sme{an
nositi
2
Podvuci crvenom bojom re~i koje imaju kratak akcenat,
a plavom one koje imaju dug akcenat:
5
pevati
stolica
kwiga ruka stih
roda `uriti
vuk puter
glava
2
Podvuci samo one re~i koje imaju svoj akcenat u slede}em odlomku
iz Andersenove bajke Pal~ica.
6
7
Pal~ica je zebla na hladnom vazduhu, ali se onda lepo uvukla u
toplo lastino perje. Samo bi pokatkad pomaqala glavicu da bi
odozgo u`ivala gledaju}i tu lepotu pod sobom.
2
Re{i rebuse
i sam sastavi
jedan rebus.
2
nagrada
Izmisli sme{ne zajedni~ke imenice za ma~ku (npr. mjaukalica).
8
Napi{i vlastite imenice za ma~ku.
2
87
mogu}i broj poena
^ETVRTA PROVERA ZNAWA
osvojeno
1
Seti se basne „Cvr~ak i mrav“. Zamisli da si ti cvr~ak,
pa ispri~aj basnu u prvom licu jednine.
4
Ovde nacrtaj sebe
kao cvr~ka.
Upi{i li~ne zamenice koje nedostaju
2
razmi{qate.
ose}amo.
miri{u.
3
ne dolazi{.
posmatram.
se smeje.
2
Napi{i predlog predsedniku op{tine
ili direktoru {kole za neko poboq{awe.
Zapazi
Po{tovani
sam
Zbog toga se doga|a
Zato predla`em
4
88
Dopuni re~enice brojevima, kao i imenicama i pridevima dobijenim od brojeva.
4
Ja sam Petar. Moj tata, moj drug Nikola i ja letos smo i{li na Srebrno
jezero. Planirali smo da ostanemo
(~etri, ~etiri, ~etvrti,
~etvoro) dana. Hteli smo da uzmemo
(trikrevetnu,
trokrevetnu) sobu, ali sve su bile zauzete. Zato smo morali da
uzmemo
(~etrkrevetnu, ~etvorokrevetnu,
~etrikrevetnu). Nas
(troje, trojca, trojica, tri) smo
svakog dana i{li na pecawe. Upecali smo
(petoro, pet,
petoricu) riba. Bilo je mnogo zanimqivo, pa smo se vratili tek
4
({esti dan, {estog dana).
Napi{i slovima slede}e brojeve.
5
12
XV
117.
13.
60
400
16.
X
2
Nacrtaj i napi{i {aqivu ~estitku jednom cvr~ku
za 1. april, Dan {ale. Izmisli ime za cvr~ka i wegovu adresu.
6
4
(adresa)
(ovde napi{i ~estitku)
(ovde ne{to nacrtaj)
89
mogu}i broj poena
PETA PROVERA ZNAWA
osvojeno
Popuni tabelu (pazi na vreme i na lice).
1
sada{we vreme
(prezent)
pro{lo vreme
(perfekat)
budu}e vreme
(futur)
miri{emo
~ula sam
vide}e{
Dopi{i glagolske predikate.
2
Ma~ka
3
Dopi{i imenske predikate.
Ma~ka
4
Opi{i:
3
Kako je izgledao
automobil u pro{losti?
Kako izgleda
automobil danas?
Kako }e izgledati
automobil u budu}nosti?
3
90
1. Re~i koje stoje uz imenice da objasne kakve su,
~ije su, od ~ega su
2.
Re{i ukr{tenicu i napi{i pitawa
koja nedostaju.
4
8.
3.
1.
i
3. p r
g r a d i v
5. l
2.
4.
m
e
n
i
4.
e n s k i
z e n t
i
~ n e
5.
6. Re~i koje upu}uju na imenice.
7.
6.
7.
8. Re~i koje ozna~avaju imena bi}a,
predmeta i pojmova
p e r f e k a t
4
Sa~ini re~nik koji }e ti pomo}i da opi{e{ no}.
5
imenice:
pridevi:
glagoli:
zvezde,
3
Zaokru`i slovo ispred pravilno napisanog broja.
6
1
a) osamnajest b) osamnajst v) osamnaest
Napi{i slovima brojeve:
7
1
260
186
Pro~itaj re~enicu: Wena pohvala bila mi je podstrek da ~itam druge kwige.
8
Re~ podstrek ima sli~no zna~ewe kao re~:
a) dokaz
b) ohrabrewe
v) tvrdwa
g) uslov
1
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
91
mogu}i broj poena
[ESTA PROVERA ZNAWA
osvojeno
Ispravi gre{ke u pisawu glasa j i re{i zagonetke:
1
1. Beli delia nebom se izvia.
2. Staklo ima ‡ prozor nie, ram ima ‡ slika nie.
3. Dvanajest bra}e, jedne im ga}e.
4. Rebrasti delia svima zimi pria.
5. Puna tepsia zlatnih kola~i}a.
4
Napravi kviz iz gramatike.
Napi{i pitawa i odgovore koji nedostaju.
2
pitawa
odgovori
1. Koja re~ u re~enici pokazuje na kome ili na ~emu
se radwa vr{i?
1.
2.
2. To je atribut.
3.
3. To su glagoli.
4.
4. To je glagolski predikat.
5.
5. To su redni brojevi.
6.
6. Koje imenice pokazuju od ~ega je ne{to?
92
6
Napi{i pravilno {alu:
jedan~ovekpitapericukakotijeimepetarka`ekakotijeprezimepitagaovajdaqe
menijeimepetariprezimeiposlezimeodgovoriperica
3
3
Sastavi re~enice koje }e, osim drugih re~i, obuhvatiti po tri koje su zadate.
4
de~ak ‡ ptica ‡ zima
1.
ki{a ‡ ribe ‡ gitara
2.
sre}a ‡ avion ‡ dvori{te
3.
3
Pove`i re~i sa odgovaraju}im obja{wewima wihovog zna~ewa.
Jedno obja{wewe je suvi{no.
5
koji je uporan i vredan
privla~an
iskren
pravi~an
plemenit
6
koji je ~estit i po{ten
koji privla~i svojim izgledom
koji istinito i slobodno kazuje svoje misli
2
koji pravedno govori i radi
U slede}em nizu zaokru`i re~i koje ozna~avaju ne{to umaweno.
2
ma~kica
crvenperka
lisica
cveti}
palica
qubi~ica
93
[email protected]
1. DRUGARSTVO ................................................................................................................................................................................ 3
Veseli kviz ...................................................................................................................................................................... 4‡5
Upravni govor ........................................................................................................................................................................ 6
Neupravni govor ............................................................................................................................................................... 6‡7
[ta da obu~em? ..................................................................................................................................................................... 8
Dijalog ...................................................................................................................................................................................... 9
Promenqive i nepromenqive re~i ......................................................................................................................... 10
Cvr~ak i mravi .................................................................................................................................................................... 11
Seti se {ta smo nau~ili ................................................................................................................................................ 12
2. [email protected] SE MOMAK I DEVOJKA ............................................................................................................................. 13
Podela imenica po zna~ewu ..................................................................................................................................14‡16
Rod imenica ...........................................................................................................................................................................17
Broj imenica ..........................................................................................................................................................................18
Pisawe velikog slova .................................................................................................................................................... 19
Kako najaviti ne~iji nastup .......................................................................................................................................... 20
Intervju .................................................................................................................................................................................. 20
Grafiti ................................................................................................................................................................................. 21
Seti se {ta smo nau~ili ................................................................................................................................................ 22
3. ^OVEK SAMO SRCEM DOBRO VIDI .............................................................................................................................. 23
Pridevi .................................................................................................................................................................................. 24
Kako da te opi{em? .......................................................................................................................................................... 25
Podela prideva po zna~ewu ........................................................................................................................................ 26
Rod i broj prideva ........................................................................................................................................................... 27
Slagawe prideva sa imenicama ................................................................................................................................. 28
Izvo|ewe prideva od imenica ................................................................................................................................... 29
Pisawe prisvojnih prideva izvedenih od vlastitih imenica .................................................................. 29
Nagla{eni izgovor slogova u re~i ........................................................................................................................... 31
Dugi i kratki nagla{eni slogovi u re~i ................................................................................................................ 32
Pisawe skra}enica .......................................................................................................................................................... 32
Nagla{ene i nenagla{ene re~i .................................................................................................................................. 34
Seti se {ta smo nau~ili ................................................................................................................................................ 36
4. NA MUCI SE POZNAJU JUNACI ....................................................................................................................................... 37
Li~ne zamenice .......................................................................................................................................................... 38‡40
Upotreba zamenice vi ..................................................................................................................................................... 40
Problemi ................................................................................................................................................................................ 41
Brojevi ............................................................................................................................................................................. 42‡43
Gra|ewe imenica i prideva od brojeva .......................................................................................................... 44‡45
94
Pisawe brojeva i datuma slovima ........................................................................................................................... 46
Pisawe zagrade .................................................................................................................................................................. 46
Seti se {ta smo nau~ili ................................................................................................................................................ 48
5. ^UDESNI SVET ......................................................................................................................................................................... 49
Glagoli .................................................................................................................................................................................... 50
Sada{we, pro{lo i budu}e vreme ...................................................................................................................... 50‡51
Izvo|ewe glagola od imenica i prideva ............................................................................................................... 52
[kola danas i u budu}nosti .......................................................................................................................................... 54
Vrste re~i i slu`ba re~i u re~enici ...................................................................................................................... 55
Proste re~enice ................................................................................................................................................................. 56
Predikat ................................................................................................................................................................................ 57
Glagolski predikat ........................................................................................................................................................... 57
Imenski predikat ............................................................................................................................................................. 58
Subjekat ................................................................................................................................................................................. 59
Imeni~ki skup re~i ......................................................................................................................................................... 59
Zabavno popodne u mom dnevniku ................................................................................................................................ 61
Ve`be u izgovoru glasova ............................................................................................................................................. 62
Seti se {ta smo nau~ili ............................................................................................................................................... 64
6. DOBRO SE DOBRIM VRA]A ................................................................................................................................................ 65
Pisawe suglasnika j ......................................................................................................................................................... 65
Objekat ............................................................................................................................................................................ 66‡67
Atribut ............................................................................................................................................................................ 68‡69
Prilo{ke odredbe za mesto, vreme i na~in vr{ewa glagolske radwe .......................................... 70‡71
Davawe predloga .............................................................................................................................................................. 73
Skupovi re~i u re~enici ............................................................................................................................................... 74
Red re~i u re~enici ........................................................................................................................................................ 75
Moje novine ................................................................................................................................................................. 76‡77
Gramatika na dve strane ....................................................................................................................................... 78‡79
Seti se {ta smo nau~ili ................................................................................................................................................. 80
PROVERA ZNAWA .......................................................................................................................................................................... 81
Prva provera znawa ................................................................................................................................................ 82‡83
Druga provera znawa ............................................................................................................................................... 84‡85
Tre}a provera znawa .............................................................................................................................................. 86‡87
^etvrta provera znawa ......................................................................................................................................... 88‡89
Peta provera znawa .................................................................................................................................................. 90‡91
[esta provera znawa .............................................................................................................................................. 92‡93
95
ZABAVNA GRAMATIKA
za ~etvrti razred osnovne {kole
prvo izdawe
autor
Dr Simeon Marinkovi}
ilustrovao
Miroqub Milutinovi} Brada
recenzenti
Prof. dr @ivojin Stanoj~i}, Filolo{ki fakultet u Beogradu
Spomenka Markovi}, profesor razredne nastave, O[ „Josif Pan~i}“ u Beogradu
Mr Sla|ana Ili}, profesor
lektor
likovni urednik
priprema za {tampu
izdava~
Mr Aleksandra Markovi}
Du{an Pavli}
Dragica Din~i}
Kreativni centar
Gradi{tanska 8
Beograd
Tel./faks: 011/ 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659
urednik
za izdava~a
{tampa
Mr Aleksandra Markovi}
Mr Qiqana Marinkovi}
Publikum
tira`
copyright
Ÿ Kreativni centar, 2006
Ministar prosvete i sporta Republike Srbije odobrio je izdavawe i upotrebu ovog uxbenika u ~etvrtom
razredu osnovne {kole za 2006/2007. godinu re{ewem broj 6-00-00112/2006-07 od 8.maja 2006. godine.
96
Download

02 Zabavna Gramatika 4