LIST [email protected] SRBIJE GODINA 8 BROJ 63 MART 2013.
ODLUKA
ODLUKA UPRAVNOG
UPRAVNOG ODBORA
ODBORA JP
JP EMS
EMS
Odlazak TS 110 kV
NEBOJ[A
NEBOJ[A PETROVI],
PETROVI], IZVR[NI
IZVR[NI DIREKTOR
DIREKTOR
ZA
ZA PRENOS
PRENOS ELEKTRI^NE
ELEKTRI^NE ENERGIJE
ENERGIJE
Zakon o legalizaciji
~uva dalekovodne koridore
Generalni direktor JP EMS Nikola Petrovi}, Ministarka Zorana Mihajlovi} i direktor Elektrovojvodine Sr|an Kru`evi}
PU[TENA U RAD TS IN\IJA 2
Ubrzan industrijski razvoj
i sigurnije snabdevawe gra|ana
JP EMS izgradio 110 kV dalekovod ~ime je omogu}eno funkcionisawe
nove trafostanice
inistarka energetike Zorana
Mihajlovi} pustila je sredinom marta u rad trafostanicu
In|ija 2, u koju je ulo`eno oko dva miliona evra i koja }e omogu}iti pouzdano
napajawe elektri~nom energijom proizvodnih pogona u severoisto~noj industrijskoj zoni In|ije.
JP Elektromre`a Srbije izgradila je
novi 110 kV dalekovod od postoje}eg
In|ija – Stara Pazova do novoizgra|ene
transformatorske stanice In|ija 2, ~ime je omogu}eno weno funkcionisawe.
Generalni direktor JP Elektromre`a Srbije Nikola Petrovi} je na pu{tawu trafostanice u rad istakao - "Izgradwa transformatorske stanice In|ija 2 primer je dobre saradwe PD Elektrovojvodina i JP Elektromre`a Srbije.
Na dalekovodnoj trasi du`ine {est kilometara podignuta su 23 dvosistemska
stuba, postavqeni su provodnici od aluminijuma i ~elika i za{titno OPGW
u`e. Izgradwa dalekovoda po~ela je u julu 2012.godine,a projektovawe i izvo|ewe radova povereni su }erkama firmama
JP EMS- privrednim dru{tvima Elektroistok – Projektni biro i Elektroistok
– Izgradwa.Izgradwa dalekovoda i wegovo uvo|ewe u TS In|ija 2 u potpunosti
je finansirana sopstvenim sredstvima
M
2
JP EMS, a vrednost izvedenih radova iznosi gotovo 90 miliona dinara."
Direktor Petrovi} je najavio i da JP
EMS ove godine planira da ulo`i oko
50 miliona evra u izgradwu novih trafostanica i dalekovoda. Re~ je o dalekovodima Pan~evo - Re{ica, Bajina Ba{ta Obrenovac,Pqevqa - Bajina Ba{ta i Kragujevac – Kraqevo, kao i o trafostanicama Vrawe 4 i Beograd 20.
Ministarka Zorana Mihajlovi} je istakla da je dobro {to se otvaraju ovakve
trafostanice, jer to zna~i da se pove}ava potro{wa, {to ukazuje da po~iwemo i
ekonomski da se razvijamo. Ona je istakla da u Srbiji postoji dosta problema
u gubicima struje na distributivnoj
mre`i zbog ~ega }e prioritet u elektroenergetskom sektoru biti smawewe
tih gubitaka kroz izgradwu novih trafostanica i promenu brojila.
Gubici struje na prenosnoj mre`i na
visokom naponu su u nivou evropskog
proseka,ali su gubici na distributivnoj
mre`i mnogo vi{i i u pojedinim delovima distributivnog sistema iznose i do
50 odsto.
Ministarka je naglasila da se u proteklom periodu mnogo govorilo o planovima za smawewe gubitaka struje, ali
da se nije mnogo uradilo, istakav{i da
VESTI
otvarawe ovakvih trafostanica pokazuje
da to mo`e mnogo boqe i efikasnije da
se radi. Trafostanica In|ija 2, kapaciteta 110/20 kilovolti izgra|ena je zbog
porasta potro{we struje i prikqu~ewa
novih korisnika u severoisto~noj industrijskoj zoni u In|iji. Elektrovojvodina je u projekat ulo`ila oko 800.000
evra, dok je iz kredita Svetske banke
finansirano oko 1,2 miliona evra.
Direktor Elektrovojvodine Sr|an
Kru`evi} podsetio je da je izgradwa
trafostanice In|ija 2 po~ela 2007. godine, ali je izrazio i o~ekivawe da }e se
takva postrojewa u budu}nosti graditi
br`e. In|ija 2 }e omogu}iti {irewe
proizvodnih kapaciteta u radnim zonama
u In|iji {to }e omogu}iti otvarawe novih radnih mesta,rekao je Kru`evi} i istakao da }e i snabdevawe gra|ana elektri~nom energijom biti sigurnije.
Predsednik Upravnog odbora EPS-a
Aca Markovi} istakao je da su poboq{awe kvaliteta distributivne mre`e i
poboq{awe merewa potro{we struje jedini na~ini da se smawe gubici struje, a
direktor Svetske banke u Srbiji Lu
Brefor naveo je da }e ta finansijska
institucija u narednih 18 meseci u Srbiju investirati oko 200 miliona evra i
izrazio o~ekivawe da }e deo tog novca
biti ulo`en u elektroenergetski sektor i projekte vezane za smawewe gubitaka elektri~ne energije.
M. B.
avno preduze}e Elektromre`a Srbije, podstaknuto potresnom pri~om o porodici Drami}anin koja
sa {estoro dece `ivi u kolibi na Goliji, izgradilo je toj familiji novu porodi~nu ku}u. Generalni direktor Nikola Petrovi} uru~io je kqu~eve porodici Drami}anin u petak, 15. marta.
O te{koj situaciji porodice pisao
je dnevni list „Blic“, u sklopu svoje akcije „Srce za decu“, a poslovodstvo JP
EMS odlu~ilo je da se iz sredstava
Preduze}a porodici Drami}anin kupi
monta`na porodi~na ku}a i tako Dragovanu,Mirjani,Dragani,Budimiru,
Milo{u i Ivanu obezbede boqi uslovi za `ivot, a detiwstvo u~ini sre}nijim.
Generalni direktor JP EMS Nikola
Petrovi} je poru~io – „JP Elektromre`a Srbije nastoji da u okviru svojih mogu}nosti pomogne svim socijalno ugro`enim grupama u zemqi i iza|e u susret
deci kojoj je pomo} potrebna. Prepoznajemo zna~aj i neophodnost dru{tveno
odgovornog pona{awa. Ako vratimo
osmeh deci, znamo da smo na dobrom putu.“
„Pora`avaju}a je ~iwenica da u 21.
veku deca nemaju osnovne uslove za `ivot. Ona ne tra`e mnogo, treba im qubavi, topao dom, pristojan obrok i poneka
igra~ka. ^esto wihovi roditeqi nisu u
mogu}nosti da im te osnovne stvari
obezbede, ali ima nas koji mo`emo i moramo to da uradimo. Nastoja}emo da doprinesemo ja~awu svesti o va`nosti humanitarnih aktivnosti i zna~aju saradwe na svim nivoima u ostvarivawu tog
ciqa“ – istakao je direktor Petrovi}.
JP EMS je, upravo zbog te{ke finansijske situacije u zemqi, doneo odluku
da se u planu poslovawa za 2013. godinu
uve}aju sredstva planirana za donatorstva i humanitarne aktivnosti. Pomo}
J
Elektromre`a Srbije omogu}ila pristojne uslove za `ivot
JP [email protected] SRBIJE U HUMANITARNOJ AKCIJI
Nova ku}a za porodicu
Drami}anin sa Golije
JP EMS planira da i u budu}nosti poma`e najugro`enijim delovima
stanovni{tva
}e biti dodeqivana ugro`enim slojevima stanovni{tva i porodicama bez
osnovnih uslova za `ivot.
Porodica Drami}anin odu{evqeno
je do~ekala novu ku}u. [estoro mali{ana
uglas se slo`ilo da su im se snovi
ostvarili.„Moja bra}a i ja se vi{e nikada ne}emo buditi smrznutih trepavica.
Dobili smo novu ku}u, du{eke, ormare,
Deca odu{evqena novom ku}om
garderobu, kompjuter. Sad imamo dovoqno stolica da svi zajedno ru~amo. Hvala
dobrim qudima {to }emo se prvi put
okupati toplom vodom u na{em kupatilu
– rekla je petnaestogodi{wa Mirjana
Drami}anin, koja je do skoro sa svojom
bra}om i sestrama `ivela u tro{noj
brvnari.
M. B.
Generalni direktor JP EMS uru~uje kqu~eve
VESTI
3
POGON PRENOSA NOVI SAD
Poslovne prostorije od sada u istoj zgradi
strana 6
IZGRADWA INTERKONEKTIVNOG DALEKOVODA
Saradwa JP EMS i Transelektrike
strana 7
izdaje JP EMS
Beograd, Kneza Milo{a 11
www.ems.rs
POGON PRENOSA KRU[EVAC
generalni direktor:
Nikola Petrovi}
Zahuktavaju se radovi
strana 7
organizator za
odnose sa javno{}u:
Mildan Vuji~i}
SASTANAK REGIONALNE ENTSO-E GRUPE
Zavr{ena izrada regionalne mre`ne studije
strana 8
NEBOJ[A PETROVI], IZVR[NI DIREKTOR ZA PRENOS
Zakon "~uva" i dalekovodne koridore
strana 9
odgovorni urednik:
Milo{ Bogi}evi}
redakcija:
Predrag Batini}
Miroslav Vukas
Aleksandar Opa~i}
Sr|an Stankovi}
JP EPS, JP EMS I INSTITUT MIHAJLO PUPIN
TENT u sekundarnoj regulaciji
strane 10-11
priprema i {tampa:
DOO "Komazec"
NAVR[ENO 14 GODINA OD BOMBARDOVAWA
Razarawa "Milosrdnog an|ela"
kontakt:
(011) 3243 081
[email protected]
strane 12-13
NAU^NO-OBRAZOVNI CENTAR JP EMS
Zaboravqena vila danas ponos Bukovika
strane 17-19
CIP – Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
658 (497.11) (085.3)
SKUP[TINA SINDIKATA EMS
Usvojen Izve{taj o radu Sindikata EMS
strana 23
EMS: Elektromre`a Srbije : list
Elektromre`e Srbije / odgovorni urednik Milo{
Bogi}evi}. – God. 1, br. 1 (sep. 2005) . - Beograd (Kneza Milo{a 11) : JP EMS, 2005 (In|ija : “Komazec”). - 30 cm
EMS-OVA AMBULANTA
Gram prevencije kao kilogram le~ewa
strane 24-25
Mese~no. - Je nastavak: Elektoristok
ISSN 1452 - 3817 = EMS. Elektromre`a Srbije
COBISS.SR - ID 128361740
pravni odbor JP Elektromre`a
Srbije doneo je na redovnoj 47.
sednici odluku kojom se na republiku Srbiju prenose prava kori{}ewa
(dr`avine) nad 110-kilovoltnim transformatorskim stanicama, ~ime je ispuwena zakonska obaveza Preduze}a i zavr{en dug i komplikovan postupak preuzimawa odnosno predaje objekata izme|u JP EMS i JP EPS. Status 62 zaposlena koji prelaze u JP EPS re{i}e se
ugovorima. Primopredaja objekata o~ekuje se u maju ove godine.
Transformatorske stanice koje su
„oti{le“ iz JP EMS su: Bor 1, Bor 3, Veliki Kriveq, Zaje~ar 1, Zaje~ar 2, Kwa`evac, Negotin, Majdanpek 3, Majdanpek
2, Majdanpek 1, Vrawe 1, Svrqig, Prokupqe, Pirot 2, Pirot 1, Ni{ 1, Bosilegrad, Po`arevac, Petrovac, Smederevska Palanka, Beograd 10, Beograd 9, Beograd 7, Beograd 6, Nova Varo{, ^a~ak 1,
Aran|elovac, [abac 2, [abac 1, Vaqevo
1, Trstenik, Sjenica, Ra{ka; Para}in 1,
Novi Pazar 1, Kraqevo 1, Aleksinac i
Dimitrovgrad. Pored trafostanica,
prava su preneta i za ~etiri 35-kilovoltna dalekovoda za napajawe sopstvene potro{we i jedan 10-kilovoltni dalekovod za napajawe relejne stanice.
Tako|e, doneta je odluka o prenosu
prava dr`avine na Republiku Srbiju nad
objektima gde je JP EMS dr`alac i fakti~ki korisnik, a na kojima tre}a lica
(javna preduze}a, privredna dru{tva, dr`avni organi) u javnim kwigama imaju
upisano pravo kori{}ewa, odnosno
eventualno upisano pravo vlasni{tva:
Beograd 1, Beograd 2, Beograd 11, Mladenovac, Smederevo 1, Smederevo 2, Velika
Plana, Veliko Gradi{te, Kur{umlija, Leskovac 1,Ni{ 3,Jagodina 1,Ose~ina,Gorwi Milanovac, Sevojno.
Upravni odbor usvojio je i odluku o
izmenama Godi{weg plana poslovawa JP
EMS za 2013. godinu, koji je bio potreban zbog primopredaje 110-kilovoltnih objekata. Izmena predvi|a i ve}a
sredstva za donacije i humanitarne aktivnosti, a pomo} }e biti upu}ivana
najugro`enijim delovima stanovni{tva.
Odluka je prosle|ena Vladi Republike
Srbije na davawe saglasnosti.
U
REDOVNE SEDNICE UPRAVNOG ODBORA JP EMS
Odlazak „stodesetki“
Odlukom ispuwena zakonska obaveza Preduze}a i zavr{en dug i komplikovan postupak preuzimawa objekata izme|u JP EMS i JP EPS
Izvestioci po ta~kama bili su Tamara Crvenica, izvr{ni direktor za
pravne i poslove qudskih resursa i
Ivan Jovi}evi}, korporativni direktor za plan i kontrolu.
Sednicu je vodio predsednik
Upravnog odbora Vidoje Jevremovi},
prisustvovala joj je i zamenica generalnog direktora JP EMS Aleksandra
Nauparac, kao i predstavnik Ministarstva energetike, razvoja i `ivotne
sredine Qubomir Aksentijevi}.
Krajem februara odr`ana je 46. redovna sednica na kojoj je Upravni odbor doneo odluku kojom se porodici
Drami}anin iz mesta Vu~ak na planini Goliji odobrava finansijska pomo}
za kupovinu monta`ne porodi~ne ku}e.
Re~ je o porodici sa {estoro dece, koja `ivi u izrazito te{kim uslovima, o
~emu je pisano u medijima. Izvestilac je
Vlada dala saglasnost na program poslovawa
Na 53. sednici Vlade Republike Srbije odr`anoj 28. februara 2013. godine u Beogradu, donet je Zakqu~ak o prihvatawu Izve{taja o potrebi fakti~kog
preuzimawa, odnosno predaje objekata, opreme i postrojewa izme|u JP EPS i JP
EMS, saglasno Zakonu o energetici, kojim su organi upravqawa tih preduze}a
i Ministarstvo energetike, razvoja i za{tite `ivotne sredine zadu`eni da
odgovaraju}im odlukama i aktivnostima realizuju navedene zadatke i obaveze.
Na istoj sednici Vlada RS je, na osnovu ~lana 50. stav 3. Zakona o javnim preduze}ima, donela Re{ewe o davawu saglasnosti na Godi{wi program poslovawa
JP Elektromre`a Srbije za 2013. godinu, koji je doneo Upravni odbor JP EMS
na sednici od 14. februara 2013. godine, ~ime je, pored uslova za redovno poslovawe JP EMS, omogu}ena i realizacija svih planiranih zajedni~kih programa Poslodavca i Sindikata.
POSLOVNA POLITIKA
bila Gordana Markovi}, rukovodilac
Slu`be za finansijske dinarske poslove.
Na 46. sednici donete su i odluke
o davawu u zakup poslovnog prostora
JP EMS privrednim dru{tvima „Elektroistok – Projektni biro“ i „Elektroistok – Izgradwa“. Budu}i da je JP
EMS nosilac prava kori{}ewa poslovnog prostora, takvi ugovori sa
„}erkama firmama“ zakonska su obaveza, a visina zakupnine regulisana je
Odlukom o utvr|ivawu zakupnina za
poslovni prostor na kome je nosilac
prava javne svojine grad Beograd i Odlukom o odre|ivawu zona na teritoriji grada Beograda, kao i odgovaraju}im odlukama koje va`e na teritoriji
grada Ni{a. Izvestioci po tim ta~kama bili su Branislav Bibi}, predsednik skup{tine PD „Elektroistok
– Projektni biro“ i Rajko Gveri},
predsednik skup{tine PD „Elektroistok – Izgradwa“.
Upravni odbor doneo je i Odluku o
izmeni i dopuni odluke o popisu sredstava, obaveza i potra`ivawa JP EMS,
kao i odluke o rashodu osnovnih sredstava i sitnog inventara pogona Bor i
Kru{evac, a izvestilac je bio Nenad
Luci}, predstavnik Slu`be ra~unovodstva.
Dono{ewe Odluke o izmeni kamatne stope na reprogram obaveza JP EPS
prema JP EMS odlo`eno je za neku od
idu}ih sednica, po{to su ~lanovi UO
tra`ili dodatne informacije. Izvestilac je bila Oqa \eli}, rukovodilac Centra za EFP.
M. B. – M. V.
5
POGON NOVI SAD
Poslovne prostorije od sada u istoj zgradi
Selidba izvr{ena uz minimalan utro{ak nov~anih sredstava
o~etak 2013. godine u Pogonu
Novi Sad obele`en je dugo i{~ekivanim preseqewem poslovnog prostora. Radi se o eta`nim celinama zgrade „Dispe~erskog centra“
Elektrovojvodine i dela poslovne
zgrade Elektrovojvodine. Naime, deo
P
kancelarijskog prostora koji se nalazio na petom spratu u poslovnoj zgradi
Elektrovojvodine, preseqen je u zgradu
„Dispe~erskog centra“, tako da }e se
od sada poslovni prostor u Novom Sadu nalaziti u jednoj zgradi od drugog
do {estog sprata, ukqu~uju}i i suteren.
Nakon potipisivawa Ugovora o razmeni nepokretnosti izme|u JP EMS-a i
Elektrovojvodine, pristupilo se sprovo|ewu odredbi protokola o preseqewu. Po ovla{}ewu generalnog direktora, formiran je stru~ni tim, pa je 21. januara po~elo preseqewe. Uz neznatno
ka{wewe u pripremi, Elektrovojvodina
je 4. februara po~ela da iseqava svoje
prostorije u zgradi „Dispe~erskog
centra“ i to je trajalo do 22. marta, kada je zavr{eno preseqewe qudstva i izvr{eno raspore|ivawe po kancelarijama. Postoje mawi problemi oko preseqewa biblioteke i telefonskih operatera, ali se o~ekuje se da }e Elektrovojvodina u skorije vreme da re{i i taj
problem.
Poslovawe Pogona u toku selidbe
odvijalo se uobi~ajenim tempom, po{to
je u hodu preme{tena infrastruktura
telefonskih i ra~unarskih veza. Zahvaquju}i stru~nim radnicima tehni~kih
slu`bi Pogona i anga`ovawu svih zaposlenih,selidba je izvr{ena uz minimalan
utro{ak nov~anih sredstava. U narednom
periodu, u sklopu investicija, a prema
usvojenom elaboratu,predvi|ena je adaptacija dela poslovnog prostora na drugom, tre}em i {estom spratu sa kompletnom vertikalom sanitarnih ~vorova.
S. S.
Kra|e ne jewavaju
Lopovi ozbiqno ugro`avaju sigurnost rada prenosne mre`e
o~etak prole}a u Pogonu Novi
Sad obele`ile su na`alost
ve} uobi~ajene vesti o kra|ama
opreme. Dijagonale sa stubova kradu
se bez obzira na godi{we doba, a koli~ine ukradenog materijala su rekordne. Sredinom marta na dalekovodima broj 1003 i 1004 sa dva ugaono
zatezna stuba na obilaznici oko Subotice, odnete su po 24 dijagonale sa
svakog stuba. Tako|e, po~etkom marta,
prilikom pregleda sa zemqe, uo~ene su
nedostaju}e dijagonale na ~etiri dalekovoda kod Ka}ke petqe u okolini
Novog Sada. Na najkriti~nija mesta
tada je postavqeno oko 100 komada,
ali dijagonale i daqe nedostaju. Osim
toga, u okolini trafostanice Novi
Sad 3 u februaru su dijagonale nedostajale na jednom 110kV i jednom
220kV dalekovodu.
Slu~aj s kraja pro{le godine upozorava da nesmawen tempo kra|a dijagonala ozbiqno ugro`ava sigurnost
pogona prenosne mre`e. Krajem oktobra 2012. godine u ju`nom Sremu, sa 43
stuba dalekovoda broj 124/2, 124/3 i
124/4 odnete su ~ak 372 dijagonale,
te`ine oko ~etiri i po tone. Procewena {teta je iznosila 4 miliona dinara. Po~inioci su prona|eni i privedeni, a u toku je proces su|ewa u
Sremskoj Mitrovici.
Na mesto ukradenih dijagonala
ugra|uju se nove, ukoliko ih ima, a u
posledwe vreme sve vi{e i stare dijagonale. Tako|e, zbog nedostatka rezervnih, ugra|ivane su dijagonale pozajmqene iz drugih pogona prenosa
EMS-a.
6
IZ POGONA I CENTARA
P
S. S.
Pokradene dijagonale u okolini Subotice
Temi{varu je krajem marta potpisan "Joint Position Paper 4" izme|u kompanija JP EMS i Transelektrika. Dokument, koji je potpisala izvr{na direktorka za investicije i strategiju Jelena Mateji},
predstavqa osnovu za nastavak zajedni~kih aktivnosti dva operatora
prenosnih sistema na pripremi izgradwe dvostrukog 400 kV interkonektivnog dalekovoda izme|u Re{ice
u Rumuniji i Pan~eva.
Elektroenergetski sistem Srbije
spojen je interkonektivnim vezama sa
osam susednih dr`ava. Zbog takvog geografskog polo`aja na{ sistem predstavqa prirodnu vezu izme|u ostalih
sistema u regionu. Izgradwa nove 400
kV interkonekcije izme|u Srbije i
Rumunije predstavqa projekat ja~awa
izuzetno bitnog regionalnog, ali i
panevropskog koridora u pravcu severoistok - jugozapad. Realizacija celokupnog projekta, osim o~iglednog nacionalnog zna~aja, u skladu je i sa tri
osnovna proklamovana ciqa energetske politike EU: pove}awem sigurnosti napajawa, integracijom obnovqivih izvora energije i uspostavqawem
internog elektroenergetskog tr`i{ta.
R. E.
U
IZGRADWA INTERKONEKTIVNOG
DALEKOVODA IZME\U SRBIJE I RUMUNIJE
Saradwa JP EMS
i Transelektrike
POGON PRENOSA KRU[EVAC
Zahuktavaju se radovi
Pogonu prenosa Kru{evac odvijaju se mnogobrojne aktivnosti
i sprovode se zna~ajne investicije, pa smo tim povodom razgovarali
sa Zoranom Kne`evi}em, direktorom tog pogona. Kne`evi} je napravio
kratak pregled po~etih investicija i
trenutnih aktivnosti i istakao –
„Zima je pro{la bez ve}ih problema.
Pripremqeni su planovi za remontnu
i investicionu sezonu 2013. godine.
Sa stanovi{ta Pogona, najva`niji zadatak je da se poslovi odr`avawa prenosnih objekata urade kvalitetno i u
potrebnom obimu, kako bi se korisnicima prenosnog sistema pru`ila kvalitetna usluga. Poslovi odr`avawa
standardno se rade po Pravilniku o
U
odr`avawu elektroenergetskih objekata Javnog Preduze}a Elektromre`a
Srbije, uz neke neophodne specifi~ne radove.“
Direktor Kne`evi} dodaje da bez
obzira na status TS 110 kV, te objekte treba odr`avati kako bi ceo energetski sistem funkcionisao na zadovoqavaju}em nivou, a tih trafostanica u Pogonu Kru{evac ima devetnaest.
Tako|e, treba uraditi i „poja~ani remont“ preuzetih 300 kilometara 110
kV dalekovoda. Kada je re~ o investicionim poslovima, na podru~ju Pogona
prenosa Kru{evac, planiran je zna~ajan obim radova: Izgradwa TS 400/110
kV Vrawe 4, rekonstrukcija DV 113/1,
DV 154/1, DV 114/1, rekonstrukcija i
VESTI
rasplet napajawa TS Fijat Automobila Srbija, izgradwa davno planiranih
platoa za sme{taj VN opreme u sedi{tu Pogona, fazni radovi u sklopu rekonstrukcije TS 220/110 kV Kru{evac
1 (pu{tene u pogon {ezdesetih godina pro{log veka ), fazni radovi na izgradwi dvostrukog dalekovoda 110 kV
Kraqevo – Ra{ka – Novi Pazar, ugradwa drugog transformatora 400/110 kV
300 MVA u TS Jagodina 4, zamena transformatora 220/110 kV 150 MVA,
transformatorom 400/110 kV 300MVA
u TS Leskovac 2. Fazni radovi na izgradwi dalekovoda 400 kV KragujevacKraqevo .
„U svim napred navedenim poslovima Pogon Kru{evac }e u~estvovati u
potrebnom obimu i sa raspolo`ivim
stru~nim kadrom. Podrazumeva se da se
sve aktivnosti izvode uz racionalizaciju tro{kova, i naro~ito od ove
godine, minimizirawe gubitaka u prenosu, “- zakqu~uje Kne`evi}.
S. Stankovi}
7
SASTANAK REGIONALNE ENTSO-E GRUPE
ZA RAZVOJ PRENOSNOG SISTEMA
Planeri JP EMS uspe{no okon~ali
izradu regionalne mre`ne studije
a sastanku regionalne ENTSOE grupe za razvoj prenosnog sistema, koji je odr`an po~etkom
marta u Skopqu, uspe{no su predstavqeni rezultati multilateralne, preliminarne regionalne mre`ne studije,
~ijom je izradom koordinirao Centar
za strategiju JP EMS u okviru svojih
redovnih me|unarodnih aktivnosti.
Naime, analiti~ari iz Slu`be za planirawe razvoja EES Centra za strategiju
JP EMS, su u saradwi sa predstavnicima crnogorskog Operatora prenosnog
sistema izvr{ili sve neophodne si-
N
organizaciji JP EMS, krajem februara u hotelu „Moskva“ odr`an je sastanak regionalne radne grupe „Congestion Managment and
Market Integration“ (CMMI) u okviru
ENTSO-E Market komiteta. U radu
grupe u~estvuju TSO-ovi jugoisto~ne
Evrope: bugarski, rumunski, turski, makedonski, crnogorski, bosanski, gr~ki, albanski, hrvatski, slovena~ki, ma|arski, austrijski, italijanski i srpski operator prenosnog sistema.
CMMI radna grupa bavi se kreirawem regionalnog mre`nog modela,
harmonizacijom procedura za prora~un prenosnih kapaciteta prema NTC
metodologiji i pra}ewem najsavreme-
U
8
stemske analize i prora~une, i asocijaciji ENTSO-E su, ispred regiona jugoisto~ne Evrope, isporu~ili prvu preliminarnu regionalnu mre`nu studiju.
U prvoj fazi pripreme narednog
Panevropskog Desetogodi{weg plana
razvoja prenosne mre`e TYNDP 2014,
svaka od {est ENTSO-E regionalnih
radnih grupa zadu`enih za razvoj prenosne mre`e imala je obavezu da pripremi odgovaraju}u preliminarnu regionalnu mre`nu studiju. U na{em regionu, kontinentalne jugoisto~ne
Evrope (CSE - Continental South East)
izradu navedene regionalne mre`ne
studije vodio je JP EMS kao lider
podgrupe za regionalne mre`ne studije (CSE RG NSSG).
Plan je bio da se izvr{i preliminarna procena prilago|enosti prenosne mre`e analizirawem najkriti~nijih radnih re`ima, koji odgovaraju
ekstremnim slu~ajevima, a do kojih se
do{lo prethodno izvr{enim tr`i{nim
simulacijama. Namera je da se rezultati
preliminarne mre`ne studije iskoriste za identifikaciju potencijalnih
zagu{enih prenosnih koridora i identifikaciju potencijalnih novih investicionih potreba u periodu do 2030.
godine. Posmatran je scenario razvoja
regionalnog elektroenergetskog sistema koji je najrealniji po mi{qewu
ve}ine operatora prenosnih sistema u
Evropi, tzv. scenario "V1".
Rezultati preliminarne regionalne mre`ne studije su pokazali da u
prenosnoj mre`i regiona jugoisto~ne
Evrope u periodu od 2020. do 2030.
godine postoje potencijalno zagu{eni prenosni koridori, naro~ito ako
se uzme u obzir osetqivost prenosne
mre`e na{eg regiona na uvoz, odnosno
izvoz iz sistema Turske i Ukrajine.
Svi identifikovani zagu{eni prenosni koridori, kao i potencijalni novi investicioni projekti, odnosno
poja~awa u prenosnoj mre`i regiona
jugoisto~ne Evrope, bi}e detaqnije
analizirani tokom druge faze pripreme narednog Panevropskog Desetogodi{weg plana razvoja prenosne
mre`e,TYNDP 2014.
R. E.
SASTANAK REGIONALNE RADNE GRUPE
Nova znawa i metodologije
nijih metoda za prora~un kapaciteta
koje se zasnivaju na tokovima snaga, u
skladu sa aktuelnim evropskim tendencijama.
Vi{egodi{wim radom te grupe, anga`ovawem evropskih i regionalnih
konsultanata, do{lo je do velikog napretka u regionu, pre svega kada su u
pitawu nova znawa i metodologije. Tako|e, zahvaquju}i donacijama realizo-
VESTI
vanim u okviru CMMI grupe, TSO-ovi
jugoisto~ne Evrope dobili su najsavremeniji softver.
„Mo`e se re}i da region prati
aktuelna evropska de{avawa i da su
TSO-ovi spremni za nove izazove diktirane budu}im obavezama, postavqenim od strane ENTSO-E“, - ka`e Marija \or|evi} iz EMS-a, konvenor
te radne grupe.
M. B.
VLADA SRBIJE USVOJILA ZAKON O POSEBNIM USLOVIMA ZA UPIS PRAVA SVOJINE
NA OBJEKTIMA IZGRA\ENIM BEZ GRA\EVINSKE DOZVOLE
Zakon o legalizaciji „~uva“
i dalekovodne koridore
Neboj{a Petrovi}, izvr{ni direktor za prenos elektri~ne energije u
JP EMS, isti~e da su se predstavnici Javnog preduze}a Elektromre`a
Srbije aktivno ukqu~ili u javnu raspravu o tom Zakonu. – Usvojen
amandman prema kojem je nemogu}e legalizovati objekat bez EMS-ove saglasnosti
edavno je Vlada Republike Srbije usvojila Zakon o posebnim uslovima za upis prava
svojine na objektima izgra|enim bez
gra|evinske dozvole. Re~ je o zakonu o
katastarskoj legalizaciji gotovo milion i 300 hiqada bespravno izgra|enih objekata. Tim zakonom ure|uju se
uslovi za upis prava svojine na objektima i delovima objekata koji su izgra|eni bez gra|evinske dozvole do
11. septembra 2009. godine, odnosno,
koji se koriste bez upotrebne dozvole, kao i na gra|evinskom zemqi{tu na
kome je objekat izgra|en, tj, na gra|evinskom zemqi{tu ispod objekta. Dobijawe gra|evinske i upotrebne dozvole definisano je odredbama o legalizaciji Zakona o planirawu i izgradwi.
Predstavnici Javnog preduze}a
Elektromre`a Srbije aktivno su se
ukqu~ili u javnu raspravu odr`anu u
Privrednoj komori Beograda o tom
Zakonu, istakao je Neboj{a Petrovi}, izvr{ni direktor za prenos
elektri~ne energije u JP EMS.
- Za na{u kompaniju taj Zakon je vrlo zna~ajan pa smo predlo`ili amandman stava 3. ~lana 1. Osnovni razlog
za{to je EMS reagovao predlogom
kroz amandman je {to u koridorima
110, 220 i 400 kV u naseqenim mestima i u blizini naseqenih mesta izgra|en veliki broj nelegalnih objekata.
Neki od tih objekata nemaju saglasnost EMS-a pa samim tim ni gra|evinsku, ni upotrebnu dozvolu. Drugi
su, opet, izgra|eni tako da ne zadovoqavaju propise o sigurnosnim visinama i sigurnosnim udaqenostima od
nadzemnih vodova, - ka`e Neboj{a Petrovi} i nastavqa: - Za najve}i broj
N
bespravno izgra|enih objekata koji
se upi{u u katastar ne}e postojati
interes da se posle toga nastavi
proces legalizacije, odnosno, da se
po posebnom postupku nabavi gra|evinska i upotrebna dozvola. U stavu
3. ~lana 1. Zakona o katastarskoj legalizaciji odlu~eno je da se odredbe
tog Zakona ne primewuju na objekte
koji su izgra|eni na povr{inama javne
namene, odnosno, na zemqi{tu planiranom za ure|ewe ili izgradwu objekata javne namene ili na povr{inama
javne namene za koje se utvr|uje javni
interes. U skladu s tim, stav 3. ~lana
1. navodi i objekte izgra|ene u koridorima postoje}ih ili planiranih
dalekovoda. Te objekte mogu}e je legalizovati samo u skladu sa Zakonom o
posebnom postupku za dobijawe gra|evinske i upotrebne dozvole. Tako
je otklowena opasnost da EMS ne mo`e da preduzme ni{ta protiv vlasnika bespravno izgra|enih objekata koji ugro`avaju bezbednost i zdravqe
qudi, imovinu kao i elektroenergetske nadzemne vodove, {to je veoma
bitno za pouzdan rad elektroenergetskog sistema.
Direktor Petrovi} se osvrnuo i
na Uputstvo za anga`ovawe interventnih ekipa sa normiranim standardima putovawa, koje je potpisao
generalni direktor Nikola Petrovi}:
- Re~ je o veoma va`nom Uputstvu i
s tehni~kog, i s pravnog stanovi{ta.
S tehni~kog aspekta zato {to su
odre|eni zaposleni u EMS-u koji po
kriterijumu pouzdanog i sigurnog rada prenosnog sistema donose odluku
o potrebi interventnih poslova, kao
i zaposleni koji na osnovu donete
odluke o potrebi interventnih po-
AKTUELNOSTI
Neboj{a Petrovi}
slova donose odluku o vremenu i na~inu obavqawa interventnih poslova.
Odluka za obavqawe interventnih
poslova donosi se na osnovu kriterijuma za pouzdan i siguran rad prenosnog sistema, a uzima se u obzir izvodqivost poslova, posebno tretiraju}i kriterijume kao {to su vremenski uslovi i doba dana (zbog bezbednosti i zdravqa zaposlenih), raspolo`ivost ekipa i raspolo`ivost vozila, udaqenost ekipa od objekta,
opremqenost ekipa...Tako te aktivnosti postaju zna~ajno preciznije zahvaquju}i jasno razgrani~enim odgovornostima prema tehni~kim zahtevima za rad prenosnog sistema i, posebno, prema zakonskim propisima za za{titu i bezbednost na radu.
S pravnog aspekta bitno je da je
~lanom 11. Kolektivnog ugovora predvi|eno dono{ewe posebnog Uputstva
s procedurama za anga`ovawe zaposlenih u JP EMS van radnog vremena sa
normiranim standardima putovawa,
koji su sastavni deo Uputstva, ~ime su
potvr|ena prava zaposlenih, - rekao
je Neboj{a Petrovi}.
Predrag Batini}
9
ZAJEDNI^KI NAPOR JP EPS, JP EMS I INSTITUTA MIHAJLO PUPIN
TENT u sekundarnoj
Uvo|ewe blokova TENT A4 i TENT A5 u sekundarnu regulaciju u~estanosti i snage razmene investicija je JP Elektroprivreda Srbije i izvanredno je zna~ajno za pouzdan rad elektroenergetskog sistema u vreme ni`eg konzuma, ali i velikih dotoka ili su{a
T
vije sa zapadnoevropskom interkonekcijom, tada{wom UCPTE. Osnove
wenog rada postavili su prof. dr
Milan ]alovi} i Petar Rajkovi},
- ka`e mr Nikola Obradovi}, koordinator za sistemske usluge u JP
Elektromre`a Srbije.
Princip rada sekundarne regulacije u~estanosti i snage razmene je
veoma jednostavan. Ra~unar sme{ten u
Nacionalnom dispe~erskom centru u
Beogradu (mre`ni regulator), svake
dve sekunde izra~unava sumu razmene
snage sa susedima i poredi je sa planom razmene Srbije za taj sat. Tako|e,
izra~unava se i trenutno odstupawe
u~estanosti od nominalne vrednosti
10
AKTUELNOSTI
ermoelektrana Nikola Tesla radi u sekundarnoj regulaciji, prvi put u ~etrdeset godina funkcionisawa sekundarne regulacije u~estanosti i snage razmene u Republici
Srbiji. TENT A4 je zvani~no ukqu~en
u rad sekundarne regulacije u~estanosti i snage razmene 13. marta 2013.
godine. Nedequ kasnije - 20. marta, u
rad sekundarne regulacije zvani~no je
ukqu~en i blok TENT A5.
Sekundarna regulacija u~estanosti i snage razmene je uvedena u elektroenergetski sistem Srbije po~etkom sedamdesetih godina pro{loga
veka, u sklopu priprema za povezivawe
elektroenergetskog sistema Jugosla-
(50 Hz). Ta dva odstupawa se sabiraju
i dobija se ukupna regulaciona gre{ka Srbije.
Da bi otklonio regulacionu gre{ku mre`ni regulator svake ~etiri
sekunde, ukoliko postoji potreba,
{aqe regulacione impulse na elektrane koje su predvi|ene za rad u sekundarnoj regulaciji. Za to su u Srbiji su do sada bile sposobne HE
\erdap 1, HE Bajina Ba{ta, HE Bistrica i RHE Bajina Ba{ta. Hidroelektrane su jednostavnije za uvo|ewe
u sekundarnu regulaciju, lak{e upravqive i br`e. Impulsi poslati iz
Beograda dolaze na turbinski regulator i, u zavisnosti od znaka impulsa, pove}avaju ili smawuju dovod vode
u turbinu, a samim tim i snagu generatora.
Problemi su naj~e{}i u ranim jutarwim ~asovima kada se smawi konzum
pa hidroelektrane moraju da se zaustave. Tada se de{ava da elektroenergetski sistem Srbije radi sa smawenom rezervom u sekundarnoj regulaciji ili bez we. Jo{ ve}i problem je u
periodu velikih dotoka ili su{e. Kada su veliki dotoci rad elektrane u
sekundarnoj regulaciji nije ekonomski opravdan jer regulacija automatski mo`e oboriti snagu ma{ine, {to
dovodi do smawewa prera|ene vode i
preliva. U periodima su{e nedostatak vode ma{inu ~ini neupotrebqivom za anga`ovawe, pa i za rad u sekundarnoj regulaciji.
- Termoelektrane u proteklim godinama nisu kori{}ene za rad u sekundarnoj regulaciji, mada je u evropskoj interkonekciji to uobi~ajena
praksa. Iskori{}ena je komparativna
prednost na{eg elektroenergetskog
sistema u kome je jedna tre}ina hidroelektrana, koje su upravqivije i
br`e.
Problem sa radom termoelektrane
u sekundarnoj regulaciji je obezbe|ivawe stalnog dotoka pare. Kod hidroelektrane, impuls poslan iz Beograda
dodatno otvori turbinu i vi{e vode
stigne iz akumulacije. Kod termoelek-
regulaciji
Aktivna snaga bloka TENT A4 tokom rada u sekundarnoj regulaciji
trane, impuls poslat iz Beograda tako|e otvori turbinu i poraste dotok pare iz kotla, a samim tim i snaga
generatora. Na `alost, ako se re`im
kotla ne promeni posle desetak minuta ne}e bidi dovoqno pare u kotlu
i generator }e oboriti snagu bez obzira na otvor turbine. Za rad termoelektrane u sekundarnoj regulaciji
u~estanosti i snage razmene neophodno je da regulacija kotla bude povezana sa regulacijom turbine. Ba{ to
je ostvareno po prvi put u Srbiji,
tokom velikih zahvata na upravqa~kim
sistemima na blokovima TENT A3, A4,
A5 i A6. Te zahvate je finansirao JP
EPS. Na dva bloka je ugra|ena SIEMENS upravqa~ka oprema, a na dva
bloka je ugra|ena oprema Instituta
Mihajlo Pupin, - ka`e mr Obradovi}.
Koordiniranim radom JP EPS, Instituta Mihajlo Pupin i JP EMS,
blok TENT A4 je 1. marta 2013 pu{ten
u probni rad u sekundarnoj regulaciji. Od 5. marta zapo~elo je testirawe
bloka TENT A5 u sekundarnoj regulaciji. Sa strane JP EMS na ovom poslu
su bili anga`ovani mr Nikola Obradovi} i Mirela \ur|evi}. Period visokih vodostaja na hidroelektranama je ubrzao uvo|ewe tih blokova u stalan rad u sekundarnoj regulaciji. Blok TENT A4 je pu{ten u stalni rad u sekundarnoj regulaciji 13.
marta, a blok TENT A5 20. marta 2013.
U ovom trenutku TENT A4 i TENT A5
su zvani~no osposobqeni za rad u sekundarnoj regulaciji i svakodnevno
u~estvuju u woj. Za 26. mart planiran je
po~etak testirawa rada TENT A3 u
sekundarnoj regulaciji, a vrlo brzo se
o~ekuje i po~etak testirawa TENT
A6.
- Uvo|ewem termoblokova u sekundarnu regulaciju u~estanosti i snage
razmene elektroenergetski sistem
Srbije je stvorio preduslove za znatno poboq{we kvaliteta rada regulacije u~estanosti i snage razmene u
periodima kada su mogu}nosti hidroelektrana za rad u sekundarnoj regulaciji smawene. Na taj na~in je poboq{ana sigurnost rada elektronergetskog sistema Srbije u tim re`imima,
- ka`e mr Obradovi}.
Predrag Batini}
PRIVREDNO DRU[TVO ELEKTROISTOK PROJEKTNI BIRO
Zoran ^oka{ novi direktor Projektovawa
J
avno preduze}e Elektromre`a
Srbije poznato mi je od ranije
kao veoma respektabilan privredni subjekt i kao jedan od stubova
srpske energetike. Nadam se da }u dolaskom u EMS-ovu }erku-firmu Privredno dru{tvo Projektni biro doprineti da i ono bude na zavidnom
nivou po ugledu na EMS. Nastoja}u da
ostvarim taj ciq i da opravdam poverewe koje sam dobio dolaskom na ~elo
Projektnog biroa, - rekao je novi direktor Privrednog dru{tva Elektroistok Projektni biro Zoran ^o-
AKTUELNOSTI
ka{, diplomirani ekonomista za me|unarodno poslovawe.
Pre visokog obrazovawa direktor
^oka{ zavr{io je sredwu elektrotehni~ku {kolu Nikola Tesla u Beogradu.
Od oktobra 2007. do juna 2011. bio je
pomo}nik direktora u “Put Sistemu”
d.o.o, a od novembra 2012. do dolaska
u EMS bio je vi{i stru~ni saradnik –
pomo}nik direktora u “Koridorima
Srbije” d.o.o.
Direktor ^oka{ je o`ewen i otac
je dvoipogodi{we devoj~ice.
P. B.
11
re 14 godina, 24. marta u 20.00 ~asova, NATO alijansa napala je tada{wu Saveznu Republiku Jugoslaviju, bez saglasnosti Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija. Devetnaest
~lanica Alijanse po~elo je prvi put od
svog osnivawa 4. aprila 1949. godine,
vojnu oru`anu akciju protiv jedne suverene dr`ave i to na evropskom tlu.
U danima agresije od razarawa nisu
bili po{te|eni ni objekti JP Elektroprivrede Srbije, odnosno JP Elektroistoka, prethodnika sada{weg JP Elektromre`a Srbije. Ve} prvog dana Alijansa je razli~itim kalibrima projektila dejstvovala po gotovo svim distributivnim podru~ijima, a posebno na
onim teritorijama gde su bile raspore}ene oru`ane snage SRJ,tako da su u tim
trenucima mnogi distributivni objekti o{te}eni. Sagledavaju}i 78 dana
agresije, ukupno je bilo 37 napada na
objekte JP EPS i JP Elektroistok, od
kojih su 10 bili istovremeni. Objekti
su ga|ani razornim projektilima, tomahavk raketama, specijalnim projektilima
sa visokoprovodnim vlaknima...
Na meti su 23. aprila dve Transformatorske stanice: 220/110 kilovolti
Beograd 3 i 110/35 kilovolti Beograd
9. U 03.51~asova pogo|ene su razornim
bombama. Nedugo zatim, 2. maja 1999. godine u 21.45 pogo|ene su bombama puwenim specijalnim visokoprovodnim vlaknima TS 400/220 kV Obrenovac, TS
220/35 kV Bajina Ba{ta, TS 400/220/110
kV Ni{ 2, 400/220/110 kV Novi Sad 2,
razvodna postrojewa 400 i 110 kilovolti u Drmnu. Dakle, na vi{e razli~itih
lokacija dejstvovano je u isto vreme, kako bi se onesposobio elektroenerget-
P
NAVR[ENO 14 GODINA OD BOMBARDOVAWA
Razarawa „Milosrdnog
TS Beograd 5 u plamenu
ski sistem Srbije. U periodu od 3. do 7.
maja bilo je vi{e poreme}aja u radu prenosnog sistema usled delovawa zaostalih visokoprovodnih vlakana na objektima no{enih vetrom, tako da je bilo
^ime smo ga|ani
Pripadnici NATO alijanse u udarama na SRJ koristili su razli~ite oblikemodele vojne tehnike, veliki broj aviona , helikoptera, bespilotnih letelica, borbenih i ubojnih sredstava velikog dometa i razorne mo}i, navo|ene i dirigovane
projektile. Kori{}ene su razorne bombe velikih te`ina, bombe sa osiroma{enim
uranijom, navo|ene projektile, kasetne rasprskavaju}e projektile, bombe sa puwenim
visokoprovodnim vlaknima....
Bombe sa visokoprovodnim vlaknima za onesposobqavawe elektroenergetskog
sistema primewene su prvi put u januaru i februaru 1991. godine, u ratu sa Irakom
u akciji Pustiwska oluja. Tada su u napadima kori{}ene bombe puwene grafitnim
vlaknima za izazivawe kratkih spojeva.
Me|utim, u ratu protiv SRJ prvi put u istoriji ratovawa primewena su oru`ana sredstva - bombe sa visokoprovodnim vlaknima, koje su tada predstavqale najnoviju tehnologiju. One, umesto klasi~nog eksplozivnog puwewa, imaju 202 kasete, a u
svakoj se nalazi 147 kalemova sa 150 metara elektroprovodnih vlakana. Jedna kaseta
ima ukupno 4 kilometra i 454 metra vlakana. Jedno vlakno se sastoji od 30 niti
pre~nika 13 mikrona. Jedna nit sa~iwena je od elektroizolacionog cilindri~nog
nosa~a pre~nika izme|u 6 i 7 mikrona i elektroprovodne presvlake od ~istog aluminijuma. Kada se gleda prose~an hemijski sastav vlakna onda je on slede}i: aluminijum 58 posto, silicijum oksid 34 odsto, kalcijum 3,9 odsto, natrijum 0,6, magnezijum
1 posto, kalijum 0,4 posto, te u mawim tragovima stroncijum, bakar i cink. Po aktivirawu iz kaseta, vlakna formiraju mre`u na ciqanom podru~iju veli~ine nekoliko
hektara. Prvi put su na elektroprivredne objekte ba~ene 3. maja 1999. godine. Uklawane su ru~no i mehani~ki priru~nim sredstvima. Naknadnim i dodatnim analizama
nadle`nih institucija utvr|eno je da nisu radioaktivne.
12
POVODI
prekida u napajawu na objektima: 110-kilovoltni dalekovod TS Po`arevac TS Petrovac na Mlavi, u dva navrata RP
400 kilovolti Drmno i 400 kilovoltna
TS Ni{ 2. Tako|e, 7. maja, Alijansa je destvovala po prenosnim objektima na
razli~itim lokacijama u isto vreme. Ponovo su u 21.21~asova specijalnim bombama za izazivawe poreme}aja, dejstvovali po 400-kilovoltnoj TS Obrenovac,
220-kilovoltnoj TS Beograd 3 u Resniku i tada 220-kilovoltnoj TS Beograd 5
na Be`anijskoj kosi, kao i po 400-kilovoltnoj TS Beograd 8 u Le{tanima.
Po`rtvovanost i izuzetno
zalagawe zaposlenih
Svi nastali poreme}aji su otklawani u najkra}em mogu}em vremenu i to veoma uspe{no zahvaquju}i znawu,saradwi,
visprenosti, kordinaciji, snala`qivosti, sr~anosti, ogromnim naporima i zalagawu zaposlenih u JP EPS- u i JP Elektroistoku. Posebno su se tada isticale monterske i dalekovodne ekipe, dispe~eri, rukovaoci u trafostanicama, zaposleni u MRC-evima, rukovodioci slu`bi odr`avawa i eksploatacije, direktori, direktori pogona sektora, kao i
drugi zaposleni koji su danono}no provodili vreme na objektima otklwaju}i
an|ela“
Ordewe za hrabrost
i rezultate
Za uspehe, nesebi~no zalagawe,
po`rtovnost, hrabrost i postignute rezultate u odbrani od NATO agresije, odre|eni broj zaposlenih u JP EPS i tada{wem JP
Elektroistoku je odlikovan Ordenom za hrabrost i Ordenom rada.
JP EPS je odlikovan Ordenom zasluga za Saveznu republiku Jugoslaviju, a Elektroistok kolektivnim Ordenom Jugoslovenske zastave Prvog stepena.
posledice razarawa. Efikasnim radom
oni su u rekordnom vremenu otklawali
nastale poreme}aje i osposobqavali
sistem da ponovo funkcioni{e. NATO
alijansa je preduzimala drasti~nije mere i nastavila sa bombardovawem objekata razornim projektilima. Tako su 15.
maja bombardovali TS 110 kilovoltnu
TS Bor 3 i TS Sartid u Smederevu, a
prethodno, 13. maja u 22:40 ~asova bombe
sa visoko provodnim vlaknima ispustili su iznad energetskih postrojewa RP
TE Kolubara, TS Ni{ 2, TS Novi Sad 3
i ponovo iznad RP 400 kilovolti Drmno. U periodu od 16. maja do 3. juna intezivirali su svoje gotovo svakodnevne
napade po energetskim objektima. Neki
od objekata bili su napadani po vi{e
puta razli~itim projektilima i u razli~itim vremenskim intervalima. RP TE
Kolubara 110 kilovolti razornim bombama je ga|ano 22 maja u 02:18 ~asova.
Istog dana iz pogona je ispao i 220 kilovoltni dalekovod Kosovo A – TS
Skopqe 1i dalekovod TS Bajina Ba{taTS Beograd 3. Narednog dana, 23. maja u 4
~asa i 6 minuta razornim projektiloma
pogo|ena je TS 400 kilovolti Obrenovac. Istog dana razornim projektilima
dejstvovano je po TS Novi Sad 3, TS
Ni{ 2 i RP Drmno 440 i 110 kilovolti
u 22 ~asa. Dalekovod TS Beograd 3-TS
Smederevo 2 istog dana imao je kra}i
prekid u napajawu. Nedugo zatim, 25, 26. i
27.maja razornim projektilima ga|ani su
400 i 220-kilovoltni dalekovodni prelaz reke Save, potom TS Bor 3, TS Sar-
tid, TS Beograd 5 i TS Beograd 8. U
prekidu u napajawu 28. maja bili su dalekovodi TS Beograd 3 – TS Beograd 18
i dalekovodi prema ERS I EPCG. Napadi razornim projektilima po energetskim objektima nastavqeni su i 31. maja
u no}nim i ve~erwim ~asovima kada su
ga|ane 400 kilovoltne transformatorske stanice Ni{ 2, Novi Sad 3,Obrenovac, Beograd 8, i 220 kilovotna transformatorska stanica Beograd 5. Na
podru~iju Crne Gore 1. i 2. juna u prekidu su bili 220-kilovoltni dalekovodi
Pqevqa – Podgorica, Podgorica - Vau i
Dejes, te dalekovodi 206/2, 291/1, 278 i
dalekovod broj 140. Zbog izuzetno jakih
oru`anih dejstava u tom periodu na Kosovu i Metohiji znatno su o{te}eni
mnogi proizvodni, prenosni i distributivni objekti.
Te{ke posledice
i ogromna {teta
Kad se sagleda tih 37 napada u 78 dana NATO agresije, u ciqu razbijawa
elektroenergetskog sistema Srbije,
uni{teno je 23, a u ve}oj i mawoj meri
o{te}eno je 16 energetskih transformatora na 400, 220, 110 i 35 kilovoltnom prenosnom odnosu. O{te}en je 21
dalekovod od 400 i 220 kilovolti. Poru{eno je 25 nose}ih i zateznih stubova. O{te}ena je brojna visokonaponska
manipulativna oprema, merna oprema
transformatorskih i dalekovodnih poqa. O{te}eno je 19 manipulativnih poqa na 400 kilovolti, 15 poqa na 220 kilovolti i 47 poqa na 110 kilovoltnom
naponu. U celosti je poru{ena transformatorska stanica Bor 3. U tih 78
ratnih dana uni{teno je i o{te}eno 27
odsto ukupne instalisane snage transformatora naponskog nivoa 440 i 220
kilovolti u 1999. godini.
Neposredno po prestanku agresije
utvr|ena je i direktna {teta na elek-
troenergetskim objektima u iznosu od
267 miliona 570 hiqada 834 ameri~ka
dolara. Indirektna {teta je procewena
na 695 miliona 500 hiqada ameri~kih
dolara. Dakle, kada se sagledaju svi faktori , ukupna {teta iznosi 963 miliona
70 hiqada i 834 ameri~kih dolara.Ukupna procewena {teta za SRJ kre}e se od
30 do 100 milijardi dolara.Sanacija
pretrpqene {tete, izvedena je u ~etiri
faze u sklopu razra|enog programa . Tri
faze su bile planirane za 1999. godinu.
Prva faza obnove po~ela je tokom samih
razarawa i bazirala se na jedino tada
mogu}im provizornim re{ewima. Druga
faza realizovana je tokom jula 1999. godine. Tre}a faza obuhvatala je osposobqavawe sistema za zimski period
1999/2000. godinu. U godinama, koje su
usledile posle obnove od stravi~nog
razarawa u 1999. godini, prenosni sistem je rastao i razvijao se.U svom radu
postao je sigurniji i jo{ pouzdaniji u
snabdevawu potro{a~a elektri~nom
energijom izgradwom novih dalekovoda
i transformatorskih stanica i uvo|ewem nove softicirane opreme po svim
svetskim standardima. EMS je postao
lider u ovom delu Evrope u oblasti
prenosa,tr`i{ta i upravqawa elektri~nom energijom. Na kraju 2012. godine, Preduze}e raspola`e sa ukupno 10
hiqada 345 kilometara visoko naponskih dalekovoda,89 transformatorskih
stanica i 176 energetskih transformatora ukupno instalisane snage od
16.995 megavoltampera, posmatrano bez
Kosova i Metohije, a sa ju`nom pokrajinom brojke iznose: 95 trafostanica,
186 transformatora, 18.486,5 megavoltampera instalisane snage. Samim tim, JP
Elektromre`a Srbije ima veoma zna~ajnu ulogu u celom regionu, pa i u Evropi,
sa svojih osam interkonektivnih veza.
Pored toga ima i veoma bitnu ulogu u
organizaciji ENTSO-e.
M. Vukas
Posledice bombardovawa u Boqeva~koj {umi
POVODI
13
Raspodela prekograni~nih prenosnih kapaciteta na granicama
regulacione oblasti Republike Srbije za april 2013. godine
Zajedni~ke mese~ne aukcije na granici Srbija – Ma|arska:
ajedni~ke mese~ne aukcije za mesec april 2013. godine su odr`ane 12. marta 2013. godine. Ukupno 24 kompanije su
u~estvovale na aprilskim aukcijama i zabele`eno je zagu{ewe u oba smera.
Rezultati zajedni~kih mese~nih aukcija na srpsko-ma|arskoj granici za april 2013. godine, prikazani su u tabeli i na grafiku:
Z
Detaqne informacije o rezultatima mese~nih zajedni~kih aukcija objavqeni su na zvani~nom sajtu JP EMS:
http://www.ems.rs/stranice/tehnicke_informacije/mesecne_rezultati_inf-joint.htm
14
[email protected][TE ELEKTRI^NE ENERGIJE
Aukcije za dodelu 50 posto raspolo`ivog prenosnog kapaciteta:
13. marta 2013. godine JP EMS je organizovao dodelu kapaciteta na mese~nom nivou za dodelu 50 posto raspolo`ivog prenosnog kapaciteta za mesec april 2013. godine.
Ukupan broj kompanija koje su u~estvovale na aprilskim mese~nim aukcijama je 21.
Na svim granicama i smerovima ukupni zahtevani kapacitet je bio ve}i od ponu|enog.
Rezultati mese~nih aukcija za dodelu 50 posto raspolo`ivog prenosnog kapaciteta, za april 2013. godine, prikazani su u tabeli i na grafiku:
[email protected][TE ELEKTRI^NE ENERGIJE
15
Detaqne informacije o rezultatima mese~nih aukcija objavqene su na zvani~nom sajtu JP EMS:
http://www.ems.rs/stranice/tehnicke_informacije/mesecne_rezultati_inf.htm
Dnevne aukcije na granici Srbija - Rumunija:
Rezultati dnevnih aukcija na granici Srbija – Rumunija su objavqeni na zvani~nom sajtu JP EMS:
ttp://www.ems.rs/stranice/tehnicke_informacije/dnevne_rezultati_inf-joint_RO.htm
Nikola To{i}, dipl.el.in`.
16
[email protected][TE ELEKTRI^NE ENERGIJE
NAU^NO-OBRAZOVNI CENTAR JP EMS - VILA KARAXI] KOD ARAN\ELOVCA
Nekad zaboravqena vila
danas ponos Bukovika
Vila „Karaxi}“ izgra|ena je u periodu od 1934. do 1936. godine i nazvana je po prezimenu prvog vlasnika, koji je ostao upam}en po tome {to je
bio upravnik Narodnog pozori{ta u Ni{u, a projektant je bio ruski arhitekta emigrant Andrej Vasiqevi~ Papkov
Pi{e: mr Milica Tasovac, istori~ar arhitekture
neposrednoj blizini Bukovi~ke
bawe, kod Aran|elovca, nalazi
se pravi mali zamak koji podse}a na dvorce Loare. Locirana u podno`ju Bukuqe i na izvori{nom delu
reke Kubr{nice, ova vila se mo`e meriti sa svetskim gra|evinama i po izgledu, ali i po svom okru`ewu. Izgra|ena tridesetih godina dvadesetog
veka, imala je burnu i ~udnovatu istoriju. Mewala je vlasnike, pre`ivela
ratove, razli~ite politi~ke re`ime,
ali je naposletku, posle toliko decenija iza{la kao pobednik, jo{ lep{a i
sjajnija. Ovo pravo arhitektonsko remek-delo plod je graditeqskog poduhvata ~iji je idejni tvorac bila podjednako interesantna li~nost, kao
{to je i sama gra|evina – ruski arhitekta emigrant Andrej Vasiqevi~
Papkov, koji je dvadesetih godina
pro{log veka na{ao svoje uto~i{te i
U
Arhitekte Andrej Papkov
i Dragi{a Bra{ovan
novu otaxbinu upravo u Kraqevini Jugoslaviji. On je, osim obrazovawa u
Sankt Petersburgu, a potom i u Beogradu na odseku za arhitekturu Tehni~kog fakulteta, bio i izvanredan
crta~, ~iji smo slikarski talenat u
mogu}nosti i danas da cenimo, na
osnovu sa~uvanih slika i projekata
koji su ostali iza wega. Nesumwivo je
da je vila kod Aran|elovca predstavqala veoma inspirativan projekat za
wega, pre svega u umetni~kom smislu,
jer wena lepota pleni i danas i predstavqa neosporno svedo~anstvo Papkovqevog talenta.
Bogato nasle|e Andreja Papkova
Ta~na godina Papkovqevog dolaska u Beograd nije poznata, ali mo`e
da se pretpostavi da je to bilo otprilike 1920. godine. Od dolaska pa
do posle Drugog svetskog rata, i `ivot i karijeru usmerio je ka Jugoslaviji, a prvenstveno prema Beogradu,
kao mestu stanovawa u kojem je podigao najve}i broj gra|evina. Ostvarewa sa kojima se sretao u rodnoj Rusiji i uticaji kojima je bio izlo`en u
Beogradu tridesetih godina, bili su
veoma va`ni za razvoj graditeqske
li~nosti tog talentovanog Rusa. Wegov arhitektonski razvoj u beogradskoj sredini mo`emo pratiti na
osnovu zdawa podignutih u rasponu
dugotrajnijem od dve decenije - sve do
1951. godine, kada Papkov emigrira u
Argentinu i tamo ostaje do kraja `ivota (otprilike 1975). Predratne godine su bile obele`ene afirmacijom
u visokim dru{tvenim krugovima i
`eqom da iza|e u susret svakom zahtevu onda{wih materijalno dobro-
NASLE\E
Pogled na glavnu fasadu, razglednica
(Narodni muzej u Aran|elovcu)
stoje}ih gra|ana, kako u Beogradu, tako i unutra{wosti Jugoslavije. Najreprezentativnije gra|evine iz tog perioda su vile i porodi~ne ku}e, koje
je kontinuirano projektovao od 1932.
do 1938. godine. U tom periodu nastala je i vila „Karaxi}“ kod Aran|elovca (1934-36), koja, osim vile „Savi}“ u
Lipiku (1932), mo`e da se smatra jednim od wegovih najuspelijih ostvarewa u srpskoj sredini.
Posle Drugog svetskog rata, situacija u zemqi je bila u velikoj meri
nestimulativna za arhitekte koji su
`eleli da ostvaruju svoje ambiciozne
zamisli i da poka`u svu svoju kreativnost. Stawe je bilo takvo da se od
graditeqa o~ekivalo upravo suprotno – priklawawe kolektivnoj obnovi
i izgradwi zemqe, dok je individualnost bila nepo`eqna. U takvom polo`aju bio je i Papkov, uvek spreman za
rad i inovacije, koje u tim vremenima
nije mogao na najboqi mogu}i na~in
17
Bo~ni pogled, sa prilaznog platoa (Zavod za za{titu spomenika kulture grada Kragujevca)
da iska`e. Osim odre|enog broja gra|evina, koje su u istoriografskim izvorima ve} ranije ozna~ene kao predstavnici modernizovanog akademizma
(Krunska 22, Wego{eva 17, Makedonska
15, Resavska 33, Vojvode Dragomira
23, Mile{evska 17 i druge), Papkov je
od osnivawa sopstvenog biroa
Glavni ulaz i prijavnica
(1932), podigao veliki broj porodi~nih ku}a i vila u modernisti~kom maniru, koje poseduju ravno re{ene fasade i tipi~an modernisti~ki dekorativni element – nosa~ za zastavu.
Me|utim, ono {to je Papkova spre~avalo da na osnovu tih objekata bude
slobodno prozvan modernistom wegova je potreba da gradi uglavnom niske
objekte, od jednog do dva sprata naj~e{}e, pri ~emu petu fasadu naj~e{}e
ne re{ava u modernisti~kom maniru ravno, ve} postavqa krov, a glavnu fasadu vrlo ~esto projektuje trosegmentno, odnosno akademski, pri ~emu
postoji centralni deo i dva bo~na.
Pri tome, arhitektura koja nastaje
kao rezultat, ima svoja specifi~na
obele`ja, na granici akademskog i modernog, a istovremeno je dovoqno
prijem~iva i ne previ{e ogoqena, odnosno ne suvi{e kruta i „te{ka”. Papkov je, tako, za vreme svog boravka u
Beogradu i Jugoslaviji, du`em od dve
decenije, uspeo da ih arhitektonski
obogati, unose}i u ve} wenu postoje}u urbanu strukturu novi izraz, karakteristi~an za prelomno doba na
graditeqskoj sceni.
Istorija i obnova
Foaje na prvom spratu
18
Vila „Karaxi}“ izgra|ena je u od
1934. do 1936. godine i dobila je ime
po prezimenu prvog vlasnika, koji je
ostao upam}en po tome {to je tada bio
upravnik Narodnog pozori{ta u Ni{u.
Ubrzo je vila prodata trgovcu Dobrosavu Star~evi}u iz Aran|elovca, u
~ijem je posedu bila sve do 1946. Posle
Drugog svetskog rata mu je konfiskovana i postaje op{tenarodna imovina.
Dugi niz godina su u vili bile sme{tene prostorije Ferijalnog saveza, da bi
1960. novi vlasnik postalo preduze}e
Elektroistok koje je tu gra|evinu na-
NASLE\E
menilo svojim radnicima za odmarali{te. Danas taj objekat, nasle|en od
Elektroistoka, koristi JP Elektromre`a Srbije kao nau~no-obrazovni centar. Zahvaquju}i EMS-u i Zavodu za za{titu spomenika kulture grada Kragujevca, arhitektura stara skoro osam decenija, do`ivela je obnovu i prikazala
se ponovo u punom sjaju. Renovirawe i
adaptacija vile po~eli su jo{ 2005. godine, investirawem EMS-a u sanaciju
terase sa parternim ure|ewem terena,
kao i u instalaterske radove. Vila je
progla{ena za spomenik kulture jo{
1987. godine, na inicijativu Republi~kog zavoda za za{titu spomenika kulture, koji je u predlogu mera za o~uvawe
spomeni~kog nasle|a, izme|u ostalog,
naveo slede}e: „Trebalo bi za{tititi
vilu Karaxi} i wen park. Vila Karaxi}
predstavqa bogatu gra|ansku vilu ve}ih razmera nastalu u godinama pre
Drugog svetskog rata. Ona se vrlo lepo
uklopila u ambijent u kojem se nalazi.
Ve}e je vrednosti (i od same vile) wen
park koji se nadovezuje na bawski park
i kompleks Bukovi~ke crkve i kao takav
zaslu`uje da bude sa~uvan...“ (Obrazlo`ewe odluke Skup{tine op{tine
Aran|elovac, Zavod za za{titu spomenika kulture grada Kragujevca). S obzirom na status spomenika kulture, prilikom restauracije uslovi su bili
striktni: trebalo je ispo{tovati
autenti~nost fasade u svim wenim elementima. Enterijer zgrade je odavno izmewen, po{to je ra|ena adaptacija
objekta. Ina~e, vila se sastoji od suterena, prizemqa, sprata i potkrovqa.
Stilski, podse}a na sredwevekovne
zamkove, ali se u detaqima uo~avaju elementi moravske arhitekture, kao dekorativni momenat: u vidu bifora i trifora na otvorima, oxaka, lu~nih zavr{etaka iznad prozora koji su obra|eni
alteracijom crvene opeke i belog maltera, trema sa lu~nim otvorima, detaqa
poput saksija za cve}e koje su oblo`ene opekom.
Objekat vile se sastoji iz dve celine: postoje}e gra|evine (povr{ine 520
m2) i dela suterena ispod velike terase objekta (povr{ine 313 m2). U dowem
delu, suterenu, odre|eno je da budu dve
u~ionice u kojima bi se odr`avala razna predavawa, skupovi, kursevi i sli~no, zatim ulazni hol sa garderobnim
prostorom, mesta za sedewe i izdvojeni
separe. Vila je u toku svoje duge istorije bila vi{e puta sanirana, me|utim
nikada nije bio ulo`en ovoliki trud,
stru~nost, kao i finansije u wen „oporavak“, kao {to je to sada bio slu~aj.
Ura|ena je savremena instalacija, klimatizacija, uvedene su dve vrste grejawa
- na gas i na struju, vila je opremqena
protivpo`arnim i bezbednosnim senzorima.
Sva ta ulagawa u skladu su sa enterijerom, koji je u celosti renoviran i
ostavqa bez daha. Verovatno najvi{e vizuelno impresionira sve~ana sala u
prizemqu,me|utim ni{ta mawe zanimqivi nisu ni apartmani na prvom spratu i
u potkrovqu. Kompletan romanti~an
utisak stvaraju terase, koje asociraju
pomalo na period italijanske renesanse, ali i kula „vidikovac“ sa koje se
pru`a fantasti~na panorama Aran|elovca.
Sklad i nesvakida{wa
elegancija
Vila ima nepravilnu pravougaonu
osnovu sa velikom terasom u suterenu.
Iako spoqa{wost nije mewana, ve} je
ostala verna prvobitnom izgledu iz
tridesetih godina 20. veka, enterijer
je adaptiran i prilago|en nameni
objekta. Slojevitost masa i piramidalno uzdizawe volumena uo~qivo je podjednako jasno i u samoj osnovi gra|evine, kao i u spoqa{wem izgledu. Prilaznim delom u vidu dugih stepenica sti`e se do prostrane terase nalik na
plato ispred vile, pri ~emu se ona prikazuje u celokupnoj svojoj lepoti. Ulazni deo se sam name}e, u vidu zalu~enog
trema, koji je ujedno i najni`i elemenat
konstruktivnog kompleksa. Sredi{wi
deo ~ini glavni prostor, sve~ana sala,
iz koje se mo`e pri}i ka gorwim spratovima, odnosno do}i do prvog sprata,
Unutra{wost kule, stepeni{te ka terasi
Pogled na glavni ulaz
potkrovqa i kule-vidikovca, najvi{e
ta~ke vile. Sredwi deo poseduje glavni
ulaz, koji je rasko{nije obra|en u odnosu na sporedni,a dodatno je akcentovan
terasom koja se nalazi direktno iznad
wega, sa stubi}ima i rozetom na sredini ograde, ali i polihromno ukra{enim
lukovima iznad prozora na fasadi prvog sprata. Iako fasadno platno obiluje detaqima i ukrasima, ne bi se moglo re}i da je prenatrpano i da poseduje osobenosti ki~a. Uo~ava se red i
sklad od najni`ih, dowih zona do superstruktura, kako u plastici, tako i u
rasporedu i veli~ini otvora. Sve terase i balkoni su postavqeni u levom
bloku korpusa,s tim {to je najmawi balkon-lo|a sme{ten na sam ugao kule i polukru`an je, i na veoma upe~atqiv i harmoni~an na~in korespondira sa kvadratnim terasama na prvom spratu, odnosno onom na kuli. Na odre|en na~in
svojom sredwevekovnom asocijativno{}u ubla`ava strogost masa i potencijalnu hermeti~nost dvorca ka kojoj se
inkliniralo.
^itava vila, iako je spoj najrazli~itijih stilova i predstavqa izvestan
arhitektonski amalgam, ura|ena je sa
stilom koji poseduje egzoti~nu eleganciju. Posmatra~a nostalgi~no vra}a u
romanti~nu pro{lost, obojenu legendama, bajkama, vilama i vitezovima, ali
opet, uz odre|ene detaqe nemu{tim jezikom arhitekture vizuelno potvr|uje
da je srpska tradicija itekako prisutna i da je u pitawu objekat ~iji je naru~ilac bio ~ovek od ukusa i znawa, poveriv{i taj nimalo lak zadatak izvrsnom
arhitekti. Vila „Karaxi}“ kao kulturno dobro, renovirano i adaptirano u
skladu sa svim va`e}im normama i propisima, reprezent je obrasca po kojem
treba postupati kada je re~ o spomeni-
NASLE\E
cima kulture. Tako smo danas u prilici
da se makar na nekoliko minuta ili sati osetimo druga~ije i posebno kada
zakora~imo u taj druga~iji svet u odnosu na onaj u kojem svakodnevno boravimo. U takvom okru`ewu na ispravan na~in mo`emo spoznati {ta zna~i sklad
prirode i arhitekture i koliko on doprinosi boqem raspolo`ewu ~oveka, a
samim tim i zdravijem `ivotu.
Foaje na prvom spratu, stepeni{te
ka drugom spratu
Pogled na prilazno stepeni{te iz parka
19
ENERGETSKA ZAJEDNICA
Konsultacije o projektima
ekretarijat Energetske zajednice (EnZ) otvorio je 5. marta,
zakqu~no sa 29. aprilom, period javnih konsultacija o listi potencijalnih projekata od interesa za
Energetsku zajednicu (PECI), iz sektora elektri~ne energije, prirodnog gasa i nafte.
Lista projekata koji konkuri{u
formirana je na osnovu prijava zainteresovanih kompanija iz oblasti
prenosa, akumulacije i proizvodwe
elektri~ne energije, transporta i
skladi{tewa prirodnog gasa, iz sektora ute~wenog i komprimovanog prirodnog gasa, kao i skladi{tewa i
transporta nafte.
S
[email protected] MALIH AKCIONARA EPS-A
IN MEMORIAM
Otvorena kancelarija
u Novom Beogradu
z podr{ku Poslovodstva JP EPS otvorena je
kancelarija Udru`ewa
malih akcionara Elektroprivrede Srbije u Otona
@upan~i~a broj 2, u Novom
Beogradu. Kako isti~e Radomir Markovi}, predsednik
Glavnog odbora udru`ewa,
otvoren je `iro ra~un UMA,
u pripremi je izrada operativnog i finansijskog plana
za realizaciju statutarnih
zadataka i ciqeva u 2013. godini. Radi postizawa jedinstva i odr`avawa celovitosti Udru`ewa pripremqen je
Predlog sporazuma o trajnoj
saradwi izme|u Glavnog odbora sindikata i Glavnog
odbora UMA sa Sindikalnim organizacijama i udru`ewima penzionera PD JP EPS,
JP EMS, JP PEU i JP KiM.
- U osnovi predloga je da
zajedni~ki i jedinstveno
ostvarujemo su{tinske ciqeve UMA EPS - ka`e Markovi} i dodaje da su ciqevi
U
20
Kako je saop{teno iz Sekretarijata, prilikom izbora PECI-ja na osnovu
metodologije koju }e za Radnu grupu
priremiti nezavisni konsultant, uze}e se u obzir i predlozi i sugestije
vezani za sve predlo`ene projekte.
Re~ je o projektima koji podsti~u
integraciju i otvarawe tr`i{ta, sigurnost i kontinuitet snabdevawa i obezbe|uju istovremene prekograni~ne
prednosti za vi{e zemaqa potpisnica
ugovora. Predvi|eno je da, paralelno sa
sprovo|ewem PECI-ja, ve} u 2013. ide
usvajawe odgovaraju}ih politi~kih i
regulatornih mera, obezbe|ewe tehni~ke pomo}i i finansijskih mehanizama.
R. E.
Slobodan Kova~evi}
edukacija, informisawe, za{tita i zastupawe interesa
72.000 malih akcionara,koji
su stekli pravo na besplatne
akcije vrednosti 200 evra po
godini radnog sta`a (najvi{e do 35 godina) iz kapitala
JP EPS, posle svojinske
transformacije i prelaska u
formu akcionarskog dru{tva.
Zajedni~ki je interes da
Statut UMA EPS, registrovan u Agenciji za privredne
registre, bude osnov za o~uvawe jedinstvenog neprofitnog i nestrana~kog udru`ewa i na~in zajedni~kog delovawa prema Agenciji za
privatizaciju, Akcionarskom
fondu, Vladi Republike Srbije kao ve}inskom vlasniku
paketa akcija iz kapitala JP
EPS, kao i prema budu}im organima (skup{tina, upravni i
nadzorni odbor), i menaxmentu budu}eg akcionarskog
dru{tva.
A. B. M.
(1960 – 2013)
Napustio nas je kolega Slobodan Kova~evi} Ko~a. Kova~evi} je ro|en 1960. godine u selu Godance, u op{tini Uro{evac na Kosovu. Radni odnos zasnovao je 1980.
godine u Elektroistoku i prvo radno mesto bilo je
elektromonter u Dalekovodnoj ekipi Pogona prenosa
Beograd. Na radno mesto Rukovalac - doma}in TS Beograd 32 raspore|en je 1991. godine. Potom je 1994.
godine raspore|en na radno mesto Rukovalac DUTSa TS Beograd 17. Godine 1998. postao je Kontrolor
K2 u Mre`no-regionalnom centru Beograd, a konstituisawem JP EMS postao je dispe~er – saradnik u
RDC-u Beograd i tu radio do prerane smrti.
Za wim su ostale supruga supruga Borjana, }erka
Sowa i sin Milo{.
POVODI
inistar energetike, razvoja i
za{tite `ivotne sredine,
prof. dr Zorana Mihajlovi}, 20. marta otvorila je 10. Regionalnu konferenciju o bezbednom i
profitabilnom investirawu u energetiku „Balkan – novi evropski izvor
energije“. Konferencija je odr`ana u
Sava Centru u organizaciji Mas media interne{nal (Mass Media International).
U pozdravnom obra}awu u~esnicima konferencije iz zemqe i sveta,
Milivoje Radovanovi}, generalni
direktor Mas media interne{nal i
organizator skupa je rekao da je energetika privredna delatnost budu}nosti i osnova globalnog privrednog
razvoja. Dodao je da je potrebno omogu}iti siguran pristup energiji, odnosno bezbednu investiciju u energetiku koja }e dugoro~no obezbediti
rast privrednih aktivnosti i konkurentnost na svetskom tr`i{tu, jer je
to neminovnost odr`ivog razvoja i
privrednog rasta i od velikog je interesa za ceo region Balkana.
Prof. dr Zorana Mihajlovi} je,
otvaraju}i ovu konferenciju, rekla da
je vrlo zna~ajno {to se konferencija
od regionalnog zna~aja otvara u Beogradu, jer je Srbija kao centar Balkana od strate{kog zna~aja za unapre|ewe energetskog sistema u regionu.
Ministar, gospo|a Mihajlovi} smatra
da Balkan zaslu`uje vi{e pa`we, jer je
najkra}i, najprofitabilniji i najsigurniji put izme|u istoka i zapada, s
obzirom na geostrate{ki polo`aj.
Istakla je da Srbija nije prebogata
energentima, jer uvozimo gas i naftu,
ali da treba iskoristi geografski
polo`aj na{e zemqe, pogotovo kada je
re~ o tranzitu energenata, ali i za
skladi{tewe gasa i nafte. Rekla je da
je ciq Vlade izgradwa energetskih
objekata, termoelektrana, hidroelektrana, ulagawe u energetsku infrastrukturu, iskori{}ewe energije vetra, biomase i alternativnih izvora
energije. Kao primere navela je Ju`ni
tok, gasovod koji je u izgradwi, kojim
bi trebalo da da se transportuje
prirodni gas iz Rusije do zemaqa EU,
kao i gasovod od Ni{a do Dimitrovgrada. Osvrnula se i na Zakon o efikasnom kori{}ewu energije koji je
sredinom marta usvojen u Skup{tini,
~ijim sprovo|ewem bi trebalo da se
obezbedi boqa energetska efikasnost u Srbiji. Ministar Zorana Mihajlovi} je rekla da je u planu i modernizacija toplana, kako bi bile
efikasnije i pored toplotne energije proizvodile i elektri~nu. Istakla
je da je u Srbiji obezbe|ena sva po-
M
REGIONALNA KONFERENCIJA U BEOGRADU
Neophodno povezivawe
balkanskih zemaqa u energetici
trebna legislativa neophodna za realizaciju ulagawa u obnovqive izvore
energije i osvrnula se na Nacionalni
akcioni plan za obnovqive izvore
energije. Ministar Mihajlovi} je dodala da je realno da Srbija do 2020.
od ukupne potro{we energije, 27 posto dobija iz obnovqivih izvora, bez
obzira na sumwi~avost pojedinaca.
Profesor dr Zorana Mihajlovi} je
istakla da energetska politika treba da se razvija u pravcu povezivawa
svih zemaqa na Balkanu, {to se mo`e
ostvariti boqom saradwom tih zemaqa. Zorana Mihajlovi} je ocenila da
zemqe Balkana moraju da se, pored postoje}e energetske zajednice Jugoisto~ne Evrope, mnogo vi{e me|usobno
pove`u u energetskoj politici. Ministar energetike, razvoja i za{tite
`ivotne sredine Srbije najavila je
da }e poku{ati da u narednom periodu okupi predstavnike zemaqa Balkana u jednu u`u energetsku grupu, kako
POVODI
bi se povezale i pove}ale sopstvenu
bezbednost u toj oblasti.
Na 10. Regionalnoj konferenciji o
bezbednom i profitabilnom investirawu u energetiku, kao zemqa prijateq
konferencije bila je Turska koju je
predstavqao Wegova Ekselencija gospodin Mehmet Kemal Bozaj, ambasador Turske u Srbiji. Gospodin Bozaj je
prisutne upoznao sa energetskim potencijalima svoje zemqe i istakao da
bi Turska mogla biti jedan od ulaga~a u
energetske projekte Srbije.
Na konferenciji je u~estvovalo
oko 400 panelista, me|u kojima su bili
prisutni visoki predstavnici institucija iz Evropske unije, Rusije, Kine,
ministri resornih ministarstava zemaqa regiona, vi{e od 50 kompanija koje su najzna~ajniji nosioci razvoja razli~itih oblasti energetike, IT i finansijskog sektora, kao i vode}i regionalni mediji.
Izvor: MERZ
21
UPUTSTVO ZA [email protected] INTERVENTNIH EKIPA
Prava, obaveze i odgovornosti
ikola Petrovi}, generalni direktor JP EMS, potpisao je dokument „Uputstvo za anga`ovawe
interventnih ekipa sa normiranim
standardima putovawa“,koji ure|uje prava, obaveze, odgovornosti i postupke
operativnog i drugog osobqa JP EMS
koje u~estvuje u pripremi i izvo|ewu interventnih poslova na elementima prenosnog sistema radi otklawawa posledica doga|aja u radu prenosnog sistema.
Uputstvo odre|uje na~in anga`ovawa interventnih ekipa van radnog vremena sa
standardima putovawa,prema ~lanoovima
11. i 39. Kolektivnog ugovora za Javno
preduze}e „Elektromre`a Srbije“, kada
zaposleni dolazi na poziv ovla{}enog
lica, van redovnog radnog vremena i radi na otklawawu kvarova na opremi i
ure|ajima koji su u funkciji obavqawa
osnovne delatnosti preduze}a, od po-
sebnog zna~aja za odr`avawe pogonske
spremnosti prenosnog sistema, uz adekvatnu nov~anu nagradu (za sve vreme anga`ovawa osnovna zarada zaposlenog se
uve}ava za 100 posto). Osniva~ na{eg
Preduze}a – Vlada Republike Srbije,dala je saglasnost na Godi{wi program poslovawa za 2013. godinu, ~ime je ispuwen
uslov da se, po ~lanu 32. Kolektivnog
ugovora za Javno preduze}e „Elektromre`a Srbije“,izvr{i uskla|ivawe postoje}ih koeficijenata 160 zaposlenih u Javnom preduze}u „Elektromre`a Srbije”,
sa koeficijentima grupe poslova iz
Priloga KU za JP EMS. Po~etak primene
Uputstva za intervencije i aneksirawe
ugovora o radu zaposlenih sa uskla|enim
koeficijentima,ozna~ava ispuwewe svih
zaostalih obaveza Poslodavca iz novog
Kolektivnog ugovora.
M. A.
N
AKTIVNOSTI RESORA
Sastanak u Jagodini
o~etkom marta, u prostorijama
TS 400/110kV Jagodina 4, odr`ana je druga sednica Resora za
razvoj, ekonomska pitawa, kolektivno
ugovarawe, informisawe i saradwu sa
drugim sindikatima, na kojoj su usvojeni Izve{taj o radu za 2012. godinu i
Plan rada za 2013. godinu. Milomir
Staji}, predsednik Resora, rekao je
P
22
da su ~lanovi ovog Resora u 2012. godini u~estvovali u procesu kolektivnog pregovarawa, organizaciji regionalne sindikalne saradwe i posebno
na obave{tavawu zaposlenih o aktuelnostima u radu Sindikata EMS i pra}ewu aktivnosti koje je Sindikat
sprovodio zajedno sa Poslodavcem.
Pored redovnog informisawa putem
ovog internet sajta - zvani~nog glasila Sindikata EMS (postavqen i }irili~ni internet domen: sindikatems.org.srb), pristupilo se i neposrednom obave{tavawu ~lanova Sindikata putem elektronske po{te, dru{tvenih mre`a na internetu, oglasnih
tabli i telefonskih razgovora. Tako|e je uspostavqena saradwa sa listom
„EMS“ gde su u svakom broju objavqivane informacije o radu Sindikata
EMS i sa listom „Sindikalni poverenik“, koji prati rad sindikata u
Srbiji i regionu. Planirano je da Resor i 2013. godine nastavi sa blagovremenim obave{tavawem zainteresovanih ~lanova o aktuelnostima u radu
Sindikata EMS sa pro{irewem sindikalne mejling liste na ve}inu zaposlenih u JP EMS koji imaju mogu}nost
da primaju elektronsku po{tu, da se
primena Kolektivnog ugovora prati u
kontinuitetu i da se aktivno u~estvuje u pregovara~kom procesu utvr|ivawu Aneksa Kolektivnog ugovora vezanog za prava zaposlenih prilikom
eventualnog progla{avawa tehnolo{kog ili organizacionog vi{ka zaposlenih. Planirano je da se unapredi
saradwa sa sindikatima koji ~ine
Konfederaciju slobodnih sindikata
i sa sindikatima iz regiona Jugoisto~ne Evrope.
R. P.
SINDIKALNE AKTIVNOSTI
a {estoj sednici Skup{tine
Sindikata EMS, odr`anoj 22.
marta u Vrwa~koj Bawi u objektu
„Merkur-novi“ specijalne bolnice za
le~ewe i rehabilitaciju, poverenici
su jednoglasno usvojili Izve{taj predsednika Sindikata EMS Milovana
Andri}a o radu Sindikata EMS u
2012. godini i Plan rada za 2013. godinu. Sve aktivnosti Sindikata EMS
utvr|ene Planom rada za pro{lu godinu
realizovane su u predvi|enim rokovima. U uslovima ekonomske krize, ograni~ene i strogo kontrolisane mase za zarade, prona|eni su na~ini realizacije
svih sindikalnih zahteva. Doma}insko
upravqawe i odli~ni poslovni rezultati, ostvareni u kontinuitetu du`i
niz godina, obezbedili su redovnost
isplate zarada, a partnerski odnos izgra|en izme|u Poslodavca i Sindikata
je, pored odr`avawa zarada na podno{qivom nivou, zajedni~kim i argumentovanim delovawem prema Osniva~u, pomogao da se odobre i isplate bonusi koji su zara|eni vanrednim naporima zaposlenih u eksploataciji, odr`avawu,
upravqawu i podizawu performansi dela elektroenergetskog sistema za koji
su zadu`eni i sanirawu posledica vanredne energetske situacije uslovqene
izuzetno niskim temperaturama i velikim sne`nim padavinama u zimskom periodu 2011/12. godine. Kao reprezenta-
N
SKUP[TINA SINDIKATA EMS
Usvojen Izve{taj o radu Sindikata EMS
uli~nim protestima ispred zgrade Vlade Republike Srbije odbraniti ugovorena prava. Sindikat EMS je u~estvovao u dono{ewu i sprovo|ewu programa
za prevenciju radne invalidnosti, rehabilitaciju i rekreativni odmor zaposlenih, aktivnostima Sportske sekcije JP EMS i organizaciji mnogih radnih, humanitarnih, donatorskih, edukativnih, turisti~kih, kulturnih i drugih manifestacija. U ciqu ja~awa sindikalnog pokreta, razvoja demokratskih
industrijskih odnosa i socijalnog dijaloga, intenzivirani su saradwa sa
drugim sindikalnim organizacijama i
asocijacijama sindikata regiona Jugoisto~ne Evrope, organizovawe sindikalnih kurseva, seminara i stru~nih ekskurzija za edukaciju poverenika i ~lanstva. Izdavawem drugog broja SEMS
zbornika kwi`evnih i likovnih stvaralaca – almanaha „Kolonada“ i drugom
podr{kom stvarala{tvu ~lanova Sindikata EMS, prigodno je obele`en jubilej dvadesetogodi{wice Sindikata
EMS.
R. E.
tivna organizacija zaposlenih Sindikat EMS je u~estvovao u pripremi, izradi i zakqu~ivawu novog Kolektivnog
ugovora i kontinuirano kontrolisao
wegovo sprovo|ewe, u stalnom socijalnom dijalogu sa Poslodavcem i po potrebi sa Osniva~em. Na `alost, ubrzo
po wegovom dono{ewu, zbog mogu}eg naru{avawa svih Kolektivnih ugovora u
javnom sektoru, bilo je potrebno na
Edukacija
U organizaciji Visoke strukovne {kole za preduzetni{tvo u Beogradu, Centra za industrijske odnose i Biznis trening akademije, 23. marta u Vrwa~koj Bawi godine organizovan je seminar za ~lanove Skup{tine, komisije Fonda solidarnosti i Aktiva `ena Sindikata EMS, sa aktuelnom temom „Restrukturirawe javnih preduze}a u Republici Srbiji“. Svi u~esnici skupa u Vrwa~koj Bawi
dobili su na poklon kwigu „Svet rada – stari izazovi u novom dobu“, a wen
autor profesor dr Darko Marinkovi}, sa svojim saradnicima, odr`ao je izuzetno zanimqivo i korisno interaktivno predavawe. Vera Tomovi}, pravna
konsultantica i zastupnica Centrale Sindikata EMS, pored u~e{}a u diskusiji seminarske teme, davala je i pojedina~ne pravne savete svim zainteresovanim
sindikalnim aktivistima.
KONSTITUTIVNA SEDNICA
Peta koordinacija Sindikata EPS
vla{}eni predstavnici tri
sindikalne organizacije iz sastava Sindikata EPS: Sindikat radnika direkcija JP EPS, Sindikat EPSTURS i Sindikat EMS, odr`ali su sredinom marta konstitutivnu sednicu Odbora Pete koordinacije Sindikata EPS, sa ciqem zauzimawa
zajedni~kih stavova i ostvarivawa zajedni~kih interesa. Peta koordinacija Sindikata EPS zauzima stavove po
O
pitawima koja su od vitalnog interesa za ostvarivawe sindikalnih prava u
oblasti kolektivnog ugovarawa, za{tite standarda ~lanova sindikata,
za{tite na radu, prava na odmor, rekreacije i rehabilitacije, sportskih
i kulturnih aktivnosti, pru`awa solidarne pomo}i i drugih pitawa od
zajedni~kog i op{teg interesa. Na prvoj sednici verifikovani su mandati
devet stalnih ~lanova Odbora (po
funkciji tri predsednika udru`enih
sindikalnih organizacija i {est izabranih predstavnika - tri ~lana Sindikata EMS, dva ~lana Sindikata radnika direkcija JP EPS i jedan ~lan
Sindikata EPSTURS). Za predsednika Odbora ponovo je izabran Dragan
Marjanovi}, a za zamenika Marija
[efer. Na sednici su usvojena inovirana Pravila Koordinacije, dogovoreni su Sportski susreti, koji }e se
odr`ati na Kopaoniku aprila meseca
2013. godine i data je podr{ka apelu
Sindikata EPSTURS da se sa~uvaju
objekti za dru{tveni standard Elektroprivrede Srbije.
R. E.
SINDIKALNE AKTIVNOSTI
23
Gram prevencije kao
Roze traka – simbol borbe
protiv raka dojke
aligni tumori, posle bolesti srca i
krvnih
sudova,
predstavqaju
naj~e{}i
uzrok obolevawa i umirawa
qudi, kako u svetu tako i u
na{oj zemqi. Karcinom dojke je naj~e{}i malignom kod
`ena i naj~e{}i uzrok smrti `ena u zapadnom svetu.
Kako su u sada{wem trenutku mogu}nosti za primarnu
prevenciju tj. spre~avawe
nastanka bolesti veoma
ograni~ene, preventivne
aktivnosti usmeravaju se na
M
rano otkrivawe i smawewe
smrtnosti od ove opake
bolesti. Iako je rak dojke u
velikoj ekspanziji, va`no je
naglasiti da ova bolest
nije obavezno fatalna i da
mo`e uspe{no da se le~i
ukoliko se otkrije u po~etnoj fazi.
Stope obolevawa i umirawa od raka dojke su ve}
nekoliko decenija u neprekidnom porastu. Rak dojke
je naj~e{}i maligni tumor i
jedan od vode}ih uzroka
prevremene smrti kod `ena
u Srbiji. Oko ~etiri hiqade `ena svake godine oboli, a umre oko hiqadu i 600.
Kod vi{e od polovine, rak
dojke se otkriva u odmakloj
fazi bolesti. Uzrok tome
su nedovoqna edukacija i
neredovni pregledi, ali i
neshvatqiv ose}aj sramote
koji postoji kod na{ih `ena. Bolest se retko javqa
pre 20. godine `ivota, naj~e{}e izme|u 55. i 70. godine. Da od raka dojke ne
obolevaju samo `ene govori i podatak da on poga|a i
mu{karce, mada 100 puta re|e u pore|ewu sa `enama,
ali ipak ~ini 0,7 posto
svih tumora mu{ke populacije.
Faktori rizika
Dojka, simbol `enstvenosti i jedan od `enskih
„atributa“, organ je koji se
sastoji od `lezdanog
(mle~ne `lezde i kanali}i)
i potko`nog tj. masnog i
vezivnog tkiva. Najve}i
broj karcinoma dojke su
epitelnog porekla, lokali-
Dan borbe protiv raka dojke
Prvi put u Srbiji, 20. marta obele`en je Nacionalni dan borbe protiv raka dojke. Taj dan je ustanovqen
ove godine, kako bi se unapredila
svest javnosti o zna~aju prevencije
raka dojke. U Skup{tini Srbije prire|ena je sve~anost i uru~ena su posebna priznawa `enama koje su pobedile tu bolest. “Kada mi je bilo 26
godina saznala sam da bolujem od raka
dojke. Pogodilo me je kao grom iz vedra neba. Qudi govore: „Sve je lako
kad si mlad“, a ja ka`em: „Sve je lako
kad si zdrav“, rekla je na sve~anosti
jedna pacijentkiwa.
Povodom obele`avawa prvog Nacionalnog dana borbe protiv raka dojke, najzna~ajnija zdawa u Beogradu dve ve~eri bila su osvetqena ru`i~astom bojom koja simbolizuje borbu protiv raka dojke. Dom Narodne skup{tine Republike Srbije, spomenik
knezu Mihailu na Trgu Republike, Glavna po{ta, Avalski toraw, Most na Adi, spomenik Pobedniku na Kalemegdanu i Palata Albanija promenile su na kratko svoj izgled
kako bi se pa`wa javnosti skrenula na opaku bolest.
Dan borbe protiv raka dojke uveden je u Kalendar javnog zdravqa Republike Srbije i ubudu}e }e se bele`avati 20. marta, prvog dana prole}a.
24
EMS-OVA AMBULANTA
zovanih u spoqa{wem gorwem kvadrantu dojke i izdancima `lezdanog tkiva
usmerenim prema pazu{noj
jami. Obzirom da je uzro~nik ove bolesti i daqe nepoznat i da ne postoji mogu}nost primarne za{tite,
stru~no je mi{qewe da su
naj~e{}i faktori rizika za
nastanak raka dojke:
• pozitivna porodi~na anamneza (genetska predispozicija)
• rana prva menstruacija (pre 12. godine
`ivota)
• benigna patologija
dojke i prethodna
operacija
• nera|awe ili malobrojno ra|awe
• kasna prva trudno}a
(posle 30. godine)
• kasna menopauza (posle 55. godine)
• nepravilna ishrana
i gojaznost
• nedovoqna fizi~ka
aktivnost
Simptomi su vrlo karakteristi~ni, a sumwu na
rak dojke mogu da pobude:
bezbolna tvrdina (~vori})
ili zadebqawe u dojci koju
`ena ~esto napipa sama.
Uvla~ewe ili mre{kawe ko`e izgleda pomoranxine
kore; Jednostrano uvla~ewe
bradavice koje ranije nije
postojalo; poja~ano perutawe ili malinast izgled ko`e bradavice; spontana
jednostrana sukrvi~ava sekrecija iz bradavice koja
ostavqa trag na ve{u; promena veli~ine ili oblika
dojke i novonastala asimetrija; uznapredovale forme
sa ulceracijama i inficiranim ranama na ko`i koje
krvare, uz uve}ane limfne
`lezde pod pazuhom ili bo-
kilogram le~ewa
lovi u le|ima zahtevaju
hitno obra}awe lekaru i
intervenciju.
Dijagnoza se postavqa
detaqnom palpacijom (opipavawem) obe dojke, obe pazu{ne jame i podru~ja iznad
kqu~nih kostiju, u kombinaciji sa kompletnim internisti~kim pregledom, laboratorijskim analizama sa
tumor markerima, mamografijom i ultrazvu~nim pregledom dojki. U okviru dodatne dijagnostike rade se
punkcija i biopsija ~vora, a
u ciqu detektovawa eventualne pro{irenosti bolesti, rade se RTG snimak
plu}a, scintigrafija skeleta, CT ili MR pregledi
plu}a, glave i trbuha.
Terapija raka dojke zavisi od stadijuma bolesti, vrste tumorskih }elija i stepenu maligniteta, osetqivosti tumora na hormone, op{teg stawa organizma i od
starosti pacijentkiwe s obzirom na menstrualni ciklus. Brojna nau~na istra`ivawa posledwih dvadesetak
godina doprinela su sve ranijem otkrivawu malignih
promena na dojci. Terapija
raka dojke mo`e da bude hi-
rur{ka, hormonska, citostatska, zra~na i imunoterapija. Definitvnu odluku o
le~ewu donosi Konzilijum
onkologa
odgovaraju}e
zdravstvene ustanove.
Prevencija i skrining
U posledwoj deceniji,
zahvaquju}i organizovanim
programima ranog otkrivawa (screening) raka dojke, u
ve}ini razvijenih zemaqa
bele`i se zna~ajan pad
smrtnosti od ove bolesti.
Nacionalni program skrininga mo`e da bude uspe{an samo ukoliko se, pored
aktivnosti vezanih za rano
otkrivawe, omogu}i i adekvatna dijagnostika, blagovremeno le~ewe, suportivna i palijativna nega, ~iji
je ciq smawewe smrtnosti
i poboq{awe kvaliteta
`ivota obolelih `ena. Sekundarna prevencija je najva`nija kako bi se bolest
otkrila pre pojave prvih
simptoma, kada je u najranijoj fazi, jer pored visoke
{anse za izle~ewem, omogu}ava i primenu po{tednih
hirur{kih operacija, br`i
oporavak, smawewe invalid-
nosti, boqi kvalitet `ivota, kao i smawewe tro{kova le~ewa i indirektnih tro{kova bolesti.
Skrining za rak dojke
sprovodi se organizovawem
mamografskih pregleda kod
zdravih `ena odre|ene starosne dobi. Mamografija
predstavqa rendgenski snimak dojke i veoma ~esto mo`e da otkrije rak pre nego
{to `ena oseti bilo kakve
promene. Neke `ene ose}aju
neprijatnost u toku snimawa, jer su dojke podvrgnute
pritisku, ali to traje samo
par minuta i nije {tetno za
dojke. Deo Nacionalnog programa za prevenciju raka dojke, predla`e svim `enama
starosti od 45 do 69 godina
bazi~nu mamografiju svake
druge godine, a na zahtev se
radi i `enama iznad 64. godine. Me|utim, mamografija
nije stopostotni dokaz, tako da ukoliko do|e do pojave otekline, a mamografija
bude negativna, potrebna je
daqa kontrola kod lekara i
sprovo|ewe nekih drugih
dijagnosti~kih metoda.
Da se prevencija ne zasniva samo na mamografskim
pregledima govore i Evrop-
EMS-OVA AMBULANTA
ski kodeksi i preporuke u
borbi protiv raka dojke:
• Obavqati samokontrolu dojki jednom
mese~no (desetog dana ciklusa)
• Odlaziti na redovne
ginekolo{ke preglede
• Prestati sa pu{ewem
(pasivno pu{ewe je
isto toliko opasno)
• Alkohol konzumirati
povremeno
• Izbegavati preterano sun~awe
• Hraniti se zdravo,
redovno i umereno
• Odmah se javiti lekaru ukoliko se primeti neka promena na
dojci
Samo podizawem svesti
~itave populacije i edukacijom da jedino i iskqu~ivo
preventivnim delovawem mo`emo da spre~imo nastanak
nekog obolewa, pa i raka dojke, u~ini}emo da ova te{ka i
opaka bolest vi{e ne uzima
toliki danak. Iz tog razloga,
izgovora ni po koju cenu ne
sme da bude! Malo vremena i
gram prevencije mogu nekome
da spasu `ivot!
Dr Aleksandra Karapanxi}
(lekar op{te prakse
u ambulanti „EMS“)
Serija tekstova “EMS-ova
ambulanta” omogu}ena je
sredstvima TEMPUS projekta
25
REMEK-DELO RUSKOG [email protected]
STALKER
ndrej Arsenijevi~ Tarkovski (1932 – 1986) bio je ruski
filmski i operski re`iser, pisac i glumac. Mnogi ga smatraju jednim
A
od najzna~ajnijih i najuticajnijih ruskih filmskih umetnika i jednim od
najve}ih re`isera u istoriji kinematografije. Wegova najpoznatija dela
su Andrej Rubqov, Solaris i Stalker.
Stalker Tarkovski re`ira 1979.
po scenariju zasnovanom na kwizi
bra}e Arkadija i Borisa Strugackog i posledwi je film koji }e snimiti u Sovjetskom Savezu, a pre imigracije u Italiju. Delo ima nau~nofantasti~ni sadr`aj, ali sama matrica poslu`i}e kao poqe, manevarski
prostor u kom }e sopstvene idejnofilozofske preokupacije preneti u
kinematografski jezik. Stalker
(Aleksandar Kwa`inski) je ilegalni vodi~ kroz Zonu, zatvorenu i
strogo kontrolisanu oblast, nedostupnu qudima, pod neprestanom prismotrom redara re`ima. Ovde vladaju
specifi~ni fenomeni i prepreke koje prolaznika prate ka sobi, mestu koje ispuwava najintimnije qudske `eqe. Stalker, za malu nov~anu nadoknadu, provodi filozofa (Nikolaj
Grinko) i pisca (Anatolij Solowicin) kroz Zonu. Dijalozi trojice
aktera pri~e jesu neka vrsta revizije
hri{}anske duhovnosti, zaokupqenost metafizi~kim temama se neprestano upli}e, ali i preispitivawe
ta~aka u kojima se mewaju sami qudi, u
kojima najdubqa verovawa i stavovi
bivaju dovedeni u pitawe ili stavqeni u kontekst izmewenih uloga. Duboko i pravilno pro`ete uloge, uverqivost atmosfere Zone i wenih zakona,
odve{}e gledaoca daqe nego {to je to
uobi~ajenom filmskom jeziku dato.
A. Opa~i}
Bergman o Tarkovskom
“Prvi film Tarkovskog delovao je na mene kao ~udo. Neo~ekivano sam se
na{ao na pragu sobe od koje mi do tog vremena nisu davali kqu~eve. Tamo,gde sam davno `eleo da stignem,Tarkovski se ose}ao slobodno i sigurno. Na{ao se ~ovek koji je umeo da izrazi ono {to sam ja uvek `eleo,ali nisam uspevao - to me je ohrabrilo i inspirisalo. Tarkovski je
veliki majstor filma,tvorac novog organskog filmskog jezika u kome se
`ivot predstavqa kao ogledalo, kao san,” - Ingmar Bergman.
RUSKI [email protected] SF KLASIK
Piknik pokraj puta
vaj kratki roman po~iwe oko
deset godina nakon nakon posete vanzemaqaca (koje su zemaqski nau~nici nazvali Posetiocima),
koji su se na veoma kratko vreme pojavili na {est razli~itih mesta na Zemqi (zemaqski nau~nici su te zone nazvali Zonama posete). Tokom Posete,
qudi su prijavqivali zaslepquju}e
svetlo i zaglu{uju}e zvuke, a neki su
umrli od nepoznate bolesti. Svaka
zona predstavqa podru~je gde ne vladaju zakoni zemaqske fizike i koje je
opasno za zemaqski `ivot. Uskoro
vlasti zabrawuju ulazak u te zone, uz
nare|ewe da pucaju na svakog ko poku{a bilo da u|e, bilo da iza|e, jer postoji bojazan da neki artefakti unutar zona poseduju potencijal da uni{te `ivot na Zemqi, ako ne i da uni{te samu planetu. Ipak, qudi, u kwizi
O
26
poznati kao stokeri, ulaze u zonu da
bi nalazili i zara|ivali na vanzemaqskim artefaktima; stokeri dejstvuju
no}u, jer je dawu zona pod jakim vojnim
KULTURA
nadzorom. Zanimqivo je da se deca
stokera neretko ra|aju deformisana,
a nauka nema obja{wewe za neke od
tih promena.
Prava svrha vanzemaqskih artefakata nije utvr|ena, ali su razna svojstva istih otkrivena slu~ajno: neki se
pokazuju korisnim za onog ko ih ima,
dok drugi predstavqaju opasnost za
istog. Najtra`eniji od svih je, ipak,
tzv. Zlatna sfera, za koju kru`e glasine da mo`e ispuniti bilo koju `equ.
Sama sfera se nalazi duboko u zoni u
blizini fiktivnog mesta Harmont, a
samo jedan stoker zna bezbedan put do
we.
Kwiga je postala poznata kao predlo`ak koji je Andrej Tarkovski upotrebio za film Stalker. Napisala su
je bra}a Arkadij i Boris Strugacki i sara|ivali su u uobli~avawu teksta u scenario. Kwiga je 1978. nominovana za Xon Kempbel nagradu (drugo
mesto), a 1981. Na kwi`evnom festivalu u Mecu dobija nagradu za najboqu
stranu kwigu.
A. Opa~i}
STO DVADESET GODINA OD VELIKE SVETSKE [email protected]
Teslin trijumf u ^ikagu
esla je 1888. godine serijom patenata zaokru`io sistem proizvodwe, prenosa i distribucije
elektri~ne energije naizmeni~nim
strujama. Wegova predavawa o izumima
i wihovoj primeni bila su izuzetno
popularna. Najpoznatiji nau~nici toga doba u Americi i Evropi slu{ali
su tog „~arobwaka” elektriciteta,
divili se wegovim re~ima, orginalnim
idejama i ogledima koje je izvodio kako bi demonstrirao svoje izume.
Stvarni po~eci trijumfalnog puta
bele`e se aktivnostima na Svetskoj
izlo`bi u ^ikagu, nazvanoj „ Kolumbova” zbog obele`avawa 400. godi{wice
otkri}a Amerike. Izlo`ba je otvorena 1. maja 1893.godine.
Izlo`ba se prostirala na skoro
280 hektara sa skoro 60 hiqada izlaga~a i po zvani~nim podacima posetilo ju je vi{e od 25 miliona qudi. Paviqon elektroiw`ewerstva zauzimao
je skoro 1,5 hektar, a bio je ukra{en
statuom Benxamina Frenklina kako pu{ta zmaja. Osvetqewe izlo`be
na konkursu je dobio Vestinghaus
sa Teslinim sistemom vi{efaznih naizmeni~nih struja. Upotrebqeno je
skoro milion sijalica, a proizvedeno
je tri puta vi{e energije nego {to je
u to vreme koristio ~itav ^ikago.
T
Ina~e, to je prvi put da se takva manifestacija osvetli elektri~nom strujom, a zna~ajno je {to je za to odabran
Teslin sistem.
U hali elektroin`ewerstva svoje
pronalaske su izlo`ili Tomson,
Bel, Grej, i naravno Edison. Teslini eksponati zauzimali su deo Vestinghausovog prostora. To su bili
ure|aji za naizmeni~nu struju, motori,
generatori itd. Interesantne su bile cevi sa razre|enim gasom kojima su
bila ispisana imena zna~ajnih elektroin`ewera i pronalaza~a kao Helmholc, Faradej, Maksvel, Henri,
Franklin, ali i ime zna~ajnog, a Tesli omiqenog srpskog pesnika Zmaja.
Tesla je tako prikazao svetle}e cevi
koje su odavale svetlost, a bile su napajane be`i~nim putem. Glavna atrakcija je bila “Kolumbovo jaje” kojim je
demonstrirao obrtno magnetno poqe
i sna`na elektri~na pra`wewa sa duga~kim varnicama i propratnom zaglu{uju}om bukom. Tesla je imao svoj
{tand gde je prikazivao niz veoma zanimqivih eksperimenata, izme|u
ostalih, propu{tao je kroz svoje telo
struju visoke u~estanosti i veoma visokih napona. Posmatra~ima je zastajao dah dok su pratili demonstracije
tog “~arobwaka fizike“, kako su ga
mnogi zvali.
JUBILEJ
Tesla je prikazuju}i svoje izume
zadivio prisutne, na samo obi~ne gra|ane ve} i nau~nike tog doba. Bilo je
to pre 120 godina. Ubrzo se tom trijumfu prikqu~ila i hidrocentrala na
Nijagari (1896. godine stavqen je u
pogon prvi agregat) u kojoj je od 13
primewenih patenata devet Teslinih. Slede izumi iz oblasti visokog
napona i visokih u~estanosti. Teslin
zamah u radu na kratko prekida po`ar
u kom je 1895. izgorela cela laboratorija, sva dokumentacija i sve na ~emu je u to vreme radio. Po`ar je bio
razlog za kratak prekid rada i stvarala{tva genijalnog Tesle. Vrlo brzo
nastavqa rad na problematici be`i~nog prenosa energije i signala. Eksperimenti u Kolorado Springsu
upravo su bili nameweni toj problematici.
Zamah Teslinih ideja i izuma po~etkom 20. veka je zaustavqen, ne zbog
nedostatka ideja genijalnog izumiteqa, ve} zbog nedostatka finansijskihsredstava neophodnih za rad. Rad
je je nastavio sa mnogo skromnijim
finansijskim zahtevima. Da su tada{wi imu}ni qudi i institucije vi{e
pomagali Teslu, ko zna kakva dobra bi
jo{ ponudio ~ove~anstvu.
R. Ivankovi}
27
Download

63 - Sindikat EMS