12
Četvrtak 10. jul 2014.
Četvrtak 10. jul 2014.
ISTRAŽIVANJE
NAJVEĆE DOSUĐENE
ODŠTETE ZBOG
NEOSNOVANOG
PRITVORA
broj dana pritvora
1273
97
266
198
297
125
visina odštete
8.700.000
5.677.994
2.128.000
1.580.000
1.500.000
1.500.000
mesec u kome je doneta presuda
oktobar 2013.
septembar 2013.
april 2013.
januar 2014.
septembar2013.
novembar 2013.
Projekat „Da li je pravda dostupna građanima” finansira
Evropska unija (preko Delegacije EU u Srbiji) kroz program
m
„Jačanje medijske slobode u Srbiji”. Objavljivanje ovog
članka omogućeno je uz finansijsku pomoć Evropske unije.
e.
Sadržaj članka isključivo je odgovornost dnevnog lista „Blic”
ic” i
ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.
* Podaci Državnog pravobranilaštva Srbije
OPŠIRNIJE ČITAJTE NA NAŠEM SAJTU
DA LI JJE PRAVDA U SRBIJI DOSTIŽNA – ODŠTETE I KAKO IH NAPLATITI
NAJVEĆE NAKNADE
VUK DRAŠKOVIĆ
ACO TOMIĆ
VLADO TRIFUNOVIĆ
MILAN VERUOVIĆ
19.000.000
dinara na ime odštete zbog
6.000.000
dinara isplaćeno je
6.200.000
dinara isplaćeno je
5.200.000
669.700
dinara dosudio je sud bivšem
dinara isplaćeno je bivšem
pokušaja atentata na Ibarskoj
magistrali u Budvi. Ovo je
manje nego što je Drašković
zahtevao u svom odštetnom
zahtevu. On je u tužbi protiv
Srbije, koju je podneo Prvom
osnovnom sudu, zahtevao da
mu se isplati 600.000 evra.
penzionisanom vojnom
generalu zbog provedenih 100
dana u pritvoru tokom
vanrednog stanja 2003.
godine. Tužbom tražio 50
miliona dinara odštete.
nekadašnjem generalu JNA
zbog neosnovanog boravka u
pritvoru, a po 4,2 miliona
dinara dobili su njegovi
saradnici, pukovnici Berislav
Popov i Sreten Raduški.
šefu obezbeđenja ubijenog
premijera Đinđića koji je ranjen
prilikom atentata. Nije pristao,
traži odštetu od 20 miliona
dinara.
Zbog knjige izgubio sva prava
Književnik Ivan Ivanović bori
se za pravo i pravdu više od
četiri decenije i ne gubi
nadu da će ih dočekati. U
komunizmu. 1973. godine,
zbog knjige “Crveni kralj”
ostao je bez posla profesora srpskohrvatskog jezika
u gimnaziji u Kuršumliji.
Godinu dana kasnije, Okružni
sud u Prokuplju osudio ga je na
dve godine zatvora, a kao razlog navodi krivično delo povrede ugleda države,
njenih organa i predstavnika koje je poči-
RADE BULATOVIĆ
direktoru BIA koji je uhapšen je
u akciji “Sablja” 2003. godine
zbog sumnje da je bio član
zločinačkog udruženja i u
pritvoru je proveo tri meseca.
Protiv njega je podneta krivična
prijava, podignuta je i
optužnica, ali ju je sud kasnije
odbacio. Nagodio se sa
Ministarstvom pravde.
BEOGRAD Kad država i njeni organi
pogreše, po zakonu su dužni da plate, ali
su neki zakonski normativi i sudske odluke
često kontradiktorni i moralno problematični.
Na koji je način, primera
radi, država odredila cenu
patnji golootočkih zatvorenika kojima je predložena
odšteta po danu vredna tri
kutije cigareta! Ili pak kojim
parametrima su mereni životi
stradalih vojnika u topčiderskoj kasarni kad je dosuđena
odšteta od 5.000 evra koja je
manja od isplaćene odštete za
tromesečni nezakoniti pritvor
bivšeg funkcionera?
Sporovi za naknadu materijalne i nematerijalne štete,
koji se po raznim osnovama
vode protiv države, mere se
hiljadama slučajeva i milionima evra, a sama država
nema preciznu evidenciju
koliko je po ovom osnovu
dosad isplatila novca i koliko
tek treba da plati.
Primera radi, samo u Pr-
vom osnovnom sudu u Beogradu u periodu od 1. januara
2013. do 1. juna 2014. godine
protiv države je podneto više
od 10.700 tužbi od kojih se
većina odnosi na naknadu
materijalne i nematerijalne
štete.
GOLOOTOČKI DAN KAO
TRI KUTIJE CIGARETA
A na državi je da obešteti
političke zatvorenike, pre
svega one koji su robijali na
Golom otoku i Svetom Grguru, ali i one koji su bili
u zatvorima u Srbiji, kao i
osuđene za verbalni delikt.
Država je na ime naknade
nematerijalne štete u predlogu sporazuma za jedan dan
proveden na Golom otoku
i Svetom Grguru predložila
700 dinara, dok je za one
koji su izdržavali kazne po
zatvorima u Srbiji predložila
500 dinara po danu, dok su
zahtevi oštećenih mnogo veći
i mere se desetinama miliona
dinara.
Neosnovano određivanje
pritvora okrivljenima sledeća je velika stavka kojom
je država oštetila samu sebe,
a svoje građane prinudila
da se sa njom preganjaju.
Prema podacima do kojih je
došao Beogradski centar za
ljudska prava za period od
1. januara 2005. godine do
oktobra 2013, Ministarstvu
pravde je podneto 5.896 zahteva za naknadu štete iza
kojih je stajalo preko 180.000
dana neosnovanog pritvora.
Komisija je uzela u razmatranje nešto više od polovine
ovih zahteva, zaključeno je
1.126 sporazuma i po tom
osnovu isplaćeno je više od
262 miliona dinara.
Treba napomenuti da
se ovde radi o nagodbama
države sa oštećenima, gde
je prosečna nadoknada po
danu bila 35 evra, a ta suma
će se drastično povećati kad
stignu na naplatu izvršne
sudske presude onih koji su
po ovom osnovu tužili državu. Prema dosadašnjim
iskustvima iz prakse, sudovi
najmanje dupliraju ovaj iznos,
a presude idu i do 100 evra po
danu, a najveća stavka u ovoj
vrsti odšteta tiče se famozne
policijske akcije “Sablja” iz
2003. godine kada je pritvoreno blizu 12.000 ljudi. Prema
zvaničnim podacima, samo
tokom 2004. godine država
je za 120 građana, koji su
neosnovano pritvoreni, isplatila 39 miliona dinara, i to
nagodbom, a niko pouzdano
ne zna koliko je isplaćeno po
tom osnovu i nakon sudskih
parnica.
POLITIČARIMA VEĆE
NADOKNADE
Osim toga, obeštećenja se
razlikuju i kad su dodeljena
po istom osnovu - primera
radi, dan neosnovanog pritvora može biti varolizovan
sa šest ili sa šezdeset hiljada
dinara i nema jasnog kriterijuma po kome se određuje
visina ove naknade, već sve
zavisi od slučaja do slučaja.
Na primer, za desetodnevni
RESTITUCIJA TEŠKA MILIJARDE EVRA
Zakon o restituciji koji predviđa povraćaj imovine oduzete
posle Drugog svetskog rata polje je u kome se odštete mere
milijardama evra. Samo do 3. marta ove godine, kada je bio
KRAJNJI ROK za podnošenje zahteva za povraćaj imovine,
Agenciji za restituciju je stiglo oko 60.000 ZAHTEVA i za njihovu obradu biće potrebno oko dve godine, a prema nekim
procenama, ispravljanje ove nepravde državu će koštati više
od četiri milijarde evra.
nio objavljujući roman. Vrhovni
sud Srbije ga je, međutim,
1975. oslobodio optužbe.
Ali to nije bilo dovoljno
- sve to uticalo je na tok
njegovog života i da on
nikad više nije mogao da
se zaposli. Okarakterisan
kao moralno-politički nepodoban, od 1981. godine je
u invalidskoj penziji. Poslednje
četiri godine pokušava da naplati
odštetu od države u visini od 150.000 evra,
a sudski proces i dalje traje. „
I sudije tuže državu
Kada stigne na naplatu sve ono što
država duguje sudijama i tužiocima koji
2009. godine nisu reizabrani na funkcije,
ispašće da bi po njen budžet bilo mnogo
povoljnije da su ostali na poslu. Obaška,
što bi rasterećenije radili posao za koji su
postavljeni, umesto što sada vode sopstvene sudske bitke.
Oni su kolaterala “reformskog eksperimenta” kada je na izborima za novu mrežu
pravosuđa odlukama Visokog saveta sud-
Greške države
teške milione evra
R. PIVLJANIN, B. ANĐELIĆ, D. NIŠAVIĆ, M. ILIĆ
13
stva i Državnog veća tužilaca 837 sudija i
oko 200 tužilaca i zamenika tužilaca ostalo
neizabrano. U međuvremenu, odlukom
Ustavnog suda oni su vraćeni na posao i
sada legitimno potražuju svoja prava.
U državnom pravobranilaštvu je pokrenutio oko 700 parnica za naknadu štete,
odštetni zahtevi se kreću od 600.000 pa
do šest miliona dinara, a prema nekim
procenama država će sudijama i tužiocima
morati da isplati oko 17 miliona evra. „
Umrla čekajući pravdu
neosnovani pritvor nekome
se odredi naknada od 50.000
a nekome od 150.000 dinara,
a na određivanje ove tarife
utiče više faktora: težina krivičnog dela za koje je osoba
osumnjičena i zbog čega je
uhapšena; da li je pre osuđivana, njen ugled u društvu,
uslovi pritvora i slično.
Ima tu i politike, pa je tako
Aco Tomić, penzionisani general i savetnik tadašnjeg
predsednika SRJ Vojislava
Koštunice, za sto dana provedenih u pritvoru tokom
akcije “Sablja” dobio odštetu
od šest miliona dinara. Tomić
je bio uhapšen zbog sumnje
da je učestvovao u zaveri koja
je dovela do ubistva premijera Zorana Đinđića, bila je
podignuta i optužnica, ali
je postupak obustavljen uz
obrazloženje da je hapšenje
bilo politički motivisano i da
je nezakonito pritvoren.
Državu za odštetu tuže i
vojnici iz ratova devedesetih godina, kao i porodice
stradalih, odštetu potražuju i
porodice vojnika koji su život
izgubili na redovnom odsluženju vojnog roka, a prošle
godine je udruženje vojnih
penzionera najavilo tužbu
protiv države pred sudom
u Strazburu zbog neisplaćene razlike u penzijama za
2008. Po tom osnovu pravo
na isplatu povećanja od 11,06
odsto, što im je potvrdio i
naš Ustavni sud, ima oko
40.000 penzionera i računica
kaže da je ovo potraživanje od
države teško oko 12 milijardi
dinara.
Inače, Srbija se po broju
predstavki, koje su protiv
nje podneli građani pred
Evropskim sudom za ljudska
prava u Strazburu, nalazi na
neslavnom četvrtom mestu:
tamo se našlo preko 17.000
predstavki, a u toku je više
od 11.000 postupaka.
Na kraju, država se našla na udaru i sopstvenih
pravosudnih vlasti: tuže je
oko hiljadu sudija i tužilaca
koji nisu izabrani u reformi
pravosuđa 2009. godine, a
potom su odlukom Ustavnog
suda vraćeni na posao. „
ZBOG ČEGA SE SVE
VODE SPOROVI
Nepravilan i nezakonit rad državnih organa
Neosnovano lišenje slobode ili neosnovane osude
Po osnovu rehabilitacionog obeštećenja
Sporovi iz oblasti radnih odnosa
Policijska tortura nad građanima
Naknada nematerijalne štete zbog smrti bliskog lica
Sporovi za povraćaj ili naknadu štete na ime oduzetih
vozila, oružja i drugih predmeta u vezi sa krivičnim
postupcima
Neisplaćenih ratnih dnevnica
Naknada štete na ime razlike zarade, kao i nematerijalne
štete neizabranih sudija i tužilaca koji su odlukom
Ustavnog suda vraćeni na dužnost
Naknada nematerijalne štete nakon donošenja odluka
Ustavnog suda kojima su usvojene ustavne žalbe zbog
povreda prava na suđenje u razumnom roku, prava ličnosti
i dostojanstva i druga prava zagarantovana Ustavom
Stanka Pušeljić nije dočekala da joj država isplati odštetu za 14 meseci zatočeništva
u zloglasnom zatvoru na Golom otoku.
Umrla je u junu ove godine u devedesetoj
godini neposredno pošto je po drugi put
otkazano ročište na kojem je trebalo da
se donese odluka o isplati odštete za sve
dana zarobljeništva na Golom otoku. Njena
ćerka Vera Važić u razgovoru za “Blic”
kaže da borba za pravdu pred domaćim
sudovima traže već šest godina.
- Rehabilitovana je a sud je procenio da
sve ono što je preživela na Golom otoku,
torturu, ponižavanje i maltretiranje po
danu vredi manje od 700 dinara - priča
Vera Važić. „
Naplata neosnovanog pritvora
Procenjuje se da se na godišnjem nivou
u Srbiji izrekne više od 20.000 dana ili 54
godine neosnovanog pritvora.
A kada dođe do toga da građani tuže
državu zbog neosnovanog lišavanja slobode, odnosno pritvaranja, postupak za
naknadu štete se odvija u dva dela - jedan
je sporazumni, drugi je sudska parnica.
Pravo za naknadu štete zastareva ako u
roku od tri godine od dana pravosnažnosti
prvostepene odbijajuće ili oslobađajuće
presude nije podnet zahtev ili tužba od
oštećenog.
Prilikom odlučivanja o tužbenom zahtevu sud uzima u obzir niz činjenica: gubitak
posla, umanjenje zarade, narušavanje
ugleda i zdravlja, razvod braka, prekid
školovanja, uslove boravka u pritvoru,
prirodu i težinu dela koje je okrivljenom
stavljano na teret, godine starosti, medijski publicitet, ugled, nemogućnost
zaposlenja... „
Download

10.07.2014.