AD '' 8. Mart ''
Zaplanjska br. 32
Beograd
BEOGRAD
Matični broj: 17253310
Šifra delatnosti: 1431
PIB: 100000024
NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE ZA 2011. GODINU
1. OPŠTE INFORMACIJE O PREDUZEĆU
A.D. '' 8. Mart '', je akcionarsko društvo. Društvo se bavi proizvodnjom i prodajom proizvoda
i usluga iz osnovne delatnosti. Osnovna delatnost Društva je proizvodnja pletenih i kukičanih
čarapa. Pored navedene osnovne delatnosti Društvo obavlja i druge delatnosti i poslove koji
doprinose efikasnijem i racionalnijem poslovanju. Dominantan deo aktivnosti A.D. '' 8 Mart
''-a odnosi se na:
 Proizvodnju ženskih hula-hop
 Ženske zokne
 Ženske dokolenice
 Dečije čarape
 Muške pamučne čarape
 Muške akrilne čarape
Društvo poseduje objekte visokogradnje u površini od 12.294,45 m² i objekte niskogradnje u
površini od 532,00m² . Proizvodni objekti Društva nalaze se u Subotici i Novom Kneževcu.
Društvo je saglasno kriterijumima iz Zakona o računovodstvu i reviziji razvrstano u veliko
pravno lice.
Društvo je registrovano kod Agencije za privredne registre, Registar privrednih društva broj
БД 7036/2005. od 28.03.2005. godine.
Sedište Društva se nalazi u Beogradu, ulica Zaplanjska broj 32.
Poreski identifikacioni broj Društva je 100000024.
Matični broj Društva je 17253310.
Na dan sastavljanja bilansa stanja Društvo je imalo 747 zaposlenih. Prosečan broj zaposlenih
u poslovnoj godini 2011. bio je 675 radnika na osnovu stanja krajem svakog meseca.
2. OSNOVA ZA SASTAVLJANJE I PREZENTACIJU
FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA
Finansijski izveštaji Društva sastavljeni su u skladu sa Medjunarodnim računovodstvenim
standardima/ Medjunarodnim standardima finansijskog izveštavanja.
Pored medjunarodnih računovodstvenih standarda, kod sastavljanja finansijskih izveštaja
korišćeni su i nacionalni propisi iz oblasti računovodstva: « Pravilnik o Kontnom okviru i
sadržini računa u Kontnom okviru» (Sl. Glasnik RS broj 114/06) «Pravilnik o izmenama i
dopunama Pravilnika o Kontnom okviru za privredna društva, zadruge, druga pravna lica i
preduzetnike» (Sl. Glasnik RS broj 119/08), i «Pravilnik o sadržini i formi obrazaca
finansijskih izveštaja za privredna društva...» (Sl. Glasnik RS, broj 114/06, 05/07, i 119/08. ),
«Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o sadržini i formi obrazaca finansijskih
izveštaja za privredna društva, zadruge, druga pravna lica i preduzetnike» (Sl. Glasnik RS
broj 119/08) i «Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika o Konton okviru za privredna
društva, zadruge, druga pravna lica i preduzetnike (Sl. glasnik RS, br. 9/09 od 6. februara /
odnosno 7. februara 2009.)
Iznosi u finansijskim izveštajima su prikazani u hiljadama RSD važećim na dan bilansiranja
– 31.12.2011. godine. Uporedni podaci prikazani su u hiljadama RSD važećim na dan
31.12.2010. godine
Kod sastavljanja finansijskih izveštaja primenjivane su računovodstvene politike koje je
usvojio Upravni odbor Društva na sednici održanoj 29. 12. 2006. godine. i Anex I Pravilnika
o računovodstvu i računovodstvenim politikama od 09.11.2009 Odluka broj: VIII / 2 /
2009.godine
Finansijski izveštaji se odnose na period od 01.01.2011. do 31.12.2011. godine. Finansijski
izveštaji su odobreni za izdavanje 29. II 2012. godine od strane upravnog odbora Društva
«8 Mart», Beograd putem Odluke broj: IV/02/2012/U.
Finansijski izveštaji o kojima izveštavamo su sastavljeni u skladu sa «Zakonom o
računovodstvu i reviziji« («Sl. Glasnik RS «, broj 46/06); «Zakona o izmenama i dopunama
Zakona o računovodstvu i reviziji» («Sl. Glasnik RS», broj 111/09) i propisima donetim na
osnovu tog zakona primenom računovodstvenih politika iznetih u napomeni 3. ovog
izveštaja.
Na sastavljanje ovih finansijskih izveštaja primenjeni su novi MSFI kao i izmene i dopune
postojećih MRS/ MSFI.
Pri vrednovanju pozicija finansijskih izveštaja, osnov za sastavljanje finansijskih izveštaja je
računovodstveni metod, odnosno računovodstvena obračunska osnova. Vrednovanje
bilansnih pozicija vrši se na osnovu zakonske i profesionalne računovodstvene regulative,
odnosno na osnovu Zakona o računovodstvu i reviziji kao i podzakonskih akata donetih na
osnovu Zakona i odgovrarajućih MRS/MSFI.
2
3. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA
a) Pravila procenjivanja – osnovne pretpostavke
Finansijski izveštaji su sastavljeni na načelu nastanka poslovnog dogadjaja (načelo
uzročnosti) i načelu stalnosti.
Prema načelu nastanka poslovnog dogadjaja učinci poslovnih promena i drugih
dogadjaja se priznaju u momentu nastanka (a ne kada se gotovina ili njen ekvivalent
prima ili isplati). Finansijski izveštaji sastavljeni na načelu nastanka poslovnog dogadjaja
(osim Izveštaja o novčanim tokovima) pružaju informacije ne samo o poslovnim
promenama iz prethodnog perioda, koje uključuju isplatu i prijem gotovine, već takodje i
o obavezama za isplatu gotovine u budućem periodu i o resursima koji predstavljaju
gotovinu koja će biti primljena u budućem periodu.
Finansijski izveštaji su sastavljeni pod predpostavkom da će Društvo da posluje na
neograničeni vremenski period i da će da nastavi sa poslovanjem i u doglednoj
budućnosti.
b.) Priznavanje elemenata finansijskih izveštaja
Sredstvo – se priznaje u bilansu stanja kada je verovatno da će buduće ekonomske koristi
priticati u Društvo i kada sredstvo ima nabavnu vrednost ili cenu koštanja ili vrednost
koja može da se pouzdano izmeri.
Obaveza - se priznaje u bilansu stanja kada je verovatno da će odliv resursa koji sadrži
ekonomske koristi proisteći iz podmirenja sadašnjih obaveza i kada se iznos obaveze koja
će se podmiriti može pouzdano da izmeri.
Prihod – se priznaje u bilansu uspeha kada je povećanje budućih ekonomskih koristi
povezano s povećanjem sredstava ili smanjenjem obaveza koje mogu da se pouzdano
izmere, odnosno da priznavanje prihoda nastaje istovremeno sa priznavanjem povećanja
sredstava ili smanjenja obaveza.
Rashodi – se priznaju u bilansu uspeha kada smanjenje budućih ekonomskih koristi koje
je povezano sa smanjenjem sredstava ili povećanjem obaveza može pouzdano da se
izmeri, odnosno da priznavanje rashoda nastaje istovremeno sa priznavanjem porasta
obaveza ili smanjenjem sredstava.
Kapital – se isakazuje u skladu sa finansijskim konceptom kapitala kao uloženi novac ili
uložena kupovna moć i predstavlja neto imovinu Društva. Iz finansijskog koncepta
kapitala proističe koncept očuvanja finansijskog kapitala. Očuvanje finansijskog kapitala
meri se u nominalnim monetarnim jedinicama – RSD.
3
c) PRIHODI
Prihodi-obuhvataju prilive ekonomskih korist od uobičajenih aktivnosti Društva i
dobitke.
Prihodi – obuhvataju prihode od uobičajenih aktivnosti Društva i dobitke. Prihodi od
uobičajenih aktivnosti su prihodi od prodaje robe, proizvoda i usluga, prihodi od
aktiviranja učinaka, prihodi od subvencija, dotacija, regresa, povraćaj dažbina) i drugi
prihodi koji su obračunati u knjigovodstvenoj ispravi, nezavisno od vremena naplate.
Prihodi se priznaju po fer vrednosti primljene nadoknade ili potraživanja, uzimajući u
obzir iznos svih trgovačkih popusta i količinskih rabata koji Društvo odobri. Prihodi se
priznaju ako se istovremeno poveća vrednost sredstava ili se smanji vrednost obaveza.
Prihod od prodaje - evidentira se nakon isporuke proizvoda ili pružanja usluga kupcima,
u skladu sa ugovorenim uslovima prodaje. Odobreni popusti i količinski rabati, sadržani u
fakturi se ne priznaju kao prihod. Naknadno odobreni popusti u ceni priznaju se kao
rashod. Prihodi od prodaje su iskazani u iznosu fakturisane realizacije, tj. izvršene
prodaje do kraja obračunskog perioda, pod uslovom da je sa tim danom nastao dužničkopoverilački odnos i da je ispostavljena faktura.
Prihodi od prodaje prizaju se po principu fakturisane realizacije, a utvrdjuju se
umanjenjem fakturisanih iznosa za PDV i za popuste i rabate.
Unapred primljeni avansi ne priznaju se kao prihod, već kao obaveza.
d) RASHODI
Rashodi - predstavljaju rashode nastale u toku redovnih aktivnosti Društva i gubitke.
Rashodi obuhvataju troškove koji proističu iz uobičajenih aktivnosti Društva, tj.
uključuju rashode direktnog materijala i robe i druge poslovne rashode (troškovi
osnovnog materijala, proizvodnih usluga, rezervisanja, amortizacija, nematerijalni
troškovi, porezi i doprinosi Društva nezavisni od rezultata, bruto zarada i ostalih lični
rashodi), nezavisno od momenta plaćanja.
Svi troškovi se priznaju u periodu u kome su i nastali, u skladu sa načelom nastanka
dogadjaja.
Rashodi se priznaju u obračunskom periodu na koji se odnose i istovremeno utiču na
smanjenje sredstava ili povećanje obaveza.
Priznati rashodi direktno se povezuju sa priznatim prihodima u poslovnom rezultatu
obračunskog perioda.
Prilikom priznavanja rashoda treba da se poštuju sledeći kriterijumi, tj. osnovni elementi i
načela priznavanja su:
 rashodi imaju za posledicu smanjenje sredstava ili povećanje obaveza,
 rashodi podrazumevaju direktnu povezanost izmedju nastalih troškova i pojednih
stavki prihoda (načelo uzročnosti);
 kada se očekuje ostvarenje prihoda u više narednih obračunskih perioda,
priznavanje rashoda se vrši sukcesivno, postupkom razumne alokacije na
obračunske periode,
4

rashod se odmah priznaje u obračunskom periodu i onda kada je nastala obaveza,
a nema uslova da se prizna kao bilansna pozicija imovine.
Ukupne poslovne rashode čine: nabavna vrednost prodate robe, troškovi materijala,
troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi, troškovi amortizacija i rezervisanja,
troškovi proizvodnih usluga, i nematerijalni troškovi.
Finansijski prihodi i rashodi
Finansijski prihodi i rashodi obuhvataju: prihode i rashode od kamata (nezavisno od toga
da li su dospeli i da li se plaćaju ili pripisuju iznosu potraživanja ili obaveze na dan
bilansiranja), prihode i rashode od kursnih razlika, prihode i rashode iz odnosa sa
matičnim, zavisnim i ostalim povezanim pravnim licima, i ostale finansijske prihode i
rashode.
e) DOBICI I GUBICI
Dobici - predstavljaju druge stavke koje zadovoljavaju definiciju prihoda i mogu, ali ne
moraju da proisteknu iz uobičajenih aktivnosti Društva (po osnovu prodaje imovine i
revalorizacije stalne imovine, viškovi).
Gubici – predstavljaju druge stavke koje zadovoljavaju definiciju rashoda i mogu, ali ne
moraju, da proisteknu iz uobičajenih aktivnosti Društva. Gubici obuhvataju gubitke od
prodaje i rashodovanja imovine, manjkove, rashode po osnovu direktnih otpisa
potraživanja, po osnovu obezvredjenja imovine i druge nepomenute rashode.
f) TROŠKOVI POZAJMLJIVANJA
Troškovi pozajmljivanja u vezi sa izgradnjom poslovnih objekata pripisuju se nabavnoj
vrednosti tih sredstava pod uslovom da se pozajmljena sredstva koriste za tu namenu, kao
i da do pribavljanja ovih sredstava nije moglo da dodje bez pozajmljivanja sredstava
(uzimanja kredita).
Troškovi pozajmljivanja koji su nastali u vezi sa nabavkom robe priznaju se kao rashod
perioda. Troškovi pozajmljivanja su kamate i drugi troškovi koji nastaju u Društvu u vezi
sa pozajmljivanjem finansijskih sredstava.
Troškovi pozajmljivanja priznaju se kao rashod u periodu u kojem su nastali, bez obzira
na to kako se pozajmljena sredstva koriste.
g) NEMATERIJALNA ULAGANJA
Sredstva bez fizičke supstance koja se mogu identifikovati, a koja se poseduju radi
korišćenja u proizvodnji ili snabdevanju robom i uslugama u svrhe iznajmljivanja ili za
administrativne namene, priznaju se kao nematerijalna sredstva.
Nematerijalnim ulaganjima smatraju se:
5
ulaganja u razvoj novih proizvoda i proizvodnju novih ili značajno unapredjenih
materijala, uredjaja, proizvoda, procesa, sistema ili usluga pre početka
komercijalne proizvodnje ili upotrebe;
- ulaganje u naučno i tehničko znanje;
- ulaganje u kreiranje i primenu novih procesa ili sistema;
- ulaganje u nabavku licence,
- ulaganje u poznavanje tržišta i trgovačke oznake;
Da bi se neko sredstvo evidentiralo kao nematerijalno mora da budu ispunjeni tri uslova:
- da se kao sredstvo posebno može prepoznati - identifikovati;
- da Društvo ima kontrolu nad sredstvom, i
- da će sredstvo donositi ekonomske koristi Društvu.
Nematerijalno ulaganje početno se meri (priznaje) po nabavnoj vrednosti ili ceni
koštanja.
-
h) NEKRETNINE, POSTROJENJA I OPREMA
Priznavanje
Osnovna sredstva (nekretnine, postrojenja i oprema), su materijalna sredstva koja
Društvo drži za upotrebu u proizvodnji ili za isporuku robe ili pružanje usluga, za
iznajmljivanje drugim licima ili u administrativne svrhe, i za koja se očekuje da će se
koristiti duže od jednog obračunskog perioda.
Nekretnina, postrojenje i oprema priznaju se kao sredstvo:
- kada je verovatno da će buduće ekonomske koristi po osnovu tog sredstva priticati
u Društvu;
- kada nabavna vrednost ili cena koštanja tog sredstva može pouzdano da se izmeri.
Priznavanje stavki nekretnina, postrojenja i opreme vrši se ukoliko su ispunjeni
sledeći uslovi:
 postojanje verovatnoće priliva budućih ekonomskih koristi i
 postoji mogućnost pouzdanog merenja troškova pribavljanja.
Klasu nekretnina, postrojenja i opreme čine grupe sredstava slične prirode i upotrebe u
poslovanju Društva, kao što su:
- zemljište;
- zemljište i zgrade;
- mašine;
- motorna vozila;
- nameštaj i nepokretni inventar, i
- kancelarijska oprema.
Početno vrednovanje
Početno merenje nekretnine, postrojenja i opreme koji ispunjavaju uslove za
priznavanje za sredstvo vrši se po nabavnoj vrednosti ili po ceni koštanja.
Kada su nekretnine, postrojenja i oprema pribavljeni:
- kupovinom – početno se priznaje u visini nabavne cene (popusti i rabati iskazani
u fakturi) umanjuju fakturnu cenu uvećanu za zavisne troškove nabavke;
6
-
-
-
sopstvenom proizvodnjom – početno se priznaju u visini cene koštanja, a kada je
cena koštanja veća od neto prodajne cene, priznavanje se vrši po neto prodajnoj
ceni;
razmenom – početno vrednovanje se vrši u visini fer vrednosti primljenog
sredstva, a ako se ona ne može utvrditi, vrednovanje se vrši u visini fer vrednosti
datog sredstva u razmenu, ako se ni ona ne može pouzdano utvrditi, vrednovanje
se vrši u visini knjigovodstvene vrednosti sredstva datog u razmenu;
transakcijom finansijskog lizinga- početno vrednovanje kao sredstava i obaveze
u iznosu koji je na početku lizinga jednak fer vrednosti ili sadašnjoj vrednosti.
Naknadna ulaganja
Naknadni izdatak za nekretninu, postrojenje i opremu priznaje se kao sredstvo samo kada
se tim izdatkom poboljšava stanje sredstva iznad njegovog prvobitno procenjenog
standardnog učinka. Primeri poboljšavanja koja dovode do povećanih budućih
ekonomskih koristi uključuju:
- izmenu postrojenja, kojom se produžava koristan vek trajanja, uključujući i
povećanje kapaciteta;
- nadgradnja mašinskih delova, kojom se postiže značajno unapredjenje kvaliteta
izlaznih komponenata; i
- usvajanje novih proizvodnih procesa koji omogućavaju značajno smanjenje
prethodno procenjenih troškova poslovanja.
Izdatak za popravke i održavanje nekretnina, potrojenja i opreme nastaje radi obnavljanja
ili održavanja budućih ekonomskih koristi koje Društvo može da očekuje od prvobitno
procenjenog standardnog učinka tog sredstva. Kao takav, on se obično priznaje kao
rashod u trenutku kada nastane. Na primer, troškovi servisiranja ili remonta postrojenja i
opreme obično predstavljaju rashod, jer se njima obnavlja, a ne povećava, prvobitno
procenjeni standardni učinak.
Naknadna ulaganja koja imaju za posledicu poboljšanje kvaliteta sredstva po osnovu
koga se očekuje priliv budućih ekonomskih koristi (veći obim proizvodnje, veći kapacitet
sredstava, produžetak korisnog veka trajanja sredstva, povećanje produktivnosti,
smanjenje troškova proizvodnje) u periodu dužem od godinu dana, uvećavaju nabavnu
vrednost nekretnina, postrojenja i opreme.
Ulaganja koja imaju karakter tekućeg održavanja nekretnina, postrojenja i opreme
predstavljaju rashod perioda u kome su nastala.
Vrednovanje nakon početnog priznavanja
Nakon početnog priznavanja, nekretnina, postrojenje i oprema iskazuju se po
nabavnoj vrednosti ili po ceni koštanja umanjenoj za ukupan iznos obračunate
amortizacije i ukupan iznos gubitaka zbog obezvredjenja.
Osnovicu za amortizaciju nekretnina, postrojenja i opreme čini nabavna vrednost ili cena
koštanja po odbitku preostale vrednosti sredstava. Ako je preostala vrednost saredstava
7
beznačajna, smatra se da je jednaka nuli, a kada je značajna, preostala vrednost se
procenjuje na dan sticanja i ne povećava se naknadno zbog promene cena.
Umanjenje vrednosti i amortizacija
Ako na datum bilansa stanja postoje indicije da je došlo do umanjenja vrednosti neke
stavke nekretnina, postrojenja i opreme, vrši se procena njene nadoknadive vrednosti.
Kada je nadoknadiva vrednost stavke manja od njene knjigovodstvene vrednosti,
evidentira se gubitak od umanjenja vrednosti, najpre putem smanjenja revalorizacionih
rezervi (ako su formirane za tu stavku), pa zatim na teret rashoda perioda (ako nisu
formirane rezerve, odnosno ako se vrednovanje nakon početnog priznavanja za tu stavku
vrši primenom metoda nabavne vrednosti).
Ako na datum bilansa stanja postoje indicije da prethodno priznato umanjenje vrednosti
nekretnina, postrojenja i opreme više ne postoji ili postoji u manjem iznosu nego što je
evidentirano, vrši se ponovna procena nadoknadive vrednosti i svodjenje knjigovodstvene
vrednosti na nadoknadivu vrednost, pri čemu se gubitak priznat u ranijim periodima
priznaje kao prihod.
Uprava Društva putem odluke definiše indicije kao osnov za knjiženje nadoknadive
vrednosti.
Osnovicu za amortizaciju nekretnina, postrojenja i opreme čini revalorizovani iznos koji
izražava njihovu poštenu vrednost po odbitku preostale vrednosti sredstava.
Ako je preostala vrednost beznačajna smatra se da je jednaka nuli, a kada je značajna,
procenjuje se na dan sticanja i na dan svake naknadne revalorizacije vrši se nova procena
preostale vrednosti sredstava.
Amortizacija
Obračun amortizacije obavezno se vrši na kraju godine prilikom sastavljanja godišnjeg
finansijskog izveštaja (31.12.) kao i u drugim slučajevima iz člana 24. stav 3. do 5.
«Zakona o računovodstvu i reviziji» (Sl. glasnik RS 46/06) (statusne promene, promene
oblika organizovanja, prodaja pravnog lica, otvaranje okončanje postupka stečaja,
odnosno likvidacije).
Obračun amortizacije vrši se od početka narednog meseca u odnosu na mesec kada je
sredstvo stavljeno u upotrebu. Amortizacija se obračunava proporcionalnom metodom
primenom stopa koje se utvrdjuju na osnovu procenjenog korisnog veka upotrebe
sredstava.
Nekretnine, postrojenja i oprema otpisuju se na teret rashoda putem amortizacije. Iznos
nekretnina , postrojenja i opreme koji podleže amortizaciji, otpisuje se sistematski tokom
njihvog korisnog veka trajanja primenom proporcionalne i degesivne metode, a na
osnovu Pravilnika o načinu razvrstavanja stalnih sredstava po grupama i načinu
utvrdjivanja amortizacije Društva.
8
Metod amortizacije koji se primenjuje izražava način na koji Društvo troši ekonomske
koristi sadržane u sredstvu. Obračunat trošak amortizacije priznaje se kao rashod perioda
u kojem je nastao, osim ako nije uključen u iskazani iznos nekog drugog sredstva.
Korisni vek trajanja nekretnine, postrojenja i opreme, odnosno amortizacione stope
preispituje se periodično i, ako su očekivanja zasnovana na novim procenama značajno
različita od prethodnih, obračun troškova amortizacije za tekući i budući period se
koriguje.
Metod obračuna amortizacije koji se primenjuje na nekretninu, postrojenja i opremu
preispituje se periodično i ukoliko je došlo do značajne promene u očekivanom obrascu
trošenja ekonomskih koristi od tih sredstava, metod se menja tako da odražava taj
izmenjeni način. Kada je takva promena metoda obračuna amortizacije neophodna, onda
se ona računovodstveno obuhvata kao promena računovodstvene procene, a obračunati
troškovi amortizacije za tekući i budući period se koriguju.
Nekretnine, postrojenja i oprema prestaju da se iskazuju u bilansu stanja, nakon
otudjivanja ili kada je sredstvo trajno povučeno iz upotrebe i kada se od njegovog
otudjenja ne očekuju nikakve buduće ekonomske koristi. Za sredstva otudjena ili
rashodovana u toku godine vrši se konačan obračun amortizacije zaključno sa mesecom
sa kojim je sredstvo otudjeno, odnosno rashodovano.
Dobici ili gubici koji proisteknu iz rashodovanja ili otudjenja nekretnina, postrojenja i
opreme utvrdjuju se kao razlika izmedju procenjenih neto priliva od prodaje i iskazanog
iznosa sredstava i priznaju se kao prihod ili rashod u bilansu uspeha.
Obračun amortizacije nekretnina, postrojenja i opreme započinje prvog u narednom
mesecu u odnosu na datum pribavljanja i stavljanja u upotrebu. Osnovicu za otpisivanje
nekretnina, postrojenja i opreme čini nabavna vrednost ili cena koštanja, uvećana za
pretpostavljene eventualne troškove demontaže i dovodjenja terena u prvobitno stanje, a
umanjena za ostatak vrednosti množi stopom za obračun amortizacije.
Naknadni izdatak koji se odnosi na već priznatu nekretninu, postrojenje i opremu
pripisuje se iskazanom iznosu tog sredstva, jer je verovatno da će priliv budućih
ekonomskih koristi da bude veći od prvobitno procenjene stope prinosa tog sredstva.
Svaki drugi naknadni izdatak priznnaje se kao rashod u periodu u kojem je nastao.
Stopa za obračun amortizacije se utvrdjuje na osnovu procenjenog korisnog veka trajanja
tako što se broj 100 podeli procenjenim korisnim vekom trajanja. Nekretnine, postrojenja
i oprema, otpisuju se proporcionalnom metodom, odnosno metodom jednakijh godišnjih
kvota u procenjenom veku trajanja. Društvo primenjuje proporcionalni metod otpisivanja
za sve amortizacione grupe.
9
Društvo utvrdjuje stope po sledećim amortizacionim grupama i korisni vek trajanja:
Am
Stope amortizacije Korisni vek
grupa
trajanja
I grupa
Zgrade, fabričke hale i ostali
gradjevinski objekti od metala i
betona, zgrade za proizvodnju i prenos Od 1,30 - Do 10,00% Do 30 godina
toplotne energije, objekti
za iskor. i upotrebu vode, objekti za
omekšavanje vode, putevi sa asv.
slojem, upravna zgrada od kamena i
opeke
II grupa Oprema za proizvodnju i prenos
toplotne energije i eleltrične energije, Od 4,60 - Do 14,30% Do 20 godina
oprema za vršenje prevoza,oprema za
kancelarijske prostorije
III grupa Oprema za proizvodnju tekst. pred.,
oprema za proizvodnju i doradu
tkanina, oprema za proizvodnju
Od 6,50 – Do 15,15%
konfekcija, oprema za gradjevinu,
Do 10 godina
oprema za trgovinu, oprema za
transport,
oprema za zdrav. i soc, zaštitu,
oprema za ugost i turizam, oprema za
kanc. posl, oprema za snimanje i
umnožavanje, oprema za čuvanje i
ruk. nov., merni i kontr. aparati
IV grupa Oprema za PTT saobraćaj,
V grupa
Oprema za proizv. fin. pro. od drveta,
oprema
kompresori-stabilni i pokretni
Od 6,70 – Do 12,00%
Do 10 godina
Od 12,50 – Do 14,30%
Do 10 godina
i) INVESTICIONE NEKRETNINE
Investiciona nakretnina je imovina (zemljište i gradjevinski objekti ili deo gradjevinskog
objekta) koju poseduje Društvo ili zakupac po osnovu finansijskog lizinga u cilju
ostvarivanja prihoda od zakupnine ili povećanja vrednosti kapitala.
Nekretine koje Društvo koristi po osnovu ugovora o poslovnom lizingu klasifikuju se kao
investicione nekretine samo ako su ispunjeni opšti uslovi, odnosno ako se nekretnine
koriste radi izdavanja u zakup drugom pravnom licu i ako se ne koriste u poslovne svrhe.
Priznavanje investicionih nekretnina se vrši samo ako su ispunjeni sledeći uslovi:
 postoji izvesnost u vezi sa ostvarivanjem budućih ekonomskih koristi povodom
posedovanja investicionih nekretnina;
 troškovi pribavljanja tih nekretnina pouzdano mogu biti odmereni.
10
Početno vrednovanje stavke nekretnina, postrojenja, oprema, vrši se po nabavnoj
vrednosti, pod uslovom da se može pouzdano utvrditi. Nabavna vrednost sastoji se od
nabavne cene uvećane za sve zavisne troškove nabavke. Sredstva koja se izradjuju u
sopstvenoj režiji vrednuju se po ceni koštanja, pod uslovom da nije veća od neto prodajne
vrednosti. Investicione nekretnine iskazuju se po poštenoj (fer) vrednosti u skladu sa
MRS 40 stav 27.
Naknadna ulaganja se priznaju u nabavnu vrednost investicione nekretnine samo kada se
po osnovu njih očekuju prilivi budućih ekonomskih koristi. Troškovi tekućeg održavanja
se ne uključuju u nabavnu vrednost investicione nekretnine, već se evidentiraju kao
rashod perioda.
Vrednovanje investicione nekretnine u momentu pribavljanja se vrši u visini nabavne
vrednosti (za nekretnine pribavljene od drugih) ili cene koštanja (za nekretnine
pribavljene putem izgradnje u sopstvenoj režiji).
Vrednovanje svih investicionih nekretnina nakon početnog priznavanja se vrši po metodu
fer vrednosti.
Procenu fer vrednosti vrši komisija koju odredi uprava Društva, uvek kada se uoče
materijalno značajna odstupanja fer vrednosti u odnosu na knjigovodstvenu vrednost
investicionih nekretnina. Pozitivno uskladjivanje knjigovodstvene vrednosti sa fer
vrednošću investicione nekretnine, evidentira se kao prihod grupe 68, a ukoliko je pak,
odstupanje negativno, evidentira se kao rashod u grupi računa 58.
j) DUGOROČNI FINANSIJSKI PLASMANI
Priznavanje
U okviru dugoročnih finansijskih plasmana iskazuju se učešća u kapitalu zavisnih
pravnih lica, učešća u kapitalu povezanih pravnih lica i učešća u kapitalu drugih pravnih
lica i dugoračne hartije od vrednosti raspoložive za prodaju.
Takodje, u okviru dugoročnih finansijskih plasmana iskazuju se dugoročni krediti,
zavisnim, povezanim i drugim pravnim licima, dugoročni krediti u zemlji i inostranstvu,
hartije od vrednosti koje se drže do dospeća i ostali dugoročni plasmani.
Sva dugoročna finansijska sredstva (učešća u kapitalu drugih pravnih lica, hartije od
vrednosti raspoložive za prodaju, ostali dugoročni plasmani) priznaju se u bilansu stanja,
uključujući i izvedene finansijske instrumente, u trenutku kada Društvo postane ugovorna
strana na osnovu koga je nastalo to finasijsko sredstvo.
Finansijska sredstva koja su raspoloživa za prodaju su ona finansijska sredstva koja nisu:
 zajmovi i potraživanja koji su potekli od strane Društva;
 ulaganja koja se drže do dospeća, ili
 finansijska sredstva koja se drže radi trgovanja.
Finansijsko sredstvo se klasifikuje kao finansijsko sredstvo koje je raspoloživo za prodaju
11
ukoliko sasvim ne pripada ni jednoj od tri druge kategorije finansijskih sredstava –
finansijska sredstva koja se drže radi trgovanja, finansijska sredstva koja se drže do
dospeća i zajmovi i potraživanja koji su potekli od strane Društva.
Svaka razlika izmedju fer vrednosti i knjigovodstvene vrednosti bilo kog finansijskog
sredstva na datum bilansa stanja direktno se priznaje kao prihod ili rashod perioda u
kome je nastala.
k) ZALIHE
Zalihe su sredstva:
 koja se drže za prodaju u uobičajenom toku poslovanja;
 koja su u procesu proizvodnje a namenjene su za prodaju; ili
 u obliku materijala ili pomoćnih sredstava koja se troše u procesu proizvodnje ili
prilikom pružanja usluga.
Zalihe obuhvataju:
1. robu koja je nabavljena i drži se radi preprodaje, uključujući prodaju u obliku
maloprodaje, veleprodaje, kao nekretnine (zemljište i gradjevinski objekti) koji se
drže radi prodaje;
2. gotove proizvode koje je proizvelo Društvo;
3. nedovršene proizvode čija je proizvodnja u toku; i
4. osnovni i pomoćni materijal koji će biti iskorišćeni u procesu proizvodnje.
Vrednovanje zaliha robe i materijala
Zalihe robe mere se po nabavnoj vrednosti koju čini fakturna cena dobavljača, uvozne
dažbine i drugi porezi (osim onih koje Društvo može naknadno da povrati od poreskih
vlasti), troškovi prevoza, manipulativni troškovi i drugi troškovi koji se mogu direktno
pripisati sticanju zaliha robe. Popusti, rabati i druge slične stavke oduzimaju se pri
utvrdjivanju troškova nabavke robe.
Troškovi nabavke mogu uključivati i kursne razlike koje direktno nastaju prilikom
nedavnog sticanja zaliha koje su fakturisane u stranoj valuti, u retkim okolnostima koje
su dozvoljene prema dopuštenom alternativnom pristupu iz MRS 21- Efekti promena
kurseva razmene stranih valuta.
Za zalihe robe i materijala troškovi pribavljanja podrazumevaju: fakturnu vrednost i
direktne zavisne troškove nabavke, a trgovački popusti, rabati i slične stavke umanjuju
fakturnu vrednost. Fakturna vrednost se utvrdjuje na osnovu iznosa sadržanog u fakturi
dobavljača.
Zavisne troškove nabavke čine sledeći direktni troškovi:
 uvozne dažbine i porezi (osim iznosa koji mogu da se refundiraju, kao što je
prethodni PDV);
12



troškovi prevoza zaliha, u visini ispostavljene fakture prevoznika;
manipulativni troškovi: troškovi utovara i istovara;
drugi troškovi koji se mogu direktno pripisati nabavci: posrednički troškovi,
špediterski troškovi, troškovi osiguranja zaliha u prevozu.
Zalihe robe u magacinu vode se po nabavnim cenama. Prilikom prodaje utvrdjuje se
razlika u ceni. Nivelacija zaliha popisuje se po nabavnoj vrednosti.
Zalihe robe u prodavnicama vode se sa ukalkulisanim porezom na dodatu vrednost– po
maloprodajnim cenama. Nivelacija cena zaliha robe vrši se u smislu povećanja ili
smanjenja cena, pri čemu se za te potrebe vrši popis ukupne robe.
Zalihe materijala. rezervnih delova, neodvojive ambalaže, sitnog inventara, nedovršene
proizvodnje, gotovih proizvoda vode se po stalnim planskim cenama.
Stalne planske cene se utvrdjuju na početku godine i ne mogu se menjati u toku perioda.
Obračun izlaza zaliha vrši se primenom planskih cena, tako što se obračunom odstupanja
od planskih cena vrednost prodatih proizvoda i vrednost proizvoda na zalihama svodi na
stvarne cene.
Na kraju obračunskog perioda (31.12.) vrši se svodjenje planske cene na stvarne cene
alokacijom odstupanja, odnosno svodjenje troškova po planskim cenama na stvarne
putem obračuna odstupanja za odgovarajući period.
Smanjenje vrednosti zaliha vrši se u slučaju delimičnog gubljenja kvalitativnih svojstava
zaliha, na bazi predloga komisije koja je izvršila popis i konstatovala činjenično stanje, a
na osnovu odluke uprave Društva.
Alat i inventar se otpisuje 100% prilikom izdavanja u upotrebu.
l) KRATKOROČNA POTRAŽIVANJA I PLASMANA
Kratkoročna potraživanja obuhvataju potraživanjapo osnovu prodaje– potraživanje od
kupaca - zavisnih i povezanih pravnih lica i ostalih kupaca u zemlji i inostranstvu po
osnovu prodaje proizvoda robe i usluga.
Kratkoročni plasmani obuhvataju kredite, hartije od vrednosti i ostale kratkoročne
plasmane sa rokom dospeća, odnosno prodaje do godinu dana od dana činidbe, odnosno
od dana bilansa.
Kratkoročna potraživanja od kupaca odmeravaju se po vrednosti iz originalne fakture,
tj.navedenoj u dokumentu na osnovu koga su potraživanja nastala. Ako je vrednost u
dokumentu na osnovu koga je potraživanje nastalo iskazana u stranoj valuti, vrši se
preračunavanje u skladu sa MRS 21 u izveštajnu valutu po kursu važećem na dan
transakcije. Promene deviznog kursa od datuma transakcije do datuma naplate
potraživanja iskazuju se kao kursne razlike u korist prihoda ili na teret rashoda.
13
Potraživanja iskazana u stranoj valuti na dan bilansa preračunavaju se prema važećem
kursu, a kursne razlike priznaju se kao prihod ili rashod perioda.
Za potraživanja i obaveze iskazane u stranoj valuti, kursne razlike se obavezno utvrdjuju i
na datum sastavljanja finansijskih izveštaja. Kursne razlike (pozitivne ili negativne) koje
su posledica transakcija u stranoj valuti priznaju se kao prihod ili rashod perioda u kome
su nastale, odnosno kao finansijskih prihod ili kao finansijski rashod.
Na kursne razlike nastale po osnovu zaštite od ruzika se ne primenjuju smernice MRS
21, već smernice MRS 39 – Finansijski instrumenti: priznavanje i odmeravanje, prema
kojima se ove razlike evidentiraju kao prihod, odnosno rashodi u trenutku uskladivanja
vrednosti potraživanja sa kursom strane valute.
Ukoliko postoji verovatnoća da Društvo neće biti u stanju da naplati sve dospele iznose
(glavnicu i kamatu), nastao gubitak zbog obezvredjivanja ili nenaplativih potraživanja.
Iskazani iznos sredstva umanjuje se do njegove procenjene vrednosti koja može da se
povrati bilo direktno, ili putem korišćenja računa ispravke vrednosti. Iznos gubitka
uključuje se u neto dobotak ili gubitak perioda.
Indirektan otpis, odnosno ispravka vrednosti potraživanja od kupaca na teret rashoda
perioda preko računa ispravke vrednosti vrši se na predlog uprave Društva putem odluke
a na osnovu procene rukovodstva o njihovoj verovatnoj naplativosti.
Odluku o indirektnom otpisu, odnosno ispravci vrednosti potraživanja od kupaca preko
računa ispravke vrednnosti na predlog komisije za popis potraživanja i kratkoročnih
plasmana donosi uprava Društva.
Direktan otpis se vrši po okončanju sudskog postupka, po osnovu isteka roka zastarelosti,
ili na osnovu odluke uprave Društva. Odnosno, direktan otpis potraživanja od kupaca na
teret rashoda perioda se vrši ukoliko je nenaplativost izvesna i dokumentovana – Društvo
nije uspelo sudskim putem da izvrši njihovu naplatu i potraživanje je prethodno bilo
uključeno u prihode Društva. Nenaplativa potraživanja se otpisuju na osnovu sudske
odluke, prema dogovoru o poravnanju izmedju ugovorenih strana ili na osnovu odluke
uprave Društva. Odluku o direktnom otpisu potraživanja od kupaca na predlog komisije
za popis potraživanja i kratkoročnih plasmana donosi uprava Društva.
m) OBAVEZE – FINANSIJSKE OBAVEZE
Obaveze se priznaju na datum bilansa stanja kada je verovatno da će odliv sredstava koja
sadrže ekonomske koristi biti rezultat izmirenja sadašnje obaveze i da iznos po kome će
uslediti odliv sredstava pouzdano može da se odmeri.
14
Finansijska obaveza
Priznavanje
Finansijska obaveza je svaka obaveza koja za Društvo predstavlja ugovornu obligaciju:
 da isporuči gotovinu ili drugo finansijsko sredstvo drugom privrednom subjektu
Finansijskim obavezama smatraju se:
 dugoročne obaveze ( obaveze prema povezanim pravnim licima i pravnim licima
sa uzajamnim učešćem, dugoročni krediti, obaveze po dugoročnim hartijama od
vrednosti i ostale dugoročne obaveze);
 kratkoročne finansijske obaveze ( obaveze prema povezanim pravnim licima i
pravnim licima sa uzajamnim učešćem, kratkoročni krediti i ostale kratkoročne
finansijske obaveze);
 kratkoročne obaveze iz poslovanja (dobavljači i ostale obaveze iz poslovanja); i
 ostale kratkoročne finasijske obaveze.
Kratkoročnim obavezama smatraju se obaveze koje dospevaju u roku do godinu dana, od
dana činidbe, odnosno od dana godišnjeg finansijskog izveštaja. Kratkoročne obaveze se
iskazuju po nominalnoj vrednosti, uvećanoj za kamate na osnovu zaključanog ugovora.
Dugoročne obaveze se iskazuju po nominalnoj vrednosti uvećanoj za kamate na osnovu
zaključenog ugovora. Obaveze iskazane u stranoj valuti iskazuju se u dinarima, prema
srednjem kursu NBS koji je važio na dan bilansiranja.
Dugoročne obaveze koje dospevaju u roku do godinu dana preknjižvaju se u kratkoročne
obaveze.
Smanjenje obaveza po osnovu zakona, vanparničnog poravnanja i sl. vrši se direktnim
otpisivanjem. Direktan otpis obaveze se vrši po okončanju sudskog postupka, po osnovu
isteka roka zastarelosti, ili na osnovu odluke uprave Društva.
n ) Tekući porez i porez na dobit
Tekući porez je stvarno plativa poreska obaveza, nastala po osnovu poslovanja Društva u
obračunskom periodu.
Vrednovanje tekućih poreskih obaveza vrši se u iznosu koji se očekuje da će biti plaćen
nadležnom poreskom organu (vraćen od strane poreskog organa).
Iznos tekućeg poreza koji nije plaćen priznaje se kao obaveza tekuće godine. Više plaćeni
iznos poreza za tekući i prethodne periode od iznosa dospelog za plaćanje priznaje se kao
sredstvo (potraživanje).
Porez na dobit predstavlja iznos koji se obračunava i plaća u skladu sa republičkim
propisima. Oporeziva dobit utvrdjuje se u poreskom bilansu uskladjivanjem dobiti
izkazane u bilansu uspeha, koji je sačinjen u skladu sa Medjunarodnim računovodstvenim
standardima i propisima kojima se uredjuje računovodstvo, za odredjene rashode i
prihode saglasno poreskim propisima. Obračunati porez se umanjuje za poreske olakšice
(ulaganja u osnovna sredstva u sopstvenoj registrovanoj delatnosti, zapošljavanje novih
radnika i ostvarivanje dobiti u novoosnovanoj poslovnoj jedinici.
15
o) DUGOROČNA REZERVISANJA
Dugoročno rezervisanje se priznaje ukoliko:
 Društvo ima obavezu ( pravnu ili stvarnu) koja je rezultat prošlih dogadjaja,
 postoji izvesnost odliva resursa koji će uslediti povodom izmirenja obaveze i
 iznos obaveze pouzdano može da se proceni.
Ukoliko ovi uslovi nisu ispunjeni rezervisanje se ne priznaje.
Dugoročna rezervisanja za troškove i rizike prate se po vrstama, a njihovo smnjenje,
odnosno ukidanje vrši se u korist prihoda.
Rezervisanja se ispituju na dan svakog bilansa stanja i koriguju tako da odražavaju
najbolju sadašnju procenu. Ako više nije verovatno da će odliv resursa koji predstavljaju
ekonomske koristi biti potreban za izmirenje obaveze, rezervisanje se ukida.
Dugoročna rezervisanja se mogu vršiti povodom: troškova u garantnom roku, zadržanih
kaucija i depozita, restruktuiranja i ostalih obaveza (pravnih ili stvarnih) kao što su sudski
sporovi, garancije, nepovoljni ugovori i druge obaveze koje ispunjavaju uslove
priznavanja, navedene u prethodnom stavu.
p) Korekcija grešaka koje su nastale u jednom,
a uočene su u narednom obračunskom periodu
Greške koje su nastale u jednom periodu, a uočene su u drugom periodu, mogu imati
karakter:
 materijalno značajne greške ili
 materijalno beznačajne greške.
Materijalno značajne i materijalno beznačajne greške iz ranijih godina odrediće uprava
Društva a po sopstvenoj proceni kada je greška materijalno značajna ili materijalno
beznačajna.
Korekcija materijalno značajnih grešaka iz ranijeg perioda vrši se preko početnog stanja
prenetog rezultata iz prethodnog perioda.
Korekcija materijalno beznačajnih grešaka iz ranijeg perioda vrši se preko prihoda,
odnosno rashoda tekućeg perioda, odnosno perioda u kome je greška uočena. Ispravke
materijalno beznačajnih grešaka mogu se uključiti u prihode ili rashoda tekućeg perioda.
16
Alternativa: Materijalno beznačajne greške evidentirati će se na odgovarajućem
računima prema vrsti poslovne promene kao da je poslovna promena nastala u poslovnoj
godini.
Ovim članom odredjuje se prag materijalne značajnosti kojim se materijalnom
beznačajnom greškom smatra iznos do 5 % vrednosti od ukupnog prihoda u poslovnoj
godini i knjiži se na teret rashoda na osnovu odluke uprave. Materijalnom beznačajnom
greškom smatraju se prihodi ostvareni do 5 % ukupne vrednosti osnovnih sredstava i
knjiže se u korist prihoda na osnovu odluke uprave.
r ) Dogadjaji nakon datuma bilansa stanja
Dogadjaji nakon datuma bilansa stanja su dogadjaji koji nastaju izmedju datuma na koji
se sastavljaju finansijski izveštaji i datuma na koji su finansijski izveštaji dostavljeni
nadležnom organu, odnosno Narodnoj banci Srbije. ukoliko izveštaje usvoji skupština
akcionara posle datuma njihovog dostavljanja nadležnom organ, to neće uticati na
dogadjaje nakon datuma bilansa stanja.
Materijalno značajni efekti dogadjaja nastalih posle datuma bilansa stanja (prethodno
definisanih) koji su u direktnoj vezi sa okolnostima koje su postojale na datum bilansa
stanja, predstavljaju efekte korektivnih dogadjaja po osnovu kojih se vrši korekcija,
odnosno prilagodjavanje prethodno priznatih iznosa korektivnih bilansnih stavki.
Materijalno značajni efekti poslovnih dogadjaja koji su nastali posle datuma bilansa
stanja, a odnose se na okolnosti koje nisu postojale na datum bilansa stanja, nemaju za
posledicu korekciju, odnosno prilagodjavanje iznosa priznatih u bilansu stanja, već se u
napomenama uz finansijske izveštaje vrši obelodanjivanje prirode dogadjaja i procene
njihovih finansijskih efekata. Ukoliko nije moguća procena finansijskih efekata nastalih
dogadjaja, obelodanjuje se činjenica da procena nije bila moguća u datim okolnostima.
*********
s)Preračunavanje stranih sredstava plaćanja i računovodstveni tretman kursnih
razlika
Izvršen je preračun novčanih sredstava, potraživanja i obaveza u stranim sredstvima
plaćanja u njihovu dinarsku protivvrednost po kursu važećem na dan bilansa stanja.
Pozitivne i negativne kursne razlike nastale po tom osnovu su iskazane kao prihod ili
rashod perioda u skladu sa MRS 21.
17
Preračun potraživanja i obaveza sa ugovorenom zaštitom putem valutne klauzule vrši se
po kursu važećem na dan bilansa stanja, s tim da se efekat knjiži – na osnovu «Pravilnika
o kontnom okviru i sadržini računa u kontnom okviru za privredna Društva» («Službeni
glasnik broj 114/2006, 119/2008, 9/2009) kao finansijski prihodi, odnosno finansijski
rashod.
Srednji kursevi deviza, utvrdjeni na medjubankarskom tržištu deviza, primenjeni za
preračun deviznih pozicija bilansa u dinare, za pojedine glavne valute su bili sledeći:


EUR....................................................
USD....................................................
U dinarima
31. decembar
31. decembar
2011.
2010.
104,6409
105,4982
80,8662
79,2802
4. NEMATERIJALNA ULAGANJA
Struktura nematerijalnih ulaganja na dan 31.12.2011.
31.12.2011.


Licence i slična prava......................................
Ostala nematerijalna ulaganja..........................
Ukupno:
1.049
5.031
6.080
31.12.2010.
1.049
5.031
6.080
Na osnovu revidiranog MRS 38 Društvo je procenilo da je korisni vek upotrebe
nematerijalnog sredtva tj. InfoErp sistema neograničen iz razloga što na dan
bilansiranja 31.12.2011. god. ne postoji još uvek razumna procena da se odredi
vremenski period koji čini korisni vek upotrebe.
InfoErp sistem smatra se da ima neograničeni korisni vek upotrebe iz
razloga što na osnovu analize svih relevantnih faktora ne može se predvideti
završetak perioda u kome se očekuje da će InfoErp sistem generisati priliv u
obliku računovodstvenog izveštavanja. (Izrada u toku).
Razlog toga je specifičnost vrste posla Društva koje zahteva duži
vremenski period prilagodjavanja InfoErp sistema potrebama Društva
i
zahtevima zakonske regulative sa aspekta izveštavanja.
Na dan 31.12.2011. god. vek upotrebe nematerijalnog sredstva je
definisano kao neograničeno i zato nije vršen obračun amortizacije.
18
5. NEKRETNINE, POSTROJENJA I OPREMA
Poziciju nekretnina, postrojenja i opreme na dan 31.12.2011. sačinjavaju sledeće
stavke:
Nabavna vrednost Ispravka vrednosti Sadašnja vrednost
u 000 din
_____________________________________________________________________
Zemljište
4.408
/
4.408
Gradjevinski objekti
332.017
177.149
154.868
Oprema
393.175
228.184
164.991
_____________
____________ _____________
UKUPNO-ZBIR:
729.600
405.333
324.267
Nekretnine, postrojenja
i oprema u pripremi
Avansi za nekretnine, postrojenja,opremu
9.772
___________________________________________________________________
UKUPNO
729.600
405.333
334.039
_____________________________________________________________________
TABELA PROMENA NA POZICIJI NEKRETNINA, POSTROJENJA I OPREME:
u 000 din.
OPIS
Zemljišta
Gradjevins
ki
objekti
Postrojenja
i
oprema
(022)
(023)
279.064
54.817
408.027
5.779
(020)
Nekretnine,
Postrojenja i
Oprema u
pripremi
(027)
Avansi
Za
Nekretnine,
Postrojenja
I oprema
54.420
6.176
/
9.772
UKUPNO
NABAVNA VREDNOST
1.Početnostanje 01.01.2010
4.408
2. Nabavka u toku godine
745.919
76.544
3.Otudjenje i rashodovanje
4. Rashod po inventaru
(1.864) (20.631)
(22.495)
5. Revalorizacija
6.Ostala povećanja/(smanjenja)
7. SALDO 31. DECEMBRA
4.408
332.017
393.175
(60.596)
0,00
/
/
171.627
7.386
212.954
34.599
/
/
9.772
(60.596)
739.372
ISPRAVKA VREDNOSTI
8. Početno stanje 01.012010.
9. Amortizacija za tekuću
godinu 2010.
10. Otudjenje i rashodovanje
11. Rashod po inventaru
/
384.581
41.985
/
/
/
(1.864)
(19.369)
/
/
(21.233)
12. Revalorizacija
13. SALDO 31. DECEMBRA
/
177.149
228.184
/
405.333
14. SADAŠNJA VREDNOST
4.408
154.868
164.991
0,00
( 7 - 13 )
9.772
334.039
19
Rešenjem Dn 2068/10 uknjiženo je založno pravo na nekretnini u A listu parc.br.
10247,10250, za glavnicu od 700.000,00 € u valiti (EUR) po Ugovoru o dugoročnom
investicionom kreditu Br. L 30-74/10 od 29. aprila 2010. god. u korist „Hypo Alpe Adria
Bank „ AD Beograd
u 000 din
Povećanje osnovnih sredstava putem nove nabavke iznosi 60.596
Otudjenja i rashodovanja u toku 2011. godine:
Nabavna vrednost
Otpisana vrednost
Sadašnja vrednost
u 000 din.
----------------------------------------------------------------------------------22.495
21.233
1.262
----------------------------------------------------------------------------------Amortizacija – Obračun amortizacije vrši se od početka
narednog meseca u odnosu na mesec kada je sredstvo stavljeno u upotrebu.
Amortizacija se obračunava proporcionalnom metodom, primenom stopa koje se
utvrdjuju na osnovu korisnog veka upotrebe sredstva.
6. DUGOROČNI FINANSIJSKI PLASMANI
6.a) Učešća u kapitalu
Učešća u kapitalu zavisnih pravnih lica
 Struktura učešća u kapitalu zavisnih pravnih lica na dan
31.12.2011.
31.12.2011.
u 000 din.
* Učešće u kapitalu Društva
STRUWA PRODUKKTIONS – Und Service GMHA....................
/
31.12.2010.
u 000 din.
26.635
Na osnovu Odluke Broj III/002/2011/U od 28.03.2011. god. AD „8.
Mart“ poslovne udele u iznosu od 250.000,00 € u Društvu „Struwa
Produktions – und Service GmbH“ sa sedištem Aurebachu prodaje –
odnosno vrši prenos udela na sticaoca „ESDA FEINSTRUMFFABRIK“
Gmbh.
Po svojoj prirodi učešća u kapitalu su svrstana u dugoročne finansijske plasmane i
spadaju u nemonetarne stavke. Učešća u kapitalu vrednuju se po nabavnoj vrednosti koja
je utvrdjena u dinarima (funkcionalna valuta) i prevode se primenom kursa na datum
transakcije.
Utvrdjen je iznos u stranoj valuti koji je plaćen za prodaju udela, tj. učešća, izvršen je
preračun u dinare po srednjem kursu NBS na datum transakcije.
20

Struktura učešća u kapitalu ostalih pravnih lica na da 31.12.2011.

Aik banka..............................
Ukupno:
31.12.2011.
31.12.2010.
u 000 din.
u 000 din.
249
164
___________________________
249
164
UKUPNO-UČEŠĆE U KAPITALU
249
26.799
Ućešća u kapitalu se u celokupnom iznosu odnose na učešće u kapitalu ostalih pravnih
lica.
6.b)Ostali dugoročni finansijski plasmani
Struktura ostalih dugoročnih plasmana na dan 31.12.2011 .:






31.12.2011.
31.12.2010.
u 000 din.
u 000 din.
Otkup stana – Kovač Katalin............
386
376
Otkup stana – Vidaković Gizela........
420
411
Otkup stana -Feher Ljubica.............
421
417
_________________________________________________________
Ukupno:
1.227
1.204
Depozit po ugovoru broj-PB 00725 Hypo Banka
(4.778,39 €)..........................................................
Depozit po ugovoru broj-PB 00726 Hypo Bank
(4.651,27 €).........................................................
Depozit po ugovoru broj-PB00782 Hypo Bank
(2.971,27 €)........................................................
UKUPNO-OSTALIH DUGOROČNI
PLASMANI
UKUPNODUGOROČNI FINANSIJSKI PLASMANI
/
504
/
491
311
313
_________________________
311
1.308
1.538
2.512
1.787
29.311
21
7. ZALIHE
Struktura zaliha na dan 31.12.2011. je sledeća .:
31.12.2011.
31.12.2010.
u 000 din.
u 000 din.
a. Materijal..........................................
85.812
119.945
b. Rezervni delovi................................
32
4.567
c. Nedovršena proizvodnja.................
199.960
64.598
d. Gotovi proizvodi............................
5.594
5.903
e. Roba..............................................
448
389
-----------------------------------------Ukupno:
291.846
195.402
 Dati avansi za zalihe ..................
3.408
529
______________________________
UKUPNO ZALIHE:
295.254
195.931
8. POTRAŽIVANJA
Struktura potraživanja na dan 31.12.2011. je sledeća.:
31.12.2011.
u 000 din.
31.12.2010.
u 000 din.



Potraživanja po osnovu prodaje...........
4.052.590
3.397.030
Potraživanja za kamate i dividende......
/
5
Ostala potraživanja.................................
4.264
2.050
_____________________________
UKUPNO POTRAŽIVANJA:
4.056.854
3.399.085
Potraživanje za više plaćeni porez na dobitak
/
/
POTRAŽIVANJA
4.056.854
3.399.085
Najveći kupac je inokupac „Esda Feinstrumpffabrik“ GMBH Nemačka sa učešćem od
93,88 % u ukupnim potraživanjma.
31.12.2011.
31.12.2010.
Struktura potraživanja po osnovu prodaje :
u 000 din.
u 000 din.
 Potraživanja od kupaca u zemlji.......................
2.493
1.863
 Potraživanja od kupaca u inostranstvu............
4.050.097
3.395.167
---------------------------------------------------------------------------------------------4.052.590
3.397.030
22
31.12.2011.
31.12.2010.
Struktura potraživanja za kamate i dividende :
u 000 din.
u 000 din.
 Potraživanje za dividendu – Aik banka
/
5
---------------------------------------------------------------------------------------------/
5
31.12.2011.
31.12.2010.
Struktura ostalih potraživanja :
u 000 din.
u 000 din
 Potraživanja za isplaćene zarade
i naknada zarada koje se refund.........................
4.215
1.997
 Ostala potraživanja za naknadu štete.................
49
53
-------------------------------------------4.264
2.050
Uskladjivanje potraživanja i obaveza je 100%.
8. a)
Kratkoročni finansijski plasmani
31.12.2011.
31.12.2010.
1.000
/
-----------------------------------1.000
/
8. b)
Potraživanje za porez na dodatu vrednost
i aktivna vremenska razgraničenja
31.12.2011.
u 000 din.

Potraživanje za više plaćeni
porez na dodatu vrednost.....................................
31.12.2010.
u 000 din.
6.632
3.940
---------------------------------------
Sa 31.12.2011. godine izvršeno je saldiranje (prebijanje) grupa 27 i 47 u korist
potraživanja na ime više prethodnog poreza.


31.12.2011. 31.12.2010.
Struktura –ostala aktivna vremenska razgraničenja : u 000 din.
u 000 din.
Razgraničeni troškovi na osnovu osiguranja................
167
183
Razgraničeni PDV........................................................
5.046
1.131
------------------------------------Ukupno –
AVR
5.213
1.314
23
U skladu sa zahtevima MRS 17 obračunata lizing naknada koja dospeva u budućim
obračunskim periodima je korigovana pod 31.12.2007.
Ukupno – Porez na dodatu vrednost i
aktivna vremenska razgraničenja
11.845
5.254
9. GOTOVINA I GOTOVINSKI EKVIVALENTI
31.12.2011.
u 000 din.




31.12.2010.
u 000 din.
Struktura tekućeg (poslovnog) računa:
Tekući račun-subvencionisani kredit......................
1
24
Tekući račun-bolovanje kod Vojvodjanske banke...
1
8
Tekući račun-Beograd kod Vojvodjanske banke.....
5
13
Tekući račun kod Vojvodjanske banke....................
14
17
Tekući račun kod Hypo Alpe-adria-Bank................
/
/
________________________________
Ukupno tekući (poslovni) račun:
21
62
31.12.2011.
31.12.2010.
Struktura deviznog računa:
u 000 din.
u 000 din.
 Devizni račun kod Hypo Alpe-Adria-Bank
................................................... (100.070,00 €)
10.471
7
 Devizni račun kod Vojvodjanske banke...(8,08 €)
1
1
 Devizno račun kod Hypo Aple-Adria-Bank.......
.........................................................(51.700,00 €)
5.410
2.425
____________________________
Ukupno devizni račun:
15.882
2.433
UKUPNO –
gotovinski ekvivalenti i gotovina
15.903
2.495
UKUPNO- KRATKOROČNA POTRAŽIVANJA
PLASMANI I GOTOVINA
UKUPNO – OBRTNA IMOVINA
4.085.602
3.406.834
4.380.856
3.602.765
24
10. OSNOVNI I OSTALI KAPITAL
31.12.2011.
u 000 din.
Struktura kapitala na dan 31.12.2011.:
□ Akcijski kapital......................................................
160.922
31.12.2010.
u 000 din.
160.922
------------------------------------------------160.922
160.922
Osnovni kapital – ukupno
Zakonske rezerve
2.838
2.838
Revalorizacione rezerve
Nerasporedjena dobit ranijih godina.........
223.616
141.485
Dobit tekuće godine...........................
13.021
82.131
_________________________________
Ukupno- nerasporedjena dobit
236.637
223.616
UKUPNI KAPITAL:
400.397
387.376
Zakonske rezerve su formirane, tako što se svake godine iz dobitka unosilo najmanje 5%.
Zakonom o privrednim društvima iz novembra 2004. godine obaveza formiranja zakonskih
obaveza je ukinuta.
Nakon usvajanja izmena podzakonskih akata od 28. marta 2008. na osnovu «Uredba o
izmenama i dopunama Uredbe o postupku i načinu evidencije gradjana koji imaju pravo
na novčanu naknadu i na prenos akcija bez naknade» («Sl. glasnik RS 31/28.mart 2008.
god) kojim je omogućeno odricanje od ranije stečenih vesplatnih akcija u postupku
privatizacije po osnovu «Zakona o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koju
gradjani ostvaruju u postupku privatizacije» («Sl.glasnik RS «, broj 123/07) došlo je do
promene u strukturi kapitala AD «8 Mart» Beograd.
Na osnovu izvoda Centralnog registra depo i kliring hartija od vrdnosti struktura kapitala
AD «8 Mart» Beograd na dan 31.12.2011.:
Broj emitovanih HOV: 272.749
Jedinična vrednost HOV: 590,00
Akcije u vlasništvu fizičkih lica:
Akcije u vlasništvu pravnih lica:
Broj akcija
14.808
257.941
% od ukupne emisije
5,42917 %
94,57083 %
25
Akcijskom fondu RS po osnovu prava odricanja od stečenih besplatnih akcija u postupku
privatizacije pripada ukupno 7.329 akcija jedinične vrednosti 590,00, što čini 2,68708 %
emitovanih HOV od ukupnog broja emitovanih HOV.
Struktura akcijskog kapitala je:
u 000 din.
 INO OSNIVAČ EURO CONNECT............................................147.861
 DOMAĆI OSNICAČ – RADNICI............................................ 1.655
 AKCIJSKI KAPITAL PRENET BEZ NAKNADE ZAPOS..... 7.082
 AKCIJSKI KAPITAL AKCIJSKI FOND................................. 4.324
 SOPSTVENE AKCIJE AD «8 MART»..................................
/
UKUPNO AKCIJSKI KAPITAL
160.922
U 000 DIN.
BRUTO DOBIT POSLOVNE GODINE: 12.729
TEKUĆI POREZ
: /
ODLOŽENA PORESKA OBAVEZA :
292
ODLOŽENO PORESKO SREDSTVO : /
NETO DOBIT 2011.
13.021
Računovodstveno evidentiranje efekta odloženog poreza je izvršeno na računu odloženi
poreski prihod perioda u iznosu od 292 (u 000 din.).
Nominalna vrednost jedne akcije je
Osnovna zarada po akciji u dinarima:
160.921.910,00
: 272.749 = 590,00 dinara
13.021.194,81 : 272.749 = 47,74 dinara
Podatak nije iskazan na red. br. AOP 233 pošto je iznos niži od 1 hiljade.
11. DUGOROČNA REZERVISANJA I OBAVEZE
11.a ) DUGOROČNA REZERVISANJA
Društvo je formirao rezervisanje za naknadu zaposlenima – otpremnine prilikom
odlaska u penziju u skladu sa MRS 19. Na osnovu procene utvrdjeno je da iznos od
884.031,00 din je dovoljan za izvršenu rezervaciju za otpremninu prilikom odlaska
radnika u penziju, s obzirom da je veliki odliv radne snage u prethodnom periodu i
da je starosna struktura radne snage niska. Jedan od razloga i osnova prilikom
procene jeste i priroda posla koja ima sezonski karakter što se odražava na veliku
fluktuaciju radne snage.
Dugoročna rezervisanja – struktura:

Rezervisanja za naknade – otpremnina
UKUPNO DUGOROČNO REZERVISANJE
31.12.2011.
31.12.2010.
u 000 din.
u 000 din.
3.136
884
-----------------------------------------3.136
884
26
11. b) DUGOROČNE OBAVEZE
11. c )


Pregled stanja obaveza po osnovu dugoročnih kredita
u zemlji i inostranstvu:
na dan 31.12.2011.
Dugoročni krediti
Dugoročni krediti u zemlji
„Ugovor o dugoročnom investicionom kreditu Br. 30-74/10 – Po Uredbi o
uslovima za subvencionisanje kamatne stope za kredite za investiciju u
2010. godini („službeni glasnik RS“, br. 02/10 i 06/10)..na 700.000,00 €
Stanje kredita na dan 31.12.2011 .........................................417.021,22 €
(u 000)
Stanje duga po ovom dugoročnom kreditu na dan 31.12.2011........43.638
Ugovor o dugoročnom kreditu je zaključen dana 29.04.2010. god. Dugovna
glavnica otplaćuje se nakon isteka perioda počeka, koji ističe dana
31.05.2011.god., u jednakim jednomesečnim ratama, pri čemu prva rata
dospeva na naplatu 30.06.2011. god, a poslednja 29.04.2015. god, koji datum
je datum dospeća kredita. Kamata plaća se po stopi koja iznosi tromesečni
EURIBOR + 4 % na godišnjem nivou. Efektivna kamatna stopa na dan
potpisivanja ovog Ugovora iznosi 5,19 % i podložna je promenama u skladu
sa promenama njenih elemenata utvrdjenih ovim Ugovorom.
Dugoročni krediti u inostranstvu – zajam:
1. «ESDA» Ugovor 1/2008...................................................................0,00 €
(u 000)
Stanje duga po ovom dugoročnom zajmu na dan 31.12.2011.... ..0,00
Ugovor o dugoročnom zajmu je zaključen dana 03.03.2008. i Anex I
Ugovora o dugoročnom zajmu 01/2008. zaključen dana 16.04.2008. god.
Anex II Ugovor br.01/2008. zaključen 07.06.2010.god. Dospeće
31.12.2012.god. Odluka Broj VIII/3/2010/U.
Grejs period po ovom zajmu ističe dana 31.12.2009.. Dugovna glavnica
otplaćuje se u jednakim polugodišnjim anuitetima pri čemu prvi anuitet
dospeva za plaćanje 30.06.2010. god., a poslednji 31.12.2011. god.
Anuitet podrazumeva deo dospele glavnice i kamate obračunate po
kamatnoj stopi od 9 % na godišnjem nivou. U toku trajanja grejs perioda
kamata se obračunava, odnosno obračunava se uvek na valutirajući iznos
zajma. Kamatni period je kalendarski mesec izuzev prvog kamatnog
perioda koji počinje danom puštanja zajma u korišćenje, a završava se
poslednjim danom kalendarskog meseca u kome je zajam pušten u
korišćenje.
2.
«ESDA « Ugovor 2/2008..............................................................0,00 €
(u 000)
Stanje duga po ovom dugoročnom zajmu na dan 31.12.2011.....0,00
Ugovor o dugoročnom zajmu je zaključen dana 08.08.2008. god.
27
Grejs period po ovom zajmu ističe dana 31.12.2010. god. Dugovna
glavnica otplaćuje se u jednakim polugodišnjim anuitetima pri čemu prvi
anuitet dospeva za plaćanje 30.06.2011. god. , a poslednji 30.06.2012.
god. Anuitet podrazumeva deo dospele glavnice i kamate obračunate po
kamatnoj stopi od 8 % na godišnjem nivou. U toku trajanja grejs perioda
kamata se obračunava uvek na valutirajući iznos zajma. Kamatni period je
kalendarski mesec izuzev prvog kamatnog perioda koji počinje danom
puštanja zajma u korišćenje, a završava seposlednjim danom kalendarskog
meseca u kome je zajam pušten u korišćenje.
3. «ESDA» Ugovor 3/2009...................................................................0,00 €
(u 000)
Stanje duga po osnovu dugoročnom zajmu na dan 31.12.2011.....0,00
Ugovor o dugoročnom zajmu je zaključen dana 26.01.2009. god.
Grejs period po ovom zajmu ističe dana 31.12.2011. god. . Dugovna
glavnica otplaćuje se u jednakim polugodišnjim anuitetima pri čemu prvi
prvi anuitet dospeva za plaćanje 30.06.2012. god., a poslednji 31.12.2012.
god. Anuitet podrazumeva deo dospele glavnice i kamate obračunate po
kamatnoj stopi od 8 % na godišnjem nivou. U toku trajanja grejs perioda
kamata se obračunava uvek na valutirajući iznos zajma. Kamatni period je
kalendarski mesec izuzev prvog kamatnog perioda koji počinje danom
puštanja zajma u korišćenje, a završava se poslednjim danom kalendarskog
meseca u kome je zajam pušten u korišćenje.
4. „ESDA“ Ugovor 4/2010............................................................300.000,00 €
(u 000)
Stanje duga po osnovu dugoročnog zajma na dan 31.12.2011 . 31.392
Ugovor o dugoročnom zajmu je zaključen dana 05.02.2010.god. na
400.000,00 €. Dugovna glavnica otplaćuje se nakon isteka perioda početka,
koji ističe dana 31.12.2012. god. U jednakim polugodišnjim anuitetima pri
čemu prvi anuitet dospeva za plaćanje 30.06.2013.god., a poslednji
31.12.2014. god. Anuitet podrazumeva deo dospele glavnice i kamate
obračunate po kamatnoj stopi od 7,5 % na godišnjem nivou. U toku trajanja
grejs perioda kamata se obračunava, odnosno obračunava se uvek na
valutirajući iznos zajma:
- Anex I Ugovora o dugoročnom zajmu Br. 04/2010.god. od
05.02.2010.god. Odluka Broj: VIII/2/2010/U od 07.06.2010.god.
- Anex II Ugovora o dugoročnom zajmu Br. 04/2010.god. od
05.02.2010.god. Odluka Broj: IX/1/2010/U od 30.08.2010.god.
- Anex III Ugovora o dugoročnom zajmu Br. 04/2010.god. od
05.02.2010.god. Odluka Broj: 10/02/2010/U od 11.10.2010.god.
- Anex IV Ugovora o dugoročnom zajmu Br.04/2010.god. od
05.02.2010.god. Odluka Broj: XIII/2/2010/U od 17.12.2010.god.
Anex I, II, III, IV, se odnose na produženje roka raspoloživosti u skladu sa
članom 5. Ugovora 4/2010.
28
5. Dugoročni krediti u inostranstvu:
u 000 din.
Dugoročni kredit «Euro Connect» na.......................................1.100.000,00 USD
odnosno stanje duga po ovom kreditu na dan 31.12.2011...............88.953
Ukupno dugoročni krediti u inostranstvu:
120.345
UKUPNO- DUGOROČNI KREDITI:
UKUPNO - DUGOROČNE OBAVEZE
163.983
163.983
12. KRATKOROČNE FINANSIJSKE OBAVEZE
Kratročne finansijske obaveze obuhvataju:
1.
Finansijski kredit u zemlji.......................................“Hypo Alpe-Adria-Bank“
 Broj i datum ugovora..............................................30-212/10 od 21.10.2010.
 Banka odobrava mogućnost prekoračenja po njegovom tekućem računu pri
čemu minusni saldo ne može premašiti iznos od 5.000.000,00 rsd
 Dozvoljeno prekoračenje je odobreno do 21.10.2011. god.
 Na iznos iskorišćenog dozvoljenog prekoračenja plaća se kamata po stopi koja
iznosi šestomesečni BELIBOR + 6 % na gidišnjem nivou.
u 000 din
Stanje duga po ovom kreditu na dan 31.12.2011................................... /______
Ukupno:
/
2. Finansijski kredit u zemlji......................................“Hypo Alpe-Adria-Bank“


Broj i datum ugovora....................................................30-207/11 od 21.10.2011.
Banka odobrava mogućnost prekoračenja po njegovom tekućem računu pri čemu
minusni saldo ne može premašiti iznos od 5.000.000,00 rsd
 Dozvoljeno prekoračenje je odobreno do 21.10.2012. god.
 Na iznos iskorišćenog dozvoljenog prekoračenja plaća se kamata po stopi koja
iznosi šestomesečni BELIBOR + 6% na godišnjem nivou.
u 000 din
Stanje duga po ovom kreditu na dan 31.12.2011...................................... 4.948_____
Ukupno:
4.948
Deo obaveza po osnovu kredita koje dospevaju za plaćanje do 1 godine, tj. koja
dospeva u 2012. godinu je reklasifikovana sa računa dugoročnih na račun
kratkoročnih obaveza.
29
3.
Deo dugoročnih kredita koji dospeva do jedne godine po
u 000 din.
Ugovoru o dugoročnom zajmu«ESDA 1» ( 400.000,00 €).................. 41.857
------------------------------------------------------------------------------------------------Ukupno:
41.857
4.
Deo dugoročnog kredita koji dospeva do jedne godine po
Ugovoru Broj: L 30-74/10 ......................(193.617,12 €)................. 20.260
------------------------------------------------------------------------------------------Ukupno:
20.260
5.
Deo dugoročnog kredita koji dospeva do jedne godine po
Ugovoru o dugoročnom zajmu „ESDA 2“ (300.000,00 €)................ 31.392
-----------------------------------------------------------------------------------------Ukupno:
31.392
6. Deo dugoročnog kredita koji dospeva do jedne godine po
Ugovoru o dugoročnom zajmu „ESDA 3“ (200.000,00 €)...................... 20.928
---------------------------------------------------------------------------------------------Ukupno:
20.928
UKUPNO deo kredita koji dospeva do jedne godine
114.437
7. Struktura ostalih dugoročnih obaveza koje dospevaju do jedne godine po
Ugovoru o finansijskom lizingu broj: Su 00211 zaključen dana 21.09.2005.g.
U 000 din.
* deo glavnice finansijskog lizinga (2.985,02 €)............................................ 0,00
Ukupno- ostale dugoročne obaveze koje dospevaju
Do jedne godine........................................................................ 0,00
UKUPNO-KRATKOROČNE FINANSIJSKE OBAVEZE
119.385
13. OBAVEZE IZ POSLOVANJA
31.12.2011.
Pregled stanja obaveza iz poslovanja na dan 31.12.2011. god.
u 000 din.
31.12.2010.
u 000 din.
◊ Dobavljači u zemlji..............................................
47.950
68.544
◊ Dobavljači u zemlji za nefakturisane obaveze.....
/
22
◊ Dobavljači u inostranstvu...................................
3.894.475
3.211.768
◊ Dobavljači u inistranstvu za nefak. obaveze.......
144
/
_________________________________
UKUPNO –
OBAVEZE IZ POSLOVANJA
3.942.569
3.280.334
30
Najveći dobavljač je inodobavljač „Esda & Rogo Vertriebs GMBH“ Nemačka sa
učešćem od 56,42 % u ukupnim obavezama.
14. OSTALE KRATKOROČNE OBAVEZE
Obaveze po osnovu zarada i naknada zarada







31.12.2011.
u 000 din.
Obaveze za neto zarade i naknade zarada,
osim naknada koje se refundiraju ....................
15.369
12.047
Obaveze za porez na zarade i nak. zarada
na terer zaposlenog..........................................
1.894
1.570
Obaveze za doprinose na zarade i naknada zarada
na teret zaposlenog................................................
3.769
2.969
Obaveze za doprinose na teret poslod..................
3.931
3.097
Obaveze prema zaposl. za druge naknade
zarada koje se refundiraju....................................
988
320
Obaveze za porez i doprinose na naknada
zarada koje se refundiraju na teret zaposlenog....
353
117
Obaveze za poreze i doprinose na naknadu
zarade koja se refundiraju.na teret poslod..........
240
78
-------------------------------------------
Ukupno obaveze po osnovu zarada i naknada zarada

31.12.2010.
u 000 din.
26.544
Ostale- druge obaveze
31.12.2011.
u 000 din.
◊ Obaveze po osnovu kamata
i troškova finansiranja.........................................
◊ Obaveze prema zaposlenima...............................
◊ Obaveze za naknade po ugovorima prema f.lic....
29.611
8.503
919
20.198
31.12.2010.
u 000 din.
19.139
1.415
1.428
-----------------------------------------Ukupno ostale obaveze
Ukupno – Ostale kratkoročne obaveze
39.033
21.982
65.577
42.180
15. OBAVEZE PO OSNOVU POREZA I OSTALIH JAVNIH PRIHODA
I PASIVNA VREMENSKA RAZGRANIČENJA
31.12.2011.
u 000 din.
◊ Ostale obaveze za poreze,
doprinose i druge dažbine................................ ....
657
31.12.2010.
u 000 din.
1.030
31
◊ Odloženi prihodi po osnovu subvencija..............
◊ Razgraničeni PDV..............................................
17.404
/
4.341
/
---------------------------------------
Ukupno obaveze po osnovu javnih prihoda
Pdv i pasivna vremenska razgraničenja.........
22.402
1.030
____________________________
16. ODLOŽENO PORESKA OBAVEZA
Odloženi porez nastaje kao posledica privremenih razlika koje na datum bilansa stanja
postoje izmedju knjigovodstvene vrednosti sredstava i njihove poreske osnovice.
Privremena razlika kod stalnih sredstava javlja se kao razlika izmedju knjigovodstvene
vrednosti sredstava i njihove poreske osnovice na datum bilansa stanja.
Na dan 31.12.2011. godine javlja se oporeziva privremena razlika kod stalnih sredstava
kao razlika izmedju knjigovodstvene vrednosti sredstava i njihove poreske osnovice.
Oporeziva privremena razlika nastaje iz razloga zato što je knjigovodstvene vrednost
stalnih sredstava na dan 31.12. 2011. veća od njihove poreske osnovice a to dovodi do
priznavanja odložene poreske obaveze.
Odložena poreska obaveza po osnovu razlike izmedju knjigovodstvene vrednosti
sredstava i njihove poreske osnovice utvrdjuje se primenom propisane poreske stope
poreza na dobit od 10 % na iznos privremene razlike.
Odložena poreska obaveza u periodu priznavanja koriguje početnog stanja odloženih
poreskih obaveza dobit poslovne godine.
Knjigovodstvena vrednost osnovnih sredstava na kraju godine 2011: (u 000 din.)
 Conto 022- gradjevinski objekti............................................ 154.868
 Conto 023- oprema................................................................ 164.991
------------------------------------------------------------------------------------------------Ukupno:
319.859
Poreska osnovica:
 Neotpisana vrednost na kraju godine II do V grupe............ 144.035
 Neotpisana vrednost na kraju godine I grupe..................... 122.695
------------------------------------------------------------------------------------------------Ukupno:
266.730
Knjigovodstvena vrednost stalnih sredstava
Poreska osnovica
RAZLIKA
31.12.2011.
u 000 din.
319.859
266.730
53.129 x 10 % = 5.313
31.12.2010.
u 000 din.
302.510
246.462
56.048 x 10 % = 5.605
32
Privremena razlika
53.129 x 10 %
5.313
-----------------Početno stanje 01.01. – 5.605
---------------------------------------------------292 razlika odložena poreska na dan 31.12.2011. povećava
dobit Društva za 2011. poslovnu godinu.
Privremena razlika u iznosu od 5.313 javlja se kao posledica ubrzane amortizacije u
poreske svrhe u odnosu na obračun amortizacije prema važećum računovodstvenim
politikama.
31.12.2011.
u 000 din.
UKUPNO OBAVEZE:
4.322.365
31.12.2010.
u 000 din.
3.612.118
Pregled strukture ukupnih obaveza:
2011.
U 000 din.
1. Dugoročna rezervisanja
2. Dugoročne obaveze
1. Kratkoročne finansijske obaveze
2. Obaveze iz poslovanja
3. Ostale kratkoročne obaveze
4. Obaveze po osnovu poreza i PVR
Ukupno- kratkoročne obaveze:
UKUPNO OBAVEZE:
Odložene poreske obaveze
UKUPNO OBAVEZE:
2010.
U 000 din..
3.136
163.983
884
223.907
119.385
3.942.569
65.577
22.402
4.149.933
4.317.052
5.313
4.322.365
58.178
3.280.334
42.180
1.030
3.381.722
3.606.513
5.605
3.612.118
33
☼ NAPOMENE UZ BILANS USPEHA ☼
17. POSLOVNI RASHODI
Struktura poslovnih rashoda na dan 31.12.2011. je sledeća:
31.12.2011.
NABAVNA VREDNOST PRODATE ROBE



u 000 din.
Nabavna vrednost prodate robe........................
Nabavna vred. prod.robe-sirovina na dom.trž...
Nabavna vred. prod.robe-sirovina na ino. trž...
Ukupno:
185
309
941
1.435
31.12.2010.
u 000 din.
199
329
1.078
1.606
TROŠKOVI MATERIJALA



31.12.2011.
31.12.2010.
u 000 din.
u 000 din.
Troškovi materijala za izradu...........................
981.208
949.782
Troškovi ostalog materija................................
35.659
20.931
Troškovi goriva i energije...............................
87.772
74.650
_____________________________
Ukupno troškovi materijala
1.104.639
1.045.363
TROŠKOVI ZARADA, NAKNADA ZARADA I OSTALI LIČNI RASHODI




31.12.2011.
u 000 din.
232.986
31.12.2010.
u 000 din.
179.335
31.12.2011.
u 000 din.
Troškovi usluga na izradi učinka..........................
/
Troškovi transportnih usluga..................................
41.689
Troškovi usluga održavanja...................................
27.743
31.12.2010.
u 000 din.
95
42.148
1.112
Troškovi zarada i naknada zarada (bruto)..........
Troškovi poreza i doprinosa na zarada
na teret poslodavca............................................
41.978
32.280
Troškovi naknada po ugovoru
o privremenim poslovima.....................................
55.704
55.656
Ostali ličnih rashodi i naknade ............................
25.627
13.899
___________________________
Ukupno troškovi zarada,
naknada zarada i ost.lični rashodi
356.295
281.170
TROŠKOVI PROIZVODNIH USLUGA



34


Troškovi zakupnina...............................................
Troškovi ostalih usluga.........................................
Ukupno troškovi proizvodnih usluga
16.319
2.553
937
814
__________________________
86.688
46.722
TROŠKOVI REZERVISANJA I AMORTIZACIJE

Troškovi amortizacije
obračunati proporcionalnim metodom......
31.12.2011.
u 000 din.
31.12.2010.
u 000 din.
41.985
37.819
Troškovi amortizacije u iznosu od
41.985 (u 000 din.) odnose se na: amortizaciju
nekretnina, postrojena i opreme u skladu sa napomenom 3. h).
31.12.2011.
u 000 din.
 Rezervisanja za naknade – otpremnina........
Ukupno troškovi amortizacije i rezervisanja
NEMATERIJALNI TROŠKOVI








Troškovi neproizvodnih usluga..................
Troškovi reprezentacije...............................
Troškovi premija osiguranja.......................
Troškovi platnog prometa............................
Troškovi članarina.......................................
Troškovi poreza i ostalih javnih prihoda.....
Troškovi doprinosa.....................................
Ostalih nematerijalni troškovi....................
Ukupno nematerijalni troškovi
OSTALI POSLOVNI RASHODI
2.826
44.811
31.12.2010.
u 000din.
720
38.539
31.12.2011.
31.12.2010.
u 000 din.
u 000 din.
4.549
3.464
3.393
3.678
4.728
5.316
1.629
2.338
25
23
1.338
1.236
6.279
6.070
5.410
4.610
_____________________________
27.351
26.735
31.12.2011.
u 000 din.
31.12.2010.
u 000 din.
Ukupno troškovi proizvodnih usluga..............
86.688
46.722
Ukupno nematerijalni troškovi.......................
27.351
26.735
_____________________________
Ukupno ostali poslovni rashodi................
114.039
73.457
35
18. FINANSIJSKI RASHODI
Struktura finansijskih rashoda na dan 31.12.2011. godine, je sledeća:
31.12.2011.
u 000 din.

Rashodi kamata............................................
31.12.2010.
u 000 din.
17.942
11.561
--------------------------------------
NEGATIVNE KURSNE RAZLIKE

Negativne kursne razlike po
osnovu gotovine.......................................
 Negativne kursne razlike po
obavezama i potraživanjima......................
 Negativna kursna razlika po
Kreditima i zajmu devino..........................
Ukupno negativne kursne razlike
RASHODI PO OSNOVU EFEKATA VALUTNE RAZLIKE



30.648
4.646
43.469
248.263
1.951
38.552
----------------------------------------76.068
291.461
31.12.2011.
u 000 din.
31.12.2010.
u 000 din.
Negativna krsana razlika po lizingu...........
8
98
Negativna kursna razlika po kreditima.......
18
6.520
Negativna kursna razlika – zaštita od rizika
Valutna klauzula..........................................
237
214
------------------------------------------Ukupno rashodi po osnovu
efekata valutne klauzule............................
263
6.832
OSTALI Finansijski rashodi
31.12.2011. 31.12.2010.
 Finansijski rashodi po osnovu kasa skonto...........
/
1.755
.-------------------------------------/
1.755
UKUPNO – FINANSIJSKI RASHODI
94.273
311.609
36
19. OSTALI RASHODI
Struktura ostali rashoda na dan 31.12.2011. godine je sledeća:
31.12.2011.
u 000 din.
1.262


31.12.2010.
u 000 din.
28
Gubici po osnovu rashoda osnovnih sredstava...
Rashodi po osnovu
ugovorene zaštite od rizika.................................
/
41
 Gubici od prodaje materijala...........................
96
/
 Rashodi po osnovu direktnih otpisa....................
37
/
 Rashodi po osnovu rashodovanja zaliha
materijala i robe....................................................
4.848
3.397
 Ostali nepomenuti rashodi...................................
53
219
____________________________
UKUPNO-OSTALI RASHODI
6.296
3.685
20. POSLOVNI PRIHODI
Struktura prihoda od prodaje na dan 31.12.2011. godine je sledeća:
31.12.2011.
u 000 din.
31.12.2010.
u 000 din.
PRIHODI OD PRODAJE


Prihodi od prodaje robe na domaćem tržištu.........
508
546
Prihodi od prodaje robe na inostranom tržištu.......
909
1.118
-------------------------------------Ukupno – prihodi odprodaje robe:
1.417
1.664

Prihodi od prodaje proizvoda i usluga
na domaćem tržištu............................................
3.422
3.441
Prihodi od prodaje proizvoda i usluga
na inostranom tržištu........................................
1.513.347
1.593.438
_________________________________

Ukupno prihodi
od prodaje proizvoda i usluga
1.516.769
1.596.879
UKUPNO-PRIHODI OD PRODAJE
1.518.186
1.598.543
37
20 a) POVEĆANJE / (SMANJENJE) VREDNOSTI ZALIHA UČINKA
31.12.2011.
u 000 din.
31.12.2010.
u 000 din.
☺ Nedovršena proizvodnja na dan 31. decembra:............
199.960
64.598
☺ Gotovi proizvodi na dan na dan 31. decembra..............
5.594
5.903
----------------------------------------------------------------------------------- ------------------205.554
70.501
MINUS
☺ Nedovršena proizvpdnja na dan 01. januara................... 64.598
91.366
☺ Gotovi proizvodi na dan 01. januara...............................
5.903
6.353
-------------------------------------------------------------------------------------------------------70.501
97.719
UKUPNO:

135.053
(27.218)
Prmena vrednosti zaliha na dan 31.12. 2011. godine iskazuje se u obliku
povećanje vrednosti zaliha nedovršene proizvodnje, gotovih proizvoda u iznosu
od .......................................................................135.053 (u 000 din.)
20 b) OSTALI POSLOVNI PRIHODI
DRUGI POSLOVNI PRIHODI
 Prihodi od zavoda za zapošljavanje.....................
UKUPNI OSTALI POSLOVNI PRIHODI
2.486
/
2.486
1.332
1.332
UKUPNO OSTALI POSLOVNI PRIHODI
2.486
1.332


Drugi poslovni prihodi.....................................
UKUPNO POSLOVNI PRIHODI
/
1.655.725
1.572.657
21. FINANSIJSKI PRIHODI
Struktura finansijski prihoda na dan 31.12.2011. je sledeća:
31.12.2011.
u 000 din.

Prihodi od kamata.............................................
28
31.12.2010.
u 000 din.
23
38
_________________________________________________________________
 Pozitivne kursne razlike po osnovu gotovine.....
5.392
46.658
 Pozitivne kursne razlike po
potraživanjima i obaveza.....................................
65.550
215.986
Pozitivna kursna razlika zajam iz inostranstva...
772
/
Ukupno – pozitivne kursne razlike
71.714
262.644

Prihodi po osnovu efekta valutne klauzule –
pozitivna K.R. po lizigu........................................
14
120
 Prihodi po osnovu efekta valutne klauzulepozitivna K.R. po kreditima.................................
878
2
 Prihodi po osnovu ugovorene zaštite od rizika.....
59
/
---------------------------------------------------------------------------------------------------Ukupno – K.R. po osnovu valutne klauzule..........
951
122



Ostali finansijski prihodi
Prihodi od dividendi.- ostali finansijski prihodi
4
/
Rasporedjivanje dobiti........................................
10
/
Prihodi od uskladjivanja HOV...........................
75
/
_________________________
Ukupno ostali finansijskih prihodi
89
/
UKUPNO- FINANSIJSKI PRIHODI
72.782
262.789
22. OSTALI PRIHODI
Struktura ostali prihoda na dan 31.12.2011. godine je sledeća:
31.12.2011.
u 000 din.







31.12.2010.
u 000 din
Prihodi od prodaje osnovnih sredstava...............
/
1.529
Prihod- kapitalna dobit.......................................
/
5
Prihodi od prodaje ostalog materijala...................
2.276
2.023
Viškovi..................................................................
/
68
Prihodi po osnovu efekta ugovorene
zaštite od rizika....................................................
77
69
Drugi nepomenuti prihodi od smanjenja obaveza.
409
457
Prihodi – ostali nepomenuti...............................
3.248
3.174
______________________________
UKUPNO – OSTALI PRIHODI
6.010
7.325
39
23.
VANBILANSNA EVIDENCIJA
(Tudji materijal na doradi)
(Tudja oprema)
Ukupno
BEOGRAD,
31.12.2011.
31.12.2010.
u 000 din.
u 000 din.
1
1
70.065
/
-----------------------------------------------70.066
1
Dana, 29. II 2012. godine.
40
Download

Napomene uz finansijski izveštaj za poslovnu 2011. godinu