11. mart 2011. godine
[email protected] LIST GRADA KRAQEVA
Na osnovu ~lana 144. Zakona o energetici („Slu`beni glasnik Republike Srbije“,
broj 84/04), ~lana 5. Odluke o uslovima i na~inu snabdevawa toplotnom energijom grada
Kraqeva („Slu`beni list grada Kraqeva“,
broj 20/10) i ~lana 26. i 58. Statuta JEP
„Toplana“ Kraqevo,
Upravni odbor Javnog energetskog preduze}a „Toplana“ Kraqevo, na svojoj sednici
odr`anoj dana 29.11.2010. godine, je doneo:
PRAVILA
O RADU DISTRIBUTIVNOG SISTEMA
TOPLOTNE ENERGIJE
OP[TE ODREDBE
Predmet
Broj 2 - Strana 31
Snabdevawe toplotnom energijom, prava, obveze i odgovornosti Energetskog subjekta i kupca toplotne energije su ure|eni
u Odluci o uslovima i na~inu snabdevawa
toplotnom energijom grada Kraqeva (u daqem tekstu: Odluka o uslovima snabdevawa),
a ova Pravila o radu su wen sastavni deo.
^lan 4.
Energetski subjekat mo`e obezbediti
nesmetan rad toplotnih ure|aja kupca, ako
su izvedeni i rade u skladu sa ovim Pravilima o radu. Energetski subjekt mo`e obustaviti isporuku toplotne energije kupcu
do otklawawa nedostataka, ako toplotni
ure|aji kupca ne ispuwavaju uslove Pravila o radu i nisu sigurni za rad.
^lan 1.
Pravila o radu distributivnog sistema
toplotne energije sadr`e tehni~ke uslove
za izgradwu toplovodne mre`e i toplotnih
podstanica kao i za prikqu~ewe objekata
na toplovodni sistem (u daqem tekstu: Pravila o radu) i va`e za prikqu~ivawe i rad
unutra{wih toplotnih ure|aja (u daqem
tekstu: toplotni ure|aji) kupaca, koji se
prikqu~uju ili su ve} prikqu~eni na toplovodnu mre`u JEP „Toplana“ (u daqem
tekstu: Energetski subjekt).
^lan 2.
Namena Pravila o radu je da se usklade
i pojednostave projektovawe, izvo|ewe, prikqu~ewe, rukovawe i odr`avawe distributivne mre`e, prikqu~nih toplovoda, toplotnih podstanica i unutra{wih toplotnih ure|aja i instalacija.
^lan 3.
Tehni~ki uslovi definisani u ovim
Pravilima o radu su sastavni deo ugovornog
odnosa izme|u kupca i Energetskog subjekta.
^lan 5.
Nejasno}e u pogledu primene Pravila o
radu, koje bi se pojavile pre po~etka projektovawa i pre izvo|ewa radova na toplotnim
ure|ajima, potrebno je razre{iti zajedno sa
Energetskim subjektom.
^lan 6.
Daqinski sistemi grejawa se neprekidno razvijaju, prilago|avaju razvoju i op{tim
stremqewima u energetskom sektoru, kao i
konkurentnosti razli~itih izvora energije.
Energetski subjekt zato zadr`ava pravo na
izmenu nekih tehni~kih re{ewa, ako bi se
pokazalo da su ista objektivno boqa.
Investitor odnosno projektant, koji nastupa u wegovo ime, mora pre po~etka projektovawa od Energetskog subjekta pribaviti projektne uslove, kojima }e biti odre|eni najbitniji posebni zahtevi i to kako u
pogledu gradwe i prikqu~ewa objekta na toplovodnu mre`u tako i u pogledu unutra{wih toplotnih ure|aja i instalacija.
Strana 32 - Broj 2
[email protected] LIST GRADA KRAQEVA
Definicije pojmova
11. mart 2011. godine
Prilozi - kao sastavni deo
Pravila o radu
^lan 7.
^lan 8.
Pored pojmova iz Odluke o uslovima
snabdevawa, u ovim Pravilima o radu su posebno nagla{eni pojmovi sa slede}im zna~ewem:
1. SISTEM DAQINSKOG GREJAWA je jedinstven tehni~ko-tehnolo{ki sistem me|usobno povezanih energetskih
objekata koji slu`i za obavqawe delatnosti proizvodwe i distribucije toplotne
energije.
Sistem daqinskog grejawa sastoji se od
toplotnog izvora, toplovodne mre`e, predajnih stanica i (unutra{wih) ku}nih toplotnih instalacija.
2. DISTRIBUTIVNI SISTEM - je deo
sistema daqinskog grejawa koji ~ini toplovodna mre`a (primar + sekundar) za distribuciju toplotne energije tarifnim
kupcima: toplovodi (podzemni i nadzemni)
i ure|aji i postrojewa koji su wihovi sastavni delovi;
3. TOPLOVODNI PRIKQU^AK - je toplovod koji spaja sekundarnu toplovodnu
mre`u sa toplotnom podstanicom od prikqu~ne {ahte do prvih ventila u prikqu~noj podstanici;
4. TOPLOTNA PODSTANICA - je postrojewe koje slu`i za merewe, regulaciju
i predaju toplotne energije od toplovodnog
prikqu~ka do ku}nih grejnih instalacija
i sastoji se iz
- PRIKQU^NE PODSTANICE - koja je
sastavqena od zapornih, regulacionih, sigurnosnih elemenata i mernog ure|aja;
- KU]NE PODSTANICE - koja se sastoji od toplotnog izmewiva~a, razvodnog sistema, regulacionih i sigurnosnih ure|aja
(Pojmovi poja{wavaju {eme u prilogu 3)
- INDIREKTNA PODSTANICA - predstavqa podstanicu kod koje se razmena toplote izme|u grejnog fluida Energetskog
subjekta i tople vode u ku}noj instalaciji
vr{i putem izmewiva~a;
Prilozi dati uz Pravila o radu ~ine
wegov sastavni deo, i to:
Prilog 1: Dijagram temperature tople
vode u toplovodnoj mre`i
Prilog 2: Tipska hidrauli~ka {ema
podstanice br. 1
Prilog 3: Tipska hidrauli~ka {ema
podstanice br. 2
Prilog 4: Tipska hidrauli~ka {ema
podstanice br. 3
Prilog 5: Tipska hidrauli~ka {ema
podstanice br. 4
Prilog 6: Primerna {ema indirektne
toplotne podstanice -pojmovi
Prilog 7: Primerna {ema indirektne
toplotne podstanice
Prilog 8: Primerna {ema prikqu~ivawa greja~a ventilacionih ure|aja na toplotnu podstanicu
Prilog 9: [ema pripreme sanitarne tople vode sa bojlerima (Vaku <1000 l)
Prilog 10: [ema pripreme sanitarne
tople vode sa izmewiva~em i akumulatorom
(1000 l <Vaku <3000 l)
Prilog 11: [ema pripreme sanitarne
tople vode sa izmeniva~ima za predgrevawe
i dogrevawe i akumulatorom (Vaku >3000 l)
Prilog 12: Hidrauli~ne veze, neprimerne za prikqu~ivawe na toplovodnu
mre`u
Prilog 13: Hidrauli~ne veze, primerne za prikqu~ivawe na toplovodnu mre`u
- sistemi sa glavnom cirkulacionom pumpom
Prilog 14: Hidrauli~ne veze, primerne
za prikqu~ivawe na toplovodnu mre`u - sistemi bez glavne cirkulacione pumpe
Prilog 15: Toplotna podstanica - pribli`ne dimenzije prostora
Prilog 16: Detaqi polagawa predizolovanih toplovoda
11. mart 2011. godine
[email protected] LIST GRADA KRAQEVA
PROJEKTNA DOKUMENTACIJA
^lan 9.
Projektna dokumentacija mora biti izvedena po va`e}im propisima.
Energetskom subjektu je potrebno dostaviti podloge toplotnih prora~una zgrade,
sadr`ane u slede}im obrascima: - prikaz
toplotnih karakteristika zgrade (u skladu
s Pravilnikom o energetskoj efikasnosti
zgrada*) - prikaz energijskih karakteristika provetravawa/klimatizacije zgrade
(u skladu s Pravilnikom o provetravawu i
klimatizaciji zgrada* ).
1. Projekat centralnog grejawa
^lan 10.
Projekat centralnog grejawa, za dobijawe saglasnosti za prikqu~ewe, mora da sadr`i:
- projektni zadatak;
- tehni~ki opis; - termi~ki i hidrauli~ni prora~un termotehni~kih instalacija i vodova;
- ukupno instalisanu toplotnu snagu i
instalisanu toplotnu snagu, odvojeno po pojedina~nim grejnim sistemima, u W;
- osnovne podatke za prora~un toplotnih gubitaka po EN 12831-2004 ili DIN 4701
uz po{tovawe ra~unske spoqne projektne
temperature prema va`e}im standardima. U
slu~aju da je u pitawu deo zgrade sa postoje}im grejnim sistemom, ili i da se vr{e dodatna prikqu~ewa ili delimi~ne prepravke, potrebno je po{tovati iste parametre
kao kod postoje}e instalacije;
- tehni~ke prora~une i wihove rezultate (toplotni gubici, temperatura dovoda i
povratka, protoka grejne vode u m3/h, pad
pritiska, izregulisanost cevne mre`e, sistem za{tite kod zatvorenih i otvorenih
sistema i sl.);
Broj 2 - Strana 33
- sastav projekta, koji je osnova za odre|ivawe prikqu~ne snage, sadr`i najmawe
slede}e podatke:
- oznake prostora,
- unutra{wu temperaturu,
- standardne gubitke toplote,
- ugra|ena grejna tela,
- instalisanu snagu ugra|enih grejnih
tela;
- predmer i predra~un radova,
- crte`e:
- situacioni plan polo`aja zgrade u
prostoru sa ucrtanom toplovodnom mre`om
u razmeri 1:500
- funkcionalnu {emu grejnih sistema i
ure|aja sa tehni~kim podacima,
- sve osnove u razmeri 1:50 ili izuzetno
1:100 sa ucrtanim rasporedom sistema i
ure|aja sa tehni~kim podacima i wihovim
me|usobnim povezivawima te povezivawima
na postoje}e ure|aje,
- na osnovama svake eta`e dati tabelu
koja treba da sadr`i: broj prostorije sa wenom namenom, grejnu povr{inu i toplotnu
snagu grejnih tela,
- {eme izlaznih vodova sa ucrtanim sistemom za{tite i opreme za odzra~ivawe,
- {eme merewa i regulacije,
- definisawe ure|aja za merewe pojedina~ne potro{we toplotne energije i potro{we u podstanicama,
- sve ostale uslove prema preporukama
Zakona o planirawu i izgradwi objekata
(„Slu`beni glasnik RS“, broj 72/09)
2. Projekat ventilacije
i klimatizacije
^lan 11.
Projekat ventilacije i klimatizacije,
za dobijawe saglasnosti za prikqu~ewe, mora da sadr`i:
- projektni zadatak,
- tehni~ki opis,
- ukupnu instalisanu toplotnu snagu i
instalisanu toplotnu snagu odvojeno po pojedina~nim sistemima, u W;
Strana 34 - Broj 2
[email protected] LIST GRADA KRAQEVA
- pregled maksimalnih protoka zagrevne vode s pregledom dovodnih i povratnih
temperatura greja~a vazduha. Pri dimenzionisawu greja~a ventilacionih i klimatizacionih ure|aja potrebno je uva`avati
(uzimati u obzir) ure|aje za iskori{}avawe
toplote otpadnog vazduha, potrebnu toplotu
za vla`ewe vazduha i temperaturni dijagram zagrevne vode snabdeva~a;
- tehni~ke prora~une i wihove rezultate (toplotnih gubitaka, ventilacije i
klimatizacije sa pripadaju}im h-x dijagramima, temperaturu dovoda i povratka,
protoka zagrevne vode u m3/h, ure|aje za iskori{}ewe toplote otpadnog vazduha, padova pritiska, izregulisanost cevne mre`e i sl.);
- predmer i predra~un radova,
- crte`e:
- situacioni plan polo`aja zgrade u
prostoru sa ucrtanom toplovodnom mre`om
u razmeri 1:500,
- funkcionalnu {emu ventilacionih
odnosno klimatizacionih sistema i ure|aja sa tehni~kim podacima,
- sve osnove u razmeri 1:50 ili izuzetno
1:100 sa ucrtanim rasporedom sistema i
ure|aja sa tehni~kim podacima i wihovim
me|usobnim povezivawima te povezivawima
na postoje}e ure|aje,
- ure|aje za merewe potro{we toplotne
energije prema evropskim normama EN,
- ostale uslove prema Zakonu o planirawu i izgradwi („Slu`beni glasnik RS“,
broj 72/09).
Projekat mora uva`avati uslove i re`im rada sistema daqinskog grejawa.
3. Projekat instalacije za sanitarnu
toplu vodu
^lan 12.
Projekat instalacije za sanitarnu toplu vodu, za dobijawe saglasnosti za prikqu~ivawe, mora sadr`ati:
11. mart 2011. godine
- projektni zadatak;
- tehni~ki opis;
- pregled potro{a~a, odnosno kapacitet
centralnog bojlera (podatak iz projekta
ViK, usagla{enost sa ovim projektom);
- tehni~ke prora~une primarnog dela
instalacije i wihove rezultate (potro{wa
energije, temperatura sanitarne tople vode,
cirkulacija, pad pritiska i sl);
- predmer i predra~un radova;
- crte`e;
- funkcionalnu {emu sistema;
- ure|aj za merewe potro{we toplotne
energije .
4. Projekat toplotne podstanice
^lan 13.
Projekat toplotne podstanice mora da
sadr`i projekat ma{inskih i elektro instalacija.
- Projekat ma{inskih instalacija -
Projekat ma{inskih instalacija, za
dobijawe saglasnosti za prikqu~ewe, mora
da sadr`i:
- projektni zadatak,
- tehni~ke opise sa opisanim re`imom
rada,
- ukupno instalisanu toplotnu snagu i
instalisanu toplotnu snagu odvojeno po pojedina~nim ku}nim podstanicama u W sa
navedenim proto~nim koli~inama u m3/h;
- tehni~ke prora~une (elementi toplotne podstanice, temperatura dovoda i povratka, padovi pritiska toplotne podstanice, centralne pripreme sanitarne tople vode, sistema za{tite i sl.);
- predmer i predra~un radova,
- crte`e:
- situacioni plan polo`aja zgrade u
prostoru zakqu~no sa toplovodnom mre`om
11. mart 2011. godine
[email protected] LIST GRADA KRAQEVA
u razmeri 1:500 i ucrtanu lokaciju toplotne podstanice,
- funkcionalnu {emu toplotne podstanice sa tehni~kim podacima,
- sve osnove i potrebne preseke u razmeri 1:50 ili izuzetno 1:100 sa ucrtanim rasporedom elemenata toplotne podstanice sa
tehni~kim podacima i wihovom me|usobnom povezivawu,
- ure|aj za merewe potro{we toplotne
energije prema evropskim normama,
- {emu merewa, regulacije i za{tite,
- detaqe.
- Projekat elektroinstalacija-
Projekat elektroinstalacija, za dobijawe saglasnosti za prikqu~ewe, mora da sadr`i:
- projektni zadatak,
- tehni~ki opis,
- tehni~ke prora~une i wihove rezultate,
- detaqe lokalne regulacije i daqnskog
upravqawa
- predmer i predra~un radova,
- crte`e:
- sve osnove u razmeri 1:50 ili izuzetno
1:100 sa ucrtanim rasporedom elemenata toplotne podstanice sa tehni~kim podacima
i wihovim me|usobnim elektri~nim povezivawima,
- {eme veza.
- Dokumentacija za toplotne podstanice
snage do 60 kW -
Za prefabrikovane (kompaktne) tipske
toplotne podstanice za grejawe i pripremu
sanitarne tople vode sa prikqu~nom snagom
do 60 kW za izdavawe saglasnosti za prikqu~ewe nije potreban projekt toplotne
podstanice. Dovoqna je {ema toplotne podstanice sa navedenom ugra|enom opremom i
odgovaraju}a kontrola vezana za konkretni
objekat.
Broj 2 - Strana 35
5. Projekat toplovodne mre`e
^lan 14.
Ma{inski i gra|evinski deo projekta
(primarni, sekundarni i prikqu~ni toplovod) za dobijawe saglasnosti za prikqu~ewe, mora da sadr`i:
- projektni zadatak,
- tehni~ki opis,
- tehni~ke prora~une (hidrauli~ni i
stati~ki prora~un mre`e ili navo|ewe na~ina kontrole ~vrsto}e/statike),
- predmer i predra~un radova,
- crte`e:
- situacioni plan polo`aja zgrade u
prostoru zakqu~no sa ucrtanom toplovodnom mre`om u razmeri 1:500, sa ucrtanim
podzemnim instalacijama i karakteristi~nim ta~kama trase,
- uzdu`ni profil trase,
- raspored elemenata pojedina~nih deonica,
- detaqe odvajaju}ih i prikqu~nih mesta i ukr{tawa, detaqe odzra~ivawa, ispusta, potpornih elemenata, prikqu~aka na
toplotne podstanice, detaqe ugradwe predizolovanih cevovoda u kanalu, detaqe }vrstih ta~aka i sl,
- elemente sistema za nadzor vla`nosti
izolacije predizolovanih toplovoda,
- ostale gra|evinske detaqe.
Za tehni~ke prora~une iz prethodnih
ta~aka je potrebno navesti samo metode wihovog prora~una i rezultate prora~una.
Tehni~ke prora~une ~uva projektant i du`an ih je na zahtev isporu~ioca toplotne
energije dostaviti na uvid.
IZGRADWA TOPLOVODNE [email protected] I
TOPLOTNIH PODSTANICA
^lan 15.
Izgradwa toplovodne mre`e i toplotnih podstanica mo`e izvoditi samo stru~-
Strana 36 - Broj 2
[email protected] LIST GRADA KRAQEVA
no osposobqen izvo|a~. Na radovima se mora
po{tovati va`e}e zakonodavstvo iz podru~ja izgradwe objekata i ure|ewa prostora i
naseqenih mesta.
Najmawe 8 dana pre po~etka radova investitor/izvo|a~ je du`an da od Energetskog
subjekta naru~i odgovaraju}i nadzor nad izgradwom toplovodne mre`e.
Energetski subjekat u toku izgradwe
nadzire ispuwavawe va`e}ih propisa,
standarda i drugih zahteva ili uslova, koji
su odre|eni u ovim Pravilima o radu.
ODRE\IVAWE PRIKQU^NE SNAGE
TOPLOTNIH URE\AJA
^lan 16.
Zbog izjedna~avawa uslova izme|u postoje}ih i novih kupaca, Energetski subjekat uva`ava prikqu~nu snagu, odre|enu na
osnovu: - prora~una toplotnih gubitaka u
skladu sa EN 12831-2004, odnosno DIN
4701/83 pri ra~unskoj spoqnoj projektnoj
temperaturi sa odgovaraju}om korekcijom
instalisane snage u odnosu na spoqwu temperaturu prema va`e}im projektnim uslovima (temperaturske zone), - 10% dodatka na
instalisanu toplotnu snagu grejnih, ventilacionih i klimatizacionih sistema radi
toplotnih gubitaka razvodne mre`e.
1. Prikqu~na snaga centralnog
grejawa zgrade
^lan 17.
Prora~un toplotnih gubitaka, {to je
osnova za dimenzionisawe grejnih instala-
11. mart 2011. godine
cija i ure|aja i odre|ivawa prikqu~ne
snage, mora biti izveden u skladu sa EN
12831-2004, odnosno DIN 4701/83 odnosno u
skladu sa va`e}im propisima i standardima za neprekidni dnevni rad (funkcionisawe). Posebni dodaci, odre|eni u starijim
izdawima DIN 4701, kod prora~una toplotnih gubitaka nisu dovoqni, pa se primewuju drugi propisi.
Za dodatna prikqu~ivawa ili delimi~ne prepravke postoje}ih zgrada potrebno je
prora~un toplotnih gubitaka, dimenzionisawe toplotnih ure|aja i odre|ivawe prikqu~ne snage izvesti pod jednakim uslovima kao i u osnovnom projektu.
Za postoje}e zgrade sa ve} izvedenom
unutra{wom instalacijom, koje se prikqu~uju na toplovodnu mre`u, prikqu~na snaga
se odre|uje iz toplotne snage ugra|ene unutra{we instalacije. Za izdavawe saglasnosti za prikqu~ewe investitor mora prilo`iti dokumentaciju projekte za izvo|ewe
ili projekte izvedenih radova unutra{wih
instalacija.
Ako su toplotni gubici za postoje}u
zgradu bili izra~unati sa dodatkom za grejawe sa prekidima, {to je vidqivo iz prilo`enog postoje}eg prora~una, nova prikqu~na snaga se odre|uje ra~unski na osnovu novog prora~una toplotnih gubitaka sa
uva`avawem neprekidnog grejawa. U odnosu
na novu vrednost toplotnih gubitaka odre|uje se smawewe temperature dovoda i povratka zagrevne vode toplotnih ure|aja, me|utim najvi{e do temperaturnog re`ima,
koji omogu}ava pokrivawe toplotnih gubitaka u svim prostorijama. Toplotne provodqivosti gra|evinskih konstrukcija moraju odgovarati projektnim zahtevima.
Kod prostorija sa prirodnim i mehani~kim provetravawem va`e prora~uni toplotnih gubitaka u skladu sa DIN 4701/83.
Kod unutra{wih sanitarnih i ostalih
prostorija bez prozora, koje se provetravaju, potrebno je pri prora~unu toplotnih
gubitaka uva`avati propisanu izmenu vazduha.
11. mart 2011. godine
[email protected] LIST GRADA KRAQEVA
Broj 2 - Strana 37
2. Prikqu~na snaga ure|aja za
ventilaciju i klimatizaciju
pla voda polovi~no zagrejana sa vodom povratka grejnih sistema.
^lan 18.
4. Prikqu~na snaga za posebne
(tehnolo{ke) namene
Kod odre|ivawa prikqu~ne snage ventilacionih i klimatizacionih ure|aja u
skladu sa evropskim normama potrebno je
uva`avati (uzimati u obzir) potrebnu toplotnu energiju za zagrevawe vazduha na odgovaraju}u temperaturu dovodnog vazduha
koji se uduvava. Pri dimenzionisawu greja~a ventilacionih i klimatizacionih ure|aja potrebno je uzimati u obzir ure|aje za
iskori{}avawe toplote otpadnog vazduha,
potrebnu toplotnu energiju za vla`ewe vazduha i temperaturni re`im zagrevne vode
Energetskog subjekta.
Ako je projektom odre|eno, da dogreja~i
slu`e samo za izvedbu klimatizacijskog
procesa u vreme van grejne sezone, wihova
prikqu~na snaga se ne uzima u obzir kod odre|ivawa prikqu~ne snage zgrade.
U toplotnom bilansu je potrebno odvojeno prikazati udeo snage greja~a ventilacionog ili klimatizacionog ure|aja, koji je
namewen za pokrivawe transmisijskih gubitaka zgrade.
3. Prikqu~na snaga za pripremu
sanitarne tople vode
^lan 19.
Potro{wu tople sanitarne vode odre|uje projektant ViK u skladu sa va`e}im standardima i normativima. Prikqu~nu snagu
odrediti u odnosu na re`im rada, dvosatnu
potro{wu i ~etvorosatno zagrevawe.
Kod zgrada, gde je potro{wa sanitarne
tople vode posebno velika (akumulacija ve}a od 3000 l ili prikqu~na snaga ve}a od 100
kW), sistem za pripremu sanitarne tople
vode mora biti izveden tako, da je kod spoqwih temperatura ispod +5°C sanitarna to-
^lan 20.
Prikqu~na snaga za posebne (tehnolo{ke) namene treba biti posebno prikazana.
O mogu}em re`imu rada i prikqu~noj snazi
potrebno je posebno dogovoriti sa Energetskim subjektom.
5. Izmena prikqu~ne snage
^lan 21.
Izmena prikqu~ne snage je dozvoqena
Odlukom o uslovima snabdevawa. Kupac obave{tava Energetski subjekt o namerama za
promenu prikqu~ne snage zbog:
- promene toplotne za{tite zgrade,
- promene namene i upotrebe zgrade ili
dela zgrade,
- promene namene i kori{}ewa toplotnih ure|aja,
- pro{irewa toplotnih ure|aja,
- modernizacije toplotnih ure|aja, koja
ima za posledicu racionalniju potro{wu
toplotne energije,
- uklawawe ili delimi~no uklawawe
toplotnih ure|aja,
- prora~unskih gre{aka kod utvr|ivawa prikqu~nih snaga ili razlika me|u
prora~unima u pojedina~nim fazama izgradwe.
Zahtevane izmene prikqu~ne snage uti~u na:
- ugovorenu prikqu~nu snagu,
- maksimalni protok,
- na ta~nost merewa i regulisawa isporuke toplotne energije.
Strana 38 - Broj 2
[email protected] LIST GRADA KRAQEVA
Pre predvi|enog smawewa ili pove}awa prikqu~ne snage kupac mora naru~iti
kod Energetskog subjekta ili drugog projektanta proveravawe odgovaraju}ih elemenata toplotne podstanice i prikqu~nog toplovoda. Za pove}awe ili smawewe prikqu~ne snage je potrebno izraditi odgovaraju}i projekt prepravke unutra{wih toplotnih ure|aja i toplotne podstanice te
ga dostaviti Energetskom subjektu na saglasnost. Ako je potrebno na toplotnoj podstanici kupaca radi promene prikqu~ne snage zamena merne, regulacione ili druge
opreme, tro{kove nabave i zamene snosi kupac.
Izmena prikqu~ne snage je po pravilu
mogu}a samo izme|u grejnih sezona.
Pri promeni prikqu~ne snage potrebno
je uva`avati slede}e:
- prikqu~nu snagu nikako nije mogu}e
sni`avati ispod vrednosti toplotnih gubitaka zgrade,
- prikqu~nu snagu ventilacionih i
klimatizacionih sistema u zgradama, gde se
namena ne mewa, mogu}e je izvesti po dobijawu nove upotrebne dozvole.
Smawewe prikqu~ne snage je mogu}e posti}i sa sni`ewem temperaturnog re`ima
zagrevne vode toplotnih ure|aja istovremeno u celoj zgradi (zakqu~ene celine u pogledu na toplotnu podstanicu) bez fizi~kih intervencija na unutra{wim toplotnim ure|ajima potro{a~a. Ako se temperaturni re`im zagrevne vode sni`ava, mora
biti prilo`en odgovaraju}i prora~un toplotnih snaga za novi temperaturni re`im.
Odgovaraju}e sni`avawe temperaturnog re`ima mora biti dokazano sa novim prora~unom toplotnih gubitaka zgrade.
Sve prora~une moraju izraditi za to
stru~no osposobqena preduze}a, koja ispuwavaju uslove za projektanta, odre|ene u va`e}em Zakonu o planirawu i izgradwi objekata.
Ako se toplotni ure|aji mewaju samo delimi~no, potrebno je ove ure|aje pre usvajawa promene prikqu~ne snage fizi~ki prilagoditi srazmerno promenama (fizi~ki
odvojiti odre|ene postoje}e ure|aje ili ih
zameniti odgovaraju}im novim).
11. mart 2011. godine
Kupac mora Energetskom subjektu omogu}iti blagovremen nadzor nad izmewenim
stawem. Energetski subjekat i kupac zapisni~ki potvr|uju izmenu kup~evih toplotnih ure|aja i promenu prikqu~ne snage, a u
skladu sa izdatom saglasno{}u i izvedenom
izmenom.
I TOPLOVODNA [email protected]
1. Op{te
^lan 22.
Toplovodnom mre`om Energetskog subjekta isporu~uje se kupcu toplotna energija shodno Odluci o uslovima snabdevawa.
Energetski subjekat obezbe|uje kupcu na mestu preuzimawa potrebnu koli~inu zagrevne
vode odnosno toplotne energije za rad kup~evih toplotnih ure|aja sa prikqu~nom snagom, koja je dogovorena ugovorom o snabdevawu toplotnom energijom. Redovne i vanredne
obustave isporuke toplotne energije su regulisane Odlukom o uslovima snabdevawa.
- Trasirawe toplovoda-
^lan 23.
Toplovode na javnom i ostalom gra|evinskom zemqi{tu potrebno je trasirati
po zakonskim zahtevima i zahtevima u pogledu na lokaciju i odstojawe po odredbama
ovih Pravila o radu.
Kad god je to mogu}e, najboqe je da se u
urbanim naseqima glavni toplovodi pola`u na javna zemqi{ta i u trotoare ili {to
bli`e ivici kolovoza.
Pre po~etka gradwe toplovoda potrebno
je sa vlasnikom zemqi{ta zakqu~iti ugovor o utvr|ivawu uslova izgradwe, rada,
odr`avawa i nadzora toplovoda za svakog
11. mart 2011. godine
[email protected] LIST GRADA KRAQEVA
pojedina~nog vlasnika ili operatora toplovodne mre`e. U ugovoru je potrebno odrediti potrebne mere sigurnosti za siguran
rad toplovoda te omogu}iti operatoru mre`e prilaz do zemqi{ta za potrebe rukovawa i odr`avawa. Ugovor mora osigurati da
na sigurnosnom pojasu zemqi{ta oko toplovoda ne bude drugih intervencija/radwi koje bi mogle ugroziti toplovod.
U slu~aju da predvi|eni radovi u blizini toplovoda predstavqaju nesigurnost za
toplovod, operator mre`e ima pravo zahtevati odgovaraju}e izmene na~ina izvo|ewa
ili zaustavqawa radova u slu~aju kada su
radovi ve} po~eli.
Ako se toplovod pola`e nadzemno, treba
ga raspoznatqivo postaviti i odgovaraju}i
na~in za{tititi od spoqnih uticaja (kao
na pr. vremenski uticaji, UV zra~ewa, toplotna {irewa, optere}ewa, o{te}ewa
idr). Na~in za{tite odre|uje projektant u
saglasnosti sa snabdeva~em.
U za{ti}enom podru~ju podzemnih i
nadzemno vo|enih cevovoda nisu dozoqeni
nadgradwa, zazi|ivawa i sa|ewe drve}a te
`buwa.
2. Tehni~ki podaci
^lan 24.
Tehni~ki podaci toplovodne mre`e
Energetskog subjekta su:
- nazivni pritisak
pnaz = 16,0 bar
- nazivna temperatura
tnaz =
- Centralna toplana
- 130°S/75°S
- Toplana „Nova Kolonija“ - 130°S/75°S
- Toplana „Zelena Gora“
- 110°S/75°S
- Toplana „Higijenski Zavod“ - 110°S/75°S
- raspolo`ivi napor (min) na mestu preuzimawa Δp = 0,50 bar
Pad pritiska na mestu preuzimawa je
razli~it i zavisi od dimenzije prikqu~nog
toplovoda, optere}ewa toplovodne mre`e i
udaqenosti mesta preuzimawa od proizvodnog izvora odnosno pumpne stanice. Energetski subjekt obezbe|uje kupcu pad priti-
Broj 2 - Strana 39
ska min. 50 kPa (0,50 bar). Suma padova pritiska elemenata primarnog dela toplotne podstanice ne sme prelaziti navedene vrednosti. Ako se kupac snabdeva toplotnom energijom iz povratnog voda ili zahteva ve}i
pad pritiska, koji je na tom delu mre`e na
raspolagawu, u toplotnu podstanicu je potrebno ugraditi dodatne pumpe. O ovome se
mora kupac prethodno posavetovati sa Energetskim subjektom i pribaviti wegovu saglasnost.
Temperatura tople vode u mre`i je zavisna od spoqwe temperature (prilog 2):
- maksimalna dovodna temperatura:
tmax = 130°S/110°S
- minimalna dovodna temperatura:
tmin = 33,6°S
Temperaturni re`imi za projektovawe
toplotnih podstanica su definisani u poglavqu Toplotna podstanica.
Ra~unska temperatura za prora~un ~vrsto}e toplovodnih cevovoda, armatura i
ure|aja je 130°S/110°S prema podru~ju kotlarnice. Imaju}i u vidu stawe tehnike i
stvarne temperaturske odnose u toplovodnoj
mre`i dozvoqena je ugradwa predizolovanih cevi, koje odgovaraju za temperature do
130°S.
U toplovodnoj mre`i za distribuciju
toplotne energije upotrebqava se hemijski
pripremqena voda, koja je zagrejana na zahtevanu temperaturu.
Vodu iz toplovodne mre`e nije dozvoqeno upotrebqavati za puwewe unutra{wih
toplotnih ure|aja kupaca ili u druge namene bez predhodne dozvole Energetskog subjekta.
3. Tehni~ki zahtevi za
toplovodnu mre`u
^lan 25.
Toplovodna mre`a Energetskog subjekta
je izvedena kao dvocevni sistem sa dovodnim i povratnim cevovodom.
Strana 40 - Broj 2
[email protected] LIST GRADA KRAQEVA
Energetski subjekt, zavisno od karakteristika pojedina~nih sistema i polo`aja
na terenu, zadr`ava sebi pravo da izabere
sistem i na~in izvo|ewa toplovoda.
Toplovodna mre`a od
predizolovanih cevi
- Ma{inski radovi ^lan 26.
Toplovodna mre`a (primarni, sekundarni i prikqu~ni toplovod) se prvenstveno izgra|uje od predizolovanih cevi i fazoniranih komada. Ugra|eni materijali
moraju odgovarati slede}im standardima:
- predizolovane cevi:
SRPS EN 253
- predizolovani fazonski komadi:
SRPS EN 448
- predizolovane armature: SRPS EN 488
- spojnice za predizolovane cevi:
SRPS EN 489
Cevovodi od predizolovanih ~eli~nih
cevi se pola`u neposredno u zemqu. Debqina izolacije predizolovanih cevovoda je serije 1. Cevi moraju imati ugra|ene senzorske vodove (`ice) za kontrolu prisutnosti
vlage, osim fleksibilnih predizolovanih
cevi za izvo|ewe prikqu~nih toplovoda
individualnih zgrada.
U toku izgradwe `ice/provodnike treba
pravilno povezati, proveriti uspostavqenost provodnog kruga i izmeriti po~etnu
vrednost otpornosti, koja je referentni podatak za kasnije kontrole vla`nosti. O merewima treba izraditi zapisnik, kojeg potr|uje nadzorna slu`ba Energetskog subjekta i
arhivira se kod Energetskog subjekta. Sastavni deo zapisnika mora biti osnova o`i~ewa odnosnog dela toplovoda, izveden na
osnovi geodetske osnove izvedenog toplovoda.
Za ve}a obuhva}ena podru~ja, koja }e biti snabdevana toplotnom energijom iz sistema daqinskog grejawa, treba predvideti
kontinuiran nadzor vla`nosti cevovoda sa
11. mart 2011. godine
mogu}nosti locirawa gre{ke. Energetski
subjekt sa projektnim uslovima odre|uje,
kada je potrebno izvesti nadzorni sistem.
Na toplovodnoj mre`i Energetskog subjekta se upotrebqava iskqu~ivo nordijski
sistem nadzora vla`nosti.
Na predizolovanim sektorima toplovoda se ugra|uje predizolovana armatura PN16
za temperaturu do 130°S Vreteno slavine/ventila mora biti za{ti}eno sa uli~nim
poklopcem na armiranobetonskoj temeqnoj
plo~i. Za slavine dimenzije DN125 i ve}e
treba predvideti pogon sa dogra|enim reduktorom. Kraj vretena sa nastavkom za
kqu~ mo`e biti max. 30 cm ispod nivoa
uli~nog poklopca.
Spojeve cevi i fazonskih komada predizolovanog toplovoda potrebno je izvesti sa
termoskupqaju}im mre`enim spojnicama,
prire|enim za zalivawe sa poliuretanskom
izolacijskom penom. Spojnica mora biti
opremqena sa najmawe dve termoskupqaju}a
rukavca na krajevima. U slu~aju vo|ewa toplovoda po vla`nom terenu obavezno je postavqawe tre}e spojnice preko ~epa otvora
za nalivawe izolacijske mase.
Zahtevi za upotrebu i monta`u su navedeni u uputstvu proizvo|a~a predizolovanih
cevovoda i treba ih se dosledno pridr`avati.
Posebnu pa`wu izvo|a~ mora posvetiti kvalitetnom izvo|ewu spojeva predizolovanih
cevi, {to je osnovni preduslov za dostizawe
o~ekivanog `ivotnog veka toplovoda.
- Gra|evinski radovi ^lan 27.
Gra|evinske radove treba izvoditi po
propisima za tu vrstu radova i uputstava
proizvo|a~a cevi.
Napomena-Va`no: U posebnim slu~ajevima, kad toplovod prolazi kroz slabo nose}e tle i prikqu~uje se na zgrade, koje su duboko utemeqene (npr. na {ipovima), potrebno je pribaviti mi{qewe projektanta ili
izvr{iti geomehani~ko ispitivawe tla.
11. mart 2011. godine
[email protected] LIST GRADA KRAQEVA
Zemqani radovi
Dimenzije iskopnog profila su zavisne
od pre~nika projektovanih toplovodnih cevi prema Tehni~kim uslovima za projektovawe, izgradwu i prikqu~ewe postrojewa i
instalacija za prenos i isporuku toplotne
energije. Na odgovaraju}e sabijenu podlogu
iskopa najpre se ugradi pe{~ana posteqica
(krupno}a ϕ 0-4 mm, bez o{trorubnih delova), zatim se pola`u cevi, koje se sa svih
strana osiguravaju (obasipaju) sa peskom
iste krupno}e. Za{titna dubina izme|u vrha cevi i terena mora biti preko 40 cm, optimalna dubina iznosi 80 cm. Ako ovu za{titnu dubinu nije mogu}e posti}i i ako je
teren nad temenom cevi optere}en jo{ sa
prometnim optere}ewem, potrebno je cevi
dodatno za{tititi (npr. sa armiranobetonskom plo~om).
Na kompenzacijskim krivinama toplovoda potrebno je obezbediti mogu}nost odgovaraju}eg pomaka radi toplotnih {irewa
toplovoda. Ovo je mogu}e izvesti sa ugradwom elasti~nih jastuka ili sa obasipawem
cevi sa peskom iste krupno}e ϕ 8-10 ili ϕ
10-12 mm bez o{trorubnih delova.
Fiksne ta~ke
Fiksne ta~ke su izvedene iz predfabrikovanih elemenata u armiranobetonskom temequ odgovaraju}ih dimenzija, koje daje
proizvo|a~ pri odre|enim pretpostavkama
vezanim za karakteristike zemqe. Ako karakteristike u konkretnom slu~aju bitno
odstupaju od ovih pretpostavki, potrebno je
dimenzije temeqa proveriti. Najboqe je koristiti beton MB20 i armaturu GA 40/50.
Zidni prolazi
Posebnu pa`wu treba posvetiti prolazu predizolovanih toplovodnih cevi kroz
temeqne zidove zgrade i {ahti. Zidni pro-
Broj 2 - Strana 41
laz mora biti odgovaraju}e obra|en, da je
obezbe|ena zaptivnost prolaza.
Toplovodna mre`a u
betonskim kanalima
^lan 28.
Gde izvo|ewe sa predizolovanim cevima
nije mogu}e, toplovodna mre`a se mo`e izvesti sa ~eli~nim cevima polo`enim u betonske kanale.
Zahtevi u pogledu ma{inskih radova na
toplovodnoj mre`i u kanalima su dati u
~lanovima 33.-35. ovih Pravila o radu.
- Gra|evinski zahtevi za kanale ^lan 29.
U pogledu na na~in izgradwe, kanale delimo na:
a. Tipizirane AB kanale sa pokriva~em
Ovo su industrijski izra|eni elementi,
koji se transportuju na mesto ugradwe. Tipizacija obuhvata sve sastavne konstrukcijske elemente kao {to su npr. lire, fiksne i pomi~ne ta~ke te bo~na vo|ewa. Stati~ni prora~un, koji je tako|e tipski, pokriva svaku veli~inu kanala posebno, pridodato optere}ewe je isto kao i za prometne/putne mostove.
Visina nanete zemqe na pokriva~u mora
biti ve}a od 40 cm i mawa od 200 cm. Proizvo|a~ elemenata pri isporuci mora prilo`iti sve zakonom propisane ateste i dokaze
o kvalitetu ugra|enih materijala i na~inu
izrade.
b. Klasi~no gra|eni kanali
Kada nije mogu}e upotrebiti tipski kanal, treba ga izvesti na klasi~an na~in na
gradili{tu. Posebno je va`no da ugra|eni
Strana 42 - Broj 2
[email protected] LIST GRADA KRAQEVA
11. mart 2011. godine
beton u potrebnom vremenu, koje je propisano za izabrani MB, pre zasipa dostigne propisanu tvrdo}u. Ovakav kanal zahteva stati~ki prora~un. Izvo|a~ radova po izradi
mora prilo`iti sve sa zakonom propisane
ateste i dokaze o kvalitetu ugra|enih materijala i na~inu izrade.
de). Sledi zasipawe, pri ~emu prvi sloj zasipnog materijala mora biti bez ve}eg kamewa. Po~etno zasipawe je potrebno izvesti vrlo pa`qivo.
- Izrada kanala -
^lan 31.
^lan 30.
Za izradu kanala upotrebqava se vodonepropusni beton, i to najmawe MB 30, mre`na armatura ^BM 50/60 i armatura RA
40/50, nelomqivi malter za spojeve pokriva~-kanal, razli~ite hidroizolacije i wena za{tita. Posebnu pa`wu je potrebno posvetiti zadovoqavaju}oj debqini pokrivnog sloja iznad armature.
Upozorewe: U zemqi{tima sa visokom
podvodno{}u (nivo vode mo`e pre}i godi{wi nivo) ili tamo, gde je mogu}e privremeno zalivawe toplovoda iz bilo kakvog
drugog razloga, kori{}ewe kanala nije dozvoqeno.
Na nabijenu povr{inu iskopa ugra|uje
se podlo`ni beton MB 10 u debqini 7-10 cm.
Sledi izrada (ili monta`a) korita kanala.
Pri spajawu novog kanala na odcepnom mestu na postoje}em kanalu i (ili) postoje}oj
zgradi potrebno je oblikovati spojni deo
kojim se spre~ava pojava razli~itih slegawa terena.
Po zavr{enim monta`nim i ma{inskim radovima sledi pokrivawe kanala AB
pokriva~em. Upotreba nelomqive malte na
nalegaju}im povr{inama obezbe|uje trajnu
nepomi~nost pokriva~a. Zna~ajnije neravnine i otvore izme|u pokriva~a je potrebno
popuniti malterom. Sledi izvo|ewe hidroizolacije, koja mo`e biti izra|ena na polimernoj ili bitumenskoj osnovi - pri
ovom je potrebno pridr`avawe uputstva
proizvo|a~a hidroizolacije. Hidroizolacija, koja je nanesena na osnovni premaz ovo obezbe|uje lepqivost izme|u izolacije
i betona - mora biti ~vrsto spojena sa podlogom pokriva~a. Horizontalni pokriva~
tako|e mora po celoj du`ini pokrivati,
gde pokriva~i nale`u na korita (cca. 15-20
cm kao spojna ravnina). Hidroizolaciju je
potrebno polagati bez o{trih rubova i preloma, a {to se posti`e odgovaraju}om pripremom podloge. Za za{titu izolacije od
mehani~kih o{te}ewa najboqe je koristiti ta~kasto profilisane folije sa spojnim
komadima po du`ini. Na wu se nanese nekoliko cm debela naslaga okruglozrnatog peska granulacije ϕ 8-16 mm za lak{e odvodwavawe gorwe povr{ine (povr{inske vo-
- Upotrebqeni materijali -
Vo|ewe toplovoda po zgradama
^lan 32.
Zbog procene izgradwe, kao i iz drugih
tehni~kih razloga, a gde je to mogu}e i ne
predstavqa opasnost da se cevovodi o{tete,
toplovodnu mre`u je mogu}e voditi kroz
zgrade (podrumi, hodnici i sl.) ili kroz
druge zajedni~ke nestambene prostore uz
prethodnu saglasnost vlasnika zgrade i dobijawa prava kori{}ewa.
Zbog mogu}nosti pregleda, odr`avawa i
opravqawa kvara, cevovodi moraju biti lako i sigurno dostupni.
Toplovodna mre`a mora biti izvedeno
tako, da se uva`avaju sva mehani~ka optere}ewa i temperaturne dilatacije u skladu sa
predvi|enim tehni~kim re{ewem po projektnoj dokumentaciji.
11. mart 2011. godine
[email protected] LIST GRADA KRAQEVA
Prikqu~ni toplovod se po ulasku u prostor toplotne podstanice zavr{ava sa amortizacionim cevima, na kojima se izvede ispust, imaju}i u vidu nagib toplovoda kao i
odzra~ivawe. Iza amortizacionih cevi najboqe je izvesti kratku vezu sa blok armaturom, koja omogu}ava minimalni protok kroz
prikqu~ni toplovod i u vreme zaustavqawa
toplotne podstanice. Najboqe je da kompenzator (amortizacione cevi) predstavqaju
nepomi~ni oslonac toplovoda. Ispusti i
odzra~ivawa moraju biti sprovedeni u odvodni slivnik, sa kanalizacionim odvodom.
Male kompaktne toplotne podstanice i
toplotne podstanice do 150 kW toplotne
snage je mogu}e prikqu~iti bez ugradwe
amortizacionih cevi.
Zahtevi za materijale toplovoda, vo|ene
u kanalima, zgradama ili nadzemno
Broj 2 - Strana 43
- Armature ^lan 34.
Blokadna armatura na toplovodnoj mre`i u kanalima, zgradama ili na toplovodima vo|enim nadzemno, do dimenzije DN100 su
blok ventili PN16 sa mekim zaptivawem
ili slavine, dok se za ve}e pre~nike koriste blok zatvara~i ili slavine sa ru~nim
ili motornim pogonom.
Lokaciju i vrstu blokadne armature,
kao i na~in ugradwe odre|uje Energetski
subjekt.
Kao glavni blokadni organ ispred toplotne podstanice (ventili 1,2) se upotrebqavaju blok ventili sa mekim zaptivawem
ili slavine.
- [ahte ^lan 35.
- Cevi i fazonski komadi -
^lan 33.
Toplovodi, vo|eni u kanalima, u zgradama ili nadzemno do dimenzije DN 200, moraju biti izra|eni od ~eli~nih be{avnih cevi, koje odgovaraju slede}im standardima:
ENV 10220 EN: mere, mase
DIN 2448:
mere, mase
DIN 1629:
uslovi nabavke/isporuke
Toplovodi ve}ih dimenzija se izra|uju
iz ~eli~nih spiralno varenih cevi, definisanih u slede}im standardima:
DIN 2458:
mere, mase
DIN 1626:
uslovi isporuke
Cevni lukovi moraju odgovarati DIN
2605-2 i biti oblika 5 (r = ~2,5 d).
Materijal cevi je P235GH (^1212)
1. Na mestima gde se vr{i ispust vazduha ili odmuqivawe toplovodne mre`e i gde
se vr{i ugradwa armature ili ugradwa aksijalnih kompenzatora predvideti {ahte
odgovaraju}ih dimenzija za nesmetan pristup, u skladu sa stati~kim prora~unom za
takvu vrstu objekata.
2. Dimenzije {ahti uslovqene su ma{inskim delom projekta i iste moraju da
omogu}e adekvatan sme{taj zapornih i kompenzacionih elemenata, kao i nesmetan pristup radi intervencije. Na du`ini trase
magistralnog vrelovoda na ve}oj od 150m
predvideti klasi~nu armirano betonsku
{ahtu u skladu sa propisima za takve vrste
gra|evinskih objekata u kojoj }e biti sme{teni zaporni organi.
3. Na mestu silaza za svaku standardnu
{ahtu predvideti liveni {ahtpoklopac
kvadratnog oblika dimenzija 60/60 cm ili
80/80 cm zavisno od predvi|ene armature i
opreme u {ahti. Tip {aht poklopca u zavi-
Strana 44 - Broj 2
[email protected] LIST GRADA KRAQEVA
snosti je od vrste i veli~ine saobra}ajnog
optere}ewa i mora biti definisan gra|evinskim projektom. Svaki silaz u {ahtu
mora biti opremqen standardnim gvozdenim ili livenim pewalicama. Zaptivawe
poklopaca mra biti takvo da spre~ava prodor atmosferskih voda i propu{tawe soli
i peska u zimskim uslovima.
4. Radi odvodwavawa, dno standardnih
{ahti sifonskim ~epom povezati sa ki{nom kanalizacijom, ili predvideti rupu
kvadratnog preseka za crpqewe vode (dimenzije 40×40×40 cm).
5. Svi gra|evinski radovi na izradi kanala, {ahti i zavr{nih radova, moraju se
izvesti prema glavnom projektu, detaqima
i stati~kom prora~unu pod stru~nim nadzorom ovla{}enog in`ewera Toplane. Sav
upotrebqeni matrijal mora da odgovara tehni~kim uslovima za beton i armirani beton
shodno propisima BAB 87. Izvo|a~ radova je
du`an da podnese dokaze o kvalitetu ugra|enog materijala.
6. Ako na du`ini vrelovoda ve}oj od 100
m ne postoje {ahte standardnih dimenzija,
projektom treba predvideti tzv. revizione
{ahte. Revizione {ahte projektovati iznad
same trase magistralnog i prikqu~nih vodova mre`e, na mestima predizolovane zaporne armature, na na~in koji omogu}ava
kontrolu stawa ispravnosti vrelovoda u pogledu curewa (merna mesta indikatorskih
spojnica, mesta ugradwe predizolovanih
ventila i sl.).
- Toplotna izolacija ^lan 36.
Pri izvo|ewu toplotne izolacije cevovoda, armature, izmewiva~a toplote, ozra~nih i ekspanzionih posuda potrebno je uva`avati odgovaraju}e standarde i normative.
Toplotna izolacija se izvodi po zavr{enoj
monta`i i uspe{no obavqenim ispitiva-
11. mart 2011. godine
wima na pritisak te dvostrukom farbawu
sa osnovnom farbom, primerenom za temperaturu do 130°S.
Cevovode vo|ene po zgradama, na otvorenom i u kanalima treba izolovati odvojeno
(dovod i povratak) sa plo~ama izolacionog
materiala od mineralnih vlakana, oja~anim sa pocinkovanom `i~anom mre`om ili
aluminijumskom folijom. Materijal mora
po mogu}em navla`ivawu omogu}avati potpuno isu{ivawe.
Toplotna provodqivost izolacionog
materijala mora na 25°S iznositi max. 0,040
W/mK.
Izolacione table moraju biti uvezane
na rastojawu max. 0,3 m sa pocinkovanom
`icom ili plasti~nim trakama minimalne
debqine 4 m. Pri izolaciji debqine od 50
do 100 mm potrebno je izvesti izolaciju sa
duplim plo~ama. Uzdu`ni i popre~ni spojevi prvog sloja moraju biti prekriveni sa
drugim slojem plo~e.
Izolacioni sloj cevovoda, vo|enih po
zgradama ili na otvorenom, mora biti za{ti}en sa pla{tom aluminijumskog ili pocinkovanog ~eli~nog lima. Debqina aluminijumskog lima, u zavisnosti od pre~nika
cevovoda, mora iznositi izme|u 0,8 i 1 mm.
Lim mora biti sapet minimalno 6 puta po
du`nom metru sa ner|aju}im vijcima ili
nitnama. Izolaciju je potrebno odgovaraju}e prilagoditi u podru~ju ve{awa, armature i drugih elemenata cevnih vodova. U podru~ju zavr{nih kapa izolacije, potrebno je
namestiti izolacijsku traku {irine 20
mm, koja spre~ava prelazak toplote iz cevi
na aluminijumski pla{t.
Oblagawe toplovoda na otvorenom prostoru mora biti izvedeno vodonepropusno,
propisno i za{ti}eno od kra|e.
Izolacijski sloj cevovoda, vo|enih u kanalima, mora biti za{ti}en sa bitumenskom
lepenkom. Bitumenska lepenka mora biti sapeta sa trakama od ner|aju}eg materijala.
Armature je potrebno izolovati sa izolacionim kapama. Kape moraju biti izvedene tako, da omogu}avaju nesmetanu demonta`u po otvarawu veznih spona.
Potrebna minimalna debqina izolacije je data u slede}oj tabeli.
11. mart 2011. godine
[email protected] LIST GRADA KRAQEVA
Интерни
водови
потрошача
Топловодна мрежа
DN
Канали
На отвореном
Broj 2 - Strana 45
Минимално
растојање
изолације од
арматуре
(мм)
Довод
(мм)
Одвод
(мм)
Довод
(мм)
Одвод
(мм)
Дов., одв.
(мм)
25
30
30
40
40
30
70
32
40
30
40
40
30
80
40
40
30
40
40
30
80
50
40
30
50
50
40
90
65
50
30
60
60
50
90
80
50
40
80
80
60
90
100
60
40
80
80
60
100
125
60
40
100
100
80
110
150
70
40
100
100
80
120
200
70
40
100
100
80
130
250
70
40
100
100
100
140
300
70
50
100
100
/
150
350
80
50
100
100
/
160
400
80
50
100
100
/
170
450
80
50
100
100
/
170
500
80
50
100
100
/
180
600
80
50
100
100
/
190
700
80
50
100
100
/
200
4. Dimenzije cevovoda
^lan 37.
Energetski subjekat zadr`ava pravo da
propi{e dimenzije toplovoda u pogledu na
hidrauli~ne odnose u mre`i i planirano
{irewe snabdevawa toplotnom energijom.
Investitor odnosno projektant ili planer
za lokalni plan je du`an kod Energetskog
subjekta pribavi projektne uslove za prikqu~ivawe zgrade na toplovodnu mre`u.
Strana 46 - Broj 2
[email protected] LIST GRADA KRAQEVA
11. mart 2011. godine
5. Odzra~ivawa i ispusti
^lan 38.
Lokaciju i izvo|ewe odzra~ivawa i ispusta projektant mora prethodno uskladiti sa
Energetskim subjektom. Du`an ih je izvesti prema slede}im dimenzijama:
Димензија топловода
топловоди
озрачивања
Димензија
испуст
до DN 32
DN 15
DN 20
до DN 50
DN 15
DN 25
до DN 80
DN 20
DN 25
до DN 15
DN 25
DN 50
изнад DN 150
DN 40
DN 65
6. Ozna~avawe elemenata
^lan 39.
Poziciju i tip ugra|enih elemenata u
toplovodnoj mre`i je potrebno ozna~iti pozicijskim tablicama u skladu sa DIN 4065
ili DIN 4069.
7. Odstojawe od drugih komunalnih
vodova i ostalih objekata
Op{te
^lan 40.
Pri projektovawu toplovodne mre`e
moraju biti uzeti u obzir svi uticaji okoline, kao {to su drugi polo`eni vodovi, pomerawe/klizawe zemqe, drve}e, zgrade ili
saobra}aj, i svedeni na najni`i mogu}i
prihvatqiv nivo. Kod ukr{tawa i uporednog vo|ewa toplovoda sa drugim komunalnim vodovima potrebno je po{tovawe va`e-
}ih propisa te zahteva isporu~ioca toplotne energije i operatora drugih komunalnih
vodova. Izuzetno se mo`e posebnim sigurnosnim merama i uz saglasnost sa operatorom
komunalnih vodova, rastojawe izme|u vodova smawiti u odnosu na propisano.
Kod projektovawa zgrade ili drugog gra|evinskog objekta, ~ija je ivica ili gabarit gra|evinske jame u neposrednoj blizini
postoje}eg toplovoda, potrebno je projektom
predvideti mere, koje }e nesporno obezbediti sigurno i neometano funkcionisawe toplovoda za vreme gradwe. Radovi moraju biti izvedeni tako, da ne prouzrokuju mehani~ka o{te}ewa na postoje}em toplovodu. U
slu~aju prouzrokovanog o{te}ewa toplovoda investitor gra|evinskog objekta je du`an obezbediti sanaciju toplovoda, koja se
sprovodi pod nadzorom Energetskog subjekta. Projektno re{ewe mora potvrditi Energetski subjekat.
Zahtevana odstojawa
^lan 41.
Zahtevana odstojawa su data u slede}oj
tabeli:
11. mart 2011. godine
[email protected] LIST GRADA KRAQEVA
Зграда / комун. вод
Broj 2 - Strana 47
Чисто одстојање (cm)
Упоредно
вођене
преко 5 m
По одредбама правилника о техничким захтевима за
изградњу, рад и одржавање гасовода са радним
притиском пи и укључив 16 bar
30
40
30
40
Укрштање / упоредно вођење
до 5 m
Гасовод до 5 bar
Гасовод преко 5 bar
Водовод
Други топловод
Канализација
30
50
Сигнални кабл, телеком, кабл до 1 kV
30
30
10 kV каблови или један 30 kV кабл
60
70
100
150
Преко 30 kV каблови или кабл
преко 60 kV
Минимално одстојање зграде од
постојећег топловода
Минимално одстојање топловода од
постојеће зграде
8. Geodetski snimak toplovodne mre`e
^lan 42.
Po izvedenim monta`nim radovima i
pre zasipawa kanala obavezno je izvr{iti
geodetsko snimawe toplovodne mre`e i
kartirawe izgra|enog toplovoda u skladu
sa propisima. Pored polo`aja u prostoru
(lokacijski, visinski) geodetski snimak
mora tako|e sadr`avati podatke o dimenzijama i izvedbi toplovoda te ugra|enim elementima (fiksnim ta~kama, kompenzatorima, sponama).
TOPLOTNA PODSTANICA
1. Op{te
^lan 43.
Toplotna podstanica je veza izme|u toplovodne mre`e isporu~ioca i toplotnih
100
50
ure|aja kupaca. Sastavqena je iz prikqu~ne i ku}ne podstanice i sa svojim delovawem obezbe|uje predaju toplotne energije
korisnicima. Namena prikqu~ne podstanice je da preda ugovorenu koli~inu zagrevne
vode odnosno toplotne energije toplotnim
ure|ajima kupaca.
Na toplovodnu mre`u Energetskog subjekta dozvoqeno je prikqu~ivati objekte
samo preko indirektnih toplotnih podstanica.
Na jednu prikqu~nu podstanicu je mogu}e prikqu~ivawe vi{e ku}nih podstanica. Toplotnu podstanicu defini{e ugra|en
regulator protoka, ostale podstanice bez
regulatora protoka su ku}ne podstanice na
zajedni~koj toplotnoj podstanici.
U slu~aju da se za postoje}u zgradu, koja
se prikqu~uje na toplovodnu mre`u, ostavqa sopstveni energetski izvor kao rezervni izvor, ili se kod novih zgrada projektuje dodatni rezervni izvor, ovaj mora biti
prikqu~en na toplotne ure|aje kupaca paralelno, i to sa ku}nom podstanicom, kao i
sa blokadnom armaturom odvojen od elemenata i funkcionalnih veza toplotne podstanice.
Konstrukcijski je najboqe da toplotne
podstanice budu izvedene kao kompaktne jedinice, montirane na ~eli~no postoqe i sa
Strana 48 - Broj 2
[email protected] LIST GRADA KRAQEVA
izvedenim svim elektri~nim povezivawima. Elementi i cevna povezivawa moraju biti u najve}oj mogu}oj meri izolovani. Za debqinu izolacije najboqe je da se razumno
koristi tabela iz ~lana 35. ovih Pravila o
radu.
Kod poslovno-stambenih zgrada potrebno je izvesti odvojeno toplotne podstanice
za stambeni i poslovni deo, {to omogu}ava
odgovaraju}u regulaciju i funkcionisawe
unutra{wih toplotnih ure|aja potro{a~a,
kao i ta~nu podelu tro{kova grejawa.
Potrebno je za svaku zgradu predvideti
sopstvenu toplotnu podstanicu. Isto tako
mora biti za svaku zasebnu funkcionalnu
jedinicu u sklopu zajedni~kog gra|evinskog kompleksa predvi|ena sopstvena toplotna podstanica.
Konkretne uslove za prikqu~ivawe odre|uje Energetski subjekt sa projektnim uslovima, koje moraju investitor ili projektant
pribaviti pre po~etka projektovawa.
Klimatizacione ure|aje je potrebno dimenzionisati tako, da povratak ne prelazi
maksimalne temperature od 35°S.
Hidrauli~ne veze i temperaturne regulacije, koje omogu}avaju neposredno povezivawe dovoda i povratka na primarnu ili sekundarnu stranu toplotne podstanice bez
prethodnog hla|ewa zagrevne vode, nisu dopustive (prilog 13).
11. mart 2011. godine
ure|ajima, dimenzionisanim za spoqwu
projektnu temperaturu prema va`e}im projektnim uslovima (klimatske zone), koriste
se slede}i parametri:
- temperaturni re`im na primaru (toplovodna strana):
130/75° i 110/70°S
temperaturni re`im na sekundaru (interni ure|aji potro{a~a):
max. 90/70°S
- Priprema sanitarne tople vode -
^lan 45.
Toplotne podstanice za pripremu sanitarne tople vode dimenzioni{u se na najni`i radni re`im toplovodne mre`e:
- temperaturni re`im na primaru (toplovodna strana):
70/35°S
- temperaturni re`im na sekundaru
(kup~evi ure|aji - sanitarna voda): 10/60°S.
2. Prostor i postavqawe toplotne
podstanice
^lan 46.
Projektni parametri za dimenzionisawe
toplotnih podstanica
- Nove ili rekonstruisane zgrade grejawe, provetravawe - Zgrade sa postoje}im unutra{wim
vodovima -
^lan 44.
Za zgrade sa unutra{wim toplotnim
Toplotna podstanica se po pravilu postavqa u zajedni~ki nestambeni prostor.
Investitor odnosno kupac je du`an obezbediti prostor besplatno. Sa lokacijom i veli~inom prostora za postavqawe toplotne
podstanice mora se saglasiti isporu~ilac
(okvirna veli~ina prostora data je u prilogu 16).
Veli~ina prostora je zavisna od:
- nazivne toplotne snage toplotne podstanice,
- unutra{wih toplotnih ure|aja,
- na~ina pripreme sanitarne tople vode.
11. mart 2011. godine
[email protected] LIST GRADA KRAQEVA
Gra|evinsko-tehni~ki zahtevi za prostor
toplotne podstanice
^lan 47.
Prostor toplotne podstanice mora biti
zatvoren i {to bli`e ulasku prikqu~nog
toplovoda u zgradu. Prostor mora biti dostupan za ovla{}ene radnike snabdeva~a u
svakom trenutku bez smetwe. Zavisno od
zgrade izuzetno je potrebno predvideti
spoqwi pristup do prostora.
Ulazna vrata se moraju otvarati u smeru
izlaza i moraju biti odgovaraju}e ozna~ena.
Pored ulaza u prostor je potrebno na vidnom
i dostupnom mestu postaviti aparat za ga{ewe S-9. Za uno{ewe i izno{ewe opreme
potrebno je predvideti dovoqno velike monta`no/demonta`ne delove za otvarawe/skidawe, koji se ne smeju zazi|ivati. Pod prostora mora biti nepropustan za vodu.
Kori{}ewe prostora za druge namene,
osim za zajedni~ku podstanicu, nije dozvoqeno.
Potrebno je pridr`avati se va`e}ih
propisa o toplotnoj izolaciji ure|aja i o
za{titi od buke. Nije dozvoqeno da prostor
toplotne podstanice u stambenim zgradama
bude postavqen pored ili ispod spava}ih
soba ili drugih prostorija gde se zahteva
pove}ana za{tita od buke.
Prostor mora biti odgovaraju}e prirodno ili prinudno provetravan, tako da temperatura u prostoru ne prelazi 35°C, odnosno
da nema opasnosti od zamrzavawa. Otpadni
vazduh iz toplotne podstanice se tako|e mo`e ubacivati u susedne pomo}ne prostore.
Prostor mora imati izveden prikqu~ak
na kanalizaciju ili {aht za postavqawe
potopne pumpe. Najboqe je da odvod bude lociran {to bli`e ulazu prikqu~nog topovoda u prostor toplotne podstanice. Na ulaznim vratima izvodi se prag, koji osigurava ostale prostore od nekontrolisanog izliva vode. U prostoru toplotne podstanice
mora da bude prikqu~ak hladne vode sa slavinom i prikqu~kom za fleksibilno crevo,
namewen za puwewe toplotnih ure|aja i
umivaonik.
Broj 2 - Strana 49
Na zidu, na kojem }e biti locirana toplotna podstanica, mora biti izvedena odvodna cev, povezana s otpadnim sifonom
ili odvodnim kanalom. Na wu treba da bude
prikqu~en izlaz odvodnog levka.
Uputstvo za rukovawe i odr`avawe, {eme i trajne oznake ure|aja moraju biti postavqeni na vidnom mestu.
Izuzeci kod gra|evinsko-tehni~kih
zahteva za prostor toplotne podstanice
^lan 48.
Izuzeci u pogledu gra|evinsko-tehni~kih zahteva za prostore toplotne podstanice su male kompaktne toplotne podstanice
nazivne toplotne snage do 60 kW, koje se mogu postaviti i u stambeni prostor individualnih ili zgrada sa vi{e stanova i u radnom prostoru poslovnih zgrada, te kompaktne toplotne podstanice preko 60 kW, postavqene u postoje}e zgrade. U prostoru treba
da postoji kanalizacioni sifon.
Ukoliko je kompaktna toplotna podstanica preko 60 kW u postoje}oj zgradi postavqena u vi{enamenskom dostupnom prostoru (podrumi, ve{ernice za prawe i su{ewe
i sl.), u ovom slu~aju mora biti deo prostora toplotne podstanice odvojen od ostalog
dela prostora (sa `i~anom ogradom, pregradnim zidom i sl). Pri izvo|ewu za{tite
potrebno je po{tovati propise o sigurnosti
od po`ara. Postavqawe toplotne podstanice mora omogu}avati neometano opslu`ivawe i odr`avawe. Ne sme biti postavqena u
zajedni~kim prostorijama tako da bi mogla
ugro`avati evakuaciju iz zgrade.
3. Prikqu~na podstanica
Op{te
^lan 49.
Prikqu~na podstanica je mesto preuzimawa ugovorene koli~ine zagrevne vode od-
Strana 50 - Broj 2
[email protected] LIST GRADA KRAQEVA
11. mart 2011. godine
nosno toplotne energije. Ugra|eni elementi
moraju biti izabrani u skladu s ovim Pravilima o radu, odnosno preporukama snabdeva~a.
Sastavqena je iz slede}ih elemenata:
- blokadne i ostale armature,
- hvata~ ne~isto}e,
- regulatora razlike pritiska (u slu~aju potrebe)
- regulatora protoka sa ograni~ewem
protoka,
- mernog ure|aja/toplotnog brojila sa
modulom za Mbus komunikaciju,
- ure|aja za vizuelno i telemetrijsko
merewe pritiska i temperature,
- toplotne izolacije.
wu daje Energetski subjekt sa projektnim
uslovima.
Regulator protoka je namewen za odr`avawe najve}eg protoka zagrevane vode, koji
je odre|en na osnovu prikqu~ne snage toplotnih ure|aja, sa uva`avawem dostizawa
{to ni`ih temperatura povratka zagrevane
vode na primarnoj strani. Postavqeni protok na regulatoru protoka je plombiran.
Plombe regulatora razlike pritiska i protoka se ne smeju o{te}ivati ili odstrawivati.
Blokadna i ostala armatura
^lan 52.
^lan 50.
Merni ure|aj / toplotno brojilo je ugra|en na primarnoj strani toplotne podstanice i jedino je obra~unsko merilo za odre|ivawe potro{we toplotne energije zgrade.
Energetski subjekt je du`an da merni
ure|aj / brojilo redovno odr`ava i mewa, a
dozvoqena je samo ugradwa mernih ure|aja
po preporuci snabdeva~a. Ugra|uju se merni
ure|aji / brojila sa ultrazvu~nim principom merewa protoka.
Merni ure|aj mora imati odobrewe tipa
i atest. Posebna testirawa, provere i izdavawe odobrewa tipa mera~a ure|eno je odgovaraju}im propisima i zakonom. Plombe
mernog ure|aja se ne smeju o{te}ivati ili
odstrawivati.
Tip, veli~ina i na~in ugradwe mernog
ure|aja odre|uje projektant po uputstvima
i uz saglasnost Energetskog subjekta. Pri
projektovawu i ugradwi mernog ure|aja potrebno je pridr`avati se uputstva proizvo|a~a u pogledu odgovaraju}ih ravnih du`ina toplovoda ispred i iza mera~a, kao i na~ina prikqu~ivawa obra~unske jedinice.
Obra~unska jedinica mernog ure|aja mora omogu}avati daqinski prenos podataka
sa Mbus protokolom komunikacije.
Prvo postavqawe mernog ure|aja na
merno mesto u prikqu~noj podstanici oba-
Armatura mora biti izabrana za nazivni pritisak PN16 i temperaturu 130°S.
Prikqu~ci armature su sa prirubnicama
ili za zavarivawe. Konusne zaptivne povr{ine nisu dozvoqene.
Kao blokadna armatura mogu se koristitu slavine ili ventili sa mekim zaprivawem.
Ugradwa gumenih kompenzatora nije dozvoqena.
Materijal armature do PN16 je siva, ~eli~na ili obojena legura.
Regulator pada pritiska i protoka
^lan 51.
Regulator pada pritiska reguli{e razliku pritiska izme|u dovoda i povratka na
primarnoj strani prikqu~ne podstanice.
Ugra|uje se na podru~jima, gde nastupa velika razlika pritiska izme|u dovoda i povratka toplovodne mre`e. Zahteve za ugrad-
Merni ure|aj za isporu~enu toplotnu
energiju / Toplotno brojilo
11. mart 2011. godine
[email protected] LIST GRADA KRAQEVA
vqa Energetski subjekt o tro{ku potro{a~a. Sve naredne radove u vezi sa popravkama
i zamenama mernih ure|aja obavqa Energetski subjekt ili od wegove strane ovla{}eno
lice.
Preporu~uje se da se isporu~ena koli~ina toplotne energije za pripremu sanitarne tople vode meri sa odvojenim mernim
ure|ajem. Odvojeno merewe potro{we toplotne energije za pripremu sanitarne tople vode je obavezno u slu~aju unutra{wih
merewa potro{we toplotne energije i sanitarne tople vode u zgradi.
Merni ure|aji na sekundaru (u sklopu
unutra{wih toplotnih ure|aja potro{a~a)
su internog zna~aja i slu`e me|usobnim podelama potro{ene toplotne energije, o~itane na obra~unskom mernom ure|aju / toplotnom brojilu (na primarnoj strani toplotne
podstanice). U slu~aju, da potro{a~i `ele
ugraditi unutra{we merne ure|aje, obavezna je ugradwa istog tipa mera~a kod svih
potro{a~a prikqu~enih na istu toplotnu
podstanicu.
4. Ku}na podstanica
Op{te
^lan 53.
Ku}na podstanica je veza izme|u prikqu~ne podstanice i toplotnih ure|aja potro{a~a i slu`i za prenos toplotne energije. Sastoji se od slede}ih elemenata:
- blok armature,
- armature za regulaciju protoka,
- hvata~ ne~isto}e,
- armature i ure|aja za temperaturnu regulaciju,
- razmewiva~a toplotne energije,
- pumpe,
- razdelnika,
- sigurnosne armature,
- ekspanzione posude,
- ure|aja za vizuelno i telemetrijsko
merewe pritiska i temperature,
Broj 2 - Strana 51
- kontrolnih mernih ure|aja/toplotnih
brojila sa modulom za Mbus komunikaciju,
- elektri~nih vodova.
Podstanice se po funkciji unutra{wih toplotnih ure|aja potro{a~a dele na
podstanice za:
- grejawe, provetravawe i klimatizaciju,
- pripremu sanitarne tople vode,
- tehnolo{ke i druge namene.
^lan 54.
Postoje}e direktne ku}ne podstanice je
obavezno rekonstruisati i prilagoditi na
indirektni sistem grejawa. Prikqu~ivawe
sa novim direktnim podstanicama u toplovodnoj mre`i nije dozvoqeno. Dodatna prikqu~ivawa ili smawivawe prikqu~ne snage
na postoje}im direktnim toplotnim podstanicama je mogu}e samo onda, kada izmena prikqu~ne snage ne prelazi 10% ukupne postoje}e prikqu~ne snage toplotne podstanice.
U svakom drugom slu~aju, to jest kod dodatnih prikqu~ivawa, smawewa prikqu~ne snage, rekonstrukcije toplotne podstanice (npr. zameni regulacione opreme), drugih posebno bitnih unutra{wih toplotnih
ure|aja ili rekonstrukciji ukupne zgrade
potrebno je toplotnu podstanicu preurediti na indirektni sistem.
Unutra{wi toplotni ure|aji potro{a~a moraju biti atestirani za najvi{i radni
pritisak, koji iznosi posle redukcije u toplotnoj podstanici od 6 bara. Moraju biti
izra|eni od materijala postojanog na hemijski sastav zagrevane vode iz toplovodne
mre`e. Upotreba aluminijuma i bakra u toplotnim ure|ajima (za razvodnu mre`u,
grejna tela) zbog ovoga nije dopu{teno.
^lan 55.
Indirektna ku}na podstanica je ona,
kod koje je zagrevana voda toplovodne mre`e
na primarnoj strani sa izmewiva~em toplo-
Strana 52 - Broj 2
[email protected] LIST GRADA KRAQEVA
te razdvojena od zagrevane vode na sekundarnoj strani. Indirektni na~in prikqu~ivawa je obavezan za sve budu}e potro{a~e, koji
se budu prikqu~ivali na toplovodnu mre`u
Energetskog subjekta.
- Izmewiva~ toplote ^lan 56.
Izmewiva~ toplote je potrebno dimenzionisati na najve}u snagu toplotnih ure|aja potro{a~a pri izbaranoj temperaturi
zagrevane vode na primarnoj i sekundarnoj
strani izmewiva~a. Ugra|uju se plo~asti
izmewiva~i.
Kod dimenzionisawa izmewiva~a toplote potrebno je pored tehni~ke postavke
toplotne podstanice tako|e uzeti u obzir
potrebno rashla|ivawe zagrevane vode na
primarnoj strani toplotne podstanice u
svim radnim uslovima.
Izme|u primarne i sekundarne nazivne
povratne temperature ne sme biti mawa temperaturna razlika od 5 K.
Primarna strana mora biti dimenzionisana i izvedena za nazivni pritisak od
16 bar (PN 16) i temperaturu 130°S, sekundarna strana mora biti dimenzionisana i
izvedena za zahtevane maksimalne radne
pritiske i temperature toplotnih ure|aja
potro{a~a.
Prora~unatu snagu izmewiva~a treba
pove}ati za 20% u odnosu na prora~un zbog
mogu}e zaprqanosti istog u toku rada i sl.
- Cirkulacione pumpe ^lan 57.
U ciqu {tedwe elektri~ne energije i
zbog poboq{awa hidrauli~nih odnosa u
11. mart 2011. godine
mre`i toplotnih ure|aja potro{a~a obavezna je ugradwa cirkulacionih pumpi sa odgovaraju}om regulacijom broja obrtaja, odnosno ugradwa cirkulacionih pumpi sa mogu}no{}u stepenastog preklopa broja obrtaja u kombinaciji sa prolaznim (cirkulacionim) ventilom (ako postoji opasnost od
prekidawa protoka kroz sistem). Prolazni
ventil mora biti ugra|en u odvod sa prikqu~cima na potisnoj i usisnoj strani
cirkulacione pumpe, a ne kao kratkospojna
veza izme|u dovoda i povratka.
- Temperaturna regulacija ^lan 58.
Za obezbe|ivawe potreba toplotnih
ure|aja izvodi se glavna temperaturna regulacija, a u zavisnosti od spoqwe temperature, na primarnoj strani toplotne podstanice i uti~e na promenu protoka zagrevane vode iz toplovodne mre`e. Pri ovom
se mora dosti}i {to je mogu}e ni`a povratna temperatura.
Izvr{ni organ glavne temperaturne regulacije na primaru je proto~ni regulacioni ventil sa pogonom sa sigurnosnom funkcijom, a ugra|en je u povratak primara. Na
sekundarnoj strani ku}ne podstanice je mogu}e izvesti dodatnu regulaciju pojedina~nih krugova unutra{we instalacije u skladu sa razli~itim radnim re`imima, koji se
pojavquju kod sistema za snabdevawe zgrada
sa toplotnom energijom. Mogu}a je tako|e
dodatna lokalna regulacija na pojedina~nim toplotnim ure|ajima sa termostatskim
ventilima ili sli~no.
Regulacioni ventil mora biti odabran
tako, da pouzdano radi i u grani~nim podru~jima (maksimalni i minimalni protok).
Radi racionalizacije prioritetno se
koriste kombinovani regulacioni ventili
za regulaciju protoka i temperature.
Elektronski regulator mora imati najmawe slede}e funkcije:
11. mart 2011. godine
[email protected] LIST GRADA KRAQEVA
- pode{ava temperaturu zagrevane vode u
potisu sekundara u zavisnosti od spoqwe
temperature,
- pode{ava najvi{u i najni`u temperaturu u potisu sekundara,
- omogu}ava vremensko programirawe
rada pojedina~nih sistema,
- mogu}nost prikqu~ewa na daqinski
SCADA sistem putem TCP/IP protokola,
- mogu}nost Mbus komunicirawa sa mernim ure|ajem/toplotnim brojilom.
U porodi~nim zgradama, gde se koriste
male kompaktne toplotne podstanice, elektronski regulator mora imati mogu}nost
prikqu~ivawa senzora sobne temperature,
postavqenog u referentnom prostoru.
Regulacija toplotne podstanice je tako|e mogu}e vezati na centralni nadzorni sistem ukupnog objekta, uz obavezu ovakvog re{ewa da istovremeno omogu}ava opslu`ivawe regulatora nezavisno od rada nadzornog
sistema.
Ako je predvi|eno povezivawe nadzornog
sistema zgrade sa nadzornim sistemom snabdeva~a, isto mora biti izvedeno tako da omogu}ava povezivawe na postoje}i nadzorni sistem Energetskog subjekta. Zahteve za svaki
konkretan slu~aj daje Energetski subjekt.
Broj 2 - Strana 53
|ena u zavisnosti od spoqwe temperature, i
to od 75°S (za spoqnu temperaturu od 5°S i
vi{e) i ne prelazi 130°S (za spoqne temperature ispod 5°S) (podru~je Centralne toplane, za druga podru~ja prema dijagramu
iz priloga 2). Shodno odredbama DIN 4747
iz novembra 2003, za ovu vrstu temperaturnog dijagrama, osigurawe od previsoke temperature u grejnim toplotnim ure|ajima
kupaca mora biti izvedeno sa sigurnosnim
termostatom (funkcija STW). Termostat mora biti ugra|en na sekundarnoj strani i to
na prikqu~nom dovodu grejawa na izmewiva~ toplote.
Pri ispadu elektri~ne energije regulacioni ventil sa pogonom za sigurnosnu
funkciju po DIN 32730 zatvara dovod zagrevane vode na primaru. Pogon je neposredno
povezan sa sigurnosnim termostatom.
Gorwa odredba va`i za sve toplotne podstanice bez obzira na prikqu~nu snagu odnosno protok na primaru.
Svi sigurnosni elementi i izvr{ni organi (regulacioni ventili sa pogonom) moraju biti tipski provereni i posedovati
odgovaraju}i atest.
- Sigurnost rada -
- Osigurawe toplotnih ure|aja potro{a~a
od previsokog pritiska -
^lan 59.
^lan 61.
Za obezbe|ivawe sigurnosti rada toplotnih ure|aja, kupac se treba pridr`avati odredbi DIN 4747 (novembar 2003) i DIN 4751.
U ovu svrhu se upotrebqavaju zatvorena
ekspanziona posuda sa sigurnosnim ventilom i za postoje}e podstanice otvorena ekspanziona posuda sa pripadaju}im sigurnosnim vodom. Preliv otvorene ekspanzione
posude mora biti sproveden u prostor toplotne podstanice i zavr{iti se sa prikqu~ivawem u odvodni levak. Mogu}a je tako|e upotreba automatskih ure|aja za odr`avawe pritiska u kombinaciji sa odzra~ivawem i automatskim kontrolisanim puwewem toplotnih ure|aja.
Radi spre~avawa rastapawa kiseonika
iz vazduha u vodi i posledi~no pove}ane
- Osigurawe toplotnih ure|aja potro{a~a
od previsoke temperature ^lan 60.
U sistemu daqinskog grejawa grada
Kraqeva temperatura dovoda primara je vo-
Strana 54 - Broj 2
[email protected] LIST GRADA KRAQEVA
opasnosti od korozije, preporu~uje se upotreba zatvorenih ekspanzionih posuda.
5. Sistemi za pripremu sanitarne
tople vode
Op{te
^lan 62.
Sistem za pripremu sanitarne tople vode u zgradama, koje su za potrebe grejawa
prikqu~ene na toplovodnu mre`u, potrebno
je uraditi na isti na~in, to jest sa prikqu~ivawem sistema za pripremu sanitarne vode na toplovodnu mre`u. U novim i postoje}im obnovqenim zgradama sa poslovnim i
stambenim prostorom potrebno je izvesti
sisteme za pripremu sanitarne tople vode
odvojeno za stambeni i poslovni deo. Ovako
se omogu}ava odvojen re`im rada i odvojen
obra~un utro{ene toplotne energije izme|u
poslovnog i stambenog dela zgrade.
Obavezno je da se sistem za pripremu sanitarne tople vode izvede kao odvojena toplotna podstanica - i to sa sopstvenom proto~nom regulacijom i merewem potro{ene
toplotne energije. Ovakvo izvo|ewe je obavezno u slu~aju unutra{wih merewa potro{we
toplote i sanitarne tople vode u zgradi.
Zagrevana voda u toplovodnoj mre`i je
hemijski pripremqena i ne sme do}i u neposredni dodir/kontakt sa pitkom sanitarnom vodom. Sanitarna topla voda se zbog toga zagreva preko izmewiva~a toplote.
U sistemima za pripremu sanitarne tople vode je potrebna ugradwa ure|aja za
spre~avawe izdvajawa vodenog kamenca.
Sistem za pripremu tople sanitarne vode je obavezno indirektni sistem. Sanitarna topla voda se zagreva preko centralnog
bojlera. Sekundarni deo instalacije (iza
centralnog bojlera) pripada instalaciji
vodovoda i kanalizacije i nije predmet
11. mart 2011. godine
ovih pravila (razvod tople i hladne vode do
to~e}ih mesta, recirkulacioni vod i recirkulaciona pumpa, vodomeri za merewe
potro{we tople vode i dr).
Preporu~qivo je da se sanitarna topla
voda zagreva na 55-60°S.
Zavisno od broja potro{a~a izdvajamo
slede}e sisteme za pripremu sanitarne tople vode:
- bojlerski sistem,
- akumulatorski sistem sa odvojenim izmewiva~em toplote,
- akumulatorski sistem sa izmewiva~em
toplote za predgrevawe i dogrevawe,
Bojlerski sistem
^lan 63.
Ovo je najjednostavniji na~in pripreme
sanitarne tople vode ({ema u prilogu 9).
Upotrebqavamo ga svuda tamo, gde potrebna
akumulacija sanitarne tople vode ne prelazi 1000 l.
Grejni registar od ner|aju}eg ~elika
stepena pritiska PN16 i za temperaturu do
130°S je u dowem delu bojlera, koji je antikoroziono za{ti}en.
Temperatura sanitarne tople vode se reguli{e sa temperaturskim regulatorom, koji ima senzor ugra|en na visini polovine
bojlera. U zavisnosti od temperature u bojleru, regulator vodi regulacioni ventil na
primaru i mewawem koli~ine zagrevane vode odr`ava konstantnu temperaturu sanitarne tople vode.
Na izlasku sanitarne tople vode iz bojlera mora biti postavqen sigurnosni termostat sa funkcijom TR-STW, povezan direktno na pogon regulacionog ventila. Izvr{ni organ regulacije je prethodni ventil sa pogonom sa sigurnosnom funkcijom u
skladu sa DIN 32730, postavqen na dovodu zagrevane vode u registar.
Pri prora~unu grejnog registra potrebno je uva`avati najni`i mogu}i re`im za-
11. mart 2011. godine
[email protected] LIST GRADA KRAQEVA
grevane vode 70/35°S na primarnoj strani
toplotne podstanice.
Temperaturnu regulaciju je potrebno
izvesti sa ograni~avawem temperature povratka primara na max. 35°S.
Akumulatorski sistem sa odvojenim
izmewiva~em toplote
Broj 2 - Strana 55
pojni proto~ni krug preko regulatora protoka odr`ava konstantan protok bez obzira
na hidrauli~ne odnose u vodovodnoj instalaciji.
Akumulatorski sistem sa izmewiva~ima
toplote za predgrevawe i dogrevawe
^lan 65.
^lan 64.
Sistem se upotrebqava za potrebnu akumulaciju sanitarne tople vode od 1000 do
3000 l.
Sanitarna topla voda se zagreva u odvojenom izmewiva~u toplote ({ema u prilogu
10). Izmewiva~ mora biti dimenzionisan
na temperaturni re`im 70/35°S.
Pogon regulacionog ventila, sa sigurnosnom funkcijom u skladu sa DIN 32730,
mora biti neposredno povezan sa sigurnosnim termostatom sa funkcijom TR-STW,
koji mora biti ugra|en u napojnom kolu na
izlasku sanitarne tople vode iz izmewiva~a toplote.
Temperaturnu regulaciju je potrebno
izvesti sa ograni~avawem temperature povratka primara na max. 35°S.
Izme|u akumulatora i izmewiva~a je
ugra|ena napojna pumpa. Pumpa mora biti
vi{estepena. Wen rad vodi elektronski regulator preko senzora/prekida~a za ukqu~ivawe i iskqu~ivawe, a koji su postavqeni u akumulatoru. Senzor za ukqu~ivawe je
postavqen u gorwoj tre}ini akumulatora, a
senzor za iskqu~ivawe u dowoj tre}ini visine akumulatora. Postavqawem oba senzora omogu}ava se najoptimalnija iskori{}enost akumulacije.
Napojna i cirkulaciona pumpa moraju
imati dogra|enu nepovratnu armaturu, koja u vreme mirovawa pumpe spre~ava cirkulaciju vode u suprotnom smeru. Cirkulacioni krug mora imati ugra|en regulacioni ventil za odr`avawe protoka, dok na-
Sistem se koristi za potrebne akumulacije ve}e od 3000 l ili prikqu~ne snage
preko 100 kW. Primer za to su velike stambene zgrade, hoteli, restorani, bolnice, bazeni i sl.
Sanitarna topla voda se zagreva u izmewiva~ima toplote za predgrevawe i dogrevawe ({ema u prilogu 11). Izmewiva~i moraju biti dimenzionisani na slede}e temperaturske re`ime:
primar
sekundar
- izmewiva~ za predgrevawe
40/25°S
10/35 °S
- izmewiva~ za dogrevawe
70/40°S
35/60 °S
Temperaturni regulator odr`ava temperaturu sanitarne tople vode na izlasku
iz izmewiva~a za dogrevawe. Na izmewiva~u za predgrevawe nema temperaturske regulacije.
Regulacioni ventil je postavqen na dovodu primara u izmewiva~ toplote za dogrevawe.
Radi pove}ane koli~ine zagrevane vode
kroz izmewiva~ za predgrevawe, u posebnim
slu~ajevima je mogu}a ispred wega ugradwa
cirkulacione pumpe.
U dovod primarne zagrevane vode ka izmewiva~u za dogrevawe potrebno je ugraditi regulator protoka. Temperaturnu regulaciju treba izvesti sa senzorom/prekida~em
za ograni~avawe temperature povratka.
Svi ostali zahtevi su isti kao u ~lanovima 62, 63. i 64. ovih Pravila o radu.
Strana 56 - Broj 2
[email protected] LIST GRADA KRAQEVA
Priprema sanitarne tople vode na
sekundaru toplotne podstanice
^lan 66.
Za individualne stambene zgrade mogu}
je sistem pripreme sanitarne tople vode na
sekundarnoj strani toplotne podstanice i
to po sistemu „na preklop“. Elektronska regulacija u ovom slu~aju vodi sistem tako da
se u trenutku potrebe za sanitarnom toplom
vodom prekine grejawe i sva se snaga usmerava u pripremu sanitarne tople vode.
Ova varijanta je mogu}a za zgrade sa do
dva kupatila u jednodoma}inskoj zgradi i
pri akumulaciji do max. 150 l, kada prekidi
grejawa sigurno ne bi bili predugi.
Za zgrade do 5 stambenih jedinica je mogu}e izvo|ewe pripreme sanitarne tople vode na sekundarnoj strani sa paralelnim sistemom - grejawe i priprema sanitarne tople vode odvija se istovremeno.
U oba slu~aja potrebno je odgovaraju}e
dimenzionisati izmewiva~ toplote u toplotnoj podstanici.
Elektronska regulacija pripreme sanitarne tople vode na sekundaru mora biti izvedena tako, da je onemogu}eno pove}awe temperature povratka primara po startovawu. Zagrevawe sanitarne tople vode se mo`e otpo~eti samo, kada su temperaturni odnosi na izmewiva~u toplote takvi da omogu}avaju tok toplote u smeru unutra{wih ure|aja kupaca.
Tako|e postoji mogu}nost prikqu~ivawa kombinovanog bojlera (na elektri~nu
energiju i zagrevnu vodu) za pripremu sanitarne tople vode posredno na razvod zagrevnog sistema kupca. Na~in prikqu~ewa ove
vrste se izuzetno dopu{ta za postoje}e zgrade za pripremu sanitarne tople vode u pojedina~nim stanovima.
Takav na~in prikqu~ivawa ne omogu}ava kvalitetne i neprekidne pripreme sanitarne tople vode preko cele godine. Uzrok je
temperatura zagrevane vode za grejni sistem, koja je vo|ena u zavisnosti od spoqne
temperature. Energetski subjekt dozvoqava
11. mart 2011. godine
takav na~in pripreme sanitarne tople vode
samo uslovno u slu~aju me|usobne saglasnosti izme|u snabdeva~a i svih kupaca na zajedni~koj toplotnoj podstanici. Mora biti
spre~eno zna~ajnije povratno zagrevawe zagrevne vode kada je temperatura zagrevane
vode ni`a od temperature sanitarne tople
vode u bojleru.
Materijal izmewiva~a toplote
^lan 67.
Zagrevne povr{ine izmewiva~a toplote
moraju biti od koroziono otpornih materijala, koji spre~avaju prodor zagrevne vode u
sanitarnu vodu ili obratno.
Dozvoqeno je kori{}ewe izmewiva~a
izra|enih od bakra ili ner|aju}eg ~elika.
Kombinacija materijala izmewiva~a toplote i potro{a~evih ure|aja mora biti takva,
da ne pouzrokuje elektrokoroziju. Kombinacija bakar - cink (npr. bakarni izmewiva~
toplote i pocinkovane cevi) je izuzetno
preporu~qiva.
Osigurawe sistema za pripremu
sanitarne tople vode
^lan 68.
Pored ve} navedenog osigurawa od previsoke temperature sanitarne tople vode sa
sigurnosnim termostatom sa funkcijom TRSTW, potrebno je tako|e izvesti za{titu od
previsokog pritiska. Ovo obezbe|uje sigurnosni ventil, postavqen na dovod hladne vode u bojler ili izmewiva~ toplote. Sigurnosni ventil mora biti primeren za sisteme pripreme sanitarne tople vode i dimenzionisan po zahtevima DIN 4753.
11. mart 2011. godine
[email protected] LIST GRADA KRAQEVA
Preporu~qiva je ugradwa ekspanzione
posude na sistem pripreme sanitarne tople
vode, ~ime se spre~ava trenutno aktivirawe
sigurnosnog ventila. Ekspanziona posuda
mora biti obavezno atestirana za sisteme sanitarne tople vode pre predstoje}e ugradwe.
Kod mawih sistema za pripremu sanitarne tople vode na sekundaru mora biti dovodni pritisak hladne vode regulisan na 3
bar (nadpritisak).
6. Ozna~avawe cevnih vodova
^lan 69.
Ozna~avawe cevnih vodova je propisano
u DIN 2403. Razli~ito ozna~avawe cevnih
vodova po vrsti medija je u interesu sigurnosti, odr`avawa i za{tite od po`ara.
Ozna~avawe mora upozoravati na opasnost u ciqu spre~avawa nesre}e.
Skala boja za ozna~avawe cevnih vodova
ВРСТА МЕДИЈА
Грејање-примар-довод
Грејање-примар-повратак
Грејање-секундар-довод
Грејање-секундар-одвод
Санитарна хладна вода
Санитарна топла вода
Санитарна вода-циркулација
Испуст
Природни гас
Лож уље
Компримовани ваздух
Одзрачни вод
Конзоле
je odre|ena na osnovu DIN 2403 i navedena u
slede}oj tabeli.
Oznake boja RAL su sadr`ane u registru
boja RAL 840 HR.
Za ozna~avawe cevnih vodova malih kompaktnih toplotnih podstanica nazivne toplotne snage do 60 kW naj~e{}e se koriste tablice dimenzije 55 h 36 mm sa ~eli~nom zateznom trakom. U gorwem redu natpisne plo~ice je potrebno upisati vrstu medija. Dowi
red je namewen nazivu preduze}a koje je izvelo monta`u cevnih vodova. Minimalna visina oznaka/slova mora iznositi 2,5 mm.
Za ozna~avawe cevnih vodova kompaktnih toplotnih podstanica nazivne toplotne snage iznad 60 kW najboqe je koristiti
tablice ozna~avawa dimenzije 105 h 55 mm
sa ~eli~nom zateznom trakom ({elnom). U
gorwi i sredwi red natpisne plo~ice je potrebno upisati vrstu medija. Dowi red je
namewen nazivu preduze}a koje je izvelo
monta`u cevnih vodova. Minimalna visina
oznaka mora iznositi 4 mm.
БОЈА
црвена
плава
тамно црвена
тамно плава
зелена
оранж
љубичаста
браон-маслинасто зелена
жута
светло браон
сива
боја медија
црна
7. Elektroinstalacije toplotne
podstanice
^lan 70.
Elektri~ni vodovi moraju biti izvedeni po va`e}im propisima za vla`ne prostore (JUS N. B2.751, JUS N. B2.730, JUS N. A5.070).
Broj 2 - Strana 57
ОЗНАКА ПО
РАЛ
RAL 3000
RAL 5019
RAL 3002
RAL 5013
RAL 6001
RAL 2008
RAL 4005
RAL 6003
RAL 1012
RAL 8001
RAL 7037
RAL 9005
БОЈА
ТАБЛИЦЕ
црвена
плава
црвена
плава
зелена
оранж
љубичаста
браон
жута
браон
сива
/
/
U prostoru mora biti postavqena uti~nica
za potrebe radova na odr`avawu. Osvetqewe
prostora mora biti zadovoqavaju}e i mora
omogu}avati nesmetano o~itavawe mernih i
kontrolnih ure|aja. Kupac mora obezbediti
prikqu~ivawe elektri~nih regulacionih
ormara i mernih ure|aja.
Pri izvo|ewu elektroinstalacija toplotne podstanice potrebno je dosledno po{tovati projektnu dokumentaciju.
Strana 58 - Broj 2
[email protected] LIST GRADA KRAQEVA
Elektroinstalacija kompaktne toplotne
podstanice (KTP)
^lan 71.
Zahtevi za izvo|ewe elektroinstalacija kompaktne toplotne podstanice (KTP) su:
- moraju biti izvedena sva elektro povezivawa;
- na dovodnom kablu mora biti ugra|ena
glavna sklopka. Sklopka mora biti ozna~ena sa natpisom GLAVNA SKLOPKA;
- KTP mora biti opremqena sa kompletnim elektro ormari}em sa:
- kontaktorima za napojne pumpe,
- osigura~ima (pumpe, automatika, rezerva),
- tropolo`ajnom preklopnom sklopkom
za pumpe, sa kojom je omogu}en preklop pumpi (ru~no ukqu~eno - iskqu~eno - automatski ukqu~eno). Pojedina~ni polo`aji
sklopke moraju biti ozna~eni sa natpisima
RU^NO, ISKQU^ENO, AUTOMATSKI;
- mora biti izvedeno elektri~no premo{}avawe prirubnica sa zub~astom podlo{kom. Vijak mora biti ozna~en sa crvenom
bojom;
- na konstrukciji KTP mora biti izvedena sabirna {ina za izjedna~avawe potencijala;
- proizvo|a~ odnosno isporu~ilac mora
pribaviti izjavu ovla{}ene organizacije
da elektri~na instalacija KTP odgovara
trenutno va`e}im propisima u Republici
Srbiji;
- izvo|a~ je du`an pre predaje KTP postaviti automatiku.
Elektri~ni vodovi za prikqu~ewe
toplotne podstanice
^lan 72.
Prikqu~ewe toplotne podstanice na
elektri~ne vodove zgrade i uop{te elektro-
11. mart 2011. godine
instalacije u prostoru topotne podstanice
moraju biti izvedene po slede}im na~elima:
- svi kablovi moraju biti polo`eni u
kablovske kanale ili cevi za mehani~ku za{titu,
- mora biti ugra|en dodatni razvodni
elektro ormari} po projektu,
- osvetqewe je najboqe izvesti sa dodatnim ladijskim svetiqkama,
- prekida~i/senzori i KTP moraju biti
povezani sa kablovima Iy-st-y 1 h 2 h 0,8 mm2
Cu,
- uzemqiva~ko u`e mora biti povezano
na ku}i{te/nosa~ KTP,
- u pogledu na izvedbu moraju biti uzemqena vrata i ograda toplotne podstanice,
- mora biti izvedeno izjedna~avawe potencijala sa P/F `icom 10 mm2 i sa zup~astim podlo{kama pod vijak. Vijci moraju
biti ozna~eni crvenom bojom.
Elektri~na merewa
^lan 73.
Po izvedenim elektroinstalacionim
radovima potrebno je obaviti merewa na
elektroinstalacijama:
- kontrolu neprekidnosti glavnog i za{titnog provodnika te provodnika za izjedna~avawe potencijala,
- kontrolu za{tite od prevelikog strujnog optere}ewa,
- merewe impedanse okvirnih veli~ina
vodoto~nih krugova,
- merewe izolacijske otpornosti,
- merewe otpornosti galvanskih veza,
- merewe postavqene otpornosti uzemqewa.
O obavqenim merewima potrebno je u
sklopu dokumentacije toplotne podstanice
prilo`iti predmetne zapisnike sa izmerenim rezultatima.
11. mart 2011. godine
[email protected] LIST GRADA KRAQEVA
8. Dokumentacija toplotne podstanice
^lan 74.
Izvo|a~, odnosno proizvo|a~ KTP mora
prilo`iti slede}u dokumentaciju:
- specifikaciju opreme kompaktne toplotne podstanice,
- atest kompletne KTP po Zakonima o
zdravqu i za{titi na radu,
- ateste elemenata KTP, koje je nabavio
i ugradio izvo|a~, po Zakonu o standardizaciji,
- uputstva za rukovawe i odr`avawe
KTP,
- {emu veza elektro instalacija KTP te
{emu automatike KTP.
UNUTRA[WI TOPLOTNI URE\AJI
KUPCA
^lan 75.
U toplotne ure|aje kupca spadaju svi
ure|aji, koji su vezani na toplotnu podstanicu i predaju toplotu za razli~ite namene. U pogledu na na~in predaje toplote izdvajamo:
- radijatorsko grejawe (CG RAD)*,
- konvektorsko grejawe (CG KON)*,
- podno grejawe (CG POD)*,
- plafonsko grejawe (CG STR)*,
- ventilacija toplim vazduhom sa kaloriferima (TG VN KAL)*,
- ventilacija toplim vazduhom sa klimatima (TG VN KLM)*,
- grejawe toplim vazduhom sa kaloriferima (TG KAL)*,
- grejawe toplim vazduhom sa klimatima (TG KLM)*,
- klimatizacija, nepotpuno sa predgrevawem (KL NEP P)*,
Broj 2 - Strana 59
- klimatizacija, nepotpuno sa dogrevawem (KL NEP D)*,
- klimatizacija, potpuno s predgrevawem (KL POP P)*,
- klimatizacija, potpuno sa dogrevawem
(KL POP D)*,
- priprema sanitarne tople vode PSTV bojler (TV B)*,
- STV - izmewiva~ko akumulatorski sistem (TV BP)*,
- STV - izmewiva~ko akumulatorski sistem sa predgrevawem i dogrevawem (TV SP D)*,
- STV - proto~ni sistem bez predgrevawa
(TV BP)*,
- STV - proto~ni sistem sa predgrevawem
i dogrevawem (TV SP D)*.
* Skra}enice za na~in predaje toplote,
koje koristi Energetski subjekt.
Unutra{wi toplotni ure|aji kupca moraju biti projektovani i izvedeni po va`e}im op{tim normativima i standardima,
kao i ovim Pravilima o radu. Energetski
subjekt ne odgovara za radne/funkcionalne
smetwe, koje nastaju radi neispravnosti
unutra{wih toplotnih ure|aja kupca.
U zgradama sa toplotnim ure|ajima za
poslovne prostore i stanovawe moraju biti
razvodne mre`e izvedene odvojeno.
2. Grejni ure|aji
Radijatorsko grejawe
^lan 76.
Temperaturni re`im radijatorskog grejawa mora biti izabran u skladu sa navedenim maksimalnim re`imom (mogu} je ni`i
temperatuski re`im od onog koji je naveden
u poglavqu o toplotnim podstanicama), dok
temperature povratka ne smeju prelaziti
navedene vrednosti.
Strana 60 - Broj 2
[email protected] LIST GRADA KRAQEVA
Konvektorsko grejawe
^lan 77.
Pri dimenzionisawu konvektora potrebno je uva`avati, obzirom na specifi~ni na~in predaje toplote, odgovaraju}u razliku temperature i predvideti razvod i
temperatursku regulaciju.
11. mart 2011. godine
Za dostizawe odgovaraju}e hidrauli~ne
uravnote`enosti i posledi~no optimalnog
rada grejnog sistema, potrebno je u cevnu
mre`u ugraditi armaturu za hidrauli~nu
izregulisanost sistema.
Grejna tela
^lan 80.
Podno grejawe
^lan 78.
Podno grejawe ne sme biti vezano direktno na toplotnu podstanicu. Potrebno je
obezbediti odgovaraju}u za{titu/osigurawe
od prekora~ewa najvi{e dozvoqene temperature u dovodu.
Grejna tela moraju biti dimenzionisana u skladu sa potrebnom toplotnom snagom,
koja je odre|ena prora~unom toplotnih gubitaka prostora. Najvi{i temperaturni re`im za dimenzionisawe grejnih tela je definisan u ~lanovima 43. - 45. ovih Pravila
o radu. Temperaturu zagrevanog prostora i
izabrani temperaturni re`im potrebno je
uzeti u obzir pri odre|ivawu instalisane
snage grejnih tela.
Korekcijske faktore daje tehni~ka dokumentacija proizvo|a~a grejnih tela.
Razdelni sistem
^lan 79.
Regulacija temperature prostora
Zajedni~ki razvod od ku}ne podstanice
do pojedina~nih jedinica najboqe je da bude
izveden dvocevno. Razdelnike sa dvojnom
komorom je dozvoqeno koristiti samo u slu~aju, ako su dovodna i povratna komora me|usobno odvojene toplotnom izolacijom.
Pojedina odvajawa u toplotnoj podstanici i prikqu~ci na razdelnike moraju
biti na povratu opremqeni regulacionim
ventilima za odr`avawe protoka i na dovodima i povratima sa termometrima te po potrebi i sa manometrima i armaturom za puwewe i pra`wewe sistema. Ako je u kolu
ugra|ena cirkulaciona pumpa sa promenqivom brzinom obrtawa i mogu}no{}u ograni~ewa protoka, mogu se regulacioni ventili izostaviti.
^lan 81.
Za regulaciju temperature prostora se,
u skladu sa propisima o toplotnoj za{titi
zgrada i racionalnoj potro{wi energije,
upotrebqavaju termostatski radijatorski
ventili ili conski ventili, koji ograni~avaju protok zagrevane vode kroz grejna tela. Termostatski ventili moraju biti takvog kvaliteta, da odr`avaju temperaturu
prostora u toleranciji ±1 K. Kao radijatorski termostatski ventili najboqe je koristiti ventile sa mogu}no{}u kontinualnog postavqawa nazivnog protoka kroz grejno telo i termostatske glave sa mogu}no{}u
za{tite od zamrzavawa.
11. mart 2011. godine
[email protected] LIST GRADA KRAQEVA
Za pojedina~no merewe utro{ene toplotne energije obavezna je ugradwa pojedinih mera~a za svakog potro{a~a ili ugradwa deliteqa toplotne energije za svako
grejno telo.
Postavqawe termostatskog ventila je
obavezno za sva grejna tela.
Odzra~ivawe toplotnih ure|aja
^lan 82.
Toplotne ure|aje treba na najvi{im mestima instalacije pravilno odzra~iti, da
se pri puwewu u vi{im delovima ure|aja ne
bi sakupio vazduh, koji bi spre~io protok
zagrevane vode ili da ih pri pra`wewu nastajawe potpritiska ne bi o{tetilo.
Broj 2 - Strana 61
Temperaturni re`im
^lan 85.
Temperaturni re`im mora biti izabran
u skladu sa odredbama u poglavqu Toplotna
podstanica. Pri dimenzionisawu greja~a
ventilacionih i klimatizacionih ure|aja
na cirkulacioni vazduh, potrebno je uva`avati radne karakteristike toplovodne mre`e. Zbog me{awa sve`eg i cirkulacionog vazduha potreba za protokom zagrevane vode nije linearno zavisna od spoqwe temperature.
Hidrauli~ka veza greja~a
^lan 86.
3. Ventilacioni i klimatizacioni
ure|aji
^lan 83.
Za prikqu~ivawe ventilacionih i
klimatizacionih ure|aja na toplovodnu
mre`u va`e ista op{ta pravila kao za ure|aje za grejawe.
Hidrauli~no vezivawe greja~a treba izvesti na na~in koji spre~ava pove}avawe
temperature zagrevane vode u povratku. Kao
regulacioni organ se mo`e koristiti trokraki ili prolazni regulacioni ventil u
kombinaciji sa cirkulacionom pumpom koji spre~avaju zamrzavawe greja~a. Kratkospojna veza sa prelaskom dovoda u povratak
bez hla|ewa zagrevane vode nije dozvoqena.
Na~in prikqu~ivawa
4. Za{tita od buke
^lan 84.
Ventilacioni i klimatizacioni ure|aji se prikqu~uju preko indirektnih toplotnih podstanica. Ako su prikqu~eni
preko zajedni~ke toplotne podstanice zajedno sa radijatorskim grejawem, grejna
kriva osnovne regulacije mora biti postavqena na vi{u krivu, primereno za ventilaciju. Za zagrevawe mora biti izvedena dodatna regulacija na sekundarnoj strani toplotne podstanice.
^lan 87.
Pri dimenzionisawu i izgradwi ure|aja potrebno je po{tovati va`e}e propise i
standarde sa podru~ja za{tite od buke. Pravilan izbor lokacije toplotne podstanice
i drugih postrojewa u zgradi mo`e zna~ajno
doprineti za{titi od buke u prostorima u
kojima se boravi, kao {to su na primer spava}e sobe i sl. Sa pravilnim izvo|ewem izo-
Strana 62 - Broj 2
[email protected] LIST GRADA KRAQEVA
lacije cevovoda i ure|aja kod pri~vr{}ivawa na ili prolasku kroz gra|evinske konstrukcije mora se spre~iti prenos zvuka na
gra|evinsku konstrukciju.
5. Cevovodi sanitarne tople vode
i cirkulacije
11. mart 2011. godine
prepravki potrebno je pridr`avati se zahteva iz aktuelnih tehni~kih propisa.
Izgradwa prikqu~nih toplovoda, toplotnih podstanica i unutra{wih toplotnih ure|aja i instalacija, kao i odgovaraju}e rekonstrukcije, za koje su izdati Tehni~ki uslovi po va`e}im propisima, pre
stupawa na snagu ovih Pravila o radu, izvr{i}e se i prikqu~iti na toplovodni sistem pod tim uslovima.
^lan 88.
^lan 91.
Cevovode sanitarne tople vode i cirkulacije je potrebno dimenzionisati i izolovati tako, da na svakom prikqu~ku sanitarne tople vode u zgradi temperatura vode nije za vi{e od 5°S ni`a od postavqene u bojleru ili akumulatoru.
U zgradama sa vi{e stanova potrebno je
dovesti cirkulacioni vod do isto~nog mesta odnosno najmawe do prikqu~ka stambene
jedinice.
Cevovode sanitarne tople vode i cirkulacije potrebno je postaviti odvojeno od cevovoda za sanitarnu hladnu vodu.
PRELAZNE I ZAVR[NE ODREDBE
^lan 89.
Ova Pravila o radu se primewuju za sve
nove izgradwe i rekonstrukcije, a koje se
odnose na distributivni sistem toplotne
energije, prikqu~ne toplovode, toplotne
podstanice, kao i unutra{we toplotne ure|aje i instalacije.
^lan 90.
Svi toplotni ure|aji, koji su bili prikqu~eni u skladu s prethodnim tehni~kim
propisima, }e daqe raditi u saglasnosti sa
Energetskim subjektom. Kod popravki i
Do dono{ewa podzakonskih akata (Pravilnika) iz ~lana 9. ovih Pravila o radu,
energetskom subjektu }e se dostavqati podloge toplotnih prora~una zgrada po va`e}im propisima.
Do usvajawa, odnosno uvo|ewa u upotrebu standarda EU, a koji su navedeni u ovim
Pravilima o radu, primewiva}e se postoje}i va`e}i standardi i tehni~ke norme.
^lan 92.
Rokovi i dinamika za ugradwu sistema
za merewe isporu~ene toplotne energije (na
pragu snabdeva~a i u toplotnim podstanicama) na postoje}im sistemima daqinskog
grejawa, odre|eni su u Odluci o uslovima
snabdevawa toplotnom energijom.
^lan 93.
Ova Pravila o radu donosi Upravni odbor JEP „Toplana“ Kraqevo. Saglasnost na
ova Pravila o radu daje nadle`ni organ
grada Kraqeva i stupaju na snagu osmog dana
po objavqivawu.
Predsednik Upravnog odbora
Gordana Petrovi}, dipl. ma{. ing., s.r.
_______________________________________
Download

Pravila o radu distributivnog sistema toplotne energije