D. S. @ivkovi} i dr.: Uticaj promene pritiska kondenzacije na snagu parne ...
TERMOTEHNIKA, 2010, XXXVI, 2-3, 215–224
Dragoqub S. @ivkovi}1*, Zoran M. Staj~i}2,
Velimir P. Stefanovi}1, Mirjana S. Lakovi}1
1
2
Ma{inski fakultet, Univerzitet u Ni{u, Ni{, Srbija
Termoelektrana „Kolubara” ‡ A, Lazarevac, Srbija
Uticaj promene pritiska kondenzacije
na snagu parne turbine A-110 MW
u TE „Kolubara” ‡ A
Originalni nau~ni rad
UDC: 621.311.22:621.1
U radu je analiziran uticaj promene temperature i protoka
rashladne vode kondenzatora na snagu parne turbine i energetsku
efikasnost turbopostrojewa. Za prora~un snage turboagregata
kori{}ena je univerzalna karakteristika parne turbine. Kao
kriterijum za ocenu energetske efikasnosti kori{}ena je specifi~na potro{wa toplote turbopostrojewa polu neto. Rezultati ispitivawa pokazuju da se snaga turbine i energetska efikasnost ispitivanog turbopostrojewa mogu pove}ati. Radi toga
neophodno je pove}awe kapaciteta sistema rashladne vode kondenzatora. Kona~na ocena o mogu}em poboq{awu performansi turbopostrojewa mo`e se doneti tek nakon tehno-ekonomske analize koja bi ukqu~ila i tro{kove potrebne investicije.
Kqu~ne re~i: energetska efikasnost, snaga turbine, pritisak
kondenzacije, kondenzator, rashladna voda
Uvod
Usavr{avawe toplotne {eme i stepena korisnosti pojedinih komponenti
parnog turbopostrojewa dostigli su takav nivo da je danas veoma te{ko posti}i neko
zna~ajnije poboq{awe. Stoga je veoma zna~ajan pravilan izbor i dimenzionisawe
opreme, kao i optimalno rukovawe i vo|ewe postrojewa. Poboq{awa merena delovima procenta su veoma zna~ajna jer se u parnim blokovima danas proizvode ogromne
koli~ine elektri~ne energije.
Pri razmatrawu problema optimizacije „hladnog kraja” parnog turbo- postrojewa, uzima se da je pritisak kondenzacije veli~ina koja odre|uje pod kakvim
uslovima }e raditi pojedine komponente. Promena pritiska kondenzacije najvi{e se
* Odgovorni autor; elektronska adresa: [email protected]
215
D. S. @ivkovi} i dr.: Uticaj promene pritiska kondenzacije na snagu parne ...
TERMOTEHNIKA, 2010, XXXVI, 2-3, 215–224
odra`ava na rad posledweg stupwa turbine niskog pritiska, dok se wen uticaj na
druge komponente turbopostrojewa mo`e zanemariti.
Pri promeni pritiska kondenzacije, promena sopstvene potro{we elektri~ne energije nastaje uglavnom usled promene utro{ene energije za pogon pumpi za
rashladnu vodu. Zbog toga je uveden kriterijum ‡ specifi~na potro{wa toplote
turbopostrojewa polu neto:
q TPpn =
Qdov
PGb - PM
(1)
gde su: Qdov ‡ toplota dovedena turbopostrojewu sve`om i dogrejanom parom, PGb ‡
snaga generatora bruto, i PM – snaga elektromotora koji pokre}u pumpe za rashladnu
vodu.
Za referentni objekat izabran je parni blok A5-110 MW, instalisan u
termoelektrani „Kolubara” ‡ A u Lazarevcu. Ovaj parni blok ima instalisan sistem
rashladne vode kondenzatora u obliku povratnog hla|ewa sa ventilatorskim rashladnim torwevima.
Uticaj promene pritiska kondenzacije
na snagu parne turbine
Eksperimentalna istra`ivawa pokazuju da promena pritiska kondenzacije
uti~e skoro iskqu~ivo na promenu toplotnog pada posledweg stupwa, dok se promene
toplotnih padova ostalih stupweva mogu zanemariti (sl. 1). Zbog toga se promena
snage kondenzacione parne
turbine usled promene pritiska kondenzacije mo`e izra~unati kao promena snage
posledweg stupwa.
Funkcija koja defini{e
promenu snage kondenzacione parne turbine (DPGb) u
zavisnosti od promene pritiska kondenzacije (pk) za odre|eni protok pare kroz kondenzator (Mk) poznata je u literaturi kao univerzalna karakteristika turbine [1–4]:
DPGb
æ p
= f çç k
Mk
èMk
Slika 1. Promena toplotnog pada u stupwevima
kondenzacione parne turbine usled promene pritiska
na izlazu iz turbine
216
ö
÷÷
ø
(2)
Za dozvu~nu oblast strujawa u re{etki radnog kola
D. S. @ivkovi} i dr.: Uticaj promene pritiska kondenzacije na snagu parne ...
TERMOTEHNIKA, 2010, XXXVI, 2-3, 215–224
turbine niskog pritiska u literaturi [5] dat je slede}i oblik univerzalne karakteristike:
k- 1
ì
é
ù
k- 1
DPGb
2 ï 1
*
k -e
= c zv
1
g
e
ê
k (1 - g )úh io í
0
2
&
k
1
M PK
êë
úû
ïî
2
ö u cos b2g
1 æç - k
- e2 - 1 ÷ +
÷
2ç
c zv
è
ø
æ -1
öü
ç e k - 1 ÷ï h h
2
ç
÷ý m G
è
øïþ
(3)
a za nadzvu~nu oblast:
k- 1 ö
2
é
DPGb
k + 1 æç
2
2 ê
= uc zv
y2
1e 2 k ÷ - e 2 k sin 2 b2g - cos b2g
&
÷
ê
k -1 ç k + 1
M
PK
è
ø
ë
ù
úk h h
ú vl m G
û
(4)
gde su:
czv [ms–1] – brzina zvuka u naju`em preseku re{etke radnog kola posledweg stupwa (sl.
2); k [–] – eksponent izentrope (sl. 3); g = h*il / h*io ‡ relativna promena unutra{weg
stepena korisnosti turbine; e0 = p0/pkr ‡ odnos pritiska pare ispred turbine niskog
pritiska i pritiska u naju`em preseku re{etke radnog kola posledweg stupwa pri
kome nastaje brzina strujawa jednaka lokalnoj brzini zvuka (Ma2s = 1); p0 ‡ pritisak
na ulazu u turbinu niskog pritiska; e2 = p2/pkr ‡ odnos pritiska pare u izlaznom
Slika 2. Brzina zvuka
u vodenoj pari na izlazu
iz kondenzacione turbine, [5]
Slika 3. Eksponent izentrope vla`ne
vodene pare. (Isprekidanom linijom je
prikazana Zenerova empirijska formula:
k = 1,035 + 0,1x), [5]
217
D. S. @ivkovi} i dr.: Uticaj promene pritiska kondenzacije na snagu parne ...
TERMOTEHNIKA, 2010, XXXVI, 2-3, 215–224
preseku 2‡2 posledweg stupwa i pritiska u naju`em preseku re{etke radnog kola
posledweg stupwa pri kome nastaje brzina strujawa jednaka lokalnoj brzini zvuka
(Ma2s = 1); u [ms–1] ‡ obimna brzina na sredwem pre~niku radnog kola posledweg
stupwa; y ‡ koeficijent brzine re{etke radnog kola; b2g [°] ‡ ugao mlaza pare bez
naknadnog skretawa u preseku 2‡2 posledweg stupwa; hi* [‡] ‡ unutra{wi stepen
0
korisnosti turbine niskog pritiska bez uticaja gubitaka sa izlaznom brzinom, za
slu~aj kada je Ma2s = 1 (na sredwem radijusu); hm ‡ mehani~ki stepen korisnosti turbine; hG ‡ stepen korisnosti elektrogeneratora; kvl ‡ koeficijent kojim se uzima u
obzir smawewe snage turbine pri radu s vla`nom parom; M& PK = czv Aiz sinb2g/n* ‡
protok pare na izlazu iz posledweg stupwa; n* [m3kg–1] ‡ specifi~na zapremina
vodene pare u naju`em preseku re{etke radnog kola posledweg stupwa kada je dostignuta brzina zvuka.
Jedna~ine (3) i (4) u literaturi [3] izvedene su za odnos pritisaka ek = pK /pkr,
gde je pK pritisak pare u kondenzatoru, pri ~emu je bilo usvojeno da je pritisak pK
jednak pritisku p2 u izlaznom preseku 2‡2 posledweg stupwa turbine niskog pritiska. Na ovaj na~in izostavqen je uticaj izlaznog rukava turbine niskog pritiska.
^esto se koristi upro{}eni oblik univerzalne karakteristike turbine
kada se zanemaruje promena unutra{weg stepena korisnosti turbine (g = 1).
Sa sni`avawem pritiska iza posledweg stupwa u jednom trenutku dolazi do
pojave strujawa sa aksijalnom komponentom brzine jednakom brzini zvuka. Pritisak
pri kome nastaje ova pojava naziva se grani~nim pritiskom kada se posti`e maksimalno pove}awe snage turbine:
2k
p egr = p e min = p kr (sin b2 ) k+ 1
(5)
U oblasti vla`ne pare, gde je k @ 1,135, imamo da je grani~ni pritisak:
pegr = pe min = 0,578 p1(sin b2)1,061
(6)
Sni`ewe pritiska ispod grani~ne vrednosti nema nikakvog smisla zato
{to tada ne dolazi do pove}awa ve} do smawewa snage turbine. Naime, pri sni`ewu
pritiska kondenzacije ispod grani~ne vrednosti vodena para ekspandira iza
posledweg stupwa, zbog ~ega nema pove}awa toplotnog pada u wemu. Istovremeno sa
sni`ewem pritiska kondenzacije sni`avaju se temperatura i pritisak glavnog kondenzata {to pove}ava koli~inu pare oduzete iz posledweg oduzimawa, uz pretpostavku da je pritisak pare na mestu oduzimawa iz turbine nepromewen. Zbog pove}anog protoka oduzimawa smawuje se rad posledweg stupwa turbine, tako da i to ima
uticaj na zavisnost snage turbine od pritiska kondenzacije. S promenom protoka
oduzimawa mewa se i pritisak na mestu oduzimawa {to dodatno komplikuje razmatrawe. U isto vreme nastaju dopunski gubici snage potrebne za pogon pumpi za
rashladnu vodu.
Zna~ajnije pove}awe pritiska u kondenzatoru (pogor{awe vakuuma) predstavqa opasnost za turbinu niskog pritiska. Glavna opasnost se sastoji u tome {to se
218
D. S. @ivkovi} i dr.: Uticaj promene pritiska kondenzacije na snagu parne ...
TERMOTEHNIKA, 2010, XXXVI, 2-3, 215–224
tada temperatura u izlaznom delu turbine pove}ava. Ovo dovodi do dodatnog zagrevawa kraja rotora, usled ~ega dolazi do wegovog rascentrisawa i nastanka dodatnih
vibracija. Pored toga, zagrevawe rotora preti da dovede do prekora~ewa aksijalnih
zazora, posebno u stupwevima koji su najudaqeniji od aksijalnog le`aja.
Kod turbina s vrlo dugim posledwim lopaticama zna~ajno pove}awe
pritiska u kondenzatoru, posebno pri vrlo malim protocima, pra}eno je pojavom
dopunskih naprezawa u tim lopaticama. Zbog toga se kod takvih turbina ne dopu{ta
dugotrajan rad pri zna~ajnom pove}awu pritiska u kondenzatoru (pogor{awu vakuuma). Uobi~ajeno je da svako pogonsko uputstvo za eksploataciju turbine predvi|a
definisawe vrednosti maksimalnog pritiska iznad koga se ne dopu{ta rad turbine
pri nominalnom optere}ewu. Za kondenzacione turbine ovaj pritisak iznosi oko 16
kPa, kome odgovara temperatura saturacije oko 55 °C [6].
Pri pogor{awu vakuuma ispod dopu{tene vrednosti neophodno je rastere}ewe turbine putem smawewa wene snage. Obi~no dopunsko sni`ewe vakuuma ispod
grani~ne vrednosti za 133,3 Pa zahteva sni`ewe optere}ewa za 1‡2 MW, s tim {to bi
pri vakuumu od oko 56,8 kPa turbina bila prevedena na prazan hod.
Mala pove}awa pritiska u kondenzatoru ne uti~u na wegovu sigurnost rada,
ali veoma jako uti~u na ekonomi~nost turbopostrojewa.
Zavisnost snage turbine od promene pritiska kondenzacije, za nominalni
protok Mk i veli~ine na sredwem pre~niku lopatice, prikazana je na sl. 4.
Slika 4. Zavisnost relativne
promene snage parne turbine
od pritiska u kondenzatoru
sa proto~nim hla|ewem
(PGb = 200 MW; pGV = 16,5 MPa;
tGV = 565/565 °C; pknom =
= 0,04 bar), [6]
Kako se vidi, ova zavisnost za potkriti~no strujawe, izme|u ta~aka A i B,
pribli`no je linearna. Od ta~ke B, pri sni`ewu pritiska u kondenzatoru, nastaje
jak uticaj skretawa izlazne brzine u kosom mlazniku na proizvedeni mehani~ki rad
turbine. Ta~ka V odgovara stawu koje nastaje pri nastanku grani~nog pritiska u
kondenzatoru.
Rezultati eksperimentalnog ispitivawa parnog turbopostrojewa
Eksperimentalna ispitivawa parnog turbopostrojewa je obavio Rudarski
institut iz Beograda [7]. Pri merewima su bili iskqu~eni regenerativni zagreja~i
niskog pritiska posledweg i pretposledweg oduzimawa. Ispitivawa parnog tur-
219
D. S. @ivkovi} i dr.: Uticaj promene pritiska kondenzacije na snagu parne ...
TERMOTEHNIKA, 2010, XXXVI, 2-3, 215–224
bopostrojewa su izvr{ena pri snagama bloka 109,52 MW, 95,63 MW i 81,34 MW. Merni instrumenti su odabrani i ba`dareni prema va`e}im propisima tako da po preciznosti zadovoqe propisane klase ta~nosti instrumenata za garancijska ispitivawa (DIN-1943). Maseni protoci su odre|ivani iz podataka dobijenih merewima
pomo}u prigu{nica (mernih blendi i mlaznika) prema DIN-1952 (tabl. 1).
Tablica 1. Bilans parnog turbopostrojewa bloka A5 ‡ 110 MW
u TE „Kolubara” ‡ A prema I zakonu termodinamike [8]
Veli~ina
Oznaka
Ispitivawe Ispitivawe Ispitivawe
broj 1
broj 2
broj 3
Ukupno dovedena toplota u kotlu
Qu [kW]
292652,40
(98,67%)
254742,70
(98,20%)
219025,50
(98,63%)
Snaga napojne pumpe
PNP [kW]
3486,69
(1,18%)
4270,33
(1,65%)
2706,36
(1,22%)
tGV [°C]
468,63
(0,15%)
389,14
(0,15%)
345,01
(0,15%)
u kW
296607,70
(100,00%)
259402,20
(100,00%)
222076,90
(100,00%)
Odvedena toplota iz kondenzatora
Qkond [kW]
180578,80
(60,88%)
158528,40
(61,11%)
137071,30
(61,72%)
Gubici u generatoru
PGgub [kW]
2190,40
(0,74%)
1912,60
(0,74%)
1626,80
(0,73%)
Mehani~ki gubici
Pmeh. gub.
750,00
(0,25%)
750,00
(0,29%)
750,00
(0,34%)
Suma gubitaka
SUMgub.
183519,20
(61,87%)
161191,00
(62,14%)
139448,10
(62,79%)
Snaga generatora
PGb [kW]
109520,00
(36,93%)
95630,00
(36,86%)
81340,00
(36,63%)
Ukupno odvedeno
u kW
293039,20
(98,80%)
256821,00
(99,00%)
220788,10
(99,42%)
Gre{ka
u kW
3568,50
(1,20%)
2581,14
(1,00%)
1288,72
(0,58%)
Toplota dovedena dodatnom vodom
Ukupno dovedeno
Rezultati prora~una
Prora~un je izvr{en kori{}ewem programa MATLAB [9]. Za izra~unavawe
termodinami~kih veli~ina stawa vode i vodene pare kori{}en je sistem jedna~ina
IAPWS Industrial Formulation 1997 [10]. Rezultati prora~una prikazani su na sl. 5‡9.
Protok rashladne vode ostvaruje se pomo}u dve aksijalne pumpe tipa
J-SSK-8-LM, koje je isporu~ila firma „Sigma“ iz Republike ^e{ke (PHnom = 495 kW,
PM=560 kW, Hnom = 21 m, Qnom = 120 m3/min., nnom = 590 o/min).
220
D. S. @ivkovi} i dr.: Uticaj promene pritiska kondenzacije na snagu parne ...
TERMOTEHNIKA, 2010, XXXVI, 2-3, 215–224
Slika 5. Zavisnost promene snage
turbine niskog pritiska
od temperature (t1) i protoka rashladne
vode (Mrv)
Razmatrana je promena snage parne
turbine u intervalu realnih vrednosti
pritiska kondenzacije (pk = 7‡15 kPa),
kada dolazi i do pojave natkriti~nog
re`ima strujawa (pri nominalnim uslovima pkr = 10,462 kPa). Grani~na vrednost
pritiska kondenzacije, prora~unata za
nominalne vrednosti parametara pare,
iznosi pgr = 3,8 kPa i ona se u realnim uslovima eksploatacije ne javqa.
Sa sl. 5 i 6 mo`e se uo~iti da pri
promeni protoka rashladne vode od oko
1150 kg/s (pritisak kondenzacije se tada
mewa za 1 kPa) dolazi do promene snage
turbine za oko 530 kW. Razlika snaga
PGb – PM mewa se tada za oko 370 kW (sl. 7).
Slika 6. Zavisnost snage parne turbine
od protoka rashladne vode (Mrv)
pri nominalnoj vrednosti dotoka pare
u kondenzator (Mk = 76,839 kg/s)
i temperaturi rashladne vode na ulazu
u kondenzator t1 = 28 °C
Slika 7. Zavisnost razlike snaga parne
turbine i elektromotora za pogon pumpi
za rashladnu vodu (PGb – PM) od protoka
rashladne vode (Mrv) pri nominalnoj
vrednosti dotoka pare u kondenzator
(Mk = 76,839 kg/s) i temperaturi
rashladne vode na ulazu
u kondenzator t1 = 28 °C
221
D. S. @ivkovi} i dr.: Uticaj promene pritiska kondenzacije na snagu parne ...
TERMOTEHNIKA, 2010, XXXVI, 2-3, 215–224
Optimalna vrednost protoka rashladne vode le`i u intervalu 5000‡5100 kg/s
(sl. 8). Do ove vrednosti se dolazi posmatrawem promene specifi~ne potro{we
toplote turbopostrojewa poluneto (sl. 8) ili posmatrawem promene razlike snaga
(PGb – PM) (sl. 7), gde je PGb snaga generatora bruto, a PM snaga elektromotora za
pokretawe pumpi za rashladnu vodu. Zavisnost snage parne turbine od pritiska
kondenzacije prikazana je na sl. 9.
Slika 8. Zavisnost promene specifi~ne
potro{we toplote turbopostrojewa polu
neto od protoka rashladne vode (Mrv) pri
nominalnoj vrednosti dotoka pare
u kondenzator (Mk = 76,839 kg/s)
i temperaturi rashladne vode
na ulazu u kondenzator t1 = 28 °C
Slika 9. Zavisnost snage parne turbine
od pritiska kondenzacije (pk)
pri nominalnoj vrednosti dotoka
pare u kondenzator (Mk = 76,839 kg/s)
Nala`ewe optimalne vrednosti protoka rashladne vode kod sistema sa
proto~nim hla|ewem je jednostavnije zbog toga {to izme|u protoka i temperature
rashladne vode na ulazu u kondenzator ne postoji me|usobna zavisnost. Kod povratnih sistema hla|ewa kondenzatora, optimalna vrednost protoka rashladne vode zavisi jo{ i od karakteristike rashladnog torwa koja uslovqava me|usobnu zavisnost
protoka i temperature rashladne vode na ulazu u kondenzator.
Odre|ivawe optimalne vrednosti protoka rashladne vode ne mo`e se izvr{iti bez uzimawa u obzir cene investicije potrebne za pove}awe protoka. Prema
tome, kona~na optimalna vrednost protoka rashladne vode mora da se odredi kori{}ewem metoda tehno-ekonomske optimizacije. Kona~no re{ewe }e zavisiti i od
vremena eksploatacije bloka u toku godine, jer je ono neophodno za odre|ivawe ekonomskih kriterijuma optimizacije.
222
D. S. @ivkovi} i dr.: Uticaj promene pritiska kondenzacije na snagu parne ...
TERMOTEHNIKA, 2010, XXXVI, 2-3, 215–224
Zakqu~ak
Rezultati analize pokazuju da je mogu}e pove}awe snage turbine i energetske efikasnosti ispitivanog turbopostrojewa. Navedene efekte mogu}e je ostvariti smawewem temperature i pove}awem protoka rashladne vode. Kod sistema povratnog hla|ewa rashladne vode, ova dva parametra su povezana.
Pri konstantnoj temperaturi rashladne vode, optimalna vrednost protoka
rashladne vode le`i u intervalu 5000‡5100 kg/s. S obzirom da kod sistema povratnog
hla|ewa rashladne vode pri porastu protoka dolazi do izvesnog smawewa temperature rashladne vode, treba o~ekivati boqe efekte optimizacije od rezultata dobijenih prora~unom.
Radi pove}awa protoka rashladne vode za oko 25% potrebno je investirati u
pove}awe kapaciteta sistema rashladne vode kondenzatora. Kona~na odluka o ovoj
investiciji mo`e se doneti na osnovu kriterijuma tehno-ekonomske optimizacije
koji uzimaju u obzir i cenu investicije.
Zahvalnost
Ovaj rad je realizovan u okviru projekta EE-18006 pod nazivom „Numeri~ka
i eksperimentalna analiza sistema rashladne vode kondenzatora u ciqu pove}awa
energetske efikasnosti rada termoelektrana”. Autori rada su zahvalni Ministarstvu za nauku i tehnolo{ki razvoj Republike Srbije na finansijskoj pomo}i.
Literatura
Vasiqevi}, N., Savi}, B., Stojakovi}, M., Istra`ivawe optimalnih projektnih i
eksploatacionih uslova rada kondenzacijskog dela parnih turbopostrojewa, Ma{inski fakultet, Beograd, 1991
[2] Stojakovi}, M., Optimizacija eksploatacionih uslova kondenzacije u kondenzacijskom delu parnih turbopostrojewa, Doktorski rad, Ma{inski fakultet, Beograd,
1990
[3] [~egqaev, A. V., Parovie turbini, Energija, Moskva, 1976
[4] Samojlovi~, G. S., Trojanovskij, B. M., Peremennie i perehodnie re`imi v parovih
turbinah, Energoizdat, 1982
[5] Ambro`, J., Parni turbiny a kondenzace, ^VUT, Praha, 1984
[6] Truhnij, A. D., Losev, S. M., Stacionarnie parovie turbini, Energoizdat, Moskva,
1981
[7] Perkovi}, B., Garancijska ispitivawa bloka 110 MW u TE „Kolubara”, Rudarski
institut, Beograd, Zavod za termotehniku, Zemun, 1982.
[8] ]uk, N., Odre|ivawe radnih karakteristika i analiza rada parnog turbopostrojewa
TE „Kolubara” ‡ A 110 MW, Izve{taj br. 06.16-1/1992, Beograd, 1992.
[9] Gilat, A., Uvod u Matlab 7 sa primerima, John Wiley & Sons, Inc.– Mikro kwiga,
Beograd, 2005.
[10] ***, The International Association for the Properties of Water and Steam, Release on the
IAPWS Industrial Formulation 1997 for the Thermodynamic Properties of Water and Steam,
Erlangen, Germany, September 1997
[1]
223
D. S. @ivkovi} i dr.: Uticaj promene pritiska kondenzacije na snagu parne ...
TERMOTEHNIKA, 2010, XXXVI, 2-3, 215–224
Abstract
The Influence of the Condensation Pressure Change on
Steam Turbine Power in the Power Plant „Kolubara” – A
by
Dragoljub S. ŽIVKOVI]1*, Zoran M. STAJ^I]2,
Velimir P. STEFANOVI]1 and Mirjana S. LAKOVI]1
1
2
Faculty of Mechanical Engineering, University of Ni{, Ni{, Serbia
Power Plant “Kolubara” – A, Lazarevac, Serbia
The influence of the cooling water temperature and mass flowrate changes on
steam turbine power and energy efficiency of the steam power plant, are analysed in this
work. Calculation of the steam turbine power has been done by using universal characteristic of the steam turbine. Specific heat consumption of the turbine plant has been used as
a criterion to estimate energy efficiency. Results show that increase of the turbine power
and energy efficiency of the investigated power plant, are possible. That is why the cooling water capacity increase is necessary.
Key words: energy efficiency, turbine power, condensation pressure, condenser, cooling
water
*Corresponding author; e-mail: [email protected]
Rad primqen: 15. juna 2010.
Rad revidiran: 28. septembra 2010.
Rad prihva}en: 1. oktobra 2010.
224
Download

`Kolubara` - A