530577-TEMPUS-1-2012-1-RS-TEMPUS-JPCR
IMPROVEMENT OF PRODUCT DEVELOPMENT STUDIES IN SERBIA AND BOSNIA AND HERZEGOVINA
web: http://iprod.masfak.ni.ac.rs
CHECK LISTA
530577-TEMPUS-1-2012-1-RS-TEMPUS-JPCR
IMPROVEMENT OF PRODUCT DEVELOPMENT STUDIES IN SERBIA AND BOSNIA AND HERZEGOVINA
web: http://iprod.masfak.ni.ac.rs
PRIMENA SINGAPURSKOG MODELA (3x3)
ZA OCENU RIZIKA
Za procenu rizka u organizacijama malih i srednjih veličina može se usvojiti
jedan od jednostavnijih modela tzv. ’’singapurski model’’.
Rizik se najjednostavnije izražava kao proizvod verovatnoće nastanka povrede
na radu, oštećenja zdravlja i oboljenja u vezi sa radom (V) i posledica težine
povrede, oštećenja zdravlja i oboljenja u vezi sa radom (T).
R – rizik
V – verovatnoća nastanka povrede na radu
T – posledica težine povrede na radu
530577-TEMPUS-1-2012-1-RS-TEMPUS-JPCR
IMPROVEMENT OF PRODUCT DEVELOPMENT STUDIES IN SERBIA AND BOSNIA AND HERZEGOVINA
web: http://iprod.masfak.ni.ac.rs
NIVOI VEROVATNOĆE I NJIHOV OPIS
Verovatnoća nastanka povrede
na radu, oštećenja zdravlja i
oboljenja u vezi sa radom (V)
Opis
Mala verovatnoća
Povreda na radu, oštećenje zdravlja ili oboljenje u vezi
sa radom verovatno neće nastati
Srednja verovatnoća
Moguće je nastajanje povreda na radu, oštećenje
zdravlja ili oboljenje u vezi sa radom-poznato je da se
javljaju
Velika verovatnoća
Povreda na radu, oštećenje zdravlja ili oboljenje u vezi
sa radom se javljaju često ili se ponavljaju
530577-TEMPUS-1-2012-1-RS-TEMPUS-JPCR
IMPROVEMENT OF PRODUCT DEVELOPMENT STUDIES IN SERBIA AND BOSNIA AND HERZEGOVINA
web: http://iprod.masfak.ni.ac.rs
POSLEDICE POVREDA NA RADU I NJIHOV OPIS
Posledica težine povrede,
oštećenja zdravlja i oboljenja u
vezi sa radom (T)
Male posledice
Srednje posledice
Velike posledice
Opis
Posledica težine povrede na radu, oštećenja zdravlja ili
oboljenja u vezi sa radom, zahteva samo mere prve
pomoći (manje posekotine, oguljotine, iritacija kože,
poremećaji zdravljasa privremenim osećajem
nelagodnosti)
Posledica težine povrede na radu, oštećenja zdravlja ili
oboljenja u vezi sa radom, zahteva medicinsku pomoć,
oboljenje izaziva privremenu nesposobnost ili invalidnost
(laceracije, opekotine, uganuća, prelomi malih kostiju,
dermatitis, nagluvost i sl.)
Posledica težine povrede na radu, oštećenja zdravlja ili
oboljenja u vezi sa radom sa smrtnim ishodom, teške
povrede, profesionalne bolesti praćene teškim
posledicama (amputacije, politraume, prelomi velikih
kostiju, rak, teška trovanja, bolesti opasne po život i sl.)
530577-TEMPUS-1-2012-1-RS-TEMPUS-JPCR
IMPROVEMENT OF PRODUCT DEVELOPMENT STUDIES IN SERBIA AND BOSNIA AND HERZEGOVINA
web: http://iprod.masfak.ni.ac.rs
MATRIČNI MODEL PROCENE RIZIKA 3x3
Posledica težine povrede,
oštećenja zdravlja i
oboljenja
u vezi sa radom (T)
Male posledice
Srednje posledice
Velike posledice
Verovatnoća nastanka povrede na radu, oštećenja zdravlja
i oboljenja u vezi sa radom (V)
Mala
Zanema. mali rizik
1
Vrlo mali rizik
2
Mali rizik
3
Velika
Srednja
Vrlo mali rizik
2
Srednji rizik
4
Veliki rizik
6
Mali rizik
3
Veliki rizik
6
Vrlo veliki rizik
9
Prihvatljivi rizici
Rizik koji zahteva redukciju
Neprihvatljivi rizici
530577-TEMPUS-1-2012-1-RS-TEMPUS-JPCR
IMPROVEMENT OF PRODUCT DEVELOPMENT STUDIES IN SERBIA AND BOSNIA AND HERZEGOVINA
web: http://iprod.masfak.ni.ac.rs
NA OSNOVU PRETHODNO NAVEDENOG
VRŠI SE KLASIFIKACIJA I
KARAKTERIZACIJA RIZIKA
Procena nivoa rizika
R1
R2
R3
R4
R6
R9
Klasifkacija nivoa rizika
Karakterizacija rizika
Zanemarljivo mali rizik
Vrlo mali rizik
Prihvatljiv rizik
Mali rizik
Srednji rizik
Veliki rizik
Vrlo visoki rizik
Povećani rizik
Neprihvatljiv rizik
530577-TEMPUS-1-2012-1-RS-TEMPUS-JPCR
IMPROVEMENT OF PRODUCT DEVELOPMENT STUDIES IN SERBIA AND BOSNIA AND HERZEGOVINA
web: http://iprod.masfak.ni.ac.rs
OPIS KARAKTERIZACIJE RIZIKA
Karakter rizika
Prihvatljiv rizik
Povećani rizik
Neprihvatljiv rizik
Opis karaktera rizika
Rizik koji je smanjen do nivoa koji se može podnositi u organizaciji
obzirom na njene zakonske obaveze i njenu OHSAS politiku zaštite
zdravlja i bezbednosti na radu (citat: SRPS BS 18001:2007)
Rizik za koji postoji opravdana pretpostavka:
• da može izazvati povrede na radu i oboljenja u vezi sa radom,
• da može da uzrokuje kršenje zakonskih obaveza organizacije i
• da može da odstupa od politike zaštite zdravlja i bezbednosti na radu
određene organizacije (modifikovani citat iz Zakona o BZNR)
Rizik koji uzrokuje povrede na radu i oboljenja u vezi sa radom krši
obaveze i odstupa od politike zaštite zdravlja i bezbednosti na radu
određene organizacije
530577-TEMPUS-1-2012-1-RS-TEMPUS-JPCR
IMPROVEMENT OF PRODUCT DEVELOPMENT STUDIES IN SERBIA AND BOSNIA AND HERZEGOVINA
web: http://iprod.masfak.ni.ac.rs
ZAŠTITNE MERE
R1
Zanemarljivo mali rizik
R2
Vrlo mali rizik
R3
Mali rizik
R III
Srednji rizik
Prihvatljiv rizik. Rizikom se može upravljati uz poštovanje i primenu propisanih
procedura i primenu organizacionih mera zaštite. Ne zahteva se praćenje i
merenje parametara opasnosti i štetnosti.
Prihvatljiv rizik. Rizikom se može upravljati uz poštovanje i primenu propisanih
procedura i primenu organizacionih mera zaštite i poštovanjem propisanih
procedura.
Prihvatljiv rizik. Rizikom se može upravljati uz primenu organizacionih mera
zaštite i poštovanjem propisanih procedura. Poželjno je praćenje i merenje
(monitoring) parametara opasnosti i štetnosti.
Povećani rizik – Uslovno prihvatljiv rizik. Zahteva se utvrđivanje mogućnosti za
otklanjanje, zamenu (substituciju), kontrolu, administrativnu zabranu i primenu
ličnih zaštitnih sredstava i opreme za bezbedan rad. Procenjenim povećanim
rizikom se može upravljati ali isključivo uz obaveznu primenu unapred
deginisanih organizacionih, tehničkih, preventivno-zdravstvenih mera zaštite i
poštovanje propisanih procedura i uputstava za bezbedan rad. U toku rada
obavezno je praćenje i merenje (monitoring) parametara opasnosti i štetnosti i
preduzimanje tehničko-tehnoloških, preventivno-zdravstvenih i organizacionih
mera za smanjenje rizika na niži nivo ili eventualni prekid rada do momenta
preduzimanja adekvatnijih mera bezbednosti na radu.
530577-TEMPUS-1-2012-1-RS-TEMPUS-JPCR
IMPROVEMENT OF PRODUCT DEVELOPMENT STUDIES IN SERBIA AND BOSNIA AND HERZEGOVINA
web: http://iprod.masfak.ni.ac.rs
R6
Veliki rizik
R9
Vrlo veliki rizik
Neprihvatljiv rizik. Postoji opravdana pretpostavka da može doći do aktiviranja rizika
i izazivanja povreda na radu i oboljenja u vezi sa radom. Zahteva se prekid rada i
preispitivanje sistema bezbednosti na radu, po potrebi nova procena rizika i
preispitivanje i redefinisanje organizacionih, tehničkih i preventivno-zdravstvenih mera
zaštite, po ukazanoj potrebi uključiti u primenu nove vrste ličnih zaštitnih sredstava i
opreme za zaštitu na radu i izraditi (redizajnirati) nove procedure i uputstva za
bezbedan rad u cilju redukcije rizika na prihvatljiv niži nivo. Sa radom se ne može
otpočeti dok se ne izvrše obavezni pregledi, merenja i ispitivanja opreme i sredstava
za rad i parametara opasnosti i štetnosti na radnom mestu i radnoj okolini.
Neprihvatljiv rizik. Rizikom se ne može upravljati. Zahteva se hitno zaustavljanje
procesa rada. Proces rada se ne može pokrenuti dok se ne izvrši preispitivanje ili
nova procena rizika i dok se ne redefinišu organizacione, preventivno-tehničke,
preventivno-zdravstvene mera zaštite, uključe u primenu nove bezbednije vrste ličnih
zaštitnih sredstava i opreme za zaštitu na radu i izrade (redizajniraju) nove procedure
i uputstva za bezbedan rad u cilju redukcije rizika na prihvatljiv nivo. Sa radom se ne
može otpočeti dok se ne izvrše obavezni pregledi, merenja i ispitivanja opreme i
sredstava za rad i parametara opasnosti i štetnosti na radnom mestu i radnoj okolini.
530577-TEMPUS-1-2012-1-RS-TEMPUS-JPCR
IMPROVEMENT OF PRODUCT DEVELOPMENT STUDIES IN SERBIA AND BOSNIA AND HERZEGOVINA
web: http://iprod.masfak.ni.ac.rs
PRIMER
SINGAPURSKOG
MODELA 3x3 U
PROCENI RIZIKA
530577-TEMPUS-1-2012-1-RS-TEMPUS-JPCR
IMPROVEMENT OF PRODUCT DEVELOPMENT STUDIES IN SERBIA AND BOSNIA AND HERZEGOVINA
web: http://iprod.masfak.ni.ac.rs
PRIMENA MODELA (5x5) ZA OCENU RIZIKA
• Baziran na metodi 3x3!!!
• Razlika je što u metodi 5x5 postoji 5 rangova verovatnoće nastanka
povrede na radu V i 5 rangova posledica težine povrede T
Stepenovanje verovatnoće nastanka povrede na radu ili bolesti u vezi sa radom (V)
Može se dogoditi u izuzetnom slučaju (verovatno ni jednom u toku
postojanja firme)
Može se dogoditi jednom u periodu od 10 i više godina
A
Vrlo mala ili zanemarljiva
B
Mala
C
Srednja
D
Velika
Može se dogoditi jednom u periodu od 1 do 10 godina (retko u
normalnim okolnostima)
Očekuje se da će se desiti jednom u toku godine
E
Izrazito velika
Očekuje se da će se desiti više puta godišnje (gotovo sigurno)
530577-TEMPUS-1-2012-1-RS-TEMPUS-JPCR
IMPROVEMENT OF PRODUCT DEVELOPMENT STUDIES IN SERBIA AND BOSNIA AND HERZEGOVINA
web: http://iprod.masfak.ni.ac.rs
Ocena težine mogućih posledica povrede na radu ili bolesti u vezi sa radom (T)
Vrlo laka povreda na
Potrebna je samo prva pomoć, beznačajno oštećenje organa,
I
radu/oboljenje u vezi sa
očuvana funkcija, nema opasnosti od daljih zdravstvenih
radom
komplikacija, očuvana radna sposobnosti
Potrebna je intervencija medicinskog osoblja, lako oštećenje
Laka povreda na radu/
organa, privremeno oštećenje funkcija, ne očekuju se dalje
II
oboljenje u vezi sa radom
zdravstvene komplikacije, očekuje se kratkotrajna privremena radna
nestabilnost (posekotine, nagnječenja, dermatiti i sl.)
Srednje teška povreda na
radu/oboljenje u vezi sa
radom
Potrebno je bolničko lečenje, značajna oštećenja organa, abiatno
ali privremeno izmenjena funkcija, moguća opasnost od daljih
zdravstvenih komplikacija, očekuje se duža radna nesposobnost i
moguća trajna izmena radne sposobnosti (veće frakture,
nagnječenja, izčašenja i sl.)
IV
Teška povreda na radu/
oboljenje u vezi sa radom
Moguća trajna nesposobnost/individualnost, trajno značajno
oštećenje ili uništenje organa sa mogućim smrtnim ishodom
(amputacije, višestruke povrede, oboljenja u vezi sa radom koja
dovode do invalidnosti)
V
Kolektivna povreda na
radu ili povrede na radu sa
smrtnim ishodom
Moguće teške povrede na radu i oboljenja u vezi sa radom većeg
broja ljudi u istom periodu vremena
III
530577-TEMPUS-1-2012-1-RS-TEMPUS-JPCR
IMPROVEMENT OF PRODUCT DEVELOPMENT STUDIES IN SERBIA AND BOSNIA AND HERZEGOVINA
web: http://iprod.masfak.ni.ac.rs
MATRIČNI MODEL PROCENE RIZIKA 5x5
Stepenovanje verovatnoće
nastanka povrede na radu ili
bolesti u vezi sa radom (T)
Opis težine mogućih posledica povrede na radu ili
bolesti u vezi sa radom (T)
Srednje
Kolektivna
Vrlo laka
Laka
Teška
teška
Vrlo mala ili
zanemarljiva
Zanemarljiv
Mala
Zanemarljiv
Mali
Mali
Mali
Mali
Srednji
Srednji
Veliki
Mali
Srednji
Srednji
Srednji
Veliki
Velika
Mali
Srednji
Veliki
Veliki
Izrazito velika
Mali
Veliki
Veliki
Izrazito
veliki
Umerena
Zanemarljiv
Izrazito
veliki
Izrazito
veliki
530577-TEMPUS-1-2012-1-RS-TEMPUS-JPCR
IMPROVEMENT OF PRODUCT DEVELOPMENT STUDIES IN SERBIA AND BOSNIA AND HERZEGOVINA
web: http://iprod.masfak.ni.ac.rs
PRIMER MODELA 5x5
U PROCENI RIZIKA
530577-TEMPUS-1-2012-1-RS-TEMPUS-JPCR
IMPROVEMENT OF PRODUCT DEVELOPMENT STUDIES IN SERBIA AND BOSNIA AND HERZEGOVINA
web: http://iprod.masfak.ni.ac.rs
PRIMENA KINNY MODELA ZA OCENU RIZIKA
Suština metode sastoji se u realizaciji sledećih aktivnosti:
a) utvrđivanje svih potencijalnih opasnosti i štetnosti koji su i/ili
mogu nastati kao posledica procesa ili usluge;
b) utvrđivanje mogućih uzroka nastanka svake opasnosti i štetnosti;
c) analiza svake opasnosti i štetnosti sa ciljem da se analitičkim
metodama utvrde:
• verovatnoća pojave potencijalne opasnosti i štetnosti;
• težina posledica koje koje zaposleni trpi kod pojave opasnosti
i štetnosti;
• učestalost pojavljivanja opasnosti i štetnosti.
d) vrednovanje nivoa rizika čine proizvod tri faktora rizika i to:
1.
2.
3.
faktor rizika - verovatnoća pojave opasnosti i štetnosti V;
faktor rizika - težina posledice koje zaposleni trpi zbog pojave
opasnosti i štetnosti P,
faktor rizika - učestalost pojavljivanja opasnosti i štetnosti U.
530577-TEMPUS-1-2012-1-RS-TEMPUS-JPCR
IMPROVEMENT OF PRODUCT DEVELOPMENT STUDIES IN SERBIA AND BOSNIA AND HERZEGOVINA
web: http://iprod.masfak.ni.ac.rs
PRIMENA KINNY MODELA ZA OCENU RIZIKA
Kriterijum - verovatnoća (V) rangira se počev od 0,1 - jedva verovatno,
do 10 koja se smatra izvesnom, predvidivom odnosno sasvim
očekivanom.
530577-TEMPUS-1-2012-1-RS-TEMPUS-JPCR
IMPROVEMENT OF PRODUCT DEVELOPMENT STUDIES IN SERBIA AND BOSNIA AND HERZEGOVINA
web: http://iprod.masfak.ni.ac.rs
PRIMENA KINNY MODELA ZA OCENU RIZIKA
Kriterijum - posledice (P) (moguća šteta) rangira se počev od 1 kao
najmanje do 10 koja se smatra katastrofalnom, nabrojane su u sledećoj
tabeli.
530577-TEMPUS-1-2012-1-RS-TEMPUS-JPCR
IMPROVEMENT OF PRODUCT DEVELOPMENT STUDIES IN SERBIA AND BOSNIA AND HERZEGOVINA
web: http://iprod.masfak.ni.ac.rs
Kriterijum - učestalost pojavljivanja opasnosti i štetnosti (U) rangira
se od retko - jedan puta u godini, do trajno - kontinualno 10.
Vrednovanje rizika R vrši se po formuli:
R=VxPxU
A zatim se formira matrica procene rizika:
530577-TEMPUS-1-2012-1-RS-TEMPUS-JPCR
IMPROVEMENT OF PRODUCT DEVELOPMENT STUDIES IN SERBIA AND BOSNIA AND HERZEGOVINA
web: http://iprod.masfak.ni.ac.rs
PRIMENA KINNY MODELA ZA OCENU RIZIKA
Nivo rizika (R) se rangira od prihvatljivog, neznatnog nivoa R I do ekstremnog,
nedopustivog, koji iziskuje prekid radne aktivnosti i preduzimanja momentalnih
preventivnih akcija i koji se definiše kao nivo rizika R V.
Zanemarljivo
mali rizik
Ne zahteva se nikakva akcija
Nema potrebe za dodatnim aktivnostima pri upravljanju
operacijom.
Mali rizik
Može se razmotriti ekonomski isplativije rešenje ili
unapređenje bez dodatnih ulaganja. Potrebno je pratiti
situaciju, kako bi posedovali informaciju o spreovođenju
propisanih aktivnosti.
530577-TEMPUS-1-2012-1-RS-TEMPUS-JPCR
IMPROVEMENT OF PRODUCT DEVELOPMENT STUDIES IN SERBIA AND BOSNIA AND HERZEGOVINA
web: http://iprod.masfak.ni.ac.rs
Srednji rizik
Potrebno je uložiti napor kako bi se smanjio rizik, ali
troškovi prevencije moraju biti pažljivo planirani i
ograničeni do izvesnog nivoa.
Potrebno je definisati rok za sprovođenje unapređenja.
Kod onih događaja kod kojih mogu nastupiti izuzetno
opasne posledice, potrebno je dodatno proveriti
verovatnoću nastanka takvog događaja kako bi se
definisao potreban nivo aktivnosti na ublažavanju rizika.
Visoki rizik
Ne sme se započeti sa datom aktivnošću dok nivo rizika
ne bude snižen.
Mogu biti potrebna znatna sredstva kako bi se rizik
smanjio.
Ako se rizik odnosi na sve započete aktivnosti, potrebno
je preduzeti hitne akcije na smanjenju nivoa rizika.
Ekstremno
visoki rizik
Aktivnost ne sme biti započeta ni nastavljena, sve dok se
nivo rizika ne smanji.
Ako ni ulaganjem neograničenih sredstava nije moguće
smanjiti nivo rizika, aktivnost mora ostati zabranjena.
530577-TEMPUS-1-2012-1-RS-TEMPUS-JPCR
IMPROVEMENT OF PRODUCT DEVELOPMENT STUDIES IN SERBIA AND BOSNIA AND HERZEGOVINA
web: http://iprod.masfak.ni.ac.rs
PRIMENA KINNY MODELA ZA OCENU RIZIKA
Na osnovu matrice za ocenu rizika definiše se karakterizacija procene rizika kao
što je to prikazano u sledećoj tabeli.
Procena nivoa rizika
R
I
Klasifikacija nivoa rizika
Karakterizacija rizika
Zanemarljivo mali rizik
R II
Mali rizik
Prihvatljiv rizik
Prihvatljiv rizik
R III
Srednji rizik
Povećani rizik
R IV
Visoki rizik
Neprihvatljiv rizik
R V
Ekstremno visok rizik
Neprihvatljiv rizik
530577-TEMPUS-1-2012-1-RS-TEMPUS-JPCR
IMPROVEMENT OF PRODUCT DEVELOPMENT STUDIES IN SERBIA AND BOSNIA AND HERZEGOVINA
web: http://iprod.masfak.ni.ac.rs
PRIMENA KINNY MODELA ZA OCENU RIZIKA
Prihvatljiv rizik
Prihvatljiv rizik
Povećani rizik Uslovno
prihvatljiv rizik
Neprihvatljiv
rizik
Neprihvatljiv
rizik
Rizik koji je smanjen do nivoa koji se može podnositi u organizaciji
obzirom na njene zakonske obaveze i njenu OHSAS politiku zaštite
zdravlja i bezbednosti na radu (citat: SRPS BS 18001:2007)
Rizik za koji postoji opravdana pretpostavka:
• da može izazvati povrede na radu i oboljenja u vezi sa radom,
• da može da uzrokuje kršenje zakonskih obaveza organizacije i
• da može da odstupa od politike zaštite zdravlja i bezbednosti na
radu određene organizacije (modifikovani citat iz Zakona o BZNR)
Rizik koji uzrokuje povrede na radu i oboljenja u vezi sa radom,
uzrokuje kršenje zakonskih obaveze i odstupa od opštih načela
nacionalne strategije ili politike organizacije
530577-TEMPUS-1-2012-1-RS-TEMPUS-JPCR
IMPROVEMENT OF PRODUCT DEVELOPMENT STUDIES IN SERBIA AND BOSNIA AND HERZEGOVINA
web: http://iprod.masfak.ni.ac.rs
PRIMER KINNY
MODELA U
PROCENI RIZIKA
530577-TEMPUS-1-2012-1-RS-TEMPUS-JPCR
IMPROVEMENT OF PRODUCT DEVELOPMENT STUDIES IN SERBIA AND BOSNIA AND HERZEGOVINA
web: http://iprod.masfak.ni.ac.rs
PRIMER ocene rizika – radno mesto zavarivača
Bezbednosna sredstva
A. Odsisna hauba
B. Kapa
C. Maska za zavarivanje
D. Zaštitno odelo
E. Rukavice
F. Zaštitne čizme
G. Uzemljenje stola
Delovi stanice za elektrolučno
zavarivanje
1. Kutija za razdvajanje
2. Utičnica sa uzemljenjem
3. Aparat za elektrolučno
zavarivanje
4. Produžni konektori
5. Kontejner za potrošene elektrode
6. Klešta povratnog kabla
7. Držač elektrode
530577-TEMPUS-1-2012-1-RS-TEMPUS-JPCR
IMPROVEMENT OF PRODUCT DEVELOPMENT STUDIES IN SERBIA AND BOSNIA AND HERZEGOVINA
web: http://iprod.masfak.ni.ac.rs
OPIS RADA - Član 5 Pravilnika o načinu i postupku
procene rizika na radnom mestu i radnoj okolini
Proces elektrolučnog zavarivanja vrši se u građevinskom objektu koji je sagrađen od
čvrstog građevinskog materijala u mašin-bravarskoj radionici na stalnom mestu za
zavarivanje. Zavarivanje se vrši klasičnim aparatom za zavarivanje strujom od 30 -75A,
korišćenjem klasičnih elektroda raznih dimenzija u zavisnosti od predmeta koji se vari.
Zavarivanje se vrši na radnom stolu koji je sagrađen od metala i uzemljen je. Utikač
aparata za zavarivanje postavlja se u utičnicu sa uzemljenjem a ona je spojena na
razvodnu kutiju za razdvajanje. Primarni deo kabla za zavarivanje je preseka 3X2,5 mm sa
trostrukom izolcijom. Sekundarni deo instalacije aparata nastavlja se produžnim
konektorima.
Iznad radnog stola za zavarivanje postavljena je odsisna hauba za odvođenje gasova,
dimova, para i drugih isparenja koje nastaju u procesu zavarivanja. Hauba je pomična po
visini i dužini radne površine.
Poslovi zavarivanja obavljaju se samo u prepodnevnoj smeni i obavlja ih samo jedan
radnik a po potrebi posla poslove mogu obavljati dva radnika. Ne postoji dizalica za
podizanje teških predmeta na radni sto.
Prostorija je pravilno osvetljena fluoroscentnom rasvetom 350 Lx, a el. instalacija sa
kablovima položenim na omalterisanim zidovima. Grejanje prostorije je obezbeđeno preko
radijatora - centralno grejanje.
530577-TEMPUS-1-2012-1-RS-TEMPUS-JPCR
IMPROVEMENT OF PRODUCT DEVELOPMENT STUDIES IN SERBIA AND BOSNIA AND HERZEGOVINA
web: http://iprod.masfak.ni.ac.rs
LISTA OPASNOSTI - Član 8 i 9 Pravilnika o načinu i
postupku procene rizika
1. Mehaničke opasnosti (opasnosti od opreme za rad i opasnosti u vezi sa
karakteristikama radnog mesta)
1.1 - opasnost od pada predmeta ili alata na nogu zaposlenog, opasnost od oštrih
ivica i izbočina predmeta obrade, radnog stola, kutija za alat, fijoka i dr.
1.2 - opasnost od posekotina, poderotina, udara ili drugih povreda pri korišćenju
varilačkih klešta, čekića, predmeta koji se vare, stega i dr,
1.3 - opasnost od letećih čestica, iskri, troske ili užarenih čestica,
opasnost od opekotina na električnom luku vrelim predmetima i elektrodi,
1.4 - opasnosti od požara u radnoj prostoriji izazvanim zavarivanjem,
1.5 - opasnost od klizavog radnog poda i gazišta
2. Opasnosti od električne energije
2.1 - opasnost od direktnog dodira delova pod naponom ( ogoljeni kablovi i ako je
kućište aparata oštećeno ili uklonjeno), opasnost od indirektnog dodira (struja greške
preko radnog stola i klešta i dr.)
2.2 - opasnost od opekotina na el. luku pri zavarivanju i kratkom spoju na instalaciji ili
opremi za rad.
530577-TEMPUS-1-2012-1-RS-TEMPUS-JPCR
IMPROVEMENT OF PRODUCT DEVELOPMENT STUDIES IN SERBIA AND BOSNIA AND HERZEGOVINA
web: http://iprod.masfak.ni.ac.rs
LISTA OPASNOSTI - Član 8 i 9 Pravilnika o načinu i
postupku procene rizika
3. Štetnosti od zračenja (nejonizujuće)
3.1 - svetlosno zračenje
3.2 - toplotno zračenje ( infracrveno)
3.3 - ultravioletno zračenje
4.Hemijske štetnosti
4.1 - hemijske štetnosti - gasovi, dimovi i pare zavise od obloženih elektroda,
sastava materijala koji se vari, zaštitnih prevlaka ili boja na materijalu kao i naslage
na materijalu - opremi koja je korištena u proizvodnim pogonima. To su obično
nitrozni gasovi - oksidi azota koji nastaju usled visokih temperatura električnog
luka, otrovan ugljen monoksid i zagušljivac ugljen dioksid. Iz obloga elektrode
oslobađaju se aerosoli gvožđa, oksidi titana i mangana, kao i dioksidi mangana i
silicijuma. Iz boja ili prevlaka protiv korozije, ako se nalaze na materijalu koji se vari,
obično se izdvajaju dimovi kadmijuma, cinka olova, nikla i hroma. Primarna je
toksičnost ovih materija ali nije beznačajna opasnost od smanjenog procenta
kiseonikas u prostoru oko zavarivača i pojava ozona izazvanog elektrićnim lukom.
530577-TEMPUS-1-2012-1-RS-TEMPUS-JPCR
IMPROVEMENT OF PRODUCT DEVELOPMENT STUDIES IN SERBIA AND BOSNIA AND HERZEGOVINA
web: http://iprod.masfak.ni.ac.rs
LISTA OPASNOSTI - Nastavak
5. Fizičke štetnosti
5.1 - buka od opreme za zavarivanje, brušenje,
udara po materijalima i buka od okolnih radnih
mesta
6. Mikroklima
6.1- temperatura - visoka ili niska, vlažnost
vazduha, brzina strujanja vazduha
7.Osvetljenost
7.1 - prejaka ili nedovoljna definisana kao količina
svetlosti koja pada na radnu površinu,
8. Štetnosti koje proističu iz fizioloških napora
8.1 štetnosti pri podizanju teških predmeta koji se
vare na radnu površinu stola, pri podizanju i
prenošenju aparata za zavarivanje, nefiziološkog
položaja tela pri zavarivanju specifičnih predmeta
(dugo stajanje, klečanje, rad sa podignutim
rukama iznad glave i dr.)
530577-TEMPUS-1-2012-1-RS-TEMPUS-JPCR
IMPROVEMENT OF PRODUCT DEVELOPMENT STUDIES IN SERBIA AND BOSNIA AND HERZEGOVINA
web: http://iprod.masfak.ni.ac.rs
OPASNOSTI I
ŠTETNOSTI
POSLEDICE POSTOJEĆIH OPASNOSTI I ŠTETNOSTI
1.1.
1.2
1.3
1.4
1.5
2.1
2.2
3.1
prelomi kostiju, prignječenja i dr.- posledice opasne
prikleštenje šake, posekotine, poderotine - posledice neznatne
opekotine, povrede očiju, posledice opasne
opekotine, gušenja zbog produkata sagorevanja - posledice opasne
padovi u istoj ravni prelomi kostiju, kontuzije - posledice opasne
udar struje - posledice opasne
opekotine šake ili lica - posledice opasne
jak bljesak dovodi do zaslepljenja i zableštavanja. Veoma česta zaslepljenja
mogu oštetiti očno dno, - posledice opasne
3.2
3.3
7.1
oštećenja kože i očiju - posledice opasne
najopasnije i štetno deluje na oči i kožu , prekomerno izlaganje kože UV
zračenju dovodi do preranog starenja kože i rizika od malignih oboljenja.
Izaziva akutno oboljenje očiju - u vidu pečenja i "peska" u očima, suzenja i
bolova - posledice opasne
bronhitis i druga oboljenja disajnih organa - posledice opasne
oštećenje sluha - zavisno od nivoa buke - posledice opasne
prhlade, pad imuniteta i druga oboljenja, posledice u zavisnosti od postojećih
uslova
naprezanje čula vida i povećana opasnost od povreda - posledice neznatne
8.1
oboljenja koštano mišićnog sistema - posledice opasne
4.1
5.1
6.1
530577-TEMPUS-1-2012-1-RS-TEMPUS-JPCR
IMPROVEMENT OF PRODUCT DEVELOPMENT STUDIES IN SERBIA AND BOSNIA AND HERZEGOVINA
web: http://iprod.masfak.ni.ac.rs
ANALIZA RIZIKA
OPASNOST I
ŠTETNOST
1.MEHANIČKE
OPASNOSTI
OPIS OPASNOSTI
VEROVATNOĆA
POSLEDICE
NIVO RIZIKA
1.1
2
2
R4 – srednji rizik
1.2
1.3
1.4
1.5
2.OPASNOSTI OD EL.
ENER.
2.1
3.ŠTETNOSTI OD
ZRAČENJA
3.1
2.2
3.2
3.3
4.HEMIJSKE
ŠTETNOSTI
4.1
5.FIZIČKE ŠTETNOSTI
5.1
6.MIKROKLIMA
6.1
7.OSVETLJENOST
7.1
8.FIZIOLOŠKI NAPORI
8.1
Koristiti matricu sa slajda
16!
2x2=4 (R4)
530577-TEMPUS-1-2012-1-RS-TEMPUS-JPCR
IMPROVEMENT OF PRODUCT DEVELOPMENT STUDIES IN SERBIA AND BOSNIA AND HERZEGOVINA
web: http://iprod.masfak.ni.ac.rs
ZAŠTITNE MERE
a) održavanje opreme za zavarivanje i lokalne i opšte ventilacije u prostoriji u kojoj se
vrši proces zavarivanja: provera da li se vrše redovni pregledi opreme, da li se otklanjaju
kvarovi i smetnje na opremi, da li se vrši zamena dotrajalih delova, da li se električne
instalacije na koje se priključuje oprema za zavarivanje redovno pregleda i ispituje, da li je
sistem zaštite na el. instalacijama pouzdan, da li se vodi evidencija o održavanju opreme i
instalacija.
b) obezbeđivanje propisanih uslova za bezbedan i zdrav rad
- stalna mesta za zavarivanje moraju da imaju lokalnu ventilaciju, odnosno odvođenje
gasova, dimova, para i aerosola na mestu nastajanja i paravane - ograde od nezapaljivih
materijala da proces zavarivanja ne ugrožava druga radna mesta u radionici,
- radni sto za zavarivanje mora da bude prilagođen za radne operacije zavarivanja,
- buka do 85 dB(A),
- visina prostorije > od 3m, površina slobodnog prostora > od 2m2 po jednom radniku,
zapremina vazduha po jednom radniku > od 12 m3
- širina glavnog transportnog puta u radionici mora biti =>180cm, sporedni prolazi =>
100cm., a ako se u radionicu kreću transportna sredstva putevi moraju biti širi 80 cm od
transportnog sredstva odnosno najšireg elementa koji se prevozi.
530577-TEMPUS-1-2012-1-RS-TEMPUS-JPCR
IMPROVEMENT OF PRODUCT DEVELOPMENT STUDIES IN SERBIA AND BOSNIA AND HERZEGOVINA
web: http://iprod.masfak.ni.ac.rs
ZAŠTITNE MERE
c) osposobljavanje zavarivača
Zbog veoma velikog broja opasnosti i štetnosti pri elektolučnom zavarivanju i
specifičnosti rizika neophodno je u potpunosti prilagoditi osposobljavanje
specifičnostima radnog mesta. Praktično osposobljavanje zavarivača od izuzetnog je
značaja. Zavarivači moraju biti obučeni iz materije zaštite od požara.
d) sredstva i oprema za ličnu zaštitu na radu za zavarivača
- Radno odelo bez mažetni i preklopa u koje mogu dospeti varnice ili užarene čestice
metala
- Zaštitne cipele (Z.B1.300)
- Zaštitne kožne rukavice (Z.B1.023)
- Radna kapa,
- Kožna kecelja (Z.B1.006)
- Podkolenica - kožna (Z.B1.070)
- Zaštitna maska za el.varice (Z.B1.030)
530577-TEMPUS-1-2012-1-RS-TEMPUS-JPCR
IMPROVEMENT OF PRODUCT DEVELOPMENT STUDIES IN SERBIA AND BOSNIA AND HERZEGOVINA
web: http://iprod.masfak.ni.ac.rs
ZAŠTITNE MERE
-Pri elektrolučnom zavarivanju najpodesniji je naglavni štitnik za elektrolučno i gasno zavarivanje
i rezanje metala sa automatskim zatamnjenjem i mikro senzorima (EN 175:1997)
- Zaštitne kožne rukavice Z.B1.023 - duge sa mažetnama i pet prstiju - rukavice za zavarivače.
- Zaštitna stakla za zavarivanje SRPS Z.B1.250 - tamna stakla za gasno i elektrolučno varenje
izrađuju se sa zasenjenjima od broja 3 do broja 14 i primenjuju se u zavisnosti od vrste radova i
struje kojom se vrši zavarivanje
- Zasenjenje br. 3 - pri tvrdom lemljenju i pomoćnim radovima pri tačkastom elektrolučnom
varenju;
- Zasenjenje br. 4 i 5 - pri lakom gasnom varenju (tvrdo lemljenje, varenje lakih metala i
metaliziranje);
- Zasenjenje br. 6 - pri svim gasnim varenjima i rezanjima i elektrolučnom varenju do 30 ampera;
- Zasenjenje br. 7 i 8 - pri elektrolučnom varenju preko 30 do 75 ampera;
- Zasenjenje br. 9 i 10 - pri elektrolučnom varenju preko 75 do 200 ampera;
- Zasenjenje br. 11 i 12 - pri elektrolučnom varenju preko 200 do 400 ampera;
- Zasenjenje br. 13 i 14 - pri elektrolučnom varenju preko 400 ampera.
Download

Prihvatljiv rizik.