BUDŽET 24/2012
ZDRAVSTVO
IZMENA UREDBE O KOREKTIVNOM KOEFICIJENTU
I OBRAÈUNU PLATA U ZDRAVSTVENIM USTANOVAMA
Na osnovu èlana 4a stav 3. Zakona o platama u državnim organima i javnim
službama ("Službeni glasnik RS", br. 34/2001, 62/2006, 92/2011 i 99/2011), doneta je
Uredba o izmenama i dopunama Uredbe o korektivnom koeficijentu, najvišem
procentualnom uveæanju osnovne plate, kriterijumima i merilima za deo plate koji
se ostvaruje po osnovu radnog uèinka, kao i naèinu obraèuna plate zaposlenih u
zdravstvenim ustanovama ("Službeni glasnik RS", br. 100/2011, 63/2012 i 101/2012, u
daljem tekstu: Uredba).
Odredbe ove uredbe stupaju na snagu 31.10.2012. godine i primenjuju se na
obraèun i isplatu plate poèev od plate za mesec oktobar 2012. godine.
Izmene koje su predmet ove uredbe, odnose se na sledeæe:
korektivni koeficijent 0,9804
najviše poveæanje plate 4%
osnovna plata na nivou septembarske plate
promenjeni kriterijumi za preventivu i racionalnost
oèekuju se nove K i S tabele
direktoru zdravstvene ustanove je uveæanje po osnovu radnog uèinka na
nivou proseka ustanove
7. za ustanove primarnog nivoa bez izabranog lekara i ustanove sekundarnog i
tercijarnog nivoa, u sledeæih 12 meseci radni uèinak se obraèunava za ocenu 5.
1.
2.
3.
4.
5.
6.
1. Promena korektivnog koeficijenta
i maksimalnog poveæanja plata
Èlanom 4. Uredbe definisano je da se osnovna plata odreðuje množenjem
koeficijenta, osnovice za obraèun plate i korektivnog koeficijenta.
Korektivni koeficijent je u prethodnoj verziji Uredbe iznosio 0,90 i on je izazvao
najviše negodovanja kod zdravstvenih radnika, jer se krenulo sa nižom osnovicom od
postojeæe i uglavnom je to bio razlog pomeranja roka za primenu obraèuna plata po
kapitacionoj formuli.
Ministarstvo zdravlja i Vlada, da bi izbegli umanjenje osnovne plate, doneli su
odluku da osnovna plata od trenutka primene kapitacione formule, ne može biti niža od
plate koja se obraèunava primenom osnovice za obraèun plate koji su utvrðeni aktom
Vlade za obraèun i isplatu plate za mesec septembar 2012. godine i koeficijenta.
BUDŽET 24/2012
ZDRAVSTVO
Zakonom o budžetskom sistemu u èlanu 27e - Fiskalna pravila, navedeno je da æe
se u oktobru 2012. godine, plate i penzije poveæati za 2%.
Korektivni koeficijent sada iznosi 0,9804. To znaèi da se uz poveæanje
osnovice za obraèun plata od 2% i množenjem korektivnim koeficijentom, dobija
osnovna plata kao u septembru.
Primer: Zaposleni ima koeficijent 22,55; u septembru je osnovica za obraèun bila
2.504,07; u oktobru je osnovica za obraèun uveæana za 2% i iznosi 2.554,15, a
korektivni koeficijent iznosi 0,9804.
Septembarska osnovna plata:
22,55 x 2.504,07 = 56.466,78
Oktobarska osnovna plata:
22,55 x 2.554,15 x 0,9804 = 56.467,20
Razlika koja se javila u raèunici u iznosu od 42 pare je zbog zaokruženja
korektivnog koeficijenta.
U obraèunu plate za oktobar i naredne mesece, primenjujemo:
a. Osnovicu za obraèun plata u iznosu 2.554,15
b. Korektivni koeficijent 0,9804
c. Osnovna plata kao rezultat koji treba da dobijemo je: oktobarska
osnovna plata jednaka septembarskoj osnovnoj plati.
2. Radni uèinak kao deo plate
Radni uèinak predstavlja procentualno uveæanje plate.
U èlanu 5. stav 2. Uredbe utvrðeno je maksimalno procentualno uveæanje
osnovne plate od 4% (u odnosu na 22,22% iz prethodne Uredbe).
Kako je maksimalna ocena 10, na osnovu ostvarenih rezulata, a maksimalno
poveæanje plate po osnovu radnog uèinka 4%, to znaèi da vrednost ocene 1 iznosi
0,4%, odnosno koeficijent je 0,004.
Za obraèun radnog uèinka formula je sledeæa:
(0.004 x KO) x OP
KO - konaèna ocena iz kapitacionih tabela
OP - osnovna plata
0.004 - konstanta (vrednost za ocenu 1).
2.1. Radni uèinak u primarnoj zaštiti gde rade izabrani lekari
Kriterijumi za deo plate koji se ostvaruje po osnovu radnog uèinka, za zdravstvene
radnike koji na primarnom nivou zdravstvene zaštite obavljaju poslove izabranog
lekara su:
- Registracija - što èini 40% ukupne ocene;
- kvalitet zdravstvene zaštite - što èini 60% ukupne ocene.
BUDŽET 24/2012
ZDRAVSTVO
Prikaz uèešæa kriterijuma za vrednovanje rada izabranog lekara, izuzev
izabranog stomatologa
Kriterijum
registracija
Parametar na kome se zasniva
Uèešæe u ukupnoj oceni
broj potpisanih izjava osiguranih lica
40%
preventiva
preventivni pregledi
30%
racionalnost
vrednost lekova na recept
20%
efikasnost
broj poseta
10%
Kriterijumi za vrednovanje rada izabranog stomatologa
Kriterijum
Parametar na kome se zasniva
Uèešæe u ukupnoj oceni
registracija
broj potpisanih izjava osiguranih lica
40%
preventiva
preventivni pregledi
40%
efikasnost
broj poseta
20%
Registracija, preventiva i efikasnost se ocenjuju u odnosu na proseènu
vrednost za pojedinaènu ustanovu u odgovarajuæoj oblasti rada, s tim da ocena 5
odgovara onoj vrednosti koja je jednaka proseku za svaki od pojedinaènih kriterijuma.
Racionalnost se ocenjuje u odnosu na proseènu vrednost u Republici Srbiji
u odgovarajuæoj oblasti rada. Ocenjivanje u odnosu na prosek u Republici sigurno
predstavlja realniji kriterijum kvaliteta, nego kada se ustanova uporeðuje sama sa
sobom, kao što je za prethodna tri navedena kriterijuma.
Za svaki od kriterijuma postoji merilo, odnosno ocena kojom se vrednuju
pojedinaèni kriterijumi propisani ovom uredbom, u opsegu od 0 do 10, zavisno od
ostvarenih rezultata.
Ukupna ocena za svakog izabranog lekara je zbir ocena po kriterijumima iz ove
uredbe, srazmerno njihovom uèešæu u ukupnoj oceni.
Ukoliko izabrani lekar ima ocenu 5, njegovo poveæanje po osnovu radnog uèinka
iznosi 2% (5 x 0,4), ili ako je ocena 10, poveæanje iznosi 4%.
2.1.1. Izmena definicije preventive kao kriterijuma kvaliteta
Preventiva kao deo kriterijuma kvaliteta uèestvuje sa 30%, odnosno sa 40% u
stomatologiji u ukupnoj oceni radnog uèinka za svakog izabranog lekara. Prema ranijem
rešenju u Uredbi, preventiva je predstavljala procentualno uèešæe pruženih preventivnih
pregleda opredeljenim osiguranim licima u odnosu na ukupan broj opredeljenih
osiguranih lica, u posmatranom periodu. Najviše primedbi se odnosilo na to što su se
"brojale" samo preventivne usluge pružene opredeljenim pacijentima, a ne i usluge koje
su pružene "tuðim" pacijentima.
Prema izmenjenim odredbama Uredbe preventiva predstavlja broj preventivnih
poseta ukljuèujiæi i skrining koji se raèuna kao dve posete, u posmatranom periodu za
svakog pojedinaènog izabranog lekara. Mišljenja smo da je ovakvom definicijom puno
toga popravljeno - ne ogranièava se da se raèunaju za kapitacionu ocenu samo
preventivne usluge pružene opredeljenim licima, a uz to se i skrining raèuna kao dve
posete. Ovakva postavka izaziva i promenu ocena po osnovu preventive, kao i promenu
ukupne ocene kod svih izabanih lekara.
U nastavku æemo prikazati tabelu sa skrining uslugama, uslugama koje se pružaju
svim pacijentima (ne samo opredeljenim) i preventivne usluge koje se pružaju samo
opredeljenim pacijentima.
BUDŽET 24/2012
ZDRAVSTVO
Spisak skrining programa koji se raèunaju svim pregledanim pacijentima
2 puta u okviru preventive
Šifra
zdravstvenih usluga
Naziv zdravstvenih usluga
1000223
Ciljani pregled radi ranog otkrivanja raka debelog creva
1300029
Ciljani pregled radi ranog otkrivanja raka grliæa materice
1300144
Ciljani pregled radi ranog otkrivanja raka dojke
Spisak usluga koje se raèunaju u preventivu u kapitacionoj formuli
svim pregledanim pacijentima
Šifra
zdravstvenih usluga
Naziv zdravstvenih usluga
1000025
Sprovoðenje imunizacije/vakcinacije
1100031
Sistematski pregled školske dece i omladine
1200013
Sistematski pregled odraslih (samo za studente)
2400018
Stomatološki pregled
2400034
Sistematski stomatološki pregled
2400059
Preventivni pregled
2200103-18
Ultrazvuèni pregled kukova
Spisak usluga koje se raèunaju u preventivu u kapitacionoj formuli
samo opredeljenim pacijentima
Šifra
zdravstvenih usluga
Naziv zdravstvenih usluga
1000207
Grupni zdravstveno-vaspitni rad
1000215
Individualni zdravstveno - vaspitni rad
1100015
Sistematski pregled novoroðenèadi i odojèadi do prve godine života
1100023
Sistematski pregled male dece od jedne do šest godina života
1100049
Kontrolni pregled dece, školske dece i omladine (redovni, u sluèaju
praæenja poremeæaja)
1100056
Lekarski pregled pre upuæivanja u ustanovu za kolektivni boravak (jasle,
obdanište, letovalište)
1200013
Sistematski pregled odraslih (za sve osim za studente)
1300011
Preventivni ginekološki pregled
1300037
Prvi pregled trudnice
1300045
Kontrolni pregled trudnice
1300052
Psihofizièka priprema trudnice za poroðaj
1300086
Elektrofiziološko snimanje u ginekologiji i akušerstvu
1300151
Preventivni pregled u vezi sa planiranjem porodice
1300169
Pregled porodilje
2400026
Stomatološki pregled - kontrolni
2400067
Motivacija i obuèavanje korisnika u održavanju pravilne higijene
BUDŽET 24/2012
ZDRAVSTVO
Šifra
zdravstvenih usluga
Naziv zdravstvenih usluga
2400075
Individualno zdravstveno vaspitni rad u ordinaciji/motivacija i obuèavanje
u održavanju oralne higijene
2400083
Rad u maloj grupi (6 do 9 osoba)
2400091
Rad u velikoj grupi (više od 30 osoba)
2400109
Životna demonstracija (6 do 9 osoba)
2400117
Predavanje
2400125
Uklanjanje naslaga
2400133
Zalivanje fisura (po zubu)
2400141
Lokalna aplikacija fluroida srednje koncentracije
2400158
Serijska aplikacija koncentrovanih fluorida
2200079 - 14
Ginekološko-akušerski UZ pregled trudnica
2.1.2. Izmena utvrðivanja ocene kod racionalnosti kao kriterijuma kvaliteta
Veæ smo naveli da se ocena za racionalnost utvrðuje u odnosu na proseènu
vrednost u Republici Srbiji u odgovarajuæoj oblasti rada. Promenjen je odnos raspona
vrednosti prepisanih recepata i odgovarajuæe ocene.
Uporedni prikaz po starom i po novom naèinu utvrðivanja ocene
Ocena
Racionalnost
Po novom
Po starom
0
R > 1,45 pros. vr.
R > 1,5 pros. vr.
10
0,4 < R < 0,55 pros. vr.
R = 0,5 pros. vr.
0 - 10
0 < R < 0,4 pros. vr.
0 < R < 0,5 pros. vr.
10 - 0
0,55 < R < 1,45 pros. vr.
0,5 < R < 1,5 pros. vr.
U nastavku dajemo grafièki prikaz ocena za racionalnost u kapitacionim tabelama:
2.1.3. Izmena kapitacionih tabela
Izmene koje smo naveli za preventivu i racionalnost direktno utièu na formiranje
ocena u K i S tabelama, tako da ocene koje su trenutno na sajtu RFZO-a zbog izmena
Uredbe moraju da budu promenjene, tako da nisu primenljive za oktobarsku platu.
BUDŽET 24/2012
ZDRAVSTVO
Kod korišæenja podataka iz tabela K i S želimo da ukažemo na problem koji se
javlja u ustanovama kod kojih su se u tabeli našli lekari koji ne bi trebalo da budu (imaju
zaštitnu ocenu, iz druge su službe i sl.). Takvi lekari uglavnom imaju ocenu 0 i oni
obaraju prosek cele ustanove. Njih bi trebalo eliminisati iz tabela, ali njihovom eliminacijom menja se proseèna ocena ustanove i dobija se opet netaèna ocena. Takoðe netaèna
je i ocena svih lekara odgovarajuæe službe. Ovaj problem æe se prevaziæi jer je RFZO u
obaveštenju na sajtu najavio da æe objavljivati proseène ocene svih Domova zdravlja.
Korisna novina koja je objavljena na sajtu RFZO-a su i tabele koje su podešene za
automatski unos u informacione sisteme zdravstvenih ustanova. Vrednosti podataka u
tabelama odgovaraju vrednostima K i S tabela.
2.2. Radni uèinak za direktora ustanove
Direktoru zdravstvene ustanove procenat uveæanja osnovne plate po osnovu
radnog uèinka obraèunava se na nivou proseka radnog uèinka lekara u zdravstvenoj
ustanovi.
Ukoliko direktor zdravstvene ustanove odreðeni procenat radnog vremena radi
kao izabrani lekar deo plate po osnovu radnog uèinka obraèunava se u skladu sa ovom
uredbom, srazmerno vremenu provedenom u obavljanju poslova izabranog lekara.
Kod matiène filijale treba proveriti da li za direktore koje delimièno rade kao
izabrani lekari, treba prijaviti procentualni deo radnog vremena koji radi kao izabrani
lekar jer æe na taj naèin i njegova ocena biti drugaèije izraèunata.
2.3. Radni uèinak za ustanove primarnog nivoa bez izabranog lekara
i ustanove sekundarnog i tercijarnog nivoa
Ustanove primarnog nivoa bez izabranog lekara i ustanove sekundarnog i
tercijarnog nivoa po prethodnoj Uredbi trebalo je da radni uèinak obraèunava na osnovu
obima izvršenog rada zaposlenog, odnosno tima zaposlenih koji uèestvuju u obavljanju
odreðenih poslova, odnosno po organizacionoj jedinici ili delu zdravstvene ustanove,
odnosno zdravstvene ustanove u celini, kao i kvaliteta obavljenog rada, u skladu sa
utvrðenim standardima.
Kako ovi kriterijumi nisu utvrðeni, kao što je to sluèaj sa izabranim lekarima,
izmenama Uredbe je ureðeno da u roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu
ove uredbe, zaposlenima u ovim ustanovama, deo plate se po osnovu radnog uèinka
obraèunava kao da su ostvarili ocenu 5 po osnovu obima i kvaliteta obavljenog
rada.
3. Primeri za obraèun plate od oktobra meseca
Formula za obraèun plate koju je objavio RFZO je sledeæa:
(0,9804 + 0,00392 x Ocena) x Osnovica za obraèun x koeficijent + Dodaci na platu
Ova formula æe olakšati obraèun plata i služi kao kontrola dobro obraèunate plate.
Iz ove formule možemo da zakljuèimo sledeæe:
- 0,9804 je korektivni koeficijent po Uredbi kojim se množi Osnovica za obraèun
i koeficijent i dobija se osnovna plata
- U tekstu smo veæ objašnjavali da je vrednost jedne ocene 0,004 jer je
maksimalni procenat poveæanja osnovne plate 4%, a najviša ocena 10.
BUDŽET 24/2012
ZDRAVSTVO
Koeficijent 0,004 x ocena primenjujemo na osnovnu platu (koja je veæ
korigovana korektivnim koeficijentom 0,9804) i dobijamo iznos radnog uèinka.
- Ukoliko želimo da izraèunamo radni uèinak na iznos (osnovica za obraèun x
koeficijent), onda moramo da korigujemo vrednost ocene 0,004 korektivnim
koeficijentom 0,9804 i dobijemo vrednost ocene 0,00392.
Formula koju smo mi koristili u našim primerima zbog postupnog prikazivanja
obraèuna je sledeæa:
(Osnovica za obraèun x koeficijent x 0,9804) = Osnovna plata
Osnovna plata x 0,004 x ocena = Radni uèinak
Rezultat obraèuna plate u oba sluèaja je isti.
Pre nego što preðemo na primere, želeli bismo da iznesemo konstatacije kao
rezime uticaja primene radnog uèinka na visinu plate.
Ukoliko poðemo od pretpostavke da vršimo poreðenje plate izabranog lekara koji
je u septembru (po starom obraèunu) radio puno radno vreme i za istog tog lekara
obraèun plate u oktobru, gde u jednom sluèaju ima ocenu 0, u drugom sluèaju ocenu 5, a
u treæem sluèaju ocenu 10, možemo da konstatujemo sledeæe:
1. Neto plata iz septembra je jednaka plati iz oktobra sa ocenom 0 za zaposlenog
sa istim koeficijentom i istim godinama staža, jer je došlo do poveæanja
osnovice za 2%
2. Neto plata zaposlenog koji ima ocenu 5 u oktobru, a isti koeficijent i godine
staža kao u obraèunu za septembar, ima 2% veæu ukupnu neto platu.
3. Neto plata zaposlenog koji ima ocenu 10 u oktobru, a isti koeficijent i godine
staža kao u obraèunu za septembar, ima 4% veæu ukupnu neto platu.
4. Minuli rad za iste godine staža i isti koeficijent kod zaposlenog koji ima ocenu
10 je 4% veæi od minulog rada iz septembra meseca, a i svi ostali dodaci dežurstvo, rad na državni praznik, noæni rad, prekovremeni rad æe biti veæi u
istom procentu.
5. Sve plate kod zaposlenih èija je ocena veæa od 0 æe biti proporcionalno veæe od
septembarske plate pod istim uslovima, a manju platu po elementima iz nove
Uredbe neæe imati niko.
Primer 1: Obraèun za lekara koji je radio puno radno vreme kao izabrani
lekar
Lekar opšte medicine sa koeficijentom 22,55 i 20 godina radnog staža, u oktobru
mesecu je radio puno radno vreme 176 èasova kao izabrani lekar u službi opšte medicine i ostvario ukupnu ocenu 7,00 po osnovu radnog uèinka. Uporedno (kolona d) smo
dali obraèunatu platu za iste uslove, ali ocenu za radni uèinak 0.
U primeru æemo dati samo neto obraèun jer preraèun na bruto je isti kao i do
sada.
Red.
broj
Opis
Neto plata za
mesec oktobar
Ocena 7
Neto plata za
mesec oktobar
Ocena 0
a
b
c
d
1.
Vred. koef. neto
2.
Èasova u mesecu
3.
Koef/èas (1/2)
4.
Koef. izabranog lekara (IL)
2.554,15
2.554,15
176
176
14,5122
14,5122
22.55
22.55
BUDŽET 24/2012
Red.
broj
ZDRAVSTVO
Opis
Neto plata za
mesec oktobar
Ocena 7
Neto plata za
mesec oktobar
Ocena 0
b
c
d
a
5.
Redovan rad
176
6.
Godine staža
7.
Minuli rad
8.
Osnovna plata (r.br. 4 x r.br. 3 x r.br. 5)
x korektivni koeficijent 0,9804
9.
Ocena za radni uèinak
10.
Radni uèinak (0,004 x r.br. 9) x r.br. 8
11.
Minuli rad (r.br. 8 + r.br. 10) x r.br. 7
11.
Ukupna neto plata (r.br. 8 + r.br. 10 + r.br. 11)
176
20
20
8%
8%
56.467,14
56.467,14
7,00
0
1.581,07
0
4.643,86
4.517,37
62.692,07
60.984,51
Za obraèun radnog uèinka smo (r.br. 9 u tabeli - kolona c) dali sledeæu formulu:
(0,004 x KO) x OP
KO - konaèna ocena iz kapitacionih tabela
OP - osnovna plata
0,004 - konstanta (vrednost za ocenu 1).
Uredbom o korektivnom koeficijentu, precizirano je da se deo plate po osnovu
radnog uèinka odreðuje procentualnim uveæanjem osnovne plate, a da to procentualno
uveæanje osnovne plate iznosi najviše 4%. Kako je maksimalna ocena po osnovu radnog
uèinka 10, to znaèi da jedna ocena vredi 0,004.
Prilikom uporeðivanja plata izabranog lekara za oktobar sa ocenom 7 i
obraèunate plate sa ocenom 0, konstatujemo da je ukupna plata sa ocenom 7 (kolona c)
veæa od plate sa ocenom 0 za 2,8%. Ako primenimo konstataciju u prethodnom stavu da
jedna ocena vredi 0,004, onda ocena 7 uveæava platu za 7 x 0,004 = 0,028 ili za 2,8%.
Primer 2: Obraèun za lekara koji je radio kao izabrani lekar i imao dežurstvo
40 èasova u oktobru mesecu
Ostali elementi (koeficijent, vrednost koeficijenta, godine staža, ocena 7 po
osnovu radnog uèinka) su isti kao u prethodnom primeru.
Red.
broj
a
Opis
Neto plata za
mesec oktobar
Ocena 7
b
c
1.
Vred. koef. neto
2.554,15
2.
Èasova u mesecu
3.
Koef/èas (1/2)
4.
Koef. izabranog lekara (IL)
5.
Redovan rad
6.
Godine staža
7.
Minuli rad
8%
8.
Dežurstvo
40 èasova
9.
Osnovna plata
(r.br. 4 x r.br. 3 x r.br. 5) x korektivni koeficijent 0,9804
56.467,14
176
14,5122
22.55
176
20
BUDŽET 24/2012
ZDRAVSTVO
Red.
broj
Opis
Neto plata za
mesec oktobar
Ocena 7
a
b
c
10.
Ocena za radni uèinak
11.
Radni uèinak (0,004 x r.br. 10) x r.br. 9
1.581,07
7,00
12.
Vrednost èasa - osnovica za dodatke
(r.br. 9 + r.br. 11) / 176
329,8193
13.
Minuli rad (r.br. 12 x (r.br. 5 + r.br. 8)) x r.br. 7
14.
Dežurstvo (r.br. 8 x r.br. 12 x 126%)
16.622,89
15.
Ukupna neto plata (r.br. 9 + r.br. 11 + r.br. 13 + r.br. 14)
80.370,38
5.699,28
Osnovna plata i iznos radnog uèinka su isti u prethodnom primeru i u ovom
primeru.
Na rednom broju 12 izraèunata je vrednost èasa kao osnovica za obraèun
dodataka (minuli rad, dežurstvo, noæni rad, ...). Po Zakonu o platama osnovica za
dodatke je osnovna plata uveæana za radni uèinak.
Minuli rad se razlikuje jer lekar ima dodatnih 40 èasova dežurstva, tako da se
umesto na 176 èasova minuli rad obraèunavao na 216 èasova.
Vrednost èasa za dežurstvo je uveæana za 26% tako da iznosi 420,42 dinara
(333.667 + 333.667 x 26%).
Primer 3: Obraèun za lekara koji je radio kao izabrani lekar polovinu meseca,
a drugu polovinu meseca je bio na godišnjem odmoru
Ostali elementi (koeficijent, vrednost koeficijenta, godine staža, ocena 7 po
osnovu radnog uèinka) su isti kao u prethodnom primeru.
Red.
broj
Opis
Neto plata za
mesec oktobar
Ocena 7
a
b
c
1.
Vred. Koef. Neto
2.
Èasova u mesecu
2.554,15
3.
Koef/èas (1/2)
4.
Koef. izabranog lekara (IL)
5.
Redovan rad
6.
Godine staža
7.
Minuli rad
8.
Godišnji odmor
88 èasova
9.
Osnovna plata
(r.br. 4 x r.br. 3 x r.br. 5) x korektivni koeficijent 0,9804
28.233,57
176
14,5122
22.55
88 èasova
20
8%
10.
Ocena za radni uèinak
11.
Radni uèinak (0,004 x r.br. 10) x r.br. 9
7,00
12.
Vrednost èasa - osnovica za dodatke
(r.br. 9 + r.br. 11) / r.br. 5
13.
Minuli rad (r.br. 12 x r.br. 5 x r.br. 7)
14.
Plata po osnovu rada (r.br. 9 + r.br. 11 + r.br. 13)
15.
Godišnji odmor (prosek prethodna tri meseca)
31.851,45
16.
Ukupna neto plata (r.br. 9 + r.br. 11 + r.br. 13 + r.br. 14)
63.197,49
790,54
329,8194
2.321,93
31.346,04
BUDŽET 24/2012
ZDRAVSTVO
U ovom primeru treba obratiti pažnju da je radni uèinak obraèunat samo na vreme
provedeno na radu. Radni uèinak se obraèunava na osnovnu platu, koja se raèuna
srazmerno vremenu provedenom na radu.
Minuli rad je obraèunat samo za vreme provedeno na radu - za 88 èasova, jer u
proseku za prethodna tri meseca koji predstavlja osnovicu za obraèun godišnjeg
odmora, nalazi se i dodatak za minuli rad.
U sluèajevima kada je izabrani lekar proveo ceo mesec u oktobru na godišnjem
odmoru, radni uèinak za taj mesec ne utièe na njegovu platu - on dobija prosek koji je
ostvario za prethodna tri meseca. Ukoliko ide na godišnji odmor (bolovanje do 30 dana,
plaæeno odsustvo ... ) od novembra meseca, u prosek mu ulazi plata koju je primio u
oktobru i u tom smislu radni uèinak utièe na obraèun naknada.
Odlazak na godišnji odmor, odnosno na bolovanje ili neko drugo odsustvo,
ima efekat na formiranje ocene za radni uèinak za kvartal u kome koristi ta odsustva.
Na registraciju ne utièe odsustvovanje, ali na efikasnost utièe - ima manji broj poseta. Na
racionalnost ne mora da utièe jer ne izdaje recepte, a na preventivu utièe jer nije pružao
preventivne usluge osiguranim licima.
Primer 4: Obraèun za lekara koji je radio kao izabrani lekar 80% radnog
vremena u službi opšte medicine, a 20% vremena u pedijatriji
Za ovakve sluèajeve je prvo neophodno usaglasiti ovakvo radno vreme za
lekara sa matiènom filijalom, kako bi se on pojavio u dve K tabele - u K tabeli opšte
medicine i u K tabeli pedijatrije i da bi mu se na pravi naèin obraèunala ocena. Koliko je to
važno pokazaæemo na primeru:
Ukoliko lekar ima registrovanih 1000 pacijenata, a prosek službe je 2000, lekar za
registraciju dobija ocenu 0, meðutim ukoliko su to registrovani pacijenti za 80% radnog
vremena, onda se ovih registrovanih 1000 pacijenata svodi na 100% radnog vremena i
onda je to 1250 pacijenata, pa je njegova ocena po osnovu registracije 1,25.
Slièan efekat je i za efikasnost. Ako je ostvareni broj poseta 1000, a i proseèan
broj poseta u okviru službe je 1000, onda je ocena za efikasnost 5. Meðutim ako se taj
broj poseta odnosi na 80% radnog vremena, onda je broj poseta 1250, a ocena je 7,5.
Zakljuèak je da je veoma važno prijaviti podelu radnog vremena.
Ukoliko je regularno prijavljena podela radnog vremena i lekar se pojavio u dve
tabele, ustanova mora da izraèuna ukupnu ocenu radnog uèinka i to na sledeæi naèin:
Ukoliko je ocena za 80% radnog vremena u službi opšte medicine 8,00, a ukupna
ocena za 20% radnog vremena u službi pedijatrije 9,00, onda ukupna ocena izgleda
ovako:
Ukupna ocena = 0,8 x 8 + 0,2 x 9 = 8,20
Ukoliko je lekar radio 176 sati u julu, ima koeficijent 22,55 i 20 godina radnog
staža, njegova plata se obraèunava na sledeæi naèin:
Red.
broj
Opis
Neto plata za
mesec oktobar
Ocena 8.20
a
b
c
1.
Vred. koef. neto
2.
Èasova u mesecu
3.
Koef/èas (1/2)
4.
Koef. izabranog lekara (IL)
2.554,15
176
14,5122
22.55
BUDŽET 24/2012
ZDRAVSTVO
Red.
broj
Opis
Neto plata za
mesec oktobar
Ocena 8.20
a
b
c
5.
Redovan rad
176
6.
Godine staža
20
7.
Minuli rad
8.
Osnovna plata (r.br. 4 x r.br. 3 x r.br. 5)
x korektivni koeficijent 0,9804
8%
9.
Ocena za radni uèinak
10.
Radni uèinak (0,004 x r.br. 9) x r.br. 8
11.
Minuli rad (r.br. 8 + r.br. 10) x r.br. 7
12.
Ukupna neto plata (r.br. 8 + r.br. 10 + r.br. 11)
56.467,14
8,20
1.852,12
4.665,54
62.984,80
Na isti naèin se raèuna ukupna ocena ukoliko je lekar naprimer radio dva dana u
hitnoj službi, a tri dana nedeljno kao izabrani lekar. Ako je kao izabrani lekar ostvario
ocenu 8, a za rad u hitnoj službi se po Uredbi dobija ocena 5, onda je njegova ukupna
ocena:
Ukupna ocena = 0,6 x 8 + 0, 4 x 5 = 6,8
Ukoliko je lekar radio tri dana nedeljno kao izabrani lekar, a dva dana u nekoj
drugoj službi koja nije hitna služba gde nije radio kao izabrani lekar, onda se za tih 40%
radnog vremena umesto ocene 5, raèuna prosek ustanove.
Primer 5: Obraèun za medicinsku sestru (tehnièara) koja radi u timu sa
izabranim lekarom
Za medicinsku sestru - tehnièara koja je u timu sa izabranim lekarom, procenat
uveæanja osnovne plate po osnovu radnog uèinka obraèunava se u istom procentu kao
i za izabranog lekara.
Medicinskoj sestri koja radi u timu sa izabranim lekarom koji ima ocenu 6,00, èiji je
koeficijent 13,11 i ima 10 godina staža, plata æe se obraèunavati na sledeæi naèin:
Red.
broj
Opis
Neto plata
za oktobar mesec
Ocena 6
a
b
c
1.
Vred. Koef. Neto
2.
Èasova u mesecu
3.
Koef/èas (1/2)
4.
Koef. sestre koja radi u timu
5.
Redovan rad
176
6.
Godine staža
10
7.
Minuli rad
8.
Osnovna plata (r.br. 4 x r.br. 3 x r.br. 5)
x korektivni koeficijent 0,9804
2.554,15
176
14,5122
13.11
4%
32.828,57
BUDŽET 24/2012
ZDRAVSTVO
Red.
broj
Opis
Neto plata
za oktobar mesec
Ocena 6
a
b
c
9.
Ocena za radni uèinak
10.
Radni uèinak (0,004 x r.br. 9) x r.br. 8
11.
Minuli rad (r.br. 8 + r.br. 10) x r.br. 7
12.
Ukupna neto plata (r.br. 8 + r.br. 10 + r.br. 11)
6,00
787,89
1.344,65
34.961,11
Ukoliko medicinska sestra (tehnièar) radi sa dva lekara u timu i ako polovinu
radnog vremena radi sa jednim lekarom èija je ocena 6, a drugu polovinu radnog
vremena je u timu sa drugim lekarom èija je ocena 9, u tom sluèaju se njena ocena
raèuna na sledeæi naèin:
Ukupna ocena = 0,5 x 6 + 0,5 x 9 = 7,5
Ukoliko sestra radi na centralnom šalteru, onda je njena ocena za radni uèinak
prosek ustanove.
Primer 6: Obraèun plata za lekare koji su na proseku ustanove
Kod raèunanja ocene po osnovu radnog uèinka, uveden je "zaštitni faktor" za
odreðene grupe lekara i to:
- lekaru na specijalizaciji,
- lekaru u kuænoj nezi,
- lekaru specijalisti odgovarajuæe grane medicine, odnosno stomatologije, a koji
ne obavlja poslove izabranog lekara,
- lekaru povratniku sa odsustva dužeg od 6 meseci,
- lekaru poèetniku,
- lekaru pripravniku,
- lekaru koji je zasnovao radni odnos na novom radnom mestu.
Kako se izraèunava prosek ustanove?
Kod registracije, preventive i efikasnosti kod izraèunavanja ocene izabranog
lekara kao reper se koristi proseèno ostvarena vrednost za svaki kriterijum u
zdravstvenoj ustanovi u okviru iste oblasti rada, osim za racionalnost gde se kao reper
koristi proseèna potrošnja za lekove na recept u oblasti rada na nivou Republike.
Proseèna ocena na nivou ustanove, predstavlja koliènik zbira ukupnih
ocena za sve oblasti rada i ukupnog broja lekara iz svih oblasti koji su se pojavili
u kapitacionim tabelama.
Ukoliko je proseèna ocena na nivou ustanove 5,02, ona se primenjuje u
obraèunu kod svih navedenih kategorija lekara.
Za medicinske sestre (tehnièare) koje ne rade u timu sa izabranim lekarom
radni uèinak se raèuna na nivou proseka ustanove.
Primer 7: Obraèun plata za administrativno osoblje i zdravstvene saradnike
Za druge zaposlene (koji nisu izabrani lekari i ne rade u timu sa izabranim
lekarom) u zdravstvenoj ustanovi koja obavlja delatnost na primarnom nivou
zdravstvene zaštite u kojoj poslove obavljaju izabrani lekari, deo plate po osnovu radnog
uèinka obraèunava se u visini koja predstavlja proseèno uveæanje osnovne plate po
osnovu radnog uèinka po zaposlenom u toj zdravstvenoj ustanovi.
BUDŽET 24/2012
ZDRAVSTVO
Knjigovoða operater sa srednjom školskom spremom, ima koeficijent 10,20. Ima
ukupno 30 godina radnog staža. U oktobru mesecu je radio 16 sati prekovremeno.
Proseèna ocena na nivou ustanove je 5,02. Plata æe mu se obraèunati na sledeæi naèin:
Red.
broj
Opis
Neto plata za
juli mesec
Ocena 7
a
b
c
1.
Vred. Koef. Neto
2.
Èasova u mesecu
3.
Koef/èas (1/2)
4.
Koef. sestre koja radi u timu
5.
Redovan rad
2.554,15
176
14,5122
10,20
176
6.
Godine staža
7.
Minuli rad
30
8.
Prekovremeni rad
16 èasova
9.
Osnovna plata (r.br. 4 x r.br. 3 x r.br. 5)
x korektivni koeficijent 0,9804
25.541,68
12%
10.
Ocena za radni uèinak
5,02
11.
Radni uèinak (0,004 x r.br. 10) x r.br. 9
12.
Vrednost èasa - osnovica za dodatke
(r.br. 9 + r.br. 11) / r.br. 5
148,0373
13.
Prekovremeni rad (r.br. 12 x r.br. 8 x 126%)
2.984,43
14.
Minuli rad (r.br. 12 x (r.br. 5 + r.br. 8) x r.br. 7
3.410,78
15.
Ukupna neto plata (r.br. 9 + r.br. 11 + r.br. 13 + r.br. 14)
512,88
32.449,77
dipl. ecc Branislava Šljivanèanin
Download

izmena uredbe o korektivnom koeficijentu i obračunu plata u