Decentralizator
ISSN 1821-486X
broj 11
l
novembar/decembar 2011.
l
godina II
www.decentralizacija.gov.rs
Velibor Petković
strane 4. i 5.
Mozaik
kameleonovog oka
мр Дејан Вучетић
стране 6. и 7.
Децентрализација на
стартној позицији
Боривоје Радић
страна 11.
Војни објекти ометају
урбанистичко
сређивање
Драгица Павлов Крстић
стране 14. и 15.
Из Пирота
правац за Правец
PRVE REČI
DOBRO DOŠLI U DECENTRALIZATOR
Decentralizator Aktivnosti KNSD RS
iz sadržaja
Нада Будимовић
Прилика да се о
локалним
проблемима
одлучује у локалним
срединама..................8-9
Opštine i gradovi
predstavili resurse i
potencijale ....................10
Ljudska prava na
lokalnom nivou..........16
Ка Европској унији:
Развој локалне
самоуправе после
нових избора.............17
Doprinos
razjašnjavanju
pojmovne zbrke........18
Александар Микавица
Nekoliko pasusa o granici kao dijalektičkoj pojavi
Podrška reformidržavne uprave
P
odrška reformi državne
uprave Republike Srbije,
2010–2013. jeste trogodišnji projekat u okviru bilateralnog
aranžmana Ministarstva za ljudska
i manjinska prava, državnu i lokalnu samoupravu Republike Srbije i Švedske agencije za međunarodnu razvojnu saradnju (Sida),
osmišljen s ciljem da unapredi
vladavinu prava i odgovornosti, transparentnost, efektivnost i efikasnost državne
uprave u Srbiji.
plementaciju Akcionog plana za
sprovođenje reforme državne
uprave u Republici Srbiji u periodu od 2009. do 2012. godine.
Početna sredstva za projekte,
koji će se finansirati iz Projektnog
fonda, u iznosu od
oko 700.000 evra,
obezbedila je Šved-
Projektni fond za institucionalni razvoj (PROFID), koji
su formirali Ministarstvo
i Sida, raspisao je u novembru 2011. godine konkurs s
namerom da
podrži im-
Регионалне разлике
– јабука раздора..20-21
Kontakti zaposlenih
u Kancelariji NSD RS
Kancelarija Nacionalnog saveta za
decentralizaciju Republike Srbije
(KNSD RS) nalazi se u Palati „Srbija“ u
Ulici Mihaila Pupina 2 na Novom Beogradu (bivši SIV) i radi svakog radnog
dana od 9 do 17 sati.
Internet prezentacija Kancelarije
www.decentralizacija.gov.rs
Kancelarijom rukovodi direktorka
Nataša Čorbić (011/301-4107, [email protected]), koja ujedno
obavlja i dužnost sekretarke Saveta.
Zamenica direktorke KNSD RS je Marinika Čobanu (011/301-4117, [email protected]), a pomoćnici
su Dragan Vujčić (011/301-4104,
[email protected]), Nataša
Dragojlović (011/301-4104,
[email protected]), Nebojša Vrebalov (011/301-4105, [email protected]) i Nenad
Živković (011/301-4105, [email protected]).
2
DECENTRALIZATOR | Broj 11
l
novembar/decembar 2011. g.
ska agencija za međunarodnu razvojnu saradnju (Sida).
Kancelarija Nacionalnog saveta
za decentralizaciju Republike Srbije (KNSD RS) planira da projektom izrade studije Primena
principa supsidijarnosti u Srbiji
konkuriše u ovom projektnom ciklusu. Planirano je da projekat traje devet meseci, a krajnji ishod
će biti izrada studije o mogućnostima primene principa supsidijarnosti u Srbiji u
kontekstu planiranja procesa
decentralizacije i za potrebe izrade strategije decentralizacije RS, a šire posmatrano u smislu reforme državne uprave u skladu sa zahtevima procesa pridruživanja Srbije
Evropskoj uniji. Potpisivanje ugovora se očekuje u
drugoj polovini januara
2012. godine.
Blokadе iz glave “
Piše:
Nenad Živković
E
vropa je uvek imala problema s granicama – reče
mladi službenik Ministarstva spoljnih poslova Republike Francuske, nevoljno odbijajući
molbu bivše devojke da joj „sredi
papire“ za novog mladića u koga
je sada ludo zaljubljena, u Dragana
iz Srbije, koji ima zlatne ruke, srce
puno nežnih osećanja za Žanu i
veliki talenat za slikarstvo, ali ne i
boravišnu dozvolu. Činovnik je
imao ljudsko razumevanje za ilegalnog imigranta sa Balkana, pa
„njegov slučaj“ nije prijavio kolegama nadležnim za ovu vrstu neprihvatljivog ponašanja, ali nije ni,
poštujući pravila službe, važeće zakone i osećanje lojalnosti, smutio
nešto. Ni na najudaljenijem rubu
pameti nije mu bilo da zloupotrebi
položaj, iskoristi priliku, zatraži
protivuslugu, da bude dobar za izvesnu sumu novčanih jedinica, da
ponudi „učlanjenje u stranku“ ili
intimni vikend. Drugim rečima,
nije se odao užasima korupcije, a
korupcija je svaki odnos u kome
je nešto trulo.
I njemu je bilo jasno da je granica jedna dijalektička pojava, kao
i dilema da li je čaša puna do pola
ili prazna od pola: granica jeste linija na kojoj se mnogi svetovi završavaju, kao što je i linija od koje
bezbroj odnosa počinje. Odavno
je poznato da svaku granicu u fizičkom svetu podižu blokade u
ljudskim glavama, te ih, sledstveno,
samo samopodešavanje reda veličina vrednosti može i ukloniti.
Granice podižemo da bismo pokazali dokle je „naše“ i dokle neko
stran „sme da priđe“. Metaforički
govoreći, ali i stvarno, ako „ja“ nemam nameru da kradem komšijine
kajsije, a „on“ nema nameru da truje moga psa, zašto bismo se delili
žicama i tarabama? Za početak je
dovoljno da se uvažavamo, možda
ćemo kasnije pitati jedan drugog
za zdravlje i popiti pivo zajedno,
pogotovo ako su to radili i naši stari, pogotovo ako imamo i rođake
koji su se u međuvremenu malo
udaljili...
Od kada se rodila ljubav između
Dragana i Žane, stvari su se pomalo
pomerile u korist Srbije. Prošlo je,
doduše, desetak godina tokom kojih smo kao građani (i kao društvo)
sazreli toliko da smo, iz političkih
razloga, dobili mogućnost a, na
osnovu procene evropske bezbednosne zajednice, stekli i pravo da u
uređene evropske zemlje putujemo
preskačući samo preko jednog zida,
onog podignutog Šengenskim sporazumom. Dalje evropske integra-
linije do kojih je „naša“ stvarna
vojska stigla, do onog mesta gde
je uspela da pobode zastavu. Pošto
su, dakle, sve granice ovog tipa besmislene, u načelu, ljudski i filozofski, zbog kojih konkretnih razloga treba da radimo na njihovom
ukidanju? Uzmimo, na primer, Banat, severni deo: zato da bi voz,
kad stigne u Kikindu, nastavio za
Segedin, Arad i Temišvar a ne samo za Žombolj; zato što je Nakovo udaljeno od Lunge 3200 metara, zato što od Crne Bare do Valkanja ima 10,5 kilometara ravnice,
a sa obe strane granice sve je – narodi, arhitektura, istorija, kultura,
kuhinja, običaji, jezici... – isto, samo su suvereniteti različiti. Ili zato
što u srednjem Banatu reka ne zna
gde prestaje da se zove Timiš a po-
cije Srbije činiće provizornim i druge prepreke, sve dok ih ne budemo
potpuno uklonili. Moramo sami
da se potrudimo, moramo dalje da
rastemo kako bismo dostigli standarde koje pred nas postavljaju evropski partneri. Jer, zaista, niko nije
ušao u Evropu pod svojim uslovima.
Ne možemo da igramo fudbal bez
lopte; ili ćemo za tu igru morati da
se jako natripujemo i da se loptamo
sa sebi sličnim iluzionistima na pomoćnom terenu i na utakmicama
koje nisu registrovane; a još ako
budemo poželeli da ubedimo Uefu
i Fifu da su njihova pravila lažna,
a naša izvorna i jedina prava, e onda
smo u velikom problemu...
Državne granice su vidljive samo
na zemljopisnim mapama i na
Google Earthu, to su zamišljene
činje da se zove Tamiš, ali kad voda
nadođe, ona plavi zemljište ne hajući čija je ono teritorija; zato što
takva hermetizovana situacija otežava ili potpuno onemogućuje
protok ljudi, robe, kapitala i ideja...
što znači slobodu; zato što takvih
primera ima bezbroj, duž cele granice, preko južnog Banata, pa
ukrug do Horgoša i Đale...
Iz svih ovih praktičnih, ali i
mnogih moralnih razloga, neprocenjiv značaj za upristojavanje Srbije ima saradnja graničnih opština
i gradova sa susedima s druge strane, sponzorisana novcem iz fondova EU ili „samonikla“. Podele
ljudima kvare nivo kvaliteta života,
saradnja ga podiže – ne samo da
iza tih prekograničnih projekata
ostaju tragovi u fizičkom svetu,
Državne granice
su vidljive samo na
zemljopisnim mapama i na
Google Earthu, to su
zamišljene linije do kojih je
„naša“ stvarna vojska stigla,
do onog mesta gde je uspela
da pobode zastavu
oni doprinose jačanju kapaciteta
lokalne zajednice, pomažu joj da
osvoji nova znanja i veštine i – otvaraju prostor za nove projekte.
Što više sarađujemo sa partnerima
na ostvarenju zajedničkih interesa,
što se više upoznajemo i razumemo, tim smanjujemo šanse da se
mlatimo zbog razlika koje bi ionako trebalo da budu „hrana“ za
obostrani duhovni rast, umesto
što su, prečesto dosad, bile povod
za sukobe. Prevazilaženje svih
konflikata sa susedima i živu re-
gionalnu saradnju i Evropska unija
je prepoznala kao jedan od uslova
za integraciju u svoje okrilje. Kada
duh decentralizacije bude p(r)otresao jedinice lokalne samouprave,
kada one budu imale veće nadležnosti i imovinu kojom će samostalno raspolagati, kada Srbija bude
stekla status kandidata za članstvo
u EU, tada će se prekogranična saradnja intenzivirati, pojačana i drugim pretpristupnim fondovima
evropske megastrukture. To je budućnost kojoj treba da stremimo:
nasuprot njoj stoji samoizolacija,
nestanak i zaborav...
Film Žan-Marka Bara iz 1999. godine zvao se Ljubavnici, a Draganov
lik je tumačio Sergej Trifunović.
novembar/decembar 2011. g.
Autor je urednik Decentralizatora
l
Broj 11 | DECENTRALIZATOR
3
ZAŠTO JE CENTRALIZAM LOŠ
?letopis
XI 2011. g.
Ruma
Saradnja sa Hrvatskom
U okviru prekograničnog programa
Srbija–Hrvatska, Regionalna razvojna agencija Srem učestvovala je sa
ukupno šest projekata, od kojih je u
jednom projektu glavni aplikant a u
ukupno pet projekata partner.
Saradnja je realizovana sa opštinama Ruma, Pećinci, Šid i Irig, ali i
sa drugim institucijama u regionu
kao što su Nacionalni park Fruška
gora, Agencija za ruralni razvoj opštine Inđija, Poljoprivredna škola u
Rumi, Poljoprivredno-savetodavna
služba u Rumi i „Zekin salaš“. U
prekograničnom regionu Hrvatske
projektna saradnja uspostavljena je
sa upravnim organima Vukovarsko-
Mozaik
kameleonovog oka
S
Piše:
Velibor Petković
-srijemske županije, sa Regionalnom
razvojnom agencijom Vukovarsko-srijemske županije, sa gradom
Vinkovci, gradom Vukovarom i
Poljoprivrednim fakultetom u Osijeku. Kroz projektne aplikacije najviše su bile zastupljene teme iz
oblasti razvoja turizma, primena obnovljivih izvora energije, zaštita životne sredine u oblasti održive
poljoprivrede i upravljanja
građevinskim otpadom. Ukupna
vrednost projekata je oko 1,3 miliona evra.
XI 2011. g.
Vršac, Deta
Osvetljavanje crkava
Saradnja između dve susedne opštine,
Vršca i rumunske Dete, nastavlja se
zajedničkim projektom osvetljavanja
crkava u Vršcu i Deti. Projekat finansira
Evropska unija, a planirano je da se u
Vršcu osvetli Saborna crkva Svetog
Nikole, Rimokatolička crkva Svetog
Gerharda i Rumunska pravoslavna
crkva, dok je osvetljavanje objekata u
Rumuniji već završeno – modernu
rasvetu dobili su hram Rumunske
nn Fisija, fuzija,
radiodifuzija
Medijska decentralizacija Srbije
Izdrobljena Srbija,
umesto decentralizacije,
ima usitnjene medije, sa
malom pokrivenošću
prostora i malim
uticajem. Sabrana, ta
mala moć srpskih
medija podseća na oči
kameleona, mozaike od
umnoženih ekrana, na
kojima apatični građani
prate svoje lokalne i
nacionalne heroje
4
DECENTRALIZATOR | Broj 11
l
rbija je zemlja sa dve pokrajine, od kojih jedna nije
njena.“ Ovaj aforizam uvodi nas u teškoće koje kod
građana izazivaju pojmovi decentralizacija i regionalizacija. U zavisnosti od partijske opredeljenosti
i političkih simpatija, jedni su oduševljeni idejom da barem delimično odlučuju o životu svoje lokalne zajednice sami, makar prividno,
dok se drugima „diže kosa na glavi“
od mogućnosti da glavni grad izgubi delić svojih prerogativa, uvereni da to neminovno vodi u dalje
rasparčavanje Srbije, u okviru tranzicije u konačnu propast.
Tako se događaju dva paralelna
procesa: političari iz lokalnih sredina izazivaju odijum jer slepo, a
svoje birače nagluvo, slušaju i sprovode direktive iz partijskih centrala
u Beogradu, gde – u krajnjem cilju,
vide svoju budućnost i krunu karijere, a istovremeno „sumnjivo lice“
postaje svako ko insistira
na stvaranju regiona, pa
čak i novih pokrajina
(ideja iz Niša).
Svojevremena
gužva oko podele Srbije na
novembar/decembar 2011. g.
“
To što najveći broj
oblasti Srbije nema svoje
posebno ime, već strane
sveta služe kao orijentir,
argument je protivnika
regionalizacije, koji tvrde da
ovaj proces predstavlja
prisilno rasparčavanje
jedinstvene celine!
statističke regione dovela je do polemika, ne samo o centrima već i
o granicama regiona. Na jugu Srbije, protivnici „beogradizacije“
vajkaju se da će ih snaći dodatna
„nišizacija“ i da se samo povećava
broj gospodara, odnosno posrednika od građanina i lokalne samouprave do regionalnih ugnjetača i
prestoničkih vlastodržaca. Ružne
reči ružne stvarnosti!
Statističke regione mnogi su videli
kao začetak buduće političke, regionalne podele Srbije, a zahtevi za
to najizraženiji su u Šumadiji, Sandžaku i Nišu. Istovremeno, javljaju
se i prve „separatističke“ težnje, odnosno, u Užicu i zapadnoj Srbiji primetno je nezadovoljstvo zbog činjenice da nemaju sopstveni statistički region jer je područje zapadne
Srbije spojeno sa Šumadijom. (To
što najveći broj oblasti Srbije nema
svoje posebno ime, već strane sveta
služe kao orijentir, argument je protivnika regionalizacije, koji tvrde da
ovaj proces predstavlja prisilno rasparčavanje jedinstvene celine!)
– Gde su mediji u toj priči? –
kako bi to rekao naš jedini filmski
reditelj sa dve Zlatne palme i jednim Zlatnim lavom, naturalizovani
Srbijanac Emir Kusturica, kontroverzan kao i regionalizacija i decentralizacija Republike Srbije. Zakon o radiodifuziji uredio je uslove
i način obavljanja radiodifuzne delatnosti, u skladu sa međunarodnim konvencijama i standardima.
Uredio, ali i uvredio, pre svega medije koji pokušavaju da egzistiraju
izvan Beograda.
Osnivanje Republičke radiodifuzne agencije, predviđeno zakonom, učinilo je da poverujemo u
mogućnost objektivnosti, ali odluka da nacionalne frekvencije dobije, uz Javni servis RTS-a, i pet
beogradskih televizija, ne samo da
je sporna, nego je i deprimirajuća.
U trenutku kada su Pink i B92 već
uveliko emitovali program i njime
se preporučivali ili diskvalifikovali
za nacionalnu pokrivenost, eliminisana je niška TV 5, kao i neke
druge iz zapadne Srbije i Vojvodine, a favorizovana frankenštajnovska verzija spajanja nespojivog, TV
Košava i TV Happy! Nacionalnu
frekvenciju dobile su i dve „papirnate“ televizije, odnosno one koje
su u tom trenutku samo na papiru
imale programsku šemu, Avala i
Foks. Slučaj Foks je zaključen tako
što je televizija koja se i u SAD-u
smatra bastionom konzervativnih
republikanaca, promenila vlasnika
i sada je to Prva srpska TV, da se
našalim u skladu sa televizijskom
reklamom za iščezlo pivo: grčka,
a naša!
Zakon o radiodifuziji je neposredno i posredno doprineo da se
zapečati sudbina mnogih medija
u Srbiji. Taj pravni akt predviđa
da se Javni servis – RTS formira i
da emituje program iz Beograda.
U startu je napravljen previd, izostavljena je mogućnost da se programi Javnog servisa mogu i decentralizovati, emitovati iz gradova
(zašto ne i sela?) širom Srbije, sa
Beogradom kao tehničkim centrom mreže koja pokriva Srbiju.
(Odličan primer je Hrvatska,
sa Zagrebom kao centrom i velikim gradovima kao dopisništvima
sa sopstvenim programom. To im
ne smeta na putu u Evropsku uniju, očigledno!)
Neki, kao rahmetli (pokojni)
Radio Niš, pokušali su da se tome
suprotstave svim zakonskim sredstvima, uključujući i štrajk, i bili su
drastično kažnjeni. Najpre tako što
je u leto 2003. godine otpuštena polovina zaposlenih, 40
od 80, uz asistiranje tadašnjeg
premijera Republike Srbije
Zorana Živkovića, a zatim u
još dva talasa otpuštanja,
u jesen
2007. i poslednjeg
dana 2009. godine, tako da
je broj zaposlenih sveden na desetak. Konačno, 22. marta 2010. godine, natčovečanski napori zaposlenih u Radio Nišu da održe program od ranog jutra do kasnih večernjih sati (najpre od 5 do 24, a
zatim od 6 do 22 h), presečeni su
naredbom tehničke službe Radio
Beograda da se ukine prenos signala
od radio-stanice u Ulici Lole Ribara 7 A, do predajnika na Gorici,
iznad grada. Tako je 65-godišnje
postojanje Radio Niša pohranjeno
u istoriju. Katil-ferman stigao je na
Mladence, nije pomoglo ni to što
je Radio Niš program započeo simbolično proamerički, iz kafane Njujork na Trgu oslobođenja (sadašnji
Trg kralja Milana), na dočeku „Srećne Nove 1946. godine“. Preostalim novinarima, dvojici ton-majstora i jednom muzičkom uredniku, ostalo je da rezignirano zaključe, kao u pesmi grupe Clash: „I figh
with law and law win“ („Borio sam
se sa zakonom i zakon je pobedio“).
Zakon o radiodifuziji! Zakon koji
je novinarske živote učinio difuznim. I konfuznim.
nn Mediji – oči
kameleona
„Krv, suze i znoj“ devedesetih
godina XX veka pogodovali su bujanju medija
u Srbiji, koji su kao pečurke nicali na pogodnom tlu ratnog bezakonja. Svako ko je poželeo,
osnivao je TV ili barem
radio-stanicu, a oni pismeniji (nije baš nužno!)
upuštali su se i u avanturu izdavanja novina. I pored „zavođenja reda“ uz pomoć Zakona o
radiodifuziji, Srbija i danas ima
“
Osnivanje
Republičke radiodifuzne
agencije, predviđeno
zakonom, učinilo je da
poverujemo u mogućnost
objektivnosti, ali odluka
da nacionalne
frekvencije dobije,
uz Javni servis
RTS-a, i pet
beogradskih
televizija, ne
samo da je
sporna, nego je
i deprimirajuća
veoma mnogo medija, po mišljenju stručnjaka iz Evropske unije,
ima ih previše. (Ne stručnjaka, nego medija, da ne bude nesporazuma! Stručnjaka i „eksperata“ nikad
dosta.)
Izdrobljena Srbija, umesto decentralizacije, ima usitnjene medije, sa malom pokrivenošću prostora i malim uticajem. Sabrana,
ta mala moć srpskih medija podseća na oči kameleona, mozaike
od umnoženih ekrana, na kojima
apatični građani prate svoje lokalne i nacionalne heroje. Kameleon ima čulo vida savršenije od
čoveka jer se njegove mozaične
oči pokreću nezavisno jedno od
drugog, čime je u stanju da pokrije gotovo celo vidno polje, čak
342 stepena od postojećih 360,
koliko čini pun krug.
Drugim rečima, mediji u Srbiji
pokrivaju gotovo sve događaje, a
onih tričavih 18 stepeni pripada
intimi građana, slično kao što je
i Vinston Smit, glavni junak Orvelove 1984. otkrio delić prostora
u svom stanu u kome je mogao
da vodi tajni dnevnik a da ga ne
uoče kamere Velikog Brata, koji
sve vidi i zna, jer „Big Brother is
watching you!“
Međutim, slika ipak nije celovita
jer stanovnici bilo kog grada u unutrašnjosti ne mogu da svoje lokalne
slike upoređuju sa medijskim slikama drugih, zabačenih delova Srbije. Pri tome, izolovanost Crne
Trave i Babušnice i, recimo Sremčice ili Rakovice, od glavnih tokova
političkog odlučivanja, podjednako je velika. (Razlika je
samo u visini snega.) „Život je negde drugde!“,
iako zapravo nije, jer tu
gde je čovek, građanin ili rob, tu
je centar njegovog svemira. Ali,
ako je cela Srbija tretirana samo
kao „unutrašnjost“, njenu „spoljašnjost“ čine centri moći u Beogradu, koji su – filozofski rečeno
„ospoljeni“, a ne ceo glavni grad i
njegovi žitelji. Mediji tako čine, a
da većina zaposlenih u njima uopšte na to i ne pomišlja, da se efikasno sprovodi proces pretvaranja
građanina u pasivnog konzumenta
medijskog (uglavnom televizijskog) programa. Tako dobijamo
čoveka koji nije u stanju da razlikuje ekonomsko-propagandni od
ekonomsko-političkog programa,
a razlika između vesti i reklame
postepeno se briše, na ekranu i u
glavama gledalaca. „Glasaću za
onog lepog ili možda za onog domaćina“, razmišlja pasionirani i pasivizirani gledalac, slušalac, čitalac,
kuvan i pečen na vatri toplo-hladnih medija, a Maršal se smeška. Ne
Tito, nego Makluan!
O svemu tome nas izveštava Javni servis, uredno ispostavljajući
račun za pretplatu, koji većina odbija ili ne može da plati, proklinjući
dan kada je Nikola Tesla odlučio
da se bavi naukom, umesto da postane sveštenik. (Ovo je, naravno,
ozbiljna šala!) Lokalni mediji se
trude da zadovolje želje svojih vlasnika, bilo da su u privatnim ili opštinskim rukama, a oni nacionalni
balansiraju između privida objektivnosti i uvek i svuda „viših“ interesa države i društva, a to je danas
PUT U EU, baš kao nekada PUT
U KOMUNIZAM.
Tako dobijamo kameleonsku Srbiju, u kojoj mediji pokušavaju da
izveštavaju, emitujući društvenopoželjan program, a političko vođstvo zemlje, regiona, gradova, opština i mesnih kancelarija (da ne
zaboravimo i kućne savete!), traži
onu pravu „evropsku nijansu“ za
svoj imidž i stavove, kartu koja u
ovom trenutku sigurno dobija. ❚
novembar/decembar 2011. g.
Autor je novinar iz Niša
l
Broj 11 | DECENTRALIZATOR
5
ЗА КОГА ЈЕ ДЕЦЕНТРАЛИЗАЦИЈА ДОБРА
?letopis
pravoslavne crkve i Romanokatoličke
crkve u Deti i Pravoslavne crkve u
mestu Opatica nadomak Dete, kao i
Protivpožarni toranj, svojevrsni brend
Карактеристике доброг процеса децентрализације
Децентрализација на
стартној позицији
Које су исправне
карактеристике
процеса
децентрализације
које ће допринети
остваривању
оптималних
резултата
Dete. Opštine Vršac i Deta započele su
ovaj jednogodišnji projekat decembra
2010. godine. Ukupna vrednost projekta je 865.855,62 evra, od čega je
IPA fond finansirao 85 odsto, a ostalo
je učešće opština.
nn Три компоненте
4. XI 2011. g.
Subotica, Segedin
Svet zanata i rukotvorina
Fondacija Fokus i Fondacija Matriks iz
Segedina uspešno su završile projekat IPA međugranične saradnje pod
nazivom WARC (Dobro došli u svet
starih zanata i rukotvorina) čiji je cilj
oživljavanje kulturnog života za
mlade u okolnim naseljima Subotice
i Segedina. Nakon radionica, predavanja, izložbi i druženja, projekat je
zaokružen dodelom računara i
kancelarijske opreme mesnim zajednicama uključenim u program. Istovremeno je obezbeđeno mesto
nazvano Art kutak, koje će ubuduće
biti otvoreno za sve mlade ovih
opština i gde će svi zainteresovani
moći da se okupljaju i zajedno organizuju kulturne aktivnosti. Deset
mesnih zajednica (Tavankut, Mala
Bosna, Stari Žednik, Ljutovo, Bajmok,
Пише:
мр Дејан
Вучетић
С
авремене поставке
процеса децентрализације настале су и
развиле се у оквиру доктрине
доброг управљања (good governance), као скупа концепција
о најбољим начинима регулисања, управљања и организовања
у јавном сектору. Циљеви доброг
управљања јесу снажнији управни капацитет јавних институција
и ојачан легитимитет јавне управе, у чему локална самоуправа и
децентрализација имају незаменљиву улогу. Нагласак на добро
управљање, нарочито у новом
миленијуму, стављају Европска
унија, ОЕЦД, Светска банка,
УНДП, сврставајући га међу базичне доктрине јавне управе. Из
доминантних управних доктрина проистичу управне реформе,
чији резултати, пак, повратно делују на редефинисање владајуће
6
DECENTRALIZATOR | Broj 11
l
ти учешће самих територијалних самоуправа, па онда грађана,
њихових удружења, приватног
сектора и тако остварити равнотежу „одозго надоле“ (top down)
и „одоздо нагоре“ (bottom up)
приступа. Централни државни
органи обезбедиће систематичност, усклађеност, целовитост и
рационалност целог процеса док
ће локални актери додати ноту
иновативности целом процесу.
Исправан приступ децентрализацији резултираће већом економичношћу реформе, снижавањем трошкова и повољним односом уложених средстава и резултата постигнутих реформом.
(владајућих) управне доктрине.
Управне реформе се дефинишу
као значајније институционалне
промене тренутног управног система неке државе применом мера структурног, функционалног,
персоналног, финансијског и политичког карактера.
“
Децентрализација
не би требало да буде
једнократна„шок
реформа“, већ пажљиво
припремљен и
правовремено започет,
поступан, логичан след
фаза извршавања
квалитетно
припремљених мера
novembar/decembar 2011. g.
Децентрализација, као врста
управне реформе која ће резултирати ефикаснијим вршењем
јавних послова и јачањем легитимитета, мора бити претходно
добро припремљена, пажљиво и
професионално спроведена. Исправан приступ децентрализацији подразумева систематичност и целовитост, тј. усклађену,
међусобно повезану и комбиновану примену политичких, правних, управно-техничких и других
децентрализационих мера. Децентрализација не би требало да
буде једнократна „шок реформа“,
већ пажљиво припремљен и
правовремено започет, поступан, логичан след фаза извршавања квалитетно припремљених
мера. При томе, без обзира на то
што се тим процесом руководи
из центра државе, у процесу децентрализације треба обезбеди-
Конкретно спровођење децентрализације може се рашчланити
на три основне компоненте које
је у сваком појединачном случају
потребно разрадити како би цео
процес имао успеха. То су: идентификација и дефинисање основа децентрализације, обезбеђивање институционалне и друштвене подршке и конкретно извршење децентрализације.
Формулисање темеља децентрализације значи да треба формулисати и проверити визију и
стратегију институционалног
развоја државе, основне вредности и циљеве децентрализације, разрадити њен програм,
проверити правни оквир и
идентификовати претпоставке
успешне, односно ризике неуспешне децентрализације.
Формулисати визију државе
значи одредити врсту државе и
њену социјалну улогу. Желимо
ли неолибералну минималистички конципирану државу или
државу са развијеним јавним
службама, која би била инструмент социјалног или државног
капитализма? Да ли ће основна
улога јединица територијалне децентрализације у таквој држави
бити вршење комуналних и социјалних служби или подстицање економског развоја свог подручја? Тек након што се установе
одговори на та питања, може се
приступити изради стратегије
децентрализације, као једне врсте
плана који садржи одговоре на сва
питања која се постављају приликом стратешког планирања.
Следећи корак у овој фази
процеса децентрализације, који
је неопходно извести пре приступања њеној имплементацији,
јесте одредити идентитет и снагу локалних заједница. Том при-
ликом треба узети у обзир њихова историјска обележја, не занемарујући да су и саме локалне
заједнице подложне променама,
разградњи, ширењу итд.
Без обзира на то што из дефинисаног типа државе произилазе
и нека вредносна опредељења,
приликом спровођења процеса
децентрализације не треба изгубити из вида да су одређене вред-
“
Без подршке и
оспособљености управног
особља на свим нивоима
управног система неке
државе, није могуће
рачунати на успешност
процеса децентрализације.
Многереформесузаказале,
или пропале, због отпора
који су пружали јавни
службеници
ности прихватљиве у различитим
типовима држава (правна одговорност и правна заштита грађана, владавина права итд.). Због
тога треба одабрати вредности
које су прихватљиве за највећи
број грађана у моменту започињања процеса децентрализације.
nn Циљеви и извршење
Циљеве треба одредити што
прецизније, избегавајући употребу празних фраза, уз истовремено
дефинисање показатеља који ће
омогућити праћење, проверу и
корекције процеса децентрализације. Циљеви су укључени у
програм децентрализације у коме мора бити описано и полазно
стање на почетку процеса да би
могла да се направи разлика између полазног стања и оног које
је, у облику циљева, препознато
као пожељно. Програм даље треба да садржи компоненте или фазе
реализације, средства и субјекте,
временске оквире за сваку фазу, одговорност за спровођење, основне
мере децентрализације, као и механизме праћења, контроле и кориговања програма и мера у току
реализације. Кад се наброје мере
које је потребно предузети, одреде њихове међусобне временске и логичке везе, утврде субјекти и средства, поступци, методе,
итд., постаје јасно да је приликом
децентрализације импровизација
сигуран пут у неуспех.
Без подршке и оспособљено-
сти управног особља на свим
нивоима управног система неке
државе, није могуће рачунати на
успешност процеса децентрализације. Многе реформе су заказале, или пропале, због отпора
који су пружали јавни службеници. Због тога успешна децентрализација подразумева реформу државне управе, а пре свега
службеничког система. С друге
стране, за грађане су најважнији
управни професионалци, руководећи слој и службеници, људи
који обављају локалне јавне послове и службе као свој посао.
Њихова образованост, стручност, вештине и компетенције,
мотивација и схватање јавног интереса, за управни капацитет су
подједнако важни као и добро
организовање и квалитетан менаџмент локалних управних органа. У том сегменту нарочит нагласак треба ставити на иновације у начинима обављања јавних
послова и служби, увођење јавног менаџмента и предузетништва, примену концепта локалне електронске управе, обликовање механизама сарадње локалних јединица, посебно у
условима уситњене територијалне структуре, и слично. Важну
улогу у целом процесу свакако
имају и удружења локалних и регионалних заједница, удружења
грађана и експертске заједнице.
Пре него што се приступи извршењу пројекта децентрализације, пожељно је претходно проверити његову изводљивост и
утврдити евентуалне недостатке,
путем друштвеног експеримента,
тзв. пилот-пројекта. Пилот-пројекти се обично реализују само за
део мера из пројекта децентрализације и на мањем подручју, како
би се умањила евентуална штета
и у реалним условима провериле
претпоставке које се налазе у основи програма децентрализације.
Приликом извршавања програма децентрализације потребно је водити рачуна о разлици
која постоји између компонената процеса децентрализације и
сегмената система територијалне
децентрализације који се децентрализацијом мењају. У прву групу спадају: детаљно планирање,
експерименти путем пилот-пројеката, правни оквир и регулација, обликовање (или поновно
обликовање) сегмената система
територијалне децентрализације, као и праћење, евалуација
и корекције процеса децентрализације. Сегменти система те-
риторијалне децентрализације
који су подложни променама јесу:
надлежности и задаци, јачање
финансијске аутономије, јачање
управних капацитета, учвршћивање политичке улоге јединица
територијалне децентрализације, промене у централно–локалним односима и промене у територијалној структури.
Територијалне промене обично нису популарне. Оне уносе велику неизвесност и носе са собом
ризик непоштовања постојећих
локалних заједница. Ипак, оне
се често јављају као део процеса
децентрализације, било да се ради о увођењу или преобликовању
појединог територијалног степена, о смањењу или повећању броја
локалних јединица, итд. Овде ћемо само напоменути да ни превелике ни премале основне јединице територијалне децентрализације нису пожељне и да је у сваком конкретном случају потребно извршити анализу конкретне
ситуације на терену. У овом домену јављају се специфични проблеми великих градова и метрополских подручја, урбанизације,
изградње нових регионалних институција, улоге месне или суседске самоуправе итд.
Аргументација коју смо до сада изнели може нам помоћи да
сагледамо који су реални избори
који стоје пред нама. Ови избори
се не тичу толико питања да ли
треба децентрализовати уопште,
већ више које функције, ког сектора, и у којој области (подручју)
могу најуспешније бити децентрализоване. Даље, у многим случајевима, право питање није да
ли одређену функцију треба да
обавља државна, регионална или
локална власт, јер услуга мора бити пружена уз учешће сва три нивоа власти, већ је истински изазов проналажење адекватног начина организовања заједничког
вршења те службе.
❚
novembar/decembar 2011. g.
Аутор је асистент на Правном
факултету у Нишу
l
Broj 11 | DECENTRALIZATOR
7
АУТОНОМИЈА ЈЕ ДЕМОКРАТИЈА
?letopis
Децентрализација подразумева и демократизацију институција
Kelebija, Hajdukovo, Đurđin, Bikovo i
Horgoš) obezbedilo je prostor sa
doniranim računarima i raspoloživim
kancelarijskim materijalom.
Прилика да се о локалним проблемима
14. XI 2011. g.
Bačka Palanka
Pruži ruke preko granice
одлучује у локалним
срединама
U Kulturnom centru svečano je
otvorena izložba Istorija moje porodice
kao istorija regije, koju su u okviru projekta Pruži ruke preko granice – iden-
централизације неће све средине
ући на једнаким основама и
сматрају да праве децентрализације не може бити док се не демократизују институције у
Србији и док о свему одлучују
политичке странке а не појединци. Доста нагађања и претпоставки по принципу „ако – онда“, показује да грађани мало
знају о децентрализацији и често
истичу да њих у том процесу нико ништа не пита.
Иако се истраживање није експлицитно бавило и регионализацијом која чини део децентрализације, саговорници у овом
серијалу опредељивали су се и
према овом питању, а кроз одговоре је страх од регионализације
као „хране“ сепаратистичких
тежњи исказиван у знатно мањој
мери у односу на национални
дискурс. Може се, ипак, рећи да
се кроз одговоре саговорника
могао назрети став њихове политичке опције као доминантан,
много више него када се говорило о децентрализацији.
nn Поклапање
резултата
titet i kulturna baština dunavske regije
priredili mladi iz opšina Tompojevci i
Bač, kao i iz Vukovara i Bačke Palanke.
Mladi su prikupili zavidan broj fotografija svojih porodica i zavičaja kojima žele široj javnosti da prikažu život
stanovnika regije uz obale Dunava
kroz vekove. Projekat finansijski potpomaže Evropska unija iz IPA programa prekogranične saradnje
Hrvatska–Srbija, a sprovode ga
Nansen dijalog centar (Osijek) i Centar
za omladinski rad (Novi Sad) u saradnji s opštinama Tompojevci i Bač. Osnovni cilj projekta jeste osnaživanje
međuetničkog dijaloga i
prekogranične saradnje među
mladima. Izložbeni materijal će biti
prikazan u Tompojevcima, Vukovaru,
Baču i Novom Sadu.
19–20. XI 2011. g.
Kikinda
Đaci iz Žombolja
U sklopu projekta Zeleni Banat koji
opština Kikinda realizuje kroz IPA
program prekogranične saradnje Srbije i Rumunije, u Kikindi je boravilo
25 učenika iz Žombolja. Sa
vršnjacima iz Kikinde prisustvovali
su predavanjima koje su za njih
pripremili stručnjaci ovdašnjeg Za-
О
Пише:
Нада Будимовић
Истраживачки пројекат
Децентрализација у Србији, који су
у претходних шест месеци
спровеле колеге у локалним
штампаним медијима, имао је за
циљ да испита став локалних
заједница у Србији, њихових
политичких, културних и стручних
јавности, али и грађана, о концепту
и ефектима децентрализације –
закључак је округлог стола
одржаног 4. новембра у Крагујевцу
8
DECENTRALIZATOR | Broj 11
l
novembar/decembar 2011. g.
но што се, након серије истраживачких
текстова из петнаестак локалних средина, искристалисало као закључак,
јесте да, генерално, децентрализација у Србији,
схваћена као прилика да се о локалним проблемима, потребама и приоритетима одлучује у локалним срединама, те да се за њихово решавање
обезбеди стварна надлежност локалних органа,
има подршку грађана и руководстава тих заједница, али и да концепт децентрализације пати
од недостатка информација, недостатка јасне
стратегије која би могла дати одговоре на њихове
страхове и недоумице, и од недостатка јасног
опредељења политичких елита о овом питању.
Често изражаване сумње тичу се, пре свега, будућих финансијских капацитета локалних заједница, нарочито неразвијених, за капиталне инвестиционе захвате и реализацију пренетих надлежности. Грађани на локалу мало верују у доследну фискалну децентрализацију за коју су сви
сагласни да представља основу сваке друге. Због
неравномерног развоја, страхују да у процес де-
Занимљиво је да су се и резултати истраживања о децентрализацији из угла грађана, које је
за потребе Канцеларије Националног савета за децентрализацију урадио ЦеСИД, у великој
мери поклопили са резултатима
које смо ми добили у пројекту
Децентрализација у Србији.
Истраживање ЦеСИД-а о томе шта грађани Србије мисле о
децентрализацији и регионализацији, показало је да велики
број грађана Србије, чак 72 одсто, препознаје појмове децентрализације и регионализације и
мисли да зна шта они садрже,
али да само 25 одсто има стварни став о томе шта би децентрализација требало да значи.
Да би требало повећати ниво
децентрализације Србије сматра
42 одсто испитаника. Око 37 одсто нема став о томе, око 10 одсто је оних који мисле да не треба
даље ићи у децентрализацију, док
један мањи број испитаника мисли да треба укинути постојећи
ниво децентрализације и ићи на
централизацију државе.
За већину грађана најприхватљивији је модалитет јачања општина и градова (45 одсто), нешто мања је подршка јачању општина и градова уз увођење региона са нижим статусом од оног
који има Војводина (23 одсто),
колико подржава и идеју да треба
увести више региона са истим
статусом као Војводина. Концепт
увођења региона са вишим статусом од онога који има Војводина подржава 15 одсто грађана,
а само 9 одсто има децидно негативан став према сваком даљем
процесу децентрализације.
И, најзад, истраживање је показало и да најмањи степен подршке децентрализацији долази
од стране грађана Београда, свега 29 одсто. Децентрализацију
подржава 40 одсто становника
Централне Србије, док је у
Војводини 58 одсто грађана наклоњено овом процесу.
“
Доста нагађања и
претпоставки по
принципу„ако – онда“,
показује да грађани мало
знају о децентрализацији
и често истичу да
њих у том процесу нико
ништа не пита
То је и разумљиво када се зна,
а то се и кроз наше истраживање
јасно види, да су подаци о материјалним и развојним капацитетима локалних средина ван Београда из године у годину све лошији, да је већина општина у
Србији изгубила некадашње
снажне привредне ослонце, да се
генерално суочава са повећаном
незапосленошћу, последицама
лоших приватизација, инфраструктурном девастацијом, одливом квалитетних кадрова у политичке и привредне центре, те
мањком средстава у општинским,
односно градским буџетима.
И ЦеСИД-ово истраживање
показало је да политичке странке, заговарајући одређене теме,
кључно утичу на перцепцију
својих присталица, тако да су
највећи противници децентрализације присталице ДСС-а и
СРС-а, а највеће присталице
концепта децентрализације блиске су блоку странака УРС-а и
ЛДП-у. Када је реч о две највеће
странке, ДС и СНС, с обзиром
на то да имају велики број бирача, тешко може доћи до такве диференцијације, тако да и код ДСа има и централиста и децентралиста у сличној размери, што показује, како су закључили истраживачи, да ово питање није
„кључна димензија која дели политичко поље Србије“.
nn Шта показују ова
два истраживања
Најпре, да је потребно да се
тај вакуум у разумевању процеса
децентрализације, па и регионализације, попуни јасном визијом
тог процеса која треба да проистекне из националне стратегије коју у Србији још увек чекамо, уз ослушкивање потреба
и жеља грађана, доносилаца одлука и стручне јавности.
Децентрализација, као темељни принцип демократизације
друштва и визија реалне реформе политичког система, треба
да обухвати многе области, да
донесе уређене институције,
усаглашене законе, демократске
односе и да створи услове за веће учешће грађана у политичком животу.
То, сада је јасно, неће бити ни
брз ни лак посао. Ако је судити
по проценама које је недавно
изрекао председник СКГО Саша Пауновић, очекује нас пет до
чак петнаест година озбиљног,
промишљеног и планског рада.
Сличне најаве стижу и од Наташе Чорбић, директорке Канцеларије Националног савета за
децентрализацију. Према њеним
оценама, потребно је много времена да се најпре направи консензус око тога који модел децентрализације ћемо применити,
а њено уверење је да ће политичари бити спремни да о томе говоре
тек након наредних избора.
Наташа Чорбић је изразила
очекивања да ће стратегија бити
израђена у року од годину до годину и по од наредних избора,
али ће све што ће она препоручити и што треба да се уради
кроз акционе планове, захтевати
доста времена.
С друге стране, приближавају
се избори и за реализацију концепта децентрализације, његову
брзину и ефикасност биће од
кључне важности место децентрализације у изборним програмима. С обзиром на чињеницу
да овај концепт, са свим недоумицама и недореченостима,
ужива ипак високу подршку јавности, важно је децентрализацију позиционирати као једно
од изборних питања и коначно
добити јасна одређења политичких лидера према том процесу.
Јер, како рече директорка Канцеларије за децентрализацију,
јавно мњење нема јасно дефинисане ставове сваки пут када политичка и друштвена елита није
јасно дефинисала своје ставове
по тим питањима.
❚
Ауторка је уредница серијала Децентрализација у Србији и уредница у листу Град из Крушевца
novembar/decembar 2011. g.
l
Broj 11 | DECENTRALIZATOR
9
LOKALNA SAMOUPRAVA
?letopis
voda za javno zdravlje. Ovo je već
treće viđenje i druženje Kikinđana i
njihovih drugova iz Žombolja. Naši
osnovci su krajem septembra boravili
u tom rumunskom mestu i prisustvovali predavanjima na temu zaštite
životne sredine. Potom su krajem oktobra učestvovali u akciji pošumljavanja u Žombolju, i na taj način
promovisali jedan od osnovnih ciljeva projekta Zeleni Banat. Projekat
predviđa pošumljavanje 45 hektara u
opštini Kikinda i sadnju mladica na
22 hektara u Žombolju. Vrednost projekta je 450.000 evra, od čega je
nepunih 300.000 evra namenjeno
pošumljavanju opštine Kikinda, a
lokalna samouprava projekat sufinansira sa blizu 45.000 evra. Zeleni
Banat ima i edukativnu misiju,
a to je da mlađe naraštaje pravilno
ekološki usmeri.
24. XI 2011. g.
Sombor
Put do Baje
U Skupštini grada održana je završna
konferencija IPA projekta izgradnje
ЛОКАЛНА САМОУПРАВА
Održan Treći sajam lokalne samouprave
Децентрализација у Србији: Крагујевац
Opštine i gradovi predstavili
Војни објекти ометају урбанистичко
resurse i potencijale
T
reći sajam lokalne samouprave, koji je održan od 9. do 11. novembra 2011. godine u Hali 5 Beogradskog sajma, bio je odlična prilika da lokalne samouprave u Republici Srbiji predstave svoje aktivnosti, prednosti i resurse domaćim i inostranim kompanijama –
potencijalnim investitorima, kao
i donatorskim organizacijama i
drugim gostima iz zemlje i inostranstva. Pored prezentacije privrednih i organizacionih potencijala, predstavnici gradova i opština
imaju priliku da razmene iskustva i predstave
dobre prakse u radu lokalnih vlasti.
Trodnevni sajam otvorio je Boris Tadić,
predsednik Republike
Srbije, a prisutnima su
se obratili i Milan Marković, ministar za ljudska i manjinska prava,
državnu upravu i lokalnu samoupravu u Vladi Republike Srbije, Saša Paunović,
predsednik Stalne konferencije
gradova i opština, i Aleksandar Antić, predsednik Skupštine grada
Beograda.
Otvarajući skup, predsednik Tadić je upozorio na to da će usled
novog talasa krize uloga državnih
institucija i predsednika opština
i gradova biti od posebne važnosti
Пише:
Боривоје Радић
kako bi se privukle nove investicije. „Potrebno je u ovom trenutku
učiniti sve da deo investicija, koje
će morati da se izmeste iz postojećih gradova i zemalja, bude privučen u Srbiju. Neke opštine su
pokazale zavidnu veštinu da privuku investitore, brzim izdava-
njem dozvola i borbom protiv korupcije“, istakao je Tadić.
Ministar Milan Marković podsetio je na to da je prvi ovakav sajam održan pre dve godine sa ciljem da se okupe svi raspoloživi
resursi lokalnih samouprava, a da
je sada ova manifestacija narasla
do te mere da se ovog puta na njoj
predstavlja 106 izlagača iz 92 lo-
puta Baja–Sombor, dugačkog 60 km.
Ovaj projekat, finansiran sredstvima
EU u visini od 1,7 miliona evra, podrazumevao je izradu projektnotehničke dokumentacije
saobraćajnice koja spaja, inače
bratske, gradove Baju u Mađarskoj i
10
DECENTRALIZATOR | Broj 11
l
сређивање
novembar/decembar 2011. g.
kalne samouprave, kao i Savez opština i gradova Republike Srpske.
„Iako nas svetska ekonomska kriza
nije mimoišla, brojne lokalne samouprave mogu da se pohvale
značajnim rezultatima. Upravo sada u toku je javna rasprava o zakonu o zaposlenima u lokalnim
samoupravama, koji ima
za cilj profesionalizaciju,
depolitizaciju i stručno
usavršavanje kadrova“,
naglasio je Marković.
Saša Paunović, predsednik Stalne konferencije gradova i opština i
Opštine Paraćin, naveo
je da je sajam prilika za
predstavljanje aktivnosti lokalnih samouprava
u Srbiji domaćim i inostranim kompanijama – potencijalnim investitorima, kao i donatorskim organizacijama i gostima iz inostranstva. „Ovo je mesto gde se razmenjuju iskustva i
stiču znanja kako bismo zajedno
stigli do boljih pozicija u vremenu koje predstoji“, istakao je predsednik SKGO.
Aleksandar Antić, predsednik
Skupštine grada Beograda, naglasio je da je „ovaj sajam i znak da
ekonomsku krizu doživljavamo
kao odgovor na to zašto su investitori oprezni, a nikako kao izgovor za nedostatak ideja, nedostatak dobrih i kvalitetnih projekata
koji će privući, ali i ohrabriti, domaće i strane investitore“.
Tokom tri dana trajanja ove manifestacije organizovani su okrugli
stolovi i paneli, sa temama od značaja
za rad jedinica lokalne samouprave.
Manifestaciju je organizovalo
Ministarstvo za ljudska i manjinska
prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu, Grad Beograd i Stalna
konferencija gradova i opština. ❚
Штета коју локална
самоуправа трпи због
бездушне
централизације која се у
Србији већ годинама
спроводи, видљива је
на сваком кораку.
Анализирајмо један
случај у највећем граду
Шумадије
Б
ројни су примери ограничења са којима се локалне самоуправе широм Србије сусрећу при настојању да изградњом инфраструктуре, јачањем локалних институција и подстицањем свеукупног развоја унапређују живот
грађана. Крагујевац је један од
многих градова у Србији који се
с тим проблемом готово свакодневно суочава. Овде ћемо истаћи један који представља готово нерешиву енигму за град и
људе који о његовом развоју брину, а који је оличење немоћи развлашћене локалне самоуправе с
једне стране и превелике моћи
државе, с друге.
nn Касарне у фази
пропадања
У Крагујевцу се, као уосталом
и у многим другим градовима
Србије, налази већи број војних
Касарна „Војводе Радомира Путника” у Крагујевцу
објеката. Већина их је данас без
функције и у фази је пропадања.
Заједничко им је и то да су готово
сви у ужем центру града и да
представљају препреку за даље
урбанистичко сређивање града.
Војска је прошле године на адресу Дирекције за урбанизам у
Крагујевцу упутила допис у коме
као перспективне за војне намене
утврђује Касарну „Милан Благојевић“ код Великог парка, Дом
Војске у самом центру града,
Војну болницу крај Клиничког
центра и Војно складиште у Дивостину. У такозвани „мастер
план“, односно међу објекте које
је Војска спремна да уступи за
друге намене, сврстани су само
земљиште у насељу Илијине воде
и Касарна „Гросница“, која је већ
уступљена за изградњу нове индустријске зоне за потребе
„Фијатових“ коопераната. Једина
локација коју Војска нуди граду
јесте мањи простор у Илијиној
води, који је ван централне зоне,
на периферији града, па самим
тим без значаја за урбанистичко
сређивање града.
Став Војске да су ови објекти
перспективни за војне намене иако се налазе у ужем градском језгру, не само што омета реализацију урбанистичког заокруживања
простора где се ови објекти налазе,
већ је Војска успоставила мере заштите које условљавају изградњу
у такозваним заштитним појасевима око тих локација. Такви
појасеви заштите ограничавају
градњу од 50 до 500 метара око
војних локалитета. Такво опредељење Војске да у свим овим објектима види перспективу за војне
намене, велико је ограничење за
град и готово потпуно везује руке
урбанистима и градској управи да
приступе решавању проблема коначног урбанистичког сређивања
ужег градског језгра.
nn У (не)милости
државне власти
Ови проблеми са војним објектима које Крагујевац има нису карактеристични за све градске средине. Онде где је градска власт у
милости државне власти, проблеми са војним објектима решавају
се много брже и ефикасније. То
је, наравно, још један доказ нефункционалног, централистичког
устројства државе у којој се са једног места управља свим и свачим,
по критеријумима који се формирају у уским круговима и примењују на различите начине у зависности од интереса оних који су
на власти, а не локалних средина
“
У многим
градовима Србије, налази
већи број војних објеката.
Већина их је данас без
функције и у фази је
пропадања. Заједничко
им је и то да су готово сви у
ужем центру града и да
представљају препреку за
даље урбанистичко
сређивање града
које су за решење ових питања
животно заинтересоване. У децентрализованој и ваљано уређеној држави овако нешто се не би
могло догодити. Локална средина
имала би активну улогу у решавању таквих проблема, без обзира
на то што су у питању војни објекти. Водило би се пре свега рачуна
о интересима развоја града и о бољем животу грађана, наравно у
складу са државним интересима,
који не смеју априори бити неприкосновени. Код нас је локална
самоуправа у ситуацији или да
прихвати оно што јој се са врха
власти намеће или да одустаје од
пројеката који су од изузетног
значаја за развој града. У Крагујевцу се на овом примеру то на најнепосреднији начин види.
❚
novembar/decembar 2011. g.
Аутор је председник Форума за
регионализам из Крагујевца
l
Broj 11 | DECENTRALIZATOR
11
VIŠE OD VESTI... ...MANJE OD TEKSTA
VIŠE OD VESTI...
...MANJE OD
TEKSTA
PETKOVIĆ:
Ugrožavanje
državnošću
– Srbiju Vojvodina ne
ugrožava svojom autonomijom, već svojom
državnošću. Vojvodini je Statutom omogućeno da na delu državne teritorije odlučuje
nezavisno od države čiji je sastavni i neotuđivi deo, da ima glavni grad, službeni jezik i
pismo, da ostvaruje međunarodne odnose
i ima predstavnike u inostranstvu, što je neustavno jer su to nadležnosti koje isključivo
pripadaju Republici Srbiji. Ne samo u Statutu već i u Zakonu o utvrđivanju nadležnosti
AP Vojvodine mogu se pronaći mnogi poslovi iz različitih oblasti života, koji bi morali
biti isključivo u nadležnosti Srbije, poput
energetike, nauke i nacionalnog investicionog plana. Umesto autonomije, usvajanjem Statuta Vojvodini je omogućeno da
postane država u državi. To je grubo kršenje Ustava – uverava Petar Petković, portparol DSS-a.
– Dinkićev Zakon o regionalizaciji predstavlja
početak raspada Srbije,
jer je kao temelj uzet položaj SAP Vojvodine
kao trajne kategorije, prema Ustavu iz 1974.
Srbija bi trebalo da bude unitarna, ali maksimalno decentralizovana država, na nivou
opština. Protivim se federalizaciji Srbije kroz
regione i pokrajine zbog negativnog iskustva iz komunizma. Iskustvo je pokazalo da
se svaki oblik autonomije pre ili kasnije pretvori u nekakvu državoliku tvorevinu koja
postepeno otkazuje poslušnost centralnoj
vlasti i, uz saradnju sa inostranim centrima,
slabi državnu ideju i centralnu vlast. Bojim
se da ćemo i dalje imati priču o kvazidecentralizaciji koja će u suštini biti usmerena na
razbijanje Srbije – analizira doktor prava sa
Balkanološkog instituta Miroslav Svirčević.
DECENTRALIZATOR | Broj 11
– Vojvodina treba da se
na referendumu izbori
za status republike. Stanovništvo Vojvodine ima legitimno pravo
da se na referendumu izjasni o tome kakav
odnos Vojvodine prema Srbiji želi. U to pravo spada i to da građani Vojvodine donesu
odluku o dizanju autonomije na rang republike. Referendum Vojvođana o daljem statusu Vojvodine u odnosu na Srbiju nužno
proističe iz nelegitimiteta Ustava Republike
Srbije na teritoriji Vojvodine, koji na ustavnom referendumu 2006. godine nije prihvaćen, jer nije dobio većinu glasova. Činjenicom da su Vojvođani na referendumu rekli
šta od Srbije neće, upućeni su da na novom
referendumu mogu reći šta sa Vojvodinom
hoće. Preko polovine vojvođanskih Srba
glasalo bi za status republike, a ta podrška
nacionalnih manjina bila bi još veća. Smisao
opstanka autonomije Vojvodine u Srbiji
iscrpljen je 1988. godine nasilnim odbacivanjem autonomije od strane vlasti u Beogradu. Aktuelni pokušaj nacionalističko-unitarističkih partija u Srbiji da na Ustavnom sudu obore pravo Vojvodine na Statut
i na redovan priliv minimalnih republičkih
budžetskih sedam odsto u budžet Pokrajine, jeste prilog težnji da se odbaci autonomija, a ne pristajanje na nju. Vojvodina po
Ustavu nema autonomiju već samo administraciju plaćenu budžetom iz Beograda da
bi imitirala regionalnu vlast – misli dr Dragan Veselinov, profesor političke ekonomije
na Fakultetu političkih nauka u Beogradu i
bivši ministar poljoprivrede.
SUBOTIĆ:
Redefinisati odnose
SVIRČEVIĆ:
Državolike
tvorevine
12
VESELINOV:
Referendum za
republiku
l
– Krajnje je vreme da se
redefinišu odnosi u Srbiji i da Vojvodina dobije status federalne jedinice u zajedničkoj državi sa Srbijom. Federalizam je lek za Srbiju i
za istrošenu i osiromašenu Vojvodinu, koja
je najviše pljačkana u poslednje dve decenije. Ideja Vojvodina republika stara je ideja
i ove nevladine organizacije, zatim nekoliko stranaka i nevladinih organizacija, potpisnica Treće vojvođanske inicijative, ali
svojevremeno i programa Lige socijaldemokrata Vojvodine. Bojim se da je LSV, izgleda, odustala od ideje Vojvodina republika, te da ju je zamenila sloganom „Srbija ne
može imati bolju vladu od ove” jer ne može da se otrgne iz zagrljaja Demokratske
stranke – ocenjuje predsednik Vojvođanskog kluba Đorđe Subotić.
novembar/decembar 2011. g.
Nek se PAMTI
„Ustav Srbije nije
‘evrokompatibilan’
i mora da se menja
kako bi Vojvodina
dobila široku autonomiju. Zalažem se
za donošenje novog, pravog evropskog ustava Srbije u kojem će Vojvodina imati zakonodavnu, sudsku i izvršnu vlast “ – Šandor Egereši, predsednik Skupštine AP Vojvodine.
RISTIĆ:
Srednji nivo vlasti
– Ustav će morati da se
menja ako se odlučimo za
decentralizaciju, tako da
se uvede srednji, regionalni, nivo vlasti. Onda će se otvoriti i pitanje da li
treba da imamo jednodomni ili dvodomni
parlament, kao i koliko će on imati poslanika –
kaže Boško Ristić, narodni poslanik DS-a.
DINKIĆ:
Primena u praksi
– Zalažem se za promenu Ustava, kojom bi se
dao osnov za dalju decentralizaciju Srbije, ali
hajde prvo da primenimo u praksi ono što
već piše u Ustavu, da to ne bude mrtvo slovo na papiru. Ustav kaže da smo zemlja ravnopravnih građana, a žene u Somboru ne
primaju istu naknadu za porodiljsko odsustvo kao Beograđanke, a penzioneri u Leskovcu plaćaju gradski prevoz za razliku od
Novosađana – izjavio je Mlađan Dinkić, lider
Ujedinjenih regiona Srbije.
DŽUDŽEVIĆ:
Autonomija za
Sandžak
– Moj poziv Bošnjacima
na zajedničku borbu za
autonomiju Sandžaka
nije separatistički. U Srbiji je stvorena atmosfera da se svaka priča o regionalizaciji i decentralizaciji shvata kao separatizam. Neko
pokušava da ispolitizuje čitavu stvar. Zalažemo se za regionalnu autonomiju, ali samo u
vezi sa ekonomijom i privlačenjem investitora. Nema tu separatizma – izjašnjava se lider
Bošnjačke demokratske stranke Sandžaka
(BDSS) i republički poslanik Esad Džudžević.
KOSTREŠ:
Spinovanje
protivnika
autonomije
– Poruke Dragana Veselinova jesu političko spinovanje iza kojeg stoje
ne oni koji su za autonomiju, već one snage
koje se protive bilo kakvom obliku autonomije jer na ovaj način pokušavaju da kod
građana izazovu strah od Vojvodine. Takve
sumnje imam ne samo zbog ogromne medijske pažnje koju je ta izjava izazvala, već i
zbog toga što je dok se bavio politikom Veselinov više puta sabotirao vojvođansku ideju. Činjenica jeste da je sve više ljudi u Vojvodini nezadovoljno statusom Pokrajine i odnosom centralne vlasti, ali je isto tako veoma
čudno da je neko ko je već dugo van politike
dobio takvu medijsku pažnju. Sada tražiti referendum u Vojvodini vodi antagonizovanju
Vojvodine i centralne vlasti i zaoštravanju političkih odnosa, što nikako nije u interesu građana Vojvodine – komentariše Bojan Kostreš,
narodni poslanik i potpredsednik LSV-a.
NIKOLIĆ:
Vojvodina
lokomotiva
– Vojvodina će imati prava koja je stekla i niko na
bilo koji način neće moći
da joj to uskrati. Neka Vojvodina bude pokretač razvoja i lokomotiva ulaska Srbije u
EU. Pokrajina počinje da zaostaje u ekonomskom razvoju zbog loše politike aktuelne Vlade Srbije – precizira predsednik Srpske napredne stranke Tomislav Nikolić.
PROKOPIJEVIĆ:
Suprotan proces
– Srbija mora da sprovede decentralizaciju
kako bi mogla postati
zaista demokratska i
građanska država. Iako ne spada u najmanje
decentralizovane evropske zemlje, u ekonomskom, demografskom i finansijskom pogledu, Srbija politički deluje kao veoma centralizovana jer se kroz vladavinu stranaka
praktično sve odlučuje u vrhu državne vlasti.
Prethodna decenija pokazuje da se u stvari
kod nas događao suprotan proces, centralizacija umesto decentralizacije, a to odlično
ilustruju podaci da Beograd sa 17 opština
stvara čak 44 odsto dohotka zemlje, dok Vojvodina i ostatak Srbije po 28 odsto. Na početku 2000. godine Vojvodina je imala učešće
od 34 odsto nacionalnog dohotka – ilustruje
Miroslav Prokopijević, profesor ekonomije i
saradnik Instituta za ekonomske studije.
Decentralizatorov
ZUKORLIĆ:
Autonomija
nacionalni
interes Bošnjaka
POJMOVNIK
{Regionalni razvoj}
– Očuvanje celovitosti i
suvereniteta BiH jeste
nacionalni interes broj jedan svih Bošnjaka
sveta, kao i ključni faktor stabilnosti i mira u
regionu. Drugi nacionalni interes bošnjačkog naroda jeste autonomija Sandžaka,
koja bi se ostvarila dijalogom između legitimnih predstavnika Bošnjaka i nadležnih
vlasti čime bi se vratio osećaj sigurnosti građana Sandžaka – rekao je Muamer Zukorlić,
glavni muftija Mešihata IZ u Srbiji.
JOVANOVIĆ:
Kegle i labudova
pesma
JEŠIĆ:
Srbiju koče centralizam
i partitokratija
– Imate Vladu Vojvodine čiji premijer se ponaša kao kegla, kao lutka na koncu predsednika države koja se nada da je neće pogoditi kugla iz Beograda.
Bojan Pajtić je potreban Vojvođanima kao
premijer. On mora biti ta tačka oslonca, a ne
da ćuti dok se Vojvodini oduzima evropska
perspektiva. Nenad Čanak je druga kegla jer
je hvalio odluku donetu u Briselu 9. decembra, o odbijanju kandidature Srbije za EU,
kao veliku pobedu proevropskih snaga. Šta
je tu onda autonomija? Labudova pesma?
Ideju vojvođanske autonomije ne mogu da
ostvare aktuelni vojvođanski lideri, koji su
Vojvođane osudili na muk. Statistika pokazuje da je Vojvodina prostor koji je najviše propao za poslednje dve decenije, što je posledica pogrešnog uređenja društva u kojem
autonomija Vojvodine postoji jedino zbog
toga da se na njoj antagonizuju odnosi u
društvu i da na tom sukobu neko gradi svoj
značaj. Statut APV je nedorečen i konfuzan,
te se mora artikulisati karakter vojvođanske
autonomije, kao što se mora artikulisati i evropska politika. Pokrajinski paralament treba
da odbaci tu pogrešnu politiku – smatra
Čedomir Jovanović, narodni poslanik i predsednik LDP-a.
Za koga bi
Novosađani
glasali u
decembru
2011. god.
Izvor: istraživanje agencije
SCAN iz Novog Sada
je dugoročni i sveobuhvatni proces unapređenja održivog ekonomskog i društvenog razvoja regiona i jedinica lokalne
samouprave, uz uvažavanje njihovih specifičnosti, i predstavlja način za smanjenje
uticaja „prokletstva teritorijalnog porekla“.
Regionalni razvoj se podstiče pre svega
popravljanjem infrastrukture, obrazovanja, komunikacija i informisanja, a meri se
praćenjem pet dimenzija razvijenosti.
Svaka dimenzija se sastoji od grupe indikatora iz oblasti ekonomije, obrazovanja,
demografije, infrastrukture i ekologije.
– Partitokratija i politički
centralizam ključni su
problem Srbije, a za to
su najodgovorniji kreatori Ustava iz 2006. godine Boris Tadić, Tomislav
Nikolić i Vojislav Koštunica. Ustav je unakazio
lokalne samouprave, a uz pomoć predstavnika pokrajinske vlasti – i autonomiju Vojvodine. Rezultati ustavnog referenduma lažirani su i važeći Ustav zapravo nije dobio većinsku podršku građana, uprkos dvodnevnom
glasanju i kampanji koja se vodila. Na ustavnom referendumu desila se krađa kakva nije
zapamćena ni na izborima za vreme Miloševićevog režima. Krivci su, dakle, među nama.
Zbog famozne preambule kojom se Kosovo
definiše kao neotuđivi deo Srbije, zemlja je
danas dovedena u ćorsokak, a loš izborni sistem stimuliše negativnu selekciju u kojoj
dominiraju poltroni i partijski istomišljenici,
koji se zato i ne zalažu za decentralizaciju.
Ekonomska situacija je dramatična zbog
ogromne korupcije čiji uzrok je upravo visoka centralizacija. Male su šanse da se ta situacija u skorije vreme promeni jer elita ne
želi političku decentralizaciju – ističe predsednik opštine Inđija Goran Ješić.
25,5% Demokratska stranka
25,3% Srpska napredna stranka
9,8% Liga socijaldemokrata Vojvodine
8,3% Srpska radikalna stranka
5,9% Socijalistička partija Srbije
5,3% Liberalnodemokratska partija
3,9% Demokratska stranka Srbije
2,9% G 17 plus
1,7% PUPS
1,2% Savez vojvođanskih Mađara
novembar/decembar 2011. g.
l
Izborni redosled je formiran
na osnovu potencijalnih
47,4 odsto ipitanika
Broj 11 | DECENTRALIZATOR
13
ПРЕКОГРАНИЧНА САРАДЊА
?letopis
Sombor. Sama izgradnja ove
saobraćajnice trebalo bi da postane
izvesna na proleće sledeće godine,
nakon obelodanjivanja rezultata
novog konkursa Evropske unije namenjenog projektima
međuregionalne saradnje, koji bi za
ovaj put trebalo da obezbedi sredstva
od oko deset miliona evra.
24. XI 2011. g.
Sremska Mitrovica
Centripetalno-centrifugalno
Nezavisno društvo novinara Vojvodine
organizovalo je novu tribinu iz ciklusa
Centripetalno-centrifugalno, u Mesnoj
zajednici Matija Huđi. Pred tridesetak
posetilaca, o raznim dimenzijama
procesa decentralizacije govorili su:
Mirko Đorđević, publicista, Teofil
Pančić, novinski pisac, Laslo Vegel,
književnik, i Nenad Živković, urednik
časopisa Decentralizator, dok je moderator bio Dinko Gruhonjić, predsednik
NDNV. Projekat je podržao National
Endowment for Democracy.
Успешна реализација IPA пројеката у Пироту
Из Пирота
правац за Правец
Општина Пирот је у
оквиру прекограничне
сарадње са
партнерским
општинама Правец и
Монтана из суседне
Бугарске за програме
који се финансирају
средствима из IPA
фондова добила око
600.000 евра за
реализацију три
пројекта. • Овакви
пројекти битно
доприносе унапређењу
сарадње у региону
риоду 2007–2013. године, у августу 2011. године пријављено
115 предлога пројеката, а потписана су 52 уговора о донацији
укупне вредности 11,2 милиона
евра за пројекте у обе земље.
Пројекти се успешно спроводе,
а у њиховој реализацији учествује више од 60 партнера.
– Пирот важи за лидера у
овом региону и пожељан је партнер многим партнерима са друге
стране границе – оцењује председник ове општине Владан Васић и истиче да ће општина Пирот на следећем јавном позиву
nn Три пројекта
У оквиру првог позива IPA
програма прекограничне сарадње Бугарска–Србија одобрени
су и тренутно се реализују три
пројекта на подручју општине
Пирот.
У пројекту развоја мале спортске и рекреативне инфраструктуре у прекограничном региону
Монтана–Пирот, који подразумева изградњу дечјих игралишта
у пиротском насељу „Танаско
Ý Конференција еврорегиона
24. XI 2011. g.
Србије
Novi Sad
Govornica Vojvođanskog kluba
Udruženje civilnog društva građanki i
građana Vojvodine Vojvođanski klub
organizovalo je u Plavoj sali Skupštine
grada Govornicu pod nazivom Vojvodina – (ne)uspeli projekt u Srbiji? na
Пише:
Драгица Павлов
Крстић
О
kojoj je uvodnu reč imao dr Dragan
Veselinov, profesor Fakulteta političkih
nauka u Beogradu.
Razgovor je vodio novosadski advokat
Dragomir Jankov.
бити партнер Министарству
спорта Републике Бугарске.
пштина Пирот налази се на пола пута између Ниша и Софије.
Од Ниша је дели Сићевачка клисура, а од Софије граница са Европском унијом. Због тога су одговорни у овом делу Србије схватили значај прекограничне сарадње са партнерима у Бугарској, па је на први позив за предлоге пројеката прекограничне
сарадње Србије и Бугарске у пе-
14
DECENTRALIZATOR | Broj 11
l
Прва конференција еврорегиона Србије о теми Могућности
и перспективе развоја еврорегиона Србије одржана је 24. новембра у хотелу СтарА на потезу Планинарски дом недалеко
од Пирота. Организатор конференције је еврорегион Нишава који са српске
стране чине све четири општине пиротског округа – Пирот, Бабушница, Бела
Паланка и Димитровград – и шест општина из суседне Бугарске – Своге, Костинброд, Божуриште, Сливница, Драгоман и Годеч. Ове општине са обе
стране границе имају већ одређена искуства у пограничној сарадњи и до сада
су сарађивале на реализацији заједничких пројеката.
Током досадашњих контаката, дефинисане су три приоритетне области у
овом еврорегиону: развој локалне инфраструктуре и реконструкција путева
с обе стране границе, затим пројекти енергетске ефикасности, као и област
ванредних ситуација у контексту изградње Коридора 10.
Конференцији је присуствовао и Мартин Гуљермо Рамирез, генерални
секретар Европске асоцијације пограничних региона. Еврорегион Нишава
основало је Удружење грађана Понишавље из Пирота и Удружење грађана
Нишава из Софије.
novembar/decembar 2011. g.
Рајић“, водећи партнер је општина Пирот а пратећи партнер на
пројекту јесте општина Монтана
из Бугарске. Вредност пројекта
је укупно 424.010 евра. Пројекат
треба да буде реализован за18
месеци.
Пројекат промоције прекограничне сарадње кроз развој
социјално-спортске инфраструктуре, који такође траје 18 месеци, реализују општина Правец
из Бугарске, као водећи партнер,
и Пирот, као пратећи партнер.
Пројекат подразумева реконструкцију Омладинског стадиона у Пироту, а вредност му је
598.840 евра.
Будућност у нашим рукама назив је пројекта јачања капацитета
локалне самоуправе у коме је водећи партнер невладина организација из општине Монтана,
а пратећи партнер на пројекту
јесте општина Пирот. Вредност
пројекта је 180.768 евра, а
трајање 12 месеци.
евра, општини Пирот одобрен
је пројекат реконструкције Омладинског стадиона који толико
вреди. Њега општина Пирот
реализује са партнерском општином Правец. На конкурсу
који се завршава у фебруару ове
године лимит је милион евра;
поново ћемо имати пројекте и
ја се надам да ће неки бити прихваћени – каже председник општине Владан Васић.
У буџет општине за 2012. годину већ је урачунато два милиона евра колико се очекује да Пирот добије из фондова Европске
уније.
– Не треба занемарити ни значај искустава која се односе на
писање пројеката, на европске
процедуре, на само конкурисање, а затим и искуство у трошењу новца које локална самоуправа и корисници средстава стичу
кроз овај програм. Правила трошења новца и надзор врло су
строги – каже Васић. Према његовој оцени, „правила су некад
можда и преоптерећена бирократским процедурама“.
nn Претфинансирање
и суфинансирање
С друге стране, Васић истиче
неопходност да општина и институције које користе средства
IPA програма буду спремне за то,
да имају људске ресурсе који ће
Ý Други позив до 20. фебруара
Министарство регионалног развоја и јавних радова Бугарске и Канцеларија
за европске интеграције Владе Републике Србије објавили су други позив
за прикупљање предлога пројеката прекограничне сарадње у оквиру IPA
фондова ЕУ. На располагању су одобрена средства од 8,42 милиона евра, а
предлози треба да се односе на неку од приоритетних области – развој инфраструктуре малог обима и унапређење капацитета за заједничко планирање,
решавање проблема и развој. Циљ је да се омогући локалним и регионалним
организацијама да развију и спроведу заједничке пројекте у оквиру пограничних подручја, у Бугарској – Видин, Монтана, Софија, Перник и Ћустендил,
као и у окрузима у Србији – Борском, Зајечарском, Пиротском, Нишавском,
Јабланичком и Пчињском. Крајњи рок за достављање предлога јесте 20.
фебруар 2012. године. Вредност појединачних пројеката износиће од 20.000
до милион евра. Опширније на www.mrrb.government.bg и www.evropa.gov.rs.
За овај позив IPA програма, Пирот припрема неколико пројеката: реконструкцију градског стадиона, с општином Пирот као водећим партнером и
бугарском општином Ковачевци као пратећим; у припреми је и пројекат
реконструкције Веслачког клуба за који је водећи партнер Министарство
спорта Бугарске, као и пројекат побољшања система управљања отпадом
у прекограничном региону Монтана–Пирот, за који је водећи партнер општина
Монтана. За пројекат модернизације постојеће спортске инфраструктуре у
прекограничном региону Монтана–Пирот водећи партнер је Спортски центар
Пирот. У припреми су још четири пројекта из области социјалне и образовне
инфраструктуре.
да су користи сигурно несумњиве. Евидентно, можемо да извучемо закључак да је сад мало јасније
зашто неке општине слабијег капацитета много мање користе
ове фондове него што би можда
било нормално – објашњава
председник општине.
Најдрагоценије искуство општине Пирот из реализације
nn Пожељан партнер
Председник општине Пирот
Владан Васић сматра да је прекогранична сарадња важна „и
због стварања прекограничне
комуникације, што је значајно
са аспекта привредне и културне
сарадње, а и због тога што добијате подршку за пројекте за
које у општинском буџету нема
довољно пара, или би за њих било средстава, али би онда неки
други пројекти морали да буду
одложени“.
Општина Пирот је постепено
стицала искуство у реализацији
прекограничних пројеката.
– Задовољан сам како смо до
сада користили средства европских фондова. Прескакали смо
степеник по степеник. Имали
смо пројекте којима је највећи
лимит био 100.000 али и оне од
300.000 евра. На прошлом конкурсу, када је лимит био 600.000
Омладински стадион сада
то пратити и новац за претфинансирање или суфинансирање.
– Кад кажем суфинансирање,
јасно је да морате да имате новац
који ћете додати да би се пројекат
реализовао. Кад кажем претфинансирање, често тај европски
новац касни а ви морате да имате
новац којим ћете да платите извођача или услуге и рад неких
других институција. Новац се
враћа у буџет из субвенција које
долазе из Европске уније, тако
Будући изглед стадиона
пројеката финансираних средствима из IPA фондова јесте
„прецизније планирање припреме и реализације пројеката“, каже Васић. Према његовом мишљењу, нека европска правила нису применљива јер није упоредиво ни законодавство ни амбијент у коме се ти пројекти реализују. Искуство Бугарске је драгоцено за институције и организације у Србији и због чињенице да је Бугарска такозване
„меке“ фондове већ користила
и сада тежи европским фондовима који финансирају инфраструктуру, који су Србији још
недоступни.
– Ја сам задовољан, пре свега,
изузетно добром сарадњом са
општином Монтана из Бугарске.
У новије време смо сарађивали
и са општином Перник на неколико пројеката, сада са општином Правец, и искуства су углавном добра. У новом позиву, развијамо сарадњу са Министарством спорта Републике Бугарске
и са неколико општина са којима
до сада нисмо сарађивали на
прекограничним пројектима,
као што су општине Ковачевци,
Етрополе, Вршец, па ћемо видети каква ће нам искуства бити
са њима – додаје Васић.
Грађанима општине Пирот
било би значајно да њихова локална самоуправа приступи фондовима из којих се финансира
водоснабдевање, пречишћавање
отпадних вода, сређивање улица
у граду и у селима, путева ка селима, да конкурише за средства
за обнову кућа у селима за потребе туризма итд. Како су ти
фондови још увек у великој мери
недоступни, искуства из Бугарске биће веома драгоцена, као и
сарадња са општинама које су се
показале као најбоље у коришћењу средстава.
❚
novembar/decembar 2011. g.
www.euregionisava.org
l
Broj 11 | DECENTRALIZATOR
15
EVROPSKE MANIFESTACIJE
ЕВРОПСКЕ ИНТЕГРАЦИЈЕ
?letopis
Izveštaj o Evropskoj nedelji lokalne demokratije
Одржана 39.Скупштина СКГО
25. XI 2011. g.
Ljudska prava
Ка Европској унији:
Subotica
Postavljanje eko-tačaka
Počeli su pripremni radovi za postavljanje eko-tačaka koje će imati
funkciju zelenih ostrva u koja će
građani iz odabranih zgrada moći da
sortiraju otpad. Projekat realizuje
Udruženje Cekor iz Subotice u okviru
programa prekogranične saradnje sa
Hrvatskom, kao deo projekta Ka zajednicama koje recikliraju u Osječko-baranjskoj županiji i Severnobačkom
okrugu, a sarađivaće i JKP Čistoća i zelenilo, koje će prazniti posude.
na lokalnom nivou
P
ovodom Evropske nedelje
lokalne
demokratije
(ENLD) 2011, čija su tema bila Ljudska prava na lokalnom
nivou, Kongres lokalnih i regionalnih vlasti Saveta Evrope sačinio je
izveštaj o proteklim aktivnostima
u državama članicama. Preko 300
lokalnih samouprava iz 26 država
članica Saveta Evrope organizovalo
je razne događaje, takmičenja i
konferencije tokom ENLD-a. Ove
aktivnosti se sprovode radi promocije rada lokalnih izabranih
predstavnika i vlasti, s jedne, i unapređenja znanja građana o ljudskim pravima, lokalnim vlastima
i ohrabrivanja građanskog učešća
na lokalnom nivou, sa druge strane. Neke opštine iz Finske, Švedske
i Crne Gore učestvovale su prvi
put. Kongres je ukazao na veći broj
učesnika lokalnih samouprava, u
odnosu na 2010. godinu, iz Ruske
Federacije, Moldavije, Rumunije,
Srbije, Holandije, Turske, Ukrajine
i Velike Britanije.
U izveštaju je takođe istaknuta
aktivna uloga nacionalnih asocijacija
u pripremi izdanja ENLD-a 2011.
Kongres je zahvalio na podršci nacionalnih asocijacija kada je reč o
vidljivosti ENLD-a i podsticanju
učešća lokalnih samouprava.
25. XI 2011. g.
Temišvar
Susret načelnika banatskih
okruga
Prefekti Županije Timiš Mirčea Bakal,
Županije Karaš-Severin Oktavijan
Tunea i načelnici Severnobanatskog
okruga Vladimir Ilić, Srednjobanatskog okruga Tanja Dulović i
Južnobanatskog okruga Ivica Žarkov,
razgovarali su o protokolu saradnje čiji
je cilj razmena u sferama zajedničkog
interesa i produbljivanje kulturnih i trgovinskih odnosa. Sastanku je prisustvovao i Lazar Manojlović, glavni
konzul Republike Srbije u Temišvaru. U
banatskoj delegaciji bile su i Irena
Živković, direktorka RCR Banat, i Sonja
Molhuc, direktorka ETGŠ Nikola Tesla.
Saradnja obuhvata i obrazovanje, turi-
Ý Učesnici iz Srbije
zam, infrastrukturu i zaštitu životne
sredine i obnovljivih, alternativnih
izvora energije. Bilo je reči o programu
IPA CBC Rumunija–Srbija i dogovoreno je koje aktivnosti treba preduzeti u narednom periodu.
Učesnici Evropske nedelje lokalne demokratije (ENLD) na temu Ljudska prava
na lokalnom nivou, koja je održana u nedelji od 10. do 16. oktobra 2011. godine,
bili su gradovi: Beograd, Niš, Kruševac i Kraljevo i opština Kikinda. U Beogradu je
građanima predstavljena inicijativa za osnivanje kuće ljudskih prava, dok su na
Trgu Republike brojne organizacije, koje se bave ljudskim pravima, predstavile
svoje aktivnosti.
U Nišu i Kruševcu tokom Evropske nedelje organizovane su radionice, debate,
muzički programi, izložbe fotografija i likovnih radova, kao i niz drugih događaja na
temu ljudskih prava, na nekoliko lokacija u gradu. U Kraljevu je Evropska nedelja
obeležena od 17. do 21. oktobra, a povodom ovog događaja u holu Gradske uprave
postavljena je dokumentarna izložba Lokalna demokratija u Kraljevu od 1990. do 2009,
koju je pre dve godine pripredila grupa autora Istorijskog arhiva iz ovog grada.
U Kikindi je upriličena velika ekološka akcija na nekoliko lokacija, odazvalo se
stotinjak građana. Omiljena gradska šetališta čistili su funkcioneri lokalne
samouprave i predstavnici političkih stranaka.
Развој локалне самоуправе после нових избора
У уводном делу Скупштине говорили Борис Тадић,
Славица Ђукић Дејановић, Милан Марковић и
Александар Антић • За председника СКГО поново
изабран Саша Пауновић
К
Ove godine 19 lokalnih samouprava odlučilo je da se registruje
kao „Grad sa 12 zvezdica“, među
kojima je i Beograd, drugu godinu
zaredom. Dobijanje statusa „Grada
sa 12 zvezdica“ podrazumevalo je
ispunjavanje nekoliko uslova, kao
što su dodeljivanje određenih sredstava za ENLD aktivnosti, korišćenje vizuelnog identiteta za promociju ENLD-a koji je pripremio
Savet Evrope, sprovođenje specifičnih aktivnosti vezanih za temu
Ljudska prava na lokalnom nivou
koje uključuju različite grupe građana, posebno mladih, i na kraju
organizovanje događaja sa evropskom ili panevropskom dimenzi-
а Европској унији: развој локалне самоуправе
после нових избора била је тема 39. Скупштине Сталне
конференције градова и општина, која је одржана 7. децембра
2011. године у београдском
Центру Сава. Отварајући скуп,
председник Републике Србије
Борис Тадић изјавио је да је „наша намера претходних година
била да кроз значајне интервенције, реформу државне управе и
администрације и кроз изградњу
инфраструктуре испунимо визију о модерној Србији. У многоме смо успели, али велики посао је испред нас, са намером да
се инвестира у градњу телекомуникационе, инфраструктурне и
енергетске мреже, и на тај начин
створе услови за уређенији живот грађана, виши ниво стабилности, а тиме и нове инвестиције
и радна места“, истакао је Тадић.
Славица Ђукић Дејановић,
председница Народне скупштине
Републике Србије, навела је да је
јачање локалне самоуправе начин
да се власт приближи грађанима
и да се тако омогући највиши степен задовољења њихових потреба.
Председница Скупштине је
изјавила и да ће Народна скупштина и СКГО у наредном периоду интензивно сарађивати,
пре свега на контроли примене
закона из области локалне самоуправе. Успех реформи на локалном нивоу пре свега зависи и од
адекватног артикулисања потреба
и заступања интереса градова и
“
Glavni cilj ENLD
manifestacije sastoji se u
poboljšanju građanskog
učešća u lokalnom
demokratskom životu
16
DECENTRALIZATOR | Broj 11
l
novembar/decembar 2011. g.
jom radi ilustracije uloge lokalnih
vlasti u izgradnji demokratskog
društva.
Glavni cilj ENLD manifestacije
sastoji se u poboljšanju građanskog
učešća u lokalnom demokratskom
životu. Sve lokalne samouprave
koje su učestvovale u Evropskoj
nedelji lokalne demokratije – a posebno gradovi sa „12 zvezdica“ –
promovisale su kulturu tolerancije
i poštovanja, što neminovno dovodi do poboljšanja socijalne kohezije u njihovim zajednicama. Takođe su organizovali niz aktivnosti
u koje su bili uključeni mladi, škole, lokalne uprave, udruženja civilnog društva, organizacije za ljudska
prava i ombudsman.
❚
Ý Дежер: Подршка из Европе
Шеф Делегације Европске уније у Републици Србији Венсан Дежер на Скупштини СКГО изјавио је:„Европска унија пружа највећу могућу подршку Србији
када је у питању децентрализација и развој општина и локалних самоуправа.
Ми смо у протеклих 10 година доделили око триста милиона евра бесповратне
помоћи за пројекте који помажу изградњу општинске инфраструктуре, подржавају општински економски развој и спроводе неопходне реформе на
националном и на локалном нивоу. Ове реформе морају да се наставе и не
смеју да постану талац предстојећих избора. Грађани Србије очекују од својих
лидера да се свакодневно боре за изградњу бољег друштва. Таква битка не
сме да се води само на папиру и у законима већ у свакодневном животу, а
и живот и демократија почињу на локалном нивоу.“
Амбасадор Швајцарске конфедерације у Републици Србији Ервин Хелмут
Хофер рекао је да су градови и општине кичма државе која функционише и
да је у Србији последњих година дошло до јачања локалних институција и
њиховог учешћа у јавној политици.
Ý Панел дискусија
Панел дискусију о теми Кључни правци развоја локалне самоуправе после
нових избора, модерирао је Ђорђе Станичић, генерални секретар СКГО. Главни
панелисти су били Петар Вујадиновић, начелник Градске управе за послове
органа града, општу управу и друштвене делатности града Ужица, Драган
Спирић, помоћник градоначелника за буџет и финансије града Врања, Марија
Жикић, руководилац Одељења за привреду и локални економски развој општине
Сокобања, Татјана Павловић Крижанић и Владан Јеремић, директор Регионалне
агенције за развој источне Србије. По завршетку панел дискусије, одржани су
и избори за органе СКГО. Представница Изборне комисије Весна Ивић констатовала
је да је изборни процес протекао у складу са Правилима за избор органа СКГО
и без нерегуларности. Гласањем представника градова и општина, за председника
Сталне конференције градова и општина поново је изабран Саша Пауновић,
председник општине Параћин, док ће на месту председника Надзорног одбора
СКГО у наредне две године бити представник града Ваљева.
општина код централних власти,
а у том процесу значајну улогу има
СКГО, истакла је Славица Ђукић
Дејановић.
Министар за људска и мањинска права, државну управу и локалну самоуправу Милан Марковић позвао је локалне самоуправе да се наредне године у
новим мандатима суоче са изазовима на храбрији начин. „У
протеклих годину дана највећа
измена догодила се у области законодавног регулисања избора
на локалном нивоу и укидањем
бланко оставки“, констатовао је
Марковић.
Александар Антић, председник Скупштине града Београда,
у уводном делу скупа рекао је да
„снажно подржавамо организацију којој припадамо, и спремни
смо да и даље учествујемо у развоју локалне самоуправе и дамо
пун допринос европском путу
Србије и евроинтеграцијама.
Инструменти којима данас градови и општине располажу, пре
свега доношењем нових закона
о финансирању и имовини локалне самоуправе, пружају нам
далеко веће могућности да
утичемо на квалитет живота свих
наших грађана – становање, чистоћу, дистрибуцију воде, заштиту животне средине, као и на
пројекте везане за нову инфраструктуру, како комуналну тако
и стратешку. Инфраструктура
треба да привуче инвеститоре
који ће отворити нова радна места“. Антић је истакао спремност
нашег друштва да буде део Европе, наводећи инфраструктурне
успехе Београда у протеклој години, али и солидарност коју је
главни град показао према неразвијеним општинама, преносећи искуство и финансирајући
различите пројекте.
❚
novembar/decembar 2011. g.
l
Broj 11 | DECENTRALIZATOR
17
AKTIVNOSTI KNSD RS
?letopis
Pojmovnik decentralizacije promovisan širom Srbije
1. XII 2011. g.
Doprinos razjašnjavanju
Vukovar
Razvoj biciklizma
Promotivna konferencija
prekograničnog projekta
Unapređenje biciklističke dunavske
rute – bicikliranje Dunavom, čiji je cilj
razvoj i promocija biciklizma i cikloturizma u ovom regionu, održana je
u hotelu Lav. Prisustvovali su predstavnici Vukovarsko-srijemske i
pojmovne
zbrke
Sombor:
Subotica
Tokom novembra i decembra 2011. godine Kancelarija
Nacionalnog saveta za decentralizaciju Republike Srbije
organizovala je seriju promocija publikacijePojmovnik decentralizacije
Osiječko-baranjske županija i opština
Bačka Palanka, Bač, Bački Petrovac,
kao i Grada Novog Sada, ECF –
Evropske biciklističke federacije, i
gosti iz Slovenije koji su predstavili
svoje rezultate u ovoj oblasti.
Stručnjaci sa Fakulteta tehničkih
nauka u Novom Sadu rade studiju
koja će dati odgovor na pitanje kako
deo rute koja prolazi kroz opštine
Južnobačkog okruga učiniti atraktivnijom, a pre svega sigurnijom za
bicikliste i cikloturiste. Završena je
izrada novih informativnih tabli, kao
i info pultova koji promovišu
postojeću, ali i nove lokalne rute koje
je trasirao projektni tim na čelu sa
Jovanom Erakovićem, biciklističkim
ekspertom iz Beograda.
5. XII 2011. g.
Beograd
Nove opštine
Čelnici Ujedinjenih regiona Srbije,
predvođeni Mlađanom Dinkićem,
predali su gradonačelniku Beograda
Draganu Đilasu inicijativu za promenu
Statuta Beograda sa potpisima
128.000 građana. Predlog URS-a je da
u gradu Beogradu bude formirano
P
ojmovnik decentralizacije je
priručnik u kome je sedam
autora prikupilo i obradilo
oko 400 najvažnijih pravnih, ekonomskih, političkih i socioloških
pojmova koji se odnose na proces
decentralizacije. Troje od njih, profesorka Fakulteta političkih nauka
u Beogradu dr Snežana Đorđević,
ekonomski analitičar i saradnik Instituta za ekonomske studije dr Miroslav Prokopijević i direktor novosadskog Centra za regionalizam Aleksandar Popov, govorili su o ovom
projektu publici u četiri grada.
Užice:
Prva u nizu promocija održana
je u sali Gradske uprave u Užicu,
23. novembra. Pred dvadesetak
zainteresovanih aktera političkog
života iz ovog grada i Priboja, o
ovom priručniku, ali i o mnogim
dimenzijama procesa decentralizacije, govorili su prof. dr Snežana
Đorđević i prof. dr Miroslav Prokopijević. Prisutne je pozdravio
Milovan Petrović, zamenik gradonačelnika Užica.
– Proces decentralizacije u Srbiji
odvija se sporo jer su vlasti do sada
odbijale ili usporavale proces prenošenja nadležnosti sa države na
lokalne samouprave, a bili smo i
svedoci bure koju je izazvala veoma
važna demokratska, razvojna i
proevropska ideja o regionalizaciji.
Političari nemaju misiju da sprovode decentralizaciju jer ona topi
znatan deo njihove moći, a veliki
deo ovog procesa trebalo bi baš
oni da sprovedu. Decentralizacija
18
DECENTRALIZATOR | Broj 11
l
zala je dr Đorđević i zaključila da
je decentralizacija, s obzirom na
sve okolnosti, mukotrpan i dug
proces, koji zahteva ozbiljno posvećivanje svih učesnika, od državnih i lokalnih vlasti, preko samih građana.
da, koji ima 17 opština, stvara 44
odsto dohotka u Srbiji, a Vojvodina i ostatak Srbije po 28 odsto.
Godine 2000. Vojvodina je učestvovala sa 34 odsto u nacionalnom dohotku. U međuvremenu
je došlo do dodatne centralizacije.
Ako se stvari ovako nastave, verovatno će za nekih dvadesetak godina većina stanovništva živeti na
prostoru između Požarevca, Beograda, Pančeva i Novog Sada, dok
će preostati manje enklave u dolini
Morave, dolini Drine, oko Subotice i još nekih gradova – izjavio
je dr Miroslav Prokopijević.
O razlozima nastanka ovog priručnika kao i o mnogim dimenzijama procesa decentralizacije govorio je i Aleksandar Popov.
Subotica:
Užice
nije samo politički fenomen i nije
reč samo o tome da se spuste nadležnosti na lokalne organe vlasti,
već da čitavo društvo bolje funkcioniše. Ona ima i ekonomske i sociološke posledice jer zajednica koja je decentralizovana bolje funkcioniše i više je po meri građana –
izjavila je dr Snežana Đorđević.
Zrenjanin:
Sledeća prezentacija održana je
30. novembra u baroknoj sali Grad-
Zrenjanin
novembar/decembar 2011. g.
ske uprave grada Zrenjanina pred
dvadesetak zainteresovanih, kojima
se obratio predsednik Skupštine
grada Zrenjanina Aleksandar Marton, otvarajući prezentaciju.
– Decentralizacija nije premeštanje kancelarija ili ministarstava
iz jednog u drugi grad niti ustupanje poslova koje obavlja država
opštinama i gradovima. To je proces prenošenja političkog odlučivanja, nadležnosti i sredstava sa višeg na niži nivo. Zašto je decentralizacija važna? Region Beogra-
Predstavljanju Pojmovnika decentralizacije, koje je bilo istovremeno i svojevrsna tribina i seminar
o suštini decentralizacije, prisustvovalo je 7. decembra u Plavoj
sali Gradske kuće tek desetak predstavnika i zaposlenih u gradskoj
upravi Subotice i u opštinama Ba-
čka Topola i Mali Iđoš i građana.
Skup je pozdravio član Gradskog
veća Slobodan Čamprag, nakon
čega je Miroslav Prokopijević rekao
da Srbija mora sprovesti decentralizaciju kako bi mogla postati zaista
demokratska i građanska država.
Iako ne spada u najmanje decentralizovane evropske zemlje, u ekonomskom, demografskom i finansijskom pogledu Srbija politički
deluje kao veoma centralizovana
jer se kroz vladavinu stranaka praktično sve odlučuje u vrhu državne
vlasti. Prokopijević je naveo da
prethodna decenija pokazuje da
se u stvari kod nas događao suprotan proces, centralizacija umesto
decentralizacije.
Snežana Đorđević je navela da
je decentralizacija nužna ako želimo stvarnu demokratizaciju, i
državu u kojoj će građani neposredno, na nivou mesnih zajednica, odlučivati o važnim pitanjima
svog svakodnevnog života. Ona
je, međutim, naglasila da je jedan
od glavnih uslova i demokratizacije i decentralizacije pravna država. U našem slučaju pravna vlast
je veoma zavisna od političke, ka-
– Evropa je decentralizovano i
demokratski uređeno društvo. Najnižem nivou vlasti dozvoljeno je
da radi sve ono za šta ima kapaciteta, pa centralna vlast, odnosno
država, tako može da bude jedino
kvalitetan partner lokalnoj samoupravi – rekla je Snežana Đorđević
u somborskom zdanju Gradske
uprave, 14. decembra, pred desetak
posetilaca, nakon što je skup otvorila Irina Burka Parčetić, načelnica Gradske uprave Grada Sombora. Ona je prisutnima ukazala
na to da su najbolju regionalizaciju
uradile skandinavske zemlje i Švajcarska u kojoj se teži da što više
građana ima udeo u radu lokalne
sredine, a da pri tome društvo ne
poznaje pojam gomilanja funkcija.
Naša je sreća da smo istorijski i
geografski u Evropi i, ukoliko želimo u tu zajednicu, moraćemo da
prihvatimo neki od decentralizacionih modela. Moraćemo da se
odreknemo partokratije, koja
strankama pruža stravičnu vlast, i
da uspostavimo ravnotežu vlasti,
tužilaštva i sudstva i obavimo ozbiljne korekcije u ustavu i zakonima, upozorila je dr Đorđević.
Aleksandar Popov je ukazao na
to da DOS nije ispunio svoje obećanje da će decentralizacija biti visoko rangirano pitanje koje mora
biti rešeno.
– Sve vlasti, pa i ova, vodile su
se jedinim instinktom – da i dalje
drže sve pod šapom. Vlast stvara
namernu zbrku oko pojma decentralizacije kako bi u potpunosti završila tranzicionu pljačku kojom
smo okruženi – kazao je Popov.
Promocije su bile namenjene
predsednicima opština, predstavnicima civilnog društva, medija,
stručnoj javnosti i svim građanima.
Moderator razgovora na svim prezentacijama bio je Nenad Živković,
pomoćnik direktorke Kancelarije
Nacionalnog saveta za decentralizaciju RS.
❚
Sombor
Istraživanje o raspoloženju prema autonomiji Vojvodine
Skoro polovina Novosađana
podržava sadašnji status
G
otovo polovina građana
Novog Sada podržava sadašnji status Vojvodine, dok je broj
onih koji se zalažu za samostalnost
Pokrajine porastao sa jedan do dva
na oko pet odsto, pokazalo je istraživanje novosadske agencije za istraživanje javnog mnjenja Skan, koje
je sprovedeno od 30. novembra do
9. decembra, na reprezentativnom
uzorku od 1582 ispitanika, kroz
terensko prikupljanje podataka.
Direktorka te agencije Milka Pu-
zigaća rekla je da je istraživanje pokazalo da se najveći broj ispitanika,
oko 44 odsto, izjašnjava da Vojvodina treba da ima isti status kao što
je sada. Za autonomiju po modelu
iz Ustava bivše SFRJ iz 1974. godine izjasnilo se oko 17 odsto, a
oko 16 odsto smatra da Vojvodina
treba da ima veću autonomiju nego
danas a manju nego što je bila ona
iz 1974. godine.
Da Vojvodini treba ukinuti svaku autonomiju smatra šest odsto
ispitanika, navela je Puzigaća i dodala da je u prethodnim istraživanjima javnog mnjenja broj onih
koji su se izjašnjavali za samostalnost pokrajine bio veoma mali, od
jedan do dva odsto, a da se sada
5,3 odsto ispitanih Novosađana
izjasnilo da se zalaže za samostalnost Vojvodine, a 4,3 za Vojvodinu
kao republiku.
Prema rečima direktorke agencije
Milke Puzigaće, izborni redosled
stranaka (videti dijagram na 13.
strani) formiran je na osnovu potencijalnih glasova 47,4 odsto ispitanika koji su tvrdili da će sigurno
izaći na izbore, ali se bitno ne menja
ni kada se uzmu u obzir mišljenja
svih učesnika istraživanja.
❚
novembar/decembar 2011. g.
l
Broj 11 | DECENTRALIZATOR
19
СТАТИСТИКА
?letopis
sedam novih opština: Dunavski venac,
Posavski venac, Avalski venac,
Kaluđerica, Batajnica, Bežanija i
Resnik. URS smatra i da bi trebalo osnovati mesne zajednice, čije bi predstavnike birali građani među
komšijama, a koji bi u saradnji sa
skupštinama stanara utvrđivali prioritete razvoja naselja i da grad izdvaja
pet odsto budžeta za finansiranje
mesnih zajednica koje bi same
određivale šta je najpotrebnije da se
uradi u njihovom komšiluku.
6. XII 2011. g.
Novi Sad
Sve što ste hteli da znate
o decentralizaciji
Nova tribina Centripetalno-centrifugalno, odnosno Sve što ste hteli da
znate o decentralizaciji a niste smeli da
pitate, održana je u Velikoj sali Skupštine grada. Organizator, Nezavisno
društvo novinara Vojvodine, pozvalo je
da o ovoj temi govore publicistu Dimi-
trija Boarova, sociologa Alekseja
Kišjuhasa, predsednika opštine Inđija
Gorana Ješića i publicistu Miroslava
Ilića. Projekat je podržao National Endowment for Democracy.
9. XII 2011. g.
Subotica
СТАТИСТИКА
Распон развијености различитих делова земље достигао
застрашујуће размере
Регионалне разлике
– јабука раздора
Јаз између богатих и сиромашних узрочник је драматичних
последица, а може да уздрма и стабилност државе
Н
и седмица на лотоу
не би задржала Мерошинца у родном
месту – отишао би у Београд,
или бар у Ниш, кажу житељи ове
општине на југу Србије, чији је
просек примања по становнику
десет пута мањи од београдског.
Магнетна привлачност ,,светлости велеграда“ омађијала је пре
неку годину и становнике много
пута богатијег Апатина. Новац
од продатих акција ,,Апатинске
пиваре“ житељи овог лепог
војвођанског места готово по
правилу улагали су у куповину
станова у Новом Саду.
После економиста и социолога, и политичари на власти су коначно увидели да Србија има огромне и растуће регионалне разлике. Јаз између све богатијих и
све сиромашнијих региона узрочник је драматичних последица – велика пространства
остају без људи, градски центри
све скупље плаћају најезду придошлица, а скорашња прошлост
нам је показала да може да угрози и опстанак државе.
Војвођански клуб је недавно
у отвореном писму председнику
покрајинске владе Бојану Пајтићу предочиo да је северна покрајина постала недовољно развијен регион и први пут у својој
историји, према бруто домаћем
производу, пала испод просека
Републике Србије. „Војводина
сиромаши и губи позиције унутар Србије свесном дискриминацијом, а не слободним
дејством економије“, тврдња је
из поменутог писма Војвођанског клуба које је потписао његов
председник Ђорђе Суботић, додајући да „Војводина не може
толико да створи колико Србија
Konferencija o obrazovanju
Prva regionalna konferencija Mehatronika u praksi i obrazovanju počela je
na Otvorenom univerzitetu Subotica.
Susret finansira Evropska unija u
sklopu IPA prekograničnog programa
Mađarska–Srbija. Nosilac projekta je
Visoka tehnička škola strukovnih
Ý ЕУ пегла јазове
Према речима Адриана Мартинса, заменика шефа делегације Европске
уније у Србији, од 2000. до половине прошле године Европска унија је поклонила нашој земљи око две милијарде евра, а више од 16 одсто од те
суме – око 325 милиона евра, за програме локалних самоуправа. Од изградње
водовода, канализације или система за управљање отпадом, до помоћи у
успостављању регионалних развојних агенција, подршке оснивању локалних
кластера и финансирања локалних пословних иницијатива.
Бивши потпредседник владе за европске интеграције Божидар Ђелић уверен
је да ће се приближавањем Србије ЕУ регионалне разлике смањивати, јер је око
40 одсто буџета ,,уједињене Европе“ намењено смањивању тих разлика.
- Добијањем статуса кандидата, за око 30 одсто повећаће се средства за
нашу земљу и отворити тај део европског буџета који нам је сада затворен. То
је око 70 милиона евра које би Србија могла да посвети смањењу разлика –
каже Ђелић.
20
DECENTRALIZATOR | Broj 11
l
novembar/decembar 2011. g.
може да јој отме“.
Своје тврдње Суботић заснива на подацима Републичког завода за статистику да је БДП по
становнику у покрајини у 2009.
години био „за 4,8 одсто испод
просека Републике Србије, што
је први пут после 1918. године“,
и да је за око 80 одсто мањи од
београдског.
– Војвођански клуб ,,куца на
отворена врата“ – коментарише
за ,,Политику“ садржај наведеног писма Верица Калановић,
потпредседница Владе за привреду и регионални развој. –
Нема ублажавања регионалних
разлика ни јачања градова и општина без суштинске децентрализације. Ако упоредимо њихову развијеност, доћи ћемо до
поражавајућих податка не само
на нивоу Србије, већ и Војводине. За мене то није изненађење, јер и у централизованој републици и централизованој покрајини се мало води рачуна о
онима који нису становници
главних градова. И по оној народној „далеко од очију, далеко
од срца“, дођемо до тога да нам
и у целој Србији и у Војводини
људи живе са различитим стандардом, у зависности од места
где су рођени.
Ý Злонамерна тврдња
По неписаном правилу, главни градови су најбогатији региони у земљама
Европе. У свих 27 земаља ЕУ тешко је наћи изузетак. Братислава је око три
пута развијенија од остатка Словачке, а Букурешт има око два пута већи
БДП по становнику од просека Румуније, каже Горан Николић, сарадник Института за европске студије.
– Чињеница је да су Београд и Нови Сад најбоље прошли у транзицији –
наставља Николић. – Зато што имају најобразованију радну снагу, административни су центри, имају добру путну и осталу инфраструктуру, велика су
тржишта. Истина је да праве развојне регионалне политике од 2000. није
била довољно. Будући да је аграрна производња мање продуктивна од индустријске, и да су аграрне субвенције ниске, јасно је да недостатак средстава
за подстицаје више погађа Војводину. Али да ту постоји план, то је већ опасна
и злонамерна тврдња. На крају, од свих делова земље, изузев урбаног дела
Београда, нема бољег места за живот од Војводине, наравно у просеку.
Економиста Мирослав Здравковић, уредник сајта makroekonomija.org и сарадник Економског
института, примећује да Војвођански клуб погрешно тумачи
један економски податак да би
извео политичке закључке.
– Мало коректнијом и подробнијом анализом статистичких података којима барата,
Војвођански клуб би дошао до
закључка да би за релативно заостајање и стагнацију остатка
Војводине кривца требало да потраже у Новом Саду – каже
Здравковић. – А статистички подаци се могу тумачити на безброј
начина. На пример, три четвртине грађана Србије има нижи
стандард од просечног у Албанији, док једна четвртина стреми
ка изласку из европске неразвијености, јер располаже са више
од 75 одсто просечног БДП-а
ЕУ. Или, грађани Београда и
Новог Сада имају виши стандард од грађана Далмације, што
упућује на чињеницу да само
ослањање на високе приходе од
туризма, без других делатности
не гарантује висок стандард.
Или, Нови Сад је упоредив по
развијености са Истанбулом, а
Београд са Анкаром.
Статистичари подсећају да је
у кризној 2009. извоз Србије
опао за 22 одсто, а већ 2010.
Војводина је имала најбржи раст
од свих региона у поређењу са
претходном годином, чиме је повећала удео у укупном БДП-у
Србије са 25,6 на 26 процената.
Побољшан је и ниво БДП-а по
становнику са 95,2 на 96,8 одсто
просека Републике.
Већина економиста се слаже
да је продубљивању јаза у развијености општина и региона у
Србији у претходних десет година допринела и спровођена
економска политика, која је готово докрајчила у претходној деценији већ опустошену индустрију и пољопривреду. Страдала је и Војводина, али се не би
могло рећи да је северна покрајина платила највећи цех.
– Деценијска „опседнутост“
макроекономском стабилношћу,
а да се при томе није водило
рачуна о реалном сектору, плаћена је, поред осталог, и додатним
убрзаним сиромашењем сиромашних и знатно бржим развојем великих градова – указује
Здравковић. – У „стабилности“
коју смо имали дошло је до
снажног раста компанија које се
баве финансијама, трговином,
саобраћајем и увозом, а седиште
им је у три урбана центра, док је
остатак Србије, где је већином
производња, тихо умирао.
Својим истраживањем овај сарадник месечника ,,Макроекономске анализе и трендови“ Економског института, показао је
да се Београд, заједно са Новим
Садом, па и Нишом, брзо подизао са дотакнутог дна деведесетих. У релативно кратком периоду транзиције, од 2000. до
2005. године, Београд је повећао
удео у друштвеном производу
Србије са 27,9 на 34, Војводина
са 30,7 на 31,2, а централна
Србија без Београда смањила
свој удео са 41,4 на 34,8 одсто.
Мада у њима живи 28,4 одсто
становништва, Београд, Нови
Сад и Ниш учествују са 81,3 одсто у укупном расту друштвеног
производа Републике.
Последњих година, најбоље је
прошао Нови Сад.
– Главни град Војводине је
2007. године достигао доходак
из 1989, а 2008. за десет одсто
премашио тадашњи просек. Да
није било кризе и пада БДП-а
за око три одсто, Београд би
2009, а Ниш 2010. достигли
„срећну“ 1989, последњу годину
„благостања“ пре распада СФРЈ
– истиче наш саговорник.
Али, ако настави да бележи
досадашње стопе раста, десет пута ниже од новосадских, централна Србија би, по његовој
рачуници, то могла да очекује
тек за 122 године.
Политичкој елити у Србији је
јасно да је равномернији регионални развој апсолутни приоритет државе. То је задатак свих
министарстава, а Национални
план десетогодишњег регионалног развоја Србије најављен је
за крај марта 2012. године. ❚
novembar/decembar 2011. g.
Александар Микавица
(текст преузет из
листа Политика)
l
Broj 11 | DECENTRALIZATOR
21
ПРОЈЕКТИ
?letopis
studija u Subotici, a mađarski partner
je Viša škola u Kečkemetu, dok je
pridruženi partner pokrajinski Sekretarijat za obrazovanje, upravu i nacionalne zajednice.
15. XII 2011. g.
Novi Sad
Студијско путовање у Француску
Ý Istorijska crtica
Европске
институције
и медији
Austro-ugarska
nagodba 1867. g.
A
уживо
Referendumom do republike
Na Govornici Vojvođanskog kluba, koja
je održana u Plavoj sali Skupštine
grada, sociološkinja Janja Beč
Neumann, predložila je da se osnuje
vojvođanski institut za holokaust i
genocid studije i da se organizuje referendum u Vojvodini sa pitanjem da li su
građanke i građani Vojvodine za republiku u okviru federalne Srbije. Da ili ne?
15. XII 2011. g.
Kikinda
Centripetalno-centrifugalno
Tribina iz ciklusa Centripetalno-centrifugalno (Sve što ste hteli da znate o
decentralizaciji a niste smeli da pitate!)
održana je u Kulturnom centru u
Kikindi. O različitim dimenzijama
procesa decentralizacije govorili su:
Mirko Đorđević, publicista, Teofil
Pančić, novinski pisac, Laslo Vegel,
DECENT MOZAIK
С
едморо новинара из
локалних, регионалних и националних
штампаних и електронских медија – аутори победничких
прилога на конкурсу Најбољи
медијски прилог у области локалне самоуправе, заједно са четворо чланова жирија, четворо
запослених у пи-ар одељењима
партнерских организација
(СКГО, Министарство за људска и мањинска права, државну
управу и локалну самоуправу и
Канцеларија Националног савета за децентрализацију РС),
две службенице Канцеларије
Савета Европе у Србији и двоје
преводилаца, били су у студијској посети Француској, у
периоду од 14. до 18. новембра,
с циљем да се упознају са радом
европских институција у
Стразбуру и са реномираним
медијским кућама са седиштем
у овом граду и у Паризу. Конкурс је ове године организовала
Канцеларија Савета Европе и
Стална конференција градова
и општина у оквиру четврте
компоненте друге фазе пројекта
Јачање локалне самоуправе, који
Савет Европе реализује у сарадњи са Европском унијом.
nn Стразбур
književnik, i Nenad Živković, urednik
časopisa Decentralizator. Razgovor je
pred tridesetak Kikinđana i Kikinđanki
vodio Dinko Gruhonjić, predsednik
Nezavisnog udruženja novinara Vojvodine, koje i realizuje ovaj projekat u
saradnji sa National Endowment of
Democracy.
Званични део посете почео
је 15. новембра, када су гости
из Србије посетили седиште
Савета Европе, где су разговарали са Данијелом Попескуом,
шефом Експертског центра за
реформу локалне управе у Одељењу за демократију, изградњу
институција и управљање Генералног директората за демократију Савета Европе, Кети
Бартон и Паносом Какавиатосом, новинарима из Медијског
одсека у Директорату за комуникације Савета Европе, и др
22
DECENTRALIZATOR | Broj 11
l
ustro-ugarska nagodba bio je dogovor bečkog
dvora i mađarske političke elite kojim je preuređena
Habzburška monarhija. Njome je dotadašnja Austrijska
carevina uspostavljena kao dvojna monarhija Austrougarska. Nagodba je došla nakon niza neuspelih
ustavnih reformi u Habzburškoj monarhiji i garantovala
zakona nakon što je usvojena u mađarskoj skupštini
29. maja 1867. godine. Posebni statusi Transilvanije i Vojne granice su ukinuti, a te teritorije
su provincijalizovane – postale su delovi
Austrije ili Ugarske s civilnom upravom.
Usvojen je novi Zakon o nacionalnostima,
koji je teorijski štitio prava nacionalnih
manjina, ali je često kršen u praksi.
Na osnovu ove nagodbe, Dalmacija
i hrvatski deo Istre, zajedno sa slovenskim
zemljama, ušle su u sastav austrijskog
dela monarhije, a banska Hrvatska, zajedno
s današnjom Vojvodinom, u ugarski.
nadležnosti ugarskog parlamenta i centralne vlade.
To su bili: utvrđivanje troškova održavanja dvora,
regrutacija, zakonodavstvo u vezi s odbrambenim
sistemom i vojnom obavezom, smeštaj i prehrana vojske, finansije (utvrđivanje poreskog
sistema, poreza, državnog budžeta,
završnog računa, zaduživanje, raspolaganje jura regalia majora
itd.), zatim pitanje
novčanog sistema,
pomorskog, trgovačkog, rudarskog
prava, opšti poslovi
u vezi s trgovinom,
carina, pošte, železnica, lu-
ke i pristaništa, brodopromet i problematika državnih puteva i reka, odnosno industrija, pitanje
državljanstva, naturalizacije, putnih isprava i policijskog nadzora nad strancima.
Hrvatska nije dobila samostalnost na području finansija i ostao je nerešen problem pripadnosti Rijeke što je rešeno
provizornim, privremenim
rešenjem koje je u praksi
išlo u korist Mađara.
Nagodbu je usvojio
Zastupnički dom Ugarskog parlamenta 19.
novembra 1868. godine, a Gornji dom četiri
dana kasnije.
„Студенти“ испред Европског парламента
Група од 19 новинара,
пи-ар менаџера,
службеника Савета
Европе и преводилаца
из Србије провела је пет
дана на студијском
путовању у Стразбуру
и Паризу
Томасом Катауом, замеником
извршног секретара Групе за
спречавање злоупотребе и илегалне трговине опијатима.
Током поподневног програма
група је посетила дневне новине
Les Dernières Nouvelles d’Alsace
(DNA) (Најновије вести из Алзаса), где се скоро два сата задржала у врло интересантном и информативном разговору са Франсоа Монпезатом, замеником главног уредника ових регионалних
новина које имају издања на
француском и на немачком језику. Агенда тог дана исцрпљена је
састанком са Жан-Франсоа Ланеликом, пи-ар менаџером и шефом службе протокола Градске
управе, који је, након пројекције
промотивног филма о овом граду,
говорио о медијском представљању предности које нека средина има у односу на друге као фактором за привлачење инвеститора, студената и радне снаге, након
чега се развила жива дискусија о
тој теми.
Прва тачка трећег дана посете, 16. новембра, била је телевизија ARTE, где је делегацију из
наше земље дочекао Владимир
Васак, један од репортера са великим искуством стеченим на
терену широм света, укључујући
novembar/decembar 2011. g.
je mađarskoj vladi u Budimpešti status jednak statusu austrijske vlade u Beču.
Austriju i Ugarsku povezivali su
zajednički vladar (koji je bio car
Austrije i kralj Ugarske), ministarstva finansija, spoljnih
poslova i rata i carinska unija.
Oba dela države imaju svog
premijera i skupštinu koji
upravljaju „svojom“ teritorijom i donose zakone koji važe u tom delu države.
Nagodba je zvanično dobila snagu
и простор бивше Југославије.
Он је представио најважније чињенице о овој ТВ станици која
се бави културом у најширем
смислу те речи, промовисањем
вредности уједињене Европе и
то на два језика – француском
и немачком. Уследила је посета
оближњем Европском парламенту, у коме је студијска група
постављала питања посланицима из кокуса Пријатељи Србије
и присуствовала пленарном заседању. Касније тога дана „студенти“ су се сусрели са колегама
из регионалне FTV телевизије,
која емитује целодневни програм за Алзас али има и обавезу
да припреми одређен број сати
програма у сопственој продукцији који се емитује на јавном
сервису са националном покривеношћу.
nn Париз
Програм последњег радног
дана, 17. новембра, почео је разменом мишљења са Франком
Нушијем, уредником спољнополитичке рубрике дневника
Le Monde, у згради с импресивном фасадом у Булевару Бланки
у 13. арондисману. Студијски
пут се завршио посетом Француској телевизији, чијих је неколико од шест програма приватизовано. Жан-Луп Калазел,
задужен за међународне односе,
одговарао је на питања знатижељних колега о организацији,
капацитетима и планирању у
овој ТВ станици.
Студијски пут је био изузетно добро организован, агенда
је била веома згуснута, и на моменте напорна, али корисна
учесницима који су за кратко
време стекли многа знања и искуства о раду европских институција и медија и уживо видели
како ону функционишу.
❚
Hrvatsko-ugarska
nagodba 1868. g.
H
rvatsko-ugarska nagodba jeste sporazum izaslanstva Hrvatskog sabora i Ugarskog sabora,
kojim je uređen položaj Kraljevine Dalmacije, Hrvatske i Slavonije i Kraljevine Ugarske unutar ugarskog dela Austrougarske monarhije i ustrojstvo
središnje vlasti u Hrvatskoj.
Ovom nagodbom propisano je da pod nadležnost
Trojednice spada samostalno upravljanje u oblastima zemaljske uprave, veroispovesti, prosvete,
pravosuđa, uključujući i zakonodavstvo, s izuzetkom
pomorskog prava, dok svi ostali poslovi ostaju u
Republika Češka regioni i glavni gradovi
R
epublika Češka je od 2000. godine administrativno
podeljena na 14 upravnih jedinica [grad Prag (češki
hlavní město) i 13 regiona (kraj, kraje)]. Kraj ima nadležnost u oblasti budžeta, srednjoškolskog obrazovanja,
saobraćaja i mreže puteva, regionalnog razvoja, ekologije,
zdravstvenog sistema i socijalne pomoći. Regionalna
skupština (češki zastupitelstvo kraje) jeste savetodavni
organ u regionu i sastoji se od članova koje građani biraju
na neposrednim izborima na period od četiri godine.
Ona kontroliše regionalni budžet i subvencije dodeljene
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
Naziv kraja
Grad Prag
Srednječeški kraj
Južnočeški kraj
Plzenjski kraj
Karlovarski kraj
Ustečki kraj
Liberečki kraj
Kralovehradečki kraj
Pardubički kraj
Visočina kraj
Olomoučki kraj
Moravsko-Šleski kraj
Južnomoravski kraj
Zlinski kraj
Glavni grad
Prag
Prag
Češke Budjejovice
Plzenj
Karlove Vari
Usti na Labi
Liberec
Hradec Kralove
Pardubice
Jihlava
Olomouc
Ostrava
Brno
Zlin
7
6
8
5
1
9
2
12
11
4
10
opštinama.
3
Regionalno veće
(rada kraje) jeste izvršni organ u regionu i
sastoji se od predsednika
(hejtman), potpredsednika i članova koje bira regionalna skupština na period od četiri
godine. Predsednika kraja imenuje regionalna skupština
na period od četiri godine i on predstavlja region na lokalnom, nacionalnom i međunarodnom nivou.
Svaki kraj ima svoj glavni grad, osim Srednječeškog
kraja, koji okružuje glavni grad Prag sa svih strana i
njemu pripadaju sva gradska predgrađa. Grad Prag ima
status grada i regiona sa jednom skupštinom i jednim
gradskim većem.
14
13
Krajevi
se dalje dele
na okruge (okres,
okresy), kojih je ukupno
73, a oni se dalje dele na opštine (obec), kojih ima 6250.
Opštine imaju nadležnost nad poljoprivredom i šumarstvom, osnovnim obrazovanjem, politikom stanovanja,
prostornim planiranjem, javnim prevozom...
Gradonačelnika (starosta u manjim opštinama i gradovima i primátor u većim) bira opštinski savet na period
od četiri godine. Na čelu je opštinskog veća i uprave i
predstavlja opštinu. U opštinama koje imaju manje od
petnaest članova opštinskog veća izvršnu vlast obavlja
gradonačelnik.
novembar/decembar 2011. g.
l
Broj 11 | DECENTRALIZATOR
23
TISKOVINA
IMPRIMEE
Poštarina plaćena
kod pošte
11070 Beograd 27
Decentralizator
časopis Kancelarije Nacionalnog saveta
za decentralizaciju Republike Srbije
Palata „Srbija“
Bulevar Mihaila Pupina 2
11070 Novi Beograd
Hvalaautorima tekstova
2011. godini izašlo je šest brojeva Decentralizatora, časopisa Kancelarije Nacionalnog saveta za decentralizaciju Republike Srbije, u ukupnom tiražu od 36.000
primeraka. Oko 5500 primeraka svakog
broja Decentralizatora poštom je poslato na
adrese svih mesnih zajednica u Srbiji, ministrima u republičkoj i pokrajinskoj vladi,
medijima, nevladinim organizacijama, univerzitetima, pravnim, ekonomskim, filozofskim i fakultetima političkih nauka, arhivima, stručnjacima i istraživačima raznih
oblasti koje se odnose na decentralizaciju,
kao i zainteresovanim pojedincima, a ostatak
tiraža je deljen na skupovima koje su Kancelarija i njeni programski partneri organizovali tokom godine.
U drugoj sezoni, za Decentralizator su pisali: Dimitrije Boarov, Nada Budimović, Dragan Vujčić, mr Dejan Vučetić, Dinko Gruhonjić,
Kristina Demeter Filipčev, Pavel Domonji,
Dragan Eraković, dr Jovan Živković, Jovanka
U
Decentralizator
Zurković, Novka Ilić, Aleksandra Jerkov, Aleksandar Jugović, Vladimir Krivošejev, Vesela
Laloš, Slobodan Maraš, Tanja Medić, Uroš
Meseldžija, Marijana Milankov, Nebojša Milosavljević, Ognjen Mirić, Biljana Mickov, Vukašin Obradović, Dragica Pavlov Krstić, Saša
Paunović, Velibor Petković, Miroslav Prokopijević, Milka Puzigaća, Borivoje Radić, Marina Rakić, Boško Ristić, dr Veran Stančetić,
Zoran Stojiljković, Bojana Subašić, Srđan V.
Tešin, Predrag Cvetičanin. Karikature je crtao
Nikola Petkov, a fotografije načinili Jovana
Vlaškalin, Vladimir Dimitrić i Aleksandar Marić. Decentralizator je dizajnirao, prelamao
i pripremao za štampu Zoran Korolija, a lekturu i korekturu radila Spomenka Tripković.
Svima veliko hvala! Očekujemo nastavak
saradnje u brojevima i mesecima koji dolaze,
na obostrano zadovoljstvo, u javnom interesu
i za opšte dobro nas – građana Srbije.
Srdačno,
redakcija Decentralizatora
je časopis Kancelarije Nacionalnog saveta za decentralizaciju Republike Srbije • CIP - katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije,
Beograd, 353 (497.11), ISSN 1821-486X = Decentralizator, COBISS.SR-ID 174327052 • Adresa: Palata „Srbija“, Bulevar Mihaila Pupina 2, 11070
Novi Beograd • Telefoni: 011/213-71-08, 301-41-05 • Faks: 011/213-71-20 • e-mail: [email protected] • Urednik: Nenad Živković • Dizajn i grafička priprema: Zoran
Korolija • Lektura: Spomenka Tripković • Primerak je besplatan • Štampa: Štamparija Rotografika, Subotica, Segedinski put 72 • Ovaj broj je štampan u 6000 primeraka.
Download

Decentralizator