Decentralizator
ISSN 1821-486X
broj 5
l
novembar/decembar 2010.
l
godina I
Srbiji,
s najlepšim
željama...
www.decentralizacija.gov.rs
Жељко Бодрожић
strane 4. i 5.
Чија је наша нафта?
Тибор Јoна
strane 18. i 19.
Спремнији за изазове
ванредних ситуација
Vladan Jeremić
strane 20. i 21.
RARIS - kad lokal
radi regionalno
U ovom broju:
novogodišnji
poklon!
stoni kalendar
KNSD RS
DОBRO DOŠLI U DECENTRALIZATOR
ПРВЕ РЕЧИ
Decentralizator Srbija na putu evropskih integracija
Свакоме је знано (ако жели да зна)
EK interesuje i dostignuti
Ненад Живковић
nivo decentralizacije
Децентрализујмо
земљу да би нам сва
места расла. . . . . . . . . . . 3
Miroslav Jovanović
Iskrivi se vrat od gledanja u Beograd . . 6 - 7
mr Valentina Ivanić
Servis poslovne
zajednice . . . . . . . . . . . 8 - 9
Новка Илић
Кад не морамо да
питамо како ћемо да
потрошимо сопствене паре... . . . . . . . 1 0 - 1 1
Predrag Novikov
Realizatori evropskih
projekata . . . . . . . 1 4 - 1 5
Ognjen Mirić
Ka kandidaturi i DIS
sistemu. . . . . . . . . . . . . . . 1 6
Kontakti zaposlenih
u Kancelariji NSD RS
Kancelarija Nacionalnog saveta za
decentralizaciju Republike Srbije
(KNSD RS) nalazi se u Palati „Srbija“ u
Ulici Mihaila Pupina 2 na Novom Beogradu (bivši SIV) i radi svakog radnog
dana od 9 do 17 sati.
Internet prezentacija Kancelarije
www.decentralizacija.gov.rs
Kancelarijom rukovodi direktorka
Nataša Čorbić (011/301-4107, [email protected]), koja ujedno
obavlja i dužnost sekretarke Saveta.
Zamenica direktorke KNSD RS je Marinika Čobanu (011/301-4117, [email protected]), a pomoćnici
su Dragan Vujčić (011/301-4104,
[email protected]), Nataša
Dragojlović (011/301-4104,
[email protected]), Nebojša Vrebalov (011/301-4105, [email protected]) i Nenad
Živković (011/301-4105, [email protected]).
U Upitniku Evropske komisije nalaze se i pitanja o stanju i kapacitetima za decentralizaciju
K
omesar za proširenje i
susedsku politiku Štefan File, 24. novembra
2010. godine, predsedniku Vlade
Mirku Cvetkoviću uručio je Upitnik koji sadrži 2483 pitanja i potpitanja, razvrstanih u 33 poglavlja
i šest aneksa. Svako od poglavlja
predstavlja zasebnu oblast koja će
biti predmet budućih pregovora
o članstvu. Upitnik Evropske komisije predstavlja zvanični instrument kojim EU procenjuje spremnost države da započne proces pristupanja. Odgovore na pitanja treba da izrade resorna ministarstva
uz koordinaciju Kancelarije za evropske integracije. Planirano je da
Srbija dostavi odgovore na Upitnik
tokom prvog kvartala 2011. godine, nakon čega će ih EK analizirati
i po potrebi zatražiti dodatna pojašnjenja, kako bi dobila što jasniju
sliku. Na osnovu dobijenih odgovora Komisija izrađuje mišljenje
(Avis) o tome da li je zemlja spremna za status kandidata i da li je
spremna za sledeću fazu – pregovore o pristupanju. Očekuje se da
EK počne sa izradom mišljenja početkom leta sledeće godine, a status
kandidata Srbija ne može očekivati
pre decembra 2011. godine, procenjeno je u Kancelariji za Evropske integracije.
Decentralizacija je oblast koja je
takođe obuhvaćena Upitnikom i
to u delu koji se odnosi na demokratiju i vladavinu prava. Već prvo
pitanje dosta govori o pravnom
okviru za decentralizaciju i ono glasi: Molimo da date kratak opis ustavnog i institucionalnog stanja u Srbiji.
Odgovor na ovo pitanje pokazaće kako je Ustavom Republike Srbije izvršena podela vlasti, i to horizontalno
i vertikalno. Njime bi trebalo da bude obuhvaćeno i pitanje prava građana na lokalnu samoupravu i teritorijalnu autonomiju. Dalje, set
od deset pitanja u istom poglavlju
odnosi se na organizaciju lokalne
samouprave, izborni sistem na lokalnom nivou, udruženja gradova
i opština i njihove kapacitete, raz-
2
DECENTRALIZATOR | Broj 5
l
graničenje ovlašćenja između centralne i lokalne uprave, političke
granice opština, državnu imovinu,
fiskalnu decentralizaciju i sprovođenje reforme državne uprave. Posebno je interesantno pitanje broj
30 u ovom poglavlju, kao i u poglavlju 22, koje se odnosi na regionalni razvoj a tiče se daljih planova
za decentralizaciju, tj. prenosa ovlašćenja sa centralnog nivoa na nivo
lokalne samouprave. Evropsku komisiju u kontekstu regionalnog razvoja takođe zanima i teritorijalna
organizacija naše zemlje, tj. postoji
li i u kojim resorima dekoncentra-
cija ministarskih i međuresornih
struktura, i na koji način je uvedena
privremena statistička klasifikacija
regiona NUTS 1, 2 i 3. U tom pogledu još su zanimljiva i pitanja vezana za ulogu jedinica lokalne samouprave u pripremi i sprovođenju
lokalnih razvojnih strategija, za
međuopštinsku saradnju, prekograničnu saradnju i ona kojima se
definišu nadležnosti koje su poverene „podnacionalnim“ nivoima
vlasti. Pitanja koja se na direktan
ili indirektan način tiču decentralizacije, nalaze se u poglavljima koja
tretiraju oblast fiskalne politike, finansiranja nadležnosti lokalne samouprave, administrativnih kapaciteta, strukture i kapaciteta organa
i institucija koji učestvuju u programiranju projekata kojima se
konkuriše za socijalne i kohezione
fondove EU.
Posao izrade odgovora na ova
pitanja pretežno spada u nadlež-
novembar/decembar 2010. g.
nosti Ministarstva za državnu
upravu i lokalnu samoupravu, kao
i Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, ali i Ministarstva
finansija. Postoji mogućnost da u
formulaciji odgovora učestvuju i
drugi akteri, kako vladini, tako i
nevladini. Kancelarija Nacionalnog saveta za decentralizaciju priprema niz značajnih analiza koje
mogu poslužiti kao pomoć ministarstvima u davanju odgovora i
obrazloženja. Stalna konferencija
gradova i opština takođe ima odgovarajuću ulogu. Decentralizacija
je deo procesa demokratizacije
društva ali i značajan deo procesa
evropskih integracija. Ona je mnogo širi i zahtevniji proces, koji prevazilazi okvire statističke NUTS
klasifikacije, reforme državne uprave ili jačanja administrativnih kapaciteta jedinica lokalne samouprave, čiji su svakako značajan deo.
U ovoj oblasti Evropska unija nema direktne zahteve niti kriterijume u pogledu teritorijalno-političke organizacije države, ali očekivanja u pogledu dostizanja standarda u pružanju javnih usluga građanima svakako ima. Oni se svi
vrlo jednostavno podvode pod
princip supsidijarnosti, koji glasi:
Nadležnosti treba da se vrše na nivou koji je najbliži građanima i koji
omogućava najefikasnije i najefektivnije pružanje javnih usluga. ❚
Ý Korak ka
članstvu
Srbija je 22. decembra 2009. godine podnela zahtev za članstvo u
Evropskoj uniji. Evropska komisija (EK)
25. oktobra 2010. donela je odluku
o prosleđivanju tog zahteva Evropskoj
uniji i preduzela korake koji su
neophodni za procenu stepena i
kvaliteta ispunjenosti političkih i
ekonomskih kriterijuma za članstvo,
kao i za procenu sposobnosti države
kandidata za preuzimanje obaveza
iz članstva.
Децентрализујмо земљу
да би нам сва места расла
Пише:
Ненад Живковић
O
ва ситуацијаса децентрализацијом (и регионализацијом) излази
из релација нормалног и улази у
зону илузионизма, а у њој се, знано
је свима, добро сналазе типови худинијевске провенијенције. Ни
по јада када би ту обитавали само
баштиници чудеса из Худинијевог
плашта, неки његови безопасни
пајташи; али, пренето из појединачног психолошког у опште
друштвено, предели ирационалног одувек су и свуда били плодно
тле за сејаче магле и разноразне политикантске мешетаре. Чак оставимо ли по страни Коенову философију из „Everybody knows“ у
којој „добри момци губе“, то, тај
искорак из простора нормалног
на терен паранормалног, види се
по томе да само у Србији треба
доказивати једноставне истине –
да је жуманце жуто а гавран црн,
да вода уме да буде топла, да саксија
има рупу и да је Колумбо одавно
открио Америку (о чему је Децентрализатор писао у једном од
претходних бројева). Другим
речима, то значи да је многима
који би свој идентитет описали
крупним речима, тешко доказати
још једноставније истине – да је
рат изузетно лоша форма комуникације, да жене нису месо, да деца
нису робље а да људи нису роба,
да хомосексуалци нису болесници,
да је увредљиво називати Албанце
Шиптарима, а да су и Шиптари
људи, да су фашисти ниткови и
злочинци, да према природи треба
да се односимо као њен део и њено
дело а не као њен умишљени са-
модопадљиви господар, да и животиње имају достојанство, да је
моја крава мом комшији комшијина крава... Следствено, несхватљиво је да у земљи Србији
треба убеђивати људе у то да је у
њиховом интересу да преузму одговорност за своју судбину тако
што ће отети право да сами одлучују о својој будућности, и тиме
показати да заиста желе да уживају
у благостању и спокоју а да не желе
више да се муче у беди и насиљу.
Невероватно је да грађане треба
уверавати у то да децентрализација
доноси непрегледан низ благотворних и излечујућих промена,
да су децентрализација и демократија две различите речи које означавају исти појам који се објашњава с два краја. Све те једноставне
истине тешко је објаснити због доминације система антивредности
заснованог на тим крупним речима, уместо да се понашамо у складу
са моралним законом у нама, под
звезданим небом над нама.
На том склиском терену оностраног не може се, на пример,
пронаћи озбиљан одговор на питања која се и те како тичу локалИлустрација: Дуња Шашић
iz sadržaja
них самоуправа (и, логично, квалитета живота грађана у њима),
типа: Зашто није донет закон о
јавној својини? Зашто није усвојен
закон о реституцији? Зашто се не
поштује Закон о финансирању локалне самоуправе? Коме још није
јасно да је већ четири године Устав
застарео бар тридесет година?
Даље дилеме отвара наша пословична недоследност: Како то
да постоје, као, заговорници
Србије у ЕУ који не подржавају
децентрализовану Србију у ЕУ
кад је цела ЕУ већ таква? Зашто
не постоји консензус о децентрализацији као вредности? Како
спроводити јасну политику ако
политички актери не упућују јавности јасне поруке? Или ако се
оне темеље на резултатима истраживања расположења јавног мнења. Докле ће се политички ставови
заснивати на подилажењу укусима,
уместо на њиховом култивисању?
Ако већ нема одговора на питања из тако метафизичке активности духа као што је политика,
није јасно зашто нема одговора
на питања из економије, коју мало
ко познаје теоријски и научно али
“
Несхватљиво је
да у земљи Србији треба
убеђивати људе у то да
је у њиховом интересу
да преузму одговорност
за своју судбину тако
што ће отетиправо
да сами одлучују о
својој будућности
сви њоме одлично владамо практично: Зашто приватизација није
спроведена по концепту „народног капитализма“, који би подстицао предузетнички дух појединца?
Коме је у интересу тајкунска приватизација пошто, очигледно, није
у интересу грађана? Да ли може
бити срећна и здрава заједница у
којој десетак „пословних људи“
контролише 80 одсто економије
Србије? Није ли (неуспешна)
транзиција прилика да вешти „инвеститори“ ни од чега и ни из чега
направе милионе (десетине, стотине...) у еврима? Последице свега
тога и још много чега другог јесу
да „сиромашни остају сиромашни,
а богати постају богатији“, што би
рекао поменути Коен. И да су огромни предели источне и јужне
Србије већ испражњени од становништва, а да ужасна извесност
нестанка, не буду ли предузете озбиљне мере на уједначавању економског развоја, чека још стотине
села и заселака.
Одговор на та питања, лек за
спречавање таквих последица,
јесте озбиљна, темељна, доследна
и ефикасна децентрализација.
То је процес који мора започети
одмах и који се неће завршити
никад. Јер ћемо увек моћи да
ширимо границе слободе.
❚
Аутор је уредник
Децентрализатора
novembar/decembar 2010. g.
l
Broj 5 | DECENTRALIZATOR
3
ЗАШТО ЈЕ ЦЕНТРАЛИЗАМ ЛОШ
?letopis
2. XI 2010. g.
Subotica
Ozbiljan pristup regionalizaciji
Demokratska zajednica Hrvata
(DZH), čije je sedište u Subotici, pozvala je vladajuće stranke da ozbiljno
pristupe regionalizaciji zemlje i da
uvažavaju domaće i međunarodne
propise u toj oblasti. Ova stranka ocenjuje da postojeći
Ustav Srbije nije dobar, ali odbacuje tezu da je on promenjen na štetu građana Vojvodine.
Локалне самоуправе и природни ресурси
Чија је
наша нафта?
9. XI 2010. g.
Novi Sad
Sporazum sa Istarskom
županijom
Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Danijel
Petrović i načelnik Upravnog odeljenja
za poljoprivredu, šumarstvo, lovstvo,
ribarstvo i vodoprivredu Istarske županije Milan Antolović potpisali su SporaПише:
Жељко Бодрожић
Milan Antolović i Danijel Petrović
zum o partnerstvu kojim su definisani
konkretni zajednički programi. Predviđeno je da se ožive programi i projekti
održivog razvoja šumarstva, vodoprivrede, lovstva i ruralnog razvoja.
10–12. XI 2010. g.
Beograd
Drugi sajam lokalne
samouprave
Drugi sajam lokalne samouprave,
održan u Hali sportova na Novom Beogradu, okupio je predstavnike 90 gradova i opština. Osim prezentacije gradova i opština, kao i njihovih investicionih i svih drugih kapaciteta, kompanijama zainteresovanim za ulaganja, ova manifestacija je poslužila i za
razmenu iskustva i razmatranja mogućnosti za nove oblike saradnje nosi-
K
ао и друге локалне самоуправе, и кикиндска
је у држави устројеној
по Милошевићевој замисли запала у ћорсокак јер јој се из централног буџета већ годинама
„трансферишу“ мизерна средства
(ситуација је, додуше, боља у последњој деценији, али је далеко
од добре), а уз то јој је, као и другим општинама, одузето и право
на управљање имовином. Све то
спутава било коју локалну власт
да системски унапређује своју средину, да спроводи стратегију развоја и било шта велико планира.
На страну овом приликом што
већина локалних политичара и
нема никакву идеју о развоју општине којом управља, већ им је
једина накана да се, док траје мандат, лично ситуирају и позиционирају. Ту им мале области локалних самоуправа добро дођу као
оправдање за нерад и безидејност.
Засигурно је једна од најболнијих последица централизације
4
DECENTRALIZATOR | Broj 5
l
Кикинда, некада богат и признат град, међу
најразвијенијим у бившој, великој Југославији,
платила је у последње две деценије велику цену
централизације државе. Пропадање је
наговештено већ по устоличењу нове, тзв.
„антибирократске“ власти, која је силно желела да
„Србија из три дела буде поново цела“, толико
силно да је на крају исту ту Србију и све њене
делове – довела на руб пропасти
за Кикинду, а да није опште место
дерогације локалних самоуправа
у држави Србији, трансформација
Нафтагаса у Нафтну индустрију
Србије, спроведена почетком деведесетих година прошлога века,
када је управљање државном
нафтном компанијом централизовано до максимума, па је и погон Северни Банат, највећи и
најблагодарнији у Војводини, изгубио сваку аутономију, пре свега
у располагању зарађеним новцем.
nn „Северни Банат“
развијао северни Банат
А убрзани развој Кикинде уско
је везан управо са развојем овог
погона, који је у своје златно доба,
седамдесетих и осамдесетих го-
novembar/decembar 2010. g.
дина прошлога века, запошљавао
скоро 2000 добро плаћених радника, наплаћивао испоручену сирову нафту рафинеријама и имао
свој рачун у Војвођанској банци,
што данас изгледа као научна
фантастика. Кикиндска испостава тадашњег Нафтагаса имала је
велику аутономију у оквиру великог предузећа, тј. руководиоци
су располагали великим сумама
новца и имали право, односно
обавезу, да улажу у развој општине. Директори кикиндског
ООУР-а Нафтагаса били су,
практично, део извршне општинске власти и у општински буџет
уносили велику количину новца
који је трошен за изградњу локалне инфраструктуре.
Велика издвајања новца са рачуна државне нафтне компаније
за развој града била су утемељена
на рудној ренти и другим надокнадама локалним самоуправама
на чијој се територији експлоатише рудно благо. У државама у
којима приватне компаније већ
деценијама троше ресурсе нафте
и гаса, користе инфраструктуру
и загађују животну средину, постоји развијено нафтно право –
систем правне регулативе за
обештећење власника минералних ресурса. „Црно злато“ је у свету углавном у државном власништву, тако је и код нас, но добро уређене земље труде се да кроз
нафтни фискални режим што више задовоље интересе власника
ресурса, углавном саме државе, и
наравно, интересе инвеститора,
тј. фирме која експлоатише рудно
богаство. Код нас је до пре две године држава била стопроцентни
власник нафтне компаније и у
суштини сама је себе обештећивала. Некада је била далеко издашнија према општинама, што
су Кикинђани и те како осећали,
све до краја осамдесетих и Милошевићевог освајања Војводине уз
помоћ „антибирократских снага“.
Кикиндски „јогурт-револуционари“ тада нису ни трепнули када
је њихов Вођа укинуо већину благодети које су њиховој општини
припадале на основу експлоатације нафте и гаса.
Током деведесетих Кикинда је
имала мало користи од рудне ренте – ем је била мала (држава је процењивала цену сирове нафте и гаса
далеко испод цене на светским
берзама), ем нередовна, а често је
компензирана кроз неке друге услуге и радове, углавном преко повлашћених фирми моћних социјалиста и јуловаца. Али, ни након пада Милошевићевог режима
није много тога урађено на правичнијој расподели експлоатације
рудног богатства. Важећи Закон
о рударству из 2006. године утврдио је да рудна рента за угљоводонике у течном и гасовитом стању,
тј. нафту и гас, износи три одсто
од прихода фирме која обавља експлоатацију. Србија је пропустила
прилику да пре продаје већинског
удела у власништву НИС-а руском Гаспромњефту побољша положај државе (па самим тим и локалних самоуправа) квалитетним
променама закона у делу који регулише надокнаду за експлоатацију нафте и гаса, као и изменама
пореске политике у овој области.
nn Шта је један
наспрам десет
Протеклих година НИС је
држави уплаћивао у просеку триста милиона динара годишње на
име ренте, што значи да је општинама припало пола од те суме,
а како је у Кикинди и околини
највише бушотина, кикиндски буџет је сваке године добијао између
седамдесет и осамдесет милиона
спорт, па се угрубо може рећи да
је општина сваке године добијала
само милион евра од експлоатације „црног злата“!
Многи тврде, али је велика
власт глува за те аргументоване
критике, да је сто милиона динара годишње – мало. Просечно
се годишње у кикиндском атару,
на око 600 нафтних и гасних бушотина, произведе између двеста
и триста хиљада тона нафте и
двеста и триста милиона кубних
метара гаса, што даје око пола
милиона тзв. условних тона нафте (хиљаду кубика гаса еквивалентно је тони нафте). Вредност
ове производње, по тренутној
цени сирове нафте на светском
тржишту, износи преко двеста
педесет милиона долара. Да се
кикиндска општина налази у Мађарској, на основу количине извађених „условних тона нафте“,
Кикиндски пејзажи: нафтна бушотина у ужем центру града, надомак СЦ „Језеро“
динара. У државни буџет сливају
се и паре које НИС, као и друга
предузећа, уплаћује кроз порезе
и доприносе, а део од тога се трансферише локалним самоуправама.
Уз то, НИС је последњих година
увео праксу да мимо тога уплаћује
и одређена средства за културу и
Ý Скресане привилегије
До деведесетих година прошлога века, односно до доласка Слободана
Милошевића на власт и потпуне централизације државе и свих њених
ресурса, кикиндска општина је пуне три деценије имала и те како користи
од налазишта нафте и гаса на својој територији. Међутим, по оснивању
Нафтне индустрије Србије драстично су скресане привилегије кикиндској
општини, на чијој се територији налазе највеће резерве нафте и гаса у Војводини, па самим тим и у Србији. Тако је остало и након што је продат већински
пакет акција руском Гаспромњефту.
у општински буџет сливало би
се бар 10 пута више новца годишње, односно преко десет милиона евра, пошто у Мађарској
рудна рента износи 12 одсто од
вредности произведене нафте и
гаса. А да су житељи Кикинде и
околине којим случајем држављани Русије, матичне земље већинског власника НИС-а, онда
би се тек овајдили: тамо компанија која обавља експлоатацију
плаћа држави порез на профит
у висини од 24 одсто, а од тих пара локалним самоуправама припадају две трећине, плус рудна
рента која се креће између 17 и
19 одсто. А да је Кикинда у Америци? Е, онда би била ко Лас Вегас, сликовито ће рећи многи
Кикинђани.
Ý Ускраћена
надокнада
Недавно отварање нових система за вађење нафте (бушотина) на
ободу, али и у самом центру града,
отворило је још једном тему надокнаде коју би становници Кикинде
и околних села, пре свих Мокрина,
требало да добијају због експлоатације рудног блага, рабљења инфраструктуре и, дакако, нарушавања еколошке стабилности.
nn Kад нафта
пресуши...
Но, ту смо где смо, али није проблем у земљи Србији, наравно, већ
у држави Србији, односно у политичкој елити која је скројила законе.
Никако у Гаспромњефту, чији су
се власници у преговорима изборили за услове по којима ће купити
51 одсто акција НИС-а. И након
децембра 2008. године, када је обављена купопродаја, остало је да рудна рента износи само три одсто од
прихода који остварује компанија
која црпи минералне ресурсе, а
остало је и да иста компанија задржава и привилеговани и доминантни положај на тржишту и
плаћа тек 10 одсто пореза на добит. Тако је држава лишена годишњег прихода од најмање сто
милиона евра, а велика власт је
још једном погазила поједине
општине, пре свега кикиндску,
јер им је ускратила право да управљају значајно већим буџетима
и самостално улажу у свој развој.
По проценама стручњака, нафташи ће у кикиндској општини
имати посла још највише две деценије. И тада ћемо видети шта
је Кикинди остало од вишедеценијске експлоатације рудног богатства. Ако је судити по садашњој користи коју Кикинђани
имају од НИС-а, видљиво ће бити само оно што је парама од нафте и гаса подигнуто у граду и околини седамдесетих и осамдесетих
година прошлог века, а изграђено
је доста, и остаће зарђале инсталације и „клацкалице“ на њивама
и мини-депоније нафтне исплаке.
А могло је све бити кудикамо другачије да су главешине, између осталог, више мислиле о будућности
општине која лежи на ресурсима
нафте и гаса који имају свој век
трајања. Макар да је изграђен нови градски водовод и подигнута
фабрика воде да не би и генерације Кикинђана које долазе пиле
најгору воду у Европи.
❚
novembar/decembar 2010. g.
l
Broj 5 | DECENTRALIZATOR
5
ZA KOGA JE DECENTRALIZACIJA DOBRA
?letopis
Kragujevac u borbi za decentralizaciju
laca vlasti u lokalnim zajednicama.
Na ceremoniji otvaranja Sajma govorili su ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Marković, gradonačelnik Beograda Dragan Đilas i predsednik Srbije Boris Tadić. U okviru programa Sajma održani su brojni paneli i
Iskrivi
se vrat
od gledanja u Beograd
diskusije, razgovori o zakonima i procedurama, a posebna pažnja bila je posvećena javno-privatnom partnerstvu.
11–13. XI 2010. g.
Istanbul
Skupština evropskih regija
Održano je Generalno zasedanje
Skupštine evropskih regija (AER), čiji je
aktivni član od 2002. godine AP Vojvodina. U radu Skupštine učestvovale su
potpredsednice Skupštine AP Vojvodine
Maja Sedlarević i Branislava Belić. Na
godišnjem generalnom zasedanju AERa izabrano je novo rukovodstvo ove najveće i najaktivnije mreže evropskih regiona, a tokom dva dana učesnici iz više
od stotinu evropskih regija razgovarali
su o procesima regionalizacije i decentralizacije u Evropi, o dugoročnim izazovima regionalne politike, o programima
za mlade, o mogućnostima regionalnog pristupa u razvoju malih i srednjih
Još iz Miloševog doba datira izreka:„Zalud tebi,
Beograde, hvala kada ti je Kragujevac glava“, ali ona je
davno prošlo vreme. U visokocentralizovanoj Srbiji sve
konce (dakle i pare) drži vlast u Beogradu, a
Kragujevčanima i njihovoj upravi jedino ostaje da i
dalje budu uporni u zahtevima da dobiju autonomiju
koju promovišu i evropski standardi
Piše:
Miroslav Jovanović
Š
Maja Sedlarević i Branislava Belić
preduzeća, o projektima iz oblasti obnovljivih izvora energije, javnog zdravlja i socijalne akcije.
15. XI 2010. g.
Novi Sad
Regionalna radionica
„Uloga lokalnih vlasti u prekograničnoj saradnji“ tema je regionalne
radionice koja je održana u Hotelu
umarice su poznati memorijalni park ali i glavno izletište
i šetalište Kragujevčana jer se
kao zelena oaza od nekoliko stotina
hektara „naslanjaju“ na grad i do njih
se od centra pešice stiže za pola sata.
Kružni put dužine oko dva i po kilometra, koji povezuje 33 humke
građana streljanih u Drugom svetskom ratu, nekoliko spomenika, hotel i jezero u ovom kompleksu, već
godinama su u jadnom stanju i lokalna uprava je uradila projekat za
njihovu rekonstrukciju. Planirano
je da se urade i nove pešačke staze,
prilazi do spomenika i da cela trasa
bude osvetljena.
Ova investicija koštala bi stotinak
miliona dinara, međutim, kako grad
zbog krize budžeta nije mogao da
obezbedi toliko para, stigla je „ponuda“ za sufinansiranje iz republičke
Vlade, a u sklopu kampanje za po-
6
DECENTRALIZATOR | Broj 5
l
spešivanje domaćih građevinskih firmi. Činilo se da je, konačno, za sređivanje Šumarica sve lepo „skockano” i grad je krenuo sa realizacijom
svog „dela uloga”. S dvadeset miliona
dinara urađen je i opremljen prvi kilometar puta, ali onda je iz Beograda
stigla vest da ovaj projekat nije prošao
u Vladi. Gradilište je potom zatvoreno – ne zna se dokle.
Ovo je jedna iz niza sličnih priča
koje se mogu čuti u svakom gradu
u provinciji, a otkad je počela ova
najnovija kriza, depeše iz Beograda
sa lošim vestima sve su češće.
nn Distribucija iz Beograda
zanje škole ili ambulante na drugom
i trećem mestu... Nezvanično, prolazi
ono za šta se najbolje izlobira ili što
„izgura“ neko od uticaja, ali je van
pameti da se na najvišem nivou izvršne vlasti rešava šta će se, kako i kada investirati u lokalnim zajednicama, pri čemu ministri u Vladi, sasvim
sigurno, apsolutno nisu u stanju valjano da izmere da li je, recimo, preči
lokalni put u Ivanjici ili dom zdravlja
u Kučevu.
U tako nakaradnom centralističkom odlučivanju Kragujevac je jesenas imao i jednu „dobitnu kombi-
“
Van pameti je da se na najvišem nivou
izvršne vlasti rešava šta će se, kako i kada investirati u
lokalnim zajednicama, pri čemu ministri u Vladi,
sasvim sigurno, apsolutno nisu u stanju valjano da
izmere da li je, recimo, preči lokalni put u Ivanjici ili
dom zdravlja u Kučevu
nn „Prošao“
zatvoreni bazen
Nije baš poznato na koji se način
u Vladi odlučuje o tome da li će biti
puštene pare za put kroz kragujevačke Šumarice, za popravku nekog
doma kulture u srpskoj zabiti, podi-
novembar/decembar 2010. g.
lokalnu vlast, ali u ograničenom gradskom budžetu nikada nije mogla da
se nađe skoro milijarda dinara za gradnju zimskog olimpijskog bazena.
Konačno, sada je država prihvatila
da učestvuje sa trista dvadeset četiri
miliona dinara, s tim što je prvobitni
projekat nešto „skraćen”.
Tim povodom Vladini političari
priredili su svojevrsno samoreklamerstvo. Radosnu vest Kragujevčanima
je prva, preko medija, javila ministarka
sporta Snežana Marković-Samardžić,
da bi koji dan kasnije na mesto budućeg bazena na „slikanje“ došao ministar Oliver Dulić, pa onda i Božidar
Đelić. Građanima je ostalo samo da
zaključe ko je najzaslužniji što će za
godinu-dve imati zatvoreni bazen jer
prema najavama iz gradske uprave
gradnja samo što nije počela.
naciju“: u Vladi je doneta odluka da
se po sistemu pola grad, pola država
gradi zatvoreni bazen. Još pre nekoliko godina urađen je projekat i određena lokacija za bazen, koji je već
dve-tri decenije u samom vrhu predizbornih obećanja svih kandidata za
I, eto, ispade da država časti Kragujevac objektom koji bi trebalo da
ima svaki i znatno manji grad, a to
što drugih šest projekata iz istog paketa, na konkursu za već pomenuto
pospešivanje građevinarstva, u Vladi
nije odobreno – kriva je kriza, besparica i slično. Nije bilo para za gradnju nove zgrade Hitne pomoći (i
ona je već godinama na čekanju), za
jedno obdanište, fiskulturnu salu jedne osnovne škole, natkrivanje dela
stadiona „Čika Dača”, a samo delimično će se finansirati gradnja Instituta za javno zdravlje i program
stanogradnje.
Već samo ovo nabrajanje otvara
pitanje zašto se o investiranju u lokalnu infrastrukturu odlučuje u Vladi Srbije, zašto to ne rade lokalne
samouprave, koje znaju svoje potrebe i prioritete bolje od bilo koga u
centralnoj vlasti, i koje moraju da
ponesu i odgovornost za razvoj svoje
sredine. Odgovori su dobro znani:
Srbija je visokocentralizovana zemlja
pa, kada je reč o javnim finansijama,
na delu je mehanizam kojim se najveći deo prihoda koncentriše u glavnu državnu kasu, da bi se potom
novac distribuirao po kriterijumima
centralne vlasti, a tu se negde nađu
i lokalne zajednice.
Drugim rečima, sistem je postavljen naglavačke jer, da gradovi i opštine imaju pravo da raspolažu većim
delom sredstava koja se ubiraju od
njihovih poreskih obveznika, lokalna
vlast kojoj građani na izborima daju
poverenje sama bi donosila odluke
o tomekako će raspolagati svojim
budžetom. U slučaju navedenih primera, Kragujevčani ne bi „gledali“
u Beograd da li će dobiti svoje pare
da sređuju Šumarice, grade bazene,
obdaništa, škole, sportske objekte,
već bi to bila stvar autonomne lokalne politike. Ona, međutim, nije
moguća sve dok su limitirane finansije koje su joj na raspolaganju.
nn Manja
transferna sredstva
Recesija je dodatno udarila po lokalnom budžetu. Gradska skupština
Kragujevca još u septembru je donela
odluku o rebalansu, prihodi su sa
6,86 revidirani na 6,19 milijardi, a
na rashodnoj strani najviše su skresane investicije – čak za petsto miliona dinara. Tri su glavna razloga
što je priliv novca u budžet grada za
desetak odsto manji od planiranog.
Zbog pada investicija smanjena je
prodaja lokacija za sve vrste gradnje,
slabija je naplata poreza na imovinu
i svih gradskih taksi i bitno su smanjena transferna sredstva koja Republika „ustupa” gradu.
Tokom 2009. i 2010. godine Kragujevac je uskraćen za oko petsto miliona dinara transfernih para, od otprilike trideset pet milijardi, na koliko
se procenjuje ukupan iznos umanjenja za sve lokalne zajednice. Inače, u
gradskoj upravi izračunali su da se
kroz „prenos“ para iz državnog u lokalni budžet vrati samo sedam odsto
od onoga što se kroz porez, pre svega
PDV, ubere u gradu, a otkad je Vlada
počela drastično da štedi na račun
„lokala”, taj postotak je još i manji.
Uz to, država je zavrnula i druge
slavine, pa tako, recimo, za poslednjih
deset godina Ministarstvo prosvete
nije realizovalo nijednu investiciju u
gradu, a potrebe su velike, kako u
osnovnom i srednjem tako i u visokom obrazovanju. Zbog toga je grad
bio primoran da iz svog skromnog
budžeta ulaže i u obrazovnu infrastrukturu, mada je po centralističkoj
koncepciji to obaveza države.
Drastičan primer funkcionisanja
takvog sistema jeste skoro nasilno
iseljenje poznate zgrade Ureda u cen-
vanje imovine ostalo skromna budžetska stavka.
Na kraju, ali ne po značaju, grad
gubi ogromna sredstva zato što nema
svoju imovinu. Ona je podržavljena
još 1995. godine čuvenim Miloševićevim zakonom, Ustav iz 2006.
“
Srbija je visokocentralizovana zemlja pa,
kada je reč o javnim finansijama, na delu je
mehanizam kojim se najveći deo prihoda koncentriše
u glavnu državnu kasu, da bi se potom novac
distribuirao po kriterijumima centralne vlasti, a tu se
negde nađu i lokalne zajednice
tru grada, koja je godinama bila namenjena zdravstvu. Tokom mandata
prethodne Vlade odavde je izmeštena zdravstvena stanica koja opslužuje
skoro 30.000 građana (od tada je
smeštena u jedan privatni objekat za
koji grad plaća mesečnu zakupninu
deset hiljada evra) i Institut za javno
zdravlje, da bi se u njega uselio Apelacioni sud. Do sada ta zamisao nije
realizovana, zdravstvene ustanove
su podstanari, a zgrada Ureda već
četiri godine zvrji prazna.
nn Porez na imovinu
– mala vajda
Da bi se, navodno, nadomestili
prihodi lokalnih zajednica, država
im je pre tri godine ustupila porez
na imovinu. Međutim, zadržane su
niske poreske stope, kao osnovica
je ostala knjigovodstvena a ne tržišna
vrednost nekretnina, pa je oporezi-
naložio je da se ona vrati lokalnim
samoupravama, ali novog zakona o
javnoj svojini još nema. Duge birokratske procedure kroz koje grad od
države dobija saglasnosti o raspolaganju svojom imovinom, često rezultiraju time da, na primer, čekajući
te „papire“ investitor digne ruke od
planiranog posla.
Iz doba kneza Miloša datira izreka: „Zalud tebi, Beograde, hvala
kada ti je Kragujevac glava“. Stvarno
stanje odavno je drugačije. Kragujevčani više i ne traže da im se vrati
uloga prestonog grada, ali hoće da
budu „svoji na svome“, da im ostane
onoliko para i prava na odlučivanje
o njima da više ne krive vratove gledajući i čekajući šta će vlast u Beogradu da im udeli.
❚
Autor je urednik nedeljnih
novina „Kragujevačke“
Kragujevac: deo puta kroz Šumarice uradio je grad, a za ostatak se čekaju državne pare
novembar/decembar 2010. g.
l
Broj 5 | DECENTRALIZATOR
7
AUTONOMIJA JE DEMOKRATIJA
?letopis
Vojvodina pogodno područje za investiranje
Vojvodina. Učestvovali su predstavnici lokalnih vlasti i nevladinih organizacija iz Bosne i Hercegovine (Banjaluke, Tuzle i Prijedora), Hrvatske
(Pule, Vodnjana i Umaga) i Srbije
(Bujanovca, Bora i Zrenjanina). Lokalna radionica se organizuje u okviru projekta „Susedstvo – afirmacija
multikulturalizma i saradnje na lokalnom nivou u zemljama zapadnog
Balkana“, koji zajednički realizuju
novosadski Centar za regionalizam,
Servisposlovnezajednice
Centar za strateško-ekonomska istraživanja Vlade
Vojvodine (CESS) osnovan je 2004. godine s ciljem
da se unapredi proces planiranja u regionu. Pored
Vlade Vojvodine, osnivač CESS-a je i Univerzitet u
Novom Sadu
Piše:
mr Valentina
Ivanić
C
Helsinški parlament građana iz Banjaluke i NVO Homo iz Pule, a finansira ga EU.
17. XI 2010. g.
Novi Sad
Ko je za regione 1
U organizaciji Koalicije za decentralizaciju Srbije, u Medija centru
SPENS-a održan je Okrugli sto Ko je
za regione, na kome su predstavnici
političkih partija, nevladinog sektora
i istaknuti profesori novosadskog
Univerziteta diskutovali o regionalizaciji, mogućnostima implementacije, rizicima i preprekama ovog procesa u Srbiji. Govorili su: Pol Prososki,
direktor Kancelarije Međunarodnog
republikanskog instituta u Srbiji,
Predrag Marković, bivši predsednik
Skupštine Republike Srbije, Zoran Subotički, predsednik NVO Lider Net,
analitičar Goran Nikolić iz Centra za
novu politiku, Žika Gojković (SPO),
Mlađan Dinkić (URS), Saša Adamović
iz Narodne partije, Aleksandar Odžić
iz Vojvođanske partije, Duško Radosavljević, profesor Fakulteta za pravne i poslovne studije, Stanko Pihler,
entar za strateško-ekonomska istraživanja
Vlade Vojvodine jeste
institucija orijentisana ka primenjenim ekonomskim istraživanjima i, pored Vlade Vojvodine, kao
jednog od najvažnijih klijenata,
klijenti CESS-a su i predstavnici
biznis zajednice, ali i lokalne samouprave u Vojvodini. Budući da
je osnivač CESS-a i Univerzitet u
Novom Sadu, preko CESS-a se fokus istraživanja pomera od fundamentalnih ka primenjenim (aplikativnim) istraživanjima koja su
demand driven, odnosno vođena
tražnjom i potrebama kako privrede tako i državne uprave.
Regionalna vlada ima u ingerenciji instrumente mikroekonomskih
politika koje imaju kratkoročne,
ali i srednjoročne i dugoročne efekte. U takvom kontekstu, neophodno je povezati krajnje ciljeve i
sredstva, željene ciljeve i resurse,
ciljne tačke i instrumente, kako bi
se donele odluke o najpovoljnijem
načinu korišćenja raspoloživih instrumenata. Upravo tu nastaje potreba za strateškim istraživanjima
i konsaltingom prilikom ne samo
kreiranja već i prilikom sprovođenja, ali i praćenja efekata javnih
politika.
Osnivanje CESS-a koincidira sa
pojavom prvih programa prekogranične saradnje u okviru programa CARDS (Community Assistance for Reconstruction, Development and Stabilisation) i sa mogućnostima da aplikanti iz Vojvodine kao rubnog regiona konkurišu za sredstva iz tih programa.
Preduslov za efikasno konkurisanje
bilo je postojanje lokalnih i regionalnih strateških planova razvoja,
što je u skladu sa principom programiranja kao jednim od principa
8
DECENTRALIZATOR | Broj 5
l
funkcionisanja kako internih tako
i eksternih kohezionih instrumenata EU. Budući da Srbiju čeka status kandidata i u tom kontekstu
mogućnost da se koriste sredstva
iz III, IV i V komponente IPA (Instrument for Pre-Accession Assistance) fondova, sposobnost regionalnih i lokalnih administracija
da unaprede proces planiranja i na
osnovu toga određuju prioritetne
pravce svog razvoja u budućnosti
biće sve važnija.
Iako je postojanje ovakve vrste
institucija značajno sa aspekta Procesa stabilizacije i pridruživanja u
kome se Srbija nalazi, pogrešno bi
bilo steći utisak da je osnivanje
CESS-a inspirisano i motivisano
jedino zahtevima ovog procesa i
mogućnostima koje on nudi preko
alokacije određenih fondova. UkoIstraživačke aktivnosti
i projekti CESS-a
od 2004. godinea
novembar/decembar 2010. g.
liko se članstvo u EU shvati kao
sredstvo da se unapredi i razvija
ekonomija Srbije i svih njenih delova, a ne kao cilj sam po sebi, tada
se može steći i pravi utisak o neophodnosti postojanja institucija
kao što je CESS.
Srbija i Vojvodina se nalaze u fazi razvoja koja podrazumeva snažnu afirmaciju planskog pristupa
problemima razvoja. Takvu orijentaciju ne afirmišu samo zahtevi
Procesa stabilizacije i pridruživanja, već i potrebe za restrukturiranjem ekonomije, kao i potrebe da
se amortizuju efekti globalne finansijske krize.
nn Hardver,
softver i orgver
Kada su u pitanju faze ekonomskog razvoja, mnogi teoretičari
razlikuju tri tipične faze u kojima
se neka zemlja ili region mogu naći: hardver, softver i orgver. Zarad
lakšeg razumevanja, teoretičari su
koristili termine iz računarske terminologije, pa bi takva mogla da
budu i objašnjenja: prvo kupite
računar (hardver), onda morate
da kupite i neke od programa ili,
ako ste vični pisanju programa,
možda i sami napišete neke od
njih (softver) i, na kraju, možete
li danas da zamislite da imate računar sa softverom a da pri tom
niste umreženi (orgver). Kada je
u pitanju Srbija, orgver faza podrazumeva spremnost da postane
deo snažne ekonomske integracije
(Evropske unije). Praktično, to
pretpostavlja sposobnost administracije Srbije da kreira takve javne
politike koje će učiniti da struktura i kvalitet naše ponude odgovara strukturi i kvalitetu tražnje
zemalja članica Evropske unije. Da
biste bili umreženi, morate da imate softver koji drugi prepoznaju.
Umrežavanje u slučaju Srbije olakšaće se usvajanjem tekovina komunitarnog prava EU.
Efekti rada
CESS-a
Globalizacija je doprinela i standardizaciji poslovanja, ne samo privrednih subjekata, već i državne
uprave. Kada svoje poslovanje standardizujete, to znači da smanjujete
transakcione troškove u komunikaciji sa svetom, ali i sa domaćim
partnerima.
U početku je svaka od danas razvijenih tržišnih ekonomija investirala u čvrstu infrastrukturu (putevi,
železnica, aerodromi..), zatim je
došla na red soft ili meka infrastruktura (izgradnja institucija poslovne infrastrukture, ali i renesansa
strateškog planiranja) i na kraju je
te institucije trebalo umrežiti. Ne
samo sa institucijama van zemlje
nego i sa onima unutar zemlje.
Za Srbiju i za Vojvodinu (koje
se nalaze u softver fazi) veoma je
važno da pored čvrste infrastrukture u narednoj fazi razvoja ojačaju
i gustinu soft ili poslovne infrastrukture unutar zemlje. Koliko je
soft infrastruktura važan faktor
konkurentnosti, govore nalazi Svetskog ekonomskog foruma prema
kojima je kvalitet institucija u jednoj zemlji faktor koji opredeljuje
njihovu konkurentnost na dug rok.
nn Učinak
CESS je važan deo poslovne infrastrukture koju je u poslednjih
nekoliko godina kreirala Vlada
Vojvodine. Nalazi CESS-a su ko-
risni ne samo kreatorima javnih
politika u regionu, već i predstavnicima biznis zajednice, ali i civilnog društva.
Šta smo do sada uradili? Studija
konkurentnosti privrede Vojvodine urađena je u 2009. godini. Do
kraja 2010. godine CESS planira
da završi Strategiju regionalnog
razvoja Vojvodine, Strategiju razvoja biznis inkubatora Vojvodine
kao i Strategiju izvoza Vojvodine,
dok je za 2011. godinu planirana
izrada Strategije industrijskog razvoja Vojvodine.
CESS je razvio prognostičke instrumente (makroekonomski model i biznis barometar) koji služe
da investitorima olakšaju donošenje poslovnih odluka, ali i da Vladi
Vojvodine pomognu u stvaranju
ambijenta sa predvidljivim uslovima poslovanja.
Drugu godinu CESS objavljuje
rezultate makroekonomskog modela za Srbiju i nalazi modela se
redovno predstavljaju predstavnicima stranih investitora, ali i predstavnicima biznis zajednice u Vojvodini. Poslovnu zajednicu u Vojvodini u velikoj meri zanimaju i
nalazi biznis barometra. Biznis barometar je gotovo jedini relevantan kvalitativni instrument za sagledavanje poslovne klime u Vojvodini i objavljuje se kvartalno.
Pored interesovanja biznis zajed-
nice, biznis barometar je koristan
instrument za kreiranje proaktivnih politika podrške sektoru privrede koje su u nadležnosti Vlade
Vojvodine.
Makroekonomski model i biznis
barometar jesu proizvodi koje je
CESS razvio kroz saradnju sa Bečkim institutom za međunarodnu
ekonomiju (WIIW) i Institutom
za napredne studije iz Beča, kroz
dvogodišnju saradnju u okviru
projekta saradnje između Vlade
Vojvodine i Vlade Austrije pod nazivom „Strateško partnerstvo za
podršku Programu privrednog razvoja AP Vojvodine“.
CESS izdaje CESS magazin, jedini magazin u Srbiji koji je namenjen regionalnom razvoju. O tome
koliko su teme magazina aktuelne
i interesantne i za međunarodnu
naučnu zajednicu, govori i činjenica da je odnedavno postavljen
na portal www.wbc-inco.net koji je
namenjen koordiniranju istraživačkih politika zemalja Zapadnog
Balkana.
***
Interesantna je poslovica koja
kaže da ako ne znate kuda plovite,
nijedan vetar vam neće biti povoljan; ili, da prevedemo na jezik koji
je primereniji ovom tekstu: ako ne
znate koje su vaše razvojne potrebe,
nema tih finansijskih sredstava koja
će vam biti dovoljna. Finansiraćete
sve i svašta i razvijaćete sve i svašta!
Profesor Majkl Porter kaže kako
niko ne može biti konkurentan u
svemu! Pouka je da bi bilo dobro
odrediti koje su to oblasti koje treba razvijati i proizvodi koje Vojvodina može da proda na svetskom
tržištu. Studije koje je CESS pripremio ponudile su odgovor na to
pitanje. Konstantno promenljivi
uslovi poslovanja na svetskom i evropskom tržištu, kao i dalji tok
procesa evropskih integracija samo
su izazovi za CESS u traganju za
odgovorima na pitanja o budućem
razvoju privrede Vojvodine.
❚
Autorka je direktorka CESS-a
www.vojvodina-cess.org
novembar/decembar 2010. g.
l
Broj 5 | DECENTRALIZATOR
9
ЛОКАЛНА САМОУПРАВА
?letopis
Децентрализација значи бржи привредни развој
profesor u penziji, Salma Jožef, profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu, i Žolt Lazar, profesor Filozofskog
fakulteta u Novom Sadu.
Koaliciju za decentralizaciju Srbije
sačinjavaju nevladine organizacije Panacea, Mlada Srbija, Fond za civilno
društvo, Timočki omladinski centar i
Centar za promociju aktivizma mladih.
Кад не морамо да питамо
како ћемо да потрошимо
сопствене паре...
Колико процес децентрализације конкретно може да
утиче на квалитет живота у локалној средини?
Одговор на ово питање може се добити постављањем
супротног питања: Колико процес централизације
смањује могућности развоја појединих делова Србије?
17. XI 2010. g.
Beograd
Potpisan Protokol o saradnji
Završni događaj u okviru projekta
„Evropske integracije i lokalni razvoj
– ka uspešnim strategijama i dobrom upravljanju“ održan je u Hotelu
Kontinental. Projekat je realizovan
kroz seminare na kojima je po 40 polaznika iz Pčinjskog i Južnobanatskog
okruga, koji su seminare pohađali od
aprila 2009. godine (lideri političkih
partija, donosioci odluka, predstavnici lokalnih samouprava, predstavnici medija, poslovnog sektora i civilnog društva u lokalnim zajednicama), imali prilike da se bolje upoz-
Vilijem Infante, stalni koordinator UN u Srbiji
naju sa procesom pridruživanja Srbije
EU, sa uticajem tog procesa na lokalne zajednice, sa ključnom politikom
EU koja se tiče društvenih, ekonomskih, političkih i bezbednosnih potreba regiona, sa potencijalom za saradnju i razmenu sa zemljama koje su
susedi njihovim regionima.
O ovom projektu govorili su državni
sekretar Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu Duško Radaković, stalni koordinator Ujedinjenih
nacija u Srbiji Vilijem Infante i predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost Sonja Liht.
Na ovoj svečanosti predsednici lokalnih samouprava Južnog Banata
potpisali su Protokol o regionalnoj saradnji i razvoju gradova i opština Južnog Banata, kao i Inicijativu za poboljšanje uslova i mogućnosti iskorišćavanja obnovljivih izvora energije (energije vetra), što su konkretni rezultati
projekta. Idejni tvorci ovih dokumenata jesu sami učesnici projekta.
Пише:
Новка Илић
K
ада су из Ужица пре пет
година „отишли“ Телеком, ПТТ, Електродистрибуција, Југопетрол, „Вуча возова“..., грађани су имали мучан
утисак да тек тада упадају у право
провинцијско блато, да ће Златиборски округ заобићи паре
НИП-а и развојних фондова, а
да ће мало преостале живе ужичке
привреде брзо „пући“. Тај слућени
процес је и кренуо, а онда се власт
у Ужицу из петних жила трудила
да се у овом граду активира било
која републичка институција.
Крајем октобра прошле године
премијер Србије Мирко Цветковић свечано је отворио Царинарницу Ужице, уз речи да се „отварање ове царинарнице поклапа
са принципима Владе Србије о
децентрализацији“, да ће сада бити растерећена царинарница у
Краљеву, и да ће привреда овог
региона уз мање трошкове и напоре реализивати своје потребе.
„Не заборавимо да се 60 одсто
послова у Царинарници Краљево
односило на привреду и послове
грађана Ужица и Златиборског
округа, и то је најважнији аргумент Владе Србије да подржи
иницијативу града Ужица за отварање Царинарнице“, рекао је
тада премијер Цветковић.
Данас, годину дана по отварању
Царинарнице Ужице, Милован
Петровић, заменик градоначелника Ужица задужен за привредна
питања, констатује да је отварање
Царинарнице Ужице одличан потез Владе Србије у процесу децентрализације:
– Ово је један од примера да се
увоз-извоз робе приближи корисницима. Постигнута је већа конт-
рола граничних прелаза према
Босни и Црној Гори, они су модернизовани, посебно у Мокрој
гори и Гостуну, убрзан је и повећан промет робе, запослени су нови људи, а током наредне године
у Ужицу треба да буде завршена
нова зграда Царинарнице , вредна
сто милиона динара. Биће отворена и нова радна места – додаје
Петровић.
nn Слободна зона –
почетак суштинске
децентрализације
Овог октобра у Севојну је почела да ради Слободна зона Ужице на простору између две фабрике: Ваљаонице бакра и Ваљаонице алуминијума ИМПОЛСЕВАЛ. Почетак рада Зоне озваничио је државни секретар Министарства трговине и услуга Дра-
војна агенција била је део програма подршке развоју конкурентности малих и средњих предузећа и предузетника који спроводи Национална развојна агенција. Ужичка развојна агенција
реализовала је и пројекат иновационог центра за пољопривреду
у Ариљу, а у општинама Прибој,
Пријепоље и Косјерић основала
Отварање Слободне зоне у Ужицу
ган Јараковић: „Отварање слободне бесцаринске зоне у Севојну
значи почетак суштинске децентрализације. Очекујемо да се на
њеном простору концентришу
компаније које су као велики извозници присутне у Западној Европи и знају шта је тржишна утакмица“, изјавио је тада Јараковић.
Слободна зона Ужице у првој фази заузима 50 хектара укључујући
и терминал од девет хектара, а
друга фаза предвиђа проширење
на још 100 хектара. Циљ формирања слободне бесцаринске зоне
јесте да се кроз олакшице у пословању и повлашћен порески режим повећа привредни развој.
Градоначелник Ужица Јован Марковић каже да је „важно да што
више предузећа уђе у слободну
зону, да се шири слободна зона
трговине како би ужички крај био
препознатљив и интересантан за
улагања“. Директор Ваљаонице
бакра, једног од оснивача Сло-
У Београду
7. децембра
C
тална конференција градова и општина и Савет
Европе организовали су 7. децембра у београдском Центру Сава
догађај под називом „Дан локалне
самоуправе у Србији“, који је окупио велики број представника
градова и општина у нашој земљи.
Скуп је имао две тематске целине:
прво је одржана Национална конференција „Унапређење локалних
финансија у Србији“, коју су заједнички припремили Савет Европе,
Министарство финансија РС и
СКГО, а потом и 38. редовна
Скупштина СКГО.
У уводном обраћању, представ-
10
DECENTRALIZATOR | Broj 5
l
novembar/decembar 2010. g.
бодне зоне, Драган
Суботић, каже да је
„Влада Србије отварањем севојничке бесцаринске зоне препознала право место за децентрализацију,
раст и развој привреде, а самим
тим и за бољи стандард грађана“.
Добра децентрализација подразумева добар рад регионалних
институција које квалитетно повезују локалне и републичке институције, посебно када су инвестициони фондови у питању, кажу у Регионалној развојној агенцији „Златибор“ у Ужицу основаној 2002. године као Регионални центар за развој малих и средњих предузећа. Влада Србије и
свих десет општина Златиборског
округа оснивачи су Агенције,
важне карике за сарадњу са партнерима на регионалном, националном и међународном нивоу.
Током ове године ужичка раз-
је своје центре за подршку сектору малих и средњих предузећа
и за њихов развој. Недавно је
Агенција објавила резултате
првог свеобухватног истраживања у области туризма за регију
Западне Србије, са циљем да се
туристичким организацијама и
маркетиншким агенцијама укаже
на то шта је до сада добро урађено, а шта треба променити. Данас, осам година од отварања, Регионална развојна агенција „Златибор“ у Ужицу, уз Регионалну
привредну комору, упркос економској кризи, успешно испуњава своју „мисију“ – развој нових
и постојећих малих и средњих
предузећа и предузетништва у
овом делу Србије.
nn Националне
институције
приближити грађанима
Да ли се озбиљно мисли и ради
на децентрализацији или је популизам на делу, показаће време, али
државна одлука је већ донета: за коју
недељу у Ужицу ће почети са радом
Национална агенција за осигурање
и финансирање извоза. То је покушај државе да се та агенција приближи корисницима на оном месту
где их је највише; од десет највећих
српских извозника, три су у Ужицу,
подсећа заменик градоначелника
Ужица Милован Петровић:
– Ваљаоница бакра Севојно,
ИМПОЛ-СЕВЕЛ, и „Први партизан – наменска производња“ јесу
предузећа која преко 90 одсто производње извозе, а колико ће измештање Националне агенције за
осигурање и финансирање извоза
у Ужице повећати извоз ове регије
и целе Србије, видећемо. Суштинска децентрализација ће се догодити када буде децентрализован
републички буџет, када се изврши
потпуна фискална децентрализација, када Ужице не буде морало
да пита Министарство за НИП
како да потроши своје паре. Још
далеко смо од тога, упркос сталној
причи о децентрализацији – закључује Милован Петровић.
Питање које се само намеће
јесте: Колико процес децентрализације конкретно може да утиче
на квалитет живота у локалној средини? Одговор се може добити
постављањем супротног питања:
Колико процес централизације
смањује могућности развоја
појединих делова Србије?
❚
Данлокалнесамоуправе
ницима локалне самоуправе, донаторских и партнерских организација о функционисању локалне самоуправе говорили су председник
СКГО Саша Пауновић, градоначелник Београда Драган Ђилас, пот
председници Владе РС Божидар
Ђелић и Млађан Динкић, министри Милан Марковић и Оливер
Дулић, те Венсан Дежер, шеф Делегације Европске уније у Републици Србији, и Хилдерик Шапвелд,
директор Директората за демократске институције Савета Европе.
Национална конференција „Унапређење локалних финансија у
Србији“ одржана је у наставку скупа. Ова тема је одабрана с обзиром
на то да финансијска стабилност
локалних самоуправа представља
основ за даљи процес децентрализације, јачање локалне самоуправе
и укупно унапређење услова живота грађана Србије. Присутнима се
обратила министарка финансија
Диана Драгутиновић.
У завршном делу овог догађаја
одржана је 38. редовна Скупштина СКГО, на којој су поднети извештаји о досадашњем раду ове
асоцијације и усвојене даље смернице рада Сталне конференције
градова и општина.
❚
novembar/decembar 2010. g.
l
Broj 5 | DECENTRALIZATOR
11
VIŠE OD VESTI... ...MANJE OD TEKSTA
VIŠE OD VESTI...
...MANJE OD
TEKSTA
KOŠTUNICA:
Regioni su patuljaste
kvazidržave
– Treba odustati od ideje
da se Srbija, čiji je teritorijalni integritet ozbiljno
ugrožen od Evropske unije, dalje cepka i razgrađuje na regione. Umesto regionalnih skupština, vlada
i birokratija, koje će morati da plaćaju osiromašeni građani, svu snagu bi trebalo usmeriti na razvoj gradova, sela i lokalne samouprave kako bismo obezbedili pravi ravnomerni razvoj cele zemlje. Snažan razvoj lokalne samouprave, a ne izmišljanje regiona
kao patuljastih kvazidržava, predstavlja jedini pravi put kojim Srbija treba da ide, i taj
put je utvrđen Ustavom Srbije – rekao je
predsednik DSS-a dr Vojislav Koštunica.
ZUKORLIĆ:
Autonomija Sandžaka je stub
stabilnosti Srbije
– Nadam se da će posle
narednih izbora u Srbiji nastati nova politička snaga
koja će shvatiti da je autonomija Sandžaka stub stabilnosti Srbije. Projekat autonomije Sandžaka neophodan je muslimanima koji žive u Srbiji i on
je u skladu sa Ustavom. Srbija je na putu ka
EU prihvatila koncept regionalizacije u okviru kojeg muslimani u Sandžaku sada vide
šansu za rešavanje tog pitanja. Muslimani
Bošnjaci u Srbiji se nalaze pod pritiskom
stalne diskriminacije po verskoj i nacionalnoj osnovi koju oni žele da prevaziđu mirnim putem, ali im se to ne dozvoljava. Za
podele među muslimanima u Sandžaku
odgovornost snose srpske bezbednosne
službe, kojima je cilj zaustavljanje razvoja
muslimanskih versko-prosvetnih institucija
stvorenih u poslednjih 15 godina – ocenjuje glavni muftija Islamske zajednice u Srbiji
Muamer Zukorlić.
12
DECENTRALIZATOR | Broj 5
l
ĐUKIĆ-DEJANOVIĆ:
Glasno razmišljanje
– O ustavnim promena se „glasno
razmišlja”, ali formalnih razgovora
o tome još nema.
S obzirom na probleme koje trenutno Srbija
kao država ima, među kojima su evropska
mapa puta, dijalog Priština–Beograd, kao i
borba protiv organizovanog kriminala, pitanje promene Ustava neće biti najmanje za
godinu dana stavljeno na dnevni red. „Glasno razmišljanje” nekih funkcionera, pored
regionalizacije i decentralizacije, odnosi se i
na smanjenje broja poslanika, jer oni smatraju da je 250 poslanika mnogo za malu Srbiju – procenjuje predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić-Dejanović.
ŽIVKOVIĆ:
Unitarna država je prevaziđena
– U Srbiji još ne postoji
politička volja za decentralizaciju i regionalizaciju.
Predsednik Srbije i ministri, dakle establišment,
načelno ih zagovaraju, ali nema volje da se takvo opredeljenje operacionalizuje, što bi donelo bolji život svim građanima. Po svim istraživanjima, više od 60 odsto građana Srbije
svesno je da bi decentralizacija i regionalizacija dovele do boljitka u njihovom svakodnevnom životu. Oni veruju da bi ovakvi procesi
stvorili ambijent da veće investicije dođu u
sve delove zemlje, ili da više prikupljenog poreza ostane lokalnim samoupravama i regionima, a da sve to znači bolji život za njih. Ozbiljan problem predstavlja aktuelni Ustav Srbije,
koji faktički onemogućava regionalizaciju. To i
ne čudi jer je njegovo usvajanje bilo rezultat
nagodbe vlasti sa radikalima, koji se zalažu za
prevaziđen koncept – centralizovanu i unitarnu državu – smatra politikolog Jovan Živković
iz niškog Centra za regionalnu politiku.
MIHAJLOVIĆ:
Samo fudbal
nije centralizovan
– Srbiju je od devedesetih godina prošlog veka
zahvatio snažan val centralizacije, koje se neće skoro osloboditi.
Prosto je neverovatno koliko je ovde sve
centralizovano, osim možda fudbala. Zbog
toga je krivim proglašen Beograd, umesto
da bude kriva država i njena elita koja nije
spremna na decentralizaciju i veoma je malo zainteresovana za to šta njeni građani misle – procenjuje sociolog Srećko Mihajlović.
novembar/decembar 2010. g.
Nek se PAMTI
„Jednostavan.
Protiv sam stvaranja država u državi. Ništa više na tu
temu nemam da
kažem“
– Jovan Krkobabić,
potpredsednik Vlade RS, odgovarajući
na pitanje kakav je odnos PUPS-a prema regionalizaciji.
ANTIĆ:
Suštinsko održavanje
neintegrisanosti
– Političke partije naklonjene regionalizaciji nadmeću
se oko toga koliko će regiona smestiti u centralnu
Srbiju i računaju broj pristalica, mesnih paša i subaša, koje će pretvoriti u regionalne guvernere, poslanike, ministre i državne senatore.
Ostaju, međutim, pitanja: Koliko će Srbija
zaista dobiti daljim birokratizovanjem svog
siromašnijeg dela? Zašto Evropska unija
podstiče stvaranje posebnih internacionalnih regiona, koji spajaju suverene države,
dok Srbija prebogatu Vojvodinu i Beograd
čuva u starim granicama i tako suštinski
održava svoju neintegrisanost? – pita se
istoričar Čedomir Antić.
TADIĆ:
Nezrele diskusije
– Eventualna promena
Ustava može biti iskorišćena za regionalizaciju zemlje, ali ona ne sme nikada i
ni po koju cenu da dovede
u pitanje funkciju centralne države. Nisam politički
izračunao na koji način možemo najbrže doći do rešenja koja su preduslov za dalje evropske integracije. Slažem se i s promenom
Ustava ako je, na kraju, i to potrebno. Ima
mnogo nezrelih diskusija o regionalizaciji jer
ima zagovornika regionalizacije koji ne razumeju šta su funkcije države, i zagovornika
centralne države koji ne razumeju šta znači
olakšavanje privrednog rasta i koliko je važno
da se regioni povezuju jer to stvara mogućnosti za otvaranje novih radnih mesta. Regionalizacija je dobrodošla samo u slučaju i
samo zbog toga da bi poboljšala našu ekonomsku efikasnost i da bi obezbedila ravnomeran razvoj, i ni zbog čega više – promišlja
predsednik Srbije Boris Tadić.
POPOV:
Učvršćivanje jedinstva države
– Granice Evrope su otvorene. Čim ne postoje
barijere, regije unutar jedne zemlje povezuju se
sa srodnim regijama susednih zemalja i na taj
način se stvaraju nove,
prirodne celine. One uvek imaju nešto zajedničko, poput određenog broja pripadnika manjinske grupe, privrednu, geografsku
ili istorijsku povezanost. Procesom decentralizacije stvara se mogućnost saradnje između regija susednih zemalja, od čega neće samo one imati koristi, već cela država.
To potvrđuje praksa evropskih zemalja, ali
kod nas, nažalost, postoji bezrazložan strah
od decentralizacije. Iskustva razvijenih zemalja pokazuju da decentralizacija učvršćuje jedinstvo države a ne obrnuto, kako
mnogi u Srbiji smatraju – ukazuje direktor
novosadskog Centra za regionalizam Aleksandar Popov.
MARKOVIĆ:
Virus centralizma
– Centralizovana država
je zarazna bolest, pa treba steći imunitet. Kao
primer te zaraze navodim priču o autonomiji Vojvodine čiji Statut ne govori o decentralizaciji te pokrajine dalje ka njenom lokalu. Ovaj virus je
zahvatio i građane koji su posle privatizacije u Apatinu pokupovali skupe stanove u
Novom Sadu, umesto da su ulagali u svoju
sredinu. Iako je Ustav ispred svih nas, u
njemu će morati da se definišu regioni –
opisuje bivši predsednik Narodne skupštine Predrag Marković.
VUČETIĆ:
Potreban je konsenzus
– Postojeći Ustav ne omogućava formiranje regiona i
zbog toga je potrebna njegova izmena, ali sumnjam
da je to moguće bez konsenzusa velikih stranaka jer
je za izmenu najvišeg pravnog akta potrebna podrška dve trećine poslanika. Najveća protivljenja tom procesu dolaziće od
onih koji smatraju da će to uticati na ugrožavanje teritorijalnog integriteta Srbije i da
ceo koncept služi samo da bi partije koje
ga pokreću ostvarile politički profit na izborima i prešle census – analizira bivši
predsednik Ustavnog suda Srbije Slobodan Vučetić.
Decentralizatorov
ILIĆ:
Decentralizacija
je zamajavanje
POJMOVNIK
{Supsidijarnost}
– Koalicija kojoj pripada Nova Srbija odbacuje mogućnost nastavljanja programa regionalizacije države. Ne želimo Srbiju da zamajavamo nekakvom decentralizacijom tako što ćemo praviti
regione koji će biti posrednici između centralne vlasti i opština. Ministar Dinkić ulaže
milione u taj projekat da bi preživeo na političkoj sceni, posle toliko neuspeha na makroekonomskom i finansijskom planu države – izričit je mr Velimir Ilić, lider Nove Srbije.
DRAŠKOVIĆ:
Političke koze i
antisrpski hajduci
– Sa daljine se vlada, ali se
dobro upravlja samo iz blizine. Mnoge centralističke političke koze,
koje hoće da brste svaki i svačiji kupus, tobože se plaše da će se sutra regija Šumadija
otcepiti od Srbije. I da će se Niš i Užice, kada
budu gazdovali svojom imovinom i prihodima, odmetnuti u antisrpske hajduke – kaže Vuk Drašković, predsednik SPO-a.
ISAKOV:
Dvolična politika
– Država ne treba da crta
granice regiona, već da
obezbedi uslove i ustanovi principe za formiranje novih regiona.
Kao i u slučaju skandalozne odluke o bojkotu ceremonije dodele Nobelove nagrade za mir, u Srbiji se vodi dvolična politika i
kad je reč o pitanju regionalizacije, jer bi
centralna vlast da zadrži sve konce u rukama i da formira regione, s mukom u stomaku – navodi Mile Isakov, bivši lider Reformista Vojvodine, potpredsednik Vlade i
ambasador u Izraelu.
(supsidijaritet) jeste osnovni princip teritorijalne decentralizacije koji znači da
svaki javni posao koji može da se obavi
kvalitetno na lokalnom nivou (odnosno
na nivou najbližem građanima), na tom
nivou i treba da bude obavljen (princip
demokratičnosti). Tek ako lokalni nivo nije u stanju da realizuje date poslove, oni
se prenose na viši nivo (prenošenje odozdo ka gore). Tako, konačno određeni
posao obavlja onaj nivo koji ga može
najkvalitetnije i najefikasnije realizovati
(princip ekonomičnosti i racionalnosti u
korišćenju javnih sredstava). Primena
ovog principa pri raspodeli nadležnosti
nalaže da se nadležnosti svih drugih nivoa vlasti utvrđuju metodom enumeracije (taksativnim nabrajanjem). Koncepcija i princip supsidijarnosti podrazumeva primat pojedinca i nižih nivoa vlasti.
DINKIĆ:
Centralizam je nepravedan
– Za regionalizaciju Srbije potreban je nacionalni konsenzus, koji
podrazumeva i promenu Ustava. Ukoliko
ne bude nacionalnog
konsenzusa, program regionalizacije Srbije bio
bi nesprovodiv u praksi. Neophodno je, takođe, da se novim ustavom predvide regioni, s
tim da se njihova teritorija i ustrojstvo regulišu
posebnim zakonom. U Srbiji je na snazi svojevrsni asimetrični sistem u kome samo Vojvodina ima pravu, mada nedovoljnu, autonomiju,
dok je ostatak zemlje potpuno centralizovan.
Velike razlike u razvoju mogu se smanjiti samo
decentralizacijom i regionalizacijom zemlje jer
centralizam omogućava da bogati budu još
bogatiji, a siromašni još siromašniji – objašnjava potpredsednik Vlade i ministar ekonomije i
regionalnog razvoja Mlađan Dinkić.
Preliminarni rezultati regionalnog BDP za 2009. godinu
Region
Republika Srbija
Površina
Dohodak
u km2 *
u milionima
dinara
88.357
2.815.000
Beogradski
3.205
1.124.565
Vojvodine
21.587
Šumadijsko-zapadni
Br. stanovnika Doh. po glavi Učešće Indeks
procena na dan
s. regiona
u%
nivoa
30. juna 2009.
u dinarima ***
RS=100
385.000
100,00
100,00
1.630.582
690.000
39,9
179,4
720.301
1.968.356
366.000
25,6
95,2
26.483
563.734
2.052.490
275.000
20,00
71,4
Južno-istočni
26.195
406.400
1.669.379
243.000
14,4
63,3
Kosovo i Metohija
10.887
...
...
...
...
1.584.440 **
* podaci su preuzeti od Republičkog geodetskog zavoda Srbije; ** procena - popis 1991. godine; *** približno
Izvor: Republički zavod za statistiku Srbije
novembar/decembar 2010. g.
l
Broj 5 | DECENTRALIZATOR
13
EVROPA REGIJA
?letopis
18. XI 2010. g.
Novi Pazar
Saradnja sa USAID-om
Direktor Programa za jačanje ekonomske sigurnosti Američke agencije
za međunarodni razvoj (USAID) Majkl
Pilsberi i gradonačelnik Novog Pazara
Meho Mahmutović potpisali su Memorandum o saradnji za poboljšanje
uslova za razvoj omladinskog preduzetništva. Potpisivanjem Memoranduma zvanično je započeta izrada lokalnog akcionog plana za razvoj omladinskog preduzetništva u ovom gradu,
koji predstavlja dugoročni pristup rešavanju problema nezaposlenosti
mladih.
Vojvodina sarađuje sa velikim brojem regija u Evropi
Realizatorievropskih projekata
Vrednost projekta omladinskog
preduzetništva, za koji će konkurs biti
raspisan u martu sledeće godine, iznosi 10.000 dolara, a USAID i grad Novi Pazar učestvovaće sa po 5.000 dolara. Program za jačanje ekonomske sigurnosti USAID-a pomaže mladima u
Srbiji nizom aktivnosti čiji je cilj stvaranje uslova za lakše zapošljavanje ili
samozapošljavanje.
22. XI 2010. g.
Beograd
Racionalno korišćenje energije
PALGO centar, Privredna komora
Srbije i Stalna konferencija gradova i
opština, u saradnji sa Ministarstvom
rudarstva i energetike, Ministarstvom životne sredine i prostornog
planiranja i Agencijom za energetsku
efikasnost RS, organizovali su u prostorijama Privredne komore Srbije
regionalni skup „Racionalno korišćenje energije u funkciji razvoja lokalnih zajednica“. Skup se bavio uvođenjem sistema energetskog menadžmenta na lokalnom nivou, racionalnim i održivim upravljanjem energijom, šansama koje ovaj sistem pruža
Na osnovu strateškog opredeljenja za jačanje procesa
evropeizacije, pokrajinska administracija je pre više od
četiri godine formiranjem Kancelarije za evropske
poslove (KEP) donela jasnu odluku o preuzimanju
odgovornosti na tom putu. Danas je Fond Evropski
poslovi AP Vojvodine pravni sledbenik KEP
Piše:
Predrag Novikov
U
dosadašnjem periodu,
aktivnosti Fonda bile
su fokusirane na nekoliko glavnih oblasti. Proces regionalne saradnje rezultirao je otvaranjem novih šansi za realizaciju
evropskih projekata, ali i novih
šansi za predstavljanje kapaciteta
zemlje i privlačenje stranih investicija. Vojvodina već danas ima
potpisane protokole o saradnji sa
brojnim evropskim regijama od
Štajerske, Friuli Venecije Đulije do
Istre, Umbrije i drugih. Svako od
ovih partnerstava bazirano je na
sektorskom povezivanju – od
uspostavljanja i jačanja saradnje
administracije, preko projekata u
oblasti obrazovanja, istraživačkog
rada, kulture, pa do podrške povezivanju privrednika i prenosu
evropskih iskustava.
Kao druga aktivnost definisano
je prisustvo na mestima gde se donose odluke i u nekim od ključnih
evropskih lobi-institucija koje se bave regionalnim povezivanjem i analizom pojedinih segmenata evropske
politike, pa je tako Fond Evropski
poslovi APV postao član Britanskog
14
DECENTRALIZATOR | Broj 5
l
kraljevskog instituta za spoljnu politiku iz Londona, Instituta za spoljnu politiku iz Pariza, organizacije
Prijatelji Evrope iz Brisela, Instituta
evropskih regija iz Salcburga, EREF-a
iz Nove Gorice i drugih.
Za treću aktivnost određeno je
jačanje evropskih standarda i što
efikasnije korišćenje pretpristupnih
fondova Evropske unije. Pre formiranja Kancelarije, broj evropskih
projekata na godišnjem nivou bio
je jednocifren. Zajedničkim naporom cele pokrajinske administracije u saradnji sa lokalnim partnerima samo za poslednih godinu
dana institucije i organi iz Vojvodine aplicirali su za preko 250 projekata. Svakako, dug je put od pet
do dvesta pedeset. Kao što je i dug
put pređenih kilometara između
opština u Vojvodini koje smo obišli
u okviru tzv. KEP tura.
nn Dizbalans
u broju projekata
Očigledan je dizbalans kad je u
pitanju korišćenje evropskih fondova
u celoj zemlji. Dok u Vojvodini on
premašuje nekoliko stotina, u po-
novembar/decembar 2010. g.
jednim delovima zemlje ne prelazi
desetak. Upravo zato, a na poziv kolega iz brojnih opština uže Srbije,
značajan napor je učinjen kako bi se
pozitivna iskustva iz Vojvodine prenela i u druge delove zemlje. Samo
u protekle dve godine zaposleni u
preko 30 opština iz uže Srbije pohađali su obuku u Novom Sadu a organizovana je i poseta partnerima u
Italiji i Briselu tokom koje su se predstavnici opština s juga Srbije upoznali
s radom Komiteta regiona, Evropske
komisije i regionalnih predstavništava u Briselu. Osim toga, Fond već
danas ima potpisane ugovore o ev-
Ý Otvorena
vrata
Radi što bolje informisanosti i obuke zainteresovanih, Fond Evropski poslovi AP Vojvodine svakog petka od
10 do 13 sati organizuje tzv. Otvorena
vrata, kada potencijalni aplikanti za
evropske projekte mogu da dobiju
relevantne informacije kao i da besplatno pohađaju adekvatnu obuku.
ropskom partnerstvu sa Nišom, Zaječarom, Užicem, Kraljevom, Dimitrovgradom, a postoji i snažan interes
da pruži pomoć i drugim slabije razvijenim opštinama u južnim i istočnim krajevima zemlje.
Pojedine opštine su izgradile ljudske kapacitete i počele da koriste evropske šanse dok drugi još tapkaju
u mestu očekujući da neko drugi
odradi njihov posao. Bitna prepreka
za efikasnije korišćenje fondova EU
jeste i nedovoljna informisanost u
pojedinim delovima uže Srbije. U
mnogim krajevima zemlje još uvek
ne postoji informativni sistem koji
bi na jednoobrazan način, efikasno
i na vreme, dostavio jasne i precizne
informacije o tome ko, kada, kako
i gde može da aplicira za evropske
fondove. Dalje, veoma bitan izazov
jeste i pitanje kofinansiranja EU projekata jer je za najveći broj tih projekata potrebno obezbediti 15-20
odsto sredstava iz sopstvenih izvora.
To se pokazalo kao veliki problem
u opštinama koje još uvek nisu izradile strateške planove razvoja i na
osnovu toga u lokalnim budžetima
U Briselu
8. decembra
planirale poziciju učešća u evropskim projektima. Na taj način, potpuno je jasno da su smanjene mogućnosti da brojne institucije s opštinskog nivoa uopšte i apliciraju za
evropska sredstva. Ali, da bi i to mogli da urade, neophodno je da u finansijskim službama postoji dovoljno kapaciteta da se implementiraju
projekti po evropskim standardima,
evropskoj finansijskoj regulativi i
sve to na engleskom jeziku.
nn Ko je iskoristio
evropsku šansu
U oblasti prekogranične saradnje, tokom oktobra i novembra
otvoreni su novi programi u okviru
Programa prekogranične saradnje
Srbija–Mađarska, za koje institucije
s cele teritorije AP Vojvodine mogu
da apliciraju. Početkom naredne
godine sledi otvaranje programa
saradnje sa Hrvatskom gde će se
takmičiti institucije iz Bačke i Srema, dok će za program saradnje sa
BiH moći da apliciraju institucije
iz Srema. Oblasti od interesa biće
jačanje i modernizacija putne mre-
“
Očigledan je dizbalans kad je u pitanju
korišćenje evropskih fondova u celoj zemlji. Dok u
Vojvodini on premašuje nekoliko stotina, u pojednim
delovima zemlje ne prelazi desetak
že i infrastrukture, podrška turizmu
i privrednom povezivanju, izgradnja centara za nov tehnološki razvoj i inovacije, efikasnije upravljanje
vodnim resursima s posebnim naglaskom na odbranu od poplava,
projekti u oblasti zaštite životne
sredine, uklanjanje deponija, ali i
projekti u oblasti obrazovanja, razvoja NVO sektora i slično.
Treba spomenuti uspešne evropske projekte koji se realizuju u Vojvodini. Na osnovu podrške austrijske
Vlade implementira se Program podrške jačanju institucija ukupne vrednosti pet miliona evra. Sredstva su
usmerena za jačanje institucija koje
se bave privlačenjem inostranih investicija, istraživanjem i novim tehnologijama, podršci izvozu, podizanju kapaciteta za primenu izvoznih
EU standarda, jačanju privrednog
razvoja i sl. Drugi uspešan primer
jeste Pančevo koje je dobilo preko
700.000 evra za borbu protiv ambrozije i sličan iznos sredstava za jačanje kapaciteta za odbranu od poplava. Privredne komore Kikinde i
Zrenjanina dobile su značajna sredstva za podršku privredi, dok su
sportski klubovi iz Banata uspeli da
dobiju sredstva za poboljšanje svog
rada. U Novom Sadu sredstva je dobio Muzej Vojvodine dok je veći broj
škola u proteklom periodu u Vojvodini iskoristio evropsku šansu. ❚
Autor je direktor Fonda
Evropski poslovi AP Vojvodine
www.kep.rs
Usvojena Dunavska strategija
E
vropska komisija usvojila je 8.
decembra u Briselu Dunavsku
strategiju. Glavni ciljevi Dunavske
strategije jesu veći prosperitet, bezbednost i mir za stanovnike regiona,
pre svega kroz jačanje prekogranične,
transregionalne i transnacionalne saradnje i koordinacije. Strategiju će
nositi tri osnovna načela – poboljšanje međusobne povezanosti, pre svega u oblastima saobraćaja, energije i
informacija, zatim očuvanje životne
sredine i zaštita od prirodnih katastrofa i, na kraju, jačanje potencijala
za društveni i privredni razvoj. Strategija se odnosi na države dunavskog
sliva i njihove neposredne susede:
Nemačku, Austriju, Slovačku, Češku,
Mađarsku, Sloveniju, Rumuniju i Bugarsku, u okviru EU, i na Hrvatsku,
Srbiju, BiH, Crnu Goru, Moldaviju
i Ukrajinu. Za realizaciju ove strategije neće biti izdvojena posebna sredstva, nego će se ona oslanjati na koordinirani pristup, sinergijski efekat i
na efikasnije korišćenje postojećih
instrumenata i fondova EU, odnosno
na strukturne fondove EU kao što
su Evropski fond za regionalni razvoj
(ERDF) i Pretpristupni instrumenti
(IPA), kao i kroz kredite Evropske
investicione banke i Evropske banke
za obnovu i razvoj. Komisija je EU
Strategiju za Dunavski region, kako
se zvanično zove, uputila na usvajanje
Savetu Evropske unije i Evropskom
parlamentu, od kojih se očekuje da
će je zvanično usvojiti sredinom naredne godine, u vreme mađarskog
šestomesečnog predsedavanja EU.
Ovaj dokument je na konferenciji
za novinare u Briselu predstavio komesar za regionalnu politiku EU
Johanes Han.
– Dunavska strategija daje veliku
šansu budućim članicama Evropske
unije da sarađuju sa članicama na
konkretnim projektima. Na taj način zemlje kandidati će se upoznati
sa načinom na koji se radi u EU, sa
našim standardima i procedurama,
a usvojiće i neophodno znanje i kapacitete za neometanu tranziciju ka
statusu članice EU – izjavio je Han
tom prilikom. Govoreći o uticaju
strategije na srpsku ekonomiju, evropski komesar je iskazao uverenje
da je ideja Evropske unije da strategija ima ogroman uticaj na sve zemlje regiona, a posebno na Srbiju.
– Strategija će biti od velike koristi za građane i privredu Srbije.
Ona će privući veoma značajna
sredstva iz evropskog budžeta i biće
od velike koristi ne samo za 24 priobalne opštine nego i za 80 opština
u Srbiji koje su u slivu Dunava, od-
nosno koje su povezane sa Savom,
Tisom, Timokom i Moravom. Srbija se kandidovala da sa jednom
zemljom članicom koordinira domen infrastrukture Dunava, ekonomije znanja, turizma, medija kroz
Radio-televiziju Vojvodina (RTV)
i domen bezbednosti – rekao je potpredsednik Vlade zadužen na evropske integracije Božidar Đelić.
Potpredsednik Vlade kaže da ne
treba očekivati odmah veliku finansijsku injekciju mada je Srbija odvojila osamnaest i po miliona evra za
projekte kao što je revitalizacija golubačke tvrđave, infrastrukture u
Velikom Gradištu i drugim podunavskim opštinama.
❚
novembar/decembar 2010. g.
l
Broj 5 | DECENTRALIZATOR
15
DOBROSUSEDSTVO
PREKOGRANIČNA REGIONALNA SARADNJA
?letopis
za pozicioniranje lokalnih zajednica,
kao i strateškim urbanim marketingom u službi ostvarivanja vidljivosti
rezultata u ovoj oblasti.
Održavanje skupa su podržali Ambasada SAD, Fond za otvoreno društvo, KfW projekat kreditne podrške
opštinskoj infrastrukturi i Société Générale banka. Diskusiju su moderirali
Dušan Damjanović i Marija Grujić
(PALGO centar) kao i Miodrag Gluščević (SKGO).
Evroregioni
Instrument za pretpristupnu pomoć (IPA) u 2010. godini
Ka kandidaturi
i DIS sistemu
Dobijanjem statusa kandidata za članicu EU, Srbiji će osim
postojeće dve – reforma državne uprave i prekogranična
saradnja – postati dostupne još tri IPA komponente –
regionalni razvoj, razvoj ljudskih resursa i ruralni razvoj
22. XI 2010. g.
Piše:
Ognjen Mirić
Beograd
model prekogranične saradnje
Ko je za regione 2
Drugi u seriji okruglih stolova iz ciklusa „Ko je za regione“, koji organizuje Koalicija za decentralizaciju,
održan je u Medija centru. O potrebi
regionalizacije, o nadležnostima budućih regiona, o načinima finansiranja i o ustavnim preprekama sprovođenju ovog procesa govorili su Goran
Radisavljević, izvršni direktor NVO Timočki omladinski centar, Pol Prososki,
direktor Kancelarije Međunarodnog
republikanskog instituta u Srbiji, dr
Franc Šausberger, Institut regiona Evrope, prof. dr Slobodan Nešković, direktor Centra za strateška istraživanja
nacionalne bezbednosti, Aleksandar
Popov, direktor novosadskog Centra
za regionalizam, Vuk Drašković, predsednik SPO-a, Mlađan Dinkić, lider
Ujedinjenih regiona Srbije, i Slobodan Vučetić, bivši predsednik Ustavnog suda Srbije.
24. XI 2010. g.
Niš
Dometi tranzicije
Nacionalna koalicija za decentralizaciju i Fondacija Fridrih Ebert organizovale su u Medija centru Okrugli sto „Decentralizacija i regionalizacija Srbije u tokovima tranzicije
(1990–2010) i približavanja evropskim standardima“, u okviru projekta
U
periodu od 2007. do
2013. godine, Evropska
unija je namenila državama kandidatima i potencijalnim
kandidatima za članstvo u EU jedanaest i po milijardi evra kroz pet komponenti Instrumenta za pretpristupnu pomoć. Na putu Srbije ka članstvu u Evropskoj uniji, IPA sredstva
doprinose strukturnim reformama,
realizaciji ključnih investicionih projekata, unapređenju saradnje između
država Zapadnog Balkana i, ono što
je najvažnije, sa aspekta upravljanja
fondovima Evropske unije i budućih
alokacija, pripremaju države za korišćenje strukturnih fondova i Kohezionog fonda, koji su pet do deset
puta veći od sredstava u fazi pridruživanja. Za vremenski period od
2007. do 2013. godine Srbiji je kroz
IPA namenjeno 1,4 milijarde evra.
Tokom 2010. godine, potpredsednik Vlade za evropske integracije
Božidar Đelić, kao nacionalni IPA
koordinator, u okviru prve IPA
komponente potpisao je finansijske
sporazume ukupne vrednosti 253,2
miliona evra. Neki od projekata u
okviru ovog paketa sredstava jesu:
podrška društveno-ekonomskom
razvoju 25 opština juga i jugozapada
Srbije vrednosti petnaest miliona
evra, program razvoja opštinske infrastrukture vrednosti trideset jedan
milion evra, podrška procesu reforme državne uprave vrednosti šest i
po miliona evra, reforma visokog
obrazovanja kroz Tempus program
vrednosti sedam miliona evra itd.
U decembru ove godine ispunjeni
su uslovi za isplatu druge tranše budžetske pomoći u okviru IPA 2009.
programa i dostavljen je zahtev Evropskoj komisiji za isplatu sredstava
druge tranše u vrednosti od pedeset
miliona evra.
16
DECENTRALIZATOR | Broj 5
l
U okviru druge IPA komponente
(programi prekogranične saradnje),
tokom 2010. godine potpisani su finansijski sporazumi ukupne vrednosti 3,8 miliona evra. Istovremeno, tokom 2010. godine odobreno je 155
projekata u okviru ranije raspisanih
konkursa, i to u okviru programa
Mađarska–Srbija 70 projekata vrednosti oko osam miliona evra, 14 projekata u okviru programa Rumunija–Srbija vrednosti 4,6 miliona evra,
program Srbija – Bosna i Hercegovina 18 projekata vrednosti 1,4 mi-
Međutim, drugi uslov koji je bitan
da bi mogla da se koriste sredstva iz
ovih komponenti, jeste akreditacija
decentralizovanog sistema upravljanja fondovima EU (tzv. DIS sistem). DIS sistem će značiti više posla za administraciju, koja će preuzeti
čitav posao oko realizacije projekata,
pre svega poslove javnih nabavki,
ugovaranja, plaćanja i kontrole trošenja sredstava. Iskustvo drugih zemalja pokazalo je da problematična
faza nastaje kad se uvede DIS jer tada dolazi do sporijeg ugovaranja i
Decentralizator nastavlja sa predstavljanjem evropskih regiona Srbije i susednih zemalja
Evroregion
Gnjilane-Kumanovo-Preševo
(GPK) mikroregion
I
deja o osnivanju GPK mikroregiona datira još od
zajedničke Deklaracije gradonačelnika 15 opština sa Kosova i Metohije, iz Srbije, Bugarske i Makedonije, potpisane
juna 2002. godine u Kumanovu.
U Deklaraciji se jasno izražava
želja i spremnost da se intenzivira politička i ekonomska saradnja. Saradnja u okviru ove mikroregije vidi se kao instrument
za prevazilaženje problema i nerazumevanja nakupljenih u prethodnoj deceniji, ali i kao mogućnost za razmenu ideja i iskustava u cilju aktivnosti na koor-
Preševo
liona evra, program Srbija – Crna
Gora 13 projekata vrednosti 900.000
evra, program Srbija–Hrvatska 11
projekata vrednosti 1,2 miliona evra.
Za najveći broj odobrenih projekata
ugovori su već potpisani i njihova
realizacija je počela. Kroz odobrene
projekte finansiraju se mali infrastrukturni prekogranični projekti, projekti
ekonomske saradnje, kao i aktivnosti
vezane za zaštitu životne sredine, turizam, kulturu, poljoprivredu, obrazovanje, istraživanje i razvoj, zapošljavanje, institucionalnu saradnju.
Dobijanjem statusa kandidata,
Srbiji će biti dostupne još tri IPA
komponente (regionalni razvoj, razvoj ljudskih resursa i ruralni razvoj).
novembar/decembar 2010. g.
povećava se rizik da se novac vrati
u Brisel. Blagovremeno uvođenje
DIS-a i njegova održivost od suštinskog su značaja za buduće alokacije
pretpristupnih sredstava, kao i za
korišćenje sredstava po sticanju članstva u EU. Iz tog razloga neophodno
je da nadležne institucije nastave sa
sprovođenjem aktivnosti u rokovima predviđenim u odgovarajućim
akcionim planovima.
❚
Autor je zamenik direktorke
Kancelarije za evropske integracije,
koordinator za fondove EU
www.seio.gov.rs
diniciji i zajedničkom radu na
unapređenju razvojne strategije
ovog područja. Uz podršku East
West Institutea i SEE, projekat
je iniciran u cilju institucionalizacije prekogranične saradnje,
a sve u cilju stabilizacije i razvoja
ovog mikroregiona.
U maju 2004. godine gradonačelnici članica GPK odlučili su
da opštinu Trgovište
uključe u aktivnosti
ovog mikroregiona.
Sada je ovaj evroregion
poznat pod nazivom
Gnjilane–Preševo–
Gnjilane
Kumanovo
Kumanovo–Trgovište (GPKT
inicijativa).
Glavni problemi GPKT regiona jesu nestabilnost i prekogranični kriminal, a posledice
izolovanost, ekonomska nerazvijenost i etnički konflikti.
U skladu s tim, osnovni ciljevi
GPKT jesu: socijalne reforme i
osiguranje međuetničke stabilnosti
kroz zajedničko rešavanje i prevazilaženje nastalih problema u
ekonomsko-socijalnoj saradnji. U
okviru ovog evroregiona osnovano je nekoliko radnih grupa,
koje su uključene u redovne aktivnosti i inicijative. Tako su
osnovane radne grupe za obrazovanje, medije, mlade, za ravnopravnost polova i prava žena.
Naredni prioriteti GPKT identifikovani su na sastanku gradonačelnika, maja 2005. godine u
Kumanovu. Kao fundamentalni
prioritet definisan je ekonomski
razvoj regije.
Evroregion
Drina-Sava -Majevica (DSM)
E
vro r e g i o n
Drina–Sava–Majevica
(DSM) osnovan je u
maju 2003. godine u
distriktu Brčko. Evroregion DSM čine gradovi i opštine iz Bosne
i Hercegovine i Republike Srbije, kao i oblasti koje gravitiraju duž
linije reka Save i Drine
i planine Majevice. Zajednički interes članova jeste prekogranična
saradnja u cilju povezivanja i unapređivanja zajedničkih prirodnih
resursa, saobraćajno povezivanje,
realizacija zajedničkih regionalnih
projekata, stimulisanje saradnje između građana, kulturnih i drugih
javnih institucija, aktiviranje svih
privrednih potencijala članova ovog
regiona, unapređivanje saradnje u
oblasti poljoprivredne proizvodnje,
zaštita životne sredine itd.
Evroregion DSM zadužen je
da koordinira regionalnu prekograničnu saradnju kroz razvoj aktivnosti na izradi projekxata i programa i obezbeđivanje sredstava
za njihovu realizaciju. Evroregion
deluje u interesu svojih članica,
bez obzira na granične prepreke,
a u cilju da zajedničke interese učini vidljivijim i prepoznatljivim
međunarodnim, domaćim i drugim organizacijama. Evroregion
takođe pruža stručne savete svojim
članicama, građanima, preduzećima, udruženjima, vladinim i nevladinim institucijama u pogledu
pitanja prekogranične saradnje.
U cilju koordinacije i unapređenja
prekogranične saradnje, DSM
evroregion svoje aktivnosti posebno usmerava na sledeće oblasti:
pravna regulativa, saobraćaj i transport, kultura i sport, zdravlje, energija, turizam, poljoprivreda,
transfer tehnologija, školstvo i
obrazovanje. Sedište DSM evroregiona nalazi se u Bjeljini.
❚
Pripremio: Dragan Vujčič
Bijeljina - sedište DSM regiona
novembar/decembar 2010. g.
l
Broj 5 | DECENTRALIZATOR
17
ДЕЦЕНТРАЛИЗАЦИЈА И БЕЗБЕДНОСТ
?letopis
„Dometi tranzicije od socijalizma ka
kapitalizmu“.
O ovoj temi govorili su mr Dejan Vučetić sa Pravnog fakulteta u Nišu, sociolog mr Srećko Mihailović iz Centra
za slobodne izbore i demokratiju, sociolog mr Predrag Cvetičanin, aktivista
Јача сарадња у области
управљања кризама
niškog Odbora za građansku inicijativu, Srđan Dimitrijević iz UG Leskovački
krug, novinar iz Niša Velibor Petković i
prof. dr Jovan Živković iz niškog Centra
za regionalnu politiku. Moderator rasprave je bio Mladen Jovanović, v.d.
predsednika UO Nacionalne koalicije
za decentralizaciju.
28. XI 2010. g.
Beograd
Спремнији
за изазове
ванредних ситуација
Lokalni program razvoja za 21
grad i opštinu
Pod sloganom „Od grada do sela, sa
reči na dela“ u Ekspo centru, pred nekoliko stotina članova iz cele Srbije, uz
prigodan program, potpredsednik Demokratske stranke Srbije Nenad Popović predstavio je DSS-ov program „Lokalni razvoj opština i gradova do 2016.
godine“ za 21 grad i opštinu (Kraljevo,
Čačak, Smederevo, Niš, Kragujevac,
USAID већ четири године сарађује са локалним
самоуправама у Србији у процесу модернизације
система реаговања на кризне догађаје и на
стварању ефикасног система заштите грађана и
добара у таквим приликама
Пише:
Тибор Јoна
Д
ецентрализација процеса
доношења одлука у
управљању ванредним
ситуацијама, у Србији најчешће
изазваним природним непогодама, важан је део напора да се модернизује систем заштите и спасавања у Републици Србији и још
један је од начина на који се локалним самоуправама даје могућност да директно утичу на своју
будућност. Подизање опште си-
гурности у случајевима ванредних
ситуација значи безбедније окружење за грађане и њихову имовину и један је од битних адута за
привлачење инвеститора.
nn Нове надлежности
Одредбама Закона о ванредним
ситуацијама, усвојеног крајем
2009. године, усклађеног са европским законодавством, општинама
и градовима су додељене нове над-
лежности у систему реаговања у
ванредним ситуацијама. Са надлежностима су дошле и нове обавезе, као и дужности, за чије спровођење општинске власти често
нису биле адекватно обучене, што
их је онемогућавало да ефикасније
делују у ванредним ситуацијама.
Доношење Закона којим је први
пут после 30 година модернизован
систем управљања ванредним ситуацијама, један је од најзна-
чајнијих дугорочних успеха Програма за планирање и реаговање
у ванредним ситуацијама Америчке агенције за међународни развој
(USAID), оствареног кроз партнерство са Сектором за ванредне
ситуације Министарства унутрашњих послова и општина и градова у Србији.
Скраћивање командног те
спуштање ланца доношења одлука
са републичког на локални ниво,
постаје одговарајућа мера за повећање ефикасности реаговања у
ванредним ситуацијама само уколико се локалним властима кроз
паралелни процес пружи одговарајући тренинг и обука како би
успешно реаговале и координирале своје кораке.
nn Међуопштинска
солидирност
У циљу унапређења заштите и
спасавања грађана и њихове имовине, USAID-ов Програм за планирање и реаговање (USAID
PPES) дефинисао је одговор на
овај изазов. Програм је развио методологију обуке локалних штабова у планирању и реаговању у
варедним ситуацијама који је усаглашен са одредбама новог закона
и са организацијом Сектора за
реаговање у ванредним ситуацијама. Активности које је организовао USAID омогућиле су
представницима локалних тимова
за реаговање у ванредним ситуацијама да подигну ниво знања,
стекну нове вештине којима су се
на време припремили за ефикасније деловање у случају елементарних и других непогода. Кроз
овакве пројекте, које финансира
USAID, обучено је више од 1200
људи из 80 локалних самоуправа
широм Србије. Од овог броја, 52
града и општине у Србији добили
су посебне сертификате којима се
потврђује напредак који су остварили на пољу подизања нивоа
приправности за реаговање у ванредним ситуацијама.
Да би створили трајне, институционалне оквире за јачање ових
капацитета и побољшали међу-
општинску сарадњу, USAID је помогао оснивање Групе сертификованих градова и општина, као
јединственог форума за размену
искуства у реаговању и превенцији
у случају ванредних ситуација. Група сертификованих градова и општина одговорила је на неке од
највећих изазова и показала се
оправданом када је у новембру
2010. године Краљево погодио
земљотрес. Град Крагујевац брзо
је реаговао и послао у помоћ Краљеву грађевинске експерте како
би се убрзала процена штете, санирале последице и грађанима
обезбедио брз повратак у обновљене домове.
Међуопштинска солидарност
у ванредним ситуацијама додатно
потврђује важност и значај тренинга и обука које организује USAID и потврђује спремност локалних самоуправа да ураде више
на плану реаговања у ванредним
ситуацијама.
nn Уб: Планирање
спречава епидемије
Током јуна 2010. године територију општине Уб погодиле су
до тада незапамћене поплаве. Вода
је у потпуности угрозила пољопривредну производњу у општини плавећи поља и носећи са собом пластенике из којих стиже
једна трећина свег свежег поврћа
које се продаје у Београду.
Међутим, обистинило се оно
што нико није могао ни да претпостави – водостај реке Уб нарастао је за 54 цм више од обновљених брана па је Штаб за реаговање добио прилику да покаже
шта је научио током USAID тренинга. На иницијативу општине
Уб значајна буџетска средства преусмерена су за регулацију обала и
подизање брана и устава које су
постављене на 50 цм од претходно
највишег забележеног водостаја.
План реаговања већ је сачињен
као током процеса сертификације, што је омогућило брзу и
ефикасну евакуацију 120 људи и
преко 450 грла стоке. Активно
учешће представника локалне
Ý Међународно признање
локалним самоуправама
Као признање за постигнути напредак у области
модернизације система реаговања у ванредним
ситуацијама Уједињене нације су упутиле позив
сертификовним општинама да се кроз активности
Међународне стратегије за смањење катастрофа
(УНИСДР) укључе у УН Мрежу безбедних градова.
Локалним самоуправама у Србији Уједињене нације
су доделиле чак 18 сертификата за чланство у овој мрежи, што је половина од
укупног броја сертификата додељених у Европи и уједно је највећи број сертификованих заједница у једној земљи у Европи.
Паралелно са борбом против елементарних непогода, градови и општине
активно изграђују и нове партнерске односе и продубљују сарадњу на републичком
и међународном плану. У скорој будућности очекује се да све 52 сертификоване
општине буду укључене у ову Мрежу сигурних градова УН. Ове општине и
градови окупљени су у Групу сертификованих градова и општина и јединствени
су форум чији је циљ побољшање комуникације између штабова за ванредне
ситуације на локалном и републичком нивоу, чиме се даје допринос стварању
интегрисаног система управљања ванредним ситуацијама у Републици.
власти у раду Штаба за ванредне
ситуације било је јасан знак да је
општински систем реаговања у
ванредним ситуацијама постављен на добре темеље. Захваљујући брзој реакцији општине
Уб, вода је продрла у 315 објеката, од чега је 115 остало неупотребљиво. Општински Штаб за
ванредне ситуације и ватрогасно-спасилачка јединица Сектора
за ванредне ситуације са Уба успешно су одговориле свом основном задатку – спасени су грађани и њихова имовина, те обезбеђено несметано функционисање комуналних система. Убрзо
потом, уз сарадњу са Црвеним
крстом Србије и USAID PPESом почела је и процена штете.
Међутим, постепено повлачење
воде донело је са собом и нове, озбиљне проблеме грађанима општине Уб. Преливање отпадних
вода, као и муљ који су за собом
донеле реке, потпуно су загадили
већину извора питке воде и засаде
поврћа. USAID је на захтев општине Уб за потребе чишћења и
дезинфекције извора питке воде
обезбедио помоћ Амбасаде САД
у Београду у износу од 10.000 долара која је достављена у опреми
и хемикалијама. На Уб су стигле
пумпе за воду и потребна средства
којима је ефикасно извршена дезинфекција и спречене епидемије
које су до тада биле редовни пратилац поплава на Убу. Ово је била
добра вест и за грађане Београда
јер је омогућено несметано снабдевање градских пијаца свежим и
за исхрану безбедним поврћем.
Овај пример јасно показује
директну корист коју грађани
имају од децентрализованог система реаговања у ванредним
ситуацијама у којем локалне самоуправе имају мандат да реагују у ванредним ситуацијама и
координирају активности на отклањању последица елементарних непогода.
❚
Аутор је заменик директора
комуникација Програма за
планирање и реаговање у ванредним ситуацијама – USAID PPES
Jedan od 21 lokalnog programa razvoja
koje su spremili u DSS-u
Čajetinu, Leskovac, Užice, Šabac, Valjevo, Suboticu, Vranje, Novi Sad, Kikindu, Kosovsku Mitrovicu, Sombor, Zrenjanin, Prijepolje, Požarevac, Zaječar i
Kruševac). Program ukazuje na to da
je izmišljanje regiona štetno i nudi
realizovanje 500 projekata za unapre-
Поплава у Убу...
18
DECENTRALIZATOR | Broj 5
l
novembar/decembar 2010. g.
novembar/decembar 2010. g.
l
Broj 5 | DECENTRALIZATOR
19
DECENTRALIZACIJA I REGIONALNI RAZVOJ
?letopis
đenje lokalne infrastrukture i poboljšanje uslova poslovanja, zapošljavanja
i obrazovanja. Za svaki grad dat je presek trenutnog stanja i vrlo iscrpne
strateške smernice razvoja, uz obilje
podataka.
Najavljujući uskoro i program za
ostatak Srbije, kao i posebne programe za Beograd i Vojvodinu, Popović je
istakao da DSS ovim programom želi
da cela Srbija oživi, a ne „samo povlašćeni ili partijski podobni delovi“.
2–4. XII 2010. g.
Kakve su razvojne šanse Istočne Srbije
Neki od rezultata jesu:
Ý Problemi, potencijali i ideje Timočke krajine postali su dostupni
većem krugu nosilaca procesa
odlučivanja.
Ý Ojačana je svest o tome da je potreban zajednički rad i razvijanje
partnerstva u regionu.
Ý Pripremljeno je i podneto za finansiranje više od 35 predloga
projekata.
Ý Obezbeđena su sredstva za realizaciju 18 projekata.
Ý Ukupna vrednost do sada odobrenih projekata oko osam puta
je veća nego što su doprinosi, odnosno članarine osnivača.
RARIS
kad lokal radi
regionalno
nn Projekti
Beograd
Ključ uspeha
Pod sloganom „Ključ uspeha“ na
Beogradskom sajmištu održan je 9.
međunarodni sajam preduzetništva
Biznis baza u organizaciji Nacionalne
agencije za regionalni razvoj. Na ovoj
manifestaciji predstavilo se oko 300
izlagača iz devet zemalja, među kojima Regionalna agencija za razvoj
Istočne Srbije (RARIS), Regionalni
centar za razvoj MSPP iz Beograda,
Centar za razvoj Jablaničkog i Pčinjskog regiona, Gradska opština Obrenovac, Graska turistička organizacija
Kragujevac, Regionalni centar za društveno-ekonomski razvoj Banata,
Asocijacija regionalnih razvojnih
agencija Srbije. Preduzetnici iz zemlje
i regiona promovisali su svoje proizvode i usluge a veliki sistemi i javni
sektor predstavili su ponudu namenjenu malim i srednjim preduzećima.
6. XII 2010. g.
Kragujevac
Civilni sektor u tranziciji
U Skupštini grada održan je Okrugli
sto „Civilni sektor u tranziciji“, koji su u
okviru projekta „Dometi tranzicije od
socijalizma ka kapitalizmu“ realizovali
Fondacija Fridrih Ebert i NVO Milenijum
u saradnji sa Skupštinom grada. Između desetak učesnika, o temi „Civilni
sektor i procesi regionalizacije i decen-
Piše:
Vladan Jeremić
Mesto dešavanja naše priče jeste Timočka krajina – ona
obuhvata Zaječarski i Borski upravni okrug sa gradom Zaječarom i
opštinama: Boljevac, Sokobanja, Knjaževac, Bor, Kladovo, Majdanpek i Negotin.
Na severu se graniči sa Rumunijom a na istoku sa Bugarskom
T
imočka krajina je region
raznolikosti. Samo u Timočkoj krajini istog dana možete da pecate ili jedrite na
Dunavu, relaksirate se u nekoj od
banja ili skijate na nekom od skijališta, i da budete na najnižoj tački
Srbije, na nadmorskoj visini od
svega 32 m u Negotinskoj niziji, i
na najvišem vrhu Srbije (2169 m)
na Staroj planini.
Nažalost, postoji dug spisak
ograničenja koja sprečavaju opštine
u Timočkom regionu da drže korak sa spoljnim svetom: institucionalne slabosti postojećih struktura ekonomskog razvoja, odsustvo opsežne i dosledne vizije ekonomskog razvoja, vrlo oskudne informacije o raspoloživosti i korišćenju resursa i potencijala i ograničenja za lokalni/regionalni ekonomski razvoj, centralizovani sistem javnih finansija i manjak finansijskih resursa na regionalnim
i opštinskim nivoima, nepostojanje
kvalitetne infrastrukture, istraživanja i razvojnih investicija u regionu, nedostatak preduzetništva
i poslovnog znanja i veština i tako
dalje. Kao rezultat ovih ograniče-
20
DECENTRALIZATOR | Broj 5
l
nja, Timočki region zaostaje za većinom regiona u Srbiji. Ovaj jaz u
razvoju dovodi do smanjenih mogućnosti za pristojan život ljudi u
tom regionu.
Mada je Vlada Srbije preduzimala neke aktivnosti, razlike u razvoju između regiona Srbije i dalje
su velike.
Zbog svega toga, ključni predstavnici regiona 2007. godine doneli su odluku da urade nešto i sami
i osnovali RARIS – Regionalnu
agenciju za razvoj Istočne Srbije.
Za razliku od drugih, sličnih regionalnih razvojnih agencija, u
stvaranju RARIS-a nisu učestvovali donatorski programi, strani
konsultanti ili međunarodne institucije. RARIS je u punom smislu
te reči 100 odsto made in Serbia.
nn Rezultati
Cilj RARIS-a je podrška razvojnim inicijativama, zasnovana na institucionalnom umrežavanju i partnerstvima, koja ima za cilj održivi
razvoj Istočne Srbije. RARIS ima
mali tim sačinjen od ljudi sa velikim
iskustvom na sličnim poslovima, sa
spektrom znanja koje će omogućiti
novembar/decembar 2010. g.
pokrivanje široke lepeze programa.
Ova agencija usaglašava svoje aktivnosti sa osnivačima kroz redovne
kontakte sa opštinskim kancelarijama
za lokalni ekonomski razvoj čije je
osnivanje ona i inicirala i pomogla.
Dugoročna institucionalna održivost RARIS-a ostvaruje se kroz model
finansiranja iz više izvora – od godišnje članarine osnivača, koja se kreće
u visini oko 0,14 odsto od opštinskih
budžeta, od naknada za pružene usluge i kroz realizaciju projekata.
RARIS je, po ocenama osnivača
i partnera, ostvario rezultate preko
očekivanih. Vrlo brzo smo uspeli da
uspostavimo dobru saradnju sa osnivačima i da napravimo širok krug
partnera, kako sa domaćim tako i
sa međunarodnim institucijama.
Ý Osnivači
Opštine Majdanpek, Kladovo, Bor,
Negotin, Knjaževac, Boljevac i Sokobanja i grad Zaječar, Regionalna privredna komora, Fakultet za menadžment, AD Vodogradnja, Preduzeće
za puteve, svi iz Zaječara, i Udruženje
građana Timočki klub iz Knjaževca.
Posebno treba izdvojiti nekoliko projekata, odnosno aktivnosti RARIS-a:
Gasifikacija Istočne Srbije.
Naš region nema gas i to je prepoznato kao jedno od velikih
razvojnih ograničenja. RARIS
je obezbedio sredstva da se izradi prethodna studija opravdanosti gasifikacije Istočne Srbije koja
je pokazala pod kojim uslovima je
gasifikacija ekonomski isplativa.
Regionalna deponija. RARIS je
obezbedio sredstva za izradu i vodio
projekat izrade dela projektno-tehničke dokumentacije za regionalnu
deponiju. Pored ostalog izrađeni su:
regionalni plan upravljanja otpadom,
generalni projekat izgradnje regionalne deponije Halovo i prethodna
studija opravdanosti izgradnje regionalne deponije.
Ovih nedelja se u saradnji sa Ministarstvom za zaštitu životne sredine i prostornog planiranja i Kabinetom potpredsednika Vlade za
Evropske integracije nastavlja izrada
tehničke dokumentacije za izgradnju regionalne deponije Halovo.
Sredstva za izradu dokumentacije
obezbeđena su iz „Project Preparation and Technical Assistance Facility to Reinforce Administrative
Capacity in Serbia“, koji su finansirali IPA fondovi.
Obezbeđena su sredstva za izradu
idejnog projekta izgradnje regionalne
deponije Halovo i opštinskih transfer-stanica otpada, izveštaja o obavljenim hidrološkim i geotehničkim
istraživanjima, studije opravdanosti
izgradnje regionalne deponije Halovo i opštinskih transfer-stanica i
analize uticaja na životnu sredinu.
Osnivanje LER kancelarija. U
okviru ovog projekta, RARIS je pomogao opštinama da uspostave kancelarije za LER. Opštinama je pružena pomoć u obuci ljudi i opremanju kancelarija.
Regionalna turistička ponuda.
Već tri godine RARIS radi na promociji Istočne Srbije kao nove turističke destinacije, na uspostavljanju
mreže glavnih turističkih činilaca i
na razvijanju zajedničke turističke
ponude Istočne Srbije. Ovde je realizovan niz aktivnosti kao što su: animiranje nacionalne Turističke agencije za ugovaranje regionalnih tura
u Istočnoj Srbiji (do sada je šest agencija uvrstilo naš region u svoju ponudu), organizovanje studijskih putovanja u naš region za nacionalne
turističke agencije i nacionalne medije, pripremljen je zajednički promotivni materijal i veb-sajt www.traveleastserbia.org , organizovana je pro-
mocija turističke ponude Istočne Srbije u dva navrata u najvećim gradovima Srbije i postavljene su turističke
karte regiona, grada i opštine na 20
velikih trajnih bilborda na glavnim
saobraćajnicama u regionu.
Mreža za podršku ruralnom
razvoju. RARIS već tri godine radi
kao Regionalni centar za podršku
ruralnom razvoju Istočne Srbije.
Uspostavio je funkcionalnu mrežu
koju čine područne kancelarije u
devet opština. Kroz ovu mrežu, koju
podržava Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, ustanoviće se postojeći i razviti novi potencijali za ruralni razvoj ovog dela
Srbije i poboljšati protok informacija
između lokala i centralnog nivoa
kao i unutar samog regiona.
Invest in Timok region. To je
naš pokušaj da se region približi stranim investitorima. Napravljen je
Vodič za investitore i postavljen na
RARIS-ov sajt, u delu namenjenom
investicijama www.raris.org/invest. Tu
se nalazi i baza sa 33 investiciona
projekta iz regiona pripremljena u
saradnji sa opštinama. Štampana je
i distribuirana brošura Investirajte
u Timočku krajinu na srpskom, nemačkom i engleskom jeziku. Oktobra ove godine predstavljeni su investicioni potencijali Timočke krajine na najvećem sajmu investicija
EXPO REAL u Minhenu.
Regionalizacija u interesu Srbije. Cilj projekta je podrška političkim reformama i procesu decentralizacije i regionalizacije u Srbiji
kroz jačanje procesa regionalizacije
u Timočkoj krajini. Kroz ovaj projekat regionalizacija je široko promovisana i znanje i informacije o ovom
pitanju danassu dostupniji širom Timočkog regiona, a takođe i u Srbiji.
Više informacija kao i korisna literatura o ovoj temi mogu se naći na
www.raris.org/regionalizacija.
Regionalna strategija razvoja
(www.raris.org/strategija) izrađena je i
usvojena septembra ove godine. Time su stvoreni uslovi za planiranje
i pripremu regionalnih razvojnih
projekata.
nn Saradnja
RARIS izuzetno sarađuje sa više
domaćih institucija i organizacija.
To se pre svega odnosi na
Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja i Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Ministarstvo zaštite životne sredine i prostornog planiranja.
Ono što nas čini zadovoljnim jeste činjenica da je naša
komunikacija sa ovim ministarstvima zaista dvosmerna, odnosno da možemo da sa njima ozbiljno razgovaramo i o načinima
rešavanja određenih problema u regionu, da predlažemo rešenja itd.
RARIS ima potpisane posebne protokole o saradnji sa Republičkom
agencijom za prostorno planiranje,
SIEPA itd.
Ý Glavne
aktivnosti
Identifikacija regionalnih projekata, aktivnosti na regionalnim projektima, priprema i implementacija
projekata, promocija i umrežavanje,
lobiranje i zastupanje interesa i edukacija i obuka.
znači da svakoj opštini pruža pomoć
(uključujući i finansiranje dela potrebne dokumentacije) da pripremi
po jedan projekat vredniji od dva
miliona evra.
Od međunarodnih organizacija
RARIS ima odličnu saradnju i partnerske odnose sa Nemačkom organizacijom za tehničku pomoć (GTZ),
i to posebno na projektu Lokalni
ekonomski razvoj u regionu Dunava.
Sa GTZ zajednički planiramo i realizujemo niz aktivnosti u Istočnoj
Srbiji i ta agencija je, pored ostalog,
pružila značajnu pomoć u osnivanju
opštinskih LER kancelarija.
Drugi kažu da RARIS radi dobro.
Naši osnivači su zadovoljni jer mi
zaista pokušavamo da odgovorimo
na njihove potrebe. Partneri sa kojima saradjujemo takođe su zadovoljni jer znaju da na RARIS mogu
da računaju kao na pouzdanog i realnog partnera koji će sve što se dogovori da realizuje na najvišem nivou.
Svi putevi investicija mogu da vode do Srbije, jer Srbija spaja Istok i Zapad. Njena
pozicija u srcu Jugoistočne Evrope čini je izuzetno atraktivnom za investiranje
Posebno je važna saradnja sa Delegacijom EU u Srbiji. RARIS zajedno sa još nekoliko regionalnih
agencija koristi tzv. Operativni
grant, koji treba da mu omogući da
postane kredibilna institucija za planiranje, koordinaciju i pružanje različitih socio-ekonomskih razvojnih
mera u Istočnoj Srbiji. Zahvaljujući
Operativnom grantu, RARIS pored ostalog pomaže u pripremanju
deset velikih infrastrukturnih lokalnih ili regionalnih projekta – što
Mi nismo do kraja zadovoljni. Pre
svega zato što su potrebe regiona toliko velike da jedan mali RARIS sa
nekoliko ljudi na njih ne može da
odgovori u punoj meri. Ono čime
smo zadoljni, jeste to da polako postavljamo dobre osnove za budućnost. Čeka nas veliki posao.
❚
novembar/decembar 2010. g.
Autor je direktor RARIS-a
www.raris.org
l
Broj 5 | DECENTRALIZATOR
21
ГРАЂАНСКИ АКТИВИЗАМ
6–7. XII 2010. g.
Beograd
Balkan Green Deal
Regionalna konferencija „Balkan
Green Deal“ u organizaciji pokreta
Balkan Environmental Life Leadership
Standard (BELLS) održana je u Centru Sava. Oko 150 učesnika iz 30 gra-
dova u regionu zaključilo je da je
snažno partnerstvo u oblasti zaštite
životne sredine na teritoriji zapadnog Balkana neophodno da bi se brže dostigli standardi Evropske unije i
da je kreiranje „zelenih politika“ politika budućnosti. Održavanje konferencije podržala je Ambasada Kraljevine Nizozemske.
9. XII 2010. g.
Novi Sad
U Vojvodini tri regiona
Okrugli sto o regionalizaciji Vojvodine pod nazivom „Vojvodina i njeni
regioni Srem, Banat i Bačka“ održan
je u Skupštini Grada. Skup su organizovali Reformisti Vojvodine, a na njemu su govorili: Petar Petrović, zamenik predsednika ove stranke, Miodrag
Isakov, Miroslav Ilić (Centar za liberalne studije Vojvodine), Đorđe Subotić,
Živan Berisavljević, Dragomir Jankov,
evroposlanik iz Slovenije Zmago Jelinčić i drugi.
Ý Istorijska crtica
С препорукама из Војводине
Glavni gradoviSrbije
У децембру је почела реализација дугорочног пројекта
„Војводина recommended“, уз подршку Владе
Аутономне Покрајине Војводине и Покрајинског
секретаријата за културу
Ц
иљеви пројекта „Vojvodina recommended“ јесу
успостављање трајног интеркултуралног дијалога и децентрализација културних програма, умрежавањем учесника у пројекту
у по једном граду из Србије, Мађарске и Хрватске, и промоција
примера добре праксе ради даље
размене искустава и културних
програма. Пројекат ће промовисати савремено и традиционално
културно стваралаштво у Војводини, што подразумева размену,
гостовање и едукацију уметника
из три државе обухваћене активностима, што ће обухватити и сарадњу са бројним партнерским
институцијама као и с појединцима и групама које културну акцију схватају као полигон мултикултуралности, толеранције, богатства различитости, очувања,
развоја и укрштања идентитета.
У оквиру пројекта „Војводина
recommended“ биће организовани
различити културни, едукативни
и забавни садржаји и то: концерти
и музичка тематска окупљања
којима се пружа подршка мање
афирмисаним музичарима, музичким ствараоцима домаће сцене
класичне и прогресивне музике и
усмерава пажња јавности на квалитет у овој области; изложбе слика, фотографија, постера, њихова
дистрибуција и размена; промоције књига и аутора; трибине посвећене актуелним дешавањима
на друштвено-политичко-културној сцени, уз подстицање на кон-
кретну акцију и размену искустава ради решавања конкретних
проблема; дизајн, реализација и
дистрибуција пропагандног материјала и успостављање интерактивног дијалога путем средстава интернет комуникације.
Реализација пројекта „Vojvodina
recommended“ отпочела је 10. децембра у зрењанинском Народном позоришту „Тоша Јовановић“, када је овогодишња награда
за „Добар пример Новог оптимизма“ свечано додељена глумици
Мирјана Карановић - добитница награде „Добар пример Новог оптимизма“
Мирјани Карановић. У Пробној
сали зрењанинског позоришта постављена је изложба фотографија
Жене на селу Регионалне женске
иницијативе Војвођанка из Новог
Сада и уприличена дегустација
специјалитета традиционалне
војвођанске кухиње, у организацији Салаша 137 из Ченеја. У Позоришном клубу Зелено звоно група Best Beat извела је перформанс
The Beatles, омаж оригиналној постави састава The Beatles.
У будимпештанском клубу Фоно 14. децембра је одржана дегустација војвођанске хране и вина,
и постављена изложба фотографија Жене на селу. У оквиру програма Сто лица Војводине изложене су фотографије из Војводине Дудаша Саболча, представљен
је пројекат We are here о животу
Рома избеглица у Војводини, који
реализује Удружење грађана Сви
из Бајше. У дебати под називом
Сто лица Војводине, коју је модерирао Ђерд Сербхорват, говорили су писац Ласло Вегел и позоришни редитељ Андраш Урбан,
да би по завршетку дебате наступио војвођански виртуоз на виолини Лајко Феликс. У најхладнијем музеју у земљи – Musée
Schinkovich – атељеу ликовног
уметника Едеа Шинковича, одржан је „Кувано вино парти“.
У осјечком кину је 17. децембра
приказан филм Желимира Жилника Стара школа капитализма,
након чега је публика разговарала
са аутором. Исте вечери је у осјечком клубу Туфна одржан Drum
and bass after party.
Сваки гост програма „Vojvodina
recommended“ добио је бесплатан
примерак часописа за савремену
културу Војводине Нова мисао.
Нове активности Новог оптимизмаочекују се с нестрпљењем.
❚
Best Beat - омаж Битлсима у Зрењанину
22
DECENTRALIZATOR | Broj 5
l
novembar/decembar 2010. g.
Фото: Кристијан Арањош
tralizacije u Srbiji“ govorio je Saša Milenić, predsednik Skupštine grada Kragujevca i član Nacionalnog saveta za
decentralizaciju RS, a o ulozi lokalne
samouprave u stvaranju povoljnog
ambijenta za razvoj civilnog sektora dr
Srđan Matović, član Gradskog veća
Kragujevca za saradnju sa udruženjima građana.
Регионални културни пројекат зрењанинског покрета Нови оптимизам
Фото: Горан Михајлов
?inicijative
DECENT MOZAIK
Лајко Феликс - наступ у будимпештанском клубу Фоно
P
restonice Srbije bile su u mestima u
kojima su dvorovi smeštani kao privremena staništa, a o čijem se izgledu i
strukturi nedovoljno zna. Glavni gradovi
Srbije kroz istoriju bili su Ras (X–XI v.), Niš
(Stefan Nemanja, od 1185), Ser i Skoplje
(Stefan Dušan Nemanjić, XIV vek), Kruševac
(knez Lazar Hrebeljanović, 1371–1389).
Beograd je bio prestonica kralja Stefana
Dragutina (1283–1316) i despota Stefana
Lazarevića (1404–1427). Njegov naslednik
Đurađ Branković (1427–1456) vratio je
Beograd Ugarskoj i prestonicu 1430. premestio u Smederevo (na slici). Beograd
je i u tome vremenu bio najrazvijeniji zahvaljujući geografskom položaju i kontinuitetu sa ugarskom administracijom i
kulturom. Nakon pada Smedereva 1459,
i Beograda 1521, prestonica cele jugoistočne Evrope bio je Istanbul (Carigrad).
Beograd je bio jedna od najvažnijih
tačaka ratova Turske i Austrije u XVII i
XVIII veku. Osvajanje Beograda bio je naj-
značajniji uspeh srpskih ustanika 1807.
Prva prestonica kneževine Srbije bio je
Kragujevac, od 1818. do 1841. godine.
Beograd je bio i prestonica Kraljevine Srbije od 1882. do 1918. godine, zatim i
Kraljevine SHS, tj. Jugoslavije.
Srem, Banat i Bačka u 18. veku
P
osle Karlovačkog mira (1699) Austriji
je pripala Bačka i severozapadni deo
Srema, dok su Banat i jugoistočni Srem
ostali pod otomanskom upravom do
Požarevačkog mira (1718). Veći deo Srema i delovi Bačke uključeni su tada u
vojnu granicu (uključujući slavonsku,
podunavsku i potisku sekciju), a drugi
delovi su došli pod civilnu (županijsku)
vlast u okviru habzburške Ugarske. Tamiški Banat je bio zasebna austrijska
pokrajina izdeljena na 11 okruga između
1718. i 1778. godine, a do 1751. godine
pod vojnom upravom. Godine 1741. u
osam severnih okruga Tamiškog Banata
Slovačka
Samoupravni regioni
(broj okruga)
Glavni grad
1 Bratislavski (8-5 u gradu)
Bratislava
2 Trnavski (7)
Trnavo
3 Trenčinski (9)
Trenčin
4 Nitranski (7)
Nitra
5 Žilinski (11)
Žilina
6 Banjskobistrički (13)
Banjska Bistrica
7 Prešovski (13)
Prešov
8 Košički (11-4 u gradu)
Košice
O
uspostavljena je civilna administracija,
dok se tri južna izdvajaju iz pokrajine
i priključuju Banatskoj vojnoj granici
između 1768. i 1773, u čijem sastavu
će ostati sve do njenog ukidanja 1873.
godine. Od 1744. godine, severni delovi
Srema dolaze pod civilnu upravu i postaju deo pokrajine Kraljevina Slavonija, a jugoistočni delovi Srema ostaju
u sastavu vojne granice do 1882. godine. Veći deo vojne granice u Bačkoj
ukida se i stavlja pod civilnu upravu
1750. godine, a u sastavu vojne granice
ostaje samo jugoistočni deo Bačke,
poznat kao Šajkaška.
regioni i
glavni gradovi
d 24. jula 1996. godine Republika Slovačka je administrativno podeljena na 8 regiona (na slovačkom kraj) i 79 okruga (okresy), uključujući
pet u Bratislavi i četiri u Košicama.
3
Okruge sačinjava nekoliko opština
(obec), koje se dalje dele na katastarske oblasti (katastrálne
2
1
územie). Od 2002. godine su, u
4
skladu sa odredbama Ustava, u
upravni sistem Slovačke uvedene
više zemaljske celine (vyššie územné celky) čije se unutrašnje granice poklapaju sa
granicama dotadašnjih regiona. Glavna razlika je u
tome što organe ovih samoupravnih regiona (samosprávne kraje), kako se još nazivaju – skupštinu i predsednika – biraju građani na direktnim izborima svake
četiri godine, dok je organe dotadašnjih regiona ime-
5
7
8
6
novala centralna vlada. Svaki
region je nazvan po gradu u kome
je sedište regionalne administracije.
Država je prenela deo svojih nadležnosti ne samo
na regione, nego i na opštine i gradove. Tako opštine
danas imaju nadležnost u vođenju matičnih knjiga,
overavanju spisa, socijalnoj zaštiti i zdravstvu, snabdevanju vodom i strujom, transportu, bezbednosti, zaštiti spomenika prirode itd.
novembar/decembar 2010. g.
l
Broj 5 | DECENTRALIZATOR
23
TISKOVINA
IMPRIMEE
Poštarina plaćena
kod pošte
11070 Beograd 27
Decentralizator
časopis Kancelarije Nacionalnog saveta
za decentralizaciju Republike Srbije
Palata „Srbija“
Bulevar Mihaila Pupina 2
11070 Novi Beograd
U susret izmenama izbornog zakonodavstva
C
entar za slobodne izbore i demokratiju
pozvao je Kancelariju Nacionalnog saveta
za decentralizaciju RS da učestvuje u projektu promocije nacrta zakona o izboru odbornika i zakona o Državnoj izbornoj komisiji
u više gradova u Srbiji, u okviru serije okruglih stolova pod zajedničkim nazivom „U
susret izmenama izbornog zakonodavstva u Srbiji – korak
napred“. U Gradskoj
skupštini Čačka, 29.
novembra ove dokumente predstavili su
Đorđe Vuković i Bojan Klačar iz CeSID-a, o
značaju lokalnih izbora za proces decentralizacije govorio je urednik Decentralizatora
Nenad Živković, nakon čega se povela živa
rasprava sa dvadesetak lokalnih političkih
figura. Sledeći susret održan je u Skupštini
grada Sombora 6. decembra, kada su sa
akterima lokalne političke scene i odbornicima razgovarali prof. dr Milan Jovanović,
profesor Fakulteta političkih nauka, Đorđe
Decentralizator
Vuković, programski direktor CeSID-a, i Marinika Čobanu, zamenica direktorke Kancelarije Nacionalnog saveta za decentralizaciju RS. U niškom Medija centru 13. decembra o radnim verzijama ova dva zakona
govorili su Bojan Klačar i Đorđe Vuković iz
CeSID-a, dr Zoran Stojiljković, profesor na
Fakultetu političkih
nauka u Beogradu, i
Nataša Dragojlović,
pomoćnica direktorke
Kancelarije Nacionalnog saveta za decentralizaciju RS, a u raspravi su učestvovali i predstavnici niškog
političkog života. Završni okrugli sto, na kome su o ovim dokumentima govorili Tomas
Njoki iz delegacije EU u Srbiji, Dajana Faloni
iz OEBS-a, Đorđe Vuković iz CeSID-a i Nataša
Čorbić, direktorka KNSD RS, održan je u Tanjugovom pres centru 16. decembra.
Seriju okruglih stolova CeSID organizuje
u saradnji sa USAID-om i Institutom za održive zajednice.
Prethodne brojeve
Decentralizatora
možete pročitati na sajtu:
www.decentralizacija.gov.rs
je časopis Kancelarije Nacionalnog saveta za decentralizaciju Republike Srbije • CIP - katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije,
Beograd, 353 (497.11), ISSN 1821-486X = Decentralizator, COBISS.SR-ID 174327052 • Adresa: Palata „Srbija“, Bulevar Mihaila Pupina 2, 11070
Novi Beograd • Telefoni: 011/213-71-08, 301-41-05 • Faks: 011/213-71-20 • e-mail: [email protected] • Urednik: Nenad Živković • Dizajn i grafička priprema: Zoran
Korolija • Lektura: Spomenka Tripković • Primerak je besplatan • Štampa: Štamparija Stojkov, Novi Sad, Laze Nančića 34-36 • Ovaj broj je štampan u 6000 primeraka.
Download

Decentralizator