Decentralizator
ISSN 1821-486X
broj 1
l
mart/april 2010.
l
godina I
...kojim
putem
dalje?
www.decentralizacija.gov.rs
Branislav - Cole Kovačević
strane 4. i 5.
Od Sretenjskog
ustava do
regionalizacije
dalek je put!
Dragan Vujadinović
strane 8. i 9.
Politika ili
stvarna
decentralizacija
Мilorad Doderović
Centralizam je
stranputica...
strane 20. i 21.
Kako je Lale
doveo Leonarda
u Srbiju?
ДОБРО ДОШЛИ У ДЕЦЕНТРАЛИЗАТОР
iz sadržaja
Ненад Чанак
Централизам укида
демократија. . . . . . . 6-7
Vladimir Jovanović
Finansiranje
lokalnih vlasti . . . 10-11
ДЕЦЕНТРАЛИЗАЦИЈА НЕОПХОДНА ЗА
Mada, možda, ne izgleda tako
квалитетнији и лакши
живот свих грађана
Nije sve
u glavnim
gradovima
Децентрализација није сама себи циљ. Она је само
начин ефикаснијег пружања услуга грађанима.
Ниједан централизован систем не може да
одговори бесконачном варијетету потреба локалне
заједнице као што то могу локалне власти, које је
она изабрала и које су јој одговорне
Više od vesti
manje od
teksta . . . . . . . . . . . . . 12-13
Aleksandar Vesić
Lokalne samouprave
odgovorne za
upravljanje
otpadom. . . . . . . . . . . . . 14
Милица Делевић
Регионализација
и европска
интеграција . . . . . . . . 15
Сарадња уклања
границу и источну
и западну. . . . . . . . 16-17
Трећина за
регионализацију,
већина против
„београдизације“. . 22
Kontakti zaposlenih
u Kancelariji NSD RS
Kancelarija Nacionalnog saveta za
decentralizaciju Republike Srbije
(KNSD RS) nalazi se u Palati „Srbija“ u
Ulici Mihaila Pupina 2 na Novom Beogradu (bivši SIV) i radi svakog radnog
dana od 9 do 17 sati.
Internet prezentacija Kancelarije
www.decentralizacija.gov.rs
Kancelarijom rukovodi direktorka
Nataša Čorbić (011/301-4107, [email protected]), koja ujedno
obavlja i dužnost sekretarke Saveta.
Zamenica direktorke KNSD RS je Marinika Čobanu (011/301-4117, [email protected]), a pomoćnici
su Nataša Dragojlović (011/3014104, [email protected])
i Nebojša Vrebalov (011/301-4105,
[email protected]).
PRVE REČI
Д
ецентрализација Србије није нова тема.
О томе се говори дуги низ година, а од
2000. се децентрализација често апострофира као приоритет у политичким програмима
демократских влада. Међутим, све до 2009. године
процес децентрализације одвијао се фрагментарно
и по секторима, без координираног приступа и
институционалног механизма за управљање децентрализацијом.
Водећи се потребом за јасном визијом и јасним
стратешким опредељењем о овом питању, Влада
Републике Србије је у марту 2009. године створила
институционални оквир за израду и спровођење
Стратегије децентрализације Републике Србије.
Основана су Владина тела задужена за израду овог
стратешког документа и дефинисане су њихове
надлежности, састав и начин рада.
Национални савет за децентрализацију Републике
Србије јесте политичко координационо тело са превасходним задатком да координира израду Стратегије и даје политичке смернице за вођење процеса
децентрализације. Савету у томе стручно помаже
Стручна радна група Савета, састављена од експерата, академских професора и представника цивилног друштва. Административну, професионалну и
организациону подршку раду Савета и Стручне
радне групе пружа Канцеларија Националног савета
за децентрализацију Републике Србије.
Ми, који радимо у Канцеларији Националног савета, на децентрализацију Србије гледамо као на претпоставку и део процеса даље демократизације друштва. Децентрализација је питање суверености грађана
и људских права и слобода јер се тиче права сваког
појединца да активно учествује у креирању јавних
политика и у доношењу одлука које утичу на његову
свакодневицу, али и на могућност планирања будућности његове деце. Већа је вероватноћа да ће се ово
право практиковати уколико те битне одлуке о квалитету живота доносе они нивои власти који су
најближи грађанима. Децентрализована власт је у
положају да буде потпуније и боље информисана о
стању, потребама и тежњама грађана и да на те потребе
потпуније и боље одговори, креирајући тако и повољну климу за свеобухватни развој друштва. Стога,
неки од главних циљева децентрализације треба да
су подизање нивоа ефикасности и ефективности у
пружању јавних услуга, као и потреба да се подстакне
локални и регионални економски развој.
Како ово није могуће постићи без „демократије
одоздо“ и делотворног учешћа грађана у процесу
доношења одлука, тела која раде на изради Стратегије децентрализације у обављању тог посла водиће се начелима јавности, отворености и инклузивности. Издавање часописа Децентрализатор само је један од начина да вас позовемо да у овом
процесу учествујете.
Као што права демократија значи
поштовање „правила игре“ чак и
онда када судија окрене главу,
права децентрализација значи
најбржу помоћ грађанима чак и
онда када не знају да имају проблем
Наташа Чорбић
директорка
Канцеларије Националног савета
за децентрализацију Републике Србије
Piše:
Nenad Živković
P
ogledajmo kako to izgleda
na simboličkom nivou: jeste Danton predvodio juriš slobodnih građana na Bastilju,
čime je počela moderna politička
istorija Evrope, ali je Marseljeza spevana u Marselju. Sveti otac stoluje
u večnom gradu, u kome se svojoj
hiljadama godina dugoj starosti opire i gordi Koloseum, ali je renesansa ipak nastala u Toskani. Jeste da
fudbaleri kraljevskog kluba jure za
loptom na Santjago Bernabeu, u
komšiluku palate Zarzuela, rezidencije španske dinastije, ali je Kristobal Kolon isplovio ka Indiji iz andaluzijske luke Palos de la Frontera. Brandenburška kapija jeste simbol najveće ljudske naseobine na reci Špre, ali je Martin Luter svojih
95 teza prikucao na vrata Crkve svih
svetih u Vitenbergu. Jeste, Big Ben
pomaže generacijama stanovnika
metropole britanske imperije da budu tačni ali naši preci gomilu kamenčina nisu poređali u misteriozni krug Stounhendža nasred današnjeg Bond strita, nego na poljani u okolini Salzburija...
Postoje i drugačiji slučajevi – kada najveći grad u zemlji nije glavni, u smislu da je u njemu smeštena državna administracija i diplo-
matski kor: Brazilija, Otava i Kanbera, to su samo tri primera, ima
ih još. Dakle, jeste Bela kuća u Distriktu Kolumbija, ali koverte koje snejl mejlom stižu u Facebook
adresirane su na Palo Alto, California; glavni štabovi globalnih
pojava i globalnih brendova CNN
i Coca-Cola nalaze se u Atlanti,
Džordžija; članovi Saveta bezbednosti okupljaju se u onom soliteru na ušću Ist rivera; a Holivud
ipak nije vašingtonsko predgrađe...
Isto tako, jeste Protokol u Beogradu, i Albanija, i Beograđanka,
i Pobednik, i Hajdučka česma, i
Stari i Novi dvor, i Hram, i Ada
“
uvećava i za telo ako bude nastavilo da slabi; biće loše ako i upravljanje glavom i telom, bez obzira na
njihove (s)razmere, bude centralizovano. Svuda i svima jednake šanse, to je antidot ovom „loše“. Srbiji
nije potrebna debeogradizacija u
smislu antibeogradizacije, ali joj je
neophodna debeogradizacija u smislu demetropolizacije. Beograd zaslužuje bolju sudbinu, baš kao i Bajmok, Bosilegrad i Babušnica.
Na istom tragu, potpuno je bespredmetna rasprava da li je Novi Sad
Beograd je postao ogromna glava na nejakom
telu, koje je postajalo sve slabije što je glava
bivala sve veća, i biće loše i za glavu ako bude nastavila
da se uvećava i za telo ako bude nastavilo da slabi
Ciganlija, i Marakana, i Centar
Sava, i Skupština i sva ona divna
mesta, grandiozne građevine, tragovi prošlosti, istorije, kulture, tu
je novac, predstavništva stranih
firmi, važne institucije, tu su živeli veliki ljudi čija dela još uvek žive...
ali je isto tako jasno da život, isto
tako dostojan, živi i negde drugde.
Zahvaljujući svojim uporednim
prednostima, Beograd decenijama
privlači ogroman broj ljudi koji iz
„unutrašnjosti“ dolaze da na mestu spajanja Save i Dunava pronađu
bolji život; Beograd je postao
ogromna glava na nejakom telu,
koje je postajalo sve slabije što je
glava bivala sve veća; i biće loše i
za glavu ako bude nastavila da se
glavni grad ili nije; Italija ima 20 glavnih gradova i to joj ne smeta da bude jedna od najrazvijenijih zemalja
na svetu. Upravo obrnuto, takva je
jer ima tolike glavne gradove.
Dakle, ako postoji konsenzus o
integraciji naše zemlje u Evropu,
čiji će moderan duh, civilizacijske
tekovine i društvene vrednosti Srbija prihvatiti bez ostatka i bez skepse, Evropu decentralizovanu od subpolarnog Tromzea do suptropskog
Palerma, od ledenog ostrva do Helade, onda će u toj predivnoj porodici naroda svoje mesto naći Srbija u kojoj se u Beogradu donose odluke koje se tiču cele zemlje, ali i u
kojoj Vojvođani brinu o kvalitetu
svog života, u kojoj Vrščani od-
lučuju o svojim lokalnim prilikama, a Varvarinci o budućnosti svoje dece. Zato su naše zastave plava
sa žutim zvezdicama, kao simbol
našeg okruženja i kulturnog miljea,
srpski barjak, kao simbol državnog
jedinstva, vojvođanska trobojka,
kao simbol zrelosti zajednice da sobom upravlja, i zastava svakog grada i svake opštine, kao simbol
spremnosti svakog građanina da
njegova sudbina od njega i zavisi.
Nesebični doprinos tom neizbežnom procesu daće i Kancelarija
Nacionalnog saveta za decentralizaciju Republike Srbije, kao i njen
časopis čije prve reči prvog broja
upravo čitate. Decentralizacija do
krajnjih korisnika, do svakog pojedinca ponaosob, do svakog građanina zbog koga država postoji i kome
pripada, to je misija i sveti cilj i Kancelarije i Decentralizatora. S namerom da uspostavimo „dvosmernu
saradnju“ i da svaki čitalac na svoj
način doprinese ovom izuzetno važnom poslu u javnom interesu i za
opšte dobro, stupa u život ovo glasilo, za koje se nadamo da će ubrzo
pronaći put do široke čitalačke publike, a njegove poruke do sive
moždane mase, do rodnog mesta
svih naših svakodnevnih postupaka i odluka, što za posledicu ima našu realnost koja, dakle, nije pala s
neba nego je mi stvaramo svakim
svojim pojedinačnim delom.
Nije sve u glavnim gradovima.
Ima nečeg i u „provinciji“.
❚
Autor je urednik
„Decentralizatora“
DECENTRALIZACIJA JE NACIONALNI INTERES
2
DECENTRALIZATOR | Broj 1
l
mart/april 2010. g.
mart/april 2010. g.
l
Broj 1 | DECENTRALIZATOR
3
ZAŠTO JE CENTRALIZAM LOŠ?
?letopis
Dokle je stigla Srbija 175 godina kasnije?
Od Sretenjskog ustava
do regionalizacije...
21. X 2009. god.
Beograd
Deklarativna zalaganja za ravnomerni
regionalni razvoj (pravih regija i nemamo),
poput statističkih regiona, nisu samo politička
demagogija već predstavljaju suptilnu i
osmišljenu strategiju definisanja (širenja)
Beograda kao metropole, makroregije ili kako
god bude trebalo! Zbog toga se, kroz tzv.
statističke regione, pristupa čak i promenama
naziva postojećih delova (regija) Srbije
(Šumadija, Braničevo, Mačva ili Timočka
Krajina...) transformišući ih u nepoznanice:
Centralna, Zapadna ili Istočna Srbija
Promovisan časopis
Izazovi evropskih integracija
Izdanje časopisa Izazovi evropskih
integracija posvećeno izazovima političke i ekonomske regionalizacije, promovisano je u beogradskom Klubu –
knjižari – galeriji Glasnik.
O temi broja i o aktuelnom momentu
evropskih integracija govorili su Boško
Ristić, narodni poslanik i predsednik Odbora za pravosuđe Skupštine Srbije, Jovan Komšić, profesor na Univerzitetu u
Novom Sadu, Predrag Simić, profesor na
Fakultetu političkih nauka u Beogradu i
bivši ambasador Srbije u Francuskoj, Dušan Janjić, naučni savetnik Instituta za
društvene nauke i direktor Foruma za
etničke odnose, Dejan Jovanović, državni sekretar u Ministarstvu ekonomije i
regionalnog razvoja, i Nikola Jovanović,
glavni urednik časopisa.
Priloge o različitim dimenzijama regionalizacije za ovaj broj časopisa napisali su:
prof. dr Stevan Lilić –„Regionalizam, EU i
pravni okviri regionalizacije Srbije“, prof.
dr Dubravka Jurlina-Alibegović –„Regionalizacija u Hrvatskoj: iskustva i otvorena
pitanja“, dr Goran Nikolić –„Novi predlog
za statističku regionalizaciju Srbije“, prof.
dr Predrag Simić –„Polovi razvoja i regionalizam u Francuskoj“, prof. dr Jovan
Komšić –„Političko-institucionalni aspekti regionalnog razvoja Srbije u svetlu
evropskih standarda”, dr Dušan Janjić –
„Srbija, država regiona“ i dr Vladimir Vuletić i Jelisaveta Vukelić –„Odnos političke
elite Srbije prema regionalizaciji“.
O aktuelnim temama pisali su Vladimir
Vučković i Nikola Tasić –„Monetarna integracija u državama regiona“, dr Vida Čok
–„Državljanstvo i evropsko građanstvo u
pravu EU“ i Dušan Ignjatović –„Dostizanje potpune saradnje sa Haškim tribunalom kao uslov za pridruživanje Srbije EU“.
Ovaj dvomesečnik izdaje JP Službeni glasnik, uz podršku nemačke organizacije za tehničku saradnju (GTZ).
ustava. Oko 5000 ljudi požurilo
je u Kragujevac kako bi im Miloš
Obrenović obećao i prihvatio
ustav. Miloš je sastavljanje ustava
poverio Dimitriju Davidoviću, a
Skupština koja ga je usvojila počela
je sa radom 2. februara 1835. (po
starom kalendaru) kada su ga poslanici, iz svih okruga, sa oduševljenjem pozdravili. Jedan od članova (119) Sretenjskog ustava glasio
je: Imanje svakog Srbina, bilo kako mu drago, jest neprikosnoveno.
Ko se pokusi samovoljno dirnuti u
Piše:
Branislav - Cole Kovačević
S
ve više građana uviđa problem visoko centralizovane Srbije, žargonski rečeno
„beogradizacije Srbije“, o čemu pričaju političari na vlasti kao i oni u
opoziciji. Ipak, čim se pomene promena Ustava, neophodnost decentralizacije i regionalizacije, pokrene se lavina „patriotskih snaga“ sa
prepoznatljivim optužbama (iz
Miloševićevih vremena) za rasparčavanje Srbije, separatizam...
A sa ustavima na ovim prostorima nikada nije išlo lako, od Sretenjskog pa do „Koštuničinog“.
Prvi srpski ustav, Sretenjski iz
1835, bio je makar i kratkotrajna
pobeda onog prosvećenijeg dela
naroda koji je vladarsku samovolju mogao da zaustavi jedino kakvim-takvim ustavom. Odgovor
naroda na tadašnji apsolutizam
Miloša Obrenovića dogodio se zahvaljujući Miletinoj buni 1833.
koja je počela zbog nepostojanja
4
DECENTRALIZATOR | Broj 1
l
...dalek je put!
Srbije bio je proces, spor i mučan,
ali se nije mogao zaustaviti. Čak
i tada, na kraju 19. veka, Beograd
se izdvajao od ostatka Srbije, o
čemu je vizionarski govorio, daleke 1876. godine, istoričar M.
Đ. Milićević:
... Zemlja među Moravom (nap.
Zapadnom i Velikom), Dunavom,
Savom, Kolubarom i Ljigom (nap.
i Dičinom), zove se Šumadija. To
su Beograd i beogradski okrug, Smederevo i njegov okrug, Kragujevac
“
Prvi srpski ustav,
Sretenjski iz 1835,
bio je makar i kratkotrajna
pobeda onog prosvećenijeg dela naroda koji je
vladarsku samovolju
mogao da zaustavi jedino
kakvim-takvim ustavom
tuđe dobro i imanje ili prisvojiti ga
ili okrnjiti, onaj će se smatrati za
narušitelja opšte narodne bezbednosti, bio on ko mu drago i od kud
mu drago. Ovaj član se, kao ni drugi, nije dopao knezu Milošu pa je
Ustav brže-bolje ukinut 17. marta 1835. godine.
Konstituisanje moderne države
mart/april 2010. g.
i kragujevački okrug, Jagodina i njezin okrug i Milanovac s okrugom
rudničkim. ... Kragujevac, nekad
najneposredniji predstavnik i izraz
duha i težnji Šumadinaca, davao
je pravac svoj radnji nove srpske države. ... Danas je Beograd ne samo nešto više od Šumadije, nego
je on nešto gotovo pretežnije i od
sve Srbije. Beograd daje i misli i
crta pravce; Beograd oseća i zadahnjuje; Beograd razlaže i ubeđuje; Beograd upućuje i steže da
se vrše njegove sudbine... ono što
je izašao seljak kao jedini predstavnik srpske nacije, isteklo je iz nerazgovetne želje osloboditi se svevlašća
Beograda i njegovoga duha, i učinjeno je možda u težnji da se nekako
digne narodni živalj. Ali kao da je
to sve uzalud. Mnogo su jače struje
koje iz Beograda deru na narod raznim pravcima i kanalima, nego
da bi im ova, više uobražena nego
istinska, prepreka mogla put zaseći.
Drugo se nešto hoće, te da Šumadija vidi u Beogradu sebe, a Beograd opet sebe u Šumadiji.
Može dati Bog da oni rad kojih
naročito ja ovo pišem, proizvedu
takvo stanje, ama meni jamačno
nije namenjena sreća da to očima
vidim...
Ne samo što to svojim očima nije video M. Đ. Milićević, već nam
je tako svanuo 5. oktobar 2000, kada je narod podigao bunu, poput
Miletine, izašavši na ulice, ovog puta u Beogradu, protiv despotije Slobodana Miloševića. Opozicioni lideri su svojom čašću garantovali da
će se stanje u Srbiji, nakon promena, odmah popraviti, nabolje! Pored demokratije, svuda su isticali
neophodnost ustavnih promena i
„debeogradizacije“ Srbije – decentralizacije i regionalizacije. Ali vlast
je vlast, pa se obećanja lako daju a
još lakše zaboravljaju.
Danas je važeći Ustav referendumski, na jedvite jade usvojen
(2006. godine), mada o njemu nije vođena javna rasprava, pa se sa-
“
Pored
demokratije, svuda su
isticali neophodnost
ustavnih promena i
„debeogradizacije“
Srbije – decentralizacije i regionalizacije.
Ali vlast je vlast, pa se
obećanja lako daju a
još lakše zaboravljaju
mim tim nisu stvorili minimalni
uslovi za decentralizaciju, a još manje za regionalizaciju. Ni taj, kao
ni prethodni ustavi, nije smetao
Beogradu da bude još alaviji, pa i
da nastavi „anektiranje“ dela po
dela Šumadije: Lazarevac, Mladenovac, Obrenovac... šireći se ka
Smederevskoj Palanci, Velikoj Plani, Lapovu i Batočini, po Koridoru 10. Kroz izradu prostornih planova, mimo Ustava, Beograd preuzima deo po deo nadležnosti, pa
i teritorija, ispod Save i Dunava!
Najnovijim Statutom Vojvodine
stvorena je zakonska prepreka širenju Beograda na sever, ka Sremskoj Mitrovici, Pančevu, Vršcu...
Deklarativna zalaganja za ravnomerni regionalni razvoj (pravih
regija i nemamo), poput statističkih regiona, nisu samo politička demagogija već predstavljaju suptilnu i osmišljenu strategiju
definisanja (širenja) Beograda kao
metropole, makroregije ili kako
god bude trebalo! Zbog toga se,
kroz tzv. statističke regione, pristupa čak i promenama naziva postojećih delova (regija) Srbije
(Šumadija, Braničevo, Mačva ili
Timočka Krajina...) transformišući
ih u nepoznanice: Centralna, Zapadna ili Istočna Srbija. Tako nametnutim i besmislenim nazivima, koji ništa ne znače, moguće je
menjati izgled i veličinu teritorije! Šumadija je precizno (istorijski i geografski) definisana, a Centralna Srbija će biti ono što Beogradu bude odgovaralo! Takav pristup decentralizaciji i regionalizaciji Srbije, na jednoj strani preti da
opustoši veći deo gradova i opšti-
na južno od Beograda, dok na drugoj strani Beograd neće biti u stanju da apsorbuje sve veće potrebe
novopridošlih stanovnika.
Bez ozbiljne rasprave već se formiraju novi statistički tzv. regioni, bez ikakve logike, tako da je na
osnovu predloga neustavne „teritorijalne organizacije Srbije“ na
statističke regione, opština Rekovac i Levač, koja je od Kragujevca
udaljena tek dvadesetak kilometara, pripala Istočnom regionu čiji
je centar u Zaječaru!!!
Poigravanjem sa građanima Srbije, pa i sa čitavim regijama (bar
istorijski i geografski prepoznatljivim!), napraviće se novi problemi,
a sve na štetu građana!
Javna rasprava o novoj i drugačijoj teritorijalnoj organizaciji
Srbije, o novom i modernom ustavu, neophodna nam je i hitna, ne
samo zbog činjenice da je to jedan od uslova za prijem u EU, već
zbog nasušne potrebe građana za
ravnomernim regionalnim razvojem kako bi se zaustavio proces
osiromašenja i iseljavanja od juga ka severu.
I dalje!
Dokle?
❚
Autor je novinar iz Kragujevca
mart/april 2010. g.
l
Broj 1 | DECENTRALIZATOR
5
ЗА КОГА ЈЕ ДЕЦЕНТРАЛИЗАЦИЈА ДОБРА?
?letopis
Есеј о природним непријатељима
28. X 2009. god.
Централизам
укида
Beograd
Jačanje lokalne samouprave,
faza dva
Ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Marković,
državni sekretar u Ministarstvu finansija Slobodan Ilić, predsednik Stalne
konferencije gradova i opština Nenad
Milenković i direktor Direktorata za
demokratske institucije pri Savetu
Evrope Hilderik Shapseld, potpisali su
28. oktobra 2009. godine Memorandum o razumevanju ovih institucija
kojim se utvrđuju uloge i obaveze
partnera zajedničkog programa Evropske komisije i Saveta Evrope „Jačanje
lokalne samouprave u Srbiji, faza dva“.
Ovaj trogodišnji program, u koji će biti
uloženo 2,2 miliona evra, ima za cilj
da pruži podršku centralnoj i lokalnim
vlastima u daljoj razradi strategije decentralizacije i primeni institucionalnih i pravnih reformi u oblasti lokalne
samouprave u Srbiji. Zajednički program „Jačanje lokalne samouprave u
Srbiji, faza dva“ jeste nastavak programa realizovanog u periodu 2006–
2008. godine.
демократија
3-5. XI 2009. god.
П
Beograd
Održan Sajam
lokalne samouprave
Sajam lokalne samouprave, koji su
organizovali Ministarstvo za državnu
upravu i lokalnu samoupravu, Stalna
konferencija gradova i opština (SKGO)
i opština Novi Beograd, održan je od 3.
do 5. novembra 2009. godine, u Hali
sportova na Novom Beogradu. Sajam,
ê
ê
ê
трализована; ако је држава грађанска, мора бити децентрализована до крајње границе.
Дакле, оно што децентрализација носи у себи, јесте то да сигурно држава која је децентрализована не може бити тоталитарна. Сигурно држава која је
децентрализована не може бити
неодговорнија према грађанима
који у њој живе него централизована. Сигурно је да децентрализована држава не може бити
корумпиранија од централизоване. И не може бити децентрализована држава нестабилнија
од централизоване. Из једноставног разлога што се онда проблеми који се догађају на појединим просторима у земљи решавају на тим просторима а не дижу се до самих корена државе,
до питања опстанка комплетне
државне заједнице. Само зато
што негде некоме није исплаћено нешто што он мисли да треба
или нема права која мисли да
треба да му припадају.
И управо због тога је децентрализована држава по дефиницији
боља, стабилнија, мање корумпирана, са више радних места и са
већом енергијом за тржишну
утакмицу од централизоване. И
управо због тога, свака демократска земља тежи децентрализацији.
Свака демократска земља тежи
томе да се власт и одлучивање
спусте на ниво у којем би били
далеко ближи грађанима него што
је то случај са централизованим
државама. Када се погледа ко се
залаже за централизоване систе-
Пише:
Ненад Чанак
Не постоји ниједна тоталитарна,
ниједна недемократска, ниједна
фашистичка држава која је
децентрализована, не постоји
ниједна на било каквом типу
искључивости заснована држава
која је децентрализована
6
DECENTRALIZATOR | Broj 1
l
mart/april 2010. g.
остоји једна чудновата дилема која се
појављује у људима када се спомене
децентрализација власти. Ништа лакше него посрнути у сада већ отужне расправе о
томе да ли је децентрализација први корак ка
сепаратизму и да ли је децентрализација стварање услова за распад државе или шта такво. Са
друге стране, заговорници децентрализације
тврде да су централизоване државе штетне за
грађане и да је децентрализација нешто што је
добро за сваког грађанина и за целу државу.
Управо због тога, покушао сам да у својим размишљањима кренем од чињеница са којима се
нико не може не сложити, него само недобронамерни могу да додају онај вечити везник АЛИ
који, као што знамо по народној изреци, девојци
увек срећу квари. Дакле, не постоји ниједна тоталитарна држава која је децентрализована, не
постоји ниједна недемократска држава која је децентрализована, не постоји ниједна фашистичка
држава која је децентрализована, не постоји ниједна на било каквом типу искључивости заснована
држава која је децентрализована. Што не значи
да, ако је држава демократска, мора бити децен-
U Beogradu,
29. i 30. marta
N
acionalna koalicija za decentralizaciju (NKD) u
partnerstvu sa Kancelarijom Nacionalnog saveta za decentralizaciju
Republike Srbije (KNSD), Misijom
Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju u Srbiji (OEBS), Savetom Evrope (SE) i Balkanskim
fondom za lokalne inicijative
(BCIF) organizuje Nacionalnu
konferenciju o decentralizaciji, koja
će biti održana 29. i 30. marta 2010.
godine, u zgradi Narodne skupštine
(Kralja Milana 14, Beograd).
Konferencija će se baviti pred-
ме, не треба заборавити да су после пада фашизма у Шпанији
најконзервативнији кругови били
ти који су се одупирали децентрализацији, док су они који су Шпанију хтели да учине демократском
земљом, управо то чинили преко
децентрализације. Хитлеров Трећи рајх био је врхунски централизована творевина, централизована преко кичме коју је чинила
Национал-социјалистичка немачка радничка партија Адолфа Хитлера, где је државна децентрализација била потпуно беспредметна и није се сводила на децентрализацију него на регионализацију,
то јест, на прављење онаквих организационих јединица преко
којих би намесници лакше управљали великом државом.
Због тога је врло важно не ме-
шати та два појма – децентрализацију и регионализацију, јер регионализација може да буде, и
углавном и јесте, само пуко преношење одређених ингеренција
централних власти на њихове
поверенике. И рећи да је регионализована држава и децентрализована, исто је као рећи да су
армија и полиција децентрализоване зато што имају разне нивое чинова. Не, то нема никакве
везе једно са другим. И само злонамерни или наивни могу мислити да се преко регионализације иде ка децентрализацији
државе и демократизацији
друштва.
Децентрализација значи да се
одоздо навише одлучује о политичким представницима који
имају пун капацитет одлучивања,
а тога тренутно у Србији, у пуном и правом смислу те речи, нема. Неко ће рећи: уставни оквир
је такав. Противници такве тезе
рећи ће да је тај устав нелегално
донет, као и онај пре њега. Неко
ће рећи: објективне су околности због којих је то немогуће у
Србији. Противници тога могли
би да одговоре: А које су то објективне околности које трају већ
толико година а да се није учинило ништа да се оне промене,
ако заиста те објективне околности нису оно што владајућа
структура у Србији жели?
Дакле, ствари су ту толико једноставне да се из њихове сложености просто не може ишчупати.
Једноставна је чињеница да
Србија само кроз децентрализа-
“
Врло је важно
не мешати два појма
– децентрализацију и
регионализацију,
јер регионализација
може да буде,
и углавном и јесте,
само пуко преношење
одређених
ингеренциjа
централних власти на
њихове поверенике
цију и истинско уставно преношење власти на ниже нивое може
почети да излази из ћорсокака у
коме се налази. Компликован и
сложен део јесте да о томе треба
да одлуче они којима иде на руку
управо такав централизован систем, и ту се круг затвара.
Овај лист који вам се налази
у рукама, треба да се бави управо
тиме да што већи број људи у
Србији схвати о чему се заиста
ради када је децентрализација у
Србији у питању. И да схвати
због чега се воде тако оштре борбе око једноставног питања: Децентрализација, да или не? Све
је једноставно на папиру, све је
компликовано у Србији.
❚
Аутор је председавајући
Националног савета за децентрализацију Републике Србије
Nacionalna konferencija
o decentralizaciji
stojećim koracima u procesu decentralizacije Srbije, o čemu će govoriti domaći i strani eksperti, učesnici i gosti Konferencije. Nacionalnu konferenciju o decentralizaciji otvoriće predsednik Republike
Srbije Boris Tadić, a prisutnima će
se obratiti i Vensan Dežer, šef Delegacije Evropske unije, Tomas Mur,
zamenik šefa Misije OEBS u Srbiji,
Konstantin Jerokostopulos, ambasador i specijalni predstavnik generalnog sekretara Saveta Evrope u
Srbiji, Nenad Čanak, predsedavajući Nacionalnog saveta za decen-
tralizaciju Republike Srbije, Mlađan
Dinkić, potpredsednik vlade Srbije
i ministar ekonomije i regionalnog
razvoja, Milan Marković, ministar
za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Diana Dragutinović, ministarka finansija i drugi zvaničnici.
Budući da je Vlada Republike
Srbije poverila Nacionalnom savetu za decentralizaciju Republike
Srbije i ekspertskoj grupi Saveta
posao izrade Strategije decentralizacije Srbije, cilj Konferencije jeste pokretanje što šireg dijaloga,
uključivanje svih relevantnih ak-
tera i prikupljanje neophodnih informacija iz ove oblasti u procesu
pripreme Strategije decentralizacije. Učesnici konferencije – predstavnici gradova i opština, nevladinih organizacija, državnih organa, međunarodnih institucija –
razmatraće moguće modele decentralizacije, faze procesa decentralizacije i dimenzije finansijske
samostalnosti, tj. dobrobiti koje
društvu i državi donosi fiskalna i
imovinska decentralizacija.
❚
mart/april 2010. g.
l
Broj 1 | DECENTRALIZATOR
7
AUTONOMIJA JE DEMOKRATIJA
?letopis
na kome se predstavilo 75 lokalnih samouprava, predstavljao je odličnu priliku za predstavljanje aktivnosti
lokalnih samouprava u Republici Srbiji
domaćim i inostranim kompanijama –
potencijalnim investitorima, kao i donatorskim organizacijama i drugim
gostima iz zemlje i inostranstva. Pored
predstavljanja privrednih i organizacionih potencijala, predstavnici gradova
i opština imali su priliku da razmene
iskustva i predstave primere dobre
prakse u radu lokalnih vlasti.
Tokom Sajma su bili organizovani
okrugli stolovi, paneli i tematski događaji koji su, u otvorenom dijalogu,
omogućili razmenu mišljenja, formulisanje predloga i izlaganje konkretnih
inicijativa predstavnicima ministarstava Vlade Republike Srbije, Stalnoj konferenciji gradova i opština i
donatorskim organizacijama.
Šta su građanima Srbije doneli Statut i Zakon o utvrđivanju
nadležnosti Vojvodine?
Politika
ili stvarna decentralizacijaj
Zašto neki analitičari zovu Srbiju „grad
Beograd sa malo većim predgrađem“? •
Predugo čekanje na donošenje
zakona o javnoj svojini jeste paradigma
naše stvarne spremnosti za realnu
decentralizaciju • Da je prestonica Srbije
manje razvijena od drugih gradova i
regija, svima bi sve bilo mnogo jasnije
8. XII 2009. god.
Brisel
Evropski biro za statistiku (EUROSTAT) dao je odobrenje za statističku
regionalizaciju Srbije na sedam regiona, sa po najmanje 800.000 stanovni-
gim rečima: da ostane bez „predgrađa“. Jer Srbiju neki analitičari
već odavno zovu „grad Beograd sa
malo većim predgrađem“.
Odmah priznajem da sam uvereni pristalica ove druge opcije –
ili suštinska decentralizacija ili večno zaostajanje i tavorenje. Ne samo
u „predgrađu“, nego i u „Beogradu“. (Uz permanentnu opasnost
da se neko iz „predgrađa“pobuni
i ugrozi teritorijalnu celovitost
„preostale“ Srbije.)
Piše:
Dragan
Vujadinović
ka, koji predstavljaju prirodnu, demografsku i ekonomsku celinu, prema
Zakonu o regionalnom razvoju. Sa statističkom podelom mora da se saglasi
i svih 25 ministarstava. Do 15. januara
2010. godine Vlada treba da usvoji
uredbu koja će definisati koje opštine i
gradovi ulaze u sastav pojedinih oblasti i regiona, kao i metodologiju za
utvrđivanje stepena razvijenosti regiona i jedinica lokalne samouprave.
Kragujevac
Fiskalna i imovinska decentralizacija kao razvojni
resurs Srbije bila
je tema o kojoj su
u zgradi Grada
Kragujevca razgovarali predstavnici
Ministarstva finansija, Ministarstva
ekonomije i regionalnog razvoja,
Stalne konferencije gradova i opština
ê
ê
ê
Š
ta je to uopšte decentralizacija? Koliko „lutanja“ (navodnici su upotrebljeni jer
se, u interpretaciji ovog termina,
pre radi o namerama nego o neznanju) kad je u pitanju jedna jedina reč. Koja je istovremeno „kriva
za sve“ i „nada za sve“. Ovi prvi decentralizaciju, koja je navodno počela Ustavom iz 1974, proglašavaju
uzročnikom raspada eks Jugoslavije
i kasnijih tragičnih događaja, drugi,
opet, uzročnikom ovih istih događaja i smanjivanja Srbije na sadašnje
granice proglašavaju SM (Slobodan
Milošević) centralističku filozofiju.
I dodaju da, ako ta filozofija uskoro
stvarno ne ode u nepovratnu prošlost, preti da od Srbije zaista ostane
samo „Beogradski pašaluk“. Dru-
8
DECENTRALIZATOR | Broj 1
l
nn Saglasnost
o prodaji deset ari
Kakva bi onda trebalo da bude
suštinski „decentralizovana“ Srbija?
Da počnemo redom. Da ima u republičkom parlamentu najviše 120
poslanika, od kojih bi svaka od, na
primer 60, regija imala po jednog
predstavnika biranog po većinskom
sistemu (po imenu i prezimenu)
dok bi se druga polovina birala po
proporcionalnom (partijskom) sistemu, da Vlada ima najviše 15 ministarstava, da se najmanje prepolove onih više od stotinu državnih
institucija (agencija, direktorata,
zavoda, biroa, fondova...), da u Novom Sadu bude sedište ministarstava poljoprivrede, energetike, nau-
mart/april 2010. g.
ke, prostornog planiranja i ekologije
(pogađate, zbog Cementare u Beočinu), u Nišu omladine i sporta i
rada i socijalne zaštite, u Pirotu dijaspore, u Užicu ili Vrnjačkoj Banji
turizma, u Kragujevcu ekonomije,
a u Beogradu preostalih. I tako redom – inspektorati, agencije, fondovi, direkcije, direktorati, uprave...
(hvala Bogu, ima ih dovoljno za sve
veće i srednje gradove, i kad se prepolove). Da se i u provinciji, a ne
samo u Beogradu i Novom Sadu,
u državnoj administraciji zaposle
agronomi, inženjeri, pravnici i ekonomisti, da se nabave kompjuteri i
dođu delegacije, putevi i autoputevi
i poneka investicija. Da se već jednom, posle deceniju i po, ukine SM
(Slobodan Milošević) zakon o prenošenju celokupne javne imovine
državi Srbiji, i donese zakon o javnoj
svojini. Upravo je ovaj zakon paradigma naše stvarne spremnosti za
realnu decentralizaciju. Dok god
nema tog prvog koraka – da se raspolaganje imovinom vrati opštinama i gradovima, nema ni govora
o spremnosti za suštinsku decentralizaciju. Deset godina se priča o
neophodnosti vraćanja imovine, a
republička direkcija i dalje puna
predmeta. Da oni „gore“ daju sa-
glasnost o kupovini ili prodaji deset
ari „opštinske“ imovine u Babušnici
ili Bajinoj Bašti.
nn Podela prihoda
po objektivnom ključu
Tek onda sledi prava decentralizacija. Opštinama, gradovima i regijama treba ekonomska autonomija.
Da „sami troše svoje pare“, kako bi
rekao Čanak. Nema više „transfernih
sredstava“ (da ovi „gore“ dele onima
„dole“), već se izvorni prihodi (pre
svega porezi, uključujući i PDV) dele
po objektivnom ključu. Ako ima više
para, biće i više „muzike“. Lokalna
samouprava, posle imovine, preuzima
osnivačka prava i finansiranje osnovnih i srednjih škola i predškolskih
ustanova, domova zdravlja, daje saglasnost na izbor direktora ovih institucija, ali i komandira lokalnih stanica milicije i drugih lokalnih odeljenja republičkih ustanova.
Zaključno, lokalna samouprava
preuzima odgovornost za sopstveni
opstanak i razvoj. Uz početnu preraspodelu para i funkcija sa centralom državom. Baš u tom grmu leži
zec. Naša centralna država, koja već
godinama egzistira u sistemu „partokratije“ (vlast imaju centrale partija), nije još spremna za suštinsku
decentralizaciju. Da jeste, već bi
odavno na dnevnom redu bio zakon o javnoj svojini, zakoni o smanjenju broja ministarstva i pratećih
paradržavnih institucija i nova konfiguracija državnog budžeta.
nn Nastavak vladavine
„partokratije“
Umesto početka stvarne i sveukupne decentralizacije, stigli su Statut
i Zakon o prenošenju nadležnosti na
AP Vojvodinu. Čista politička iznuda
i nastavak vladavine „partokratije“.
Da ne dižemo tenziju i ne dovodimo
u pitanje parlamentarnu većinu, hoćemo hitno Statut. Jer, ako je decentralizacija sine qua non normalne Srbije, zar se u nju nije moglo direktno,
već posredno – preko još centralne
(vojvođanske) administracije? Umesto da se direktno podele vlast, funkcije i pare između države (ministarstava) i gradova i opština. Ovo uzimate vi, ovo ostaje nama. Ni po babu,
ni po stričevima. Već po „pravdi“ i
iskustvima onih koji više znaju i koji
su u praksi sve proverili. Bez još jednog posrednika. Hoćemo li, i možemo li, imati para za tri nivoa zakonodavne i izvršne vlasti?
Naravno, Vojvodina treba da dobije deo ingerencija države, ali samo pod sledeća dva uslova: da ono
što Vojvodina dobije, izgubi država
Srbija (1) i da ono što Vojvodina
dobije, nikako ne izgube opštine
i gradovi (2), jer će se prava „decentralizacija“ dogoditi samo kad
više vlasti i para stigne do opština
i gradova (koliko je do sada stizalo,
vidi se po izumiranju mnogih sela
i ubrzanoj demografskoj depresiji
velikog broja opština i regiona).
Naprotiv, ako se samo „podebljava“ još jedna administracija, a da
u istoj ili većoj meri ne „omrša“
druga centralna vlast, Zakon o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine
i Statut AP Vojvodine na njemu
zasnovani, „promašili su temu“.
Inače, priče o „separatizmu“ koji
donosi Statut Vojvodine, zapravo su
samo smešne (nema dovoljno argumenata da se nazovu ozbiljnim). Grb
i zastavu imaju Niš i Arilje, pa zašto
ne bi i Vojvodina. U AER (Assembly
of European Regions) ima oko 300
regija (i Vojvodina je članica već nekoliko godina), međusobno razmenjuju predstavništva (posebno u segmentu privrede), pa ipak nijedna
nije postala samostalna država. (Što
bi Vojvodina bila izuzetak?) Mnogi
„čistunci“ zameraju i što je Vojvodina
sama sebe svrstala u srednjoevropski
geografski prostor. (Kao da je hendikep to što svi nismo dole, južno
od Save i Dunava.) Tako da od „ozbiljnih“ argumenata ostaje samo
„uvređenost“ „SANU zbog VANU“(Vojvođanske akademije nauka
i umetnosti). Ne priznaju srpski akademici vojvođanske (naravno ni crnogorske). Kako svi nisu shvatili da
su „nauka i umetnost“ nastali u Beogradu! I da su svi ostali samo kvazinaučnici i kvaziumetnici!
U stvari, da je, na primer, prestonica Srbije Beograd, poput prestonice Italije Rima, koja je mnogo nerazvijenija od drugih regija i gradova
Italije – Milana ili Firence, manje
razvijena od Novog Sada ili Niša,
svima bi sve bilo mnogo jasnije. Nebismo gledali kako nam pred očima
nestaju čitava sela i varošice. A o
Statutu Vojvodine ili neke druge
regije govorilo bi se kao o svakom
drugom rutinskom aktu.
❚
Autor je ekonomski analitičar
iz Kosjerića
(oprema teksta je redakcijska)
Одржана прва седница Националног савета
Почела израда Стратегије децентрализације
С
едница Националног савета за децентрализацију
Републике Србије (НСД РС),
која је одржана 17. марта 2010.
године у Београду, означила је и
формални почетак израде Стратегије децентрализације Републике Србије. Чланови овог тела
разматрали су Предлог и Образложење предлога структуре
Стратегије децентрализације Републике Србије, које је припремила Стручна радна група НСД
РС. Договорено је да ће политичке координате процеса децентрализације бити дефинисане на следећим седницама Савета и да политички консензус
о овом питању треба да буде заснован на принципима европских стандарда о људским и грађанским правима.
Осим тога, Национални савет
је усвојио и закључке и препоруке
за даљи рад Стручне радне групе
и Канцеларије Националног савета за децентрализацију РС, који
се односе на рок и принципе израде Стратегије децентрализације
РС. Рок за израду овог документа
у сарадњи са надлежним министарством јесте крај 2011. године.
Чланови Националног савета
сложили су се са тим да процес
припреме и израде Стратегије децентрализације РС треба да буде
транспарентан, јаван и инклузиван ради постизања што шире
подршке јавног мњења и стручне
јавности за процес децентрализације, али и ради обезбеђивања
што шире јавне расправе и партиципације свих надлежних и заинтересованих актера који ће
учествовати у изради Стратегије
или у њеној примени. Да би се тај
циљ постигао, Национални савет
за децентрализацију РС формираће мини радне групе за сваку
општу тему коју Стратегија обрађује, а чланови Стручне радне групе Националног савета сачиниће
анализу ефеката децентрализа-
ције, односно материјал о предностима и користима децентрализације за грађанке и грађане,
односно о проблемима и ризицима централизованог система.
Седници је присуствовало 12
од 17 чланова, а водио ју је председавајући Националног савета
Ненад Чанак.
❚
mart/april 2010. g.
l
Broj 1 | DECENTRALIZATOR
9
LOKALNA SAMOUPRAVA
?letopis
Fiskalna decentralizacija i transferi lokalnim samoupravama
i gradonačelnici i predsednici opština
iz više od 30 lokalnih samouprava u
Srbiji. Grad Kragujevac u saradnji sa
USAID-ovim programom podsticaja
ekonomskom razvoju opština inicirao
je održavanje ovakvog skupa kako bi
se podstakao otvoren razgovor između lokalnih i centralnih vlasti na temu
decentralizacije i započeo dijalog o
smanjenju transfera lokalnim samoupravama, imovini gradova i opština i
drugim problemima sa kojima se lokalne samouprave u Srbiji svakodnevno suočavaju.
Besparica
ulokalu
9. XII 2009. god.
Temišvar
N
U Temišvaru je otvoren Regionalni
centar za održivi razvoj Banata u
okviru istoimenog prekograničnog
projekta. Otvaranju su prisustvovali
predstavnici regionalnih privrednih
komora Zrenjanina, Kikinde i Pančeva
iz srpskog dela Banata i Komore za
trgovinu, industriju i poljoprivredu
Karaš–Severin iz Rešice i Temišvara,
kao i drugi predstavnici preduzeća i
Piše:
Vladimir Jovanović
Problemi u finansiranju
lokalnih samouprava mogu se
rešiti jedino kroz kontinuirani
institucionalni dijalog između
gradova i opština i SKGO, sa
jedne, i Vlade Republike Srbije,
sa druge strane
institucija s jedne i s druge strane
granice. Ovaj regionalni centar predstavlja još jednu mogućnost za podršku privrednoj saradnji u regionu i
pomoć za uspostavljanje direktnih
kontakata između preduzeća iz dve
zemlje. U njemu svaka od navedenih
pet komora potpisnica sporazuma
ima svoju kancelariju koja stoji na
raspolaganju i svim članovima komora za susrete sa njihovim prekograničnim partnerima kad god se za to
ukaže potreba.
Otpočela je realizacija projekta „Regionalni društveno-ekonomski program razvoja 2“ za koji je Evropska komisija izdvojila skoro 13,9 miliona
evra, s ciljem da ojača kapacitete regionalnih agencija za razvoj, opština, lokalne samouprave, privrednih komora
i udruženja preduzetnika u 17 okruga
u Srbiji. Ova finansijska podrška
Evropske unije neophodna je za realizaciju političkih, ekonomskih i institucionalnih reformi u skladu sa normati-
ê
ê
10
DECENTRALIZATOR | Broj 1
l
mart/april 2010. g.
sistemu finansiranja
Precizno utvrđivanje nadležnosti, odgovornost u svakom postupku, usklađenost
sa prihvaćenim evropskim standardima, saradnja i uspostavljanje čvrstih i stabilnih odnosa, predstavljaju samo neke od elemenata koji utiču na siguran društveni razvoj. Usvajanje zakona koji regulišu određene oblasti, u ovom kontekstu predstavlja jasno obavezivanje subjekata zakona na određene postupke i činjenja, sa
jedne, ali i odgovornost i obavezu da se prema zakonu postupa, sa druge strane.
Ključne zakone za lokalnu samoupravu predstavljaju Zakon o lokalnoj samoupravi i Zakon o finansiranju lokalne samouprave, koji je na snagu stupio na samom početku 2007. godine. Oba zakona, a posebno Zakon o finansiranju lokalne samouprave, imaju za cilj uspostavljanje stabilnog, transparentnog i pravednog sistema finansiranja kako bi bio podstaknut ravnomerni regionalni i lokalni
ekonomski razvoj i izvršena fiskalna decentralizacija.
nudi rešenja koja će ovaj poreski
oblik učiniti veoma značajnim izvornim prihodom svake lokalne
samouprave.
Fiskalna decentralizacija svakako predstavlja nužni preduslov za
nesmetano funkcionisanje lokalnih vlasti i njihove uloge pružanja
usluga građanima koji na njihovim teritorijama žive. Međutim,
je ogromna disproporcija između
razvijenih i nerazvijenih sredina
na ovaj način ipak ublažena.
nn Slučaj opštine Rača
I pored svih ovih novosti i napretka u sistemu i načinu finansiranja lokalnih samouprava, svetska ekonomska kriza ostavila je traga i u našoj državi. Značajno sma-
stavljaju osnovni prihod budžeta
opštine Rača. S obzirom na celokupnu situaciju u kojoj se opština
nalazi i na stepen i broj nezaposlenih, što utiče na smanjenje i tendenciju još većeg smanjenja sredstava koje budžet opštine Rača može da ostvari od poreza na lična
primanja, kao drugog značajnog
izvora prihoda za lokalni budžet,
može se zaključiti da se opština
suočava sa velikim problemima i
izazovima. Prema rečima predsednice opštine Rača Dragane Živanović, u prilog navedenom govori i činjenica da nenamenski transferi čine 60 odsto ukupno ostvarenih prihoda budžeta opštine Rača. Transferna sredstava iz budžeta
Republike Srbije koriste se za finansiranje tekućih rashoda i izdataka direktnog korisnika i indirektnih korisnika lokalnog budžeta
i indirektnih korisnika koji se finansiraju i iz budžeta Republike i
iz lokalnog budžeta (osnovne škole, srednje škole, Dom zdravlja i
Centar za socijalni rad), tj. sve ono
što je po Zakonu obaveza da se finansira iz lokalnog budžeta.
– Ono što se dogodilo ove godine, kada je došlo do smanjenja
transfera, našu opštinu koja je i
ovako nerazvijena, gde zaposleni
u privredi uglavnom primaju minimalnu zaradu i gde je gotovo nemoguće pokrenuti bilo kakvu privrednu aktivnost, dovelo je do veoma lošeg stanja u lokalnom budžetu jer je otežana i naplata lokalnih prihoda. Tako se obaveze
koje lokalni budžet treba da izmiri prema svojim korisnicima gomilaju, a mi nemamo mehanizme,
uprkos uvedenim merama štednje
na svim nivoima, da ih izmirimo –
posebno naglašava predsednica
opštine Rača.
Koliko je situacija ozbiljna, govore i procene stručnih službi
opštine Rača koje se bave poslovima budžeta i finansija, koje ističu
da je likvidnost lokalnog budžeta
ozbiljno ugrožena i da će zbog nemogućnosti izmirivanja tekućih
obaveza vrlo brzo doći u situaciju
blokade računa, kako budžeta
opštine tako i računa korisnika.
***
Problemi finansiranja opština
mogu se rešiti jedino kontinuiranim institucionalnim dijalogom
između Vlade RS, lokalnih vlasti
i SKGO. Jedna od formi dijaloga
može se ostvariti i u okviru Komisije za finansiranje lokalne samouprave. Pokazalo se da odsustvo
dijaloga i zajedničkog razmatranja
problema između centralnih i lokalnih vlasti intenzivira negativne posledice u razvoju lokalnih samouprava, što se može umanjiti i
preduprediti samo ukoliko takav
dijalog postoji.
❚
nn Menjaju se i
porezi na imovinu
Iako je možda na početku čitavog ovog posla izgledalo da on nikada neće biti završen i, nasuprot
mnogim zluradim komentarima da gradovi i opštine nemaju dovoljno kapaciteta za ovako složen posao, kroz istovetan proces prošle su i mnoge, danas
razvijene zemlje. U 2009. godini svi gradovi i opštine koji to nisu učinili u prethodne dve godine, preuzeli su nadležnost naplate izvornih prihoda. Sve
one lokalne vlasti koje su se na vreme pripremile i
počele sa realizacijom čitavog posla, danas beleže
mnogo veći uspeh od onih koje su ulazak u proces
odlagale za što kasniji period.
Da bi proces finansijske autonomije gradova i
opština bio potpun, predstoji usvajanje izmena i dopuna Zakona o porezima na imovinu. Stalna konferencija gradova i opština, kao nacionalna asocijacija lokalnih vlasti Srbije, učestvuje u radu radne
grupe za analizu i pripremu nacrta rešenja za izmene i dopune Zakona o porezima. Ova radna grupa,
koju je osnovalo Ministarstvo finansija, treba da po-
Kragujevac
ê
ajveći izazov za lokalne samouprave u proteklom periodu predstavljao je proces fiskalne decentralizacije, a pre svega u onom
delu koji se odnosi na prenos nadležnosti nad naplatom i utvrđivanjem izvornih prihoda gradova i opština. Kako bi se prenos nadležnosti, koji u osnovi predstavlja jedan od najvećih procesa decentralizacije u
Srbiji u poslednjih nekoliko godina, završio na vreme i na pravi način, za to je Zakonom ostavljen vremenski period od dve godine. Ovaj relativno dugačak rok shvaćen je u nekim slučajevima kao mogućnost odlaganja preuzimanja nadležnosti do krajnjih granica, radije nego kao dovoljan vremenski
okvir za potpunu pripremu i preuzimanje pomenutih nadležnosti.
Tokom 2007. godine usvojene su izmene i dopune Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji i Zakona o porezima na imovinu. Izmene
koje su usvojene predstavljale su neophodan preduslov za funkcionisanje lokalnih poreskih admininstracija, koje su tada predstavljale novi organizacioni deo lokalnih uprava, a čija je nadležnost naplata
izvornih prihoda lokalnih samouprava. Najveću novinu u tom momentu predstavljala je svakako naplata poreza na imovinu, jednog od izvornih prihoda
gradova i opština.
Ý Put ka pravednom
Autor je šef Službe informisanja
Stalne konferencije
gradova i opština
pored ove decentralizacije, važno
pitanje za sve lokalne vlasti predstavlja i način transfera lokalnim
samoupravama iz državnog budžeta, kao i sistem horizontalnog ujednačavanja koji je uveden Zakonom
o finansiranju lokalne samouprave. Ovo ujednačavanje svakako je
pogodovalo najnerazvijenijim lokalnim samoupravama, a posebno onima sa slabim fiskalnim kapacitetom i malim mogućnostima
za ostvarivanje izvornih prihoda.
Na ovaj način je poboljšan položaj
nerazvijenih, ali su zato teret ujednačavanja podneli veliki gradovi i
razvijene opštine. Može se reći da
njenje obima transfera lokalnim
vlastima koje se dogodilo u 2009.
godini, na mnoge gradove i opštine uticalo je tako da je moglo biti
dovedeno u pitanje obavljanje
osnovnih funkcija. Pored mnogobrojnih mera racionalizacije koje
su usledile u gradovima i opštinama, i dodatnih napora da se kriza
na neki način prevaziđe, ovo umanjenje transfera ipak je najviše pogodilo najnerazvijenije opštine, a
posebno one čiji se budžeti prevashodno ili gotovo u potpunosti
pune iz transfernih sredstava.
Tako recimo, nenamenski transferi iz budžeta Republike pred-
Ý Šta sa zaposlenima?
Veliki problem predstavljalo je pitanje onih koji će u lokalnim poreskim administracijama raditi. Ministarstvo finansija, odnosno Poreska uprava, napravilo je
sistematizaciju radnih mesta, a svim gradovima i opštinama u Srbiji data je preporuka o broju zaposlenih u ovim administracijama.
Zakon o finansiranju lokalne samouprave predvideo je i transfer izvesnog broja zaposlenih iz Ministarstva finansija – Poreske uprave – u lokalne uprave, sa
zadatkom da obavljaju ove nadležnosti, do čega nikada nije došlo. Sa druge strane, Ministarstvo finansija, odnosno Uprava za trezor, uvelo je još jedan ograničavajući faktor – apsolutno ograničenje mase plata koju su lokalne samouprave mogle da koriste za svoje zaposlene.
Da se ovaj problem mogao rešiti jednostavnom preraspodelom postojećih zaposlenih, uslovno je prihvatljivo, pre svega stoga što poslovi poreskog postupka i naplate odgovarajućih prihoda predstavljaju usko specijalizovane i stručne poslove.
mart/april 2010. g.
l
Broj 1 | DECENTRALIZATOR
11
VIŠE OD VESTI... ...MANJE OD TEKSTA
VIŠE OD VESTI...
...MANJE OD
TEKSTA
OMEROVIĆ:
Optužbe za separatizam
su besmislene
– Nema govora o tome da će Sandžak biti
autonomna oblast. Te optužbe šire pojedini političari kojima odgovara atmosfera
straha. Naša inicijativa o ujedinjavanju
svih sandžačkih opština u jedan region
ima za cilj da sandžačka oblast dobije više
sredstava iz pristupnih fondova EU time
što će se formirati region po evropskim
standardima. Zlonamerno je od toga praviti neku političku priču i plašiti narod –
rekao je poslanik Socijal-demokratske partije Meho Omerović.
DEŽER:
Projektima ujednačiti
razvijenost regiona
– Regioni u Srbiji
neravnomerno su
razvijeni, zbog čega EU pokušava da
projektima ujednači razvoj i spreči
prenaseljenost pojedinih područja. Fond Evropske unije za
podršku regionima u Srbiji sada vredi
21.000.000 evra, od toga jedan deo sredstava ide direktno za izgradnju kapaciteta regionalnih ustanova, a ostatak za razvoj infrastrukture – rekao je šef Delegacije Evropske
unije u Srbiji Vensan Dežer, i dodao da je od
2001. godine EU uložila 200.000.000 evra u
regionalni razvoj u Srbiji.
12
DECENTRALIZATOR | Broj 1
l
mart/april 2010. g.
VUJADINOVIĆ:
Decentralizacija
je uslov opstanka
– Ako želimo da provincijska Srbija ostane i opstane, decentralizacija je ključno
pitanje. Za 15 godina
će 700 sela nestati,
potpuno. Čitave regije, opštine, postepeno nestaju i moramo
u njih vratiti život jer
će se, u protivnom, u Srbiji formirati nekoliko
većih centara, uz Beograd, i na tome će se
završiti priča. A ishod toga je svima jasan –
kaže Dragan Vujadinović, predsednik opštine Kosjerić.
POPOV:
Loša poruka javnosti
– Odsustvo
predsednika
Srbije Borisa Tadića, premijera
Mirka Cvetkovića i predsednice Narodne
skupštine Slavice Đukić-Dejanović sa sednice Skupštine
Vojvodine na
kojoj je svečano proglašen novi Statut APV,
nije dobra poruka javnosti ni Vojvodine, ni
Srbije. Iz takvog odnosa centralne vlasti, a
posebno nakon 14 meseci čekanja na zeleno svetlo iz Beograda, može se izvući samo
zaključak da se ne želi dati veći značaj proglašenju Statuta u Skupštini Vojvodine, kao i
da zbog samog tog čina nisu baš svi u Beogradu preterano zadovoljni. Mislim da tu
ima i dosta nečiste savesti zbog cele ove
gungule koja se napravila oko usvajanja
Statuta u Skupštini Srbije. Slušali smo, naime, razne kalkulacije koje su dolazile i iz vladajuće koalicije iz Beograda. Izgleda da su i
zbog toga hteli da sve prođe što tiše u
Skupštini Vojvodine u tom završnom činu.
Ipak je bilo važno da se u Skupštini Vojvodine pojave najviši državni zvaničnici jer, uprkos željama nekih predstavnika centralne
vlasti, novi Statut Vojvodine nesporno ima
određenu političku težinu. Bilo bi veoma
dobro da su u Skupštinu Vojvodine došli i
šef države i premijer i predsednica republičkog parlamenta. Ovako, građani Vojvodine
njihov izostanak mogu protumačiti kao poruku da za njih taj akt i nema neki bitan značaj, te da ne žele da se o toj temi mnogo raspravlja i polemiše u javnosti – ocenio je direktor novosadskog Centra za regionalizam
Aleksandar Popov.
Nek se PAMTI
„Kad nemate ništa od imovine,
onda vam se događa svašta.“
– Veroljub Stevanović, narodni poslanik, predsednik
stranke „Zajedno za
Šumadiju“ i gradonačelnik Kragujevca,
opisujući probleme lokalnih samouprava zbog nepostojanja zakona o
svojini, 4. januara 2010. godine.
LEVITAS:
Lokalne samouprave
u teškom položaju
– Dok vlade u Evropi pokušavaju da pomognu svojim lokalnim samoupravama da prevaziđu krizu, centralne vlasti u Srbiji to ne čine već, smanjujući transfere ka lokalnom nivou, dovode lokalne samouprave u još teži
položaj. Mislim da će posledice takvih poteza biti duboke, jedna od njih je da će lokalne
samouprave sve više zavisiti od sopstvenih
prihoda, da će se više osloniti na prihode od
poreza, što će građani svakako osetiti. Lokalne samouprave bi trebalo da postanu efikasnije u radu, pružanju usluga i da smanje
broj zaposlenih – smatra Toni Levitas, američki stručnjak za pitanja decentralizacije i naučni saradnik Urban instituta iz Vašingtona.
SENIĆ:
Hitno Zakon
o svojini
– Ustavom iz
2006. godine načelno je uveden pojam javne svojine a da
predloženi zakon omogućava realizaciju
zagarantovanih ustavnih načela. Bez donošenja ovog akta, priča o decentralizaciji i
regionalizaciji i o prepuštanju dela vlasti
lokalnim samoupravama ostaće samo politička parola bez bilo kakve ekonomske
utemeljenosti. Ovaj zakon je važan i za
ubrzanje evrointegracija – Srbija je usvojila
Evropsku povelju o lokalnoj samoupravi,
koja nalaže donošenje ovog akta. Očekujem usvajanje zakona na početku a ne na
kraju 2010. godine. U izradi Predloga zakona učestvovali su evropski stručnjaci i taj
dokument podržavaju sve opštine i gradovi u Srbiji – rekao je poslanik G17 plus Vlajko Senić, jedan od podnosilaca Predloga
zakona o javnoj svojini, svojini i drugim
imovinskim pravima autonomnih pokrajina i lokalnih samouprava.
Decentralizatorov
PAJTIĆ:
Evropski principi odgovornosti
ČIPLIĆ:
Drugi nivo decentralizacije
– Statutom Vojvodine
čuva se integritet Srbije. Centralizam je
odavno prevaziđen i
u protekloj deceniji
ništa dobro nam nije
doneo. Bilo je previše
sumnji, potcenjivanja
i uvreda, a to građani
Vojvodine ničim nisu
zaslužili. Ako se neki stvarno plaše da ćemo
mi otići od nas, takvi o svima nama ništa ne
znaju. Statut će omogućiti otvaranje novih
radnih mesta i ekonomske reforme. Nas su
građani birali da im pomognemo da kupe
nove cipele a ne da se skupim cipelama gađamo. Na nama je da usvojimo evropske
principe odgovornosti za rezultate, poštovanja građana i brisanja granica. Onaj koji
ne vidi dalje od granica, taj ograničava sopstveni narod – kazao je predsednik Vlade
Vojvodine Bojan Pajtić.
– Srbija mora da dovrši državnu strukturu. U Evropi nema
zemlje koja nije premrežena takozvanim
drugim nivoom decentralizacije, autonomnim pokrajinama.
Ustav je to dozvolio, ali, nažalost, neki to
dvojako tumače – da pokrajina može, a i ne
mora da bude. Vojvodina i Šumadija su kičma srpske države i sigurno se neće otcepiti od sebe same – objašnjava Svetozar Čiplić, ministar za ljudska i manjinska prava.
MILENIĆ:
Suverenitet
ugrožava gruba
centralizacija
– Vojvođanski statut
je korak ka napretku
društva jer predstavlja ohrabrenje za proces decentralizacije vlasti i regionalizacije
Srbije. Nema separatističkih elemenata u
Statutu i Zakonu o nadležnostima Vojvodine; upravo obrnuto, suverenitet Srbije ozbiljno ugrožava zapravo gruba centralizovana struktura privrede i ukupnih društvenih odnosa, koja za posledicu ima niz anomalija u životu društva, od metropolizacije
do depopulacije i pustošenja mnogih krajeva Srbije - kaže Saša Milenić, predsednik
Skupštine grada Kragujevca.
JUGOVIĆ:
Suštinska
decentralizacija
ove godine
– Srpski pokret obnove
ponudiće koalicionim
partnerima programsku platformu decentralizacije vlasti i ravnomernog regionalnog razvoja Srbije, koja za cilj ima poboljšanje standarda
i kvaliteta života građana. Godina 2010. mora
biti posvećena političkim potezima koji će dovesti do suštinske decentralizacije vlasti i do
ravnomernog regionalnog razvoja. Regioni
moraju biti formirani na osnovu ekonomskih,
demografskih i geografskih karakteristika Srbije – rekao je direktor SPO Aleksandar Jugović.
POJMOVNIK
{Decentralizacija}
Decentralizaciju (prema lat. de centrum – od centra) treba shvatiti kao
prenos vlasti sa jednog na drugo pravno lice javnog prava čije obavljanje
ostaje pod prenosiočevim nehijerarhijskim nadzorom. Decentralizacija
podrazumeva povećanje nadležnosti
nižih perifernih teritorijalnih jedinica
koje i dalje ostaju podređene višim
upravnim instancama (samo strukture
koje su hijerarhijski organizovane mogu biti održive).
KACIN:
Statut korak ka EU
RADIĆ:
Srbija je nedopustivo
centralizovana
– Pozdravljam proglašenje Statuta Vojvodine, jer taj čin predstavlja
dokaz političke volje da
se Srbija oblikuje u decentralizovanu državu
u skladu sa evropskim standardima – rekao
je izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju
Jelko Kacin.
– Ako je u prirodi
prethodnih retrogradnih režima i bila centralizacija kako bi se kontrolisali
svi segmenti
društvenog života,
neprirodno je da se
deset godina nakon uspostavljanja
demokratske vlasti u Srbiji susrećemo sa
istim problemima sa Srbijom centralizovanom u nedopustivoj meri. Mi se borimo za
decentralizaciju vlasti, finansija, ali i ostalih
segmenata društvenog života, kako bi se Srbija ravnomernije razvijala i kako bi bili pokrenuti mnogi njeni potencijali koji su centralističkom politikom zapostavljeni. Decentralizacijom i regionalizacijom Srbije dobrim
delom bile bi eliminisane političke, ekonomske i etničke napetosti, a Srbija uređena kao zemlja regija brže bi se uključivala u
evropske i svetske tokove, dok bi građani
neposrednije kontrolisali vlast i uticali na
raspodelu i trošenje budžetskih sredstava –
smatra predsednik Upravnog odbora NVO
„Šumadijska regija“ Borivoje Radić.
EGEREŠI:
Statut na dobrobit građanima
– Statut Vojvodine
služi na dobrobit
građanima pokrajine i cele Srbije. On
obezbeđuje instrumente za nesmetan i efikasan ekonomski razvoj, za očuvanje identiteta nacionalnih zajednica, jer se u Vojvodini tradicionalno neguju višenacionalnost, višekulturalnost i multikonfesionalnost. Statut obezbeđuje i decentralizaciju, demokratizaciju i
evropeizaciju Srbije – izjavio je predsednik
Skupštine Vojvodine Šandor Egereši.
Pregled bitnih parametara za decentralizaciju
u nekim evropskim zemljama
Zemlja
Površina
u km2
Broj
Broj jedinica
stanovnika 1. stepena (opštine)
Broj jedinica
2. stepena (okruzi)
Broj jedinica
3. stepena (regioni)
Austrija
83.857
8.072.182
2.353
nema
nema
Češka
78.832
10.248.621
6.251
14
nema
Italija
301.263
57.563.354
8.099
95
20
Poljska
312.683
38.600.000
2.489
308
16
Slovenija
20.273
1.982.603
192
nema
nema
Švedska
410.934
8.882.792
289
21
nema
mart/april 2010. g.
l
Broj 1 | DECENTRALIZATOR
13
DRŽAVA NA POTEZU
?letopis
vama Unije. Za Fond bespovratne pomoći iz koga će se finansirati razvoj
ekonomske infrastrukture u regionima
Srbije određeno je devet miliona evra,
a sredstva će biti raspoređena u dva
odvojena poziva za podnošenje projekata. Prvi konkurs za dodelu tri miliona evra objavljen je 30. novembra i biće otvoren 90 dana. Projekti mogu da
se odnose na obrazovanje mreže preduzeća, klastere, uvođenje novih tehnologija, saradnju naučnih institucija i
malih i srednjih preduzeća, brendiranje i marketing regionalnih proizvoda.
Najmanji iznos po projektu koji može
biti odobren u okviru Fonda bespovratne pomoći jeste 300.000 evra, a
najveći 500.000 evra. Preduslov za
učešće na konkursu jeste da projekte
prijave najmanje tri opštine, odnosno
dve opštine iz susednih regiona i regionalna agencija za razvoj.
Za tehničku podršku regionalnim
agencijama za razvoj u Kragujevcu,
Kraljevu, Nišu, Novom Pazaru,
Požarevcu, Zaječaru, Zrenjaninu i Užicu namenjeno je 4,9 miliona evra.
10. XII 2009. god.
Zaječar
U Regionalnoj agenciji za razvoj
istočne Srbije (RARIS) u Zaječaru predstavljen je poslovni Vodič za investitore
u Timočku krajinu, koji je izrađen u dve
verzije: kompletna verzija na srpskom
i engleskom jeziku postavljena je na
ê
ê
ê
Piše:
Aleksandar Vesić
ЕВРОПА РЕГИЈА
Lokalne samouprave odgovorne za upravljanje otpadom
Нема рецепта за децентрализацију
Rok je 25. maj!
Регионализација
и европска
интеграција
U toku je reorganizovanje ove izuzetno važne komunalne funkcije
U
svajanjem Zakona o
upravljanju otpadom,
Zakona o ambalaži i
ambalažnom otpadu kao i novom,
revidiranom, Nacionalnom strategijom upravljanja otpadom, svi gradovi i opštine u Srbiji biće obavezni da organizuju i sprovode upravljanje komunalnim otpadom na
svojoj teritoriji u skladu sa novim
zakonodavstvom i strateškim okvirima. Njihova osnovna politika jeste minimizacija otpada koji će se
odlagati na deponije, uspostavljanje regionalnog koncepta upravljanja komunalnim otpadom, osnivanje regionalnih centara za upravljanje istim otpadom, hijerarhije upravljanja otpadom, maksimalno iskorišćenje otpada za potrebe reciklaže,
dobijanja energije i gasa, proizvodnje organskih đubriva i sličnog. Time će mnogi poslovi iz oblasti upravljanja otpadom sa republičkog preći
na nivo lokalnih samouprava.
međusobna prava i obaveze u obezbeđivanju uslova za obavljanje delatnosti i rad postrojenja za upravljanje
otpadom. Sporazumom se takođe
definišu prava i obaveze komunalnog preduzeća, odnosno drugog
pravnog ili fizičkog lica u obavljanju
navedene delatnosti, način donošenja
odluka u slučaju nesaglasnosti lokalnih samouprava o pojedinim pitanjima vezanim za delatnosti upravljanja otpadom, kao i druga pitanja
od značaja za organizaciju i sprovođenje upravljanja otpadom.
Regionalnim planom upravljanja
nn Plan upravljanja
Izrada lokalnog plana upravljanja
otpadom jedna je od obaveza lokalnih samouprava u ovoj godini. Naime, lokalni plan upravljanja otpadom moraće da donesu skupštine
lokalnih samouprava najkasnije do
25. maja 2010. godine, odnosno u
roku od godinu dana od stupanja
na snagu zakona, kao i da obezbede
uslove za njihovo sprovođenje. Planove pripremaju službe nadležne za
poslove upravljanja otpadom u saradnji sa drugim organima nadležnim za poslove privrede, finansija, urbanizma, kao i sa predstavnicima privrednih društava, preduzeća,
udruženja, stručnih institucija, nevladinih i drugih organizacija koje
se bave zaštitom životne sredine,
uključujući i organizacije potrošača.
U slučaju da lokalne samouprave ne
donesu plan upravljanja otpadom,
predviđene su novčane kazne od
25.000 do 50.000 dinara za prekršaj
odgovornog lica.
Osim toga, utvrđena je obaveza
da minimum dve ili više jedinica lokalne samouprave moraju zajednički
upravljati komunalnim otpadom,
sklapanjem sporazuma između njihovih skupština, kojim se uređuju
14
DECENTRALIZATOR | Broj 1
l
otpadom definišu se zajednički ciljevi u toj oblasti i donose ga, uz saglasnost Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja, skupštine lokalnih samouprava na čijim teritorijama živi najmanje 200.000 stanovnika. Regionalni plan upravljanja otpadom može se doneti i za teritorije opština na kojima živi manje stanovnika ukoliko je izrađena
studija opravdanosti za donošenje
regionalnog plana, za koju saglasnost
daje Ministarstvo. Postupak izrade
i donošenja regionalnog plana uređuje se sporazumom skupština lokalnih samouprava. Planovi za upravljanje otpadom donose se za period
od deset godina, ponovo se razmatraju svakih pet godina, a
po potrebi se revidiraju i donose za narednih deset godina. Pomenuti planovi moraju da budu
mart/april 2010. g.
usaglašeni sa nacionalnim planovima i takođe moraju biti doneti, odnosno usvojeni, najkasnije do 25.
maja 2010. godine – u roku od godinu dana od stupanja na snagu zakona.
Lokaciju za izgradnju i rad postrojenja za skladištenje, tretman ili odlaganje otpada određuju lokalne samouprave, pod uslovima utvrđenim
zakonom i sporazumom. U slučaju
nesaglasnosti jedinica lokalne samouprave, odluku o lokaciji na predlog
Ministarstva donosi Vlada. Ministarstvo donosi i odluku o lokaciji za
izgradnju postrojenja za tretman ili
odlaganje opasnog otpada, u skladu
sa zakonom i po prethodno pribavljenom mišljenju jedinice lokalne
samouprave.
Идеја о већој заступљености европских
региона у систему одлучивања ЕУ није нова и
базира се на историјској препознатљивости
региона у високо децентрализованим
државама
Пише:
Милица Делевић
nn Dozvole
Izdavanje dozvola za sakupljanje, transport, skladištenje, tretman i odlaganje komunalnog,
inertnog i neopasnog otpada, takođe je povereno lokalnim samoupravama kao i poslovi inspekcijskog nadzora nad aktivnostima sakupljanja i transporta inertnog i
neopasnog otpada, odnosno nad
radom postrojenja za skladištenje,
tretman i odlaganje inertnog i neopasnog otpada. Za postojeće deponije komunalnog otpada koje
nisu izgrađene u skladu sa zakonom, jedinica lokalne samouprave dužna je da pored radnog plana dostavi i projekat sanacije, rekultivacije i zatvaranja. Pored toga, da u roku od godinu dana izradi popis neuređenih deponija na
svom području.
Podatke o prikupljenom komunalnom otpadu, kao i popis neuređenih deponija, lokalna samouprava dužna je da dostavi Agenciji
za zaštitu životne sredine.
❚
Autor je pomoćnik ministra životne
sredine i prostornog planiranja
Е
вропска унија је пре економска него политичка
унија. Децентрализација
и регионализација нису услови
који се постављају у процесу европских интеграција, али представљају веома важну претпоставку
бољег функционисања у оквирима
система ЕУ, као и рационалније и
ефективније употребе ресурса.
Уколико се узму о обзир европска искуства, регионализација је пожељан вид вертикалне
организације власти (организације државе) из три преовлађујућа разлога.
nn Функционални
Разлози функционалне природе
огледају се у тежњи да се изгради
такав систем унутар држава чланица који ће на најбољи начин заступати интересе привреде и грађана у оквиру система ЕУ. Једним
делом то се односи и на настојање
да се одлуке доносе на нивоу који
је најближи грађанима ЕУ. Ово
правило је познато као принцип
супсидијарности. Принцип супсидијарности треба посматрати
и кроз намеру представника Европске уније да се изађе у сусрет
потребама нижих нивоа власти,
пре свега регионима и локалној
самоуправи. Данас је у Европској
унији, али и у државама чланицама, готово незамисливо припремити квалитетан пропис у
бројним секторима уколико се у
довољној мери не излази у сусрет
потребама појединаца због којих
се одлуке доносе. Неисцрпни извори таквих информација управо
су локалне и регионалне управе.
Непосредније и активније учешће региона неопходно је не само
због њиховог најбољег познавања
локалних прилика већ и због
тежње да се процес доношења
одлука у Бриселу учини легитимнијим, с обзиром на уврежен стереотип да се одлуке Брисела чине
далеким и бирократиским.
nn Економски
Економски разлози, односно
потреба за равномерним регионалним развојем, вероватно су и
најчешће помињани. Још је настанком европских заједница педесетих година прошлог века у тадашњим римским уговорима као
један од основних циљева наведен
усклађен и хармоничан развој
смањивањем разлика које постоје
између региона и то пре свега подршком мање развијеним регионима. Да би овако нешто било могуће, требало је увести јасне критеријуме по којима се мери развијеност региона, увести посебне
статистичке јединице за ове сврхе
и определити буџетска средства
ЕУ. Подсећања ради, Србија се за
такве околности почела припремати усвајањем Закона о регионалном развоју којим су уведени
статистички региони, управо како
би се критеријум развијености зарад финансијске помоћи могао
применити и на Србију када буде
чланица ЕУ.
nn Идентификација
Трећи разлог, у коме се сабирају потребе за културно-историјском и политичком идентификацијом, своје исходиште има
у тежњи региона да се њихов глас
јасно и гласно чује унутар Европске уније. За такво право региони
су се изборили почетком деведесетих година и то приликом преговора о Уговору из Мастрихта
1992. године. Европски региони,
а нарочито немачке покрајине
(„лендери“), успели су да се изборе за формирање Комитета региона ЕУ управо како би обезбедили право на сопствени економски, политички и културно-историјски идентитет унутар ЕУ.
Овај комитет, иако саветодавног
карактера, данас представља незаобилазну институцију приликом доношења одлука о свим
важним питањима која имају регионалне и субрегионалне последице. Идеја о већој заступљености европских региона у систему одлучивања ЕУ није нова и
базира се на историјској препознатљивости региона у високо децентрализованим државама. У
такве регионе убрајају се Фландрија у Белгији, Баскија и Каталонија у Шпанији, Шкотска и
Велс у Уједињеном Краљевству.
Са друге стране, треба имати
на уму да Европска унија не инсистира на конкретном моделу
децентрализације. Региони и децентрализација старији су и од
саме Уније, а од њеног настанка
до данас није било могуће очекивати да ће Брисел утицати на
уређење и организацију власти
унутар држава чланица. Отуда
постоје велике разлике, пре свега
у величини и надлежностима региона широм Европске уније. Тако су у Немачкој, Белгији и Аустрији региони друго име за федералне јединице које имају своје
законодавне, извршне и судске
надлежности. У појединим случајевима министри из регионалних влада Немачке учествују чак
и на састанцима Савета министара ЕУ. У Италији и Португалу
степен регионализације нешто
је мањи, у Холандији и Данској
још мањи, док је рецимо Француска позната као традиционално централизована држава.
Који ће од свих наведених разлога водити државу уколико крене путем регионализације, остаје
државама да одлуче. Ипак, једно
треба имати на уму: баш као што
нису императив, регионализација
и европска интеграција имају једну веома важну заједничку карактеристику за државе које желе
чланство у ЕУ – и један и други
процес представљају шансу али
не и апсолутну гаранцију да се
друштво и држава реформишу и
да се квалитет живота грађана
унапреди и учини извесним. ❚
mart/april 2010. g.
Ауторка је директорка Канцеларије за европске интеграције
Владе Републике Србије
l
Broj 1 | DECENTRALIZATOR
15
СУШТИНА ЈЕ У САРАДЊИ
?letopis
RARIS-ov sajt (www.raris.org) u delu
namenjenom investicijama, a brošura
Investirajte u Timočku krajinu, koja je
urađena kao sažetak sa najvažnijim
informacijama o mogućnostima za investiranje u Timočku krajinu, štampana je u 3000 primeraka. Ova publikacija treba da zainteresuje i privuče strane i domaće investitore i da im predstavi velike privredne, kadrovske i tehničke potencijale ove regije. Vodič za
investitore izrađen je u saradnji sa Ministarstvom ekonomije i regionalnog
razvoja i opštinama Timočke krajine.
Beograd
Србија се отвара
Evropski regioni Srbije
i susednih zemalja
Сарадња
уклања границу
иисточнуи западну
Vlada Srbije donela je odluku o formiranju Nacionalnog saveta za regionalni razvoj, na čijem čelu će biti potpredsednik Vlade i ministar ekonomije
i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić.
Članovi Saveta su potpredsednik Vlade
Božidar Đelić, ministarke Verica Kalanović i Diana Dragutinović; ministri Oliver Dulić, Milutin Mrkonjić, Milan Marković, Rasim Ljajić, Sulejman Ugljanin i
Goran Bogdanović, kao i predsednik
Vlade Vojvodine Bojan Pajtić.
nn Западне границе
Нови програми на западним
границама Србије (бивше YU
републике) и програм сарадње
земаља ЈИЕ спроводиће се по
транзиционом принципу који
је сличан принципу спровођења
програма које финансира
CARDS. То значи да постоје одвојене алокације за сваку државу
које могу да се троше само на територији те државе (извесно је
која ће средства бити потрошена
у свакој држави), да је управљачка структура потпуно одвојена
и да свака држава учесница има
уговорно тело на својој територији, и да се пројектне активности претфинансирају у високом
износу, што значи да корисник
донације сноси врло мали или
никакав финансијски ризик.
nn Услови конкурса
nn Источне границе
14. XII 2009. god.
Novi Sad
Poslanici Skupštine Vojvodine
svečano su proglasili novi statut pokrajine. Za proglašenje Statuta glasalo je 86 poslanika vladajuće koalicije (od ukupno 120 predstavnika
naroda), dok su tri poslanika koalici-
je Demokratske stranke Srbije i Nove
Srbije bila protiv. Oni su optužili vladajuću koaliciju za separatizam i za
poskupljenje državne administracije.
Poslanici Srpske radikalne stranke i
Srpske napredne stranke nisu
učestvovali u glasanju, a za Statut su
rekli da je separatistički akt koji vodi
razbijanju Srbije.
у веома малом износу (15 одсто)
од вредности пројекта (што значи да корисник донације мора
да спроводи већи део пројекта
из сопствених извора, а да му
после извесног времена, након
што плаћени рачуни буду признати, ЕУ враћа та већ потрошена средства).
П
Програми
прекограничне
сарадње афирмишу
сарадњу Србије са
суседним државама у
процесу приступања
Европској унији
16
DECENTRALIZATOR | Broj 1
l
рограми прекограничне сарадње инструмент су Европске уније којим она подржава сарадњу институција у пограничним областима суседних држава.
Спроводе се у оквиру друге
компоненте IPA – финансијског инструмента ЕУ намењеног за подршку у приступању
за период од 2007. до 2013. године. У Србији су ови програми
постојали и у претходном финансијском периоду Уније
(2000–2006. године) и реализовани су из средстава програма
CARDS под називом Суседски
програми (са Мађарском, Румунијом, Бугарском, са земљама
Југоисточне Европе и у оквиру
Јадранског суседског програма).
IPA програм је укључио и сарадњу са Хрватском, БиХ и Црном
Гором.
mart/april 2010. g.
Како су пограничне територије Србије већ биле у прилици
да спроводе пројекте прекограничне сарадње и институције
имају искуство припремања и
имплементације пројеката, IPA
програми са државама чланицама спроводе се по принципу који
је сличан принципима који важе
у државама чланицама. То значи
да се четири од осам програма
које Србија има на источним
границама (програми са Мађарском, Румунијом, Бугарском и
Јадрански програм са Италијом),
спроводе по принципу заједничког управљања, што значи да је
Србија са партнерском државом
формирала јединствену управљачку структуру програма (која
је увек лоцирана у земљи чланици ЕУ), да је фонд за финансирање пројеката јединствен, тј.
средства добија квалитетнији
пројекат без обзира на то из које
је државе (што значи да не може
да се предвиди колико средстава
ће бити потрошено на територији које државе), да се пројектне активности претфинансирају
У овим програмима, ЕУ додељује бесповратна средства, с тим
што институција која је добила
донацију има обавезу да учествује
у финансирању пројекта у износу од 15 одсто његове вредности. Средства се додељују преко јавног конкурса на који могу
да се пријаве све институције и
пројекти који задовољавају услове конкурса. Квалитет пројеката оцењују независни стручњаци
и на основу њихових оцена формирају се ранг-листе. Коначну
ранг-листу потврђује међународна комисија састављена од
представника националног, регионалног (где постоји) и локалног нивоа као и од представника цивилног друштва. Пројекте могу да пријављују све непрофитне институције (локални и регионални органи власти,
паркови природе, организације
за подршку пословању, еврорегиони, институти, универзитети, школе, библиотеке, домови
културе, културне институције,
НВО, удружења наведених организација) које сарађују с најмање једним прекограничним партнером и које ће спроводити
пројектне активности на обухваћеној територији.
Пројекат се формулише уз пар-
тнерство са институцијом суседне државе, попуњава се пријавни
формулар и шаље се у предвиђеном року на адресу секретаријата
програма. Како Србија још нема
статус кандидата, Министарство
финансија ни у једном програму
није уговорна страна. У програмима са Мађарском, Румунијом,
Бугарском и у Јадранском програму, корисник донације потписује пројектни уговор са директоратом програма у земљи
чланици ЕУ. У програмима са
Хрватском, БиХ, Црном Гором
и у програмима сарадње у Југоисточној Европи, уговор се потписује са Делегацијом Европске
комисије у Београду.
nn Локалне
канцеларије
калном нивоу, социоекономски
развој пограничних подручја...
За сваки од програма, Министарство је, за подршку заинтересованима, 2005. године отворило локалне канцеларије у Суботици, Вршцу, Бору и Нишу.
Ове канцеларије, као и три новоотворене: у Сремској Митровици, Ужицу и Пријепољу, у ок-
nn Досадашњи
резултати
Током спровођења програма
које финансира CARDS, израђено је пет оперативних програма и осам за IPA програме, објављено 14 конкурса, одржано око
nn Улога
Министарства
финансија
Министарство финансија је
национални координатор одговоран за спровођење ових програма. Оно заступа државу у
преговорима о садржају програма и конкурса за прикупљање
пројеката, координира рад свих
институција у Србији које су укључене у процес спровођења
програма, координира и надзире рад секретаријата програма
и програмских канцеларија на
локалном нивоу, пружа подршку и обуку заинтересованима
за пријављивање пројеката и,
касније, за спровођење пројеката, надзире спровођење пројеката, проверава наративне и финансијске извештаје, финалне
извештаје, ревизорске извештаје
као и тендерску документацију,
прати ефекте и утицаје програма
на територијама обухваћеним
програмима...
виру нових IPA програма постају секретаријати или представништва секретаријата програма
(уколико су централе секретаријата у другој држави).
nn Циљеви IPA
програма
Циљеви овог програма полазе
од тезе да је граница тачка
спајања а не раздвајања. Циљеви
су: подизање капацитета Владе
за управљање фондовима по правилима ЕУ и припрема за децентрализовани систем управљања,
подизање капацитета на локалном нивоу за формулисање,
пријављивање и спровођење
пројеката по правилима ЕУ, унапређивање и јачање сарадње са
институцијама суседних земаља,
како на централном тако и на ло-
90 семинара и радионица за обуку свих заинтересованих за
пријављивање пројеката и организовано око 20 обука институција које су добиле донацију за
спровођење пројеката по правилима ЕУ, прикупљено и оцењено око 1000 пројеката, од
којих је 160 у току.
nn Од кога сазнати
више о IPA
програмима?
Министарство финансија,
Сектор за програмирање фондова ЕУ и развојне помоћи,
Одељење за програме прекограничне сарадње са седиштем
у Београду. Одељење у Београду
има координатора за сваки
програм.
❚
mart/april 2010. g.
l
Broj 1 | DECENTRALIZATOR
17
GRAĐANSKI AKTIVIZAM
GRAĐANSKI AKTIVIZAM
?letopis
Doprinos NVO decentralizaciji Srbije
Kragujevac
Nacionalna koalicija
U okviru „Šumadijske regije“, nevladine organizacije koja zagovara političku decentralizaciju i teritorijalnu regionalizaciju Srbije, počeo je da deluje
Forum za regionalizam. Osnivači Foruma polaze od činjenice da je politička i
finansijska centralizacija države koja
se u Srbiji sprovodi decenijama jedan
od važnih uzroka usporenog i neravnomernog razvoja Srbije.
15. XII 2009. god.
Beograd
Održana je 37. skupština Stalne konferencije gradova i opština, kojoj je prisustvovalo više od 450 učesnika, gradonačelnika i predsednika opština, predstavnika najviših državnih organa, donatorskih institucija, diplomatskog kora, partnerskih organizacija, predstavnika civilnog društva. Prisutnima su se
obratili Boris Tadić, predsednik Republike Srbije, ministri Božidar Đelić i Milan
Marković, Dragan Đilas, gradonačelnik
Beograda, Vensan Dežer, ambasador,
šef Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji, i Ervin Helmut Hofer, ambasador Švajcarske Konfederacije u Srbiji.
Na ovoj skupštini izabrani su novi
članovi organa SKGO. Većinom glasova
prisutnih predstavnika odlučeno je da
će u narednom periodu Stalnom konferencijom gradova i opština predsedavati opština Paraćin, na čelu sa Sašom
Paunovićem. Mesta potpredsednika
prema izbornim rezultatima pripala su
opštini Novi Beograd, na čijem čelu je
Nenad Milenković, i gradu Zaječaru, na
čelu sa Boškom Ničićem. Nadzornim
odborom SKGO predsedavaće grad Valjevo, sa Zoranom Jakovljevićem.
Njegova ekselencija Vensan Dežer i Đorđe Staničić, generalni
sekretar SKGO su potpisali ugovor između
SKGO i Delegacije
Evropske unije u vrednosti od dvanaest mi-
ê
ê
ê
za decentralizaciju
J
edna od prvih prepreka na
koju nailaze građani koji žele
da rešavaju probleme svog
svakodnevnog življenja na lokalnom
nivou, dakle tamo i gde nastaju, i bez
obzira na to o kojoj se oblasti radi
(obrazovanje, zdravstvo, kultura,
zaštita okoline...) jeste još uvek centralizovan sistem upravljanja javnim
poslovima u Srbiji. Kako u osnovi
decentralizacije stoji ideja da građani
imaju presudan uticaj na donošenje
odluka koje ih se svih tiču, jer najbolje znaju i osećaju potrebe svog
neposrednog okruženja, veoma je
značajno to što su organizacije civilnog društva pokazale spremnost da
se ozbiljno bave ovom temom. Sve
više takvih pojedinačnih inicijativa
rezultiralo je 2006. godine osnivanjem Nacionalne koalicije za decentralizaciju, koju čine 54 organizacije članice. S druge strane, uporedo,
javne institucije i vlast na različitim
nivoima ulažu sve veće napore da se
sveobuhvatno i mnogo ozbiljnije nego dosada bave svim dimenzijama
procesa decentralizacije.
U prethodne tri godine, Koalicija je intenzivno radila na uključenju građana u donošenje odluka. Cilj Koalicije jeste da pomogne građanima da svoj aktivizam
usmere na korišćenje postojećih
mogućnosti za uticaj na članove
Vlade i Parlamenta. U tom smislu,
članovi Koalicije intenzivno rade
na ispunjenju zakonskih uslova
neophodnih da građani pokrenu
izmenu Zakona o teritorijalnom
uređenju Srbije. Naime, tokom sledeće godine Narodna skupština
Republike Srbije izjasniće se o
građanskim (narodnim) inicijativama da Kikinda i Pirot dobiju status grada, a Donji Milanovac da
postane nezavisna opština.
Sedište Nacionalne koalicije za
decentralizaciju je u Nišu. Zainteresovani mogu da kontaktiraju sa
Koalicijom putem i-mejl adrese
[email protected],
preko internet-portala www.decentralizacijasrbije.net i telefonom na brojeve 018/522–788 i
065/439–80–99.
❚
B
18
DECENTRALIZATOR | Broj 1
l
cije koji su uvek aktuelna tema unutar zemalja Evropske unije, govorili
su dr Franc Šausberger, predsednik
Borda direktora Instituta evropskih
regiona iz Salcburga, i Antonela
Valmorbid, direktorka italijanske
asocijacije Agencije lokalne demokratije (ALDA). Aktivnoj diskusiji
priključili su se i Nenad Čanak,
predsedavajući Nacionalnog saveta
za decentralizaciju, Maja Sedlarević,
potpredsednica Skupštine Vojvodine, Vladimir Pandurov, pomoć-
mart/april 2010. g.
Zagovornici
dijaloga
REGIONALNI CENTRI NKD
URBAN-IN
Ulica 1. maja bb
36300 Novi Pazar
Tel/fax: 020/331 570, 332 780
E-mail: [email protected]
[email protected]
Web: www.urbanin.org
Užički centar
za ljudska prava
i demokratiju
Vojvode Putnika bb, 31000 Užice
Tel/fax: 031/522–969
E-mail: [email protected]
[email protected]
Web: www.uecentar.com
Odbor za ljudska
prava Negotin
Ulica 12. septembra 5
19300 Negotin
Tel: 019/541–955, Fax: 541–956
E-mail:
[email protected]
Web: www.chris-negotin.org
Decentralizacija Srbije - stanje, potrebe i prepreke
alkanska regionalna istraživačka mreža (BIRN) i
novosadska NVO Centar
za regionalizam organizovali su u
Skupštini grada Novog Sada, 25. i
26. februara, konferenciju Decentralizacija Srbije – stanje, potrebe
i prepreke, s ciljem da se omogući
učesnicima da razmene mišljenja
o regionalnoj politici Evropske unije, o korišćenju pretpristupnih fondova, o dosadašnjim iskustvima
Vojvodine u korišćenju pretpristupnih fondova i o statističkoj i funkcionalnoj decentralizaciji Srbije.
Nakon uvodnih izlaganja državnog sekretara za regionalni razvoj
Dejana Jovanovića, šefice političkog
odeljenja Ambasade Velike Britanije
Kati Katrel, predsednika Skupštine
grada Novog Sada Aleksandra Jovanovića, direktorke BIRN-a Gordane Igrić i direktora Centra za regionalizam Aleksandra Popova, o
trenutnim procesima decentraliza-
Protekta povezuje
lokalnu i centralnu vlast
nik pokrajinskog sekretara za regionalnu i međunarodnu saradnju
AP Vojvodine, i gradonačelnik Novog Pazara Meho Mahmutović.
Konferencija je okupila 130 učesnika, uglavnom predstavnika lokalnih samouprava: Niša, Kragujevca,
Prijepolja, Bora, Medveđe, Preševa,
Novog Sada, Kovina i drugih iz
Srbije, kao i iz Austrije i Italije.
Realizaciju konferencije podržala je Ambasada Velike Britanije
u Srbiji.
❚
Nevladine organizacije iz šest regiona u Srbiji nastoje da
približe građane donosiocima odluka • Civilno društvo
treba da jača kapacitete za zastupanje decentralizacije
P
rojekat Promocija decentralizacije sa ciljem povećanja učešća građana u donošenju odluka partnerski realizuju
Centar za razvoj građanskog društva Protekta iz Niša i Balkanski
fond za lokalne inicijative (BCIF)
od 2008. godine, a podržava ga Evropska unija kroz program EIDHR
(Evropski instrument za demokratiju i ljudska prava). Projekat je nastao kao rezultat prethodnih aktivnosti Protekte i Nacionalne koalicije za decentralizaciju (NKD),
koji još od 2005. godine aktivno
rade na ovom problemu. Na osnovu temeljnog uvida u (de)centralizaciju, realizatori projekta su zaključili da je Srbija zemlja u kojoj
se politički dijalog odvija samo na
lokalnom i nacionalnom nivou a
da pri tom nema gotovo nikakve
komunikacije između različitih gradova, regiona i okruga, a poseban
problem predstavlja stalni nedostatak komunikacije i dijaloga između zainteresovanih i nadležnih
strana na lokalnom i nacionalnom
nivou. Štaviše, građanin koji živi,
na primer, u Vranju, nema načina
da se podrobno obavesti o tome
šta se dešava u Srbiji, pre svega zbog
centralizovanosti vlasti i medija.
Projektne aktivnosti u vidu radionica i seminara, dijaloga između
građana i lokalnih, ali i regionalnih
i nacionalnih aktera, sastanaka članica Nacionalne koalicije za decentralizaciju, imaju za cilj približavanje građana donosiocima
odluka, kao i jačanje kapaciteta organizacija civilnog društva u akcijama zastupanja decentralizacije.
Projekat je obuhvatio šest lokalnih
zajednica u šest regiona u Srbiji
(Kikinda, Valjevo, Sjenica, Kragu-
jevac, Leskovac i Pirot) gde je Protekta stekla pouzdane partnere u
borbi protiv centralizacije.
Kroz dijaloge na lokalnom i nacionalnom nivou, Kikindski forum
zagovara povratak statusa grada
opštini Kikinda, Ars Nova iz Valjeva zalaže se za definisanje regionalne deponije Kalenić koja bi rešila problem odlaganja otpada na
teritoriji Kolubarskog upravnog
okruga, Flores iz Sjenice zastupa
ideju da se otvori odeljenje Opšte
hirurgije u Sjenici, Milenijum iz
Kragujevca promoviše inicijativu
za dodeljivanje nacionalnog statusa
kragujevačkom Teatru Joakim Vujić, Leskovački krug nastoji da animira javnost za teritorijalnu reorganizaciju grada Leskovca, dok
Pirgos iz Pirota afirmiše decentralizaciju u odlučivanju o obrazovanju novih proizvodnih profila u
pirotskim srednjim školama.
Akcijama dijaloga na lokalnom
nivou prisustvovali su najodgovorniji predstavnici lokalne zajednice,
civilnog društva, biznis-sektora i
medija i tom prilikom je data puna
podrška rešavanju lokalnih problema. Odaziv predstavnika ministarstava kojima su bili upućeni pozivi,
bio je lošiji nego što se očekivalo.
Naime, osim u Sjenici, gde je nacionalnom dijalogu prisustvovao Nebojša Jokić, predstavnik Ministarstva zdravlja, ostalim dijalozima lokalnacionalnog nivoa nisu se odazvali predstavnici resornih ministarstava iako su uredno bili pozvani.
Projekat će biti završen marta
2010. godine organizovanjem Na-
cionalne konferencije za decentralizaciju koja će imati za cilj da najavi i usmeri proces stvaranja strategije za decentralizaciju u Republici Srbiji. Konferenciju organizuju Protekta i BCIF u partnerstvu
sa Kancelarijom Nacionalnog saveta za decentralizaciju i Misijom
OEBS-a u Beogradu.
❚
Ý Priručnik za javno zastupanje
u procesu decentralizacije
U okviru projekta „Promocija decentralizacije sa ciljem povećanja učešća građana u donošenju odluka“, sredinom decembra 2009. godine objavljen je priručnik
za javno zastupanje u procesu decentralizacije Pokrenimo zajednice! koji su priredili prof. dr Snežana Đorđević, Snežana Stojanović i Aleksandra Vesić Antić.
Imajući u vidu složenost procesa decentralizacije, s namerom da podstakne dijalog i saradnju između svih relevantnih aktera,
pripremljen je priručnik koji može biti koristan
vodič za sve one koji se reše da u tom dijalogu
učestvuju. Pored objašnjenja osnovnih pojmova vezanih za decentralizaciju, on sadrži
pregled trenutne situacije u zemlji, kao i praktična uputstva za izvođenje raznih aktivnosti.
Priručnik daje teorijski okvir, kao i praktična
uputstva sa primerima i fotografijama sa akcija sprovedenih u lokalnim zajednicama u Srbiji, sadržana u tri celine: 1) Decentralizacija
– osnovni pojmovi, vrste i modeli decentralizacije, odnosi između različitih nivoa vlasti,
primeri decentralizacije; 2) Decentralizacija u Srbiji – ranije stanje u
zemlji, relevantni zakoni, modeli izbora, participacija građana i odnos
države i lokalnih vlasti; 3) Javno zastupanje – osnovni pojmovi o zastupanju primenjeni na zastupanje za decentralizaciju, planiranje
procesa zastupanja i praktična uputstva za sprovođenje inicijativa zastupanja za decentralizaciju. Priručnik se može preuzeti na veb-sajtovima BCIF-a www.bcif.org, Protekte www.protecta.org.rs, i
NKD-a www.decentralizacijasrbije.net, a u saradnji sa Kancelarijom Nacionalnog saveta za decentralizaciju biće omogućeno i preuzimanje štampane verzije priručnika za sve zainteresovane
organizacije i institucije. Za sve dodatne informacije možete se obratiti
na [email protected] Tanji Bjelanović.
mart/april 2010. g.
l
Broj 1 | DECENTRALIZATOR
19
DECENTRALIZACIJA KULTURE
Niška art fondacija (NAF) u velikoj misiji demetropolizacije kulture u Srbiji
?letopis
Kako je Lale doveo
liona evra, od čega će deset miliona biti
usmereno direktno gradovima i opštinama na osnovu podnetih predloga projekata. Takođe, potpisan je i ugovor između SKGO i Švajcarske razvojne agencije u
vrednosti od preko 1,5 miliona evra, koji
je namenjen institucionalnoj podršci
SKGO u oblasti zastupanja.
Leonarda u Srbiju?
24. XII 2009. god.
Beograd
Predstavnici Narodnjačke koalicije
Miloš Aligrudić (DSS) i mr Velimir Ilić
(NS) predali su Ustavnom sudu Srbije
predlog za ocenu ustavnosti Statuta
Vojvodine i Zakona o utvrđivanju nadležnosti Vojvodine. Narodnjaci smatraju da je Statut u suprotnosti sa više
od 30 republičkih zakona.
N
4. I 2010. god.
Beograd
Poslanici stranaka G17 plus i „Zajedno za Šumadiju“ dostavili su Narodnoj skupštini Srbije Predlog zako-
Piše:
Milorad Doderović
Od osnivanja krajem 2003.
godine do danas, NAF je izvukao
iz anonimnosti na stotine mladih
umetnika, nagrađivao ih na
svojim konkursima i omogućio
im da se u pravom svetlu
predstave u Srbiji i u svetu.
Osnivač i idejni tvorac NAF-a jeste njujorški slikar Radovan – Lale
Đurić sa grupom prijatelja iz Beograda i Niša, a donator fondacije
Fabrika duvana (DIN) koja posluje
u sastavu Kompanije Filip Moris
na o javnoj svojini, svojini i drugim
imovinskim pravima autonomnih
pokrajina i lokalnih samouprava, sa
zahtevom da bude razmotren po hitnom postupku.
5. I 2010. god.
Sandžak
Sve političke snage u Sandžaku,
uključujući i Sandžačku demokratsku
partiju i Stranku demokratske akcije, čiji
su predsednici ministri, a poslanici podržavaju Vladu, odbacile su rešenja iz
Vladine Uredbe o statističkim regionima prema kojima bi šest sandžačkih
opština u kojima žive Bošnjaci bilo podeljeno na dva statistička regiona: Novi
Pazar i Tutin bili bi pripojeni regionu
Centralne Srbije, a Prijepolje, Priboj,
ê
ê
ê
20
DECENTRALIZATOR | Broj 1
l
mart/april 2010. g.
išku art fondaciju (NAF) Radovan – Lale Đurić osnovao je krajem 2003. godine
sa grupom svojih prijatelja: Jovanom Ćirilovom, Oljom Ivanjicki, Nedom Arnerić, Gordanom
Sušom, Radom Đuričin, Dragošem Stojanovićem,
Đorđem Laloševićem, Tihomirom Trivuncem, Mihajlom Spasovićem i Nenadom Cvetkovićem. Zahvaljujući pre svega agilnosti slikara Đurića, NAF je za
nekoliko godina postao kulturni brend koji ozbiljno
talasa svaku vrstu učmalosti u ovoj oblasti, ali i pokazuje da se brendovi u srpskoj kulturi ne moraju nalaziti samo u metropoli, već itekako mogu bivstvovati
i u unutrašnjosti Srbije. Uz nesebičnu materijalnu podršku i razumevanje Kompanije Filip Moris i njenih
prvih menadžera Euđenija Sidolija i Skipa Bornhutera, NAF je adaptirao i reprezentativno opremio
nišku Gradsku galeriju Srbija i predao je gradu na korišćenje. Istovremeno je po dizajnerskim idejama Radovana Đurića NAF uredio i dve sopstvene galerije
kakvih je malo i u svetu – jednu na oko 800 kvadrata u starom zdanju Fabrike duvana (DIN) i drugu,
ništa manju, na Tošinom bunaru u Zemunu, u prostoru koji je takođe ustupio Filip Moris.
– Osnovni cilj NAF-a jeste da pomaže, podstiče i
afirmiše mlade umetnike iz cele Srbije, i na našim godišnjim nagradnim konkursima do sada je pristizalo
u proseku oko 2000 radova od oko 800 mladih autora. Naš stručni žiri birao je sa tih konkursa najbolje za
naše reprezentativne izložbe koje se prvo organizuju
u Nišu, a zatim i u našoj galeriji u Beogradu i Galeriji
Matice srpske u Novom Sadu. Najbolje nagrađujemo
sa deset, pet i tri hiljade evra, što je fond nagrada od
l8.000 evra, kakvih je malo u svetu. Ja te mlade ljude
iz cele Srbije učim i ohrabrujem da i u gradovima u
kojima žive budu „razbijači učmalosti i provincijali-
zma“ i tvorci jednog novog srpskog
kulturnog miljea, kaže Lale Đurić.
NAF je do sada raspisivao nagradne konkurse za mlade autore
pozorišnih jednočinki vezanih za
istoriju Niša, priređivao izložbe
Olje Ivanjicki u Nišu i Beogradu,
radio koprodukcijske predstave sa
niškim Narodnim pozorištem i beogradskim Ateljeom 212. Posebnu pažnju izazvala je velika izložba
skica i eksponata Leonarda da Vinčija, kakvih je do sada bilo malo ili
nimalo u svetu. Ovu ekskluzivnu
izložbu sredinom prošle godine videlo je više od 100.000 ljudi, prvo u Nišu a zatim i u Beogradu.
– Misija NAF-a nije samo niška,
već srpska. Istovremeno ona pokazuje da provincija ne postoji za-
“
U Americi
nije važno u kom
gradu živiš, pa i
da li si umetnik sa
akademskim obrazovanjem ili ne, već
kakva su ti dela
to što je neki grad manji ili veći,
metropola ili nije, već se radi o tome da li ljudi u nekoj sredini razmišljaju malograđanski ili svetski.
U kulturi Srbije učmalost prija
„malim miševima“ kojima bi svako talasanje pokazalo koliko su mali ili koliko ne znaju. A najviše ih
je u institucijama kulture koje žive
na državnim jaslama i u kojima
životare pojedinci kojima je najvažnije da imaju za plate, topli
obrok i za krečenje kancelarija. Naša fondacija je upravo pokazala da
epicentri i kulturna žarišta ne moraju uvek biti u metropoli. Inače,
nije nam bilo lako da probijemo
led u samom Nišu, ali sada, kada
se taj led sve više topi, nema razloga da posustanemo i zato će od
NAF-a biti još prijatnih iznenađenja za celu Srbiju. Inače, baš
me briga što se ovde uspeh još uvek
teško prašta, kaže Lale za naš časopis, napominjući ipak da budućnost ove fondacije ne zavisi samo od njega i Kompanije Filip
Moris, već i od grada u čiju kulturu, obrazovanje, nauku i druge
oblasti je Filip Moris već uložio
više miliona evra.
Đurić dalje kaže da je činjenica
da se razvoj kulture i umetnosti
mora podržavati i parama, ali i da
umetnici i poslenici u kulturi moraju shvatiti da nema para „na praznu priču ili na lepe oči“.
– Kultura se ne može decentralizovati parama, preko raznih kasa, od državnih do
lokalnih. Ne može ni direktivama ili uredbama iz
metropole ili samo praznom galamom i kuknjavom iz unutrašnjosti. Dobri projekti i ideje uvek
nađu sponzore i takvi
projekti onda uspešno ruše i sve granice između
metropole i provincije.
Srbija bi inače morala da
ukine porez na donacije
i na sredstva kojima raspolažu neprofitne organizacije kakav je i
NAF. Naravno, uvek treba kontrolisati kako se pare troše. Glupost je, na primer, što mi plaćamo
PDV i na nagrade koje dodeljujemo – kaže Đurić govoreći o svom
srpskom iskustvu.
A kada je američko iskustvo u
pitanju, on kaže da su veliki gradovi i dominantni kulturni centri
samo zato što je u njima i najveća
koncentracija umetnika, potencijalnih sponzora i kupaca. Međutim, u Americi, kako kaže, nije važno u kom gradu živiš, pa i da li si
umetnik sa akademskim obrazovanjem ili ne, već kakva su ti dela.
Ako vrediš, kupci, kolekcionari i
galeristi sigurno će zakucati na tvo-
Koje Lale?
Radovan – Lale Đurić već više od tri
decenije živi u Njujorku i važi za jednog od najplaćenijih srpskih slikara u
belom svetu. Njegov slikarski kutak u
elitnom delu Njujorka prostire se na
više hiljada kvadrata u zgradi nekadašnjeg pozorišta koju je otkupio. Pored njegovog ateljea i atraktivnog prostora za stanovanje tu je i nekoliko dizajnerskih radionica za izradu unikatnog nameštaja od plemenitog drveta
i drugih predmeta iz kolekcije Radovan. Mnogo je ljudi iz Srbije, ne samo
“
Glupost je, na
primer, što mi
plaćamo PDV i na
nagrade koje dodeljujemo, kaže Đurić
govoreći o svom
srpskom iskustvu
ja vrata. Istovremeno, u velikim
kompanijama i firmama ne smatraju da je ulaganje u kulturu i
umetnost „bacanje para“.
❚
umetnika, koji su do sada u Njujorku
bili Laletovi gosti.
Rođen je 7. maja 1945. godine u Ljubatovici kod Bele Palanke kao treće dete u učiteljskoj porodici oca Miodraga i
majke Anke. Sestra Olivera i brat Dragan posvetili su se muzici. Kao klinac u
Građevinsko-tehničkoj školi koju je završio u Nišu, isticao se kao dobar fudbaler. Dva puta je padao na prijemnim ispitima Likovne akademije u Beogradu,
a onda je postao slikar, dizajner dekora
u Narodnom pozorištu u Beogradu.
U beli svet krenuo je preko Venecije,
Pariza, Beča, Amsterdama, gde je učio
i usavršavao slikarstvo i dizajn. U Njujork je stigao 1973. godine
kada je imao 28 godina. Počeo je kao autsajder, ali ubrzo je i napravio veliko slikarsko i dizajnersko ime i danas kupci, galeristi i kolekcionari čekaju na red za njegova slikarska i druga dela
koja znače„oplemenjivanje
prostora od poda do plafona“. Često potencira svoj hedonistički životni moto koji
glasi: „Žene, hrana i piće!“
mart/april 2010. g.
l
Broj 1 | DECENTRALIZATOR
21
ИСТРАЖИВАЊА
DECENT MOZAIK
?letopis
Истраживање о регионалним разликама у политичким ставовима
Nova Varoš i Sjenica regionu Zapadne
Srbije. Generalni sekretar SDP Mirsad
Jusufović izjavio je da ova stranka zahteva da šest sandžačkih opština bude u
jednom statističkom regionu. Sličan
zahtev uputilo je i Bošnjačko nacionalno veće koje tvrdi da je Vladinom Uredbom dovedeno u pitanje ostvarivanje
manjinskih prava sandžačkih Bošnjaka.
Трећина за регионализацију,
већина против „београдизације“
5. II 2010. god.
Beograd
Brži razvoj nedovoljno razvijenih područja i smanjenje ekonomskih i društvenih regionalnih razlika biće prevashodan
zadatak Nacionalne agencije za regionalni razvoj, koja je upravo počela s radom,
rekao je na konferenciji za novinare njen
privremeni direktor Goran Džafić.
Agencija je nastala kao pravni sledbenik Republičke agencije za mala i srednja
preduzeća i preduzetništvo i sektora za
infrastrukturu Ministarstva ekonomije.
Baviće se, pre svega, daljom podrškom
sektoru malih i srednjih preduzeća, ali i
koordinacijom infrastrukturnih projekata
bitnih za regionalni razvoj, koje sprovode
razna ministarstva.
С
тавови грађана централне Србије о политичким односима
битно се разликују од ставова
грађана Београда и Војводине,
закључак је истраживања невладине организација Диференција
из Ниша. Однос грађана региона према идеји регионализације
био је, иначе, централна тема
овог истраживања, спроведеног
током октобра и новембра на
узорку од 330 грађана Србије из
29 насељених места. Анкетирано
је 110 становника града Београда, 110 грађана из више градова
у Војводини и 110 становника
четрнаест градова и општина
централне Србије.
По резултатима ове анкете,
трећина испитаника има афирмативан став према формирању
нових аутономних покрајина и
високом нивоу децентрализације, с тим да још око 40 процената подржава децентрализацију
али је против формирања нових
аутономних покрајина. Око десет одсто грађана снажно се противи и децентрализацији и формирању нових аутономних покрајина јер то види као разбијање
5. II 2010. god.
Niš
државе, док је 13,3 одсто анкетираних без става. Директор Диференције Александар Кекењ
оценио је да је ово истраживање
показало да грађани Војводине
у већој мери него грађани других
региона Србије показују разумевање за савремено, демократско
територијално уређење земље,
које подразумева висок ниво децентрализације и регионализацију. С друге стране, житељи
централне Србије показују
најмање разумевања, при чему
се чак „бележи забрињавајући
проценат грађана који ове мере
сматрају сепаратистичким“.
Aktivisti regionalne stranke Pokret
Niška regija, na nadvožnjaku preko autoputa Beograd–Niš kod motela Nais,
na evropskom Koridoru 10, u prisustvu
mnogobrojnih novinarskih ekipa, postavili su tablu sa natpisom „Autonomna pokrajina Južna Srbija“. Predstavnici
ove opozicione partije izjavili su da ova
akcija nije čin širenja separatizma, nego da ovim svojevrsnim performansom
žele da stave do znanja predsedniku
države, premijeru i Skupštini Srbije da
je taj deo države zapostavljen i da svi
građani u republici treba da imaju ista
prava. Oni će, ako se ne izmeni Ustav,
zatražiti raspisivanje referenduma za
Ý Неки би да ипак има
једнакијих
novu AP, na šta, smatraju, imaju prava,
jer ne mogu više da trpe neravnopravnost da, na primer, Vojvodina i Beograd
imaju tri nivoa vlasti i svoje izvorne prihode, a ostatak Srbije dobija milostinju
na kašičicu.
Занимљиви су и одговори на питање да ли би град Београд требало да
буде развијенији и бољи за живот од свих других градова у земљи, а с
обзиром на то да Србија важи за државу с највећим регионалним разликама
у Европи. Иако већина грађана сматра да би и други крајеви Србије морали
да се равномерније развијају, одговори се ипак разликују гледајући по регионима. Највише противника идеје да Београд буде развијенији од других
крајева има у централној Србији, како се изјаснило готово две трећине анкетираних. Идеји фаворизовања развоја Београда противи се и више од 60
процената Војвођана, док нешто мање од половине анкетираних Београђана
такође сматра да држава треба да води рачуна о развоју свих својих области.
Међутим, она друга половина становника Београда уверена је да „главни
град мора да буде први јер нас представља у свету“.
22
DECENTRALIZATOR | Broj 1
l
mart/april 2010. g.
Ý Анимација
„Резултати истраживања о регионалним разликама у политичким ставовима требало би да одговоре на
питање да ли су тачне претпоставке
о слабије развијеној демократској
свести грађана централне Србије у
односу на Београд и Војводину. Уколико би одговор био позитиван, прибавио би се снажан аргумент за интервенцију државе с циљем да се политички анимирају пасивнији делови
земље“, наводи Кекењ.
Наиме, у Војводини је највећи
проценат грађана који имају
афирмативан став према формирању нових аутономних покрајина и високом нивоу децентрализације (45,5 одсто), док нешто мање њих подржава децентрализацију али је против формирања нових покрајина (38,2). Свега
1,8 одсто анкетираних у Покрајини против је децентрализације и формирања нових аутономних покрајина, а о овом питању нема став 14,5 одсто. Трећина анкетираних у Београду подржава децентрализацију и регионализацију Србије, али је већи
проценат оних који се залажу само за децентрализацију али не и
за формирање нових покрајина
(44,5 одсто). Око седам процената
становника главног града противи се овим процесима, док је њих
15,5 одсто без става. Идеје децентрализације и регионализације
имају најмању подршку у централној Србији, где о томе само четвртина анкетираних има позитиван
став. Ипак, око 40 процената подржало би децентрализацију без
формирања нових покрајина; више од петине анкетираних изјаснило се негативно о овим процесима, а без става је десет процената учесника анкете. Александар
Кекењ закључује да су те разлике
последица „дугогодишње централизације медијског, културног и
политичког простора Србије“. ❚
Текст је објављен у новосадском
Дневнику 21. децембра 2009. г.
Ý Istorijska crtica
Teritorijalno uređenje
Srbije 1882. godine
Rodno mesto Vojvodine
Na osnovu Ustava Kraljevine Srbije iz 1882. godine, Srbija je bila podeljena na 21 okrug
i dva grada sa statusom okruga
– Beograd i Majdanpek. Svaki
okrug činilo je tri do pet srezova, dok je svako naselje (izuzimajući najmanje zaseoke) imalo status opštine. Postojala je
mogućnost podele gradskih naselja na više gradskih opština.
Sa balkona zgrade Magistrata u
Sremskim Karlovcima mitropolit
Josif Rajačić je 13. maja 1848. godine, tokom održavanja Majske
skupštine, proglasio ujedinjenje
Srema s Vojnom granicom, Baranje
i Bačke sa bečejskim distriktom i
šajkaškim bataljonom i Banata sa
granicom i kikindskim distriktom
u Srbsku vojvodinu, koja je odmah
ušla u politički savez sa Trojednicom (Hrvatskom–Slavonijom–
Dalmacijom). Karlovci su proglašeni za glavni grad Vojvodine.
Istom prilikom je mitropolit Josif
Rajačić proglašen za patrijarha, pukovnik Stefan Šupljikac (u odsustvu) za vojvodu, a Đorđe Stratimirović za predsednika Glavnog
narodnog odbora, koji je preuzeo
Italija
Regija
Glavni grad
1. Abruco
Akvila
2. Vale d’Aosta
Aosta
3. Apulija
Bari
4. Bazilikata
Potenca
5. Kalabrija
Katanzaro
6. Kampanija
Napulj
7. Emilija-Romanja
Bolonja
8. Furlanija-Julijska Krajina Trst
9. Lacio
Rim
10. Ligurija
Đenova
11. Lombardija
Milano
12. Marke
Ankona
13. Molize
Kampobaso
14. Pijemont
Torino
15. Sardinija
Kaljari
16. Sicilija
Palermo
17. Trentino-Južni Tirol
Trento
18. Toskana
Firenca
19. Umbrija
Peruđa
20. Veneto
Venecija
izvršnu vlast. Objavljena je borba
protiv ugarske vlasti a u odbranu
narodnih i crkvenih prava. Srpski
narod je proglašen za politički slobodan i nezavisan pod austrijskom
krunom. Novembra 1849. godine
car Franc Jozef I potpisuje patent
kojim je formiran krunski posed
Vojvodstvo Srbija i Tamiški Banat
(u čiji sastav je ušla Bačka, Banat i
delovi istočnog Srema, bez Vojne
krajine) koji je rasformiran 1860.
godine.
17
8
2
11
20
14
10
7
18
12
19
Zgrada Magistrata je izgrađena između 1808. i 1811. godine
u neoklasicističkom stilu kao
garnizon u blizini Petrovaradinske tvrđave a kasnije je postala
vojna zgrada. Danas je u njoj smeštena Skupština opštine Sremski
Karlovci.
spisak
regija i
glavnih
gradova
Ustavom Republike Italije iz
1
1948. definisano je unutrašnje držav9
no ustrojstvo, koje čini 20 re13
gija ili pokrajina, koje su utemeljene na osno6
vu različitih istorijskih, geografskih, kulturnih i privrednih
kriterijuma. Italijanskim regijama
15
Ustavom je zagarantovan određen nivo autonomnosti. Pet regija: Furlanija-Julijska Krajina, Sardinija, Sicilija, TrentinoJužni Tirol i Valle d’Aosta imaju poseban
status.
Trentino-Južni Tirol ima
dva glavna grada: Trento za većinsko
italijanski deo Trentino i Bocen za većinsko nemački deo Južni Tirol. Svaka od ita16
lijanskih regija ima svoj parlament i vladu
na čijem čelu se nalazi predsednik.
mart/april 2010. g.
3
4
5
l
Broj 1 | DECENTRALIZATOR
23
TISKOVINA
IMPRIMEE
Decentralizator
časopis Kancelarije Nacionalnog saveta
za decentralizaciju Republike Srbije
Palata „Srbija“
Bulevar Mihajla Pupina 2
11070 Novi Beograd
Nacionalni savet za decentralizaciju Republike Srbije
N
acionalni savet za decentralizaciju Republike Srbije osnovan je
Odlukom Vlade Republike Srbije od 26. marta 2009. godine (objavljena u Službenom glasniku RS broj 21/09) kao telo Republike Srbije
koje ima zadatak da učestvuje u pripremi Strategije decentralizacije
Republike Srbije i da je, u saradnji sa ministarstvom nadležnim za
državnu upravu i lokalnu samoupravu, dostavi Vladi na donošenje.
Savet učestvuje u pripremanju i izradi Strategije decentralizacije
Republike Srbije u skladu sa evropskim standardima i iskustvima
razvijenih evropskih zemalja, kao i sa potrebom da se u Srbiji kroz
decentralizaciju nastavi proces njene demokratizacije; prati i proučava
iskustva drugih zemalja u procesu decentralizacije, kao i zakonodavstvo
Republike Srbije od značaja za decentralizaciju; sarađuje sa međunarodnim institucijama u toj oblasti, organizuje okrugle stolove,
tribine i druge vidove edukacije o suštini i prednostima decentralizacije
i decentralizovane države. Savet podržava i pomaže rad nadležnih
organa tako što donosi preporuke iz svog delokruga, podržava
njihovo sprovođenje i inicira osnivanje radnih grupa.
Članovi Nacionalnog saveta su: Nenad Čanak, narodni poslanik
(predsedavajući Saveta), Božidar Đelić, potpredsednik Vlade za evropske integracije, Mlađan Dinkić, potpredsednik Vlade i ministar
ekonomije i regionalnog razvoja, Milan Marković, ministar za državnu
upravu i lokalnu samoupravu, Svetozar Čiplić, ministar za ljudska i
manjinska prava, Milica Delević, direktorka Kancelarije za evropske
integracije, Egereši Šandor, predsednik Skupštine Autonomne
Pokrajine Vojvodine, dr Bojan Pajtić, predsednik Vlade Autonomne
Pokrajine Vojvodine, Nenad Milenković, potpredsednik Stalne konferencije gradova i opština, Željko Ožegović, član Gradskog veća Beograda, Milena Popović Subić, članica Gradskog veća Novog Sada, dr
Miloš Simonović, gradonačelnik Niša, Dragan Marković, gradonačelnik
Jagodine, Saša Milenić, predsednik Skupštine grada Kragujevca, dr
Meho Mahmutović, gradonačelnik Novog Pazara, Boško Ničić, gradonačelnik Zaječara i Ragmi Mustafa, predsednik Opštine Preševo.
Stručna radna grupa
U okviru Saveta radi Stručna radna
grupa (čiji članovi nisu članovi Saveta)
koja ima zadatak da pruži stručnu pomoć
u izradi Strategije decentralizacije Republike Srbije. Članovi Stručne radne grupe
Saveta jesu: prof. dr Marijana Pajvančić,
prof. dr Snežana Đorđević, prof. dr Stevan
Šogorov, dr Miroslav Prokopijević, prof.
dr Jovan Komšić, Boško Ristić, narodni
poslanik, Gordana Čomić, potpredsednica
Narodne skupštine, Aleksandar Popov
(Centar za regionalizam, Novi Sad), Mladen Jovanović (Protekta, Niš).
Kancelarija Nacionalnog saveta za decentralizaciju Republike Srbije
Kancelarija Nacionalnog saveta za decentralizaciju Republike
Srbije osnovana je Uredbom Vlade Republike Srbije od 18. juna
2009. godine (objavljena u Službenom glasniku RS 46/09) kao
služba Vlade koja obavlja stručne i administrativne poslove za
potrebe Nacionalnog saveta za decentralizaciju Republike Srbije,
a naročito poslove u vezi sa sazivanjem i pripremom sednica
Saveta, stručne poslove u vezi sa praćenjem pripreme preporuka
i drugih akata Saveta. Kancelarija čuva i stavlja na uvid članovima
Saveta i Stručne grupe Saveta preporuke, zapisnike, izveštaje i
druge akte Saveta i obavlja i druge poslove po nalogu Saveta.
je časopis Kancelarije Nacionalnog saveta za decentralizaciju Republike Srbije • CIP - katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije,
Beograd, 353 (497.11), ISSN 1821-486X = Decentralizator, COBISS.SR-ID 174327052 • Adresa: Palata „Srbija“, Bulevar Mihajla Pupina 2, 11070
Novi Beograd • Telefoni: 011/213-71-08, 301-41-05 • Faks: 011/213-71-20 • e-mail: [email protected] • Urednik: Nenad Živković • Dizajn i grafička priprema: Zoran
Korolija • Lektura: Spomenka Tripković • Primerak je besplatan • Štampa: Službeni glasnik, Beograd, Lazarevački drum 13-15 • Ovaj broj je štampan u 6.000 primeraka.
Decentralizator
Download

Centralizam je stranputica