Decentralizator
ISSN 1821-486X
broj 14
l
maj/jun 2012.
l
godina III
www.decentralizacija.gov.rs
EXIT
Svi gra|ani
su pozvani
Otvoreno prvenstvo u srpskom PacManu v2.012
- centralizam
- korupcija
- partokratija
- tajkunizacija
dr Stevan Lilić
EXIT - demokratija
мр Златоје Мартинов
- gra|anin
Branislava Opranović
-
decentralizacija
regionalni razvoj
vladavina prava
evropske integracije
Братислав Илић
strane 4. i 5.
I dalje bez
decentralizacije i
demetropolizacije
странe 6. и 7.
Власт спуштамо,
али не испуштамо
strane 8. i 9.
Vojvodina u tri
autonomaške kolone
странe 10. и 11.
„Мали Манчестер“
сви заобилазе
PRVE REČI
DOBRO DOŠLI U DECENTRALIZATOR
Decentralizator Održane još dve promocije Pojmovnika decentralizacije
iz sadržaja
Knjiga od presudnog značaja
Srušena granica u
Banatu ..............................14
za lokalnu samoupravu
Велике странке
игноришу
децентрализацију..15
Pojmovnik pruža veliku
pomoć u razjašnjavanju
procesa decentralizacije i
doprinosi donošenju
važnih a ispravnih
odluka u administraciji
Иван Кришка
Зашто кажеш
децентрализација,
а мислиш
на власт? ..................16-17
Skoro polovina
poslanika su
Beograđani..............18-19
О децентрализацији
мало и
неквалитетно .......20-21
Јелка Јовановић
Локална управа хоће
своје медије...........21-22
Kontakti zaposlenih
u Kancelariji NSD RS
Kancelarija Nacionalnog saveta za
decentralizaciju Republike Srbije
(KNSD RS) nalazi se u Palati „Srbija“ u
Ulici Mihaila Pupina 2 na Novom Beogradu (bivši SIV) i radi svakog radnog
dana od 9 do 17 sati.
Internet prezentacija Kancelarije
www.decentralizacija.gov.rs
Kancelarijom rukovodi direktorka
Nataša Čorbić (011/301-4107, [email protected]), koja ujedno
obavlja i dužnost sekretarke Saveta.
Zamenica direktorke KNSD RS je Marinika Čobanu (011/301-4117, [email protected]), a pomoćnici
su Dragan Vujčić (011/301-4104,
[email protected]), Nataša
Dragojlović (011/301-4104,
[email protected]), Nebojša Vrebalov (011/301-4105, [email protected]) i Nenad
Živković (011/301-4446, [email protected]).
N
K
Bor
Ý Pojmovnik
dostupan
lokalu
Predstavnici lokalnih samouprava
širom Srbije mogu da dobiju besplatan
primerak Pojmovnika decentralizacije.
Svi zainteresovani treba da se jave Kancelariji Nacionalnog saveta za decentralizaciju RS telefonom, imejlom ili poštanskim pismom na kontakte iz impresuma Decentralizatora i da naruče svoj
primerak koji će im biti isporučen poštom
u roku od nekoliko dana.
Sa sajta Kancelarije www.decentralizacija.gov.rs (link na naslovnoj strani)
može se skinuti verzija Pojmovnika decentralizacije u .pdf formatu.
Kikinda
DECENTRALIZATOR | Broj 14
l
Beg iz lavirinta “
Piše:
Nenad Živković
ancelarija Nacionalnog
saveta za decentralizaciju RS održala je još
dve promocije svoje publikacije
Pojmovnik decentralizacije, u Kikindi 10. maja i u Boru 16. maja.
Okupljeni građani i predstavnici
lokalnih vlasti izrazili su veliko interesovanje za diskusiju o različitim
dimenzijama ovog procesa, a autori
ovog priručnika odgovarali su na
pitanja i zaključili da političkoj eliti
decentralizacija trenutno ne odgovara jer im oduzima deo moći.
Pojmovnik, u kojem je sakupljeno
više od 250 pravnih, ekonomskih,
političkih i socioloških termina koji
se odnose na proces decentralizacije,
okupljenima su na obe promocije
predstavili koautori knjige, profesori
Snežana Đorđević i Miroslav Prokopijević, dok je u ime Kancelarije
govorila pomoćnica direktorke zadužena za međunarodnu saradnju
i projekte Nataša Dragojlović.
Profesorka beogradskog Fakulteta političkih nauka Snežana Đor-
2
Kamo dalje, rođače?
maj/jun 2012. g.
đević u Kikindi je rekla da su u Pojmovniku opisani termini koje ne
upotrebljavaju samo stručnjaci.
– Građani nisu sigurni šta je decentralizacija i kakve im pogodnosti donosi, stoga ova knjiga doprinosi verovatno najvažnijem društvenom elementu – obrazovanju.
Čitalac može bliže da shvati način
organizacije vlasti i kako on može
da je učini efikasnijom – objasnila
je profesorka Đorđević.
Ekonomista Miroslav Prokopijević
na skupu u Kikindi rekao je da decentralizacija predstavlja proces prenošenja nadležnosti, sredstava i političkih odluka na niže nivoe vlasti.
– Političari moraju da budu saglasni u tome kojim će pravcem ići u
procesu decentralizacije, ali to je lako
ukoliko postoji dovoljno političke
volje da se taj plan sprovede. Pojmovnik decentralizacije predstavlja dobru
osnovu na koju se uvek možemo pozvati ako se dogode prepreke u tom
procesu – smatra Prokopijević.
Prezentacije su bile namenjene
predstavnicima lokalne samouprave, zaposlenima u organima lokalne samouprave, šefovima odborničkih grupa i odbornicima u
skupštinama opština Bor, Kikinda,
Čoka, Senta, Ada, Kanjiža i Novi
Kneževac, predstavnicima civilnog
društva, medija, stručnoj javnosti
i svim građanima.
❚
I. K.
aiđu tako periodi u
kojima se čovek zatekne u lavirintu. Ne, ne
u lavirintu kakve poznaju priče iz
klasične starine, grčka mitologija
ili kakav je onaj u kome su živeli
i umirali zatvorenici u H. M. Prison Maze, Lisburn, Northeren Ireland; pogotovo ne u lavirintu od
šimšira kakvi su krasili parkove
aristokratskih dvoraca, podignuti
da dopune dokonu zabavu, da se
bezbrižne gospođice u njima „izgube“ kako bi ih mladići plave krvi, između dve čaše penušavog vina, „tražili“. Ti lavirinti u koje propadnemo iz nivoa ulice i u koje
skliznemo iz, naoko, čista mira i
sopstvene mentalne kolotečine čak
i ne postoje u fizičkom svetu; više
liče na onaj u kome se samozatočio Pink, koga je maestralno tumačio Bob Geldof u Parkerovom
klasiku Zid (based on Pink Floyd
Double LP The Wall, 1979). To
su lavirinti koji postoje samo u našim glavama; pa je, ukoliko smo
nesolidni i prema sebi popustljivi,
utoliko teže iz njih uteći, ako to
uopšte želimo. A za to što ne možemo, drugi su nam krivi. Infantilno, odbijamo sopstvenu odgovornost za realnost i, često, užase
u njoj koje sami stvaramo.
Naiđu tako i vremena i istorijski
periodi u kojima se manja grupa
ili veća skupina ljudi, pa i čitavi
narodi nađu na istom mestu, u nigdini, na osami. Većinski okovane
svesti, pretežno uvereni u sopstvenu nepogrešivost i bezgrešnost, zarobljeni u zatvorenom prostoru,
zaustavljeni u davno prošlom društvenom vremenu, okruženi zidovima koje su sami podigli da bi se
„zaštitili“ od spoljnog sveta, onog
izvan zidova, koji je, naravno, neprijateljski nastrojen prema „nama“, jer „nas“, ionako, niko ne razume, niko ne uvažava, niko ne
shvata... Onda nema razloga ni da
se „mi“ trudimo da sa „njima“ razmenjujemo elementarne životne
energije i dostignuća tela i duha,
a i zašto bismo kada živimo, samodovoljni i samozadovoljni, u najboljem od svih svetova...
Svaki je centralizam, po definiciji, lavirint bez zidova i stražara,
koji ne može da se omiriše, okusi
ili dodirne, ali koji i te kako premrežava, usporava, otežava, svakodnevne socijalne komunikacije
svakog bogovetnog pojedinca. U
hodnicima svakog centralizma, baš
kao i u središtu Matrice, sakrivena
je istina – da je svako od nas rođen
kao rob, što treba i da, ne prozrevši
delo u septičkoj jami, ali je barem
uvek bilo toplo, onih koji su okrajak suvog hleba za večeru doživljavali kao svoj patriotski doprinos
Srbiji, večnoj dok su joj deca verna... Ulogu tog jednog u međuvremenu je preuzelo više njih, ali
je model vladanja, nažalost i ne samo naizgled nego i suštinski, ostao
gotovo nepromenjen. Kuda god
da krenemo, nailazimo na slepi kolosek, na zatvoren prolaz, na novi
zid; glavom još niko nije prošao
kroz te prepreke, i to ne jačinom
udarca lobanje, jer je toliko malo
idealista ostalo da to malo ko i pokušava, nego snagom ideja. Otpor
organizovanom rušenju lavirinta
iznutra bio je prejak.
Pronalaženje puta koji vodi iz
lavirinta, odmotavanje tog klupka
zabluda koje su nas omamile, od
obmanu, dobrovoljno i doživotno
ostane da bi svojim životnim energijama, svojom krvlju i svojim mesom hranio vlasnika, nadzornika,
vođu, nekog polučoveka polubika
u građanskom odelu ili u uniformi,
koji zna šta treba da radi i kako da
upravlja lavirintom za naše dobro,
neko čudovište koje je, u nama
poznatom slučaju, proteklih decenija na bezbroj načina bukvalno
uništavalo ljudsku i materijalnu
supstancu Srbije, doduše uz otvorenu saglasnost „robova“ koji su
pristajali na bedu i nasilje dokle
god su žrtve bili neki drugi, uz pristanak onih kojima je odgovarala
izvesnost i bezličnost života u kavezu, onih kojima jeste malo smr-
kojih smo obnevideli, koje su nam
vezale i mozak i ruke i srca, beg iz
tih stranputica centralizma – što
znači teskobe, dominacije, neravnopravnosti, nejednakih šansi,
neravnomernog razvoja... – vodi
preko izbora koji su načinili Neo
i družina iz prvog dela Matriksa:
kao društvo treba da progutamo
„crvenu pilulu“ i hrabro i bez snebivanja i sumnje krenemo putem
samospoznaje, putem suočavanja
sa stanjem kakvo ono realno jeste
a kakvo smo sami napravili. I koje
ćemo popraviti ako svakog dana
svojim dobrim delima menjamo,
modernizujemo, kultivišemo, oplemenjujemo sebe i sve(t) oko sebe...
I da na tom dugom putu kroz la-
Svaki je
centralizam, po definiciji,
lavirint bez zidova i
stražara, koji ne može da se
omiriše, okusi ili dodirne, ali
koji i te kako premrežava,
usporava, otežava,
svakodnevne socijalne
komunikacije svakog
bogovetnog pojedinca
virint, ka izlazu, vođeni vizijom,
veštinom i vrlinom, znanjem i samopouzdanjem, kao hrabri Tezej
uhvatimo za rogove i zabijemo
mač u grudi svakog Minotaura,
svakog samoproklamovanog spasioca i nadrilekara, svakome ko od
nas samih zna bolje šta je za nas
dobro, pa nas još u to „dobronamerno“ i „stručno“ uverava, ubeđuje, nudi brza rešenja... a u stvari
nas truje, indoktrinira i drži u stanju večnog ropstva. Oni koji žive
od naše malodušnosti i prostodu-
šnosti, od našeg jeftinog života i
još jeftinijeg rada, neće dobrovoljno prestati da nam sisaju krv; potrebno je da sami uklonimo svoje
vene ispod njihovih zuba. I da se,
kada iz lavirinta izađemo, rukujemo, izgrlimo i izljubimo s onima
koji će nas tamo dočekati i da ga
potom zajedno, s užitkom, do poslednjeg kamena, zauvek srušimo.
Naspram podanika iz Matriksa
stoji slobodni građanin. Koji bi
morao da preuzme ulogu Pekmena
i da, proždirući centralizam, izgradi demokratiju. A demokratija i
decentralizacija su uzajamni sastojci onog drugog.
❚
Autor je urednik „Decentralizatora“
maj/jun 2012. g.
l
Broj 14 | DECENTRALIZATOR
3
ZAŠTO JE CENTRALIZAM LOŠ
?letopis
Decentralizacija i demokratija
4. V 2012. g.
I dalje bez decentralizacije
Novi Sad
Nova vojvođanska
ustavna inicijativa
O dometima, odjecima i zadacima
Nove vojvođanske ustavne inicijative
razgovarano je na sesiji Vojvođanskog
kluba u sali u Ulici Ilije Ognjanovića
7/1. Uvodnu reč su dali dr Dragan Veselinov, profesor na Fakultetu političkih
nauka Univerziteta u Beogradu, Nedim
Sejdinović, predsednik Izvršnog odbora
Nezavisnog društva novinara Vojvodine, i Živan Berisavljević, kopredsednik
i demetropolizacije
U organizacionom smislu, centralizacija znači upravljanje organizacijom iz jednog centra i podrazumeva sistem u kojem svi nalozi
za izvršenje zadataka i poslova dolaze iz jednog centra, koji istovremeno kontroliše kako su ti nalozi
izvršeni. Centralizacija može imati
različite modalitete, u smislu da
može postojati slabiji ili jači stepen
centralizacije. Organizaciona stru-
“
Prema podacima
Republičkog zavoda za
statistiku, u Srbiji su razlike
između razvijenih i
nerazvijenih (bogatih i
siromašnih) područja do te
mere pojačane da odnos
deset najrazvijenijih opština
i deset najnerazvijenijih
iznosi oko 12:1
Koordinacionog odbora Četvrte vojvođanske konvencije, koja je 1. aprila ove
godine utvrdila ovaj dokument i Deklaraciju o osnovama demokratskog ujedinjenja Vojvodine i Srbije.
11. V 2012. g.
U klasičnoj teoriji
administrativnog organizovanja
društva i države, umesto dileme da li
organizacionu strukturu ustrojiti na centralizovan ili na
decentralizovan način, preporučuje se pitanje koje elemente
organizacije centralizovati, a koje elemente organizacije decentralizovati
Novi Sad
Mediji i političke stranke
o decentralizaciji
Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV), na konferenciji za novinare održanoj u Medija centru
Vojvodine, predstavilo je rezultate
svog istraživanja Mediji i političke
stranke o decentralizaciji o izveštavanju medija o decentralizaciji, regionalizaciji i ustavno-pravnom položaju
Vojvodine u predizbornom periodu.
U
Novinarima i medijima prezentovani su odgovori političkih stranaka na
pitanje o decentralizaciji, regionalizaciji i ustavno-pravnom položaju Vojvodine, koje je koalicija nevladinih
organizacija Građanska Vojvodina
uputila tokom predizbornog procesa
svim izbornim listama. Na konferenciji
Piše:
dr Stevan Lilić
4
DECENTRALIZATOR | Broj 14
l
uspostavljanju organizacione institucionalne strukture jednog
društva, princip decentralizacije
predstavlja osnovni princip savremenog demokratskog organizacionog povezivanja. Međutim, u
složenim organizacionim sistemima (kao što je, recimo, savremena
država i lokalna samouprava) elemente decentralizacije i centralizacije ne treba posmatrati kao alternative koje se međusobno
isključuju, već treba tražiti njihove
maj/jun 2012. g.
optimalne kombinacije (E. Pusić,
Centralizacija i decentralizacija).
U klasičnoj teoriji administrativnog organizovanja društva i države, umesto dileme da li organizacionu strukturu ustrojiti na centralizovan ili na decentralizovan
način, preporučuje se pitanje koje
elemente organizacije centralizovati – šta centralizovati, a koje elemente organizacije decentralizovati – šta decentralizovati (D. Waldo, The Administrative State: Centralization vs. Decentralization).
ktura uspostavljena na osnovu najjačeg stepena centralizacije naziva
se kruti (birokratski) centralizam
i karakteristična je za organizacije
kao što su vojska, policija i pravosuđe (N. Stjepanović, Upravno pravo). U sistemu krutog centralizma,
necentralni područni organi javljaju se kao prosti izvršioci naloga
centralnog organa, koji u svako doba neke zadatke i poslove može na
njih preneti ili ih od njih preuzeti.
Blaži oblik centralizacije naziva se
dekoncentracija i podrazumeva sistem u kojem se izvršenje određenih zadataka i poslova trajno prenosi na organizacione celine nižeg
i srednjeg nivoa, čime se centar
oslobađa vršenja prevelikog broja
poslova (M. Ilić, Administrativno
pravo).
Sa druge strane, decentralizacija
u organizacionom smislu znači
upravljanje organizacijom iz više
centara i podrazumeva sistem u
kojem se određenim organizacionim celinama i ovlašćenim licima
prepušta da relativno samostalno
izvršavaju određeni krug zadataka
i poslova. U tom smislu, decentralizacija označava prenošenje ovlašćenja na niže jedinice koje uživaju
određeni stepen samostalnosti, kako u pogledu izbora kada će pristupiti izvršenju nekog posla, tako
i u pogledu načina na koji će se posao obaviti. Najvažniji oblik decentralizacije jeste tzv. lokalna samouprava, mada se javljaju i drugi
oblici, kao što su: regionalna, gradska, opštinska decentralizacija ( J.
Moreau, Administration régionale,
local et municipal). U lokalnoj samoupravi, osim što se ovlašćenja i
poslovi prenose na niže organizacione celine (tzv. preneti delokrug), može doći i do potpunog
osamostaljivanja ovih organizacionih celina u vršenju poslova, u smislu da ovlašćenja za izvršenje određenih zadataka i poslova izvorno
potiču iz ustava ili zakona (tzv. izvorni delokrug) i nisu posledica
prenošenja ovlašćenja od strane viših instanci. Ako lokalni organi
imaju oba ovlašćenja, tj. i preneta
i izvorna, kaže se da su formirani
po principu duplog koloseka (Eugen
Pusić, Upravni sistemi).
Lokalna samouprava je „lokalni
sistem upravljanja“ koji predstavlja
autonomni sistem upravljanja na
području užem od celokupnog područja države. Kako se ističe, to je
glavna osnova organizovanja vlasti
u jednoj državi koju vrše lokalni
organi (Aleksandar Đurđev, Lokalna samouprava). Lokalna samouprava je širi pojam koji u sebi
na lokalnu samoupravu je i obaveza države koja jemči pravo na lokalnu samoupravu. Iz tog ustavnog
prava da garantuje samoupravu lokalnim zajednicama sledi i odgovornost države da pruži garancije
i stvara uslove za kontinuirano
funkcionisanje lokalne zajednice
kao celine. S druge strane, lokalna
uprava ima obavezu da efikasno
zadovoljava potrebe lokalne zajednice i da obezbedi kontinuirani
kvalitet lokalnih (komunalnih) javnih službi u skladu sa interesima
neposrednih korisnika (P. Dimitrijević, D. Vučetić, Sistem lokalne
samouprave: norma i proces).
U ovom kontekstu, javlja se i pitanje tzv. demetropolizacije, koje
je posebnog značaja, ne samo sa
stanovišta decentralizacije i „dobre
teritorijalne organizacije“ Srbije,
već pre svega sa stanovišta demokratizacije i „evropske budućnosti“
Srbije. U periodu važenja ranijeg
Ustava (1990), Srbija je postala visoko centralizovana država sa političkim, administrativnim i fiskalnim nadležnostima koncentrisanim u rukama Vlade i ministarstava u Beogradu. Iako je novim
sadrži pojam lokalne uprave (npr.
opštinska uprava). Lokalna samouprava kao celina predstavlja oblik
decentralizovane teritorijalne zajednice koji istovremeno predstavlja teritorijalne jedinice (elemente)
ukupne državne organizacije.
Osnovni smisao lokalne samouprave jeste da zadovolji potrebe
stanovnika koji su nastanjeni na
njenoj teritoriji. Danas ne možemo
govoriti o pravnoj državi, demokratiji i pluralizmu interesa bez odgovarajućeg stepena razvijene lokalne samouprave (M. Damjanović, Lokalna demokratija). Pravo
ustavom iz 2006. godine predviđena mogućnost regionalnog razvoja opština i šira autonomija pokrajine, opšte političke prilike i dalje nisu povoljne da procesi decentralizacije i demetropolizacije
uzmu više maha. Jedna od posledica ovakvog teritorijalnog i administrativnog organizovanja jeste
da se unutrašnjost Srbije, van velikih gradova i Beograda (sam glavni grad troši više od 50 odsto društvenog dohotka države), izuzetno
loše i neravnomerno ekonomski
razvija. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji
nn Lokalni
sistem upravljanja
su razlike između razvijenih i nerazvijenih (bogatih i siromašnih)
područja do te mere pojačane da
odnos deset najrazvijenijih opština
i deset najnerazvijenijih iznosi oko
12:1. Odnos bogatih i siromašnih
područja u Srbiji 1976. godine iznosio je 6:1, da bi se do 2005. godine pogoršao u korist bogatih i
iznosi 12:1.
nn Reforma
državne uprave
Koliko su raniji organizacioni
modeli bili prepreka i smetnja Srbiji na putu socijalnog i ekonomskog oporavka, jasno se vidi iz dokumenta Vlade Srbije pod nazivom Strategija reforme državne
uprave u Republici Srbiji
(http://www.prsp.sr.gov.rs) u kojem
se, između ostalog, ističe da postoje
„trendovi koji se ne mogu izbeći“.
Prema ovoj strategiji, „reforma državne uprave je složen i dugoročan
proces, posebno u zemljama u
tranziciji, u kojima je uprava, kako
na centralnom, tako i na lokalnom
nivou, po pravilu slaba, opterećena
nizom problema nagomilanih tokom više decenija. (...) Generalno
posmatrajući reformske procese
koji su u toku u drugim zemljama,
uočava se da postoje određeni očigledni trendovi koji se ne mogu izbeći, a koji se tiču sledećih procesa:
promena u shvatanju položaja javnog sektora u društvu i traženje optimalnog nivoa njegove regulacije
sa stanovišta javnog interesa; shvatanje državne uprave kao servisa
građana, a ne kao moćnog oruđa
vlasti; dekoncentracija državne
uprave na centralnom nivou, delegacija vlasti sa centralnog ka nižim nivoima i decentralizacija, kao
prepuštanje dela vlasti nižim nivoima, sve ovo upravo sa ciljem da
se javne usluge (public services)
približe građanima.“ Zakonom o
lokalnoj samoupravi Srbije (Službeni glasnik RS, br. 129/2007)
predviđeno je da je lokalna samouprava pravo građana da upravljaju
javnim poslovima od neposrednog, zajedničkog i opšteg interesa
za lokalno stanovništvo, neposredno i posredstvom slobodno izabranih predstavnika u jedinicama
lokalne samouprave, kao i pravo i
sposobnost organa lokalne samouprave da, u granicama zakona, uređuju poslove i upravljaju javnim
poslovima koji su u njihovoj nadležnosti i od interesa za lokalno
stanovništvo.
❚
Autor je profesor upravnog prava na
Pravnom fakultetu u Beogradu
maj/jun 2012. g.
l
Broj 14 | DECENTRALIZATOR
5
ЗА КОГА ЈЕ ДЕЦЕНТРАЛИЗАЦИЈА ДОБРА
?letopis
Децентрализација власти и Србија
su govorili Aleksandar Popov, direktor
Centra za regionalizam, i Nedim Sejdinović, predsednik Izvršnog odbora Nezavisnog društva novinara Vojvodine.
Власт спуштамо,
17. V 2012. g.
Novi Pazar
Akreditacija za SEDA
али не испуштамо
U hotelu Tadž održana je svečanost
na kojoj je Regionalna razvojna agencija Sandžaka (SEDA) od Ministarstva finansija i Nacionalne agencije za regionalni razvoj Republike Srbije dobila Sertifikat o akreditaciji i znak ARRA (Akreditovana regionalna razvojna agencija).
Agencija SEDA je visokoprofesionalna razvojna institucija za ekonomski
razvoj regiona Sandžaka, koja je ispunila sve organizacione i kadrovske
uslove za dobijanje akreditacije i ima
kapaciteta da obavlja transfer sredstava za opštine, mala i srednja preduzeća iz državnog ili iz budžeta EU. Na teritoriji opštine Sjenica SEDA već radi
na realizaciji projekta Centra za razvoj
Peštera, vrednog milion evra, koji se
ostvaruje uz finansijsku podršku
USAID-a, programa PROGRES i agencija za razvoj iz Češke.
30. V 2012. g.
Pančevo
Jačanje administrativnih
kapaciteta
U Maloj sali Gradske uprave grada
Pančeva održana je radionica u okviru
realizacije projekta Jačanje administrativnih kapaciteta za apsorpciju sredstava
iz pretpristupnih programa pomoći EU u
regionu Banata. Projekat podrazumeva
секу део гране на којој седе и преносе своја овлашћења (и привилегије, дакако!) на неког другог.
nn Традиција
унитаризма
Данашања Србија као једна од
наследница СФРЈ, међутим,
баштини традицију унитаризма
у политичкој и централизма у
друштвено-економској и администативној равни. Те две категорије – унитаризам и централизам – остаће константа двовековне српске модерне политичке историје. Ако су установе
мобе, сеоских општина и солидарности, као могући облици
децентрализоване власти затечени у србијанском друштву средином XIX века, биле идеал
првобитних програмских начела
младе Радикалне странке формиране почетком осамдесетих
година тог истог столећа, оне су
врло брзо од самих Пашићевих
радикала биле изневерене непосредно по њиховом дефинитив-
зацију СХС најобичнијим разбијачима државног и националног јединства. Стога је прва
СХС влада, којом је председавао радикал Стојан Протић и
коју су чиниле (неприродна per
definitionem) коалиција Демократске странке Љубе Давидовића и Радикална странка Николе Пашића, оштро кажњавала
присталице децентрализације
државне власти, а Светозар
Прибићевић, као министар
унутрашњих послова, чак је наредио притварање Стјепана Радића, водећег хрватског политичара тог времена, председника
Хрватске сељачке странке, који
се отворено залагао са федерализацију Краљевине Срба Хрвата и Словенаца. Кад томе додамо и унитарну политику Двора
односно изразито конзервативне династије Карађорђевић, и
Александрову теорију о тзв. „интегралном југословенству“ које
је подразумевало не истинску
Југославију него Србославију, онда постаје јасно колико је појам
децентрализације власти бивао
проскрибован у тадашњем монархистичком режиму.
nn Назадак и после
5. октобра
Свака власт жели да контролише више
надлежности и више средстава и не треба бити
изненађен тиме што централне власти немају
баш много ентузијазма за спровођење
децентрализације
Пише:
мр Златоје
Мартинов
У
модерној демократској
теорији знатна пажња
поклањана је децентрализацији власти и прилагођавању њене организације друштвеним и политичким потребама
и условима, међу којима су и они
који су се тицали размера државе, карактера система, традиције
и националне структуре становништва. Власт неће бити ограничена ни одговорна уколико се
носиоцима власти не супротстављају реалне политичке снаге,
или ако није извршена дисперзија моћи тако да „једна моћ
ограничава другу моћ“, како је
то писао Монтескје. Децентрализација има минимално три димензије: политичку, административну и фискалну. Политич-
6
DECENTRALIZATOR | Broj 14
l
ка се односи на структурирање
процеса политичког одлучивања
на различите нивое – локални,
средњи и централни, и постоји
још један ниво изнад централног. То је, на пример, ситуација
ЕУ, јер неке надлежности су у
“
Децентрализацији
се централне власти врло
противе из простог
разлога што кроз тај
процес губе, с једне стране
надлежности, а са друге
средства. Њоме
буквално секу део
гране на којој седе
maj/jun 2012. g.
Бриселу, попут трговинске политике, царинске уније, политике конкуренције, унутрашњег
тржишта, монетарне уније за оне
који су у еврозони итд. А опет,
све најскупље политике још увек
су у надлежности националних
влада – здравство, образовање,
пензије, финансијска тржишта,
инфраструктура итд.
Децентрализацији се централне
власти врло противе из простог
разлога што кроз тај процес губе,
с једне стране надлежности, а са
друге средства. Свака власт жели
да контролише више надлежности и више средстава и не треба
бити изненађен тиме што централне власти немају баш много
ентузијазма за спровођење децентрализације. Они тиме буквално
ном инсталирању на власти.
Наиме, радикалске тежње за широком локалном самоуправом
које су извирале из политичког
и економског учења Светозара
Марковића, а проистицале из
историјског и културног наслеђа
османске владавине током више
векова, врло брзо су се деформисале у јаку централну власт на
челу са монархом и доцније,
после 1918. године, у уједињеној
држави СХС, прерасле у политичку стварност државног унитаризма и централистичке власти на друштвено-економском
нивоу. За многе српске политичаре у новоформираној заједничкој држави позив на регионалну аутономију и федерализам
као облик децентрализације власти био је позив на сепаратизам.
Не само српски политичари на
челу са Пашићем, већ и српски
политичари у Хрватској, Прибићевић на пример, сматрали су
оне који се залажу за федерали-
У новој, Титовој Југославији,
која је федерализована на територијалном принципу, односно
на шест новоформираних република, чињени су знатно већи напори да се власт децентрализује
колико год је то природа једнопартијског система дозвољавала.
Савезни Устав из 1974. као и републички и два покрајинска
устава, политички су децентрализовали земљу на најшири могући начин унутар шест република и две аутономне покрајине.
Општине у њима добиле су дотада највеће могуће ингеренције
у погледу вршења своје власти
укључив и фискалну.
Међутим, истинско вршење
власти било је ограничено монополом партијске моћи. Ништа
се, наиме, није могло чинити без
одлуке Партије која је постала
трансмисија свих облика власти,
од општинске, покрајинске, републичке до савезне. Тек по доношењу одлука у највишим партијским органима оне су могле
бити преточене у одлуке државних, републичких, покрајинских
и општинских власти. На тај начин се дерогирао прокламовани
значај децентрализације власти
и практично понављала она чу-
вена и врло духовита реченица
Моше Пијаде изговорена више
деценија уназад како „ми власт
спуштамо, али не испуштамо“.
разбије Војводина као друштвено-економска и политичко-историјска целина. О Косову да и
не говоримо. „Региони“ Млађана
Динкића, пак, нису ништа друго
до политичко средство једне минорне станке да о(п)стане на власти по сваку цену.
nn Демократски
ефекти
Милошевићева Србија представљала је истински назадак у
односу на трендове децентрализације. Ни општине ни окрузи
немају реалну моћ да било шта
учине за своје грађане, већ директно зависе од централне власти. То је чињено смишљено како би се потпуно неконтролисана власт по сваку цену очувала.
После петог октобра мало шта
је чињено на плану историјске
рехабилитације института децентрализације власти. Већ смо
рекли да је у претполитичкој
Србији постојала та историјска
основа на којој би се могао утемељити овај институт. Напротив, чини се и данас да се децентрализација сматра разбијањем
јединства Србије. Први кабинет
Војислава Коштунице залагао се
за „регионализам“ али само су
наивни могли поверовати да та
идеја код изразитио национално
оријентисаних ДСС-идеолога
има европски карактер. Заправо,
радило се о томе да се путем регионализације Србије заувек истисне идеја о аутономији Војводине, односно да се на тај начин
Да би децентрализација имала
и пожељне демократске ефекте,
најважније је следеће: да према
својој природи круг локалних
послова буде у изворној надлежности, а не само послови пренесени са централних органа, па
да остану и даље под њиховом
пуном контролом у погледу целисходности одлука, јер се контрола законитости одлука од
стране виших органа подразумева; да подела надлежности буде заснована на правним темељима, првенствено на Уставу, а
не да буде плод пуке политичке
воље, јер у овом случају и њено
трајање је неизвесно; и да се кроз
те облике остварује самоуправа,
тј. учешће становништва и других могућих субјеката у управљању или у бирању оних који ће
управљати и у доношењу одлука
које се тичу њиховог живота у
ужој заједници. То је и пракса
свих чланица Европске уније
кроз историјске варијетете ових
облика, а регионални облици
аутономије и међусобне повезаности сродних региона нешто
су што је несумњива будућност
модерне Европе. Србија пре или
доцније такве примере мора следити, али искључиво bona fides
и pro bono sua, а не због међународне политичке опортуности,
декларативно и неискрено. ❚
maj/jun 2012. g.
Аутор је главни уредник
часописа „Република“
l
Broj 14 | DECENTRALIZATOR
7
AUTONOMIJA JE DEMOKRATIJA
?letopis
Da li rezultati izbora pokazuju zaokret u raspoloženju Vojvođana
Vojvodina
u tri autonomaške
kolone
obuku kroz prenos znanja i dobre prakse
iz regiona Posavje i Zasavje iz Slovenije.
Jedan od rezultata projekta biće i vodič
Kako napraviti uspešan predlog projekta.
Regionalni centar za društveno-ekonomski razvoj – Banat u okviru
svoje internacionalne saradnje sa Regionalnom razvojnom agencijom Posavje iz Krškog (Slovenija) implementira projekat koji finansijski podržava
Ministarstvo za privredu i tehnologiju i
Program za međunarodnu razvojnu
saradnju Republike Slovenije.
Učesnici radionice bili su privrednici
iz Banata, a planirane aktivnosti
obuhvatiće detaljnu pripremu za prijavljivanje projektnih ideja na različite
javne pozive kako bi mogli efikasno
koristiti finansijska sredstva pretpristupnih fondova u pripremnoj fazi, za
kasnije adekvatno korišćenje strukturnih fondova EU.
Početak juna
Beograd
Novi broj Agende
Iz štampe je izašao novi, peti broj časopisa za javnu upravu i lokalnu samoupravu Agenda, koji izdaje beogradski
PaLGO centar. Ovaj, prolećni broj za
2012. godinu, posvećen je regionima i
regionalizmu. Na 66 strana, 11 autora
analizira razne dimenzije regionalizma
– teritorijalnu organizaciju, nadležnosti
i finansije i regionalne razvojne politike.
Primerak je dostupan u digitalnom formatu na www.palgo.org/files/Agenda5_net.pdf .
Jedan od razloga zbog koga su ljudi uVojvodini sve bliži
onima koji zagovaraju autonomiju Pokrajine, jeste što
građani žele vlast koju mogu da drže na oku. Onog
trenutka kada se uVojvodini budu donosile odluke koje se
odnose na život u Pokrajini, građani će imati realan osećaj
da mogu da utiču na političare iz svoje sredine, a time i na
promene u svom životu
Piše:
Branislava
Opranović
V
1. VI 2012. g.
Novi Sad
Saradnja Vojvodine i
Baden-Virtemberga
Predsednik Skupštine AP Vojvodine
Šandor Egereši primio je danas delegaciju nemačke pokrajine Baden-Vir-
iše od polovine od
1500 ispitanika, njih
51 odsto, nije zadovoljno trenutnim nadležnostima
Vojvodine, a zabeleženo je povećanje broja građana koji misle da
Pokrajina treba da ima veće ingerencije, pa i potpunu samostalnost – rezime je istraživanja novosadske Agencije Skan čija direktorka Milka Puzigaća ističe da
su dobijeni „autonomaški“ rezultati najviši od 1996, kada je kod
Vojvođana dominirao osećaj da
ih je vlast iz Beograda „opljačkala“. Da bi Vojvodini trebalo vratiti
imovinu, smatra 84 odsto ispita-
8
DECENTRALIZATOR | Broj 14
l
nika, njih 48 odsto misli da Pokrajina treba da ima nadležnosti
nad policijom, a 43 procenta da
su joj nužne i zakonodavne nadležnosti. Trećina je uverena da
bi Vojvodina trebalo da ima ustav,
a za potpunu državnost i samostalnost od Srbije izjasnilo se 11
odsto građana.
Da su te, ovogodišnje, prolećne
nedelje, u vreme ovih poslednjih
relevantnih istraživanja, bili izbori,
na birališta bi izašlo 45,8 odsto
učesnika u istraživanju, a među
njima najviše bi glasalo za DS (26,6
procenata), SNS (24,1) i LSV
(6,3), a cenzus na teritoriji Pokra-
maj/jun 2012. g.
Ý Rezultati
izbora
Novosađani su 6. maja glasali i odlučili
da ih u Skupštini grada predstavlja 18
odbornika Demokratske stranke, po 15
odbornika Lige socijaldemokrata Vojvodine i Srpske napredne stranke, 16
iz Romske demokratske stranke, 7 iz
koalicije okupljene oko Socijalističke
partije Srbije, po pet iz Demokratske
stranke Srbije, Srpske radikalne stranke
i Dveri, a po jedan odbornik iz Saveza
vojvođanskih Mađara i strankeNijedan
od ponuđenih odgovora.
“
Zašto se naklonost građana u Novom Sadu i
Vojvodini pomerila ka autonomašima? Da li će narasti
drugačije autonomaške snage i politički artikulisati neki novi
pristup temi? Šta je sve oduzelo glasove demokratama...
– pitanja su koja će, između ostalih, sigurno, nakon ovih
izbora, biti predmet analiza za partijskim stolovima
jine prešli bi i SVM, LDP i SPS.
Od sigurnih glasača većina bi za
predsednika Srbije zaokružila Borisa Tadića (27,4 odsto), potom
Tomislava Nikolića (22,7)...
Nešto slično se, mada ne i identično, i dogodilo. Naknadna pamet
(pre svega izbornih aktera i analitičara) kazuje da su Vojvođani bili
ljuti na aktuelnu vlast, pogotovo
u Novom Sadu, ali nisu im ponuđene bolje opcije. Otežavajuća činjenica za Novi Sad bio je neprepoznatljiv, neubedljiv i neharizmatičan gradonačelnik.
Nije DS izgubio mnogo glasova,
ali su ti glasovi drugačije ispremeštani: razočarane pristalice DS-a i
„mekši“ autonomaši u okviru
LDS-a glasali su za Ligu socijaldemokrata Vojvodine, pa je i iz tog
razloga ovoj stranci skočio rejting.
Tako je u glavnom gradu Vojvodine istima kao i u prethodne četiri
godine dato da formiraju vlast. SPS
nije postojao na političkoj sceni
Novog Sada, ali se na ovim izborima reinkarnirao.
Zašto se naklonost građana u
Novom Sadu i Vojvodini pomerila
ka autonomašima? Da li će narasti
drugačije autonomaške snage i politički artikulisati neki novi pristup
temi? Šta je sve oduzelo glasove
demokratama... – pitanja su koja
će, između ostalih, sigurno, nakon
ovih izbora, biti predmet analiza
za partijskim stolovima.
nn Zavodljiva rešenja
Radikali su se na mišiće ipak
uvukli u gradski parlament, nekadašnja gradonačelnica i Šešeljeva bliska saradnica Maja Gojković oprostila se od Novosađana,
Dveri (na žalost građanskog dela
Novog Sada, a na sreću onih drugih) ipak nisu ostale neprimećene,
a jedini kandidat grupe građana
nije dobio odborničku stolicu. Liga je osvojila svega nekoliko procenata manje glasova nego demokrate i isto onoliko koliko SNS
(videti okvir).
Postoje dva tela koja osciluju
u snazi: nacionalpatriotska (od
SPS do Dveri) i evropsko-demokratska (DS, LSV, DLP, SVM i
poneki lokalni luzer). Ova druga
opcija je i u Novom Sadu i u Vojvodini sačuvala političku prevlast
izvlačeći korist i iz izbornog sistema koji postoji u zemlji. Toj
opciji su upućeni i beli listići,
bilo ih je pet odsto u Novom Sadu. Ta opcija je, smatra predsednik vojvođanske politikološke
asocijacije prof. dr Duško Radosavljević radila protiv interesa lokalne samouprave, regionalizacije
i decentralizacije.
Vojvodina je na republičkim izborima postojala samo u meri u
kojoj su beogradske partije, poput
DS-a i LDP-a, ušle u autonomaški
politički prostor pre glasanja. Tada
su nudile vrlo konkretna i za birače
u Vojvodini zavodljiva rešenja, koja traju samo do proglašenja izbornih rezultata. Čim se to završilo, autonomija je naglo pala na
lestvici njihovih zanimanja. Ponovo se sve okrenulo beogradskim
centralama i jajarenju oko podele
ministarskih resora.
Kvazibriga o Vojvodini ogleda
se i u programu Demokratske
stranke iz februara 2000. godine
Vojvodina posle promena kojeg se
još niko nije odrekao: ni autono-
maši od kojih je 95 odsto potpisalo
program i stalo iza njega, a autor,
centrala DS-a, nikada nije naročito
držala do tih obećanja prilikom
kreiranja i sprovođenja pokrajinskih i republičkih akata.
Nisu doneti obećani odgovarajući zakoni, osim što su, četiri godine kasnije, do poslednjeg dana
pred izbore, lokalnoj samoupravi
vraćene nadležnosti – ali bez novca. Čak i kada je kasnije doneta
odluka o prebacivanju, tj. vraćanju
novca na relaciji Republika–Pokrajina, ili Republika – lokalna
samouprava, taj novac je stizao na
kašičicu i nikada u dogovorenom
zbiru, podseća Radosavljević.
tome da se udomi nekoliko stotina
pokrajinskih funkcionera.
Sadašnje stanje autonomaških
partija i organizacija bitno utiče
i sprečava pojavu novih autonomaških snaga. Prilikom Četvrte
vojvođanske konvencije iskristalisale su se tri grupacije. Prva sa
žestokim zahtevom za federalizaciju Srbije, koji je legitiman, samo je pitanje koje su to političke
snage koje bi ga nosile. Druga,
Liga socijaldemokrata Vojvodine,
čije pozicije su etablirane, što je
uslovljeno činjenicom da su ligaši
16 godina koalicioni partneri
DS-a. Istovremeno, treća grupa
je ona koja bi se mogla smestiti
nn Famoznih
sedam odsto
“
Tih famoznih sedam odsto (ili
oko sedamsto miliona evra) koji
se vraćaju iz republičkog budžeta
i kojima se aktuelna vlast diči, ne
daju mogućnost za pokretanje bilo
čega u Vojvodini. Od toga četiristo
miliona ide za kapitalne investicije,
ali tek uz uslov da su sve pare prebačene. Oko dvesta miliona odlazi
za školstvo i zdravstvo. Kad se sve
sabere, prozilazi da budžet Vojvodine ima samo protočnu funkciju.
Kad bi bilo pet puta toliko novca,
to bi tek bila realna suma za pokretanje razvojnih programa. Tada
bi se Vojvođani mnogo više priklonili opciji koja pokreće autonomiju Vojvodine, a ne onoj koja
je samo glumi. Sadašnja, fasadna
autonomija, trenutno služi samo
Ý Pojam autonomije istrošen
Nekoliko nevladinih organizacija, političkih stranaka i pojedinaca iz Vojvodine
zatražilo je u martu ove godine podršku javnosti za preuređenje Srbije u saveznu
državu, u čijem bi sastavu bile Republika Srbija i Republika Vojvodina.
Pojam autonomije istrošen je i devastiran i zato je potreban„novi istorijski dogovor
Srbije i Vojvodine“ o rekonstrukciji države, prema kojem bi buduću SRS činile dve
ravnopravne federalne jedinice, Republika Srbija i Republika Vojvodina, izjavili su
na konferenciji za novinare Živan Berisavljević i Đorđe Subotić, predlagači ideje.
U okviru toga traži se da Vojvodini budu priznati njen politički subjektivitet,
istorijska prava i ravnopravnost svih građana koji u njoj žive. Među onima koji podupiru
tu ideju nalaze se Vojvođanski klub, Helsinški odbor, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Vojvođanska stranka, Savez vojvođanskih Mađara, Crnogorska stranka,
Demokratski savez Hrvata u Vojvodini.
Inicijativa je izazvala revolt pripadnika ekstremističkog pokreta Naši, koji su na
nju odgovorili paljenjem vojvođanske zastave u Zrenjaninu, čime su želeli da pokažu,
kako su poručili,„kakav je stav srpskog naroda o predlogu autonomaša za formiranje
Republike Vojvodine“.
Oni su pozvali građane da se uključe u uništavanje „antiustavnih separatističkih
simbola“ i upozorili zagovornike ideje o stvaranju Republike Vojvodine da im to neće
biti dopušteno ni po koju cenu.
Predsednik gradskog veća Zrenjanina Aleksandar Marton osudio je paljenje
vojvođanske zastave i podsetio da je Ustavom Srbije propisano da Autonomna
Pokrajina Vojvodina ima svoja obeležja i da je vojvođanski parlament legitimno
propisao pravo na upotrebu pokrajinskog grba i zastave.
51 odsto
ispitanika, nije
zadovoljno trenutnim
nadležnostima Vojvodine,
a zabeleženo je povećanje
broja građana koji misle
da Pokrajina treba da ima
veće ingerencije, pa i
potpunu samostalnost
u prostor nekadašnjih vojvođanskih reformista. Po mišljenu prof.
dr Duška Radosavljevića, to bi
bilo i dobro glede stanja autonomaških grupacija, međutim, oni
bi unapred bili dočekani na nož.
Iako, bez te, eventualne treće opcije – a vojvođanska politička slika u tom slučaju morala bi biti
dopunjena još jednom partijom
– teško da bi ljudi srednjih godina i s nešto obrazovanja krenuli
u tu priču.
Još jedan razlog zbog koga su
ljudi u Vojvodini sve bliži onima
koji zagovaraju autonomiju Pokrajine jeste što građani žele vlast
koju mogu da drže na oku. Onog
trenutka kada se u Vojvodini budu
donosile odluke koje se odnose na
život u Pokrajini, građani će imati
realan osećaj da mogu da utiču na
političare iz svoje sredine, a time
i na promene u svom životu. Narodskije rečeno, Vojvođani bi voleli da „vlast“ mogu da sreću na
ulici svojih gradova, da uticajni
političari budu njihove komšije,
jer u tom slučaju mogu da im kažu: „Dobar dan, komšija, šta si
uradio za svoj i moj sokak?“ I da
dodaju onu rečenicu, koja je, možda, i najvažnija: „Hoću da ti kažem šta ja mislim o...“
❚
Autorka je novinarka iz Novog Sada
maj/jun 2012. g.
l
Broj 14 | DECENTRALIZATOR
9
ЛОКАЛНА САМОУПРАВА
?letopis
temberg, koju je predvodio Peter Fridrih, ministar za Evropu i međunarodne poslove Baden-Virtemberga, koji
je i ministar ove pokrajine za Bundesrat, sa kojim je razgovarao o proširenju
desetogodišnje uspešne saradnje Vojvodine i Baden-Virtemberga, kao i o
daljim koracima u saradnji unutar Dunavskog regiona i o implementaciji
Dunavske strategije kroz zajedničke
projekte dve pokrajine i njihovih lokalnih samouprava.
Зашто Лесковчани мисле да се Србија завршава код Ниша
„Мали Манчестер“
сви заобилазе
Пише:
Братислав Илић
Ministar Peter Fridrih, koji je deo
puta od Ulma do Novog Sada prešao
biciklom, poručio je da Dunavski region nije „projekat elite“, već da sprovođenje Dunavske strategije i njome
predviđenih projekata treba da građanima donese boljitak.
3. VI 2012. g.
Kanjiža, Žombolj
Povećanje turističkih kapaciteta
Održavanjem konferencije u Žombolju i konferencije za medije u Kanjiži,
završen je projekat Povećanje turističkih
kapaciteta u Banatskom regionu, koji je
od kraja 2010. godine realizovala opština Kanjiža s partnerima iz Vojvodine
i iz ovog rumunskog pograničnog grada, a u okviru IPA programa prekogranične saradnje Rumunije i Srbije.
Opština Kanjiža je posredstvom Informacionog centra za razvoj Potiskog
regiona (ICR) bila vodeći partner na
projektu vrednom 570.195 evra, u kojem su još učestvovali opština Novi
Kneževac i grad Pančevo, dok je partner iz Žombolja bilo Udruženje za razvoj naselja mikroregije Banat Ripensis
koja, osim Žombolja, obuhvata još
deset naselja ovog dela rumunskog
Banata u županiji Timiš.
Лесковац, један од најразвијенијих и најбогатијих
индустријских градова у Краљевини СХС, али и
тридесетак година после Другог рата, за последње две
деценије постао је место сиромаштва и економске беде
П
отомци становника
„Малог Манчестера“,
како су пре рата звали Лесковац, без посла су, привреда им је уништена, а прогнозе
да ће се нешто променити набоље у скорије време – сумњиве.
Текстилна индустрија, у којој је
деведесетих година прошлог века било запослено око 10.000
радника, више не постоји, од хемијске остала је само фабрика
Здравље, од металске ФПЛ Интерлеминд, а велике пољопривредне комбинате заменили су
пластеници индивидуалних пољопривредника који се, неорганизовани, сами боре за тржиште.
На бироу рада посао тражи
30.000 људи или сваки четврти
Лесковчанин.
“
На бироу рада
посао тражи 30.000
људи или сваки
четврти Лесковчанин
DECENTRALIZATOR | Broj 14
l
Београду, али не желе децентрализацију сада када је град уништен. Наравно, постоји и трећа
група која би да се потпуно одвоји од Београда и сама на локалу решава све проблеме и самостално развија читав југ Србије.
Ý Јура и Фалке
Привредни суноврат некада
најбогатијег града довео је до подела међу бившим и актуелним
политичарима и привредницима
око тога ко је крив за такво стање. Једну групу чине они који
сматрају да је за највећи број лесковачких проблема крив Београд, јер је деценијама само узимао а врло мало враћао Лесковцу, због чега треба што пре регионализовати Србију. Други
пак тврде да су за све недаће криви сами Лесковчани јер нису
знали како да се поставе према
10
Погон пропале фабрике Летекс
Наду у бољу будућност Лесковчана
подгрејало је отварање погона фабрике Јура која је у последњих шест
месеци запослила 1000 људи. Немачки
Фалкетакође је у новом погону запослио стотинак радника а у још неколико
мањих фирми посао је пронашло још
око 200 углавном младих људи.
maj/jun 2012. g.
nn Лоша кадровска
политика
– Деценијска лоша кадровска
политика на локалу довела нас
је до тога да смо остали без идеја,
без програма, без решења. Осамдесетих година локални политичари су имали опредељење да
гасе текстилну а развијају хемијску индустрију, онда су деведестих одлучили да је пољопривреда приоритет, на крају ништа
нисмо развили. Целог живота
смо само кукали како нам је лоше а мало предузимали да то поправимо, и ево где смо дошли –
да се Србија завршава код Ниша
а нас сви заобилазе, постали смо
град за избегавање. Немам ништа против децентрализације јер
сам пропутовао свет и видео како то функционише, али се плашим да нећемо успети да успоставимо хуман модел. Кад то кажем, пре свега мислим да бисмо,
у садашњој ситуацији, ако дозволите да сваки град или регион
располаже својим парама, направили још већи јаз између севера
и југа. Свестан сам да многе ствари, поготову у привреди, на југу
не би биле покренуте без помоћи Београда. С друге стране, човеку смета да и за најмању ситницу пита Београд. Поред тога,
враћам се на почетак – за било
који посао морате да имате добре кадрове, поготову сад у 21.
веку – оцењује, по освојеним
сајамским наградама, најуспешнији директор некада највеће
текстилне фабрике Летекс, Петар Вељковић.
Свака нова власт преузимала
је празан буџет и много дуговања. Једини суфицит у буџету, када је одлазила са власти 2002. године, имала је локална ДОС-ова
влада, али следећа гарнитура
врло брзо је поново задужила
грађане. Сада град извођачима
радова, републичким јавним
предузећима, приватним фирмама и ко зна коме све дугује више стотина милиона динара. Поред тога, Лесковац, иако је спровео рационализацију, и даље има
бројну градску администрацију,
па скоро 80 одсто буџета иде на
плате службеника и запослених
у јавним предузећима.
– Много смо грешили, плашили смо се да ће млади учени људи,
ако покажу шта знају, да нас изгурају са колосека власти. То нисмо смели да дозволимо по било
коју цену, јер шта онда да радимо
кад друго осим такве политике
не знамо, а и то, видиш, нисмо
радили како треба. По мом мишљењу, решење је да се полако осамостаљујемо и да стручњаци то
раде а не политичари. Наравно,
из ове тешке ситуације не можемо сами да изађемо и зато је потребно да нас Влада Србије подржава, да доведемо још неке инвеститоре, јер бадава регионализација и децентрализација ако
имате армију незапослених. Плашим се, како смо несложни, да
ћемо када дође време да сами одлучујемо о свом крају, једни у
клин а једни у плочу. Нисам за
то да се све препусти градовима
у времену економске кризе.
Можда може да се ингеренције
администрације што више спусте
на локални ниво и, наравно, да
се здравствени центри ојачају како не би људи ишли само за Београд, Ниш или Нови Сад и тамо
се лечили. Многи због тога и не
дочекају да стигну на време на
неку операцију јер су листе чекања у тим местима огромне –
признаје и коментарише један
од старих познатих лесковачких
политичара који не жели да му
се име провлачи по новинама,
јер тврди да није само он крив за
читаву ситуацију.
nn Стојковићев
повратак
Из Лесковца су због лоше кадровске политике и немогућности
Ý Мало децентрализовано
трудни
Затварање фабрика у граду, поред радника највише је погодило и сељаке, јер
своје производе морају да продају по веома ниским ценама, због чега многи
сматрају да ће их децентрализација и регионализација још више погодити.
– Било је мени јасно, кад сам почео да гледам директне преносе Скупштине
Србије, да идемо у пропаст. Гледам ја и дивим се како лепо и речито причају
посланици из Шумадије, Војводине и чекам кад ће наши да се јаве да кажу коју
реч. Али, пријатељу, они само гласају а не причају много, или не знају или се плаше.
Па шта ако имамо само два падежа, кад кажеш нешто паметно, сви ће те разумети.
Лепо је то да свако буде домаћин у свом месту, али не верујем да ћемо ми моћи
тако да се организујемо без помоћи државе да у пољопривреди будемо конкурентни
богатијим сељацима у Војводини, Мачви и Шумадији. Слажем се да се децентрализујемо, али нека буде ко у оној причи: да будемо трудни али само мало – анализира
на свој начин целокупну ситуацију један од бољих сеоских домаћина, који има пет
хектара под квалитетном шљивом, Боривоје Костадиновић из Грделице.
напредовања у струци одлазили
стручни кадрови, а нико од њих
није више желео да се врати у
родни град. Старији Лесковчани
са сетом се сећају како је познати
лекар Никола Деклева отишао
из града на Ветерници и светску
славу стекао у Београду јер није
имао услова ни подршку да велико знање примени у Лесковцу.
Прича о томе да су најбољи лекари и клинике на северу земље,
донекле је промењена пре три
године. По многима један од
највећих успеха Лесковчана, свих
партија и њихових лидера на локалу, јесте повратак светски познатог генетичара Миодрага
Стојковића у свој родни град. За
оне који су здушно за децентрализацију, отварање и већ три го-
“
Иако је у Лесковцу
спроведена
рационализација, скоро
80 одсто буџета иде на
плате службеника и
запослених у јавним
предузећима
но напустим Лесковац и Србију,
клиника за вантелесну оплодњу
врло брзо је отворена. Сада у
моју клинику и у Лесковац долазе брачни парови из читавог
света. Та једна инвестиција града
поправила је имиџ целог овог
подручја. Јесмо у целој причи
имали подршку и министара и
градоначелника Београда, али је
ово доказ да, ако Лесковац и
Лесковчани имају добре идеје и
заједно раде, град може много
брже да напредује. Наравно да
постоје многе административне
препреке које још увек фаворизују специјалне болнице и кли-
Клиника генетичара Стојковића
дине успешан рад клинике за
вантелесну оплодњу Спебо јесте
доказ да Лесковац има потенцијала да се сам развија.
– Великодушно су ми пре
шест година уступили кућу где
је сада смештена клиника. Прво
сам био одушевљен да политичка структура има консензус око
мог повратка у Лесковац и да ће
све бити врло брзо завршено.
Међутим, онда је почео мој ход
по мукама, обећавали су али
ништа се није конкретно радило,
а време је пролазило. Многи су
желели да преко мог имена стекну политичке поене код бирача.
Одлучио сам да се вратим у Барселону, а онда, када су схватили
да се може десити да дефинитив-
нике у великим градовима, али
кроз неки модел децентрализације надам се да ће и то бити решено. Треба људима пружити
шансу – прича светски признати
генетичар Миодраг Стојковић.
Ставове локалних политичара
током припреме овог текста намерно смо избегли јер се они своде на оно што већ говоре њихове
централе. Иако су у последње четири предизборне кампање готово сви најављивали да ће Лесковац макар бити подељен на више
општина, до тога није дошло. Лесковац са околним местима има
око 160.000 становника, али нема
ниједну градску општину.
❚
maj/jun 2012. g.
Аутор је новинар из Лесковца
l
Broj 14 | DECENTRALIZATOR
11
VIŠE OD VESTI... ...MANJE OD TEKSTA
VIŠE OD VESTI...
...MANJE OD
TEKSTA
ARSIĆ:
Ukinuti
decentralizaciju
DECENTRALIZATOR | Broj 14
– Autonomija Vojvodine
ima svoje istorijsko utemeljenje i potpuno su legitimni zahtevi za vraćanje svih nadležnosti
koje su Vojvodini oduzete za vreme Miloševićevog režima. Suštinska autonomija, koja
podrazumeva zakonodavnu, izvršnu i delimičnu sudsku vlast, predstavlja pravu meru
i najbolji okvir za dalji razvoj Vojvodine –
predlaže predsednik SPO-a Vuk Drašković.
DOMONJI:
Bez konsenzusa
o autonomiji
– Rezultati primene Zakona o fiskalnoj decentralizaciji krajnje su negativni.
Taj zakon je značajno uticao na povećanje fiskalnog deficita Srbije. Samo u prvom kvartalu
ove godine fiskalni deficit Srbije povećan je za
deset milijardi dinara zbog prebacivanja dela
budžetskih prihoda sa centralne vlasti na lokalne vlasti. Ako Zakon o finansiranju lokalnih samouprava ostane na snazi, fiskalni deficit će u
ovoj godini biti povećan za oko četrdeset milijardi dinara. Zato treba ukinuti taj zakon ili izmeniti preraspodelu budžetskih prihoda sa lokalnog na centralni nivo. U Srbiji je u prva četiri
meseca ove godine ostvaren visok fiskalni deficit, od oko osamdeset milijardi dinara ili sedam
odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Deo
trošenja je privremenog karaktera, zbog predizborne kampanje, pa bi nastavak postojeće politike imao za rezultat fiskalni deficit u ovoj godini od oko šest odsto BDP-a. Fiskalni deficit u Srbiji strukturne je prirode, što znači da je posledica sistemskog nesklada između poreza i politike javnih rashoda. Strukturni deficit u prošloj
godini bio oko četiri odsto BDP-a, dok je doprinos krize iznosio oko jedan odsto. Najveći uticaj
na kreiranje strukturnog deficita, pored fiskalne
decentralizacije u 2011, imali su vanredno povećanje penzija za 22 odsto u 2008, smanjenje
poreza na zarade i PDV za neke proizvode u
2007. godini i povećanje plata u javnom sektoru tokom 2007. i 2008. godine. U ovoj godini
strukturni fiskalni deficit povećan je za 0,2 odsto
BDP-a, a postoji i rizik da se poveća za još 0,3
procenta. Kada bi BDP Srbije u ovoj godini hipotetički rastao po stopi od četiri odsto, i dalje
bi postojao fiskalni deficit od oko četiri do četiri
i po odsto. Javni dug Srbije porastao je sa oko
8,8 milijardi evra krajem 2008. godine na 14,8
milijardi evra krajem aprila ove godine. Fiskalni
deficit je jedan od dva glavna pokretača rasta
javnog duga, čije je učešće u BDP-u povećano
sa 30 na 50 odsto. Da bi se smanjio fiskalni deficit, neophodno je trajno smanjenje rashoda i
povećanje poreza – analizirao je glavni i odgovorni urednik Kvartalnog monitora i član Saveta
guvernera Narodne banke Srbije Milojko Arsić.
12
DRAŠKOVIĆ:
Suštinska
autonomija
l
maj/jun 2012. g.
– Nema jedinstvenog odnosa prema pitanju autonomije – ni kada se radi o
većinskoj ni kada su u pitanju manjinske zajednice. Unutar većinske zajednice postoje
oštre podele oko toga. Ponajpre, njen nacionalistički deo smatra da Vojvodini nikakva
autonomija sada nije potrebna, a bila joj je
potrebna dok se nalazila u Austrougarskoj.
Oni na autonomiju gledaju kao na antisrpski
projekat, čiji je cilj da se Srbija teritorijalno
fragmentira, kulturno i politički slabi, demografski kruni. Za nacionaliste, Vojvodina je
severna srpska provincija i ništa drugo. Dakle, teritorija kojom se mora vladati, čiji se resursi moraju eksploatisati, a bogatstvo autoritarno i iz jednog centra alocirati... Njima nasuprot stoje independisti koji autonomiju
smatraju prevaziđenim i potrošenim konceptom. Oni, opet, Vojvodinu vide kao državu koja, ako sa Srbijom ne može postići dogovor o stvaranju federalne zajednice, svoju
egzistenciju treba da nastavi kao samostalna
država. Između se nalaze autonomaši, ali je
problem što među njima nema konsenzusa
o poželjnom modelu autonomije. Postojećim modelom nisu zadovoljni – jedni smatraju da je autonomija suviše uska i tanka, te
zahtevaju veće nadležnosti, dok drugi misle
da su i sadašnje nadležnosti preširoke.
Manjine su najvećim delom za autonomiju
jer veruju da autonomija radi u njihovu korist
i da će, sa centrom odlučivanja bliže sebi, lakše ostvariti svoje vitalne interese u pogledu
očuvanja jezika, kulture i identiteta. Međutim,
i među manjincima ima onih, pre svega kod
jednog manjeg dela mađarske zajednice, koji
smatraju da je pitanje autonomije Vojvodine
srpsko-srpsko pitanje. Treba reći i to da ideja
etničke teritorijalne autonomije, autonomije
koja bi obuhvatala opštine sa većinskim mađarskim stanovništvom, još živi među vojvođanskim Mađarima, ali je oni javno ne ističu
jer vide da među srbijanskom elitom za sada
nemaju sagovornika na tu temu – smatra Pavel Domonji, politikolog iz Stare Pazove.
Nek se PAMTI
– Beograđanima
nedostaje samo sedam poslanika da
bi formirali Narodnu skupštinu države Beograd –
Mladen Jovanović iz
Nacionalne koalicije
za decentralizaciju, na vest da je od 250
poslanika novog saziva Skupštine čak
119 iz Beograda.
PETROVIĆ:
Neodrživa
situacija
– Javnost u Srbiji još
ne shvata u kakvoj se
neodrživoj situaciji
nalazi domaća privreda. Ako ne sprovedemo poresku reformu, zamrzavanje plata i penzija i decentralizaciju, odnosno
vraćanje sistema na staro, ne možemo
skrenuti s putanje deficita. Količina problema je takva da traži ozbiljne strukturne reforme.
U celom regionu države su morale da
sprovedu ove mere štednje, ali one su već
izvršile decentralizaciju tako da im je bilo
lakše – predlaže predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović.
VEGEL:
Kôd
prepoznavanja
– Nezavisni intelektualci iz svih etničkih sredina jednoglasni su u tome da je neophodna veća autonomija.
Takođe mislim da i sve manjinske stranke
u svojim programima imaju tu ideju autonomije, ali mogu reći da su i građani
koji nisu politički angažovani vrlo saglasni oko toga – podjednako u mađarskoj,
slovačkoj, rumunskoj ili hrvatskoj zajednici, kao i u srpskoj. Možda samo jedan mali procenat većinskog naroda ima drugačiji stav, ali je i taj procenat sada sve manji, daleko manji nego ranije. Prosto, to je
jedan kôd prepoznavanja među Vojvođanima, nešto što ih spaja i omogućava bolju komunikaciju, jer su po pravilu to ljudi
građanskog opredeljenja.
Čak, čini mi se, da je građanstvo i istrajnije u svojoj ideji vojvođanske autonomije nego političke stranke, koje ponekad
odstupe od svojih stavova – kaže istaknuti vojvođanski književnik i publicista
Laslo Vegel.
ČANAK:
Promena
Ustava
– Nije realno da se
Ustav menja odmah
posle izbora, jer ne postoji politička volja da
se to odmah uradi. Ali mora se odmah
raditi na pripremi njegove promene kako bismo izašli na pravi smer, kako bismo
se uskladili sa realnošću i evropskim
standardima, što će dovesti do suštinske
autonomije Vojvodine. Liga traži da Pokrajina dobije zakonodavnu, izvršnu i
sudsku vlast, izvorne prihode i sopstvenu imovinu – ponavlja predsednik LSV
Nenad Čanak.
RADOSAVLJEVIĆ:
Merenje
apotekarskom
vagom
– Želja za autonomijom među građanima
Vojvodine je preovlađujuća jer se u svim
anketama taj procenat kreće oko 70 odsto, ali se pogledi na taj problem dosta
razlikuju, kako između manjinskih zajednica i većinskog srpskog korpusa, tako i
unutar njega. Moglo bi se reći da generalno konsenzus između nacionalnih zajednica u Vojvodini u pogledu autonomije
Vojvodine postoji, jer je sećanje na taj period njene istorije sećanje na lepšu prošlost. No, podržavanje te ideje ili njeno
političko zastupanje u javnosti određeno
je i opštim stavom srpskog društva prema
njemu, koje nema velike simpatije prema
autonomiji Vojvodine, budući da je opterećeno, da tako kažem, razmišljanjem o
jedinstvu nacije i države.
Kod većine manjinskih zajednica postoji svest o tome da bi uz veću autonomiju mogle lakše ostvarivati veće benefite, s tim što kod pojedinih, kao što je na
primer mađarska, postoje i dosta visoki
politički zahtevi u tom pogledu, dok su
se neke zadržale na takoreći folklornom
nivou.
S druge strane, u srpskom korpusu postoji vrlo različit pristup tome – od onog
koji autonomiju postavlja i kao pitanje federalizacije Srbije, do onog u kojem se
odbija bilo kakva rasprava o većem stepenu autonomije, i zadovoljava se (navodnom) postojećom. Tako da se u stvari može govoriti o nekom relativnom konsenzusu, u kojem se povećanje autonomije
meri gotovo apotekarskom vagom – ocenjuje dr Duško Radosavljević, profesor Fakulteta za pravne i poslovne studije u Novom Sadu.
Decentralizatorov
ZUKORLIĆ:
Sandžak na
raskršću
POJMOVNIK
{Regionalizacija}
– Politički procesi koji se
trenutno dešavaju u Sandžaku odvijaju se na veoma važnom raskršću. Reč je o pokušaju da
Bošnjaci imaju svoj put i autentične predstavnike, te da se otrgnu od uticaja Beograda,
koji nastoji da održi kontrolu nad svim procesima u Sandžaku, a posebno onim političkim. Nužno je rešavanje statusa Sandžaka
kao prekogranične autonomne regije – izjavio je muftija sandžački Muamer Zukorlić.
STANKOVIĆ:
Našima sve,
suparniku ništa
– Već samo pitanje da li su
lokalne samouprave u boljem položaju ako nisu
opozicija vladi – pokazuje da stranačka različitost na različitim nivoima vlasti predstavlja nešto
politički problematično. Potreba za monolitnošću, dominantni autoritarni model političkog
mišljenja i prakse kao i endemsko nepoverenje i
netrpeljivost prema političkim protivnicima i
neuvažavanje posebnosti lokalne politike, u
osnovi su težnje ka stranačkoj homogenosti na
svim nivoima državne vlasti. Nejednaka distribucija budžetskih sredstava jedinicama lokalne samouprave, zasnovana na kriterijumu stranačke
pripadnosti po principu„našima sve, suparniku
ništa“, nije retka pojava u političkom životu Srbije. Uz to, posebno u poslednjih nekoliko godina,
politička praksa pokazuje nezanemarljiv broj referenduma za opoziv predsednika opština koji
je diktiran od predstavnika centralne vlasti.
Upravo iz navedenih razloga, težnja stranačkih
„vrhuški“ da kontrolišu sve organe vlasti pokazala je neskrivenu sklonost ka prekomponovanju
izborne volje na lokalnom nivou, proizvodeći visok nivo institucionalne nestabilnosti i političke
tenzije na mikropolitičkom nivou – objašnjava
politički analitičar Dejan Vuk Stanković.
Kao glavni razlozi za regionalizaciju navode se: veličina
zemlje, olakšana vertikalna upravna koordinacija, racionalnija organizacija vlasti, efikasnije obavljanje javnih poslova,
bolje ostvarivanje načela supsidijarnosti itd. Do isticanja ekonomskih razloga za regionalizaciju dolazi napuštanjem shvatanja da je regionalni razvoj posledica intervencije centralne
državne vlasti i usvajanjem koncepcije o endogenim faktorima razvoja određenog područja utemeljenim na znanju,
inovacijama, novim tehnologijama, ulaganju u ljudski kapital i u stimulaciju malog i srednjeg preduzetništva. Regionalizacija se najčešće sprovodi preko evoluiranja postojećih jedinica lokalne samouprave, političke (regionalne) decentralizacije i političke regionalizacije određene države.
ĐORĐEVIĆ:
Neophodna reforma
državne uprave
– Svi problemi našeg
društva nastaju zbog nespremnosti vlasti da depolitizuje i decentralizuje
državu. Svi se pitamo zašto nam je potrebno dvanaest i ko zna koliko još godina da započnemo suštinsku reformu sistema, ali ne vidimo
da su nam vezane i ruke i noge jer ne možeš
pričati o reformi dok je sudstvo zavisno od
vlasti. Mislila sam da će političari jedva dočekati da demokratizuju sistem, a oni se još više
uzeli u vlast. Naše civilno društvo se pokazalo
preslabim jer ne može ni u jednoj oblasti da
utiče na političku elitu. Mi, nažalost, nemamo
bolje političare, a oni koje imamo samo pokušavaju da se predstave kao demokrate, a
zapravo zloupotrebljavaju sistem gde god stignu. Zašto stranke uzimaju javna preduzeća
kao da se radi o podeli plena i još pri tome
pružaju otpor umesto da snose odgovornost? Ljudi su se iskvarili za vreme Miloševića
i zato sada imamo sivu zonu politike – konstatovala je profesorka Fakulteta političkih
nauka dr Snežana Đorđević.
Odobreni krediti Fonda za razvoj Republike Srbije u periodu
2002–2006. godine i u 2011. godini
2002–2006.
Naziv
UKUPNO RS
Grad Beograd
Južno bački
...
Pčinjski
Jablanički
Pirotski
Toplički
Odobrena
sredstva
50.009.00
7.217.000
3.264.600
...
1.413.800
1.732.100
569.800
1.343.00
% u odobrenim
sredstvima Fonda
100%
14,43%
6,53%
...
2,82%
3,46%
1,14%
2,68%
2011. godina (posle donošenja Zakona,
Strategije i Izveštaja EK o povećanju
neravnomernosti reg. razvoja)
Odobrena
% u odobrenim
sredstva
sredstvima Fonda
12.619.572
100%
2.638.164
20,91%
779.934
6,18%
...
...
265.839
2,10%
389.726
3,09%
3.000
0,02%
587.508
4,65%
Izvor: časopis Agenda #5, www.palgo.org
maj/jun 2012. g.
l
Broj 14 | DECENTRALIZATOR
13
DOBROSUSEDSTVO
?letopis
U Kanjiži su – osim studija izvodljivosti za unapređenje infrastrukture
Glavne ulice, Ribarskog trga i kampa
na Tisi – realizovana i konkretna ulaganja: na Tisi su urađena tri nova pristana za čamce a grad je dobio i novu
pokretnu letnju pozornicu s pratećom
tehničkom opremom neophodnom za
održavanje raznih manifestacija. Novi
Kneževac je dobio potrebnu projektno-tehničku dokumentaciju za revitalizaciju plemićkih dvoraca Maldegem i Servicki, a grad Pančevo učešćem u ovom projektu dobija studiju
izvodljivosti za revitalizaciju objekta
Crvenog magacina, starog zdanja iz
19. veka na Tamišu, koji preuređenjem
treba da dobije novu namenu za potrebe turizma i kulture. Partneri iz
Žombolja su uradili značajnu studiju
za turistički potencijal Banata i mogućnosti zajedničkog razvoja turizma i
dobili novi šator za 500 osoba za razne
manifestacije.
6. VI 2012. g.
Beograd
Regionalna saradnja i
evropske integracije
Suočavanje s prošlošću, pomirenje
među narodima i regionalna saradnja
od ključnog su značaja za proces evropske integracije zapadnog Balkana,
ocenili su učesnici rasprave Regionalna
saradnja i evropske integracije održane
u Ministarstvu spoljnih poslova Srbije.
ГРАЂАНСКИ АКТИВИЗАМ
Susreti na tromeđi
Изборна кампања протекла без отварања важних тема
Srušena granica u Banatu
Велике странке
игноришу
децентрализацију
Projekti prekogranične
saradnje omogućuju
ravnomeran ekonomski
razvoj, smanjivanje razlike
u kvalitetu života ljudi sa
svake strane granice i
negovanje kulturnih
specifičnosti
Цивилни сектор остао без одговора од већине
политичких партија на питања која се тичу
процеса децентрализације
К
G
ranice između Srbije,
Mađarske i Rumunije
kod mesta Rabe u novokneževačkoj opštini bile su simbolično otvorene 25. i 26. maja, tokom održavanja manifestacije Susreti na tromeđi, u okviru regionalne
saradnje Dunav–Kriš–Moriš–Tisa
(DKMT). Tokom tog vikenda bio
je otvoren privremeni granični prelaz Kibekhaza (Mađarska) – Bebaveke (Rumunija) – Rabe (Srbija),
koji su građani ove tri države, uz
uobičajenu pasošku kontrolu, tokom tog vikenda mogli da koriste
od 9 do 17 sati.
Programom Susreta na tromeđi
predviđene su tradicionalne prija-
teljske kulturno-umetničke i sportske manifestacije u kojima učestvuju
meštani tri pogranična sela. U tradicionalnoj trci na granici oko graničnog kamena Tripleks konfinijum
učestvovalo je oko 50 dece iz pograničnih mesta tri države, a najboljima su dodeljeni pehari i medalje. Nastupio je duvački orkestar
iz Morahaloma u Mađarskoj i grupa
mladih mažoretkinja iz Rumunije.
U Novom Kneževcu, u subotu
pre podne, zasedala je Skupština
regionalne saradnje evroregije
ÝOdržan Sajam ruralnog turizma
O ovoj temi su govorili direktorka
Vladine Kancelarije za evropske integracije Milica Delević, šef Delegacije
EU u Srbiji Vensan Dežer, pomoćnik
ministra spoljnih poslova Srbije Duško
Lopandić, zamenica generalnog sekretara Regionalnog saveta za saradnju
Jelica Minić, istraživačica Instituta za
međunarodne odnose iz Zagreba Senada Šalo Šabić, zamenik predsedavajućeg Inicijative za evropsku stabilnost
iz Beča Kristof Bender i generalni sekretar Evropskog pokreta u Crnoj Gori
Momčilo Radulović. Na otvaranju skupa govorili su i direktor regionalne
kancelarije Fondacije Fridrih Ebert Mihael Erke i predsednik Evropskog po-
U centru Apatina, u Ulici srpskih vladara, 25. i 26. maja održan je Prvi međunarodni
sajam ruralnog turizma, u sklopu projekta Tradicija za budućnost – ruralni turizam preko
granica, koji finansira Evropska unija kroz program prekogranične saradnje Hrvatske i
Srbije. Nosioci projekta su opština Apatin i Centar za preduzetništvo Osijek, a pridruženi
partneri Klaster Somborski salaši, Kraljevsko istorijsko društvo Sombor, grad Osijek i
opštine Bilje i Jagodnjak.
Na sajmu se predstavilo oko sto izlagača iz Srbije i Hrvatske, kao i gosti iz Bosne i
Hercegovine i Mađarske. Mnogobrojni posetioci su, osim razgledanja i degustacije
proizvoda, mogli da kupe ručno izrađene proizvode – grnčariju, predmete od keramike,
oslikano staklo, vezene stolnjake, ručno tkane proizvode od vune, pamuka, lana, prirodnu
kozmetiku, biljne čajeve, pčelinje proizvode, domaće sireve, slaninu, pršutu i kulen, voćne
domaće rakije i još mnogo toga.
Ova manifestacija propraćena je kulturno-umetničkim i stručnim programom. U
okviru dvodnevne manifestacije biće održane i radionice o tradicionalnom povrtarstvu.
Učesnici su obišli i Apatinsku pivaru, marinu, gde je organizovano predstavljanje TFTF
čamca za turistički obilazak prirodnih potencijala Apatina i okruženja, pristan za putničke
brodove, Hram Sabor svetih apostola, naselje Roma i banju Junaković
14
DECENTRALIZATOR | Broj 14
l
maj/jun 2012. g.
DKMT, na kojoj je Vojvodina ulogu predsedavajućeg posle godinu
dana predala županiji Timiš (Rumunija). Na Skupštini je usvojen
i budžet Sekretarijata DKMT za
period od aprila 2012. do marta
2013. godine, koji će iznositi oko
21.000 evra, ali i drugi dokumenti.
Učesnici ovog skupa razgovarali
su i o izgradnji pruge Segedin–Subotica–Bačalmaš–Baja. Za prugu
Segedin–Subotica izradila bi se
planska dokumentacija sa dozvolama, a za prugu Subotica–Bačalmaš–Baja studija uticaja na životnu
sredinu. Ukupan predviđeni budžet za ovaj infrastrukturni projekat iznosi oko milion šeststo hiljada evra. Na dnevnom redu bila
je i prezentacija predstavnika članica Regionalne saradnje DKMT
vezanih za indikatore zapošljavanja
i informacija o projektima Evroregionalne agencije za razvoj
DKMT Nonprofit d.o.o. Skupštinom je predsedavao potpredsednik Vlade AP Vojvodine i pokrajinski sekretar za međuregionalnu
saradnju i lokalnu samoupravu dr
Tomislav Stantić. Svečanostima su
prisustvovali i pokrajinski sekretar
za rad Miroslav Vasin, predsednica
Generalne skupštine županije
Čongrad Ana Mađar i predsednik
Županijskog veća Timiš Konstantin Ostafićuk.
❚
оалиција невладиних
организација Грађанска
Војводина упутила је током изборне кампање свим политичким партијама отворена питања на тему децентрализације,
али је одговор добила само од пет
странака – Лиге социјалдемократа Војводине, Савеза војвођанских Мађара, Либерално-демократске партије и Уједињених региона Србије, као и од ванпарламентарне Војвођанске партије.
Стручњаци сматрају да кључне
политичке партије не желе да се
баве децентрализацијом јер, док
једне саботирају тај процес, друге
му се противе због наводне заштите државног јединства.
ГВ сматра да је и прошла изборна кампања протекла у замајавању грађана лажним темама
и дилемама, и да се „избегло суочавање с тешким политичким
наслеђем Србије деведесетих година, а централизам у том наслеђу заузима истакнуто место“.
Ова невладина организација
је 2. априла упутила отворена
питања свим политичким странкама које учествују на парламентарним изборима, тражећи од
њих да се изјасне о децентрализацији и регионализацији
Србије, као и о уставно-правном
положају АП Војводине.
Већина других партија, па и
оне које по истраживањима јавног мњења имају највећу подршку
грађана (Демократска странка и
Српска напредна странка), игнорисала је питања о децентрализацији иако су у више наврата били подсећани на њих.
Грађанска Војводина сматра
да то пре свега показује да ове
партије игноришу организације
цивилног друштва и вредности
за које се оне залажу. Такође, оне
не желе да се одреде према једном од најважнијих проблема
Србије данас – паразитском
централизму који уништава могућност политичког, економског
и моралног опоравка Србије.
Председник Извршног одбора
Независног друштва новинара
Војводине (НДНВ), члана коалиције ГВ, Недим Сејдиновић
рекао је да су о децентрализацији,
регионализацији и уставно-правном положају Војводине одговоре дале само партије које своју
кампању заснивају на децентрализацији или је пак она један од
најважнијих елемената у њиховим
програмским документима.
– Нисмо добили одговор од Демократске странке, Српске напредне странке и Социјалистичке
партије Србије. Искрено, нисмо
ни очекивали да ћемо од ових
странака добити одговор јер немају
конзистентну политику по овом
питању – рекао је Сејдиновић.
Он каже да се УРС, ЛСВ,
СВМ и ЛДП слажу по питању
промене устава и персонализације избора у локалним само-
Ý Коалиција ГВ
ГрађанскуВојводинучине:Независно
друштво новинара Војводине, Центар
за регионализам, Хелсиншки одбор за
људска права у Србији, Грађански фонд
Панонија,ЗеленамрежаВојводине(Нови Сад), НВО Отворенилицеј(Сомбор),
Центар за развој цивилног друштва
(Зрењанин)иГрађанскаакцијаПанчево.
ГВ је захвалила странкама које су одговориле на питања.
“
Велике странке
не желе да се одреде
према једном од
најважнијих проблема
Србије данас –
паразитском централизму
који уништава могућност
политичког, економског и
моралног опоравка Србије
управама, али не и по питању положаја Војводине.
Директор Центра за регионализам Александар Попов оценио је да је веома јасно да кључне
политичке партије не желе да се
баве питањем децентрализације,
јер продемократске партије саботирају тај процес док је напредњачко-народњачки блок генерално против јер се кобајаги
појављују као заштитници
државног јединства.
– Војвођанске странке више
схватају питање децентрализације и њеног садржаја, док УРС
то прилично апстрактно третира. Они јесу за децентрализацију
по европским критеријумима,
али се залажу за то да се уместо
садашњих округа створе региони који не би имали висока овлашћења – рекао је Попов.
Он сматра да се УРС залаже
за симетричну децентрализацију,
што значи да би Војводина требало да има идентична овлашћења као и евентуално створени
региони, што је апсурд јер су све
високодецентрализоване земље
са дугом традицијом асиметрично уређене.
– Није логично да новоосновани регион има иста овлашћења као Војводина, која има свој
идентитет и капацитете да носи
надлежности које су јој гарантоване Уставом, тако да је очигледно да УРС више баца поенту
на јачање локалне самоуправе –
објаснио је Попов.
Иначе, странке које су послале
одговоре указале су на потребу
промене Устава Србије како би
се омогућила децентрализација
и регионализација Србије. Све
су навеле да је децентрализација
један од њихових приоритета. Такође, сложиле су се да је потребна
измена изборног система на локалном нивоу, односно њихова
„персонализација“. Што се тиче
уставно-правног положаја Војводине, СВМ, ЛСВ, ЛДП и ВП сагласиле су се да је Војводини потребна извршна, законодавна и
(делимична) судска власт, сопствена имовина и приходи. ❚
И. К.
maj/jun 2012. g.
l
Broj 14 | DECENTRALIZATOR
15
ДЕЦЕНТРАЛИЗАЦИЈА СТРАНАКА
?letopis
kreta u Srbiji Vlastimir Matejić.
U okviru skupa održane su tri panel-diskusije.
7. VI 2012. g.
Niš
U Vranju najbolja administracija
Evropski pokret dodelio je nagrade
za najtransparentnije lokalne administracije u 2012. godini na jugoistoku
Srbije. Grad Vranje je dobitnik nagrade za najtransparentniji rad lokalne
administracije a niška gradska opština Pantelej nagrađena je za najbolju
praksu u partnerstvu između lokalne
administracije i organizacija civilnog
društva.
Cilj ovog takmičenja bio je da administracije u 36 gradova i opština u
ovom delu zemlje primene 12 principa
Povelje Saveta Evrope Dobra vlada sa
akcentom na četvrtom principu Otvorenost i transparentnost, ali i da se
sprovede javna kampanja za ratifikaciju ove povelje i izradu nacionalnog akcionog plana za sprovođenje povelje
za inovaciju i dobro upravljanje, u svrhu opšte dobrobiti građana i same Republike Srbije.
Godišnje nagrade Evropskog pokreta ustanovljene su u okviru projekta Javnost, transparentnost i partne-
Страначки програми демантују политичаре
Зашто кажеш децентрализација,
а мислиш на власт?
Политичке партије у
Србији истичу локалну
самоуправу као
основну јединицу за
демократизацију
друштва, али њихови
лидери ништа не
предузимају да то буде
остварено
Пише:
Иван Кришка
J
rstvo – osnova za socijalni i regionalni
razvoj, koji se realizuje u okviru programa prekogranične saradnje Srbija–Bugarska.
15. VI 2012. g.
Beograd
Reforma državne uprave
Nedeljnik NIN je u Centru Sava organizovao okrugli sto pod nazivom
Reforma državne uprave na kojem su
državni službenici, predstavnici nevladinog sektora, članovi međunarodne donatorske zajednice i ambasada, privrednih komora i lokalnih samouprava izneli svoje viđenje usaglašenosti srpskih propisa s propisima Evropske unije u ovoj oblasti, i
едина заједничка тачка у
политичким платформама
свих партија у Србији јесте
јачање локалне самоуправе, али
ретко која конкретно објашњава
које би надлежности биле „спуштене“ на најнижи ниво власти или
на који начин би се одвијао поступак преноса средстава општинама
и формирање региона у складу са
Уставом. Може се закључити да децентрализација и регионализација
за већину политичара представљају
само речи које користе у кампањи
јер добро звуче просечном бирачу
у „унутрашњости“ државе.
Пошто се појам децентрализација у Србији користи за сврхе
политичког маркетинга, он
представља непознаницу за већину становништва, што је показало и истраживање јавног
мњења урађено прошле године
за потребе Канцеларије Националног савета за децентрализацију РС. Док тај процес буде
представљао само слоган у кампањи, неће бити ни довољно озбиљности и политичке воље за
суштинску децентрализацију, са-
16
DECENTRALIZATOR | Broj 14
l
мим тим ни права демократизација друштва неће бити довршена, а она је неопходна за прикључење државе Европској унији.
Искуство показује да државе као
Србија, које имају високи степен
централизма, акутно болују од партократије и корупције у свим
друштвеним областима, јер и по-
“
Искуство показује
да државе као Србија, које
имају високи степен
централизма, акутно
болују од партократије и
корупције у свим
друштвеним областима,
јер и политичке странке
имају своје централе, што
узрокује мањком
одговорности у
комплетној структури
управе почевши од
локалне самоуправе
maj/jun 2012. g.
литичке странке имају своје централе, што узрокује мањком одговорности у комплетној структури
управе почевши од локалне самоуправе. Такође, због високог степена централизма и неспремности
да се промени Устав, назадују економски развој и животни стандард
свих грађана, а поједини политичари у изборној кампањи наносе
ненадокнадиву штету процесу децентрализације убирајући јефтине
поене подгрејавањем страхова од
растурања државе, стављајући знак
једнакости између децентрализације и сепаратизма.
Осим Децентрализатора, грађани Србије не могу ближе да се
информишу о овом процесу ни у
једном другом медију. Стога смо
завирили у програме политичких
партија да се уверимо колико је
овим организацијама заиста стало
до децентрализације власти.
nn Позиција
пропустила шансу
Код странака које су чиниле
бивши састав Владе види се веома
добро познавање проблема децен-
трализације, стога се намеће питање зашто скоро ништа није учињено да се тај процес унапреди.
Тако у програму Демократске
странке стоји да се залажу за истинску децентрализацију власти
у Србији, како у функционалном
тако и у територијалном смислу,
али та платформа не објашњава
којим путем би се то обистинило.
„Што су органи који доносе
одлуке ближи грађанима, то је већа могућност контроле, а и шанса
да ће одлуке бити примерене потреби грађана. Такође, децентрализацијом власти и делегирањем
надлежности повећава се мотивација људи да учествују у јавним
пословима, као и њихова одговорност за спровођење одлука“,
стоји у програму ДС-а.
Следе наводи о томе како се демократе залажу за укидање административне контроле над привредом, културом, науком, и за аутономију свих друштвених делатности које су у стању да саме организују своје послове, али остаје нејасно зашто то онда нису обавили као
већинска странка на власти.
„ДС је за широку аутономију.
Локалној самоуправи треба препустити све послове које може
успешније или подједнако успешно да обавља као и централна
власт, по узору европских држава. Покрајина Војводина треба
да ужива истинску аутономију и
да обавља све послове који нису
у супротности са модерно дефинисаном демократском државом“ – наглашавају демократе.
Њихов коалициони партнер
Социјалистичка партија Србије
званично је одустала од своје централистичке прошлости, те се сада залаже за „локалну самоуправу
као најбољу школу демократије
која омогућава грађанима да директно учествују у јавним пословима и решавају своје проблеме“.
„Реформа локалне управе требало би да има три правца, децентрализацију, деконцентрацију
јавних овлашћења и делегирање
и приватизација појединих јавних служби у циљу њиховог бољег
функционисања и финансирања.
Односно, потребно је пренети
државне надлежности локалним
самоуправама и дати овлашћења
агенцијама уместо министарствима да приближе јавне услуге грађанима“ – наводе социјалисти.
Из њиховог документа се јасно
види да им повећање бирократског апарата не представља већи
проблем приликом решавања питања децентрализације, а као и
код њихових коалиционих партнера, намеће се питање зашто
нешто није предузето претходне
четири године у овим областима.
nn Застрашивање
сепаратизмом
Такође, једино СПС у своју
платформу уводи референдум и
народну иницијативу као средства
за максимално учествовање грађана у одлучивању о пословима
локалне заједнице, што је принцип који је ЕУ одбацила као непотребан и неефикасан. Популар-
“
Статус кандидата
за прикључење ЕУ,
добијен на поправном
испиту, биће прокоцкан
уколико политичари не
схвате да могу само да
одлажу децентрализацију,
али не и да је зауставе
ност појма регионализам није прескочила ову странку, тако да нам
социјалисти дају своје раније познато двозначје ове проблематике,
односно, из необјашњеног разлога упозоравају на сепаратизам
приликом децентрализације.
„Регионализација носи потенцијалне предности артикулације
посебних интереса, алокације ресурса, равномернијег развоја, демократичности и флексибилности
исто колико и опасности десуверенизације, усложавања нивоа управљања, раста бирократије, локализма, сегрегације, као и сепаратизма разних врста. Стога се опредељење СПС-а за прихватање регионализације темељи на потребама смањивања регионалних неједнакости, на подизању ефикасности
и квалитета у пружању јавних услуга“ – истичу социјалисти.
промену Устава потребна им је недостижна двотрећинска већина у
српском парламенту, а након тога
долази референдум на којем се и
грађани питају о том акту.
Процес децентрализације у
програму Либерално-демократске партије, за разлику од партија
као што је СПС, представљен је
као заустављање дезинтеграције
земље, али ни либерали не улазе
у детаље о томе на који начин ће
се то обистинити, осим што се
декларативно залажу за широку
аутономију појединих области.
„Питање аутономије за нас је
питање одговорности. Грађанима Војводине, Санџака и југа
Србије мора се допустити право
специфичне одговорности које
ће им омогућити да у потпуности остварују своје специфичне
интересе у оквиру регионалне
или покрајинске аутономије. Само се том врстом слободе развија, а самим тим и чува, Србија.
Без обзира на етничку или верску припадност, без обзира на
пол и расу, без обзира на политичко опредељење, свако рођен
у Србији у њој мора видети и
имати већу шансу него у друштвима у окружењу или било где у
свету“ – истичу либерали.
Млада странка са старим лицима политичке сцене Србије,
Српска напредна странка, направила је платформу која показује да
ног регионалног развоја, а кроз
посебну помоћ оним локалним
самоуправама које имају јасне,
оствариве и реалне планове развоја. СНС ће равномерност у
регионалном развоју обезбедити
развојем саобраћајне мреже, пољопривреде, туризма, телекомуникација, и правилног располагања природним ресурсима“ –
наводе напредњаци.
се нису превише удаљили од радикала од којих су настали, макар
што се тиче децентрализације. Наиме, напредњаци сматрају да се децентрализација може решити преко виших националних интереса.
„Миграциони притисак на релацији регионални центри –
главни центри због осећаја незадовољства и бесперспективности, могу се решити дефинисаним националним интересима, уз јасну политику равномер-
нистарстава“ – кажу радикали.
Мањак појашњења процеса
децентрализације у страначким
платформама показује сву неозбиљност и политичку невољност
да се та основа демократизације
друштва обистини. Статус кандидата за прикључење ЕУ, добијен на поправном испиту, биће прокоцкан уколико политичари не схвате да могу само да
одлажу децентрализацију, али
не и да је зауставе.
❚
nn Централисти
се не крију
С друге стране, опозиционе
странке као што су Демократска
странка Србије и Српска радикална странка не крију своје централистичке тежње, иако и у њиховом виђењу државе постоји
јака локална самоуправа.
„Задржаћемо округе као административно-управне целине
и општине као организације локалне самоуправе. Неопходно је
рационално уједначавање општина на основу броја становника како би се ефикасније стварала материјална основа за финансирање функција локалне самоуправе и како се то финансирање
у неким случајевима не би вршило на рачун других. Извршиоци
ових послова само би у територијалном смислу били везани за
одређене округе и општине, док
би суштински били под стварном надлежношћу ресорних ми-
nn Популистички
регионализам
Још једна странка која није одолела примамљивости појма регионализација, па га је чак уврстила у
свој назив, јесу, наравно, Уједињени региони Србије, шира коалиција – наследник Г 17 плус. Наиме,
ова групација је врло детаљно у
свом програму описала како би
требало да изгледа Србија са седам
региона, али у изборној кампањи
се није могло чути од њихових лидера да постојећи Устав уопште не
препознаје реч регион, стога је немогућа мисија да се он чак и дефинише а камоли формира. За саму
maj/jun 2012. g.
l
Broj 14 | DECENTRALIZATOR
17
INSTITUCIJE
?letopis
razgovarali o budućim koracima koje
bi naredna vlada trebalo da preduzme kako bi u potpunosti sprovela
reformu državne uprave. Okupljeni
Centralizam u skupštinskim klupama
Ý Odnosi dveju skupština
Skoro polovina poslanika
su Beograđani
stručnjaci su se saglasili da je neophodno započeti suštinsku reformu
sistema.
16. i 17. VI 2012 g.
Veliko Gradište
Turistički potencijali
U amfiteatru na obali Dunava u Velikom Gradištu održan je prvi deo Festivala narodnih pesama i igara u
okviru projekta Valorizacija turističkih
potencijala u regionu Klisura Dunaril kreiranje atrakcija i uspostavljanje informaciono-promotivnog turističkog
centra (Pojejena) Požežena u okviru IPA
projekta prekogranične saradnje Rumunije i Srbije koji zajednički realizuju
opština Požežena (Rumunija) i Turistička organizacija opštine Veliko Gradište. Građani Velikog Gradišta, gosti iz
Rumunije i predstavnici lokalne samouprave Velikog Gradišta u svom
gradskom parku uživali su u tročasovnom programu narodnih pesama i
igara u izvođenju poznatog rumunskog AKUD Mladost iz Temišvara i KUD
Sveti Nikola iz Radimna (Rumunija),
ANIP Vlastimir Pavlović Carevac iz Velikog Gradišta i GANIP iz Požarevca.
Partner u ovom projektu sa rumunske strane, opština Požežena, realizovala je nekoliko aktivnosti na poboljšanju infrastrukture, kao što su uređenje obale i parka za decu, dok je Turistička organizacija Veliko Gradište
istraživala potencijale prekograničnog turizma i efektivne načine promovisanja u Srbiji.
Čak 117 opština u kojima živi između milion i po i dva
miliona stanovnika u prethodnih 20 godina nije bilo
zastupljeno u Skupštini
U
prvom višestranačkom
sazivu Narodne skupštine Srbije Beograđani
su bili zastupljeni sa 54 poslanika,
a u narednih 20 godina taj broj se
stalno povećavao. Broj parlamentaraca iz Beograda dramatično je počeo da se povećava nakon 2001, otkada se ne glasa za poslanike nego
za političke stranke. U prethodnom
sazivu trećina predstavnika naroda
bila je iz Beograda, njih 98, a u tek
konstituisanom sazivu Skupštine,
čijim poslanicima su mandati verifikovani 31. maja, trend se nastavio:
u prestonici živi čak 119 narodnih
poslanika. Čak 94 opštine u kojima
živi 1.300.000 stanovnika nemaju
predstavnike u najvišem zakonodavnom telu Republike Srbije. To
pokazuju poražavajući rezultati istraživanja pet organizacija civilnog društva okupljenih oko projekta Otvoreni parlament, koji, između ostalog,
18
DECENTRALIZATOR | Broj 14
l
pokazuju koliko je nedovoljna zastupljenost pojedinih okruga i opština u parlamentu povezana sa, takozvanim, „pražnjenjem“ Srbije, što
se vidi po poslednjem popisu, koji
je pokazao da manja mesta ostaju
bez stanovnika.
Mladen Jovanović, član koalicije Otvoreni parlament i predsednik Upravnog odbora Nacio-
nalne koalicije za decentralizaciju,
objašnjava da su ogromne razlike
u razvoju regiona u Srbiji, među
najvećima u Evropi. „Mesta koja
ostaju bez stanovništva, nekih 117
opština u kojima živi između milion i po i dva miliona stanovnika,
u prethodnih 20 godina nije bilo
zastupljeno u parlamentu“, kaže
Jovanović. „Naš pregled je pokazao da poslanici uglavnom dolaze
iz velikih urbanih sredina. Njihovo neposredno okruženje drugačije je od onoga u kojem živi značajan broj građana Srbije. Da li
oni mogu kredibilno donositi
I po Ustavu iz 1990. i po ovom aktuelnom, Skupština Vojvodine uživa pravo na
utvrđivanje zakonskih predloga i amandmana na zakone. U proteklih 20 godina pravo
na utvrđivanje zakonskog predloga Skupština je iskoristila ukupno 39 puta – najviše, 26
puta u sazivu od 2000. godine, dok u odlazećem nijednom nije posegnula za tim pravom.
S druge strane, Skupština Srbije je u plenumu raspravljala o okupno četiri akta koja je
dostavila Skupština Vojvodine – dva zakonska predloga su usvojena (Predlog zakona o
izmeni Zakona o javnim službama iz 1994. i Predlog zakona o utvrđivanju određenih
nadležnosti autonomne pokrajine – tzv.„omnibus zakon“ iz 2002), dok Predlog zakona
o dopuni Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma iz 1994. nije dobio potrebnu većinu.
Predlog Statuta APV dobio je saglasnost zakonodavnog tela Republike 30. novembra
2009. – čak 13 meseci nakon što je taj akt utvrđen u Skupštini Vojvodine a u međuvremenu
i, silom prilika, dorađen. Potvrđen je u Skupštini Vojvodine 14. decembra 2009. godine.
odluke ako ne poznaju lokalne
prilike širom države? Zato je bitno odakle poslanici dolaze i, u
krajnjoj liniji, koga predstavljaju
svojim aktivnostima, znanjem i
iskustvima. Predstavljanjem i jasnom individualizacijom uloge
poslanika u parlamentu, mi zapravo razvijamo vrednosti i principe odgovornosti u politici, jer
ona postoji samo ako je individualna“, objašnjava Jovanović i
dodaje da je ideja ovog projekta
povezivanje poslanika i građana,
„da građani znaju ko su njihovi
predstavnici, jer poslanici zastupaju interes građana u Narodnoj
skupštini“.
Jovanović kaže da je uočena korelacija između teritorijalne zastupljenosti u parlamentu i demografskih kretanja. Srbija ima pet statističkih regiona (Vojvodina, Beograd, Južna i Istočna Srbija, Šumadija i Zapadna Srbija i KiM), 29
okruga i 175 opština i gradova. U
osam skupštinskih saziva statistički
region Beograd sa 28,4 odsto poslanika ubedljivo je bio najzastupljeniji u parlamentu, a najmanje
zastupljen region jeste KiM sa 6,8
odsto poslanika. Istraživanje pokazuje i da je u periodu od 1991.
do 2011. godine procenat stanovništva sa prebivalištem u Beogradu bio između 20,4 i 23 odsto, a
procenat broja poslaničkih mandata u istom periodu iz Beograda
bio je između 21,5 odsto (1991) i
33,3 odsto (2008). Svi ostali regioni bili su nedovoljno zastupljeni. Prema ovim podacima, na
20.355 stanovnika Beograda, u
proseku, po sazivima dolazi jedan
poslanički mandat, a za ostala tri
regiona (bez KiM) za koje postoje
podaci o broju stanovnika, taj broj
je između 31.500 i 33.000 stanovnika po regionu.
Kada se pogledaju podaci po
okruzima, Beograd je za 20 godina
bio najzastupljeniji sa 388 poslanika, Južnobački okrug, zahvaljujući Novom Sadu, jeste drugi sa
120 poslanika, svi ostali okruzi
imali su između 7 i 60 poslanika.
Jovanović kaže da se „ovaj prikaz
teritorijalne zastupljenosti u parlamentu u periodu nadovezuje na
već postojeći dijalog o izbornom
sistemu“. Autori ovog projekta nadaju se da će njihovi podaci po-
moći da se dođe do izbornog sistema koji će omogućiti podjednaku zastupljenost svih gradova i
opština u parlamentu.
Prvi višestranački saziv, u kome
je bilo najmanje Beograđana, izabran je decembra 1990. godine
po većinskom izbornom sistemu
(glasalo se za kandidate poimence). Svi ostali sazivi
birani su po proporcionalnom sistemu (glasa se za
stranku), Srbija je
bila podeljena na 29 izbornih jedinica, koje su kasnije spojene u
jednu, stranke sastavljaju izborne
liste, a tek na ovogodišnjim izborima uvedena je obaveza da poslaničke mandate dobiju kandidati po redosledu sa liste. Svi pokušaji, a bilo ih je nekoliko, da se
izborni sistem promeni, ostali su
samo ideja ili, u najboljem slučaju,
nacrt zakona u fioci nekog ministra, jer nikada nije bilo političke
volje za promene.
❚
R. D.
Ý Parlamentarci iz
„unutrašnjosti“
Ý Projekat Otvoreni parlament
Sajt www.otvoreniparlament.rs podignut je 6. juna s ciljem da pruži javnosti mogućnost
da prati rad republičkih organa i poveća stepen javnosti rada Narodne skupštine. Na ovom
sajtu građanima je dostupna arhiva od 67.000 govora poslanika sa svih 98 skupštinskih
sednica u protekle četiri godine, ali i biografije poslanika, analize i istraživanja.
Projekat Otvoreni parlament sprovodi koalicija civilnog društva koju čine Centar
za istraživanje, transparentnost i odgovornost, Nacionalna koalicija za decentralizaciju,
Jukom, SeConS i Zaječarska inicijativa, a finansijsku podršku pružili su USAID, preko
Instituta za održive zajednice, Ambasada Britanije u Beogradu i američka Nacionalna
zadužbina za demokratiju...
maj/jun 2012. g.
U četiri od osam skupštinskih saziva više od polovine gradova i
opština nije imalo svoje poslanike. Saziv iz 2001. drži rekord – čak 104
(59,43 odsto) od ukupno 175 gradova i opština nije imalo poslanike.
U sazivu Skupštine Srbije iz 2008. godine 89 opština i gradova nije
imalo nijednog predstavnika u poslaničkim klupama, a 13 opština i
gradova nikada nije imalo poslanike: Gadžin Han, Crna Trava, Sremski
Karlovci, Plandište, Mionica, Batočina, Knić, Ćićevac, Štimlje, Kačanik,
Opolje, Srbica, Novo Brdo. Do pet poslaničkih mandata u periodu od
1991. do 2011. godine imalo je 976 opština i gradova (zbirno). Samo
28 opština i gradova imalo je više od deset poslanika za 22 godine
višestranačja.
maj/jun 2012. g.
l
Broj 14 | DECENTRALIZATOR
19
ДЕЦЕНТРАЛИЗАЦИЈА И МЕДИЈИ
?letopis
18. VI 2012. g.
Beograd
Srpsko-mađarski odnosi
Organizacije iz Srbije i Mađarske u
prethodnih osam godina učestvovale
su u 183 projekta prekogranične saradnje, finansiranih sa 34,3 miliona
evra, saopšteno je na okruglom stolu
Srpsko-mađarski odnosi – put napred,
koji su u Aeroklubu organizovali Fond
ISAC i Fondacija Fridrih Ebert.
Iz Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA) EU dato je trideset miliona
evra za 137 projekata, a odvojeno je
još petnaest miliona evra za te svrhe.
Više od 70 odsto projekata odnosi se
na tzv. „meke projekte“ ekonomske
saradnje, obrazovanja i kulture, a manje za finansiranje infrastrukture i zaštitu životne okoline jer je lakše napraviti projekte iz oblasti koje ne iziskuju
traženje dodatnih dozvola od centralnih nivoa vlasti pošto bi se onda ceo
proces otegao unedogled.
Okrugli sto je okupio renomirane
eksperte, političare i naučnike iz Mađarske i Srbije koji su diskutovali o tome kako stimulisati dublju saradnju
između dve zemlje u vreme globalne i
evropske krize. Naročita pažnja pridata je temama političkih odnosa i saradnje na putu Srbije ka EU, ekonomskim odnosima i prekograničnoj saradnji Srbije i Mađarske i manjinama
kao mostu između ovih država.
20. VI 2012. g.
Novi Beograd
Snaga je u partnerstvu
U VIG Plaza održana je konferencija
Snaga je u partnerstvu, u organizaciji
Građanskih inicijativa (GI), kao poslednji u nizu planiranih događaja u
okviru projekta Učešće javnosti kroz lokalna partnerstva koji GI realizuje u
partnerstvu sa Centrom za informisanje, saradnju i razvoj nevladinih orga-
Како су извештавали медији током изборне кампање
О децентрализацији
мало и неквалитетно
Јавност током изборне
кампање ускраћена за
појашњење најважнијих
политичких тема у Србији
Н
езависно друштво новинара Војводине
(НДНВ) током априла и маја спровело је истраживање
о томе како медији у Србији током изборне кампање извештавају
о питањима децентрализације, регионализације, о јачању локалних
самоуправа и положају Војводине,
с циљем да анализирају главне тенденције извештавања о овим темама, без обзира на њихов тираж,
власничку структуру, професионалне или етичке стандарде које
примењују.
Током периода мониторинга
трајала је предизборна кампања
странака за изборе 6. маја 2012.
Овај период је одабран посебно
зато што су одређене политичке
опције у својим политичким
платформама потенцирале причу о овим темама. Фокусирана
на недељу непосредно пред изборе, анализа нуди податке о томе колико медији држе ову тему
у фокусу када постоји могућност
да буде засењена великим бројем
предизборних дешавања.
Према оцени НДНВ, медијско
обрађивање ових тема у већини
случајева базира се на преношењу
изјава, па грађани не могу да сазнају нешто више о овим терминима, осим празних флоскула које
политичари дају током кампање.
– Дошли смо до закључка да медији о овим темама не извештавају
довољно и, што је још важније,
не извештавају на адекватан начин. Доминира изјавно новинарство и о овим темама говори
само неколико политичких партија које су на њима и заснивале
изборну кампању – рекао је, представљајући резултате исраживања,
председник Извршног одбора
НДНВ Недим Сејдиновић.
20
DECENTRALIZATOR | Broj 14
l
nn Ставови
политичких
странака
Пошто је неколико странака на овим изборима кампању заснивало на децентрализацији, регионализацији или положају
Војводине, то је могао да буде
подстицај медијима да тему приближе читаоцима, али је изузетно
мали број таквих текстова и њихов квалитет је само показатељ
да медије ова тема или не интересује или је намерно заобилазе.
Под појмом децентрализације
и регионализације сви субјекти
подразумевају пренос надлежности на локалне самоуправе,
али и статус Војводине као аутономне покрајине. Поједине политичке странке препознају по-
требу да се промени Устав Србије
како би се омогућила
„суштинска децентрализација“, пренос надлежности и
равномерна расподела стредстава из буџета. Такође подразумевају равномеран економски развој свих делова земље и формирање нових региона јер, како наводе, у Србији тренутно постоје
само два – Војводина и Београд.
nn Изјавно
новинарство
Теме које су третиране у текстовима стављене су, углавном, у неутралан контекст. Разлог за то,
међутим, није неутралан став медија и новинара према овој теми,
већ чињеница да су новинари,
као и у другим темама, постали
Ý Новине под лупом
Мониторинг је обухватио дневне и недељне новине, и то: Прес, Блиц,
Данас, Политику, Дневник, као и недељнике НИН, Време, Нови магазин и НС
репортер. Обухваћена су војвођанска издања дневних новина из Београда
и новосадско издање Дневника.
У просеку, у дневним новинама има око осам страница на којима би потенцијално
могао да буде лоциран текст посвећен овим темама. То су странице посвећене
политици, економији, аналитичким текстовима и странице градске хронике.
Просечно се на једној страници дневних новина налази од пет до десет
текстова. То значи да у дневним новинама има око 80 текстова у којима би
могла бити дотакнута, поменута или објашњена тема децентрализације.
Од потенцијалних 560 текстова за седам дана анализе, у дневним новинама је
тема обрађена у свега 16 текстова. Oви текстови су најчешће кратки, попут изјава,
или су то дословце пренете изјаве са конференција за новинаре, предизборних
конвенција странака или других догађаја, односно у форми вести или извештаја.
maj/jun 2012. g.
пасивни преносиоци изјава, а не
аналитичари и критичари пласираних информација. Оно што у
овом случају представља проблем
јесте да на овај начин грађани губе право на професионално информисање, а новинари пасивношћу крше правила професије.
Теме децентрализације, регионализације и положаја Војводине, на овај начин губе суштину
и садржај и за читаоце постају
неатрактивне теме које они
углавном не везују са стварношћу, својим окружењем и квалитететом сопственог живота.
Новине које су обрађиване најчешће садрже текстове о децентрализацији, регионализацији и положају Војводине на првим странама, док се у другим деловима новина уопште не помињу. Најчешће
се овакви прилози налазе у деловима са информацијама о политици и економији. Није идентификован нити један текст у коме се
говори о, рецимо, децентрализацији у области културе.
Доминирају изјаве уместо аналитичких текстова, без критичког осврта се преносе пласиране
поруке. Захваљујући изборној
кампањи појединих странака,
тема децентрализације у извесном смислу је присутна у медијима, али су је новинари оставили да „лебди у ваздуху“ уме-
сто да су је приближили читалачкој публици.
Стиче се утисак да примаоци информација из медија суштински
не знају шта значи децентрализација, на који се начин она односи на њихов живот. Питање
је, међутим, да ли су и сами новинари сензибилисани и обучени да извештавају о овој теми.
ђанима је потребно објаснити
који је њен садржај.
У новинама би поред политичких изјава и ставова требало да
остане простора и за аналитичаре
и њихово виђење процеса децентрализације, регионализације и
положаја Војводине како би грађанима пренели веродостојнију
слику, омогућили им да на основу
nn Препорука за
добру праксу
више информација самостално
донесу закључке о теми и спречили злоупотребу ових појмова.
Добар пример за ово јесте аналитичар Јан Бриза који је у овом
периоду рекао да је „предизборна кампања у пуном јеку, а аутономија Војводине је у таквим
приликама увек била дежурна
Текстова о децентрализацији,
регионализацији и положају
Војводине требало би да има више, а такође би требало да буду
опсежнији, аналитички и полемички. Ова тема је на погрешан
начин присутна у јавности, а гра-
тема, док је централисти користе
као неку врсту баука којим плаше народ сепаратизмом и распадом државе“.
Стручно мишљење је веома важно с обзиром на тешко политичко и ратно наслеђе које оптерећује јавни живот Србије и
оставља довољно простора за
злоупотребе разних врста.
Исто тако, било би добро да се
чује и мишљење грађана о овим
појмовима како би сви имали
бољи увид у то како ови појмови
утичу на људе и какве реакције
они у њима изазивају када их
чују. Такође, на овај начин би се
могле отклонити уврежене заблуде грађана о децентрализацији, које обично чујемо од
појединих политичара и аналитичара који су противници децентрализације и аутономије.
Закључак извештаја НДНВ јесте
да новинари морају да буду свеснији своје улоге у медијском систему, али и да се не смеју заборавити и доносиоци одлука, односно, уредници и креатори
програма и садржаја медија морају знатно више да се ангажују
и да се образују да медији не буду
пасивни преносиоци изјава, већ
да преузму проактивну улогу
едукатора и јачају грађанске
вредности.
❚
И. Кришка
Резултати НУНС-вог пројекта Већа транспарентност локалних
самоуправа – право грађана, обавеза државе
Локална управа
хоће своје медије
Рад на шкакљивим темама трошења буџета у
Кикинди, Крушевцу, Чачку и Нишу показаoје да су
новинари непожељни чим пипну у – новац
М
Пише:
Јелка Јовановић
едији су добри и пожељни углавном као
„независни“ портпароли локалне власти, први је закључак екипе која је шест месеци
спроводила пројекат Независног удружења новинара Србије
Већа транспарентност локалних самоуправа – право грађана,
обавеза државе у четири утицајна
локална медија у Србији.
Многи су разлози за овакав
третман „седме силе“, а одговорност сносе и власти и медији,
мада је више тегова на тасу јачег,
локалних политичара и њихових
службеника задужених за дисциплиновање медија. Најмоћнији „аргумент“ убеђивања, поmaj/jun 2012. g.
Ý Право гра-
ђана, обавеза државе
Уз подршку Европске уније и у
сарадњи са Центром за истраживачко новинарству у Сарајеву
(ЦИН), пројекат је спроведен у новинама Кикиндске (Кикинда), Град
(Крушевац) и Чачанске (Чачак) и
на порталу Јужне вести (Ниш). Новинари су тренери ЦИН-а Дино
Јахић, Миранда Патручић, Бранко
Чечен и Пеђа Обрадовић.
Сваки медиј је објавио два додатка у којима су обрађене теме
везане за управљање буџетом које
су изабрали грађани у акцији
Имам право да знам како трошите мој новац. Део продукције публикован је и у дневном листу Данас
од 19. јуна 2012. године у додатку
Специјализовани досије НУНС-а.
Сви специјали се могу наћи на
сајтовима www.kikindske.net,
www.krusevacgrad.rs, www.ozonpress.net и www.juznevesti.com .
l
Broj 14 | DECENTRALIZATOR
21
DECENT MOZAIK
?letopis
nizacija (CNVOS) iz Slovenije i Asocijacijom malih i srednjih preduzeća i preduzetnika Srbije (APPS), u okviru programa Podrška civilnom društvu koji finansira Evropska unija, kojim rukovodi
Delegacija Evropske unije u Republici
Srbiji, a realizuje ga GOPA Consultants.
Cilj konferencije bio je da se predstavnici institucija i drugi relavantni akteri
čije delatnosti doprinose poboljšanju socio-ekonomskog razvoja u lokalnim za-
jednicama upoznaju sa konceptom lokalnog partnerstva, kao i sa onima koji
su već inicirani u okviru ovog projekta.
20. VI 2012. g.
Pančevo
Prodate municipalne obveznice
U Gradskoj upravi predstavljeni su
detalji Ugovora o uslugama pokrovitelja emisije dugoročnih dužničkih hartija
od vrednosti (obveznica) izdavaoca grada Pančeva, tj. obeleženo je uspešno
emitovanje i prodaja prve tranše municipalnih obveznica grada Pančeva vrednih sto sedam miliona dinara, s rokom
otplate od sedam godina i kamatom od
9,5 odsto. U skladu s odlukom Skupštine grada, novac dobijen prodajom ovih
hartija od vrednosti, koje su otkupile
Komercijalna banka i Banka Inteza, biće
upotrebljen za izradu projektno-tehničke dokumentacije za industrijske zone
Grinfild 2, preko puta Rafinerije nafte, i
severne zone, smeštene u blizini Fabrike aviona Utva, potom za izgradnju
grudobrana u Kasarni Rastko Nemanjić,
za rekonstrukciju Kajmakčalanske ulice,
te za izradu projektno-tehničke dokumentacije i početak radova na izgradnji
olimpijskog bazena na Kotežu 2.
Zahvaljujući odluci da se zaduži
emitovanjem obveznica umesto kroz
klasičan bankarski kredit, lokalna samouprava je uštedela oko 40.000 evra
u gradskom budžetu.
себно у време кризе, јесте финансијска потпора која неретко
прераста у уцену.
Рад на шкакљивим темама
трошења буџета у Кикинди,
Крушевцу, Чачку и Нишу показаo је да нема битније разлике у
третману медија – чим пипну у
новац, подједнако су непожељни
и новинари Кикиндских, Града,
Чачанских и портала Јужне вести. У више случајева, до података су долазили њихови ментори – уредници у овом пројекту,
а било је и отворених претњи
због ранијих текстова.
Први циљ пројекта био је чисто еснафски – побољшање
професионалног извештавања
о раду локалних самоуправа.
Колико је био оправдан, најбоље говоре сами текстови и велико интересовање читалаца.
И још веће главних актера. Мада, како сведочи главни уредник Чачанских Стојан Марковић, то није повећало продају
јер су „текстови умножавани у
општини“, што је вид злоупотребе буџета. Учинак је, међутим, видљив у чињеници да је
текст о зоупотребама приликом
доделе помоћи удружењима
грађана заинтригирао Агенцију
за борбу против корупције (али
не и тужилаштво).
Током шест месеци рада, тренери су „лоцирали“ најважније
проблеме који отежавају комуникацију медија и власти, а
први је што власт буџет доживљава, како каже Пеђа Обрадовић, као свој новчаник. Зато од
медија који се финансирају из
касе очекује да буду „пријатељи“, а остале доживљава као
„непријатеље“.
Мноштво медија на локалу,
смањено тржиште и, следствено, мале плате, не дозвољавају
озбиљнији истраживачки рад.
Дода ли се томе да је због беде
готово немогуће квалитетно
подмладити редакције и да сви
новинари буквално раде све послове, јасно је да сваки напор
већи од класичног извештавања
тражи додатну помоћ. То је
један од разлога за наставак и
проширење пројекта. Напокон,
највећу ће корист имати грађани јер ће, под будним оком непристрасних уредника са стране, медији и локална самоуправа професионалније обављати
свој посао.
❚
Aуторка је
новинарка из Београда
22
DECENTRALIZATOR | Broj 14
l
Ý Istorijska crtica
Slobodni
kraljevski gradovi
D
Грађани Чачка
били су веома
заинтересовани да
сазнају како се
троши њихов новац
a bi dobio status slobodnog kraljevskog grada,
grad je morao da plati otkup uplatom određene
svote novca carskoj blagajni da bi time stekao tretman
kolektivnog plemića i da vladar izda elibertacioni akt
– povelju sa pripadajućim pravom, grbom, pečatom
i titulom. Svi kraljevski gradovi u Ugarskoj (u 18. veku
ih je bilo 61) imali su svoje statute, svoje gradske organe uprave (magistrat) i sudstvo koje je sudilo u
građanskim i krivičnim sporovima, kao i svoje oružane
snage. Ovi gradovi su bili izuzeti od županijske vlasti i podređeni kralju, oslobođeni carina, skelarina i tridesetine,
a imali su i pravo izbora sveštenika u gradu, pravo korišćenja „malih kraljevskih prava“ (prodaja pića, proizvodnja
piva, držanje mlinova, mesara, lov, ribolov), pravo ubiranja carina, pravo da daju ili
oduzmu građanski status svojim stanovnicima i pravo odr-
žavanja vašara. Drugostepena
instanca za sudske sporove građana ovih gradova bio je sud
grada Budima. Taj status su stekla tri grada u današnjoj Vojvodini i to za vreme vladavine Marije Terezije – Novi Sad 1. februara 1748. godine (Novosađani su platili preko 95.000 forinti), Sombor 17. februara 1749.
godine (150.000 rajnskih forinti)
i Subotica 22. januara 1779. godine (Subotičani su poklonili carici 5000 zlatnika i platili otkup
266.666 forinti).
Ý Сугестије и препоруке
Посебан резултат шестомесечног пројекта јесу Сугестије и Препоруке, које ће НУНС посредством Сталне конференције општина и
градова проследити локалним самоуправама.
Сугестије су:
• Дати грађанима и новинарима на
увид ПОТПУНЕ информације које их
занимају.
• Одговарати на питања званичним
путем.
• Одговарати на захтеве грађана,
удружења, новинара, у законом
предвиђеном року.
• Скратити рокове за одговор.
• Организовати јавне расправе о
кључним питањима за град и његове становнике.
• Либерализовати и делегирати комуникације са медијима. Поједини
начелници општинских управа често не дозвољавају комуникацију
са медијима људима из општине,
без обзира на њихове области одговорности и експертизу.
• Учинити процесе запошљавања у
јавним службама транспарентним.
Пружати на увид евентуалне спорне
информације и бити на располагању
грађанима у случају евентуалних
нејасноћа и проблема.
• Када се у радна тела, комисије, одборе и слично именују чланови из
реда грађана, да то не буду припадници политичких партија.
Препоруке су:
• Омогућити представницима медија
бесплатан приступ Службеном гласнику. Ту се објављују све важније
одлуке града и приступ тим информацијама је кључан.
• Генерално упознавање јавног сектора општина са Законом о информацијама од јавног значаја.
• Увести редовне састанке секретара
сектора општине са представницима свих заинтересованих медија.
• Обучити пи-ар особље да буде на
услузи и спремно да одговори на
maj/jun 2012. g.
питања у сваком тренутку у форми
прилагођеној грађанима, без стручних термина и административног
језика.
• Објављивати информације у форми
прилагођеној грађанима, без стручних
термина и административног језика.
• Унапредити веб-комуникацију путем сајта, али и путем информатора
који садржи све релевантне податке
о локалној самоуправи.
• Постављати на сајтове локалних самоуправа буџете, критеријуме за доделу
средстава, одлуке о додели средстава,
извештаје о реализацији пројеката за
које су средства додељена.
• Локалне самоуправе су обавезне
да све медије који раде легално третирају једнако.
• Монополистичка јавна предузећа
не би требало да се рекламирају у
медијима – то је прикривена куповина медија. Фонд намењен информисању грађана требало би ставити у функцију пројектног финансирања доступног свим медијима.
• Новац који се из локалног буџета
опредељује за локалне медије, не
би смео бити алат за уцењивање
тих медија. Зато треба престати с
праксом плаћања медија за позитивно праћење.
• Локалне самоуправе би морале да
схвате да локални медији не би смели
бити„пријатељи“ или„непријатељи“
локалне владајуће политичке елите.
• Локалне самоуправе морале би бити транспарентније у процесу доделе новца локалним медијима, у
виду јаснијих критеријума и услова
под којима се новац додељује.
• Медији не би смели бити у функцији
промоције политичких партија, локалних политичких елита, моћника
и њихових идеја.
Slobodni
vojni
komuniteti
U
okviru austrijske Vojne
granice, veća gradska
središta, u kojima su se nalazile i komande većih voj-
nih jedinica, dobijala su tokom 18. veka status slobodnih vojnih komuniteta. Njihovo stanovništvo je službu
u vojsci otkupljivalo novcem,
s tim što je u unutrašnjim
poslovima i u svakodnevnom
životu uživalo izvesnu samoupravu (magistrat s činovništvom kao osnovni predstavnik vlasti). U delokrug
rada magistrata, kao organa političko-upravne i
sudske vlasti, spadao je nadzor nad održavanjem
reda, čistoće, sigurnosti građanstva; ostavinske rasprave, pupilarije, razrezivanje i ubiranje poreza. U
građanskim parnicama magistrat je donosio presude
kao prvostepeni organ. Nadzor nad radom magistrata
zadržala je vojna vlast, koja je i imenovala oficire
za gradonačelnike. Ovakav režim je uspostavljen u
Zemunu 1749, u Sremskim Karlovcima i Bukovcu
1753, u Sremskoj Mitrovici 1763, u Beloj Crkvi 1777.
i u Pančevu 1794. godine.
Kraljevina Norveška
K
raljevina Norveška je unitarna država sastavljena od 19 okruga (fylke), koji su dalje podeljeni na 431 gradsku i seosku opštinu (kommune).
Okrugom upravlja okružna skupština (fylkestinget), zakonodavno telo sačinjeno od
poslanika izabranih
neposredno na četiri
godine na osnovu
proporcionalnog izbornog sistema. Skupština imenuje članove
Svalbard
izvršnog odbora (fylkesutvalget) koji pripremaju odluke, i
nadzire administativnu primenu političkih odluka. Okružna
15
skupština bira pred14
sednika okruga
(fylkesordforer)
13
među člano5
4
vima izvršnog
12
odbora i on ru6
kovodi
i
3
okružnom
2
skupštinom i
8
izvršnim od11
borom i pred9
7
1
stavlja okrug.
10
Nadležnosti okruga odnose se na
više obrazovanje, regionalni
razvoj, transport i životnu sredinu i
okruzi
i glavni
gradovi
19
18
politiku razvoja trgovine i industrije.
17
Osim toga, kralj i centralna Vlada zastupljeni su
u svakom okrugu preko
izaslanika (fylkesmann),
koji rukovodi svojim uredom. Okruzi su dodatno
16
podeljeni na 431 opštinu,
kojima upravljaju direktno izabrana opštinska veća, na čijem je
čelu gradonačelnik ili načelnik i mali
izvršni kabinet. Nadležnosti opština su:
dečja zaštita, osnovno i srednje obrazovanje, zdravstvena zaštita, socijalne
službe, kulturni život, tehnička infrastruktura i lokalno prostorno planiranje.
Glavni grad Oslo ima status okruga i opštine. Norveška ima u svom sastavu i dve prekomorske teritorije: Jan Majen i Svalbard, kao i
tri antarktičke i subantarktičke kolonije: ostrvo
Bouvet , ostrvo Petra I i Zemlju kraljice Maud.
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
Naziv
Estfold
Akershus
Oslo
Hedmark
Opland
Buskerud
Vestfold
Telemark
Istočni Agder
Zapadni Agder
Rogaland
Hordaland
Sogn og Fjordane
Mere og Romsdal
Južni Trendelag
Severni Trendelag
Nordland
Troms
Finmark
Glavni grad Br. opština
Sarpsborg
18
grad Oslo
22
grad Oslo
1
Hamar
22
Lilehamer
26
Dramen
21
Tensberg
14
Skijen
18
Arendal
15
Kristijansand
15
Stavanger
26
Bergen
33
Lejkanger
26
Molde
36
Trondhejm
25
Stejnkjer
24
Bode
44
Tromse
25
Vadse
19
maj/jun 2012. g.
Broj 14 | DECENTRALIZATOR
l
23
TISKOVINA
IMPRIMEE
Poštarina plaćena
kod pošte
11070 Beograd 27
Decentralizator
časopis Kancelarije Nacionalnog saveta
za decentralizaciju Republike Srbije
Palata „Srbija“
Bulevar Mihaila Pupina 2
11070 Novi Beograd
Aktivnosti KNSD RS
SIPU objavio konkurs za konsultante
a potrebe projekta Studija:
Primena principa supsidijarnosti u Srbiji, koji u okviru
programa Podrška reformi državne
Z
Decentralizator
uprave u Srbiji, 2010–2013. realizuje Kancelarija Nacionalnog saveta za decentralizaciju Republike
Srbije (KNSD RS), Švedski insti-
tut za javnu upravu (SIPU International AB Stockholm) raspisao
je konkurs i pozvao sve zainteresovane kandidate da, u skladu sa
priloženom konkursnom dokumentacijom, apliciraju za poziciju
kratkoročne konsultantske usluge
za izradu studije o primeni principa supsidijarnosti u Srbiji. Rok
za dostavljanje ponuda ističe 20.
juna 2012. godine u 12 časova.
Konkursna dokumentacija se može preuzeti na sajtu http://www.parprofid.rs/Konkursi_PROFIDa.php .
Program Podrška reformi državne
uprave u Srbiji 2010–2013. finansira se sredstvima Švedske agencije
za međunarodnu razvojnu saradnju
(SIDA), a sprovodi se u saradnji sa
Ministarstvom za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu
samoupravu Republike Srbije.
Najvažniji rezultat koji se očekuje od projekata koji se finansiraju sredstvima fonda PROFID
(Projektni fond za institucionalni
razvoj) jeste poboljšanje kvaliteta
usluga državne uprave. Ovi projekti treba da doprinesu i poboljšanju efikasnosti rada i smanjenju
troškova državne uprave.
SIPU International AB iz Švedske implementacioni je partner za
fond PROFID i ovde nastupa u
svojstvu naručioca/ugovarača.
je časopis Kancelarije Nacionalnog saveta za decentralizaciju Republike Srbije • CIP - katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd,
353 (497.11), ISSN 1821-486X = Decentralizator, COBISS.SR-ID 174327052 • Adresa: Palata„Srbija“, Bulevar Mihaila Pupina 2, 11070 Novi Beograd
• Telefoni: 011/311-43-62, 301-44-46 • Faks: 011/213-71-20 • e-mail: [email protected] • Urednik: Nenad Živković • Saradnik: Ivan Kriška • Dizajn i grafička priprema:
Zoran Korolija • Lektura: Spomenka Tripković • Primerak je besplatan • Štampa: Štamparija Colorgrafx, Dragana Jeftića bb, Beograd • Ovaj broj je štampan u 6000 primeraka.
Download

Decentralizator