14. april 2015. godine
Socijalna pomoć ne smanjuje siromaštvo
Stopa rizika od siromaštva u Srbiji iznosi 43,2 odsto, a broj apsolutno siromašnih povećan je sa 6,1 na 8,9 procenata
Prema podacima Svetske banke, stopa siromaštva je tokom ove krize povećana sa 10 na 15 odsto, dok je prema podacima
vladinog tima za socijalno uključivanje smanjenja siromaštva ta stopa 2008. godine bila 6,1 odsto, da bi 2013. godine
dostigla 8,6 odsto. To su ljudi koji bukvalno sastavljaju kraj sa krajem i čija potrošnja ne prelazi od 1,5 do dva dolara
dnevno.
Ovih dana Republički zavod za statistiku objavio je saopštenje po kome stopa rizika od siromaštva ili socijalne
isključenosti iznosi 43,2 odsto. U čemu je razlika između ova dva podatka objašnjava Žarko Šunderić, menadžer tima za
smanjenje siromaštva. Stopa apsolutnog siromaštva (koja je na kraju 2013. godine iznosila 8,6 odsto) izračunava se na
osnovu prihoda i rashoda. U praksi može da se dogodi da nečiji rashodi prevazilaze prihode. Razlika može da se pokriva
iz nekoliko izvora, to su siva ekonomija, doznake iz inostranstva ili sopstvene proizvodnje, jaja, mesa, mleka...
– U razvijenim zemljama se kao pokazatelj mnogo češće koristi stopa relativnog siromaštva. To je podatak do koga je, po
metodologiji Evropske unije došao Republički zavod za statistiku, koja se računa samo na osnovu prihoda. Dakle,
potrošnja nije uzeta u obzir. Za nas je ta stopa relativna, jer isključuje prihode od sive ekonomije koji nisu zanemarujući –
kaže Šunderić.
Gordana Matković iz Centra za socijalnu politiku kaže da i na sajtu Evropske unije, kada je o relativnoj stopi siromaštva
reč stoji napomena da ona nije ni pokazatelj bogatstva, ni siromaštva već rezultat dohotka.
– Nisu tačne priče da naša socijalna pomoć nije dobro targetirana, odnosno da novac ne dobijaju oni kojima je
najpotrebniji. Naravno, uvek postoji način da se sistem unapredi, ali u poređenju sa drugim zemljama kod nas su greške
mnogo ređe. Socijalna pomoć se zaista dodeljuje onima koji su gotovo bez ikakvog prihoda i bez ikakve imovine – kaže
Matković.
U Ministarstvu rada kažu da je osnovica za isplatu socijalne pomoći u martu iznosila 7.789 dinara. Taj iznos se usklađuje
svakog 1. aprila i 1. oktobra u toku kalendarske godine sa indeksom potrošačkih cena u prethodnih šest meseci,
objašnjavaju u ovom ministarstvu.
S obzirom na to da inflacije u Srbiji cele prošle godine gotovo da nije bilo i da je trenutno ispod ciljanih 2,5 odsto, to znači
da je osnovica za isplatu sada manja nego, na primer, prošle godine, uprkos tome što se stopa siromaštva, zbog primena
mera fiskalne konsolidacije koje uključuju i smanjenje plata i penzija, povećala.
Ako tokom kriza oni koji imaju najmanje obično stradaju najviše pitanje je šta država može da učini da njih zaštiti. Prema
rečima Gordane Matković iz Centra za socijalnu politiku, mere fiskalne konsolidacije pogađaju one koji imaju neke
prihode. Pri tom, onima čija su lična primanja manja od 25.000 dinara plate i penzije nisu smanjivane. Korisnici novčane
socijalne pomoći obično su gotovo bez ikakvih prihoda. Oni koji će ostati bez posla od države će dobiti otpremnine,
podseća ona.
To je upravo ono što će dodatno povećati rizike od siromaštva. Po sporazumu sa MMF država se obavezala da će broj
zaposlenih u javnom sektoru ove godine smanjiti za pet odsto. To je oko 25.000 ljudi. Jedan deo njih otići će u penziju,
dok će ostatak biti otpušten. Kako je premijer Aleksandar Vučić istakao na Biznis forumu na Kopaoniku ciljano
otpuštanje biće od 1,7 do 1,9 odsto. To je oko 10.000 ljudi. Tu nisu uračunati zaposleni u firmama u državnom vlasništvu
koja će morati da nađu kupce do kraja ove godine, gde će jedan deo radnika takođe ostati bez posla.
Ekonomista Danilo Šuković ima konkretan predlog. To što je minus u budžetu za 27 milijardi manji od planiranog treba
iskoristiti za dodelu novčane pomoći onima koji najmanje imaju.
– Sada svi govorimo o tome koliko su plate i penzije smanjene nominalno. A one se realno, dakle kroz inflaciju, smanjuju
već godinama – upozorava Šuković.
Kad je Fiskalni savet prvi put u maju 2012. godine predložio smanjenje plata i penzija, dakle još za vreme vlade Mirka
Cvetkovića, kao deo mera predložili su i osnivanje posebnog Fonda za najsiromašnije.
„Na nivou republike formirao bi se fond za jednokratnu pomoć, a lokalne zajednice bi se aktivnije uključile u socijalnu
zaštitu” , napisali su članovi ove institucije. Ideja je na tome i ostala. Dakle, samo na papiru.
Zadruge i radničko akcionarstvo - izlaz iz krize
Učesnici Međunarodne konferencije o ekonomskoj demokratiji i radničkom akcionarstvu u Zrenjaninu ocenili su da
ekonomska kriza u regionu i u Evropi ne može biti rešena pomoću neoliberalnih modela, već je potrebna nova
demokratska ekonomska politika, koja počiva na inicijativama odozdo, odnosno na radničkom akcionarstvu i na
kooperativama-zadrugama
"Kreativnost, solidarnost i samorganizacija domaćeg
stanovništva, radničko akcionarstvo i kooperative-zadruge su
načini za rešenje ekonomske krize. Da bi ovakava zamisao bila
ostvariva neophodna je
temeljna promena državnih politika", navodi se u zaključčima sa
ovog skupa koji je organizovao Zrenjaninski socijalni forum.
Nemački ekonomista Hajnc Birbaum ocenio je da je savremena
kriza sistemska i da ne može biti rešena neoliberalnim merama
štednje.
"Neophodna je demokratska kontrola finansijskog sektora, nova industrijska politika usmerena na razvoj i zapošljavanje.
Važnu ulogu imaju samoinicijativne ekonomske aktivnosti građana. Ekonomska
demokratija znači da odluke donose proizvođači direktnim putem", rekao je Birbaum
Jon Sarasua iz Baskije govorio je o sistemu kooperativa u Baskiji čije je središte u gradu Mondragonu, čija je najpoznatija
kooperativna mreža osnovana 1957. godine, a sada ima više od 100 samostalnih preduzeća čiji vlasnici su zaposleni kojih
ima oko 70.000 u Španiji i većem broju drugih država.
Kooperative mondragonske mreže su tržišno efikasna i tehnološki dinamaična preduzeća koja deluju i industriji ,
različitim uslužnim delatnostima, istraživanju i slično, a imaju i svoje obrazovne i zdravstvene institucije, dok je način
odlučivanja demokratski, naveo je Sarasua.
Dodao je da je i univerzitet u Mondragonu osnovan kao zadruga, jer njime upravljaju nastavnici i studenti, a deo
upravljačkih ovlašćenja imaju i industrijske kooperative i lokalne institucije.
Na konferenciji je bilo reči i o etičkom bankarstvu, odnosno o finansijskim zadrugama koje ne posluju na profitnom
principu, ali su ekonomski efikasnije od klasičnih banaka, jer ne ulažu u vrednosne
papire već u realni sektor, a ujedno su demokratske i u vlasništvu svojih korisnika, i u njima se odlučuje po principu jedan
član-jedan glas.
Na skupu je rečeno i da u Srbiji radničko akcionarstvo i zadrugarstvo nisu kod pravno uređene oblasti, što predstavlja
veliku prepreku u afirmaciji ovakvih formi vlasništva.
Sindikat: Kolektivni ugovor, ili pregovora neće biti
Sindikat radnika u prosveti Srbije pozvao je ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srđana Verbića da sindikatima
u štrajku ponudi potpisivanje posebnog kolektivnog ugovora, ili, kako su naveli, "pregovora više neće biti".
Sindikat radnika u prosveti Srbije poziva ministra prosvete Srđana Verbića da se "dozove pameti" i ponudi SRPS-u i
USPRS-u potpisivanje Posebnog kolektivnog ugovora, navedeno je u saopštenju Sindikata radnika u prosveti Srbije,
prenosi Beta.
Sindikat je naveo da ministar prosvete, "još od 27. januara, krši zakon, ucenjujući sindikate u štrajku izlaskom iz štrajka,
iako mu je Vlada RS, još 27. januara, naložila da potpiše dogovoreni posebni kolektivni ugovor sa svim reprezentativnim
sindikatima prosvete".
"Ukoliko ministar i dalje ne postupi po nalogu Vlade RS, SRPS će prekinuti svake pregovore sa Ministarstvom prosvete",
upozorili su iz Sindikata radnika u prosveti.
Kako je navedeno, SRPS će svoje pravo tražiti svim pravnim sredstvima, uključujući i tužbe i krivične prijave.
"O prekidu štrajka za sada nema ni govora, već se razmišlja o daljoj radikalizaciji štrajka. Odluku o tome SRPS će doneti
početkom iduće nedelje", zaključeno je u saopštenju.
Sindikat radnika u prosveti i Unija sindikata prosvetnih radnila protestuju skraćenjem časova na 30 minuta, od novembra
prošle godine.
Ova dva reprezentativna sindikata traže da im plate ne budu smanjene za 10 odsto zbog ušteda u javnom sektoru. Traže i
potpisivanje posebnog kolektivnog ugovora, kao i uređenje platnih razreda u javnom sektoru.
Ministar naredio kontrolu skupih automobila u Srbiji
Ministar unutrašnjih poslova Srbije, Nebojša Stefanović naložio je u ponedeljak saobraćajnoj policiji novu akciju
zaustavljanja i kontrole putničkih vozila visoke klase, saopštilo je njegovo ministarstvo.
Uz redovne kontrole putničkih vozila, biće pojačano zaustavljanje automobila visoke klase
s motorima velike zapremine, kao što su "džipovi", "mercedesi", "audiji" i drugi te
kategorije.
Ministar je rekao da se "ne mogu tolerisati slike na ulicama u kojima policija kotroliše one
koji voze automobile stare po nekoliko desetina godina, dok vlasnici skupocenih
automobila smatraju da su sigurni i da ih policija neće zaustaviti. Selekcija ne sme da
postoji".
U saopštenju se podseća da su pre mesec dana u probnoj akciji kontrole vozila visoke klase, pored saobraćajnih, uočeni i
drugi prestupi. Za pet dana te kontrole otkriveno je i 19 krivičnih dela i zaplenjeno nekoliko komada oružja, a kod devet
vozača je nadjena droga.
Lubarda i zvanično sudija Evropskog suda za ljudska
prava
Profesor Branko Lubarda sa Univerziteta u Beogradu položio je zakletvu i time zvanično postao sudija Evropskog suda za
ljudska prava u Strazburu.
Branko Lubarda je međunarodno priznati stručnjak za radno pravo, a za sudiju je izabran na Parlamentarnoj skupštini
Saveta Evrope krajem januara ove godine, podseća Tanjug.
Osim što je držao katedru na Pravnom fakultetu, profesor Lubarda je bio predsednik Odbora Agencije za borbu protiv
korupcije i stručni saradnik Međunarodne organizacije rada.
Evropski sud pravde je nezavisan međunarodni sud pod okriljem Saveta Evrope kome se obraćaju građani koji smatraju
da su nacionalni sudovi povredili njihova prava, a Srbija je među rekorderima po broju uvaženih tužbi.
Udovičić: Inicirali smo projekat da uposlimo mlade
Inicirali smo projekat u kojem učestvuju sva ministarstva, a cilj je da se suprotstavimo stopi nezaposlenosti mladih u
Srbiji, izjavio je večeras ministar omladine i sporta Vanja Udovičić.
Komentarišući to što oko 220.000 mladih u Srbiji nema posao, Udovičić je rekao da je to ministarstvo, u okviru projekta,
obišlo do sada 11 kompanija kako bi im ukazalo na ovu problematiku.
"Birali smo kompanije koje su najviše zapošljavale mlade i to u trenutku
kada oni gube želju da ostanu u zemlji. Mi moramo da im damo nadu
kako ne bi razmišljali da odlaze iz Srbije", rekao je Udovičić u Dnevniku
TV B92.
On je naveo da se projekat ne bavi samo visokoobrazovanim građanima,
nego mladima koji su izgubili veru da će naću zaposlenje.
"Hajmo da pokrenemo stvari sa dna, da svi resori budu prisutni i da
doprinesu zapošljavanju mladih. Ovde pričamo o tome da moramo da nađemo način da ih motivišemo, jer su izgubuli
veru. Tu smo da pokrenemo entuzijazam i skrenemo pažnju na mlade", rekao je Udovičić.
Upitan kako prevazići problem što pojedine kompanije vide mlade kao balast jer njima neko mora da "izigrava mentora",
on je rekao da su direktori koje je obišao prezadovoljni mladima.
"Ne možemo u dahu napraviti čuda, ali ovo je početak", rekao je Udovičić.
NEDOSTAJU TEHNOLOZI, MESARI, IT STRUČNJACI
On je rekao da u Srbiji nedostaju tehnolozi, mesari, IT stručnjaci i da je važno da mladi sagledaju kroz konkretne predloge
kompanija, za šta bi mogli da se školuju.
Dekan Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu Branko Kovačević izjavio je da mlade možemo zadržati u Srbiji ako im se
da posao za koji su se školovali.
"Talentovane mlade svi jure, daju im stipendije, usavršavanja, postdiplomske studije i dobre poslove. I mi moramo da im
damo poslove za koje su se školovali", rekao je Kovačević.
Govoreći o "trouglu" - država, školstvo i kompanije, Kovačević je rekao da kompanije kao korisnici usluga ne učestvuju
dovoljno aktivno u tom procesu.
On je, međutim, podsetio da je Grad Beograd imao akciju u kojoj je 3.000 mladih prošlo kroz praksu u komunalnim
preduzećima.
"Neki su se od njih i zaposlili, neki su naučili zanatsku stranu posla", rekao je on.
U blokadi 54.000 firmi
Više od 54.000 firmi i preduzetnika trenutno ima blokirane račune u bankama, zbog dospelog duga od 267 milijardi
dinara, i to bez kamate, pišu Večernje novosti.
Podaci Narodne banke Srbije pokazuju da je ubedljivi rekorder po visini blokade i
dalje somborska Fabrika akumulatora u sastavu šabačkog koncerna “Farmakom”.
Sa računa ove firme u vlasništvu biznismena Miroslava Bogićevića poverioci
čekaju naplatu 4,4 milijarde dinara. Ovaj dužnik u blokadi je ukupno 721 dan.
Još 35 preduzeća u blokadi je zbog duga većeg od jedne milijarde dinara. Među
njima je i “Agroživ”, “Rudnap grupa”, “Beohemija-inhem”, “Zekstra grupa”,
subotička “Azotara”...
Kada je reč o trajanju blokade, situacija je raznolika. Firma “Sunčev breg” iz
Pećinaca na listi najvećih dužnika u prinudnoj naplati našla se poslednjeg dana
marta, na dan kada je NBS pravila “presek stanja”, i to zbog duga od 588 miliona
dinara. Dužina trajanja blokade je 37 dana, mada je do 8. aprila narasla na 46.
Ubedljivi rekorder po broju dana blokade je Agencija za krizni menadžment iz Novog Sada. Prema podacima Narodne
banke Srbije, ova firma ima blokirane račune čak 2.263 dana, što je duže od šest godina! Reč je o dugu koji premašuje tri
milijarde dinara.
Podaci NBS pokazuju da je u blokadi dužoj od 1.080 dana (oko tri godine) čak 9.780 preduzeća i 292 preduzetnika. I dok
se preduzetnici, po sili zakona, nakon neprekidne blokade u trajanju od dve godine brišu iz Registra privrednih društava,
preduzeće može da “nestane” iz privrednog života samo stečajem ili likvidacijom.
U Narodnoj banci ističu da je, poslednjeg dana februara u Srbiji bilo ukupno 54.555 preduzeća i preduzetnika sa
blokiranim računima, dok je iznos ukupnih blokada bio 266.903.390.550,63 dinara.
Kada je reč o preduzetnicima, poslednja objavljena lista najvećih dužnika sa blokiranim računima, pokazuje da je najveća
blokada stavljena na račune jednog ugostitelja iz mesta Vladimirci, ukupno 495 miliona dinara. Blokada traje svega 20
dana. Poslednji na ovoj listi stotinu najvećih dužnika je vlasnik taksi udruženja iz Sremskih Karlovaca, od koga poverioci
potražuju 6.795.441 dinar. On je u blokadi ukupno 540 dana.
TREBALO BI DA IMAMO I VIŠE POSLANIKA
Svaki četvrti Srbin član partije!
Skoro milion i po građana Srbije član je neke od 96 stranaka, koliko ih je
registrovano u Srbiji.
To pokazuju podaci iz samih stranaka, a koje tvrde da redovno ažuriraju svoje baze i da cifre nisu "prenaduvane".
Doduše, svi priznaju da je nemoguće utvrditi da li u zbiru od milion i po članova raznih stranaka ima i "duplikata",
odnosno da li neki građani imaju po dve ili više partijskih knjižica. Jer, stranke po ovom pitanju nemaju nikakvu
međusobnu saradnju, niti jedni drugima žele da ustupe svoje baze podataka. U većini partija jedina obaveza pridošlica
jeste da potpišu izjavu da nemaju nijednu drugu partijsku knjižicu.
Najveći priliv članstva ubedljivo beleže naprednjaci, koji tvrde da su stigli do cifre od skoro pola miliona, tačnije 497.000.
Šef poslanika SNS u Skupštini Srbije Zoran Babić kaže da kod njih članarina iznosi 100 dinara, ali da su plaćanja
oslobođeni socijalno ugrožene kategorije.
Veliki broj članova, bar na papiru, i dalje imaju demokrate, skoro 200.000. Prema rečima sekretara DS Milana Popovića,
tokom lomova u samoj stranci, dosta ljudi je otišlo, ali i došlo.
Po broju članova sledi Jedinstvena Srbija Dragana Markovića Palme, koja, kako on tvrdi, po poslednjoj evidenciji okuplja
104.000 ljudi. - Ne znam da li neko od naših članova ima i po pet partijskih knjižica. Nije ulazak u partiju venčanje, pa da
pitate da li ste se obećali nekom drugom - kaže Palma.
"Na crtu" JS po broju članova može da stane i PUPS, čiji sekretar Vlada Jestratijević tvrdi da imaju oko 100.000
pristalica. U Novoj Srbiji Velimira Ilića tvrde da imaju skoro 95.000 članova, a potpredsednica Dubravka Filipovski kaže
da razmišljaju da uvedu članarine jer su im prihodi iz državne kase smanjeni skoro za trećinu.
Socijalisti, prema rečima potpredsednika Izvršnog odbora Đorđa Čabarkape, imaju 65.000 članova. Interesantno je da u
LDP, koja je vanparlamentarna stranka, tvrde da su brojniji od socijalista, i da ih ima oko 70.000. SDS Borisa Tadića ima
35.000 članova, a Nova stranka Zorana Živkovića 9.000.
U DSS i SRS nisu mogli da daju precizne podatke o broju članova, jer je u toku revizija baza podataka. Interesantno je da
Savez vojvođanskih Mađara pored članova, vodi i evidenciju simpatizera, kojih ima tačno 586.
Premijer Vučić odustao od rekonstrukcije Vlade Srbije
OTKRIVAMO Izbori 20. decembra
Aleksandar Vučić neće sprovesti najavljenu rekonstrukciju Vlade, koja se očekivala do 27. aprila, saznaje „Blic“ u
premijerovom kabinetu.
Tako niko od ministara neće biti smenjen za godišnjicu Vlade i svi će na funkcijama sigurno ostati, ali samo do decembra.
Vučić planira da se na jesen raspišu lokalni i izbori u Vojvodini za 20. decembar, a nije isključeno da istog dana budu
održani i vanredni parlamentarni izbori, otkriva „Blic“.
- Iako Vučić danas tvrdi da ne razmišlja o vanrednim izborima za Skupštinu Srbije, niko ne bi trebalo da se iznenadi ako
bi se oni održali u decembru. Prvo, premijer je svestan da aktuelni sastav Vlade ne može da odgovori na sve ekonomske i
spoljnopolitičke izazove. Drugo, lokalni i pokrajinski izbori sigurno će izazvati velike trzavice između SNS i SPS, što će
dodatno ugroziti rad Vlade. I treće, Vučić trpi sve veći pritisak iz svoje stranke da SNS više ne treba da deli vlast ni sa kim
- kaže sagovornik „Blica“ blizak premijeru.
On objašnjava da će Vućić zbog toga biti pod velikim pritiskom da ide i na vanredne parlamentarne izbore, iako to neće
naići na odobravanje ni Zapada, ni Rusije, ni međunarodnih finansijskih institucija.
- Ako 20. decembra budu održani i parlamentarni izbori, novu vladu formiraće samo SNS i one stranke koje se nađu na
njihovoj listi. Kabinet će biti sastavljan jako brzo, do Nove godine ili najkasnije Božića 2016. godine - kaže naš
sagovornik.
Od dodaje da, umesto smena ministara, Vučić planira da do godišnjice Vlade 27. aprila završi nekoliko važnih
ekonomskih stvari.
- To su potpisivanje ugovora o početku izgradnje „Beograda na vodi“ sa firmom „Igl Hils“, ali i privatizacija MSK i
Azotare uz dobijanje povoljnih uslova za kupovinu gasa od Rusije - navodi naš sagovornik.
Zašto ministri ostaju
Premijer je 16. marta posle Predsedništva SNS najavio četiri scenarija za rekonstrukciju Vlade. Evo zašto je odustao od
većine njih.
1. Promena koalicionog partnera
- Vučić ne može da smeni Dačića sa mesta šefa diplomatije dok predsedava OEBS-u. Takođe, nije postojao nijedan
dovoljno ozbiljan sukob sa Dačićem koji bi doveo do isključenja SPS iz Vlade.
2. Promene ključnih ministara iz SNS
- Vučić je procenio da bi u SNS došlo do ozbiljne krize ako bi smenio neke od najuticajnijih ministara iz stranke, kojima
inače nije zadovoljan. Ali, i pad helikoptera uticao je na odluku, jer je premijer stao u zaštitu Gašića i Lončara.
3. Ostavka premijera
- Iako u razgovorima sa svojim saradnicima sam često potencira pitanje mogućeg povlačenja sa čela Vlade, u to niko ne
veruje.
4. Bez promena zbog lokalnih i pokrajinskih izbora
- To je bio i najbolje pronađeni izgovor za odustajanje od rekonstrukcije. Međutim, ovaj izgovor jedino ima smisla ako u
decembru budu i vanredni parlamentarni izbori.
PRIVREDNI BOJ Zaustaviti davanje imovine Srbije u
bescenje
Srpski privrednici koji krenu u privredni boj za Kosovo moći će da biraju između 40 firmi jer je preostalih 1.200 već
nelegalno privatizovano.
Imovina države Srbije procenjena na 220 milijardi dolara prodata je u bescenje, pred očima međunarodne zajednice, iako
po Rezoluciji 1244 kosovske vlasti na to nisu imale pravo. To je urađeno zaobilaznim putem jer je Unmik pravo
raspolaganja imovinom preneo na Kosovsku agenciju za privatizaciju koja je srpska preduzeća prodala albanskim
tajkunima, za samo 800 miliona dolara. Dok se to dešavalo, srpske vlasti su ćutale i nisu se bavile zaštitom svoje imovine.
Da se to ne bi desilo i sa ovih 40-ak firmi, Vlada Srbije namerava da definiše strategiju koja podrazumeva i ulaganje
kapitala srpskih privrednika, kaže izvor „Blica“ iz Nemanjine 11.
- Radi se o preduzećima iz metalske industrije, kao što su „Lola - fabrika odlivaka“ iz Leška i „Lolina“ fabrika alata iz
Zubinog Potoka, ali je interesantna i „Prva petoletka“ iz Leposavića i „Minel“ iz Kosovske Mitrovice. Tu je i
drvoprerađivačka industrija, poput „Simpa“ iz Leposavića, ali i mnoge zemljoradničke zadruge, posebno one u Zubinom
Potoku, klanica u Kosovskoj Mitrovici... „Imlek“ je već krenuo da razvija stočarstvo i mlekarsku industriju, a DIS je
uključen u otvaranje trgovinskih objekata - objašnjava naš sagovrnik.
Branimir Stojanović, zamenik kosovskog premijera, za „Blic“ kaže da ovakva strategija vlasti u Beogradu ohrabruje Srbe
sa Kosova.
- Bez ekonomske podrške i novih radnih mesta, nema života na Kosovu. Pobeda u privrednom boju za Kosovo sada je
prioritet - kaže Stojanović.
I Nenad Popović, privrednik i političar koji je dobar poznavalac kosovskih prilika, ima isti stav.
- Srbija treba sve svoje kapacitete da stavi u funkciju razvoja privrede na Kosovu. Srpski narod će ostati samo ako ima
posao. Zato privrednicima koji žele da ulažu treba obezbediti beskamatne kredite na rok od 10 godina sa mogućnošću da
se oni otpišu posle pet godina, ako su uspešno plasirani u zapošljavanje. Najveću šansu vidim u sektoru malih i srednjih
preduzeća i poljoprivrede i tu treba da se ulaže - kaže Popović za „Blic“.
Profesor Mlađen Kovačević kaže da je ovo dobra ideja, ali da je sad već kasno.
- Srpski privrednici su od privatizacije kosovskih firmi bežali kao đavo od krsta jer ih je brinula reakcija političara. Plašili
su se da će biti optuženi da bi takvo ulaganje bilo protumačeno kao podrška nelegalnoj vlasti u Prištini. Po mom mišljenju,
to je bio dobar način da zaštitimo srpsku imovinu. Sada je ona ostala samo u tragovima - kaže Kovačević za „Blic“.
PROSVETARI PORUČILI: Tužićemo Srđana Verbića,
deca neće završiti godinu!
Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije i mi pozivamo Verbića da se urazumi i da nam bez ucene u vezi sa izlaskom iz
štrajka ponudi potpisivanje PKU
Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srđan Verbić krši zakon
jer ne potpisuje Poseban kolektivan ugovor sa dva reprezentativna
sindikata, koji je 27. januara zaključila Vlada Srbije, zbog čega će biti
krivično gonjen!
Ovo je, pored radikalizacije štrajka, najavio predsednik Sindikata radnika
u prosveti Srbije Slobodan Brajković.
- Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije i mi pozivamo Verbića da se
urazumi i da nam bez ucene u vezi sa izlaskom iz štrajka ponudi
potpisivanje PKU. To je njegova obaveza po zakonu. U suprotnom ćemo se obratiti sudu s tužbama i krivičnim prijavama
- rekao je Brajković za Kurir.
Sastanak, koji je prošlog četvrtka trebalo da se održi između predstavnika Ministarstva i sindikata uz posredovanje
miritelja iz Agencije za mirno rešavanje sporova, odložen je „do posle praznika“.
- Nadamo se da će novi sastanak zakazati za sutra, a ukoliko ne, postoji mogućnost da se svih 1.100 škola i članova druga
dva reprezentativna sindikata vrate u štrajk i tako dovedu u pitanje kraj školske godine i završne ispite za maturante objasnio je Brajković.
Dragoljub Đorđević
MINISTAR IMA IMUNITET!
Predsednik Advokatske komore Srbije Dragoljub Đorđević kaže da ministar Verbić ima imunitet i da zbog toga ne
može da bude krivično gonjen:
- Oni mučenici ne znaju da je to mlaćenje prazne slame. Poznato je ko može da skine imunitet, a poznato je i da to
neće da uradi.
Akcenti sa prolećnog Vivaldi foruma na Mokroj Gori
Srbiji potreban dugoročni plan razvoja preduzetništva
Srpska privreda je u ozbiljnoj krizi i potrebna joj je maksimalna podrška. Kompanije koje žele da opstanu na domaćem
tržištu moraju da insistiraju na odgovornosti u radu zaposlenih, na ispunjenju biznis planova i na podsticanju lične
inicijative koja bi bila nagrađena. Jedno od rešenja je i vraćanje naših stručnjaka iz inostranstva, a mogli bismo da ih
privučemo samo ako ih adekvatno platimo. Ovo su neki od zaključaka
prolećnog Vivaldi foruma koji je početkom aprila održan na Mokroj Gori.
Otvarajući ovaj skup ekonomista Ljubomir Madžar primetio je da je
ekonomsko zaostajanje i siromaštvo Srbije posledica bar pet velikih razaranja u
proteklih 100 godina i da je to razlog zbog čega je danas u Srbiji malo šta bolje
nego u vreme socijalizma. Na ekonomiju Srbije, prema njegovim rečima,
uticala su dva svetska rata, velika hiperinflacija, raspad bivše SFRJ,
međunarodne sankcije i gubitak tržišta u svetu. "Jednostavno rečeno, dok su se
drugi razvijali i gradili, Srbija se bavila sama sobom i gubila vreme, i to je
ključ zašto u ekonomskom smislu zaostajemo za drugim zemljama Evrope",
rekao je Madžar, koji je naveo da su u socijalističko vreme u ondašnjoj
Jugoslaviji stope rasta bruto domaćeg proizvoda dostizale nivo od sedam do
osam odsto, "a danas je to pusti san". I stopa nezaposlenosti bila je niža, dok je
danas gotovo pedeset odsto mladih do 30 godina bez posla. "I zaduženost Srbije, spoljna i unutrašnja, danas je znatno veća
nego u vreme socijalizma", dodao je Madžar, priznajući da je taj socijalistički razvoj privrede imao u sebi klicu
usporavanja i nije bio održiv, pa je na kraju propao.
Milan Petrović, predsednik Srpske asocijacije menadžera, poručuje da je neophodno napraviti ozbiljan plan razvoja
preduzetništva i edukovati ljude kako da pokrenu mali biznis. Kada je reč o tome šta treba proizvoditi, on smatra da treba
analizirati šta Srbija uvozi i potom pronaći način da te artikle proizvodimo. To bi mnogo značilo za domaću ekonomiju jer
bi se time smanjila uvozna zavisnost. Podsetio je i na to da će dobar deo ljudi iz javnog sektora ove godine ostati bez posla
i dodao da većina njih nema ideju čime će se sutra baviti.
- Mi moramo da pomognemo tim ljudima, kroz podršku preduzetništvu, da udruže kapital i da pokrenu zajedničke
projekte i proizvodnju. Samo tako moći će da drže život u svojim rukama. Činjenica je da mnogi ljudi čekaju, jer se plaše
da preuzmu rizik i mnogo im je komotnije da sede u državnim firmama, u javnom sektoru, da redovno primaju platu i da
ih niko previše ne pita koliko su radili - kaže predsednik SAM-a.
Prema oceni direktora kompanije Šnajder elektrik, Dragoljuba Damljanovića, poslovno okruženje u Srbiji značajno se
promenilo nabolje u protekle tri do četiri godine, usvajanjem seta novih zakona. Ipak, i dalje je otvoreno pitanje kako
smanjiti troškove državnog aparata koji opterećuje poslovanje privrede. On je naveo da će na tržištu opstati one
korporacije koje budu insistirale na odgovornosti zaposlenih, u smislu da moraju da imaju inicijativu u radu, da obavljaju
poslove što efikasnije i uspešnije. "Generacija novih klinaca više ne želi da živi da bi radila, već da radi da bi živela. Oni
imaju drugačije prioritete od starijih generacija i zato se korporacije u svetu tome već prilagođavaju", naglašava
Damjanović.
I generalni direktor hotela "Kraun plaza" u Beogradu, Živorad Vasić, smatra da današnja generacija menadžera želi da
radi stvari "što brže i to želi odmah" i dodaje da malo kompanija u Srbiji posluje po uzoru na velike korporacije na
Zapadu. "Privreda mora da se oživi i tu može pomoći vraćanje mladih stručnjaka i menadžera iz inostranstva, ali njih
morate adekvatno da platite, jer je iluzija da će oni raditi za 400 do 500 evra mesečno", upozorio je Vasić.
Na Vivaldi forumu čula se i konstatacija da nije lako biti preduzetnik u Srbiji, jer je to pionirski poduhvat, što znači da
morate da budete snalažljivi i da čak koristite političke veze. Čulo se i to da je i dalje najveća prepreka za razvoj
preduzetništva loše poslovno okruženje. Preduzetnici su izrazili nezadovoljstvo poslovnim okruženjem u Srbiji, koje i
dalje nije dobro, kao i zbog nejednakog tretmana države prema preduzetnicima kada je u pitanju naplata poreza. "Biti
preduzetnik u Srbiji zapravo znači biti snalažljiv. Osim toga, ukoliko želite da napredujete u biznisu, morate biti bliski sa
vladajućim strukturama", tvrdi Dragan Radić, osnivač firme Ninamedija.
U Srbiji je dosta teško promovisati ideju preduzetništva i to je pionirski poduhvat, rekao je vlasnik kompanije Anđeli
Milivoje Čalija, a predstavnik CPG grupe Robert Čoban ocenio je da je država proteklih godina postala generator
negativnog odnosa prema domaćem preduzetništvu. Na panelu "Ostati, otići, vratiti se" čulo se da je mnogo mladih ljudi u
Srbiji nezaposleno i da ne vidi nikakvu perspektivu u svojoj zemlji, što je i najčešći razlog njihovog odlaska.
Televizijski i filmski reditelj Stanko Crnobrnja rekao je da, u načelu, ljudi menjaju mesto življenja u potrazi za uspehom i
dodao da u našoj zemlji ima puno mladih koji vladaju stranim jezicima i znanjem rada na kompjuteru, što im omogućava
da razmišljaju o odlasku u inostranstvo. "Mladi ljudi po vokaciji su neustrašivi, ali su u Srbiji u strahu od sopstvenog
društva, tako da se deo njih, pod pritiskom neostvarene želje da imaju tri obroka dnevno i krov nad glavom, odlučuje da
ode u inostranstvo, a drugi deo stalno razmišlja o tome. Prisutna je i nova transfuzija u Beogradu, gde puno mladih odavde
odlazi na Zapad, a dosta stranaca, mahom iz islamskog sveta, dolazi da živi u Beogradu i po tome srpska prestonica
ponovo dobija kosmopolitski karakter", zaključio je Crnobrnja.
Kad Srbija spava
Zanimljivo zapažanje imao je Milan Petrović, predsednik Srpske asocijacije menadžera. On je ocenio da cela Srbija spava,
ili se pretvara da spava, aludirajući na nedostatak inicijative da se stvari pokrenu s mrtve tačke. "Mnoge kompanije
uglavnom dele istu viziju i strast ka ispunjenju ciljeva, ali malo njih to i čini u stvarnosti. U korporacijskom upravljanju
preovladava strah od neimanja i strah od nepripadanja. Ti strahovi su inspiracija i pokretač delovanja u privatnim
kompanijama", istakao je Petrović.
Šćućuriti se ili šepuriti se
Na jednom od panela na Vivaldi forumu pokrenuta je i tema da li se u borbi za sopstvene stavove treba šćućuriti ili štrčati.
Ocenjeno je da je to stvar ličnog izbora, ali da je važno da se izborimo za bolje društvo i budućnost novih generacije, bez
obzira na današnju krizu društva u Srbiji. Glumac Dragan Bjelogrlić rekao je da, ulazeći u Upravni odbor sportskog kluba
Partizan, koji je u teškoj finansijskoj situaciji, našao u manjini, jer drugačije misli od ostalih u Upravi i javnost to dobro
zna. "I ćutanje i povlačenje je stav, u situaciji kada jedno društvo dotiče dno", kaže Bjelogrlić i dodaje da se u Srbiji
politička elita veoma dobro organizovala, uz podršku određenih medija koji im služe. Novinarka Olja Bećković ocenila je
da ovo vreme, u kome "šćućuriti" se ne znači odustati, već razumeti da se "u park kod autobuske stanice ne ide posle 23
sata i da naša zemlja u ovom času liči na tu autobusku stanicu, neprekidno od 0 do 24 sata". Naučnik Miša Đurković
smatra da je politika u Srbiji danas postala "ozbiljan i krvav posao", za razliku od devedesetih godina prošlog veka.
Potrošači spremni da plate u proseku 21 odsto višu cenu za brend koji smatraju inovativnim, pokazalo
istraživanje kompanije Kičam
Kupci nisu imuni na inovacije
Utisak, koji se nameće, jeste da gotovo svaka ozbiljna kompanija promoviše neku "inovativnu funkciju", ili
"revolucionarni dizajn" svog proizvoda. To navodi na pitanje da li se izraz "inovacija" toliko često koristi u komunikaciji
da je izgubio osnovno značenje kao motivišući atribut jednog brenda? Odgovor na to pitanje dalo je istraživanje koje je
sprovela kompanija Kičam, inače jedna od vodećih svetskih konsultanskih kuća u oblasti komunikacija.
Rezultati istraživanja ukazuju na to da inovacija još uvek ima veliki uticaj na donošenje odluke o kupovini, izboru brenda
i određivanju cene proizvoda. Kičamova studija, bazirana na anketi sprovedenoj na oko 4.000 potrošača u Sjedinjenim
Američkim Državama, Velikoj Britaniji, Španiji, Kini i Hong Kongu, pokazala je da su potrošači spremni da plate u
proseku 21 odsto višu cenu za brend koji smatraju inovativnim, kao i to da će kompanije morati mnogo više da se bore za
lojalnost kupaca.
- Kompanije koje žele da predstave svoje inovacije moraju da imaju u vidu da se kredibilnost inovacije u očima kupaca
mora zaraditi, a ne kupiti, kao i da potrošači žele da inovacije budu značajne, pa makar bile retke. To znači da će više
ceniti inovacije koja će im olakšati, ili čak promeniti život, nego one koje svakodnevno tome doprinose po malo.
Istraživanje takođe pokazuje da potrošači ne očekuju da će im inovirani proizvodi promeniti način obavljanja
svakodnevnih aktivnosti, već se nadaju da će im poboljšati kvalitet života, omogućavajući im da budu efikasniji - kaže
Maja Stojanović, izvršna direktorka agencije Olaf&McAteer.
Zanimljiv je i podatak koji ukazuje na to da je, uprkos uverenju da pažnju potrošača najviše zaokupljuju inovacije u
elektronici, sve primetniji trend većeg interesovanja za inovacije u zdravstvu - čak 54 odsto ispitanika ocenilo je da su im
te inovacije najznačajnije. Izuzetak su potrošači iz Hong Konga i Kine koji su naveli da su spremni da plate dodatnu
vrednost za kompjutere i uređaje potrošačke elektronike. Osim toga, inovacije u zdravstvu predstavljaju jedinu kategoriju
čiji se značaj intenzivirao kod starijih potrošača. Anketa je pokazala da se 64 odsto ispitanika starijih od 65 godina
izjasnilo da su im inovacije u zdravstvu veoma važne, što ne čudi imajući u vidu činjenicu da se ova populacija suočava sa
sve više hroničnih bolesti.
Nepovoljni vremenski uslovi i nedostatak obrtnog kapitala usporili prolećne poljoprivredne radove
Sirotinjska setva koja ne obećava bogatu žetvu
Nepovoljni vremenski uslovi i pre svega velika vlažnost zemljišta glavni su razlozi što prolećni setveni radovi kasne.
Ratari u Vojvodini obavili su setvu šećerne repe, dok drugi poslovi čekaju
stabilizaciju vremena, isušivanje njivama i porast temperature do optimalnih 10
stepeni Celzijusa. Prema podacima poljoprivrednih savetodavnih službi, šećerna
repa je posejana na oko 32.000 hektara
Nepovoljni vremenski uslovi i pre svega velika vlažnost zemljišta glavni su razlozi
što prolećni setveni radovi kasne. Ratari u Vojvodini obavili su setvu šećerne repe,
dok drugi poslovi čekaju stabilizaciju vremena, isušivanje njivama i porast
temperature do optimalnih 10 stepeni Celzijusa. Prema podacima poljoprivrednih
savetodavnih službi, šećerna repa je posejana na oko 32.000 hektara. Očekuje se
da će ove godine tom industrijskom biljkom biti zasejano oko 40.000 hektara, što
je znatno manje nego prošle godine, kada je pod šećernom repom bilo čak 70.000
hektara. Ovaj podatak ne čudi imajući u vidu da su proizvođači razočarani
prošlogodišnjim menjanjem cena u ugovorima sa šećeranama, tako da se zarada na repi bitno smanjila. Za ovu godinu ne
postoji precizna kalkulacija po kojoj ceni će se otkupljivati rod, a jedino je šećerana Sunoko izašla sa podatkom o
mogućem otkupu.
- Svesni smo situacije i razumemo nezadovoljstvo ratara, ali želim da naglasim da je glavni krivac za to cena na svetskom
tržištu. Podsetiću da je cena šećera na svetskom tržištu za godinu i po prepolovljena, odnosno pala je sa 700 na 380 evra,
što govori o tome da šećerane nisu bez razloga spustile cenu repe. Za ovogodišnji rod Sunoko je formirao cenu od 28,5
evra po toni šećerne repe, a ako uslovi na tržištu dozvole, uvek se može korigovati - navodi direktor te kompanije Ljubiša
Radenković.
Ratare, po svemu sudeći, čeka skromna setva, jer je manje novca u opticaju nego do sada. Hroničan nedostatak obrtnih
sredstava, nepovoljna politika niskih cena osnovnih ratarskih kultura kao i restriktivan agrarni budžet, otežavaju ionako
tešku situaciju poljoprivrednih proizvođača.
- U opštoj besparici očekuje nas sirotinjska setva. Sve se svodi na snalaženje i to ne može a da se ne odrazi na žetvu. Zato
mislimo da je veoma važno da se što pre isplate subvencije za biljnu proizvodnju, u iznosi od 6.000 dinara po hektaru smatra Jovan Negovan iz udruženja "Pančevački ratari".
Na području Srednjobanatskog okruga šećernom repom zasejano je 3.000 hektara, što je 1.000 hektara manje nego lane.
Prema podacima Udruženja za poljoprivredu Privredne komore Zrenjanin, planirano je da se kukuruzom zaseje 94.000
hektara, suncokretom - 40.000 hektara, a sojom - 10.000 hektara, dok je pšenica posejana na 50.000 hektara.
- Prošle godine na području srednjeg Banata registrovana su 782 litra padavina po kvadratnom metru, odnosno 200 litara
više od proseka. To znači da je u zemlji bilo dosta vlage, treba vremena da se sve isuši kako bi se posejale okopavine kaže Mihajlo Jahura iz PK Zrenjanin.
Na nižim terenima srednjobanatskog područja u mikrodepresijama i na slabo ocednom zemljištu i dalje ima vodoleža dok
se na ostalom zemljištu voda prosušila, navode u Poljoprivrednoj stručnoj službi.
- Ugroženi su niži tereni, a reč je o površinskim vodama, dok su se podzemne vode pojavila u Aradcu, a ima ih i u
opštinama Žitište i Nova Crnja. Sada je najvažnije da se sve dobro prosuši pre nego što teška mehanizacija uđe na parcele.
Potrebno je i da temperature budu dovoljno visoke za setvu prolećnih kultura. Proizvođačima predstoji priprema zemljišta,
mnogi su uradili uzorkovanje na sadržaj azota i data im je preporuka koliko će azota koristiti u tretmanu. Prethodna
analiza zemljišta puno će značiti za proizvodnju - objašnjava Zorica Rajačić, stručnjak za ratarstvo Poljoprivredne stručne
službe Zrenjanin.
Najznačajniji posao, setva kukuruza, počela je u okolini Pančeva, a potom je prekinuta, kao uostalom i mnogi radovi na
severu Vojvodine, zbog vlažnih oranica. Početak ove sezone obeležava sporost u nabavci semena kukuruza, a stručnjaci
navode da još nije bilo uslova u svim regionima za pravi zamah prolećne setve. Setva kukuruza u Srbiji godinama se
obavlja na površinama od oko 1.200.000 hektara, a izvoz zrna je dostigao oko 2.000.000 tona.
Bilans ratarske proizvodnje
Setva pšenice u Srbiji obavljena je na oko 550.000 hektara i na nivou je prošlogodišnjeg proseka. Stručnjaci procenjuju da
će u 2015. žetva pšenice biti na nivou prethodnih godina, odnosno da će biti požnjeveno između 2,3 i 2,5 miliona tona. Za
domaće potrebe, računajući stanovništvo i konditorsku industriju, stočnu proizvodnju i semensku potrošnju, potrebno je
1,5 miliona tona, a ostatak od milion tona mogao bi da završi na inostranom tržištu. Šećernom repom biće zasejano oko
40.000 hektara, sojom 160.000 hektara, koliko je planirano i za suncokret. To je manje nego prethodne godine a razlog
leži u niskim otkupnim cenama. Setva kukuruza biće zasnovana na 1,2 miliona hektara. Izvoz zrna kukuruza dostigao je
2.000.000 tona, dok domaća potrošnja, zbog sunovrata stočarstva, ne prelazi 4,5 miliona.
Mahmud Bušatlija, savetnik za razvoj i investicije
Jak dinar koči strana ulaganja
* Slabljenje domaće valute, niska ciljana inflacija i snižavanje referentne kamate ključne mere za stvaranje privrednog
ambijenta pogodnog za privlačenje stranih investitora * Otkazi u javnom sektoru će oboriti tražnju * Potrebna su nam
ulaganja u sektor razmenljivih dobara, a nismo privlačni krupnim kompanijama
Naš toliko hvaljeni ekonomski ambijent nije podoban, i ne zna se kada i kako će postati podoban, za investicije u razvoj.
Naročito za one koje su nam najpotrebnije - investicije u grinfild projekte proizvodnje razmenjivih dobara, koje jedine
mogu povećati broj radnih mesta u Srbiji - kaže u razgovoru za Danas savetnik za razvoj i investicije Mahmud Bušatlija.
Iz kojih izvora onda možemo da obezbedimo potrebna ulaganja?
Domaća štednja, koja bi morala biti osnovni oslonac razvoja, ne može ispuniti ovo očekivanje zahvaljujući malom obimu
i strukturi, gde dominantnu ulogu igra ulaganje u repo stok, državne obveznice i trezorske zapise. To je sasvim razumljivo
jer plasman u slabašnu privredu nosi velike rizike, sa kojima dolaze i visoke kamate. Sa druge strane, ulaganje u državne
hartije od vrednosti (HOV) ne nosi nikakav rizik, jer je pokriveno suverenom garancijom, a visoka referentna kamata NBS
omogućava vrlo visok profit. Stoga nam kao izlaz preostaje samo inostrana štednja, za dugi period koji je pred nama.
A strana štednja?
Plasman strane štednje u državne HOV je značajan u odnosu na plasman u privredu, zbog mogućnosti ostvarivanja većeg
profita, bez rizika. Ovaj odnos bi se morao promeniti sistemskim i tržišnim merama, koje bi omogućile dominantan
plasman u privredu, sa naglaskom na proizvodnji razmenjivih dobara za izvoz.
Šta stoji na putu povećanja stranih investicija u razmenljiva dobra?
Prvo, domaće tržište. Ovo tržište zavisi od privredne aktivnosti i kupovne moći stanovništva. Zbog konstantnog pada
privredne aktivnosti u dužem periodu, pada mogućnost nabavke imputa, smanjuju se prihodi i profiti, pa samim tim
padaju broj i prihodi zaposlenih, što smanjuje kupovnu moć. Mere štednje, smanjivanje penzija i plata u javnom sektoru,
takođe smanjuju kupovnu moć. Dalje insistiranje na štednji dovešće do pada zaposlenosti u javnom sektoru. Gubitak
svakog radnog mesta ima za posledicu budžetski rashod po osnovu socijalnog zbrinjavanja i penzionisanja viška radnika,
smanjenje budžetskog prihoda po osnovu poreza na rad i doprinosa, tržište gubi kupca što smanjuje ukupnu kupovnu moć,
a budžet zbog toga ostaje bez poreza na dobit proizvođača i trgovca, što će neminovno dovesti i do smanjenja broja radnih
mesta u sektoru proizvodnje i trgovine razmenjivim dobrima. Gubitak radnih mesta u javnom i realnom sektoru dovešće
do pada potražnje, što će obarati cene i dalje nas gurati u deflaciju.
Naše tržište nije zanimljivo za investitore u krupne privredne objekte iz oblasti proizvodnje razmenjivih dobara, a
pogotovo ne u grinfild projekte. To se vidi iz toga što već godinama realizovani projekti pripadaju mahom kategoriji
srednjih preduzeća (do 500 zaposlenih) od kojih su mnoga u uslužnoj, a ne proizvodnoj delatnosti.
Drugo, prepreka je i inostrano tržište. Jasno je da investitora spremnog da ulaže u industrijsku proizvodnju koja bi dala
konkurentan proizvod, neće motivisati naše skromno tržište, jer svoju proizvodnju mora bazirati na velikim serijama.
Stoga će biti zainteresovan za jeftinu eksploataciju prirodnih i humanih resursa, subvencionisanih energenata (struja, gas),
geografski položaj koji omogućava kraći i jeftiniji transport (rečni i šinski transport), što će mu omogućiti da proizvodi
konkurentnu robu za izvoz na svoja tradicionalna tržišta. Adekvatan primer je Fijat koji na našem tržištu prodaje 10-15
odsto svoje ukupne proizvodnje.
Kako politika deviznog kursa utiče na odnos investitora prema našem tržištu?
Ako je jasno da nam je izvoz ključni cilj, onda je vrednost dinara presudan faktor koji će uticati na mogućnost privlačenja
i realizacije projekata finansiranih inostranom štednjom. Sa stanovišta stranog investitora, visoka vrednost dinara
destimuliše investiranje u proizvodnju, jer povećava investiciju i smanjuje konkurentnost, pa samim tim i mogućnost
plasmana proizvoda na inostrano tržište. Jak dinar poskupljuje i destimuliše uvoz repromaterijala i bitno ugrožava
konkurentnost proizvoda i na domaćem i na inostranom tržištu. Visoka vrednost dinara stimuliše uvoz robe široke
potrošnje i na taj način destimuliše investiranje inostrane štednje u sektor proizvodnje tih roba zbog nedovoljne carinske i
vancarinske zaštite domaćeg proizvoda i nelojalne konkurencije uvozne robe.
Srbija je upravo sklopila aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom, čija je jedna od glavnih prednosti,
prema tvrdnjama Vlade Srbije, pozitivan signal koji se šalje stranim investitorima da je naša država na stabilnoj
fiskalnoj putanji. Kako vi gledate na to?
Preveliki optimizam u vezi sa postignutim aranžmanom sa MMF teško se može odnositi na eventualnu zainteresovanost
institucionalnih stranih investitora, koji su spremni da ulažu u dugoročne razvojne projekte i otvaraju veliki broj radnih
mesta. Priprema i realizacija do početka eksploatacije ovakvih projekata i u normalnim okolnostima traje duže od tri
godine, tako da ovaj aranžman ne može biti nikakva garancija stabilnosti i predvidljivosti ekonomskog ambijenta u vreme
eksploatacije projekta. Stabilnost i dugoročna predvidljivost ekonomskog ambijenta je osnov sigurnog povraćaja
investicije.
Kako onda postići rast?
Mogući ekonomski razvoj ubuduće će zavisiti isključivo od masivnog povećanja broja radnih mesta u oblasti proizvodnje
razmenjivih dobara i konkurentnosti tih dobara na ino tržištima. Naš ljudski resurs ima rezervu od preko milion radno
sposobnih građana, koji moraju u što kraćem roku biti uposleni i sistemskim rešenjima istisnuti iz sive zone rada.
Ako imamo u vidu relativno dug period pripreme i realizacije jednog iole krupnijeg industrijskog projekta i u
najidealnijim uslovima, otklanjanje prepreka koje stvara jak dinar na putu inostranoj štednji može se provesti u periodu od
pet, šest godina kroz planiranje i realizaciju ciljane inflacije od šest, sedam odsto godišnje, što bi uz ostale mere reforme
javnog sektora, stimulisalo strane direktne investicije. NBS bi morala u istom periodu da planira i realizuje postepeni,
blagi pad vrednosti dinara do nivoa realnog uporišta u privrednoj aktivnosti i prenos težišta sa uvoza na izvoz, kao i nešto
oštriji pad referentne kamate, koliko god to omogućava ciljana inflacija, radi obezbeđenja jeftinijeg plasmana domaće
štednje kao podrške finansiranja adekvatnog razvoja malih i srednjih preduzeća za potrebe servisiranja industrije u
forsiranom razvoju.
Korištenje inostrane štednje u svrhu investiranja u razvoj naše ekonomije, omogućiće konstantan devizni priliv po osnovu
investicija, a povećana privredna aktivnost omogućiće devizni priliv po osnovu izvoza i povećane budžetske prihode po
osnovu poreza, doprinosa i korištenja teritorijalnog kapitala. Na taj način će se konsolidovati javne finansije, smanjiti
budžetski deficit i postepeno smanjivati neodrživ javni dug.
Izlaz iz ove situacije mora se tražiti u dugoročnom planiranju razvoja, na horizontu ne manjem od 20-30 godina. Iz
dugoročnog plana razvoja moraju proisteći prioriteti i strategija razvoja. Sav ovaj posao biće uzaludan ako se rezultati
planiranja ne pretoče u zakonski okvir koji će čvrsto obavezivati svaku sledeću Vladu i monetarnu vlast na sprovođenje
utvrđene strategije do konačnog dostizanja planiranih ciljeva.
У реду за посао 200.000 млађих од 30 година
На евиденцији Националне службе за запошљавање налази се армија од 753.949 незапослених, којој припада
готово свака десета особа у Србији. Искуство запослених у овој служби говори да високо образовање није
гаранција, али јесте предност у односу на оне са нижим
степеном, за проналажење посла, јер се у овом тренутку на
евиденији незапослених налази око 105.000 особа са
завршеним факултетом или вишом школом. Половна свих
незапослених има између 30 и 50 година, а свака четврта особа
на евиденцији млађа је од 30 година. Тренутно је нешто мање
од 200.000 млађих од 30 година на евиденцији службе за
запошљавање, што је 6,3 одсто мање у односу на исти период
претходне године
Због природне смрти прошле године је са евиденције
незапослених сваког месеца у просеку одлазило по 65 људи
који су тражили посао. Тако је у 2014. години избрисано 793
особе које су умрле чекајући посао. Сличан тренд је бележен и
претходних година, када је са бироа због смрти брисано по око 500 мушкараца и 200 жена.
Највећа рак рана незапосленост у Србији ипак су млади и због тога је држава одлучила да сваки други динар у
овогодишњим програмима активног запошљавања намени управо њима. Проблем незапослености младих у
Србији, по оцени економиста Весне Пантелић и Миладина Ковачевића, не везује се само за рецесију , већ и за
демографске промене, слабу привредну активност, велика бирократска оптерећења која дестмулишу развој
послова, али и неадекватан образовни систем. Стопа учешћа радне снаге младих, према њиховим подацима, пала
је са 34 одсто, колико је износла у октобру 2008. године, на 27 одсто у новембру 2014, што може бити последица
и све дужег задржавања у систему образовања.
Министарство омладине и спорта заједно са Министарством за рад, запошљавање, борачка и социјална питања,
представницима младих из савеза невладиних организација КОМС и Националном асоцијацијом практичара и
практичарки омладинског рада, покреули су пројекат чији је основни циљ повећање могућности запошљавања
младих и старање услова за њихов останак и рад у Србији. Према објашњењу Александра Вулина, министра за
рад и запошљавање, идеја је да се кроз истраживање и разговор са водећим компанијама утврде тренутни
проблеми и осмисле методе које ће допрнети смањењу незапослености међу младима
Међутим, велики је проблем и квалифкациона стрктура незапослених младих. Вулин истче да од свих
незапослених у Србији 14,7 одсто има завршен факулет, док сви остали имају или средњу школу, а добар део њих
је без квалифкација и нискоквалификоване особе. За младе са ниском или скоро никаквим степеном
квалификацијам кроз активне мере запошљавања радиће се на образовању, обуци и курсевима за занимања која
су дефицитарна и са којима могу добити радно место.
Иначе, висока стопа незапослености младих је проблем свих европских држава. Наиме, незапосленост младих у
еврозони бележи, од почетка кризе 2008. године, оштар раст. Просечна стопа незапослености младих је средином
прошле године била 23 одсто, далеко изнад нивоа на ком је била 2007. – 15 одсто. Највећа стопа незапослености
младих је у Грчкој и износи чак 58,3 одсто, док је најмања у Немачкој – 7,8 одсто.
Нема хлеба без мотике
Млади морају постатити свесни да се мора радити и за малу плату, јер је увек боље ишта него ништа, као и да се
посао не сме и не може бирати. Јер тога су млади у многим европским државама одавно постали свесни и због
тога често раде и по неколико послова да би преживели. Мора и овде, као и тамо, да постане јасно да је све мање
сталног запослења, пуног радног времена, великих и брзих зарада. Без промене свести ни једна реформа
запошљавања, тржишта рада и образовања неће донети очекиван резултате. Дакако, све то ништа не вреди ако
држава не обезбеди привредни развој и створи шанасу младима да раде било шта.
Radulović: Žele da prevare ljude kojima RTB Bor
duguje novac
Rukovodstvo RTB-a Bor podnelo je 31. marta Privrednom sudu u Zaječaru plan reorganizacije kompanije kroz stečajni
postupak, s ciljem da se na nezakonit način oslobodi većeg dela duga od oko 700 miliona evra, da prevare ljude kojima su
dužni i nesmetano nastave da vode kompaniju u propast, saopštio je pokret “Dosta je bilo - Saša Radulović".
U saopštenju se navodi da je plan reorganizacije, kroz koji generalni direktor Blagoje Spaskovski i njegov tim nameravaju
da sprovedu stečaj, nezakonit jer ne zadovoljava ni minimum uslova koje postavlja Zakon o stečaju.
Rukovodstvo RTB-a Bor nije popisalo i procenilo svu imovinu, nije procenilo rezerve rude koje su najveća vrednost tog
preduzeća, nisu popisana potraživanja, a nisu popisani ni sudski sporovi, posebno po tužbama radnika, stoji u saopštenju.
Pokret “Dosta je bilo” ističe da Spaskovski, uz pomoć Vlade Srbije, Fonda za razvoj i Agencije za osiguranje depozita,
predlaže da se neobezbeđeni poverioci, među kojima je više od 170 radnika, koji potražuju oko 360 miliona evra, odreknu
90 odsto glavnice duga i kamata, da bi nesmetano nastavio da pravi nove dugove.
U srpskoj skupštini mesta i za dijasporu?
Zalaganja za izmene srpskog izbornog sistema koja se sve glasnije čuju iz redova opozicije, pokrenula su i
pitanje učešća srpske dijaspore u biranju vlasti u matici.
Skupštini Srbije već je stigao predlog Lige socijaldemokrata Vojvodine, prema kojem bi Srbija umesto jedne imala pet izbornih
jedinica, a poslednju sa sedištem u Beogradu i četiri poslanika birali bi državljani Srbije bez prebivališta u prethodne četiri jedinice i
građani sa boravištem u inostranstvu.
Drugačiji predlog nudi Socijaldemokratska stranka, čiji
poslanik i predsednik skupštinskog odbora za dijasporu Janko
Veselinović naglašava neophodnost učešća srpskog rasejanja u
parlamentu.
On za "Vesti" objašnjava i da su moguća dva modela
prisutnosti naših ljudi koji žive u inostranstvu u parlamentu,
kao vrhovnoj zakonodavnoj vlasti.
- Naš predlog koncepta je da Srbi u dijaspori i regionu imaju
svog predstavnika u Skupštini Srbije, koji bi učestvovao u
raspravama o njihovom položaju i svim drugim pitanjima koja
ih se tiču - kaže Veselinović za "Vesti". On podseća da sličan model postoji u Mađarskoj, gde predstavnici manjina imaju
svog portparola u parlamentu.
Veselinović ističe da je njegova stranka SDS jednako sklona i mogućnosti da dijaspora ima sopstvene poslanike. Prema
njegovim rečima, predlozi o učešću dijaspore u političkom životu zemlje uskoro će biti na javnoj raspravi kako bi se našao
najbolji model zastupljenosti Srba u rasejanju.
Ponuđena rešenja koja dolaze iz opozicionih stranaka o zastupljenosti dijaspore u parlamentu su, prema rečima Bojana
Klačara iz Centra za slobodne izbore i demokratiju, legalna i legitimna. On, međutim, smatra da je LSV i njihov lider
Nenad Čanak iz sopstvene pokrajinske perspektive, predlogom o pet jedinica od kojih je jedna Vojvodina, hteo da
obezbedi sebi veće učešće u parlamentarnom životu zemlje.
Dodaje da njihov predlog u kojem se našla i dijaspora, mora da bude detaljniji.
- Što se naših u dijaspori tiče, praksa u drugim zemljama je vrlo različita. Negde čak nije ni moguće da glasaju, a negde se
na tome insistira. Dobro je što kod nas imaju pravo glasa i što se razmišlja o njihovom većem učešću. Ipak, treba biti
obazriv kako rasejanje ne bi dominantno uticalo na kreiranje situacije u zemlji, jer oni u njoj ne žive - kaže Klačar za
"Vesti".
Biraju, ali ne odlučuju
Praksa zemalja u okruženju sa garantovanim mestima za dijasporu je različita. Hrvatska ima pet mesta u Saboru za
dijasporu, Makedonija tri, a Rumunija takođe pet.
Zanimljivo je da Italija ima 12 mesta za svoju dijasporu, koliko je opredelila i Francuska. Mađarska ima takođe veliku
dijasporu, ali iako im je dala pravo glasa, nije im dala i garantovan broj mesta u parlamentu.
Da bi se razumeo odnos država sa svojim rasejanjem zanimljivo je pogledati primere evropskih država sa ogromnom
dijasporom, poput Poljske, Irske i Grčke.
Irci su posebno zanimljivi. Imaju najveću dijasporu na svetu u odnosu na broj stanovnika. Čak 80 miliona Iraca živi van
matice, od čega 36 miliona u Sjedinjenim Državama, četiri miliona u Kanadi i milion u Argentini, ali svi oni nemaju
direktno izabrane predstavnike u Donjem domu Parlamenta, već samo tri mesta u Senatu, odnosno Gornjem domu.
Grčka dijaspora je posebno brojna u SAD gde živi oko tri miliona državljana Grčke, dok ih je u Australiji 700.000, a u
Kanadi 250.000. U matici živi 11 miliona Grka. Svi oni imaju pravo glasa, ali ne i garantovana mesta u Parlamentu.
Štaviše, Grčka je 2014. godine svim Grcima u rasejanju i strancima s boravištem u Grčkoj ukinula pravo glasa na
lokalnim i regionalnim izborima.
Na margini
- Ulazak predstavnika dijaspore u parlament bi možda bio motiv našim ljudima u inostranstvu za većim odzivom na
izborima u matici. Porast nezainteresovanosti dijaspore je proizvod ponašanja vlasti prema njima. Od 2012. im je prvo
ukinuto zasebno ministarstvo i napravljena kancelarija, a sada je to samo jedna uprava pri Ministarstvu spoljnih poslova kaže Janko Veselinović.
Sve manje biračkih mesta
Srpska dijaspora je pravo da glasa dobila na predsedničkim izborima 2004, ali ga birači u inostranstvu ne koriste dovoljno.
Osim kratkih rokova za prijavu i upis u birački spisak, biračka mesta su mnogima prilično udaljena od mesta stanovanja, a
najave da bi dijaspora mogla da glasa putem pisma su ostale samo na obećanjima. Poslednjih godina je broj biračkih
mesta u inostranstvu prepolovljen, pa od 2008. kada ih je bilo 75 u 42 države, 2014. je bilo otvoreno svega 35 u 20 država.
Poljake ne zanima matica
U Poljskoj živi 38 miliona ljudi, a u dijaspori 20 miliona Poljaka. Međutim, oni nemaju interes čak ni da glasaju na
izborima. Iako su 2014. imali birališta u 86 država, najviše u Britaniji, SAD i Nemačkoj, od svih tih miliona Poljaka s
pravom glasa, to pravo je iskoristilo njih tek 36.000, od čega 6.000 dopisno!
DOM ZDRAVLJA NA TENDERU KUPUJE VISKI
Neki nemaju za gazu, a drugi prave žurke!
Prestonički Dom zdravlja “Dr Simo Milošević” raspisao je tender za nabavku 3.750 komada kanapea i raznih vrsta slanih
zanimacija, 360 ražnjića od belog mesa, 780 kolača, 10 kilograma leda, 900 litara mleka, 18 kilograma šećera, 120 kutija čaja!
Uz to, naravno, idu i gazirani i negazirani sokovi, 10 litara
pelinkovca, sedam “kamparija”, osam flaša viskija od 0,7
litara i upola manje “viljamovke”, kajsijevače pet flaša,
takođe od 0,7, tri litra loze, pivo i po 10 litara crnog i belog
vina. Na raspolaganju će im biti kanapei sa svinjskom i
goveđom pršutom ili kulenom uz čeri paradajz, masline i
topljeni čedar!
Ko voli piletinu, moći će da proba tortilju sa tim mesom i
indijskim orasima. Neko u tom domu zdravlja stvarno ima
istančan ukus, nema šta. I to sve u vreme kada je u Srbiji
blokirano čak 18 zdravstvenih ustanova, od kojih je osam
domova zdravlja! Jedan od njih je prestonički “Stari grad”, gde nemaju novca ni za rukavice, a pacijente prebacuju na
preglede u DZ “Palilula”!
U DZ “Simo Milošević” nam je potvrđeno da će za ketering biti izdvojeno 184.813,50 dinara bez PDV, za alkoholna i
bezalkoholna pića 86.880,50, takođe bez PDV, a za vodu za piće u balonima i održavanje tih aparata 54.800 dinara.
Dragana Krivokapić, direktorka DZ “Dr Simo Milošević”, kaže da se ta javna nabavka finansira isključivo iz sopstvenih
prihoda ove zdravstvene ustanove, da je sve urađeno po zakonu i da su hrana i piće namenjeni za dva slavlja koja ih
očekuju.
- Ove godine, 16. septembra, slavimo jubilej - 50 godina
postojanja našeg doma zdravlja. Očekujemo oko 200 gostiju,
a dva meseca kasnije, 14. novembra, slavimo Svete vrače.
Naša ustanova već 25 godina obeležava tu slavu, a prvi
slavski kolač je 1990. isekao patrijarh Pavle, a to je učinio i
patrijarh Irinej pre pet godina. Tada se okupe svi naši radnici,
članovi Nadzornog i Upravnog odbora, opštinski funkcioneri,
i to je razlog zbog kkojeg naručujemo ketering. Pa moramo
nečim poslužiti goste - kaže za “Alo!” dr Krivokapić,
dodajući da je ova nabavka predviđena planom za 2015.
godinu.
Na konstataciju da ovaj dom zdravlja naručuje ketering i piće, a da njihove kolege iz “Starog grada” zbog blokade računa
nemaju ni za rukavice i reagense, dr Krivokapić kaže da ne postoji zakonska mogućnost da im oni po tom pitanju
pomognu.
- Sve i da hoćemo da im damo taj novac, ne možemo i ne smemo to da uradimo jer je reč o namenskim sredstvima koja ne
mogu da se prebacuju - ističe dr Krivokapić i podseća da je i njihova ustanova pre 10 godina takođe bila u blokadi i da
osim plate ništa nisu imali.
- Mi mnogo štedimo i nema potrebe da nas još neko na to opominje - naglašava naša sagovornica. Ako su indijski orasi, pršuta i čeri
paradajz simboli štedljivosti, onda u redu...
Download

Socijalna pomoć ne smanjuje siromaštvo