Ne{to ne e vo red so na{iot svet
Sakam da vi raska`am storija za eden u~enik vo osnovno u~ili{te
koj edno popladne ja rabotel svojata doma{na zada~a. Bidej}i imalo
potreba od dobar uvod, mom~eto se upatilo kon majka si koja
prigotvuvala ve~era vo kujnata. Bez mnogu premisluvawe, kako grom
od vedro nebo, pra{alo: “Mamo, kako sum se rodil jas?” Majka mu
o~ekuvala eden den nejziniot sin da $ postavi vakvo pra{awe za
potekloto na ~ovekot, no vo ovoj mig voop{to ne bila podgotvena da
razgovara za pticite i p~elite. Za da se re{i od nego, mu odgovorila
so poznatata krilatica: “Te donese {trk!”
Mom~eto potoa se upatilo vo dnevnata soba kade {to ja na{lo
svojata baba zafatena so pletewe. Povtorno, bez dvoumewe, go
postavilo pra{aweto: “Babo, kako se rodila mama?” Baba mu, koja mu
pripa|ala na ostatokot na viktorijanskiot period, ne sakala
op{irno da odgovara na vakvo pra{awe, pa vedna{ rekla: “Sine moj,
majka ti ja donese {trk!” “No, babo” - bilo uporno mom~eto - “kako si
se rodila ti?” “I mene me donel {trk!” - odgovorila baba mu.
Otkako $ zablagodarilo, mom~eto se vratilo na rabotnata masa,
go zelo molivot i po~nalo da pi{uva uvod za svojata zada~a: “Vo
na{eto semejstvo ve}e vo tri pokolenija nemalo normalno ra|awe!”
Sigurno na na{ata planeta ve}e dolgo nemalo normalno ra|awe!
Ne{to se slu~uva so ~ove~kata civilizacija vo poslednite ~asovi od
ovoj vek. Sekako, vo nekoi delovi od na{iot svet i vo nekoi op{testveni sloevi deneska prividno e podobro otkolku koga i da e
porano. Za nekoi i deneska cutat trendafili. Sepak, zar ne e ~udno
{to nie ne sme poinakvi od patnicite na Titanik, koi bezgri`no
patuvaat pod veli~estvenoto polno}no yvezdeno nebo, opieni od
zvucite na muzikata i koi ne go naslutuvaat zloto {to gi o~ekuva vo
temnata ledena no}?
Dali sme nie na red po Titanik?
Svetot bukvalno ja zagubi pametta poradi filmot “Titanik”! Ovoj
film na Xeims Kemeron (James Cameron) do sega stana najgolema
filmska storija. Vo Meksiko e proglasen za najgledan film, a isto
taka i vo Soedinetite Amerikanski Dr`avi, vo Slova~ka, Francija,
Rusija, Kina, Koreja i vo mnogu drugi zemji. Vo Koreja iljadnici lu|e
~ekale vo red od 7 ~asot nautro za da kupat bilet za pretstavata.
Titanik e prv film vo istorijata na kinematografijata ~ij{to
2
TITANIK
vkupen prihod nadminal 1,5
milijarda amerikanski dolari. Nikoga{ do sega nitu
edna filmska muzika ne e
tolku brgu rasprostraneta
kako muzikata na ovoj film.
Pesnata “Moeto srce i ponatamu }e `ivee” vedna{ stana
hit nasekade vo svetot. Otkako Titanik dobi edinaeset
Oskari, i so toa stana film
so najgolem broj postignati Za nekoi i deneska cutat trendafili. Sepak,
priznanija, veb stranicite zar ne e ~udno {to nie ne sme poinakvi od
patnicite na Titanik?
na filmskata kompanija
Peramaunt Pik~er (Paramount Pictures) imaat pove}e od {est milioni
posetiteli dnevno.
Mo`ebi tolku golemata popularnost na Titanik proizleguva od
faktot {to filmot stana svoeviden zlosluten znak na na{eto vreme?
I navistina, vo taa smisla filmot go odrazuva dene{noto vreme
pove}e otkolku {to sme svesni za toa. Stra{nata katastrofa na
brodot nastanala za vreme na negovoto zlokobno patuvawe vo 1912
godina, eden ~as pred polno}, na mirno
more i tivka yvezdena no}, dodeka
za~adenoto oddelenie na prvata klasa,
smesteno pod drvenata paluba, odeknuvalo od zanosna muzika, tanc, igra i
bu~na smea. Nekoi, bezgri`ni i opieni,
se veselele pove}e otkolku {to e
voobi~aeno. Me|u niv se nao|ale najbogati i najpoznati lu|e, plovej}i zaedno
taa kobna ve~er na brodot {to “ni{to
ne mo`elo da go zagrozi”. “Ni sam Bog ne
mo`e da go potopi Titanik!” - se falele
nekoi oficeri neposredno pred toj da
isplovi od angliskoto pristani{te
"Ni sam Bog ne mo`e da go
potopi Titanik!# - se falele Saut Hempton (South Hamton). Duri i
nekoi oficeri neposredno pred graditelite i sopstvenicite na brodot
toj da isplovi od angliskoto sve~eno se kolnele deka ova remek-delo
pristani{te Saut Hempton.
3
na brodogradbata e neuni{tlivo. Vpro~em,
ovoj brod imal 16 nepropustlivi oddelenija
vnimatelno sostaveni vo golemo, 300 metri
dolgo ~eli~no telo. “Koga slu~ajno i
~etiri oddelenija bi propu{tile voda,
s# u{te Titanik bi prodol`il sigurno
da plovi” - tvrdele tie. “Nitu sam Bog
ne e vo sostojba da go potopi Titanik”
- se falele nekoi, sme{kaj}i se.
Poradi vakvoto ~uvstvo na sigurnost, Titanik, posledniot zbor na
naukata i tehnikata, bil popolnet
do posledno mesto za svoeto prvo
patuvawe do Wujork. Osven bogati,
na nego patuvale mnozina od ponisDodeka orkestarot gi zabavuval patni- kite op{testveni sloevi. Site
cite vo prvata klasa, nikoj i ne naslutuval deka vo severnite ledeni vodi gi op{testveni stale`i bile zaso~ekuva najgolemata tragedija vo isto- tapeni dodeka vleguvale s# podlarijata na brodarstvoto.
boko vo utrobata na brodot. Taa
kobna ve~er, na 14 april 1912 godina, 2.235 du{i ja napolnile
vnatre{nosta na Titanik.
I taka, dodeka orkestarot gi zabavuval patnicite vo prvata klasa,
nikoj i ne naslutuval deka vo severnite ledeni vodi gi o~ekuva
najgolemata tragedija vo istorijata na brodarstvoto. Brodot spokojno
gi se~el branovite na ledenoto more koga, spored zborovite na
pre`iveanite, se po~uvstvuval nezna~itelen potres koj samo ne`no
go zatresol 300 metri dolgoto plovilo. Nikoj, osven ekipa`ot
vraboten na zapovedni~kiot most, na ova ne mu pridaval posebna
va`nost. Titanik na ednata strana bil rasporen od podvoden del na
leden breg. Stru`ej}i se so svojot bok na podvodnoto se~ilo na
lednikot, po celata dol`ina na brodot se otvorila navidum
nezna~itelna puknatina. Sli~no na no`e za otvorawe konzervi,
se~iloto na ledenata santa go rasporilo bokot na Titanik i brodot
zadobil smrtna rana.
Bi sakal da podelam so vas del od zapisot na brodskiot oficer
Lajtoler (Lightoller) koj, zaedno so nekolku drugi oficeri, go
pre`iveal brodolomot prilepen za eden prevrten ~amec za spasuvawe.
“Plivaj}i taka vo mrakot, koga ja prepoznav okolinata, ve}e bevme
okolu 50 metri oddale~eni od brodot... Svetlata na palubata na
4
TITANIK
Titanik u{te svetea. S# u{te izgleda{e veli~estveno, onaka crn i
golem, opkru`en so iljadnici svetilki kako yvezdi, {to u{te se
nayiraa na delot koj be{e nad vodata. Od predniot del, pa s# do
vtoriot oxak, brodot ve}e be{e napolno nurnat vo vodata. Dodeka ja
gledavme ovaa zastra{uva~ka scena, odedna{ site svetla se ugasija i
ostatokot od xinovskoto ~udovi{te ostana zavitkan vo temninata na
no}ta, ~ii{to konturi s# u{te jasno se nayiraa.
Ve}e vo sledniot mig golemite bojleri izletaa od svoite le`i{ta
i so zastra{uva~ki tresok gi probija pregradite, nosej}i pred sebe
s# {to im stoe{e na pat. Ovaa golema nesre}a, {to se odigruva{e
tokmu pred na{ite o~i, sega
brgu se bli`e{e kon kraj.
Xinot se izdignuva{e so
predniot del taka {to kormiloto i drugite delovi
jasno se gledaa nad povr{inata na vodata s# dodeka
na kraj brodot ne zazede
sovr{eno vertikalna polo`ba. Vo taa zastra{uva~ka polo`ba toj ostana okolu
polovina minuta. A potoa,
"Mnozina i taa no} }e ja pre`iveeja, a mnozina
dostoinstveno, Titanik tiv- i podocna bi se ~uvstvuvale mnogu podobro koga
ko i za posleden pat se nurna bi re{ile da gi izbri{at od umot tie u`asni
za da go najde svoeto kone~no migovi ili da mu prepu{tele na vremeto da go
po~ivali{te vo nedostap- izbledi ~uvstvoto na ovaa stra{na tragedija.#
nite dlabini na studeniot Atlantski Okean.
Sli~no na molitva, se slu{na vozdi{ka od site kraj mene {to se
dr`ea za prevrteniot ~amec: ëIs~ezna!’
Za sre}a, scenite {to usledija bea obvieni so gusta temnina. Vo
mrtvata no}na ti{ina mo{ne jasno se raspoznavaa glasovite na davenicite naokolu. Ne bi imalo smisla sega da se opi{uvaat site tie glasovi {to ne e mo`no da se zaboravat. Nikoga{ ne sum si dozvolil
sebesi premnogu da razmisluvam za niv. Mnozina i taa no} }e ja
pre`iveeja, a mnozina i podocna bi se ~uvstvuvale mnogu podobro
koga bi re{ile da gi izbri{at od umot tie u`asni migovi ili da mu
prepu{tele na vremeto da go izbledi ~uvstvoto na ovaa stra{na
tragedija” (The Story of the Titanic as Told by its Survivors, pp. 299-300).
5
Neposredno pred da osamne den, Titanik potonal. Od 2.235 patnici,
1522 na{le smrt vo mra~nite morski dlabini - glavno ma`ite i
patnicite od tretata klasa i pogolemiot broj od brodskiot personal,
kako i site ~lenovi na orkestarot. Spaseni se samo 713 patnici.
Titanik - sporedba so vremeto na pragot na
noviot milenium
Titanik e pove}e otkolku storija za qubovta i smrtta na
vqubenite Kejt Vinslet i Leonardo Dikapri (Kate Winslet i Leonardo
DiCapriy). Titanik e predupreduvawe od najvisok red, re~isi proro~ki
znak za zloslutnata nesre}a koja, sli~no na me~, visi nad na{iot svet
neposredno pred noviot milenium.
Sli~no na Titanik, na{ata civilizacija brzo ~ekori niz no}ta kon
neizbe`nata sudbina, mnogu postra{na od onaa {to se slu~ila vo 1912
godina. Sekako, postoi izvesen
napredok vo mnogu oblasti - vo
naukata, tehnikata, medicinata,
napredok vo kvalitetot na `ivotot... No, pod povr{inata na na{iot
napredok, se~iloto {to go rasporilo Titanik sega ja otvora utrobata na na{ata civilizacija. Ekonomskite, politi~kite i ekolo{Titanik e pove}e otkolku storija za kite za{titni pregradi ne se nitu
qubovta i smrtta na vqubenite Kejt pribli`no sigurni od naletite na
Vinslet i Leonardo Dikapri
vodata, kako {to nie ~esto sme
podgotveni da veruvame. S# {to e potrebno, toa e edna globalna
katastrofa i brodot na na{iot svet }e is~ezne pod vodata.
Nekoi {epotat: “Mir, sigurnost, napredok!” Sepak, ne mo`am da
se oslobodam od drevnoto proro{tvo zapi{ano vo drevnata Kniga:
“Koga }e velat: ëMir i bezbednost!’, toga{ nenadejno }e padne pogibel
vrz niv, kako porodilni maki... i ne }e mo`at da pobegnat” (1.
Soluwanite 5,3). Taa gibelna ve~er, neposredno pred nesre}ata, na
eden od sopstvenicite na kompanijata Vajt Star Lajn (White Star Line)
mu bila vra~ena od bliskiot brod poraka deka Titanik odi vo presret
6
TITANIK
na ledeni santi. Me|utoa, ovoj sosopstvenik na brodskata kompanija
ne mu obrnal vnimanie na predupreduvaweto, ja svitkal porakata, ja
stavil vo vnatre{niot xeb na svoeto palto i im se pridru`il na
drugite vo zabavata.
Mir i sigurnost; mo`e li ne{to da trgne naopaku? Dali na{ata
civilizacija se zabavuva ve~erva pod palubata na brodot {to plovi
kon neposredna tragedija? Zar e mo`no predupreduvaweto {to sme go
primile da n# izbavi od kataklizmi~kiot kraj.
Biblijata ka`uva deka nie ne morame da
bideme slednite!
Sakam va{eto vnimanie da go naso~am kon Knigata {to predizvikuva pove}e otkolku obi~no qubopitstvo, ednakvo i me|u skepticite
i me|u vernicite. Taa tvrdi deka, nasproti sli~nosta na na{iot svet
so Titanik, nie ne morame da bideme slednite na red. Se vika
Apokalipsa, odnosno Otkrovenie. Stanuva zbor za poslednata kniga
na Biblijata. Bez ogled dali vie veruvate vo Boga ili ne, dozvolete
mu na svojot um da ja sfati nejzinata
poraka, za da ne bideme nie slednite.
Poglednete vo Otkrovenie 14,6.7:
“Vidov i drug angel kako leta srede
neboto, koj ima{e ve~no evangelie, za da
im go propoveda na `itelite na zemjata,
na sekoj narod, pleme, jazik i rod. Toj
izgovori so silen glas: ëBojte se od Boga
i podajte mu slava, za{to dojde ~asot na
negoviot sud, i poklonete mu se na Onoj
koj gi sozdade neboto i zemjata, moreto i
vodnite izvori!’”
Ima li tuka ne{to novo? Vo vremeto
koga angelite stanale obi~na rabota,
te{ko e da se zabele`i kakva bilo novost
Taa gibelna ve~er na eden od vo ovoj apokalipti~ki citat, koj opi{usopstvenicite na kompanijata va nekakov angel koj leta srede polno}Vajt Star Lajn mu bila vra~ena
od bliskiot brod poraka deka noto nebo so itna poraka koja, kako so
Titanik odi vo presret na megafon, gi povikuva zemnite `iteli!
ledeni santi.
Vo {to se sostoi itnosta i posebnosta
7
na ovaa poraka? Treba da pro~itame Otkrovenie 14,14-16. “Potoa
poglednav i vidov bel oblak, a na oblakot sede{e Eden, sli~en na
Sin ~ove~ki, so zlatna kruna na glavata i so ostar srp vo rakata. I
eden drug angel izleze od hramot i mu vikna so silen glas na Onoj koj
sede{e na oblakot: ëPrati go svojot srp i `nej, za{to dojde tvojot ~as
za `neewe i za{to e zrela `etvata na zemjata.’ A Onoj koj sede{e na
oblakot zamavna so srpot na zemjata, i zemjata be{e po`neana.”
Duri i ako ne go razbirate apokalipti~kiot jazik na simbolite,
ne e potrebno da bidete vrvni nau~nici pa da zaklu~ite deka ovie
~udesni stihovi go opi{uvaat krajot na ~ove~kata civilizacija,
sfa}aj}i ja slikata na `etvata vo prenosno zna~ewe. O~igledno e
deka Nekoj se vra}a na na{ata planeta i ~ove~kata istorija zabrazno
se pribli`uva kon kataklizmi~ki kraj. Zatoa e presudno pra{aweto:
Za {to stanuva zbor vo ovaa itna poraka? Poglednete go stihot vo
istata glava, Otkrovenie 14,7: “Toj izgovori so silen glas: ëBojte se
od Boga i podajte mu slava, za{to dojde ~asot na negoviot sud, i
poklonete mu se na Onoj koj gi sozdade neboto i zemjata, moreto i
vodnite izvori!’”
Neli e neobi~no {to povikot “Bojte se od Boga” mu se upatuva na
pokolenieto koe “od ni{to ne se boi”?
Pred ~etiri godini mojot sin kupi tri ili ~etiri crni i beli
maici. Na sekoja od niv so golemi crveni bukvi be{e napi{ano: “Bez
strav!” Sli~no na drugite svoi vrsnici, Kirk nema strav. Koga ima{e
trinaeset godini, go posetivme zabavniot park Golema Amerika:
“[est znamiwa nad Atlanta”. Pred rolerkosterot so zastra{uva~ki
izgled, koj so sekavi~na brzina ve vrti 360 stepeni, po~na da me
nagovara: “Tato, odime!” Iako ne pomisluvav da se vpu{tam vo takva
avantura, nemav izbor zaradi svoeto “ma{ko dostoinstvo”. Sekako,
ova e samo ilustracija za generacijata koja od ni{to ne se pla{i, a na
koja $ se upatuva poraka od neboto: “Bojte se od Boga!”
Bojte se od Boga i nego proslavete go!
Treba da se postavi pra{awe: Na krajot na krai{tata koj e toj
Bog? I {to ka`uva toj za samiot sebesi? Pri toa, koj saka da go zapoznae
Boga koj e Nekoj od kogo treba da se boime? Vedna{ treba da se
zabele`i deka izrazot “Bojte se od Boga” e silen jazi~en oblik {to
ednostavno no uverlivo zna~i: zapoznajte go Boga seriozno i nemojte
lekomisleno da go otpi{ete, za{to Toj ne e sosed od pogorniot kat.
8
TITANIK
U{te od prvite stranici na Biblijata, Toj ni se prika`uva kako
Tvorec, kako izvor i upravitel na `ivotot i kako Onoj koj go saka
`ivotot na celata vselena pa i na na{iot svet. Itnosta na povikot
od Otkrovenie 14 glava ne proizleguva od zastra{uva~kata Bo`ja
priroda, tuku od predupreduvaweto deka mo{ne brgu }e se slu~i ne{to
seriozno. So drugi zborovi, toa e povik sli~en na onoj od knigata na
prorok Amos 4,12: “Prigotvi se da go sretne{ svojot Bog!”
Eden od omilenite mitovi, rodeni od tragedijata na Titanik, tvrdi
deka ~lenovite na brodskiot orkestar se sobrale na palubata na
brodot {to tonel i do posleden mig ja svirele hristijanskata pesna:
“^uj me, o Bo`e moj!” Zapravo tie go svirele stariot evergrin “Esen”.
Sepak, nema pri~ina za ~udewe, bidej}i sosema e prirodno da se
prigotvime za sredba so Boga vo migovite neposredno pred da se
soo~ime so smrtta.
Prigotvi se da se sretne{ so svojot Bog! Toa e poraka {to
proizleguva od neposrednosta na krajot, sli~na na mitskata pesna od
Titanik, za{to i tvojot Bog se prigotvuva za sredba so tebe. So drugi
zborovi, Otkrovenieto pora~uva: “Bojte se od Boga i proslavete go,
za{to se pribli`i krajot na s#!”
Kako i da postapime, stanuva zbor za iten povik upaten do na{ata
generacija, koja se nao|a na rabot na vremeto, da go sfati Boga
seriozno.
Poraka upatena do generacijata koja kopnee
za dobri megu~ove~ki odnosi
Ovoj povik Bog go upatuva pottiknat od silata na svojata qubov
kon ~ovekot. Vo knigata na prorokot Eremija 9,23.24 pi{uva: “Koj se
fali, neka se fali so toa {to e mudar da me zapoznae mene, za{to jas
sum Gospod koj poka`uva milost, sud i pravda na zemjata, za{to toa mi
e milo.”
^udesno e izvornoto zna~ewe na izrazot “zapoznae” vo ovoj tekst, a
i vo mnogu drugi tekstovi vo Biblijata. Toj zna~i bliskost, li~no i
prisno poznavawe na drugo lice. Bog koristi izrazi so koi saka da ja
naslika svojata bliskost so ~ovekot. So drugi zborovi, Bog pora~uva:
“Kopneam za ~ovekot. Go molam da me zapoznae onaka kako jas nego
{to go poznavam, zaedno da u`ivame vo bliska me|usebna zaednica.”
9
Ako nekoga{ postoelo pokolenie {to nao|alo smisla vo
kvalitetni me|usebni odnosi, toga{ toa e na{eto pokolenie!
Dene{nata generacija gladuva za nekoj vid osmisleni me|u~ove~ki
odnosi {to bi trebalo za navek da pre`iveat - duri i zad granicite
na smrtta. Poradi toa, bibliskata slika za Boga koj povikuva:
“Prigotvi se da go sretne{ svojot Bog”, ima presudno zna~ewe.
Ponuda za prijatelstvo {to ostanuva za navek
Dali ovde stanuva zbor za dobra ili za lo{a vest? Sekako, stanuva
zbor za re{itelna vest, za{to tokmu taa podobro od koja bilo vest
zboruva za me|usebnite odnosi {to traat ve~no, duri i po studeniot
dopir so smrtta. (Celine Dion) Selin Dion ima pravo - postoi bliska
povrzanost {to trae ve~no. Mo`ebi obajcata - drevniot crkoven
u~itel, sveti Avgustin, i Daglas Kuplend (Douglas Coupland) - guru na
dene{noto mlado pokolenie - se vo pravo. Prazninata vo dlabinata
na sekoe ~ove~ko srce Avgustin ja opi{al vaka: “Na{ite srca se
nemirni s# dodeka povtorno ne se smirat, Bo`e, vo tebe.” Daglas
Kuplend, pak, vo svojata kniga [email protected] posle Boga”, veli: “Mojata tajna
- potreben mi e Bog - bolen sum i ne mo`am ve}e sam. Potreben mi e
Bog da mi pomogne da nau~am da davam, za{to ve}e ne sum sposoben da
davam, ne sum ve}e vo sostojba da bidam ~ove~en; da me nau~i da sakam,
bidej}i ne znam ve}e da sakam.”
Vo sekoj slu~aj, bi sakal da naglasam kako srede seop{tiot mete`
na na{iot svet se slu{aat jasni o~ajni obidi za popolnuvawe na
prazninata {to se nao|a dlaboko vo sekoj um i srce. I na eden takov
svet, na svetot {to go otpi{al Boga, Toj mu upatuva iten povik poln
so qubov: “Bojte se od Boga i nego proslavete go!” Na na{ata
civilizacija i na na{eto pokolenie Bog mu nudi ve~no prijatelstvo
preku ednostavniot, no seriozen povik: “Pribli`i se do Boga zapoznaj me mene - sakam da bidam tvoj prijatel!”
Pisatelot A. V. Tauzer (A. W. Tozer) ka`uva: “Izgledot na
~ove~kiot rod od temel bi se izmenil koga site bi poveruvale deka
`iveeme pod prijatelska nebesna naklonost, deka nebesniot Bog, iako
veli~estven vo mo}ta i slavata, saka da bide na{ prijatel” (Knowledge of the Holy, 89).
10
TITANIK
Bo`ji prijatel vo Isusa Hrista
Ako sakame da go zapozname kvalitetot na Bo`jeto prijatelstvo,
potrebno e samo da go pogledneme Isusa Hrista. Na kraj moram so vas
da ja podelam najsjajnata vistina na ovaa kniga: Beskone~niot Bog,
koj e nad beskone~nite nebesni prostori, na na{eto pokolenie mu
nudi svoe prijatelstvo vo
Isusa Hrista.
Mo`ebi ve izneverilo
liceto koe najmnogu ste go
sakale, mo`ebi ve otfrlil
va{iot bra~en drugar, mo`ebi od vas se otka`ale va{ite
roditeli, mo`ebi ve zaboravile va{ite deca - no vo
svetot so naru{eni odnosi
postoi Nekoj koj vi nudi
ve~na qubov, opkru`uvaj}i
tolku go milee svetot, {to go dade i svojot
ve so prijatelstvo {to niko- "Bog
edinoroden Sin, za nieden koj veruva vo nego
ga{ ne prestanuva i {to da ne zagine, tuku da ima `ivot ve~en. Za{to
Bog ne go prati Sinot na svetot da mu sudi na
nikoga{ ne izneveruva.
Uverete se sami ~itaj}i svetot, tuku svetot da se spasi preku nego.#
od Evangelieto spored Jovan
3,16.17: “Bog tolku go milee svetot, {to go dade i svojot edinoroden
Sin, za nieden koj veruva vo nego da ne zagine, tuku da ima `ivot
ve~en. Za{to Bog ne go prati Sinot na svetot da mu sudi na svetot,
tuku svetot da se spasi preku nego.” Dali ovoj bibliski citat Boga go
prika`uva kako nekoj od kogo treba da se pla{ime? Vo nikoj slu~aj!
Cela Biblija zboruva za toa kako Bog ne e nekoj od kogo treba da se
pla{ime. Toj e lice so koe treba da se sprijatelime.
Sakate li navistina da go zapoznaete Boga?
Eden od negovite najbliski sledbenici se osmelil istoto ova
pra{awe da mu go postavi na Isusa no}ta neposredno pred raspnuvaweto. Poglednete go Evangelieto spored Jovan 14,8.9: “Filip mu
re~e: ëGospode, poka`i ni go Otecot i }e ni bide dovolno.’ Isus mu
re~e: ëTolku vreme sum so vas i ne me pozna li, Filipe? Koj me vide
mene, go vide i Otecot; toga{ kako veli{ ti: Poka`i ni go Otecot!?’”
11
So drugi zborovi, Isus mu odgovara na Filipa: Pogledni go mojot
`ivot, Filipe - Toj e Bo`ja slika. S# {to pravam jas, go pravam za
nego!
Sakate li da ja zapoznaete vistinata za ovoj Bog
koj vi nudi ve~no prijatelstvo?
Vo toj slu~aj poglednete
go Isusa onaka kako {to go
prika`uva Biblijata. Na
primer, sakate li da uznaete kakov e Bo`jiot odnos
kon vinovnikot? Gledajte
go Isusa dodeka gradskite
Sakate li da doznaete kako se odnesuva Bog verski stare{ini pred nokon decata, kon `enite, dano~nicite, bludnicite
i gre{nicite sli~ni na site nas? Toga{ pogled- zete mu dovle~kuvaat rasnete go Isusa i samite }e ja doznaete vistinata za plakana mlada `ena, preBoga kako {to go otkrivaat ~etirite evangelija: qubnica, fatena vo postela
Evangelieto spored Matej, Marko, Luka i Jovan.
so ma` koj ne bil nejzin soprug. Od nego baraat da ja kamenuva spored toga{nite religiski i
op{testveni zakoni. No, znaej}i deka ovie lu|e i nego i `enata sakaat
da gi namamat vo stapica, Isus ne dozvoluva da se izmami. Znaej}i gi
pobudite na tie visoki verski ~elnici, Isus bara od “onie koi se bez
grev prvi da frlat kamen”.
Bidej}i nema nitu eden bez grev, eden po eden tivko go napu{taat
Isusa, ostavaj}i go sam so prequbnicata. Isus tivko $ pro{tava so
zborovite: “I jas ne te osuduvam; odi si i ne gre{i pove}e!” - pora~uva
osmata glava od Evangelieto spored Jovana, ako sakate da znaete kako
se odnesuva Bog kon vinovnikot.
Sakate li da doznaete kakov e Bo`jiot odnos kon op{testveno
otfrlenite?
Obrnete povtorno vnimanie na Isusa dodeka kon nego se teteravi
~ovek bolen od lepra (deneska ovaa bolest mo`eme da ja sporedime so
AIDS), zapusten od bolest od koja site begaat. No Isus ne bega. Poln
so so~uvstvo i so qubov, ja podava svojata raka i so nea go dopira
bolnoto telo i go isceluva, so {to ednovremeno go ~isti od negovata
op{testvena otfrlenost.
Ako navistina sakate da doznaete kako se odnesuva Bog kon lu|eto
koi gi otfrlila op{testvenata zaednica, pro~itajte ja prvata glava
vo Evangelieto spored Marko.
12
TITANIK
Sakate li da doznaete kako se odnesuva Bog kon decata, kon `enite,
dano~nicite, bludnicite i gre{nicite sli~ni na site nas? Toga{
poglednete go Isusa i samite }e ja doznaete vistinata za Boga kako
{to go otkrivaat ~etirite evangelija: Evangelieto spored Matej,
Marko, Luka i Jovan. Navistina, od site poraki na Biblijata
najzna~ajna e porakata za Isusa. Zapoznajte se so Biblijata.
Sakate li da doznate kako se odnesuva Bog kon onie koi se
otka`uvaat od nego, koi go predavaat, koi duri i go otfrlaat? Toga{
poglednete go Isusa vo onaa no}, neposredno pred negovata smrt,
dodeka svirepata tolpa nasilno se nafrla vrz nego vo napu{tenata
Getsimanska gradina. Od ~elo na tolpata se izdeluva Juda, predavnikot
so zagubeni ~uvstva - do toga{ eden od najbliskite Isusovi sledbenici.
I dodeka Juda go celiva Isusa so la`en bakne`, Isus gleda direktno
vo studenite o~i na svojot predavnik. Znaete li kako Isus go oslovil
vo toj mig? Vo Evangelieto spored Matej 26,47-50 pi{uva:
“Dodeka Toj u{te zboruva{e, ete, Juda, eden od dvanasettemina,
dojde so golema tolpa, so me~evi i tojagi, isprateni od prvosve{tenicite i narodnite
stare{ini. A negoviot predavnik se be{e dogovoril za
znakot, velej}i: ëOnoj kogo }e
go baknam - Toj e, fatete go!’
I vedna{ se pribli`i do
Isusa i re~e: ëBidi pozdraven, U~itele!’ I srde~no go
bakna. A Isus mu re~e: ëPrijatele, zo{to dojde!’ Toga{
pristapija, stavija race vrz
Isusa i go fatija.”
Sakate li da doznate kako se odnesuva Bog kon
Isus Juda go narekol pri- onie koi se otka`uvaat od nego, koi go predavaat
jatel. Ova treba da se zapa- i koi duri mu stavaat trnov venec na glavata?
meti. Duri i koga }e go otfrlime, Bog s# u{te kopnee za na{eto prijatelstvo, za{to “Bog tolku
go milee svetot, {to go dade i svojot edinoroden Sin” (Jovan 3,16).
Da, Bog ne e Nekoj od kogo treba da se pla{ime. Toj e Nekoj so kogo
treba da bideme prijateli. Toj ne e Nekoj od kogo morame da begame.
Toj e Nekoj kaj kogo treba da najdeme zasolni{te.
13
Ne begajte od pogre{no lice!
Vo pe~atot na isto~niot del od Soedinetite Amerikanski Dr`avi
e objaven interesen nastan. Stanuva zbor za `ena koja docna edna ve~er
vozela na zapu{teniot del od me|udr`avniot avtopat. Nejzinata
sonlivost bila prekinata od svetlata na eden golem kamion koj s#
pove}e $ se pribli`uval. Sli~no na bezbroj voza~i na kamioni, i
ovoj vozel no}e po avtopatot. Koga se pribli`il do zadniot del na
nejziniot avtomobil, po~nal da ja pretekuva ovaa osamena `ena srede
no}ta na amerikanskiot avtopat.
Odnenade`, koga predniot del od xinot ve}e go dosegnal nejziniot
prozorec, bez vidliva pri~ina se slu{nalo ~kripewe na vozdu{nite
ko~nici i te{kiot kamion povtorno se na{ol prilepen zad zadniot
del na avtomobilot, upatuvaj}i zaslepuva~ki snop na svetlina vo
vnatre{nosta na avtomobilot.
Pomisluvaj}i deka voza~ot na kamionot se premislil i deka saka
da vozi malku pobavno, `enata re{ila da ja zgolemi brzinata. Silnata
buka na golemiot kamion, koj povtorno jurel po avtomobilot, kaj nea
predizvikala neugoden strav. Si pomislila deka vozi premnogu brgu
i deka treba da ja namali brzinata za da mu ovozmo`i na voza~ot na
kamionot slobodno pretekuvawe; no, spored rikot na vozdu{nite
ko~nici na kamionot, pani~no zaklu~ila deka i nejziniot “progonuva~” isto taka naglo ja namalil brzinata na kamionot, ostanuvaj}i
i ponatamu prilepen zad nejziniot avtomobil.
Izbezumena, ovaa `ena razmisluvala kako da pobegne od kamionot
{to ja progonuval. Zabele`uvaj}i odnenade` izlez od avtopatot i
osvetlena benziska pumpa, taa naglo svrtela od glavnata i prometna
ulica vo sigurnosta na svetlinata na benzinskata pumpa koja u{te
bila otvorena. Me|utoa, istoto go storil i voza~ot na kamionot.
@enata naglo go zaprela svoeto vozilo, izlegla od nego i po~nala
da povikuva na pomo{. Ednovremeno i golemiot kamion naglo zako~il
i se zaprel vedna{ zad nejziniot avtomobil. Toga{ voza~ot na
kamionot brgu skoknal, izlegol od kabinata i, otvoraj}i ja zadnata
vrata na avtomobilot na `enata, so svoite silni race od vnatre{nosta
izvlekol ~ovek koj se kriel zad prednite sedi{ta.
Vo tekot na no}ta nepoznatiot napa|a~ se vovlekol vo avtomobilot
na ovaa `ena i ~ekal mo`nost da izvr{i zlostorstvo nad ovaa nemo}na
`rtva. Me|utoa, vo migot na pretekuvaweto, voza~ot na kamionot od
svoeto visoko sedi{to go zabele`al skrieniot zlostornik i re{il
14
TITANIK
da $ go spasi `ivotot na `enata. Ne znaej}i za {to stanuva zbor, `enata
begala od pogre{no lice. Onoj, koj navidum ja progonuval, bil
edinstvenoto lice koe mo`elo da ja spasi.
Dali e mo`no na pragot na noviot milenium, na pragot na
ve~nosta, sli~no na ovaa nesre}na `ena, dene{noto pokolenie na
Titanik da bega od Onoj koj edinstveno mo`e da n# spasi? Begate li i
vie deneska? Begate li od pogre{no lice? Begame li od edinstvenoto
Lice koe mo`e da n# spasi? Bog ne e Nekoj od kogo morame da begame,
tuku Nekoj kaj kogo treba da dojdeme. Toj ne e Nekoj od kogo treba da se
pla{ime. So nego treba da se sprijatelime. Bog veli: “Jas znam kakvi
nameri imam za vas; nameri za mir, a ne za nesre}a: da vi dadam idnina
i nade`” (Eremija 29,11). Mo`ete li, pokraj edno vakvo vetuvawe, da
mi ponudite kakva bilo pri~ina poradi koja ne bi sakale da go prifatite negovoto prijatelstvo?
Tome Trajkov, teolog
Izdava: AIK "Znaci na vremeto#, ul. Vlae 42 - 1001 Skopje
Za izdava~ot: Mihajlo Gurev
Odgovara: avtorot
15
ZA PONATAMO[NO PROU^UVAWE VI PREPORA^UVAME:
SPV СОВЕТИ ЗА ПРАВИЛНО
светската историја, која во
ВОСПИТУВАЊЕ НА ДЕТЕТО
симболи била претскажана со
Во нашите најмили да го
векови однапред... (300 ден.)
вградиме само најдоброто...
PH ПАТОТ КОН ХРИСТА - Светски
(200 ден.)
бестселер кој не смеете да
TSD ТЕМЕЛИ НА СРЕЌНИОТ
си дозволите да изостане од
ДОМ - Мноштво кратки, но
вашиот избор на христијанска
извонредно корисни совети за
литература! (100 ден.)
секое семејство.... (200 ден.)
PP ПАТРИЈАРСИ И ПРОРОЦИ
AO АПОКАЛИПСА-ОТКРОВЕНИЕ
Историјата, од создавањето на
Последната книга од Библијата,
светот, преку падот во грев на
протолкувана низ призма на
Адам и Ева... (300 ден.)
SZI СОВЕТИ ЗА ЖИВОТОТ И
ИСХРАНАТА - како да го
сочувате своето здравје преку
правилна исхрана.... (200 ден.)
UK УБАВИНАТА НА КАРАКТЕРОТ
Вистинската вредност на секој
човек е всушност неговиот
карактер... (150 ден.)
**ВРЕМЕТО И ЗНАЦИТЕ
Бројни прашања и дилеми
разрешени со одговори од
Библијата...
ПОРАЧКА
**За секоја купена книга ја добивате „ВРЕМЕТО И ЗНАЦИТЕ“ - БЕСПЛАТНО!
Gi pora~uvam knigite pod reden broj:
Ime i prezime:
Adresa i po{t. broj:
Pora~kava stavete ja vo plik i pratete ja na na{ata adresa:
AIK "ZNACI NA VREMETO#, ul. Vlae br. 42, 1000 Skopje
Книги можете да порачате и преку SMS! Како? Лесно! Вашите податоци
(кратенката за соодветната книга име и презиме адреса), испратете ги
како SMS порака на телефон:
071/569 076
Пример за SMS: TSD Ivan Arsovski, ul. Partizanska 86 1000 Skopje
Напомена: поштарината е 12 денари за една книга!
adventisti.org.mk
www.
Download

Ne{to ne e vo red so na{iot svet