NOV SVETSKI POREDOK
17
Uvod
Otkako navleze vo nuklearniot period, svetot e zafaten
so nezapameteni promeni. Nikoga{ porano ~ove{tvoto ne
pominuvalo niz tolku i takva razigrana dinamika vo svojata
istorija. Svedoci sme deka na povidok e nov svetski poredok,
nova revolucija - osvojuvawe na materijata i prostorot...
Me|utoa, ovie brzi i koreniti promeni mnogu brgu go
poka`aa svoeto vistinsko lice - se vide deka tie se opasni
za lu|eto. Sekoj od nas se pra{uva kade juri ovoj svet? Dali
utre{niot den }e bide podobar od dene{niot? Dali navistina idejata za nov svetski poredok }e donese mir, prosperitet i podobar `ivot na ovaa zemja? - Pra{awa na koi }e
se potrudime da dademe odgovor.
Idejata za nov svetski poredok kru`i niz
svetot pove}e godini. Za
toa mo`eme da ~itame vo
dnevniot pe~at, da slu{ame na radio i TV, a
isto taka za nego javno
zboruvaat politi~arite, voda~ite i drugite
lu|e od javniot `ivot.
Na site im e interesna
"Taka i vie, koga }e go vidite seto toa, znajte
ovaa tema. Lu|eto kako
deka e blizu, na pragot e!#
da se umorni i zasiteni
od stilot na sega{niov
`ivot i baraat ne{to novo, baraat promeni.
Sekako, za ova ima pri~ina, bidej}i postojano slu{ame
za vojni, za glad, za kriminal, za finansiski {pekulacii i
proneveri. Lu|eto se siti od takviot `ivot i navistina
sakaat ne{to podobro.
Isus so svoeto proro~ko oko go videl na{eto vreme i
opasnostite {to gi nosi toa so sebe. “Za{to vistina vi
velam deka mnogu proroci i pravednici posakuvaa da go
vidat ona {to go gledate vie, a ne go vidoa; i da go slu{nat
ona {to go slu{ate vie, a ne go slu{naa.” “Taka i vie, koga
2
NOV SVETSKI POREDOK
}e go vidite seto toa, znajte deka e blizu, na pragot e! Vistina vi velam, ova pokolenie nema da mine dodeka ne se zbidne seto toa. Neboto i zemjata }e pominat, no moite zborovi
nema da pominat” (Matej 13,17; 24,33-35).
Za {to zboruva Isus ovde? [to e toa {to mnozina vo
minatoto sakale da go vidat? [to e toa {to, koga }e go
vidime, treba da znaeme deka e na pragot? - Isus ovde zboruva
za ispolnuvawe na proro{tvata povrzani so poslednoto
vreme. A nie `iveeme tokmu vo toj vremenski period.
Kako hristijani, nie
ne sme protiv mnogubrojnite dobri idei i
obidi da se podobrat
uslovite za `ivot na
ovaa zemja. Ne, tuku nas
n# zagri`uva skrienata
agenda za noviot svetski
poredok! Zatoa Isus ni
sovetuva da bideme pretpazlivi i mudri.
Prv ~ovek koj neodam- Xorx Bu{ - "Veli~estvena ideja! Nov svetski
na javno ja iznese idejata poredok! Razni nacii }e se obedinat za zaedni~ki
za nov svetski poredok celi... Samo SAD imaat mo} da gi soberat!#
be{e porane{niot amerikanski pretsedatel Xorx Bu{. Vo fevruari 1991 godina
toj ja dade slednata izjava:
“Veli~estvena ideja! Nov svetski poredok! Razni nacii
}e se obedinat za zaedni~ki celi... Samo SAD imaat mo} da
gi soberat!”
“Sakale ili ne, bile podgotveni ili ne, site nie sme vklu~eni vo toj proces... Toa e natprevar vo koj sekoj se obiduva
prv da vospostavi prva svetska vlada kakva {to nikoga{ ne
postoela na svetot. Koj }e poseduva dvojna sila, dvoen avtoritet, da vladee i da gi kontrolira poedincite i site nas
kako op{testvo?” (Malachi Marthin, The Keys of His Blood, 15).
Koja e celta na noviot svetski poredok? Zo{to vo posledno vreme s# po~esto se spomenuva izrazot “nov svetski
poredok”?
3
Celta na noviot svetski poredok e da vospostavi: edna
svetska religija, edna svetska vlada, eden svetski zakon,
edna svetska banka (edna moneta) i globalizam (internet brza komunikacija).
Vo idejata za nov svetski poredok postoi `elba da se
nametne sila koja }e go kontrolira celiot svet. Taa sila
}e se obide da go kontrolira svetot na podra~jeto na ekonomijata, religijata, pravosudstvoto i politikata. Ako malku
podlaboko navlezeme vo su{tinata na ovoj problem, }e zabele`ime kako poleka se realiziraat ovie celi.
Biblijata i noviot svetski poredok
Dali Biblijata zboruva za noviot svetski poredok? Dali
Isus nekoga{ go spomenal ona {to se slu~uva denes vo svetot? Vo Biblijata direktno ne mo`eme da gi pronajdeme
zborovite “nov svetski poredok”, no sepak, taa zboruva za
negovata sodr`ina. Biblijata ka`uva deka vladetelite }e
iznemo{tat i deka zemjata }e bide prepolna so nasilstvo.
“Zemjata }e bide zapustena, sosem ograbena, za{to Gospod
re{i taka. Zemjata ta`i, venee, svetot gine, zgasnuva, neboto
propa|a so zemjata. Zemjata e one~istena pod svoite `iteli,
za{to go prestapija Zakonot, ja izgazija odredbata... Zatoa
prokletstvo ja progoltuva zemjata, nejzinite `iteli se
vinovni” (Isaija 24,3-6).
Biblijata ni ka`uva deka lu|eto }e bidat umorni od seto
ona {to }e se slu~uva na ovaa zemja. Od druga strana, taa
naglasuva deka Isusovoto vtoro doa|awe e edinstvenoto
re{enie za ~ove~kite maki i problemi. So vtoroto Isusovo
doa|awe }e otpo~ne vistinskiot nov svetski poredok, bidej}i edinstveno i kone~no re{enie za ovaa planeta e Isus.
Biblijata i stariot svetski poredok
Kako {to naglasivme na po~etokot, ideja za nov svetski
poredok e `elbata da se kontrolira. Taa `elba za kontrola
postoela otsekoga{. Otsekoga{ postoel obid nekoj da ja
4
NOV SVETSKI POREDOK
stavi na{ata planeta
pod svoja kontrola. Nekoj saka da mu ja odzeme
vlasta na Boga i da si ja
prisvoi za sebe. ^itame
vo Evangelieto spored
Luka 4,5-8: “I go odvede
(satanata Isusa) na visoko i mu gi poka`a, vo
eden mig, site carstva na
svetot i mu re~e |avoIdeja za nov svetski poredok e `elbata lot: ë]e ti ja dadam seta
vlast i seta nivna slava,
da se kontrolira.
za{to mene mi e predadena i jas ja davam komu {to sakam. Zatoa, ako mi se pokloni{, s# }e bide tvoe.’”
Satanata mu vetil na Isusa ,,vlast i slava”, ako mu se
pokloni. Sekako, Isus toa ne go prifatil. Satanata nastojuval Isusa da go stavi pod svoja kontrola. Toj sakal da
dominira nad nego, no Isus ne se pot~inil, ne se poklonil.
Me|utoa, ona {to ne uspeal da go postigne kaj Isusa, |avolot
so site sili se trudi da go postigne denes kaj svetskite voda~i i vlijatelni lu|e... Toj dejstvuva pritaeno i mo{ne pretpazlivo i lukavo bidej}i e dlaboko svesen oti nema da bide
prifaten kako gospodar
ako raboti otvoreno. Zatoa negovata strategija
vklu~uva posrednici
preku koi }e ja poka`e
svojata sila. Negova nepreodoliva `elba e da
go kontrolira svetot.
Su{tinata na noviot
svetski poredok e borba
za strate{ka dominacija
- politi~ka, voena, eko- Prv ~ovek koj se pobunil protiv Boga bil
nomska, verska... Koj }e prviot sin na Adama, Kain.
vladee so svetot?
5
Vavilon - simbol na noviot svetski poredok
Prv ~ovek koj se pobunil protiv Boga bil prviot sin na
Adama, Kain. Otkako go ubil svojot brat, Bog go prokolnal
za nikoga{ da nema mir, da bega i da se krie. No toj podignal
grad. “Kain ja pozna svojata `ena, pa taa za~na i go rodi
Enoha. Toj soyida grad i gradot go nare~e spored imeto na
svojot sin - Enoh” (1.
Mojseeva 4,17). Gradej}i
go ovoj grad, Kain se
obidel da gi osueti Bo`jite nameri. Negovoto
{tetno vlijanie se prenelo i na negovoto potomstvo, a preku potomstvoto i na celata planeta.
Toa buntovno vlijanie bilo tolku silno, So izgradbata na vavilonskata kula Nimrod
{to Bog moral da inter- se obidel da go izmeni Bo`jiot plan spored
venira, da go uni{ti koj lu|eto trebalo da ne se koncentriraat na
mesta, tuku da se rasturat i da ja
celiot pretpotopen oddelni
naselat seta zemja.
svet. No satanata go pre`iveal potopot i prodol`il so svojot pekolen plan, podgrevaj}i kaj potomcite na Noe buntoven duh protiv Boga.
Vo 1. Mojseeva 10,8-10 ~itame: “Od Hus se rodi i Nimrod,
koj stana prv velemo}nik na zemjata. Toj be{e dobar lovec
pred Gospoda. Zatoa se veli: ëGolem lovec pred Gospoda, kako
Nimrod!’ Vo po~etokot toj caruva{e nad Vavilon, Ereh,
Akad i Halne.”
Ovde se spomenuva ~ovek po ime Nimrod. Biblijata za ovoj
~ovek ne zboruva mnogu, no ona {to e zapi{ano za nego e
dovolno da doznaeme za negoviot karakter. [to se slu~ilo?
“Ama koga lu|eto se preselija od istok, najdoa ramnica
vo Senarskata zemja i se naselija tamu. I si rekoa eden na
drug: ëAjde da napravime plitari i da gi ispe~eme vo ogan!’
Plitarite im bea mesto kamen, a smolata mesto kal. Toga{
6
NOV SVETSKI POREDOK
rekoa: ëAjde da izgradime grad i kula, so vrv do neboto! Da
si spe~alime ime, za da ne se rasprsneme po celata zemja!'”
(1. Mojseeva 11,2-4).
Po potopot potomcite na Noe ostanale vo planinite na
Ararat (Ermenija). No, koga se namno`ile, tie morale da ja
napu{tat taa zemja, baraj}i podobri uslovi za `ivot.
Zboruvale eden jazik, i kako nomadi se upatile kon istok,
baraj}i podobri pasi{ta za svojot dobitok. Bidej}i zemjata
bila mnogu dobra, tie po~nale da seat `ito i da gradat ku}i.
I toga{ Nimrod stapuva na scenata. Biblijata go narekuva
,,dobar lovec”. Verojatno vo toa vreme tamu imalo mnogu
divi `ivotni koi pretstavuvale opasnost za lu|eto (v. 2.
Mojseeva 23,29-30). Nimrod se poka`al kako dobar lovec i
kako dobar graditel.
Toj izgradil ~etiri grada. Eden od niv bil Vavilon, {to
zna~i “zbrka”. Imeto Nimrod zna~i: “buntovnik”. Vo
originalot izrazot “dobar lovec pred Gospoda” ima negativno zna~ewe. Septuaginta go preveduva kako “dobar lovec
protiv Gospoda”. Pod rakovodstvo na Nimroda op{testvoto
prerasnalo od patrijarhat vo monarhija.
Nimrod, kako i Kain i Navuhodonosor vo Vavilon, koj
mu se protivel na Boga (Daniel 4,30), re{il da izgradi grad,
prkosej}i mu na Boga. Vo evrejskata enciklopedija pi{uva:
“Nimrod gi podbunuval
lu|eto protiv Boga.” So
izgradbata na vavilonskata kula Nimrod se
obidel da go izmeni
Bo`jiot plan spored koj
lu|eto trebalo da ne se
koncentriraat na oddelni mesta, tuku da se rasturat i da ja naselat seta
zemja. Vavilonskata kula bila polna so idolood vremeto koga satanata uspeal da gi
pokloni~ki hramovi ka- U{te
prela`e na{ite praroditeli i da ja "ukrade#
de {to lu|eto obo`ava- ovaa planeta od Boga, toj nastojuva da go kontrolira svetot i narodite vo nego.
le svoi idoli.
7
U{te od vremeto koga satanata uspeal da gi prela`e
na{ite praroditeli i da ja ,,ukrade’’ ovaa planeta od Boga,
toj nastojuva da go kontrolira svetot i narodite vo nego.
Toj gi koristi lu|eto, kako na primer, Kaina, Nimroda,
Navuhodonosora, politi~arite, crkovnite voda~i..., ne
biraj}i pri toa na~ini i sredstva za da ja postigne svojata
cel. Vo tekot na celata istorija mo`eme da vidime neprekratna borba me|u Hrista i satanata. Kolku pove}e se pribli`uvame kon vtoroto Hristovo doa|awe, ovaa borba stanuva s# po`estoka. Noviot svetski poredok vsu{nost e osovremenuvawe na stariot svetski poredok. Denes se upotrebuvaat
novi, sovremeni metodi, no so ista cel - da se onevozmo`i
Bo`jata kontrola nad zemjata, da se prisilat lu|eto da go
odberat satanata a ne Boga za svoj gospodar.
Mesii i isceliteli
Bog, koj ja poznava idninata, gi predupreduva lu|eto na
ovoj svet deka pred vtoroto Hristovo doa|awe }e nastapi
te{ko vreme koe zbunuva. ]e se pojavat takvi opasnosti, {to
te{ko }e mo`at da se prepoznaat i otfrlat. Me|u drugoto,
}e se pojavat la`ni spasiteli i isceliteli. “Toga{, ako
nekoj vi re~e: ëEve, Hristos e tuka’ ili ëtamu e’, ne veruvajte,
za{to }e se pojavat la`ni hristosi i la`ni proroci, i }e
pravat golemi znaci i
~uda, za da gi zavedat,
ako e mo`no, i izbranite” (Matej 24,23-25).
So pomo{ na znaci i
~uda, la`nite proroci i
mesii }e se obidat da gi
prela`at narodite i toa
ne samo naivnite, tuku i
odbranite. [to zna~i
toa? Toa zna~i deka i
najmudrite i najreligi- "... }e se pojavat la`ni hristosi i la`ni proroci,
oznite lu|e mo`at da bi- i }e pravat golemi znaci i ~uda, za da gi zavedat,
dat prelagani. Duri i ako e mo`no, i izbranite#.
8
NOV SVETSKI POREDOK
duhovnite voda~i mo`at da bidat fateni vo taa stapica.
Pred vtoroto Hristovo doa|awe }e se pojavat la`ni
mesii i isceliteli. Najgolema opasnost kaj la`nite mesii
e taa {to tie vistinata ja me{aat so laga. Toa e kako
za{e}eren otrov, koj lesno se golta, no sepak e smrtonosen.
Toa e najdobrata satanska mamka za da gi prela`e lu|eto.
Se postavuva pra{awe kako da se so~uvame od ovie lagi?
Kako mo`eme da znaeme deka nekoj voda~ na nekoe dvi`ewe
e la`en mesija, kult ili vistinski Bo`ji prorok?
Znaci na prepoznavawe
“Pazete se od la`nite proroci koi vi doa|aat vo ov~a
obleka, a vnatre se grablivi volci. ]e gi prepoznaete po
nivnite plodovi. Se bere li grozje od trwe, ili smokvi od
~i~ka? Pa taka, sekoe dobro drvo ra|a dobri plodovi, a
lo{oto drvo ra|a lo{i plodovi. Ne mo`e dobro drvo da dava
lo{i plodovi, nitu lo{o drvo da dava dobri plodovi...
Zna~i, }e gi prepoznaete po nivnite plodovi.
Ne sekoj {to mi veli: ëGospode, Gospode!’ }e vleze vo
nebesnoto carstvo, tuku onoj koj ja vr{i voljata na mojot
Tatko koj e na nebesata. Mnozina }e mi re~at vo onoj den:
ëGospode, Gospode, ne prorokuvavme li vo tvoe ime, ne
izgonuvavme li demoni vo tvoe ime i ne pravevme li mo}ni
~uda vo tvoe ime?’ A toga{ jas }e im izjavam: ëNikoga{ ne
sum ve poznaval. Odete si od mene, vie, koi pravite bezzakonie!’
I taka, sekoj koj gi slu{a ovie moi zborovi i gi ispolnuva, }e bide sporeden so razumen ~ovek koj ja izgradil
svojata ku}a vrz karpa. I zavrna poroen do`d, nadojdoa reki,
duvnaa vetrovi i nagrvalija na ku}ata, no taa ne se razurna,
za{to be{e vtemelena vrz karpa. A sekoj, koj gi slu{a ovie
moi zborovi, a ne gi ispolnuva, }e bide sporeden so bezumen
~ovek” (Matej 7,15-26).
Vo ovie stihovi Isus zboruva za znacite na prepoznavawe
na la`nite proroci, mesii i isceliteli. Toj e zainteresiran za nas i ne saka nitu eden od nas da bide prelagan.
Isus veli: “]e gi prepoznaete po nivnite plodovi.” Za kakvi
9
plodovi stanuva ovde zbor? Sekako, za nivniot na~in na
`iveewe. Dali tie lica `iveat spored Bo`jata re~ ili
sprotivno na nejzinite na~ela? Od 22. stih se gleda deka
tie lica mo`at da pravat ~uda, da lekuvaat, da
prorokuvaat, a sepak da
bidat la`ni mesii. Nie
treba da se zapoznaeme
so takvite lica i da vidime dali tie `iveat
spored principite na
Svetoto pismo.
Sledbenicite na kultovite po~nuvaat da obo`avaat ~ovek namesto
veli: "]e gi prepoznaete po nivnite
Hrista. ^ovekot stanuva Isus
plodovi.# Za kakvi plodovi stanuva ovde zbor?
mesija, zamena za Isusa.
^esto sledbenicite na
kultovite primenuvaat sila ili odreden vid pritisok, odzemaj}i im go na toj na~in na lu|eto pravoto na izbor.
Bog n# predupreduva: “Za{to takvite lu|e se la`ni apostoli, izmamlivi rabotnici koi se prepravaat vo Hristovi
apostoli. I ne e ~udno, za{to i samiot satana se preprava
vo svetlosen angel. Toga{, ne e ni{to golemo ako i negovite
slugi se prepravaat vo slugi na pravdata. No nivniot kraj
}e im bide spored nivnite dela” (2. Korin}anite 11,13-15).
Koj stoi zad ovie ~uda i isceluvawa? Prvoto ~udo se
slu~ilo vo Edemskata gradina. Zmijata progovorila (v. 1.
Mojseeva 3,1-5). Koj zboruval preku zmijata? Satanata! Toj
znael deka lu|eto se mnogu ~uvstvitelni na ~uda. Eva na toa
padnala. Na ist na~in lu|eto pa|aat i denes.
“I vidov kako od ustata na lamjata, od ustata na yverot i
od ustata na la`niot prorok izleguvaat tri ne~isti duha
kako `abi; imeno, toa se demonski duhovi koi pravat ~uda i
odat kaj carevite na celiot svet za da gi soberat za vojna vo
velikiot den na semo}niot Bog” (Otkrovenie 16,13-14).
Biblijata spomenuva religiozno trojstvo, tri ne~isti
duha koi se zdru`uvaat pravej}i ~uda, prigotvuvaj}i gi lu-
10
NOV SVETSKI POREDOK
|eto za zavr{nata bitka. Ovie ne~isti duhovi se inspirirani so demonski sili. Satanskite ~uda }e bidat sli~ni na
Isusovite i }e bide mnogu te{ko da se razlikuvaat. Site
koi denes se vo slu`ba na satanata, preku koi toj pravi ~uda,
na kraj }e do`iveat golemo razo~aruvawe i ve~na smrt.
Vtoroto Hristovo doa|awe i noviot svetski poredok
Ve}e rekovme deka noviot svetski poredok e dvi`ewe koe
ima za cel da go napravi ovoj svet mesto ,,za podobro `iveewe’’. Za da go postignat toa, voda~ite na ova dvi`ewe planiraat da vospostavat edna svetska religija, edna svetska
vlada, edena svetska valuta i eden svetski zakon. Pri ova
nastojuvawe voda~ite }e se obidat da ja prezemat kontrolata
nad svetot i lu|eto. Spomenavme deka tie se podgotveni da
upotrebat i sila nad onie koi nema da gi prifatat nivnite
barawa. Rekovme deka satanata }e upotrebi i mnogu la`ni
~uda s# so cel da gi prela`e lu|eto, “ako e mo`no i izbranite”.
Biblijata zboruva za noviot svetski poredok. Taa ka`uva
deka toj poredok na mir i sre}a }e se ostvari duri koga Isus
}e dojde po vtorpat.
Xon Lenon, pea~ vo grupata “Beatles”, koj bil ubien na 8
dekemvri 1980 godina vo Wujork, nekolku meseci pred svojata smrt ja peel pesnata
pod naslov “Zamisli”.
Vo taa pesna toj zamisluva svet kade {to lu|eto
}e bidat site edno i site
sre}ni.
Koj stoi zad ovie ~uda i isceluvawa? Prvoto
~udo se slu~ilo vo Edemskata gradina. Zmijata
progovorila.
11
Pesnata na Xon Lenon “Imagine” (Zamisli)
“Zamisli deka nema nebo,
Lesno e ako se obide{.
Nema pekol pod nas,
A nad nas - samo nebo.
Zamisli gi site le|e
Kako `iveat za denes.
Zamisli svet bez sopstvenost,
Se pra{uvam dali mo`e{,
Nema potreba od grabe` nitu ima glad.
Zaednica na site lu|e
Vo edinstven svet.
Mo`ebi }e ka`e{ deka sonuvam,
No jas ne sum sam.
Se nadevam deka eden den }e ni se pridru`i{
I cel svet }e bide kako eden!”
Voda~ite na noviot svetski poredok davaat la`na nade`
vo podobro utre bidej}i na~inot na koj vladeat go turka
svetot vo pogolem ponor. Tie velat: “Ne gri`ete se, s# e
pod kontrola.”,,Koga }e velat: ëMir i bezbednost’, toga{
nenadejno }e padne pogibel vrz niv, kako porodilni maki
vrz bremena `ena, i ne }e mo`at da izbegaat. No vie, bra}a,
ne ste vo temnina ta denot da ve zate~e kako kradec” (1. Soluwanite 5,3.4).
Xon Lenon, i mnogu drugi, ne znaele deka Biblijata zboruva za noviot svetski poredok, no na eden sosem poinakov
na~in. Noviot svetski poredok }e otpo~ne koga Isus }e dojde
po vtorpat. “O~ekuvaj}i ja bla`enata nade` i slavnoto
javuvawe na na{iot semo}en Bog i Spasitel, Isus Hristos”
(Tit 2,13).
Kako kislorodot {to e neophoden za na{ite beli drobovi, na na{ata napatena du{a $ e neophodna nade`. Nema
podobro utre bez Isusa Hrista.
12
NOV SVETSKI POREDOK
Novo nebo i nova zemja
“I vidov novo nebo i nova zemja, za{to prvoto nebo i
prvata zemja pominaa i
more nema ve}e. Toga{
jas, Jovan, go vidov svetiot grad, noviot Erusalim, kako sleguva od neboto, od Boga, stokmen
kako nevesta, ukrasena
za svojot ma`... I Toj
(Bog) }e `ivee so niv, i
tie }e bidat negov narod, i sam Bog }e bide so
niv, i }e izbri{e sekoja "I vidov novo nebo i nova zemja, za{to prvoto
solza od nivnite o~i, i nebo i prvata zemja pominaa i more nema ve}e.
smrt nema da ima ve}e, Toga{ jas, Jovan, go vidov svetiot grad, noviot
ni taga, ni pla~, nitu Erusalim...#
bolka, za{to prvoto pomina. I Onoj {to sedi na prestolot, re~e: ëEte, pravam s#
novo’ ” (Otkrovenie 21,1-5).
Na novata zemja lu|eto nema da si spomenuvaat za problemite i makite so koi se sre}avaat denes. Problemite so
sudovite, nepravdite na rabota, vo domot i na ulica, zasekoga{ }e bidat minato. Vo site ovie stihovi se spomenuva zborot “nema, nema”. Nema
ve}e smrt, bolest, solzi,
`alost, ubistva, nepravdi... ]e bidat otstraneti site negativnosti od
na{iot `ivot.
“A nie, spored negovoto vetuvawe, o~ekuvame novi nebesa i nova
zemja kade {to su{testvuva pravednost” (2.
"A nie, spored negovoto vetuvawe, o~ekuvame Petrovo 3,13). Duri tonovi nebesa i nova zemja kade {to su{testvuva
ga{, koga Bog }e sozdade
pravednost.#
13
nova zemja, }e se potvrdi sonot na Xon Lenon za zemja na
mir, ednakvost i sre}a. Duri toga{ idejata za nov svetski
poredok vo celost }e bide ostvarena. Nema podobar `ivot
bez Isusa Hrista. Nie na ovaa zemja prestojuvame privremeno i o~ekuvame podobro utre.
Za vreme na svojot pretsedatelski mandat, Franklin Ruzvelt oti{ol na lov vo safarite na Afrika. Po izvesno
vreme pominato vo lov, se vra}al doma so brod. Vo Soedinetite Dr`avi na pretsedatelot mu bil prireden veli~estven
pre~ek. Vo pristani{teto imalo sobrano mnogu narod, od
postroena po~esna garda, muzi~ari, pa s# do mnogubrojni qubopitni posmatra~i.
Vo istiot brod patuval i eden misioner koj pove}e godini
verno rabotel vo Afrika i sega se vra}al doma. Rabotej}i
kako misioner, toj ja zagubil svojata `ena koja se razbolela
od te{ka bolest i umrela. Sega se vra}al doma sam.
Koga brodot pristignal vo pristani{teto, Ruzvelt bil
pre~ekan so muzika i pesna. Iljadnici lu|e izlegle i go
opsipale so po~esti, a na misionerot nikoj ne mu posakal
dobredojde. Taka obeshrabren i razo~aran, toj oti{ol vo
svojata skromna ku}a i so solzi vo o~ite se molel na Boga:
“Bo`e, moite najdobri godini gi `rtvuvav rabotej}i za tebe.
Ostanav i bez `ena. Mene nikoj ne me pre~eka. Nemam nikogo.” Vo temnata soba toj ja po~uvstvuval Bo`jata raka na
svoeto ramo i go slu{nal {epotot: “Dragi moj
prijatele! Ti s# u{te ne
si stignal doma. Izdr`i
u{te malku!”
Naskoro Isus }e dojde
i site nie }e bideme vo
na{ata nova, ve~na ku}a.
“A koga }e otidam i vi
prigotvam mesto, pak }e
dojdam i }e ve zemam kaj
sebe, za da bidete i vie
"A koga }e otidam i vi prigotvam mesto, pak }e
dojdam i }e ve zemam kaj sebe, za da bidete i vie tamu kade {to sum jas”
tamu kade {to sum Jas.#
(Jovan 14,1-3). Potrebno
14
NOV SVETSKI POREDOK
e da izdr`ime u{te malku do negovoto doa|awe.
Toj nema da n# zaboravi.
Toj ni prigotvuva ne{to
prekrasno, ne{to “{to
oko ne videlo, {to uvo
ne ~ulo i vo ~ove~ko
srce ne do{lo”, i }e n#
odvede kaj sebe, i nie da
bideme tamu kade {to e
Toj!
Izdava: AIK "Znaci na vremeto#, ul. Vlae 42 - 1001 Skopje
Za izdava~ot: Mihajlo Gurev
Odgovara: avtorot
15
ZA PONATAMO[NO PROU^UVAWE VI PREPORA^UVAME:
SPV СОВЕТИ ЗА ПРАВИЛНО
светската историја, која во
ВОСПИТУВАЊЕ НА ДЕТЕТО
симболи била претскажана со
Во нашите најмили да го
векови однапред... (300 ден.)
вградиме само најдоброто...
PH ПАТОТ КОН ХРИСТА - Светски
(200 ден.)
бестселер кој не смеете да
TSD ТЕМЕЛИ НА СРЕЌНИОТ
си дозволите да изостане од
ДОМ - Мноштво кратки, но
вашиот избор на христијанска
извонредно корисни совети за
литература! (100 ден.)
секое семејство.... (200 ден.)
PP ПАТРИЈАРСИ И ПРОРОЦИ
AO АПОКАЛИПСА-ОТКРОВЕНИЕ
Историјата, од создавањето на
Последната книга од Библијата,
светот, преку падот во грев на
протолкувана низ призма на
Адам и Ева... (300 ден.)
SZI СОВЕТИ ЗА ЖИВОТОТ И
ИСХРАНАТА - како да го
сочувате своето здравје преку
правилна исхрана.... (200 ден.)
UK УБАВИНАТА НА КАРАКТЕРОТ
Вистинската вредност на секој
човек е всушност неговиот
карактер... (150 ден.)
**ВРЕМЕТО И ЗНАЦИТЕ
Бројни прашања и дилеми
разрешени со одговори од
Библијата...
ПОРАЧКА
**За секоја купена книга ја добивате „ВРЕМЕТО И ЗНАЦИТЕ“ - БЕСПЛАТНО!
Gi pora~uvam knigite pod reden broj:
Ime i prezime:
Adresa i po{t. broj:
Pora~kava stavete ja vo plik i pratete ja na na{ata adresa:
AIK "ZNACI NA VREMETO#, ul. Vlae br. 42, 1000 Skopje
Книги можете да порачате и преку SMS! Како? Лесно! Вашите податоци
(кратенката за соодветната книга име и презиме адреса), испратете ги
како SMS порака на телефон:
071/569 076
Пример за SMS: TSD Ivan Arsovski, ul. Partizanska 86 1000 Skopje
Напомена: поштарината е 12 денари за една книга!
adventisti.org.mk
www.
Download

Nov svetski poredok.PMD