VISOKA ŽELEZNIČKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA U BEOGRADU
Zdravka Čelara 14
Seminarski rad iz predmeta: Tehnologija metala sa zaštitom
TEMA: Zavarivanje
Nastavnik:
Student, br. indeksa:
Beograd, 2011.
1
SADRŽAJ:
1.
PODELA POSTUPAKA ZAVARIVANJA ............................................................................... 3
2.
GASNO ZAVARIVANJE ......................................................................................................... 4
3.
RUČNO ELEKTROLUČNO ZAVARIVANJE - REL ............................................................... 6
4. ELEKTROLUČNO ZAVARIVANJE NETOPIVOM ELEKTRODOM U ZAŠTITI
INERTNOG GASA - TIG-POSTUPAK............................................................................................ 7
5.
ELEKTROLUČNO ZAVARIVANJE POD ZAŠTITOM PRAŠKA - EPP ................................. 8
6. ELEKTROLUČNO ZAVARIVANJE TOPIVOM ELEKTRODOM U ZAŠTITI GASA - MAG
/ MIG POSTUPAK ........................................................................................................................... 9
7.
OZNAČAVANJE POSTUPAKA ZAVARIVANJA ................................................................ 11
8.
ZAKLJUČAK ......................................................................................................................... 13
LITERATURA ............................................................................................................................... 13
2
UVOD
Na drugoj godini mašinskog odseka Visoke želeyničke škole, obrađuje se program predmeta
Tehnologija metala sa zaštitom. U okviru predmetnog zadatka studenta obavezna je izrada
seminarskog rada. Tema seminarskog rada je zavarivanje. Ishod predmeta je da se savladavanjem
programskog sadržaja studenti osposobljavaju da uspešno prate i savladavaju stručne predmete koji
su komplementarni sa ovim predmetom, kao i da se uključe u procese proizvodnje materijala i
delova.
Počeci zavarivanja datiraju još iz starog veka i to zajedno sa počecima prerade rude i metala. Za
zavarivanje bakra znali su stari Sumerani (XIV v. pre n.e.) a zavarivanje spominju grčki istoričar
Herodot kao i rimski Plintije mlađi (Historia naturalis).
Prva međusobna spajanja izvođena su razdvojnim vezama (klinovi i zavrtnji) kasnije se prelazi na
prvu nerazdvojivu vezu u vidu zakivaka da bi se na kraju spajanje elemenata ostvarivalo putem
zavarivanja i lemljenja. Ubrzani razvoj zavarivanja omogućen je pronalaskom industrijskog načina
dobijanja kiseonika i acetilena i primenom električne energije.
Bernados i Olševski 1885. godine iskoristili su da u luk između ugljene elektrode i predmeta dodaju
metalnu šipku sličnog hemijskog sastava i naprave zavareni spoj. Ovakav postupak imao je niz
nedostataka i poteškoća kako u samom radu tako i u kvalitetu spoja.
Skovljakov 1891. godine je ugljenu elektrodu zamenio metalnom žicom koja je služila ne samo za
uspostavljanje električnog luka nego i kao dodatni materijal za formiranje spoja. Zavarivanje je
moglo da se obavlja u svim pozicijama a kvalitet zavarenog spoja bio je znatno bolji.
Konačno švedski metalurg Kjellberg, 1908, godine, primenio je oplaštenje na golu žicu i time dobio
znatno bolje karakteristike zavarenog spoja. On je golu žicu umakao u smesu raznih minerala
formirajući oblogu.
Zavarivanje obloženom elektrodom unapređeno je posle II svetskog rada primenom u vojnoj
industriji pogotovu u brodogradnji. Do tada izrada brodskog trupa zakivanjem trajala je (1935.
godine) osam meseci a primenom zavarivanja u serijskoj predfabrikaciji (1942. godine), u proseku,
vreme je svedeno na sedam dana.
Zavarivanjem se ubrzao proces proizvodnje, olakšana je konstrukcija za 15-20%, nestaje preklop,
smanjena je potreba za komplikovanim profilima itd.
1.
PODELA POSTUPAKA ZAVARIVANJA
Danas su postupci zavarivanja standardizovani. Podela postupaka zavarivanja data je na skici 1.
3
POSTUPCI ZAVARIVANJA
Elektrolučno
zavarivanje
Elektrootporsko
zavarivanje
Ostali postupci
zavarivanja
Gasno
zavarivanje
Zavarivanje
pritiskom
Rezanje i
žlebljenje
Tvrdo
lemljenje,
meko
lemljenje i
zavarivačko
lemljenje
Zavarivanje
snopom
Skica 1.
Pod elektrolučnim zavarivanjem podrazumeva se ono zavarivanje pri kojem se potrebna toplotna
energija za zavarivanje dobija od jednog ili više električnih lukova.
Elektrootporno zavarivanje je postupak zavarivanja pri kome se zavareni spoj izvodi koristeći, u
cilju zagrevanja, efekat proticanja električne struje kroz mesto spoja (Džulov efekat).
Postupak zavarivanja topljenjem, pri kome se toplotna energija potrebna za zavarivanje stvara
sagorevanjem jednog gasa ili više gasova u kiseoniku naziva se gasno zavarivanje.
Sučeono elektrootporno zavarivanje pritiskivanjem - postupak zavarivanja otporom pri kome se
delovi spajaju sučeono neprekidnim pritiskom, uz istovremeno proticanje struje kroz zone delova
između čeljusti sve dok se ne dostignu potrebni uslovi za zavarivanje (pritisak i temperatura) na
kojima dolazi do formiranja venca šava i spojeva.
Lemljenje je postupak koji se sastoji u spajanju metalnih delova pomoću dodatnog materijala čija je
temperatura topljenja niža od temperature topljenja delova koji se spajaju, pri čemu osnovni
materijali ne učestvuju topljenjem u stvaranju spoja.
2.
GASNO ZAVARIVANJE
Kada se govori o gasnom zavarivanju onda se tu podrazumeva postupak spajanja metala topljenjem
4
i očvršćavanjem osnovnog materijala ili osnovnog i dodatnog materijala pomoću plamena
dobijenog sagorevanjem gorivog gasa. Dejstvom plamena, jednom od smeša datih u skici 4, čija
maksimalna temperatura iznosi 31500C ± 500C stvara se rastop u kojem se takođe topi, po potrebi i
dodatni materija. Stabilni, okolni plamen obavija mesto zavarivanja i štiti rastop od atmosfere.
Prednost postupka je u njegovoj pokretljivosti i relativno laganom i jednostavnom rukovanju. Za
održavanje opreme po proizvodnim pogonima, van zavarivačkih radionica i na terenu najčešće se
koriste boce kiseonika i acetilena.
Karakteristika postupka je manja količina i koncentracija toplote nego kod ostalih postupaka
zavarivanja pa prema tome potrebno je duže vreme zagrevanja i hlađenja usled čega su strukturne
promene materijala i zone pod uticajem toplote izraženije i nepovoljnije. Zbog toga ovaj postupak
pogodan je za zavarivanje tankih limova i cevi posebno manjeg prečnika kao i za njihovo
reparaturno zavarivanje.
Kao izvor toplote gasni postupak se koristi i za lemljenje, navarivanje, predgrevanje kao i za
savijanje ili ispravljanje delova pri oblikovanju.
Sagorevanje acetilena se odvija prema sledećim pojednostavljenim jednačinama:
primarno:
C2H2 + O2 → 2C + H2O + O2 + 0,225 MJ → 2CO + H2 + 0,47 MJ/mol
sekundarno: 2CO + H2 + 1,5 O2 → 2CO2 +H2O + 0,81 MJ/mol
ukupno:
C2H2 + 2,5 O2→ 2CO2 + H2O + 1,28 MJ/mol
Udeo acetilena u tehnometrijskoj smeši je 0,28 (C2H2 : O2 = 1 : 2,5 , ukupno sagorevanje) a u
neutralnoj 0,5 (C2H2 : O2 = 1 : 1, primarno sagorevanje). Sekundarno sagorevanje može se odvojiti
na sagorevanje ugljenmonoksida i vodonika uz oslobađanje toplote.
Znači, za primarno sagorevanje koristi se kiseonik iz boce a za sekundarno kiseonik iz vazduha pa
je odnos udela oko 40% kiseonika iz boce i oko 60% kiseonika iz vazduha.
Plamen, u zavisnosti od udela acetilena i kiseonika može biti redukujući (manjak kiseonika),
neutralni (potpuno sagorevanje) i oksidišući (višak kiseonika).
Kod plamena mogu se uočiti tri različite zone:
Jezgro oblika konusa u kome se odvija deo primarnog sagorevanja i koji je jarko bele boje.
Temperatura je u sredini oko 10000C i raste prema vrhu.
Zone redukcije (zavarivanja) u kome obavlja ostatak primarnog sagorevanja. Ova zona
zavisi od dimenzija mlaznice i prostire se 8-20 mm a postiže se temperatura plamena do 31000C na
rastojanju 4-6 mm od vrha jezgra. Ovo područje plamena koristi se za zavarivanje.
Omotač plamena u kome se obavlja sekundarno sagorevanje a temperatura na vrhu plamena
iznosi najviše 12000C.
Slika 1. Šematski izgled plamena
Pri zavarivanju, zbog hemijskih procesa pri sagorevanju gorivog gasa, treba održavati rastojanje
između jezgra i površine na kojoj se vrši zavarivanje približno 3 do 5 mm. Nepoštovanjem ovog
5
nastaju sledeće greške:
ako je jezgro suviše blizu rastopljene kupke metala dobija se oksidni tvrdi sloj,
ako je jezgro suviše udaljeno, otežano je provarivanje i povećana mogućnost stvaranja
gasnih mehurova usled kiseonika.
U praksi, pri gasnom zavarivanju koriste se dve tehnike u smislu međusobnog položaja žice i
gorionika. Tehnika zavarivanja ulevo ili unapred i udesno ili unazad. Termin ulevo i udesno je
usvojen za slučaj ako se gorionik drži u desnoj ruci.
Zavarivanje ulevo primenjuje se za limove debljine do 5 mm a zbog lakše regulacije metalne kupke
dobijaju se lepi i glatki zavari.
Kod zavarivanja udesno, naročito kod gasnog zavarivanja materijala veće debljine teško se postiže
jednoličan koren, obično se pojavljuju prokapine a čest je slučaj pojave uključaka oksida.
Sl. 2. Tehnika gasnog zavarivanja
a - ulevo (unapred)
b - udesno (unazad)
3.
RUČNO ELEKTROLUČNO ZAVARIVANJE - REL
Ručno elektrolučno zavarivanje - REL je postupak zavarivanja topljenjem, pomoću toplote
oslobođene u električnom luku. Električni luk se uspostavlja između obložene elektrode, koja se
topi i služi kao dodatni materijal, i osnovnog materijala. Topljenjem jezgra i obloge elektrode stvara
se rastopljeni metal, troska i gasovi. Tečna troska štiti kap za vreme prolaza kapi kroz električni luk
a dopunsku zaštitu čine gasovi koji nastaju disocijacijom pojedinih komponenata obloge. Topljenje
obloge vrši se od jezgra prema spoljašnjem prečniku tako da se stvara krater na vrhu elektrode koji
usmerava struju nastalih gasova i kapi i troske prema osnovnom materijalu. Hlađenjem troska
6
isplivava na površinu nanetog sloja zavara ili navara i na taj način štiti od oksidacije lice i/ili donji
deo korena šava.
Pri zavarivanju REL-postupkom, pod određenim uslovima, u materijalu šava mogu ostati zarobljeni
razvijeni gasovi ili troska.
Slika 3.- RELpostupak zavarivanja
REL postupak zavarivanja može se primeniti na zavarivanje svih vrsta metala i legura koje se mogu
zavariti topljenjem pod uslovom da se upotrebe odgovarajuće elektrode i vrsta struje. Postupak je
veoma lako prilagodljiv na sve uslove rada i oblike osnovnog materijala pa se može smatrati da je
praktično nezamenljiv. Poprečna kretanja vrha elektroda koja su upravna na smer zavarivanja
karakteristična su za REL-postupak i mogu se uočiti na licu šava, kao što se vidi na slici 4.
Slika 4.- Oblici poprečnih kretanja vrha elektrode
4.
ELEKTROLUČNO ZAVARIVANJE NETOPIVOM ELEKTRODOM U ZAŠTITI
INERTNOG GASA - TIG-POSTUPAK
Elektrolučno zavarivanje netopivom elektrodom u zaštiti inertnog gasa - TIG-postupak je postupak
spajanja metala topljenjem i očvršćavanjem dela osnovnog metala i dodatnog metala pri čemu se
kao zaštita koristi inertni gas argon ili helijum. U praksi ovaj postupak zavarivanja naziva se TIG
(skraćenica od Tungsten Inert Gas) ili jednostavno argonsko zavarivanje. Za uspostavljanje i
7
održavanje luka koristi se volframova (tungsten) elektroda a dodatni materijal dodaje sa strane u
zonu luka ručno ili mehanizovano.
Slika 5.- Skica TIG postupka zavarivanja
Zavarivanje TIG-postupkom moguće je kod tankih limova i bez dodatnog materijala. Prednost TIGpostupka u odnosu na elektrolučni postupak obloženom elektrodom je bolja zaštita metalne kupke i
nepostojanje troske.
Ukoliko se pri izvođenju zavarivanja ne vodi dovoljno računa moguće je vrh volframove elektrode
da bude zarobljen u materijalu šava.
5.
ELEKTROLUČNO ZAVARIVANJE POD ZAŠTITOM PRAŠKA - EPP
Princip postupka zavarivanja sastoji se u tome da se metalna elektroda, koja je istovremeno i
dodatni materijal, topi ispod sloja praška zbog toplote koja se oslobađa u električnom luku.
Električni luk se uspostavlja između osnovnog materijala i metalne elektrode koja je namotana na
kalem a koji se mehanizovano dovodi na mesto zavarivanja. U toku procesa zavarivanja električni
luk je pokriven slojem praška za zavarivanje koji se delimično i tom prilikom topi. Nakon
zavarivanja višak praška se odstranjuje za dalju upotrebu a troska nastala topljenjem praška se
uklanja.
Slika 6.- Skica EPP postupka zavarivanja
8
Za zavarivanje upotrebljava se kombinacija jedne žice i praška ali se mogu upotrebiti dve ili više
žica ili metalne trake.
EPP postupak zavarivanja koristi se kao automatski ili poluautomatski postupak kojim se mogu
zavariti bakar, nelegirani, niskolegirani i visokolegirani čelici svih debljina kao i mogućnosti
navarivanja trakom. Zavarivanje i navarivanje radi se u horizontalnom položaju. Ukoliko tehnološki
nije kvalitetno predviđen oblik žljeba mogu nastati diskontinuiteti tipa nespojenih mesta, troske ili
poroznosti uzrokovane nekvalitetnim i neadekvatnim sušenjem traka.
6.
ELEKTROLUČNO ZAVARIVANJE TOPIVOM ELEKTRODOM U ZAŠTITI GASA
- MAG / MIG POSTUPAK
Elektrolučno zavarivanje topivom elektrodom u zaštiti gasa - MAG/MIG postupak je postupak
spajanja metala topljenjem i očvršćavanjem dela istopljenog metala i dodatnog metala u obliku žice.
Za zaštitu rastopljene kupke metala koriste se inertni i aktivni gasovi ili njihove mešavine. Ukoliko
se kao zaštitni gas koristi ugljen-dioksid, aktivni gas, postupak se skraćeno naziva MAG (Metal
Active Gas). MIG (Metal Inert Gas) postupak zavarivanja za zaštitu rastopljenog metala koristi
inertne gasove kao što su argon ili helijum. Za zaštitu se koriste i mešavina navedenih gasova i
dodaci nekih drugih gasova kao što su kiseonik, azot i vodonik.
Postupak zavarivanja se izvodi kontinualno zbog stalnog dovođenja žice i nepostojanja troske, ali
uz veće rasprskavanje dodatnog materijala. Karakteristika postupka je mogućnost korišćenja žice
manjeg prečnika uz istovremeno korišćenje većih gustina struje i bržeg topljenja dodatnog
materijala.
S obzirom na prenos dodatnog materijala i oblik električnog luka pri zavarivanju u zaštiti gasa,
oblik električnog luka može biti: normalni, dugi, kratki i pulsirajući kao što je dato na slici 7.
Vrsta električnog luka
zavarivanju u zaštiti gasa
pri
Oblik električnog luka
Oznaka oblika luka
Način
prenosa
materijala
Normalni
Dugi
Kratki
Pulsirajući
s
l
k
p
U mlazu
Krupnim kapima
Kratkospojeni
Pulsirajući
dodatnog
Slika 7.
Pri zavarivanju debljih limova koriste se velike jačine struje i veći prečnici dodatnog materijala, kao
i prenos dodatnog materijala u mlazu. Od svih zaštitnih gasova jedino argon može da obezbedi
prenos u mlazu, uz dovoljnu jačinu struje.
Kratkospojeni prenos koristi se pri zavarivanju tankih limova pošto je ovaj postupak karakterističan
po periodičnom uranjanju vrha elektrode u rastop u uslovima kratkog spoja. Ovaj postupak
zavarivanja pogodan je za spajanje većih rastojanja u grlu žljeba i tamo gde se zahtevaju što manje
deformacije.
Prenos u krupnim kapima je prelaz između predhodna dva. Prenos pojedinačnih kapi odvija se u
9
kapima koje se odvajaju pre uranjanja u rastop. Kvalitet spoja je lošiji od predhodna dva.
Korišćenjem zaštitnog gasa helijuma obezbeđuje se prenos u krupnim kapima bez obzira na jačinu i
vrstu struje.
U primeni je najčešće pulsirajući prenos u zaštiti argona koji može da se, po kvalitetu, poredi sa
TIG postupkom zavarivanja. Ovakva primena zavisi od pulsirajuće struje iz pomoćnog izvora čija
učestalost impulsa može da se povećava. U slučaju nedovoljno podešenih parametara zavarivanja ili
primene neodgovarajućeg zaštitnog gasa u okolini zavarenog spoja mogu se naći sitne kapljice
rasprskanog materijala kao što se vidi na slici 8
Slika 8.
U slučaju oduvavanja zaštitnog gasa (promaje) stvaraju se dobri uslovi za stvaranje poroznosti i
lošeg zavarenog spoja kao na slici 9.
Slika 9.
Jedna od varijanti elektrolučnog zavarivanja je i zavarivanje punom elektrodnom žicom. Spajanje
osnovnog materijala i dodatnog metala sa zaštitom od gasa koji nastaje sagorevanjem i razlaganjem
punjenja žice u obliku praha koji se nalazi unutar žice i elentualnom dopunskom zaštitom gasom,
najčešće CO2. Ukoliko se koristi samo zaštitna žica to znači da se ne koristi dopunska zaštita
pomoćnim gasom, što znači da punjene žice u svom sastavu sadrže materije koje stvaraju zaštitni
gas i povećanu količinu dezoksidanata.
10
Za razliku od obložene elektrode, obloga kod punjenih žica, prašak, je unutar žice koja može da se
namota na kalem.
Prednosti zavarivanja punjenom žicom su značajno povećanje produktivnosti i mali broj potrebnih
prečnika žice, za iste mehaničke osobine i kvalitet šava. Takođe, punjene žice daju nizak sadržaj
vodonika u metalu šava. U odnosu na MAG/MIG postupak zavarivanja punjenim žicama je jeftiniji
a kvalitet bolji jer je kod ovog postupka manje rasprskavanje dodatnog materijala i smanjena je
osetljivost na poroznost.
7.
OZNAČAVANJE POSTUPAKA ZAVARIVANJA
Standardom JUS EN ISO 4063 /05 utvrđeni su označavanje postupaka zavarivanja i lemljenja,
referentnim brojevima. svaki postupak je određen jednim referentnim brojem.
Srandardom su obuhvaćene glavne grupe postupaka (jedna cifra), grupe (dve cifre) i podgrupe ( tri
cifre). Ovaj sistem označavanja je namenjen kao pomoć crtanju, izradi radnih lista, specifikacija
tehnologija zavarivanja itd.
Kada se zahteva potpuno označavanje postupka zavarivanja, oznaka mora da izgleda na sledeći
način:
Primer:
Postupak 141 elektrolučno zavarivanje sa volframovom (tungstenovom) elektrodom u zaštiti
inertnog gasa (TIG) označava se na sledeći način:
Postupak ISO 4063-141
U tabeli 1 su dati važniji postupci i referentni brojevi koji se kod nas najčešće upotrebljavaju.
Tabela 1.
1
101
11
111
114
12
121
122
13
Elektrolučno zavarivanje
Elektrolučno
zavarivanjetopivom
elektrodom
Elektrolučno zavarivanje
bez zaštitnog gasa
Elektrolučno zavarivanje
obloženom elektrodom
Elektrolučno zavarivanje
samozaštitnom punjenom
elektrodom
Elektrolučno zavarivanje
pod praškom
Elektrolučno zavarivanje
pod praškom sa
elektrodnom žicom
Elektrolučno zavarivanje
pod praškom sa
elektrodnom trakom
Elektrolučno zavarivanjeu
zaštitnom gasu sa topivom
131
135
14
141
15
18
2
21
211
11
elektrodnom žicom
Elektrolučno zavarivanje u
zaštiti inertnih gasova MIG
Elektrolučno zavarivanje u
zaštiti aktivnih gasova
MAG
Zavarivanje pod zaštitnim
gasom sa netopivom
elektrodom
Elektrolučno zavarivanje
sa volframovom
elektrodom u zaštiti
inertnog gasa TIG
Elektrolučno zavarivanje
plazmom
Elektrolučno zavarivanje
ostali postupci
Elektrootporsko
zavarivanje
Elektrootporsko tačkasto
zavarivanje
Jednostrano
212
22
221
222
225
23
24
25
29
3
31
311
312
313
4
41
42
44
441
47
5
51
52
7
71
72
73
74
elektrootporsko tačkasto
zavarivanje
Dvostrano elektrootporsko
tačkasto zavarivanje
Elektrootporsko šavno
zavarivanje
Elektrootporsko šavno
zavarivanje sa preklopom
Elektrootporsko šavno
zavarivanje sa utvrđenim
rasterom
Elektrootporsko sučeono
šavno zavarivanje sa
trakom
Elektrootporsko
bradavičasto zavarivanje
Zavarivanje varničenjem
Elektrootporsko sučeono
zavarivanje pritiskom
Ostali postupci
elektrootporskog
zavarivanja
75
77
78
782
783
784
785
788
8
81
82
83
84
88
Gasno zavarivanje
Zavarivanje plamenom
kiseonik – gorivi gas
Zavarivanje plamenom
kiseonik- acetilen
Zavarivanje plamenom
kiseonik- propan
Zavarivanje plamenom
kiseonik- vodonik
9
91
912
913
918
924
Zavarivanje pritiskom
Ultrazvučno zavarivanje
Zavarivanje trenjem
Zavarivanje visokom
mehaničkom energijom
Zavarivanje eksplozijom
Zavarivanje gasno pod
pritiskom
93
94
924
942
943
944
946
952
Zavarivanje snopom
Zavarivanje elektronskim
snopom
Zavarivanje laserom
Ostali postupci zavarivanja
Aluminotermijsko
zavarivanje
Zavarivanje pod troskom
Zavarivanje elektrogasno
Zavarivanje indukcijom
956
96
97
971
972
12
Zavarivanje svetlosnom
radijacijom
Zavarivanje električnim
iskrenjem
Zavarivanje vijaka
Elektrolučno zavarivanje
vijaka
Elektrolučno zavarivanje
vijaka sa keramičkim
prstenom ili zaštitnim
gasom
Elektrolučno zavarivanje
vijaka kratkospojenim
lukom
Elektrolučno zavarivanje
vijaka pražnjenjem
kondenzatora
Zavarivanje trenjem vijaka
Rezanje i žlebljenje
Gasno rezanje
Elektrolučno rezanje
Rezanje plazmom
Rezanje laserom
Žlebljenje plamenom
Tvrdo lemljenje, meko
lemljenje i zavarivačko
lemljenje
Tvrdo lemljenje
Tvrdo lemljenje plamenom
Tvrdo lemljenje peći
Elektrootporsko lemljenje
Vakuumsko tvrdo lemljenje
Drugi postupci tvrdog
lemljenja
Meko lemljenje
Meko lemljenje
Meko lemljenje plamenom
Meko lemljenje peći
Meko lemljenje uranjanjem
Indukciono meko lemljenje
Meko lemljenje lemilicom
Meko lemljenje u kupki
lema
Drugi postupci mekog
lemljenja
Zavarivačko lemljenje
Zavarivačko gasno
lemljenje
Zavarivačko elektrolučno
lemljenje
U prilogu standarda dat je spisak zamenjenih i zastarelih postupaka koji su sadržani u
standardu ISO 4063/1990. Oni su izostavljeni u revidovanoj verziji ali oni se mogu
koristiti u posebnim slučajevima i mogu biti uključeni u različite oblike dokumenata.
8.
ZAKLJUČAK
Zavarivanje je proces spajanja dva ili više metalna dela istog ili približno istog
hemijskog sastava. Spajanjem se dobija nerazdvojiva veza.
Zavarivanje se izvodi pod dejstvom toplote, uz dodavanje ili ponekad bez dodavanja
dodatnog materijala i uz primenu pritiska ili bez njega. Pri zavarivanju vrši se lokalno
zagrevanje ivice metalnih delova koje treba spojiti (zavariti). Zagrevanje se vrši do
temperature pri kojoj metal prelazi iz čvrstog u testasto ili tečno stanje, što zavisi od
vrste i načina zavarivanja.
Postoji više različitih postupaka zavarivanja i svi su oni standardizovani. Primena
određenog postupka zavarivanja zavisi od više različitih faktora a na izbor određenog
postupka najviše utiče konstrukcija proizvoda, odnosno njegova namena i upotreba,
odabrani materijali za izradu proizvoda, kao i tehnološki nivo proizvodnje proizvoda.
LITERATURA
[1] Jovan Tepić: Materijali sa predavanja, Beograd, 2009.
[2] Stojan Sedmak: Tehnologija materijala, Savremena administracija, Beograd, 2009.
13
Download

Zavarivanje - MyHomeoSoft