OBJEKTI I OPREMA
U SVINJOGOJSTVU
OPŠTI POJMOVI
U razvoju svinjogojstva u poslednjih desetak godina desile su se ogromne
promene. One se mogu svrstati u 3 grupe:
- povećanje proizvodnih mogućnosti svinja,
- povećanje kvaliteta mesa,
- povećanje radne produktivnosti.
Pokazatelji te tvrdnje mogu biti kroz neke primere dokazani:
- po jednoj krmači se godišnje ostvaruje prirast od 2.000 kg (pa čak i
2.500 kg) žive mere, odnosno najmanje 20 (odn. čak i 25) tovljenika,
uz potrošnju hrane od manje od 3 kg za kg prirasta!
- učešće mesnog dela u polutkama sve više “osvaja” granicu od 60%!
- jedna radna snage već standardno “izlazi na kraj” sa (bar) 150 krmača.
Za visok uspeh podjednako su zaslužni sledeći faktori:
- genetsko-biološke osnove, odnosno selekcija, što na kraju
znači rase i hibride,
- hrana (sastav i kvalitet) i ishrana, odn. način pripreme i
distribucija hrane,
- uslovi držanja, smeštaj, klima, postupci i sl.
Kao rezultat iznetog proizvodnja svinjskog mesa se već nekoliko decenija
jako povećava. Taj razvoj se i dalje nastavlja, šta više sa još bržim povećanjem.
Osnovu uslova držanja svinja čini uži ambijent smeštaja. To su tzv. mikroklima (temperatura, vlaga i sastav, odn. čistoća vazduha), kao i smeštajni prostor
(za kretanje, a naročito za ležanje i odmor).
U našoj zemlji su opšta saznanja o najnovijim objektima i opremi za gajenje stoke uopšte, a to znači i svinja, veoma skromna i malo raširena.
189
Stanje i mogućnosti u našoj zemlji
Van svake sumnje je da je ukupno stočarstvo u našoj zemlji u poslednjih
desetak godina u - stalnom padu. Taj pad je upravo u svinjogojstvu najizrazitiji.
Za veći obim proizvodnje svinjskog mesa u našoj zemlji postoje veoma dobri uslovi! A to je uvek bila najvažnija osnova svinjogojstva (odnosno stočarstva
u celini). Pod tim uslovima se podrazumeva sledeće:
1. Tradicija kao veoma značajna podloga za široku proizvodnju.
2. Proizvodnja stočne hrane (kukuruza, a zatim ječma, soje,
suncokreta) kao osnove svinjogojstva.
3. Ukupno mali broj stoke u našoj zemlji, verovatno manje od
0,5 uslovnih grla po hektaru.
4. Dovoljno raspoloživih površina za korišćenje stajnjaka i zaštitu
okoline od zagađivanja.
5. Kadrovi i radna snaga u velikom broju, ali i sa velikim iskustvom.
6. Potrebe za proizvodnjom svinjskog mesa za sopstvene potrebe.
7. Velike mogućnosti za izvoz.
8. Potreba i mogućnosti za proizvodnju zdrave hrane.
9. Raspoloživi kapaciteti industrije stočne hrane i prerade mesa.
Uticaj savremenih objekata i opreme
Po obimu troškova u proizvodnji mesa (tov svinja) podjednak uticaj imaju
troškovi stočne hrane i nabavke prasadi, na pr. po 30-40% od ukupnih troškova.
Na trećem mestu su troškovi objekata i opreme sa oko 15-20%.
Na osnovu stanja u svetu, prva dva faktora imaju jednu manje-više zajedničku osnovu: oni su već u manjoj ili većoj meri standardizovani:
- dvojnim ili trojnim ukrštanjem dobijaju se prasad za tov sa jako izraženim
željenim osobinama - visok i brz prirast, dobra konverzija hrane, visok kvalitet,
itd.
- hrana se standardno sprema u mešaonama sa osnovnim energetskim podlogama po kategorijama + potreban proteinski deo + kompletan vitaminskomineralni deo.
Kod ta dva faktora praktično nema (odn. ne sme da bude) otstupanja, ako se
želi da postigne željeni cilj.
Treći faktor (objekti i oprema, uključujući i rad) dolazi utoliko više do
izražaja i ima sve veći uticaj!
190
Uticaj objekata i opreme bio je oduvek poznat po 3 osnovna faktora:
• uslovi za život svinja
Ovo je najvažnija karakteristika: samo u povoljnim uslovima dolaze do
izražaja biološke mogućnosti svinja i kvalitet hrane, koji se uobičajeno koristi.
• uslovi za rad čoveka
Ova karakteristika danas se podrazumeva da rad čoveka u objektima za svinje ne sme da bude ničim ugrožen.
• produktivnost čoveka
Ovde je zadatak veoma jasan: sa što manjim radom postići što veću produktivnost.
U stvari, kao konačan efekat uticaj objekata i opreme je na najvažnije proizvodno-ekonomske faktore:
a) brzina prirasta
Razlike mogu biti veoma velike, i to sa istim biološkim osobinama i istom
hranom: u povoljnim uslovima čak i do 900 gr/dan, odn. sa dužinom tova od
samo 90-100 dana, ali i sa prirastom manjim od 600 gr/dan, kada se tov otegle i
na preko 150 dana!
b) konverzija hrane
Ovde nije teško izračunati razlike, koje nastaju na farmi, u regionu ili u državi, ako se po kilogramu prirasta troši samo 2,8 kg hrane u odnosu kada se troši
po 1 ili čak i 1,5 kg više!
c) zdravstveno stanje
Opšti uticaj smeštaja svinja i okolne mirko-klime u objektima ima najveći
uticaj na ukupno opšte zdravstveno stanje svinja! To dolazi do jačeg izražaja
kod 2 kategorije:
- kod prasadi sa velikim uticajem čak na opstanak (gubitke) - znači na neki
način i životno pitanje!
- u tovu zbog većeg uticaja na ekonomičnost, pošto se radi o najbrojnijom,
nekako "završnoj" kategoriji.
d) uticaj na kvalitet mesa
Ovaj faktor se pojavljuje i sve više ističe tek poslednjih godina! Jer, kvalitet mesa se sve redovnije utvrđuje i iskazuje, pa se ističe njegova zavisnost od
načina ishrane, i to uticaj na 2 pokazatelja kvaliteta mesa:
- na sadržaj mesnog dela, i to već kada prelazi "granicu" od 55%,
- na strukturu građe mesa!
191
Direktan uticaj opreme već počinje od vida smeša hrane, na primer da li je
suva, kašasta ili tečna (mokra). Još veći uticaj je preko sistema ishrane, kao što
su ishrana po volji (ad libitum), ili pak ograničena i kontrolisana ishrana! Najintenzivniji uticaj je pri kraju tova, kada može da dođe do većeg "zamašćenja" nagomilavanja masnog dela.
Struktura farmi svinja
Veličinu farme određuje veličina površine u biljnoj proizvodnji! Ta površina je potrebna za sigurno iskorišćenje stajnjaka kao organskog đubriva. Znači,
veličinu farme određuje pre svega ekologija (odnosno zaštita sredine).
Drugi važan pokazatelj veličine farme su - norme rada. U velikom broju
farme su u okviru jedne familije. Tada je veličina tolika, da sve poslove može da
obavi jedna radna snaga. Norme približno iznose:
- 10-20 radnih časova potrebno je po krmači godišnje (sa odgojem prasadi),
znači 100-200 krmača po jednoj radnoj snazi,
- 10-30 minuta po 1 tovljeniku, što znači 5.000-10.000 tovljenika godišnje
na 1 radnu snagu!
Ovako visoke norme podrazumevaju samo rad na farmi sa visokim stepenom mehanizovanosti i sa jakom stručnom pomoći sa strane.
Za praktične pojmove veličina farme svinja jednog vlasnika, bez radne snage sa strane, kreće se u granicama:
- oko 50-100 krmača + tov (tzv. "zatvorena farma"),
- 100-200 krmača sa odgojem prasadi,
- 2.000 tovnih mesta (samo tov).
U Evropi se nastoji da se postignu ove norme. Za našu državu ovakve norme su danas veoma visoke i mogu da budu samo - neki krajnji cilj u budućnosti!
OBJEKTI ZA SVINJE
Pod pojmom "objekat" podrazumevaju se zgrade, i to počev od najjednostavnijih i najjeftinijih, pa do najskupljih i najsloženijih.
Po osnovnoj podeli postoje 2 grupe objekata:
I - ZATVORENI, sa toplotnom izolacijom (manjeg ili većeg stepena) i sa
kontrolisanom klimom (takođe manjeg ili većeg stepena),
II - OTVORENI, polu-otvoreni ili čak zatvoreni, ali bez toplotne izolacije i
sa prirodnom (nekontrolisanom) klimom.
192
Objekti za svinje mogu da budu i:
- univerzalni, što znači za držanje svih kategorija u jednom objektu.
U našoj zemlji je na ovaj način izgrađeno veći broj velikih farmi tzv. tunelskog tipa. U velikim zgradama velike dužine drže se zajedno sve tri osnovne
kategorije: (u početku) krmače (u bukarištu, u čekalištu i u prasilištu), prasad u
odgoju i (na kraju) - tovljenici.
Istina, ovakav tip objekata i način držanja svinja poslednjih godina gubi na
značaju!
- specifični objekti samo za jednu kategoriju.
To u stvari znači i fizičko odvajanje kategorija (krmače, prasad, tovljenici).
Jer, i zahtevi pojedinih kategorija su različiti:
a) KRMAČE u čekalištu i u bukarištu mogu biti sa jednostavnijim, prirodnijim smeštajem, dok u prasilištu mora biti viši stepen higijenskih i zdravstvenih
uslova,
b) PRASAD u odgoju obavezno moraju imati kontrolisanu klimu, pre svega
zbog toplote,
c) TOVLJENICI mogu da budu držani na dva načina: vrlo intenzivno u
kontrolisanim (veštačkim) klimatskim uslovima, ali i manje intenzivno u prirodnijim uslovima.
Uticaj objekata u svinjogojstvu je jako značajan bar po dva osnova:
1) po visini investicija kod izgradnje novih ili rekonstrukcije postojećih objekata,
2) po uticaju na ostvarivanje radnih procesa i postizanje proizvodnih
rezultata.
U praksi se uvek nastoji da se “pomire” ove dve osnove: da se postižu što
bolji rezultati, ali da istovremeno budu što manja investiciona ulaganja.
Pored iznetog, u vezi objekata važan je i faktor troškova u toku proizvodnje, koji se izazivaju korišćenjem opreme (utrošak energije).
Po razvoju svinjogojstva poslednjih 10-20 godina sve više su se nametali i
koristili zatvoreni tipovi objekata sa kontrolisanom klimom. To je omogućavalo
podizanje intenzivnosti i sve veće rezultate u proizvodnji, na pr. prirast u tovu
od 800 gr/dan, konverziju hrane od samo 2,8:1 kg/kg, itd. Naravno, sa visokim
stepenom mehanizacije i automatizacije postizan je sve veći stepen radne produktivnosti.
193
Taj trend u razvoju se i dalje nastavlja. Na taj način se i objekti i rad čoveka bolje iskorišćavaju. Tako se na 1 kvadratni metar objekta proizvodi u tovu
oko 300 kg prirasta, a istovremeno ne troši više od 30 minuta rada čoveka!
Međutim, i u svinjogojstvu se poslednjih desetak godina sve više nameću
razmišljanja o podizanju i korišćenju jednostavnijih i, pre svega, jeftinijih objekata. U stvari, u osnovi takvih razmišljanja je sve jača želja da se i svinje drže prirodnije! Time bi se i način držanja svinja "vratilo" malo unazad, ali bi se pri
tom postigla bar dva važna cilja:
- da se umanji, pa čak i izbegne opasnost od pojave masovnih bolesti,
- da se dobijaju što prirodniji, zdraviji proizvodi!
Naravno, i kod ovih jednostavnijih i jeftinijih objekata sa sve prirodnijom
klimom nastoje se postići što bolji rezultati. Šta više skoro onakvi, kakvi se postižu i kod zatvorenih objekata sa toplotnom izolacijom. To se u značajnoj meri i
postiže! Iz tog razloga ova vrsta objekata postaje sve privlačnija, čak i u državama EU kao tehnološko-ekonomski najrazvijenijim!
100
90
80
70
60
50
40
30
20
10
0
1
2
Sl. 1. Struktura troškova savremene staje za svinje sa toplotnom izolacijom
1 - pojedini troškovi (odozgo naniže: zemljani radovi, betoniranje i zidanje, stolarija,
krov, malterisanje, prozori i vrata, lager stajnjaka, ventilacija i grejanje, instalacija,
ishrana, oprema u staji). 2 - dve osnovne grupe - gore gradnja, dole tehnika (oprema)
Za našu zemlju novi tipovi jeftinijih objekata mogu da imaju mnogo veći
značaj. Najveći razlog su finansijske poteškoće, koje će svakako biti aktuelne u
narednim godinama. Iz tog razloga treba odmah istaći najvažniji podatak: investiciona ulaganja u nove tipove objekata iznose samo 30-40% u odnosu na objekte sa kontrolisanom klimom! Kod manjih privatnih farmi značajan deo uštede
čini i mogućnost "samo-pomoći" preko ulaganja sopstvenog rada i pomoći
suseda (kao kod svake gradnje jednostavnijih objekata).
194
160
140
120
100
80
60
40
20
0
1
2
3
4
5
6
Sl. 2. Upoređenje ukupnih troškova za 3 tipa objekata: levo sa tesanom građom,
u sredini metalne konstrukcije, desno sa netesanom okruglom građom. U sva
tri slučaja levo sa ravnim podom, desno sa kanalima za tečni stajnjak
U pogledu troškova oko objekata za svinje pojavljuju se čak velike krajnosti. Šta to znači?
Ako se izvrši pojednostavljeno grupisanje, onda se približno pojavljuju čak
tri grupe:
PRVA GRUPA - najskuplji objekti
Kod tova svinja (kao najbrojnije kategorije) to su objekti sa dobrom toplotnom izolacijom i sa potpunom veštačkom razmenom vazduha. Oni redovno
imaju i najsloženiju, a to znači i najskuplju opremu za ishranu i potpuna rešenja
za čišćenje bez učešća rada čoveka
Njihovu vrednost kao merilo obeležavamo sa 100%. U datom dijagramu
predstavljeni su troškovi za objekat sa oko 500 tovnih mesta. Oko 75% troškova
čini zgrada (objekat) sa kanalima i lagerom za stajnjak. Od ostatka oko 9%
su troškovi pregrada bokseva, a samo po oko 6% su troškovi najsavremenije
oprema za ishranu i za ventilaciju (sa grejanjem).
Realna vrednost troškova izgradnje i opremanja ovakvih objekata kreće se
oko 800-1.000 poena. Za bolje razumevanje treba znati da je to približna vrednost za oko 400-500 kg žive mere svinja pri otkupu (sa oko 2-2,5 poena/kg).
Ovakvi objekti su veoma prihvatljivi u najrazvijenijim zemljama. Razlozi
tome su:
1) Veoma skupa radna snaga, na primer sa (najmanje) 20 poena/radni sat,
odnosno najmanje 40.000 poena/godina/radna snaga. Osim toga teško je obezbediti radnu snagu dobre kvalifikacije, iskustva i - pouzdanosti;
195
2) Visok stepen organizovanosti i međusobne povezanosti, na primer u
snabdevanju (po potrebi) prasadima ili hranom, rešenja problema stajnjaka, itd.,
omogućava sigurniju intenzivnu proizvodnju;
3) Potreba da se sa visokom produktivnosti snize ukupni troškovi, pa time
konačna ekonomičnost!
DRUGA GRUPA - najjeftiniji objekti
Ova grupa objekata je suprotna krajnost u odnosu na prethodnu grupu. Radi
se objektima bez ikakve toplotne izolacije i sa prirodnom klimom. Kao najjednostavniji objekti služe, pre svega, za fizičku zaštitu stoke (od atmosferilija,
krađe, pristupa stranih lica ili životinja i sl.).
Troškovi podizanja takvih objekata direktno zavise od dva veća faktora:
a) veličine objekta
Manji objekti su redovno skuplji po jedinici površine. Treba stoga nastojati
da objekti budu veći, odnosno najveće moguće (potrebne) veličine u zavisnosti
od raspoloživog prostora. Na primer za 1.000 tovnih mesta moguće je imati
samo jedan, ali isto tako i dva objekta (po 500 tovnih mesta). U drugom slučaju
(gradnjom dva objekta) troškovi izgradnje se povećavaju za najmanje 10-15%.
b) podna konstrukcija
Ovde je reč o dva tipa podne konstrukcije - sa plitkim ili sa dubokim kanalima (sa rešetkama). Objekti sa plitkim kanalima su, naravno, znatno jeftiniji,
često i za 40-50%!
Kao zaključak ovde se nameće: manji objekti sa dubokim kanalima su redovno najskuplji!
U iznetim primerima pojavljuju se i razlike u pogledu korišćenja raznih
materijala (drvo - čelik), ali su te razlike znatno manje.
Računajući samo troškove podizanja (znači, ne i opremanja), kod ove grupe
najjeftinijih objekata moguće je "izaći na kraj" i sa čak samo 15-20% u odnosu
na objekte prethodne grupe!
Ovaj podatak je veoma važan, pre svega za sve one investitore, koji ne moraju (ili ne mogu!) da idu na skupe objekte. To znači:
- tamo gde ima dovoljno jeftine radne snage,
- gde je nerealno očekivati dovoljno visok stepen ukupne (disciplinovane)
organizovanosti,
- gde produktivnost rada ne utiče značajnije na ukupan rezultat (ekonomičnost).
196
Za uslove naše zemlje ova grupa objekata zaslužuje najvišu pažnju. Pored
najvažnijeg razloga (niski troškovi izgradnje) treba istaći još i:
a) troškovi opremanja objekata ove grupe ne moraju da pređu 50% u odnosu na (obaveznu) opremu objekata prethodne grupe,
b) uvođenje objekata ove grupe u praktično korišćenje je lakše i jednostavnije.
Međutim, u isto vreme je želja (a svakako i potreba) da se i u ovom tipu
objekata postižu najbolji rezultati. Da bi se u tome zaista i uspelo potrebno je:
1) Kod izgradnje ispuniti u detaljima sve ono, što je potrebno kao uslov za
visoke proizvodne rezultate. To bi minimalno bilo:
1-1) prostor za ležanje svinja u tovu mora da omogući visoku udobnost
smeštaja (ležanja) i temperature;
1-2) korišćenje savremenih hranilica, pre svega na bazi kašaste i tečne
hrane;
1-3) obezbediti visok stepen higijene sredine, uključujući vazduh!
2) Kod korišćenja objekata je takođe slično. Naime, kod ovih objekata je
uticaj čoveka - radnika veliki. To se ispoljava bar na 2 načina:
2-1) kontrola i (svakodnevno) održavanje opreme, pre svega za ishranu i
napajanje, kao i održavanje higijene;
2-2) redovnu i čestu kontrolu svih životinja u tovu radi zapažanja promena i dodatnih intervencija.
TREĆA GRUPA - kombinovani objekti
Ova grupa je na neki način - veštačka! Naime, ovu grupu objekata čini
kombinacija iz prve dve grupe. To kombinovanje može biti na razne načine i iz
raznih pobuda, odnosno sa raznim ciljevima. Ipak, ova grupa objekata nije neka
celina, pa se navodi samo kao mogućnost, koja nastaje iz dve osnovne grupe
objekata.
TIPOVI ZATVORENIH OBJEKATA
SA KONTROLISANOM KLIMOM
Ova grupa objekata je već odavno poznata i ima standardizovana rešenja.
Kod nekih kategorija se ovakvi objekti obavezno moraju da koriste, pre svega za
odgajalište, a zatim i za prasilište. U velikom broju slučajeva u ovakvim objektima se odvija i tov svinja.
197
Samo, objekti ove grupe spadaju u najskuplje, bez obzira na određene prednosti u pogledu postizanja proizvodnih rezultata i smanjenog utroška rada.
U objektima ovog tipa klima je redovno kontrolisana. To znači da se u njima klima može da prilagođava uzrastu (potrebama) svinja. Pri tome se izdvajaju
tri osnovne stvari:
- u toku zime sačuvati najveći deo toplote, odnosno održavati minimum
potrebne temperature,
- u toku leta “odnositi” višak toplote,
- u toku cele godine obezbeđivati potrebne količine čistog vazduha.
Ovaj tip objekata ima 3 osnovne karakteristike:
1) vrlo intenzivno korišćenje, što znači veliki broj životinja na maloj
površini,
2) visok stepen mehanizovanosti, pa veoma mali utrošak rada,
3) visoki troškovi izgradnje i opremanja.
Na ovom mestu treba istaći još bar 2 podatka:
- u najrazvijenijim zemljama Zapadne Evrope ovaj tip objekata kod tov
zauzima bar 80%,
- udeo ovih objekata se poslednjih godina ne povećava, već šta više smanjuje na račun jeftinijih i jednostavnijih, odnosno sa sve prirodnijim držanjem
životinja.
- ipak, objekti ove grupe i dalje opstaju, pošto se postižu najbolji rezultati.
Jer, ovde su potpuno kontrolisani klimatski uslovi, najveći stepen higijene i potrebno je najmanje rada!
Od velikog broja tipova i varijanti objekata ove grupe kod tova svinja izdvajaju se dve najviše zastupljene grupe: sa polurešetkastim i sa potpuno rešetkastim podovima.
Objekti - boksevi sa polurešetkastim podovima
Tov svinja odvija se u grupama od po 10-15 grupa/boks. Cela površina boksa deli se na puni deo i na rešetkasti deo.
Puni deo zauzima nešto veći deo boksa, na pr. 60-75%. On je sa malim
nagibom ka rešetkastom delu. U pod ovog dela boksa treba ugraditi toplotnu
izolaciju. Ovaj puni deo boksa nalazi se obavezno uz korita ili hranilice.
Rešetkasti deo boksa kao manji zauzima 25-40% od cele površine boksa.
Danas se pravi skoro isključivo od armirano-betonskih gredica.
198
Sl. 3. Objekat sa polurešetkastim podom
Ukupna površina boksa iznosi oko 0,60-0,65 m2/TM (tovno mesto) u predtovu i oko 0,75 m2/TM u završnom tovu. Jedan boks sa 15 TM u predtovu
(na pr. 4,0 x 2,3 m) može da ima oko 12 TM u završnom tovu.
Prednost ovog tipa bokseva je u tome što se lakše rešava pitanje toplote u
toku zime. Naime, kada je najhladnije svinje leže isključivo na punom delu boksa, pa lakše podnose nedostatak toplote u vazduhu. Kod savremenih farmi on se
koristi najčešće za predtov, kada je u stvari veoma važno da se ostvari toplotni
bilans.
Nedostatak ovih bokseva je zbog nešto veće površine (u odnosu na potpuno
rešetkaste bokseva). Kod njih je i veća opasnost od jačeg prljanja bokseva.
U principu, koriste se ređe, nego boksevi sa potpuno rešetkastim podovima.
Objekti sa boksevima sa potpuno
rešetkastim podovima
Kod ovog tipa bokseva za svinja (pre svega za tov) ističu se dve karakteristike:
- ovde je cela površina boksa rešetkasta, pa se cela koristi "univerzalno" - i
za ležanje i za kretanje;
- prostor ovog tipa bokseva se najbolje koristi - znači treba ga najmanje po
jednom mestu za svinje.
199
Ukupna površina boksa iznosi oko 0,5 m2/TM u predtovu i oko 0,6 m2/TM
u završnom tovu
Sl. 4. Objekat za svinje sa potpuno rešetkastim podovima
Ovo je daleko najčešći tip objekata, odn. bokseva za tov, što znači za najmnogobrojniju kategoriju svinja. Za ovakve bokseve i način držanja svinja podrazumeva se da imaju obezbeđene sve uslove u najpogodnijem obliku. To znači
potpuno obezbeđenje mikro-klime - dovoljne količine svežeg vazduha i dovoljnu toplotu. Uz to se obezbeđuje i najveća moguća čistoća (higijena). Na taj način se u ovim objektima postižu najbolji proizvodni rezultati, kao najbrži prirast,
najmanji gubici, najbolje iskorišćenje hrane, itd. Uz to je potrebno najmanje
rada!
Naravno, podizanje i opremanje objekata sa potpuno rešetkastim podovima
je uvek - najskuplje! Na pr. ne retko to znači i investiciju od oko 1.000 poena po
jednom tovnom mestu (ili čak i više od vrednosti za oko 500 kg žive mere u
otkupu svinja)!
Kod ova dva tipa objekata za svinje ne koristi se prostirka. Znači, formira
se tečni stajnjak. On se potpuno i sigurno odvodi na više načina bez učešća rada
čoveka, ili je taj rad vrlo mali. Isto tako se retko koristi dodatna voda. Znači, svi
dalji postupci sa tečnim stajnjakom (iznošenje iz staja, lagerovanje, dorada ili
obrada, odnošenje izvan farme i korišćenje) su manje - više mehanizovani i u
praksi se standardno koriste.
200
TIPOVI OTVORENIH OBJEKATA
SA PRIRODNOM KLIMOM
U praksi se koristi veći broj tipova i varijanti ove grupe objekata za svinje.
Među njima se, ipak, ističu 3 osnovna: sa dubokom prostirkom, sa kosim podom
i sa sanducima za spavanje.
Zajednička osobina im je to što u najvećoj meri imaju prirodnu klimu u
objektu. Ipak, svaki tip ima i svoje specifičnosti, a to znači prednosti i mane.
Za korišćenje ovih objekata ima mnogo razloga, ali se ističu dve osnovne
grupe razloga. To su manja ukupna ulaganja (niže investicije) i prirodnije
(zdravije) držanje svinja.
Manja ulaganja odnose se, pre svega, na podizanje objekata (staja). Naime,
u ovom slučaju objekti služe samo kao neka vrsta spoljne zaštite od nekontrolisanog pristupa (ljudi i životinja). Na taj način se objekti podižu lakše, brže i mnogo jeftinije. Time se direktno utiče na smanjivanje ukupnih troškova proizvodnje svinjskog mesa, odn. na obezbeđenje ekonomičnosti te proizvodnje.
Prirodnije držanje svinja ima istovremeno dva cilja:
- da se u najvećoj meri očuva zdravlje svinja, odnosno spreči opasnost od
pojava većih obolenja,
- da se takvim držanje svinja dobiju zdraviji proizvodi, znači meso za nesmetanu širu upotrebu.
Boksevi sa dubokom prostirkom
Držanje svinja na tzv. dubokoj prostirci je jedan od najstarijih, koji se zadržao i u današnje vreme pod određenim uslovima. Koristi se za sve kategorije:
krmače u čekalištu, odgoj prasadi i za tov.
Osnovni uslov je da se raspolaže sa dosta prostirke (slame).
Jer, u proseku treba računati sa
10 ili više kg dnevno po jednom
uslovnom grlu!
Dalji uslov je povećani utrošak rada - za prostiranje i za rastresanje prostirke, za čišćenje, za
održavanje higijene. Znači treba
imati dovoljno radne snage.
Sl. 5. Tipičan objekat za tov svinja
sa dubokom prostirkom
201
Sa korišćenjem mnogo prostirke pojavljuju se i određene prednosti, a to su:
- veoma jeftini i jednostavni objekti (koji, istina, moraju biti dovoljno
visoki),
- jednostavnije rešavanje problema stajnjaka,
- čvrsti stajnjak je bolja podloga za đubrenje, naročito kod intenzivne biljne
proizvodnje (povrtarstvo).
Sa dubokom prostirkom prave se relativno veliki boksevi za veći broj svinja. Na primer za 10-15 krmača, za 30-50 prasadi, za 20-40 tovljenika. Boks ima
dva dela: najveći deo (čak i do ¾ boksa) je spušten, a samo manji uzdignut.
Na spuštenom delu koristi se prostirka, i to 2-3 puta nedeljno. Ovde svinje
provode najveći deo vremena. U pogledu čišćenja moguće je više načina. Izdvajaju se dva:
- posle nekog perioda, na primer posle 3 ili 6 meseci, obično posle nekog
turnusa (odgoja prasadi ili tova),
- čak posle 2 ili 3 turnusa; tada se objektu već pojavljuje pravi kompost od
stajnjaka.
Na delu, koji je uzdignut za 3-4 stepenice, nalazi se oprema za hranjenje i
napajanje. Poslednjih godina za ishranu se koriste skoro isključivo nove hranilice za kašastu hranu (odn. hranilice + pojilice), ali i sve više (kod većih farmi) i
oprema za tečnu hranu.
Duboka prostirka kod držanja krmača se sve više kombinuje sa automatima
za programiranu ishranu. Tada se formiraju toliko velike grupe, koliko je odgovarajuće za jedan automat.
Treba istaći da se za ovaj način držanja svinja najpre koriste postojeći stari
jednostavni objekti bez tavanica, znači sa dovoljnom visinom radi većih količina
vazduha.
Boksevi sa kosim podom
Objekti za svinje sa boksevima, koji imaju izražen kosi pod, spadaju u novija rešenja. Koriste se pre svega za tov, a potom i za odgoj prasadi. Imaju nekoliko karakterističnih osobina:
- pod bokseva ima veliki nagib od 8-10%,
- odnos dužine i širine bokseva ne bi trebao da bude manji od 2:1,
- pri poprečni zid (pregradu) pri vrhu bokseva postavljaju se rešetkaste
“korpe” sa slamom.
202
Princip korišćenja
jednostavan:
je
- svinje rado čupkaju
slamu (više kao zabavom!),
manje pojedu, a veći deo služi kao prostirka,
- slama - prostirka se
postepeno potiskuje naniže
Sl. 6. Novi tip objekata za tov svinja
ka kanalu za čišćenje; prosa kosim podom
stirka je radi toga najčistija u
gornjem delu boksa, a najprljavija u donjem ka kanalu,
- u zimskom periodu, na primer od 4-5 meseci, gornji deo boksa se delimično “pokriva” jednom rešetkom na visini od oko 1 m, na koji se postavlja sloj
slame; time se stvaraju povoljniji (topliji) uslovi za ležanje - spavanje.
Za ishranu se i ovde sve češće koriste nove hranilice za kašastu hranu. Po
pravilu postavlja se jedna na pregradu između dva boksa, što znači za 25-30 tovnih mesta.
Ovde je takođe podizanje jednostavno i jeftino, pa treba očekivati dalju
veću primenu u praksi. Ukupna površina boksa za kraj tova je oko 1 m2/TM.
U zavisnosti od količine slame kao prostirke dobija se veći ili manji deo
čvrstog stajnjaka.
Boksevi sa "sanducima" za spavanje
Ovo je specifičan način držanja svinja, pre svega prasadi u odgoju, a zatim
svinja u tovu. Svaka grupa svinja (znači - svaki boks) ima jasno razgraničena
dva dela, ili bolje rečeno - dve klima-zone:
• zatvoreni deo u vidu "sanduka", koji služi isključivo za ležanje, odn.
spavanje. Njegova površina iznosi oko 0,5 m2/TM na kraju tova, odn. oko polovine na početku tova. Visina "sanduka" je oko 1 m. Prednji deo prema otvorenom delu boksa je otvoren za ulaz - izlaz grla. Taj deo, ipak, ima neku vrstu
plastično-gumiranih zavesica, koje doprinose očuvanju toplote. Naime, ceo
"sanduk" mora biti dobro toplotno izolovan. Ležanjem svinje u njemu brzo
obezbede dovoljnu temperaturu, koja je blizu telesne temperature. Time se
stvori veoma ugodna atmosfera, koja privlači svinje da češće dolaze u "spavaonicu"”i da u njoj duže ostaju. Ovo se posebno odnosi na zimski period.
203
• otvoreni deo ima sličnu, ili malo veću površinu. Taj deo boksa može
biti sa rešetkastim ili sa punim podom, znači raznih kombinacija. Važno je da se
obezbedi da feces (izmet) brže i lakše odlazi, odn. da se lakše čisti.
Ovde se retko koristi
prostirka, ili pak samo u
zimskim hladnim danima.
Ali, i tada manje količine u
delu za spavanje. Kada se
koristi za odgoj prasadi,
onda se u pod “sanduka”
ugrađuje i podno grejanje.
To veoma prija prasadima,
pa ona vrlo brzo odrastaju.
Sl. 7. Novija rešenja objekata za tov svinja
sa tzv. sanducima za ležanje
Ako je prostor “sanduka” dobro odmeren (a bolje da je “knap”, nego suviše
veliki!), onda svinje taj prostor stalno održavaju u čistom stanju!
Ovaj tip objekata se nameće po tome što je jeftin i kao način prirodnijeg
držanja svinja, pa time i proizvodnje zdravijeg mesa. U njima ukupni proizvodni
rezultati mogu biti - najviši!
DELOVI OBJEKATA
U vezi podizanja (izgradnje) objekata za svinje predstaviće se samo najvažniji delovi sa kratkim karakteristikama. Cilj je da investitor lakše opredeli
(da mu se olakša izbor) kod podizanja novih ili rekonstrukcije postojećih starih
objekata.
Mesto i položaj objekata
Kod većine postojećih poljoprivrednih gazdinstava (privatnog sektora) raspoloživi prostor za bilo kakve veće objekte za svinje je - mali! Osnovni razlog je
zagađenje okoline, pre svega preko neprijatnih mirisa. Iz tog razloga je veoma
važno da se objekti za svinje drže u čistom stanju, i to bar na 3 načina:
- opštim održavanjem higijene svinja i objekata,
- najpovoljnijim mogućim rešenjem sa tečnim stajnjakom (o ovome opširnije u posebnom poglavlju),
- obezbeđenjem dovoljnih količina svežeg vazduha i usmerenim odvođenjem prerađenog (nečistog) vazduha.
204
Kod većih specijalizovanih farmi prvi uslov trajnog povoljnog rešenja je da
se ima dovoljno prostora i time obezbedi dovoljno minimalno rastojanje (izolacija) objekata za svinje od drugih objekata (o tome više u poglavlju o klimi).
Pored određivanja mesta objekata za svinje jedna od najvažnijih odluka je i
određivanje položaja tih objekata..
U stvari, takva odluka bi trebala da bude
jednostavna i sigurna, ako se poštuje stalno
pravilo. To pravilo glasi: objekti se postavljaju
popreko u odnosu na pravac kretanja glavnih
vetrova. Za to postoji samo jedan pravi razlog:
da se obezbedi sigurnije i bolje provetravanje
objekata!
Naravno, ako je ikako moguće, glavni
Sl. 8. Kod određivanja polažaja
smer vetrova treba da bude od stambenih objekata za svinje nastojati da
oni budu popreko na pravac
objekata (a ne ka njima)!
glavnih vetrova
Podna konstrukcija objekata
U troškove izgradnje objekata za svinje, kao podna konstrukcija računaju
se svi troškovi do izgradnje same zgrade. Po grupama radova to su zemljani i svi
betonski radovi oko fundamenta (osnove), kao i oko poda i kanala (eventualno i
sa gredicama - rešetkama).
U ovom pogledu, u principu
razlikuju se dve grupe objekata:
sa ravnim podom (i plitkim kanalima) i sa dubokim kanalima sa
gredicama (rešetkama).
Po troškovima izgradnje podne konstrukcije ove dve grupe se
jako razlikuju. Naime, troškovi su
za 2. grupu objekata mnogo veći,
ne retko i za preko 50%! Iz tog
razloga su objekti iz 1. grupe uvek
od značaja, pa čak i onda, kada
njihovo korišćenje zahteva, na
primer, više ručnog rada.
Sl. 9. Kao rešetke u najvećem broju
slučajeva služe armirano-betonske
gredice raznih dimenzija
205
Sl. 10. Kao materijal za rešetke poslednjih godina se sve više koriste veštačke
materije: levo masivnije za krmače, desno tanje za prasad
Ima još jedna eventualna pogodnost objekata 1. grupe. Kod njih je moguće
korišćenje i prostirke. Time je moguće stvoriti pogodnije uslove za svinje i bez
obezbeđenja veštačkih uslova (na pr. toplote).
Nije, na kraju, za potcenjivanje još jedna stvar. Za izgradnju objekata 2.
grupe mora se koristiti cement višeg kvaliteta, a svi radovi se moraju izvesti vrlo
precizno. Kod objekata 1. grupe mnogi radovi se mogu izvesti i jednostavnije,
često i uz sopstveno ulaganje rada, odn. među-susedsku pomoć!
Konstrukcije zgrada
Kod jednostavnijih, odn. tzv. otvorenih objekata same zgrade služe kao fizička zaštita od nekontrolisanog ulaska (ljudi ili životinja) i kao zaštita od padavina i vetrova. Oni imaju noseću i krovnu konstrukciju Noseća konstrukcija može biti od drveta (okruglog ili sečenog), metala ili betonska. U praksi je konstrukcija od okruglog drveta jeftinija od sečenog ili od metalne konstrukcije.
“Zatvaranje” zgrada ovog tipa najčešće je sa drvenim letvama (daskama) ili
pločama (u donjem delu) od raznog lakog materijala (danas su to često gotovi
prefabrikati).
Kao zaštita od vetrova kod otvorenih objekata poslednjih godina se sve više
koriste samo zaštitne mreže od plastičnih materijala. One su veoma jeftine, lako
se postavljaju, pomeraju ili skidaju.
206
Metalna konstrukcija mora biti zaštićena toplim cinkovanjem. Ona se lako
montira i dobro prilagođava svim dimenzijama.
Za zatvorene objekte sa regulisanom klimom koriste se dva tipa zgrada:
metalne konstrukcije sa termo-izolovanom popunom i zidane zgrade.
Zgrade metalnih konstrukcija (nosača) rade se serijski u mnogo varijanti
nosača i zidova. Dobra toplotna izolacija podrazumeva i dobro rečenje pojave
tzv. hladnih mostova.
Zidane zgrade imaju takođe mnogo varijanti, na pr. da li je jedno- ili dvoslojno zidanje, sa manjim ili većim blokovima, ili pak od već gotovih delova
zidova, kao i sa više vrsta izolacionih materijala. Naravno, stepen toplotne izolacije je veoma važan. Koeficijent toplotne provodljivosti (tzv. k-vrednost) treba
da bude što manji, na pr. samo 0,5 ili čak 0,4 i manje W/ m2K.
Poslednjih godina specijalizovane građevinske organizacije nude sve više
gotovih građevinskih elemenata. Oni su često u vidu “sendviča” kao višeslojni i
redovno sa dobrom toplotnom izolacijom.
Pregradni zidovi
Pregradni zidovi služe samo za podelu zgrade kao celine na delove - odelenja prema tehnološkim zahtevima. Tada mogu da imaju male debljine, na pr.
samo 5-6 cm.
Međutim, kada pregradni zidovi imaju i zadatke nosećih konstrukcija, njihova debljina je 12-17 cm
Kao formalni pregradni zidovi sve češće se prave na bazi veštačkih materijala (lagani, trajni, lako se peru - čiste).
Tavanica - krov
Objekti - zgrade sa toplotnom izolacijom najčešće imaju i tavanicu. Ona
mora da ima slična termo-izolaciona svojstva (k - vrednost najviše 0,5) kao i zidovi. Ređe se umesto tavanica koriste terno-izolovani krovovi.
Za krovnu konstrukciju se koriste različiti materijali, iako je to i dalje najčešće drvo. Nagibi krova su takođe različiti: oko 15 stepeni kod zgrada sa tavanicom, ili 20 i više stepeni kod otvorenih objekata.
207
Prozori i vrata
Kod zgrada sa termo-izolacijom prozori i vrata
predstavljaju neku vrstu slabe tačke! Naime, njihova
termo-izolacija je redovno (i znatno!) slabija To su
istovremeno i skuplji građevinski elementi. Iz tog
razloga treba ih ugrađivati samo onoliko, koliko je to
zaista potrebno.
Najpogodniji su prozori sa ramovima na bazi veštačkih materijala i sa termo-izolacionim zastakljenjem.
Za spoljna vrata najpogodnija je metalna konstrukcija, zaštićena od korozije, i sa dobrom termoizolacijom.
Sl. 11. Vrata, slično
kao i prozori, su
takođe sve češće od
veštačkih materijala
Pregrade - vrata bokseva
Pojedina odelenja svih kategorija svinja dele se pomoću pregrada na manja
odelenja - bokseve. Pregrade su najčešće bile od metalnih cevi (šipki), ili od punog metalnog materijala, ili pak kombinovano: donji deo od oko 60 cm puni
materijal, a gornji deo od cevi.
Pregrade i materijali za njih imaju veoma važnu ulogu. Naime, svinje sve
vreme su u stalnom dodiru (kontaktu) sa njima. Iz tog razloga pregrade, odn.
materijali za njih, moraju da ispune više uslova:
-
da se lako, brzo i potpuno čiste,
da su - dugotrajni,
da su stabilni (da ih svinje ne oštećuju),
da nisu skupi!
Sl. 12. Pregrade i vrata bokseva su
poslednjih godina skoro isključivo
na bazi veštačkih materijala
208
Poslednjih godina, kod novih objekata (ili kod rekonstrukcije starih)
koriste se skoro isključivo pregrade od
veštačkih materijala. Prave se redovno
u kombinaciji sa nerđajućim (prohrom)
metalima. U tom slučaju su veoma
trajne, pa imaju skoro neograničenu
dužinu upotrebe! (Metalni pocinkovani
materijali su dovoljno dobri samo ako
nisu blizu poda!).
Pregrade na bazi veštačkih materijala prave se tako da se lako i brzo montiraju (slažu), ako su boksevi standardnih dimenzija (po kategorijama svinja).
One ispunjavaju sve navedene zahteve. Nema sumnje, po sadašnjem trendu razvoja, da će sve pregrade za svinje sve više biti na bazi veštačkih materijala.
Pregrade od betona mogu takođe biti urađene veoma dobro kao ploče malih
debljina i glatkih površina (ovo je važno radi lakšeg, bržeg i potpunijeg pranja).
Drvo takođe dolazi u obzir za pregrade. Ono se lako obrađuje, ali se koristi
samo ako se lakše (jeftinije) obezbedi.
Vrata na boksevima se uvek postavljaju na krajevima (uglovima), a ne na
sredini. Tada su stabilnija, a svinje se lakše isteruju. Dobro je ako se otvaraju na
obe strane. Poslednjih godina se i vrata izrađuju sve češće od veštačkih materijala, a “opšivaju” pocinkovanim ili nerđajućim metalom.
NAČINI DRŽANJA PO KATEGORIJAMA
U širem smislu reči u svinjogojstvu su poznate četiri grupe farmi, odnosno
četiri nivoa gajenja svinja.
Prve dve grupe su farme za odgoj roditeljskih linija (hibrida). Ove dve
grupe su manje poznate u masovnoj proizvodnji.
Farme sa tzv. dedovskim linijama (krmača i nerastova) su osnovna selekcija. Ima za cilj da, uz pomoć svih naučnih dostignuća, stvara nove rase i hibride, koji će biti osnova za dalje umnožavanje. Ovim poslom se bavi veoma mali
naučnih institucija i kompanija u svetu.
Roditeljske farme se bave selekcijom i proizvodnjom onih roditeljskih (priplodnih) svinja, koje će u masovnoj proizvodnji služiti za proizvodnju prasadi
za tov. I ovde se radi o užoj specijalizaciji i o primeni naučnih dostignuća. Radi
toga se ovim bavi manji broj farmi, možda samo nekoliko desetina (ređe nekoliko stotina) u jednoj državi. Proizvodi ove dve grupe farmi predstavljaju
osnovu celokupnog svinjogojstva jedne države. Od njihove uspešnosti direktno
zavisi uspešnost svinjogojstva!
Proizvodnja prasadi predstavlja u stvari držanje priplodnih svinja. Ovo je
već masovna proizvodnja kao podloga za konačan cilj - proizvodnju svinjskog
mesa.
Farme za proizvodnju prasadi, pogotovo ako su veće, često organizuju sopstvenu proizvodnju priplodnih grla, pre svega krmača. Takve farme samo povremeno nabavljaju visoko-kvalitetna grla sa strane, odn. od roditeljskih farmi.
209
Manje farme za proizvodnju prasadi bi trebale redovno da nabavljaju priplodne nazimice (krmače) sa strane. To je najbolji način da se održi visoka produktivnost po 2-3 osnovna elementa (veliki broj prasadi po krmači, visok kvalitet mesa, manja potrošnja hrane po prirastu). Cilj ove grupe farmi je dobijanje
prasadi za tov. To znači da se prasad proizvode i odgajaju do prosečne telesne
mase od najmanje 20, a sve češće i 30 kg/prase.
Poslednjih godina, pre svega u SAD, dolazi i ovde do "podele posla":
a) neke farme se usko specijalizuju samo za proizvodnju prasadi. Kod njih
se drže (gaje) krmače, koje se na farmi prase i doje (odgajaju) prasad 3-4 nedelje. Tada prasad imaju prosečno 6-8 kg.
b) druge farme se specijalizuju samo za odgoj prasadi. Na ovim farmama
prasad prirastaju do oko navedenih 20, ili još bolje do oko 30 kg/prase (što traje
manje od 60 dana).
Naravno, odgojena prasad, dobro pripremljena za tov, odlaze na farme za
tov, ili pak ostaju na farmi za odgoj, ako ima i sopstveni tov.
Tov svinja je uvek završna faza svinjogojstva. Jer, konačni cilj je dobijanje
kvalitetnog svinjskog mesa.
Poslednjih godina tov svinja se sve više odvaja kao posebna specijalizacija.
I to, šta više, uz prostorno odvajanje od proizvodnje i odgoja prasadi! Znači,
prasad se sve češće dobijaju sa strane, po pravilu sa sve većom telesnom masom. Na ovim farmama tov se odvija, takođe sve češće, u dve faze - faza predtova i faza završnog tova.
Farme za tov svinja su najmnogobrojnije u svinjogojstvu. Za to postoji više
razloga, ali se izdvajaju tri važnija:
- tov svinja, ako se obezbede kvalitetna prasad, može biti organizovan i na
jednostavniji način,
- kroz tov svinja se efikasnije iskorišćavaju najvažniji proizvodi biljne proizvodnje (kukuruz, soja, ječam, ...),
- svinjsko meso kao konačan proizvod ima veću vrednost u odnosu na proizvode iz biljne proizvodnje.
Znači, da se još jednom istakne, poslednjih godina se farme svinja sve više
specijalizuju, one postaju tzv. “otvorene farme” - kada imaju samo proizvodnju
prasadi, ili pak sam tov svinja. Smatra se da ove uže specijalizacije i veće iskustvo (pravo majstorstvo!) u velikoj meri doprinose postizanju najboljih rezultata!
Ovo se odnosi na veliki broj (vlasnika i jedine radne snage) manjih farmi.
210
Veće farme, u našoj državi su to skoro isključivo društvene farme, ostaju i
dalje tzv. "zatvorene farme". To znači da imaju potpuno zatvoren ciklus: držanje
priplodnih svinja, proizvodnju i odgoj prasadi i tov svinja. Takve farme moraju
da imaju potpunu i dobro organizovanu stručnu službu, i to ne samo opštu stočarsko-veterinarsku, već pre svega i selekcionu!
DRŽANJE PRIPLODNIH KRMAČA
Priplodne svinje predstavljaju osnovu kompletne (zatvorene) farme svinja i
svinjogojstva uopšte. Najveći deo ukupne uspešnosti (rentabilnosti) svinjogojstva zavisi upravo od (kvaliteta) priplodnih grla.
Kada se govori o priplodnim grlima, onda se misli, pre svega, na krmače,
zato što je njih neuporedivo više! Čak i kada je potpuno prirodno osemenjavanje
jedan nerast dolazi na oko 25 krmača. Znači, i tada je odnos 1 : 25! Kod veštačkog osemenjavanja, koje sve više preovladava, brigu oko držanja nerastova i
proizvodnje semena preuzima neka usko specijalizovana (i zvanično priznata)
organizacija.
I na farmama sa (skoro) potpuno
veštačkim osemenjavanjem drže se nerastovi. Oni tada služe samo za to da
podstiču pojavu i lakše uočavanje polnog žara (estrusa). U tu svrhu se drže
najmanje dva nerasta - “probača”.
Aktivne krmače (u proizvodnji)
imaju neku vrstu kružnog kretanja na
far-mi. To su tri standardna mesta ili
faze: bukarište ("eros-centar"), čekalište, prasilište. Krmače se, inače, mogu
da drže individualno (izolovano) ili
grupno (slobodno).
Sl. 13. Kritične faze embriona (dani
posle oplodnje); u prvih 25 (do 40)
dana posle oplodnje krmače moraju
mirovati;
1-u materici, 2-migracija, 3-“smeštaj”,
4-implantacija, 5-resorpcija
U toku pomenutog “kruženja” krmače se obavezno drže individualno (pojedinačno) u nekim fazama. Na pr. u prasilištu (u uklještivaču), u bukarištu (u kavezima), jednim delom i u čekalištu. Na većim savremenim farmama krmače
veći deo vremena provode individualno, skoro isključivo u kavezima (raniji,
stariji način držanja krmača vezivanjem je skoro nestao, ili je čak zabranjen).
Samo jednim delom, kao visoko-suprasne, krmače se drže slobodno, u grupama.
211
Bukarište ("eros - centar")
Bukarište je posebno odelenje, koje služi za osemenjavanje (oplodnju)
krmača. U njemu se drže sve one krmače (ili nazimice), koje treba u što manjem
broju narednih dana (najviše 7-10) osemeniti. Naravno, tu su i nerastovi, bilo da
služe za prirodno osemenjavanje, ili pak samo kao nerastovi za brže izazivanje
polnog žara - estrusa ("probači").
Nerastovi su u boksevima, a krmače u individualnim kavezima.
Boksevi za nerastove su veličine 6-8 m2, u zavisnosti da li služe i za prirodno osemenjavanje. Veći deo boksa je obično sa rešetkastim podom (ili na
neki način perforiran). Manji deo se posebno pravi kao udobniji deo za ležanje
(širine bar 1,2 m). Ograda boksa visine 1,2-1,4 m je obavezno sa vertikalnim
šipkama (cevima). U boksu je samo veliko korito za ishranu i jedna pojilica.
Vrata na boksu su širine 80 cm.
Kavezi za krmače u bukarištu su specifični. Dužina i širina su ima standardne, na pr. 180 (200) x 65 (70) cm, ali je visina dvojaka - prednji deo do korita je
visine 100, a drugi (zadnji) je spušten (niži). Time su krmače ukupno preglednije, lakši je pristup do krmača, pa time i kontrola (osmatranje).
Sl. 14. Tipični kavezi za krmače u bukarištu
Sl. 15. Osnova jednog klasičnog bukarišta
212
U bukarištu je veoma važno da su krmače i nerast u blizini i u - kontaktu.
Što češće i bliže - to bolje. U tom pogledu postoje dva načina:
a) stariji, ali još uvek više raširen: nerast se povremeno, češće dnevno,
pušta u hodnik i šetanjem dolazi do svake krmače. On time brže izaziva polni
žar, koji se time i lakše (sigurnije) otkriva. Time dolazi do bržeg i sigurnijeg
osemenjavanja.
b) noviji način je poznat po
tome da dolazi iz Danske, znači iz
zemlje, gde se postižu vrhunski
rezultati u svinjogojstvu! Po tom
načinu nerast i krmače za osemenjavanje su u stalnom, neprekidnom
kontaktu najmanje 100 sati posle
zalučenja (dolaska iz prasilišta).
Kavezi za krmače se postavljaju
upravo na boks sa nerastom, pa je
kontakt “glava - glavi”! Čak direktnim dodirima njuškama! Smatra se
da se kod ovakvog “intenzivnog
bukarišta” estrus izaziva još brže,
još jače ispoljava i - sigurnije zapaža. Rezultat toga je brže i sigurnije
osemenjavanje. Sve to se postiže za
3 dana, svakako ne duže od 6 dana
(koliko krmače ostaju u bukarištu).
U većini slučajeva estrus “bukne”
već 3. dan, a osemenjavanje se obavlja 4. i 5. dana.
Sl. 16. Osnova novog shvatanja bukarišta neposredni kontakt nerasta i krmača
glava-glavi
Kod ovog načina krmače ostaju još 21 dan u bukarištu, ali u standardnim
kavezima dalje od neposrednog kontakta sa nerastom. Taj period od 3 nedelje
(po nekad i do 2. kontrole, znači čak 6 nedelja) krmače obavezno provode u kavezima. Time se potpuno zaštićene od opasnosti međusobnog povređivanja,
sigurnija je kontrola uspešnosti oplođenja i opšteg stanja krmača.
213
Čekalište
Posle osemenjavanja i kontrole krmače dolaze u odelenje, koje se naziva
čekalište. Tu ostaju sve do prevođenja u prasilište, a to je na oko 7 dana pre prašenja. Znači, u čekalištu krmače provode najveći deo vremena. Koliko je to
stvarno zavisi od toga, kada krmače dolaze u čekalište: posle 3 ili posle 6 nedelja od osemenjavanja.
U čekalištu se krmače drže na dva načina: pojedinačno (individualno) ili
grupno (slobodno).
Pojedinačno držanje krmača u čekalištu je u standardnim kavezima uobičajenih dimenzija 180 (200) x 65(70) x 100 (110) cm. Ovo držanje ima dosta prednosti, kao što su individualna nega i ishrana, i sl. Ipak, najvažnije je sprečavanje
međusobnog uznemiravanja i povređivanja krmača u ranoj fazi oplođenosti, što
znači u vreme kada je plod u formiranju i kada je najosetljiviji! Ta faza traje bar
35-40 dana.
Sl. 17. Dva tipa kaveza za krmače u čekalištu, osnova i presek
sa punim podom i sa polurešetkastim podom
Ovaj način držanja ima i nedostataka. Najveći je u tome što se krmače ne
kreću. Time im slabi kondicija i opšta telesna otpornost. Iz tog razloga se sve
više uvodi čak i zakonska obaveza da se krmačama jednim delom pruži mogućnost kretanja u čekalištu.
214
Kavezi se prave standardno od cevi. Važno je da u prednjem delu budu cevi postavljene i odozgo, kako bi se sprečili
pokušaji iskakanja iz kaveza.
Stranice na prednjem delu trebaju da budu od punog materijala. U kavezu od opreme nalaze se samo korito i pojilica.
Korito mora da bude dovoljno
veliko (poluprečnika oko 20
cm). Najčešće je od kvalitetnog
materijala, kao čisti sud za ishranu. Važno je da se omogući
redovno i temeljno čišćenje.
Pojilica se postavlja iznad korita. Pojilice su sve češće u vidu prskalica. Krmače su veliki
potrošači vode, pa se pojilice
moraju redovno da kontrolišu I
proverava njihova ispravnost.
Sl. 18. Kavez sa uređajem sa povremeno
puštanje krmača
Sl. 19. Kavez za krmače sa uređajem za
samo-puštanje, odn. samo-zatvaranje
Vrata na kavezima se moraju lako da otvaraju, najbolje na obe strane, pre
svega radi lakšeg čišćenja ležišta.
Pod (podloga) ležišta krmača u kavezima mora biti sa dobrom toplotnom
izolacijom. Podloga ne sme da bude klizava, kao ni suviše rapava. Za površinski
sloj često se koristi specijalni asfalt.
Zadnji deo podloge ležišta je sve češće rešetkast, sa gredicama od 8-9 cm i
“šlicevima” od 16-17 mm. Međutim, ako je podloga puna, onda se ona u završnom delu spušta sa 10-12 cm radi lakšeg čišćenja. Zimi je tada olakšano korišćenje i prostirke, što svakako krmačama dobro dođe.
Kavezi se postavljaju u čekalištu u 2 ili 4 reda. Najčešće po 2 reda imaju
zajednički hodnik za čišćenje. Na suprotnoj strani je hodnik za hranjenje, širine
60 cm, ako je ishrana automatska a kod ručne ishrane.širina je i do 120 cm
Grupno (slobodno) držanje krmača u čekalištu se sve više nameće i - širi!
Time se veoma pozitivno utiče na zdravlje i kondiciju krmača. Tada se formiraju stalne grupe, koje se grupno prevode. Na ovaj način se mogu bolje da iskoriste i postojeći stari objekti.
215
Poslednjih godina grupno držanje se širi i zbog sve veće i sigurnije primene
automatskih stanica za programiranu ishranu. Istina, u našoj zemlji, po trenutnoj
situaciji, ove stanice mogu da imaju značaj samo na manjem broju većih farmi.
Pored velikih prednosti grupno držanje ima i neke mane. Najveća je svakako stalna pojava međusobne borbe za rang u grupi. Time se uvek javlja i opasnost od povređivanja. Pored teže kontrole kod ovog načina držanja treba više
rada i veći prostor staja.
Za čekališta se formiraju manje grupe suprasnih krmača (i nazimica), na pr.
od 4 do 6. Za njihovo držanje nudi se veći broj varijanti, kao što su dvodelni ili
trodelni boksevi, sa dubokom prostirkom, u odvojenim kućicama, itd. Broj varijanti se povećava i time da li su podovi rešetkasti ili puni, i sl.
a) Dvodelni boksevi imaju baš dva odvojena dela. Praktično veći deo čine
pravi kavezi normalnih dimenzija, koji služe za ležanje i ishranu. Znači, pre svega, širine 65 (70) cm. Ti kavezi imaju vrata na sebi, koja se mogu da otvaraju po
potrebi. Time se krmače puštaju u drugi deo, koji se predviđen za kretanje. Ako
je ovaj prostor za kretanje mali, onda se krmače puštaju povremeno i samo pojedinačno na kretanje. Znači, na smenu! Ovim se na neki način ispunjavaju neke
zakonske odredbe o obaveznom kretanju krmača, iako je ono veoma ograničeno!
Istina, time se štedi na prostoru, pa je držanje intenzivnije!
Sl. 20. Presek dvodelnog boksa za grupno držanje krmača
Kod farmi, koje su građene u poslednje vreme, samo 2/3 ležišta krmača je
puni pod sa toplotnom izolacijom. Ostali deo je skoro isključivo kao potpuna rešetka. Korito za ishranu i pojilica su kao kod klasičnih kaveza.
216
b) Trodelni boksevi imaju znatno veću ukupnu površinu. Prvi deo, uz korita, ima klasične kaveze, ali su oni znatno uži, na pr. samo 45 cm. Taj deo bokseva služi isključivo kao stajalište u toku ishrane! Ti kavezi imaju čak i vrata,
koja se zatvaraju u toku ishrane. Time se apsolutno isključuje opasnost od međusobnog uznemiravanja, jer ono praktično dolazi do izražaja samo u toku
ishrane! Ostali deo boksa je bez ikakvih pregrada. Često se deli na dva dela: uži
uz kaveze u vidu plićeg kanala. Služi za lakše i sigurnije čišćenje.
Sl. 21. Presek trodelnog boksa za grupno držanje krmača
Treći deo je sa punim
podom, koji ima pad ka kanalu i svakako dobro toplotnu
izolaciju. Na ovom delu se u
hladnim danima može da koristi prostirka, što je veoma
pogodno. Po potrebi, povrh
bokseva se postavljaju rešetke
sa slojem slame, što takođe
služi kao toplotna zaštita.
c) Boksevi sa dubokom
prostirkom još uvek nalaze
primenu, naročito u uslovima
kada ima dovoljno prostirke i
kada je moguće iskorišćenje
nekih starih objekata. Dnevne
količine prostirke su oko 3-4
kg/krmača. Ovde je svakako i
veći utrošak rada.
Sl. 22. Osnova i presek specifičnog hladnog,
trodelnog objekta za krmače. Samo je deo za
ležanje (desno) toplotno izolovan i sa prostirkom
217
Boks po pravilu ima 2 dela:
- uzdignuti sa oko
40-60 cm, koji
služi za ishranu,
- spušteni deo sa
dovoljno
prostirke,
veličine
oko 2 m2/krmača.
Sl. 23. Boks za krmače sa dubokom prostirkom
d) Držanje u posebnim kućicama se ponovo nameće preko sve većih zahteva za prirodnijim držanjem krmača. Kućice služe kao prostor za ležanje, najčešće imaju i prostirku (pa radi toga treba više rada). Hranilicu su izvan kućica.
Taj prostor je natkriven, dok je ostali prostor za kretanje otkriven i potpuno slobodan. i najčešće nebetoniran - zemljan.
Za sada se ovaj način držanja suprasnih krmača samo spominje kao alternativa, koja za široku praksu nema većeg značaja.
Prasilište
Prasilišta se uvek prave kao posebna odelenja, u koja se smešta manji ili
veći broj bokseva za prašenje. Najmanja odelenje imaju po 4, a najveća mogu da
imaju čak i 30 bokseva.
Prasilišta su na farmama oni delovi, koji zaslužuju najviše pažnje. Redovno
se koriste po sistemu "sve unutra - sve napolje". Znači, svako odelenje se istovremeno puni, a potom istovremeno i prazni. Ovo bi u praksi zaista trebalo praktikovati. Time se obezbeđuje važna mogućnost za češće i temeljno čišćenje, pranje i dezinfekciju. To je i najbolja preventivna mera za očuvanje zdravlja krmača i očuvanje najvećeg broja od ukupno oprašenog broja prasadi.
Boks za prašenje čini osnovnu jedinicu. Boks treba koristiti i kod najmanjih farmi, znači već i kod onih, koji imaju samo nekoliko krmača. Svaki boks
se oprema tako da ispuni bar dve najvažnije funkcije:
- da sačuva prasad u prvim satima i prvim danima od krmača ugnječenja i gaženja,
- da omogući brži, nesmetan razvoj prasadi.
218
Sl. 24. Osnova i presek tipičnog boksa za prašenje. Levo od krmače, u širem
prostoru za prasad: prostor za ležanje prasadi sa podnim grejanjem i sa
hranilicom; desno uži prostor za prasad sa pojilicom
Boksevi za prašenje se već odavno proizvode standardno, iako ih ima mnogo varijanti. Dve grupe varijanti se odmah izdvajaju. To je po položaju uklještivača: sa paralelno i sa koso dijagonalno postavljenim uklještivačem.
Boksevi imaju prosečnu
površinu od oko 3,5 do oko 5,0
m2. Jedna od strana boksa je
uvek nešto duža, na pr. 2,4 x
1,8 m (sa paralelno postavljenim uklještivačem), ili 1,8 x
2,3 m (dijagonalno postavljen
uklještivač).
Sl. 25. Presek boksa za prašenje sa potpuno
rešetkastim podom (rešetke od veštačkih masa)
219
Sl. 26. Boksevi za prašenje, dva načina postavljanja
uklještivača - dijagonalno i paralelno.
1 - “gnezda” za prasad sa podnim grejanjem; 2 - korita za krmaču sa pojilicom;
3 - pojilice za prasad; 4 - hranilice za prasad
Centralni deo boksa
predstavlja uklještivač. On
se često naziva i zaštitna
korpa! Njegova širina u
donjem delu je oko 70 cm,
a u gornjem je nešto sužena. Ostala 2 prostora su za
prasad: jedan širi (oko 70
cm) za boravak i kretanje, a
drugi (oko 40 cm) samo za
sisanje (kada je krmača u
položaju da je vime okrenuto na tu stranu).
Sl. 27. Primer boksa sa uklještivačem,
koji se može da podiže
220
Uklještivač za krmaču naziva se još i zaštitnik za prasad. Jer, njegova prava
osnovna funkcija i jeste - zaštita prasadi! Krmače su u uklještivačima ograničene u kretanju, slično kao i u kavezu. Ali, važnije je to, što su one "ograničene"
prilikom spuštanja, kada treba da legnu. Naime, tada krmače ne mogu da spuste
telo brzo, skoro onako kada padaju! Uklještivač primorava krmače da se spuštaju polako, što je dovoljno da se i najmanja prasad udalje (pobegnu) od krmače.
Uklještivač se pravi od 2-3, ređe 4 horizontalne cevi. Donja cev je na oko
30 cm od poda boksa. To omogućava da krmače drže noge ispod cevi, ali i sprečava podvlačenje pod cevi. Na tu donju cev se postavlja 5-6 kratkih vertikalnih
cevi prema podu, dužine oko 15 cm. Gornju parovi horizontalnih cevi se sužavaju. Odozgo, iznad tela krmača su poprečne cevi, kojima se uklještivač praktično "zatvara".
Veoma su pogodni oni uklještivači, čije se dimenzije (dužina i širina) mogu
podešavati. Često se jedna strana, a po nekad i obe, može podizati. To jako olakšava ulaz - izlaz krmača.
Ispred uklještivača nalazi se korito sa pojilicom, kakvo je uobičajeno kod
kaveznog načina držanja krmača. Kao veoma pogodno smatra se ono korito,
koje može lako da vadi, pa time i čisti - pere. Time je moguće i lakše ručno hranjenje, a na osnovu ostataka hrane i bolje određivanje potrebne količine hrane.
Prednji deo poda - ležišta za krmače (oko 2/3 ukupne dužine ležišta) treba
da bude pun (a ne rešetkast) i sa dobrom toplotnom izolacijom. (Neposredno pre
prašenja mnogi praktikuju da se ispod krmača stavi malo slame. To stvara neku
formu "gnezda", što krmačama odgovara). Zadnji deo poda - ležišta je rešetkast.
To olakšava čišćenje - odnošenje fecesa kao tečnog stajnjaka, ali daje i neku stabilnost zadnjim nogama krmača.
Prostor za prasad u boksu za prašenje je uvek iz dva dela. Razlog za to je
jasan: da omogući sisanje kod oba položaja tela krmača. Samo, jedan od ta dva
prostora se skoro dvostruko širi. Taj prostor služi za pravi boravak prasadi, pre
svega ležanje. Iz tog razloga najveći deo ovog šireg prostora pravi se tako da
privlači prasad. To se postiže na 2 načina:
- sa udobnim ležajima,
- zagrevanjem.
Prostor za ležanje treba da ima površinu od oko 0,7-0.8 m2. Najčešće se
pravi kao gumeni prostirač. Ostali deo tog prostora je danas najčešće rešetkast.
Grejanje prostora za ležanje sve češće je dvojako:
- kao podno grejanje,
- pomoću grejalica.
221
U prvim danima za malu prasad je veoma pogodno da se imaju obe mogućnosti. Znači - kombinovano! Tada ležišta brzo privlače prasad, ona na njima
ostaju dugo, pa je ukupan razvoj brz i povoljan.
Sl. 28. Regulacija temperature za prasad prema njihovom ponašanju:
1-idealno, kada leže na stranu; 2-dovoljno dobro, ako leže na stomaku, ali su takođe
dobro raspoređena; 3-suviše toplo kada leže po ivici; 4-prekoviše toplo kada leže
izvan prostora za grejanje; 5-hladno, ako leže zbijena
Podno grejanje sve više postaje standardno. Kod manjih farmi je pomoću
struje, sa grejačima u gumiranim podlogama, ili pak u posebnim pločama, koje
se ugrađuju u pod kao ležište. Kod većih farmi ekonomičnije je opredeljenje na
grejanje toplom vodom.
Poslednjih godina se sve više nameću "vodeni dušeci" sa toplom vodom.
Oni su veoma prijatni za ležanje iz 2 razloga: po udobnosti za ležanje i po prijatnom osećanju toplote. Pojavili su se pre desetak godina, pa ih danas ima već kao
kompletnih rešenja za praktičnu primenu. Već za godinu-dve će se više znati koliko su ta rešenja zaista prihvatljiva za praksu (naročito u pogledu otpornosti izdržljivosti materijala za izradu "dušeka"!).
Grejanje grejalicama odozgo je jednostavnije, ako su one na struju sa
infra-crvenim sijalicama. Ali, na sličan način se koriste i grejalice na gas (plin).
Korišćenje grejalica se često kombinuje sa zaštitnim "poklopcem" ("širmom")
radi boljeg iskorišćenja toplote..
U širem prostoru za prasad stavljaju se i hranilice. One su i vidu jednostavnih malih sudova, kojima se daje suva (brašnasta, ili još bolje - peletirana)
hrana. Ta hrana je specijalna ne samo po sastavu (sa mnogo proteina), već se
dodaju i razni "mirisi". Tako se prasad navikavaju da već veoma rano uzimaju
hranu. Time se već rano povećava "kapacitet" za uzimanje hrane, što je u kasnijem razvoju (odgoj - tov) veoma važno! Kod hranilica je važno da se lako kontrolišu i čiste, ali i da je hrana lako dostupna za malu prasad.
222
Prasad se već u prvim danima života moraju navikavati na uzimanje vode.
Za to danas služe pogodne pojilice - sisaljke, ali i pojilice u vidu šolja (koje prasad lakše “prihvataju”). Postavljaju se bliže hodnika za čišćenje. Time se prasad
istovremeno navikavaju da izbacuju izmet u blizini pojilica (gde je vlažno).
Najbolje je odmah ugraditi dve pojilice - sisaljke na dve visine, na pr. na 15 i na
25 cm. Kod pojilica - šolja treba obezbediti mogućnost da se podešava visina
prema uzrastu prasadi.
Ograda bokseva je najčešće visine samo 60 cm. To je dovoljno za tzv. jednofazni odgoj prasadi (samo dok su sa krmačom). Ako je dvofazni odgoj (od zalučenja do prevoda u tov), onda visina treba da bude 75 cm. Ograde su od punog
materijala "zatvorene"). Površina ograda treba da je glatko - laka za pranje.
Poslednjih godina se za ograde sve više koriste veštački materijali, najčešće kao
laki profili. U kombinaciji sa nerđajućim metalima su veoma dugovečni.
Umesto vrata preporučuje se da se otvara-zatvara cela strana do hodnika za
čišćenje. To jako olakšava postupke sa prasadima, krmačama i oko čišćenja.
Podna konstrukcija bokseva za prašenje je veoma značajna stvar. Ona je
danas redovno kombinovana kao puni i kao rešetkasti pod. Razlozi su u osnovnim funkcijama: da omogući udobno ležanje i sigurno kretanje, ali isto tako da
omogući brzo odnošenje izmeta i olakša svakodnevni rad oko čišćenja.
Cela podna konstrukcija poslednjih godina je od veštačkih materijala. Izrađuje se u vidu odgovarajućih ploča, koje se u toku izgradnje postavljaju (montiraju). Njihove ocene su u svakom pogledu veoma povoljne:
- sigurno stajanje-kretanje krmača i prasadi,
- dobro propuštanje izmeta kroz otvore, znači dobro samo-čišćenje,
ako su otvori ("šlicevi") 8-9 mm,
- nema povređivanja krmača i prasadi,
- dobra stabilnost i velika dugotrajnost,
- delovi su lako izmenljivi,
- dobra toplotna izolacija,
- nisu skuplji u odnosu na ostale materijale.
U praksi se nude i metalni delovi za podove, pre svega u kombinaciji sa
veštačkim materijalima. Neki od njih su veoma skupi (ma koliko da su dobri),
na pr. od livenog gvožđa.
Raspored bokseva u odelenju je po pravilu u jednom redu (manja odelenja),
ili dva reda. Kod rasporeda sa dva reda češće se pravi zajednički (širi) hodnik za
čišćenje, a pojedinačni (uži) hodnici za ishranu. Istina, hodnici za ishranu se mogu izbeći, ako se prave uži pristupi ka koritima za krmače iz hodnika za čišćenje.
223
To je slučaj, pre svega, ako je ishrana automatska. Tada ti pristupi služe samo za
opštu kontrolu i čišćenje korita. Na ovaj način moguće je krmače i ručno hraniti,
ako se želi uštedeti na (skupom) prostoru odelenja za prašenje.
Novija sagledavanja pojedinih rešenja bokseva za prašenje idu u više pravaca. Najvažniji je da se krmačama daje više prostora i omogući malo kretanja.
Znači, potrebni su veći boksevi. To sigurno ima neke prednosti:
-
lakše i brže prašenje,
bolja kondicija krmača,
vitalnija prasad,
bolji razvoj prasadi, itd.
Samo, to istovremeno nameće poznate probleme sa povećanim gubicima
prasadi, znatno težim održavanjem higijene, teži pristup u boks, i sl.
Ipak, za sada se za široku praksu ne nude nikakva rešenja, koja bi mogla
biti sigurnije i šire primenljiva. Osnovni razlog je nepovoljan uticaj na ukupnu
rentabilnost držanja krmača i proizvodnje prasadi.
Održavanje higijene u odelenjima za prašenje treba još jednom istaći kao
izuzetno značajnu meru. U tom pogledu treba, posle svakog pražnjenja, iz odelenja izneti svu onu opremu, koja se može izneti, kao i opremu, koja bi smetala
kod pranja. Posle toga se vrši temeljno pranje odelenja kako bi se odstranile sve
organske nečistoće. To se najbolje i najlakše uradi u dva navrata: prvo kvašenje
(vlaženje) celog odelenja, a potom, nakon više sati "omekšavanja", pranje
pumpama visokog pritiska. Svakako bolje, ako se koristi i topla voda! Posle toga
se koriste uobičajene mere - sušenje, "odmaranje", dezinfekcija.
ODGOJ PRASADI
Prasad se sve češće zalučuju (“odbijaju”, odvajaju od krmača) sa 4 nedelje
starosti. To je na savremenim farmama, koje postižu najbolje rezultate, već postao standard. Istina, u praksi ima odstupanja:
- zalučivanje sa 5 nedelja, sa ciljem da se dobiju što bolja (jača) prasad, na
primer sa 8 i više kilograma. Takva prasad u daljem odgoju imaju manje problema. To je slučaj, pre svega, na manjim farmama, koje imaju i sopstveni tov.
- zalučivanje sa manje od 4 nedelje, na pr. sa 25 ili čak sa 22 dana. Ovim se
dobija bolji indeks prašenja, pa time i nešto više prasadi po krmači godišnje.
Tada prasad imaju nešto manju telesnu masu pri zalučenju (na pr. oko 6 kg), pa
je potrebno više pažnje i nege u toku daljeg odgoja.
224
Download

OBJEKTI I OPREMA U SVINJOGOJSTVU