RODITELJSKO JATO
Priručnik za
Upravljanje
2013
An Aviagen Brand
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Preface
Ovaj Priručnik
Svrha ovog Priručnika je da pomogne Aviagen-ovim klijentima u optimizaciji učinka njihovog
roditeljskog jata. Njegova namena nije da pruži direktne informacije u svakom pogledu
menadžmenta roditeljskog jata, nego da privuče pažnju na bitna pitanja, koja ako se previde ili
budu neodgovarajuće rešena, mogu smanjiti rezultat. Tehnike menadžmenta sadržane u ovom
Priručniku imaju za zadatak da održe zdravlje i dobrobit jata i postizanje dobrog učinka jata.
Produktivnost
Ovaj Priručnik je rezime najbolje prakse rukovođenja za roditeljska jata. Najčešća strategija
menadžmenta u celom svetu je da jedinke dobiju prvu stimulaciju svetla posle 21 nedelje (147
dana) starosti i postignu 5% proizvodnje sa 25 nedelja starosti, jer ovo daje izrazite prednosti
u ranim veličinama jaja, broju pilića i kvalitetu pilića brojlera. Međutim, proizvodnja živine je
globalna aktivnost koja postoji u celom svetu i različite strategije menadžmenta možda će
morati da se adaptiraju za lokalne uslove.
Ove pružene informacije su kombinacija podataka dobijenih od strane internih istraživačkih
eksperimenata, objavljenih naučnih radova, stručnih radova, praktičnih veština i iskustva timova
Aviagen Tehničkog Preseljenja Tehničkih službi. Međutim, uputstva data unutar ovog Priručnika
ne mogu potpuno zaštititi od varijacija u učinku koji se mogu pojaviti usled mnoštva razloga.
Aviagen iz tog razloga ne prihvata nikakvu krajnju odgovornost za posledice uzrokovane
korišćenjem ovih informacija u rukovođenju roditeljskim jatom.
Tehnička Podrška
Za dalje informacije, molimo Vas kontaktirajte Vašeg lokalnog Aviagen Menadžera Tehničke
Podrške ili Tehničku Podršku ili posetite www.aviagen.com.
Korišćenje Ovog Priručnika
Pronalazak Teme
Obojeni tabulatori se pojavljuju na desnoj strani Priručnika. Ovi tabulatori omogućavaju čitaocima
da dobiju direktan i trenutan pristup onim odeljcima i temama koje ih konkretno interesuju.
Sadržaj daje naslov i broj strane svakog odeljka i pododeljka. Abecedni Indeks ključnih reči je
dat na kraju ovog Priručnika.
Ključne tačke
Gde je odgovarajuće, ključne tačke su uključene koje naglašavaju bitne aspekte odgoja i ključne
procedure menadžmenta, koje ako se ne implementiraju pravilno, mogu imati negativan uticaj
na rezultat. Ove ključne tačke su ispisane crvenom bojom.
Ciljni rezultati
Dodaci ovom Priručniku sadrže ciljne rezultate koji bi trebali biti postignuti sa dobrim praksama
rukovođenja, kontrolom zdravlja i okoline.
Specifikacije ishrane
Specifikacije ishrane su takođe dostupne kao dodatak ovom Priručniku.
02
2013
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Sadržaj
Sadržaj
5
Uvod
6
Raspored ključnih elemenata rukovođenja
Odeljak 1 - Odgoj (0-105 dana/0-15 nedelja)
9
Obaveze u rukovođenju petlovima i kokama tokom odgoja
10
Briga o pilićima
23
Oprema i postrojenja
29
Razvrstavanje radi postizanja uniformnosti
30
Procedure razvrstavanja
43
Rukovođenje jatom posle razvrstavanja (Posle 28 dana starosti)
Odeljak 2 – Rukovođenje u pronošenju (15 nedelja do špica proizvodnje)
47
Od 105 dana (15 nedelja) do svetlosne stimulacije
47
Razmatranja rukovodstva
57
Rukovođenje kokama od 5% proizvodnje po koki na dan do špica proizvodnje jaja
57
Razmatranja rukovodstva
58
Podna jaja
59
Rukovođenje kokama od 5% proizvodnje po koki na dan do špica
proizvodnje jaja
59
Razmatranja rukovodstva
61
Trendovi vremena konzumacije
61
Težina jaja i kontrola hrane
63
Rukovođenje petlovima posle svetlosne stimulacije do špica proizvodnje jaja
63
Razmatranja u vezi ishrane
65
Broj petlova
65
Višak petlova
Odeljak 3 – Rukovođenje u fazi proizvodnje (od špica do kraja jata)
67
Rukovođenje kokama posle špica proizvodnje do kraja jata
67
Faktori rukovođenja posle špica proizvodnje
69
Procedure
69
Uopštene vodilje za redukcije hrane posle špica proizvodnje zasnovane na
karakteristikama rezultata
73
Praćenje redukcije hrane
75
Redukcije u hrani i temperatura sredine
76
Rukovođenje petlovima posle špica proizvodnje do kraja jata
76
Procedure
Odeljak 4 – Praćenje rasta brojlerskih roditelja
2013
77
Praćenje rasta brojlerskih roditelja
77
Metode merenja telesne težine
79
Metodologija merenja uzorka
79
Procedure za ručne vage
82
Procedure za elektronske vage
82
Saveti za vaganje uzorka petlova
83
Saveti za vaganje uzorka petlova koka
83
Nedosledni podaci merenja težina
03
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Sadržaj
Odeljak 5 – Procena fizičkog stanja jedinki
85
Procena fizičkog stanja jedinki
85
Procena stanja jedinke
86
Procena stanja petlova
94
Procena stanja koka
Odeljak 6 – Briga o priplodnim jajima na farmi
99
Briga o priplodnim jajima
99
Zašto je priplodnim jajima potrebna nega?
100
Sistem zaštite jajeta
102
Najbolja praksa brige o priplodnim jajima
Odeljak 7 – Zahtevi u vezi sredine
107
Objekat za useljavanje
107
Lokacija farme i dizajn
109
Dizajn objekta
111
Ventilacija
111
Otvorena/prirodna ventilacija
112
Ventilacioni sistemi sa negativnim pritiskom (Objekti sa kontrolisanim uslovima sredine)
113
Minimalna ventilacija
116
Prelazna ventilacija
117
Tunel ventilacija
121
Osvetljenje
121
Osvetljenje tokom faze grejanja
121
Programi osvetljenja i tip objekta
131
Talasna dužina (boja svetla) i tip lampe
Odeljak 8 - Ishrana
133
Ishrana
133
Ishrana brojlerskih roditelja
133
Unos hranljivih materija
137
Programi ishrane i specifikacije
140
Proizvodnja hrane
142
Voda
Odeljak 9 – Zdravlje i biosigurnost
04
143
Zdravlje i biosigurnost
143
Odnos između upravljanja, pojave bolesti i dobrobiti jedinki
143
Rukovođenje higijenom
149
Kvalitet vode
151
Uklanjanje uginuća
152
Zdravlje
155
Programi praćenja zdravstvenog stanja
2013
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Sadržaj
Dodaci
157
Dodatak 1 - Dokumentacija
159
Dodatak 2 – Korisne informacije za upravljanje
161
Dodatak 3 – Tabele za konverziju jedinica
164
Dodatak 4 – Primer ručnih kalkulacija za razvrstavanje
168
Dodatak 5 – Kalkulacije stopa ventilacije
171
173
Dodatak 6 – Tabela tačaka rosišta ili kondenzacije
Dodatak 7 – Sastav hranljivih materija nekih često korišćenih komponenti (po
kilogramu)
Dodatak 8 – Rešavanje problema - deficit vitamina
174
Dodatak 9 – Dodatni izvori informacija za upravljanje
172
Indeks ključnih reči
175
Indeks pojmova
Uvod
Aviagen proizvodi širok spektar genotipova koji su pogodni za različite sektore tržišta brojlera.
Svi Aviagen proizvodi su odabrani zbog balansiranog obima karakteristika roditeljskog jata i
brojlera.
Ovo omogućava našim klijentima da izaberu proizvod koji najbolje odgovara njihovim
potrebama.
Kao roditeljska jata, svi Ross genotipovi su odabrani da proizvedu maksimum vitalnih,
jednodnevnih pilića kombinovanjem velikog broja jaja sa dobrim izležajem i plodnosti. Ovo se
postiže parenjem muških linija koje brzo rastu, efikasno se hrane i imaju dobru mesnatost, sa
ženskim linijama koje su odabrane zbog istih karakteristika brojlera i zato što proizvode veliki
broj jaja.
Ovaj Priručnik je rezime najbolje prakse rukovođenja roditeljskog jata za Ross 308 i Ross 708
roditeljska jata, uzimajući u obzir i selekciju za bolje brojlerske osobine, koja je uvek u toku.
2013
05
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Raspored ključnih elemenata rukovođenja
Raspored ključnih elemenata rukovođenja
Kritični ciljevi vezani za starost roditeljskog jata su data u tabeli ispod.
Starost(u danima)
Aktivnost
Zagrejati objekat. Temperatura i relativna vlažnost
trebaju biti stabilni barem 24 sata pre dostave pilića.
Pre dolaska pilića
Osigurati dobru biosigurnost. Patogeni mogu preživeti u bliskoj
okolini čak i pre nego su pilići smešteni. Biosigurnost pre dostave
pilića je jednako, ako ne i bitnija od biosigurnosti posle dolaska
pilića.
Kompletna farma i oprema trebaju biti očišćeni i dezinfikovani i
treba biti proverena efikasnost ovih procesa pre dostavljanja pilića.
Pri dolasku pilića
Postići optimalnu temperaturu okoline. Ovo je kritično radi
stimulisanja apetita i aktivnosti.
Ustanoviti minimalnu stopu ventilacije. Ovo će osigurati da svež
vazduh dopire do pilića, pomoći će u održavanju temperature i
relativne vlažnosti i omogućiti potrebnu razmenu vazduha radi
sprečavanja sakupljanja štetnih gasova.
Pratiti ponašanje pilića da bi osigurali zadovoljavajuću temperaturu.
Izmeriti težinu uzorka pilića.
Razviti apetit dobrom praksom grejanja.
0-7
Obezbediti dovoljan razmak između hranilica i pojilica,
obezbediti hranu dobrog kvaliteta i održavati optimalnu
temperaturu.
Koristiti procenu popunosti voljke kao indikaciju razvoja apetita.
Pratiti ponašanje jedinki.
Dostići ciljne težine pilića.
7-14
Napraviti uzorak težine. Zbirno merenje jedinki je potrebno sa 7 i 14
dana starosti. Minimalnan uzorak od 2% ili 50 jedinki
(koji broj je veći) bi trebalo izmeriti iz svake populacije.
Gde je moguće, davati konstantnu (8 sati) dužinu dana do 10og
dana starosti. U otvorenim objektima, dužina dana će zavisiti od
datuma početka i prirodnog tempa dnevne svetlosti.
Ako su 14-dnevne (2-nedeljne) telesne težine kod prethodnih jata
bile redovno ispod ciljne, dug dan se može produžiti do 21 dan (3
nedelje) starosti da bi se stimulisao unos hrane i poboljšale telesne
težine.
14-21
Početi sa praćenjem individualne težine između 14 i 21 dan
(2 i 3 nedelje) starosti. Ovaj podatak je potreban radi računanja
uniformnosti telesne težine (CV%)
Razvrstati petlove i koke 28 dana (4 nedelje) starosti.
28
Posle razvrstavanja, prepraviti profile telesnih težina da bi osigurali
da jedinke dostignu ciljnu težinu do 63 dana (9 nedelja).
06
2013
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Raspored ključnih elemenata rukovođenja
Starost (u danima)
Aktivnost
Ukoliko je potrebno, prilagoditi dnevnu količinu hrane za mušku i
žensku populaciju da bi se postigla promenjena ciljna težina i da bi
se održala uniformnost.
8-63
Pratiti i beležiti telesnu težinu nedeljno.
Glavno je tokom ovog perioda da se postigne dobra uniformnost
skeleta i da se pravilno kontroliše rast unutar svake razvrstane
populacije.
Ponovo proveriti težine razvrstanih populacija u odnosu na ciljnu
telesnu težinu. Kombinovati populacije koje su sličnih težina i unosa
hrane.
Ako populacije ne dostižu ciljni profil, treba ustanoviti novu ciljnu
liniju telesne težine.
63
Za populacije koje su iznad ciljne težine nova ciljna težina treba biti
ustanovljena paralelno sa postojećom linijom.
Populacije koje su ispod ciljne težine treba postepeno vraćati na
ciljnu do 105 dana (15 nedelja).
Kretanje jedinki među populacijama treba zaustaviti.
Ukoliko je potrebno, podesiti dnevnu količinu hrane za mušku
i žensku populaciju da bi se postigla ciljna težina ili bilo koje
promenjene ciljne težine i održavati uniformnost.
63-105
Pratiti i beležiti telesnu težinu nedeljno.
Glavno je tokom ovog perioda je da se ispravno kontroliše rast
unutar svake populacije.
105
Ponovo uporediti telesne težine sa ciljnom. Prepraviti profile po
potrebi, na isti način kao što je izvršeno sa 63 dana (9 nedelja)
starosti.
Ukloniti greške pri seksiranju.
105-161
Dostići optimalna povećanja telesne težine osiguravajući da su
odgovarajuće količine hrane date, pogotovo od 105 dana
(15 nedelja) na dalje. Sve populacije bi trebale postići
slične telesne težine do stimulacije svetlom.
Značajne varijacije u telesnoj težini između populacija pri ovoj
starosti će dovesti do problema u proizvodnji u fazi proizvodnje.
Pratiti i beležiti telesnu težinu nedeljno.
126-147
Ukloniti preostale greške pri seksiranju.
Izračunati i beležiti uniformnost (CV%) jata radi utvrđivanja
svetlosnog režima.
140
Ako je jato uniformno (CV manji od ili jednak 10%), pratiti normalan,
preporučen režim svetla.
IUkoliko je jato neuniformno (CV veći od 10%), stimulaciju svetlom
treba odložiti za 7 do 14 dana (1 do 2 nedelje).
2013
07
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Raspored ključnih elemenata rukovođenja
Starost (u danima)
Aktivnost
Prvo povećanje svetla započeto (ne pre 147 dana starosti).
147-161
Pratiti i beležiti telesnu težinu nedeljno.
Sparivanje – Tačno vreme će zavisiti od relativne zrelosti i koka i
petlova.
147-168
Nezreli petlovi se nikad ne bi trebali sparivati sa zrelim kokama.
Ako su petlovi zreliji od koka, treba ih ubacivati postepeno.
Pratiti i beležiti telesnu težinu nedeljno.
168-175
161-196
Uvesti brider hranu. Od 5% proizvodnje po koki na dan
najkasnije.
Od prvog jajeta, povećavati količine hrane u zavisnosti od stope
dnevne proizvodnje jaja, dnevne težine jaja i telesne težine.
Pratiti i beležiti telesnu težinu nedeljno.
Regulisati broj petlova posmatranjem ponašanja jedinki.
210-kraja
Ukloniti neaktivne petlove radi održanja odgovarajućeg odnosa
petlova.
Pratiti i beležiti telesnu težinu nedeljno.
Redukciju hrane započeti približno 35 dana (5 nedelja) posle
dostizanja špica proizvodnje, što je u opštem slučaju 252 dana (36
nedelja) starosti.
245-kraja
Količine hrane treba razmatrati na nedeljnoj bazi i bilo kakve
redukcije u hrani trebaju biti zasnovane na proizvodnji jaja, dnevnoj
težini jaja, masi pojedinačnog jajeta i telesnoj težini jedinke.
RAD SA JEDINKAMA
Vrlo je bitno da se svim jedinkama pristupa na miran i pravilan način u svakom
trenutku. Svo osoblje koje radi sa jedinkama (hvatanje, merenje, fizička procena,
procena punosti voljke ili vakcinacija) treba imati prethodnog iskustva i biti
obučeno da bi moglo da se ophodi prema jedinkama sa brigom koja je potrebna u
skladu sa svrhom, starošću i polom jedinke.
08
2013
Odeljak 1 – Odgoj (0-105 dana/0-15 nedelja)
Obaveze u rukovođenju petlovima i kokama tokom
odgoja
Dodatak 1
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Odgoj (0-105 dana/0-15 nedelja)
Cilj
Izaći u susret potrebama koka i petlova roditeljskog jata tokom svake faze odgoja radi pripreme
za seksualnu zrelost.
Osnovni principi
Rast Ross roditeljskog jata po krivoj ciljnih težina u odgoju omogućava kokama i petlovima da
postignu optimalni životni vek reproduktivnog ciklusa i to obezbeđuje pravilan razvoj jedinki.
Figura 1 prikazuje progresiju rasta jedinki i razvoja tokom vremena. U različitim starostima
razvijaju se različiti organi i tkiva. Unutar svake faze rasta, rukovodilac jata treba razmotriti i biti
svestan, prioriteta jedinki za rast u datom trenutku. Rad sa jedinkama i količina hrane koja im
se daje treba biti prilagođena u odnosu na njihove potrebe.
Figura 1: Rast i razvoj jedinki.*
Seksualna
zrelost
Sexual maturity
(Starst
pojavi
(age atpri
first
egg) prvog
jajeta)
dana
10-14 10-14
days after
posle
prve stimulacije
lighting-up.
svetlom.
Continuing
Rast težine.
weight
gain.
Ubrzan
rast i growth
porast and
u telesnoj
Accelerating
weight
gain to
prepare
birdsjedinki
for sexual
masi
radi
pripreme
za
maturity
and
mating-up.
seksualnu zrelost i sparivanje.
Telesna
težina
Body weight
Rapid
Ubrzan
growth
rast
of
testisa
testes.
Brz razvoj
Rapid
development of:
imunološkog,
Immune,
cardiovascular
and
digestive
systems,
kardiovaskularnog
skeleton,
feathers.
i probavnog
sistema,
Rapid growth of
Ubrzan
rast
oviduct and
jajovoda
ovaries. i jajnika
skeleta i operjalosti.
50% of skeletal growth
50% rasta skeleta
completed by 28-35
završeno do 28-35
days of age.
dana starosti
Period
continued growth
Periodofkontinualnog
rasta and
i razvoja
development
imunološkogof:i kardiovaskularnog
Immune
and
cardiovascular
sistema, skeleta i perja. systems,
skeleton and feathers.
90%ofrasta
skeleta
završeno
90%
skeletal
growth
is completed
doaround
80-95 80-95
dana starosti
by
days of age.
Photostimulation
Fotostimulacija
0
14
28
42
56
70
84
98
112
126
140
154
168
182
196
210
Age (days)
Starost
(dana)
*Principi rasta i razvoja će biti isti za petlove kao i za koke, ali apsolutne stope rasta će se razlikovati.
2013
09
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Odgoj (0-105 dana/0-15 nedelja)
Figura 2 Prikazuje bitna pitanja menadžmenta vezana za svaku fazu rasta jedinki ilustrovana
u Figuri 1.
Figura 2: Pitanja na koja treba obratiti pažnju u zavisnosti od starosti jedinke.
CILJ:
Postići dobar start
pilića pružanjem
odgovarajućeg
pristupa hrani i vodi.
CILJ:
Telesna težina sa 63
dana i minimalnim
CV-om. Nastaviti razvoj
skeleta, muskulature i
perja.
CILJ:
Pratiti profil Telesne
težine i održavati
uniformnost.
CILJ:
Pipremiti jedinke za seksualnu
zrelosti parenje.
Pomagati reproduktivni Razvoj.
Telesna
Body težina
weight
Da bi se razvili skelet,
imunološki i
kardio-vaskularni
sistemi, pernati
pokrivač apetit
Povećati unoshrane radi stimulacije
Rasta, prateći profil TelesneTežine
Hraniti petlove tako da postignu
cilj Telesne težine i potpomoći
plodnost Hraniti koke stimulišući i
podržati Rast i proizvodnju i težinu
jaja.
Assess flock weigfht, uniformity & condition one wee
Ponovo iscrtati ciljne težine sa
63 dana ako je potrebno.
Preseljenje u objekat za
Proizvodnja između 126 i
161 dan u zavisnosti od
tipa objekta
Obustaviti kretanje
jedinki među razvrstanim
populacijama od 63 dana
Transfer
Rukovođenje:
Temperatura
Vlažnost Ventilacije
Distribucija hrane
Vakcinacija
Popunjenost Voljke
Proceniti težinu, uniformnost i stanje jata,nedelju dana pre
Očekivane fotostimulacije da bi odredili stimulus svetla i hrane.
Razvrstavanje jata
Rukovođenje:
Telesnom težina\om
Unifomnošću
Veličinom Skeleta
0
14
28
42
56
Sparivanje
70
84
98
112
126
Starost (dana)
140
154
168
182
196
210
Fotostimulacija
Petlovi i koke se odgajaju odvojeno od jednodnevnih pa do starosti za sparivanje sa 147-158
dana (21-24 nedelja), ali principi rada sa petlovima i kokama u periodu odgoja su isti (izuzev
razlike u telesnoj težini i programima ishrane). Petlovi predstavljaju 50% vrednosti priplodnog
jata i iz tog razloga su jednako bitni kao i koke. Stoga rad sa petlovima zahteva istu pažnju na
detalje kao i rad sa kokama. Odgoj 2 pola odvojeno osigurava da rast i uniformnost mogu biti
kontrolisani odvojeno, što zauzvrat omogućava veću kontrolu nad telesnom težinom i prirastom.
Briga o pilićima
Dobar start sa pilićima je ključan za buduće zdravlje, dobrobit, uniformnost i rezultat jata.
Rukovođenje pilićima bi trebalo uspešno formirati jato od jednog dana starosti razvijanjem
šablona ishrane i pojenja i uspostavljanjem pravilnih uslova sredine da bi se odgovarajuće rešile
potrebe jata.
Priprema pilića u inkubatoru
Samo u okolnostima gde se očekuje da će dobrobit jedinki biti stavljena pod pitanje treba
uspostavljati bilo kakve preventivne mere tokom obrade pilića u inkubatoru.
U situacijama gde će dobrobit jedinki verovatno biti ugrožena, mogu biti neophodne procedure
kao što su vakcinacije. Gde je potrebno, važno je konsultovati se sa veterinarom i zapošljavati
samo obučeno osoblje i koristiti propisanu opremu. Nužno je da bilo koje druge procedure
obrade, kao što su obrada kljuna, ispitivanje uslova sredine u okolini jedinki i uslovi rada budu
redovno razmatrani da bi se izbeglo bilo kakvo nepotrebno obavljanje procedura ovog tipa.
Procedure započete tokom obrade pilića u inkubatoru bi trebalo izvršiti najbolje moguće;
odstupanja u kvalitetu rada sa pilićima mogu dovesti do problema u uniformnosti.
Propisi dobrobiti životinja i preporuke moraju biti redovno pregledane i ažurirane prema
lokalnim varijacijama. Regionalni i nacionalni propisi se moraju poštovati.
10
2013
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Odgoj (0-105 dana/0-15 nedelja)
Sa dobavljačem treba unapred ustanoviti očekivani datum dostave, vreme i broj pilića. Ovo će
osigurati da su postignuti povoljni uslovi za uspostavljanje jata i da će istovar i prebacivanje
pilića biti izvršeno u što kraćem vremenskom roku.
Dodatak 1
Logistika pre postavljanja pilića u objekte
Ukoliko se jato uvozi, dobro obučeno osoblje mora biti dostupno da nadgleda i pregovara u
formalnim pitanjima sa carinom oko propuštanja.
Useljavanje pilića treba biti isplanirano tako da pilići od različitih jata donora budu u odvojenim
jatima. Pilići od mladih jata donora će dostići standardne telesne težine lakše ukoliko se drže
izolovani do vremena razvrstavanja sa 28 dana (4 nedelje) starosti.
Piliće treba transportovati iz inkubatora na farmu u vozilu sa klimatizacijom (Figura 3). Tokom
transporta:
• Temperatura treba biti podešena tako da je temperatura kloake pilića između 39.4 – 40.5°C
(103 - 105°F). Obratiti pažnju na to da se podešavanja za potrebnu temperaturu mogu
razlikovati između različitih modela vozila.
• Relativna vlažnost vazduha treba biti između 50 i 65%.
• Obezbediti minimum od 0.71 m3/min (25 kubnih stopa po minuti) ventilacije svežeg vazduha
na 1,000 pilića. Jača ventilacija će možda biti potrebna ukoliko kamion nema klimatizaciju i
ventilatori su jedini dostupan metod za rashlađivanje pilića.
Figura 3: Standardna vozila za dostavu pilića sa klimatizacijom.
Postavka objekta za piliće treba biti isplanirana za buduće svrhe razvrstavanja tako što će se
barem jedna pregrada ostaviti prazna. (Figura 4) Tako da pri razvrstavanju, populacije mogu
biti odgajane odvojeno jedne od drugih u skladu sa njihovim potrebama.
Figura 4: Primer tipične postavke objekta pre unosa 8,000 pilića, gde je jedna pregrada
ostavljena prazna za svrhe razvrstavanja sa 28 dana starosti.
Pregrada 1
Pregrada
ostavljena
prazna
tokom
useljavanja za
potrebe
razvrstavanja
sa 28 dana
starosti.
2013
Pregrada 2
Pregrada 3
Pregrada 4
Pregrada 5
Grejna
Zona
Grejna
Zona
Grejna
Zona
Grejna
Zona
Grejna
Zona
Grejna
Zona
Grejna
Zona
Grejna
Zona
11
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Odgoj (0-105 dana/0-15 nedelja)
KLJUČNE TAČKE
• Budite pripremljeni - znajte šta dolazi i kad.
• Isplanirajte postavku pregrada tako da pilići iz donor-jata različitih starosti mogu mogu biti
smešteni odvojeno jedni od drugih.
• Okruženje u kojem se pilići drže i transportuju treba biti pomno praćeno da se pilići ne bi
ohladili ili pregrejali.
• Isplanirati oblasti za razvrstavanje.
Pripreme farme za dolazak pilića
Biosigurnost
Na jednoj lokaciji trebaju biti pilići iste starosti; sa njima raditi po principu “sve unutra - sve van”.
Vakcinacija i programi čisćenja su lakši i efikasniji na lokacijama u kojima su pilići jedne starosti,
što povlači i bolje zdravlje i rezultat jedinki.
Objekti, oblasti koje okružuju objekte i sva oprema (uključujući i sisteme za vodu i hranu)
moraju biti temeljno očišćeni i dezinfikovani pre dolaska materijala za prostirku i pilića (Figura
5). Preporučena higijena i procedura testa efikasnosti treba biti odrađena da bi se osiguralo
postizanje željenih uslova minimalno 24 sata pre dolaska pilića (Videti odeljak o Zdravlju i
biosigurnosti za dalje informacije).
Figura 5: Dobra praksa čišćenja objekta. Pranje objekta vodom pod pritiskom i objekat posle
pranja, koji zahteva potvrdu pouzdanim bakteriološkim testovima pre nego se ponovo napuni
prostirkom.
Oblast oko objekta treba biti bez vegetacije i laka za čišćenje (Figura 6).
Figura 6: Objekti sa niskim rizikom biosigurnosti, sa betonskim zonama oko same zgrade i bez
vegetacije u okolini objekta.
12
2013
Unutar samog objekta, betonski podovi su neophodni da bi omogućilo lako pranje i rukovanje
prostirkom.
Vozila, oprema i osoblje treba biti dezinfikovano pre ulaska na farmu. (Figura 7).
Figura 7: Vozilo u procesu dezinfekcije pre ulaska na farmu.
Dodatak 1
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Odgoj (0-105 dana/0-15 nedelja)
KLJUČNE TAČKE
• Pilićima obezbediti biosigurnu, čistu okolinu za život.
• Kontrolisati širenje bolesti useljavanjem pilića po starosti (sve unutra-sve van).
• Pratiti preporučen program higijene i uvesti procedure za testiranje radi provere efikasnosti
navedenog programa za higijenu.
Priprema objekta i raspored
Za piliće pri useljavanju, tačna temperatura vazduha i tačna temperatura poda su od velikog
značaja. Zagrevanje objekta pre dolaska pilića je ključno iz tog razloga. Temperatura (vazduha
i poda) i relativna vlažnost vazduha trebaju biti stabilni barem 24 sata pre useljavanja pilića u
objekat. Pri postavljanju pilića potrebni klimatski uslovi su :
• Temperatura vazduha 30°C/86°F (merena u visini pilića u oblasti gde se nalaze hrana i voda).
• Temperatura poda 28-30°C (82-86°F).
• Relativna vlažnost vazduha 60-70%.
Pre samog dolaska pilića, prostirku treba razbacati ravnomerno u debljini od 8-10 cm (3-4 in).
Međutim, gde se praktikuje podno hranjenje posle faze grejanja, debljina prostirke ne treba
prelaziti 4 cm (1.5 in). Debljina prostirke na podu može biti smanjena i u slučaju nekog problema.
Tamo gde je upotrebljen tanji sloj prostirke bitno je da je temperatura poda (28-30°C/82-86°F)
bude postignuta pre dolaska pilića. Postavljanje deblje prostirke (više od 10 cm/4 inča) može
izazvati problem u vidu pilića zatrpanih unutar prostirke, pogotovo ako je prostirka neravnomerno
razvučena po objektu.
Izbor materijala za prostirku u potpunosti zavisi od cene i dostupnosti, ali dobar materijal bi
trebao imati sledeće osobine:
• Dobru moć upijanja vlage.
• Biorazgradivost.
• Prijatan i komforan jedinkama.
• Mala stopa stvaranja prašine.
• Čist i bez kontaminanata.
• Konstantna dostupnost od izvora koji je biosiguran.
Prilikom useljavanja pilića i prvih 24 sata, pilići ne bi trebali da šetaju više od 1 m da bi došli do
pojilice. Treba obezbediti nipl pojilice koje napajaju do 12 jedinki po nipli ili zvonaste pojilice u
minimalnom broju od 8 pojilica na 1000 pilića. Takođe bi trebalo uvesti i 12 mini pojilica ili tacni
na svakih 1000 pilića. Temperatura vode koja se daje pilićima treba biti između 15 i 20°C (59 do
68°F). Ne davati pilićima hladnu vodu.
2013
13
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Odgoj (0-105 dana/0-15 nedelja)
Posle čišćenja objekta i pre dostave pilića, treba uzeti uzorak vode za piće sa izvora, iz rezervoara
i sa pojilica radi provere bakterijske kontaminacije (videti odeljak o Zdravlju i biosigurnosti za
više informacija).
Posle bilo kakvih proizvoda (kao vodotopivi aditivi) koji bi mogli da pospeše rast bakterija u
cevima treba uraditi efikasan program sanitacije vode. Ovo ne bi trebalo da utiče na perfomanse
jedinki, čak ni kada uđu u fazu proizvodnje (videti odeljak o Zdravlju i biosigurnosti za dalje
informacije).
Uveriti se da svi pilići imaju neometan pristup hrani. Pri useljavanju pilića u objekat, hrana treba
biti u vidu prosejanih drobljenih peleta (Figura 8) ili mini peleta (prečnika 2 mm [0.06 in]) datih na
dopunskim hranilicama (1 na 80 pilića) i na papiru da bi se napravila zona hranjenja koja zauzima
barem 90% grejne zone.
Figura 8: Primer drobljenih peleta dobrog fizičkog kvaliteta.
Tokom grejanja intenzitet svetla treba držati između 80 i 100 luksa (8-10 kandela po stopi) u
oblasti gde su hrana i voda postavljeni tako da podstiču hranjenje i pojenje. Ostatak objekta
treba biti mračan (10-20 luksa ili 1-2 kandela po stopi).
Grejanje u Krugovima
Kod grejanja u krugovima, izvor toplote (plafonska, šešir ili kvarcna grejalica) je lokalan tako
da pilići mogu da se sklone u hladnije oblasti i da sami izaberu temperaturu koja im najviše
odgovara. Grejni krugovi se koriste da bi se kontrolisalo kretanje pilića u ranim fazama.
Raspored postavke grejanja u krugu, koje bi bilo uobičajeno za 1,000 pilića prvog dana,
prikazana je na Figuri 9 i 10.
Figura 9: Primer tipičnog rasporeda grejanja u krugu (1,000 pilića).
Grejač
Grejač
2m (6.6 ft)
1m (3.3 ft)
2m (6.6 ft)
5m (16.5 ft)
2m (6.6 ft)
1m (3.3 ft)
2m (6.6 ft)
90% papirni pokrivač
8 zvonastih pojilica
12 tacni za hranjenje
12 mini pojilica
automatska hranilica
5m (16.5 ft)
14
90% papirni pokrivač
8 zvonastih pojilica
2013
Pilići se postavljaju u oblast koja daje početnu gustinu naseljenosti od približno 40 pilića po m2
(4 pileta po ft2).
Figura 10: Slika koja prikazuje dobru postavku za grejanje u krugu.
.
Dodatak 1
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Odgoj (0-105 dana/0-15 nedelja)
Grejanje celog objekta
Kod grejanja celog objekta (Figura 11 i 12), ne postoji gradijent temperature unutar samog
objekta. Temperatura je konstantnija i mogućnost pilića da se pomere u temperaturnu zonu koja
im više odgovara je ograničena.
Glavno grejno telo za metod grejanja celog objekta može biti direktno ili indirektno (grejanje
vrućim vazduhom), međutim mogu biti uključeni i dodatni grejači.
Figura 11: Tipična postavka za grejanje celog objekta za 1,000 pilića. U ovoj situaciji, pilići se
postavljaju u okolinu koja je pripremljena za fazu grejanja.
5m (16.5 ft)
100% papirni pokrivač
8 zvonastih pojilica
12 tacni za hranjenje
12 mini pojilica
automatska hranilica
5m (16.5 ft)
papirni pokrivač
8 zvonastih pojilica
Grejanje 100%
celog
objekta može se
koristiti i na delu objekta. Ako je ovo izvedeno, tada kompletan
objekat mora biti zagrejan pre uvođenja pilića. Ovo će podstaći kretanje pilića ka praznom delu
12 tacni za hranjenje
12 mini pojilica
objekta kada
pristup bude omogućen
sa približno 7 dana starosti.
automatska hranilica
2013
15
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Odgoj (0-105 dana/0-15 nedelja)
Figura 12: Slika koja prikazuje tipičnu postavku grejanja celog objekta.
KLJUČNE TAČKE
• Zagrejati objekat pre dolaska pilića i stabilizovati temperaturu barem 24 sata pre njihovog
dolaska.
• Obezbediti čistoću vode i prostirke.
• Rasporediti opremu tako da pilići mogu lako doći do vode i hrane.
• Postaviti dodatne hranilice i pojilice blizu glavnih sistema za hranu i vodu.
Dolazak i useljavanje pilića
Prilikom useljavanja piliće treba postaviti u prostore za fazu grejanja što je brže moguće (Figura
13). Što duže pilići ostaju u kutijama, to je veći rizik dehidracije, čiji je rezultat smanjeno zdravlje,
loš start pilića, smanjena uniformnost i slabiji rast.
Posle postavljanja pilića, prazne kartonske kutije treba ukloniti što pre. Plastične kutije treba
vratiti radi reciklaže posle završetka dezinfekcionog protokola.
Figura 13: Plastične (sa leve strane) i kartonske (sa desne) kutije sa pilićima dostavljene na
farmu iz vozila sa kontrolisanom klimom.
Posle smeštanja, piliće treba ostaviti 1 do 2 sata da se priviknu na svoje novo okruženje. Posle
toga, proveriti da li svi pilići imaju neometan pristup hrani i da su uslovi sredine dobri. Prepravke
treba napraviti na opremi i temperaturama tamo gde su potrebne.
16
2013
KLJUČNE TAČKE:
• Piliće istovariti i smestiti što brže.
• Ne ostavljati okolo prazne kutije za piliće.
• Proveriti hranu, vodu, temperaturu i vlažnost posle 1 do 2 sata i izvršiti podešavanja tamo
gde je potrebno.
Dodatak 1
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Odgoj (0-105 dana/0-15 nedelja)
Rukovođenje tokom faze grejanja
Faza grejanja je prvih 7- 10 dana života pileta. Budući visoki nivo rezultata jata i dobrobit istog
zavise od postizanja visokih standarda održavanja tokom ovog perioda.
Bitno je često dopunjavati hranu i vodu. Tokom ranih faza grejanja (prva 3 dana) maksimalna
dnevna količina hrane treba biti davana u čestim, malim porcijama (npr. 5-6 puta dnevno). Ovim
će se izbeći problem ustajale hrane i podstaći će piliće da jedu.
Dodatne pojilice treba čistiti i dopunjavati redovno jer se bakterije mogu brzo umnožiti u
otvorenoj stajaćoj vodi pri temperaturama faze grejanja. Dodatne pojilice postavljene prilikom
useljavanja pilića treba postepeno sklanjati tako da do 3-4 dana starosti svi pilići piju isključivo
iz automatizovanog sistema za pojenje.
Prva 2 dana, pilićima treba davati 23 sata svetla i 1 sat mraka. Posle prva 2 dana, dužinu dana
postepeno skraćivati tako da se smanji do konstantnih 8 sati dnevno do 10og dana starosti
(Videti odeljak o Osvetljenju za više detalja). U otvorenim objektima, dužina dana će zavisiti od
datuma useljavanja i prirodnog ciklusa dnevne svetlosti.
Tokom rane faze grejanja, kretanje pilića će biti ograničeno krugom grejanja. Prostor ograničen
krugovima treba širiti postepeno od 3 dana starosti i potpuno ih ukloniti između 5 i 7 dana
starosti.
Temperaturu i vlažnost vazduha treba pratiti i beležiti dnevno i praviti odgovarajuće promene u
zavisnosti od ponašanja pilića da bi se osiguralo da su klimatski uslovi optimalni.
Broj pojilica i hranilica i snaga grejanja moraju biti recipročni gustini jata da bi se sprečili
neželjeni efekti na performanse.
Kontrola uslova sredine
Vlažnost
Relativna vlažnost vazduha u inkubatoru na kraju inkubacionog procesa će biti visoka (približno
80%). Objekti sa grejnom fazom duž celog objekta, pogotovo oni gde se koriste pojilice sa
niplom, mogu imati nivo vlažnosti ispod 50%. Objekti sa konvencionalnijom opremom (kao što
su grejači u krugovima, koji stvaraju vlagu kao nusprodukt sagorevanja i zvonaste pojilice, koje
imaju otvorene površine ispunjene vodom) imaju mnogo veću relativnu vlažnost – generalno
veću od 50%, ali ipak nižu od 80%. Da bi se ograničio šok koji pilići dožive, bitno je da su
vrednosti relativne vlažnosti objekta u prva 3 dana između 60 i 70%. Pilići koji se drže na
odgovarajućoj vlažnosti su mahom manje podložni dehidraciji i u generalnom slučaju imaju bolji,
uniformniji start.
Vlažnost unutar objekta treba pratiti dnevno korišćenjem higrometra. Ako padne ispod 50%
tokom prve nedelje, sredina u kojoj su pilići biće suva i prašnjava. Pilići će početi da dehidriraju
i treba preduzeti odgovarajuće mere da se vlažnost ponovo podigne. Vlažnost se može podići
korišćenjem zamagljivača unutar objekta (Figura 14) ili prenosivog raspršivača da bi se zidovi
isprskali finom maglom.
2013
17
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Odgoj (0-105 dana/0-15 nedelja)
Figura 14: Korišćenje zamagljivača da bi se podigla vlažnost tokom faze grejanja.
Temperatura
Optimalna temperatura (i vlažnost) je vrlo bitna za zdravlje i razvoj apetita. I u sistemima grejanja
u krugovima i grejanja celog objekta cilj je stimulisati apetit i aktivnost pilića što je ranije moguće.
Pošto jedinke ne mogu regulisati sopstvenu telesnu temperaturu do 12-14 dana starosti,
obezbeđivanje povoljnih uslova sredine i prilagođavanje iste u zavisnosti od ponašanja jedinki
je od kritičnog značaja.
Vodič za temperature koji odgovara preporučenoj vlažnosti vazduha od 60-70% je dat u Tabeli
1. Sa metodom grejanja celog objekta posebnu pažnju treba posvetiti praćenju i regulisanju
temperature i vlažnosti objekta, jer je mogućnost da se pilići pomere u njima prijatniju temperaturnu
zonu ograničena.
U slučaju metode grejanja u krugovima, stvoreni su gradijenti temperature unutar objekta. Figura
15 Prikazuje gradijente temperature koji okružuju grejač. Označeni su kao A (ivica grejača) i B (2
m [6.6 ft] od ivice grejača). Optimalne temperature su prikzane u Tabeli 1.
Figura 15: Gradijenti temperature u metodi grejanja u krugovima.
grejač
2m
(6.6 ft)
2m
(6.6 ft)
POJAŠNJENJE
A – rub grejača
B – 2 m (6.6 ft) od ruba grejača
B
18
A
A
B
2013
Tabela 1: Vodič za preporučene temperature pri vlažnosti vazduha od 60-70%..
Grejanje u krugovima (videti Figuru 15)
Grejanje celog
objekta
Temp °C (°F)
Starost
(dani)
ivica grejača (A)
Temp °C (°F)
2 m (6.6 ft) od
ivice grejača (B)
Temp °C (°F)
Dana starosti
30 (86.0)
32 (89.6)
29 (84.2)
3
28 (82.4)
30 (86.0)
27 (80.6)
6
27 (80.6)
28 (82.4)
25 (77.0)
9
26 (78.8)
27 (80.6)
25 (77.0)
12
25 (77.0)
26 (76.8)
25 (77.0)
15
24 (75.2)
25 (77.0)
24 (75.2)
18
23 (73.4)
24 (75.2)
24 (75.2)
21
22 (71.6)
23 (73.4)
23 (73.4)
24
21 (69.8)
22 (71.6)
22 (71.6)
27
20 (68.0)
20 (68.0)
20 (68.0)
Dodatak 1
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Odgoj (0-105 dana/0-15 nedelja)
Povezanost između temperature i vlažnosti vazduha
Temperatura koju pile oseća zavisi od temperature suvog termometra i vlažnosti. Jedinke gube
toplotu isparavanjem kroz respiratorni trakt i gubljenjem toplote (bez isparavanja) kroz kožu. Pri
visokoj vlažnosti vazduha, dolazi do manjeg gubitka usled isparavanja što za uzvrat povećava
osetnu temperaturu jedinke. Visoka vlažnost, stoga, povećava osetnu temperaturu jedinke pri
određenoj temperaturi suvog termometra, za razliku od niske vlažnosti koja će smanjiti osetnu
temperaturu.
Profil temperatura dat u Tabeli 1 podrazumeva vlažnost u opsegu od 60 do 70%, ali ako se
vlažnost razlikuje od ovog opsega, optimalna temperatura će možda morati da se koriguje u
odnosu na to. Tabela 2 Prikazuje temperaturu suvog termometra koja je potrebna da se postigne
ciljni profil temperature u situaciji gde se vlažnost razlikuje od ciljnih 60-70%. Ako je vlažnost
van ovog opsega temperatura objekta u visini pilića mora biti prilagođena da se poklapa sa
temperaturom datom u Tabeli 2.
Tabela 2: Temperature suvog termometra potrebne da bi se postigla ekvivalentna temperatura
pri različitim vlažnostima. Temperature suvog termometra pri idealnoj vlažnosti za određeno
doba su obležene crvenom bojom.
Temperatura suvog termometra pri vlažnosti *
°C (°F)
Dob (dani)
40
50
60
70
80
Starost(dan) 36.0 (96.8) 33.2 (91.8) 30.8 (84.4) 29.2 (84.6) 27.0 (80.6)
3
33.7 (92.7) 31.2 (88.2) 28.9 (84.0) 27.3 (81.1) 26.0 (78.8)
6
32.5 (90.5) 29.9 (85.8) 27.7 (81.9) 26.0 (78.8) 24.0 (75.2)
9
31.3 (88.3) 28.6 (83.5) 26.7 (80.1) 25.0 (77.0) 23.0 (73.4)
12
30.2 (86.4) 27.8 (82.0) 25.7 (78.3) 24.0 (75.2) 23.0 (73.4)
15
29.0 (84.2) 26.8 (80.2) 24.8 (76.6) 23.0 (73.4) 22.0 (71.6)
18
27.7 (81.9) 25.5 (77.9) 23.6 (74.5) 21.9 (71.4) 21.0 (69.8)
21
26.9 (80.4) 24.7 (76.5) 22.7 (72.9) 21.3 (70.3) 20.0 (68.0)
24
25.7 (78.3) 23.5 (74.3) 21.7 (71.1 20.2 (68.4) 19.0 (66.2)
27
24.8 (76.6) 22.7 (72.9) 20.7 (69.3) 19.3 (66.7) 18.0 (64.4)
*Kalkulacije temperature bazirane na formuli Dr. Malkoma Mitčela (Škotski poljoprivredni fakultet).
2013
19
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Odgoj (0-105 dana/0-15 nedelja)
Ukoliko se po ponašanju vidi da je pilićima previše vruće ili previše hladno, temperaturu objekta
podesiti prema tome.
Praćenje vlažnosti i temperature
Temperaturu i vlažnost treba pratiti barem dva puta dnevno prvih 5 dana, a posle toga jednom
dnevno. Merenja temperature i vlažnosti treba uzeti u visini pilića. Figura 16 pokazuje pravilno
postavljanje automatskih senzora za temperaturu i vlažnost (u visini glave jedinki).
Figura 16: Pravilno mesto za senzore temperature i vlažnosti.
Konvencionalne termometre treba koristiti da bi se proverila tačnost elektronskih senzora koji
kontrolišu automatske sisteme.
Ventilacija
Ventilacija bez promaje je potrebna tokom faze grejanja da bi se :
• Održavala temperatura i vlažnost vazduha na potrebnom nivou.
• Objekat dopunio kiseonikom.
• Izvukao višak vlage, ugljen dioskida i otrovnih gasova koje stvaraju pilići i možda i sistem
grejanja.
Loš kvalitet vazduha usled nedovoljne ventilacije tokom faze grejanja može prouzrokovati
oštećenja na plućima pilića, zbog čega mogu biti podložniji respiratornim bolestima. Zbog toga
što su mladi pilići podložni efektima vetra, brzina vetra u nivou poda ne bi trebala biti više 0.15
m/sek (30 ft/min). Bilo kakva ventilacija koja se koristi tokom faze grejanja ne treba da utiče na
temperaturu jedinki.
KLJUČNE TAČKE
• Postići vlažnost od 60-70% za prva 3 dana.
• Temperatura je od ključnog značaja tokom faze grejanja i treba je održavati kako je
preporučeno.
• Prilagođavati temperaturu u odnosu na vlažnost ukoliko se ona poveća iznad 70% ili padne
ispod 60%.
• Pratiti temperaturu i vlažnost redovno. Proveriti automatsku opremu analognim aparatima
merenjem u nivou pilića.
• Uspostaviti minimalnu ventilaciju od prvog dana da bi se otklonili otpadni gasovi i da bi se
objekat snabdeo svežim vazduhom.
• Izbegavati promaju.
• Odgovarati na promene u ponašanju pilića.
Praćenje ponašanja pilića
Temperaturu i vlažnost treba pratiti na dnevnoj bazi, ali najbolji indikator dobre temperature u
fazi grejanja je često i pažljivo posmatranje ponašanja pilića.
20
2013
Ponašanje u grejanju u krugovima
Sa grejanjem u krugovima, dobra temperatura se vidi u tome što su pilići jednako raspoređeni
unutar prostora grejača, kao što je prikazano u Figuri 17. Nejednako raspoređeni pilići su znak
nepovoljne temperature ili promaje.
Figura 17: Raspoređenost jedinki ispod grejača. Grejač je svetlo plavi krug u centru dijagrama.
Temperatura previsoka
Odgovarajuća temperatura
Pilići se ne čuju
Pilići zadihani, glava i krila vise
Pilići daleko od grejača
Pilići jednako rasprostranjeni
Nivo buke označava zadovoljstvo
Temperatura preniska
Promaja
Pilići nagužvani ispod grejača
Pilići bučni, zovu upomoć
Ovakva rasprostranjenost zahteva pronalaženje uzroka.
Mogući uzroci promaja, nejednako svetlo,
spoljašnji zvukovi
Dodatak 1
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Odgoj (0-105 dana/0-15 nedelja)
Metoda grejanja celog objekta
Pri grejanju celog objekta praćenje ponašanja pilića je teže, jer ne postoje očigledni izvori
grejanja. Često je jedini pokazatelj nepovoljnih uslova oglašavanje pilića. Ukoliko im se pruži
prilika pilići će se sakupljati u oblastima gde je temperatura najbliža njihovim potrebama. Ukoliko
su uslovi sredine povoljni, pilići će formirati grupe od 20-30, sa kretanjem među grupama i
neprekidno će se hraniti i piti. Različita raspoređenost pilića u metodi grejanja celog objekta pri
različitim temperaturama je data u Figuri 18.
Figura 18: Tipično ponašanje pilića u metodi grejanja celog objekta (bez krugova pilića) pri
različitim temperaturama.
Previsoka
Too High
Pravilna
Correct
Preniska
Too Low
Ključne tačke
• Ponašanje pilića treba pomno i često posmatrati.
• Prilagođavanja uslova sredine objekta treba izvršiti u odnosu na ponašanje pilića.
2013
21
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Odgoj (0-105 dana/0-15 nedelja)
Procena starta pilića
U periodu odmah pošto su pilići prvi put dobili hranu i vodu oni su gladni, što znači da treba da
jedu dobro i napune voljke. Procena popunjenosti voljki u bitnim periodima posle useljavanja je
jako koristan alat pri određivanju razvitka apetita i proveravanja da li su svi pilići pronašli hranu i
vodu. Popunjenost voljke treba pratiti tokom prvih 48 sati, ali prva 24 sata su mnogo bitnija. Prva
provera 2 sata posle useljavanja će pokazati da li su pilići pronašli hranu i vodu. Takođe treba
uraditi naredne provere na 8, 12, 24 i 48 sati posle dolaska na farmu da bi se procenio razvoj
apetita. Da bi se ovo uradilo, uzorke od 30-40 pilića treba pokupiti sa 3 do 4 različita mesta
unutar objekta (ili jednog po krugu gde je korišćen metod grejanja u krugovima). Voljku svakog
pileta treba nežno opipati. U pilićima koji su pronašli hranu i vodu, voljka će biti puna, mekana
i okruglasta (Figura 19). Ako je voljka puna ali se i dalje oseća prvobitna tekstura hrane, jedinki
još uvek nije uzela dovoljno vode. Ciljna popunjenost voljke je data u Tabeli 3.
Figura 19: Popunjenost voljke posle 24 sata. Pile sa leve strane ima punu, okruglastu voljku,
dok pile sa desne strane ima praznu voljku.
Table 3: Orijentiri za procenu popunjenosti voljke.
Vreme za proveru
voljki posle useljavanja
Ciljna popunjenost voljke
(% pilića sa punim
voljkom)
2 sata
75
8 sata
>80
12 sata
>85
24 sata
>95
48 sata
100
KLJUČNE TAČKE
• Pratiti popunjenost voljke tokom prvih 48 sati nakon useljavanja pilića.
• Postići dobru ranu popunjenost voljke. Ukoliko ciljevi popunjenosti voljki nisu ispunjeni onda
nešto ometa piliće pri hranjenju i pojenju i problem se mora rešiti.
22
2013
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Odgoj (0-105 dana/0-15 nedelja)
Optimalna dobrobit i rezultat jata mogu se postići samo ako je odgovarajuća veličina prostora
poda i hranilica i ako je broj pojilica u odnosu na starost i veličinu jedinke odgovarajući tokom
celog života jata.
Dodatak 1
Oprema i postrojenja
Gustina naseljenosti
Gustina naseljenosti jednim delom određuje biološke performanse jata. Povećanja u gustini
naseljenosti moraju biti propraćena odgovarajućim promenama u sredini i uslovima rukovanja
da bi se sprečila opadanja bioloških rezultata.
Preporučene gustine naseljenosti tokom odgoja su date u Tabeli 4. Opseg cifara koji je naveden
predstavlja varijaciju u uslovima od tropskih (niske gustine) do umerenih (više gustine) klimatskih
uslova i predviđene su samo kao vodič. Prave gustine naseljenosti će zavisiti od:
• Ciljne težine žive vage prilikom preseljenja/kraja jata.
• Klime i godišnjeg doba.
• Tipa, sistema i kvaliteta objekata i opreme; pogotovo ventilacije.
• Lokalnih zakona.
• Zahteva za kvalitetom i potrebnih sertifikata.
Tabela 4: Preporučene gustine naseljenosti tokom odgoja (od 14 dana na dalje).
Odgoj 14-105 dana (2-15 nedelja)
petlovi
jedinki/m2 (ft2/jedinki)
koke
jedinki/m2 (ft2/jedinki)
3-4 (2.7-3.6)
4-7 (1.5-2.7)
Pre 14-21 dana starosti prostor u kojem se jedinke mogu kretati treba progresivno povećavati
dok nivoi dati u Tabeli 4 ne budu dostignuti.
Prilikom određivanja odgovarajuće gustine naseljenosti treba uzeti u obzir i sam dostupni
prostor koji jedinke mogu da zauzmu. Na primer, “od jednodnevnih do kraja jata” sistemi
objekata mogu tokom odgoja sadržavati opremu kao što su gnezda, koje će smanjiti slobodan
ukupan prostor jedinkama.
KLJUČNE TAČKE
• Budite sigurni da svaka jedinka ima odgovarajući prostor za kretanje za datu sredinu.
Ukoliko sredina i/ili uslovi objekta koje jedinki doživljava nisu optimalni, gustina naseljenosti
će morati da se smanji.
• Pratite lokalne zakone.
• Ako se gustina naseljenosti poveća, onda ventilacija, broj hranilica i pojilica moraju takođe
proporcionalno da se povećaju.
• Prilikom računanja prostora postarati se da je izvršeno smanjenje zbog opreme koja je
unutar prostora gde su jedinke.
Hranidbeni prostor
Ukoliko nema dovoljno hranilica u odnosu na broj jedinki u objektu, to će negativno uticati na
uniformnost jedinki i njihove performanse. Preporučen prostor za hranu za koke i petlove je dat
u Tabeli 5.
2013
23
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Odgoj (0-105 dana/0-15 nedelja)
Table 5: Preporučen hranidbeni prostor.
PETLOVI
Starost (dani)
hranidbeni prostor
Dužna hranilica
Tacnasta hranilica
cm (in)
cm (in)
0-35 dana
5 (2 )
5 (2 )
36-70 dana
10 (4)
9 (3.5)
71-105 dana
15 (6)
11 (4)
KOKE
Starost (dani)
hranidbeni prostor
Dužna hranilica
Tacnasta hranilica
cm (in)
cm (in)
0-35 dana
5 (2)
4 (2)
36-70 dana
10 (4)
8 (3)
71-105 dana
15 (6)
10 (4)
Dužne i tacnaste hranilice treba postaviti u razmaku od minimum 1 m (3.3 ft) da bi se postigao
uniforman i neometan pristup jedinki hranilicama. (Figura 20 i 21).
Figura 20: Uniformna rasprostranjenost koka oko dužne hranilice kad je pružen odgovarajući
hranidbeni prostor.
Figura 21: Uniforman raspored petlova oko tacnaste hranilice kad se nalaze na odgovarajućem
rastojanju.
24
2013
KLJUČNE TAČKE
• Ukoliko je hranidbeni prostor i/ili distribucija hrane ograničena, to će se negativno odraziti
na uniformnost jata.
• Osigurati se da postoji dovoljno hranidbenog prostora u odnosu na broj jedinki u objektu.
• Razmak između hranilica treba biti dovoljan da im sve jedinke mogu neometano pristupiti.
Dodatak 1
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Odgoj (0-105 dana/0-15 nedelja)
Rukovanje hranjenjem
Prvi korak pri rukovođenju ishranom je postaviti odgovarajući broj hranilica sa odgovarajućim
hranidbenim prostorom tako da sve jedinke mogu jesti istovremeno. (Tabela 5). Ovo omogućava
uniformnu distribuciju hrane i onemogućava gužve na hranilicama.
Gde se koriste dužne ili tacnaste hranilice, jedinkama treba postepeno uvoditi automatizovani
sistem ishrane od 8 dana starosti na dalje. Ovaj proces će biti gotov za 2 do 3 dana, tokom
kojeg količinu hrane u automatizovanom sistemu za hranjenje treba postepeno povećavati da bi
se jedinke navikle na zvuk hranilica i da ga povežu sa hranom. Tokom ovog prelaznog perioda,
hranjenje ručno treba nastaviti.
Ako se koristi više od jedne dužne hranilice, lanci se trebaju kretati u suprotnim smerovima. Svu
hranu treba distribuirati svakoj populaciji ponaosob unutar 3 minuta. Ukoliko je distribucija hrane
problem, vreme distribucije se može skratiti dodavanjem dodatnih koševa, sa dovoljno hrane za
pola dužine hranilice, na pola kruga linije hranjenja.
Tacnaste hranilice pružaju dobru distribuciju hrane ako se njima pravilno rukuje. Sistemi tacnastih
hranilica su uvek puni što takvom sistemu omogućava da radi pravilno. Hranilice treba proveravati
redovno da bi se utvrdilo da li sve dobijaju hranu i da su sve linije napunjene.
Dubina hrane, vreme distribucije hrane i vreme konzumacije treba pratiti redovno na nekoliko
tačka unutar objekta. Ovo se radi da bi se osiguralo da je distribucija hrane dobra, da sve jedinke
imaju pristup hranilicama u isto vreme i da se kompletan sistem puni hranom pravilno.
Visinu hranilice treba podešavati redovno u odnosu na starost i rast jedinki. Pravilna visina
hranilice za određenu starost jedinki bi trebalo da minimizuje prosipanje, optimizuje pristup svim
jedinkama i onemogući kontaminaciju hranilica prostirkom i otpadom.
Hranjenje sa poda – razbacivanje peleta visokog kvaliteta na prostirku sa ili rotirajućim hranilicama
ili ručnim razbacivanjem (Figura 22) - je sve popularnija alternativa dužnim i tacnastim hranilicama.
Ova metoda omogućava brzu distribuciju hrane na velikom području i može poboljšati uniformnost
jata, stanje prostirke i zdravlje nogu jedinki.
Figura 22: Hranjenje sa poda korišćenjem ili rotacione hranilice ili ručnim razbacivanjem.
Za hranjenje sa poda, populacija pregrade ne treba biti veća od 1000-1500 jedinki (u zavisnosti
od oblika pregrade i tipa rotacione hranilice). Korišćenje hrane dobrog fizičkog kvaliteta je
posebno važno u hranjenju razbacivanjem po podu i treba koristiti pelete prečnika 2.5 mm
(.09375 in) i 3-4 mm (0.125 in) dužine. Za hranjenje sa poda, prelazak na hranjenje peletama
treba dobro odraditi. Drobljene pelete treba davati na tacnastim hranilicama na podu do
približno 14 dana starosti. Drobljene pelete i pelete treba pomešati i davati na podu ili u
hranilicama barem 2 dana pre nego se jedinkama da 100% peleta na otprilike 16 dana starosti
kada počinje hranjenje rotacionim hranilicama.
2013
25
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Odgoj (0-105 dana/0-15 nedelja)
Bez obzira koji program hranjenja se koristi, prilagođavanja snabdevanju hrane treba napraviti
ukoliko se problemi pojave (na primer jedinke postanu preteške ili nedovoljno prirastaju). Kako
jato stari i povećava telesnu težinu, povećanja u količini hrane moraju zadovoljavati veće
potrebe za hranom težih jedinki.
Idealno, hrana ne bi trebala da stoji na farmi duže od nedelju dana. Koševe sa hranom treba
uvek držati pokrivene i održavati u dobrom stanju da bi se sprečio ulazak vode u njih. Bilo kakvo
prosipanje hrane treba brzo očistiti.
Koristiti standardne tegove da bi se proverila tačnost količine hrane pre upotrebe. Sačuvati
uzorak hrane od svake dostave i čuvati na hladnom, suvom i tamnom mestu. Ukoliko se pojavi
problem, tada se uzorak može analizirati.
Treba napraviti vizuelnu procenu svake dostave hrane. Treba proceniti fizički kvalitet, boju,
izgled i miris hrane. Za brašnaste hrane, proveriti da li postoji dobra disperzija sirovih materijala
u hrani.
Fizički kvalitet hrane je bitan i nivoi finih čestica ne treba da prelaze 10% za pelete/drobljene
pelete ili 25% za brašnaste hrane. Viši nivoi finih čestica će prouzrokovati smanjene preformanse.
Nivo finih čestica u hrani se može meriti pomoću sita za hranu.
KLJUČNE TAČKE
• Distribucija hrane treba da se završi u roku od maksimum 3 minuta.
• Pažljivo napraviti prelaz na automatizovane sisteme ishrane.
• Osigurati se da je kvalitet peleta dobar u slučaju hranjenja sa poda.
• Pratiti kvalitet hrane.
• Izbegavati skladištenje hrane na više od 7 dana.
• Prilagođavati unos hrane ukoliko je potrebno.
Visina i prostor za napajanje
Preporučen prostror za napajanje posle faze grejanja je opisan ispod u Tabeli 6 . Kada se koristi
odgovarajući prostor za napajanje, broj jedinki oko pojilica će biti uniforman (Figura 23).
Tabela 6: Preporučen prostor za napajanje posle faze grejanja tokom faze odgoja.
Tip pojilice
Prostor za napajanje
Zvonaste
1.5 cm (0.6 in)
Niple
8-12 jedinki/nipli
Čašice
20-30 30 jedinki/čašici
Figura 23: Uniformna distribucija jedinki oko svake pojilice kada se pruži odgovarajući prostor
napajanje. Za zvonaste pojilice, nipl pojilice i niple sa čašicom.
26
2013
Treba proveravati visinu okruglih zvonastih pojilica na dnevnoj bazi i postepeno povećavati u odnosu
na visinu jedinki, tako da je dno pojilice u visini leđa jedinke, od 18 dana na dalje. (Figura 24).
Figura 24: Dobra visina zvonaste pojilice.
Dodatak 1
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Odgoj (0-105 dana/0-15 nedelja)
U početnim etapama faze grejanja, pojilice sa niplom treba postaviti na visinu na kojoj je jedinka
u mogućnosti da joj pristupi, tako da leđa pileta formiraju ugao od 35-45° sa podom dok jedinka
pije. Kako jedinka raste, niple treba podizati tako da ugao leđa jedinke sa podom bude približno
75-85° i tako da jedinke moraju blago da se ispruže za vodu. (Figura 25).
Figura 25: Dobra visina za nipl pojilice.
Jedinke treba držati na istom sistemu pojenja tokom proizvodnje kao što je bio u odgoju.
Rukovanje pojilicama
Jedinke trebaju imati neograničen pristup čistoj, svežoj vodi u svakom trenutku. Bilo kakvo
smanjenje ili povećanje u unosu vode može imati bitan efekat na rezultat jedinke tokom života.
Voda koja je dobra za korišćenje ljudima će najverovatnije biti dobra i za roditeljsko jato. Voda
iz otvorenih rezervoara i javna voda lošeg kvaliteta može prouzrokovati probleme u zdravlju
jedinki i njihovim krajnjim rezultatima. Detalji kriterijuma za kvalitet vode za živinu su dati u
odeljku Zdravlje i biosigurnost. Potpun test vode treba uraditi barem jednom godišnje (češće
ukoliko postoje potencijalni rizici za kvalitet vode). Tamo gde je broj bakterija visok, uzrok se
mora odrediti i ukloniti što je brže moguće. Tretiranje vode hlorom (dodavanje između 3 i 5 ppm)
će možda biti potrebno da bi se smanjio broj bakterija.
Gde se koriste otvorene pojilice (kao što su dodatne pojilice za piliće ili okrugle zvonaste pojilice)
bakterijska kontaminacija se može rapidno povećati. Iz tog razloga, potrebno je redovno i vrlo
često čišćenje tih pojilica, pogotovo za mlade piliće tokom faze grejanja.
Merenja konzumacije vode su korisno sredstvo u predviđanju grešaka u sistemu (hrane i vode),
u praćenju zdravlja jedinki i radi praćenja učinka istih. Na 21°C (69.8 ºF), jedinke će unositi
dovoljno vode da odnos unosa vode naspram hrane bude 1.6-1.8 : 1 (voda : hrana; niži odnos je
za nipl pojilice, a viši za zvonaste pojilice). Potreba za vodom će iz tog razloga varirati u odnosu
na unos hrane.
2013
27
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Odgoj (0-105 dana/0-15 nedelja)
Jedinke će unositi više vode na višim temperaturama sredine. Potreba za vodom se povećava
za 6.5% po stepenu Celzijusa iznad 21°C (69.8ºF). U tropskim područijima, dugo izlaganje
visokim temperaturama može duplirati unos vode kod jata.
KLJUČNE TAČKE
• Jedinke moraju imati konstantan pristup svežoj, čistoj, pitkoj vodi.
• Dnevno merenje konzumacije vode je od velikog značaja i korisna je praksa.
• Proveravati i prilagođavati pojilice na dnevnoj bazi.
• Testirati vodu na bakteriološke i mineralne kontaminante dnevno i preduzeti mere za
korekciju ukoliko je potrebno.
Uvođenje prečki
Dobra je praksa postaviti prečke tokom perioda odgoja da bi se koke navikavale na gneždenje
(radi izbegavanja podnih jaja). Treba postaviti dovoljan broj prečki u pregradama za odgoj koka
od 28 dana starosti (to je najbolje uraditi tokom razvrstavanja) tako da svaka jedinka ima 3
cm prostora (1.2 in) (Dovoljno za gneždenje 20% jedinki). Figura 26 Prikazuje tipične sisteme
prečki koji se koriste za navikavanje. Jedna koristi rešetke, dok je druga “A” ram.
Postavljanje prečki tokom odgoja je takođe dobar alat dresure petlova za situacije u kojima je
voda postavljena na rešetkama.
Figura 26: Sistemi prečki koji se koriste za navikavanje.
28
2013
Razvrstavanje radi postizanja uniformnosti
Cilj
Dodatak 1
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Odgoj (0-105 dana/0-15 nedelja)
Uniformno jato pilića je lakše za rukovođenje od varijabilnog - jedinke sličnijeg fiziološkog stanja
će reagovati uniformnije na procese rukovođenja. Svrha razvrstavanja je da se sortira jato u 2 ili
3 pod-populacije različite prosečne težine tako da se svakom grupom može upravljati na način
koji će rezultirati boljom unifomnošću celog jata tokom faze proizvodnje.
Osnovni principi
Varijacija u populacijama životinja se može meriti Koeficijentom Varijacije, koji je izražen kao
procenat (CV%). CV% se može odrediti automatski tokom merenja uzorka ili izračunati ručno
kako je prikazano u Dodacima. Prilikom useljavanja, težine jata bi trebalo da su približne srednjoj
sa malim varijacijama. Unutar populacija uvek postoji prirodna varijacija, čak i kod jednodnevnih
pilića. Kako jedinke rastu, varijacije unutar jata će se povećavati usled različitih reakcija
individualnih jedinki na faktore kao što su vakcinacija, bolest, različiti stepeni konkurentnosti
za hranu itd. (Figura 27). Ova povećana varijacija smanjuje performanse celog jata i otežava
rukovođenje jatom.
Figura 27: Procenjene promene u uniformnosti jata tokom vremena kao rezultat prirodnih
varijacija gde se razvrstavanje jata nije odigralo sa 28 dana starosti.
Prosečna
težina
Average Weight
Dan
Day11- -CV%
CV%8-9
8-9
Prosečna
težina
Average Weight
Day
Dan21
21--CV%
CV%10-13
10-13
Prosečna
težina
Average Weight
POL - CV%
>15 >15
Pronošenje
- CV%
U opštem slučaju, oblici krivih pokazuju da je povećanje u varijaciji rezultat većeg broja lakših
jedinki unutar jata. Da bi se napravilo uniformno jato, manje, lakše jedinke treba identifikovati,
staviti u pregradu i sa njima raditi odvojeno (razvrstavanje u dve pregrade) Poboljšanje koje ovo
prouzrokuje na uniformnost jata je pokazano u Figuri 28.
Figura 28: Procenjene promene u uniformnosti jata i distribucija telesnih težina jedinki kada se
jato razvrstava sa 28 dana starosti.
Prosečna
težina
Average Weight
Day1 1- CV%
- CV%8-9
8-9
Dan
Prosečna
težina
Average Weight
Day
- CV%
10-13
Dan
21 21
- CV%
10-13
Prosečna
težina
Average Weight
POL - CV%
8-108-10
Pronošenje
- CV%
Razvrstavanjem jata i rukovođenjem populacija istih težina odvojeno, uniformnost jata (CV%)
se može poboljšati i olakšati rukovođenje jatom, jer će sve jedinke na sličan način reagovati na
procese rukovođenja kao što su stimulacija svetlom i stimulacija hranom.
U nekim situacijama gde je CV% jata povećan tako da postane veći od 12%, razvrstavanje i
lakše i teže populacije jedinki će biti neophodno (razvrstavanje u tri pregrade).
2013
29
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Odgoj (0-105 dana/0-15 nedelja)
Procedure razvrstavanja
Razvrstavanje je najbolje izvršiti kada je jato 28 dana (4 nedelje) staro i kad je uniformnost jata
uobičajeno u opsegu od CV = 10-14 %. Ukoliko se izvrši kasnije od ovog trenutka, vreme u
kojem je moguće vratiti CV% (u opštem slučaju, 63 dana) je smanjeno i procedura je time manje
efikasna.
Praktičan pristup razvrstavanju uključuje odvajanje razvrstanih populacija u zasebne pregrade
ili objekte koji su ostali prazni prilikom prvobitnog useljavanja. Kao osiguranje u slučaju
ekstremnih situacija (CV% > 12), planirani prostor i za koke i za petlove treba biti dovoljno velik
da može da se podeli na 2 ili 3 pregrade/populacije. Kada se cela populacija objekta mora
razvrstati unutar istog objekta, potrebne su jedna ili dve pomične pregrade da bi se jato moglo
razvrstati. Stvarni proces razvrstavanja će velikim delom zavisiti od dizajna farme/objekta i
rukovanja (na primer fleksibilnosti plana pregrada i sistema za hranu) i uniformnosti jata na 28
dana starosti. Postoje 2 situacije koje treba razmotriti:
1. Razvrstavanje kada je omogućeno pomicanje pregrada.
2. Razvrstavanje kada nije omogućeno pomicanje pregrada (fiksne pregrade).
Razvrstavanje kad je pomicanje pregrada moguće
Tabela 7 Prikazuje tačke odsecanja (npr. procenat jedinki koje će biti u svakoj razvrstanoj
populaciji) , u odnosu na uniformnost jata. Ove vrednosti važe ukoliko je moguće pomicati
pregrade.
Tabela 7: Tačke odsecanja za sisteme razvrstavanja.
Uniformnost jata
CV%
Procenat svake populacije posle razvrstavanja
2 ili 3 pregrade
Laka (%)
Normalna (%)
Teška (%)
10
2-pregrade
20
~ 80 (78-82)
0
12
3-pregrade
22-25
~ 70 (66-73)
5-9
14
3-pregrade
28-30
~ 58 (55-60)
12-15
Razvrstavanje na 2 populacije - CV% ispod 12 pre razvrstavanja
Figura 29 rPredstavlja objekat gde je populacija pre razvrstavanja podeljena na 4 pregrade.
Jedna od pregrada je prazna, još od useljavanja, radi procesa razvrstavanja. U ovom primeru
veličina jata je 8,400 jedinki i 2,100 jedinki je smešteno po pregradi.
Figura 29: Postavka objekta pre razvrstavanja za razvrstavanje na 2 populacije sa pomerljivim
pregradama.
Pregrada 1
Pregrada 2
Pregrada 3
Pregrada 4
Pregrada 5
(18% površine)
(20.5% površine)
(20.5% površine)
(20.5% površine)
(20.5% površine)
Pregrada
ostavljena
prazna
prilikom
useljavanja radi
razvrstavanja
na 28 dana.
30
2013
Iz svake populacije/pregrade treba uhvatiti nasumičan uzorak u pregradi za hvatanje i izmeriti
težinu. Sve jedinke koje budu uhvaćene treba izmeriti (da bi se izbeglo selektivno merenje); ali
minimalno treba izmeriti i ubeležiti težine 2% populacije ili 50 jedinki, zavisno od toga šta je
veće. U ovom primeru, ukupno 103 jedinke je izmereno.
Preferencija Aviagena je korišćenje elektronskih vaga koje beleže i broje individualna vaganja
težine i automatski računaju CV% populacije. Odštampani rezulat ovih vaganja (videti Figuru
30) se može koristiti da bi se ustanovile tačke odsecanja za razvrstavanje. Ukoliko elektronske
vage nisu dostupne i merenje se mora izvršiti ručno, molimo pogledajte primer dat u Dodatku.
Dodatak 1
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Odgoj (0-105 dana/0-15 nedelja)
Figura 30: Primer odštampanog rezultata elektronske vage za razvrstavanje u 2 populacije sa
prilagodivim pregradama. (jato Ross 308).
UK
U
KUP
U NO
N VAGAN
A O:
O
D VIJA
DE
J CI
IJA
J :
103
0
0 045
0.
Detalji jata
kg
Starost
28
28
Ciljna težina
0.450
0.99
Prosečna težina
0.435
0.96
103
103
Ukupno izvaganih pilića
lbs
Bazirano na uzorku ovog jata potrebno je razvrstavati
u dve populacije kao što je navedeno dole;
tj. CV% ispod 12%.
0.340
0.360
0.380
0.400
0.
.42
420
0
0 440
0.
0.46
460
0
0 48
0.
480
0
0.50
500
0
0.52
520
0
to
t
to
to
to
to
to
t
to
to
to
to
0.3
.359
5
0.379
79
0.399
99
0.419
19
0.4
.439
39
0.4
. 59
9
0.4
.479
79
0.4
.499
0.5
519
0.540
40
3
6
8
11
1
19
20
12
11
1
9
4
Uniformnost Procenat u svakoj populaciji posle razvrstavanja
CV%
na 2 ili 3
razvrstati
Lagane
%
Normalne
%
Teške
%
10
na 2
razvrstati
20
~
_ 80
(78-82)
0
12
na 3
razvrstati
22-25
~
_ 70
(66-73)
5-9
14
na 3
razvrstati
28-30
~
_ 58
(55-60)
12-15
INFO
FO
ORMACIJ
JE IMPE
P RI
RIJALNE
UK
U
KUP
U NO
N VAGAN
ANO:
103
0
D VIJACI
DE
IJA:
0.099
Tačke odsecanja i broj jedinki u svakoj grupi:
Lagane
Normalne
0.750
0
0
0.794
0.838
0.882
0.92
0.
926
6
0 970
0.
1.
.01
014
4
1.05
1.
058
8
1.10
1 2
10
1.14
46
to
to
to
to
to
to
to
t
o
to
t
to
to
0.7
.791
0.8
836
3
0.880
80
0.924
4
0.9
968
1.0
.012
12
2
1.0
.056
56
1.1
.100
0
1.1
144
4
1.190
90
% jedinki
20
80
No. jedinki
21
82
3
6
8
11
19
20
12
11
1
9
4
Od informacija koje su zabeležene na odštampanom isečku CV% se računa kao10.2%.
CV% =
2013
Standardna devijacija
Prosečna telesna težina
X 100
31
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Odgoj (0-105 dana/0-15 nedelja)
Pošto je CV% ispod 12, potreban je sistem razvrstavanja u 2 populacije. Jato mora biti
odvojeno u 2 populacije, lagane jedinke i jedinke normalne težine. Približni postotak podele
jedinki po populacijama treba biti 20% lagane jedinke i 80% normalne jedinke (Tabela 7).
Da bi se odredila tačka odsecanja za najlakše jedinke (Težina ispod koje se jedinke smatraju
lakim) sledeći koraci su praćeni.
1. Lagana poulacija će se sastojati od približno 20% celog jata. 20 % punog broja
jedinki koje su izvagane je 21 (20% od 103).
2. Težine najlakših 21 jedinki su u opsegu od 340 do 419 g (0.75 to 0.92 lbs)
(Narandžastom bojom u Figuri 30).
3. ‘Laka’ jedinka će iz tog razloga biti svaka manja ili jednaka 419g (0.92 lbs)
težine.
4. TNormalna’ populacija jedinki, koja se sastoji od ostalih 80% jata, su jedinke
iznad 419 g (0.92 lbs) (osenčene plavom bojom u Figuri 30).
Sve jedinke u jatu sada ponovo izvagati i lagane jedinke (težina manja ili jednaka
419 g ili 0.92 lbs) Ukloniti i razvrstati u praznu pregradu (Figura 31). Površina svake pregrade
treba biti prilagođena tako da odgovara promenama u veličini razvrstanih populacija.
Figura 31: Plan razvrstavanja baziran na rezultatima telesnih težina datim u Figuri 30
(razvrstavanje u 2 populacije sa prilagodivim pregradama).
Pregrada 1 (lagane) Pregrada 2 (normalne)
(18% površine)
(20.5% površine)
Pregrada 3 (normalne) Pregrada 4 (normalne) Pregrada 5 (normalne)
(20.5% površine)
(20.5% opovršine)
(20.5% površine)
Lagane jedinke
Lagane jedinke
Lagane jedinke
Lagane jedinke
Nakon razvrstavanja, uzorak jedinki treba opet izvagati iz svake pregrade/populacije (minimum
od 2% ili 50 jedinki, veću vrednost od te dve) i ustanoviti prosečnu težinu, CV% i broj jedinki u
svakoj (Figura 32).
Figura 32: Situacija posle razvrstavanja u 2 pregrade (prilagodive pregrade).
Pregrada 1 (lagane) Pregrada 2 (normalne) Pregrada 3 (normalne) Pregrada 4 (normal)
(20% površine)
Broj jedinki = 1680
Težina = 379 g
(0.84 lbs)
CV% = 5.5
(20% površine)
Broj jedinki = 1680
Težina = 450 g
(0.99 lbs)
CV% = 7.1
(20% površine)
Broj jedinki = 1680
Težina = 462 g
(1.02 lbs)
CV% = 6.5
(20% površine)
Broj jedinki = 1680
Težina = 457 g
(1.01 lbs)
CV% = 7.0
Pregrada 5 (normal)
(20% opovršine)
Broj jedinki = 1680
Težina = 455 g
(1.00 lbs)
CV% = 6.6
Prosečna telesna težina jata = 435 g (0.96 lbs)
CV% jata = 10.2
32
2013
Posle razvrstavanja CV% za “Lagane” i “Normalne” pregrade će se popraviti, ali ukupni CV%
jata ostaje isti (Figura 32).
Prosečna težina “normalnih” pregrada može se tretirati kao jedna populacija. Međutim
rukovodilac farme mora biti svestan prosečne težine svake pregrade i bilo kakve neplanirane
devijacije treba istražiti.
Dodatak 1
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Odgoj (0-105 dana/0-15 nedelja)
Telesne težine “lakih” i “normalnih” pregrada treba iscrtati u odnosu na ciljne na grafiku težina
i ukoliko je potrebno ponovo napraviti profil da bi se jedinke vratile na ciljne težine do 63 dana
(9 nedelja) starosti. Podešavanja koja su napravljena u nivoima hrane treba bazirati na devijaciji
ciljnih telesnih težina. Videti odeljak o Rukovođenju jatom posle razvrstavanja za više informacija.
Obratiti pažnju na to da posle razvrstavanja, lakoj populaciji možda neće trebati trenutno
povećati količine hrane. Telesna težina će se povećati usled manje konkurencije od velikih
jedinki tako da je početno povećanje u količini hrane nepotrebno.
TRazvrstavanje u 3 populacije; pre razvrstavanja CV% iznad 12
Figura 33 predstavlja objekat koji je podeljen na 5 pregrada. Populacija pre razvrstavanja je
podeljena na 4 pregrade i jedna je ostavljena prazna, od useljavanja, radi razvrstavanja. Veličina
jata je 8,400 jedinki i 2,100 jedinki je smešteno u svakoj pregradi.
Figura 33: Postavka objekta pre razvrstavanja u 3 pregrade, sa prilagodivim pregradama.
Pregrada 1
Pregrada 2
Pregrada 3
Pregrada 4
Pregrada 5
(18% površine)
(20.5% površine)
(20.5% površine)
(20.5% površine)
(20.5% površine)
Pregrada
ostavljena
prazna
prilikom
useljavanja radi
razvrstavanja.
Iz svake populacije treba nasumično hvatati i vagati uzorak. Sve jedinke koje su uhvaćene u
pregradi za hvatanje moraju biti izmerene da bi se izbeglo selektivno merenje, ali kao minimum,
treba zabeležiti težine 2% ili 50 jedinki, koja vrednost je veća. U ovom primeru, ukupno 197
jedinki je izmereno.
Odštampani rezultat dobijen od elektronskih vaga može biti korišćen da bi se odredile tačke
odsecanja za razvrstavanje (Figura 34).
2013
33
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Odgoj (0-105 dana/0-15 nedelja)
Figura 34: Primer odštampanog rezultata elektronske vage za razvrstavanje u 3 populacije sa
prilagodivim pregradama (jato Ross 308).
INFO
FO
ORM
RMAC
A IJE
E ME
METRIČKE
UKUP
U NO
O VAG
AGAN
ANO:
197
PROSEČ
EČNA TEŽ
E INA: 0.446
DEVIJACIJA
A:
0.06
6
C.V. (%):
13.5
0.320
0.340
0 36
0.
360
0
0.380
0.400
0.42
20
0.44
0.
440
0
0 46
0.
60
0.48
4 0
0.50
0.
500
0
0 52
0.
520
0
0.
.54
5 0
0.56
60
to
to
to
o
to
to
to
to
t
to
to
to
to
to
to
o
to
o
0.3
339
0.3
359
0.3
379
79
0.399
9
0.4
. 19
9
0.4
439
0.4
.459
59
0.4
.4
479
0.4
.499
99
0.5
.519
19
0.5
.539
39
0.5
.5
559
5
0.579
79
4
10
13
14
16
6
15
25
27
26
19
11
10
7
INFO
FO
ORM
R AC
A IJE
E IM
I PERI
IJALNE
UKUP
U NO VAG
A A
AN
NO:
O
197
P OSEČ
PR
E NA TEŽ
EČ
E INA: 0.9
98
DEVIJACIJA
A:
0.13
3
C.V. (%):
13.5
0.705
0.750
0 7
0.
79
94
0.838
0.882
0.92
926
6
0.97
0.
970
0
1 014
1.
1.05
058
8
1.10
1.
102
2
0.14
0.
146
6
1.19
190
19
0
1.235
5
to
to
to
o
to
to
to
to
t
to
to
to
to
to
o
to
0.7
747
0.7
.791
7
0.8
836
36
0.880
0
0.924
24
0.9
968
1.0
.012
12
1.0
.0
056
6
1.1
.100
00
1.1
.144
4
1.1
.188
88
1.2
.232
32
1.2
. 76
Detalji jata;
kg
Starost
28
28
Ciljna Težina
0.450
0.99
PROSEČNA TEŽINA
0.446
0.98
197
197
Ukupno izvaganih
lbs
Bazirano na ovom uzorku potrebno je razvrstati
na tri populacije kao što je navedeno dole;
tj. CV% je preko 12%
Uniformnost Procenat u svakoj populaciji posle razvrstavanja
CV%
na 2 ili 3 Lagane % Normalne % Teške %
razvrstati
10
na 2
razvrstati
20
~
_ 80
(78-82)
0
12
na 3
razvrstati
22-25
~
_ 70
(66-73)
5-9
14
na 3
razvrstati
28-30
~
_ 58
(55-60)
12-15
Tačke odsecanja i broj jedinki u svakoj grupi:
Lagane
Normalne
Teške
% jedinki
29
57
14
Broj jedinki
57
112
28
4
10
13
14
16
6
15
5
25
27
26
19
11
10
7
Od informacija koje su zabeležene na odštampanom isečku CV% jata je izračunat kao 13.5.
CV% =
Standardna devijacija
Prosečna telesna težina
X 100
CV% je iznad 12 tako da je potreban sistem razvrstavanja u 3 dela i jato mora biti podeljeno u
3 populacije; lagane, normalne i teške jedinke. Procenat jedinki koji je potreban u svakoj od 3
populacije je približno: 29% lakih jedinki, 57% normalnih i 14% teških jedinki (Tabela 7).
34
2013
Da bi se odredila tačka odsecanja za najlakše jedinke (npr. težina ispod koje se jedinke smatraju
lakim) treba pratiti sledeće korake
1. Lagana poulacija treba da bude približno 29% celog jata. 29% celog broja
jedinki je 57 (29% od 197).
2. Najlakših 57 jedinki su u opsegu težina od 320 do 419g (0.71 to 0.92 lbs), date narandžastom bojom u Figuri 34.
3. “Laka” jedinka će iz tog razloga biti bilo šta manje ili jednako 419g (0.92 lbs)
težine.
Dodatak 1
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Odgoj (0-105 dana/0-15 nedelja)
Ovaj proračun treba ponoviti i za normalne i za teške jedinke. Tabela 8 daje granične težine za
svaku od 3 populacije (laganu, normalnu i tešku) na osnovu isečka datog u Figuri 34.
Tabela 8: Određivanje odsečnih težina za razvrstavanje u 3 pregrade na osnovu informacija
datih u Figuri 34.
Kategorija
% jedinki koje
treba uključiti u
razvrstanu kat
Broj jedinki za
određivanje
graničnih težina
(% x 197)
Opseg težina
g (lbs)
Boja u grafiku
Laka
29
57
320 - 419 (0.71 - 0.92)
Narandžasta
Normalna
57
112
420 - 519 (0.93 - 1.14)
Plava
Teška
14
28
520 - 579 (1.15 - 1.28)
Zelena
Pošto su granične težine svake populacije određene, sve jedinke u jatu treba ponovo izmeriti i
lagane (bilo koja jedinka težine 419 g [0.92 lbs] ili ispod) i teške jedinke (bilo koja jedinka težine
veće ili jednake 520 g [1.15 lbs]) odstraniti i razvrstati u drugu pregradu.
Pošto sada postoji znatna varijacija u veličini svake razvrstane populacije, veličine pregrada
moraju biti prilagođene da odgovaraju novim populacijama i gustini naseljenosti i potrebnom
prostoru za hranilice i pojilice. (Figura 35).
Figura 35: Plan razvrstavanja na osnovu rezulata dobijenih merenjem telesne težine datim u
Figuri 34 (sistem razvrstavanja na 3 populacije sa prilagodivim pregradama).
Pregrada 1 (lagane)
(29% površine)
Lagane
Pregrada 2 (normalne) Pregrada 3 (normalne) Pregrada 4 (normalne) Pregrada 5 (teške)
(19% površine)
(19% površine)
(19% površine)
(14% površine)
Teške
Lagane
Teške
Lagane
Teške
Posle razvrstavanja, uzorak jedinki iz svake populacije (minimum 2% ili 50 jedinki, broj koji je
veći) treba ponovo izmeriti i ustanoviti prosečnu težinu, CV% i broj jedinki svake pregrade.
(Figura 36). CV% za razvrstane populacije će se popraviti, ali CV% celog jata ostaje isti (Figura
36).
2013
35
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Odgoj (0-105 dana/0-15 nedelja)
Figura 36: Situacija posle razvrstavanja u 3 populacije (prilagodive pregrade).
Pregrada 1 (lagane)
(29% površine)
Broj jedinki = 2436
Težina= 370 g
(0.82 lbs)
CV% = 6.9
Pregrada 2 (normalne) Pregrada 3 (normalne) Pregrada 4 (normalne) Pregrada 5 (teške)
(19% površine)
Broj jedinki = 1596
Težina= 461 g
(1.02 lbs)
CV% = 5.6
(19% površine)
Broj jedinki = 1596
Težina = 451 g
(0.99 lbs)
CV% = 5.4
(19% površine)
(14% površine)
Broj jedinki = 1596
Težina = 471 g
(1.04 lbs)
CV% = 5.8
Broj jedinki = 1176
Težina = 537 g
(1.18 lbs)
CV% = 3.0
Prosečna telesna težina jata = 446 g (0.98 lbs)
CV% jata = 13.5
Pregrade sa “Normalnim” jedinkama trebali bi biti sličnih težina i mogu se tretirati kao jedna
populacija. Međutim, rukovodilac farme treba biti svestan prosečne težine svake individualne
pregrade i bilo kakve iznenadne devijacije od planiranog treba istražiti.
Telesne težine razvrstanih populacija treba iscrtati u odnosu na cilj na grafiku telesnih težina
i ponovo napraviti profil ukoliko je potrebno, da bi se jedinke vratile na ciljnu do 63 dana (9
nedelja) starosti. Podešavanja koja su napravljena u nivoima hrane treba bazirati na devijaciji
od ciljnih telesnih težina. Videti odeljak o Rukovođenju jatom posle razvrstavanja za više
informacija.
Obratiti pažnju na to da posle razvrstavanja, lakoj populaciji možda neće trebati trenutno
povećati količine hrane. Telesna težina će se povećati usled manje konkurencije od velikih
jedinki tako da je početno povećanje u količini hrane nepotrebno.
Razvrstavanje kad prilagođavanje pregrada nije moguće (fiksne pregrade)
U nekim situacijama postavljene pregrade ne mogu se prilagođavati ili promeniti (tj. veličine
pregrada su fiksirane). Primer ispod prikazuje najbolju praksu u ovom slučaju.
Razvrstavanje u 2 populacije sa fiksiranim pregradama – CV% pre razvrstavanja ispod 12%
Figura 37 predstavlja objekat gde je postavka pregrada fiksirana. Objekat je podeljen na 4
pregrade, svaka iste veličine. Populacija pre razvrstavanja je podeljena na 3 pregrade i jedna
pregrada je ostavljena prazna, za proces razvrstavanja. Jato se sastoji od 8,400 jedinki i svaki
od 3 naseljene pregrade sadrži 2,800 jedinki
Figura 37: Tipična postavka fiksiranih pregrada za razvrstavanje u 2 pregrade.
Pregrada 1
(25% površine)
Pregrada 2
(25% površine)
Pregrada 3
(25% površine)
Pregrada 4
(25% površine)
Pregrada
ostavljena prazna
prilikom
useljavanja radi
razvrstavanja
28 dana.
36
2013
Nasumičan uzorak jedinki treba izmeriti iz svake populacije. Sve jedinke uhvaćene u pregradi
za hvatanje treba izmeriti da bi se izbegla selektivna pristranost ali kao minimum treba izmeriti
i zabeležiti 2% ili 50 jedinki (koji broj je veći). U ovom primeru, ukupno 95 jedinki je izmereno.
Odštampani rezultat dobijen od elektronske vage može se koristiti da bi se ustanovile tačke
odsecanja za razvrstavanje (Figura 38).
Dodatak 1
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Odgoj (0-105 dana/0-15 nedelja)
Figura 38: Primer odštampanog rezultata elektronske vage za razvrstavanje u 2 pregrade sa
fiksiranim veličinama pregrada (jato Ross 708).
Detalji jata;
UK
KUP
UPNO
N VAGAN
A O:
O
DE
D
EVIJACIJA
A:
95
0 045
0.
kg
Starost
lbs
28
28
Ciljna Težina
0.400
0.88
PROSEČNA TEŽINA
0.437
0.96
95
95
Ukupno Izvaganih
Bazirano na uzorku ovog jata potrebno je razvrstavati
u dve populacije kao što je navedeno dole;
tj. CV% ispod 12%.
0.340
0 36
0.
60
0.380
0 40
0.
00
0.42
420
0
0.44
0.
4 0
44
0.46
460
0 48
0.
480
0
0 50
0.
500
0
0.52
5 0
52
0.54
40
to
to
o
to
t
to
to
o
to
o
to
o
to
to
to
o
to
o
0.359
.3
3
0.3
379
79
0.399
9
0.4
.419
19
0.4
439
0.4
.459
59
0.4
.479
79
9
0.4
.499
99
0.5
519
9
0.5
539
0.5
. 59
5
7
12
2
11
13
16
10
9
6
4
2
Uniformnost Procenat u svakoj populaciji posle razvrstavanja
CV%
na 2 ili 3 Lagane % Normalne %
razvrstati
Teške %
10
na 2
razvrstati
20
~
_ 80
(78-82)
0
12
na 3
razvrstati
22-25
~
_ 70
(66-73)
5-9
14
na 3
razvrstati
28-30
~
_ 58
(55-60)
12-15
IN
NFO
ORMACIJE
E IM
I PE
P RI
IJALNE
UK
KU
UP
PN VAG
PNO
GAN
A O:
95
DE
EVIJACIJA
JA:
0 09
0.
99
Tačke odsecanja i broj jedinki u svakoj grupi:
Lagane
Normalne
0.750
0 79
0.
94
0.838
0.88
82
0.92
926
6
0.97
0.
9 0
97
1.01
014
4
1.05
1.
058
8
1 10
1.
102
2
1.14
1 6
14
1.19
90
to
to
o
to
t
to
to
o
to
to
o
to
to
to
to
o
to
0.7
791
0.836
.8
836
36
0.880
0
0.9
.924
24
0.9
968
1.0
.012
12
1.0
. 56
5
1.1
.100
00
1.1
.144
4
1.1
.1
188
1.2
. 32
% jedinki
25
75
Broj jedinki
24
71
5
7
12
11
13
16
10
9
6
4
2
Od informacija pruženih u isečku CV% je izračunat kao 10.3.
CV% =
2013
Standardna devijacija
Prosečna Telesna Težina
X 100
37
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Odgoj (0-105 dana/0-15 nedelja)
Ovo jato ima CV% ispod 12 i potreban je sistem razvrstavanja u 2 pregrade; jato će biti
podeljeno u 2 odvojene populacije (lagane jedinke i jedinke normalne težine) U sistemu koji
ima prilagodivu veličinu pregrada procenat jedinki u svakoj razvrstanoj kategoriji bio bi 20%
lagane 80% normalne jedinke. Međutim, u sistemu sa fiksiranim pregradama svaka razvrstana
populacija mora biti jednako podeljena u svakom od pregrada koje su istih veličina, 25%
populacije će biti smešteno u svaku pregradu; procenat jedinki u svakoj razvrstanoj populaciji
će iz tog razloga biti 25% lakih i 75% jedinki normalne težine.
Da bi se odredila tačka odsecanja za najlakše jedinke (težina ispod koje se jedinke smatraju
lakim) pratiti sledeće korake:
1. Lagana poulacija će biti približno 25% celog jata. 25% broja izmerenih jedinki je 24 (25%
od 95).
2. Najlakše 24 jedinke su u opsegu od 340 do 399 g (0.75 - 0.86 lbs), obojene narandžastom
bojom u Figuri 38.
3. Laka jedinka će iz tog razloga biti ona koja teži 399 g (0.86 lbs) ili manje.
4. “Normalna” jedinka će biti ona koja teži više od 399g(0.86 lbs), obeležena zelenom bojom
u Figuri 38.
Pošto su utvrđene tačke odsecanja za populacije, sve jedinke u jatu treba izmeriti ponovo i
lagane jedinke odstraniti (bilo koja jedinka težine 399 g [0.86 lbs] ili manje) i razvrstati u praznu
pregradu. (Figura 39).
Figura 39: Plan razvrstavanja baziran na odštampanom isečku datom u Figuri 38 (razvrstavanje
u 2 pregrade sa fiksiranim veličinama pregrada.
Pregrada 1 (Light)
Pregrada 2 (Normalne) Pregrada 3 (Normalne) Pregrada 4 (Normalne)
(25% površine)
(25% površine)
(25% površine)
(25% površine)
Lagane
Lagane
Lagane
Posle razvrstavanja, uzorak jedinki treba ponovo izmeriti iz svake populacije (minimum od 2%
jedinki ili 50 jedinki, koji broj je veći) i odrediti prosečnu težinu, CV% i broj jedinki u svakoj
pregradi. (Figura 40). CV% razvrstanih populacija će se popraviti, ali CV% celog jata će ostati
isti (Figura 40).
38
2013
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Odgoj (0-105 dana/0-15 nedelja)
Pregrada (Light)
(25% površine)
Broj jedinki = 2100
Težina = 368 g
(0.81 lbs)
CV% = 4.4
Pregrada 2 (Normal)
(25% površine)
Broj jedinki = 2100
Težina = 462 g
(1.19 lbs)
CV% = 7.7
Pregrada 3 (Normal)
(25% površine)
Broj jedinki = 2100
Težina = 438 g
(0.97 lbs)
CV% = 7.9
Pregrada 4 (Normal)
(25% površine)
Dodatak 1
Figura 40: Situacija posle razvrstavanja u 2 populacije sa fiksnim veličinama pregrada.
Broj jedinki = 2100
Težina = 450 g
(0.99 lbs)
CV% = 7.8
Prosečna telesna težina jata= 437g (0.96 lbs)
CV% jata = 10.3
“Normalne” pregrade će biti sličnih težina i mogu se tretirati kao jedna populacija, Međutim,
rukovodilac farme treba biti svestan prosečne težine svake pregrade i bilo kakve iznenadne
devijacije od planiranog treba istražiti.
Telesne težine razvrstanih populacija treba ucrtati na grafik telesne težine u odnosu na cilj i
ponovo napraviti profil da bi se jedinke vratile na ciljne težine do 63 dana (9 nedelja) starosti.
Bilo kakvo prilagođavanje u količinama hrane treba bazirati na devijaciji od ciljne telesne težine.
Videti odeljak o Rukovođenju jatom posle razvrstavanja za više informacija).
Obratiti pažnju na to da posle razvrstavanja, lakoj populaciji možda neće trebati trenutno
povećati količine hrane. Telesna težina će se povećati usled manje konkurencije od velikih
jedinki tako da je početno povećanje u količini hrane nepotrebno.
Razvrstavanje u 3 pregrade sa fiksiranim pregradama- CV% pre razvrstavanja iznad 12
Primer ispod prikazuje proces koji treba pratiti kada je potrebno razvrstavanje u 3 pregrade sa
fiksnim veličinama pregrada. Početna postavka pregrada je 4 pregrade jednakih veličina, od
kojih je jedna ostavljena prazna za svrhe razvrstavanja (Figura 41). Veličina jata je 8,400 jedinki
i u svakoj od 3 naseljene pregrade nalazi se 2,800 jedinki.
Figura 41: Tipična postavka pregrada za razvstavanje u 3 pregrade.
Pregrada 1
(25% površine)
Pregrada 2
(25% površine)
Pregrada 3
(25% površine)
Pregrada 4
(25% površine)
Pregrada
ostavljena prazna
prilikom
useljavanja radi
razvrstavanja
28 dana.
2013
39
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Odgoj (0-105 dana/0-15 nedelja)
Nasumičan uzorak jedinki treba izvagati iz svake populacije. Sve jedinke uhvaćene u pregradi
za hvatanje trebaju biti izvagane da se izbegne selektivna pristranost. Ali kao minimum 2%
populacije li 50 jedinki (koji broj je veći) treba zabeležiti iz svake populacije. U ovom primeru,
ukupno 197 jedinki je izvagano. Odštampani isečak dobijen od električne vage može se koristiti
za bi se odredile tačke odsecanja za razvrstavanje. (Figura 42).
Figura 42: Primer isečka elektronske vage za razvrstavanje u 3 pregrade sa fiksiranim
pregradama. (jato Ross 708).
INFO
FO
ORM
RMAC
A IJE
E ME
METRIČKE
UKUP
U NO
O VAG
AGAN
ANO:
197
PROSEČ
EČNA TEŽ
E INA: 0.449
DEVIJACIJA
A:
0 05
0.
0 8
C.V. (%):
13.0
0.320
0.340
0 36
0.
360
0
0.380
0.400
0.42
20
0.44
0.
440
0
0 46
0.
60
0.48
4 0
0.50
0.
500
0
0 52
0.
520
0
0.
.54
5 0
0.56
60
to
to
to
o
to
to
to
to
t
to
to
to
to
to
o
to
o
0.3
339
0.3
359
0.3
379
79
0.399
9
0.4
. 19
9
0.4
439
0.4
.459
59
0.4
.4
479
0.4
.499
99
0.5
.519
19
0.5
.539
39
0.5
.5
559
5
0.579
79
4
8
11
12
14
4
17
27
29
26
20
12
10
7
INFO
FO
ORM
R AC
A IJE
E IM
I PERI
IJALNE
UKUP
U NO VAG
A A
AN
NO:
O
197
DEVIJACIJA
A:
C.V. (%):
0.705
0.750
0 7
0.
79
94
0.838
0.882
0.92
926
6
0.97
0.
970
0
1 014
1.
1.05
058
8
1.10
1.
102
2
0.14
0.
146
6
1.19
190
19
0
1.235
5
to
to
to
o
to
to
to
to
t
to
to
to
to
to
o
to
0.7
747
0.7
.791
7
0.8
836
36
0.880
0
0.924
24
0.9
968
1.0
.012
12
1.0
.0
056
6
1.1
.100
00
1.1
.144
4
1.1
.188
88
1.2
.232
32
1.2
. 76
0.13
3
13.0
Detalji jata
kg
Starost
28
28
Ciljna težina
0.400
0.88
PROSEČNA TEŽINA
0.449
0.99
197
197
Ukupno izvaganih
lbs
Bazirano na ovom uzorku potrebno je razvrstati
na tri populacije kao što je navedeno dole;
tj. CV% je preko 12%.
Uniformnost Procenat u svakoj populaciji posle razvrstavanja
CV%
na 2 ili 3
razvrstati
Lagane % Normalne % Teške %
10
na 2
razvrstati
20
~
_ 80
(78-82)
0
12
na 3
razvrstati
22-25
~
_ 70
(66-73)
5-9
14
na 3
razvrstati
28-30
~
_ 58
(55-60)
12-15
Tačke odsecanja i broj jedinki u svakoj grupi:
Lagane
Normalne
Teške
% jedinki
25
50
25
Broj jedinki
49
99
49
4
10
13
14
16
6
15
5
25
27
26
19
11
10
7
Od isečka, CV% za celu populaciju je izracunat kao 13.0.
CV% =
40
Standardna Devijacija
Prosečna Telesna Težina
X 100
2013
Ovo jato ima CV% veći od 12, tako da je potrebno razvrstavanje u 2 pregrade. Ovo jato treba
razdvojiti na 3 populacije, lagane jedinke, jedinke normalne težine i teške jedinke. U sistemu
koji ima prilagodivu veličinu pregrada, procenat jedinki cele populacije u svakoj kategoriji
bi bio 29% lakih, 57% normalnih i 14% teških jedinki (Tabela 7). Međutim, u sistemu sa
fiksiranim veličinama pregrada svaka razvrstana populacija će morati da se podeli jednako
unutar pregrada iste fiksne veličine. U ovom primeru 25% populacije će biti smešteno u svaku
pregradu, stoga procenat jedinki u svakoj populaciji će biti 25% lakih, 50% normalnih i 25%
teških jedinki.
Dodatak 1
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Odgoj (0-105 dana/0-15 nedelja)
Da bi se odredila tačka odsecanja za najlakše jedinke (Težina ispod koje se jedinke smatraju
lakim) Pratiti sledeće korake:
1. Lagana poulacija će biti približno 25% celog jata. 25% ukupnog broja jedinki
koje su izvagane je 49 = 25% od 197).
2. Najlakših 49 jedinki su težine između 320 i 419 g (0.71 - 0.92 lbs), obojene narandžastom bojom u Figuri 42.
3. “Laka” jedinka će iz tog razloga biti jedinka težine 419 g 0.92 lbs) ili manje.
Ova računica mora biti ponovljena za normalne i teške jedinke. Odsečne težine za 3 razvrstane
populacije na osnovu isečka u Figuri 42 su date u Tabeli 9.
Table 9: Određivanje presečnih težina za razvrstavanje u 3 pregrade na osnovu informacija
datih u Figuri 42.
Kategorija
% jedinki koje
treba uključiti
u kategoriju
Broj jedinki za
određivanje
granične težine
(% x 197)
Opseg težina
g (lbs)
Boja u grafiku
Laka
25
49
320 - 419 (0.71 - 0.92)
Narandžasta
Normalna
50
99
420 - 499 (0.93 - 1.10)
Plava
Teška
25
49
500 - 579 (1.10 – 1.28)
Zelena
Pošto su određene granične težine za svaku razvrstanu populaciju, sve jedinke u jatu treba
ponovo izmeriti i lagane i teške jedinke odvojiti u zasebne pregrade. (Figura 43).
Figura 43: Plan razvrstavanja na osnovu rezultata isečka datog u Figuri 42 (razvrstavanje u 3
pregrade sa fiksiranim veličinama pregrada).
Pregrada 1 (Lagane)
(25% površine)
Pregrada 2 (Normalne) Pregrada 3 (Normalne)
(25% površine)
(25% površine)
Pregrada 4 (Teške)
(25% površine)
Lagane
Teške
Pregrada
Ostavljena
prazna
Lagane
tokom
useljavanja
Za razvrstavanje
Sa 28 dana.
Teške
Lagane
Posle razvrstavanja broj jedinki, prosečna težina i CV% svake pregrade treba ponovo izračunati.
CV% za razvrstane populacije će se popraviti, ali CV% celog jata ostaje isti. (Figura 44).
“Normalne” pregrade bi trebale biti sličnih težina i mogu se smatrati jednom populacijom.
Međutim, rukovodilac farme treba biti svestan težine svake pregrade i bilo kakve iznenadne
devijacije od planiranog treba istražiti.
2013
41
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Odgoj (0-105 dana/0-15 nedelja)
Telesne težine razvrstanih populacija treba iscrtati u odnosu na metu na grafiku telesnih težina
i profil ponovo napraviti gde je potrebno da bi se jedinke vratile na metu do 63 dana (9 nedelja)
starosti. Bilo kakve promene u količinama hrane trebaju biti bazirane na devijacijama od ciljne
težine. Videti odeljak o Rukovođenju jatom posle razvrstavanja za više informacija.
Obratiti pažnju na to da posle razvrstavanja, Lagana poulacija ne mora nužno da dobije
trenutno povećanje količine hrane. Telesna težina će se povećati usled smanjene konkurencije
od velikih jedinki tako da početno povećanje hrane nije neophodno.
Figura 44: Situacija posle razvrstavanja u 3 populacije (fiksne veličine pregrada).
Pregrada 1 (Lagane)
(25% površine)
Broj jedinki = 2100
Težina = 370 g
(0.82 lbs)
CV% = 7.0
Pregrada 2 (Normalne)
(25% površine)
Broj jedinki = 2100
Težina= 457 g
(1.00 lbs)
CV% = 4.4
Pregrada 3 (Normalne)
(25% površine)
Broj jedinki = 2100
Težina = 449 g
(0.99 lbs)
CV% = 4.8
Pregrada 4 (Teške)
(25% površine)
Broj jedinki = 2100
Težina = 522 g
(1.15 lbs)
CV% = 4.2
Prosečna Telesna Težina Jata = 449 g (0.99 lbs)
CV% Jata = 13.0
KLJUČNE TAČKE
• Razvrstavati petlove i koke sa 28 dana (4 nedelje).
• Uspešno razvrstavanje će spustiti CV% ispod 8 u svim populacijama.
• Svaka populacija treba biti ponovo izmerena i prebrojana da bi se potvrdila prosečna
telesna težina i uniformnost tako da se planirani ciljevi telesne težine i količine hrane mogu
pravilno odrediti.
• Netačno izbrojane jedinke posle razvrstavanja mogu dovesti do netačnih količina hrane koje
se daju.
• Najbolje je svakoj populaciji obezbediti sopstveni sistem hranjenja. Gde ovo nije moguće,
dodatni sistemi ishrane moraju obezbediti jednaku distribuciju hrane i i odgovarajući
hranidbeni prostor po jedinki.
• Ukoliko će veličine populacija u proizvodnji verovatno biti veće nego u odgoju, jedinke
će morati biti pomešane u preseljenjeu. Ovde je posebno bitno da se jedinke dovedu,
posle dobijenih rezulata razvrstavanja, do sličnih telesnih težina do očekivane starosti
preseljenjea.
• Osigurati se da su gustina naseljenosti i prostori pojilica i hranilica dosledni preporučenim
vrednostima posle razvrstavanja. Ovo je posebno važno gde je veličina pregrade
podešavana tokom razvrstavanja.
• Preporučeno je koristiti automatsku pre nego ručnu vagu.
42
2013
Rukovođenje jatom posle razvrstavanja (posle 28 dana starosti)
Posle razvrstavanja, jato treba dovesti do ciljnih telesnih težina na uniforman i koordinisan način.
Razvoj telesne težine posle razvrstavanja (do 63 dana starosti)
Dodatak 1
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Odgoj (0-105 dana/0-15 nedelja)
Pri razvrstavanju, jato će biti podeljeno na 2 do 3 populacije, u zavisnosti od prvobitnog CV%.
Sa svakom razvrstanom populacijom, cilj je postići ciljnu telesnu težinu uniformno unutar
perioda tokom kojeg se događa razvoj skeleta (pre 63 dana starosti). Posle 28 dana starosti,
telesne težine svake populacije treba pratiti nedeljno i količine hrane koja se daje prilagoditi
kako je potrebno da bi se postigle ciljne telesne težine.
Jednke ispod ciljne telesne težine (lagana poulacija)
Gde je prosečna telesna težina posle razvrstavanja za populaciju/pregradu ispod ciljne za više
od 100 g (0.22 lbs) (Ako je cilj 450 g [0.99 lbs], jedinke ispod 350 g [0.77 lbs]), cilj je da se željena
telesna težina dostigne do 63 dana starosti (Figura 45). Kriva telesne težine treba biti ponovo
iscrtana tako da jedinke budu postepeno dovedene nazad na ciljnu do 63 dana (9 nedelja). U
prvoj nedelji posle razvrstavanja, “lagana” populacija treba biti držana na istoj količini hrane
kao i pre razvrstavanja. (ne povećavati količinu hrane). Telesna težina će se povećati usled
smanjene konkurencije od strane većih jedinki. Naredna povećanja u ishrani tada treba bazirati
na devijaciji od ciljne telesne težine.
Jedinke sa dobrom telesnom težinom (normalna populacija)
Cilj je zadržati jedinke na željenoj težini (Figura 45).
Jedinke sa telesnom težinom većom od željene (teška populacija)
Ovo su jedinke koje imaju više od 100 g (0.22 lbs) od željene telesne težine,(ako je cilj 450 g [0.99
lbs],jedinke iznad 550 g [1.21 lbs]). Ovde treba ponovo iscrtati krivu telesne težine tako da se
jedinke postepeno spuštaju na željenu telesnu težinu do 63 dana starosti (Figura 45). Količinu
hrane ne treba nikad smanjivati, već ukoliko je potrebno smanjiti sledeće povećanje hrane ili
odložiti ga da bi jedinke pratile promenjeni profil ciljne telesne težine.
Figura 45: Preuređivanje plana budućih telesnih težina do 63 dana (9 nedelja) starosti.
Teške
Ciljne
Telesna težina
Lagane
Razvrstavanje jata
7 14 21 28
2013
42 49
Starost (dana)
56
63
70
43
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Odgoj (0-105 dana/0-15 nedelja)
Preuređivanje profila budućih telesnih težina posle 63 dana
Sa 63 dana težina populacije u odnosu na ciljnu treba biti ponovo razmotrena. Populacije koje
su slične težine i konzumacije hrane mogu biti spojene od ovog trenutka.
Jedinke ispod ciljne telesne težine (Lagana populacija)
Ukoliko jedinke ostanu ispod ciljne telesne težine sa 63 dana (9 nedelja) starosti, plan treba
preurediti tako da jedinke budu vraćene na profil postepeno (Figura 46), postizanjem telesne
težine do 105 dana starosti. Količine hrane koje se daju treba povećavati ili ubrzati sledeće
povećanje količine hrane da bi se ovo postiglo.
Figura 46: Preuređivanje budućih ciljnih telesnih težina kada je prosečna telesna težina ispod,
na ili iznad željene sa 63 dana (9 nedelja) starosti.
Teške
Telesna težina
Ciljne
Lagane
Ravrstavanje jata
7 14 21 28
42 49
56 63
105
140
Starost (dana)
Jedinke ciljne telesne težine (normalna populacija)
Cilj je zadržati jedinke na ciljnoj telesnoj težini (Figura 46).
Jedinke telesne težine iznad željene (teška populacija)
Ukoliko jedinke ostanu preteške sa 63 dana (9 nedelja) starosti, plan ciljnih telesnh težina treba
iscrtati paralelno sa postojećom krivom. (Figura 46). Pokušaj vraćanja jedinki na željenu telesnu
težinu u ovom stadijumu rezultiraće smanjenim maksimumom stope proizvodnje jaja. Jedinke
treba hraniti količinom hrane koja je potrebna da se postigne promenjeni ciljni profil.
Međutim, bitno je obratiti pažnju na to da će koke koje ostanu teže od ciljne težine u ovom
stadijumu verovatno imati raniju pojavu seksualne zrelosti. Ovo može stvoriti probleme pri
parenju sa petlovima koji su ciljne telesne težine, usled nedostatka sinhronizacije u zrelosti
između petlova i koka.
U ovom trenutku populacije se odgajaju prema različitim profilima (na primer, preteške
populacije će ostati preteške od ovog trenutka nadalje) tako da nije preporučljivo mešati jedinke
među populacijama u ovom stadijumu.
KLJUČNE TAČKE
• Nastaviti praćenje nedeljne telesne težine.
• Zaustaviti kretanje jedinki između pregrada od 63 dana starosti.
• Od 63 dana starosti preurediti profile ciljnih težina populacija koje su iznad ili ispod
trenutnog plana da bi se vratili do 105 dana starosti.
• Ukoliko su jedinke preteške sa 63 dana ponovo icrtati ciljnu krivu tako da je paralelna i iznad
standardne. Ne pokušavati obaranje težine teških jedinki, ovo će odložiti seksualnu zrelost
i smanjiti maksimalni rezultat.
• Pre mešanja pregrada, obratiti pažnju na težine da bi se uverili da je konzumacija hrane po
jedinki slična.
44
2013
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Odgoj (0-105 dana/0-15 nedelja)
Otklanjanje problema sa telesnom težinom
Ispod ciljne težine pre 105 dana, Razmotriti o sledećem za buduća jata
• Zadržati se duže na starter hrani.
• Davati starter sa većom hranljivom vrednošću.
• Ostaviti na dugim danima do 21 dana (3 nedelje) starosti da bi se stimulisao unos hrane i
povećala telesna težina.
Ispod ciljne težine pre 105 dana, Razmotriti o sledećem za trenutna jata
• Ranije pokrenuti sledeće povećanje u ishrani, razmotriti povećanje hrane ukoliko je
potrebno, dok telesna težina postepeno ne dostigne ciljnu.
• Videti Figure 45 i 46 za primere takvih korektivnih poduhvata.
Dodatak 1
Ukoliko se prosečna telesna težina razlikuje za +/-100 g (0.22 lb),ili više, za vreme tokom odgoja
ponovno izvagati uzorak jedinki. Ukoliko su rezultati dobri, razmotriti sledeće:
Preteške pre 105 dana starosti
• Ne smanjivati hranu ispod trenutne količine.
• Smanjiti sledeće povećanje hrane, npr. 2 g (0.07 oz) po jedinki umesto 4 g (0.14 oz) po
jedinki.
• Odložiti sledeće povećanje u hrani.
• Proveriti da li je energetska vrednost hrane veća od očekivane.
• Videti Figure 45 i 46 za primere takvih korektivnih poduhvata.
2013
45
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Odgoj (0-105 dana/0-15 nedelja)
Beleške
46
2013
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Rukovođenje u pronošenju (15 nedelja do špica
Od 105 dana (15 nedelja) do svetlosne stimulacije
Cilj
Dodatak 2
Dodatak 2 – Rukovođenje u pronošenju
(15 nedelja do špica proizvodnje
Smanjiti varijacije u početku seksualne zrelosti jata i pripremiti jato za fiziološke potrebe ranog
stadijuma reprodukcije.
Osnovni principi
Pravilni porasti u telesnoj težini tokom ovog perioda će osigurati gladak i uniforman prelaz u
seksualnu zrelost i proizvodnju jaja kod koka i pomoći će u postizanju uniformne i optimalne
fizičke spremnosti i plodnosti kod petlova.
Razmatranja rukovodstva
Postizanje ciljne gustine naseljenosti, hranidbenog prostora i prostora za napajanje dok jedinke
dostižu seksualnu zrelost je ključni moment da bi se izbegao gubitak uniformnosti unutar jata,
smanjuje varijaciju u seksualnoj zrelosti (i u ženskoj i u muškoj populaciji) i pomaže u održavanju
optimalne fizičke spremnosti i reproduktivne moći jata. Posle 140 dana (20 nedelja) starosti
gustina naseljenosti se treba smanjiti i hranidbeni prostor i prostor za napajanje povećati, zbog
rasta u veličini jedinki i zbog dodatne opreme (kao što su gnezda) unutar objekta tokom faze
proizvodnje.
Gustina naseljenosti
Gustina naseljenosti utiče na biološki rezultat. Preporučene gustine naseljenosti za koke i
petlove od 15 nedelja starosti do kraja jata su date u Tabeli 10. Date vrednosti imaju isključivo
karakter vodiča, prave gustine naseljenosti mogu varirati od preporučenih u zavisnosti od:
• Propisa o dobrobiti životinja.
• Ekonomskih faktora.
• Sredine.
• Slobodne površine, hranidbenog i prostora za napajanje.
Uslovi sredine i ostali uslovi (hranidbeni i prostor za napajanje) moraju biti odgovarajući datoj
gustini naseljenosti da bi se sprečili negativni efekti na performanse jata.
Table 10: Preporučene gustine naseljenosti od 15 nedelja starosti do kraja jata.
Gustina
naseljenosti
jedinki/m2
(ft2/jedinki)
Gustina
naseljenosti
jedinki/m2
(ft2/jedinki)
15-20 nedelja
20 nedelja
do kraja jata
Male
3-4 (2.7-3.6)
Female
4-7 (1.5-2.7)
3.5-5.5 (2.0-3.1)
Hranidbeni i prostor za napajanje
Preporučeni prostori za hranilice i pojilice u odnosu na broj jedinki dat je i za koke i za petlove u Tabeli 11.
2013
47
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Rukovođenje u pronošenju (15 nedelja do špica
Tabela 11: Preporučeni prostori za hranilice i pojilice u odnosu na broj jedinki od 15 nedelja
do kraja jata.
Hranilica
Petlovi
Koke
Pojilica
Starost
Dužna
cm (in)
Tacnasta
cm (in)
Zvonasta
cm (in)
15-20 nedelja
15 (6)
11 (4)
1.5 (0.6)
8-12 jedinki 20-30 jedinki
po nipli
po čaši
20 nedelja do
kraja jata
20 (8)
13 (5)
2.5 (1.0)
6-10 jedinki 15-20 jedinki
po nipli
po čaši
15-20 nedelja
15 (6)
10 (4)
1.5 (0.6)
8-12 jedinki 20-30 jedinki
po nipli
po čaši
20 nedelja do
kraja jata
15 (6)
10 (4)
2.5 (1.0)
6-10 jedinki 15-20 jedinki
po nipli
po čaši
Nipla
Čašasta
KLJUČNE TAČKE
• Pratiti preporučena dozvoljena odstupanja za gustinu naseljenosti i za prostore za hranilice
i pojilice.
• Osigurati povećanje raspoložive površine i hrandibenog i prostora za napajanje, u
preporučenim starostima.
Ciljna težina
Najvažnije pitanje rada tokom perioda od 15 nedelja (105 dana) do stimulacije svetla je isto i za
koke i za petlove. Cilj je održavati uniformno jato jedinki koje su na ciljnoj telesnoj težini svog
profila tako da će prelaz u seksualnu zrelost proći uniformno u željenom dobu. Ovo se postiže
praćenjem preporučenih vrednosti nedeljnog unosa energije i telesne težine.
Redovno praćenje i beleženje telesne težine i uniformnosti su alati od presudnog značaja u
ovom periodu. Razvitak sekundarnih seksualnih karakteristika kao što su povećanje u razmaku
sednih kostiju kod koka i pojačana boja lica u oba pola su dobre indikacije da jato napreduje u
dostizanju seksualne zrelosti.
Neuspeh u dostizanju potrebnih nedeljnih povećanja telesne težine od 15 nedelja starosti do
svetlosne sitmulacije je čest uzrok lošeg učinka, što vodi ka:
• Odloženom pronošenju.
• Lošoj početnoj veličini jaja.
• Povećanom procentu odbačenih ili deformisanih jaja.
• Povećanom broj neoplođenih jaja.
• Povećanom raskvocavanju.
• Gubitku uniformnosti telesne težine i seksualne zrelosti.
• Umanjenoj maksimalnoj proizvodnji.
• Gubitku seksualne sinhronizacije između petlova i koka.
Tamo gde je telesna težina ispod željene (definisana kao telesna težina koja je više od 100
g [0.22 lbs] ispod ciljne težine) sa 105 dana (15 nedelja) starosti, Kriva telesne težine treba
biti preuređena i jedinke postepeno dovedene nazad na željenu telesnu težinu (davanjem
odgovarajućih povećanja u količini hrane) do faze svetlosne stimulacije (Figura 47).
Jata koja su preteška i čije težine prevazilaze ciljne između 15 nedelja starosti i svetlosne
stimulacije će obično pokazivati:
• Rano pronošenje
• Povećanu stopu pojavljivanja duplih žumanaca.
• Smanjenu stopu izleženih jaja.
• Povećanje u potrebnoj količini hrane tokom faze proizvodnje.
• Smanjen maksimum, održavanje proizvodnje i ukupan broj jaja.
• Smanjenu plodnost koka i petlova tokom celog života.
• Povećanu stopu pojavljivanja perionitisa i prolapsusa.
• Gubitak seksualne sinhronizacije između petlova I koka.
48
2013
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Rukovođenje u pronošenju (15 nedelja do špica
Ako su jedinke preteške, tada nastaje pitanje minimizovanja štete (smanjiti negativni efekat
na produkciju i uniformnost jata). Za nedovoljno teške jedinke, moguće je popraviti stanje
povećavanjem unosa hrane i time uticati na porast težine. Idealno, nijedna situacija ne treba da
se desi i najvažnije za ostvarivanje ovog cilja je pomno praćenje.
Figura 47: Preuređivanje profila telesne težine ako su koke ispod (lagane) ili iznad (teške) ciljne
težine sa 15 nedelja(105 dana) starosti.
Dodatak 2
Gde je prosecečna telesna težina iznad ciljne (100 g [0.22 lbs] ili više iznad ciljne telesne težine)
sa 105 dana (15 nedelja) starosti, tada se nova kriva telesne težine treba iscrtati paralelno sa
prvobitnom (Figura 47). Obratiti pažnju na to da jedinke ne smeju biti vraćene na ciljnu težinu ukoliko
su preteške, jer to će rezultirati gubitkom kondicije koja će imati negativan efekat na proizvodnju jaja.
Teške
Ciljne
Telesna težina
Lagane
105
112
119
126
133
140
147
154
Starost (dana)
KLJUČNE TAČKE
• Uveriti se da jato prati ciljni profil telesnih težina.
• Maksimizovati uniformnost telesne težine i seksualne zrelosti.
• Preurediti ciljne telesne težine ako je potrebno (ako su jedinke preteške ili nedovoljno teške
sa 15 nedelja (105 dana) starosti); odgajati lagane jedinke tako da se povrate na ciljnu težinu
do stimulacije svetlom, a za preteške jedinke postaviti novi cilj.
Tip hrane i nivo energije
Neodgovarajući nivoi hranljivih materija kad jedinke dostižu seksualnu zrelost je čest razlog
gubitka uniformnosti. Pažljivo rukovođenje je potrebno kada se promeni tip hrane (na primer,
sa grover hrane na brider hranu pred sparivanje) i rukovodilac farme treba biti svestan bilo
kakvih promena u energetskoj vrednosti različitih tipova hrane. Kada se promena u hrani
dogodi, količina hrane koja se daje jedinkama se mora takođe promeniti u skladu sa tim; Ako je
energetska vrednost hrane smanjena sa promenom tipa hrane, količina koja se daje jedinkama
se treba povećati i obrnuto.
KLJUČNA TAČKA
• Biti svesni bilo kakvih promena u energetskoj vrednosti kod različitih tipa hrane i različitih
receptura i izmetiti količinu hrane koja se daje jedinkama u odnosu na promene.
2013
49
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Rukovođenje u pronošenju (15 nedelja do špica
Osvetljenje
U periodu od 15 nedelja do faze stimulacije svetlom, bitno je da se održava konstantan dan od
8 sati svetla da bi jedinke mogle odgovarajuće reagovati na svetlosnu stimulaciju kada dođe do
toga (videti odeljak Osvetljenje).
KLJUČNA TAČKA
• Pratiti preporučene programe osvetljenja.
Objekti za odgoj i preseljenje
Uobičajeno je preseliti jedinke iz farmi za odgoj u odvojene farme za proizvodnju jaja. Starost
u kojoj se radi preseljenje u proizvodne objekte može varirati u zavisnosti od tipa objekta. Za
zamračene proizvodne objekte, preseljenje ne treba uraditi kasnije od 21. nedelje (147 dana)
starosti. Za otvorene proizvodne objekte, preseljenje će možda biti potrebno uraditi kasnije
od 21. nedelje (u zavisnosti od godišnjeg doba i prirodne dužine dana).Bez obzira na to koji
tip objekata se koristi, preseljavati ne treba pre 18 nedelja (126 dana) ili posle 23 nedelje (161
dan) starosti. Preporučeno je da se petlovi premeste pre koka (barem dan ranije) da bi im se
omogućilo da pronađu hranilice i pojilice.
Dodatno povećanje u količini hrane (približno 50% više) na dan pre preseljenja će pomoći u
kompenzaciji stresa kod preseljenja. Jedinke ne treba hraniti jutro pre početka preseljenja.
Hranilice u proizvodnim objektima treba napuniti tako da jedinke imaju trenutan pristup hrani pri
dolasku. Količine hrane treba vratiti u normalu prvi ili potencijalno drugi dan posle preseljenja.
Tačna količina dodatne hrane koja je data jedinkama i vreme tokom kojeg se ona daje posle
preseljenjea zavisi od godišnjeg doba, temperature sredine i vremenskog trajanja transporta.
Važno je da se hranidbeni prostor ne smanji i da su programi za osvetljenje i biosigurnost
sinhronizovani između objekata za odgoj i za proizvodnju.
Posle preseljenjea, proveriti punjenost voljke i kod koka i kod petlova (Figura 48) da bi se uverili
da su našli hranu i vodu. Popunjenost voljke treba proveriti na dan preseljenja, 30 minuta posle
prvog hranjenja i opet 24 sata kasnije. Treba uzeti nasumičan uzorak od barem 50 petlova i
koka. Ukoliko se otkrije nezadovoljavajuća punjenost voljke (idealno sve jedinke bi trebale imati
punu voljku) razlog za ovo treba istražiti i rešiti (među mogućim uzrocima su neodgovarajući
hranidbeni prostor, distribucija hrane ili dostupnost hrane).
Figura 48: Procena popunjenosti voljke brojlerskih roditelja posle preseljenja. Jedinka sa leve
strane ima praznu voljku dok jedinka sa desne ima punu.
KLJUČNE TAČKE
• Dati dodatnu hranu na dan pre i na dan preseljenja.
• Uveriti se petlovi i koke nalaze hranu i vodu posle preseljenja praćenjem ponašanja pri
hranjenju i proverom popunjenosti voljke.
50
2013
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Rukovođenje u pronošenju (15 nedelja do špica
U prostorijama sa sistemom smeštanja jata tokom celog života, gde je sistem za hranu
promenjen između faze odgoja i faze proizvodnje, preseljenje jedinki na novi sistem ishrane mora
biti pažljivo izvršen. Nove hranilice treba uvesti tako da jedinke mogu da im priđu i da ih nađu
lako. Na primer, gde se jedinke hrane sa poda u odgoju, a onda se prebacuju na dužni sistem
hranilica u fazi proizvodnje, dužne hranilice treba za početak staviti nisko iznad zemlje (dovoljno
nisko da se omogući jedinkama da vide hranu u hranilici) prvih 1-2 dana. Proveriti punoću voljke
radi provere da li jedinke pronalaze nove hranilice i da li uspevaju da pristupe hran.
KLJUČNA TAČKA
• Gde postoji promena u sistemu hranjenja između odgoja i faze proizvodnje, ovaj prelaz
izvršiti pažljivo uveravajući se da jedinke lako nalaze i pristupaju hrani u novim hranilicama.
Dodatak 2
Objekti u tipu od prvog dana do kraja jata
Sparivanje petlova i koka
U vreme sparivanja petlova i koka, potrebne su dodatne tehnike rukovođenja. Pažnja se mora
posvetiti proceduri sparivanja, identifikaciji grešaka u seksiranju, rukovođenju odvojenim
hranjenjem polova i broju petlova.
Sparivanje
Sparivanje treba započeti od 21 nedelje (147 dana) starosti. I petlovi i koke trebaju prvo biti
seksualno zreli pre nego što se sparivanje odigra; nezrelog petla nikad ne treba sparivati sa
zrelom ženkom. Seksualno zreo petao imaće krestu i podbradnjake koji su dobro razvijeni i
crvene boje (Figura 49). Seksualno zrela koka će isto imati krestu i podbradnjake svetlo crvene
boje. (Figura 50). Sparivanje treba odložiti od 7 do 14 dana ako seksualna zrelost kasni ili su
jedinke pomerene iz zamračenih objekata za odgoj u otvorene objekte za proizvodnju. Ovo će
dati vremena jedinkama da postanu seksualno aktivne i omogućiće bolju kontrolu nad ishranom
(jer će petlovi biti veći i sistemi za odvojeno hranjenje polova će funkcionisati bolje).
Gde postoje varijacije u seksualnoj zrelosti unutar ženske i muške populacije i neki petlovi
su vidljivo nezreli, zrelije petlove prve treba mešati sa kokama. Na primer, ukoliko je planirani
procenat petlova 9.5 do 10% onda bi mogući sistem sparivanja bio da se pomeša pola broja
potrebnih petlova (najzrelijih) u 21. nedelji, dodatna četvrtina (opet najzrelije od preostalih)
nedelju dana kasnije i ostatak nedelje koja sledi.
Ako su petlovi zreliji od koka, onda njih treba još postepenije uvoditi u žensku populaciju. Na
primer, spariti odnos od 1 petla na svakih 200 koka, onda postepeno dodavati još petlova
sledećih 14 do 21 dan da bi se postigao željeni broj petlova.
Figura 49: Primer zrelog mladog petla sa dobro razvijenom krestom koja je crvene boje (sa leve
strane) i nezrelog petla sa nerazvijenom krestom blede boje (sa desne strane).
2013
51
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Rukovođenje u pronošenju (15 nedelja do špica
Figura 50: Primer mlade koke sa dobro razvijenom krestom crvene boje (sa leve strane) i
nezrela koka sa nerazvijenom krestom (sa desne).
U periodu od sparivanja dok svi petlovi ne postanu dovoljno veliki da se fizički onemogući
hranjenje iz hranilica za koke (približno 26 nedelja starosti), ponašanje pri hranjenju treba pažljivo
pratiti (barem 2 puta nedeljno). Ovo je neophodno da bi se proverilo da sistemi za hranjenje
odvojenih polova rade kako treba i da se ta hrana pravilno i jednako distribuira svugde.
KLJUČNE TAČKE
• Uveriti se da su i petlovi i koke seksualno zreli pred sparivanje.
• Nezrele petlove ne uvoditi u populaciju zrelih koka.
• Započeti sa sparivanjem sa 147 dana (21 nedelju) starosti.
• Pratiti ponašanje pri hranjenju
Greške u seksiranju
Identifikacija greški u seksiranju (petlovi prisutni u ženskim populacijama i koke prisutne u
petlovskim populacijama) može biti problematično u ranom dobu života jedinki, ali je dobra
praksa uklanjati ovakve greške kad se pronađu tokom celog života jata. Idealno, sve greške u
seksiranju treba ukloniti pre sparivanja. Kriterijum za ovo je pokazan u Figuri 51.
52
2013
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Rukovođenje u pronošenju (15 nedelja do špica
Figura 51: Kriterijumi za identifikaciju koka i petlova radi razrešavanja grešaka u seksiranju.
Petao
Kresta
105 dana (15 nedelja)
Razvijenija i crvenija kod
petlova .
Dodatak 2
Koka
Skočni zglobovi
140 dana (20 nedelja)
Deblji i širi kod petlova.
Uži i glađi kod koka.
Perje oko vrata
140 dana (20 nedelja)
Dugih resica, u obliku
koplja kod petlova.
Gušće, u obliku
vesla kod koka.
Oblik tela
140 dana (20 nedelja)
Petlovi duži i uži.
Koke kompaktnije i
šire oko karlice.
2013
53
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Rukovođenje u pronošenju (15 nedelja do špica
Oprema za hranjenje odvojeno po polovima
Posle sparivanja, petlove i koke treba hraniti iz odvojenih sistema za ishranu. (Figura 52).
Hranjenje odvojenih polova koristi razlike u veličini glave između koka i petlova i omogućava
efikasniju kontrolu nad telesnom težinom i unifomnošću oba pola pojedinačno. Hranjenje
odvojenih polova zahteva vrlo pažljiv pristup i ponašanje pri ishrani treba pratiti redovno tokom
faze proizvodnje. Minimalno, ponašanje pri hranjenju treba pratiti 2 puta nedeljno do 26 nedelja
starosti. Potpuno odstranjivanje svih petlova od hranilica za koke se događa obično oko 26
nedelja. Do ovog trenutka neki petlovi mogu još uvek pristupiti hranilicama od koka i mogu
krasti hranu od koka. Pažljivo praćenje telesnih težina i ponašanja pri hranjenju je neophodno
da bi se osiguralo da i petlovi i koke dobijaju dovoljno hrane da bi održavali ciljna povećanja u
telesnoj težini. Posle 26 nedelja starosti, praćenje ponašanja pri hranjenju se može smanjiti na
jednom nedeljno. Oprema za hranjenje mora biti dobro održavana i podešena; loše podešena
i neodržavana oprema za hranjenje daje nejednaku distribuciju hrane koja je glavni uzrok
smanjene proizvodnje jaja i plodnosti.
Oprema za hranjenje koka
Sa dužnim sistemima hranjenja, najefikasniji metod odstranjivanja petlova sa hranilice je da se
na njih stave rešetke (Figura 52). Petlovima je tada sprečen pristup hranilicama od koka zato
što imaju širu glavu i visinu kreste, dok koke i dalje imaju neometan pristup. Unutrašnja širina
rešetke treba biti 45-47 mm (1.75-1.88 in), a visina rešetke treba biti 60 mm (2.36 in). Dodavanje
horiznotalnih žica sa bilo koje strane vrha rešetki će pomoći u ojačavanju rešetke. Širine rešetki
manje od 45 mm (1.75 in) će onemogućiti i velikom broju koka da pristupe hrani i smanjiće
rezultat.
Figura 52: Hranilice za koke sistema hranjenja odvojenog po polovima sa rešetkama.
60
(2.36mm
in)
45-4
(1.75-17.8mm
8 in)
Dodavanje plastične cevi u vrh rešetki može se koristiti da još više onemogući pristup petlovima
(Figura 53). Ovo je pogotovo korisno od sparivanja do potpune fizičke zrelosti (približno 30
nedelja starosti), posle otprilike 33-35 nedelja starosti cev se može ukloniti. Važno je uveriti
se da je cev pravilno i sigurno fiksirana za vrh hranilice, jer ako ne, može da visi i onemogući
pristup kokama.
54
2013
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Rukovođenje u pronošenju (15 nedelja do špica
Dodatak 2
Figura 53: Sistem hranjenja odvojen po polovima za koke sa rešetkom i dodatkom plastične
cevi u vrhu iste.
Alternatva rešetkama su kotrljajuće cevi (Figura 54). One su postavljene na dužni sistem
hranjenja i visina se podešava sa starošću jedinki. Visinu cevi treba postaviti na 43 mm (1.69 in)
prilikom sparivanja i postepeno povećavati na 47 mm (1.88 in) do 30 nedelja starosti.
Figura 54: Sistem kotrljajućih cevi korišćen za ograničavanje pristupa petlovima.
Rešetka se takođe može koristiti da bi se ograničio pristup petlovima na automatskim tacnastim
hranilicama ili visećim cevastim hranilicama. Kod visećih hranilica, pomeranje hranilice treba
svesti na minimum.
Treba dnevno proveravati rešetke na oštećenja, pomeranje ili neregularne razmake u ženskom
sistemu ishrane. Ukoliko se takvi problemi ne uoče može doći do toga da petlovi kradu hranu
od koka (Figura 55) i izgubiće se efikasna kontrola telesne težine i uniformnosti.
Figura 55: Petlovi kradu iz hranilica od koka.
2013
55
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Rukovođenje u pronošenju (15 nedelja do špica
Oprema za hranjenje petlova
3 tipa hranilica se koriste za petlove (Figura 56):
• Automatske tacnaste hranilice.
• Viseće hranilice.
• Viseće dužne hranilice.
Figura 56: Petlovske hranilice (sa leva na desno, automatske tacnaste hranilice, viseće hranilice
i viseće dužne hranilice).
Viseće hranilice i viseće dužne hranilice su vezane za krov objekta i vise na visini koja se
može podesiti u skladu sa populacijom petlova. Kada se viseće hranilice pune ručno, bitno
je da se ista količina hrane dostavi u svaku hranilicu i da nisu sve hranilice nagnute na jednu
stranu. Viseće dužne hranilice za petlove su se pokazale uspešno, jer se hrana može nivelisati
i ujednačiti unutar hranilice što obezbeđuje jednaku distribuciju hrane.
Posle hranjenja, viseće hranilice treba podići da se onemogući pristup petlovima. Kada se
hranilice podignu, treba ih napuniti količinom hrane za sledeći dan, tako da kad se spuste
u vreme sledećeg hranjenja, petlovi imaju trenutan pristup hrani. Korisno je odložiti hranjenje
petlova 5 minuta pošto su hranilice od koka napunjene.
Od velike je važnosti da je visina petlovskih hranilica prilagođena tako da svi petlovi imaju
jednak pristup hrani u isto vreme, dok koke ne mogu da pristupe hrani za petlove (Figura 57).
Pravilna visina hranilice zavisi od veličine petlova i dizajna hranilice, ali kao opšte pravilo, visina
hranilica treba biti između 50 i 60 cm (20-24 in) iznad prostirke. Pažnju treba posvetiti tome da
prostirka ispod hranilica bude ravna i da se izbegava bilo kakva nakupljena prostirka jer će to
smanjiti njenu visinu od poda i omogućiti kokama da kradu hranu petlova. Dnevna posmatranja
i prilagođavanja u vremenima hranjenja su nužna da bi se osiguralo da je visina hranilica za
petlove dobra. Kako broj petlova bude opadao, broj petlovskih hranilica treba smanjivati u
odnosu na to, da bi se obezbedio optimalan hranidbeni prostor. Treba obratiti pažnju na to
da se petlovima ne da preveliki hranidbeni prostor, jer agresivniji petlovi će pojesti previše,
uniformnost telesne težine petlova će opasti i osetiće se gubitak u reproduktivnoj produktivnosti.
Figura 57: Pravilna visina hranilice za petlove.
56
2013
KLJUČNE TAČKE
• Obezbediti odvojene sisteme za hranjenje za petlove i koke. Sistemi za hranjenje koka
trebaju imati postavljene rešetke da bi se petlovima onemogućio pristup i petlovske
hranilice treba podići na visinu koja će samo njima omogućiti pristup.
• Posmatrati ponašanje pri hranjenju na dnevnoj bazi da bi se osigurali da se oba pola hrane
odvojeno, na svojim sistemima za ishranu, da su petlovske hranilice na dobroj visini i da su
hranidbeni prostor i distribucija hrane odgovarajući.
• Praviti dnevne provere na oštećenje, pomeranje ili neregularnosti razmaka na rešetkama na
sistemima za hranjenje koka.
Dodatak 2
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Rukovođenje u pronošenju (15 nedelja do špica
Rukovođenje kokama posle svetlosne stimulacije do 5%
proizvodnje
Cilj
Uvesti koke u fazu proizvodnje stimulacijom i pomaganjem proizvodnje jaja uz pomoć hrane i svetla.
Osnovni principi
Koke treba odgajati u skladu sa profilom telesne težine i sa preporučenim programom
osvetljenja (videti odeljak Osvetljenje) tako da jato uniformno uđe u proizvodnju.
Razmatranja rukovodstva
Za preporuke za opremu, gustinu naseljenosti, hranidbene prostore i prostore za napajanje
videti Tabele 10 i 11 (15 nedelja do svetlosne stimulacije).
Redovna povećanja u hrani (barem nedeljno) su esencijalna za potrebno povećanje telesne
težine, unifomnu seksualnu zrelost, povećanje težine i vremenski pogodno pronošenje. Da bi se
stimulisale koke u ovom periodu Programe osvetljenja treba implementirati po rasporedu. Prvo
povećanje u svetlu treba dati oko 147 dana (21 nedelja) starosti, ali tačan trenutak će zavisiti
najviše od težine i uniformnosti jata. Ako je jato nejednako (CV% veći od 10) stimulaciju svetlom
treba odložiti za približno nedelju dana (videti odeljak Osvetljenje)
Voda treba uvek biti dostupna. Brider hranu treba polako uvoditi najkasnije od 5% proizvodnje
po koki na dan da bi se osiguralo da jedinke dobiju potrebne količine hranljivih materija (kao što
je kalcijum) radi proizvodnje jaja.
Problemi sa hranom, vodom ili bolesti u ovom stadijumu mogu imati razarajući efekat na početak
proizvodnje i daljnju produktivnost jata. Iz tog razloga mudro je pratiti i beležiti uniformnost,
telesnu težinu i vreme za koje se hrana pojede; brz odgovor na bilo kakav pad uniformnosti, bilo
kakva promena u vremenu za koji pojedu hranu ili bilo kakvo smanjenje prirasta telesne težine.
Gnezda treba otvoriti tik pre predviđenog dolaska prvog jajeta. Ovo će najverovatnije biti 10-14
dana posle prvog povećanja svetlosti. Otvaranje gnezda prerano će smanjiti interes koka.
Lažna jaja mogu biti postavljena u gnezda da bi se jedinke podstakle da leže u njima. Tamo gde
se koriste automatizovani sistemi, trake za sakupljanje jaja trebaju proći nekoliko puta dnevno,
čak i pre dolaska prvog jajeta, tako da se koke naviknu na zvuk i vibracije koje oprema stvara.
Treba meriti razmak sednih kostiju koka da bi se odredilo trenutno stanje seksualnog razvoja.
Za dalje informacije o praćenju razmaka sednih kostiju videti odeljak Procena fizičkog stanja
jedinki.
2013
57
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Rukovođenje u pronošenju (15 nedelja do špica
KLJUČNE TAČKE
• Postići ciljnu telesnu težinu koncentrišući se na nedeljna povećanja hrane i rezultirajuće
povećanje telesne težine jedinki.
• Pratiti preporučeni svetlosni program.
• Pratiti uniformnost jata, telesne težine i vreme za koje pojedu dnevnu količinu hrane i brzo
reagovati na probleme koji mogu nastati.
• Jedinkama pružiti lak i neometan pristup hrani i vodi.
• Zameniti hranu sa grover hrane na brider hranu na najkasnije 5% proizvodnje.
• Otvoriti gnezda tik pre prvog očekivanog jajeta.
• Pratiti razmak sednih kostiju.
Podna jaja
Podna jaja predstavljaju gubitak u proizvodnji i higijenski rizik u inkubatoru. Dresura jedinki da
ne nose jaja na pod će smanjiti broj podnih jaja, ali postoji još alternativnih praksi koje mogu
smanjiti pojavljivanje podnih jaja.
• Uvesti prečke od 28 dana (4 nedelje).
• Uvesti odgovarajuću prečku za proizvodnju u dizajn gnezda.
• Osigurati sinhronizovanu seksualnu zrelost koka i petlova.
• Imati uniformnu distribuciju svetla jačeg od 60 luksa (5.6 kandela po stopi); Izvegavajući
postojanje prostora sa senkama blizu zidova, ćoškova i u oblastima blizu stepenica i rešetki.
• Pružiti dovoljan prostor za hranilice za koke.
• Pratiti preporučeni program osvetljenja i uveriti se da je stimulacija svetlom sinhronizovana
sa telesnom težinom.
• Tamo gde se koriste automatizovani sistemi, trake za sakupljanje jaja treba pokrenuti
nekoliko puta u toku svakog dana.
• Otvoriti gnezda tik pre prvog očekivanog jajeta i ne mnogo ranije od toga.
• Obilaziti objekat i sakupljati podna jaja što je češće moguće (barem 6 pa i do 12 puta
dnevno), ovim jedinke neće početi da nose jaja na pod iz navike.
• Visine za hranilice i pojilice podesiti tako da nisu prepreke pri ulasku u gnezda.
• Kontrolisati broj petlova u početku da bi izbegli višak petlova.
• Sa manuelnim gnezdima, staviti 20% gnezda na pod za početak. Nakon toga, postepeno
ih podizati (tokom 3 do 4 nedelje) na normalnu visinu.
• Dozvoliti 3.5 do 4 koke po gnezdu za manuelna gnezda.
• Dozvoliti 40 koka po dužnom metru (12 jedinki po linearnoj stopi) za automatska gnezda.
• Držati klimatske uslove sredine na odgovarajućem nivou i izbegavati promaje u mestima za
gneždenje.
• Podesiti vreme za hranjenje tako da izbegava vrhunac aktivnosti proizvodnje u danu. Vreme
za hranjenje treba biti unutar 30 minuta posle paljenja svetla ili 5-6 sati posle toga da se
jedinke ne bi hranile u vremenu kada je najverovatnije da će nositi najveći broj jaja.
KLJUČNA TAČKA
• Obraćanje pažnje na detalje smanjuje broj podnih jaja.
58
2013
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Rukovođenje u pronošenju (15 nedelja do špica
Cilj
Pomoći kokama i omogućiti reproduktivne performanse istih tokom ciklusa proizvodnje.
Dodatak 2
Rukovođenje kokama od 5% proizvodnje po koki na dan
do špica proizvodnje jaja
Osnovni principi
Performanse proizvodnje jaja pod uticajem su veličine jaja u ranom stadijumu, kvalitetom jaja i
nivoom špica proizvodnje. Korektna telesna težina tokom rane faze proizvodnje može se postići
pružanjem veće količine hrane kokama da bi se udovoljilo većoj potrebi prilikom proizvodnje
jaja i rasta.
Razmatranja rukovodstva
Za preporuke za opremu, gustinu naseljenosti i prostor hranilica i pojilica, videti Tabele 10 i 11
(15 nedelja do svetlosne stimulacije).
Koke moraju nastaviti sa dobijanjem na težini da bi bila maksimalna proizvodnja jaja i valivost
istih. Jedinke treba hraniti količinom koja odgovara većoj potrebi za hranom tokom proizvodnje
jaja i rasta; ali previše hrane treba izbeći. Jedinke koje unesu više hrane nego im je potrebno za
proizvodnju jaja će razviti abnormalnu strukturu jajnika i udebljati se – što će rezultovati lošim
kvalitetom jaja, slabom izleživošću i povećanim rizikom od peritonitisa i prolapsusa.
Razlika u količini hrane koja se daje pre prvog jajeta i ciljne količine hrane koja se daje u
špicu proizvodnje (videti Ciljni rezultati Ross roditeljskog jata za više informacija) omogućava
formiranje rasporeda hranjenja. Količine hrane date za vreme špica treba prilagođavati za svako
jato u zavisnosti od:
• Proizvodnje po koki na dan.
• Dnevne težine jaja i promene u uobičajenoj težini jaja.
• Telesne težine i trenda dobijanja telesne težine.
• Brzine kojom koke pojedu dnevnu količinu hrane.
• Energetske vrednosti hrane.
• Temperature sredine.
• Stepena prirastanja težine i gojaznosti
Dobro rukovođenje jedinkama koje ulaze u fazu proizvodnje zahteva često posmatranje i
merenje parametara proizvodnje koji su dati iznad. Ovi parametri se ne koriste nezavisno
nego više u međusobnoj kombinaciji da bi se odredilo da li je količina hrane koja se daje
svakom jatu ponaosob dobra. I apsolutne vrednosti i podatke o kretanju vrednosti treba uzeti
u obzir. Na primer, ukoliko nastane neočekivana promena ili devijacija od cilja u proizvodnji
po koki na dan, težini jajeta, telesnoj težini ili vremenu za koje jedinke pojedu hranu, onda
treba razmotriti dnevnu količinu hrane. Međutim, da bi rukovodilac mogao da napravi dobre
odluke o količini hrane, trebaju biti poznate i energetska vrednost hrane i temperatura sredine.
Učestalost merenja svih ovih parametara je data u Tabeli 12. Praćenje telesne težine, težine jaja
i proizvodnje jaja su ključni u određivanju količina hrane.
2013
59
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Rukovođenje u pronošenju (15 nedelja do špica
Tabela 12: Učestalost posmatranja bitnih parametara proizvodnje.
Parametar
Frekvencija
Proizvodnja Jaja
Dnevno
Povećanje u proizvodnji jaja
Dnevno
Težina jaja
Dnevno
Telesna težina
Dnevno
Rast telesne težine
Dnevno
Vreme za koje se pojede hrana
Dnevno
Temperatura objekta (min. i maks.)
Dnevno
Telesno stanje i mesnatost
Nedeljno (pri obilasku)
Povećanja u hrani koja se daju trebaju biti proporcionalna stepenu proizvodnje. Stoga se
možda u jatima sa velikom proizvodnjom mora povećati količina hrane i povećanja hrane iznad
preporučenih vrednosti za špic proizvodnje mogu biti opravdana. Isto tako ako su težina jaja
i/ili telesna težina upadljivo ispod ciljne onda treba dodatno povećati hranu. Mala, ali česta
povećanja u hrani do količina za špic proizvodnje su dobra za sprečavanje pojave preteranog
dobijanja na težini.
Potrebe svakog jata će zavisiti od telesnog stanja, učinka reprodukcije, sredine, opreme i
objekta. Sledeći primer (Tabela 13) prikazuje kako treba napraviti program ishrane za jato,
u obzir uzimajući istorijat jata, tip objekta, sastav hrane i ograničenja u menadžmentu. Ona
objašnjava povećanja hrane od 5% proizvodnje, što je odgovarajuće za jata sa CV% manjim od
10%. Ukoliko je CV% jata veći od 10, prvo povećanje hrane treba odložiti do 10% proizvodnje.
Tabela 13: Primer ishrane koka do špica proizvodnje jaja (za dalje informacije videti ciljne
rezultate Ross roditeljskog jata). Program ishrane za 24 nedelje staro jato sa 368 kcal ME/
jedinki/dan (131.5 g/jedinki/dan ili 28.9 lbs/100 jedinki/dan), na osnovu energetske vrednosti
hrane od of 2800 kcal ME/kg (11.7 MJ/kg ili 1270 kcal ME/lb). Pretpostavlja se da je prosečna
dnevna temperatura 20-21oC (68-70oF). I pretpostavlja se da je jato na ciljnoj telesnoj težini sa
dobrom uniformnošću.
ROSS 308
Po koki
na dan %
Dnevni unos
Količina hrane*
energije
g/jedinki/dan
(kcal/bird/dan) (lb/100 jedinki/dan)
ROSS 708
Povećanje hrane
Povećanje hrane
Dnevni unos
Količina hrane*
g/jedinki/dan
g/jedinki/dan
Energije
g/jedinki/dan
(lb/100 100 jedinki/
(lb/100 100 jedinki/
(kcal/bird/dan) (lb/100 jedinki/dan)
dan)
dan)
5
386
138 (30.4)
7 (1.4)
354
127 (27.9)
11 (2.2)
10
395
141 (31.1)
3 (0.7)
362
130 (28.6)
3 (0.7)
15
403
144 (31.8)
3 (0.7)
371
133 (29.2)
3 (0.6)
20
410
147 (32.3)
3 (0.5)
379
136 (29.9)
3 (0.7)
25
418
150 (33.0)
3 (0.7)
388
139 (30.5)
3 (0.6)
30
427
153 (33.6)
3 (0.6)
396
142 (31.2)
3 (0.7)
35
434
155 (34.2)
2 (0.6)
404
145 (31.9)
3 (0.7)
40
441
158 (34.7)
3 (0.5)
413
148 (32.5)
3 (0.6)
45
448
160 (35.3)
2 (0.6)
421
151 (33.2)
3 (0.7)
50
455
163 (35.8)
3 (0.5)
430
154 (33.8)
3 (0.6)
55
462
165 (36.4)
2 (0.6)
438
157 (34.5)
3 (0.7)
60
469
168 (36.9)
3 (0.5)
446
160 (35.2)
3 (0.7)
65
469
168 (37.0)
446
160 (35.3)
70
469
168 (37.0)
446
160 (35.3)
Špic
469
168 (37.0)
446
160 (35.3)
*Vrednosti u ovoj tabeli su zaokružene.
Napomena: (a)Jata mogu konzumirati 115-135 g (25-30 lb na 100 jedinki na dan) hrane po jedinki na dan pre 5% proizvodnje po koki na dan; Programe ishrane
treba prilagoditi datoj početnoj tački. (b) Uniformna jata će ući u proizvodnju brzo i količine hrane treba prilagođavati shodno tome (c) Iako tabela pokazuje povećanje
hrane na svakih 5% proizvodnje, može biti potrebno da se količine nameštaju na dnevnoj bazi, uzimajući u obzir dnevnu stopu proizvodnje. (d) Ako se energetska
vrednost hrane koja se koristi razlikuje od 2800 kcal (11.7 MJ) ME /kg tada unos hrane se mora shodno tome prilagoditi (e) Špic proizvodnje se očekuje oko 6
nedelja pošto se 5% proizvodnje ostvari. (f) Ukoliko se temperatura sredine razlikuje od pretpostavljene, količina hrane se mora prilagoditi tome.
60
2013
KLJUČNE TAČKE
• Pratiti i postići ciljnu telesnu težinu i povećanja iste.
• Pratiti dnevnu proizvodnju jaja i težinu jaja.
• Stimulisati povećanje broja jaja davajući planirana povećanja hrane od 5% proizvodnje.
• Pratiti preporučene programe osvetljenja.
• Definisati program povećanja hrane u zavisnosti od količine hrane koju su dobijale pre
proizvodnje, energetske vrednosti hrane, temperature sredine i očekivane produktivnosti jata.
• Koristiti mala ali česta povećanja u količini hrane.
Trendovi vremena konzumacije
Dodatak 2
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Rukovođenje u pronošenju (15 nedelja do špica
Merenje vremena za koje jedinke pojedu svu hranu je korisna praksa za utvrdjivanje da li
jato dobija odgovarajući unos energije. Vreme konzumacije je vreme koje je potrebno jatu da
pojede svoju dnevnu količinu hrane (od trenutka kad hranilica počne sa radom dok u hranilici
ne ostane samo prašina). Kada je količina hrane koja se daje prevelika, jedinkama će trebati
više vremena da je pojedu, u suprotnom slučaju, kada nema dovoljno hrane jedinke će pojesti
sve mnogo brže nego očekivano. Mnogi faktori utiču na vreme konzumacije hrane uključujući
starost, temperaturu, količinu hrane, fizičke karakteristike hrane, postotak hranljivih materija
unutar hrane i kvalitet komponenti hrane. Stoga su promene u vremenu konzumacije bitne
koliko i apsolutno vreme koje je potrebno da se pojede hrana. Trendove vremena konzumacije
hrane treba posmatrati i beležiti i ukoliko ima promena u vremenu treba ispitati moguće uzroke
(energetska vrednost nije kao očekivana, loš kvalitet hrane, problemi sa zdravljem, nepravilne
količine hrane).
U špicu proizvodnje, vreme konzumacije hrane je uobičajeno od 2 do maksimum 4 sata na
19-21oC (66-70oF) u zavisnosti od fizičkog oblika hrane (Tabela 14).
Tabela 14: Vodič za vremena konzumacije hrane u špicu proizvodnje.
Vreme konzumacije hrane u
špicu proizvodnje (sati)
Tekstura hrane
3-4
Brašnasta hrana
2-3
Drobljena peleta
1-2
Peleta
KLJUČNA TAČKA
• Pratiti vremena konzumacije hrane i trendove promena u vremenima i reagovati na promene
ukoliko se identifikuju.
Težina jaja i kontrola hrane
Trendovi u dnevnoj težini jaja deluju kao indikator dovoljnog unosa hranljivih materija (nedovoljan
unos će dovesti do pada težine jajeta i preteran unos do povećanja težine jaja). Unos hrane
treba prilagođavati u odnosu na devijacije u očekivanim dnevnim težinama jaja.
Dnevnu težinu jaja treba beležiti od 10% proizvodnje po koki na dan. Uzorak od 120-150 jaja
treba izmeriti zbirno (Figura 58) svaki dan. Uzorak treba uzeti od jaja uzetih direktno iz gnezda
pri drugom prikupljanju da se ne bi uzela jaja od prethodnog dana. Mala, abnormalna (na primer
meke ljuske) i jaja sa dva žumanca treba odbaciti.
2013
61
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Rukovođenje u pronošenju (15 nedelja do špica
Figura 58: Zbirno merenje jaja.
Prosečna težina jaja se dobija podelom zbirne težine (težina jaja minus težina tacni) sa brojem
jaja koja su izmerena. Dnevna težina jaja onda treba biti ucrtana na grafik (bitno je da je grafik
dovoljno veliki da se dnevna varijacija težine lako vidi). U jatima koja dobijaju dobru količinu
hrane, težina jaja će pratiti ciljni profil. Međutim, normalno je da prosečna težina jaja fluktuira
na dnevnoj bazi usled varijacija pri uzimanju uzorka i uticaja okoline (Figura 59).
Figura 59: Primer grafika koji prikazuje normalne fluktuacije u težini izmerenih jaja na dnevnoj
bazi.
Prava ciljnih težina jaja
Težina jaja
Stvarna dnevna težina jaja
180
185
190
195
Starost (dana)
200
205
210
Ukoliko je jato pothranjeno, veličina jaja se neće povećavati na svaka 3-4 dana i težina jaja
će odstupati od ciljne (Figura 60).Ukoliko količina hrane u špicu proizvodnje nije postignuta,
sledeće planirano povećanje u količini hrane treba ubrzati da bi se ovo ispravilo. Ukoliko je
količina hrane u špicu proizvodnje postignuta onda će biti potrebno dodatno povećanje (3 to
5 g [0.1 to 0.2 oz] po jedinki.
62
2013
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Rukovođenje u pronošenju (15 nedelja do špica
Figura 60: Primer smanjenja dnevne težine jaja tokom perioda od 3 do 4 dana usled nedovoljnog
unosa hrane.
Prava ciljnih težina jaja
Težina jaja
Dodatak 2
Stvarna dnevna težina jaja
Neophodno je povećanje obroka.
180
185
190
195
Starost (dana)
200
205
210
KLJUČNE TAČKE
• Zbirno meriti uzorke jaja i beležiti dnevnu prosečnu težinu jaja od 10% proizvodnje po koki
na dan.
• Vagati jaja od drugog prikupljanja u danu da bi se izbeglo ponovno merenje jučerašnjih jaja
u uzorku.
• Pratiti trendove dnevne težine jaja ucrtavanjem u grafik.
• Brzo reagovati na opadajuće trendove dnevne težine jaja povećavanjem date količine hrane.
Rukovođenje petlovima posle svetlosne stimulacije do
špica proizvodnje jaja
Cilj
Optimizovati plodnost i osigurati konstantnost plodnosti jata.
Osnovni principi
Kokama je potreban određen broj petlova koji su optimalne fizičke kondicije i stanja.
Razmatranja u vezi ishrane
Kontrola telesne težine petlova u periodu između svetlosne stimulacije i špica proizvodnje može
biti teška, jer petlovi sve teže jedu iz hranilica za koke. Fizičko stanje, prosečnu telesnu težinu
i povećanja telesne težine treba pratiti idealno 2 puta nedeljno tokom ovog perioda da bi se
osiguralo da petlovi ostaju u optimalnoj fizičkoj spremnosti i da telesna težina ostaje dobra
(Videti ciljne rezultate za Ross roditeljska jata za više informacija). Sprečavanje petlova da
postanu preteški ili nedovoljno teški je moguće samo ako se sistemi za ishranu odvojeno po
polovima dobro održavaju i koriste.
2013
63
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Rukovođenje u pronošenju (15 nedelja do špica
U opštem slučaju, petlovima postane potpuno nemoguće da koriste hranilice od koka sa 22
nedelje starosti ali neki petlovi mogu i dalje koristiti hranilice za koke do oko 26 nedelja starosti.
Često prisustvo osoblja u vreme hranjenja da bi se posmatralo ponašanje pri hranjenju je ključno
u ovom periodu. Neuspeh u detektovanju trenutka kada su petlovi potpuno onemogućeni da
koriste hranilice koka je čest uzrok pada telesne težine petlova u periodu pre špica proizvodnje
i ima ozbiljne posledice po ranu i kasnu plodnost.
Kada petlovi kradu hranu koka, pogotovo kada je jato između 50% proizvodnje po koki na
dan i špica, može dovesti do preteških petlova i do toga da koke postanu mršave sa vidljivom
posledicom da dnevna težina jaja i telesna težina opadaju. Praćenje faktora koka kao što su
dnevna težina jaja i telesna težina će pokazati da li je ovaj problem pristutan. Ukoliko petlovi
kradu hranu koka pojaviće se nagli pad u dnevnoj težini jaja i telesnoj težini koka; i usled toga
pašće i proizvodnja jaja.
Nedovoljna ishrana
Nedovoljna ishrana petlova može se dogoditi u ranim stadijumima proizvodnje posle mešanja
koka i petlova. Ovo je zato što je ponašanje pri parenju u ovom stadijumu veoma aktivno i
petlovi još nisu dostigli fizičku ili fiziološku zrelost tako da su potrebe za hranljivim materijama
visoke. Petlovi postanu tromi, pokazujući smanjenu aktivnost i manje kukuriču ukoliko nisu
dovoljno nahranjeni. Ukoliko se ovi simptomi previde i stanje se nastavi, kresta postane mlitava,
smanjiće se telesna težina i fizička spremnost, izbledeće boja lica i na kraju će početi mitarenje.
Poslednji stadijum (mitarenje) je nepovratan. Pri uočavanju bilo koje kombinacije ovih simptoma
odmah proveriti vreme konzumacije, hranidbeni prostor po jedinki i sisteme za ishranu odvojen
po polovima. Sledeće, tačnost prosečnog nedeljnog prirasta u težini treba proveriti i uzorak
petlova (10% populacije) ponovo izvagati. Ukoliko se potvrdi neadektvatna telesna težina treba
dati dodatnu količinu hrane, u visini od 3-5 g/jedinki/dan (0.7-1.1 lb/100 jedinki/dan) odmah.
Brza reakcija je presudna.
Preterana ishrana
Preteran unos hrane kod petlova može se desiti usled prevelike količine hrane, varijacije među
petlovima u unosu hrane ili krađe iz hranilica od koka (nisu preuzeti potrebni koraci da im se
onemogući pristup). Ukoliko je kontrola telesne težine loša, može se pojaviti manja populacija
petlova sa preteranim razvojem grudi. Koke će početi da izbegavaju parenje jer je znatan
procenat petlova pretežak. Dodatno, premesnati petlovi mogu imati problem sa parenjem.
Preteški petlovi koji gube kondiciju će biti među prvima koji uđu u regresiju testisa i zbog toga
će se dogoditi redukcije u parenju i plodnosti. Preteške petlove (10% ili više iznad ciljne težine)
treba pratiti i ukloniti iz jata ukoliko se primete (videti Procena fizičkog stanja jedinki).
KLJUČNE TAČKE
• Pratiti fizičko stanje petlova (mesnatost) i telesnu težinu nedeljno.
• Uzgajati petlove do ciljne telesne težine i postići ciljne poraste u telesnoj težini na nedeljnoj
bazi.
• Koristiti sisteme za hranjenje odvojenih polova sa odgovarajućem i dobro održavanom
opremom.
• Rutinski pratiti ponašanje pri hranjenju.
• Bilo kakav nagli pad u telesnim težinama petlova ima ozbijlne posledice po plodnost.
• Razmotriti uklanjanje preteških petlova (10% ili više preko ciljne telesne težine) iz jata.
64
2013
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Rukovođenje u pronošenju (15 nedelja do špica
Da bi se održavala plodnost tokom faze proizvodnje, svako jato će zahtevati optimalan broj
seksualno aktivnih petlova. Kako jato stari i proizvodnja jaja opada, manji broj petlova je
potreban da bi se održala plodnost (Tabela 15), tako da se petlovi koji ne rade i petlovi ispod
standarda mogu progresivno uklanjati iz jata kako ono stari. Brojevi petlova dati ispod služe
samo kao vodič i trebaju se prilagoditi lokalnim okolnostima i stanju jata. Viši odnosi od ovih
mogu biti potrebni u otvorenim objektima za proizvodnju gde je aktivnost parenja smanjena
usled temperatura sredine.
Tabela 15: Vodič za tipičan odnos broja petlova kako jato stari.
Starost
Dodatak 2
Broj petlova
Broj petlova Dobrog
Kvaliteta na 100 Koka
Dana
Nedelja
154 - 168
22 - 24
9.50 - 10.00
168 - 210
24 - 30
9.00 - 10.00
210 - 245
30 - 35
8.50 - 9.75
245 - 280
35 - 40
8.00 - 9.50
280 - 350
40 - 50
7.50 - 9.25
350 do kraja
50 do kraja
7.00 - 9.00
Broj petlova treba razmatrati nedeljno. Na osnovu procene fizičkog stanja i telesne težine,
petlove koji se smatraju neaktivnim treba izdvojiti iz jata u skladu sa preporukama da bi se
postigli predložen brojev petlova. Petlovi koji su zadržani za parenje trebaju imati sledeće
karakteristike (videti procena fizičkog stanja jedinki za više informacija):
• Uniformnih telesnih težina.
• Bez fizičkih abnormalnosti (na oprezu i aktivan).
• Jake,prave noge i prsti.
• Gusto perje.
• Dobar,uspravan stav tela.
• Dobar tonus mišića i fizička spremnost.
• Kresta i kloaka pokazuju znake parenja.
Uklanjanje neaktivnih petlova iz jata treba biti kontinualan proces. Uklanjanje velikog broja
petlova odjednom će dovesti do nepotrebnog stresa.
Višak petlova
Višak petlova dovodi do pojačanog parenja, parenja sa prekidima i abnormalnog ponašanja.
Jata sa viškom petlova će pokazati redukcije u plodnosti, valivosti i broju jaja. U ranim
stadijumima posle sparivanja, normalno je videti ispomerano i istrošeno perje na potiljku glave
koka i perje na korenu repa. Kada se ovo pogorša do otpadanja perja, to je znak viška petlova.
Ukoliko se broj petlova ne smanji, stanje će se pogoršavati do čerupanja predela na leđima i
pojaviće se ogrebotine na koži. Ovo može dovesti do problema sa dobrobiti, gubitka fizičkog
stanja koka i smanjenja proizvodnje jaja. Mogu se dogoditi i ozbiljne povrede i oštećenja perja
petlova kao rezultat borbi. Koke koje su previše parene mogu se “kriti” od drugih petlova ispod
opreme, u gnezdama ili ne silazeći sa rešetke.
2013
65
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Rukovođenje u pronošenju (15 nedelja do špica
Višak petlova mora se brzo ukloniti ili će se desiti znatan gubitak u plodnosti petlova. Znakovi
viška petlova generalno postaju uočljiviji oko 182 do 189 dana (26 do 27 nedelja), a najočigledniji
sa 210 dana (30 nedelja) starosti, ali treba tražiti znakove viška petlova u jatu na dnevnoj bazi od
185 dana (25 nedelja) na dalje. Kada se ustanovi višak petlova, određeni broj treba ukloniti brzo
ili će se osetiti znatan pad u plodnosti petlova. Kada se ustanovi višak, tada se po jedan dodatni
petao treba uklanjati iz jata. Dodatni petao na 200 koka treba biti uklonjen i onda nastaviti sa
planiranim šablonom redukcije (1 petao na 200 koka svakih 5 nedelja - videti Tabelu 15).
KLJUČNE TAČKE
• Kako jato stari, sve manji broj petlova je potreban da bi se održavala plodnost jata.
• Treba kontinualno uklanjati neaktivne petlove i petlove ispod standarda kako jato stari.
• Preispitati odnos petlova na nedeljnoj bazi.
• Pregledati koke na znake preteranog broja petlova od 25 nedelja starosti.
• Kad god dođe do pojave viška petlova, višak treba ukloniti što je brže moguće; Pratiti
petlove i ukloniti one neaktivne.
66
2013
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Rukovođenje u fazi proizvodnje (od špica do kraja jata)
Odeljak 3 - Rukovođenje u fazi proizvodnje (od špica do kraja jata)
Rukovođenje kokama posle špica proizvodnje do kraja
jata
Povećati broj priplodnih jaja proizvodenih po koki, obezbeđujući konzistentnost proizvodnje jaja
posle špica proizvodnje.
Osnovni principi
Odeljak 3
Cilj
Da bi se održavao rezultat proizvodnje posle špica proizvodnje, koke moraju dobijati na telesnoj
težini blizu preporučene ciljne. Neuspeh u kontroli telesne težine i stoga pojavljivanje sala, posle
špica može znatno smanjiti trajanje faze proizvodnje, kvaliteta ljuske i plodnosti koka i može
povećati veličinu jaja posle 40 nedelja starosti.
Faktori rukovođenja posle špica proizvodnje
Koke posle špica moraju dobijati na telesnoj težini blizu planiranog cilja. Ukoliko dobijanje
na telesnoj težini nije odgovarajuće, ukupna proizvodnja jaja će se smanjiti. Ukoliko prebrzo
dobijaju na telesnoj težini, trajanje proizvodnje posle špica će biti kraće i plodnost će početi da
opada.
Ubrzo posle špica proizvodnje se javljaju maksimalne potrebe za hranljivim materijama zarad
proizvodnje jaja. Ovo je zato što masa jaja nastavlja da se povećava iako se pojavilo smanjenje
u stopi proizvodnje jaja. Špic proizvodnje je obično postignut oko 217 dana (31 nedelje) i može
se definisati kao period od 5 dana gde nema povećanja u dnevnoj proizvodnji jaja po koki na
dan. Ubrzo posle ovoga oko 224 do 231 dan (32 do 33 nedelje) dolazi do špica mase jaja.
Masa jaja = Prosečna težina jaja (g) x Proizvodnja jaja (po koki nedeljno %)
100
Od perioda špica proizvodnje rast jaja bi trebao da se nastavi - ali u sporijem nedeljnom
intervalu (videti ciljni rezultati za Ross roditeljsko jato za više informacija).
Posle perioda davanja količine hrane za špic proizvodnje i pošto špic proizvodnje jaja prođe,
biće potrebna smanjenja u količini hrane da bi se postigla ciljna preporučena telesna težina i da
bi se ograničila stopa po kojoj se pojavljuje salo i smanjuje proizvodnja jaja. Redukciju hrane u
periodu posle špica proizvodnje treba početi kada se proizvodnja po koki na dan ne povećava
u periodu od 5-7 dana, a očuva se dobra doslednost u kontroli telesne težine od 15-20 g/koki/
nedeljno (3.3- 4.4 lbs/100 koka/nedeljno), da bi se održavala povećanja u težini jaja, stoga i
masa jaja.
2013
67
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Rukovođenje u fazi proizvodnje (od špica do kraja jata)
Figura 61: Odnos između rasta, telesne težine, proizvodnje jaja, težine jaja, mase jaja i starosti.
Špic % proizvodnje jaja
% Production
ROSS 308
Telesna težina
Špic mase jaja
PROIZ
VODN
JA JA
MA
SA
JA
JAJ
A
Starost kod prvog jajeta
Povećanje masnog tkiva
Rast
28
70
105
161
217
224
Starost (dana)
Špic % proizvodnje jaja
Telesna težina
Špic mase jaja
% Production
ROSS 708
PRO
IZVO
MA
DNJA
SA
JAJA
JAJ
A
Starost kod prvog jajeta
Povećanje masnog tkiva
Rast
28
70
105
161
217
231
Starost (dana)
68
2013
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Rukovođenje u fazi proizvodnje (od špica do kraja jata)
Mnogi faktori utiču na određivanje tačnog trenutka kada se prvi put smanji količina hrane posle
špica proizvodnje. Trenutak i količina smanjenja mogu biti pod uticajem:
• Telesne težine i promena iste od početka proizvodnje.
• Dnevne proizvodnje jaja i trenda proizvodnje po koki na dan.
• Dnevnih težina jaja i trenda koji ih prati.
• Trend mase jaja.
• Zdravlje jata i stanje perja.
• Ambijentalne temperature.
• Energetske vrednosti i proteinskog sadržaja hrane.
• Teksture hrane.
• Količine hrane koja se konzumira u špicu (unosa energije).
• Istorije jata (odgoj i performanse pre špica).
• Promene u vremenima konzumacije hrane.
• Operjanosti.
Usled varijacije od jata do jata u gore navedenim karakteristikama, program redukcije hrane će
varirati sa svakim jatom. Da bi se omogućilo rukovodilacu farme da ustanovi dobar program
redukcije hrane, ključno je da se sledeće karakteristike mere, beleže i ucrtaju u grafik:
• Dnevna (ili nedeljna) telesna težina i promene u istoj u odnosu na ciljne (Videti Ross ciljni
rezultati za više detalja o ciljnim telesnim težinama). Tačno praćenje telesnih težina je
ključno tokom perioda posle špica (videti odeljak o praćenju rasta brojlerskih roditelja).
• Dnevnu težinu jaja i promenu u istoj u odnosu na ciljnu (može se dobiti iz brošure ciljni
rezultati).
• Dnevne promene u vremenima konzumacije hrane. Konzumacija hrane je vreme između
paljenja hranilice i prazne hranilice; u špicu proizvodnje to su uobičajeno 3-4 sata za
brašnaste hrane, 2-3 sata za drobljene pelete i 1-2 sata za pelete. Ukoliko je vreme
konzumacije duže ili kraće od ovih to govori da su nivoi hrane ili previsoki ili pak preniski.
Odeljak 3
Procedure
Dodatno, rukovodilac farme treba rutinski pregledati jedinke da bi se osigurao da su u dobrom
fizičkom stanju (videti odeljak Procena fizičkog stanja jedinki za više informacija).
Uopštene vodilje za redukcije hrane posle špica proizvodnje zasnovane na
karakteristikama rezultata
U umerenim klimatskim uslovima gde su performanse blizu ili iste kao ciljne, sledeće pokazuje
uopštene vodilje za redukcije u hrani posle špica proizvodnje. Međutim, stvarni program koji
će se koristiti za redukciju hrane treba biti baziran na pomnom i preciznom praćenju dnevnih
telesnih težina, dnevne težine jaja i vremena konzumacije hrane.
Ross 308 - Roditeljsko Jato
Ross 708 - Roditeljsko Jato
Starost
Starost
Špic* do
35 nedelja Držati količine od špica
Špic* do
36 nedelja Hold at peak feed levels
36-50
Postepene redukcije do
444 kcal ME/jedinki/dan, 159 g/
jedinki/dan (35.1 lbs/100 jedinki
/ dan)
>50
nedelja
Postepene redukcije do 421
kcal ME/jedinki/dan 150g
/ jedinki/dan (33.2 lbs /100
jedinki / dan) minimum.
37-50
Postepene redukcije do
425 kcalME/jedinki/dan, 152 g /
jedinki/dan (33.5 lbs /100
jedinki / dan
>50
nedelja
Postepene redukcije do
405 kcal ME/jedinki/dan 144
g / jedinki/dan (31.9 lbs /100
jedinki / dan) minimum).
*Očekivana pojava špica oko 31 nedelju starosti.
2013
69
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Rukovođenje u fazi proizvodnje (od špica do kraja jata)
Pojaviće se situacije gde se rezultat jata vidljivo razlikuje od datih ciljnih tačaka rezultata i
program redukcije hrane treba prilagoditi tako da se u obzir uzima i ovo. Slede 2 primera 2
specifične situacije koje ilustruju strategije za smanjenje količine hrane, gde se performanse jata
razlikuju od datih standardnih ciljeva.
Performanse jata su iznad ciljnih
Jata sa boljim rezultatima od ciljnih mogu biti nedovoljno uhranjena i usled toga mogu polako
opadati i telesna težina i težine jaja u odnosu na očekivan grafik prirasta istih (videti primer u
Figuri 62). Prevelike redukcije hrane posle špica proizvodnje mogu potencijalno negativno uticati
na proizvodnju i jedinke ostaviti ranjivim na mitarenje i rskvocavanje. Kada su performanse jata
iznad ciljnih redukcije u hrani posle špica proizvodnje trebaju biti manje i postepenije; hrana u
špicu se treba održati duže, početak redukcije hrane odložen i manje ukupne redukcije hrane
od 35 nedelja do kraja jata.
Ciljna telesna težina
Stvarna tel. težina
Ciljn težina jaja
Stvarna težina jaja
Proizvodnja po koki nedeljno i
Težina jaja
Telesna težina
Figura 62: Grafik koji ilustruje efekte nedovoljne ishrane jata čije su performanse iznad
očekivanih.
Cilj % koka/nedeljno
Stvaran % koka/nedeljno
25 27 29 31 33 35 37 39 41 43 45 47 49 51 53 55 57 59 61 63
Starost (nedelja)
Dnevne težina jaja, telesne težine, proizvodnju i vremena konzumacije hrane treba pomno pratiti.
Posebno, beleženje i praćenje telesne težine i težine jaja će pokazati ukoliko je redukcija u hrani
prevelika ili premala. Pod normalnim okolnostima, blago opadanje težine jaja i potom telesne
težine su prvi znaci da količina hrane nije odgovarajuća i to će uzrokovati opadanje proizvodnje.
U Figuri 62, grafik ilustruje jato čije su performanse iznad očekivanih, gde su informacije
usaglašene i ucrtane u grafik nedeljno. Dok se ovako mogu pratiti generalni trendovi rezultata,
nedeljno beleženje ne dozvoljava dovoljno ranu detekciju potencijalnih problema u težini tela i
jaja. Male, ali važne promene će se dogoditi ukoliko je ishrana neadektvatna i preporučeno je
da se dnevne telesne težine i težine jaja mere, beleže i prate odvojeno tako da se bilo kakva
promena u težini može brzo detektovati i razrešiti. (Figura 63 i 64).
70
2013
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Rukovođenje u fazi proizvodnje (od špica do kraja jata)
Figura 63: Primer jata čije su performanse iznad očekivanih po koki na dan, gde težina jaja
opada od ciljne linije na dosledan i kontinualan način barem 4 dana.
63 . 0
2.22
Ciljna težina jaja
61.0
2.15
60.0
2.10
Odeljak 3
2.19
Težina jaja (u funtama)
Težina jaja (u gramima)
Stvarna dnevna težina
62.0
Jato sa dobrim rezultatima gde je redukcija hrane
odrađena prebrzo što se vidi u opadanju u dnevnoj
težini jaja u perodu od 4 dana.
Hranu treba ponovo povećati sa 260 dana.
59.0
2.08
245
250
255
Starost (dana)
260
265
Figura 64: Primer jata sa rezultatima iznad ciljne nedeljne po koki, gde telesna težina opada od
očekivane linije na dosledan i kontinualan način.
3700
8.157
Ciljna telesna težina
8.047
3600
7.936
3550
7.826
Telesna težina(u funtama)
Telesna težina(u gramima)
Stvarna dnevna telesna težina
3650
Jato sa dobrim rezultatima
gde je hrana redukovana prebrzo,
hranu treba vratiti sa 260 dana starosti.
3500
7.716
245
2013
250
255
Starost (dana)
260
265
71
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Rukovođenje u fazi proizvodnje (od špica do kraja jata)
Jata sa rezultatima ispod ciljnih
Telesna težina
Proizvodnja po koki nedeljno i Težina jaja
Za jata čije su performanse ispod ciljnih, redukcija hrane može biti veća. Velike količine hrane
će rezultovati time da jata postaju preteška i dogodiće se smanjenje u stopi proizvodnje jaja
i povećanju telesne težine (videti Figuru 65). Dnevne težina jaja, telesnu težinu, proizvodnju i
vremena konzumacije hrane treba pomno pratiti da bi se utvrdilo da li je redukcija hrane dobrog
nivoa. U jatima čije su performanse ispod očekivanih ukupna redukcija hrane od špica do kraja
jata će biti veća u odnosu na jata sa boljim rezultatima. Početne redukcije hrane posle špica
mogu biti u opsegu od 2-4 g (0.07-0.14 oz) ili 8-11 kcal ME na nedelju dana.
Figura 65: Grafik koji ilustruje jato čije su performanse ispod očekivanih rezultata po koki
nedeljno.
Ciljna telesna težina
Stvarna tel. težina
Ciljna težina jaja
Stvarna težina jaja
Ciljna % koki/nedelj
Stvarna % koki/nedelj
25
27
29
31
33
35
37
39
41
43
45
47
49
51
53
55
57
59
61
63
Starost (nedel)
Rana detekcija potencijalnih problema zahteva da se dnevne težine jaja i telesne težine mere,
beleže i prate odvojeno. Figura 66 i 67 prikazuju kako češće, dnevno ispitivanje podataka (u
odnosu na nedeljno prikazano u Figuri 65) prikazuje gde je bilo strmije povećanje u težini jaja i
telesne težine nego što je očekivano, usled nedovoljnih redukcija hrane posle špica proizvodnje.
Figura 66: Primer jata čije su performanse po koki nedeljno ispod ciljnih, gde se konstantno
povećanje u dnevnoj težini jaja odražava u periodu od najmanje 4 dana.
Težina jaja (u gramima)
65.0
2.33
Jato dobrih rezultata gde je telesna težina iznad standardne i
redukcija hrane je bila spora, što pokazuje povećanje u težini
jaja u periodu od 4 dana. Dalje redukcije hrane treba sprovesti
na 262 dana starosti.
2.29
64.0
2.26
63.0
2.22
62.0
2.19
61.0
Težina jaja (u funtama)
66.0
2.15
Ciljna težina jaja
Stvarna dnevna težina jaja
60.0
245
2.10
250
255
260
265
Starost (dana)
72
2013
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Rukovođenje u fazi proizvodnje (od špica do kraja jata)
Figura 67: Primer jata rezultata ispod očekivanih gde povećanje u telesnoj težini postaje
kontinualno veće nego očekivano.
3700
8.157
Ciljna telesna težina
3600
7.936
3550
7.826
Jata dobrih rezultata gde je redukcija
u hrani izvršena sporo. Dalje redukcije
hrane treba sprovesti sa 262 dana
starosti.
3500
Odeljak 3
8.047
Težina jaja (u funtama)
Telesna težina(u gramima)
Stvarna dnevna telesna težina
3650
7.716
245
250
255
Starost (dana)
260
265
Posmatranje redukcije hrane
U bilo kojem jatu (visoke, prosečne ili niske proizvodnje) posle bilo kakve redukcije hrane,
odgovor na tu redukciju hrane od strane jedinki treba pomno posmatrati. Ukoliko se proizvodnja,
težina jaja ili telesna težina smanjuju stopom višom od očekivane, vratiti hranu na prethodnu
količinu i pokušati sa novom redukcijom za 5-7 dana (Figura 68 i 69).
Figura 68: Primer revizije redukcije hrane gde se dnevna težina jaja smanji više nego očekivano
i stoga se količine hrane ponovo povećavaju.
63 .0
2.22
Ciljna težina jaja
Stvarna dnevna težina jaja
2.19
Ponovo smanjena
Količina hrena, jer
težina jaja prati
očekivani trend.
61 .0
2.15
Hrana vraćena
na staru količinu,
Usled pada u težini
jaja.
Redukcija hrane.
60 .0
Težina jaja (u funtama)
Težina jaja (u gramima)
62 .0
2.10
59 .0
2.08
245
250
255
260
265
270
275
Starost (dana)
2013
73
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Rukovođenje u fazi proizvodnje (od špica do kraja jata)
Figura 69: Primer revizije redukcije hrane kada se dnevna smanjenja telesne težine dešavaju
konzistentno i kontinualno za veće vrednosti od očekivanih i nivoi hrane se moraju ponovo
povećati.
8.157
3700
Ciljna telesna težina
Stvarna dnevna telesna težina
Telesna težina(u gramima)
Redukcija hrane.
7.936
3600
3550
Hrana vraćena na
Pređašnji nivo, zbog
Pada u telesnoj težini.
Težina jaja (u funtama)
8.047
3650
7.826
Ponovo uvedena redukcija hrane
Jer telesna težina prati
očekivani trend
7.716
3500
245
250
255
260
Starost (dana)
265
270
275
Ako se težina jaja povećava više nego očekivano i dogodi se nagli pad u trendu proizvodnje jaja
sledeća redukcija hrane treba biti ubrzana. (Figura 70 i 71).
Figura 70: Primer revizije redukcija hrane kada se dnevna težina jaja povećava više od
očekivanog nivoa i stoga treba izvršiti još jednu redukciju hrane.
63 .0
2.22
Ciljna težina jaja
Stvarna dnevna težina jaja
2.19
Sledeća redukcija hrane ubrzana
Usled povećanja težine jaja.
61 .0
2.15
Redukcija hrane
60 .0
Težina jaja (u funtama)
Težina jaja (u gramima)
62 .0
2.10
59 .0
2.08
245
250
255
260
265
270
275
Starost (dana)
74
2013
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Rukovođenje u fazi proizvodnje (od špica do kraja jata)
Figura 71: APrimer revizije redukcija hrane kada se telesna težina povećava iznad očekivane
vrednosti i stoga se količina hrane mora ponovo smanjiti.
3700
8.157
Ciljna telesna težina
Telesna težina(u gramima)
Redukcija hrane..
7.936
3600
7.826
3550
Sledeća redukcija hrane
ubrzana, zbog povećanja
telesne težine.
Odeljak 3
8.047
Težina jaja (u funtama)
Stvarna dnevna telesna težina
3650
7.716
3500
245
250
255
260
265
270
275
Starost (dana)
Redukcije u hrani i temperatura sredine
Ukoliko jata uđu u špic proizvodnje tokom toplog vremena, hranu treba redukovati ranije u
odnosu na umerenije uslove. Međutim, kako se temperatura sredine smanjuje, nivoe hrane
treba preispitati i prilagoditi u skladu sa time da bi se odgovorilo na energetske potrebe jedinki.
Pratiti vreme konzumacije hrane tako da se uklone varijacije.
KLJUČNE TAČKE
• Praćenje i kontrola telesne težine i težine jaja su glavni prioriteti posle špica proizvodnje.
• Pratiti program redukcije hrane koji omogućava jedinkama da dobijaju na težini tempom
od 15 to 20 grama nedeljno (0.5-0.7 oz). Ovo će pomoći sa proizvodnjom jaja, telesnom
težinom i težinom jaja.
• Neuspeh u kontroli telesne težine od špica proizvodnje će smanjiti tempo proizvodnje i
uticati na veličinu jaja.
• Pratiti i beležiti dnevnu telesnu težinu i težinu jaja i praviti nedeljne odluke u vezi ishrane u
zavisnosti od trendova. Ukoliko trendovi pokazuju promene, prilagoditi ranije količine hrane.
• Jatima čija je proizvodnja iznad očekivanih može biti potrebno više hrane. Redukcije u
• ishrani trebaju biti manje i postepenije.
• Ukoliko je špic jata loš, redukcija hrane treba biti brža da bi se izbeglo gojenje jedinki.
2013
75
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Rukovođenje u fazi proizvodnje (od špica do kraja jata)
Rukovođenje petlovima posle špica proizvodnje do kraja
jata
Cilj
Održavati plodnost jata.
Osnovni principi
Održavanje kondicije petlova hranjenjem i upravljanje brojem petlova u populaciji su ključni u
fazi proizvodnje da bi se održala njihova plodnost posle špica proizvodnje.
Procedure
Principi rukovođenja i procedure za petlove u periodu posle špica proizvodnje su slični onima
koji se koriste u periodu pre špica. Prilagođavanje količine hrane, da bi se postiglo postepeno,
ali konstantno povećanje u težini kako petao stari je najefikasniji pristup regulisanju telesne
težine i kondicije. Broj petlova se takođe mora optimizovati.
Petlove treba vagati često (barem jednom nedeljno) da bi se ovo postiglo. U isto vreme kada
se svaki petao važe, treba ih pregledati radi odredjivanja da li su u idealnoj fizičkoj kondiciji,
mesnatosti i jarke boje kloake. Održavanje ovih karakteristika poboljšava aktivnost parenja
tokom celog života jata. Važno je da se uzme odgovarajući uzorak za vaganje i pregled. Uzorak
koji je premali (manje od 10% populacije) može dati pogrešne rezultate (videti odeljak Praćenje
rasta brojlerskih roditelja).
Promene u količinama hrane petlova treba praviti na osnovu pregledanog uzorka, koristeći se
i podacima o telesnoj težini i ostalim informacijama odgoja (kao što su kondicija i mesnatost)
Posle 28 nedelja starosti, nedeljni porast telesne težine petlova treba biti aproksimalno 30 g
(0.06 lb) nedeljno. Kada su petlovi na ciljnoj telesnoj težini i pretpostavljajući da sistemi hranjenja
odvojenih polova rade kako je predviđeno, dnevna doza energije posle špica proizvodnje je
obično u opsegu od 375-425 kcal ME
po jedinki na dan; u zavisnosti od energetske vrednosti hrane, temperature sredine i starosti
jedinki (Videti Ciljni rezultati Ross roditeljskog jata za više informacija)
Količine hrane za petlove treba povećavati tokom celog života jata. Nikad ih ne treba smanjivati.
Od 30 nedelja starosti, petlovima je generalno potrebno jedno malo povećanje hrane na
približno 2 nedelje da bi se postigao željen prosečni porast telesne težine od 30 g (0.06 lbs).
Planirani program redukcije broja petlova treba pratiti da bi se održala plodnost (videti odeljak
o Rukovođenju u fazi Proizvodnje). Optimalan broj petlova treba održavati izdvajanjem petlova
u zavisnosti od fizičke kondicije (stanja) (videti odeljak Procena Fizičkog Stanja Jedinke).
Jata sa problemima tabanskih jastučića će imati smanjeno parenje i nižu plodnost. Stanje
prostirke i konstrukcija rešetki automatskih gnezda imaju veliki efekat na stanje jastučića
petlova i time i na samu mogućnost parenja. Ukoliko prostirka postane mokra, slepljena ili
neodgovarajuće zapremine, treba se dodati dodatna količina prostirke da bi petlovi (i koke)
komfornije mogli da se kreću po njoj i da se pare.
KLJUČNE TAČKE
• Nikad ne smanjivati količinu hrane za petlove.
• Osigurati se da je dovoljno velik uzorak uzet za merenje.
• Povećanja u količini hrane trebaju biti zasnovana na telesnoj težini, mesnatosti i fizičkom
stanju da bi se održao tempo rasta i plodnosti.
• Održavati odgovarajuće količine suve prostike da bi se obezbedilo dobro zdravlje tabana
jedinki.
• Pratiti planirani program redukcije broja petlova.
76
2013
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Praćenje rasta brojlerskih roditelja
Odeljak 4 - Praćenje rasta brojlerskih roditelja
Praćenje rasta brojlerskih roditelja
Cilj
Upravljati razvojem jedinki ustanovljivanjem precizne procene prosečne telesne težine i
uniformnosti (CV%) za svaku populaciju jedinki.
Osnovni principi
Metode merenja telesne težine
Rast i razvoj jata se procenjuju vaganjem reprezentativnih uzoraka jedinki i upoređivanjem
njihovih težina sa ciljnom telesnom težinom u zavisnosti od starosti.
Odeljak 4
Vagati jedinke jednom nedeljno koristeći standardizovanu, tačnu i ponovljivu proceduru. Ciljne
telesne težine za starost i uniformnost jata se tada mogu kontrolisati upravljanjem količinom
hrane i distribucijom kroz objekat tako da se maksimizuje reproduktivni rezultat.
Svi sistemi merenja zahtevaju kalibraciju i treba koristiti standardne težine radi provere da li su
vage dovoljno precizne. Kalibracija se treba izvršiti pre početka svakog vaganja uzorka.
Dostupna su dva glavna sistema vaganja - ručni i elektronski. Oba tipa se mogu koristiti
uspešno, ali se treba koristiti uvek ista vaga radi pouzdane ponovljivosti merenja svakog jata.
Bez obzira na sistem merenja, ljudi koji rukuju jedinkama trebaju im prilaziti na miran način i biti
obučeni da paze da dobrobit jedinki u svakom trenutku.
Ručne vage za merenje
Dostupno je više tipova ručnih vaga (primer dat u Figuri 72). Ove vage se mogu koristiti da bi se
vagale jedinke sa tačnošću od ± 20 g (0.04 lbs) i imaju kapacitet do 5 kg (11 lbs). Konvencionalne
(mehaničke ili sa brojčanikom) vage zahtevaju ručno vođenje evidencije i ručno izvršavanje
potrebnih kalkulacija.
Figura 72: Ručna viseća vaga za merenje jedinki.
2013
77
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Praćenje rasta brojlerskih roditelja
Elektronsko vaganje
Dostupne su elektronske vage (Figura 73) koje beleže težinu individualne jedinke do 1 g
tačnosti (oz) i automatski izvršavaju i štampaju navedene kalkulacije (Figura 74):
• Ukupan broj izvaganih jedinki.
• Prosečnu težinu jedinki.
• Standardnu devijaciju.
• CV%. .
Figura 73: Primeri elektronskih vaga za merenje težina pojedinačnih pilića do 7 dana starosti
(levo) elektronske vage za merenje pojedinačnih jedinki posle 7 dana (sredina) i platformske
vage gde se pojedinačne jedinke same mere (desno).
Figura 74: Primeri odštampanog isečka automatske vage (metrički i imperijalni sistem).
78
CURRENT DATA METRIC
UKUPNO IZMERENO:
79
PROSEČNA TEŽINA: 0.471
DEVIJACIJA:
0.048
C.V.(%):
10.2
CURRENT DATA IMPERIAL
UKUPNO IZMERENO:
PROSEČNA TEŽINA: DEVIJACIJA:
C.V. (%):
79
1.037
0.048
10.2
Granične vrednosti
0.320 do 0.339
0.340 do 0.359
0.360 do 0.379
0.380 do 0.399
0.400 do 0.419
0.420 do 0.439
0.440 do 0.459
0.460 do 0.479
0.480 do 0.499
0.500 do 0.519
0.520 do 0.539
0.540 do 0.559
0.580 do 0.599
Granične vrednosti
0.705 do 0.747
0.750 do 0.791
0.794 do 0.836
0.838 do 0.880
0.882 do 0.924
0.926 do 0.968
0.970 do 1.012
1.014 do 1.056
1.058 do 1.100
1.102 do 1.144
1.146 do 1.188
1.190 do 1.232
1.279 do 1.321
Ukupno
1
1
2
2
4
7
12
15
14
10
6
3
2
Ukupno
1
1
2
2
4
7
12
15
14
10
6
3
2
2013
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Praćenje rasta brojlerskih roditelja
Metodologija merenja uzorka
Jedinke treba vagati nedeljno od useljavanja (dan 0). Sa 0, 7 i 14 dana starosti, uzorci se mogu
zbirno meriti. Posle 14 dana starosti, treba uzimati pojedinačne mere jedinki.
Prilikom useljavanja (dan 0), barem 3 kutije pilića treba zbirno izmeriti po pregradi. Treba znati
broj živih pilića u svakoj kutiji i težinu kutije da bi se tačno odredila prosečna težina pilića u jednoj
kutiji po pregradi prilikom useljavanja radi procene kvaliteta i utvrđivanja početne procedure
upravljanja pilićima.
Od 7 dana nadalje, minimalni uzorak od 2% ili 50 jedinki (koji broj je veći) treba izvagati po
populaciji. Sa 7 i 14 dana starosti, zbirno izmeriti 10-20 jedinki odjednom dok se ceo uzorak
(minimum od 2% ili 50 jedinki) ne izmeri.
Beleženje individualne telesne težine jedinki treba započeti što ranije, obično između 14 i 21
dan starosti (2 do 3 nedelje starosti) minimalni uzorak od 2% ili 50 jedinki (šta je veće) po
populaciji treba uhvatiti uz pomoć pregrada za hvatanje i onda pojedinačno izmeriti. Sve jedinke
koje su uhvaćene u uzorku treba izmeriti da bi se izbegle greške usled selektivnosti. U odgoju,
ako pojedinačne populacije broje više od 1,000 jedinki, treba uzeti uzorke za vaganje iz različitih
delova pregrade ili objekta. U fazi proizvodnje, uzorke treba uzeti sa minimum 3 lokacije unutar
populacije. Na ovaj način uzorci će biti koliko je moguće reprezentativniji i procene telesne težine
će imati veću preciznost.
Odeljak 4
Zbirno vaganje omogućava određivanje prosečne težine jedinki. Poređenje prosečne težine
jedinki sa ciljnom težinom omogućava stvaranje odluka o hranjenju. Međutim, radi određivanja
uniformnosti (CV%) jedinke treba meriti individualno.
Jedinke za uzorak za merenje treba hvatati prema sredini pregrade dalje od vrata ili krajeva iste.
Vaganje treba biti izvršeno isti dan svake nedelje u isto doba dana (4-6 sati posle hranjenja).
Procedure za ručne vage
Kada se koriste ručne vage, pojedinačne težine jedinki se unose u tabelu (Figura 75 i 76) kako
se jedinke izmere.
2013
79
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Praćenje rasta brojlerskih roditelja
Figura 75: Tabela za telesne težine za ručni unos za Ross 308.
Karton merenja telesnih težina
FARMA
RASA
PREGRADA
OBJEKAT
POL
2
BROJ IZMERENIH
PROSEČNA TEŽINA
TEŽINA
FUNTI
TEŽINA
GRAMA
CILJNA TEŽINA
464 g (1.02 lbs)
212
STAROST
Female
DATUM
28
Mar-15
% Koeficijent varijacije
450 g (0.99 lbs)
10.3
BROJ JEDINKI
1
0.00
0.00
0.04
0.20
0.09
0.40
0.13
0.60
0.18
0.80
0.22
100
0.26
120
0.31
140
0.35
160
0.40
180
0.44
200
0.49
220
0.53
240
0.57
260
0.62
280
0.66
300
0.71
320
0.75
340
0.79
360
0.84
380
0.88
400
0.93
420
0.97
440
1.01
460
1.06
480
1.10
500
1.15
520
1.19
540
1.23
560
1.28
580
1.32
600
1.37
620
1.41
640
1.46
660
1.50
680
1.54
700
1.59
720
1.63
740
1.68
760
1.72
780
1.76
800
1.81
820
1.85
840
1.90
860
1.94
880
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
CV% =
PROSEČNA TEŽINA POPULACIJE
Opseg Težina 240
CV% =
Detalji jata;
Starost
PROSEČNA TEŽINA
Ukupno Izmereno jedinki
80
240x100
464x5.03
Metric
464
0.53
10.3
28
464
212
Imperial
1.02
0.53x100
1.02x5.03
10.3
28
1.02
212
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
Opdseg težina x 100
Prosečna težina *F. Vrednost
Opseg težina je definisan kao razlika težina najlakše
i najteže jedinke.
F vrednost ovisi o veličini uzorka e.
Primeri su sledeći:
Veličina uzorka
10
15
20
25
30
35
40
45
50
55
F vrednost
3.08
3.54
3.73
3.94
4.09
4.20
4.30
4.40
4.50
4.57
Veličina uzorka
60
65
70
75
80
85
90
95
100
105
F vrednost
4.64
4.70
4.76
4.81
4.87
4.90
4.94
4.98
5.02
5.03
2013
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Praćenje rasta brojlerskih roditelja
Figura 76: Tabela za telesne težine za ručni unos za Ross 708.
Karton merenja telesnih težina
FARMA
RASA
PREGRADA
OBJEKAT
POL
2
BROJ IZMERENIH
PROSEČNA TEŽINA
212
TEŽINA
GRAMA
0.00
0.00
0.04
0.20
0.09
0.40
0.13
0.60
0.18
0.80
0.22
100
0.26
120
0.31
140
0.35
160
0.40
180
0.44
200
0.49
220
0.53
240
0.57
260
0.62
280
0.66
300
0.71
320
0.75
340
0.79
360
0.84
380
0.88
400
0.93
420
0.97
440
1.01
460
1.06
480
1.10
500
1.15
520
1.19
540
1.23
560
1.28
580
1.32
600
1.37
620
1.41
640
1.46
660
1.50
680
1.54
700
1.59
720
1.63
740
1.68
760
1.72
780
1.76
800
1.81
820
1.85
840
1.90
860
1.94
880
CILJNA TEŽINA
464 g (1.02 lbs)
DATUM
28
Mar-15
% Koeficijent varijacije
10.3
400 g (0.88 lbs)
BROJ JEDINKI
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
CV% =
PROSEČNA TEŽINA POPULACIJE
Opseg Težina 240
CV% =
Detalji jata;
Starost
PROSEČNA TEŽINA
Ukupno Izmereno jedinki
2013
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
Odeljak 4
TEŽINA
FUNTI
STAROST
Female
240x100
464x5.03
Metric
464
0.53
10.3
28
464
212
Imperial
1.02
0.53x100
1.02x5.03
10.3
28
1.02
212
Opseg težina x 100
Prosečna težina *F vrednost
Opseg težina je definisan kao razlika težina najlakše i
najteže jedinke.
F vrednost ovisi o veličini uzorka.
Primeri su sledeći:
Veličina uzorka
10
15
20
25
30
35
40
45
50
55
F vrednost
3.08
3.54
3.73
3.94
4.09
4.20
4.30
4.40
4.50
4.57
Veličina uzorka
60
65
70
75
80
85
90
95
100
105
F vrednost
4.64
4.70
4.76
4.81
4.87
4.90
4.94
4.98
5.02
5.03
81
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Praćenje rasta brojlerskih roditelja
Posle vaganja, sledeće parametre treba izračunati za dato jato:
• Prosečna težina
• Opseg težina (najviša telesna težina – najniža telesna težina)
• Koeficijent varijacije (CV%)
Prosečnu telesnu težinu i CV% treba ucrtati na grafik i uporediti sa ciljevima. Primer ovakvog
grafika je dat u Figuri 77. Varijacija od ciljnih rezultata će pomoći u određivanju budućih količina
hrane.
Figura 77: Primer grafika za nedeljno beleženu telesnu težinu pregrade i CV% upoređen sa
standardnim rezultatima. U ovom primeru, telesna težina prati ciljnu i CV% je dobar, povećanja
u ishrani trebaju pratiti preporučene.
Ross 308 Roditeljsko Jato - Program Odgoja 0 - 24 nedelja
Koke/ Objekat 2 / Pregrada 3
3000 (6.6)
25
22.5
2500 (5.5)
20
17.5
15
1500 (3.3)
12.5
CV%
telesna težina
grams (lbs)
2000 (4.4)
10
1000 (2.2)
7.5
Ciljne telesne
težine koke
5
500 (1.1)
2.5
0
7
14
21
28
35
42
49
56
63
70
77
84
91
98 105 112 119 126 133 140 147 154 161 168
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
0
Stvarne telesne
težine koke
Koke CV%
24
Procedure za elektronske vage
Ukoliko se koriste elektronske vage, statistike populacije (prosečna težina, opseg težina i
CV%) se računaju automatski i dati su na isečku (Figura 74). Kao sa ručnim vagama vrednosti
prosečnih telesnih težina i CV% treba uneti u grafik radi upoređvanja sa ciljnim vrednostima.
Saveti za vaganje uzorka petlova
Važno je održavati telesnu težinu i fizičku kondiciju posle sparivanja petlova, ali precizno
praćenje telesne težine može u ovo doba biti teško. Lažne varijacije u telesnoj težini jedinki
mogu se pojaviti tokom vremena usled poteškoća u hvatanju reprezentativnih primeraka
petlova. Stoga je ključno da se uzme dobra veličina uzorka petlova (veličina uzorka treba biti
povećana na minimum od 10% populacije od sparivanja) sa različitih delova objekta i merena
tokom faze proizvodnje.
Tamo gde je postavljena automatska (platforma za naskakivanje) vaga u objektu, telesne težine
petlova moraju biti izmerene ručnim merenjem korišćenjem manuelnih ili elektronskih vaga.
Ovo se radi da bi se proverila tačnost automatskog sistema. Uzorak petlova za ove sisteme
može biti nereprezentativan, jer kako petlovi rastu sve manje i manje će koristiti ove platforme.
Ručno merenje (koje treba raditi na nedeljnoj bazi od početka faze proizvodnje) takođe daje
mogućnost provere fizičke kondicije petlova.
82
2013
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Praćenje rasta brojlerskih roditelja
Saveti za merenje uzorka koka
Tamo gde se koriste automatske (platforma za naskakivanje) vage i dobijene težine koka
pokazuju neočekivanu varijaciju ili odstupanje od očekivanog cilja, uzorak jedinki treba ponovo
izvagati ručnim merenjem. Ukoliko je varijacija potvrđena platformnu vagu treba rekalibrisati da
bi se proverila njihova ispravnost. Dodatno ručno merenje koka je potrebno samo u ovakvim
situacijama i ne rutinski, kao što je kod petlova.
Nedosledni podaci merenja težina
KLJUČNE TAČKE
• Rast i razvoj unutar jata se procenjuje i njime se upravlja pomoću merenja reprezentativnih
uzoraka jedinki i poređenjem njih sa ciljnim težinama u odnosu na njihovu starost.
• Merenje uzoraka treba početi sa jednodnevnim jedinkama i nastaviti barem jednom
nedeljno.
• Početi sa merenjem pojedinačnih jedinki od 14-21 dan starosti radi izračunavanja CV%.
• Minimum od 50 jedinki ili 2% (šta je veće) ženske populacije i 10% muške populacije treba
meriti ali sve jedinke uhvaćene u uzorku treba izmeriti.
• Meriti težinu jedinki u isto vreme svake nedelje pomoću istih vaga.
• Tačnost vaga treba proveravati redovno.
• Beležiti prosečnu telesnu težinu i CV% i upisivati na grafik telesne težine u odnosu na
starost.
• Ukoliko proces vaganja uzorka daje nesaglasne podatke sa prethodnim merenjima ili
očekivanim porastima težine odmah izmeriti odmah još jedan uzorak.
2013
Odeljak 4
Ukoliko procedure merenja uzorka daju podatke koji su nesaglasni sa prethodnim merenjima ili
očekivanim povećanjima težine, treba izmeriti odmah potom drugi uzorak jedinki kao proveru
pre donošenja bilo kakvih odluka o količini hrane koja se daje. Ovo će identifikovati potencijalne
probleme (na primer neodgovarajuća procedura uzimanja uzorka, greške u datim količinama
hrane, kvarovima u pojilicama ili bolest) koji se možda moraju popraviti.
83
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Praćenje rasta brojlerskih roditelja
Beleške
84
2013
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Procena fizičkog stanja jedinki
Odeljak 5 - Procena fizičkog stanja jedinki
Procena fizičkog stanja jedinki
Cilj
Osigurati dugotrajnu plodnosti i proizvodnju jaja postizanjem optimalne fizičke kondicije petlova
i koka.
Osnovni principi
Redovna Procena fizičkog stanja jedinki daje dodatne informacije za izvršavanje potrebnih
prilagođavanja tehnikama upravljanja i pomaže osiguravanju konzistentnosti reproduktivnih
rezultata.
Procena stanja jedinke
Procene stanja jedinke (na primer mesnatosti i nogu) treba vršiti barem jednom nedeljno,
od useljavanja do kraja jata. Ovo treba raditi kao deo rutinskih procedura upravljanja jatom i
pomoći će u razvijanju dobrih tehnika rada kod osoblja farme. Od ovih regularnih pregleda,
dobiće se poznavanje osećaja i izgleda jedinki u određenim dobima starosti. Ovo će pomoći u
odlukama upravljanja i u detekciji i rešavanju problema. Postoje 2 moguće prilike za procenu
jata – kod merenja težina jedinki ili prilikom obilaska objekta.
Odeljak 5
Procena fizičkog stanja jedinki unutar jata sastoji se od praćenja više faktora (uključujući i
telesnu težinu, kondiciju tela (oblik grudi i stepen mesnatosti) i veličine skeleta) da bi se dobila
dobra opšta procena kondicije, zdravlja i reproduktivnog potencijala jedinke.
Važno je da se jato održava u optimalnoj fizičkoj kondiciji tokom celog života. Međutim, treba
znati da optimalno stanje blago varira u različitim dobima tokom ciklusa proizvodnje i zavisi od,
na primer, da li je ili nije jato blizu seksualne zrelosti, da li je u špicu proizvodnje ili je započeta
faza proizvodnje. U bilo kom trenutku u vremenu, neodgovarajuće (nedovoljno mesnate ili
mršave jedinke) ili preterano (premesnate ili debele) fizičko stanje će imati negativan uticaj na
performanse jata i treba ga izbegavati. Posebnu pažnju treba posvetiti fizičkom stanju jedinki u:
• Periodu do početka proizvodnje jaja (19-24 nedelje starosti) za koke.
• Tokom cele faze proizvodnje za petlove kada se prati određen plan smanjenja broja petlova.
Vaganje daje idealnu priliku za procenu fizičkog stanja jedinki. Kao uopšteno pravilo, minimum
od 50 jedinki ili 2% (šta je veće) treba uzeti za uzorak od ženske populacije i minimum od 10%
muške (za više informacija videti odeljak o praćenju rasta brojlerskih roditelja). Fizičko stanje
treba rutinski procenjivati i beležiti na svim jedinkama koje su uzete za merenje.
Dodatno, dobra je praksa obilaziti jato jednom nedeljno, izabirati pojedinačne jedinke radi
pregleda fizičkog stanja. Kao vodilju, minimum od 20-30 jedinki i 15 petlova treba izabrati
nasumično i obaviti pregled.
2013
85
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Procena fizičkog stanja jedinki
KLJUČNE TAČKE
• Redovne procene fizičkog stanja treba izvršavati tokom celog života jata.
• Korišćenje kombinacije fizičkih procena će dati bolju sliku stanja jedinki i time omogućiti
bolje donošenje odluka menadžmenta (količina hrane i sprovođenje plana za redukciju broja
petlova)
• Reprezentativni uzorak populacije treba pregledati barem jednom nedeljno tokom vaganja
da bi se ocenilo stanje celog jata, ali takođe treba pregledati i individialne jedinke. Dobra je
praksa hvatati i fizički pregledati jedinke tokom obilaska objekta.
Procena stanja petlova
Petlovi koji su dobre fizičke kondicije će imati dobru plodnost. Izvršavanjem rutinskih fizičkih
pregleda fizičkog stanja petlova će pomoći u održavanju optimalne plodnosti.
Osoblje koje radi sa jedinkama treba pažljivo rukovati jedinkama i biti dobro obučeno za
zadatak.
Odgoj
Tokom odgoja, važno je da jedinke postižu ciljne telesne težine i da je jato uniformno u svom
razvoju. Veličina skeleta i dužina nogu (golenice) mogu biti korisni za vizuelno upoređivanje
razvoja petlova i pomažu u odlukama upravljanja. Do 63 dana (9 nedelja) starosti postoji
reciprocitet između telesne težine, veličine skeleta i dužine nogu (Figura 78). U većini slučajeva,
jedinke koje dostignu ciljne telesne težine tokom odgoja će imati i dobar ujednačen razvoj nogu
i skeleta. Treba posmatrati jedinke kako jedu sa dužnih hranilica i/ili piju na zvonastim i nipl
pojilicama i posmatrati varijacije dužine nogu radi provere da li postoji veliki stepen varijabilnosti
unutar populacije (pokazatelj loše uniformnosti). Razloge ove varijabilnosti, ukoliko postoji,
treba ispitati (na primer loša distribucija hrane, neodgovarajući prostor hranilica, problemi sa
zdravljem).
Figura 78: Dužina nogu kod petlova. Petao sa leve stane ima lošije razvijenu golenicu i po
dužini i po obimu.
86
2013
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Procena fizičkog stanja jedinki
Jedinke koje prate preporučeni profil telesne težine bi takođe trebale da postignu dobro fizičko
stanje. Međutim, redovno rutinsko praćenje mesnatosti petlova u sklopu sa merenjem telesne
težine može dati bolju indikaciju celokupne fizičke kondicije i omogućiti određivanje prikladnijih
strategija upravljanja i ishrane. Da bi se ovo postiglo, sa petlovima treba raditi odvojeno (barem
jednom nedeljno tokom vaganja) od useljavanja, posebno obraćajući pažnju izmedu 15 nedelja
starosti do početka proizvodnje, u pripremi za seksualnu zrelost. Takođe je bitno biti svestan
zdravlja, budnosti i aktivnosti jedinki.
Faza proizvodnje
Procena fizičkog stanja petlova radi njihovog uklanjanja u sklopu plana redukcije
Planirani program broja petlova (Tabela 16) treba pratiti da bi se održala plodnost. Optimalni
broj petlova se održava uklanjanjem petlova iz jata koji su lošeg fizičkog stanja i koji su neaktivni.
Dana
Nedelja
Broj petlova dobrog
kvaliteta/ 100 koka
154-168
22-24
9.50-10.00
168-210
24-30
9.00-10.00
210-245
30-35
8.50-9.75
245-280
35-40
8.00-9.50
280-350
40-50
7.50-9.25
350 do kraja jata
50 do kraja jata
7.00-9.00
Procenu fizičkog stanja petlova radi određivanja broja petlova treba vršiti rutinski tokom
vaganja, ali isto tako može se raditi tokom obilaska jata na pojedinačnim petlovima.
Fizička Procena stanja petlova mora biti sveobuhvatna i da uključuje:
• Opreznost i aktivnost.
• Stanje tela (mesnatost) - oblik i mekoću ili tvrdoću grudnih mišića.
• Noge i tabana - noge trebaju biti prave bez savijenih prstiju i jastučići na stopalima ne bi
trebalo da budu nagriženi.
• Glava – petlovi trebaju imati ujednačenu i jaku crvenu boju oko kreste i očiju. Kjunovi treba
da budu uniformnog oblika.
• Perje – petao dobrog kvaliteta će imati blag gubitak perja, pogotovo oko ramena i butina.
• Kloaka – treba imati blag gubitak perja, biti velika, vlažna i jarke (crvene) boje.
• Telesna težina – u skladu sa ciljnom.
Odeljak 5
Tabela 16: Vodič tipičnog brojeva petlova kako jato stari.
Opreznost i aktivnost
Jato treba posmatrati tokom celog dana da bi se pratila aktivnost, hranjenje, mesta za odmor,
raspored tokom dnevnog svetla i raspored odmah pre gašenja svetla. Petlovi trebaju biti na
oprezu i aktivni i jednako rasprostranjeni po oblasti sa prostirkom u većini perioda sa upaljenim
svetlom (simuliranog dana) (Figura 79). Ne bi trebali biti koncentrisani na rešetkama ili ispod
opreme. Petlove koji nisu na oprezu i aktivni treba ukloniti. Ako se primeti pad u aktivnosti
parenja u jatu, razlog za to treba ispitati (na primer loše fizičko stanje, seksualna zrelost između
petlova i koka nije sinhronizovana, neadektvatna distribucija hrane i loša količina hrane za
petlove).
2013
87
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Procena fizičkog stanja jedinki
Figura 79: Dobra distribucija aktivnih petlova unutar jata.
Praćenje fizičkog stanja (oblik grudi i mesnatost) kod petlova
Oblik grudi i mesnatost su dobri indikatori fizičkog stanja jedinke i posebno su korisni za
petlove. Jedinke koje su previše ili nedovoljno mesnate imaju veće šanse da imaju probleme sa
plodnošću u nekom trenutku. Tradicionalno, telesna težina je bila glavna vodilja za donošenje
odluka o upravljanju muškim roditeljima brojlera, ali korišćenje samo ovog kriterijuma može
dovesti do pogrešnih zaključaka. Na primer, moguće je imati 2 jedinke iste starosti i telesne
težine koje se razlikuju u fizičkom izgledu i stanju tela (jedna može imati manji ili veći skelet i
biti deblja ili mršavija od druge - Figura 80), takve jedinke zahtevaju drugačije rukovođenje,
kao što su količine hrane i vremena davanja iste, da bi se postigli prihvatljivi nivoi oplođenosti.
Figura 80: Primer 2 odrasle jedinke istih težina i starosti ali različitog stanja tela. Jedinka sa
leve stane je manja i deblja, a jedinka sa desne viša i mršavija, ali je telesna težina ove 2 jedinke
jednaka.
Posmatranje i svesna predstava o stanju petlova je važna tokom celog života jedinke.
Postizanje optimalnog stanja, održavanje istog i zaštita od pogoršanja u bilo kom trenutku
života jedinke je ključno za rezultate petlova. Međutim, posebnu pažnju posvetiti u periodu:
• Prilikom početka aktivnosti parenja da bi se uverili da je rana plodnost i produktivnost jata
maksimalna.
• Posle špica proizvodnje da bi bio optimalan životni vek plodnosti jata.
88
2013
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Procena fizičkog stanja jedinki
Sistem bodovanja stanja tela jedinke
Stanje tela (mesnatost) može se proceniti na skali od 1 do 3. Jedinka sa ocenom jedan
je nedovoljno mesnata, ocena 2 je idealna mesnatost, a ocena 3 premesnatost. Razlike
između 3 ocene su prikazane u Figuri 82. Slike u Figuri 82 su dobjene pomoću CT skenera
(Kompjuterske Tomografije) (Figura 81), što omogućava pregled jedinke „ispod“ perja.
Figura 81: CT skener korišten za dobijanje slika koje opisuju sistem bodovanja da bi se
procenilo stanje tela jedinke (mesnatost).
Ocena 1
Ocena 2
Odeljak 5
Figura 82: Slike dobijene CT skenerom koje opisuju sistem bodovanja mesnatosti da bi se
procenilo stanje jedinke. Ove slike prikazuju 40 nedelja stare petlove. 3 slike na vrhu prikazuju
celu jedinku (isprekidane linije pokazuju poziciju gde su uslikane slike unutrašnjeg preseka) a
donje 3 slike su unutrašnji presek grudi jedinke.
Ocena 3
Grudni mišić
Grudna kost
Grudna kost
Grudni mišić
Trbušna duplja
Mišić
Salo
Kost
Oblik grudi
Grudna kost
Grudni mišić
2013
V oblik
Uzak U oblik
Širok U oblik
Vidljiva i lako se
opipa.
Manje vidljiva
i neopipljiva na
dodir.
Nije očigledna
i često udubljena
(može se videti
rupica) u extremnim
slučajevima.
Malo grudnog mišića Dobar grudni mišić
Prevelik grudni
(zapremine i dubine)
Pod rukom
mišić velike dubine
pod rukom udubljen ispupčen ili kružnog
i zapremine.
(a ne ispupčen).
oblika.
Dobar tonus.
Loš tonus.
Dobar tonus.
89
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Procena fizičkog stanja jedinki
Procedura za procenu stanja tela (oblik grudi i mesnatost)
Oblik grudi i mesnatost pregledati barem jednom nedeljno tokom vaganja. Sve jedinke
uhvaćene u uzorku treba i pregledati.
Da bi se procenila mesnatost, preći rukom preko dužine grudi (preko grudne kosti), opipavajući
oblik, veličinu i tonus grudnog mišića (Figura 83).
Ocenu od 1 ,2 ili 3 koja određuje veličinu i oblik grudi treba dati svakoj jedinki. Ocene treba
beležiti i prosečnu ocenu jata odrediti svake nedelje. Trend u stanju tela jedinki tokom vremena
takođe treba pratiti.
Figura 83: Pregled stanja tela petlova. Držeći jedinku za obe noge, preći rukom preko grudne
kosti i proceniti vidljivost kosti i veličinu, oblik i tonus grudnog mišića sa obe strane grudne
kosti. Petao na slici je star 26 nedelja i grudna kost treba biti lako osetljiva (ali ne lako vidiljiva)
Grudni mišić treba biti čvrst i popunjavati prostor sa obe strane grudne kosti (ocena stanja 2).
Ocene stanja jedinki treba uzeti u obzir, zajedno sa telesnom težinom i unifomnošću, da bi
se mogle odrediti odgovarajuće promene u rukovođenju jedinkama. Primeri kako se procene
stanja tela mogu koristiti u ove svrhe su date u Tabeli 17.
90
2013
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Procena fizičkog stanja jedinki
Tabela 17: Primeri kako se fizičko stanje petlova može koristiti uz telesnu težinu da bi se
odredila odgovarajuća strategija za upravljanje jatom.
Uzorak 2
Uzorak 3
Uzorak 4
Prosečna telesna
težina
40 nedelja
Ciljne
vrednosti
40 nedelja
40 nedelja
40 nedelja
Ciljne
vrednosti
200 g (0.4 lbs)
ispod ciljne
200 g (0.4 lbs)
iznad ciljne
Prosek ocene Prosek ocene Prosek ocene
stanja ned
stanja ned
stanja ned
38*
39*
40*
2.0
2.0
1.9
2.0
2.0
1.9
1.8
2.2
Strategija
upravljanja
2.2
Težina dobra,stanje
tela dobro.Dati
preporučeno
povećanje.
1.8
Telesna težina
dobra ali ocena
stanja tela opada.
Razmotriti davanje
dodatne hrane
iznad preporučenog
povećanja ili istražiti
razlog pada ocene
stanja tela.
1.4
Telesna težina ispod
ciljne, stanje tela loše
(jedinke mršave).
Proveriti da li je
ocena stanja dobra,
ako jeste, povećati
količinu hrane.
Proveriti zapremine
hrane, jednakost u
distribuciji hrane i
efikasnost hranjenja
odvojenih polova.
2.5
Telesna težina iznad
ciljne i ocena stanja
tela visoka (jedinke
debele) Proveriti da li
su distribucija hrane
i sistemi odvojenog
hranjenja polova
optimalni. Količinom
hrane održavati
trenutnu težinu.
Odeljak 5
Uzorak 1
Starost
jata
* Prosečna ocena stanja koja odgovara grupi petlova koji su izmereni u tom uzorku.
Ocena stanja tela će se blago razlikovati među pojedincima. Idealno, stanje tela treba da
ocenjuje ista osoba svake nedelje. Dodatno, dok je prosek ocena stanja tela za petlove jata 2,
optimalna ocena individualnih jata može varirati oko idealne.
KLJUČNE TAČKE
• Stanje tela (mesnatost) treba određivati barem jednom nedeljno tokom procesa vaganja.
• Svim jedinkama koje se mere treba obaviti pregled stanja tela i dati ocenu od 1, 2 ili 3 (1
nedovoljno, 2 idealno i 3 preterano mesnata)
• Ocene stanja treba beležiti i izračunati prosek jata. Trend porasta ili smanjivanja ocene
stanja takođe treba pratiti kroz vreme.
• Koristiti ocene stanja tela zajedno sa telesnom težinom i unifomnošću da bi se odredile
dobre strategije upravljanja i hranjenja.
2013
91
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Procena fizičkog stanja jedinki
Noge i tabani
Da bi se održala visoka stopa plodnosti unutar jata, petlovi moraju imati dobre noge i tabana
(Figura 84). Noge trebaju biti prave bez savijenih prstiju. Tabanski jastučići treba da budu čisti i
bez fizičkih oštećenja. Abrazije i pukotine na stopalima mogu dovesti do infekcije i nelagodnosti
što će smanjiti zdravlje i aktivnost parenja. Bilo koji petao koji ima loše stanje tabana i nogu treba
biti uklonjen iz jata.
Figura 84: Dobro zdravlje nogu kod petlova.
Glava
Petlovi u dobrom stanju koji rade imaće ujednačenu, intenzivnu crvenu boju kreste i oko očiju
(Figura 85). Pod normalnim okolnostima, lice zdravog petlova u dobroj kondiciji će početi
sa gubitkom boje od očiju iznutra ka spolja. Petlovi sa slabom bojom lica mogu imati nisku
aktivnost parenja i treba razmotriti njihovo uklanjanje iz jata.
Figura 85: Zdrav, aktivan petao koji ima crvenu boju lica i kreste (sa leve strane) i petao lošije
kondicije, koji ima bledu boju oko očiju (sa desne).
92
2013
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Procena fizičkog stanja jedinki
Perje
U fazi proizvodnje, petao dobrog kvaliteta koji je aktivan će imati blag gubitak perja, pogotovo
oko ramena, butina, na grudima i repu (Figura 86). Petlovi sa dobrim stanjem pernatog
pokrivača generalno imaju slabu aktivnost parenja i treba razmotriti njihovo uklanjanje iz jata.
Stanje kloake
Tokom nedeljnog vaganja, treba proveriti stanje muške kloake. Provera intenziteta boje i
vlažnosti kloake (Figura 87) je koristan alat za određivanje stanja petlova i aktivnosti parenja
unutar jata. Zdravi petlovi u kondiciji koji rade optimalnim tempom će imati crveniju boju kloake.
Kloaka će biti vlažna i postojaće blagi gubitak perja oko same kloake. Petlovi loše kondicije sa
slabom aktivnošću parenja će imati bledu boju kloake. Kloaka će biti bleda, mala i suva i bez
gubitka perja. Cilj je održavati petlove sa uniformnom jarkom bojom kloake unutar jata.
Figura 87: VVarijacije u boji kloake se koriste da bi se odredio stepen aktivnosti parenja kod
petlova. Kloaka sa leve strane je od radnog petlova i ima dobru crvenu boju, vlažna je i pokazuje
neke znakove gubitka perja. Kloaka sa leve strane je bleda, mala, suva i ne pokazuje znake
gubitka perja.
Odeljak 5
Figura 86: Aktivan petao sa blagim gubitkom perja (sa leve strane) i neaktivan petao bez gubitka
perja (sa desne).
KLJUČNE TAČKE
• Tokom faze proizvodnje,pratiti plan redukcije broja petlova da bi se održavala optimalna
plodnost jata.
• Odluka oko toga koje petlove treba ukloniti treba biti donešena na osnovu procene opšteg
fizičkog stanja petlova.
• Karakteristike koje treba proveriti uključuju:
•Telesnu težinu.
•Stanje tela.
•Noge i tabane.
•Boju lica.
•Stanje kloake.
•Opreznost i aktivnost.
2013
93
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Procena fizičkog stanja jedinki
Procena stanja koka
Nedeljno merenje uzorka omogućava i dobru priliku za procenu fizičkog stanja koka. Kao sa
petlovima, dobra je praksa pregledati stanje pojedinačnih koka prilikom obilaska jata.
Osoblje koje radi sa jedinkama treba im pristupati sa pažnjom i treba biti obučeno za to.
Odgoj
U odgoju, Procena fizičkog stanja jedinki se pretežno bazira na praćenju telesne težine i i
veličine skeleta (veličine skeleta i dužine golenice). Međutim, takođe je vrlo bitno biti svestan
stepena mesnatosti, zdravstvenog stanja, budnosti i aktivnosti jedinki. Postizanje uniformnog
rasta i razvoja koka tokom odgoja je ključno za dalje rezultate u fazi proizvodnje. Varijacije u
veličini skeleta unutar ženske populacije mogu pružiti vizuelni indikator loše uniformnosti jata
(opadanje CV%a telesne težine da se ovo potvrdi). Kada se utvrdi loša uniformnost jata, uzrok(e)
treba identifikovati (na primer loša distribucija hrane, neodgovarajući hranidbeni prostor, bolest).
Faza proizvodnje
Tokom faze proizvodnje, glavni pokretači odluka o hranjenju za koke su telesna težina,
proizvodnja jaja i težina jaja. Redovno praćenje razmaka sednih kostiju, mesnatost i razvoj sloja
sala mogu dati korisne informacije pri donošenju budućih odluka.
Razmak sednih kostiju
Merenje razmaka između sednih kostiju je koristan alat za određivanje stadijuma seksualnog
razvoja koke u rastu i stoga, indikator kada će faza proizvodnje započeti. U normalnim
okolnostima, razmak između sednih kostiju će se postepeno povećavati kako jedinka stari
dok ne postane maksimalan pred fazu proizvodnje (Tabela 18). Ako se razmak sednih kostiju
ne razvija kako je prikazano u Tabeli 18 (na primer manje od 1 ½ prsta u predviđenom dobu
početka stimulacije svetlom) ili ukoliko nastane velika varijacija u razmaku sednih kostiju unutar
jata, tada treba odložiti fazu svetlosne stimulacije.
Tabela 18: Promene u razmaku sednih kostiju tokom starenja.
Starost
Razmak sednih kostiju
84-91 dana
Zatvorene
119 dana
Jedan prst
21 dana pre prvog jajeta
1½ prst
10 dana pre prvog jajeta
2-2½ prsta
Pronošenje
3 prsta
Razmak sednih kostiju treba pratiti redovno od 15-16 nedelja (105 do 112 dana) starosti do
početka faze proizvodnje (Figura 88). Idealno ovo treba raditi svaki put kada se vrši obilazak,
ali minimalno jednom nedeljno. Termin “Prst” je relativan od veličine šake operatora tako da će
varirati od osobe do osobe. Idealno, ovo treba da radi ista osoba koja će meriti razmak svake
nedelje. Kao opšte pravilo, jedinke započinju fazu proizvodnje kada je razmak između sednih
kostiju oko 3 prsta (ili približno 5-6 cm [2-2.5 in]).
94
2013
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Procena fizičkog stanja jedinki
Figura 88: Procena razmaka sednih kostiju kod koka.
Važno je onemogućiti kokama da postanu previše ili nedovoljno mesnate. Bez obzira na starost,
koke koje su znatno mesnatije nego normalno su vrlo moguće gojazne i imaju povećane
naslage sala, dok nedovoljno mesnate koke često budu lošeg fizičkog stanja. Obe situacije
utiču na reproduktivni rezultat tokom života. Kao i kod petlova, treba često uzeti uzorak koka
(barem jednom nedeljno) i proceniti fizičko stanje tela (mesnatost) da bi se osiguralo da jato
ostaje dobrog zdravlja i kondicije da bi se održao reproduktivni cilj.
Isti sistem bodovanja koji se koristi kod petlova treba korisiti i za koke (Figura 89). Međutim,
način na koji se rezultati jata tumače i koriste su različiti, jer karakteristike tela koke se razlikuju
od petlova i nije preporučeno uklanjati pojedine koke iz jata na osnovu ove procene. Za koke,
bitno je postići ciljne telesne težine i modifikovati količine hrane shodno nivoima proizvodnje jaja
i težini jaja. Pregled mesnatosti kod koka je više kao dodatni alat upravljanja (dok je kod petlova
u fazi proizvodnje ključan).
Odeljak 5
Praćenje fizičkog stanja koka
Uopšteno, uniformno jato koka koje prate profil telesnih težina bi takođe trebale imati prihvatljivo
fizičko stanje tela.
U odgoju, pravilne tehnike rukovodstva bi trebale smanjiti pojavljivanje ocena 1 (nedovoljno
mesnatih) i ocena 3 (premesnatih) jedinki u jatu.
U fazi proizvodnje, bolje je da prosečna ocena jata bude između 2.0 i 2.5 i da se pojavljivanje
koka sa ocenom 1 minimizuje zato što su nedovoljno mesnate koke podložnije nošenju manjeg
broja jaja, a mesnatije koke još i mogu imati dobru reproduktivnost.
2013
95
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Procena fizičkog stanja jedinki
Figura 89: Slike CT skenera pokazuju sistem ocenjivanja mesnatosti radi procene fizičkog
stanja jedinke. Ove slike prikazuju koke stare 40 nedelja. Prve 3 slike pokazuju celu jedinku
(isprekidana linija pokazuje poziciju na kojoj su uslikani unutrašnji preseci).Donje tri slike
prikazuju unutrašnji presek grudni jedinke.
Ocena 1
Ocena 2
Ocena 3
Oblast razvitka
sloja sala
Grudni mišić
Grudna kost
Grudna kost
Grudni mišić
Trbušna duplja
Mišić
Salo
Kost
Masne naslage na stomaku
Tokom faze proizvodnje, taloženje sala (Figura 90) je još jedan pomoćni alat upravljanja koji
može pružiti bolju celokupnu procenu stanja jedinke.
Figura 90: Pregled stomačnog sala kod koke brojlerskog roditelja. Radi procene masnih
naslaga na abdomenu, nežno opipati oblast odmah ispod kloake šakom u obliku čaše.
Stomačne naslage sala posle špica proizvodnje ne bi trebale biti veće od nivoa koji se vidi ovde.
96
2013
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Procena fizičkog stanja jedinki
Jako mali sloj sala postoji u pravilno razvijenim brojlerskim roditeljima pre početka faze
proizvodnje. Znatan razvitak masnih naslaga se obično pojavi ulaskom u seksualnu zrelost, sa
dostizanjem maksimalnih naslaga sala oko 2 nedelje pre špica proizvodnje jaja. Abdominalne
naslage sala kod koka mogu im pružiti energetsku rezervu kao podršku za dostizanje
maksimalne proiozvodnje jaja, ali bilo kakav višak sala, pogotovo posle špica, rezultovaće
teškim padom proizvodnje jaja, plodnosti, valivosti i može skratiti životni vek. Recipročnost
postoji između telesne težine i razvoja masnih naslaga tako da su teže koke podložnije većim
naslagama sala koje utiču na produktivnost (Figura 91).
Figura 91: Povećanja masnih naslaga sa težinom. Slike pokazuju longuitudinalni presek (kloaka
levo, glava [koja se ne vidi] na desnoj strani) tri koke. Jedinke su 40 nedelja starosti. Koka na
levoj strani je ispod ciljne težine sa malo sala. Proizvodnja jaja kod takve jedinke će verovatno
biti snižena ili čak nepostojeća. Jedinka sa desne strane ima velike masne naslage i pokazuje
akumulacije sala oko unutrašnjih organa. Tempo proizvodnje jaja će verovatno biti smanjen kod
ove jedinke.
Grudna kost
Povećanja
Grudni mišić
Trbušna
duplja
Fat Pad
Živa vaga
3314 g
7.3 lbs
3666 g
8.1 lbs
3747 g
8.3 lbs
Razlika u odnosu na
ciljnu težinu
-336 g
-0.74 lbs
+16 g
+0.04 lbs
+97 g
+0.21 lbs
Težina masnih naslaga
42 g
0.09 lbs
71 g
0.16 lbs
104 g
0.23 lbs
1.3 %
1.9 %
2.8 %
Masne naslage kao procenat
Žive Vage
Mišić
Salo
Kost
Odeljak 5
Jaje
Od početka faze proizvodnje, koke treba rutinski (barem jednom nedeljno) pregledati da bi se
pratio razvoj masnih naslaga. Stvarni stepen masnih naslaga će varirati od jedinke do jedinke.
Cilj posle špica proizvodnje je da se održava težina zrelih koka, ali da se minimizuje dalje
povećanje masnih naslaga. Kao vodič, maksimalna količina masnih naslaga ne treba biti više
od veličine zatvorene šake prosečne osobe ili velikog jajeta (grubo oko 8-10 cm [3-4 in]).
KLJUČNE TAČKE
• Redovne preglede fizičkog stanja koka (mesnatost) treba vršiti tokom celog života jata.
• Koristeći kombinaciju fizičkih procena (telesna težina, mesnatost, masne naslage i razmak
sednih kostiju) dobija se pouzdana procena celokupnog stanja koke na osnovu kojeg se
mogu donositi dalje odluke rukovođenja.
2013
97
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Procena fizičkog stanja jedinki
Beleške
98
2013
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Briga o priplodnim jajima na farmi
Odeljak 6 - Briga o priplodnim jajima na farmi
Briga o priplodnim jajima
Cilj
Održavati embrion i sadržinu jaja u najboljem mogućem stanju da bi se ostvarila dobra valivost
i kvalitet pilića.
Osnovni principi
Jaja treba čuvati u čistim uslovima, na pravilnoj temperaturi i vlažnosti da bi se postigla najbolja
stopa valivosti. Da bi se ovo postiglo, treba ustanoviti i izvršavati zadovoljavajuće procedure za
sakupljanje, dezinfekciju, hlađenje, čuvanje i inkubaciju jaja da se ne bi ugrozio razvoj embriona.
Zašto je priplodnim jajima potrebna nega?
Oplodnja se dešava na vrhu jajovoda ubrzo nakon što se žumance otpusti iz jajnika. Žumance
tada ide niz jajovod (Figura 92). Dok se to dešava, spoljašnji slojevi jaja se slažu i oplođeni
germinalni disk započinje rast i razvoj. Do vremena kada se jaje izlegne, ono sadrži germinalni
disk koji je rastao već 24 sata dok se jaje formiralo oko njega (Figura 93).
Jajnik
Odeljak 6
Figura 92: Dijagram reproduktivnih organa koke. Ključni događaji su obeleženi.
Jajovod
Folikuli
Isthmus
Sinteza membrana
ljuske.
(Trajanje: 2-3 hrs)
Infundibulum
Jajne ćelije hvata
infundibulum pri ovulaciji.
Oplodnja se događa unutar 15 minuta.
(Trajanje: 15-30 min)
Materica
Kloaka
Otvor
Sinteza ljuske
(Trajanje: 18-26 hrs)
Magnum
Sinteza i taloženje
albumena.
(Trajanje: 2-3 hrs)
Vagina
Skladište spermatozoida
Debelo
Crevo
Pošto se jaje izlegne ono mora biti ohlađeno da bi se zaustavio bilo kakav budući razvoj dok
se jaje ne uloži u inkubator. Pažnja pružena priplodnim jajima mora biti u skladu sa potrebama
ovih uspavanih (ali živih) embriona. Komponente jajeta koje ih okružuju treba održavati u
dobrom stanju. Fluktuirajuće temperature prostorija u kojima se jaja čuvaju mogu uzrokovati
loš rast začetnog diska i to će smanjiti procenat jaja koja se izlegnu. (Međutim, nedavne
studije pokazuju da ako se jaja čuvaju više od nedelju dana, može biti korisno da se zagreju do
temperature inkubacije u kratkim intervalima tokom čuvanja.)
2013
99
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Briga o priplodnim jajima na farmi
Sistem zaštite jajeta
Jaje se sastoji od sistema od više slojeva zaštite od kontaminacije mikrobima (Figura 93).
Kutikula, ljuska jajeta, membrane jajeta i neki od proteina albumena deluju kao fizička ili
hemijska barijera da bi se onemogućio pristup i rast mikroba unutar jajeta.
Figura 93: Unutrašnja struktura oplođenog jajeta u vreme proizvodnje.
Membrana
Ljuska
Vazdušna Ćelija
Mamilarni sloj
Unutrašnja
Membrana
Sunđerast sloj
Spoljašnja
Membrana
Albumen
Halazni Omotač
Gusto Belance
Pore
Kutikula
Žumance
Germinalni Disk
Membrana Žumanca
Retko Belance
Halaza
Ljuska jajeta je porozna struktura. Pore idu od površine kroz ljusku (Figura 94). Ove pore su
potrebne da bi se doveo kiseonik u, a voda i CO2 van jajeta tokom razvitka embriona.
Figura 94: Presek koji pokazuje strukturu ljuske jajeta.
Kutikula
100
2013
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Briga o priplodnim jajima na farmi
Ulaz u poru na površini jajeta je pokriven i čuvan kutikulom. Kutikula je tanak omotač
zaštite koji propušta gasove, ali ne i mikroorganizme u jaje. Ovo omogućava sadržini
jajeta neku zaštitu od mikroba. Međutim, kutikula ima jednu slabu tačku – odmah
pošto se jaje izlegne kutikula još nije potpuno formirana (zbog toga je površina jajeta
mokra i pod mikroskopom ima poroznu sunđerastu strukturu). Kutikula se stvrdne u
ravniju, ljuspastu strukturu unutar 2-3 minuta pošto se jaje snese. Dok se ovaj proces
ne završi jaje je ranjivo jer ne sprečava ulazak mikroba kroz kutikulu i kroz pore mikrobi
mogu proći u jaje, kontaminirajući jaje (Figura 95).
Figura 95: Primer bakterijske penetracije kroz pore prljavih ljuski jajeta koja može da
se dogodi odmah pošto je jaje snešeno.
Razumevanje strukture ljuske jajeta pomaže u objašnjavanju zašto određene procedure
koje se koriste na farmi da bi se jaja “očistila” mogu dalje kontaminirati jaja. Na
primer, ukoliko se blago uprljana jaja glancaju ili stružu da bi im se skinula površinska
prljavština na ljusci, nešto te prljavštine će ući u pore jaja i blokirati ih. Blokirane pore
će smanjiti efikasnost razmene gasova i rezultiraće u ograničenoj količini kiseonika koji
je dostupan za razvitak embriona.
Odeljak 6
Fotografija pokazuje unutrašnju površinu
prljavog jajeta. Sadržina jajeta je izvučena kroz
malu rupu na špicastom kraju i zamenjena je
hranljivim gelom i jaje je inkubirano. Kolonije
bakerija su prikazane crvenom bojom.
Problemi sa kontaminacijom se takođe mogu pogoršati ako jaja postanu mokra posle
sakupljanja iz nekog razloga. Ovo je posebno moguće kad se sadržina jaja hladi.
Hlađenje stvara delimični vakum unutar jajeta, što povećava šanse da će bilo kakva
površinska tečnost (i mikrobi u njoj) ući u jaje kroz pore i to je razlog zašto kondenzacija
na ljusci jajeta stvara velike probleme.
KLJUČNE TAČKE
• Jaja treba držati čista od snešenih do pakovanih.
• Metode koje se koriste za uklanjanje površinske prljavštine trebaju biti nežne tako
da ne bi oštetile kutikula ili zapušile pore na ljuski jajeta.
• Kondenzaciju na površini jajeta treba izbegavati jer ona može dovesti do problema
sa kontaminacijom.
2013
101
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Briga o priplodnim jajima na farmi
Najbolja praksa brige o priplodnim jajima
Sakupljanje jaja
• Rukovoditi jatom tako da se minimizuje broj podnih jaja (videti odeljak o Rukovođenju u
pronošenju).
• Uklanjati izmet i prostirku iz unutrašnjosti gnezda i trake za sakupljanje jaja.
• Sakupljati jaja iz gnezda minimalno 4 puta dnevno, prilagođavajući vremena prikupljanja
tako da se ne više od 30% jaja sakupi odjednom (više od toga će povećati broj prljavih ili
puknutih jaja). Većina jaja će biti snešena ujutru i intervale sakupljanja treba prilagoditi tome.
Gnezda i pojasevi za sakupljanje trebaju biti prazni na kraju radnog dana da bi se smanjio
broj jaja koja ostaju preko noći u njima.
• Odvojeno sakupljati podna jaja. Treba ih sakupljati što je češće moguće (češće nego jaja
u gnezdima) i treba ih čuvati odvojeno od jaja iz gnezda tako da inkubator može lakše
regulisati rizik kontaminacije koji ona predstavljaju.
• Pratiti brojeve podnih jaja i prljavih jaja i prilagoditi faktore upravljanja tako da se taj broj
smanji na minimum (videti odeljak o Rukovođenju u pronošenju).
Pakovanje i selekcija jaja
• Izvršiti selekciju i pakovanje jaja odmah posle svakog sakupljanja.
• Odbaciti mala jaja (minimalna težina treba biti ekonomska odluka), jaja koja su pukla ili
oštećena jaja, jaja sa abnormalnim ljuskama, sa duplim žumancima, mekanih ljuski i bilo
koja jaja koja su pokrivena prljavštinom i izmetom na više od 25% površine. Pratiti brojeve
odbačenih jaja u svakoj kategoriji i beležiti ih.
• Izbegavati dezinfekcione metode sa tečnostima – pare formaldehida su bolja opcija.
• Ako jaja postanu mokra, pustiti ih da se osuše pre postavljanja u hladno skladište za jaja.
• Odmah pošto je svaka tacna jaja popunjena, pakovati ih u skladište za jaja. Kolica za jaja
pakovati odozdo na gore, da bi se izbeglo ponovno grejanje jaja postavljanjem toplijih jaja
ispod njih (Figura 96).
• Kada se kolica sa jajima stave u skladište za jaja, tamo trebaju i ostati. Nepopunjena kolica
treba popunjavati odnošenjem tasova punih jaja do kolica u skladištu, ne vađenjem kolica
iz skladišta.
• Ukoliko se jaja pakuju u kutije, treba ih ohladiti na temperature skladišta pre stavljanja.
• Jaja i kolica ne treba omotavati plastikom dok ne dostignu potrebnu temperaturu.
Figura 96: Priplodna jaja nepravilno stavljena u kolica.
Termalna slika pokazuje sveže prikupljena,
topla jaja ispod već hladnih jaja koja su ranije
prikupljena. Ovo nije dobra praksa. Kolica uvek
treba puniti odozdo na gore tako da sveža jaja
uvek budu iznad ohlađenih.
102
2013
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Briga o priplodnim jajima na farmi
Dezinfekcija jaja
Dezinfekcija parama formaldehida je i dalje najefikasnija metoda dezinfekcije površine
ljuske priplodnih jaja. Ukoliko se čišćenje parom izvrši pravilno, postiže odličnu stopu
uništavanja mikroorganizama na površini ljuske bez vlaženja iste i bez oštećivanja
kutikule ili embriona unutar jajeta. Uprkos tome, neke zemlje zabranjuju korišćenje
formaldehida zbog potencijalnog rizika po zdravlje i sigurnost ljudi ukoliko se ne vrši
pravilno.
Mnoge hemikalije i različite metode primene su istraživane kao alternativa
parama formaldehida. Nijedna nije efikasna kao ova ili zato što ubijaju uži spektar
mikroorganizama, zato što se koriste u rastvoru, zato što štete kutikulu ili zato što su
opasne po opstanak embriona.
• Dezinfekciju plinjenjem formaldehidom treba uvek vršiti uz praćenje datih
bezbednosnih mera. Lokalne zakone za zdravlje i bezbednost radnika na farmi
treba uvek poštovati kada se koristi formaldehid.
• Jaja dezinfikovati parom formaldehida barem jednom pre nego što napuste farmu.
• Osigurati se da su jaja dobro odvojena na plastičnim tacnama za jaja ili tacnama
predvalionika – karton može apsorbovati gas.
• Osigurati da je soba za dezinfekciju gasom hermetički zatvorena tokom procesa
tretiranja gasom i sačekati barem 20 minuta da gas cirkuliše pošto je stvoren.
• Zagrejati 10 g (0.4 oz) kristala paraformaldehida ILI b) mešavinu 43 ml formalina
• (37.5%) i 21 g (0.7 oz) kalijum permanganata po m3 sobe za dezinfekciju plinjenjem.
• Održavati temperaturu sobe na minimumu od 24°C (75.2°F) i vlažnost na minimalno
65%.
• Koristiti ventilator za cirkulaciju vazduha tokom korišćenja para da bi gas bolje
procirkulisao između jaja.
• Osigurati se da je sav gas potpuno nestao pre nego radnici ponovo uđu u
prostoriju da bi pomerili jaja. Nivoe gasa treba periodično proveravati koristeći
pogodan merni instrument.
Gde proces dezinfekcije parom formaldehida nije zakonski dozvoljen, treba razmotriti
alternativne metode dezinfekcije. Mnoge alternative formaldehidu su testirane tokom
godina. Sve imaju mane i većina zahteva istu brigu pri korišćenju kao i formaldehid
Odeljak 6
Procena alternativnih metoda formaldehidu
Postoje mnogi proizvodi u prodaji koji su odgovarajući za dezinfekciju jaja (uključujući
i dezinficijense na bazi hidrogen peroksida, sirćetne kiseline, kvaternernog amonijuma
i hlora). Pre implementacije bilo koje nove metode toplo se preporučuje testiranje
efikasnosti, kao i obuka u korišćenju opreme i hemikalija za proces i razgovor sa
dobavljačima.
Faktori koje treba razmotriti pri testiranju alternativa formaldehidu uključuju:
• Broj bakterija na ljusci jajeta pre i posle procesa čišćenja.
• Broj bakterija unutar jajeta posle čišćenja.
• Uticaj na kutikulu (koji se može videti pod UV svetlom).
• Valivost jajeta.
Testovi valivosti treba da uključe barem 1,000 jaja po grupi koja je prošla kroz
proces čišćenja. Polovinu jaja treba obraditi trenutnom metodom, a drugu polovinu
predloženom novom metodom. Idealno, test treba ponavljati tokom života jata i pri
različitim vremenima skladištenja jaja.
2013
103
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Briga o priplodnim jajima na farmi
Čišćenje prljavih jaja
Ukoliko nečistoća površine jajeta nije prevelika, može se skinuti nežnim grebanjem noktom ili u
slučaju mekanih fekalija, nežnim brisanjem čistim papirnim ubrusom. Treba paziti da se delovi
jajeta ne kontaminiraju pri tome. Jaja potom treba dezinfikovati (idealno parom formaldehida) i
poslati u inkubator jasno označena kao prljava.
Pranje priplodnih jaja nije dobra praksa. Ali pod određenim uslovima, pranje jaja može biti
neizbežno. Ukoliko je pranje neophodno sledeće stavke važe::
• Koristiti perač koji prska jaja ugrejanim rastvorom sredstva za dezinfekciju, pre nego
umakanje jaja u rastvor.
• Tečnost za pranje treba biti 41oC (106oF) – Ovim se osigurava da je voda uvek toplija od
najtoplijih jaja u grupi (Figura 97).
• Proces treba pratiti i beležiti, pažljivo pratiti trenutnu temperaturu i tempo kojim se menja
temperatura tečnosti za pranje.
• Uveriti se da je koncentracija sredstva za dezinfekciju iznad minimalnog preporučenog
nivoa efikasne koncentracije i da se rastvori u peraču redovno menjaju da bi se održala
željena koncentracija sredstva za dezinfekciju u njima.
• Pustiti jaja da se osuše pre stavljanja u skladište gde će se hladiti.
• Oprana jaja i dalje treba tretitrati gasom, ali ovo ne treba raditi dok se potpuno ne osuše.
Figura 97: Opseg temperatura jaja koja su prikupljena u drugoj turi sakupljanja - sva jaja su
izležena unutar prethodna 2 sata.
Termalna slika pokazuje opseg
temperatura
prikupljenih
iz
automatskog
gnezda.
nije bezbedno pretpostaviti da
su jaja jednakih temperatura
kada
se
odlučuje
koje
temperature treba biti sredstvo
za pranje prljavih jaja.
Uslovi pri odlaganju jaja
Kada se jaje izlegne, treba ga ohladiti da bi se rast ćelija embriona pauzirao. U idealnim
uslovima, sva priplodna jaja treba postaviti u inkubator u prvih 7 dana od nošenja jajeta.
Čuvanje na duže periode od 7 dana će rezultirati u opadanju broja pilića usled izumiranja ćelija
embriona i opadanju unutrašnjeg kvaliteta jaja, pogotovo kvaliteta albumena. Kada je duže
skladištenje neizbežno, niža temperatura skladišta će pomoći u održavanju dobrog kvaliteta
albumena i žumanca.
Temperatura
• Održavati temperaturu jaja istom kao pri prvobitnom hlađenju - paziti na varijacije u
temperaturi unutar skladišta tokom celog dana i kada se vrata ostave otvorena. Bitno je
usaglasiti temperature sa onima koje se koriste u transportu ka i skladištenja u inkubatoru.
Ovime će se izbeći kondenzacija i fluktuacija temperatura.
• Temperature pri skladištenju trebaju biti takve da se održi kvalitet unutrašnjosti jaja i da
se uspavani embrioni drže živim – dugo skladištenje treba biti na nižim temperaturama od
kratkog skladištenja (Tabela 19).
• Temperature skladištenja jaja na farmi treba prilagođavati u zavisnosti od promena u
vremenskom trajanju skladištenja.
• Skladište farme držati 2oC (4oF) toplije od skladišta u inkubatoru i temperaturu transportnih
kamiona između te 2 temperature. Ovo će smanjti šansu pojave kondenzata na jajima.
• Ne usmeravati ventilatore za grejanje ili hlađenje ka jajima.
104
2013
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Briga o priplodnim jajima na farmi
Tabela 19: Odnos dužine skladištenja i temperature skladišta
Period skladištenja
(dana)
Temperatura skladišta*
o
C (oF)
1-3
20-23 (68-73)
4-7
15-18 (59-64)
<7
12-15 (54-59)
> 13
* Vlažnost između 75 i 80%
12 (54)
Vlažnost
• Vlažnost skladišta za jaja treba biti između 75 i 80%, da jaja ne bi izgubila previše
vlage tokom skladištenja.
• Ako se hladnja jaja unesu u toplu i vlažnu atmosferu, kondenzacija će se pojaviti
na njima, kao što se vidi u Figuri 98. Za više informacija videti tačke rosišta i
kondenzacije u Dodacima.
• Uveriti se da je voda u ovlaživaču vazduha čista (statični rezervoari mogu podstaći
razvoj bakterija) i da se raspršivači dobro održavaju, tako da stvaraju finu maglu a
ne velike kapljice.
Odeljak 6
Figura 98: Kondenzacija na površini jajeta.
KLJUČNE TAČKE
• Čistoća gnezda i redovna/česta sakupljanja jaja su od velike važnosti. Bilo
kakvo jaje snešeno na fekalijama ili prljavštini može lako postati kontaminirano
bakterijama
• Postojaće mikrobi i na čistim ljuskama jaja. Ukoliko nema efikasne metode
dezinfekcije jaja pre nego ona dođu do inkubatora, ta jaja predstavljaju rizik higijeni
inkubatora i stopi preživljavanja i zdravlja embriona.
• Dezinfekcija parama formaldehida je najbolja metoda dezinfekcije ljuski jaja. Uveriti
se da su temperature, vlažnost i cirkulacija vazduha dobri i efikasni za tretman jaja
parom
• Pratiti bezbednosne procedure.
• Ukoliko je alternativa fomaldehidu potrebna, tada ta nova metoda treba da ubija
99% bakterija, virusa i gljivica na površini, ne povećava broj bakterija unutar jaja,
pravi minimalnu ili nikakvu štetu kutikuli jaja i da daje istu ili bolju stopu valivosti
jaja i kod mladih i kod starih jata i posle dugog skladištenja jaja.
• Pratiti i beležiti procedure pranja jaja. Ukoliko se ne postignu preporučeni uslovi
za pranje jaja, biti će visok nivo trulih jaja i kontaminacije u jajima koja su oprana i
smanjiće se stopa zdravih pilića i broj pilića koji se izlegne.
• Temperature skladišta na farmi treba prilagođavati po najstarjim jajima – sveža jaja
će se izleći normalno ako se čuvaju na nižim temperaturama, dok će starija jaja biti
oštećena ukoliko se čuvaju na višim temperaturama.
• Ukoliko je kondenzacija prisutna na jajima, ne tretirati ih parom i ne stavljati ih u
hladno skladište dok se ne osuše potpuno.
2013
105
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Briga o priplodnim jajima na farmi
Problemi koji dovode do trulih i jaja koja eksplodiraju
Ukoliko se u inkubatoru primeti velik broj trulih i jaja koja ekspodiraju, proveriti sledeće:
• Broj i stepen nečistoće na jajima koja se proizvode. Uveriti se da se gnezda i trake za
sakupljanje jaja redovno pregledaju i čiste odmah pošto se problem uoči.
• Podna jaja se ne peru pa mešaju sa jajima iz gnezda.
• Jaja se ne sakupljaju ili pakuju u prljave tacne.
• Kvalitet ljuske (povećan broj odbačenih i napuknutih jaja) je normalan za trenutnu starost
jata. Kvalitet ljuske može biti pod uticajem loše hrane ili respiratornih bolesti i ispoljiće se
kao naglo povećanje slomljenih ili odbačenih jaja.
• Temperatura sredstva za pranje jaja je 41°C (106oF).
• Oprana jaja se ne mešaju sa čistim jajima.
• Vlažna jaja se ne ostavljaju u skladištu.
• Ukoliko ovlaživač vazduha ima rezervoar, zameniti ga sa ovlaživačem koji uzima vodu iz
cevovoda. Isprati cevi ako ovlaživač nije dugo korišćen.
KLJUČNA TAČKA
• Ukoliko postoji velik broj trulih ili jaja koja eksplodiraju u inkubatoru, istražiti potencijalne
uzroke i preduzeti potrebne akcije.
106
2013
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Zahtevi u vezi sredine
Odeljak 7 - Zahtevi u vezi sredine
Objekat za useljavanje
Cilj
Pružiti izolovanu sredinu u kojoj se temperatura, vlažnost, ventilacija, dužina dana i jačina
svetlosti mogu podešavati i optimizovati tokom života jata da bi se postigao dobar reproduktivni
rezultat bez kompromitovanja zdravlja jedinki.
Osnovni principi
Lokacija Farme i Dizajn objekta moraju u obzir uzeti klimatske faktore i sisteme za rukovođenje
i upravljanje.
Lokacija farme i dizajn
Lokacija i dizajn farme (Figura 99) biće pod uticajem velikog broja faktora, među kojima su
lokalna ekonomija i propisi.
Klima
Opsezi temperature i vlažnosti lokalne klime će uticati koji tip objekta je najprikladniji (otvoreni
ili zatvoreni) i stepen potrebne kontrole mikroklime.
Odeljak 7
Figura 99: Primeri tipičnih postavki farme i lokacije koje imaju dobru biosigurnost.
Lokalni propisi i zakoni izgradnje
Lokalni propisi i zakoni izgradnje mogu postaviti ograničenja u dizajnu (npr visina, boja,
materijali za izgradnju) i treba ih proveriti što je ranije moguće. Lokalni zakoni takođe mogu
propisivati minimalnu razdaljinu od već postojećih farmi.
Biosigurnost
Veličina, relativni položaj i dizajn objekta treba da minimizuje prolaz patogena između i unutar
pojedinačnih jata. Politika lokacija jedne-starosti (nasuprot više-starosti) je preporučena. Dizajn
objekta mora omogućiti efikasne procedure čišćenja među jatima (videti odeljak Zdravlje i
biosigurnost).
2013
107
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Zahtevi u vezi sredine
Pristup
Lokacija farme mora biti pristupačna teškim vozilima kao što su kamioni sa hranom i za jaja
(širine puteva i okretnice moraju omogućiti pristup kamionima).
Lokalna topografija i vetrovi
Ove prirodne osobine okoline imaju velik značaj za otvorene objekte. Mogu se eksploatisati
da bi se minimizovao ulaz direktne sunčeve svetlosti i za optimalnu ventilaciju i rashlađivanje.
Otvorene objekte treba pozicionirati tako da je dužina objekta orijentisana istok/zapad da bi
se minimizovalo povećanje temperature sunčevim zracima kroz bočni zid. Ukoliko postoje
druge farme u blizini, koje predstavljaju povećan rizik bolesti prenosivih vazduhom, to takođe
treba uzeti u obzir. Najbolje je izgraditi farmu u izolovanom područiju barem 3.2 km (2 milje) od
najbliže farme živine ili drugih životinja koje bi mogle kontaminisati farmu.
Dostupnost struje i troškovi
Objektu sa kontrolisanom sredinom potreban je pouzdan izvor električne energjie radi
ventilacije, grejanja, osvetljenja i opreme za hranjenje na struju. Ključno je imati rezervni sistem/
generator (Figura 100) i alarm postavljen u slučaju nestanka struje.
Figura 100: Primer rezervnog generatora
Voda
Potrebna je zaliha čiste, sveže vode. (za više informacija o minimalnim prihvatljivim uslovima
nivoa minerala i bakterija u vodi videti odeljak o Zdravlju i Biosigurnosti).
Kanalizacija
Dizajn farme treba imati i odvojena odlagališta za kišnicu i otpadne vode objekta. Ovo je
nužan deo biosigurnosti i zaštite sredine; i sve više postaje zakonska obaveza (proveriti lokalne
zakone).
KLJUČNE TAČKE
• Dizajn farme treba odgovarati lokaciji, klimi i propisima izgradnje lokalnih vlasti.
• Lista bitnih pitanja u izgradnji farme:
Dostupnost vode i struje
Znanje lokalne topografije i vetrova
Pristupačnost
Biosigurnost
108
2013
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Zahtevi u vezi sredine
Dizajn objekta
Kontrolisani klimatski uslovi sredine
Objekti sa kontrolisanom sredinom (zamračeni) su preferirani u odnosu na otvorene objekte.
Pogotovo tokom odgoja, pošto ograničava varijacije usled uslova sredine, daje bolju kontrolu
dužine dana, omogućava kontrolu zrelosti i telesne težine i pomaže u stvaranju uniformnih jata.
Veličina i broj objekata
Prilikom određivanja broja odvojenih objekata za odgoj i objekata za proizvodnju, treba
razmotriti sledeće:
• Planiran broj jaja nedeljno.
• Broj jedinki potrebnih da bi se ovaj nivo proizvodnje ostvario.
• Površina potrebna za broj jedinki pri preporučenoj gustini naseljenosti.
• Šablon proizvodnje tokom faze proizvodnje.
• Vreme potrebno za čišćenje i dezinfekciju objekta.
• Preferirana/optimalna veličina objekta (određena potrebom da se jedinke održavaju u
odgovarajućoj sredini efikasnim upravljanjem ventilacijom unutar objekta).
• Broj objekata koje lokacija može podržati.
Gustina naseljenosti
Gustina naseljenosti će zavisiti od lokalnih propisa, klime, opreme i lokalne ekonomije.
Preporučene gustine naseljenosti se mogu naći u odeljku o Odgoju i Rukovođenju u Pronošenju.
Veličina objekta
Izabrana veličina objekta mora omogućiti da se dnevna količina hrane uniformno raspodeli po
objektu i da sve jedinke imaju pristup za maksimalno 3 minuta. Ovaj uslov mora biti ispunjen za
svaku pregradu/populaciju unutar objekta.
Osvetljenje
Izolacija spoljašnjeg svetla
U dizajn ventilacionog sistema treba inkorporisati sisteme za izolaciju od spoljašnjeg svetla.
Efikasne zamrake za svetlo treba postaviti na sve otvore za vazduh i ventilatore. Svetlosna
izolacija stvara restrikciju protoku vazduha i loš dizajn može biti poguban po rad ventilacionog
sistema i stoga po zdravlje jedinki.
Odeljak 7
Svetlo treba biti unifromno svugde u objektu. Intenzitet svetla i dužina trajanja mora biti po
preporučenim vrednostima (videti odeljak o Osvetljenju) i nad oba treba biti omogućena
kontrola i podesivost. Može se koristiti merač svetla radi merenja intenziteta svetla unutar
objekta u visini jedinki.
Intenzitet svetla ne treba prelaziti 0.4 luksa (0.04 kandela po stopi) tokom perioda mraka (videti
odeljak o Osvetljenju). Ovo mora biti u svim stadijumima rada ventilacionog sistema.
Toplotna izolacija
Toplotna izolacija pomaže u efikasnosti ventilacionog sistema. Količina izolacije koja je potrebna
zavisi od lokalnih klimatskih uslova tokom leta i zime i mora biti u skladu sa lokalnim zakonima.
Hermetičnost
Većina modernih objekata koristi ventilaciju sa negativnim pritiskom. Da bi ventilacioni sistem
bio efikasan, objekat mora biti dobro zatvoren da bi se onemogućila bilo kakvo nekontrolisano
propuštanje vazduha (objekat mora biti hermetički zatvoren). Ovo se mora uzeti u obzir prilikom
dizajniranja i izgradnje objekta. Posebnu pažnju treba posvetiti ulazima vazduha za tunel
ventilaciju jer su oni najčešće deo objekta sa najviše propustljivosti vazduha.
2013
109
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Zahtevi u vezi sredine
Ambijentalni uslovi
Lokalni klimatski uslovi će odrediti tip i veličinu ventilacionog sistema koji je potreban da bi se
održali prihvatiljivi klimatski uslovi objekta u kojem se nalaze jedinke (videti odeljak Ventilacija
za više informacija).
Grejanje
U većini klima na svetu, sistem grejanja je potreban da bi se temperatura objekta održala
na potrebnom nivou u hladnijim mesecima, pogotovo tokom faze odgoja. Delimični spisak
odgovarajuće opreme za grejanje uključuje koncentrisane grejače za fazu grejanja, grejače za
ceo objekat ili kombinaciju oba (Figura 101). Stvarna oprema koja je potrebna će zavisiti od
lokalne klime i dostpunosti goriva.
Figura 101: Primeri različitih grejnih sistema (s leva na
desno, plafonska grejalica, grejalica celog objekta i obična
grejalica).
Sistem grejanja treba da pruži dovoljni grejni kapacitet da održava temperaturu objekta na
željenom nivou i u hladnim periodima godine i da uz to omogućava potrebne nivoe ventilacije.
Toplota mora biti jednako raspoređena unutar objekta i treba je kontrolisati preko glavnog
sistema kontrole grejanja.
Biosigurnost
Prilikom dizajniranja objekta :
• Koristiti materijale koji se lako čiste.
• Glatki betonski podovi su lakši za dezinfekciju.
• Treba napraviti oblast od 1-3m (3-10 ft) širine betona ili šljunka oko objekta da bi se
obeshrabrili glodari da prolaze.
• Uveriti se da je objekat nedostupan divljim jedinkama.
Prilikom dizajniranja rasporeda farme:
• Osposobiti prostorije za tuširanje za osoblje koje ulazi i izlazi sa farme.
• Ukoliko će vozila ulaziti u prostor farme (što nije preporučljivo), napraviti kabinu za pranje ili
ekvivalentnu opremu čisćenja radi dezinfekcije vozila.
• Postaviti silose za hranu uz liniju ograde tako da kamioni sa hranom ne moraju da uđu na
farmu.
KLJUČNE TAČKE
• Lista bitnih pitanja u izgradnji objekta:
Tip kontrole klimatskih uslova (prirodna/kontrolisana)
Zahtevi proizvodnje jaja, broj jedinki i gustina naseljenosti
Osvetljenje i izolacija spoljašnjeg svetla
Toplotna izolacija
Grejanje
Biosigurnost
Ventilacija
110
2013
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Zahtevi u vezi sredine
Ventilacija
Cilj
Osigurati da su postignute dobri priplodni rezultati i odgovarajuće zdravlje jedinki održavanjem
dobrih uslova sredine.
Osnovni principi
Ventilacija se koristi da bi se postigla izolovana sredina unutar objekta koja će optimizovati
komfor jedinki, postići najbolji mogući biološki rezultat i održavati zdravlje jedinki. Ventilacioni
sistem pruža potrebne količine svežeg vazduha i izvlači višak vlage, gasova i nusprodukta
prenosivih vazduhom. Takođe doprinosi kontroli temperature i vlažnosti u svim uslovima i pruža
ujednačeni ambijent bez promaje u visini jedinki. Praćenje ponašanja jedinki je ključan deo
održavanja dobrog nivoa ventilacije.
Otvorena/prirodna ventilacija
Otvoreni (ili sa prirodno regulisanom ventilacijom) objekti oslanjaju se na slobodno strujanje
vaduha kroz objekat (Figura 102). Postizanje kontrolisanih uslova sredine unutar objekta
može biti teško za otvorene objekte i kao rezultat toga, doslednost i nivo proizvodnje jedinki
generalno bude niži od onog u zatvorenim objektima sa kontrolisanim uslovima.
Odeljak 7
Figura 102: Primer tipičnog otvorenog objekta.
Protok vazduha u otvorenim objektima je kontrolisan promenljivim visinama zavesa. Zavese
treba vezati za bočne zidove na dnu i otvarati od vrha na dole. Ovo će smanjiti vetrove i promaje
u visini jedinki.
Zavese treba otvarati sa obe stane objekta da bi se postigla unakrsna ventilacija. Ukoliko
postoji lagani vetar ili vetar menja pravac, zavese na obe strane objekta treba spustiti na istu
visinu. Ukoliko vetrovi konstantno dolaze sa jedne strane zgrade, zavese sa te strane treba
otvoriti manje nego na suprotnoj strani da bi se smanjile promaje. Ventilatori za cirkulaciju mogu
biti korišćeni da zamene prirodnu ventilaciju i da se poveća kontrola temperature unutar objekta
2013
111
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Zahtevi u vezi sredine
Providni materijali za zavese daju bolju mogućnost korišćenja prirodnog svetla tokom dnevnih
časova. Crne zavese se koriste u situacijama gde je potrebno isključiti dnevnu svetlost (na
primer da bi se pružilo zamračivanje tokom odgoja).
Postizanje odgovarajuće ventilacije tokom vrelog vremena može se pokazati teškim u otvorenim
objektima. Međutim, može se preduzeti nekoliko koraka da bi se minimizovao uticaj toplog
vremena. Među njima su:
• Smanjenje gustine naseljenosti jata
• Izolacija krova da bi se sprečio dolazak toplote sunca do jedinki. Nekad se može koristiti
voda da bi se ohladio krov. Ova strategija se mora pažljivo koristiti jer bilo kakva voda koja
pada sa krova može dovesti do povećanja vlažnosti vazduha.
• Korišćenje ventilatora za cirkulaciju da bi se stvorilo uniformno kretanje vazduha iznad jedinki
• Korišćenje ventilacionih tunela sa hlađenjem vodenom parom.
Objekte sa prirodnom ventilacijom treba praviti po specifikacijama širine tj 9-12 m (30-40 ft) i
minimalne visine do nastrešnica od 2.5 m (8 ft), da bi se obezbedio dobar protok vazduha.
Ventilacioni s
istemi sa negativnim pritiskom (Objekti sa kontrolisanim uslovima sredine)
Najmoderniji objekti sa kontrolisanim uslovima sredine koriste ventilaciju sa negativnim pritiskom.
Ovo znači da ventilatori izvlače vazduh iz objekta i svež vazduh se uvlači u objekat putem otvora
za vazduh. Ovo se zove ventilacija sa negativnim pritiskom zato što radi stvaranjem delimičnog
podpritiska unutar objekta.
Kada se stvori negativni pritisak (kako se vazduh unutar objekta izvlači), svež spoljašnji vaduh
ulazi jednako kroz sve otvore u objektu (Figura 103). Kako se povećava negativni pritisak, tako
se brzina vazduha koji ulazi u objekat povećava. Na ovaj način, pritisak se može koristiti da bi se
regulisala brzina ulazećeg vazduha i koliko daleko će se ulazeći vazduh unifromno kretati unutar
objekta pre nego se okrene i počne da sa spuštanjem ka podu.
Figura 103: Dijagram koji prikazuje protok vazduha kroz otvore u sistemu sa negativnim
pritiskom.
Negativni pritisak je efikasan samo ako je objekat hermetički zatvoren. U objektu koji
je hermetički zatvoren sav vazduh koji ulazi u njega ulazi kroz željene ulaze za vazduh i
nekontrolisana propuštanja vazduha će biti svedena na minimum.
Da bi se odredilo koliko je dobro zapečaćen (ili hermetički zatvoren) objekat, zatvoriti sva vrata i
otvore i upaliti jedan ventilator od 122 cm (48 in) / 127 cm (50 in) ili dva od 91 cm (36 in). Pritisak
unutar objekta ne bi trebao biti manji od 0.15 inča visine vodenog stuba (37.5 Pa). Pritisak se
može izmeriti bilo gde u objektu i treba biti ujednačen unutar njega.
112
2013
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Zahtevi u vezi sredine
Vazdušni pritisak unutar objekta treba pratiti redovno. Praćenje pritiska tokom vremena je korisno
sredstvo identifikacije curenja vazduha i dostupni su manometri koji su laki za korišćenje (Figura
104). Ukoliko vazdušni pritisak padne ispod preporučenog nivoa (0.15 inča visine vodenog stuba
37.5 Pa) treba istražiti razlog tome (npr. pokidani otvori ili pocepane zavese).
KLJUČNE TAČKE
• Da bi sistem negativnog pritiska radio kako treba objekat treba biti hermetički zatvoren.
• Pratiti pritisak tokom vremena da bi se otkrilo propuštanje vazduha u objekat. Ako pritisak
padne ispod željenog nivoa rešiti problem što je brže moguće.
Odeljak 7
Figura 104: Manometar koji se koristi za praćenje vazdušnog pritiska unutar objekta (Očitavanje
ovog manometra je jednako 0.15 inča vodenog stuba).
Minimalna ventilacija
Dokle god su jedinke prisutne u objektu, nužno je držati ventilaciju upaljenu barem minimalnu
dužinu vremena – bez obzira od spoljašnjih uslova. Tokom hladnog vremena ili perioda grejanja,
Minimalna ventilacija je preporučena. Minimalno trajanje ventilacije je regulisano tajmerom, ne
termostatom ili senzorom temperature. Svrha minimalne ventilacije je da se održi dobar kvalitet
vazduha i izbaci višak vlage. Ventilatori za izvlačenje (uobičajeno 91 cm [36 in] veličine) koji rade
po tajmeru ciklusa (upaljen/ugašen) uvlače vazduh u objekat kroz otvore u bočnim zidovima ili
na plafonu. Preporučeno je da se koristi tajmer od 5 minuta (Figura 105). Ovo će pomoći pri
smanjenju opsega razlika u uslovima sredine unutar objekta.
Figura 105: Primer tajmera.
2013
113
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Zahtevi u vezi sredine
Otvori za vazduh trebaju funkcionisati na bazi negativnog pritiska i usmeravati hladan vazduh od
jedinki ka vrhu plafona gde se sakuplja najtopliji vazduh u objektu. Ovo omogućava regulaciju
temperature vazduha koji dolazi do jedinki na podu (Figura 106).
Figura 106: Pravilan protok vaduha prilikom minimalne ventilacije.
Gde plafon ima prepreke na putu kretanja vazduha, biće neophodno postaviti otvore sa krilima
radi regulisanja protoka vaduha ispod prepreke, ali da ipak ide do vrha krova (Figura 107). Bez
krilaca, ulazeći hladan vazduh će se odbijati o smetnje ka jedinkama.
Figura 107: Krilce postavljeno na otvor za vazduh.
Otvore za vazduh treba otvoriti barem 5 cm (2 in) da bi protok vazduha u objekat bio
efikasan. Međutim, u većini objekata, ako otvori na bočnim zidovima mogu da se otvore 5
cm (2 in) kada je uključena Minimalna ventilacija, negativni pritisak unutar objekta će biti
prenizak i brzina kojom hladan vazduh ulazi će biti smanjena, time povećavajući rizik da
pada direktno na jedinke. Generalno, za minimalnu ventilaciju,ne treba otvoriti sve otvore.
Samo neki trebaju biti u upotrebi, a ostali zatvoreni. Otvori koji se koriste moraju biti
ujednačeno rasprostranjeni po objektu. Tačna podešavanja unutar objekta mogu se odrediti
korišćenjem testovima dimom. Kao alternativa, mogu se koristiti trake od audio kaseta koje
vise sa plafona na svakih 1-1.5 m (3-5 ft) ispred otvora za vazduh pa do vrha objekta da bi
se utvrdilo da je pritisak pogodan. Ukoliko je pritisak prenizak, hladan vazduh koji ulazi će
padati direktno na jedinke (Figura 108) i broj ulaza vazduha koji su otvoreni treba smanjiti.
114
2013
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Zahtevi u vezi sredine
Figura 108: Ilustracija toka vazduha u objekat. Slika sa leve prikazuje pravilan protok vazduha
prilikom minimalne ventilacije, a slika sa desne loš protok vazduha tokom iste.



  











 

    


Jedini način utvrđivanja povoljne jačine ventilacije koja se koristi je čestim obilaskom objekta.
Procenu sredine treba izvršiti svaki put kada rukovodilac poseti farmu. Tokom posete,
rukovodilac treba da zapazi i uzme u obzir momente kao što su ponašanje jedinki i nivoe prašine.
Na osnovu ovih zapažanja, može se doneti odluka da li je Minimalna ventilacija odgovarajuća.
Kalkulacija za podešavanje tajmera minimalne ventilacije
Koraci kojima se određuju podešavanja tajmera za ostvarivanje minimalne ventilacije su dati
ispod. Potpuno odrađen primer kalkulacije se može videti u Dodacima. Preporučene stope
minimalne ventilacije po jedinki su date u Tabeli 20.
Odeljak 7
KLJUČNE TAČKE
• Najvažnije je omogućiti ventilaciju objekta bez obzira na spoljašnje uslove.
• Minimalna ventilacija se koristi za mlade piliće, noć i zimsku ventilaciju.
• Minimalnu ventilaciju treba pokretati tajmerom.
• Broj otvora za vazduh i veličina otvora trebaju postići dovoljno visoku brzinu vazduha da
hladan vazduh ne bi padao direktno na pod.
• Pri postavljanju otvora za minimalnu ventilaciju, najmanja veličina otvora treba da bude 5
cm (2 in).
• Pratiti protok vazduha i ponašanje jedinki da bi se utvrdilo da li su podešavanja dobra.
Pre 1 nedelje (7 dana), brzina na nivou poda ne sme biti više od 0.15 m/sek (30 ft/min).
Tabela 20: : Približne minimalne stope ventilacije po jedinki.
2013
Starost
Metar kubni na sat
(m3/h/jedinki)
Kubna stopa po minuti
(KSM/jedinki)
1-8 nedelja
0.16
0.10
9-15 nedelja
0.42
0.25
16 – 35 nedelja
0.59
0.35
36 nedelja – kraj jata
0.76
0.45
115
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Zahtevi u vezi sredine
Prvi korak: Odrediti potrebnu minimalnu stopu ventilacije (može se koristiti Tabela 20 kao vodič).
Tačna stopa će varirati u odnosu na teperaturu i za svaki objekat sa živinom ponaosob, pa i sa
tipom ventilatora.
Drugi korak: : Izračunati ukupnu stopu ventilacije za ceo objekat:
Ukupna Minimalna ventilacija = (minimalna stopa ventilacije po jedinki) x (broj jedinki u objektu)
Treći korak: Izračunati procenat vremena koji će ventilatori biti uključeni:
Procenat vremena = (Ukupna potrebna ventilacija)
(Ukupni kapacitet ventilatora na raspolaganju)
Četvrti korak 4: Pomnožiti procenat vremena koji je potreban da ventilatori rade sa ukupnim
ciklusom tajmera ventilatora da bi se dobil vremensko trajanje koje je potrebno da ventilatori
rade u svakom ciklusu.
Prelazna ventilacija
Prelazna ventilacija se koristi kada je temperatura objekta iznad željene (ili podešene)
temperature, ali još nije dovoljno toplo ili jedinke još uvek nisu dovoljno stare, da bi se
koristila Tunel ventilacija. Prelazna ventilacija je proces čiji je pokretač temperatura. Kako se
temperatura objekta povećava iznad željene tačke, sistem ventilacije treba podesiti tako da
se prekine Minimalna ventilacija (pomoću tajmera) i da započne kontinualna ventilacija radi
kontrole temperature (Prelazna ventilacija).
Prelazna ventilacija funkcioniše slično minimalnoj ventilaciji: otvori za vazduh na bazi
negativnog pritiska usmeravaju ulazeći vazduh pri određenoj brzini, od jedinki ka vrhu krova
objekta gde se meša sa vrelim unutrašnjim vazduhom pre nego što opet padne na nivo poda.
Sa prelaznom ventilacijom veći kapacitet ventilatora daje veću zapreminu mešanog vazduha i
Prelazna ventilacija zahteva više otvora za vazduh u odnosu na minimalnu ventilaciju (Figura
109). Generalni vodič za prelaznu ventilaciju je otvoriti dovoljno vazdušnih otvora da se koristi
približno 40-50% kapaciteta ventilatora tunel ventilacije.
Figura 109: Tipičan protok vazduha tokom prelazne ventilacije.
Bočni vazdušni
otvori
Sidewall
air inlets
Ventilatori
vazdušnog
tunela
Tunnel
fans
Otvori
za air
tunel
vazduha
Tunnel
inlets
(zatvoreni)
(closed)
KLJUČNE TAČKE
• Prelazna ventilacija se koristi kada je potrebna veća od minimalne količine razmene vazduha.
116
2013
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Zahtevi u vezi sredine
Tunel ventilacija
Tunel ventilacija se koristi da bi se jedinke osećale ohlađeno. Figura 110 prikazuje objekat sa
tipičnom tunel ventilacijom.
Figura 110: Primer objekta sa tipičnom tunel ventilacijom.
Sistem koristi ventilatore (uobičajeno 122 cm [48 in] ili 127 cm [50 in]) na jednom kraju objekta
i otvore za vazduh na drugom. Velike zapremine vazduha se kreću po dužini objekta, vršeći
razmenu vazduha u objektu za kratak period vremena (Figura 111).
Figura 111: Protok vazduha u objektu sa tunel ventilacijom.
Promena sa prelazne ventilacije na tunel ventilaciju treba da se uradi kada se jedinkama pojavi
potreba za hlađenjem efektom vetra. Toplota koju stvaraju jedinke se otklanja i stvara se
efekat hladnoće od vetra koji omogućava jedinkama da osećaju temperaturu koja je niža od
one koju pokazuje termometar ili senzori. Za bilo koju brzinu vetra, mlađe jedinke koje nisu još
dobile kompletan pernati pokrivač će osećati veću hladnoću vetra nego starije jedinke i stoga
su podložnije efektima vetra. Posle 7 nedelja starosti očekuje se da su sve jedinke potpuno
pokrivene perjem i efekti hladnoće vetra su manji.
Odeljak 7
Temperatura koju jedinke osećaju tokom rada tunel ventilacije je poznata kao efektivna
temperatura. Efektivna temperatura je rezultat raznih faktora među kojima su starost jedinki,
brzina vetra, temperatura suvog vazduha i relativna vlažnost. Efektivna temperatura se ne može
izmeriti tako da radi određivanja da li je hladno ili prevruće, treba posmatrati jedinke i njihovo
ponašanje tokom rada tunel ventilacije.
Kada se Tunel ventilacija koristi za rashlađivanje, jedinke će migrirati (pomerati se) ka hladnijem
kraju gde vazduh ulazi u objekat. Ukoliko objekat sa jedinkama za parenje nije rutinski podeljen
u pregrade (koje će onemogućiti migraciju) treba razmotriti dodavanje odeljaka za migriranje.
2013
117
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Zahtevi u vezi sredine
KLJUČNE TAČKE
• Tunel ventilacija rashlađuje jedinke putem protoka vazduha visokih brzina
• Tunel ventilacija kontroliše efektivnu temperaturu koju jedinke osećaju,koja se može
proceniti samo putem posmatranja ponašanja jedinki
• Ukoliko dizajn objekta dozvoljava samo tunel ventilaciju, tada treba vrlo oprezno pristupati
mladim jedinkama koje nisu još dobile potpun pernati pokrivač. Mlade ptice će osećati veći
efekat hladnoće vetra nego starije jedinke za određenu brzinu vetra i stoga su podložnije
efektima rashlađivanja vetrom.
• Ključno je posmatrati ponašanje jedinki.
Kalkulacije za tunel ventilaciju
Koraci kojima se utvrđuje potreban broj ventilatora je dat ispod. Potpuno odrađen primer može
se naći u Dodacima.
Prvi korak: Odrediti kapcitet ventilatora koji je potreban za određenu brzinu vetra.
Potreban kapacitet ventilatora = (željena brzina vetra) x (površina poprečnog preseka)
Gde su:
• Željena brzina vetra (minimum):
» 2.03 metra po sekundi (m/s) ili 400 stopa u minuti (fpm) za odgoj.
» 2.54 metra po sekundi (m/s) ili 500 stopa u minuti (fpm) za fazu proizvodnje.
• Površina poprečnog preseka = (0.5 x W x R) + (W x H) (videti Figuru 112).
• Površina poprečnog preseka je efektivna površina kroz koju vazduh protiče niz dužinu
objekta. Ukoliko ima drugih velikih prepreka kao što su gnezda u objektu, tada se površina
ovih prepreka treba oduzeti od ukupne površine poprečnog preseka.
Figura 112: Visina objekta (H), širina (W), krov (R) radi računanja površine poprečnog preseka
za kalkulacije za tunel ventilaciju.
R
H
W
Drugi korak: Odrediti potreban broj ventilatora.
Broj ventilatora
=
(Potreban ukupan kapacitet ventilatora)
((Kapacitet jednog ventilatora u radu)
Gde su:
• Kapacitet jednog ventilatora u radu - kapacitet pod pretpostavljenim pritiskom na kojem će
raditi.
• Kao vodilja za tunel ventilaciju sa saćima za hlađenje, koristiti kapacitet ventilatora na
radnom pritisku od 37.5 Pa (0.15 inča vodenog stuba).
118
2013
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Zahtevi u vezi sredine
Sistemi za rashlađivanje sa isparavanjem
Sistemi za rashlađivanje koji se koriste isparavanjem poboljšavaju uslove sredine
tokom toplog vremena i pojačavaju efekat tunel ventilacije. Vazduh se hladi kako ulazi
u objekat i kako putuje kroz isti. Sistemi rashlađivanja isparavanjem se uobičajeno
koriste kada temperature pređu 27ºC (81ºF). Efikasnost ovih sistema zavisi od
relativne vlažnosti vazduha.
Postoje 2 glavna tipa hlađenja isparavanjem – hlađenje raspršivanjem ili saćima za
hlađenje.
Hlađenje raspršivanjem (zamagljivanje)
Hlađenje raspršivanjem ili maglom se sastoji od prskalica koje su raspoređene po
objektu (Figura 113) i često se kategorišu kao prskalice visokog ili niskog pritiska.
Raspršivači moraju biti postavljeni blizu otvora za vazduh da bi se maksimizovala
brzina isparavanja i dodatne raspršivače treba postaviti kroz ceo objekat.
Sistemi za prskanje vode pod visokim pritiskom rade na 28-41 bara (400-600 psi) i
stvaraju vrlo finu maglu sa veličinom kapljice od 10-15 mikrona. Bolje rashlađivanje se
može postići korišćenjem sistema sa visokim pritiskom nego sistema sa niskim.
Sistemi sa pravljenjem magle niskog pritiska rade na 7-14 bara (100-200 psi) i stvaraju
veličinu kapljica veću od 30 mikrona. Zbog niskog pritiska na kojem rade, veličina
kapljica koje stvara ovaj sistem je veća nego sistem sa visokim pritiskom i kao rezultat
toga može uzrokovati mokru prostirku
Odeljak 7
Figura 113: Primer sistema sa prskalicama za rashlađivanje.
Saća za hlađenje
U sistemima sa saćima za hlađenje, vazduh koji se uvlači u objekat se hladi kroz filter
natopljen vodom (saće za hlađenje) pomoću ventilatora za tunel ventilaciju (Figura 114).
Figura 114: Primer saća za hlađenje.
2013
119
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Zahtevi u vezi sredine
Kalkulacija površine saća za hlađenje (potpuno odrađen primer dat u Dodacima):
Veličina saća za hlađenje
=
(Kapacitet ventilatora tunela)
(Brzina vazduha u saću)
Gde:
• Je površina saća za hlađenje celokupna površina potrebna za njih. Po pola ove površine se
obično postavlja na svaki prednji kraj zida gde su ulazi vazduha.
• Kapacitet tunel ventilatora je ukupni operacioni kapacitet.
• Brzina vazduha u saću je brzina vazduha pri prolasku kroz saće. Kao vodič:
• Za 100 mm (4-in) debelo saće, koristiti 1.27 m/s (250 fpm)
• Za 150 mm (6-in) debelo saće, koristiti 1.91 m/s (375 fpm)
Zato što sistemi sa isparavanjem povećavaju vlažnost vazduha, preporučuje se da se hlađenje
isparavanjem isključi ako vlažnost vazduha postane veća od 70-80%.
KLJUČNE TAČKE
• Sistemi za hlađenje isparavanjem pospešuju rad tunel ventilacije.
• Hlađenje isparavanjem povećava vlažnost vazduha. Bitno je da rad sistema bude određen
temperaturom i vlažnošću vazduha, da bi se osiguralo zdravlje jedinki.
• Nije preporučljivo koristiti hlađenje isparavanjem kada vlažnost vazduha pređe 70-80%.
120
2013
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Zahtevi u vezi sredine
Osvetljenje
Cilj
Da se postigne optimalan rezultat pri reproizvodnji kroz dobro osvetljenje (ciklus dana i intenzitet
svetla) i fotostimulacije (povećanja u dnevnoj svetlosti) pri određenom dobu i telesnoj težini.
Osnovni principi
Svi brojlerski roditelji su izleženi fotorefraktorni. Ovo znači da ne reaguju dobro na stimulacionu
(dugu ili ≥ 11 sati) dužinu dana. Sposobnost reakcije na stimulacionu dužinu dana zavisi od toga
da li su jedinke inicijalno izložene periodu neutralnog ili kratkog dana (8 sati); barem 18 nedelja
za tipično odgojene brojlerske roditelje. Velike dužine dana (≥ 11 sati) tokom perioda odgoja
treba izbegavati jer će odložiti seksualni razvoj, smanjiti broj jaja i povećati težinu jaja.
Posle dugog izlaganja dugim dana, jedinke postaju odrasle fotorefraktorno. Ovo znači da više
ne reaguju na stimulacionu dužinu dana i proizvodnja počne da opada.
Osvetljenje za brojlerske roditelje ima za cilj da ukloni fotorefraktornost kod mladih i da osigura
da su jedinke fotosenzitivne i da mogu pozitivno reagovati na stimulacione dužine dana, na
način koji pospešuje fazu proizvodnje.
Osvetljenje tokom faze grejanja
Bez obzira na tip objekta, prva 2 dana posle useljavanja jedinkama treba dati 23 sata svetla
i 1 sat mraka. Ovo će pomoći razvoj i podsticati aktivnost hranjenja. Gde se zatvoreni tip
(sa kontrolisanom sredinom) objekta koristi tokom odgoja, dužina dana se postepeno treba
spuštati na 8 sati do 10 dana starosti.
Programi osvetljenja i tip objekta
Različiti tipovi objekata u odgoju i/ili fazama proizvodnje znače da postoje 3 uobičajene
kombinacije osvetljenja sredine:
1. Zatvoren objekat za odgoj (sa kontrolisanom sredinom) i zatvoren objekat za fazu
proizvodnje (sa kontrolisanom sredinom).
2. Zatvoren (sa kontrolisanom sredinom) ili zamračen objekat za odgoj i otvoren (prirodna
sredina) objekat za proizvodnju.
3. Otvoren objekat za odgoj (prirodna sredina) i otvoren objekat za fazu proizvodnje (prirodna
sredina).
Odeljak 7
Intenzitet svetla u prostoru faze grejanja tokom prvih par dana treba da bude jak (80-100 luksa
[8-10 kandela po stopi]) da bi se osiguralo da jedinke pronađu hranu i vodu, ali od 6 dana
nadalje intenzitet treba smanjiti na između 30 i 60 luksa (3-6 kandela po stopi) u objektima sa
kontrolisanom sredinom i 60-80 luksa (6-8 kandela po stopi) u otvorenim objektima.
Preporučeni programi osvetljenja za svaku od 3 kombinacije su dati na sledećoj strani.
Svi programi osvetljenja će postići 5% proizvodnje sa 25 nedelja starosti. Ukoliko je ciljna
proizvodnja drugačija od 5% sa 25 nedelja, tada se starost sa kojom se počinje sa prvim
povećanjem svetla treba prilagoditi u skladu sa tim. Tipično, biće potrebno između 14 i 21 dan
od fotostimulacije do 5% proizvodnje jaja, a lakšim jedinkama će biti potrebno više vremena da
počnu da nose jaja nego težim.
2013
121
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Zahtevi u vezi sredine
Programi osvetljenja za odgoj i proizvodnju u objektima sa kontrolisanom sredinom
Objekti sa kontrolisanom sredinom tokom odgoja omogućavaju veću kontrolu dužine dana.
Sposobnost kontrole dužine dana tako da bi jedinke imale konstantan kratak dan od 10. dana
starosti rešava mnoge probleme u proizvodnji (na primer, odloženu seksualnu zrelost, visoke
telesne težine koka, lošu uniformnost jata i veliku konzumaciju hrane) i daje bolju kontrolu nad
nepoželjnim ponašanjem. Broj abnormalnih jaja i rizik prolapsususa, raskvocavanje i jejčani
peritonitis i drugi uslovi koji smanjuju zdravlje i rezultate mogu se smanjiti obezbeđivanjem da:
• Su jedinke na ciljnoj telesnoj težini za njihovu starost.
• Jedinke imaju dobru uniformnost telesne težine.
• Da se prate programi osvetljenja dati u Tabeli 21.
Postizanje zadovoljavajuće proizvodnje jedinki koje su čuvane u objektima sa kontrolisanom
sredinom (Figura 115) zavisi od toga koliko je svetlosno izolovan objekat. Treba preduzeti mere
predostrožnosti da bi se izbegao ulazak svetla kroz otvore za vazduh, kućišta ventilatora, vrata
itd. i treba vršiti redovne provere da bi se proverila efikasnost svetlosne izolacije.
Figura 115: Tipičan objekat sa kontrolisanom sredinom sa potpunom kontrolom osvetljenja u
kojem se može regulisati intenzitet svetla do maksimalno 0.4 luksa (0.04 kandela po stopi) u
periodu mraka.
Svetlosna izolacija ima najveći značaj tokom odgoja, kada jedinke treba da iskuse period kratkih
dana (8 sati) pre nego mogu reagovati na povećanje dužine dana pred fazu proizvodnje.
Tabela 21 opisuje preporučeni program osvetljenja za jedinke koje se nalaze u objektima sa
kontrolisanom sredinom. U odgoju, konstantna dužina dana od 8 sati se uspostavlja do 10 dana
starosti i održava se do fotostimulacije (prebacuje je se na stimulativnu dužinu dana).
Da bi se postiglo preporučenih 5% proizvodnje, fotostimulacija ne treba početi pre 147 dana
(21 nedelje) starosti. Tačna starost kada treba početi sa povećanjima dužine dana sa kratkih
(8 sati) na duge (≥ 11 sati) zavisi od prosečne telesne težine jata i uniformnosti jata. Procenu
uniformnosti treba napraviti sa 140 dana starosti ili približno nedelju dana pre prvog povećanja
dužine dana.
Kod jata nedovoljne težine (100 g [0.22 lbs] ili niže od preporučene ciljne težine za datu starost)
ili nejednakih jata (CV% veći od 10) treba odložiti fotostimulaciju (za barem nedelju dana).
Prelaz na duge dane pre nego što su sve jedinke izgubile fotorefraktornost može odložiti
seksualni razvoj u onim jedinkama koje još imaju osobine fotorefraktornosti. Ovo će rezultovati
u seksualno nejednakom jatu sa slabim stopama špica proizvodnje i jatima kod kojih je jako
teško regulisati ishranu.
122
2013
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Zahtevi u vezi sredine
Tabela 21: Programi osvetljenja za objekte sa kontrolisanom sredinom za odgoj i objekte sa
kontrolisanom sredinom za fazu proizvodnje.
DUŽINA DANA
Za jata sa različitim CV%
Sa 140 dana (20 Nedelja)
STAROST
Dana
Nedelja
Intenzitet svetla†
DUŽINE DANA U FAZI GREJANJA*
(Sati)
CV 10% ili manji
CV >10%
1
23
23
2
23
23
3
19
19
4
16
16
5
14
14
6
12
12
7
11
11
8
10
10
9
9
9
80-100 luksa (8-10 kandela/stopi)
u zoni grejanja.
10-20 luksa (1-2 kandela/stopi)
u objektu.
30-60 luksa (3-6 kandela/stopi)
u zoni grejanja.
10-20 luksa (1-2 kandela/stopi)
u objektu.
DUŽINE DANA U FAZI ODGOJA
(Sati)
8
8
10-20 luksa (1-2 kandela/stopi).
DUŽINE DANA U FAZI
PROIZVODNJE
(Sati)
Dana
Nedelja
147
21
11‡
8
154
22
12‡
12‡
161
23
13‡
13‡
168
24
13‡
13‡
175
25
13
13
30-60 luksa (3-6 kandela/stopi).
* Konstantne dane od 8 sati treba postići do 10 dana starosti. Međutim, ukoliko su se redovno pojavljivali problemi sa povećanjem telesne težine,
redukcija na konstantnu dužinu dana treba biti postepenija tako da se dan od 8 sati dostigne do 21. dana starosti.
† Prosečan intenzitet unutar objekta ili pregrade izmeren u visini glave jedinke. Intenzitet meriti barem 9 ili 10 puta i u merenja uključiti i ćoškove,
ispod lampi i između lampi. Tokom tamnog perioda (tumačenog kao noć) treba postići intenzitet svetla od ≤ 0.4
luksa (0.04 kandela po stopi). Idealno, varijacije intenziteta svetla ne smeju preći 10% unutar celog objekta.
‡ Dužinu dana moguće je naglo povećati u jednom koraku bez negativnog uticaja na ukupnu proizvodnju jaja (špic može biti veći, a održavanje
nosivosti slabije) pdo uslovom da je jato na ciljnoj telesnoj težini i da je uniformno (CV ≤ 10%). ).
Odeljak 7
10-147
Tokom faze proizvodnje, ne postoji nikakva prednost u većoj dužini dana od 13 ili 14 časova
u bilo kojem stadijumu (gde je izolacija svetla dobra, nema potrebe ići iznad 13 časova). Više
od 14 sati svetla će ubrzati početak zrele fotorefraktornosti i rezultiraće slabijim stopama
proizvodnje na kraju ciklusa. Pružanje manje od 13 sati će rezultirati povećanjem broja podnih
jaja jer će jedinke početi sa nošenjem jaja pre nego se svetla upale.
Petlovi odgojeni po preporučenom profilu telesnih težina i programu osvetljenja neće zahtevati
povećanja u dužini dana pre koka. Postizanje profila ciljnih telesnih težina će osigurati
sinhronizaciju seksualne zrelosti oba pola (videti odeljak Rukovođenje u pronošenju).
2013
123
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Zahtevi u vezi sredine
Intenzitet svetla (luminescencija) u fazi proizvodnje
Preporučeno je da se povećanja u intenzitetu svetla učine u isto vreme kada se produžuje dan.
Međutim, ukoliko su jedinke postigle ciljne telesne težine i imaju dobru uniformnost (CV ≤ 10%),
tada je povećanje u dužini dana ono što stimuliše seksualnu zrelost i optimizuje proizvodnju
koja sledi nakon toga, a ne promene u intenzitetu svetla. Dokle god je minimalni intenzitet svetla
u visini glave jedinke veći od 7 luksa (0.7 kandela po stopi), promene u intenzitetu svetla kada
se jedinke premeste iz objekta za odgoj u objekat za fazu proizvodnje će imati minimalan efekat
na seksualni razvoj i posledičnu proizvodnju jaja. Preporučeni prosek intenziteta svetla u visini
glave jedinke u objektu za proizvodnju je između 30 i 60 luksa (3 i 6 kandela po stopi). Ovaj jači
intenzitet je preporučen da bi se podstaklo korišćenje gnezda i da bi se podstakla proizvodnja
priplodnih jaja, smanjujući broj jaja snešenih van gnezda na minimum.
KLJUČNE TAČKE
• Najbolji odgovor na povećanja dužine dana se može dobiti samo ako se prati odgovarajući
profil telesnih težina tokom perioda odgoja i postignu dobra uniformnost jata i odgovarajuća
ishrana.
• Jedinkama treba pružiti konstantan kratak dan (8 sati) od 10 dana starosti.
• Barem 18 nedelja kratkih dana (8 – 10 sati) su potrebni tokom odgoja da bi se uklonio efekat
mlade fotorefraktornosti i da bi se osiguralo da su sve jedinke fotosenzitivne kada se uvedu
stimulacione dužine dana (≥ 11 sati).
• Prosek intenziteta svetla od 10-20 luksa (1-2 foot candles) u visini glave jedinki treba biti
uspostavljen u periodu odgoja od 10 dana starosti.
• Objekti moraju biti svetlosno izolovani tako da ne bude više od 0.4 luksa (0.04 kandela
po stopi) tokom perioda mraka. Bilo kakav prodor svetla treba ispraviti odmah da bi se
osiguralo da jedinke ne iskuse duge dane u fazi odgoja.
• Reproduktivni odgovor jedinki je na maksimalnom nivou kada se uspostavi dan od 13 do
14 sati u fazi proizvodnje. Ovo će odložiti početak zrele fotorefraktornosti i minimizovaće
pojave podnih jaja, obezbeđujući da se jaja nose tek pošto se svetla upale.
• Pružiti prosek intenziteta svetla od 30-60 luksa (3-6 kandela po stopi) u visini glave jedinki
tokom faze proizvodnje.
• Obezbediti da petlovi i koke budu sinhronizovani po pitanju stepena seksualne zrelosti tako
što će se koristiti isti program osvetljenja tokom odgoja i jedinke održavati u profilu telesne
težine koji im je postavljen.
Programi osvetljenja za objekte za odgoj sa zamračivanjem i otvorenim objektima za
proizvodnju
Tamo gde se praktikuje prelaz sa odgoja sa kontrolisanom sredinom na otvoren objekat za
proizvodnju (Figura 116) dužinu dana održavati na 8 ili 9 sati (videtiTabelu 22) od 10 dana
starosti dok jato ne bude fotostimulisano. U mestima gde se često pojavljuju problemi kao što
su prolapsus ili visoka stopa smrtnosti pre špica proizvodnje, može biti korisno odgajati jedinke
na 10-časovnom danu.
Figura 116: Primer otvorenog (sa prirodnom sredinom) objekta za proizvodnju.
124
2013
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Zahtevi u vezi sredine
Jato treba premestiti u otvoren objekat (odgoj u jednom i proizvodnja u drugom
objektu) ili treba otvoriti zavese za zamračenje (u objektima sa “jednodnevni do kraja
jata” sistemom) u isto vreme kao kada je i prvo povećanje svetla dato (147 dana [21
nedelja] ukoliko je željena starost za postizanje 5% proizvodnje sa 25 nedelja).
Reproduktivni rezultate se ne povećavaju ukoliko se jedinkama da duži dan od 14 sati
tokom perioda proizvodnje. Međutim, tamo gde se jedinke drže u otvorenim objektima
u prostorima gde najduža dužina dana prelazi 14 sati, može se povećati spoj između
prirodnog i veštačkog svetla preko 14 sati, da bi se izjednačilo sa najdužom prirodnom
dužinom dana. Ovo će sprečiti jedinke da osete smanjenje u dužini dana pošto se
najduži prirodni dan dogodio sredinom leta.
Da bi se obezbedila sinhronizacija seksualnog razvoja, odgajati koke i petlove po istom
programu osvetljenja.
Tabela 22: Programi osvetljenja za odgoj u objektima sa kontrolisanom sredinom i
otvorenim objektima za fazu proizvodnje.
PRIRODNA DUŽINA DANA
(sati) sa 147 dana (21 nedelju)
9
11
12
13
14
15
DUŽINA DANA U FAZI GREJANJA (sati) ‡
1
23
23
23
23
23
23
23
2
23
23
23
23
23
23
23
3
19
19
19
19
19
19
19
4
16
16
16
16
16
16
16
5
14
14
14
14
14
14
14
6
12
12
12
12
12
12
12
7
11
11
11
11
11
11
11
8
10
10
10
10
10
10
11
9
9
9
9
9
10
10
10
Starost (dana)
10-146
INTENZITET
SVETLA†
80-100 luksa (8-10 kandela po stopi) u
zoni grejanja.
10-20 luksa (1-2
kandela po stopi) u
objektu.
60-80 luksa (6-8
kandela po stopi) u
zoni grejanja
10-20 luksa
(1-kandela po stopi)
u objektu.
DUŽINA DANA U ODGOJU (sati)
8
Starost
8
8
8
9
9
9
10-20 luksa
(1-2 kandela po
stopi).
Odeljak 7
Starost (dani)
10
DUŽINA DANA U PROIZVODNJI (sati)*
(dana)
(Ned)
147
21
12#
12#
12#
13#
14
14
15§
154
22
13#
13 #
13#
13#
14
14
15§
161
23
14
14
14
14
14
14
15§
Veštačko osvetljenje
30-60 luksa
(3-6 kandela po
stopi).
‡ Konstantne dane od 8 sati treba postići do 10 dana starosti. Međutim, ukoliko su se redovno pojavljivali problemi sa povećanjem
telesne težine, redukcija na konstantnu dužinu dana treba biti postepenija tako da se dan od 8 sati dostigne do 21. dana starosti.
† Prosečan intenzitet unutar objekta ili pregrade izmeren u visini glave jedinke. Intenzitet meriti barem 9 ili 10 puta i u merenja uključiti
i ćoškove, ispod lampi i između lampi.
# Dužinu dana moguće je naglo povećati u jednom koraku bez negativnog uticaja na ukupnu proizvodnju jaja (špic može biti veći, a
održavanje nosivosti slabije) pdo uslovom da je jato na ciljnoj telesnoj težini i da je uniformno (CV ≤ 10%).
§ Nema koristi dana većeg od 14 sati. Ukoliko je najduža dužina dana veća od 14 sati, kombinacija prirodnog i veštačkog svetla treba
biti povećana da bi se ujednačila sa najdužim očekivanim prirodnim danom.
*Ukoliko se pojave problemi u jatima van sezone (npr. odložena seksualna zrelost), jato se može fotostimulisati sa 140 dana (20
nedelja) pod uslovom da su ciljne težine postignute i da je CV jata manji ili jednak 10%.
2013
125
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Zahtevi u vezi sredine
KLJUČNE TAČKE
• Najbolji odgovor na povećanje dužine dana pre faze proizvodnje se može dobiti samo ako je
praćen profil telesnih težina tokom odgoja, postignuta dobra uniformnost jata i ako jedinke
imaju odgovarajuću ishranu.
• Jedinkama dati konstantan kratak dan (8 do 9 sati) od 10 dana starosti.
• Tokom odgoja, uveriti se da su objekti izolovani od svetlosti i da tokom perioda mraka nije
prisutna svetlost intenziteta višeg od 0.4 luksa (0.04 kandela po stopi).
• Gde se jedinke drže u otvorenim objektima tokom faze proizvodnje i najduži prirodni dan
ima više od 14 sati svetla, kombinacija veštačkog i prirodnog osvetljenja može se produžiti
preko 14 sati da bi se izjednačila sa najdužim prirodnim danom.
• Obezbediti sinhronizaciju petlova i koka u pogledu seksualne zrelosti odgajanjem na istom
programu osvetljenja i postizanjem odgovarajućih ciljnih telesnih težina za datu starost.
Programi osvetljenja za otvorene objekte i tokom odgoja i tokom faze proizvodnje
Postoje 4 situacije vezane sa svetlo u odgoju u otvorenim objektima (Figura 117):
1. Prirodna dužina dana tokom celog perioda odgoja.
2. Prirodna dužina dana koja se povećava na početku, ali se smanjuje pri kraju perioda odgoja.
3. Prirodna dužina dana koja se smanjuje tokom perioda odgoja.
4. Prirodna dužina dana koja se smanjuje na početku, a povećava se pri kraju perioda odgoja.
Figura 117: Primer otvorenog objekta za odgoj gde nema kontrole svetla unutar samog objekta.
Ove promene u šablonima dužine dana su prikazane u Figuri 118. U svakom mesecu u kojem
se vrši useljavanje, različito senčenje/boje pokazuju šablon dužine dana koja se smanjuje ili
povećava tokom faze odgoja. Na primer, jato smešteno početkom oktobra na severnoj hemisferi
ili u aprilu u južnoj hemisferi, će imati dužinu dana koja se smanjuje od 10 do 12 nedelja i onda
će opet početi da se povećava.
126
2013
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Zahtevi u vezi sredine
Figura 118: Šabloni prirodne dužine dana u periodu ogdoja – severna i južna hemisfera.
154 dana/22 nedelje
105 dana /15 nedelje
70 dana /10 nedelje
35 danas/5 nedelje
Jednodnevni
severna hemisfera
Sep
Okt
Nov
Dec
Jan
Feb
Mar
Apr
Maj
Jun
Jul
Aug
južna hemisfera
Mar
Apr
Maj
Jun
Jul
Aug
Sep
Okt
Nov
Dec
Jan
Feb
SKRAĆIVANJE DANA
PRODUŽAVANJE DANA
Pazi: Stvarni broj sati dužine dana će varirati u odnosu na geografsku širinu.
U prošlosti postojala je briga da će jedinke u odgoju kojima se dužina dana povećava prebrzo
ući u seksualnu zrelost, imati veću stopu pojavljivanja prolapsusa, veći mortalitet i manja jaja.
Međutim, poznato je da to nije tačno. Brojlerski roditelji su fotorefraktorni i potreban im je
period kratkih dana da bi se uklonila mladalačka fotorefraktornost i da bi postali fotosenzitivni.
Dugi dani tokom perioda odgoja će stoga odložiti, ne ubrzati, seksualni razvoj. Dalje, uticaj
osvetljenja na seksualno sazrevanje kod brojlerskih roditelja zavisi od pravilnog režima ishrane
i telesne težine u odnosu na starost. Iz tog razloga se preporučuje da se jedinkama odgajanim
u otvorenim objektima dozvoli da osete prirodne promene dužine dana tokom perioda odgoja.
Starost sa kojom jato dostigne seksualnu zrelost će zavisiti od šablona promena dužine dana
tokom faze odgoja i veličine povećanja dužine dana u trenutku početka fotostimulacije.
Programi osvetljenja dati u Tabeli 23 su dizajnirani tako da smanje negativne efekte držanja
jedinki u otvorenim objektima. Međutim, performanse jata koja su odgojena u otvorenim
objektima će uvek biti lošije od onih čiji je odgoj bio u zatvorenim objektima sa svetlosnom
izolacijom i kontrolisanom sredinom
.
2013
Odeljak 7
Važno je da brojlerski roditelji ne dobijaju veštački duge dužine dana tokom perioda odgoja,
kao što je ranije preporučivano, zato što će ovo odložiti seksualnu zrelost i dovesti do loših
stopa proizvodnje jaja na kraju ciklusa proizvodnje usled ubrzane pojave fotorefraktornosti kod
odraslih.
127
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Zahtevi u vezi sredine
Tabela 23: Programi osvetljenja za otvorene objekte i za odgoj i za fazu proizvodnje.
PRIRODNA DUŽINA DANA
sa 10 dana (sati)
9
Starost (dani)
10
11
12
13
14
15
Intenzitet
svetla†
DUŽINA DANA TOKOM FAZE GREJANJA (sati)
1
23
23
23
23
23
23
23
2
23
23
23
23
23
23
23
3
19
19
19
19
19
19
19
4
16
16
16
16
16
16
16
5
14
14
14
14
14
14
15
6
12
12
12
12
13
14
15
7
11
11
11
12
13
14
15
8
10
10
11
12
13
14
15
9
9
10
11
12
13
14
15
80-100 luksa (8-10
kandela po stopi)
u zoni
grejanja.
> 60-80 luksa
(6-8 kandela/stopi)
u zoni grejanja.
DUŽINA DANA TOKOM ODGOJA
10-146 dana
Prirodni intenzitet
svetla.
Prirodno osvetljenje
PRIRODNA DUŽINA DANA
(sati) sa 147 dana (21 nedelja)
9
Starost
10
11
12
13
14
15
DUŽINA DANA FAZE PROIZVODNJE (sati)
(dani) (Ned)
147
21
12#
13#
14
14
14
14
15§
154
22
13#
14
14
14
14
14
15§
161
23
14
14
14
14
14
14
15§
Dodatno veštačko
osvetljenje
od
30-60 luksa (3-6
kandela/stopi),
Ali 60 luksa (6
kandela/stopi) za
jata koja su se
izlegla u proleće.
† Prosečni intenzitet svetla unutar objekta meren u visini glave jedinke.
# Dužinu dana moguće je naglo povećati u jednom koraku bez negativnog uticaja na ukupnu proizvodnju jaja (špic može biti veći, a održavanje
nosivosti slabije) pdo uslovom da je jato na ciljnoj telesnoj težini i da je uniformno (CV ≤ 10%)..
§ Nema koristi dana većeg od 14 sati. Ukoliko je najduža dužina dana veća od 14 sati, kombinacija prirodnog i veštačkog svetla treba biti povećana
da bi se ujednačila sa najdužim očekivanim prirodnim danom.
KLJUČNE TAČKE
• Najbolji odgovor na povećanje svetlosti pred fazu proizvodnje dobija se samo ako se prati
dati profil telesnih težina, postigne se dobra uniformnost jata i koristi se odgovarajuća
ishrana
• Ukoliko se brojlerski roditelji odgoje u otvorenim objektima, treba im dozvoliti da osete bilo
kakve promene koje se dešavaju sa prirodnom dužinom dana. Nikad ne odgajati jedinke
veštačkim dugim danima (≥ 11 sati), čak ni za jedinke izležene u proleće ili jedinke van
sezona, jer će to odložiti početak seksualne zrelosti i ukupan broj jaja će se smanjiti.
• Tamo gde se jedinke čuvaju u otvorenim objektima tokom faze proizvodnje i gde je najduža
prirodna dužina dana veća od 14 sati, kombinacija veštačkog i prirodnog svetla može se
produžiti preko 14 sati da bi bila jednaka sa najdužim prirodnim danom.
• Osigurati se da su petlovi i koke sinhronizovani po pitanju seksualnog razvoja tako što će
se odgajati po istom programu osvetljenja i postizanjem respektivnih ciljnih telesnih težina
za datu starost.
128
2013
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Zahtevi u vezi sredine
Veštačko osvetljenje i intenzitet svetla
U otvorenim objektima, bitno je da je intenzitet svetla tokom perioda veštačkog svetla dovoljno
jak da bi se osigurala fotostimulacija. Ciljni intenzitet svetla je 30-60 luksa (3-6 kandela/stopi). U
periodima godine kada su jata odgajana na prirodnom svetlu jakog intenziteta (jedinke izležene
u proleće), biće potrebno veštačko svetlo većeg intenziteta u objektima za proizvodnju. Ovo je
ključno da bi se postigao zadovoljavajući reproduktivni rezultat.
Dopunsko veštačko osvetljenje treba dati na oba kraja “prirodnog” dana. Ovo će jasno
definisati “dan” jedinkama i time osigurati da dužina dana ne varira od željene usled promena u
izlasku i zalasku sunca. Prelaz sa prirodnog mraka na veštačko osvetljenje ujutru će dati jasan
signal “zore” jedinkama i prelaz sa veštačkog osvetljenja na prirodni mrak će jedinkama dati
jasan signal “sumraka”. Sumrak je važniji jer je on taj koji kontroliše kraj ovulacije i posledično,
vreme kada jedinke nose jaja. Proporcija veštačkog osvetljenja koje je dato jedinkama na kraju
svakog dana će zavisiti od faktora mendžmenta kao što su u koje vreme osoblje farme počinje
sa radom i kada su jaja potrebna radi sakupljanja.
U otvorenim objektima, sezonski efekti se mogu znatno ublažiti ukoliko se intenzitet prirodnog
svetla u objektu smanji. Korišćenje crne plastične mreže za hortikulturu, na primer, će ublažiti
intenzitet svetla koji ulazi u objekat i pritom i i dalje omogućavati odgovarajuću ventilaciju. Mrežu
treba ukloniti na prvi dan povećanja svetla pred fazu proizvodnje.
KLJUČNE TAČKE
• Jedinke mogu sporije proneti ako je intenzitet svetla prvog povećanja pred proizvodnju
manji od 60 luksa (6 kandela/stopi) kada su u fazi odgoja bile izložene prirodnom svetlošću
jakog intenziteta.
• Veštačko svetlo treba dati na oba kraja perioda prirodne dnevne svetlosti da bi se održavala
fiksna dužina dana.
Sezonske varijacije prirodne dužine dana
Kada su objekti za odgoj i/ili fazu proizvodnje otvoreni, sezonske varijacije će uticati na
performanse. Sezonske promene su postepene i time je preciznu definiciju koji meseci tokom
godine su klasifikovani kao u ili van sezone teško odrediti. Neki meseci nisu ni jedno ni drugo.
Geografska širina će uticati na sezonski efekat (videti Figuru 119).
Odeljak 7
Figura 119: Prirodne dužine dana na geografskim širinama 10o ili 30o severno ili južno.
30˚ N/S
10˚ N/S
17
16
15
Dužina dana (h)
14
13
12
11
10
9
8
7
SEVERNA
J
F
M
A
M
J
J
A
S
O
N
D
J
F
M
A
M
J
J
A
S
O
N
D
JUŽNA
HEMISFERA
J
A
S
O
N
D
J
F
M
A
M
J
J
A
S
O
N
D
J
F
M
A
M
J
Meseci
2013
129
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Zahtevi u vezi sredine
Meseci u kojima su jedinke useljene su klasifikovani kao u ili van sezone u Tabeli 24.
Tabela 24: Klasifikacija meseca pri useljavanju kao u ili van sezone.
U SEZONI
VAN SEZONE
severna
hemisfera
južna
hemisfera
severna
hemisfera
južna
hemisfera
Septembar
Mart
Mart
Septembar
Oktobar
April
April
Oktobar
Novembar
Maj
Maj
Novembar
Decembar
Jun
Jun
Decembar
Januar *
Jul *
Jul *
Januar *
Februar *
Avgust *
Avgust *
Februar*
* Ova 4 meseca je teško definisati. Stepen sezonskih efekata će zavisiti od geografske širine. Mogu biti neophodne blage modifikacije programa
osvetljenja.
Jata van sezone
Starost jata pri kojoj nastupa pronošenje, za jata koja su izležena između Marta i Avgusta
u severnoj hemisferi i između Septembra i Februara u južnoj hemisferi, biće odložena
usled nedovoljno kratkih dana (8-10 sati) za jedinke da bi se dovoljno uklonila maladalačka
fotorefraktornost i da bi jedinke postale fotosenzitivne. U poređenju sa jatima u sezoni, jata
van sezone će kasnije ući u proizvodnju i imaće niže špiceve proizvodnje, veća jaja i manje
predvidiv rezultat tokom faze proizvodnje. Seksualna zrelost jata van sezone može se ubrzati
smanjenjem stepena kontrole telesne težine (videti ciljni rezultati za Ross roditeljsko jato za više
informacija). Odgoj koka van sezone na veće van-sezonske telesne težine će omogućiti brži
nestanak fotorefraktornosti, što će pomoći u regulisanju problema sa proizvodnjom i veličinom
jaja.
Produktivnost jedinki izleženih u proleće (van sezone) može se popraviti odgajanjem istih u
objektima sa nepotpunim zamračivanjem (koristeći se mrežom da bi se smanjio ulazak svetla u
objekat) na kratkim (8-9 sati) veštačkim dužinama dana. Međutim, nije verovatno da će rezultat
jata van sezone ikad biti dobar koliko i rezultat jata u sezoni (izležena u jesen). Povećanje
svetla pred fazu proizvodnje treba dati sa 147 dana (21 nedelju) – ukoliko je željena starost za
postizanje 5% proizvodnje 25 nedelja - i dati još jednu inkrementaciju na 14 sati ili 15 sati gde
je najduža očekivana dužina dana veća od 14 sati.
Jata u sezoni
Jata u sezoni treba odgajati po profilu telesnih težina i prvo povećanje svetla pred fazu
proizvodnje dati sa 21 nedelju (147 dana) da bi se postiglo 5% proizvodnje sa 25 nedelja
starosti.
KLJUČNE TAČKE
• Program osvetljenja za jata u i van sezone je potpuno isti (videti Tabelu 23).
• Jedinke van sezone treba odgajati po profilu telsnih težina za jedinke van sezone (veće ciljne
telesne težine)
• Jedinke u sezoni trebaju pratiti standardne ciljne telesne težine.
130
2013
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Zahtevi u vezi sredine
Talasna dužina (boja svetla) i tip lampe
Ne postoji pouzdan naučni dokaz da određena boja svetla daje bolje rezultate od bele svetlosti,
koja sadrži sve boje spektra.
Moguće je da postoje neki korisni efekti u davanju UV-A uz belu svetlost (prirodna svetlost se
sastoji od približno 7% UV-A). Brojlerski roditelji imaju perje sa reflektivnim svojstvima UV-A
zraka i UV-A osvetljenje može pomoći u prepoznavanju jedinki. Postoje neki dokazi da koke
koriste ovaj faktor da bi izabrale partnera, dok su petlovi aktivniji i veći je broj pokušaja parenja
ukoliko se doda UV-A svetlost.
Ne postoje podaci kojima se može preferirati određeni tip lampe, tako da će izbor lampi zavisiti
od dostupnosti, ekonomske isplativosti, cene rada i mogućnosti podešavanja jačine svetla.
Odeljak 7
KLJUČNE TAČKE
• Nema potrebe dati brojlerskim roditeljima bilo kakvo svetlo sem belog svetla.
• Tip lampe nema efekat na reproduktivne rezultate.
2013
131
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Zahtevi u vezi sredine
Beleške
132
2013
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Ishrana
Odeljak 8 - Ishrana
Ishrana
Napomena: Ovaj odeljak treba koristiti u sklopu sa odvojenim dodacima ovom Priručniku, kao što su
Specifikacije Ishrane za Ross Roditeljsko Jato i Ciljni rezultati Ross Roditeljskog Jata.
Cilj
Za optimalno zdravstvano stanje, reproduktivni potencijal (i koka i petlova) i kvalitet pilića
potrebno je pružiti različite tipove ishrane koji zadovoljavaju potrebe roditeljskog jata brojlera u
svim stadijumima njihovog razvoja i proizvodnje.
Osnovni principi
Održavanje dobre uniformnosti i održavanje telesne težine bliske ciljnoj je ključno u hranjenju
roditeljskog jata. Sastav hrane, oblik hrane, rukovođenje ishranom i menadžment ovih procesa
treba razmotriti zajedno prilikom procene rezultata roditeljskog jata. Ekonomska analiza celog
ciklusa proizvodnje brojlera pokazuje da će mala poboljšanja u kvalitetu brojlera ili pilića pokriti
troškove pobošljanja nivoa hranljivih materija u brider hrani. Uopšteno, hrana dobrog kvaliteta
za jedinke roditelja je ekonomski opravdana.
Ishrana brojlerskih roditelja
Ishrana je glavna promenljiva koja utiče i na produktivnost i profitabilnost roditeljskih jata i iako
je receptura i izbalansiranost hrane precizna aktivnost koja zahteva sposobnosti specijaliste,
rukovodioci farme trebaju biti svesni sadržaja hranljivih materija hrane koju koriste. Ta
informacija se može dobiti od dobavljača hrane ili od konsultanata nutricionista. Najvažnije od
svega je da postoji pod-testiranje hrane na nivou farme i rutinske laboratorijske analize da bi se
utvrdilo da se postižu očekivani nivoi hranljivih materija. Važno je da rukovodioci budu svesni
sastava hrane koja se daje njihovom jatu da bi se uverili da:
• Nivoi konzumacije hrane pružaju odgovarajuće nivoe dnevnog unosa hranljivih materija
(Unos hrane X koncentracija hranljivih materija).
• Postoji dobar i očekivan balans između hranljivih materija.
• Rutinske laboratorijske analize hrane mogu biti iskorištene za određivanje korektivnih
postupaka kao što su:
• Obaveštavanje dobavljača o mogućnosti loše recepture hrane.
• Potrebne prepravke programa ishrane.
Odeljak 8
Formulacija hrane i rukovođenje ishranom se koriste u kombinaciji da bi se postigle ciljne
telesne težine i dobra uniformnost tokom celog života jata.
Unos hranljivih materija
Ishrana treba biti bazirana na osnovu unosa svarljivih hranljivih materija (nutrijenata). Višak ili
manjak bilo koje bitne hranjive materije će negativno uticati na rezultat celog jata i potomaka.
U praksi, količina hranljivih materija koji se daju roditeljskom jatu se kontroliše kroz sastav hrane
i količine hrane koja se unosi i ovi faktori se uvek moraju zajedno razmatrati jer ako se pojave
promene u bilo kojem od njih, to će uticati na količinu hranljivih materija koji se daju jatu. Kako
dnevni unos hranljivih materija kao što su energija i amino kiseline određuju rezultat jata treba
uvek proveriti promene ili sastava hranljivih materija hrane ili količine hrane na ukupan unos
hranljivih materija.
2013
133
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Ishrana
Vodilje za dnevni unos hrane i za pravilno prilagođavanje istog na osnovu posmatranja
rezultata jedinki, su date u ranijim poglavljima ovog Priručnika. Ove vodilje su date u skladu
sa energetskim vrednostima ishrane koji su preporučeni u Specifikacijama Ishrane za Ross
Roditeljsko Jato: 11.7 MJ (2800 kcal) ME po kilogramu za starter, grover hranu i brider hranu.
Iako su preporučene specifikacije za Hranljive materije date kao koncentracije u ishrani, u
stvari su potrebni dnevni unosi hranljivih materija (količina hranljivih materija koja je potrebna
jedinkama na dnevnoj bazi u bilo kojem trenutku života) koje treba razmotriti kada se donose
odluke o ishrani. Ovo je posebno važno kada unosi hrane variraju, kao kada visoka temperatura
rezultira smanjenim unosom hrane.
Unos hrane
Dnevni unos hrane po jedinki je pod uticajem genetskih faktora i faktora sredine. Kontrola
količine hrane je ključan mehanizam za efikasno upravljanje jatom i stoga su očekivani unosi
hrane bitni i za određivanje potrebne koncentracije hranljivih materija u hrani i za donošenje
odluka u rukovođenju.
Dnevna potrebna količina hranljivih materija po jedinki je zadovoljena proizvodom pretpostavljenog
unosa hrane i koncentracije hranljivih materija u hrani. Preporuke za koncentracije hrane, kao u
Specifikacijama Ishrane Roditeljskog jata, pretpostavljaju da su postignute količine hrane kao
u Ciljnim Rezultatima Ross Roditeljskog jata.
Energija
Energetska vrednost hrane je sada konvencionalno izražena kao energija koja se može
metabolizovati pri nultom zadržavanju azota (AMEn) jer ove vrednosti daju tačniji opis
energetske vrednosti hrane. Podaci o energetskoj vrednosti dati na ovaj način su dostupni od
mnogih izvora. U ovom Priručniku, termin ME se koristi da bi se iskazao AMEn.
Preporučeni nivoi hrane koji su dati na drugim mestima u ovom Priručniku i u Ciljnim
Rezultatima Roditeljskog Jata pretpostavljaju da je koncentracija energije po kg starter hrane,
grover hrane i hrane za fazu proizvodnje 11.7 MJ (2800 kcal) ME. Obzirom da jedinke reaguju na
unos hranljivih materija (ne na koncentraciju istih), ukoliko ishrana ima drugačiju koncentraciju
hranljivih materija od pretpostavljene, tada se moraju izvršiti proporcionalne promene u
količinama hrane koje se daju jedinkama. Na primer, ukoliko se jedinkama daje hrana sa 11.9
MJ (2844 kcal) ME po kilogramu, tada unos pri špicu proizvodnje treba smanjiti sa 165 g na
162.4 g po jedinki da bi se kompenzovalo za povećanu energetsku vrednost ishrane (11.7 ÷ 1
1.9 = 0.983; 165 x 0.983 = 162.2).
Ukupna dnevna potreba za energijom jedinke je suma energije potrebne za održavanje, rast
i proizvodnju mase jajeta. Energija potrebna za održavanje je najveća komponenta ukupne
potrebne energije. Potrebna energija za održavanje se bazira na telesnoj težini jedinke i pod
velikim je uticajem temperature sredine. Ukupna potreba za energijom će stoga varirati u
odnosu na temperaturu sredine, lokaciju i godišnjeg doba. Prilagođavanja u količini energije
koja se daje jedinkama treba bazirati na posmatranju reakcije jedinki na to u telesnoj težini,
stanju tela, vremenima konzumacije hrane i masi jaja.
Izbor energetskog nivoa hrane je kombinacija upravljanja hranom, zdravlja i ekonomije. U
određenim okolnostima, varijacije u energetskoj vrednosti hrane može biti opravdano ukoliko
unosi hrane nisu kao ciljni ili ukoliko ekonomija diktira promenu u energetskoj vrednosti
hrane. Ukoliko se energetska vrednost hrane razlikuje od preporučene date u tabelama sa
specifikacijama ishrane, tada ne samo što treba prilagoditi količinu hrane koja se daje jedinkama,
već i koncentracije ostalih hranljivih materija u hrani. Ova podešavanja su neophodna da bi se
obezbedio potreban dnevni unos potrebnih hranljivih materija.
134
2013
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Ishrana
Odgovarajuća količina energije data jedinkama je kritična za optimalnu produktivnost i
održivost proizvodnje. Kada je količina energije ograničavajući faktor (na primer ukoliko
ciljni rezultati proizvodnje nisu postignuti), treba dati dodatnu količinu hrane. Međutim,
kada je ograničavajući faktor hranljiva materija koja nije energija, povećanje hrane može
rezultirati prevelikim unosom energije, što vodi ka brzim povećanjima telesne težine i
nepravilnim razvojem jajnika. Ukoliko je količina energije odgovarajuća, a ostale Hranljive
materije su niske, tada treba preformulisati hranu da bi se postigao optimalan balans
hranljivih materija.
Energetska vrednost narednih smeša hrane ne treba mnogo varirati. Promene u hrani
trebaju biti postepene i pažljivo kontrolisane; pogotovo pri promeni hrane (na primer sa
grover hrane na brider hranu)
Unutar date hrane, kritična je doslednost u gustini hranljivih materija. Komponente koje
su promenljive u sastavu hranjivih materija treba koristiti sa oprezom. Izbegavati velike
promene u komponentama hrane i koncentracijama energije između pošiljki hrane
određenom jatu.
Proteini i amino-kiseline
Koncentracija proteina u hrani mora biti dovoljna da se zadovolje potrebe jedinki za
svim esencijalnim amino-kiselinama. Amino-kiseline su osnovni elementi za izgradnju
tkiva, proteina perja i jaja i za zamenu proteina koji su izgubljeni metabolizmom. Sadržaj
proteina u hrani mora pružiti odgovarajuću količinu amino-kiselina na dnevnoj bazi,
međusobno izbalansiranih i izbalansiranih sa enegetskom vrednosti hrane.
Varijacije u količinama proteina u hrani treba svesti na minimum. Preveliki unos proteina
može dovesti do premesnatosti (prevelik grudni mišić) i može negativno uticati na
plodnost. Suprotno, nedovoljan unos proteina može dovesti do redukcije u veličini jaja i
problemima sa perjem.
Uopšteno, preferira se, pogotovo u toplim uslovima, da se u hrani daju lako svarljivi izvori
proteina.
Specifične preporuke u vezi hranljivih materija su date u Specifikacijama Hrane za
Roditeljsko Jato. Potrebni nivoi amino kiselina su dati za sve važnije esencijalne aminokiseline koje će najverovatnije biti ograničene u hrani. Svarljive amino-kiseline su bazirane
na pravoj fekalnoj svarljivosti. Prilagođavanje recepture hrane na osnovu svarljivih aminokiselina daje bolji balans proteina u hrani, što bolje odgovara potrebama jedinki. Sirovi
proteini i amino-kiseline su date kao ukupni g po kg (za % podeliti sa 10).
Makro elementi kalcijum (Ca) i fosfor (P) su ključni za dobar razvoj skeleta jedinki, za
reproduktivni rezultat, kvalitet ljuske i druge funkcije metabolizma.
Kokama nosiljama je potrebno 4-5 g kalcijuma po koki na dan (14-18 oz kalcijuma na
100 jedinki) da bi se održao dobar balans kalcijuma u organizmu. U praksi, potreba je
zadovoljena hranjenjem nivoima kalcijuma u preporučenim količinama u brider hrani ne
kasnije od 5% proizvodnje.
Odeljak 8
Minerali
Da bi se održao optimalan kvalitet ljuske, razmotriti dodavanje 1.0 g (0.03 oz) Ca po
jedinki na dan u obliku krečnjačkog grita (prečnika 3.2 mm [0.125 in]) ili ljuski školjki.
Ovo je posebno bitno kada se koristi peletirana hrana gde se često koristi fino samleven
krečnjak kao izvor kalcijuma. Kada se jedinke hrane ujutru, manje čestice krečnjaka
se brzo upijaju i izbacuju preko bubrega mnogo pre nego što se ljuska jajeta formira
uveče. Stoga, veća količina kalcijuma tokom popodneva može poboljšati kvalitet ljuske
obezbeđivanjem potrebnog kalcijuma tokom formiranja iste. Jedan efikasan način da se
ovaj dodatak ishrani daje jedinkama je da se ručno baca po prostirci objekta. Međutim,
dodatnim izvorima kalcijuma ne treba dozvoliti da se sakupe u prostirci jer preteran unos
kalcijuma može biti poguban po kvalitet ljuske. Ukoliko se dodatak kalcijuma nataloži na
prostirci, treba prekinuti sa dodavanjem dok jato ne potroši naslage na njoj. Ukoliko se
koristi hrana u vidu brašnaste hrane, u hranu se mogu mogu lako uklopiti veće čestice
krečnjaka ili školjke.
2013
135
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Ishrana
Odgovarajući unos fosfora (P) je ključan za razvoj skeleta i kvaliteta ljuski jaja. Preteran unos P
tokom faze proizvodnje će smanjiti kvalitet ljuske i imaće negativan uticaj na rezultat inkubatora
(valivost). Preporučeni nivoi P u hrani će osigurati dobar kvalitet ljuske.
Nivoi natrijuma, hlorida i kalijuma iznad potrebnih će povećati unos vode, smanjiti kvalitet
prostirke i negativno uticati na kvalitet ljuske. Bitno je kontrolisati nivoe ovih hranljivih materija u
ishrani da bi se ovakvi problemi izbegli.
Fitaza
Dodatak fitaze ishrani je uobičajena praksa da bi se oslobodio dostupni P iz biljnih komponenti
i da bi se time delimično nadomestila potreba za fosfatima u hrani. Ukoliko se fitaza doda
hrani bitno je da se koristi prema specifikacijama proizvođača, u suprotnom može se pojaviti
nedostatak minerala.
Mineralni disbalans i metabolički poremećaji
Kalcijumska tetanija usled nedostatka kalcijuma kod roditeljskih koka se može ponekad
manifestovati mortalitetom od 25. do 30. nedelje starosti. Koke zahvaćene tetanijom se ujutru
mogu naći paralizovane ili mrtve u gnezdu sa aktivnim jajnicima i jajetom koje je u procesu
dobijanja ljuske. Nikakva druga patologija se ne može videti na obdukciji. Pojavljivanje ovog
stanja je retko ukoliko se koriste preporučeni nivoi kalcijuma u hrani.
Niski nivoi P i kalijuma (K) mogu dovesti do Sindroma Iznenandne Smrti (SIS). SIS brojlerskih
roditelja događa se u ranoj fazi proizvodnje tako što jedinke počnu iznenada da uginjavaju. Na
obdukcji može se uočiti uvećano mlitavo srce, kongestija pluća i perikardiuma kod nekih jedinki.
SIS se obično može rešiti dodatkom K u vodu i povećanjem količine hrane. Ross jata ima slabu
podložnost SIS-u.
Dodani minerali u tragovima
Preporučeni nivoi dodavanja minerala u tragovima u premiksu mogu se naći u Specifikacijama
Ishrane Roditeljskog Jata. Uopšteno, organski helatni minerali u tragovima imaju veću biološku
dostupnost od neogranskih izvora. Prilikom korišćenja neorganskih izvora za minerale u
tragovima, sulfatni oblik generalno pruža najbolju biološku dostupnost.
Dodani vitamini
Vitamini su ključni u svim aspektima rasta, reproduktivnog učinka i za potomstvo. U stresnim
uslovima, izbijanja bolesti i drugih situacija, jedinke mogu pozitivno reagovati na više nivoe
određenih vitamina. Cilj treba da bude da se smanje faktori stresa, pre nego oslanjanje na
konstantnu upotrebu viših količina vitamina zarad optimalnih rezultata.
Glavni izvor varijacija u kooličinama dodanih pojedinih vitamina je tip žitarica. U skladu sa tim
odvojene preporuke su date za vitamin A, nikotinsku kiselinu, pantotetsku kiselinu, piridoksin
(B6) i biotin u hrani na bazi kukuruza i pšenice (Videti specifikacije ishrane za Ross roditeljsko
jato za više informacija).
Jačina vitamina je osetljiva na mnoge faktore (na primer vlagu, minerale u tragovima i toplotu)
koji mogu umanjiti njihov vek trajanja. Trebaju biti uvedene mere kontrole kvaliteta da bi se
obezbedili dobri nivoi vitamina, koji odgovaraju preporučenim specifikacijama hranljivih materija
u gotovoj hrani. Vremenski period u kojem hrana ide od mešalice do konzumiranja na farmi
treba biti najkraći mogući. Dostave hrane treba zakazivati tako da hrana ne ostaje na farmi u
silosima za hranu na duge vremenske periode (>10 dana). Ovo je posebno važno u uslovima
visoke temperature i vlažnosti, koji će ubrzati opadanje kvaliteta hrane. Korišćenjem jedinjenja
za inhibiciju buđi (na primer inhibitore gljivica na bazi propionske kiseline), može se smanjiti rizik
pojave gljivica i mikotoksina koji nastaju iz njih.
136
2013
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Ishrana
Vitamin E je jedan od najskupljih vitamina i ima više bioloških funkcija, utiče na imuni i
reproduktivni sistem i stoga je bitno obezbediti odgovarajuće nivoe ovog vitamina u hrani.
Istraživanja su pokazala da preporučeni nivoi vitamina E također pojačavaju i imunitet kod mladih
pilića. Preporuke za sve vitamine videti u specifikacijama ishrane roditeljskog jata. Problemi koji
se mogu uzrokovati deficitom vitamina su opisani u Dodacima na kraju ovog Priručnika.
KLJUČNE TAČKE
• Važno je biti upoznat sa sastavom hrane koja se koristi da bi se obezbedila kontrola kvaliteta
i da bi se pravilno upravljalo nivoima hrane koji se daju jedinkama.
• Posebno je važno biti upoznat sa energetskom vrednošću hrane zato što nutricionisti
balansiraju dnevni unos hranljivih materija sa koncentracijom energije hrane. Količine hrane
treba menjati u odnosu na promene u energetskoj vrednosti hrane.
• Hranu ne treba čuvati na farmi i treba je iskoristiti u roku od 10 dana od isporuke.
• Specifični problemi u produktivnosti mogu se rešiti posvećivanjem pažnje koncentraciji
određenih hranljivih materija, ali uopšteno – ukoliko je ishrana formulisana pravilno – najveći
efekat ishrane na rezultat je preko neoptimalnih količina hrane koja se daje.
Programi ishrane i specifikacije
Specifikacije hrane i upravljanje ishranom moraju uvek biti razmatrani zajedno. Različite
specifikacije hrane mogu se koristiti uspešno ukoliko vode ka predviđenoj produktivnosti
jedinki, zajedno sa procedurama upravljanja hranom. Glavni faktori koji utiču na specifikacije
hrane uključuju dostupne sastojke hrane, tehnologiju procesiranja hrane i procedure rada sa
jedinkama.
Hranu treba formulisati tako da se slaže sa specifikacijama za Hranljive materije i tako da bude
dosledna tokom vremena. Nagle promene u komponentama hrane i drugim osobinama iste koje
mogu, čak i blago, smanjiti unos hrane treba izbegavati.
Upravljanje hranom i sastavom hrane moraju biti vođeni pomnim praćenjem i posmatranjem
jata.
Preporučen i najrasprostranjenije korišćen program ishrane sastoji se od starter hrane približno
28 dana, grover hrane do 5% proizvodnje i posle toga brider hrane tokom proizvodnje jaja.
Period startera
Odlika dobrih rezultata koka roditelja je da se postigne dobar početni rast i fiziološki razvoj. Ovo
se postiže Starter hranom.
Treba paziti da se izbegne davanje delimično samlevenih delova žita pilićima da oni ne bi mogli
po sopstvenoj volji birati te komade. Pojedini pilići će izabrati ove velike delove, a ostavljajuti
drobljene pelete i time stvoriti disbalans u ishrani.
Odeljak 8
Starter hranu bi najbolje bilo koristiti u obliku prosejane drobljene pelete. Tipično, starter hrana
se koristi 28 dana.
Grover hrana se koristi odmah posle starter hrane. Ova grover hrana uobičajeno sadrži niže
količine sirovih proteina i amino-kiselina od Startera da bi se kontrolisao prirast telesne težine.
Prilikom prelaza sa starter hrane na grover hranu, telesnu težinu treba pomno pratiti da ne bi
došlo do naglih promena u rastu pilića. Ovo je posebno bitno kada promena uključuje promenu
u komponentama hrane i/ili promeni oblika hrane.
Ukoliko se pilići stalno suočavaju sa problemima u postizanju ciljnih telesnih težina sa 28 dana
(4 nedelje) starosti, tada može biti od pomoći hranjenje starter hranom još 1-2 nedelje.
2013
137
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Ishrana
Period grovera
Tokom perioda odgoja, dnevne stope rasta su niske i potrebe za hranljivim materijama, kada
se izraze kao dnevni unosi, su male. Međutim, važno je održavati dobar kvalitet hrane u ovom
periodu i izbegavati korišćenje komponenti lošeg kvaliteta u hrani.
Tokom perioda odgoja kada su zapremine hrane niže i kada oprema za hranjenje ne distribuira
hranu u objekat dovoljno brzo, može opasti uniformnost jata. U takvim situacijama može biti
potrebno smanjiti energetsku vrednost grover hrane da bi se omogućilo povećanje u količinama
hrane koja se daje i da bi se poboljšala uniformnost jata. Ukoliko se koriste niži nivoi energetske
vrednosti bitno je da je odnos ostalih hranljivih materija u odnosu na energiju konstantan.
Može se pratiti nekoliko različitih strategija ishrane da bi se došlo do uspešne proizvodnje.
Na primer, ukoliko se jedinke fotostimulišu pre 21 nedelje starosti, može biti korisno koristiti
4 hrane (umesto 2) tokom faze odgoja. Ovo će pomoći u tome da se obezbede odgovarajući
nivoi hranljivih materija u potrebno vreme da bi se postigao raniji početak proizvodnje. Program
ishrane za odgoj od 4 stadijuma uključuje:
• Veću gustinu hranljivih materija starter hrane da bi se potpomogao potreban rani razvojpogotovo za petlove.
• Starter 2 hrana da bi se pružio blaži prelaz na grover hranu nižih specifikacija.
• Grover hrana niže gustine hranljivih materija da bi se omogućila bolja kontrola razvoja
telesne težine i da bi se povećala distribucija hrane u ovom periodu. Iako sama hrana
ima smanjenu koncentraciju hranljivih materija po kg, preporučeni unosi hrane i povećana
konzumacija hrane tokom ove faze rasta će obezbediti potrebno povećanje u količini
hranljivih materija koju jedinke unose.
• Pre-brider hrana da bi se pružila viša koncentracija i unos proteina i amino-kiselina radi
boljeg razvoja reproduktivnih tkiva.
Prelaz u seksualnu zrelost
Odgovarajuća količina amino-kiselina i drugih hranljivih materija je potrebna radi pravilnog
razvoja reproduktivnih tkiva. Dodavanje vitamina pred fazu proizvodnje i u ranoj fazi proizvodnje
će povećati nivoe telesnog tkiva pre nego proizvodnja jaja počne i može imati pozitivan uticaj
na ranu valivost.
Faza proizvodnje
Sastavi hrane dati u preporučenim dokumentima Specifikacija Ishrane će podržati ciljne nivoe
proizvodnje u pravilno odgojenim i uniformnim jatima. Produktivnost tokom faze proizvodnje je
često pod uticajem prakse hranjenja i upravljanja koje su primenjene u ranijim fazama odgoja.
Povećanja količina hrana zbog loše proizvodnje jaja trebala bi biti izvedena sa oprezom i dobrim
razumevanjem hranidbenog statusa jata.
U većini jata, nema potrebe za korišćenjem više od jedne brider hrane. Blago smanjene dnevnih
potreba za količinom amino kiselina su većinom ispraćene samnjenjima u količini hrane posle
špica proizvodnje. Potreba za kalcijumom se povećava kod starijih jedinki. Ova potreba se
može zadovoljiti dodatkom kalcijuma u objekat za proizvodnju umesto dodavanjem dodatnog
kalcijuma u hranu.
Dodavanje fosfora može da se koristi ukoliko su potrebne veće količine u ranijim fazama
proizvodnje da bi se kontrolisao SIS. U ostalim slučajevima, količine dostupnog fosfora treba
držati na preporučenom nivou.
Ukolko je potrebno i ekonomski pogodno, brider 2 hrana se može uvesti sa manjim količinama
fosfora, proteina i amino kiselina i većom koncentracijom kalcijuma. Ovo se posebno koristi
kada nije dodavan dopunski kalcijum i kada su jaja preteška.
Prevelika jaja su u većini slučajeva povezana sa prevelikim količinama hrane. Zato, ukoliko je
ovo problem, treba proveriti sve Hranljive materije i količine konzumirane hrane.
138
2013
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Ishrana
Efekat temperature na potrebe za energijom
Temperatura sredine je ključan faktor koji utiče na potrebnu količinu energije jedinke. Kako
se operaciona temperatura razlikuje od 20oC (68oF), tako se nivoi energije trebaju podesiti u
zavisnosti od toga:
• Povećati energetsku vrednost za 0.126 MJ (30 kcal) po jedinki na dan ako temperatura
padne za 5°C - sa 20° na 15oC (68° to 59°F).
• Smanjiti za 0.105 MJ (25 kcal) po jedinki na dan ako se temperatura poveća za 5°C - sa 20°
• na 25°C (68° to 77°F).
Uticaj temperature veće od 25°C (77°F) na potrebne količine energije nije linearan kao što je
efekat na niže temperature. Na temperaturi iznad 25°C (77°F), sastav hrane, količina hrane
i rukovođenje ambijentom trebaju se kontrolisati da bi se umanjio toplotni stres. Davanje
pravilnih nivoa hranljivih materija i korišćenjem lako svarljivih komponenti hrane može pomoći
u smanjenju toplotnog stresa. Takođe može biti blagotvorno povećanje procenta energije
poreklom od masti u hrani (a ne od ugljenih hidrata).
Uz merenje apsolutne temperature, efektivna temperatura jedinki može se proceniti merenjem
rezultata jedinki u odnosu na ciljne i posmatranjem ponašanja jedinki.
Ishrana petlova
Odvojena kontrola nivoa hrane za petlove putem sistema za hranjenje odvojenih po polovima
je ključna za uspešnu proizvodnju roditelja. Upotreba odvojene hrane (različite recepture hrane
sa drugačijim koncentracijama hranljivih materija) za petlove nije toliko očigledna, ali može
poboljšati plodnost jata.
Upotreba jedne hrane za oba pola je široko rasprostranjena praksa; međutim, korišćenje
posebne hrane za petlove u periodu proizvodnje pokazalo se kao blagotvorno u održavanju
fiziološkog stanja i plodnosti petlova. Različita hrana za petlove sa manje proteina i amino
kiselina može sprečiti preteran razvoj grudnog mišića, dok je odgovarajuća koncentracija
vitamina E i selena (Se) kritična za kvalitet sperme. Treba razmotriti korišćenje organskog
helatiranog Se.
KLJUČNE TAČKE
• Jedinke reaguju na dnevni unos hranljivih materija i stoga programi ishrane (i količine
hrane) moraju biti zavisni od sadžaja hranljivih materija hrane; pogotovo energije i hranljivih
materija kod jedinki određenih starosti.
• Ekonomske i prakse upravljanja mogu zahtevati fleksibilnost u koncentraciji hranljivih
materija u hrani, ali u opštem slučaju promenjivost u specifikacijama treba izbegavati.
• Problemi sa ishranom će se videti kao neuspesi u postizanju ciljeva proizvodnje i zdravlja i
treba ih razrešiti sa nutricionistima što je brže moguće.
• Redovno treba uzimati uzorak hrane i slati u laboratoriju da bi se proverilo da li je hrana
odgovarajućeg sastava.
2013
Odeljak 8
Ukoliko se koristi posebna hrana za petlove, treba je uvesti kada se jedinke presele u objekat za
proizvodnju ili prilikom stimulacije svetlom. Prilikom prolaska petlova na hranu za petlove, uveriti
se da se ne smanji unos kalorija ako je energetska vrednost hrane za petlove niža od vrednosti
u hrani koja im se trenutno daje (energetske vrednosti hrane za petlove treba da budu između
10.9 i 11.7 MJ (2600 i 2800 kcal ME po kg).
139
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Ishrana
Proizvodnja hrane
Korišćenje dobrih praksi proizvodnje hrane će obezbediti dobre smeše roditeljskom jatu
sa odgovarajućim količinama hranljivih materija i pritom smanjiti moguću kontaminaciju.
Nepredviđene varijacije u kvalitetu komponenti hrane i sadržaju hranljivih materija su mogući
uzroci neuspeha jedinki da postignu ciljeve proizvodnje. Iz tog razloga treba biti vršena česta i
rutinska kontrola fizičkog kvaliteta i sadržaja hranljivih materija.
Hranu treba redovno proveravati i ispitivati njuhom i golim okom (i ukoliko je potrebno
mikroskopom). Uzimanje uzoraka i testiranje hrane je bitno za detekciju antinutritivih faktora i
za obezbeđivanje odgovarajućih nivoa hranljivih materija.
Recepture i njihove promene sa promenom cene, trebaju biti prodiskutovani sa proizvođačima
hrane kao i redovni preglede deklaracija i specifikacija.
• Fizički kvalitet sirovina, sadržina hranljivih materija komponenti i tehnike za procesiranje
hrane moraju biti visokih standarda od serije do serije hrane za svako jato.
• Komponente moraju biti bez kontaminacije hemijskim materijama, mikrobnim toksinima,
patogenimaa i mikotoksinima.
• Hraniva trebaju biti što svežija unutar rokova i trebaju biti čuvana u kontrolisanim uslovima.
• Prostorije za skladištenje moraju biti zaštićene od kontaminacija kao što su glodari, insekti
i posebno divlje ptice, koji su potencijalne kliconoše.
• Jato roditelja može se uspešno hraniti hranom u brašnastoj formi, drobljenim peletama ili
peletama, dok god se praktikuje dobro rukovođenje ishranom
• Hranu dopremati do jedinki što je svežije moguću. Rizik od degradacije hranljivih materija i
pojave buđi se povećava kako hrana ostaje u silosima na farmi.
Promene u količinama određenih komponenti (hraniva) hrane su glavni način kojom se
Proizvodnja hrane može optimizovati u smislu sadržine hranljivih materija, ukusa i cene. Tabela
je data u Dodacima koja omogućava rukovodiocima da procene moguće posledice promena u
količinama određenih komponenti u hrani na koncentraciju određenih hranljivih materija.
Komponente (sirovine)
Mnoga hraniva su pogodna za ishranu roditeljskog jata. Zalihe i cena će u većini slučajeva
odrediti izbor; međutim, postoji nekoliko uopštenih vodilja.
Prilikom upoređivanja žitarica, kukuruz je pokazao da je u prednosti po rezultatima u periodu
proizvodnje u poređenju sa pšenicom. Jedinke koje su hranjenje hranom na bazi kukuruza imaju
bolji kvalitet ljuske u poređenju sa jedinkama koje su hranjene pšenicom. Ovo vodi do boljeg
prinosa priplodnih jaja, manje bakterijske kontaminacije i bolje valivosti jaja.
Masti i ulja u hrani treba koristiti skromno u svim fazama. Uopšteno, minimalni udeo od 0.5-1.0
% masti je preporučen da bi se smanjila prašnjavost, popravila apsorbcija hranljivih materija
rastvorljivih u masti i da bi se poboljšala palatabilnost.
Proizvodnja hrane
Jato roditelja može se uspešno hraniti hranom u brašnastoj formi, drobljenim peletama ili
peletama, dok god se praktikuje dobro rukovođenje ishranom. Oblik hrane mnogo zavisi od
dostupnih komponenti i objekata za mešanje hrane.
140
2013
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Ishrana
Brašnasta hrana: Brašnasta hrana dobrog kvaliteta produžuje vreme konzumacije hrane, u
poređenju sa drobljenim peletama ili peletama i stoga daje mogućnost jedinkama da pojedu
preporučenu količinu hrane. Ovo će pomoći u postizanju dobrog razvoja telesne težine i dobre
uniformnosti. Međutim, hranjive materije u brašnastoj hrani mogu biti nejednako raspoređene
usled odvajanja komponenti hrane niske i visoke gustine dok se hrana transportuje na farmu.
Brašnasta hrana lošeg kvaliteta (tj. sa veličinama čestica koje su premale) može povećati rizik
od utabavanja i zaglavljivanja u silosima za hranu na farmi.
Drobljene pelete: Drobljene pelete dobrog kvaliteta će umanjiti vreme konzumacije, sa
manjom šansom odvajanja komponenti hrane u odnosu na brašnastu hranu.
Pelete: Hrana u peletama dobrog kvaliteta je najbolja što se tiče brzine konzumacije hrane (na
primer tokom visokih temperatura sredine). Ukoliko se jedinke hrane sa poda, hrana u peletama
dobrog kvaliteta je od kritičnog značaja.
Higijena hrane (termička obrada)
Sva hrana mora se smatrati potencijalnim izvorom bakterijske infekcije za jedinke, pogotovo
koliforme i salmonelu i treba je dekontaminirati ukoliko je potrebna potpuna kontrola patogena.
Termička obrada uključuje obradu toplotom u sudu za zadržavanje na atmosferskom pritisku
dovoljno dugo da se ubiju organizmi. Uobičajeno, za roditeljsko jato se koristi temperatura od
86˚C (191˚F) 6 minuta. Ovo u većini slučajeva smanjuje brojeve živih bakterija na manje od 10
organizama po gramu hrane.
Samo peletiranje neće potpuno ukloniti štetne bakterije iz hrane (iako će smanjiti kontaminaciju
ispod nivoa koji se mogu primetiti u testovima gotove hrane). Pažnja se mora posvetiti tome
da se hrana ne kontaminira opet. Kritične tačke za rekontaminaciju su hlađenje, skladištenje i
transport hrane. Gde nije moguće termički obraditi hranu, opcija za ostvarivanje toga mogu biti
bezbedni i dozvoljeni aditivi.
Kada se hrana zagreje, treba paziti na komponente koje se mogu oštetiti toplotom (na primer
vitamini i amino-kiseline). Nivoi vitamina koji su preporučeni u Specifikacijama Ishrane
Roditeljskog Jata će pokriti gubitke konvencionalnog peletiranja i održavanja hrane. Međutim,
toplotne obrade viših temperatura mogu povećati potrebu za dodavanjem vitamina i/ili aminokiselina. Takođe mogu postojati promene (pozitivne i negativne) u hranljivoj vrednosti hrane.
Gotova hrana
Uzorke bi idealno trebalo uzeti iz objekta sa jednog od bunkera za hranu. Uzeti veličinu uzorka
od približno 1,000 g (2.2 lbs). Staviti uzorak u plastičnu kesu koja se može zatvoriti i držati na
hladnom, suvom mestu do kraja proizvodnje.
Odeljak 8
Neophodna je kontrola kvaliteta. Program za praćenje kvaliteta gotove hrane je nužan i on treba
uključivati uzimanje uzorka i sa farme i iz fabrike stočne hrane. Pretpostavlja se da će osoblje
sa mesta proizvodnje uzeti reprezentativne uzorke hrane sa proizvodne trake. Na nivou farme,
korisno je zadržavati uzorke hrane od svake isporuke. U slučaju pojave problema sa rezultatima
jata, ovi uzorci su tad dostupni za dodatne analize da bi se utvrdili ili isključili potencijalni
problemi.
Neke od posledica nepravilnih specifikacija hranljivih materija su prikazani u Tabeli 25.
2013
141
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Ishrana
Tabela 25: Posledice za jato u proizvodnji ukoliko se ne postignu potrebni nivoi hranljivih
materija.
Efekat nedovljne količine
Efekat prevelike količine
Sirovi proteini
Zavisi od nivoa amino kiselina, ali
Povećana veličina jaja i niža
generalno smanjena veličina i broj
valivost. Povećan metabolički stres
jaja. Loš kvalitet pilića od mlađih
pri vrelom vremenskim prilikama.
jata.
Energija
Višak dovodi do većeg broja
Telesna težina, veličina i broj jaja
duplih žumanaca, prevelikih jaja i
će se smanjiti ukoliko se ne podesi
gojaznosti, kasna plodnost/valivost
količina hrane.
smanjena.
Lizin, metionin
& cistin
Smanjena veličina i broj jaja.
Linolna kiselina
Smanjena veličina jaja.
Kalcium
Loš kvalitet ljuske.
Smanjena dostupnost hran. mat.
Dostupan
fosfor
Može oslabiti proizvodnju jaja i
valivost. Smanjena mineralizacija
kostiju pilića.
Loš kvalitet ljuske.
KLJUČNE TAČKE
• Nepostizanje ciljeva proizvodnje može biti usled varijacija u kvalitetu komponenti hrane i
sadržini hranljivih materija koje su promakle.
• Kontrola kvaliteta gotove serije hrane je neophodna i u fabrici stočne hrane i na farmi.
• Rukovodioci trebaju biti u stalnoj komunikaciji sa nutricionistom i proizvođačem hrane da bi
bili upućeni u bilo kakve promene u recepturi ili specifikaciji hranljivih materija.
Voda
Voda je neophodan sastojak za život. Neograničena, sveža voda treba biti uvek dostupna
jedinkama kada su aktivne. Kao opšte pravilo u odgoju, jedinke konzumiraju dovoljno vode
kada je odnos unosa vode i hrane 1.6 - 1.8:1 (voda:hrana - niži odnos za nipl pojilice, a viši za
zvonaste pojilice) na temperaturi od 21°C (69.8ºF), ali u fazi proizvodnje, unos vode može biti
i malo viši od ovog. Potreba za vodom će varirati sa konzumacijom hrane i povećavaće se sa
temperaturom sredine. Detaljnije informacije o sistemima za pojenje i kvalitetu vode mogu se
naći na drugom mestu u ovom Priručniku.
KLJUČNA TAČKA
• Voda je neophodan sastojak za život i jedinkama treba omogućiti neograničen, neometan
pristup čistoj, svežoj vodi kada su aktivne.
142
2013
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Zdravlje i biosigurnost
Odeljak 9 - Zdravlje i biosigurnost
Zdravlje i biosigurnost
Cilj
Postići higijenske uslove unutar objekta gde će živina biti i smanjiti negativne efekte bolesti.
Postići optimalan rezultat i zdravlje jedinki i obezbediti bezbednost i čistoću hrane.
Osnovni principi
Higijenski uslovi unutar objekta su postignuti kroz sprovođenje dobre biosigurnosti, čišćenja i
vakcinacije.
Odnos između upravljanja, pojave bolesti i dobrobiti jedinki
Pojava i težina mnogih bolesti i zdravlje jedinki, je pod uticajem stepena stresa koji jedinke
doživljavaju. Sistemi rukovođenja u ovom Priručniku su osmišljeni tako da se sprovede
maksimalna proizvodnja optimizacijom dobrobiti i zdravlja jedinki i svede na minimum stres u
roditeljskim jatima. Gde nije moguće ukloniti određeni patogen, ekonomski efekti bolesti mogu
se smanjiti smanjenjem stresa koji potiče od drugih izvora.
Ukupni balans pravilno upotrebljenih faktora rukovođenja je važan jer mnogi faktori interreaguju jedni sa drugima i pojačani simptomi koji su rezultat toga se vide kao infekcija. Pri
definsanju mera kontrole za bolest i stoga i dobrobit jedinki, važno je u obzir uzeti i moguću
pojavu stresa ili infekcija kao što su:
• Loše upravljanje hranom i drugi faktori stresa koji mogu biti uzroci infekcija Stafilokokama
ili E. Koli kao što je sinovitis
• Preterana stimulacija jedinki se vezuje sa peritonitisom, povećanim brojem duplih žumanaca
i poliklonalnom E. Koli septikemijom u fazi pronošenja.
• Kontrola zalihe vode da bi se smanjila nepotrebna isticanja vode i/ili loš menadžment
prostirkom može stvoriti probleme kao što su kokcidiza, artritis/tendonitis uzrokovan
stafilokokama, pododermatitis i loša higijena jaja.
• Gustina naseljenosti, biosigurnost, vakcinacija i kontrola imunosupresivnih infekcija
na primer Marekova bolest, reovirus, infektivna burzalna bolest (IBD), Virus Infektivne
Anemije i neki mikotoksini, mogu znatno uticati na ozbiljnost drugih bolesti.
Rukovođenje higijenom
Biosigurnost
Mora biti ustanovljen dobar program biosigurnosti da bi se sprečio ulazak uzročnika bolesti u
jato.
2013
Odeljak 9
Strogo pridržavanje opširnog programa rukovođenja higijenom je esencijalno i pažnju treba
posvetiti:
• Biosigurnosti lokacije.
• Čišćenju lokacije.
143
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Zdravlje i biosigurnost
Lokacija/izgradnja/ farme
• Najbolje je izgraditi farmu u izolovanoj oblasti, barem 3.2 km (2 milje) daleko od najbliže
farme živine ili stoke koja može kontaminirati farmu
• Izgraditi farmu van glavnih puteva koji se mogu koristiti za transport živine.
• Postaviti ogradu oko dvorišta farme da bi se sprečili neželjeni posetioci.
• Testirati izvor vode za mineralnu, bakterijsku ili hemijsku kontaminaciju redovno jer se voda
može promeniti u zavisnosti od godišnjeg doba, vremena i poljoprivredne aktivnosti.
• Dizajn i izgradnja objekata treba da spreči pristup divljih ptica i glodara objektu. Betonski
temelji i pod će onemogućiti glodarima da prokopaju put u objekat.
• Konvencionalni objekti za brojlerske roditelje bi idealno trebalo okrenuti u pravcu istokzapad.
• Očistiti i poravnati oblast od 15 m (50 ft) oko svih objekata tako da se trava može lako i brzo
pokositi. Šljunak ili kamenčići su lakši za održavanje od trave.
Sprečavanje bolesti koje prenose ljudi
• Smanjiti broj posetilaca i sprečiti neovlašćen ulaz u farmu zaključavanjem ulaznih kapija i
postavljanjem znakova za upad na tuđi posed/za odbijanje posetilaca.
• Svo osoblje koje ulazi na farmu treba da prati procedure biosigurnosti. Pravilo da se svi
radnici i posetioci istuširaju i koriste čistu odeću sa farme je najbolji način da se spreči
kontaminacija između farmi.
• Održavati listu posetilaca, uključujući ime, kompaniju, svrhu posete, prethodnu farmu koju
su posetili i sledeću farmu koju će posetiti.
• Prilikom ulaska ili izlaska iz svakog objekta, radnici i posetioci moraju oprati i dezinfikovati
ruke i čizme.
• Alati i oprema koja se unosi u objekat su potencijalni izvori zaraze. Samo neophodne
predmete unostiti i tada samo pošto su dobro oprani i dezinikovani.
• Ukoliko nadležno osoblje ne može izbeći posetu više od jedne farme na dan, onda prvo
trebaju posetiti najmlađe jato. Bolesna jata uvek posetiti poslednja. Ukoliko se sumnja na
ozbiljan problem kao ptičiji grip, VVND (viscerotropni velogeni Njukastl), ILT (infektivni
laringotraheit), MG (Mycoplasma gallisepticum – hronična respiratorna bolest), MS
(Mycoplasma synoviae – infektivni sinovitis) or Salmonella-u sve posete treba odmah
prekinuti.
Sprečavanje pojave bolesti koju prenose životinje
• Kad god je moguće, farmu urediti po “sve unutra - sve van” sistemu useljavanja. Jedinke
različitih starosti na istoj lokaciji su potencijalni rezervoar uzročnika zaraze.
• Pauza između jata će umanjiti kontaminaciju na farmi. Pauza se definiše kao vreme između
završetka procesa čišćenja/dezinfekcije i useljavanja sledećeg jata. Minimalna preporučena
pauza između jata je od 3 nedelje, ali tačno vreme pauze će zavisiti od veličine farme (veća
farma će možda zahtevati više vremena za čišćenje i dezinfekciju)
• Kositi svu vegetaciju 15 m (50 ft) od zgrade da bi se napravila barijera protiv ulaska divljih
glodara i drugih životinja.
• Ne ostavljati opremu, građevinske materijale ili prostirku napolju ukoliko se ne koristi. Ovo
će oslabiti barijeru protiv glodara i divljih životinja.
• Počistiti prosutu hranu čim se prosipanje dogodi.
• Prostirku čuvati u vrećama ili unutar skladišta ili kante.
• Sprečiti ulazak divljih ptica u sve zgrade.
• Uvesti efikasan program kontrole glodara (Figura 120). Programi za hvatanje mamcem su
najefikasniji kada se koriste kontinualno.
• Koristiti integrisan program za rešavanje problema sa gamadi, uključujući i mehanička,
biološka i hemijska sredstva.
144
2013
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Zdravlje i biosigurnost
Figura 120: Primer plana zamki sa mamcima za glodare. Stvaran broj tačaka sa mamcem koje
se postavljaju moraju biti proporcionalne riziku.
JARAK
GARAGE
AMBAR
OBJEKAT SA ŽIVINOM
OBJEKAT SA ŽIVINOM
Putevi
Gnezda glodara
Privremeni mamci
Stalni mamci
Objekat
Čišćenje lokacije
Čišćenjem lokacije moraju se očistiti svi objekti u kojima živina nalazi tako da se svi potencijalni
patogeni živine i ljudi uklone i da se brojevi rezidualnih bakterija, virusa, parazita i insekata
smanje na minimum između 2 jata. Ovo će smanjiti efekat na zdravlje, dobrobit i rezultate
sledećeg jata.
Dizajn objekta
Objekat i opremu treba dizajnirati da bi se omogućilo lako, efikasno čišćenje. Objekat za
živinu treba imati betonske podove, zidove i plafone koji se mogu oprati, otvore za ventilaciju
kojima se može pristupiti i da nema unutrašnje stubove ili ivice. Zemljani podovi se ne mogu
odgovarajuće očistiti i dezinfikovati. Oblast betona ili šljunka širine 1-3 m (3-10 ft) oko objekta
može obeshrabriti glodare u pokušaju da uđu i stvoriće prostor za pranje i čuvanje uklonive
opreme.
Procedure
Planiranje: Uspešno čišćenje zahteva da se sve operacije izvrše efikasno i na vreme. Čišćenje
je šansa da se izvrši rutinsko održavanje farme i ovo treba planirati zajedno sa programom
čišćenja i dezinfekcije. Plan u kojem su dati datumi, vremena, zadatak i oprema treba osmisliti
pre pražnjenja farme. Ovo će obezbediti uspešan završetak svih zadataka koje je potrebno
uraditi.
Uklanjanje prašine: Sva prašina, ostaci i paučina moraju se ukoniti iz otvora ventilatora,
izloženih delova odmotanih zavesa u otvorenim objektima, ivica i zidova. Za najbolje rezultate
koristiti četku tako da prašina padne na prostirku.
Pred-prskanje: Ranac ili prskalicu niskog pritiska treba koristiti za prskanje rastvora
deterdženta u celom objektu, od poda do plafona, da bi se ovlažila prašina pre nego se
prostirka i oprema uklone. U otvorenim objektima, prvo treba zatvoriti zavese.
2013
Odeljak 9
Kontrola insekata: Insekti su prenosioci bolesti i treba ih uništiti pre nego migriraju u drvo i
druge materijale u zgradama. Čim se jato ukloni iz objekta, dok je još topao, prostirku, opremu
i sve površine treba isprskati insekticidom preporučenim od strane lokalnih organa vlasti. Kao
alternativa objekat se može tretirati odobrenim insekticidom unutar 2 nedelje pre kraja jata.
Drugi tretman insekticidom treba izvršiti pre plinjenja.
145
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Zdravlje i biosigurnost
Uklanjanje opreme: Svu opremu i postavljene elemente (pojilice, hranilice, prečke, gnezda,
pregrade za razdvajanje itd.) treba ukloniti iz objekta i postaviti na oblast betona oko objekta.
Može biti nepoželjno da se ukolne automatske gnezda i možda će biti potrebno koristiti
alternativne strategije.
Remove litter: Svu prostirku i ostatke treba ukloniti iz objekta. Prikolice ili kamione- kontejnere
treba postaviti ispred objekta i napuniti prljavom prostirkom. Pune prikolice i kamione-kontejnere
treba pokriti pre odvoženja, da bi se sprečilo oduvavanje prašine i ostataka sa njih oko objekta.
Točkove vozila treba očetkati i dezinfikovati prilikom izlaska sa farme.
Bacanje prostirke: Prostirka se ne sme skladištiti na farmi ili bacati na zemlju blizu farme. Ona
se mora ukloniti na minimum od 3.2 km (2 miles) razdaljine od farme i rešiti je se u skladu za
lokalnim propisima na jedan od sledećih načina:
• Razbacati po obradivom zemljištu i uzorati u roku od nedelju dana.
• Zakopati na odobrenoj deponiji, kamenolomu ili rupi u zemlji (u nekim oblastima ovo nije
dozvoljeno).
• Nabacati i pustiti da se ugreje (kompostira) barem mesec dana pre nego se razbaca po
poljima gde stoka pase.
• Zapaliti. (u nekim oblastima ovo nije dozvoljeno)
• Koristiti prostirku kao bio-gorivo za proizvodnju elektriciteta.
Pranje: Pre nego pranje počne proveriti da li su svi električni aparati i struja u samom objektu
isključeni. Perač pod pritiskom sa penastim deterdžentom treba koristiti da se ukloni zaostala
prljavština i ostaci unutar objekta i na opremi. Mnogi različiti industrijski deterdženti su dostupni
i uvek treba pratiti uputstva proizvođača. Deterdžent koji se koristi mora biti kompatibilan sa
sredstvom za dezinfekciju koje se koristi da se objekat dezinfikuje posle pranja. Nakon pranja
deterdžentom objekat i opremu treba isprati čistom svežom vodom, opet koristeći se peračem
pod pritiskom. Treba koristiti vrelu vodu za pranje i višak vode sa poda ukloniti. Otpadne vode
treba higijenski ukloniti da bi se izbegla rekontaminacija objekta. Sva oprema, uklonjena iz
objekta takođe mora biti natapana, oprana i isprana. Očišćena oprema se posle toga treba
pokriti radi čuvanja.
Unutar objekta, posebnu pažnju posvetiti sledećim mestima:
• Kućištima ventilatora.
• Otvorima ventilatora.
• Ventilatorima.
• Mrežama ventilatora.
• Vrhovima greda.
• Ispustima.
• Cevima za vodu.
• Linijama kojima ide hrana.
Da bi se osiguralo da su nepristupačna mesta dobro oprana, preporučuje se korišćenje
prenosivih skela i svetla.
Spoljašnjost zgrade takođe treba oprati i obratiti posebnu pažnju na :
• Otvore za vazduh.
• Slivnike.
• Betonske staze.
U otvorenim objektima i spoljašnjost i unutrašnjost zavesa treba oprati, bilo koji predmeti koji se
ne mogu oprati (na primer polietilen, karton) treba uništiti.
Kada se pranje završi, ne treba biti ni malo prašine, prljavštine, ostataka ili prostirke u objektu i
oko njega. Pravilno pranje zahteva dosta vremena i obraćanja pažnje na detalje.
Prostorije za osoblje takođe treba temeljno očistiti u ovoj fazi. Skladište za jaja treba oprati i
dezinfikovati, rastaviti ovlaživače, servisirati ih i očistiti pre dezinfekcije.
Čišćenje sistema za hranu i vodu
Sva oprema unutar objekta mora biti temeljno očišćena i dezinfikovana. Posle čišćenja
neophodno je svu opremu pokriti ciradom radi čuvanja.
146
2013
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Zdravlje i biosigurnost
Sistem za vodu: Procedura čišćenja sistema za vodu je sledeća:
• Isprazniti cevi i tankove.
• Isprati cevi čistom vodom.
• Oribati tankove da bi se uklonio kamenac i biološke naslage i isprazniti van objekta.
• Ponovo napuniti tankove svežom vodom i dodati odbreno sredstvo za sanitaciju
vode.
• Pustiti rastvor sa sredstvom za sanitaciju kroz cevi od tanka sa vodom uveravajući
se na nema vazdušnih džepova. Uveriti se da je sredstvo za sanitaciju odobreno
za korišćenje sa opremom za pojilice i da se koristi dobar odnos rastvora.
• Popuniti tankove za vodu do normalnog nivoa rada sa dodatnim rastvorom
sredstva za sanitaciju potrebne koncentracije. Zameniti poklopac. Ostaviti
sredstvo za dezinfekciju barem 4 sata u tanku.
• Isprazniti i isprati tankove svežom vodom.
• Ponovo napuniti svežom vodom pre dolaska pilića.
Biofilm će nastati unutar cevi za vodu i njihovo redovno čišćenje je potrebno da ne
bi došlo do smanjenog protoka vode i pojave bakterija u cevima. Materijal od kojeg
su cevi će uticati na stopu nastanka biofilma. Na primer, biofilm se brže stvara na
alkatenskim cevima i u plastičnim tankovima. Korišćenje dodatnih vitamina i minerala
u vodi može pojačati pojavljivanje biofilma i pojavu naslaga na cevima. Fizičko čišćenje
unutar cevi da bi se uklonio biofilm nije uvek moguće; stoga se između jata biofilm
može ukloniti korišćenjem visoke koncentracije (140 ppm) hlora ili jedinjenja na bazi
peroksida. Ova jedinjenja moraju se potpuno isprati iz sistema za vodu pre nego
jedinke dođu. Čišćenje može uključivati kiselinu ukoliko je potrebno gde je sadržaj
minerala u vodi (pogotovo gvožđe i kalcijum) visok. Metalne cevi mogu se čistiti na isti
način, ali korozija može prouzrokovati rupe u njima. Treba biti razmotrena obrada vode
pre korišćenja za vode sa visokim sadržajem minerala.
Sistemi za hlađenje isparavanjem i za pravljenje magle mogu se očistiti prilikom
čišćenja korišćenjem bi-guanid sredstava za sanitaciju. Bi-guanidi se takođe mogu
korisititi tokom proizvodnje da bi se osiguralo da je voda korišćena u ovim sisitemima
sa minimalnim nivoom bakterija, što smanjuje širenje bakterija u objektu.
Sistem za hranu. Procedura čišćenja sistema za hranu je sledeća:
• Isprazniti, oprati i dezinfikovati svu opremu za hranjenje kao što su silosi za hranu,
trake, lanci, viseće hranilice.
• Isprazniti zbirne kante i cevi koje ih povezuju i iščetkati prljavštinu tamo gde je to
moguće. Oprati i zatvoriti sve otvore.
• Čistiti parom kada god je moguće.
Dezinfekcija
Dezinfekciju ne treba raditi pre nego što se cela zgrada (zajedno sa spoljašnjom
okolinom) temeljno ne očisti i sve popravke ne budu završene. Sredstva za dezinfekciju
su neefikasna u prisustvu zemlje i organske materije.
Odeljak 9
Popravke i održavanje
Čist, prazan objekat daje idealnu šansu za popravke i održavanje. Kada se objekat
isprazni, obratiti pažnju na sledeće zadatke:
• Popraviti pukotine u podu betonom/cementom.
• Popraviti malter i cement na zidovima.
• Popraviti ili zameniti oštećene zidove, zavese i plafonske elemente.
• Ofarbati i okrečiti tamo gde je potrebno.
• Osigurati se da se sva vrata u objektu dobro zatvaraju .
Sredstva za dezinfekciju, koja su odobrena od vladinih agencija radi korišćenja protiv
konkretnih patogena živine i bakterijskog i virusnog porekla, imaju najveće stope
efikasnosti. U svakom trenutku treba pratiti uputstva proizvođača.
Sredstvo za dezinfekciju treba naneti ili peračem pod pritiskom ili raspršivačem.
2013
147
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Zdravlje i biosigurnost
Sredstva za dezinfekciju u obliku pene omogućavaju bolje vreme kontakta i time povećavaju
efikasnost dezinficijensa. Grejanje objekata do visokih temperatura posle zatvaranja može
poboljšati stepen dezinfekcije.
Većina dezinficijenasa nema efekta na sporulisane oociste kokcidija. Tamo gde se koriste
tretmani koji selektivno deluju protiv kokcidije, treba koristiti jedinjenja koja stvaraju amonijak i
njih treba koristiti osoblje obučeno za to. Ovi se nanose na sve čiste unutrašnje površine i biće
efikasni posle par sati kontakta sa tom površinom.
Tretiranje parama formalina
Tamo gde je dozvoljena upotreba fumigacije formalinom, plinjenje treba izvršiti što je ranije
moguće nakon što je proces dezinfekcije završen. Površine trebaju biti vlažne i objekti zagrejani
na minimalno 21oC (70oF). Fumigacija je neefikasna na nižim temperaturama i vlažnostima
vazduha ispod 65%.
Vrata, ventilatori, rešetke ventilatora i prozori moraju biti zatvoreni. Instrukcije proizvođača u vezi
korišćenja sredstava za fumigaciju se moraju pratiti. Posle fumigacije, objekat ostaviti zatvoren
24 sata sa znakovima ZABRANJEN ULAZ jasno postavljenim oko objekta. Objekat treba dobro
provetriti pre nego što neko uđe u njega.
Pošto se razbaca čista prostirka, sve procedure fumigacije opisane gore treba ponoviti.
Fumigacija je opasna po zdravlje životinja i ljudi i nije dozvoljena u svim zemljama. Tamo gde
jeste dozvoljena mora se sprovesti od strane obučenog osoblja koje prati zakone i propise o
bezbednosti. Lični propisi za zdravlje i bezbednost se takođe moraju pratiti i mora se nositi
zaštitna odeća (respiratori, štitovi za oči i rukavice). Barem dvoje ljudi moraju biti prisutni za slučaj
opasnosti.
U nekim situacijama, može se pokazati kao neophodno da se i podovi tretiraju. Neki uobičajeni
reagensi koji se koriste radi tretiranja poda, njihove doze i indikacije, date su u Tabeli 26.
Tabela 26: Česti tretmani za objekte za živinu.
Stopa primene
Jedinjenje
Svrha
kg/m2
lbs/100 ft2
Borna kiselina
Po potrebi
Po potrebi
Ubija crne bube
So (NaCl)
0.25
5
Smanjuje broj klostridija
Sumpor u prahu
0.01
2
Smanjuje pH Vrednost
Soda (kalcium
oksid/hidroksid)
Po potrebi
Po potrebi
Dezinfekcija
Čišćenje spoljašnjosti
Ključno je da se spoljašnjost objekta takođe temeljno očisti. Idealno, objekti za živinu bi trebali
biti okruženi betonom ili šljunkom, 1-3 m (3-10 ft) širine. Tamo gde ovo nije slučaj, okolina oko
objekta mora biti:
• Bez vegetacije
• Bez nekorišćenih mašina i opreme.
• Ravna površina.
• Imati dobru drenažu i biti bez stajaćih voda.
Posebnu pažnju posvetiti čišćenju i dezinfekciji sledećih oblasti:
• Ispod svih ventilatora.
• Ispod silosa za hranu.
• Putevima za pristup farmi.
• Štokovima vrata.
Sve betonske oblasti treba temeljno oprati i dezinfikovati isto kao i unutrašnjost zgrade.
148
2013
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Zdravlje i biosigurnost
Procena efikasnosti procesa čišćenja i dezinfekcije farme
Neophodno je pratiti efikasnost i cenu čišćenja i dezinfekcije. Efikasnost čišćenja se
uobičajeno procenjuje izolacijom Salmonele ili ukupnog broja živih bakterija koje se
takođe može pokazati korisno pri određivanju efikasnosti čišćenja. Praćenje trendova
u broju salmonele/ukupnih bakterija će pomoći u kontinualnom procesu poboljšavanja
higijene farme i za poređenje različitih metoda i sredstava za čišćenje.
Kada se dezinfikacija uradi uspešno, procedura uzimanja uzorka ne bi trebala da nađe
bilo koju vrstu Salmonele. Radi detaljnijeg opisa gde uzimati uzorak i preporuka za
koliko uzoraka uzeti, molimo konsultujte se sa vašim Aviagen veterinarom.
KLJUČNE TAČKE
• Treba postaviti jasan i sprovodljiv program higijene da bi se postigla biosigurnost
lokacije i da bi se sprovelo čišćenje i dezinfekcija iste.
• Odgovarajuća biosigurnost bi trebala sprečiti ulazak bolesti na farmi i preko ljudi i
preko životinja.
• Čišćenje lokacije mora pokriti i unutrašnjost i spoljašnjost objekta, svu opremu i
sve oblasti oko objekta kao i sisteme za ishranu i vodu.
• Smanjiti prenos patogena od jednog jata na drugo tako što će se napraviti
odgovarajuća pauza za čišćenje između jata.
• Na snazi mora biti odgovarajuće planiranje i procena procedura dezinfekcije.
Kvalitet vode
Voda mora biti prozirna bez organskih i drugih supstanci u sebi. Treba pratiti čistoću
vode da bi se uverilo da nema patogena u sebi. Posebno, voda treba biti bez bakterija
Pseudomonas i E. Coli. Ne sme biti više od jedne koliforme/ml u bilo kojem uzorku i
sledeći uzorci ne smeju sadžati koliforme u više od 5% uzetih uzoraka.
Kriterijum kvaliteta vode za živinu je dat u Tabeli 27. Ukoliko voda dolazi sa glavnog
vodovod obično ima manje problema sa kvalitetom. Voda iz bunara, međutim, može
imati prevelike koncentracije nitrata i veliki broj bakterija u sebi, usled otpadnih voda sa
polja posutih đubrivom. Gde su brojevi bakterija veliki, uzrok treba pronaći i ukloniti što
je ranije moguće. Tretiranje hlorom, dodavanjem između 3 do 5 ppm-a hlora na nivou
pojilica je generalno efikasno sredstvo u kontroli broja bakterija, ali ovo zavisi od toga
koja se komponenta za hlor koristi.
Ultraljubičast svetlo (primenjeno u tački ulaza u objekat) takođe se može koristiti
za dezinfekciju vode. Uputstva proizvođača treba pratiti prilikom ustanovljavanja
procedure za dezinfekciju.
Kompletan test kvaliteta vode treba vršiti barem jednom godišnje i češće ukoliko
postoje potencijalni problemi sa kvalitetom vode ili problemi sa postignutim rezultatima.
Pošto je završeno čišćenje objekta i pre dostave novog jata, treba uzeti uzorke vode
radi provere na moguće bakterijske kontaminacije na samom izvoru, u tanku za vodu
i na pojilicama.
2013
Odeljak 9
Tvrda voda ili voda sa visokim nivoima gvožđa (>3 mg/L) može napraviti zapušenja
u ventilima i cevima pojilica. Sedimentacija će zapušiti i cevi i tamo gde se problem
pojavi, vodu treba filtrirati kroz 40-50 mikronski (µm) filter. Voda koja sadrži visoke nivoe
gvožđa može pomoći u rastu bakterija i ne treba je koristiti radi sanitacije i pranja jaja.
149
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Zdravlje i biosigurnost
Table 27: Kriterijum kvaliteta vode za živinu
Kriterijum
Koncentracija (ppm)
Komentari
Ukupno rastvoreni
0-1000
Dobra
Čvrste sups. (TDS)
1000-3000
Zadovoljavajuća. Vlažan izmet može nastati na gornjoj granici
3000-5000
Loša: Vlažan izmet, smanjen unos vode,
loš rast i povećan mortalitet
>5000
Nezadovoljavajuća
<100 Meka
Dobra. Nema problema
>100 Tvrda
Zadovoljavajuća, nema problema za živinu ali može umanjiti
efikasnost sapuna i mnogih dezinficijenasa i lekova koji
se daju preko voder
<6
Loša: Problemi sa performansama, korozija sistema za vodu
6.0-6.4
Loša, potencijalni problemi
6.5-8.5
Zadovoljavajuća: preporučeno za živinu
>8.6
Nezadovoljavajuća
50-200
Zadovoljavajuća: može imati efekat laksativa ako je Na ili Mg >50ppm
200-250
Maksimalni poželjni nivo
250-500
Može imati efekat laksativa
500-1000
Loša: Efekat laksativa, ali se jedinke mogu prilagoditi, može
ometati apsorbciju bakra, dodani efekat laksativa uz hloride
>1000
Nezadovoljavajuća: povećan unos vode i vlažan izmet,
opasnost po zdravlje mladih jedinki
250
Zadovoljavajuća : najviši poželjni nivo, nivoi od 14ppm mogu
izazvati probleme ukoliko je natrijum iznad 50ppm
500
Maksimalni poželjni nivo
>500
Nezadovoljavajuća: Efekat laksativa, vlažan izmet,
smanjuje unos hrane, povećava unos vode
<300
Dobra, bez problema
>300
Zadovoljavajuća: Zavisi od alkalnosti i pH
50-125
Zadovoljavajuća: Ako je nivo sulfata >50ppm nastaće
magnezijum sulfat (laksativ)
>125
Efekat laksativa sa iritacijom creva
350
Maksimum
Nitratni azot
10
Maksimum (ponekad nivoi od 3 mg/L mogu uticati na performanse)
Nitrati
trace
Zadovoljavajuća
>tragovi
Nezadovoljavajuća: opasnost po zdravlje
(ukazuje na kontaminaciju organskim materijama i fekalijama)
<0.3
Zadovoljavajuća
>0.3
Nezadovoljavajuća: rast bakterija gvožđa
(zapušuju sistem za vodu i loš miris)
2
Maksimum
>40
Nezadovoljavajuća: uzrokuje meke kosti
Koliformne bakterije
0 cfu/ml
Idealno: nivoi iznad ukazuju na kontaminaciju fekalijama
Kalcijum
600
Maksimalni nivo
Natrijum
50-300
Zadovoljavajuća: generalno bez problema. Međutim može
uzrokovati trošni izmet ukoliko su sulfati >50ppm ili hloridi >14ppm
Tvrdoća
pH
Sulfati
Hloridi
Kalijum
Magnezijum
Gvožđe
Fluorid
Fusnota: 1 ppm je aproksimirano 1 mg.
150
2013
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Zdravlje i biosigurnost
KLJUČNE TAČKE
• Dobar kvalitet vode je nužan za zdravlje i dobrobit jedinki.
• Kvalitet vode treba rutinski ispititvati na bakterijsku i mineralnu kontaminaciju
i ukoliko su potrebne, treba sprovesti korektivne mere bazirane na rezultatima
testova.
Uklanjanje uginuća
Jame grobnice
• Zatrpavanje jedinki u jame je jedan od tradicionalnih metoda uklanjanja mrtvih
životinja, ali je sada ilegalan u mnogim zemljama.
• Prednosti: jame grobnice su jeftine i ne proizvode jak smrad.
• Mane: jame za uklanjanje mogu biti rezervoar za zaraze i potrebna im je
odgovarajuća drenaža.
• Također mogu kontaminirati podzemne vode.
Spaljivanje
• Prednosti: Ne kontaminira prirodne vode i ne stvara unakrsnu kontaminaciju sa
drugim pticama kada se dobro sprovodi. Ostaje jako malo nusprodukta (pepela)
za uklanjanje sa farme.
• Mane: Ova metoda uklanjanja je obično skuplja i može uzrokovati zagađenje
vazduha. U mnogim oblastima propisi o zagađenju vazduha su postavljeni tako da
limitiraju upotrebu ove metode.
• Ukoliko se koriste peći za spaljivanje, uverite se da je njihov kapacitet dovoljno
veliki za buduće potrebe farme.
• Prilikom rada, leševe spaljivati potpuno, do belog pepela.
Kompostiranje
• Kompostiranje je postao jedan od preferiranih metoda uklanjanja uginuća na farmi
u nekim zemljama.
• Prednosti: ekonomično je i ukoliko se izvršava pravilno, neće kontaminirati ni vode
ni vazduh.
Odvoženje u kafileriju
KLJUČNA TAČKA
• Mrtve jedinke treba ukloniti na način koji izbegava kontaminaciju okoline, sprečava
unakrsnu kontaminaciju sa drugom živinom, nije smetnja susedima i u skladu je sa
lokalnim propisima i zakonima.
2013
Odeljak 9
• U nekim zemljama, transport uginuća u kafileriju je jedini odobren metod uklanjanja
mrtvih jedinki.
• Prednosti: Ne postoji uklanjanje na farmi, potreban je minimalan kapital za to i
stvara minimalnu kontaminaciju okoline. Produkt mrtvih jedinki može se reciklirati
i pretvoriti u materijal, koji uključije i komponente za drugu stoku.
• Mane: Zahteva hladnjače da bi se sprečilo raspadanje leševa tokom skladištenja.
Takođe zahteva jake mere biosigurnosti da bi se sprečilo širenje bolesti od kafilerije
ili drugih farmi na sopstvenu farmu od strane osoblja za transport.
151
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Zdravlje i biosigurnost
Zdravlje
Kontrola bolesti
Dobre prakse menadžmenta i visoki standardi biosigurnosti će sprečiti mnoge bolesti živine.
Jedan od prvih znakova bolesti je smanjenje u unosu hrane ili vode (ili povećano vreme
konzumacije hrane). Stoga je dobra praksa evidencija dnevnog unosa hrane i vode. Ukoliko
se sumnja na problem, treba brzo poslati jedinke na obdukciju i kontaktirati veterinara.
Rana primena terapije bolesti može smanjiti negativne efekte na ukupno zdravlje jedinki i
reproduktivne rezultate i takođe smanjiti efekte za zdravlje, dobrobit i kvalitet potomstva.
Vođenje dokumentacije je važan alat u dobijanju podataka potrebnih za istraživanje problema
jata. Vakcinacije, brojevi serija, lekovi, posmatranja i dijagnoze bolesti mogu se beležiti u
dnevnicima jata.
Vakcinacija
Vakcinacija pruža jedinki antitela protiv određenih patogena i time pobošljava imunitet. Ovo
će aktivno štititi jedinke od sledećih infekcija tim uzročnicima i/ili će omogućiti pasivnu zaštitu
preko antitela dobijenih od majke potomstvu.
Programi vakcinacije
Česte bolesti, među kojima su i Marekova Bolest (MB) Njukastl Bolest (NB), Infektivni
Bronhitis(IB), Avijarni Encefalomijelitis (AE), Infektivna Burzalna Bolest (IBD) (tj. Gumboro
Bolest), trebaju se rutinski uključiti u program vakcinacije. Međutim, potrebe za vakcinacijom
variraju u zavisnosti od lokalnih problema, dostupnosti vakcina i lokalnih regulatornih propisa.
Lokalne veterinarske institucije trebaju osmisliti odgovarajući program i oni će koristiti svoje
stručno znanje o rasprostranjenosti i intenzitetu određene bolesti u datoj zemlji, oblasti ili
lokaciji.
Boje, vakcinalni titrovi i eliminacija kliničkih znakova bolesti mogu se koristiti da bi se odredila
efikasnost vakcina. Treba dodati da titrovi antitela nisu uvek u korelaciji sa zaštitom, ali su i
dalje korisne u procenjivanju programa vakcinacije. Preterana vakcinacija može dovesti do loših
titrova antitela i/ili varijacije u koeficijentu titrova (CV). Agresivni programi vakcinacije mogu biti
stresni za piliće u odgoju pogotovo od 10-15 nedelja starosti (stoga treba smanjiti rukovanje
jedinkama ako je moguće). Situacija sa terena se takođe treba razmotriti u procenjivanju
efikasnosti programa vakcinacije. Higijena i održavanje opreme za vakcinaciju je jako bitno i
bitno je pratiti uputstva proizvođača vakcine u vezi sa primenom iste da bi se postigli najbolji
rezultati.
Vakcinacija može pomoći u sprečavanju bolesti, ali nije direktna zamena za dobru biosigurnost.
Zaštita protiv pojedinačnih zaraza se treba proceniti prilikom osmišljanja dobre strategije
kontrole. Na primer “sve unutra sve napolje” sistemi daju dobru zaštitu protiv Korice i Infektivnog
Laringotraheita, tako da vakcinacija za ove bolesti nije potrebna u nekim slučajevima. Vakcine
koje se koriste u programima vakcinacije trebaju biti ograničene na one koje su apsolutno
neophodne; ovo će smanjiti troškove, biće manje stresno i omogućiće bolje rezulate vakcinacije.
Vakcine treba nabavljati samo od pouzdanih proizvođača.
Tipovi Vakcina
Vakcine za živinu postoje u 2 osnovna oblika, žive i mrtve. U nekim programima vakcinacije,
mogu biti kombinovane radi postizanja najboljeg imunološkog odgovora. Ova 2 tipa vakcine
imaju svojee koristi i prednosti.
Mrtve Vakcine: One se sastoje o inaktivisanih uzročnika (antigena), obično kombinovanih
sa emulzijom ulja ili adjuvansoom aluminijum-hidroksidom. Adjuvans pomaže u pojačanju
odgovora imunološkog sistema jedinke na antigene na duži period vremena. Mrtve vakcine
mogu sadržati više inaktivisanih antigena za više od jedne bolesti živine. Mrtve vakcine se daju
pojedinačnim jedinkama injekcijama u mišić ili potkožno.
152
2013
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Zdravlje i biosigurnost
Žive vakcine: One se sastoje od infektivnih uzročnika date bolesti živine. Međutim,
organizmi su znatno modifikovani (atenuirani) tako da kada se razmnožavaju unutar
jedinke ne mogu izazvati bolest, ali stvaraju imunološku reakciju. Neke vakcine su
izuzetak zbog toga što nisu atenuirane i stoga je potrebna posebna nega pre uvođenja
u program vakcinacije (na primer neke vakcine za Kokcidiozu).
U principu, kada se više od jedna živa vakcina daje za određenu bolest, najatenuiranije
oblike vakcine treba dati prve, praćene sa manje atenuiranim oblikom, tamo gde je
to moguće. Ovaj princip se često koristi za žive vakcine NB kada se predviđa pojava
patogena na terenu.
Atenuirane vakcine se uobičajeno daju jatu u vodi za piće, u spreju ili kao kapi za oči
ili u krilni nabor. Povremeno se žive vakcine daju injekcijom (kao za Marekovu bolest).
Neatenuirane žive vakcine se koriste u programima za vakcinaciju živine. One se
daju ili preko puta kojim patogen normalno ne ulazi (na primer preko krilnog nabora
za Boginje) ili izlaganjem vakcini tokom perioda u kojem se bolest ne pojavljuje (na
primeru Infektivne Anemije, CAV, izlaganje jedinki tokom faze odgoja).
Žive bakterijske vakcine za Salmonelu i Mikoplazmu su sada dostupne i mogu imati
mesto u nekim sistemima proizvodnje. Neki proizvodi za kompetetivnu kolonizaciju
(proizvodi koji sadrže zdrave bakterije koje se mogu naći u probavnom traktu, a koje
pomažu i samnjuju kolonizaciju štetnih bakterija kao što je Salmonela) takođe mogu
imati mesto u zaštiti roditeljskog jata od Salmonele i možda i drugih infekcija koje se
pojavljuju rano u životu jedinke ili posle lečenja antibioticima.
Kobinovane žive i ubijene vakcine
Najefikasniji metod postizanja visokih i uniformnih nivoa antitela za određenu bolest
je korišćenje jedne ili više živih vakcina koje sadrže određeni antigen, posle kojih se
daje i vakcina mrtvog antigena. Žive vakcine “pripreme“ imuni sistem jedinke i pružaju
dobar odgovor antitela kada se mrtvi antigen unese u organizam. Ovaj tip programa
vakcinacije se rutinski koristi za mnoge bolesti kao šte je IB (Infekivni Bronhitis),
IBD, Reovirus (Reo) i Njukastl. Ovaj sistem osigurava aktivnu zaštitu jedinke i pruža
visoke i uniformne nivoe antitela dobijenih od majke. Ovo omogućava pasivnu zaštitu
potomstva.
Specifični programi vakcinacije
Programi vakcinacije moraju biti osmišljeni po poznatim bolestima okoline u kojoj
se nalazi farma i po potrebama majčinskih antitela kod brojlera. Dobar program
vakcinacije treba biti osmišljen od strane veterinara koji je odgovoran za zdravlje jedinki
u sistemu. Veterinari su dostupni da pružaju predloge ili podršku ako je potrebna.
Odeljak 9
Virus Marekove bolesti
Sva roditeljska jata treba da dobiju vakcinu za Marekovu Bolest kao jednodnevni ili u
jajetu u inkubatoru. Postoje 3 različita serotipa žive vakcine za Marekovu Bolest. Koja
će se vakcina (ili vakcine) koristiti zavisi od nivoa mogućnosti zaraze u regionu. Dva
najčešća setrotipa su HVT (Herpes Virus Ćuraka) bilo serotip 3 ili Rispens koji je serotip
1. Rispens se najčešće koristi u oblastima visokog rizika, često u kombinaciji sa MDV
seortipovima vakcine. Kombinacije različitih serotipa za Marekovu Bolest se često daju
radi najbolje zaštite u zavisnosti od rizika pojave bolesti u oblasti u kojoj će jedinke biti
smeštene.
2013
153
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Zdravlje i biosigurnost
Kokcidoza
Kontrola kokcidoze je vrlo bitna kod roditelja. Vakcinacija roditeljskog jata živim vakcinama u
inkubatoru je sada preferirani metod za kontrolu ove bolesti. U nekim slučajevima jedinke se
vakcinišu na farmu. Treba preuzeti mere pažnje i predostrožnosti da bi se sprečilo predstojeće
izlaganje jata anti kokcidialnoj aktivnosti (sem tamo gde je preporučeno od strane proizvođača
vakcine). Rukovođenje periodom posle vakcinacije neophodno je da bi se poboljšala efikasnost
vakcine osiguravanjem sporulacije oocista i re-infekcije. Jedinke treba pratiti na rutinskim
obdukcijma pri određenoj starosti (u zavisnosti od vakcine) da bi se pratila mogućnost prejake
reakcije na vakcinu. Kontola reakcije na vakcinu dobrim upravljanjem i primenom vakcine je
bitna za dobre rezultate jedinki. Kokcidioza se takođe može kontrolisati korišćenjem lekova
protiv kokcidioze u hrani.
Kontrola crevnih glista
Važno je nagledati i kontrolisati opterećenost jedinki crevnim glistama. Čest program za
jedinke je da dobijaju 2 doze lekova protiv crevnih glista tokom odgoja ukoliko je potrebno.
Nadgledanje efikasnosti programa kontrole kroz rutinske obdukcije jedinki može odrediti
potrebu za dodatnom serijom lečenja protiv crevnih glista sa približno 154 dana (22 nedelje)
starosti. Mnoge lekove za ovu bolest ne treba koristiti kada su jedinke u proizvodnji jer mogu
imati negativne efekte na proizvdnju jaja i/ili kvailtet jaja i plodnost.
Salmonella i higijena hrane
Infekcija salmonelom preko kontaminirane hrane predstavlja veliku pretnju zdravlju jedinki. Rizik
kontaminirane hrane može se smanjiti termičkom obradom hrane i/ili dodatkom aditiva hrane
sa antimikrobnim svojstvima.
Praćenje sirovina koje se stavljaju u hranu će pružiti informacije o stepenu rizika prisutnog u
hranivima.
Sirovine životinjskog porekla i proteina od prerađenog povrća predstavljaju visok rizik
kontaminacije salmonelom i njihov izvor i korišćenje u hrani roditeljskog jata treba dobro
razmotriti.
Termička obrada hrane se koristi često da bi se smanjila bakterijska kontaminacija iste. Idealni
cilj je manje od 10 enterobakterija po gramu hrane.
Antibiotici
Primena antibiotika mora biti samo iz terapijskih razloga, kao sredstvo za lečenje infekcije,
da bi se izbegao bol i patnja i da bi se očuvala dobrobit jata. Antibiotici se trebaju držati pod
direktnim nadzorom veterinara i treba čuvati svu dokumentaciju o receptima.
KLJUČNE TAČKE
• Dobro rukovođenje i biosigurnost će sprečiti pojavu mnogih bolesti živine.
• Pratiti unos hrane i vode da bi se otkrili prvi znaci bolesti.
• Brzo reagovati na bilo kakve znake bolesti vršenjem obdukcije i kontaktiranjem lokalnog
veterinara.
• Sama vakcinacija ne može zaštiti jato od bolesti i lošeg mendžmenta.
• Vakcinacija je najefikasnija kada se rizici bolesti svedu na minimum dobro dizajniranim
programima mendžmenta i biosigurnosti.
• Vakcinaciju bazirati na lokalnim rizicima bolesti i dostupnosti vakcina.
• Pratiti i kontrolistati količinu crevnih glista u jedinkama.
• Infekcija Salmonelom kroz hranu je opasnost po zdravlje jedinki. Termička obrada i praćenje
sirovina hrane će umanjiti rizik zaraze na minimum.
• Antibiotike korisiti samo radi lečenja bolesti i samo uz nadzor veterinara.
• Voditi dokumentaciju i pratiti zdravlje jata.
154
2013
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Zdravlje i biosigurnost
Programi praćenja zdravstvenog stanja
Programi praćenja zdravstvenog stanja imaju 2 svrhe:
1. Da bi se potvrdilo nepostojanje određenih patogena koji imaju negativan uticaj na zdravlje,
dobrobit i rezultat roditeljskog jata i zdravlje, dobrobit i kvalitet potomstva (brojlera)
2. Da bi se identifikovalo postojanje bolesti u ranom stadijumu tako da bi se mogle izvršiti
korektivne mere da bi se umanjili negativni efekti na celo jato ili potomstvo.
Salmonela
Salmonella pullorum and S. gallinarum su vrste koje su jedinstvene živini. Kontrola ovih bolesti
se prati kontrolom pristustva određenih antitela u krvi korišcenjem testa aglutinacije. Ovo se
može izvršiti ili na farmi korišćenjem kompletnog uzorka krvi ili u laboratoriji korišćenjem seruma.
Mnoge zemlje imaju zvanične programe kontrole i eradikacije i S. Pullorum i S. Gallinarium. I
komercijalne i vladine zalihe specifičnih antigena su dostupne u mnogim zemljama. Nepostojanje
ovih infekcija se takođe može pratiti mikrobiološkim analizama potomstva i inkubatora.
Prisustvo Salmonele se obično utvrdi pri bakteriološkom pregledu jedinke, okoline i proizvoda
koji dolazi iz inkubatora. Mnoge Salmonele mogu uticati i na ljude kao i na živinu (zoonoze). S.
Entritidis i S typhimurium su od posebnog značaja i mogu se lako prenositi vertikalno do brojlera.
Međutim, specifični komercijalni ELISA testovi za S. Enteridis i S. Typhimurium su dostupni i
mogu se koristiti na sličan način kao test aglutinacije za S. Pullorum i S. Galilinarum, da bi se
otkrila specifična antitela u serumu. Škartirane jedinke, brisevi kloake, svež izmet, prostirka,
brisevi nazuvaka cipela ili sunđerasti brisevi i uzorci prašine se koriste radi praćenja jata na
prisustvo Salmonele. Uzorci uzeti iz inkubatora uključuju uginuća u ljusci, papirne podloške iz
tacni u inkubatoru (gde su dostupni), papiri iz kutija za piliće i paperje. Uzorci se mogu zbirno
uzimati, obično po deset, da bi se omogućilo lako testiranje u laboratoriji. Mnoge zemlje imaju
zvanične programe koji uključuju detaljne metode kultivacije i kontrole za Salmonelu.
Mikoplazmoza
Uzorke krvi uzete od roditeljskih jata treba rutinski pregledati i na Mycoplasma gallisepticum i
Mycoplasma synoviae korišćenjem testa brze aglutinacije (RSAT) ili specifičnog, pojedinačnog
ili kombinacije komercijalnih ELISA testova. Potvrda se može dobiti PCR-om i/ili kulturama.
Treba dodati da je moguće dobiti lažno pozitivne rezultate uz pomoć RSAT i ELISA testova,
pogotovo pri kontroli jednodnevnih pilića.
Druge bolesti
Serološke preglede na druge bolesti treba sprovoditi rutinski ili, što je česće, posle uočavanja
znakova i/ili opada proizvodnje. Serološko praćenje radi dijagnostike može uključiti one bolesti
na koje je jato već vakcinisano, na primer NB, IB. Na terenske sojeve se sumnja kada se pojavi
jači odgovor antitela nego što je normalno.
Preglede za većinu bolesti u populaciji treba osmisliti tako da detektuju koncentraciju od
minimum 5%, sa 95% stopom sigurnosti. Za one veličine populacije koje normalno važe za
roditeljska jata (>500 jedinki) približno 60 uzoraka treba uzeti prilikom pregleda svakog jata.
Tradicionalno, učestanije praćenje se vrši pre početka proizvodnje jaja sa 140-154 dana (20-22
nedelje) starosti, pogotovo kontrole na Mikoplazme i Salmonele u roditeljskim jatima. Obično
se u ovom ključnom periodu testira 10% ili minimum od 100 uzoraka. Učestanost testiranja će
varirati sa pojedinačnom bolesti i zahtevima lokalnog tržišta.
Odeljak 9
Uzimanje uzorka radi provere prisustva bolesti
Trgovina između zemalja
Sertifikat nepostojanja određenih patogena jedinki je potreban kada se proizvodi jata ili jaja ili
jednodnevni pilići internacionalno trguju. Specifični zdravstveni zahtevi će varirati od zemlje do
zemlje.
2013
155
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Zdravlje i biosigurnost
Praćenje efikasnosti programa vakcinacije
Programi vakcinacije pružaju i aktivnu zaštitu jedinke i pasivnu zaštitu potomstva davanjem
visokih, uniformnih nivoa majčiskih antitela. Praćenje programa vakcinacije je važno i može
se postići merenjem nivoa određenih antitela u pojedinim jedinkama i utvrđivanjem opsega
imunološkog odgovora u broju jedinki od kojih je uzet uzorak. Obično se uzima uzorak krvi
od minimalno 20 jedinki i razni kvantitativni serološki testovi se koriste da bi se izmerio
nivo antitela u vakcinisanim jatima. Ovi testovi uključuju test inhibicije hemoaglutinacije (IH)
difuziju agar-gela (AGD), test imunoadsorbencije (ELISA). ELISA test se smatra ponovljivim,
specifičnim i osetljivim i može se automatizovati da bi se povećala efikasnost seroloških testova
u laboratoriji.
Serološki pregled treba biti planiran u skladu sa programom vakcinacije tako da se razvije
lokalna baza podataka. Ukoliko se dogode promene u programu vakcinacije, program praćenja
će možda takođe zahtevati izmene u odnosu na to. Svaka organizacija mora razviti svoja
osnovna pravila da bi se obezbedilo dobro tumačenje rezultata.
Rutinsko testiranje posle vakcinacije mrtvim vakcinama (oko početka faze proizvodnje) može
omogućiti predviđanje majčinskih antitela tokom cele faze proizvodnje. Unakrsne-reakcije u
serologiji mikoplazme se često viđaju kod jedinki u periodu od 2 nedelje posle upotrebe mrtvih
vakcina, tako da uzimanje uzoraka u ovo vreme treba izbeći.
Beleženje i dokumentacija
Dokumentaciju treba održavati radi revizije i praćenja sleda događaja. Treba biti jasna, čitljiva
i dovoljno detaljna da bi se omogućila istraga mogućih uzroka lošeg kvaliteta, rezultata,
morbiditeta i mortaliteta. Dokumentacija se takođe može koristiti kao lista stvari koje je
potrebno uraditi sa zaduženim licima da bi se svi potrebni zadaci izvršili.
KLJUČNE TAČKE
• Mora se redovno pratiti efikasnost implementiranih programa za zdravlje i biosigurnost i
mora se voditi jasna i detaljna dokumentacija.
• Treba preduzeti potrebne korektivne mere ukoliko se uoči da su procedure praćenja
zdravstvenog stanja neodgovarajuće.
156
2013
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Dodaci
Dodaci
Dodatak 1: Dokumentacija
Čuvanje dokumentacije, analiza i tumačenje podataka, su ključni alati u efikasnom rukovođenju.
Čuvanje dokumentacije treba uvek koristi zajedno sa ciljnim rezultatima proizvodnje.
Dokumentacija koju treba čuvati je sledeća:
ODGOJ
Rasa
Izvorno jato
Datum izležaja
Broj jedinki u objektu (petlovi i koke)
Površina objekta i gustina naseljenosti
Hranidbeni prostor po jedinki
Prostor za napajanje po jedinki
Hrana/jedinki - dnevna, nedeljna i kumulativno
Mortalitet i škartovi – dnevno, nedeljno i kumulativno
Telesne težine, CV% i starost u trenutku beleženja (petlovi i koke)-dnevno/nedeljno
Spoljašnja i unutrašnja temperatura – minimum, maksimum i radna (samo za unutrašnju)
Konzumacija vode - dnevna
Odnos voda:hrana
Greške u seksiranju
TRETMANI I BITNI DOGAĐAJI
Program osvetljenja
Dostave hrane
Vakcinacija - datum, doza, broj serije
Medikamenti – datum, doza, recept veterinara
Bolest – tip, datum, broj zahvaćenih jedinki
Konsultacije sa veterinarom – datum i preporuke
Čišćenje i dezinfekcija – materijali i metode
2013
Dodaci
Faza proizvodnje
Rasa
Izvorno jato
Datum izležaja / datum useljavanja
Broj jedinki u objektu (oba pola)
Površina objekta i gustina naseljenosti
Broj petlova
Broj proizvedenih jaja - dnevno,nedeljno i kumulativno po jedinki
Broj jaja koja se izlegnu – dnevno,nedeljno i kumulativno
Podna jaja - dnevno,nedeljno i kumulativno
Hrana – dnevno i kumulativno
Vreme konzumacije hrane
Telesne težine (oba pola) – dnevno/nedeljno
Prosečna težina jaja - dnevno i nedeljno
Masa jaja - dnevna i nedeljna
Mortalitet i škartiranja – dnevna, nedeljna i kumulativno
Valivost
Oplođenost
Spoljna i unutrašnja temperatura – minimum, maksimum i radna (samo za unutrašnju)
Konzumacija vode - dnevno
Odnos voda:hrana
Vlažnost
Sati svetla
157
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Dodaci
Brojevi bakterija posle čišćenja (TVC)
Incidenti – kvar opreme itd.
CILJNI PARAMETRI
Nedeljna telesna težina – oba pola
Proizvodnja jaja – broj i težina
Proizvodnja priplodnih jaja
Valivost i oplođenost
Nedeljna težina jaja i masa jaja
SISTEM ZA ČUVANJE DOKUMENTACIJE
Sva bitna dokumetacija treba biti beležena i čuvana po sistemu koji omogućava lako beleženje
podataka, analizu i tumačenje. Odgovarajući sistemi čuvanja podataka su besplatno dostupni
od Aviagen-a.
158
2013
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Dodaci
Dodatak 2: Korisne informacije za upravljanje
GUSTINE NASELJENOSTI
Odgoj 0-140 dana (0-20 nedelja)
Petlovi
jedinki/m2 (ft2/jedinki)
Koke
jedinki/m2 (ft2/jedinki)
3-4 (2.7-3.6)
4-7 (1.5-2.7)
Proizvodnja 140-448 dana (20-64 nedelja)
Koke i petlovi
jedinki/m2 (ft2/jedinki)
3.5 - 5.5 (2.0-3.1)
PROSTOR ZA HRANILICU PO JEDINKI
Petlovi
starost
Dužna
cm (in)
Tacnasta
cm (in)
0-35 dana (0-5 nedelja)
5 (2)
5 (2)
36-70 dana (5-10 nedelja)
10 (4)
9 (3.5)
71-140 dana (10-20 nedelja) – kraja jata
15 (6)
11 (4)
141 dana-kraja jata (20 nedelja –kraja jata)
20 (8)
13 (5)
Koke
starost
Dužna
cm (in)
Tacnasta
cm (in)
0-35 dana (0-5 nedelja)
5 (2)
5 (2)
36-70 dana (5-10 nedelja)
10 (4)
8 (3)
71 dana-kraja jata (10 nedelja-kraja jata)
15 (6)
10 (4)
2013
Period odgoja
(0-15 nedelja)
Period proizvodnje
(16 nedelja do kraja jata)
Automatske cirklularne
ili zvonaste pojilice
1.5 cm (0.6 in)/ jedinki
2.5 cm (1.0 in)/jedinki
Niple
1/8-12 jedinki
1/6-10 jedinki
Čašice
1/20-30 jedinki
1/15-20 jedinki
Dodaci
PROSTOR ZA POJILICE
159
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Dodaci
VODIČ ZA UOBIČAJENE BROJEVE PETLOVA
Broj petlova/100 koka
(16 nedelja to kraja jata)
Starost
Dana
Nedelja
154-168
22-24
9.50-10.00
168-210
24-30
9.00-10.00
210-245
30-35
8.50-9.75
245-280
35-40
8.00-9.50
280-350
40-50
7.50-9.25
350 - kraj jata
50 - kraj jata
7.00-9.00
PRIBLIŽNA MINIMALNA VENTILACIJA PO JEDINKI
Starost
Kubni metar na sat
(m3/h po jedinki)
Kubna stopa po minuti
(CFM po jedinki)
1-8 nedelja
0.16
0.10
9-15 nedelja
0.42
00.25
16 – 35 nedelja
0.59
0.35
36 nedelja - kraj jata
0.76
0.45
ODNOS UNOSA VODE NAPREMA HRANI
1.6 – 1.8 litara vode po kg hrane na 21oC (70oF)
160
2013
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Dodaci
Dodatak 3: Tabele za konverziju jedinica
LENGTH
1 metar (m)
= 3.281 stopa (ft)
1 stopa (ft)
= 0.305 metar (m)
1 centimetar (cm)
= 0.394 inč (in)
1 inč (in)
= 2.54 centimetara (cm)
POVRŠINA
1 metar kvadratni (m2)
= 10.76 kvadratna stopa (ft2)
1 kvadratna stopa (ft2)
= metar kvadratni (m2)
ZAPREMINA
1 litar (L)
= 0.22 galon (gal) ili 0.264 Američkih galona (gal US)
1 imperialni galon (gal)
= 4.54 litara (L)
1 Američki gallon (gal US)
= 3.79 litara (L)
1 imperialni gallon (gal)
= 1.2 Američkih galona (gal US)
1 Kubni metar (m3)
= 35.31 Kubnih stopa(ft3)
1 Kubna Stopa (ft )
= 0.028 Kubnih metara (m3)
3
TEŽINA
1 kilogram (kg)
= 2.205 funti(lb)
1 funta (lb)
= 0.454 kilogram (kg)
1 gram (g)
= 0.035 unce (oz)
1 unca (oz)
= 28.35 grama (g)
ENERGIJA
= 4.184 Džul (J)
1 Džul (J)
= 0.239 kalorija (cal)
1 Kilokalorija po kg(kcal/kg)
= 4.184 Megadžula po kg (MJ/kg)
1 Megadžul po kg (MJ/kg)
= 108 kalorija po funti (cal/lb)
1 Džul (J)
= 0.735 Funte po stopi (ft-lb)
1 Funte po stopi (ft-lb)
= 1.36 Džul (J)
1 Džul (J)
= 0.00095 Britanska Termalna jedinica (BTU)
1 Britanska Termalna jedinica(BTU)
= 1055 Džul (J)
1 Kilovat-sat (kW-h)
= 3412.1 Britanska Termalna jedinica (BTU)
1 Britanska Termalna jedinica (BTU)
= 0.00029 Kilovat-sat (kW-h)
Dodaci
1 kalorija (cal)
2013
161
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Dodaci
PRITISAK
1 Funta po kvadratnom inču (psi)
= 6895 Njutna po metru2 (N/m2) ili Pascals (Pa)
1 Funta po kvadratnom inču
= 0.06895 bar
1 bar
= 14.504 Funta po kvadratnom inču (psi)
1 bar
= Njutna po metru kvadratnom (N/m2) ili Paskala (Pa)
= 100 kilopaskala (kPa)
1 Njutna po metru kvadratnom (N/m2)
ili Paskal (Pa)
= 0.000145 Funta po kvadratnom inču (lb/in2)
GUSTINA NASELJENOSTI
1 kvadratna stopa po jedinki (ft2/bird)
= 10.76 jedinki po metru kvad (bird/m2)
10 jedinki po kvadratnom metru
= 1.08 kvad. Stopa po jedinki (ft2/bird)
(bird/m2) 1 kilogram po metru kvad)
= 0.205 funti po kvad. stopi (lb/ft2)
(kg/m2) 1 funta po kvad. stopi (lb/ft2)
= 4.88 kilograma po metru kvadratnom (kg/m2)
TEMPERATURA
temperatura (°C)
= 5/9 x (temperatura °F - 32)
temperatura (°F)
= 32 + (9/5 x temperatura °C)
GRAFIKON KONVERZIJE TEMPERATURE
162
°C
°F
0
32.0
2
35.6
4
39.2
6
42.8
8
46.4
10
50.0
12
53.6
14
57.2
16
60.8
18
64.4
20
68.0
22
71.6
24
75.2
26
78.8
28
82.4
30
46.0
32
89.6
34
93.2
36
96.8
38
100.4
40
104.0
2013
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Dodaci
RADNA TEMPERATURA
Radna temperatura je definisana kao minimalna temperatura objekta plus 2/3 razlike minimuma
i maksimuma temperatura objekta. Ovo je bitno gde postoje znatne varijacije ove dve krajnosti.
e.g. Minimalna temperatura objekta = 16oC
Maksimalna temperatura objekta = 28oC
Radna temperatura = ([28-16] x 2/3) + 16 = 24oC
VENTILACIJA
1 Kubna stopa u minuti (ft3/min)
= 1.699 Kubnih metara na sat (m3/hour)
1 Kubni metar na sat (m3/hour)
= 0.589 Kubnih stopa u minuti (ft3/min)
IZOLACIJA
U vrednost opisuje koliko dobro građevinski materijal provodi toplotu i izražava se kao Vat po
kvadratnom kilometru po stepenu Celzijusa (W/km2/°C).
R vrednost ocenjuje izolacionu sposobnost građevinskih materijala, što je veće R bolja je
izolacija, meri se u km2/W (ili ft2/oF/BTU).
IZOLACIJA
1 Kvadratna stopa po stepenu
farenhajta po Britanskoj termalnoj
jedinici (ft2/oF/BTU)
= 0.176 Kvadratni kilometar po Vatu (km2/W)
1 Kvadratni kilometar po Vatu (km2/W)
= 5.674 Kvadratna stopa po stepenu farenhajta Po
britanskoj termalnoj jedinici (ft2/oF/BTU)
SVETLO
= 10.76 luks
1 luks
= 0.093 093 kandela po stopi
Dodaci
1 kandela po stopi
2013
163
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Dodaci
Dodatak 4: Primer ručnih kalkulacija za razvrstavanje
Figura 121 predstavlja objekat koji je podeljen na 5 pregrada. Populacija pre razvrstavanja je
podeljena na 4 pregrade i 1 pregrada je ostavljena prazna od useljavanja za svrhe razvrstavanja.
Veličina jata je 8,400 jedinki i 2,100 jedinki se nalazi u svakoj naseljenoj pregradi.
Figura 121: Postavka objekta pre razvrstavanja sa prilagodivim pregradama.
Pregrada 1
(18% površine)
Pregrada 2
(20.5% površine)
Pregrada 3
(20.5% površine)
Pregrada 4
(20.5% površine)
Pregrada 5
(20.5% površine)
Pregrada
ostavljena
prazna
prilikom
useljavanja radi
razvrstavanja
na 28 dana.
Iz svake pregrade/populacije uzeti i izvagati nasumičan uzorak. Sve uhvaćene jedinke treba
izmeriti da bi se izbeglo selektivno vaganje, ali kao minimum izvagati i ubeležiti 2% ukupne
populacije ili 50 jedinki, šta je veće. U ovom primeru ukupno 229 jedinki je izvagano.
Sve težine uzoraka treba ubeležiti na grafikon telesnih težina (Figura 122).
164
2013
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Dodaci
Figura 122: Ručno beleženje težina za razvrstavanje u 3 pregrade.
Tabela za unos telesnih težina
FARMA
RASA
PREGRADA
OBJEKAT
POL
2
PROSEČNA TEŽINA
BROJ IZMERENIH
229
TEŽINA
FUNTE
TEŽINA
GRAMI
0.00
0.04
0.09
0.13
0.18
0.22
0.26
0.31
0.35
0.40
0.44
0.49
0.53
0.57
0.62
0.66
0.71
0.75
0.79
0.84
0.88
0.93
0.97
1.01
1.06
1.10
1.15
1.19
1.23
1.28
1.32
1.37
1.41
1.46
1.50
1.54
1.59
1.63
1.68
1.72
1.76
1.81
1.85
1.90
1.94
00
20
40
60
80
100
120
140
160
180
200
220
240
260
280
300
320
340
360
380
400
420
440
460
480
500
520
540
560
580
600
620
640
660
680
700
720
740
760
780
800
820
840
860
880
STAROST
CILJNA TEŽINA
465 g (1.03 lbs)
DATUM
28
koke
Mar-15
% Koeficijent varijacije
13.7 lbs)
465 g (1.03
465
450 g (1.03
(0.99 lbs)
1
2
3
4
5
6
7
8
9
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
10
11
12
13
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
BROJ JEDINKI
14
15
16
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
Starost
Ciljna Težina
PROSEČNA TEŽINA
Ukupno Izvaganih
Opseg težina
27
Metric
28
450 g
465 g
229
230 g
28
29
30
Imperial
28
0.99 lbs
1.03 lbs
229
0.71 lbs
2013
Veličina
uzorka
F vrednost
Veličina
uzorka
F vrednost
10
3.08
60
4.64
15
3.54
65
4.70
20
3.73
70
4.76
25
3.94
75
4.81
30
4.09
80
4.87
35
4.20
85
4.90
40
4.30
90
4.94
45
4.40
95
4.98
50
4.50
100
5.02
55
4.57
>150
5.03
Dodaci
Tabela 28: F vrednost za različite veličine uzorka za korišćenje u izračunavanju CV%
165
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Dodaci
Iz uzorka, CV% telesnih težina ukupne populacije može se izračunat kao:
CV% =
Opseg težina* X 100
Prosečna telesna težina X ‘F’ vrednost
CV% =
(Metrički)
320 x 100
465 x 5.03
CV% = 13.7
(Imperialni)
=
0.71 x 100
1.03 x 5.03
= 13.7
*Opseg težna definisan kao razlika najlakše i najteže jedinke.
CV% je iznad 12 tako da je potrebno razvrstavanje u 3 pregrade i jato treba razvrstati u 3
populacije: lagane, normalne i teške. Približni procenat jedinki u svakoj od 3 populacije: 29%
lagane, 57% normalne i 14% teške jedinke.
Da bi se odredila tačka odsecanja za najlakše jedinke,(tj težine jedinki ispod koje se jedinke
smatraju lakim) treba pratiti sledeće korake;
1. Lagana poulacija će biti približno 29% celog jata. 29% ukupnog broja izvaganih jedinki je
66 (29% od 229)
2. Najlakših 66 jedinki su u opsegu težina od 300 do 439 g (0.66 to 0.97 lbs), osenčene žutom
u Figuri 122.
3. “Lagana” jedinka će stoga biti bilo koja lakša od ili jednaka 439 g (0.97 lbs) težine.
Ovaj proces treba ponavljati sa normalnim i teškim jedinkama. Tabela 29 daje granične težine
za svaku od 3 populacije (laganu, normalnu i tešku) bazirane na podacima datim u Figuri 122.
Tabela 29: Određivanje presečnih težina za razvrstavanje u 3 pregrade na osnovu informacija
datih u Figuri 122.
Kategorija
% jedinki koje će se
uključiti u kategoriju
razvrstavanja
Broj jedinki za
težine odsecanja
(% x 229)
Opseg težina
g (lbs)
Boja u
grafikonu
Lagane
29
66
300-439 (0.66-0.97)
Žuta
Normalne
57
131
440-559 (0.97-1.23)
Plava
Teške
14
32
560-629 (1.23-1.39)
Zelena
Pošto su određene granične težine za svaku populaciju, sve jedinke u jatu treba opet izvagati i
lagane jedinke (bilo koja jedinka težine 439 g [0.97 lbs] ili ispod) i teške jedinke (bilo koja jedinka
težine 560g [1.23 lbs] ili iznad) ukloniti i razvrstati u drugu pregradu. S obzirom na to da sad
postoje znatne varijacije u veličini populacija (29% lakih, 57% normalnih i 14% teških jedinki)
veličine pregrada treba prilagoditi tako da budu odgovarajuće za nove brojeve populacija i da
bi se postigli gustina naseljenosti i hranidbeni i prostor za napajanje (Figura 123).
166
2013
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Dodaci
Figura 123: Razvrstani plan baziran na rezultatima grafikona za beleženje telesnih težina datog
u Figuri 122.
Pregrada 1 (lagane)
(29% površine)
Pregrada 2 (normalne) Pregrada 3 (normalne) Pregrada 4 (normalne) Pregrada 5 (teške)
(19% površine)
(19% površine)
(19% površine)
(14% površine)
Teške
Lagane
Lagane
Teške
Lagane
Teške
Posle razvrstavanja uzorak jedinki treba opet izvagati iz svake populacije/pregrade(minimum
od 2% ili 50 jedinki šta je veće) i odrediti prosečnu težinu, CV% i broj jedinki u svakom od
njih (Figura 124). CV% razvrstanih populacija će se popraviti, ali CV% celog jata će ostati isti
(Figura 124).
‘Normalne’ pregrade bi trebale biti sličnih težina i mogu se tretirati kao jedna populacija.
Međutim, rukovodilac farme treba biti svestan prosečne težine pojedinačnih pregrada i bilo
kakve nagle devijacije od planiranog treba istražiti.
Telesne težine razvrstanih populacija treba ucrtati u grafik ciljnih telesnih težina i profil promeniti
gde je potrebno da bi se jedinke vratile na ciljne težine do 9 nedelja (63 dana) starosti. Bilo kakva
podešavanja u nivoima hrane treba bazirati na devijacijama od ciljne telesne težine.
Figura 124: Situacija posle razvrstavanja u 3 pregrade(sa prilagodivim pregradama).
Pregrada 1 (lagane)
(29% površine)
Broj jedinki = 2436
Težina= 370 g
(0.82 lbs)
CV% = 6.9
Pregrada 2 (normalne) Pregrada 3 (normalne) Pregrada 4 (normalne) Pregrada 5 (teške)
(19% površine)
Broj jedinki = 1596
Težina= 461 g
(1.02 lbs)
CV% = 5.6
(19% površine)
Broj jedinki = 1596
Težina = 451 g
(0.99 lbs)
CV% = 5.4
(19% površine)
Broj jedinki = 1596
Težina = 471 g
(1.04 lbs)
CV% = 5.8
(14% površine)
Broj jedinki = 1176
Težina = 537 g
(1.18 lbs)
CV% = 3.0
Dodaci
Prosečna telesna težina jata = 446 g (0.98 lbs)
CV% jata = 13.5
2013
167
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Dodaci
Dodatak 5: Kalkulacije stopa ventilacije
Kalkulacija minimalne ventilacije za podešavanje tajmera ventilatora
Primer (metrički)
Pretpostavke na kojima je ovaj proračun napravljen su date ispod. Ovo će se razlikovati u
pojedinačnim situacijama od stvarnih.
Starost jedinki = 20 nedelja
Broj jedinki = 10,000
Ventilator za minimalnu ventilaciju = 1 x 91 cm
Kapacitet ventilatora (kubnih metara na sat ili m³/h) = 15,300m³/h
Koristi se tajmer sa ciklusom od 5 minuta
Korak 1: Izračunati ukupnu minimalnu stopu ventilacije potrebnu za objekat (kubnih metara na
sat, m³/h):
Stopa ventilacije
=
=
=
(minimum ventilacije po jedinki) x (broj jedinki)
(0.59 m³/h po jedinki) x (10,000 jedinki)
5,900 m³/h
Korak 2: Izračunati procenat vremena koji ventilatori moraju biti uključeni:
Procenat vremena =
=
=
(Ukupna potrebna ventilacija) ÷ (Ukupni kapacitet ventilatora u funkciji)
(5,900 m³/h) ÷ (15,300 m³/h)
0.39 ili 39%
Stoga ventilatori trebaju da rade 39% vremena ciklusa.
Korak 3: Pod pretpostavkom da se koristi tajmer od 5 minuta, vreme rada ventilatora bi tada bilo
39% od 5 minuta ili 117 sekundi (1 minut 57 sekundi).
Primer (imperialni)
Starost jedinki = 20 nedelja
Broj jedinki = 10,000
Ventilator za minimalnu ventilaciju = 1 x 36 inča
Kapacitet ventilatora (Kubnih stopa po minuti ili cfm)= 9,000 cfm
Koristi se tajmer sa ciklusom od 5 minuta
Korak 1: Izračunati ukupnu minimalnu stopu ventilacije potrebnu za objekat (kubnih stopa u minuti, cfm):
Stopa ventilacije
=
=
=
(minimum ventilacije po jedinki) x (broj jedinki)
(0.35 cfm po jedinki) x (10,000 jedinki)
3,500 cfm
Korak 2: Izračunati procenat vremena koji ventilatori moraju biti uključeni:
Procenat vremena =
=
=
(Ukupna potrebna ventilacija) ÷ (Ukupni kapacitet ventilatora u funkciji)
(3,500 cfm) ÷ (9,000 cfm)
0.39 ili 39%
Stoga Ventilatori trebaju da rade 39% vremena ciklusa.
Korak 3: Pod pretpostavkom da se koristi tajmer od 5 minuta, vreme rada ventilatora bi tada bilo
39% od 5 minuta ili 117 sekundi (1 minut 57 sekundi).
168
2013
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Dodaci
Kalkulacija broja ventilatora potrebnih za tunel ventilaciju
Primer kalkulacije (metrički)
R
Pretpostavke:
Starost jedinki = 20 nedelja
Broj jedinki = 10,000
Širina objekta (W) = 12 m
Visina objekta (H) = 2.4 m
Visina krova (R) = 1.5 m
H
W
Željena brzina vetra (metara u sekundi ili m/s) = 2.03 m/s (u odgoju) & 2.54 m/s (u proizvodnji)
Kapacitet ventilatora na 0.15 inča vodenog stuba (kubnih metara na sat ili m³/h) = 35,000 m³/h
Konverzija sekundi u sate = 3,600
Površina preseka = (0.5 x W x R) + (W x H)
Korak 1: Odrediti potreban kapacitet ventilatora za određenu brzinu vetra (kubnih metara na
sat; m³/h):
Potreban kapacitet ventilatora = (željena brzina vetra) x (površina poprečnog preseka) x (3,600)
Površina poprečnog preseka
= (0.5 x 12 m x 1.5 m) + (12 m x 2.4 m) = 37.8 m²
Potreban kapacitet ventilatora = (2.54 m/s) x (37.8 m²) x (3,600)
= 345,643 m³/h
Korak 2: Odrediti potreban broj ventilatora:
Broj Ventilatora = (Potreban kapacitet ventilatora) ÷ (Kapacitet jednog ventilatora)
= (345,643 m³/h) ÷ (35,000 m³/h)
= 9.9 (10) ventilatora
Primer kalkulacije (imperialni)
R
Pretpostavke::
Starost jedinki = 20 nedelja
Broj jedinki = 10,000
Širina Objekta (W) = 40 ft
Visina Objekta (H) = 7.9 ft
Visina Krova (R) = 4.9 ft
H
W
Željena brzina vetra (stopa po minuti ili fpm) = 400 fpm (u odgoju) & 500 fpm (u proizvodnji)
) Kapacitet ventilatora na 0.15 inča vodenog stuba (kubnih stopa po minuti ili cfm) = 20,585 cfm
Površina preseka = (0.5 x W x R) + (W x H)
Potreban kapacitet ventilatora = (Željena brzina vetra) x (površina poprečnog preseka)
Površina poprečnog preseka
(0.5 x 40 ft x 4.9 ft) + (40 ft x 7.9 ft) = 414 ft²
=
Potreban kapacitet ventilatora = (500 fpm) x (414 ft²)
= 207,000 cfm
Korak 2: Odrediti potreban broj ventilatora:
Broj Ventilatora =
=
=
2013
Dodaci
Korak 1: Odrediti potreban kapacitet vetilatora za određenu brzinu vetra:
(Potreban kapacitet ventilatora) ÷ (Kapacitet jednog
ventilatora)
(207,000 cfm) ÷ (20,585 cfm)
10.1 (10) ventilatora
169
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Dodaci
Kalkulacije za površinu saća za hlađenje isparavanjem
Primer Kalkulacija (metrički)
Pretpostavke:
Starost jedinki = 20 nedelja
Broj jedinki = 10,000
Brzina vazduha u saću (metara po sekundi ili m/s) = 1.91 m/s (saće 150 mm)
Objekat ima 10 ventilatora veličine 127 cm sa kapacitetom od 35,000 kubnih metara na sat (m³/h)
Konverzija sekundi u sate = 3,600
Korak 1: Odrediti površinu saća za hlađenje:
Površina saća za hlađenje = (kapacitet ventilatora za tunel [m³/h]) ÷ (Brzina vetra u saću [m/s] x 3600)
= (10 x 35,000 cmh) ÷ (6876 m/h)
= 50.9 m²
Primer Kalkulacija (imperialni)
Pretpostavke:
Starost jedinki = 20 nedelja
Broj jedinki = 10,000
Brzina vazduha u saću (stopa po minuti ili fpm) = 375 fpm (uložak debljine 6 inča)
Objekat ima 10 ventilatora veličine 50 inča sa kapacitetom od 20,585 kubnih stopa u minuti (cfm)
Korak 1: Odrediti površinu saća za hlađenje:
Površina saća za hlađenje
170
= (kapacitet ventilatora za tunel [cfm]) ÷ (Brzina vetra u saću [fpm])
= (10 x 20,585 cfm) ÷ (375 fpm)
= 549 ft²
2013
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Dodaci
Dodatak 6: Tabela tačaka rosišta ili kondenzacije
Kada se jaja premeštaju iz hladne sredine u toplije, vlažnije predele, mogu se oznojiti. Sledeća tabela
daje temperature ljuske koje će rezultovati kondenzacijom pri premeštanju u različite temperature i
vlažnosti. Da bi se izbegla kondenzacija na ljusci temperatura treba da bide viša nego što je data u
tabeli.
Jaja se mogu znojiti pri transportu iz hladnog skladišta za jaja na farmi u tople inkubatore radi
zagrevanja pred inkubaciju.
Ako se jaja znoje ne treba ih pliniti ili stavljati u hladno skladište za jaja pre nego se osuše.
Temperatura pri kojoj se
jaja mogu premeštati
°C (°F)
Relativna vlažnost vazduha (%RH)
40
50
60
70
80
90
12
14
11
13
16
18
12
15
17
19
21
15 (59)
20 (68)
Pred inkubaciju 23 (74)
10
13
16
19
21
23
30 (86)
14
18
21
24
26
28
35 (95)
18
21
25
28
31
33
Inkubator
21
25
28
31
34
36
40 (104)
23
27
30
33
36
38
Dodaci
25 (77)
2013
171
172
7.6
6.2
11.2
11.4
7.1
13.6
119
101
112
209
607
156
150
129
147
300
227
356
473
386
343
660
706
538
Wheat
Sorghum
Oats
Maize Gluten Feed
Maize Gluten Meal
Wheat Feed/Middlings
Wheat Bran
Rice Bran Raw
Rice Bran Ext.
Field Beans (White)
Peas
Soybeans, Heated
Soybean Meal, 48
Sunflower Meal, 39
Rape/Canola Meal
Fish Meal 66
Herring Meal
Meat and Bone Meal
3000
3360
3250
1700
1600
2230
3450
2715
2665
1610
2370
1475
1825
3565
1915
2620
3215
3020
3275
2790
kcal
37.7
40.4
38.1
20.8
33.3
34.6
26.3
21.4
28.6
11.6
10.3
10.1
9.5
19.5
9.5
7.5
4.0
5.6
4.1
5.4
29.4
37.1
35.0
18.7
31.6
32.2
22.9
19.7
26.6
10.0
8.9
7.8
8.2
18.8
8.3
7.1
3.4
5.0
3.8
4.5
16.1
30.0
27.4
13.4
16.3
21.3
16.2
8.8
11.8
5.2
4.4
4.6
5.2
25.1
6.7
4.2
4.0
3.9
3.0
3.7
12.9
27.6
25.2
11.4
15.0
19.5
14.1
8.0
10.1
3.8
3.7
3.5
4.1
24.1
5.5
3.7
3.3
3.5
2.7
3.0
A
g
T
g
T
g
A
g
Iso-Leucine
Arginine
29.6
56.3
51.4
19.2
13.8
29.3
22.4
15.7
18.8
6.5
6.0
6.0
5.6
10.3
6.7
4.8
2.3
3.3
2.4
3.8
T
g
A
g
22.5
50.1
45.7
15.4
12.0
26.7
19.3
13.5
16.5
4.8
4.8
4.4
4.6
9.3
4.8
4.2
1.8
2.7
2.2
3.0
Lysine
8.1
20.7
18.9
6.9
9.2
6.8
5.4
2.3
2.3
3.2
2.7
2.3
2.6
14.5
3.6
1.9
1.8
1.9
1.8
1.8
T
g
6.6
18.6
17.0
6.1
8.5
6.3
4.7
1.9
1.8
2.5
2.2
1.7
2.0
14.1
3.1
1.7
1.5
1.7
1.7
1.4
A
g
Methionine
14.0
27.0
24.8
15.6
16.1
13.8
10.9
5.6
5.9
6.4
5.6
5.5
5.7
25.5
8.9
5.1
3.6
4.6
3.7
4.2
T
g
9.9
23.5
21.6
12.7
14.2
12.1
9.2
4.2
4.6
4.5
4.7
4.0
4.3
23.7
6.4
4.3
3.0
4.0
3.3
3.4
A
g
Meth &
Cyst
12.6
14.1
13.6
7.1
6.7
9.3
14.4
11.4
11.2
6.8
9.9
6.2
7.6
14.9
8.0
11.0
13.5
12.7
13.7
11.7
T
g
3000
3360
3250
1700
1600
2230
3450
2715
2665
1610
2370
1475
1825
3565
1915
2620
3215
3020
3275
2790
A
g
Threonine
37.7
40.4
38.1
20.8
33.3
34.6
26.3
21.4
28.6
11.6
10.3
10.1
9.5
19.5
9.5
7.5
4.0
5.6
4.1
5.4
T
g
29.4
37.1
35.0
18.7
31.6
32.2
22.9
19.7
26.6
10.0
8.9
7.8
8.2
18.8
8.3
7.1
3.4
5.0
3.8
4.5
A
g
Tryptophan
73.3
26.4
34.9
7.3
3.7
2.7
2.3
1.1
1.1
1.4
1.0
1.9
1.0
0.4
1.2
1.1
0.4
0.7
0.3
0.6
g
Ca
22.6
15.5
17.6
3.6
2.9
2.7
2.2
1.8
2.3
2.8
2.5
3.5
2.9
1.8
3.7
1.7
0.9
1.3
0.9
1.4
g
Av.P
7.6
10.3
10.3
0.3
0.3
0.2
0.1
0.1
0.2
0.2
0.1
0.4
0.3
0.1
2.4
0.1
0.1
0.1
0.1
0.1
g
Na
6.3
16.2
15.8
0.3
1.2
0.3
0.3
0.6
0.7
0.7
0.4
1.3
0.3
0.5
2.1
0.7
0.7
0.4
0.5
1.0
g
Cl
4.8
13.9
10.0
12.6
14.7
22.6
17.6
11.0
13.4
12.1
10.6
12.5
13.7
1.6
12.6
4.7
3.8
4.2
3.6
4.8
g
K
6.6
18.6
17.0
6.1
8.5
6.3
4.7
1.9
1.8
2.5
2.2
1.7
2.0
14.1
3.1
1.7
1.5
1.7
1.7
1.4
g
Choline
14.0
27.0
24.8
15.6
16.1
13.8
10.9
5.6
5.9
6.4
5.6
5.5
5.7
25.5
8.9
5.1
3.6
4.6
3.7
4.2
g
Linoleic
Acid
9.9
23.5
21.6
12.7
14.2
12.1
9.2
4.2
4.6
4.5
4.7
4.0
4.3
23.7
6.4
4.3
3.0
4.0
3.3
3.4
g
Dry
Matter
Dodatak 7: Sastav hranljivih materija nekih često korišćenih
komponenti (po kilogramu)
Notes
T=Total amino acid content; A=Available amino acid content
These data are given as a guide to feed formulation. Local information on the actual quality of available ingredients should always be used in preference.
Data are based on information published by Degussa AG; CVB, Netherlands; National Research Council, USA.
Meat and Bone Meal is a very variable product and is increasingly excluded from breeder feeds on the grounds of biosecurity. Data relate to a sample with 54% protein, 14% fat and 23% ash.
12.6
14.1
6.7
9.3
14.4
6.8
9.9
14.9
8.0
11.0
13.5
12.7
13.7
87
11.7
107
Maize
MJ
Energy
(ME)
Barley
g
CP
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Dodaci
2013
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Dodaci
Dodatak 8: Rešavanje problema – deficit vitamina
x
Vitamin D3
x
x
Vitamin E
x
Vitamin B12
x
Jaja Tanke Ljuske
x
Slabost Nogu
Operjavanje
x
Deformiteti Kostiju
Otpornost na Bolesti
x
Oplođenost
Vitamin A
Proizvodnja jaja
Leženje
Problem
Moguć Uzrok
x
x
x
x
x
x
Riboflavin
x
x
Niacin
x
x
Pantotenska kis.
Hlor
x
x
x
x
x
x
x
Vitamin K
Folna kis.
x
x
Piridoksin B6
x
x
Biotin
x
x
x
x
x
Tiamin B1
2013
x
x
x
173
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Dodaci
Dodatak 9: Dodatni izvori informacija za upravljanje
Dodatni Izvori Informacija za upravljanje može se dobiti iz sledećih publikacija. Ove publikacije
su dostupne na internet adresi www.aviagen.com ili putem e-mail-a na adresu [email protected]
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
174
Ambijentalno upravljanje u objektu za odgoj roditelja
Ambijentalno upravljanje u objektu za proizvodnju roditelja
Kvalitet vode
Ciljni rezultati za Ross 308
Specifikacije ishrane za Ross 308
Ciljni rezultati za Ross 708
Specifikacije ishrane za Ross 708
Ispitivanje rada valionice
Održavanje inkubatora
Kako da... za inkubatore
2013
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Indeks pojmova
Indeks pojmova
Aktivnost87
Amino kiseline
135, 142
Antibiotici154
Antinutritivni faktori
140
Antitela156
Automatske vage
78
Automatsko hranjenje
25
Biofilm147
Biosigurnost
12, 107, 110, 143, 149, 152, 156
Bolesti
13, 152, 155
Bolesti prenosive vazduhom
108
Bolesti respiratornih organa
20
Brašnasta hrana
141
Broj bakterija
103
Brojevi petlova
87
Brzina vetra
117
Cevaste hranilice
55
Ciljevi kritičnih tačaka života
6
Ciljevi telesne težine
31, 33, 42, 43, 48, 69, 83,
122, 126, 128, 130, 165
Ciljna težina
31, 33, 42, 43, 48, 69, 75,83, 122,
126, 128, 130, 165
Ciljne performanse
70, 71, 72
Ciljni parametri
158
Čišćenje objekta i lokacije
12, 145, 146,
148, 149
Čišćenje prljavih jaja
104
Čišćenje vozila
13
Crevne gliste (helminti)
154
CT skeniranje
89, 96
Curenje svetla
122, 124
Dezinfekcija
12, 13, 103, 145, 147, 149
Dezinfekcija jaja
103
Distribucija jedinki pri hranjenju
24
Dizajn farme
107, 108, 144
Dizajn objekta
12, 109, 144, 145
Dobrobit
2,10,17,23,47,65,92,107, 109,111, 120,
122, 133, 134, 139, 143, 145, 148, 152, 152, 154,
155
Dokumentacija
72, 81, 152, 156, 157
Dovodjenje jedinki do dobre kondicije
85-94
Drenaža (kanalizacija)
108
Drobljene pelete
14, 25, 137, 141
Dužina dana
121-125, 127-129
Dužina nogu
86
Dužna hranilica
24
Dvorište farme
144
Efekat vetra
20
Elektronske vage
31, 78, 82
ELISA156
Energija
49, 69,134, 139, 142
F vrednost
165
Filter, voda
149
Fitaza136
Fizička procena jedinke
85
Formaldehid103
Formalin148
Fosfor135
Fotorefraktornost
121, 124, 127
2013
Fotostimulacija
9, 121, 122
Glasanje21
Glava jedinke
87, 92
Glodari
110, 140, 144, 145
Gnezda
57, 58, 102
Gnezda
28, 58
Gojazne jedinke
43, 45, 49, 64
Gradijent temperature
15, 18
Grejanje celog objekta
15, 16
Grejanje u krugovima
14
Greške pri seksiranju
52, 53
Grover hrana
137
Grudna kost
90
Gustina naseljenosti
15, 17, 23, 47, 109, 143,
159
Higijena
13, 143
Higijena hrane
141, 154
Higijena poda
148
Hladjenje isparavanjem
119
Hladjenje isparavanjem
119, 170
Hladjenje jaja
101
Hladjenje objekta
119, 169
Hladjenje saćima
119
Hlorid136
Hlorisanje
27, 149
Hranidbeni prostor
24, 48, 56, 159
Hranilica sa rešetkom
54, 55
Hranjenje odvojeno po polovima
52, 54,
55, 139
Hranjenje petlova
56, 64
Hranjenje sa poda
25
Imunološki odgovor
152
Infekcija143
Inficirana i jaja koja eksplodiraju
106
Izolacija
109, 163
Jata u sezoni
130
Jata van sezone
125, 128-130
Kafilerija151
Kalcijum135
Kalium136
Kalkulacije za ventilaciju
118, 168
Kloaka
87, 93
Koeficijent varijacije (CV)
29, 39, 80, 82,
166
Kokcidia
148, 154
Količina date hrane
36, 39, 43-45, 50, 71, 72,
74, 75,76, 134
Količine hrane 9, 14, 17, 25, 26, 59, 60, 63, 67,69,
73, 75, 138, 152
Koliformi149
Kondenzacija105
Kondicija tela
60, 65, 85, 86, 88-91, 94-97
Kontaminacija hrane
141
Kontaminacija jaja
101
Kontrola insekata
145
Kontrola kvaliteta hrane
142
Krečnjak135
Kreste
51, 92
Krilca za upravljanje protokom
114
175
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Indeks pojmova
Krive distribucije težine
29
Kružne hranilice
25
Kvalitet hrane
26, 61, 140
Kvalitet ljuske
135
Kvalitet sirovina
140
Kvalitet vazduha
20, 113
Kvalitet vode
27, 149, 150
Laboratorijske analize hrane
133
Lagane jedinke
32, 35, 41
Lokacija149
Lokacija silosa za hranu
110
Manometar113
Marekova bolest
153
Masti i ulja u hrani
140
Mesnatost
85, 88, 95
Metabolički poremećaji
136
Migracija117
Mikoplazmoza155
Mikotoksin136
Minerali136
Minerali u tragovima
136
Naslage sala
96, 97
Nasumični uzorci
31, 33, 37, 40, 50, 85,164
Natrijum136
Nivo finih čestica
26
Noge i tabani
92
Normalna distribucija
29
Obilazak
58, 60, 85, 86, 87, 94
Objekti sa kontrolisanom sredinom
112, 121
Oblik grudi
88, 89, 96
Odgoj9
Odgoj i preseljenje
50
Odmor objekta
144
Odnos voda:hrana
142, 160
Okolina
10, 23, 109, 134
Oprema za grejanje
14, 110
Oprema za hranjenje
16, 54, 56
Opreznost
65, 86-88, 93
Osvetljenje
50, 58, 109, 121, 163
Otvor za vazduha
114
Otvoreni objekti
121, 124-126
Otvori za vazduh
114
Ovlaživanje vazduha
17, 119
Pakovanje jaja
102
Parenje
51, 58, 64-66, 76, 87, 160
Patogeni149
Pelete
14, 25, 141
Perje
65, 87, 93
Plinjenje
103, 147, 148
Plodnost
65, 88
Podna jaja
58, 102
Pojidbeni prostor
27, 48, 159
Pojilice
13, 16, 17, 27
Ponašanje
20, 21, 52, 115, 117
Ponašanje pri hranjenju
54
Popravke i održavanje
147
Popunjenost voljke
22, 50
Posetioci144
Postavka pregrada
30-42, 167
Potencija vitamina
136
Pothranjenje jedinke
43, 45, 48, 64
Pothranjenost62
Površina objekta
23, 32
176
Praćenje
20, 57, 59, 72, 75, 77, 115
Praćenje tela
44, 45, 97
Praćenje zdravlja
155
Pranje jaja
104
Pranje objekta
146
Prašina
13, 145
Prelazna ventilacija
116
Preporuke u vezi hranjivih materija 67, 133, 135,
138,139, 142
Preseljenje iz odgoja u proizvodni objekat
50
Priplodna jaja
99, 103
Prirodno okruženje
121, 125
Pritisak112
Prljava jaja
104, 106
Profil težina
33, 39, 82
Profili telesne težine
44, 49, 123, 130
Programi osvetljenja 14, 17, 57, 121-125, 128, 129
Programi vakcinacije
143, 152, 153, 156
Proizvodnja hrane
140
Proizvodnja hrane
133, 140
Proizvodnja jaja
10, 59, 70, 72
Propisi11
Propuštanje vazduha/hermetičnost 109, 112, 113
Prostirka
13, 76, 146
Prostor
11, 14, 15, 17, 110, 121
Proteini
135, 142
Protok/brzina vazduha
112, 114, 115, 117, 169
Prvo jaje
57, 68
Radna temperatura
163
Rast
9, 68, 77
Razvrstavanje
10, 12, 29, 30, 32, 35, 36, 38,
41,164, 166, 167
Rešavanje problema glodara
144, 145
Rešetka za hranilice koka
54
Rezervno napajanje
108
Ručno hranjenje
25
Ručno merenje težine
80
Rukovanje jedinkama
10
Rukovođenje posle špica proizvodnje
67
Rukovodjenje ishranom 10, 25, 58, 133, 137, 138
Sakupljanje jaja
58, 102
Salmonela
144, 155
Sanitacija
144, 147
Sastav hraniva
133, 140, 172
Sastojci hrane
140, 172
Sedimenti u vodi
149
Sedne (karlične) kosti
57, 94
Seksualna zrelost
44, 48, 51, 87, 123, 127
Selekcija jaja
102
Senzori uslova sredine
20
Serološki monitoring
155
Sezonalitet
129, 130
Sinhronizacija petlova i koka
48, 123, 125
SIS Sindrom Iznenandne Smrti
136
Sistemi za hranu
51
Skelet86
Skladištenje hrane
26, 137, 140
Skladištenje jaja
104
Spaljivanje151
Specifikacije hrane
137, 138
Spektar svetla
131
Špic proizvodnje 44, 48, 58, 59, 67, 68, 75
Standardna devijacija
34
2013
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Indeks pojmova
Stanje jedinki
60, 65, 85, 86, 88-91,94-97
Starter hrana
137
Sve unutra-sve van
12, 144, 152
Tabani87
Tabanski jastučići
76, 87, 92
Tabela tačaka rosišta ili kondenzacije
171
Tabele konverzije jedinica
161, 162
Tacnasta hranilica
24, 55
Tajmer za ventilaciju
113
Talasna dužina
131
Tekstura hrane
61
Telesne težine
31, 67, 70-72, 74, 76, 82, 87, 97
Temperatura
13, 18, 19, 110, 116, 117, 139, 163
Temperatura jaja
104
Termička obrada hrane
141
Teške jedinke
34, 41
Težina jaja
61-63, 70-72, 74
Tip lampe
131
Transport pilića
11, 16
Tunel ventilacija
117
Tvrda voda
149
Učestanost135
Uklanjanje petlova
65
Uklanjanje uginuća
151
Uklanjanje uginuća
151
Uniformnost
10, 24, 29, 30, 40, 48, 79, 122
Unos hranjivih materija
49, 61, 133, 139
Upravljanje u slučaju bolesti
143
Useljavanje11
Useljavanje pilića
10-12, 16
UV
131, 149
Uzimanje uzorka hrane
141
Vaganje na platformi
82
Vaganje pilića
79
Vaganje uzoraka
79, 83, 164
Vage za merenje težine
31, 34, 77
Valivost
55, 65, 97, 99, 103, 105, 140, 142
Varijacija/uniformnost populacije
29, 30
Varijacije u populaciji
29, 30, 35, 37
Veličina pregrade
35, 36, 42, 166
Ventilacija
20, 111-113, 116, 160, 163
Ventilatori
115, 116, 118, 168, 169
Ventilatori za recirkulaciju
111
Višak petlova
65
Visina hranilice
25, 51, 56, 58
Visina pojilica
26, 27, 58,
Vitamini
136, 173
Vlažnost
13, 17, 18, 19, 105, 120
Vlažnost vazduha
13, 171
Voda
13, 14, 27, 28, 136, 142, 147, 149, 152
Vreme konzumacije (hrana)
25, 61, 69
Zamagljivanje17
Zamračenje
121, 124
Zavese111
Zrelost
9, 10, 51
2013
177
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Beleške
Beleške
178
2013
ROSS PRIRUČNIK ZA UPRAVLJANJE RODITELJIMA: Beleške
Beleške
2013
179
Učinjeno je sve da se obezbedi tačnosti i istinitost prezentovanih informacija.
Ipak, Aviagen ne preuzima nikakvu odgovornost za korišćenje ovih informacija u
mendžmentu pilića.
Za dodatne informacije o menadžmentu Ross jata, molimo Vas obratite se vašem
lokalnom Ross tehničkom serviseru ili Odeljenju tehničke podrške.
www.aviagen.com
2013
Download

Priručnik za Upravljanje