Gordana Zdjelar
Jednog avgustovskog dana srpska ronilačka petorka otisnu se na daleko tronedeljno putovanje.
Sâmo putovanje, kako to već biva, trajalo je mnogo kraće nego pripreme i organizacije. Potraga za
najjeftinijom kartom još početkom 2010. dovela nas je do agencije Arsico tj. predstavništva avio
kompanija Singapore i Sri Lankan Airlines (http://wwi.srilankan.aero/contactus/sla-offices.asp?
officeid=10170 ). Arsico nam je obećao ne samo najpovoljnije karte, već i rezervaciju smeštaja,
savete i obasuo nas gomilom brošura.
Inicijalni plan bio je da se dobacimo do malajskog ostrva Tioman o kome smo već čuli mnogo
pohvala, naročito kada je podvodni svet u pitanju. A onda – greh je otići samo na Tioman a ne videti
i još ponešto okolo. Kad već letimo preko Kuala Lumpura, red je da mu posvetimo koji dan. Potom
smo dobili predlog od Arsica da svratimo i do Singapura, jer nam nije potrebna viza, a svako ko leti
sa Singapore Airlines ima pravo na tzv. Stopover Holiday
(http://www.singaporeair.com/saa/en_UK/content/promo/
ssh/2010/index.jsp ). To podrazumeva velike popuste za
smeštaj, hranu i gomilu vaučera, raznih ulaznica i sličnih
povoljnosti. Odluka je pala pa je rešeno da se naše
putovanje sastoji od 2 dana u Kuala Lumpuru, 13 dana na
Tiomanu i 3 dana u Singapuru. Sve avio karte i sav
smeštaj izašao nas je malo manje od 1400 evra. Ronjenje
smo organizovali sami, i računica je bila da je 20 zarona
oko 300 evra.
Nakon višemesečnog pregovaranja i dogovaranja sa
Agimom iz Arsica (bez sumnje vrlo iskusnim agentom koji
je ipak malo zaboravan i rasplinut, pa treba biti oprezan i
stalno ga podsećati šta je obećao) plan je postignut, vize
za Maleziju izvađene preko istog vrlog agenta (viza košta 5
evra), pa se u četvrtak, 12. avgusta uputismo za Istanbul.
Kako istog dana nije bilo leta za Kuala Lumpur, Arsico nam
je obezbedio noćenje na Topkapiju a mi pohitasmo iste
večeri do čaršije da se najedemo ćevapa, jer ne valja da
se ide u Maleziju praznog stomaka. I dobro učinismo, jer
smo te ćevape posle često pominjali (ko može obavezno
da svrati: http://www.sultanahmetkoftesi.com/).
Nakon bezbrižne noći u Istanbulu puni elana dođosmo na aerodrom. Radi da se rešimo prtljaga hteli
smo odmah da se čekiramo ali tu je službenica malo duže kuckala po kompjuteru, domunđavala se
s kolegom da bi nam na kraju saopštila da ne mogu da nas puste jer imamo vize ali nemamo
propratni dokument.
-Halo Agime, traže nam neki papir uz vizu, znate li o čemu se radi?
-Ma oni nisu normalni, @$(&)!»###!»!!!
I tako dalje.
Nakon par sati čučanja pored pulta za čekiranje i nekoliko poziva ustanovismo da je donedavno bio
potreban papir uz vizu ali je to ukinuto. Naravno, službenik Singapore Airlines u Istanbulu o tome
nema pojma. Srećom, sve se dobro završilo razgovorom šefa službe i šefice konzularnog odeljenja
Malajske ambasade u Beogradu.
Udjosmo umorni u avion. Singapurske stjuardese, sve iste u bluzicama od batika, razgališe nas
raznim đakonijama. Na manje od pola puta sletesmo u Dubai i udahnusmo malo arabijskog
luksuznog vazduha. Ostatak puta još duži. Kada smo nakon 12 sati leta izmrcvareni stigli do Kuala
Lumpura, odvezli smo se supersoničnom nadzemnom železnicom do hotela Brisedale i ušli u sobu
željni odmora. Dobrodošlicu nam je poželela na leđa izvrnuta bubašvaba, tek da počnemo da se
privikavamo. Zazvonio je telefon. Recepcionarka nas obaveštava da ona zapravo nema nikakvu
potvrdu o rezervaciji i uplati za našu sobu.
-Halo Agime, kažu nam da naša soba uopšte nije
rezervisana!
-Ma oni nisu normalni, @$(&)!»###!»!!!
Naravno i to se sredilo, ali nam baš i nije trebalo.
Kuala Lumpur vrvi od oooogromnih šoping
centara i to je otprilike glavna zanimacija lokalnog
stanovništva. Razlikuje se samo vrsta šopinga –
ima tog luksuznog, a ima i sirotinjskog, kao, na
primer, na pijaci koja potpuno okružuje naš hotel.
Iz sobe pogled na Petronas kule, neboderi, sjaj i
glamur.
Čim se izađe miomirisi upozoravaju da nije baš sve
glamurozno. U zoru zakukurikaše i petlovi...
Ipak, provedosmo lepo veče podno Petronas kula kraj
raspevane fontane. Kafa iz Starbucksa, stepenice pored
fontane, blejanje u mlazeve koji se melodično pale i gase.
Pada veče i nama se ne ustaje. Jedan Šrilankanac zapodeva
razgovor i izdeklamuje nam sve što zna o Srbiji. Impresivno.
U nedelju se oprostismo od Kuala Lumpura, sledio je
Tioman. Do Tiomana se stiže malim avionom de Havilland
kompanije Berjaya Air (https://www.berjaya-air.com/) koji
prima najviše 10 kg prtljaga. Nezgodno kad nosite svoju
ronilačku opremu. Ipak, sve muke se zaborave kada se pod
točkovima drhtavog aviona pojavi malo rajsko ostrvo. Džungla i plaža, to je otprilike to. Tioman je
ostrvce (http://www.tioman.com.my/) u Južnokineskom
moru na kome nema klasičnih puteva i saobraćaja. Postoji
par stazica za treking s kraja na kraj ostrva ali se sav
saobraćaj odvija isključivo vodenim putem. Nakon što smo
sve stvari natrpali u mali gliser, pojurili smo preko talasa iz
Tekeka (gde se nalazi minijaturni aerodrom) do Salanga i
našeg odmarališta Salang Pusaka. Kako smo kročili iz
glisera na mol shvatili smo da smo u raju: duga peščana
plaža, veoma malo naselje sa bungalovima uz nju i gusta
džungla. Salang Pusaka je resort sa dvadesetak
bungalova, a do njega se stiže preko malog mosta ispod
kog je rečica sa
monitor-gušterima
dugim oko 2 metra.
Potpuno su
bezopasni i
predstavljaju glavnu atrakciju. Osim guštera, na ostrvu
žive i endemska vrsta veverice, mali bezobrazni
majmuni koji ujutru pohode kante za smeće, mnogo
egzotičnih ptica, slepih miševa i najrazličitijih insekata,
uključujući i sigurno najveće bubašvabe na svetu. Uveče
džungla počne da vrišti a iz obližnjeg restorana dopire
miris sveže ribe na
roštilju...
Salang je na severu ostrva gde su i najbolja mesta za ronjenje.
Dosta pre odlaska na put ustanovili smo da na Tiomanu ima 5 dive
centara a najozbiljnijim nam se učinio B&J Diving centre (http://
www.divetioman.com/). Rezervisali smo 5 ronilačkih paketa unapred
(za garanciju potrebno je ostaviti broj kreditne kartice). Na sajtu
centra su i cene koje su fiksne, i veći broj zarona automatski
garantuje nižu cenu. Na ronjenje smo išli s broda (ne baš mnogo
reprezentativnog), kretali smo ujutru oko 9, napravili jedan zaron,
ručali-ili ne- nudle ili pirinač
koje se dobijaju u paketu sa
zaronima, potom bi usledio
drugi zaron i povratak na
ostrvo oko 2 sata popodne.
Pod vodom klasična
dalekoistočna egzotika, mnogo
korala, pregršt anemona sa više
vrsta klovnova, morske zmije,
jegulje, jastozi, raže veće i manje,
ogromni grboglavi papagaji, puno
kornjača, po neka ajkula i ono što
je karakteristično za ove vode –
puno najrazličitijih nudibranka. Sve
je šareno ali je vidljivost prilično
loša. Nema struja, zaroni su mirni,
uglavnom plitki i lagani. Teren je
ravan, nema mnogo reljefa a dropoff skoro da i ne postoji.
Na Tiomanu vlada vlažna tropska
klima, kiša pada skoro svaki dan
čak i tokom sušne sezone i
vlažnost vazduha je veoma velika.
Međutim, kako je toplo, zeleno i
egzotično, ta kiša nije neki problem osim kada treba osušiti veš. Srećom, u naselju se nalazi više
vešeraja koje peru i suše veš za male pare.
Atmosfera je vrlo opuštena, mesta za izlazak skoro i da nema i restorani (ukupno njih 4-5) se
zatvaraju pre ponoći. Hrana je jeftina i dobra, a restorani obično oko 6 sati popodne izlože dnevni
ulov pa se može odabrati i rezervisati veoma kvalitetna riba za male pare – barakude, sneperi,
kernje, raže, gofovi, ajkule, krabe, lignje, kozice. A kako su svi restorani tik uz plažu, sve to
konzumira se uz šum talasa. Uz pokoji gutljaj soka od limete... Izuzetak je restoran u sklopu našeg
resorta koji ima i veliko platno za projekciju. Svako veče drugi film. Projektor je, doduše, vrlo islužen
pa slika nije najbolja, a i titl je uglavnom pogrešan, ali koga briga.
Ujutru jedan jedini restoran služi doručak na vreme da se stigne na zaron. Salang Indah ima
izuzetno sporu uslugu, konobarice obično pola toga
donesu pogrešno, umesto noža daju kašiku, ali zato imaju
najbolji roti na svetu! Roti je zapravo jedna tanka
razvučena kora od testa koja se presavije na četiri, ispeče
na plotni, a može da bude prazan, sa medom, bananama,
sirom...
Dani na Tiomanu su dugi, lagani,
spokojni pa se lako gubi pojam o
vremenu. Osim ronjenja, u naselju je
moguće organizovati izlete, pa smo se i
mi rešili negde na polovini boravka da
obiđemo ostrvo. Za nekih 80 ringita (manje od 20 evra) dobili smo celodnevni izlet gliserom. Jedan
žestoki Malajac koji malo govori ali ludo vozi odvezao nas je što dalje od olujnih oblaka koji zamalo
da nas oduvaju, do Juare na istočnoj strani ostrva, pa do vodopada u džungli na jugu, nastavio do
Minanga, preko Paye (najbolje snorklovanje!), Tekeka, do potpuno puste plaže Monkey Baya, i na
kraju vratio skroz mokre u Salang.
U subotu, 28. avgusta dodje vreme da se oprostimo i od Tiomana, pa, kofera punih prljave odeće
pasmo opet u šake besnom Malajcu. Polumokri od lude vožnje po velikim talasima stigosmo u
Tekek na aerodrom, ukrcasmo se ponovo u mali de Havilland koji nas je za manje od sat vremena
dobacio do Kuala Lumpura. Odatle smo morali da pređemo na drugi aerodrom da bismo uhvatili
avion za Singapur.
Ah, Singapur! Oaza čistoće, besprekornosti, lepote, mira i sklada! Hotel Grand Pacific, isto tako
besprekoran. I onda smo shvatili kako se singapurcima isplati da daju tolike pogodnosti za Stopover
Holiday. Potrošili smo više para tokom 3 dana u Singapuru nego tokom prethodne dve ipo nedelje.
Ali vredelo je! Slike odatle su se najdublje urezale u pamćenje. Marina Bay i nestvaran Bay Sands
hotel – tri solitera spojena ogromnim brodom na kome je bazen. Merlion – pola lav pola riba, simbol
Singapura. Krstarenje rekom (besplatno, u okviru Stopover privilegija). Najsavršeniji ZOO vrt na
svetu gde su životinje srećne. Akvarijum na ostrvu Sentosa i raže koje se maze! Sim Lim centar
tehnike na 6 spratova. Fenomenalna hrana, mešavina malajske, indijske i kineske kuhinje...
Sledeće putovanje definitivno opet preko Singapura!
U Beogradu nas je 31. avgusta dočekalo hladno i sumorno vreme. Oko
srca je još uvek toplo.
Na putovanju uživali: Ana Slani, Branko Knežević, Lazar Obradović,
Nevena Majstorović i Gordana Zdjelar.
Download

Gordana Zdjelar Jednog avgustovskog dana srpska ronilačka