Broj 51/April 2014.
AVANTURA: Prolećna hajka na soma-monstruma
ribolov · lov · ekologija · turizam 200 RSD, CG 2€
3
Top
RiboloVAČke
DesTiNAcije
Praksa
Pecanje
iznad dna
ČARobNi
moRski sVeT
najpoznatije ribe
slanih voda
U l oV
goDiNe!
Poklon za
čitaoce
VesTi i
zANimljiVosTi
ko(j)i šaran
URADi sAm: lagano otežanje
pecANje koje
se pAmTi
najveća vraćena
mladica
lov na potočnu
pAsTRmkU
Dobro usklađen i lagan pribor
9 771821 11404 7
sadržaj 4/2014
Lov · riboLov · ekoLogija · turizam
osnivač i izdavač: „reviri” d.o.o.
adresa redakcije: 21000 Novi Sad, Branimira Ćosića 11
e-mail: [email protected]
web izdanje: www.revirisrbije.com
direktor: Sanja Pelemiš
redakcija:
gLavni i odgovorni urednik: Goran Balenović,
[email protected]
tehnički urednik: Slaviša Plavšić
grafički urednik: Nikolina Sivački
Lektura i prevod sa engLeskog: Duško Balenović
saradnici: Jovo Kojić, Ranko Travar, Ištvan Kazi, Mihalj Buzaš,
Srđan Savulov, Danilo Demko Richter, Aleksandar Gajić,
Tibor Mesaroš, Zoran Pantović – Kosta, Dejan Mučalica –
Uča, Nenad Ðumić, Branislav Stokić, Goran Radović – Gica,
Čeda Vučković, Nenad Milanović, Jovan Ivošević, Miodrag
Ćirić - Ćiro, Zvonko Pešić, Vesligaj Petar, Dušan Kovačević,
Aleksandar Paunović, Dušan Jovanović, Nebojša Pavlović
Šone, Jova Milutinović, Dragan Mančev, Aleksandar
Drakulić, Zoran Lugonja - Lugi, Robert Grgić, Mario Kardoš,
Ivo Begović, Ante Rašić, Gábor Döme, Egedi Robert, Etienne
Gebel, Danny Fairbrass, Dan Bruton, Garth Ethelston,
Jens Berntsen, Adam Roony, Roly McEneaney, Ernesto
Kamminga, Olivier Soulier, Jon Mann, Bruno Mèdou, Adam
Penning, Thomas Talaga, Rob Gaessler, James Armstrong,
Dean Macey, James Cooper, Marc van Poecke, Jamie Lamine,
Dave Levy, Michel Schoonhoven, Jimmy Pluchart, Raphaël
Trouillet, Pierre Meyer, Radek Filip, Kevin Diederen
Strana 10
glAVNA TeMA
Hajka na
borbenog klena
PRAKSA
U SVAKOM BROJU
Sportski ribolov
24-25
Pecanje iznad dna
26-27
Prolećni lov na
potočnu pastrmku
32-34
škola ribolova
38-39
U potrazi za grgečom usred Ciriha
35-37
Primamljiva plastika
42-45
SA SVIH STRANA
Kratko i jasno
Najezda na pomolu
Uspomena sa putovanja
Druga namena plovka
4-5
Vesti i zanimljivosti
Morune u Abu Dabiju
Ko(j)i šaran
Žičana montaža za
silikonce i kedere
Ulov naših FB prijatelja
Fotka meseca
Slučajni susret
Ličnosti – Andraš Tot
Modifikovani silikonac
2
Parada ulova, ulov meseca
6
Avantura
16-19
Iz Učinog ugla
20-21
Saradnja/Ribolovački portali
22
Jeste li već čuli da...
23
Praktični ribolov
28-29
Saveti eksperata
30-31
Majstorska radionica
40-41
Kuvajte sa Pavlom
46-47
Izlog
48-49
Lov - najava
8-9
14-15
13
Reviri/Siguran ulov
50
51
CIP Katalogizacija u publikaciji Biblioteka Matice
srpske,
Novi Sad. 639.2
REVIRI Srbije: Najtiražniji ribolovački magazin
Urednik Goran Balenović. 2009, br. l (apr.) Novi Sad:
Reviri 2009. Ilustracija; 29 cm. Izlazi mesečno.
ISSN 1821-1143
COBISS.SR-ID 238860295
Redakcija magazina „Reviri Srbije” nije
obavezna da vraća i odgovara na primljene
rukopise, fotografije i internet poštu.
Svi pošiljaoci pisanih priloga i fotomaterijala
saglasni su da se navedeni sadržaji mogu
objaviti u magazinu „Reviri Srbije”.
Redakcija magazina „Reviri Srbije” nije
odgovorna za istinitost podataka i autorska
prava tih sadržaja.
Zabranjeno je reprodukovati i koristiti u
komercijalne svrhe štampane sadržaje
magazina „Reviri Srbije” bez pismenog
odobrenja izdavača.
Izdavač i redakcija magazina „Reviri
Srbije” ne odgovaraju za sadržaj i istinitost
objavljenih reklamnih poruka i preuzetih
sadržaja sa pomenutih ili oglašavanih
elektronskih lokacija.
3
Sa svih strana
Kratko
i jasno
Najezda na pomolu?
Beli tolstolobik i beli amur u
proteklih četrdesetak godina,
kada je reč o prilagođavanju,
obavili su pripravnički staž.
Nedavno je nepobitno dokazano
da se i na našim prostorima
uspešno mreste u prirodnom
okruženju. Da li je na pomolu
najezda ovih alohtonih vrsta?
Zlatna ribica je karaš
Kod nas žive samo tri vrste riba koje
su, uslovno rečeno, karaši. Tu spada
karaš (Carassius carassius) kojem
tepamo ”zlatni”, ”žuti”, ”barski”, a radi
se o autohtonoj vrsti; srebrni karaš
(Carassius gibelio) kojeg nazivamo
melez ili babuška; zlatna riba
(Carassius auratus), koju gaje akvaristi
u mnogim oblicima. Uprkos tome što
zlatna riba potiče od srebrnog karaša,
kao i činjenici da se uzajamno mreste,
tretiraju se kao odvojene vrste.
Velikousti
američki grgeč
Reč ”bas” ne znači, ili bar ranije
nije značila ništa. Ime ribe potiče
od lokalizma ”bars”, koji je u
delovima SAD sinonim za reč
”pearch” i znači grgeč. Pravo ime
mu je velikousti američki grgeč,
ali ko će izgovarati ovoliko reči,
kada ”bas” baš dobro zvuči.
Boje i šare na ribi
Kolorit i šare na ribi formiraju
se slično kao i u štamparstvu:
sve su sačinjene od tri pigmenta,
odnosno četvrtog sastojka, od
kojeg potiče sjaj. Tamnosmeđe-crna
boja zapravo je pigment melanin,
drečavožutu, nežnonaradžastu
daje ksantofil, krvavocrvenu
erotrofil, dok sedefasti sjaj potiče
od guanina. Za deponovanje
pigmenata služe posebne ćelije
(kromatofore), koje sadrže samo
jednu vrstu ovih materija.
4
Pecanje koje se pamti
Pecaroški savet našeg Koste
Najveća vraćena mladica
Autor: Aleksandar Drakulić
Reanimacija ribe
Ribu je po pravilu najbolje vratiti u vodu na mestu gde je ulovljena, ali
dešava se da se ponekad u borbi, naročito sa krupnijim salmonidnim
vrstama, ribolovci udalje od te lokacije, pa ribu treba vratiti na najbliže
pogodno mesto. Krupna riba je, posle dugog zamaranja, fotografisanja
i ponekad gotovo hirurškog zahvata vađenja udice iz ždrela, potpuno
iznurena i ako se jednostavno pusti u vodu, izvrnuće se na bok, uz
rizik da čak i ugine. Da bi se ovo izbeglo, mora se spustiti u deo vira
gde je malo mirnija i dublja voda, sa slabijim protokom. Ovo je obično
deo vira na izlazu, pre preliva, a ribu treba rukom držati za rep i glavu
joj okrenuti nizvodno tako da joj voda otvara škržne poklopce. Na taj
način brže će dobiti neophodni kiseonik za oporavak. Kako bi se ovaj
postupak ubrzao i da bi bio što uspešniji, ribu treba lagano povlačiti
napred-nazad: kada je povučete prema sebi vodena struja će lakše
N
a otvaranju sezone na Drini bili smo svedoci
prelepog gesta ribolovca Miše Vasića iz Vrhpolja
koji je u reku vratio ulovljenu mladicu dugačku
110 cm. Po rečima mnogih ovdašnjih ribolovaca ovo
je do sada najveća upecana i puštena mladica. Mišo
je strastveni ribolovac koji je u svojoj dugogodišnjoj
karijeri ulovio mnoštvo mladica, a najveća je težila
25 kilograma. Ovoga puta, iako je na reci pecalo
mnogo ljudi, Miša je imao najviše strpljenja, znanja i
sreće. Borba je trajala prilično dugo ali iskustvo ovog
prekaljenog mladičara nije ribi davalo nikakve šanse.
Bez mnogo euforije zamorenu mladicu vratio je u vodu
odmah posle fotografisanja i tako je ličnim primerom
pokazao velikom broju okupljenih ribolovaca
kako se pravilno postupa sa kapitalnim ulovom.
Sa vode
Čamcem do kapitalke
Naš čitalac, iskusni ribolovac
Vladimir Ulasevic može se
pohvaliti kapitalnim ulovom na
jezeru Joca, a ističe da je u lovu
iz čamca glavna prednost to što
možete bacati varalicu iz svih
pozicija, te da je to jedini način
da se priđe nekim mestima do
kojih se drugačije ne može doći.
Mora se poštovati pravilo da se
veslom ne sme previše lupati i da
se varalice ne ispuštaju na dno
čamca. Krupnija štuka odavno
je naučila da ti zvuci donose
opasnost. Vladimir može sa
kolegom ribolovcem normalno
razgovarati, i to neće smetati,
dok lupkanje po čamcu donosi
siguran neuspeh u lovu na
krupnu štuku. On savetuje da
prethodno odaberete nekoliko
najboljih varalica, zabodete
ih na ivicu čamca i u tišini
”obrađujte” odabrana mesta.
Iskustva koja je sa nama podelio
stekao je loveći štuku na vodama
gde je neophodan čamac.
ostvaoriti škržne poklopce, pa će više vode (i kiseonika) proći kroz škrge.
Kod krupnih mladica i pastrmki ovo ponekad traje preko pet minuta,
a ukoliko se riba po puštanju još uvek povremeno izvrće na bok,
postupak treba ponavljati sve dok lagano ne otpliva u dublji deo vira.
Uspomena sa putovanja
Fotka koja je obišla svet
M
onstrum iz Teksasa, riba aligator gar, teška 100
kg, ulovljena je zajedničkim naporom Radomira
Krkića, autora emisije ”Svet ribolova”, i Srđana
Savulova, vodiča ekspedicije i naše stalnog saradnika.
Praktičan savet
Druga namena plovka
Autor: Zoran Lugonja
Sve ovo...
...stane u ovo
Često se dogodi da neka sitnica pokvari
uživanje u ribolovu, pa umesto zadovoljstva
imamo sekiraciju. Sigurno se nemalom broju
ribolovaca (u koje spadam i ja) desilo da im
mobilni telefon, neki dokument, ključevi
ili cigarete upadnu u vodu. Da bih sprečio
kvašenje i gubitak takvih stvari, počeo sam da
koristim malo veću zip-kesicu u koju stavljam
sve što ne bi smelo da se pokvasi (ili ne daj
bože potone). Uz to stavim i ključeve sa velikim
plutanim plovkom koji sve to može da održi
na površini. Ovaj sistem mi je već nekoliko
puta spasao stvari koje su mi ispale iz džepa.
Izgleda blesavo, ali mene glava ne boli!
5
Sa svih strana
Žičana montaža za silikonce i kedere
Vesti i
ovakvom montažom sasvim ste
zanimljivosti Sa
dobro naoružani za lov na grabljivice
Morune u Abu
Dabiju
Na drugom kraju sveta, u
Abu Dabiju koji leži na osam
procenata svetskih rezervi
nafte – a vode ima manje
nego mi viškova po njivama
u proleće – započeli su
uzgoj morune sa ciljem da
proizvedu kavijar. Posao je
krenuo, a ikra košta od četiri
do šest dolara po gramu..
Ne tako davno
Najstariji Novosađani
sećaju se svih (!) izrazito
visokih vodostaja Dunava,
kojih je ikada bilo. Ne zato
što se radi o svojevrsnim
Metuzalemima, već zato što
oni datiraju od 1940. godine.
Sve je u praksi!
Predviđanje narednog ”cuga”
smuđa, ukoliko se zna kada
se odigrao prethodni, nije
jednostavno, i nemoguće
ga je izraziti matematičkom
(ne)jednačinom. Zli
jezici tvrde da su na
tom planu najuspešniji
verzirani smuđolovci,
koji su ribolovu posvetili
godine, a školi minute.
Postoji veliki broj montaža za silikonce i mrtve kedere:
neke od njih se jednostavno montiraju i zabacuju,
dok sa drugima to nije slučaj. Prikazaćemo vam
jedno od boljih i jednostavnijih rešenja, sa olovnim
otežanjem, primereno za vodu na kojoj se koristi.
Lako se može menjati i prilagoditi uslovima na vodi
primenom adekvatnog otežanja. Iako izrada na prvi
pogled deluje komplikovano, sasvim je jednostavna.
Potrebna su vam dobra klešta, sečica, olovna
otežanja u obliku suze, trokrake udice primerene
veličini montaže i kvalitetna čelična žica od 0,8 mm
(sl. 8). Na fotografijama se vidi redosled postupaka
izrade žičane montaže za silikonce i mrtve kedere.
1. Čeličnu žicu saviti kleštima i napraviti omču
kroz koju se na kraju provlači trokraka udica.
2. Na 7 cm dužine zavrnuti žicu ukrug i
napraviti oblik slova V, koji se potom skupi
(priljubi sa oba kraja) a olovo oblika suze
pomoću klešta navući do kraja kruga.
3. Na donjem kraju olova stegnuti da ne
bi šetalo i – pola montaže je gotovo.
4. Izlazni deo saviti nadole i na polovini
opet zavrnuti žicu ukrug. Na taj način se
dobija ležište za drugu trokraku udicu.
5 Na centimetar od kruga saviti žicu nagore, preseći
Poziv ribolovcima
Najavite manifestaciju
u našem časopisu!
je i napraviti kukicu okrenutu
prema sebi. Kukica je potrebna
8
da bi se montaža povezala sa
gornjim, dužim delom i na taj
način ”zakopčala”, da mrtvi
mamac i silikonski šed ne bi šetao pored trokraka.
6. Sledeći korak je montiranje trokrake udice.
7. Na kraju postupka uzeti silikonski šed koji se
šrafovanjem i navlačenjem montira na olovno
otežanje. Na fotografiji su montirani mamci od 10 cm.
Mrtvi keder se postavlja na sličan način, i to kroz
usta. Na kraju olovnog otežanja samo se prikopča na
montažu – donji deo za gornji, dok se gornja trokraka
udica ubada u zavisnosti od dužine montaže ispod
stomaka ili za leđa bočno, ili za leđa odozgo. Donja
trokraka uvek čuva deo oko glave i početak stomaka.
Treba reći da na ovoj montaži sasvim
dobro leži i šed od 14 cm – može se daleko
zabacivati bez bojazni da će spasti.
Moje verzije su dugačke 7 cm (dovoljan za šed ili
mrtvu ribicu dužine 10 cm), 9 cm za mamce dugačke
do 12 cm i 11 cm na koju slobodno mogu da
montiram mamce i šedove do 14 cm.
Probajte, nije teško a mnogo
Savet:
znači u lovu predatora!
S
vake godine u Srbiji se održavaju brojne ribolovačke
manifestacije, takmičenja i druženja. Međutim, često se
dešava da se za događaj, u čiju se organizaciju uloži mnogo
truda, kasno sazna. ”Reviri Srbije”, najtiražniji časopis o ribolovu,
otvara stranicu na kojoj ćete, po veoma povoljnoj ceni, moći
da najavite sve ribolovačke manifestacije i skupove, a pritom
možete biti potpuno sigurni da će informacija blagovremeno stići
do velikog broja ribolovaca. Zakupite četvrtinu strane u našem
magazinu, najavite svoje planove i – očekujte veliki broj posetilaca!
Za više informacija pozovite nas na broj 064/ 8256-856.
Sa gramažama
od 6 do 20 g
sasvim dobro
se lovi na većin
i
voda kod nas.
1
4
Ko(j)i šaran
Strogo stručna definicija
KOI šarana govori da se
radi o evroazijskoj vrsti,
koju čini pet podvrsta:
evropsko-kavkaski,
srednjoazijski, prelazni
oblik, istočnoazijski,
jugoistočnoazijski i
indonežanski. Podelu
dodatno komplikuje
postojanje ribnjačkih i
ukrasnih varijeteta.
6
2
5
3
6
7
7
Sa svih strana
Ulov naših
FB prijatelja
Budite aktivni na
našem FB profilu
i učestvujte
u kreiranju
magazina
”Reviri Srbije!”
www.facebook.
com/reviri
Marabu Oskar
Fot k a
m e Se c a
Modifikovani silikonac za lenju ribu
Autor: Tibor Mesaroš Toblerone
1
2
4
Zoki Zloća, plovak mu je prva
ljubav, ali izgleda prežaljena
Slučajni susret
Fotografija je nastala sasvim slučajno dok sam stajao u vodi i
pokušavao da fotografišem ptice na drugoj strani obale. U tom
trenutku moj pobratim po štapu, koji se nalazio iza mojih leđa
i pecao, ulovio je ribu tačno ispred mene. Momenat kada je
ovaj prelepi primerak izronio na površinu i udahnuo vazduh
želeo sam da podelim sa čitaocima našeg omiljenog časopisa.
Đ. Glavinić, Beograd
Nebojša Bucalo Bucko sa
ulovom teškim 5,5 kg
Ličnosti
Andraš Tot –
totalni ribolovac
A
Bojan Vukojičić sa dobitnom ”orkom”
Amir Spahić baš ne voli da se slika,
ali za nas je napravio izuzetak
8
ko ribolovce koji još
nisu lovili na Tisi kod
Kanjiže, put odvede
na ove prostore, obavezno
neka potraže gospodina
Andraša. Ovaj ribolovac,
čija cela porodica uživa u
pecanju, uvek je spreman da
nesebično podeli sa drugima
svoje ogromno znanje u svim
tehnikama ribolova. Osim što
je odličan ribolovac, izvrstan je
organizator mnogih takmičenja
koje nam svake godine priređuje
njegov klub – USR ”Bratstvo” iz
Kanjiže. Prošlogodišnji ponovo
pokrenuti Festival ribolova u
Kanjiži najbolji je dokaz za to.
3
5
6
7
Sa dobrom opremom
uvek ste u prednosti
Podelite svoju omiljenu
fotografiju s našim
čitaocima, napišite nekoliko
reči i učestvujte u izboru
za fotografije meseca.
I leti i zimi postoje periodi kada su grabljivice veoma letargične i ne napadaju standardne
mamce koje nabacaju varaličari. Koliko god se trudili i dobro prezentovali, one će samo
propratiti varku i neće se ni pomeriti iz svog skrovišta duboko na dnu. Tada im treba
ponuditi nešto što će probuditi njihovo interesovanje. ”Low action” varke, odnosno mrtvi
mamci kojima se udahnjuje život dok ih cimamo, dušu daju za dodatna friziranja. Krajeve
repa ”Orka Oskara” od 6 do 13 cm (sl. 1) za lov različitih predatora dodatno sam ukrasio
”Marabu” perjem (sl. 2). I pored toga što ovaj silikonac i na najmanje cimanje štapa
veoma dobro pulsira u vodi, potrebna mu je dorada za ”letargične dane”, kada predatori
ne napadaju standardne varke. Za ovo je potrebno (sl. 3) ”Marabu” pero za vezivanje
strimera, koje može da se nađe u raznim dekorima (od onih standardnih klasičnih do
fluorescentnih), makaze, superlepak u gelu i duža igla za šivenje. U sredinu repa ”Oskara”
koji želimo dodatno da ukrasimo (sl. 4) ubosti iglu koja bi bočno trebalo da izađe napolje
za oko jedan centimetar (sl. 5). Iglu gurnuti do same ušice u koju se udene nekoliko
krajeva ”Marabu” pera i kapne na batrljicu pera malo superlepka. Provući
iglu kojom se izvlači višak batrljice koji se odseca (sl. 7). Pero ostaje napolju
sa svojim pulsirajućim nitima, superlepak se steže unutar silikonca i perje
se ne može iščupati dok god ga ne raščupaju grabljivice (sl. 8). Moguće
je kombinovati razne dekore i pustiti mašti na volju, jer je najvažnije
pulsiranje pera dok se provlači varalica koja treba da probudi uspavanu
grabljivicu. Ovo je vrlo jednostavno za izradu, a veoma zahvalno za lov.
Savet: Pored pribora, obavezno obezbedite i neko dezinfekciono sredstvo
8
koje će vam dobro doći ukoliko se povredite prilikom bušenja silikonca.
Lagano otežanje
Sat vremena truda za
lov cele sezone
Kod nas se po radnjama teško mogu naći lagane
olovne glavice na dužim džig udicama. Pogledajte
5
kako se možete snaći i ponuditi grabljivicama laganu
montažu koja veoma izazovno tone. Njihovo vođenje može
biti veoma interesantno. Ako na njih namontirate, recimo, ”Orku Oskar”
na Halibut način, pobudiće interesovanje i potpuno sitog predatora,
koji se smirio negde duboko u krošnji starog potopljenog stabla.
Za izradu su potrebna (sl. 1) krimp klešta koja se koriste u radu sa
koaksijalnim kablovima, ”Wide Gap” udice raznih veličina, (na fotkama
su one veličine od 3/0 do 5/0), plinski rešo na kojem će se ugrejati
olovo i posuda iz koje će se ono sipati. U krimp klešta na prvoj rupi
učvrstiti udicu da se ne pokreće, stegnuti je, i u prorez do udice naliti
zagrejano olovo. Kada se olovo ohladi, odseći višak koji se rasuo (sl. 2).
Tako se dobija otežanje od 3 g koje se veoma teško pomera levo-desno
po telu udice. Za svaki slučaj, možete ga dodatno stegnuti običnim
kleštima. Vaša ”Wide Gap” udica sada je otežana (sl. 3) i na nju možete
montirati razne silikonce i proširiti ponudu gladnim predatorima. Na
slici broj 4 vidi se kako izgledaju ”Orka kosači” i ”Orka Oskar”. Sve
njih sada možete provlačiti i kroz krš bez bojazni da će se kidati. Iako
1
2
3
4
zbog livenja olova sve izgleda malo pipavo, za sat vremena možete da
izlijete i do 100 komada ovakvih otežanih udica (sl. 5). To je količina
koja će vam biti sasvim dovoljna za celu sezonu na teškom terenu.
Preporuka: Prilikom kupovine udica, obratite pažnju na
razliku u njihovoj debljini. Za lov basa i štuke potrebne
su udice deblje od onih kojima se lovi smuđ.
9
glavna tema
Ribolov klena
Upecana riba
od 2,32 kg
Veliki žbun –
velika riba
Odluka za
”inline” fider
zabacujući precizno, a prihrana je očas
posla bila rasuta po dnu. ”Kada pecaš
krupne primerke, najbolje je da ih prvih
sat vremena samo prihranjuješ, tako ćeš
steći poverenje riba. Ako odmah zabaciš
štap s mamcem, nećeš se napecati!”
klena
Zubato sunce polako je obasjavalo
poljanu, a Din je, nakon što je bacio
dovoljno prihrane, počeo da priprema
svoj fider štap za zabacivanje.
Podesio je ”inline” plivajući fider
>> Deset minuta
pre ”preseljenja”
Din je prihranio
i novo mesto <<
Hajka na borbenog
klen
Klen živi u rekama, svežim ali ne i hladnim,
ima ga u srednjim tokovima reka, jezera,
ali i kanalima i peščanim jamama.
Bez rezultata
Esencija
fider
pecanja
Pozicije koje su ranije donosile ulov
mogu ponovo prijatno iznenaditi
Pripremio: Zoran Lugonja
N
ije još ni svanulo, a
Din i ja vozili smo se auto-putem
prema reci Keni, gde smo nameravali
da pecamo klenove. S ovim iskusnim
ribolovcem poznajem se prilično dugo
i nisam ni sekundu oklevao kada me
je pozvao da ga posetim na Ostrvu
i pridružim mu se u lovu na klena.
Oblačio je svoje nepromočivo odelo,
10
dok sam uparkiravao kola pored reke
Keni, koja se nalazi južno od Ridinga.
Din obožava da peca klenove na
ovom reviru, gde je hvatao primerke
i do 2,8 kg. Svojevremeno je, doduše
ne na ovoj reci, uspeo da upeca tri
kapitalca od 3,3 kg, što znači da se od
njega može pokupiti dosta trikova!
Priprema pozicije
Kretali smo se kroz šumarak obrastao
ogolelim drvećem jove, karakterističnim
za pejzaž pored reke. Kada smo stigli
na poziciju, Din je konstatovao da
današnje pecanje sigurno neće biti lako.
”Protok vode je veoma slab, ali čini
se da je za početak ovo sasvim dobro
mesto”, kazao je gledajući nizvodno
prema granama i deblima, koji su virili
iz vode i remetili njenu glatku površinu.
”Najpre ću prihraniti ribu crvićima
pomoću bait droppera (metalni uređaj
koji se koristi za isporučivanje hrane
na dno revira, prim. nov.)”, objasnio je
Tradicionalni
fider pristup
sa ”N-Gauge” predvezom, na koji
je vezao MWG udice. Zakačio je
dva crvena crvića direktno na
udicu i zabacio ka preprekama u
vodi. Kada je hranilica s udicom
dotakla dno, počeo je polako da
zateže najlon, povremeno bacajući
crviće pomoću svog novog Guru
katapulta. ”Dajem ovom mestu sat
vremena da se pokaže”, rekao je.
”Voda je pod konstantnim pritiskom
i ne očekujem, za početak, nikakva
ozbiljnija dešavanja.” Namestio se u
svoju stolicu, pomno posmatrajući vrh
štapa, odvraćajući pogled tek da baci
pokojeg crvića pitomom crvendaću
koji se skrivao u žbunju. Pola sata
kasnije ništa se nije događalo i
Din je počeo da sumnja u to da je
izabrao dobru poziciju. ”Ovo mesto je
ranije bilo sjajno, ali je tada protok
vode bio mnogo jači. Pokušaću da
pronađem bolju lokaciju.” Odšetao
je pedesetak metara dalje i bacio
prihranu, a onda smo pokupili stvari
i premestili se na novu poziciju.
Novo mestostara priča
Din namešta
plovak
Din je ponovo pecao u blizini granja
i stabala, delovalo je da tu sve vrvi
od velikih klenova. No, kao i prvo
mesto, ni ova pozicija nije pokazivala
znake života. Dvadesetak minuta
kasnije, i dalje se ništa nije dešavalo...
”Izgleda da se ovde najbolje peca
u sumrak i noću, ali nastaviću da
pecam po danu, možda će se nešto
promeniti“, konstatovao je Din.
11
reViri
glavna tema
SigUran Ulov
Ribolov klena
Vodimo vas u riboloV
Klen je veoma
borben
Poslednjih godina, zbog krivolova, u mnogim našim revirima riblji fond drastično je
osiromašen. Bogat ulov čini se ”nemogućom misijom”, ali na nekim destinacijama još uvek
ima dovoljno ribe. Uštedite vreme i novac, pođite s nama u potragu za pravim mestima
Toplica
Jezero Ćelije
Zmajevačka jezera
KaKo do tamo? Do ušća Toplice u
KaKo do tamo? Na jezero se može
doći iz dva pravca: od Niša, odnosno
Prokuplja – Blaca i Kruševca putem R-102.
Relativno brzo se stiže iz pravca KruševacBrzeće i Kruševac-Blace, jer je brana (visoka
48 metara!) istovremeno i most na važnom
regionalnom putu. Ispred brane, na putu
Blace – Kruševac, ispod vijadukta u uvali,
nalaze se i najbolji reviri za pecanje.
KaKo do tamo? Zmajevačka jezera
se nalaze u neposrednoj blizini bačkog
sela Zmajevo. Do tamo se stiže autoputem Novi Sad – Subotica E75, odakle se
skreće na isključenje kod Stepanovićeva.
Šta se i KaKo se peca? Ovde se
striktno poštuje pravilo ”uhvati i pusti”, što
znači da niko ne može da ponese ulov, bez
obzira na veličinu. Najzastupljeniji su amur,
šaran, tolstolobik, som, štuka, smuđ i babuška,
kao i bela riba. Linjak, žuti karaš i autohtona
vrsta – barski šaran ”oklagijaš” zaštićeni
su i njihov izlov najstrože je zabranjen.
dodatna ponuda Okolina
ove atraktivne vode lepo je uređena i
predstavlja izletničku zonu, pa je tokom
prvomajskih uranaka i vikenda ovde
prilično živo, a često se organizuju i
takmičenja. Na samoj obali otvoren je bife,
dok je u neposrednoj blizini jezera selo
Zmajevo, koje pruža sve pogodnosti.
cene Dnevna članska karta za lov na
Velikom žutom jezeru košta 600 dinara i
omogućava ribolov od 7 do 18 sati, koliko
treba izdvojiti i za noćno pecanje.
Sve što
vam je
potrebno
Uvek koristite
podmetač
Plovkom do klena
Krenuli smo uzvodno, ovog puta prolazeći
pored rukavca okruženog drvećem jove.
”Na ovom mestu upecao sam nekoliko
velikih primeraka na plovak, i to redovno
kada bi me druge lokacije izdavale”. Din
se prebacio na ”Black Cap” fider zakačen
u tradicionalnom maniru (preko vrtilice),
a koristio je i duži predvez. Napunio je
hranilicu crvićima i zabacio. Posle desetak
minuta počeo je da preispituje svoj izbor.
”Pitam se da li je manji protok vode oterao
ribu čak i s ovog mesta? Ipak, pokušaću još
koji put”, kazao je. Dok smo čekali, pričao
mi je o ovom rukavcu, opisujući uzvodna
krševitija područja i virove, koje nastanjuju
velike mrene. Ručali smo, a zatim povadili
plovke iz vode. Krenuli smo prema krošnji
jedne jove, a Din je bacio nekoliko crvića i
potom stavio na najlon nekoliko plutajućih
gumica i zabacio. Crveni vrh plovka polako
je nestao... Din je odmah prepoznao da je
na udici klen. ”Nije mu mnogo trebalo!”,
rekao je smešeći se. ”Očigledno je da
miruju u ovoj sporoprotočnoj vodi.” Dok
se približavao obali, klen se bacakao u
svom klasičnom maniru, a zatim se predao
i upao u meredov. ”To je to”, prozborio
je Din, ”pretpostavljam da ima oko dve
12
Prva riba tog dana
bila je teška 1,8 kg
kile”. Sledeće zabacivanje donelo mu je
još jednog klena, ovoga puta od 1,3 kg,
a zatim je usledio novi, sličan ulov! Din
očigledno zna sve trikove i lepo je videti
da mu je konačno krenulo. ”Uuu, ovaj je
krupan, sigurno ima preko dve kile! Hajde
da ga izmerimo.” Vaga je pokazala 2,3 kg!
Da li Din ima još kojeg keca u rukavu?
Nastavio je sa prihranom na tih nekoliko
mesta, ali izgleda da su ribe naučile lekciju,
i sve se utišalo. ”Imam još jedan potez na
umu, verovatno poslednji za danas. Bacio
sam oko na mesto gde sam nedavno pecao
mrene.” Kad je došao do pozicije, Din je
postavio sistem sa kliznim olovom, rig sa
dlakom i udicu veličine 8 sa ”Mainline New
Grange Dumbbell” mamcem. Zabacio je, a
zatim prihranio, tik uz prepreke. Prostor je
veoma skučen, zahteva veliku preciznost i
spretnost pri izvlačenju krupne ribe. ”Pred
nama je obećavajućih sat vremena, biće
tu dobrih komada”, rekao je dok je tama
prekrivala dolinu. Ribe su odmah počele
da ”pipkaju”, a to je značilo siguran ulov,
bilo je samo pitanje vremena kada će se
nešto zakačiti. Uskoro je Din krenuo u
borbu sa, kako se ispostavilo, dostojnim
protivnikom. ”Mislim da je u pitanju
klen...”, izgovorio je, pokušavajući da udalji
>> Ribe su
odmah
počele da
”pipkaju”<<
ribu od granja. Usmerio ju je ka čistini, i
sada više nije bilo dileme oko pobednika
u ovom duelu. Bila je to najkrupnija
riba tog dana – vaga je pokazala 2,32
kg! ”Veoma sam zadovljan današnjim
danom, pogotovo zato što ću već sledećeg
vikenda doći ovamo sa jednim drugarom.
Naslućujem da ćemo hvatati i krupnije
primerke...” Kiša je blago promicala, što je
za mene značilo kraj današnjeg izleta, ali
ne i za Dina, kojeg sam ostavio u nadi da
će uhvatiti klena od bar tri kilograma!
Južnu Moravu stiže se lako: od Niša starim
auto-putem za Leskovac, skreće se desno
kod Klisure, gde iznad Doljevačkih mostova
počinje da vijuga korito Toplice. Naravno,
može se ići i novom magistralom Beograd –
Skoplje (E-75), ali se pre doljevačke naplatne
rampe, oko Orljana, isključujete sa auto-puta.
Šta se i KaKo se peca? U Toplici
ima skoro svih vrsta ribe karakteristične za
sliv Južne Morave. Ali, na toj reci pecaju se
i krupni primerci skobalja, šarana i soma.
Rade i grabljivice, posebno klen i grgeč.
dodatna ponuda Duž ušća nalazi
se nekoliko naseljenih mesta (Malošište,
Žitorađa, Jablanica, Lukomir...) gde se možete
snabdeti svim potrepštinama koje koristite
tokom jednog (celog) ribolovnog dana!
Šta se i KaKo se peca? Jezero
Savet
Da se crvići ne bi rasipali,
hranilicu valja puniti ručno
cene Cena godišnje dozvole za seniore na
teritoriji ZOSR ”Južna Morava 2” iznosi 6.000
dinara, dok dnevna košta 2.000. Za sedmodnevni
ribolov plaća se 3.000 dinara. Dozvole se mogu
kupti u svih 11 udruženja, članica Zajednice.
je (pre)bogato ribom. Pored belice, krupne
bodorke i grgeča, ima i deverike (primerci
od preko tri kilograma više nisu retkost).
Kada je reč o smuđevima, ovde se
love i oni od nekoliko kilograma.
dodatna ponuda Glavni
problem za ribolovce na ovom jezeru
na jugu Srbije jeste to što nemate gde
da odsednete ukoliko se odlučite za
višednevni ribolov. Svega nekoliko
meštana Ćelija izdaju sobe.
cene Važi godišnja jedinstvena
dozvola koja za seniore košta
6.000, a za žene 3.000 dinara.
13
Sa svih strana
Bojan Nikolić
ima boilu i
za somove
ulov
Broja
Kada ne popravlja
automobile,
Petar Pilipović
strastven je
lovac na šarane
Simo Erletić, Republika
Srpska, šaran
prevaren na boilu iz
njegove kuhinje
Sale Drakulić i Zoran
Mitrović sa smuđem
teškim 4,5 kilograma
Bobo Ivanović iz Novog Sada
sa smuđem ulovljenim ispod
Petrovaradinske tvrđave
Zoran Musulin često lovi na
jezeru Pelagićevo, ali mu mamac
neretko uzimaju i amuri
Vlada Mrđa je bez
Bojanine pomoći
lovio šarane na Oazi
MB u Gložanu
Andraš Tot i njegov
prvi šaran ove
godine na otvaranju
sezone nedaleko
od Kanjiže
Milan Vukas, mladičar
Drine, podjednako dobsa
ro
lovi i štuke na Joci
Fotku štuke
teške 4,7 kg
na kanalu
Galovica
šalju nam
Nikola i Saša
Lakijeva
velika ljubav
je ribolov,
koji mu, kao
što se može
zaključiti iz
priloženog,
dobro polazi
za rukom
Nagrada
”Ryobi Zauber 4.000”
Magazin ”Reviri Srbije” nagrađuje ulov godine!
Poštovani čitaoci, u svakom broju biramo najlepši ulov. Šaljite nam svoje fotografije sa ulovom na koji ste ponosni,
a po isteku kalendarske godine izabraćemo ULOV GODINE, dok srećnog ribolovca očekuje vredna
nagrada. Darodavac za ovu godinu jeste prodavnica ”Vodomar”, firme ”Travar” d.o.o. iz Novog Sada.
Fotografije šaljite na adresu [email protected] sa napomenom za ”Paradu ulova”.
14
Top-model poznatog
japanskog
proizvođača
mašinica
RYOBI
odlikuju
vrhunski
dizajn,
veoma precizna izrada
i perfektna završna
obrada. Ima osam
ležaja i jednosmerni
ležaj u rotoru.
15
avantura
lov na soma
Još jedan ogromni primerak
prolećnog soma iz plićaka
Omiljeni i istovremeno
omraženi predator
Zašto je ovo period kada som često bolje grize
nego u sezoni visokih temperatura vode?
Tekst: Radek Filip
Fotografije: R. Filip, E. Zbinjovski, D.
Klement, J. Matjejka, O. Sadlik, L. Hrdi
Jan Matjejka je poslednje nedelje
zime ulovio soma od 258 cm
Plovci su predal
eko
od obale
Prolećna hajka
na monstruma
S
om je predator koji se hvata
leti i u ranu jesen kada temperatura
vode dostiže maksimalne vrednosti. Ali,
vrsni ribolovci iz cele Evrope znaju da je
situacija nešto složenija i zato se trude da
svakog proleća provedu nekoliko dana na
revirima gde ima somova. I ja ponekad
to činim, a objasniću vam i zašto.
Dobro uči i još
bolje pamti
Som je cele godine u potrazi za hranom,
ali najviše jede leti. međutim, lov na
somovske monstume otežan je tokom
najtoplijih meseci zbog obilja prirodne
hrane i mrešćenja (idealna temperatura
16
iznosi od 20 do 22°C), što se svake godine
dešava u različito vreme. Tada su ove
ribe takođe mnogo obazrivije. U tom
periodu mogu da biraju šta će jesti, a
pošto je godina već poodmakla, poznaju
ribolovce i njihove trikove mnogo bolje
nego na početku sezone. Somovi nisu
tako glupi kao što mnogi misle, i te
kako uče i pamte, pa zato postoji mnogo
mesta gde ih ima u izobilju, a da odavno
nijedan nije zagrizao. Što je riba veća to
je iskusnija, pa se dešava da se mnogi
kapitalni primerci love neposredno po
završetku zime kada su im stomaci prazni,
i kada ih je lakše pronaći ako se prati
mrešćenje drugih riba koje somovi prate.
Drugi odličan period za one koji pecaju
somove jeste kraj jeseni, jer tada jedu više
kako bi se pripremili za prezimljavanje.
Som od 75 kg kog sam
izvukao u martu
Prema mom iskustvu, mnogo su povoljniji
kasna zima i proleće. Hladnije godišnje
doba garantuje dobar ulov somova.
Velika riba
Problem predstavlja to što je tokom zime i
u rano proleće u većini evropskih zemalja
ribolov na grabljivice zabranjen. Na
primer, u mojoj zemlji (Češka Republika)
grabljivice se na većini voda mogu loviti
od polovine juna do kraja decembra.
Srećom, situacija na tri najbolja revira
u Evropi (dolina reke Po u Italiji, Ebro
u Španiji i Rona u Francuskoj) sasvim
je drugačija. Dakako, i tamo postoje
izvesna ograničenja, ali nisu tako
ozbiljna. Na svim tim rekama i njihovim
akumulacionim jezerima većina somova
ulovljenih početkom sezone teži preko
>> U reci Po
obitavaju najteži
somovi na svetu <<
lovi somove na najboljim ribnjacima u
periodu od marta do novembra. Poslednje
nedelje zime Atila Žedel je spin štapom
na obalu izvukao svog soma od 135 kg,
što je pošlo za rukom i Janu Matjejki, koji
je prošle godine uhvatio soma od 2,58
m i preko 100 kg težine, pri temperaturi
vode od 9°C. Štefan Zojs i Benjamin
Grinder poveli su svoje goste do ribe
od 253 cm i 122,5 kg u martu 2013.
na reci Po. Ulovili su mnogo ribe teže
od 100 kg u sličnim uslovima. Mogu
da navedem još bezbroj neverovatnih
podviga iz tog perioda godine...
Prolećna taktika
fantastičnih 100 kg. Na reci Po, u kojoj
žive neki od najtežih somova na svetu,
vrhunac sezone lova na monstruma
obuhvata kraj februara, čitav mart i prvu
polovinu aprila. Vremenske prilike su
loše, drveće je još uvek braonkasto-sivo
i bez lišća, a postoji i velika opasnost
od poplava. Proces varenja kod riba
traje duže pri niskim temperaturama što
znači da nećete uhvatiti mnogo somova,
ali će njihova prosečna težina i dužina
biti znatno veće nego u bilo koje drugo
doba godine. Želite li dokaze? Ima ih
mnogo. Erik Zbinjovski i njegova grupa
pecaroša pre tri godine ulovili su na reci
Po soma od 2,6 metara, teškog 149 kg.
Juri Grisendi može da se pohvali velikim
brojem džinovskih somova uhvaćenih u
ovo doba godine na različitim ribnjacima.
Libor Hrdi upecao je dva monstruma
od preko 100 kg u prvoj nedelji aprila,
jednog 2010, a drugog 2012. godine. Libor
Naravno, taktiku uvek morate
prilagoditi sezonskim navikama ribe.
Mnogi pecaroši očekuju da somovi
obitavaju na velikim dubinama pa
prezentuju mamce bliže dnu, što je
krajem zime i početkom proleća ozbiljna
greška u proceni. Istina je zapravo
da se somovi tokom zime skupljaju
u većim dubinama gde se i hrane.
Ali s prvim otopljavanjem, koje je
obično praćeno zamućivanjem vode
prema površini, menjaju se i pravila
igre. Som tada prilazi bliže obali da
bi lovio u plićaku. Često se može naći
na mnogo manjim dubinama nego
što bi čovek pomislio. Poplavljeni
travnati teren ili bilo koji deo bliži obali
predstavlja odlično mesto za lov – ne
treba da strahujete od zabacivanja
mamca direktno u granje i žbunje.
Pecaroši koji prezentuju svoje mamce
na desetine i stotine metara od obale
najverovatnije će ostati kratkih rukava.
Treba da uzmete u obzir i temperaturu
vode: čak i kolebanje od desetog dela
stepena može predstavljati značajnu
razliku. Som se uglavnom zadržava
u toplijoj vodi – oslušnite njegovu
aktivnost. Najuspešnijim će se
najverovatnije pokazati noćni ribolov
iz čamca usidrenog na pristojnoj
udaljenosti od obale, tamo gde postoji
obilje vegetacije na dnu. Veoma
su pogodna i tranzitna područja u
blizini laguna ili uvala. Što je nivo
vode viši, to su bolja mesta na obali
sa plićakom ispred – tamo se krije
vaša lovina, džinovski somovi.
Ako ne bude ugriza tokom prvih 48
sati, potražite drugo mesto, ali trebalo
bi da znate osnovno pravilo: što je
voda mutnija, to je veća verovatnoća
Erik
Zbinjovski
je u martu
uhvatio soma
dugačkog
260 cm
17
AvAnturA
lov na soma
Za prolećni lov ovo
je mali som
Libor Hrdi i njegov som
težak preko 100 kg
Jedan tim, jedan san
Dalibor Klement i njegov
som sa reke Ebro
da ćete izvući ulov za dana. Živi ili
mrtvi mamci na štapovima (deverika,
karaš, šaran, bodorka, jegulja...)
prezentuju se bez plovka, a postavku
valja vezati monofilament kanapom
direktno za podobalsku vegetaciju.
Glavno uže je naravno pletenica što
je standard prilokom lova na soma.
Idealna dubina na koju se ubacuje
mamac iznosi metar nad dubinom
od jednog do pet metara. Volim da
imam barem jedan mamac odmah uz
površinu i nisam usamljen u tome.
Problem predstavljaju reviri na kojima
ne možete da koristite živu ili mrtvu
ribu kao mamac (na primer, neki potezi
na reci Ebro) jer se peleti ne pokazuju
baš najbolje kada u hladnoj vodi ciljate
na soma. Spinovanje može da bude
alternativna taktika i donosi uspeh
tokom ranog proleća. Ali druge aktivne
metode, poput bućkanja ili vertikalnog
spinovanja, ne pokazuju ohrabrujuće
rezultate. Uzgred, vertikalno spinovanje
sa znatnim padom temperature vode
18
ponovo postaje veoma efikasna metoda
za lov na somove koji se povlače u
jame da bi se grupisali u jato za zimu,
što može da se desi čak i u proleće.
Idealni uslovi su kada temperatura
vode prvi put u godini naglo skoči
do desetog podeoka na Celzijusovoj
skali (ili ga čak premaši). Som postaje
aktivan, a nekontrolisano proždiranje
hrane upravo počinje. Ako još uvek
niste ulovili soma svojih snova,
nemojte propustiti ovaj jedinstveni
period koji traje svega nekoliko dana.
>> Treba da
oslušnete
aktivnosti
ribe <<
Sve treba da bude spremno
do zalaska sunca
Avantura u Francuskoj
Završiću svoj tekst jednom pričom.
Početak je sezone lova na somove u
Francuskoj, vreme je neobično hladno
za ovo doba godine. Vodostaj reke je u
porastu zbog kiša, prilaz reci prekriven
je blatom, ali uspeli smo da pronađemo
jedno od malobrojnih zgodnih mesta za
bivak uz obalu. Površina tog malog kampa
okruženog vodom i suptropskom džunglom
nije bila veća od 10 kvadratnih metara, što
nije baš komotno za tri muškarca. Ubrzo
smo shvatili da naša pozicija na obali,
kao i zabačaj na sredinu reke, ne daju
očekivane rezultate. Prvog soma izvukli
smo tek kada smo uz suprotnu obalu
zabacili deveriku kao mamac – druge
noći izvukli smo odatle ribu od preko dva
metra. Ali bilo je tu i određenih problema,
kao što je, recimo, gust saobraćaj na
reci. Uspeli smo da postavimo pletenice
na visinu od preko četiri metra iznad
površine vode zahvaljujući našem sistemu
”vodoravnog čekrka” sa konopcima koji su
povezivali drveće na suprotnim stranama
reke. Malo je teže pecati na ovaj način,
ali zato čak i sa obale ”zabacujete” baš
na pravo mesto. Ovaj sistem odlično je
funkcionisao na svim ranijim lokacijama,
ali ne i u Francuskoj. Postavka je bila
dovoljno visoka da propusti jahte, pa čak
i veće čamce, ali francuski višespratni
brodovi koji prevoze automobile prosto su
nas uništili. Stražarili smo da bismo uspeli
da uklonimo iz vode svih devet štapova pre
nego što stigne sledeća ”grdosija”. Ipak, dva
puta nismo bili dovoljno brzi pa smo ostali
bez značajne dužine na špulnama. Da
nismo bili pribrani, i da nam noževi nisu
bili pri ruci, mogli smo ostati i bez štapova
i ko zna čega još. Situacija je bila kritična,
Poljubac i doviđenja
Moj brat Milan i njegovo
francusko čudovište
>> Grdosija
je zagrizla
oko ponoći <<
nismo mogli da se premestimo, a naš
čamac nije bio dovoljan da primi trojicu.
Onda smo, srećom, shvatili da veliki
brodovi, kao i ostali čamci, prolaze samo
od svitanja do sumraka, nikada tokom
noći. Ta spoznaja bila je poput svetla
na kraju tunela. Smesta smo promenili
strategiju: tokom dana smo se odmarali
i pecali ribu za mamce, a štapove za
lov na somove aktivirali smo tek uoči
zalaska sunca. Nije bilo lako brinuti se
o svih devet štapova pre nego što padne
mrak, ali isplatilo se. Već naredne noći
izvukao sam soma od 186 cm, a moj
prijatelj Vaclav uhvatio je sličnu grdosiju.
Moj brat Milan proveo je nekoliko sati
na reci sa ribotragačem i pronašao je
strmu ivicu s padom od 0 na 5,5 metara
direktno ispod žbunja na obali, u blizini
rukavca. Prezentovao je bodorku od
30 cm tačno ispod rastinja, a riba je
zagrizla nešto posle ponoći. Odmah
je bilo jasno da je reč o ogromnom
primerku. Nakon borbe koja je trajala
duže od 20 minuta, Milan je na obalu
izvukao soma od 241 cm, težine preko
100 kg. To je bio najveći som kojeg je
neki češki ribolovac izvukao iz vode.
19
iz učinog ugla
sisTemi
Mali savet –
nikakva poMoć:
Sistem iz prve kombinacije
Da se ne biste preterano umastili
i umirisali od onog ulja, držite
ga u nekoj flašici (od kapi za nos
ili staroj staklenoj sa pipetom,
mada može da prođe i ova nova
plastična). Tek da pri povratku
kući s pecanja za sobom ne
dovučete i sve mačke iz kraja...
Svi poznajemo treći sistem
>> Samo
lagano i bez
nerviranja <<
Pojačano gvožđe
Friziran prvi sistem
Prosečan primerak
u našim vodama
na greh. A ako baš poželite da je totalno
upropastite i ne date joj šansu da kaže:
Ne, fala, nešto odjutros nisam gladna..., na
kićanku kanite neku mažu, mada će dobro
poslužiti i ulje iz konzerve sardine koju ste
sinoć smazali za večeru (bez luka, naravno).
Ovako montiranog kedera štuka ne može
da promaši čak i ako joj pukne pertla...
Sigurica
Tri masne dojave
Piše: Dejan Mučalica Uča
D
o sada sam u životu sretao
dve vrste ljudi... one brze, prodorne,
prave hazardere (kocoše) i druge, tihe,
povučene što lagano, iz potaje, bockaju
neke svoje sigurice. Moram da vam
priznam da su mi ovi drugi nekako
bliži i draži (ma šta o njima mislili ovi
savremeni japiji). Tiha voda breg roni...
E sad, znam da bismo svi voleli da uvek, uz
nečiju (božju?) pomoć bocnemo siguricu.
Nažalost toga nema (ili gotovo da nema). Pa
ko još nije riknô u kladionici igrajući iz keca
u kec na Barsu, a baš tog dana Mesiju pukla
pertla na novim kopačkama pa promašio
zicer. Nema, bato... Zato i ne ulazim u te
20
naučne ustanove (gde oni koji su teorijski
potkovani pokušavaju da ojade vlasnika
kladionice, a na kraju ipak riknu), već pored
neke vode pokušavam da pronađem neke
svoje sigurice. sad, da su sigurice nisam baš
siguran, ali da mi u velikom broju slučajeva
(opet ta statistika) povećavaju šanse da
prođem, to već mogu odgovorno da tvrdim...
Sistem No. 1
Prva današnja dojava odnosi se na kolege
koje štuku ganjaju isključivo na kedera i
to nešto većeg (15 cm pa naviše). Video
sam nekoliko puta kako se kederska aždaha
naoružava pomoću dodatne troke, pa sam,
onako usput, i sam smislio poneku caku...
U prvoj kombinaciji (iz keca u dvojku) prva
troka se regularno okači na kopču sajlice,
a ona druga (asistent) navlači se na sajlu
Prolećna štuka
na gvožđe
odozgo preko vrtilice. Uslov je da asistent
ima dovoljno veliko okce da kroz njega
može proći vrtilica sa sajle. sve to se onda
regularno veže na osnovni sistem, bilo da
je u pitanju dubinka ili balerina. asistent je
pomičan i lako se prilagođava veličini kedera
i zabada gde god poželimo (može čak i za
usta kedera). Time se eskivira višak sajle kao
kod dve fiksne troke (iz dvojke u dvojku),
a ubadanje alavuše koja se zaleti na ovako
filovanog kedera prava je sigurica. Rezervna
varijanta podrazumeva da se umesto troke za
asistenta postavi jednokraka udica (smuđara)
sa dovoljno velikim okcem da bi se malo
povećale šanse da tiket prođe, na jednu troku
(može i obe) naveže se kićanka od crvene
(žute, narandžaste...) vunice. dok keder
tako nabockan šparta levo-desno, kićankica
izazovno leluja štuji ispred nosa i tera je
Sistem iz druge kombinacije
Varijacije na sistem broj dva
Bolje je sa kićankom
Sistem No. 2
Drugi fazon je nešto komplikovaniji...
Oni koji redovno prate ”Revire” (i paze
na času) setiće se verovatno moje priče
o liftu. Znači, žičani odbojnik koji drži
sajlicu na pristojnoj udaljenosti od glavnog
najlona, slobodno šeta gore-dole između
dva gumena graničnika, a na njegovom
kraju su kopča ili split-ring. Na tu kopču
ili alkicu navlače se dve sajlice nejednake
dužine naoružane po jednom trokom, ili
kombinacija troka-jednokraka udica, ili...
Ma kako vam drago! Ovakvu montažu
možete slobodno da nakitite vunicom i
namažete kao i prethodnu, pa udri po štuji!
Za one koji baš ne vole gizdave sisteme,
ima i jedna svedena varijanta (kako to
vole da kažu modni kreatori, iliti stilisti).
Umesto kićanki sa mažom na trokama, na
osnovni najlon se (pre vezivanja olova)
iglom navuče kockica sunđera. Po vezivanju
olova sunđer se spusti do njega, a kockica
sunđera dobar je rezervoar za razne maže ili
ono ulje iz sardine. Uzgred, nekada davno
imao sam bočicu ulja od haringe koju je
proizvodio ”Cormoran”, al’ nema više...
Potrošilo se... Nema veze, tu je ”Rio Mare”...
Sistem No. 3
Za nas varaličare postoji sigurica daleko
jednostavnija od prethodnih (što bi rekli
kec fiksno). Mislim da je već poznajete,
no nije bitno... Elem, gotovo sve svoje
varalice (leptire i kašike) nakitio sam
raznim kićankicama od vunice, ili malo
debljeg pamučnog konca (onaj za hekleraj
– pazite da vas keva ne snimi dok joj ga
kradete). Klot crvena, žuta ili narandžasta,
a može i frket crvena & žuta, narandžasta
& žuta, nekoliko niti zelene, a ni koji
končić svetlucavog lamea neće pokvariti
stajling. Kada se štuka uzjoguni, pa neće na
čisto gvožđe, u igru uvedem ove frizirane
manekene. Ako je ni to ne napali, onda i
njima dodam neku mažu ili ulje (užegleeee)
sardine, pa ukoliko i pored toga nema
udarca, uopšte se ne nerviram jer znam
da na toj vodi i nema štuke (čest slučaj
na našim revirima u današnje vreme).
Toliko od mene. Šta da vam drugo
kažem sem: Bistro vam bilo i vidimo
se u ”Mocartu”... Opa! Ma ne, šalio
sam se. Vidimo se na vodi...
21
.
..
a
d
i
l
u
č
ć
e
v
e
t
s
i
l
Da
Čarobni morski
Sa svih strana
O ovome se priča
svet
U saradnji sa ribolovačkim portalima iz Srbije i regiona
donosimo vam najaktuelnije vesti i zanimljivosti
Dopunite svoje znanje zanimljivim
informacijama o stanovnicima
slanih voda širom naše planete
Voda bez
vlasnika
Barakude
Spasena je i
somovska mlađ
Mrtva riba
sabijena uz obalu
Spas u poslednji čas
Brzom akcijom ribočuvara RSV-a spasena je mlađ autohtonih
ribljih vrsta iz prirodnog mrestilišta Jegmeč na starom toku
reke Tise, u neposrednoj blizini žabaljskog mosta. Zahvaljujući
ovim savesnim ljudima, preko 240 kg šaranske mlađi i oko
1.900 kg drugih vrsta nastavlja život u ovoj vojvođanskoj
lepotici. Još od oktobra meseca prošle godine ribočuvarska
služba RSV d.o.o. tražila je od nadležnog ministarstva
premeštanje ribe sa ovog razliva Tise, ali su profesionalni ribari
i ribočuvari, uz saglasnost inspektora, morali da odustanu
prilikom prvog pokušaja izlova. Razlog je bila gusto izrasla
vrbica čije uklanjanje nije u nadležnosti ovog korisnika, a
samoinicijativno sečenje podleže zakonskim sankcijama.
Glavobolje zbog
guste vrbice
Spasavanje
života
Ekološka svest
na proveri
Po ko zna koji put, reka Veternica u Leskovcu zasuta je
najrazličitijim otrovima. Tačnije, ono što je od nje ostalo, jer u
stanju u kakvom se trenutno nalazi više podseća na potok nego
na reku. Ovoga puta do zagađenja je došlo usled ispuštanja
otrovnih materija iz gradske kanalizacije, i to u samom centru
grada, ispod mosta kod popularne leskovačke ”Osmospratnice”.
Smrad se širio na desetine metara unaokolo i najintenzivniji
bio je na mostu, a hemijsko jedinjenje koje ga je izazivalo
u dodiru s vodom stvaralo je gust beli oblak. Zastrašujuće
i jezivo, posebno kada se uzme u obzir da je nekoliko dana
pre toga, kilometar nizvodno, plivalo na hiljade primeraka
žive mlađi klena i skobalja, koja se mogla videti s mosta kod
Zelene pijace. Oblak otrova protezao se kilometrima nizvodno
sve do ušća u Južnu Moravu. Snimak ove katastrofe možete
videti ukoliko na YouTubeu ukucate ”Trovanje Veternice”
Vreme je da razmislimo
Važeći kalendar lovostaja, usled klimatskih promena poslednjih godina, umnogome gubi na svrsishodnosti, jer su nastale velike promene kada je
reč o periodima kada su izražene biološke potrebe i navike riba. Postavlja se pitanje da li ovaj kalendar štiti riblji fond ili mu nanosi štetu? Pred
nama je vreme lovostaja za većinu ribljih vrsta i to moramo poštovati iako su se neke (poput štuke) izmrestile na većini voda u Srbiji krajem
prošle i početkom tekuće godine, što znači da su apsolutno nezaštićene i da zvanični lovostaj nema nikakvog efekta.
22
M
anje barakude uglavnom žive u zajednicama, dok krupnije
vrste vode usamljenički život. Ove grabljivice, naravno,
hvataju druge ribe, ali njihova uobičajena hrana jesu
manji organizmi, ali neretko se dešava da ove ribe napadaju i
primerke krupnije od sebe, čak i neke vrste ajkula. Barakude, inače,
naseljavaju tropske i suptropske vode, a uglavnom borave u priobalju
i plićim delovima mora, ne dubljim od 50 metara. Pošto im
odgovaraju više temperature, nije retka pojava da se
tokom zime hiljade barakuda seli iz hladnijih
u toplije vode, a po dolasku proleća migriraju
u suprotnom smeru. Ove ribe se mogu naći
u Atlantskom, Indijskom i Tihom okeanu.
Iglica
Iako puna sezona ribolova na iglicu s obale počinje zimi (kada se
more ohladi, pa riba prilazi bliže obali) i nastavlja se sve do kasnog
proleća, ova riba uspešno lovi i leti. Iglica, riba iz porodice štukoskuša,
karakterističnog ”igličastog” tela, pomalo nalik na malu sabljarku, izaziva
pažnju sportskih ribolovaca, posebno kontinentalnih. Reč je o živahnoj
vrsti, čije se nagle promene smera plivanja, tik pod samom površinom
mora, te izletanja i zaletanja prilikom lova, bez muke uočavaju. Lako je
prepoznatljiva, specifičnog duguljastog tela, uske glave s produženom
”sabljom” – kljunom punim sitnih zuba. Mnogi će se žestoko posvađati
oko toga da li su iglica i igla dve različite ribe, dve vrste – ne dva
primerka. Ali, nije tako, jednako kao što ni iglac nije treća vrsta.
Škarpina
Škarpina je kod
naših ribara najpoznatija po svojim otrovnim bodljama.
Njen otrov nije tako opasan kao kod nekih drugih otrovnih
jadranskih vrsta kao, na primer, ribe pauka. Nakon uboda, na
povređenom delu tela javljaju se jak bol, crvenilo i oticanje,
što je ponekad, doduše vrlo retko, praćeno vrtoglavicom,
povraćanjem, temperaturom i opštom slabošću. Otrov, koji se
nalazi u leđnom peraju i na škržnim poklopcima, razgrađuje
se na visokim temperaturama prilikom kuvanja ili pečenja. Uz
Jadransku obalu škarpina je poznata pod više imena, a neka od
češćih su: škrpina, crveni škrpun, logrnja, skarpina, skrpina.
Arbun
Arbun se naziva još i arbul, arbor, ribun,
rumenac, višćica i fag. Ružičastocrvene je
boje, a kada se izvuče na obalu, izbijaju
mu plavkaste tačkice po telu. Po obliku i
boji sličan je malom pagru. Nastanjuje ceo
Jadran, a najdraža su mu ljušturasta dna
i brakovi. Živi u jatima, na dubini od 10
do 200 metara, u zimskim mesecima uvek
dublje od 30 m, a dostiže oko tri kilograma
težine. Mresti se u proleće, sva mlađ su
mužjaci koji nakon treće godine života pri
veličini od otprilike 17 cm menjaju pol.
Zubatac
Čvrste je građe, sa istaknutom glavom, jakim čeljustima i vrlo
velikim i oštrim očnjacima. Duguljastog je ali istovremeno i
prilično širokog tela stisnutog u bokovima. Po izgledu se odmah
može zaključiti da se radi o vrlo snažnom grabljivcu i odličnom
plivaču. Voli obrasla dna na kojima se zadržava riba, izbegava
strmu obalu, peščana i muljevita dna, mutne vode, mirne uvale
i priobalje uz naselja. Hrani se uglavnom ribom, rakovima,
glavonošcima i crvima, ali kao tipičan grabljivac napada sve
što je u pokretu, uvek je spreman za akciju i vrlo je uporan
lovac. Kreće se na velikom rasponu dubine od metar do 200 m,
mada najčešće obitava na dubini do 30 metara. Skuplja se u
veća jata samo u sezoni mrešćenja, odnosno početkom leta.
23
SportSki ribolov
Oprema
Uporedo sa
usavršavanjem materijala,
razvija se čitava linija
prateće opreme, a
glavne prednosti ovih
štapova jesu direktan
kontakt sa ribom i
gumica za zamaranje
Piše: Goran Radović Gica
Sve je pri ruci
Autor u akciji
Uporedni razvoj
Štek
Štapovi –
revolucija
u ribolovu
E
ipak uvodi standard za zvanična takmičenja,
koji je u to vreme iznosio 14,5 metara.
ru bambusa zamenila je
upotreba staklenih vlakana, ali ribolovna
tehnologija doživela je pun zamah kada su
štapovi počeli da se proizvode od karbonskih
vlakana. Naravno, Englezi su rodonačelnici
svih promena, od njih potiču sve novotarije,
pa su tako nastale meč i fider tehnika,
šaranski ribolov i druge specijalnosti.
Najsofisticiranija ipak ostaje štek tehnika.
u početku se sve svodilo na upotrebu dugačkog
štapa bez provodnika sa namontiranom gumicom
koja je prolazila sa spoljašnje strane štapa. Iako
takva koncepcija donosi mnogo problema, od
samog početka bilo je jasno da će prednosti
prevazići sve nedostatke. Veoma brzo, gumica
je počela da se sprovodi kroz štap, a tu su i
teflonski vrh, konektori za kačenje najlona
za gumicu, stubice za kačenje i fiksiranje
gumice u štapu. Materijali su postajali sve bolji,
dužina štek štapova drastično je porasla, ali se
24
Školski primer
povlačenja
štapa
Štapovi za
”banderaše”
”Šuma” od
opreme na
takmičenju
U čemu je prednost?
Postoje dve glavne prednosti ove vrste
štapova – direktan kontakt s ribom i gumica za
zamaranje ribe. Kada se govori o ovom prvom,
to podrazumeva da je u štek tehnici ceo sistem
položen vertikalno u odnosu na vodu i to tačno
Idealna dužina
Naravno, u Engleskoj, postojbini štek tehnike,
pecaroši su potvrđivali svoju posebnost tako
što su koristili štek štapove do 20 metara
dužine. Ipak, s vremenom su čak i oni odustali
od ovakvih eksperimenata, jer je ta dužina u
suprotnosti sa osnovnim zakonima fizike, pa se
ribolov štek štapovima od 20 metara sprovodio
isključivo na malim zatvorenim vodama.
Nije postojao način da se takav štap drži u
rukama, te se po pravilu spuštao da ”pluta” po
površini vode. Stoga se ovakav ribolov mogao
upražnjavati samo kada nije bilo vetra. Nakon
nekoliko godina utvrđeno je da je i zvanična
mera od 14,5 metara prevelika, jer iziskuje
velik napor bez obzira na sve lakše i bolje
materijale. Tako se konačno došlo do mere od 13
metara koja je zvaničan limit. Veoma brzo ova
tehnika osvojila je prevlast, pa se na zvaničnim
takmičenjima ubedljivo najviše upotrebljava.
Izrada štek štapova razvijala se u dva pravca
– za lov sitne ribe i onaj sa prefiksom ”carp”
za krupne primerke. Osmišljen je i prateći
program koji se odnosi na: platforme – posebne
stolice sa držačima za štek štap, načine
kačenja gumice, rolere koji služe za guranje
štapa, držače i štipaljke, kao i mnoge druge
sitnice. Kod nas se ova tehnika probila krajem
osamdesetih a prvi komentari svodili su se na
epitet ”ko bandera”, ne toliko zbog osporavanja
kvaliteta tehnike, već zbog cene koja je u to
vreme bila astronomska. Surova stvarnost na
zvaničnim svetskim takmičenjima potvrdila je
da ”bandera” predstavlja budućnost sportskog
ribolova, pa uporedo sa padanjem cena počeše
da se pojavljuju i prvi srpski ”banderaši”.
Nakon toga čak i neverne Tome morale su da
priznaju neospornu dominaciju ove tehnike.
>> Englezi su
osmislili meč i
fider, šaranski
ribolov i druge
specijalnosti, ali
najsofisticiranija
ipak ostaje štek
tehnika <<
Hranjenje
u ”tačku”
na mestu na kojem se peca. Na taj način se
ostvaruju velike prednosti već prilikom pripreme
za ribolov, kada je moguće pretražiti i ispitati
dno gotovo kao sonarom. U toku pecanja mogu
se koristiti lakši plovci, provokacija, odnosno
izazivanje ribe blagim pomeranjem mamca
u svim pravcima, a prezentacija mamaca
doživela je revoluciju. Druga prednost jeste
upotreba elastika ili gumice koja je od osnovne
namene da nadoknađuje neelastičnost dugih
i obavezno krutih štek štapova, prerasla u
drastično povećanje realizacije ostvarenih
ulova. Da ne pominjemo to što se riba sa što
manje ”buke” sklanja iz jata, kao i činjenicu
da se pomoću gumice mogu uspešno vaditi
daleko krupnije ribe nego što je to bio slučaj
sa prethodnim vrstama takmičarskih štapova.
Dodatna oprema
Pošto sve u životu ima svoju cenu, tako
postoji i niz komplikacija koje ovu tehniku
na neki način udaljuju od najmasovnijeg dela
ribolovne populacije. Štek tehnika ipak ne
znači samo nabavku štek štapa, neophodno
je i dosta dodatne opreme bez koje bi čitava
priča izgubila smisao. Pre svega, to je stolica
popularno nazvana ”platforma”. Iako je štek
štap, zahvaljujući korišćenju novih materijala,
sve lakši i lakši, danas u najboljem slučaju teži
oko jednog kilograma, pa kada tome dodate
dužinu od 13 metara i izračunate silu ovako
definisane poluge, jasno je da štek štap ne
možete držati kao penkalo. Zbog toga je osnova
ove tehnike ne u bukvalnom zabacivanju (preko
glave), već u pravolinijskom guranju napred i
nazad paraleno sa vodenom površinom. Zbog
toga je neophodno da se prilikom ribolova
sedi, i to na stabilnoj i pouzdanoj podlozi.
Za uspešno izvođenje tog rolanja (kretnje
napred i nazad) upotrebljava se roler, odnosno
obloženi valjak na štelujućim nogarama, koji
se montira iz pozicije ribolovca. To znači
>> U početku
se štap držao
oslonjen na
butinu <<
da iza pecaroša uvek mora biti dovoljno
čistog prostora. Kako je nemoguće štap sve
vreme držati u rukama, specijalne stolice
imaju ”pedanu”, deo koji služi kao oslonac
za noge. U zavisnosti od konfiguracije terena
i konstitucije ribolovca, ”pedane” se šteluju
tako da u sedećem položaju butine i gornji deo
tela uvek budu pod uglom od 90 stepeni. U
početku, štap se držao oslonjen na butinu (levu
ili desnu, individualna je stvar ribolovca), pa
je na taj način uvek jedna ruka bila slobodna.
Kontra se davala blagim izdizanjem štapa
što je, s obzirom na dužinu poluge, sasvim
dovoljno, a i ako se pretera, tu je gumica koja
sve to lepo amoritizuje. Sada se kao obavezni
dodatak stolicama proizvodi prednji držač
šteka, koji u sprezi sa srednjim držačem nudi
fenomenalnu mogućnost da nakon zabacivanja
sistema obe ruke budu slobodne. Naravno,
od noviteta treba istaći i kit-kup ili čašicu
na posebnom delu, koja služi za plasiranje
primame i mamaca milimetarski precizno
na željenu poziciju. Treba još spomenuti
držače šteka na bočnim stranama stolice, koji
se upotrebljavaju najčešće tokom osnovne
primame (baca se rukom), a tu su još i držači
štapa, koji se koriste kada se ribolovac nađe
na strmom terenu. Sve u svemu, ova tehnika
iziskuje dosta dodatne opreme, a priprema za
ribolov je duga i komplikovana. Ipak dobrobiti
su takve da se svaki ribolovac koji ju je
isprobao uvek opredeljuje za ovu tehniku.
25
Praksa
Šaranski ribolov
Stiropor uz
spoljašnju
stranu
trupa
udice
Proleće je bez sumnje
najpogodnije godišnje
doba za pecanje šarana
pomoću zig-riga
preciznost
Šaran koji je žarko želeo zig – zakačio
se tačno za sredinu donje usne
pomoću komadića belog stiropora
Blago premažite
predvez
vazelinom
Neupadljiva udica
Najbolje radi
po mraku
Obojeni stoper –
bolja uočljivost
Piše: Boško Mijatov
Jednostavno, a sprečava
zapetljavanje
Pecanje
pecanje
Delovi riga
iznad dna
Š
Zategnut najlon – dobar
indikator ugriza
26
arani se polako bude iz
zimskog dremeža i počinju da se kreću
unaokolo, najčešće se zadržavajući u
srednjem sloju vode, jer tamo nalaze
najviše hrane. S vremenom postaju sve
radoznaliji, isprobavaju novu hranu
i izlažu se sve većem riziku da budu
upecani. Tokom proleća najviše vremena
provode u gornjim slojevima vode,
spuštajući se u dubinu tek kada osete glad.
ako planirate da pecate sa mamcima za
dno, može se dogoditi da se malo njih
”odazove” vašem pozivu i spusti se do
dna. ipak, pomoću takozvanog zig-riga
možete podesiti mamac tako da ostane u
srednjem sloju vode, te da na taj način
ulovite ribe koje su do sada bile van vašeg
domašaja. Otkriću vam nekoliko trikova sa
zig-rigovima koji vam ovog proleća mogu
pomoći da upecate kapitalne primerke!
Mamci
Mnogi pecaroši se kunu u crni stiropor, koji
se koristi za imitaciju određenih vrsta larvi
nastanjenih u našim vodama. nema sumnje,
ova boja funkcioniše odlično, čak i noću, kada
postaje samo silueta na mesečini. U stvari,
mislim da definitivno najbolje radi po mraku!
ipak, nemojte se libiti da koristite i stiropore
drugih boja. Ponesite sa sobom što je moguće
više različitih boja i na licu mesta, sistemom
pokušaja i grešaka, izaberite najbolji. Stiropor
vam pomaže da postignete potrebnu plovnost,
a ako na njega nanesete malo ”Goo” tečnosti,
to će sigurno pomoći da lakše dođete do ulova.
Što je oprema jednostavnija i suptilnija, više
ćete upecati. Na čistim i prozirnim vodama,
gde nema opasnosti u vidu podvodnog granja
ili trave, koristite predveze od 9 ili 10 lb. ”Guru
N-Gauge” i ”Korda Kruiser Control” idealni
su za ovakve prilike. Uparite ih sa malim ali
pouzdanim ”Mixa” udicama, koje su oštre
kao igle. Ukoliko želite jači sistem, upotrebite
izdržljivije predveze i uparite ih sa ”Wide
Gape” ili ”Choddy” udicama.
Spodiranje
Na nekim revirima
ovaj pristup ostvaruje
fenomenalne
rezultate. Iako to nije taktika koja se preporučuje
za pecanje na revirima u kojima živi relativno
mali broj šarana, pokazala se kao izrazito
pogodna za pecanje krupnih šarana na revirima
bogatim ovom vrstom ribe. Formiranjem miksa
laganih sastojaka i tečnosti na bazi mleka,
kao što su kondenzovano mleko, ulje, tečnosti
za spod poput ”Mainline Cloud 9”, podstičete
šarana da se kreće prema višim slojevima vode.
Kada napravite mali oblak vode oko vašeg
zig-riga, stvarate savršenu atmosferu za početak
agresivnog hranjenja. Ne treba stavljati mnogo
hrane u miks, bolje je potencirati atraktore, a
ribe će, čim dođu i počnu da se nadmeću oko
”trepze”, naići na ono najbitnije – vaš mamac.
Dodavanje atraktora treba da bude često i
u malim količinama. Pet spodova na svakih
>> Započnite
pecanje sa
tri štapa <<
”Goo” tečnosti
u akciji
Zategnut najlon
Ovo je suprotno od onoga što čini većina
pecaroša koji se odlučuju za lov mamcima za
dno. Zategnut najlon optimalan je indikator
ugriza, a za razliku od mamaca za dno,
kada se trudite da najlon potone i ne smeta,
primenom zig-riga to postaje nebitno, jer se
mamac nalazi iznad svega ostalog. i ne samo
to – odlično funkcioniše i sa težim olovom.
Špigl uhvaćen
pomoću
spodiranja
petnaest minuta idealno je, iako to zavisi i
od broja riba koje ste uhvatili. Dodavanjem
”Goo” tečnosti svakako ćete biti na dobitku,
jer svojim bojama i atraktivnošću izazivaju
pravu pomamu među šaranima. Pomoću njih
će čitav gornji sloj vode biti prepun šarana
koji neće moći da odole vašem mamcu.
Sprečite zapetljavanja
Zapetljavanje će biti stvar prošlosti ukoliko
usvojite nekoliko ključnih pravila. Morate
pažljivo spustiti rig do površine vode koristeći
prste da biste usporili zabacivanje. Upotrebite
klip na mašinici kako biste osigurali precizno
zabacivanje i pecanje. Postoji takođe i specijalna
oprema za rešavanje ovakvih problema, poput
”Anti Tangle” prevlake za svivel (vrtilicu). Na
taj način prilikom zabacivanja obezbeđujete
udaljavanje mamca od olova. Postavite tubu ili
leader amortizujući tako predvez i sprečavajući
ga da se zapetlja oko glavnog najlona. Poslednji
savet se odnosi na korišćenje PVA grudvice.
Postavite jednu grudvicu oko svog mamca,
to će doprineti tome da, kada se grudvica
otopi, mamac bude savršeno prezentovan.
Izbor prave dubine
Veoma je bitno da znate na kojoj dubini se ribe
nalaze i hrane, a jedini način da to otkrijete
jeste sistem pokušaja i grešaka. Proveru dubine
započnite marker plovkom a pecajte sa tri
štapa. Jedan zabacite na dubinu od oko pola
metra, drugi na metar i treći na dva metra
dubine. Ako se ništa ne događa, povećavajte
dubinu na kojoj pecate. Ukoliko je riba u
blizini, uspećete da nađete zonu u kojoj se
hrani i moći ćete da prebacite i ostala dva
štapa u tu zonu. Sistem pokušaja i grešaka
veoma je bitan prilikom korišćenja zig-rigova
i nemojte se plašiti da eksperimentišete sa
dubinom i bojom mamaca. Svakog dana može
funkcionisati neka drugačija kombinacija.
27
praktični ribolov
C&R
BezBednost
Pravilno ophođenje
prema ribi
Pravilo ”uhvati i pusti” sve je popularnije
među pecarošima, ali treba znati kako
se riba najbolje štiti od oštećenja
Pripremio: Nikola Radaković
Sačuvajte
šarana
od povređivanja
Privremeno
potapanje šarana
Pravilno puštanje
šarana
P
ristup pecanju koji se
ogleda u sloganu ”uhvati i pusti” postaje
sve popularniji među pecarošima, a to
će se svakako pozitivno odraziti na riblji
fond i na budućnost šaranskog pecanja
uopšte. Nažalost, ni to nas ne sprečava
da povređujemo ribu. Često možete naići
na primerke s ogrebotinama, ožiljcima,
poderanim ustima ili povređenim perajima,
a to je sve zbog nesmotrenosti šarandžija.
Nismo svi isti
Nemam običaj da stavljam ribu u čuvarku,
puštam je odmah po izvlačenju na obalu.
28
Puštanje je
plemenit čin
1 Savršena oprema za sve koji
nemaju nameru da naškode ribama.
2 Pre nego što stavite šarana u vreću
za čuvanje, ovo morate imati pri ruci.
3 Zavežite šraf za vreću
pomoću čvrstog čvora.
4 Koristite čvrst i pouzdan
nerđajući pričvršćivač.
5 Zašrafite vreću za pričvršćivač.
6 Pomoću čekića zakucajte
pričvršćivač za zemlju i
postavite vreću u vodu.
s vodom kako biste mogli da je polijete.
To će je osvežiti, a i izgledaće mnogo
lepše na slikama. Ukoliko je veoma toplo,
ponovite proceduru nekoliko puta. Još
jedan savet: napravite fotku dok stojite u
vodi koristeći gumeno odelo. Tako će prizor
biti mnogo realističniji, a riba bezbednija.
Ako to nije izvodljivo, potrudite se da
nađete bezbedno mesto na obali. Pre nego
što stavite ribu u čuvarku, obavezno
je prvo pokvasite, dobro zakopčajte
rajsferšlus i po potrebi obezbedite dodatno
osiguranje pomoću sigurnosne kukice.
Budite oprezni
Moj drugar je nedavno izgubio prelepog
šarana jer nije dobro osigurao čuvarku.
ipak, ne možete osuđivati pecaroša koji
ostavlja ulov u čuvarci kako bi sačekao
dnevnu svetlost i napravio dobru
fotografiju za uspomenu. Nudim vam
bazični, ali opet veoma značajan savet
koji će unaprediti dosadašnju praksu.
Kada vadim ribu iz vode, čuvarku uvek
držim za oba kraja kako ne bih savijao
ribu i oštetio joj krhka peraja. postavite
je na udoban, tapacirani podmetač
položen na ravnu podlogu i iz vreće za
čuvanje vadite je od repa, jer ako krenete
od glave, riba će, čim ugleda svetlost
dana, početi da se bacaka i nećete moći
da je smirite. Čuvarku sklonite što brže,
jer ako riba počne da se vrpolji, može
udariti o rajsferšlus i pretrpeti povrede.
uvek pre vađenja ulova pripremite kofu
prava oprema
Osigurajte vreću za čuvanje
ribe na sledeći način:
1
2
3
4
5
6
Čuvarke su deo opreme koja
obezbeđuje veću sigurnost šarana.
Veoma su prostrane (slika 1); sa
mekom su mrežicom i rajsferšlusom
(slika 2). Poseduju i dugačak, jak
kanap sa upadljivim marker plovkom
i zahvaljujući tome, ukoliko riba
pobegne zajedno sa čuvarkom,
lako ćete moći da otkrijete gde
se nalazi. Podesite dužinu tako
da za 50 cm nadmašuje jezera.
Trebalo bi da poseduje i šraf koji
odgovara svakom pričvršćivaču.
Naravno, pazite da pričvršćivač
bude dobro zaboden u zemlju.
Fotoaparat je bio spreman ali riba
je nestala: na svu sreću, ispala je iz
čuvarke i nije je povukla za sobom. Neke
kompanije prodaju opremu za zaštitu
i sanaciju rana, koja je veoma korisna
u situacijama kada se šaran povredi.
Većina pecaroša koji se ozbiljno bave
šaranskim ribolovom poseduje takvu
opemu, ali je pitanje koliko se ona zaista
koristi jer se mnogi spetljaju i zaborave
na dobrobit ribe. Mislim da je ovo dobar
podsetnik za sve uključujući i mene.
Poštovanje ovih pravila čini dobro
ribama, dobro je za nas, za sve buduće
generacije uključujući i našu decu!
Želim svima dobar ulov, ali uvek
imajte na umu dobrobit ribe.
tri super saveta
1 Poprskajte ribu vodom nekoliko puta.
2 Ribu vadite počevši od repa.
3 Koristite sredstva za sanaciju od povreda (za usta i telo).
3
1
2
29
prakSa
Saveti
Saveti
ekSperata
Danilo Demko Rihter
Na vaša pitanja odgovaraju naši saradnici, provereni
stručnjaci za ribolov
Srđan Savulov
Ekspert: Mihalj Buzaš
?
Ekspert: Danilo Richter
Kako da razlikujem ribu glavoč i peša?
Igor Gašić, Novi Sad
• Dok peš
(ili peševi, jer postoji
više vrsta ove ribe) nastanjuje
planinske potoke, glavoči su
ribe morskog priobalja. Peš je
kod nas autohtona riba, dok su
glavoči invazivne vrste, koje
su iz Crnog mora migrirale
uzvodno Dunavom, a zatim i u
pritoke, kanale, stajaće vode...
Osnovna razlika između dveju
familija lako je uočljiva. Prva,
ona uočljivija, jesu trbušna
peraja. Činjenica je da se kod
predstavnika obeju familija
ona nalaze daleko napred, u
visini grudnih peraja, samo
što su kod peša razdvojena, a
kod glavoča su srasla. Taj organ
glavočima služi da bi se pomoću
njega priljubili za podlogu,
kako ih talasi ne bi izbacili na
obalu. Drugu, teže uočljivu
razliku čine krljušti. Glavoči
ih imaju, a peševi nemaju.
Glavoč
Peš
Ekspert: Ivan Korhner
Ekspert: Mile Taušan
?
Ivan Korhner
Sledećeg meseca planiram odlazak na vodu na kojoj do sada nisam pecao
šarana. Postoji li neki univerzalni mamac kojim mogu započeti ribolov?
Sima Strugar, Čačak
• Izborom odgovarajuće opreme i mamaca
povećavate šanse za dobar lov. Bez obzira na
obim priprema za ribolov na novom mestu,
uvek je dobro imati veći izbor. Jednom
sam otputovao na daleku destinaciju, gde
sam pecao na velikoj reci. Osoba koja se
upravo vratila sa ribolova na tom reviru
kazala mi je da se šaran hvata samo na
Mihalj Buzaš
?
kukuruz koji, međutim, nije davao nikakve
rezultate. Otkrio sam razlog: tokom leta svi
su ga koristili pa su se šarani ”zasitili”, ali
srećom, poneo sam i druge mamce. Postoji
mnogo sličnih primera i zato na novu
vodu ne treba odlaziti bez raznovrsnih
mamaca i opreme. Pored bojli, ponesite i
partikle, pelete, tečnosti i mlevene mamce.
Da li postoji mamac za lov najveće ribe u nekoj vodi?
Goran Simić, Beograd
• Ne verujem da postoji mamac koji će
Mile Taušan
30
Početnik sam u ribolovu i molim vas da
mi objasnite šta znače sve one oznake na
mušičarskim strunama i kako da odaberem pravu?
Predrag Radošević, Paraćin
?
zasigurno privući baš najveću ribu u reviru.
Definitivno postoje oni koji su mnogo bolji
u hvatanju krupnijih i možda starijih riba.
Možda njihovi sastojci odbijaju mlade
šarane koji probaju sve vrste hrane, ali im
se neki mamci jednostavno ne dopadaju,
za razliku od pohlepnijih riba koje imaju
bolji apetit, prija im skoro sve ili su im
određeni sastojci mnogo privlačniji.
• Sve strune obuhvaćene su takozvanim AFTM-a
standardom (uveden je 1961. godine), što je skraćenica za
udruženje proizvođača pribora za mušičarenje (American
Fishing Tackle Manufacturer’s Association). Taj standard
prihvaćen je u celom svetu da bi se izbegla šarolikost,
a označava težinu radnog dela strune u prvih 30 fita
(9,1 m). Težina radnog dela strune meri se u grainsima
(437,5 grains = 1 ounce), na primer, struna AFTM 3
teška je oko 100 grainsa, a AFTM 12 oko 380 grainsa.
Najčešće upotrebljavana struna AFTM 5 teška je 140
grainsa s tolerancijom ± 6 grainsa. Na štapovima i strunama nalaze se
oznake za težinu u nekom od oblika, recimo, AFTM 5 ili AFTM 5/6,
što podrazumeva da je štap namenjen ribolovu isključivo strunama
AFTM 5 u prvom slučaju ili strunama koje mogu biti AFTM 5 ili 6 u
drugom slučaju. Na štapovima i strunama novije proizvodnje sreće
se oznaka težine (AFTM) kao poseban znak # (taraba) i znači isto ili
jednostavno piše LINE 5. Strune se proizvode u težinama od jedan
do maksimalno 15, ali najviše se koriste one u rasponu težina od 3
do 12, pri čemu manji broj označava da je struna lakša. Ako je na
štapu oznaka, na primer, WF5, koristite isključivo strunu težine 5 i WF
(weight forward) konstrukcije, bez obzira na to da li je plivajuća ili
tonuća. Najprodavanije su strune od 4 do 7 za mušičarenje i one od 8
do10, za ribolov strimerima. UVEK IZABERETE ONU TEŽINU STRUNE
KOJA JE DEKLARISANA NA VAŠEM ŠTAPU ILI ZA BROJ LAKŠU!
Kako da prilikom
kupovine štapa proverim
da li je dobro izbalansiran?
?
Srećko Srdić, Beograd
• Prilikom kupovine novog štapa obavezno
morate obratiti pažnju na krivulju u odnosu
na sprovodilac. Ako se radi o šteku, iz koliko
god se delova sastoji, najbitnija je ispravnost
vršnog dela, jer je najelastičniji i najviše se
savija. Isprobajte ga u prodavnici, kao na slici
br. 1 i br. 2. Naslonite dlan na vrh štapa, donji
deo neka bude koso oslonjen i sada ga dlanom
ili prstima druge ruke uz blagi pritisak da bi se
savio, provaljujte napred-nazad i osetićete da je
u jednom položaju najsavitljiviji. Zadržite ga u
toj najmekšoj poziciji i pogledajte na kojoj strani
nosi sprovodnike. Ako su pozicionirani prema
ruci koja predstavlja oslonac, to je ispravno. Ali,
ukoliko su postavljene sa leve ili desne strane
krivulje, to nije dobro jer sprovodnici prilikom
opterećenja, povučeni strunom, teže da dođu u
tu liniju i javlja se uvrtanje štapa. Takav štap ne
daje precizan izbačaj, mnogo je slabiji i samim
tim postaje neouzdan. Ako krivulja štapa baca sprovodnike u pravcu
šake koja ga valjanjem pritiska, to je znak da je štap na toj strani
mekši, da nema kičmu i da se lako savija. Mana mu je što gubi na
snazi, nema dobar katapult, sporiji je, nosivost mu je smanjena.
Iako ne mora da pukne, to nije ono što odlikuje pouzdan štap.
Ekspert: Srđan Savulov
?
Koji su najekonomičniji sistemi i
tehnike za mušičarenje smuđa?
Branko Mršić, Bijeljina
• Isprobao sam nekoliko sistema za mušičarenje smuđa. Jednostavniji
(i jeftiniji) koristi se kada smuđ jede na većoj dubini (oko tri metra
jer se tu nalazi dosta prepreka oko kojih se krije). Predvez je običan
monofil debljine 0,35 ili čak 0,40 mm dužine oko tri metra, na čijem
se kraju nalazi otežani strimer, najbolje ”Clouser Minow”. Za manje
dubine koristi se plivajuća struna, a za veće tonuća. Prema brzini
toka i dubini vode možete koristiti različite težine strimera. Kada
je reč o bojama, najbolje su se
pokazale fluožuta, fluozelena i
bela, kao i njihove kombinacije.
Tehnika je jednostavna: pustite
da strimer potone na potrebnu
dubinu i povlačite ga sa pauzama
po tridesetak centimetara.
Puštajte ga da propada ka dnu,
tada su napadi najčešći.
31
Praksa
tehnike
Uživanje u
senci drveća na
Taorskoj reci
Odgovor na ovo pitanje zavisi od nekoliko
faktora, ali zadržao bih se na onim ”prirodnim”,
koji ne zavise od nas a to je pre svih vodostaj.
Ukoliko na početku sezone bude hladno,
zadržaće se povoljan vodostaj i uslovi za
ribolov biće dobri. Ako posle obilnijih snežnih
padavina naglo otopli, sneg će se brzo topiti
što će prouzrokovati visok vodostaj, a najgora
kombinacija je da posle snega počne da pada
kiša jer se u tom slučaju pojavljuju vodene
bujice pa se ponekad mora sačekati i desetak
dana da se vode smire. Stabilizacija vodostaja
najpre se dešava na manjim salmonidnim
vodama koje teku sa planina srednje visine – od
1.000 do 1.500 metara. Na većim salmonidnim
vodama, koje se spuštaju sa visokih planina
ili teku kroz nekoliko država, vodostaj se
normalizuje tek krajem aprila ili čak u maju.
Prolećna tehnika vođenja
Pošto se na osnovu praćenja vremenske
prognoze donosi odluka o tome gde će se i
kada započeti sezona, evo nekoliko informacija
o prolećnom lovu. Ako je vodostaj blago ili
srednje povišen a voda bistra i veoma hladna,
to je siguran znak da se radi o snežnoj vodi.
Poznato je da na takvoj vodi riba slabo radi
zbog promene pH vrednosti pa je pastrmku
veoma teško uloviti. Kada voda počne lagano
da opada, može se loviti, ali tehnike povlačenja
Prolećni lov na
potočnu pastrmku
Ova vrsta ribolova zahteva dosta kondicije (pre svega
za pešačenje), ali i dobro poznavanje navika ribe kao
i zakona prirode koji vladaju u njenom okruženju
Piše: Zoran Pantović Kosta
p
red nama je nova sezona lova na
pastrmku: svi ljubitelji ”pegave kraljice” željno
su čekali najlepše godišnje doba pa da konačno
krenu na vodu. Kad kažemo ”lov” to znači da
se pastrmka ne peca, što podrazumeva mnogo
pešačenja, ponekad po veoma teškom ili gotovo
neprohodnom terenu. To je naravno veliki
32
izazov, ali i ono najlepše zbog čega i volimo
ovaj sport. Ovakav ribolov svakako zahteva
dosta kondicije (pre svega za pešačenje), ali i
dobro poznavanje navika ribe kao i zakona
prirode koji vladaju u njenom okruženju.
Gde i kada?
Prvo pitanje koje se postavlja jeste gde izaći
na ”otvor” i lepo započeti novu sezonu (čitaj:
uloviti nešto posle nekoliko meseci apstinencije).
Savet
Garderoba treba da
bude kvalitetna, što
se naročito odnosi na
kombinezone i toplu
odeću jer lov pastrmke
na hladnim planinskim
vodama to zahteva.
Zoran sa lepim
primerkom
varalica ili strimera moraju biti prilagođene
uslovima. Riba je posle mresta iscrpljena
i veoma se sporo kreće u hladnoj vodi, ali
je svakako gladna i uzima hranu. Znači
da strimere ili varalice treba voditi što je
moguće sporije kako bi isprovocirali na napad
usporenu pastrmku. Rano proleće naročito
je dobar period za lov krupnijih primeraka
potočne pastrmke jer je tada gladna i manje
oprezna. Trebalo bi je tražiti na većoj dubini
i na mestima gde voda usporava usled nekih
prepreka, nanetog deveća ili stenja. Ukoliko
lovite mušičarskom tehnikom, strimeri i
teške nimfe pravi su izbor za početak sezone.
Ponekad je ispred njih potrebno staviti kuglicu
olova kako bi se lakše vodili ka dnu, odnosno
da bi ih voda sporije nosila kako bi riba
imala vremena da ih lako stigne i uzme. Ako
varaličarite, dobar izbor su otežani vobleri
u dezenu peševa, mali sunđerasti peševi i
razne silikonske glavinjare. Izbor tehnike
ribolova zavisi pre svega od veličine reke,
trenutnog vodostaja i konfiguracije terena.
Na primer, ako lovite na zarasloj planinskoj
rečici, obavezni su mali mepsovi broj 0
ili voblerčići broj 2. Ko nauči precizno da
zabacuje na ovakvim rečicama, neće imati
problema ni na većim vodama. Preciznost
u zabacivanju (može da se pročita i kao
”pravilna prezentacija”) veoma je važna jer
su prvi zabačaji najvažniji. Morate plasirati
varalicu ili strimer tačno u lovnu zonu
grabljivice jer riba još uvek nije raspoložena da
juri za mamcem i zgrabiće samo lak plen do
kojeg dolazi bez trošenja previše energije. Zato
je bitno da ribi prezentujete svoju kreaciju
”na tacni”. Ako ne budete dovoljno precizni u
nekoliko prvih pokušaja, pastrmka će kasno
krenuti za ponuđenom varalicom ili strimerom
i primetiće vas, a tu je priča završena. Ukoliko
se radi o krupnijoj divljoj potočari, ona
tog dana neće jesti (ili bar nekoliko sati) i
slobodno odmah promenite mesto. Krećite se
uvek uzvodno i oprezno prilazite mestu gde
ćete loviti. Bolje se malo pomučiti prilikom
zabacivanja (ako ništa drugo, bar ćete usavršiti
tehniku zabacivanja) nego ostati bez rezultata.
Sve je u prezentaciji
Ako mušičarite, trebalo bi dobro provežbati
”roll cast” zabačaje, jer sa otežanim nimfama
ili težim strimerima to nije uvek jednostavno,
pogotovo ukoliko je potrebna preciznost koja
Mamac je bio strimer
Ulovljena voblerčićima
U proleće na živog peša
>> Ako varaličarite,
dobar izbor su
otežani vobleri <<
odlučuje o tome da li će strimer pasti ispod
grane gde pliva kapitalka ili pak na granu. U
takvim situacijama preostaje da se kida najlon
ili da uđemo da ga otkačimo plašeći svu ribu
u viru. U slučaju da lovite varaličarskom
tehnikom, treba vežbati ”backhend” zabačaje.
Kada je reč o ovom zabačaju, čak i iskusni
ribolovci koji dođu sa velikih voda poput
33
PRaksa
praksa
tehnike
Mušičarenje
Režim Ribolova na Reci
GRadac za 2014 . Godinu.
Od ušća u Kolubaru pa do vodozahvata Ploče
važi savezna dozvola i ovim delom reke
gazduje ”Eko Ribarstvo”, a pored mušičarenja
dozvoljen je i lov na varalicu. Inače, i ovde
važi režim ribolova ”uhvati i pusti”. Ovaj deo
reke takođe je bogat ribom, pa se i tu mogu
loviti solidni primerci potočne pastrmke.
EKOD ”Gradac” gazduje od vodozahvata Ploče
pa do spajanja Bukovske reke i Zabave na 28
km od Valjeva. Predsedništvo ovog udruženja
nedavno je ustanovilo sledeći režim ribolova:
od sastava Bukovske reke i Zabave pa do
vodozahvata Ploče dozvoljen je ribolov
isključivo jednom veštačkom mušicom
(mahanjem) i to po režimu ”uhvati i pusti”;
dozvoljen je ribolov svakog dana od
6 h ujutro pa do prvog sumraka uz
obaveznu upotrebu meredova.
Nije dozvoljeno ulovljene primerke iznositi
iz vode radi slikanja i obavezna je upotreba
udica bez povratne kuke. Ovo pravilo
uvedeno je da bi se ulovljena riba što pre
neozleđena vratila u vodu. Fotografisanje
treba obaviti što brže uz pomoć prijatelja, a
kada napravite lepu fotografiju s krupnom
ribom, nema potrebe da slikate i ostale.
Podrazumeva se da je zabranjen ribolov na
žive mamce, vaser kuglu, tirolsko drvce i
varalice (sem donjeg dela nizvodno od Ploča).
Uz saveznu, morate imati i doplatnu dozvolu,
čija je cena ista kao i prošle godine.
Cena godišnje doplate iznosi 10.000 din.,
višednevne (tri dana) 5.000 din., dok
dnevna košta 2.000 din. Cena godišnje
doplatne dozvole za uzrast do 18 i preko
65 godina iznosi 5.000 din. Žene i deca
do 14 godina mogu pecati besplatno.
Pogled na desnu stranu
Ciriškog jezera
U potrazi za grgečom usred
Željo Mirčić
na reci Vrbas
Drine, imaju problema jer su naučili da zabace
varalicu gotovo preko čitave reke (čuvena
pouka – ”ako hoćeš da uloviš ribu u Bosni,
moraš da pogodiš varalicom kamen i da se
ona odbije od njega i upadne u vodu”) pa na
manjim vodama varalice često završavaju po
okolnom granju. Varaličari su ovde na malo
većim mukama od mušičara jer je kidanje
malo ”bolnije” (čitaj ”skuplje”) nego kada
je reč o mušici. Ukoliko ste u kombinezonu,
vežbanje ”backhend” zabačaja na manjoj
vodi biće opuštenjie jer se onda lako prilazi
mestima na kojima se zakačila varalica.
Adekvatan pribor
Reka Gradac
34
Pribor za lov pastrmke treba da bude dobro
usklađen i lagan, pogotovo ako lovite na
planinskim rečicama tipa Povlenske ili Taorske
reke. Štapovi za ovakve vode moraju da budu
kratki, maksimalne dužine 210 cm, a ukoliko
lovite na većim vodama (Vrbas, Una, Drina,
Lim...), mogu biti i duži. Mašinice bi trebalo
da budu manje s kapacitetom špulne od 100
>> Pribor za lov
pastrmke treba
da bude dobro
usklađen i lagan <<
m najlona debljine 0,25 mm, s tim što se na
većim vodama mogu koristiti i malo veće
mašinice zbog eventualnih iznenađenja. Ako
lovite na manjim vodama, birajte štapove s
kraćom drškom, što će vam omogućiti lakše
zabacivanje pored zaraslih obala. Što se tiče
monofila, moraju da budu kvalitetni, debljine
od 0,18 do 0,22 mm (u maju i junu na većim
vodama mogu se koristiti i malo deblji najloni).
U ovom atraktivnom ribolovu
pored činjenice da lovite najlepšu ribu,
okruženi ste predivnom prirodom, pa
uživanje sigurno neće izostati.
Ciriha
Zonker strimeri
su fatalni za
grgeča
Lokacija nezgodna za ribolovce koji su navikli da love
na divljim vodama i u okruženju bez mnogo ljudi.
Piše: Đorđe Glavinić
G
rgeč ili bandar, kako ga mi
nazivamo, izuzetno je popularan među
ribolovcima u Švajcarskoj. Naseljava
gotovo sva jezera i solidan broj reka u ovoj
zemlji i veoma je cenjen zbog kvalitetnog
mesa, ali i atraktivnog lova. Ovaj predator
hrani se svim živim organizmima u vodi,
posebno manjim ribama. Sitniji primerci
(do 200 g) kreću se i napadaju u jatu, dok
kapitalci i krupniji grgeči obično samuju
u dubljim delovima vode. Švajcarci grgeča
love uglavnom na gumene varalice, voblere,
ali i na sisteme sa muvama namenjenim
alpskim sigovima, mada u poslednje vreme
sve više koriste tehniku mušičarenja.
Gradski revir
Prošle godine lovili smo na Bodenskom
jezeru u blizini St. galena i tada sam se,
zapravo, prvi put susreo sa grgečom. Do
tada su to sve bili slučajni ulovi, jer ova
riba vrlo retko naseljava vode u mom
kraju. Prošlog leta boravio sam poslovno
u Švajcarskoj, pa sam s kumom Acom
Popovim nekoliko puta izašao na Ciriško
jezero, tačnije na mesto gde iz jezera
ističe reka Limat – u samom gradu, ispod
najprometnijeg mosta na kojem sve
vrvi od turista. To je prilično nezgodno
za ribolovce koji su navikli da love
na divljim vodama u prirodi, okruženi
tišinom. Švajcarcima to ne smeta, uživaju
u ribolovu i ne obraćaju pažnju na škripu
guma, sirene i tramvajska zvona.
Odlazak u ribolov
Oko dva sata po podne završili smo poslovni
sastanak sa prodavcem naših proizvoda
”Brumann” i krenuli u ribolov. čamac nam
je ustupio vlasnik radnje rudi i ubrzo smo
se našli sa druge strane mosta. Usidrili smo
se neposredno iznad mesta gde ističe reka
želeći da ribu potražimo na ivici vodene
struje. Dubina jezera na ovom mestu iznosi
oko 10 metara i grgeč se može loviti u svim
35
praksa
Mušičarenje
Klasičan položaj vođenja strimera iz čamca
” Fire Zonker ” dobitna je kombinacija
>> Grgeč se može
loviti u svim
slojevima vode <<
Aco Popov sa
grgečom od 40 cm
slojevima vode. Preko dana sitniji primerci
su aktivniji u površinskom delu, dok se
oni najkrupniji kreću bliže dnu. Nije lako
spustiti strimer na toliku dubinu, međutim,
savremene mušičarske strune od tangsten
prašine velike težine lako rešavaju ovaj
problem. Odlučio sam da ribolov otpočnem
” ”ORVIS Heliosom aftme” 6, dužine 9 stopa,
uz upotebu brzotonućeg ”Rio Outbound”
kanapa. Aco ništa nije prepuštao slučaju,
pa je, kao i obično, koristio svoj SAGE
Xi3 aftme 8, dužine 9 stopa, koji je lično
sklopio od blanka, po čemu je veoma poznat
u Švajcarskoj. Oko izbora strimera nismo
mnogo diskutovali: pala je odluka da to
bude ”Pink Zonker” Acove izrade, koja se za
ribolov na ovom jezeru smatra strimerom broj
jedan. Sa njim sam na prvo vođenje imao
udarac i uhvatio sam svoju prvu ribu. Bio
36
riba, ali ispod mere. Iznenada kao da je sve
utihnulo, nijedna riba nije pratila strimer,
nismo osetili nijedanu ”čuku”. Potrajalo je
to nekih desetak minuta, a taman kada je
Aco rekao da se riba pomerila i predložio
da promenimo mesto, ponovo je imao
udarac. Štap se nenormalno savio, znao
sam da se radi o većoj ribi. Nije mogao
lako da je privede čamcu iako je imao štap
dve klase jači od mog. Uzeo sam meredov
i pratio strunu koja je lagano isplivavala.
Aco je pretpostavio da je to štuka, ali kada
se na površini pojavio grgeč od nekih 40
cm, ostali smo bez teksta. Izvadili smo ga,
propisno usmrtili i ostavili za večeru. Posle
nekoliko trenutaka imao sam i ja jednog,
doduše nešto manjeg, ali mi se ispred samog
čamca otkačio i otišao. Mi Balkanci malo
teže vladamo udicama bez kontra-kuke,
posebno kada se uzbudimo, pa često tako
gubimo ribu. Aco je ubrzo ulovio još
jednog grgeča kojeg smo takođe zadržali.
Bilo je već pola pet i isticalo nam je
vreme – ubrzo je trebalo da predamo
čamac drugom ribolovcu, pa smo
spakovali štapove i krenuli ka pristaništu.
Predali smo ključeve Rudiju koji je bio u
Naš ljubazni
domaćin
je to mali grgeč od svega 10 cm, kojeg sam
lagano otkačio i vratio u vodu. Maltretiranje
ribe, preterano zamaranje, držanje van vode
i slikanje u Švajcarskoj se smatra prekršajem,
a novčane kazne veoma su visoke, pa nikome
nije prijatno kada ga svakog momenta
posmatra bar desetak prolaznika. U ovoj
zemlji obavezna je upotrebna udica bez
kontra-kuke kako bi se primerci ispod mere sa
što manje oštećenja vratili nazad, dok se oni
veći moraju izneti iz vode, jer u suprotnom
takođe sledi novčana kazna. Zakoni su ovde
drugačiji: svaka ulovljena riba iznad mere
mora se odmah ubiti udarcem u glavu, a
nakon toga obavezno je i presecanje škrga.
Malo krvav posao, ali tako je propisano. Svi
poštuju zakon i kada je reč o maksimalnom
broju ulovljenih riba. Kada ispune dozvoljenu
kvotu, prestaju sa pecanjem za taj dan.
Tehnika zabacivanja
Dovoljno je bilo brojati do trideset i
strimer bi već otplivao nekih pet-šest
metara, blago ukoso, jer ga je struja reke
tako nosila. Već na prvo pokretanje mogli
smo očekivati udarac. Ponekad je potrebno
blago povlačiti strimer, ali dešava se da
to mora biti toliko agresivno da se pri
površini vode vide ribe koje jurcaju za
njim. Agresivnije vođenje privlači veći
broj riba, koje, međutim, ne napadaju već
samo prate. Aco je pratio šta se dešava i u
jednom trenutku rekao mi je da stanem i
da nastavim posle nekoliko sekundi. Nije
stigao da završi sledeću komandu, a ja sam
već imao udarac. Kasnije sam shvatio da,
kada riba slabije uzima, agresivno vođenje
sa češćim pauzama daje bolje rezultate.
Za kratko vreme imali smo po pedeset
Grgeč od 35 cm došao
je na ”Pink Zonker”
Momak kao poručen
”Pink Zonker”
strimer
društvu momka – vrlo gostoljubivog,
kako se kasnije pokazalo: pozvao nas je
da nastavimo ribolov sa njim, videvši
da nam se ne ide kući. Posle malog
predaha uz hladno pivo, našli smo se
nasuprot mestu na kojem smo do tada
pecali. Na prvo vođenje imao sam
grgeča od nekih dvadesetak centimetara
kojeg sam zadržao, dok je Aco ubrzo
ponovo ulovio veći primerak, ovoga
puta bio je to grgeč od nekih 35 cm.
Riba je radila u cugovima, ali tolika
jata aktivnih grgeča koji prate strimer
nisam nikada video. Jezero je prebogato
ovom ribom, a Švajcarci ”eglija”, kako
grgeča ovde zovu, smatraju vrhunskom
ribom, kako na štapu, tako i u tanjiru.
Umalo zagrljaj
Kako je sunce zalazilo, aktivnost ribe
se smanjivala. Spakovao sam štap i seo
pored Aca, koji je još zabacivao, kako bih
>> Riba je radila
u cugovima <<
napravio poneku fotografiju. Povlačio je
strimer ka površini. Nagnuo sam se preko
ivice čamca kako bih što bolje video rad,
kad je odjednom za strimerom izletela
štuka od nekih 50-60 cm – pravo u mene.
Bio je to neverovatan trenutak, imao sam
utisak da mi je srce stalo na nekoliko
sekundi. Nije stigla da uzme strimer, ali od
siline napada izletela iz vode i promašila
me za samo nekoliko centimetara i odbila
se od čamca. Ostao sam nem od šoka, u
tom trenutku nisam znao šta se događa.
Riba je pratila strimer i kada ga je Aco
malo agresivnije privukao, kako bi ga
izvadio iz vode, ona je još brže pojurila za
njim i iskočila. Ovo još nisam doživeo!
Ciriško jezero prepuno je ribe i prava
je oaza za mušičarenje. Dok smo kasnije,
gustirajući za večeru filete grgeča,
prepričavali ribolovni dan i nesvakidašnji
susret sa štukom, shvatio sam da ću
uvek pamtiti pecanje na ovom jezeru.
37
Škola ribolova
Savremene metode
100 metara
i ”jače”
modernizacija lova na šarana umnogome
olakšava pecanje na velikim daljinama
Autor: Branislav Stokić
Č
veliki broj pitanja u vezi sa tom temom, pa smo odlučili
da prezentujemo ceo postupak – od pravljenja smese,
do montiranja PVA štapića na sistem koji treba zabaciti
”jače” od 100 metara, a da se pritom ne raspadne.
esto se dešava da šaran mora da se peca i hrani na
daljinama preko sto metara, a zahvaljujući napretku
ribolovne industrije i usavršavanju materijala,
to više ne predstavlja problem. U našu redakciju stiže
Pravljenje smese za Pva ŠtaPić
1 Uzeti šaku ”spoda” (kuvano zrnevlje).
2 Iseckati na sitne delove tridesetak boila
(koje će se koristiti kao mamac).
3 Odvojiti šaku peleta iste ili slične arome kao
boile (u ovom slučaju voćna varijanta).
4 Sve to izmešati i još malo izmrviti u posudi.
5 Dodati po želji preliv za pelete i zrnevlje (voćna varijanta).
6 U smesu dodavati praškastu šaransku hranu (dok ne
postane kompaktna). Praškasti deo treba da bude iste arome
kao boila i pelete, u ovom slučaju voćna aroma.
7 Dobro izmešati.
8 Smesa je gotova.
1
2
3
4
5
6
7
8
Montaža PVa
štaPića na sisteM
1-3 Dugačkom iglom probušiti PVA štapić po sredini
(ubosti uz čvor, potom uz drugi čvor da igla izađe).
4 Uzeti već namamčen predvez.
5-7 Predvez provući kroz PVA štapić – od omče prema udici.
8-9 Udicu zabosti u PVA štapić, ali tako da njen vrh bude sa spoljne strane.
10-11 Predvez montirati na montažu sistema
(u ovom slučaju ”In Line” sistem).
12 Prezentacija PVA štapića na ”In Line” sistemu je gotova.
1
2
3
4
1
2
3
Pravljenje Pva ŠtaPića
1. Uzeti PVA mrežicu manjeg prečnika (mrežica za boile).
2-3 Plastičnom tubom PVA mrežice uzeti potrebnu količinu smese.
4 Palcem zatvoriti donji deo tube (pored čvora mrežice).
5 Kompresorom (palica za nabijanje smese) što jače
nabiti smesu u donjem delu plastične tube.
6-7 Kompresorom polako istiskivati smesu u PVA mrežicu (mora da
bude što više zategnuta dok se istiskuje smesa).
8 Svući mrežicu s tube (tridesetak centimetara)
da bi se što lakše vezao čvor na mrežici.
9-11 Vezati čvor na mrežici što
5
11
38
6
12
5
bliže štapiću da bi njen sadržaj bio što bolje stegnut.
12-14 Ponoviti postupak još jednom (vezati čvor) ali na 4-5 mm od
prvog čvora, da bi bilo što manje neiskorišćenog materijala, odnosno
da bi se ostatak mrežice iskoristio za pravljenje narednog štapića.
15 Preseći PVA mrežicu makazama.
16 PVA štapić je gotov.
6
7
4
1
7
13
2
8
14
3
9
15
4
8
9
10
11
10
16
12
Prezentacija
razlaganja
štaPića u Vodi
1 Spustiti sistem u vodu.
2 Nakon nekoliko sekundi počinje otapanje PVA materijala.
3 Ravnomerno otapanje mrežice.
4 Sve je spremno za šarana.
39
KoraK po KoraK
Majstorska radionica
SiStemi i montaže
MoNtaža udica
Kako savladati podvodne
Montaža
Pouzdani sistemi spajanja osnovnog najlona i ”šok” predveza
Autor: Branislav Stokić
Namestite nove udice na svoje
voblere-favorite
Autor: Danilo Richter
prepreKe
M
asivne kolonije školjki, kao i ostale podvodne
prepreke, realna su pretnja strunama i lovnim
sistemima. Kako bi se smanjio rizik od kidanja,
na takvim terenima obavezno je korišćenje takozvanih ”šok”
trokrakih udica
predveza, koji moraju biti dovoljno dugački i izuzetno otporni
na trenje izazvano zapinjanjem. Veoma je bitno na koji se način
vezuje (sastavlja) predvez za osnovni najlon. Predstavljamo
vam dva načina koja vas sigurno neće izneveriti.
J
Lider čvor
1
2
3
4
1 Potreban alat i materijal
2 Izvući olovnu nit iz leadcorea
i odseći makazama
3 Upaljačem otopiti kraj leadcorea
4-5 Osnovni najlon dvostruko
provući kroz leadcore
tako da ostane omča
6-7 Leadcore provlačiti
kroz omču kao na slici
8 Zategnuti osnovni najlon
zajedno sa leadcoreom
9 Kraj leadcorea navući do čvora
i odseći višak osnovnog najlona
10 Gotov čvor
1
5
6
7
8
3
4
2
edno od najčešćih pitanja ribolovaca-varaličara jeste kako da
montiraju nove trokrake udice na svoje stare favorite. Pošto
novu sezonu treba započeti bez gubitaka, evo nekoliko saveta
i fotografija koji će vam, nadamo se, umnogome olakšati posao.
Sve što vam je potrebno jesu dobra klešta, nekoliko spojnica,
nove udice i naravno vaš vobler (sl. 1). Princip ”sam svoj majstor”
podrazumeva izradu svih delova, pa tako i same spojnice – split
ringe (sl. 2). Nije teško, jer ćete sa malo veštine i kvalitetne nerđajuće
žice obezbediti neophodnu veličinu i količinu. Moram priznati da
nisam ljubitelj kupovnih spojnica, jer je teško naći one od kvalitetnog
neoksidirajućeg čelika. Za izradu su vam potrebna samo dobra klešta
kojima ćete žicu saviti u dostruki prsten (sl. 3 i 4). Kada postavite
spojnice, spojte vobler sa trokrakom udicom (sl. 5 i 6). Preporučujem da
se prvo stavlja grudna (sl. 7), pa onda repna udica, jer ćete tako izbeći
opasnost da vam se repna udica zabode u ruku prilikom postavljanja
grudne. Na slici 8 možete videti kako izgleda kompletirani vobler.
Nakon montaže možete isprobati kako udica radi u vodi i napraviti
eventualne korekcije. Za probu će poslužiti i kada u kupatilu, ali se dobija
mnogo realnija slika ako izađete na zatvorenu vodu. Prvo ćete proveriti
da li vobler izlazi iz pravca (levo ili desno). Korigovaćete ga na taj način
što ćete ušku iz ose voblera zakrenuti suprotno od pravca u kojem skreće
1 Potreban
materijal i alat
2 Istopiti kraj leadcorea
3-5 Izvući parče
olovne niti i odseći je
6 Uvući osnovni najlon
40
10
10
6
KLasičan čvor
u leadcore do kraja
odsečene olovne niti
7-9 Vezati dva obična
čvora preko leadcorea
i osnovnog najlona
10 Gotov čvor
9
7
10
2
3
4
5
6
7
8
5
9
9
1
8
?
o
k
Ka !
Lako
11
s putanje. Ako vuče na levu stranu, postepeno zakrećite ušku udesno dok
ne postignete pravolinijsko kretanje i obrnuto (sl. 9 i 10). Vobler uvek
mora da izađe u pravcu vrha štapa i to je znak da je dobro izbalansiran.
Vibraciju regulišite podizanjem ili spuštanjem uške za vođenje: ako želite
sitniji rad, podignite ušku, a za krupniji spustite je ka pakti (sl. 11).
Ovaj tekst namenjen je onima koji žele da se kasnije oprobaju
u izradi voblera, ili da sebi priušte zadovoljstvo ribolova voblerom
sopstvene izrade. Morate znati da vaš ručni rad nema ekonomsku
vrednost jer izrada zahteva mnogo vremena, ali ostaje zadovoljstvo
što se upoznaju osobine voblera, njegovo funkcionisanje i mogućnosti
praktičnog korišćenja. Probajte i sigurno ćete biti zadovoljni.
41
Metod feeder
VešTAčki mAmci
Kavez-hranilica
za početak
”Aqualite” HF 3,60 m
štap, ”Daiwa Match”
mašinica, ”Guru DragLine” 0,25 mm najlon
Potpuno sam na
30 hektara
primamljiva
Pripremio: Nemanja
Jovanović
42
to odvijalo na nekih stotinak metara od
mene; lisica je naćuljenih ušiju trčala
gore-dole uz obalu i dvadesetak minuta
kroz trsku tragala za tačnom lokacijom.
Nije uspela, pa se vratila u šumu, a ja sam
se trgao – dosta sanjarenja, vreme je za
pecanje! Odlučio sam da se stacioniram na
mestu sa kojeg sam mogao da pecam na
nekoliko različitih dubina, ukoliko to bude
potrebno. Pecao sam na nekih četrdesetak
metara od obale, gde je dubina iznosila
oko četiri metra. Pripremio sam dva štapa,
jedan sa velikim kavezom-hranilicom
vezanim na kopču i ”Guru X-Safe”
elastičnu hranilicu. Ovakve izlete većinom
započinjem korišćenjem velikih hranilica
jer svakim zabačajem želim da izgradim i
regulišem poziciju. To, naravno, ne znači
da mesto treba prihraniti ili da je poželjno
zabacivati prihranu u vidu velikih kugli.
Poznata izreka glasi – lakše je dodati
prihranu još jednim zabacivanjem nego
regulisati višak. Moj sistem od 40 cm
opremljen je MWG udicom veličine 16
i crvićima kao mamcem (preporučujem
da ih bude tri), a što se najlona tiče,
odlučio sam se za ”N-Gauge” 17/100.
Meta su mi sve ribe u jezeru, iako znam
da revir nastanjuju uglavnom šarani.
Redovno sam zabacivao i gradio poziciju.
Moj osnovni mamac se sastojao od
mešavine tri sastojka iz ”Nutrabait”
serije: Trigga Carp Feed, SCF Method
Mix i Trigga boila, koje sam prethodno
Borbeni šaran
od 3 do 4 kg
plastika
Č
Toliko smo navikli na
jake aromatične mamce
da nam je i sama ideja o
korišćenju komada plastike
u feeder pecanju potpuno
strana... Ali, nemojte je
unapred odbaciti
jednostavno i komplikovano, pogotovo
kada imate ovako veliku ponudu. Pošto
nisam morao da žurim i da se brinem da
će dobra mesta biti zauzeta, odlučio sam
da neko vreme provedem u traganju za
znacima aktivnosti živog sveta u vodi.
Bolje je ”potrošiti” pola sata u traženju
ribe nego se smestiti na brzinu i protraćiti
vreme i energiju na privlačenje ribe ka
odabranom mestu. Shvatio sam ubrzo
da ne postoji specijalno područje revira
u kojem ima mnogo šarana. Nekoliko
manjih primeraka (1-3 kg) mrestilo se u
trsci i bukom otkrivalo svoje prisustvo.
Imali su sreće što sam primetio lisicu
koja je pokušavala da
ih uhvati. Sve se
>> Prava je
privilegija
imati 30
hektara
vode samo
za sebe <<
jer sam pre toga bio prikovan za krevet
usled nesnosnih bolova u leđima...
Proveren sistem
esti pljuskovi, hladno vreme,
uz povremeni, ali vrlo kratak porast
temperature, većini pecaroša komplikuju
ribolov. Procenio sam da je vreme da
odem u lov na šarana, i to pomoću feeder
štapova. iako je situacija loša, ipak je
sunčano i temperatura vazduha pruža
šanse za dobar ulov. Moram priznati da
je ovaj izlet za mene imao posebnu draž,
Pristigao sam na revir i obradovao se
činjenici da sam jedini pecaroš na toj
vodi. Nikog drugog na vidiku! ”Odlično”,
pomislio sam. Prava je privilegija imati
30 hektara vode za sebe, pogotovo
kada se uzmu u obzir reviri koji su mi
dostupni i, naravno, ako se uporede
cene dozvola. Uživao sam u biranju
mesta za pecanje – to je istovremeno i
Prva riba tog dana
uhvaćena pomoću
method hranilice
43
Metod feeder
Veštački mamci
Veštački mamci
raznih oblika
>> Čak i najmanji
pokret vode utiče
na pomeranje
mamca <<
Savršene udice za
rig sa dlakom
smrvio pomoću ”Krusheovog” alata za
usitnjavanje boila, semenki, peleta...
Dobar start
Posle pola sata, oko 11 pre podne, imao
sam prvo ozbiljnije dešavanje. Šarančić od
1,3 kg se posle prilične borbe preselio na
obalu. Odlučio sam da još jednom iskušam
sreću koristeći kavez, hranilicu i crviće.
Do podneva sam ulovio još jednog šarana
slične veličine. Pomislio sam da bi bilo
odlično da uparim method hranilicu od 24
g (najmanju iz ”Guru” ponude) sa boilama
od 10 mm vezanim na sistem sa dlakom
i QM1 udicom veličine 12 sa ”N-Gauge”
od 19 mm. Na taj način pokušao sam da
podstaknem krupnije šarane na akciju.
Katapultirao sam manju količnu boila a
zatim pomoću ”X-Press method” kalupa
postavio osnovni mamac na hranilicu
(prvo boile, kako bi bile vidljive). Ovo
je veoma brz i produktivan metod.
Zahvaljujući ”X-Safe Method” hranilici,
riba se zakači čim proguta mamac i zbog
toga sam se odlučio za veoma kratak
rig, a elastičnoj gumi prepustio sam
amortizovanje udara velikih riba, koji
znaju da budu veoma jaki. Šarandžije
često kažu da se zakačene ribe ponašaju
poput ispaljenog metka. Već pet minuta
nakon zabacivanja nešto je zagrizlo!
Osetio sam da je ova riba malo krupnija
nego prethodne. Šaran od preko 3 kg
predao se posle kratke borbe. Izgleda da
sam odabrao dobro mesto. Bilo je vreme
da nešto prezalogajim, izgledalo je da
mi se smeši popodne bogato ulovom.
Totalni obrt
Postalo je veoma toplo, ali ribe su i
dalje bile aktivne. Izgledalo je kao da
mi sve ide naruku... Ipak, kao što se to
događa u pecanju, stvari nisu ispale
onako kako je u početku izgledalo. Posle
više od jednog sata čestog zabacivanja
– nije se desilo ništa! Mogao sam videti
ribe, ali ih nisam upecao. Bilo je vreme
za promenu taktike, ali
nisam znao koju sada da
primenim. U ovakvim
situacijama najviše
pomaže iskustvo i upoređivanje
sa sličnim situacijama u prošlosti.
Kada je toplo, obično imam uspeha
sa veštačkim mamcima (boilama i
plastičnim mamcima). Zašto ne bih i
danas oprobao sreću? U kutiji sam držao
mnoštvo različitih veštačkih mamaca,
svih oblika i veličina. Bilo je tu ronećih,
plutajućih, samostalnih, onih koji se
koriste u kompletu sa drugim mamcima...
Odlučio sam se za kombinaciju tutti-frutti
mikro boila i veštačkog crvića, koji je
pomogao balansiranju mamca. Takva
prezentacija veoma je efikasna, jer
izgleda veoma prirodno na dnu revira.
Pomera je čak i najmanji pokret vode,
što se najčešće završava napadom ribe.
Takođe, izbalansirani mamac efikasniji
je od onog za dno zbog toga što ga ribe
lakše i dublje progutaju. Možda to nije
toliko bitno kada se radi o veštačkom
kukuruzu, ali ako je reč o boili od
10 mm, stvari su potpuno drugačije,
pogotovo kada su ribe probirljive. Prošlo
je dvadeset minuta, tri puta sam zabacio,
i opet ništa. Ribe su se pojavljivale na
lokaciji na kojoj sam pecao, kao da su
htele da me zadirkuju. Odlučio sam
da uposlim dva upadljiva veštačka
kukuruza, mamce koji su mi ranije
pomagali u beznadežnim situacijama. Bez
ukusa su i mirisa, a plutaju dvadesetak
centimetara iznad hranilice. Nadao sam
>> Retko mi
se desi da
izgubim ribu <<
Poslednja i najveća
riba dana
Prva riba
uhvaćena na
veštački kukuruz
Kombinacije mamaca
44
se da će se neka riba zainteresovati za
njih ako ni zbog čega drugog, ono zbog
upadljivog izgleda. Često ističem da
su šarani znatiželjna bića, ali nemaju
ruke, pa je jedini način da nešto ispitaju
– usisavanje. Ukoliko posmatrate ove
ribe u akvarijumu ili prozirnom jezeru,
videćete da se to često dešava. Dakle,
na potezu je veštački kukuruz.
Plastična večera
Posle oblikovanja method hranilice,
baš kao što se to radi i sa klasičnim
mamcima, zabacio sam, ali nisam bio
pun samopouzdanja. Ostavio sam štap na
rod-pod, otkočio mašinicu i – vrh mu se
momentalno savio! Nije trebalo mnogo
vremena da se nešto desi! Biće da sam
zabacio pravo u jato koje je uzimalo
hranu. Riba se dobro borila, a zahvaljujući
QM1 udici, brzo sam je izvukao na obalu.
Retko se dogodi da izgubim ribu kad
koristim ovu udicu. Odmah sam vratio
ovog šarana u vodu i zapitao se da li
sam samo imao sreće. Nisam hteo da
donosim preuranjene zaključke, pa sam
jednostavno ponovo zabacio. Ni slutio
nisam da će se za manje od dva minuta
upecati još jedna riba! Bio je to samo
početak, za kratko vreme pomoću ovog
mamca ulovio sam pet šarana! Odlučio
sam se potom da isprobam upadljive
narandžaste mamce. I oni su bili uspešni.
Da bih se uverio da ovakav razvoj
događaja nije samo posledica naprasne
pomame za hranom, vratio sam se na
klasičnu prezentaciju sa mamcem za
dno i nisam ništa upecao. Nema sumnje
da su ribe odbijale da se hrane na dnu i
da ih je znatiželja nagonila da istražuju
mamce u drugim slojevima vode. Da
X-Press Method kaluP
Postupak rada pomoću ovog
kalupa veoma je jednostavan:
1 Stavite mamac na dno kalupa
2 Napunite kalup prihranom
3 Čvrsto pritisnite
4 Nakrivite kalup i oslobodite
method hranilicu –
vaš mamac je dobro
prezentovan i upadljiv
1
2
3
4
korda krusha
Predstavljamo izbliza
ovu korisnu alatku
1 Postavite boile na dno
2 Poklopite drugim
delom i okrećite delove u
različitim pravcima
3 Tako ćete dobiti izmrvljene boile
4 Što više meljete, dobijate
sitnije komadiće
5 Spremno za PVA štapić
1
2
3
4
5
bih testirao situaciju do kraja, odlučio
sam da vežem 60 cm dugačak predvez
i zabacim bez hrane u hranilici – opet
sam uhvatio prelepog špigla od 6,5 kg!
Primeri govore sami za sebe. Riba
je bilo na lokaciji, ali se nije hranila.
Iznenadni nalet vreline verovatno je
doprineo ovakvom ponašanju, što je
čest slučaj. Moj savet je da u ovakvim
situacijama koristite plutajući veštački
mamac. ”Plastikaneri” već zauzimaju
dobar deo moje kutije za pecanje, i bez
njih više ne idem na feeder pecanje.
Više puta sam se uverio u njihovu
efikasnost kada ništa drugo nije
radilo. Ne kaže uzalud ona francuska
pesma: ”Plastično je fantastično”.
45
Gastro
Kuvajte sa Pavlom
Autor, urednik i voditelj jednog od najomiljenijih
ribolovačkih TV serijala ”Ulovi trofej”, Pavle
Bocilj, otkriva svoje tajne recepte za jela od ribe
Potrebno je:
• 1/2 kg šnicli soma ili
neke druge rečne ribe
• 50 g margarina
• 50 g brašna
• 2 dl mleka
• 100 g struganog sira
• malo limunovog
soka
• so
Pavle Bocilj
ŠARAN U POVRĆU
Oprati i očistiti šarana, natrljati ga
solju i uvaljati u brašno. Staviti ribu u
vatrostalni sud, poklopiti i peći na 250°C. U
međuvremenu očistiti krompir, iseći ga na
kockice i ispržiti sa slaninom iseckanom na
kockice. Pečenog šarana izvaditi iz posude
u koju se potom stavljaju krompir, krastavci
isečeni na kolutove i seckano peršunovo lišće.
Preko krompira položiti šarana, preliti ga
vinom pomešanim sa izgnječenim belim
lukom i staviti u pećnicu da se malo zapeče.
Sastojci
Potrebno je:
• štuka od oko 1,5 kg
• boca belog vina
• 3 glavice crnog luka
• 2 supene kašike seckanog
peršunovog lišća
• 300 g šampinjona
ili bukovače
• 50 g margarina
• čaša kisele pavlake
• malo brašna
• gustin
• malo ulja
• so, biber
• 1-1/2kg šarana
• 1 kg krompira
• 50 g brašna
• 1 dl ulja
• 50 g slanine
• 3 kisela krastavca
• 1 dl belog vina
• peršunovo lišće
• 3 čena belog luka
• so, biber
RIBA U UMAKU
OD SIRA
Na istopljenom margarinu
kratko propržiti brašno da
ostane svetlo, naliti mešavinom
podjednake količine mleka i
vode, posoliti, dodati limunov
sok i riblje šnicle, pa uz
lagano mešanje kuvati 20-30
minuta. Deset minuta pred
kraj umešati strugani sir.
SKUŠA SA SENFOM
Skuše položiti u odgovarajući sud u kojem je prethodno otopljen
puter. Pomešati kiselu pavlaku, senf i sok od limuna, dodati
malo vode, so, biber i peršunovo lišće, pa time preliti skuše.
Staviti u dobro zagrejanu rernu i peći dvadeset minuta.
Potrebno je:
• 4 skuše
• 3 dl kisele
pavlake
• 3 kašike senfa
• 100 g putera
• 2 limuna
• so, biber,
peršunovo lišće
Sastojci
• 4 pastrmke
• 500 g pečuraka
• 3 šargarepe
• 2 glavice crnog luka
• list lorbera
• 1 limun
• so, biber, ulje
ŠTUKA U SOSU OD PEČURAKA
Po dnu vatrostalne posude rasporediti polovinu predviđene
količine crnog luka i iseckani peršun, pa staviti posoljenu
štuku i preliti je sa 1/2 l vina i kašikom ulja. Posudu prekriti
folijom i peći 30 minuta na 200°C. Dok se riba peče, na
margarinu izdinstati preostali crni luk i pečurke isečene
na rezance. Kada provri, sipati preostalo vino, sve dobro
promešati i staviti kašiku brašna sa malo gustina i vode.
Mešati dok ne provri, posoliti, pobiberiti i dodati kiselu
pavlaku. Nekoliko minuta pre nego što se jelo izvadi iz rerne,
skloniti foliju da se riba zapeče i poslužiti prelivenu sosom.
46
PASTRMKA SA PEČURKAMA
Očišćenu pastrmku uvaljati u brašno i ispeći
na ulju. Sitno iseckan luk prodinstati na ulju
sa šargarepom, dodati iseckane pečurke, lorber
i biber. Omekšale pečurke posoliti, začiniti
limunovim sokom, preliti preko ribe i poslužiti.
47
Izlog
Ryobi NAVIGATOR
Maver CARAT MATCH
Kad se pomene RYOBI, prva asocijacija
kod većine naših ribolovaca je model
”Zauber”. To ne čudi jer je ”Zauber”
najprodavanija mašinica u Srbiji u
prethodnih sedam godina. Zato su u senci
ostali drugi modeli RYOBI mašinica, koji po
kvalitetu ne zaostaju mnogo iza ”Zaubera”, ali su
po ceni izuzetno pristupačni za većinu ribolovaca.
Jedan od najatraktivnijih modela iz niže cenovne klase
jeste mašinica ”Navigator”. Mašinica je opremljena sa
sedam najkvalitetnijih japanskih kugličnih ležaja, koji su
zaslužni za izuzetno mekan, lagan i bešuman rad, čak i pri
najvećim opterećenjima. Za slaganje strune zadužen je stari
provereni ”Eliptic Ostilation System”, koji vrši unakrsno
slaganje, što je najbolje rešenje za upredene strune.
Mikado ALMAZ
PILK (2,70 m;
TB: 180 g)
Kompanija ”Mikado” u svojoj bogatoj
ponudi ima čak 36 različitih modela
”Pilk” štapova svih dužina, u rasponu
snage od 12 do 500 ”gramaca”.
Naši ribolovci najčešće koriste ”Pilk”
štapove za lov soma i šarana na
teškim terenima, kako varalicom,
tako i na takozvane dubinke.
ALMAZ PILK upravo je jedan od štapova
koji se mogu koristiti u raznim situacijama
na vodi. Napravljen je od IM-8 karbona,
opremljen je sa 7 dvostopalnih SIC
karika, a drška mu je
obložena prvoklasnom
plutom. Neverovatno
je oštar, lagan (samo
296 g) i u savršenom je
balansu sa mašinicama
veličine 6000.
48
Italijanski gigant ”Maver” evropski je
lider u proizvodnji kvalitetnih štapova
za lov na plovak i feeder ribolov. Kad
se među profesionalcima pokrene
priča na temu meč štapova, za većinu
je prva asocijacija – ”Maver”.
Model pod nazivom ”Carat Match”
proizvodi se za evropsko tržište, što
znači da su to štapovi brže akcije i
većih dužina. Ovaj model pravi se od
Monofil Maver DUAL BAND
”Maver” je zadao dosta glavobolja svojim partnerima iz Japana kada je
zahtevao da naprave najlon otporan na abraziju poput fluorokarbona, a da pri
tome zadrži elastičnost i nisku memoriju (što je kod fluorokarbona nemoguće).
Nakon višegodišnjeg istraživanja i eksperimentisanja, japanski inženjeri i
tehnolozi uspeli su da proizvedu materijal koji ima upravo takve osobine.
”Dual Band” je ”duofil” nastao fuzijom dva monofila različitih karakteristika,
od kojih jedan ima izuzetnu otpornost na braziju (krzanje), a drugi je
ultramekan i tretiran je silikonom. Ovo je najlon koji gotovo nema memoriju,
a pri tome mu je otpornost na krzanje 12 puta veća, što ga preporučuje za
ribolov na teškim terenima. ”Dual Band” je već hit među šarandžijama.
Ryobi PROSKYER CARP
Nemački distributer RYOBI dizajnirao je
specijalno za šarandžije PROSKYER CARP
modifikovanu i unapređenu verziju osnovnog
modela ”Proskyer Nose Power”, koji je godinama
dobro prihvaćen na našem tržištu. Prvo što
pada u oči jeste originalno rešenje preklopnika
koji je pod posebnim konusom izvučen iznad
nivoa frontalnog dela mašinice. Špulna je
aluminijumska sa „injektiranom“ karbonskom
trakom, što je olakšava i ostavlja odličan vizuelni
utisak. Uz mašinicu dolaze dve takve špulne
za ekstremno daleke izbačaje. Kao kod svake
ozbiljne šaranske mašinice, slaganje najlona
je besprekorno zahvaljujući ”Worm Shaftu”.
Maver
Bolognese
INVINCIBLE
San svakog ljubitelja plovkarenja jeste
bolonjez od pet metara, težine 170
grama ili šestometarski od 200 g, tanak
u osnovi kao hemijska, oštar ko sablja, i
plovcima od 12 g lovi krupne skobalje,
mrene i šarane. Iako ovo deluje kao
nemoguća misija, inženjeri iz fabrike
štapova ”Reglass”, na zahtev ”Mavera”
specijalnom tehnološkim postupkom
(invincible tehnology) proizveli su bolonjez
INVINCIBLE koji ima neverovatnu snagu,
a pri tome je zadržao eleganciju i lakoću
klasičnih light bolonjeza. Bacački limit
ovog štapa iznosi 80 g, a lift power snaga
je 3 kg, što znači da ”na suvo” diže u
vazduh teret od 3 kg. Koliko je teško podići
toliku težinu štapom dugačkim pet ili
šest metara, uverili su se mnogi posetioci
prošlog Sajma ribolova u Novom Sadu.
Praktično, ne postoji riba i situacija koji
ovaj štap mogu da slome pri normalnoj
manipulaciji. Još više čudi činjenica
da je težina petice samo 255 grama, a
šestice 295 g. Prečnik blanka je mali,
akcija vršna, a dodaju li se tome i ”Fuji”
karike, onda je jasno da je INVINCIBLE
štap koji ćete preneti na unuke.
multimodulus karbona (kombinacija
HR i IM-8 karbona) i brz je, lagan,
dobro izbalansiran štap i za ”Maverov”
kvalitet ima više nego dobru cenu.
”Carat Match” spada u takozvane slider mečštapove, što ga preporučuje za lov krupne
ribe na velike veglere, ali i za ribolov na
rekama pomoću plovaka velike nosivosti. Za
većinu naših ribolovaca, koji imaju ograničen
budžet, ovaj model je odlična investicija.
Mikado Monofil
DINO ULTRA 150 M
Svi ”Mikado” najloni proizvode se u nemačkom hemijskom
koncernu „Bayer“, najvećem evropskom proizvođaču
monofila i upredenih struna. Među našim ribolovcima ”Mikado”
najlon ”Crystal line” već šest godina važi za veliki hit i
neopravdano je bacio u senku nimalo lošiji ”Dino ultra”.
Monofil ”Dino ultra” verovatno je najjači ”Mikado” najlon, odlikuju
ga niska memorija, glatka površina, srednja tegljivost i veoma visoka
otpornost na abraziju. Tretiran je specijalnom supstancom za zaštitu
od hemikalija iz vode i UV zračenja, što mu garantuje dugovečnost.
”Dino ultra” ima neverovatnu linearnu nosivost i zbog velike
otpornosti na abraziju gubi vrlo malo snage na čvoru.
Balzer SINDYCATE LIGHT
FEEDER 7400 BR
Kompanija ”Balzer” neprikosnoveni je
lider u Nemačkoj u oblasti feeder ribolova.
Na čelu razvojnog tima za ovaj tip
ribolova jeste evropski šampion u feeder
ribolovu Michael Zammataro, po čijim
je instrukcijama ”Balzer” napravio liniju
”Zammataro” koja se sastoji od 12 različitih
modela feeder štapova i šest modela
mašinica za savremeni feeder ribolov.
Jedan od tih modela jeste i feeder
mašinica ”Syndicate Ligh Feeder
7400 BR”, specifična po tome što
kao dodatnu opciju ima sistem
slobodnog hoda špulne (bait runner).
Aluminijumska špulna konstruisana
je za ekstremno daleke izbačaje
i na njoj se nalazi ”line memory clip”,
koji obezbeđuje siguran
i precizan izbačaj na
željenu poziciju.
49
Broj 51/April 2014.
AVANTURA: Dan kaDa sam zakoračio u nepoznato
ribolov · lov · ekologija · turizam 200 RSD, CG 2€
Lovačko
udruženje
bALISTIKA
izbor je na vama
primer koji
treba slediti
OpREz!
TURISTIČKA
pONUDA -
Sve o
divljim
svinjama!
revir za
primer
KROz
ISTORIJU
učimo ceo svoj život
LOVNA
KINOLOGIJA
nesebična pomoć
Streljaštvo
izveštaji sa
takmičenja
Slovo
zAKONA
Ko pita ne skita
9 771821 11404 7
19
Sa svih strana
Kratko i jasno
O
d narednog broja u okviru
ove rubrike donosimo
vam vesti i zanimljivosti
koje su obeležile vremenski period
između dva broja magazina, i po
izboru urednika bile najvažnije
i najzanimljivije. Želja nam
je da veliki broj informacija
koji već sada pristiže u našu
redakciju podelimo sa lovcima
iz svih krajeva naše zemlje.
Nadamo se da će obaveštenja
u okviru kratkih i jasnih formi
sa pratećim fotografijama naići
na odobravanje kod čitalaca i
pomoći nam da uspostavimo
dobru razmenu podataka. Na
taj način čitalac uzima veliko
učešće u formiranju magazina
po svom ukusu što i jeste bila
naša prvobitna zamisao.
Lovačko
udruženje
Lovni turizam
Primer koji
treba slediti
Materijal koji će ispunjavati stranice ove rubrike biće
sigurno interesantan za mnoga udruženja koja će na
ovaj način dobiti priliku da predstave svoj rad. Veoma
često veliki trud i uzoran rad grupe ili pojedinca ostaje
nezapažen ma koliko on bio koristan za društvo. Magazin
Reviri Srbije će se pobrinuti da to više ne bude tako.
Revir za primer
U svakom narednom broju upoznaćemo vas sa
određenim lovnim revirom na način da čemo
vam olakšati kako najlakše da stignete do njega,
pod kojim uslovima se u njemu lovi, kao i šta u
okviru dodatne ponude nudi. Sa informacijama
o samoj destinaciji koje vam budemo dali
neprijatna iznenađenja ćemo svesti na minimum
i pomoći da se lakše odlučite da ga posetite.
Istorija lova
Učimo ceo
svoj život
Lovstvo Srbije u prethodnim
decenijama doživelo je
mnoge transformacije
i promene i polovinom
prošlog veka udarilo temelje
organizovanom lovstvu u
odnosu na društvena uređenja
i ekonomska kretanja u
društvu. Posleratni početak
rada lovačkih društava, kao i
rad saveza lovačkih udruženja
Srbije, odvijao se u znaku
opšteg dobrog raspoloženja o
kojem ćete moći da saznate
iz našeg i vašeg magazina.
4
5
Sa svih strana
Lovna
balistika
Izbor je na
vama
Svaki lovac danas
ima dobar izbor
glatkocevnog
lovačkog oružja u
Srbiji i može da bira
između jednocevnih
prelamača, dvocevnih
prelamača bok i
položene konfiguracije,
poluautomata i “slajd
ekšn“ pušaka, odnosno
pumparica u velikom
broju kalibara. Šta
početnik da izabere za
prvo oružie? Mi ćemo
mu predstaviti a on će
morati sam da odluči.
Lovna kinologija
Nesebična pomoć
Izraz kinologija u svakodnevnom životu ima šire
značenje, ona podrazumeva svu problematiku
i sve delatnosti vezane za pse: od porekla vrste
i pripitomljavanja, preko uzgoja, selekcije,
obuke, rada, psihofizičkih svojstava psa, od
zaštite, razonode sa psima i organizacionih formi
do udruživanja ljubitelja pasa. Deo kinologije koji se
bavi lovačkim psima naziva se lovačka kinologija. Autor
tekstova iz ove oblasti Dr. Zoran A. Ristić nesebično je ponudio
pomoć redakciji da svoje veliko znanje prenese na naše čitaoce.
Lovno
streljaštvo
Najave i izveštaji
N
osioci aktivnosti u
lovno-streljačkom
takmičenju su Lovačka
udruženja članice Lovačkog
saveza Srbije i njihove
streljačke sekcije koje svoje
aktivnosti izvode u skladu sa
Pravilnikom. Jedna od njih je
i organizovanje takmičenja u
lovnom streljaštvu u gađanju
iz olučenih i neolučenih
cevi. Potrudićemo se da
vam u magazinu na vreme
najavimo događaje a zatim
donesemo izveštaje sa istih.
6
Slovo zakona
Ko pita ne skita
Mere zaštite i unapređenja postojeće
faune, mere obogaćivanja faune
ponovnim unošenjem izumrlih vrsta
i veštačkom proizvodnjom, mere
podizanja opšte svesti stanovništva
o potrebi zaštite prirode samo
su mali deo onoga što ćete moći
pročitati i na vreme se informisati
putem magazina Reviri Srbije.
Trudićemo se da budete u toku.
7
Download

Preuzmi broj 51 ovde