17.05.2010.
B
R
O
J
5
Poljoprivredna stručna služba Jagodina
- 1 -Bilten maj 2010.
SADRŽAJ BILTENA:
STOČARTVO
- ZALUČENJE PRASADI
-dipl.ing.Dragan Jakovljević
- PRINCIPI KONTROLE MLEČNOSTI KRAVA
-dipl.ing.Stevan Dželatović
RATARSTVO
- KOŠENJE LUCERKE
-dipl.ing.Milanka Miladinović
- SUSAM
-dipl.ing.Miodrag Simić
POVRTARSTVO
- USLOVI USPEVANJA I MERE NEGE BOSTANA
-dipl.ing.Mira Miljković
VOĆARSTVO I VINOGRADARSTVO
- STUBOVI I KOLJE KAO ELEMENTI POTPORE
-dipl.ing.Dejan Jocić
ZAŠTITA BILJA
- SUZBIJANJE KOROVA POSLE NICANJA KUKURUZA
- TRETIRANJE LUCERIŠTA
- -dipl.ing.Ljiljana Jeremić
- 2 -Bilten maj 2010.
STOČARSTVO
ZALUČENJE PRASADI
Zalučenje predstavlja veliki stres za zalučenje prasadi, jer se u tom trenutku dešavaju
velike promene na koje mlade životinje treba da se prilagode. Od pripreme u dojnom periodu
umnogome zavisi kako će ona podneti zalučenje. U uslovima držanja na našim industrijskim
farmama zalučenje se obično sprovodi u uzrastu od 28 dana, a na privatnom sektoru prasad
se još uvek zalučuje sa 35 do 42 dana. Pre više od dvadeset i pet godina bilo je pokušaja
zalučenja prasadi u uzrastu od 14 dana, a na mnogim farmama zalučivala su se sa 21
danom. Ako se obezbedi odgovarajuća hrana za taj uzrast prasadi, uslovi držanja i adekvatna
zdravstvena zaštita prasad se mogla uspešno gajiti. S ekonomskog stanovišta, međutim, to
se nije isplatilo, jer je ta hrana bila skupa u odnosu na mleko krmače. Na svinjarskim
farmama u Mađarskoj bilo je pokušaja da se prasad zalučuje u uzrastu od 4 do 8 dana.
Glavni razlog ovako ranog zalučenja je bio da se povećanjem indeksa prašenja na 2,5 dobije
što veći broj prasadi po krmači godišnje, ali se pokazalo da kod ovako rano zalučenih
involucija uterusa nije obavljena do kraja, tako da ne postoje optimalni uslovi za
preživljavanje većeg broja embriona. Oni su od ovih krmača dobili u proseku dva praseta po
leglu manje, tako da bi to, uz skupu hranu i uslove držanja takve prasadi, bio glavni razlog
da se od toga odustane i pređe na zalučenje prasadi sa 28 dana. Dakle, posle svih pokušaja i
lutanja iskristalisalo se uverenje da je period gajenja od 28 dana najpogodniji i
najekonomičniji za zalučenje. Prasad u tom uzrastu sposobna je za dalji odgoj u kaveznom
sistemu na čvrstoj hrani, a s druge strane je uterus krmače optimalno pripremljen za
narednu generaciju, a može se postići indeks prašenja od 2,4 do 2,5.
Prihranjivanje prasadi na sisi počinje sa 10 dana uzrasta. Hrana za prihranjivanje mora da
sadrži obavezno 10-20% mleka u prahu i da je u nju umešan antibiotik koji efikasno štiti od
proliva. Prilagođavanje na čvrstu hranu za vreme dojnog perioda doprinosi razvoju
fermentativnog sistema u digestivnom traktu, što je od posebnog značaja za prilagođavanje
prasadi na čvrstu hranu u periodu prvih deset dana po zalučenju. Od toga kako je prasad
pripremljena na čvrstu hranu za vreme dojnog perioda umnogome zavisi kakve će gubitke u
odgoju prasadi imati odgajivač i kakve će konačne rezultate ostvariti.
Postoje dva principa zalučenja prasadi, jedan koji se sprovodi na industrijskim farmama
(sve unutra-sve napolje), i drugi koji se sprovodi na seljačkim gazdinstvima, gde se krmača
odvodi u objekat za bukarenje, a prasad ostaje u svom boksu. Seljački princip sa stanovišta
stresa prasadi daleko je bolji nego onaj na industrijskim farmama. U prvom slučaju, na
industrijskim farmama, prase u istom danu doživljava više uzastopnih stresova: gubitak
majke, promena sredine, mešanje sa prasadima iz drugih legala, dok u drugom slučaju kada
prasad ostaju u svom boksu, ona kod zalučenja doživljavaju samo jedan stres, gubitak
majke, a sve ostalo je isto kao i pre zalučenja.
Kontinuirana proizvodnja prasadi na industrijskim farmama ne dozvoljava da se primeni
ovaj drugi princip koji se koristi na seljačkim gazdinstvima iako se zna da je on bolji.
Veliki napredak u odgoju prasadi učinjen je sedamdesetih godina uvođenjem kaveznog
sistema, koji ima čitav niz prednosti u odnosu na dotadašnji klasičan način odgoja prasadi u
objektima s podnim sistemom, u velikim grupama, gde se teško može održavati higijena.
Dok su na zapadu odmah počeli da primenjuju jednospratne kaveze sa sedam (7)
prasadi u jednom kavezu, kod nas su radi boljeg korišćenja prostora odmah počeli da
kreiraju dvospratne i trospratne kaveze. To nije dalo zadovoljavajuće rezultate. Trospratni
kavezi su se pokazali kao veliki promašaj, jer je preglednost u takvim kavezima slaba.
Držanje velikog broja prasadi na malom prostoru, ukoliko postoji ventilacija (posebno u
letnjim danima), zatim slabo održavanje tehničkih uređaja i iznenadni nestanci električne
energije mogu dovesti do prave katastrofe.
Danas je na većini naših farmi prihvaćen sistem jednospratnog kaveza, koji su se
pokazali kao najbolji u odgoju prasadi, posebno u onim farmama gde baterija ima manje
- 3 -Bilten maj 2010.
kaveza za 140-200 prasadi. Manje baterije omogućavaju da se poštuje princip "sve unutrasve napolje", dok kod većih baterija to nije moguće postići, pa onda novopridošla prasad
stalno zatiču staru prasad, a što sa stanovišta prenošenja zaraznih bolesti nije dobro.
Savetodavac za stočarstvo,
dipl.ing.Dragan Jakovljević
PRINCIPI KONTROLE MLEČNOSTI KRAVA
Ispitivanje mlečnosti krava u našoj zemlji vrši se na osnovu evropskog sporazuma o
unifikaciji metoda ispitivanja mlečnosti i mlečne masti,koga je u okviru FAO doneo evropski
zootehnički komitet u Rimu 1951 godine.Po ovom metodu vrši se obračun osobina mlečnosti(
količina mleka,sadržaj i količina mlečne masti) za svako grlo i celu laktaciju.Kod grla čije je
trajanje laktacije preko 305 dana vrši se obračun i za standardnu laktaciju od 305 dana a na
osnovu realnih podataka iz proizvodnog lista.Ova apsolutn,,A,, kontrola mlečnosti obavezna
je za sva umatičena grla.
Kontrola mlečnosti krava obuhvata utvrdjivanje količine mleka u toku 24 časa na dan
kontole i sadržaja mlečne masti na bazi uzorka proporcijalnog količini mleka iz svake muže
pri čemu ukupna količinauzorka nesme biti manja od 33 ccm.Kontrola mlečnosti se obavlja u
mesečnim intervalima i to izmedju 26.i 33.dana, stim što se prva kontola nesme da bude pre
četvrtog dana posle partusa.Kontrola mlečnosti završava se danom kada se sa dvokratne
prelazi na jednokratnu mužu.
U cilju obuhvatanja što većeg broja krava iz široke populacije u konroli mlečnosti,može se
obaviti tkz,,B,, metodi.po ovoj metodi kontrola proizvodnje mleka vrši se 3 puta u toku
laktcije.Najbolje je da se tri obave u prva tri meseca laktacije kako bi se utvrdila proizvodnja
mleka u za prvih 100 dana laktacije.rezultati ovakve kontrole mlečnosti se mogu koristiti za
testiranje bikova.Klasiranje krava na osnovu obavljanjakontrole po ,,B,, metode vrši se po
kriterijumima za matična grla,ali mora se navesti da su kontrlisana ,,B ,, metodom.
Posle završene laktacije vrši se obračun ukupne količine mleka i mlečne masti i prosečan
sadržaj ,odnosno procenat mlečne masti po sledećem postupku:
-količina mleka za ceo laktacioni period se obračunava na bazi prizvedenih količina u
kontrolnim periodima( period izmedju dve uzastopne kontrole) .Količina proizvedenog mleka
za jedan kontrolni period se dobija množenjem broja dana kontrolnog perioda sa ukupnom
dnevnom količinom mleka u tom kontrolnom danu.
-količina mleka za standardnu laktaciju 305 dana ,kod krava čiji laktacioni period trajao
preko 305 dana utvrdjuje se postupkom INTERPOLACIJOM.
-količina mlečne masti u kontrolnom periodu izračunava se množenjem obračunate količine
mleka u kontrolnom periodu sa procentom mlečne masti u mleku zadnje kontrole.
-prosečan sadržaj mlečne masti u celoj i standardnoj laktaciji izračunava se tako što se
ukupna količina mlečne masti u laktaciji podeli ukupnom količinom mleka, a rezultat
pomnoži sa 100.
U našoj zemlji obavezno je utvrdjivanje sadržaja mlečne masti ,a u razvijenim stočarskim
zemljama i sadržaj proteina.
Pri obračunu mlečnosti ,laktacioni period počinje danom teljenja, a treba ga završiti sa
poslednjim danom dvokratne muže.Količina mleka po kontrolnim danima se iskazuje u
kilogramima sa jednom decimalom, a sadržaj mlečne masti i količina mlečne masti sa tri
decimale.
Savetodavac za stočarstvo
dipl.ing.Stevan Dželatović
- 4 -Bilten maj 2010.
RATARSTVO
KOŠENJE LUCERKE
Lucerka je jedna od najznačajnijih gajenih krmnih kultura koju karakteriše visoka
sposobnost proizvodnje zelene mase i sena najboljeg kvaliteta od svih krmnih kultura.
Odlikuje se visokim sadržajem sirovih proteina koja se kreće od 18-22%, zavisno od faze
starosti.
Lucerka ima veliki agrotehnički značaj, svojim snažnim i razvijenim korenovim sistemom
po dubini prožima zemljište i čini ga rastresitim, omogućava lakši prodor vazduha i vode.
takođe, lucerka ostavlja veliku količinu organske mase na parceli.
Lucerka se za vreme svog života (4-6 godina), kosi 3-5 puta godišnje, a brojna
ispitivanja pokazuju da broj otkosa u toku godine i stadijum razvoja biljaka u momentu
košenja imaju poseban uticaj na dužinu života, produktivnost i kvalitet lucerke. Iz
ovogaproizilazi veliki značaj pravovremeno određivanje vremena košenja lucerke.
Lucerku treba kositi kada se predviđa dobijanje maksimalnog prinosa zelene mase
najveće hranljive vrednosti i visok prinos sena, ali tako da dužina života i kasniji razvoj ne
budu dovedeni u pitanje. Zna se da su svarljivost i sadržaj hraniva veći dok je lucerka mlada,
ali je tada proizvodnja hraniva po jedinici površine vrlo mala.
Košenje lucerke najbolje je obaviti pre faze cvetanja. Pri određivanju momenta košenja
treba imati u vidu fazu razvića lucerke i pojavu novih izdanaka, odnosno mladih stabljika.
Ako se lucerka kosi mlada, pre faze cvetanja, dobija se kvalitetna stočna hrana ali sa
znatno manjim prinosom zelene mase i sena.
Kasnijim košenjem, u fazi prvog cvetanja, dobija se veći prinos sena, ali znatno lošijeg
kvaliteta stočne hrane. Kosidba u fazi formiranja cvetnih pupoljaka i početkom cvetanja
postižu se najbolji prinosi dobrog kvaliteta, što povoljno utiče na ostale otkose.
Broj otkosa u pojedinim godinama iskorišćavanja lucerke zavisi od ekoloških prilika,
odnosno klime zemljišta, od sorte, načina iskorišćavanja, da li je za zelenu masu, seno ili
silažu; kao i od starosti lucerke.
Razmak između pojedinih otkosa ne bi smeo da bude kraći od 30-35 dana. Po pravilu I
otkos je najduži. Prvi otkos ne treba kositi nisko, već na 8-10 cm visine. Suviše nisko košenje
ima štetne posledice na obnavljanje rasta lucerke. U narednim otkosima najbolje je lucerku
kositi na 5-6 cm iznad površine zemlje. Što se tiče poslednjeg otkosa, on najčešće ima
najduži vegetacioni period, najmanje 50 dana da bi nakupljanje hrane bilo što bolje zbog
sticanja otpornosti prema mrazu, odnosno niskim temperaturama.
Košenje mlade lucerke
Kod mladih lucerki, u godini zasnivanja, košenje bi trebalo da bude nešto kasnije zbog
sporijeg rasta i razvoja mlade lucerke. Ukoliko se mlada lucerka kasnije kosi omogućava se
bolje ukorenjavanje lucerke u prvoj godini, što obezbeđuje njen duži život i bolju
proizvodnju. Zato se lucerka u godini zasnivanja lucerišta treba kositi u punom cvetanju, bez
obzira što se gubi na kvalitetu sena.
Savetodavac za ratarstvo,
dipl.ing.Milanka Miladinović
- 5 -Bilten maj 2010.
SUSAM
Susam je jednododišnja biljka, koja naraste od pola metra do dva i po metra, a sazreva
za 70-150 dana. Listovi su mu duguljasti, a cvetovi beli do narandžasti. Seme je smešteno u
mahunicama koje stoje uspravno i liče na klas žitarice, imaju dve do četiri komore, a mogu
sadržati i do sto semenki.
Seme susama je sitno i pljosnato, različitih boja, a najčešće se koristi za posipanje peciva i
salata. Izuzetno je bogato uljem ( oko 55% ) sadrži prirodne antioksidante dobre za ljude
pošto sprečavaju bolesti poput raka, kardiovaskularnih oboljenja, arteriosklerozu i proces
starenja. Sadrži oko 22% belančevina dobrog aminokiselinskog sastava, dosta minerala (
kalijum, kalcijum, fosfor, magnezijum ) i biljnih vlakana.
Pošto sadrži mnogo gvožđa, susam se koristi protiv anemije. Važan je izvor vitamina E , i
smatra se jednim od najhranjivijih semena, pa čak i afrodizijak.
Agrotehnika za susam
- M esto u plodoredu :
Za susam je važno da dođe na zemljište sasvim čisto od korova, a dobar je predusev za
strna žita.
- Obrada zemljišta :
Jesenje oranje na 25-27 cm. Rano u proleće zemljište podrljati i do setve izvršiti oko tri
kultiviranja i posle svake kiše razbiti pokoricu.
- Đubrenje :
Stajsko đubrivo bolje uneti pod predhodnu kulturu, a mineralna u količini 60 kg/ha fosfora
i kalijuma pred zimsku obradu i azot 45 kg/ha, uproleće pod kultivator.
- Setva :
Zemljište zagrejano na oko 20 stepeni Celzijusa ( treća dekada maja ) kao druga kultura
može se sejati i u junu. Setva sejalicom na međuredno rastojanje od 40-60 cm. zavisno od
načina međuredne obrade, a 5 – 7,5 cm. u redu ili 250-350 hiljada biljaka po hektaru. Setvu
obaviti odmah po padanju kiše ili navodnjavanju.
- Nega useva :
Po setvi treba razbiti pokoricu rotacionom motikom. Dalja nega se sastoji u pljevljenju,
proređivanju, okopavanju 2 – 3 puta, prihranjivanju i naviodnjavanju 1 – 2 puta.
- Žetva :
U normalnim uslovima susam stiže za žetvu u prvoj polovini septembra meseca.
Kombajnira se neposredno i pri skladištenju vlaga u semenu ne sme biti veća od 8 – 10%.
Savetodavac za ratarstvo
dipl.ing.Miodrag Simić
POVRTARSTVO
Uslovi uspevanja i mere nege bostana
Lubenica je vrsta s visokim zahtevima prema uslovima spoljne sredine. Naročito nepovoljno deluju
nedostatak svetlosti i niske temperature, koje izazivaju zastoj u porastu i razviću, što se odražava na
smanjenje prinosa i opadanja kvaliteta plodova. Visoke zahteve za toplotom imaju u svim fazama
rasta i razvića. Seme počinje da niče kada je temperatura zemljišta 14-16, a optimalna je 25-30
stepeni. Mlade biljke uginu na temperaturi od jednog stepena. Optimalna temperatura za rast i
razviće je oko 25 stepeni, a minimalna temperatura za cvetanje je 18, a optimalna od 24-26 stepeni.
Lubenica spada u grupu biljaka sa najvećim zahtevima za svetlošću. U odnosu na svetlosne uslove ,
kao i prema temperaturi, najosetljivije su u fazi formiranja i sazrevanja plodova. Svetlost
- 6 -Bilten maj 2010.
nedovoljnog intenziteta ima za posledicu slab razvoj, nedovoljan sadržaj šećera u plodovima, mali
prinos.
Lubenica razvija veliku vegetativnu masu i mnogo plodova, pa isparavaju značajnu količinu vode.
Transpiracioni koeficient je jako visok i najveće potrebe za zemljišnom vlagom ima u fazi intezivnog
porasta, kao i u fazi cvetanja i intezivnog rasta plodova. U nedostatku vlage u zemljištu opadaju
cvetovi i mladi plodovi. Međutim, treba istaći, da zahvaljujući dobro azvijenom korenovom sistemu i
kseromorfnoj građi lista, lubenica dosta dobro podnosi sušu. Njena otpornost prema suši povećava
se nagomilavanjem velikih količina vode u plodovima, koju stablo u sušnom periodu može da crpi i
da ne uvene. U periodu sazrevanja suvišna količina vode ima negativan efekat na kvalitet plodova.
Lubenica najbolje uspeva na na plodnom, dubokom, strukturnom zemlištu, razoranoj ledini,
neutrelne reakcije. Lubenica može da podnese i blago kiselu reakciju.
Nega bostana
Nega lubenice sastoji se u međurednom kultiviranju, okopavanju, prihranjivanju, zalivanju i zaštiti od
bolesti i štetočina. Međuredno kultiviranje i okopavanje izvodi se dva-tri puta u toku vegetacije, dok
biljke ne sklope redove. Đubrivo za prihranjivanje, pored azota, mora da sadrži fosfor i kalijum jer
utiču na pojavu većeg broja ženskih cvetova i podstiču nagomilavanje šećera u plodovima. Veoma
često se koriste i vodotopiva đubriva. Vreže – stabla ne smeju da se prevrću jer su veoma osetljiva
na povrede. Lubenica se štiti od bolesti: uvenuća, antraknoze, plamenjače, viroza, bakterioza, kao i
od štetočina: žičnjaka, rovaca, vaši, crvenog pauka.
Pored ovih mera nege, izvanredne rezultate daje primena malč folije kojom se zemljište pokrije pre
sadnje. Tada nema potrebe za korišćenjem herbicida, smanjeno je isparavanje, manje se kvari
struktura zemljišta, bolje je zagrevanje, a prinos se značajno povećava.
Zakidanje –pinciranje stabla lubenice izvodi se u cilju regulisanja broja plodova, krupnoće i
ranostasnosti. Zakida se glavno stablo dva lista iza prvog ili drugog ploda, da bi se forsirao razvoj
bočnih grana na kojima se uglavnom formiraju ženski cvetovi.
Savetodavac za povrtarstvo
dipl.ing.Mira Miljković
VOĆARSTVO I VINOGRADARSTVO
STUBOVI I KOLJE KAO ELEMENTI POTPORE
Vinova loza spada u višegodišnje biljke puzavice ili povijušave žbunove.Ima sorti kao što
su prokupac,plovdina , slankamenka koje se mogu gajiti kao niskostojeći žbunovi ili nisko
drvo, bez ikakve potpore.
Međutim u većini slučajeva vinova loza se gaji uz potporu (naslon) .Naslon pomaže lozi
da uzme što bolji položaj, i da svi delovi bilke budu izloženi svetlosti.
Naslon mora biti izgrađen od dobrog materijala i mora biti dobro postavljen kako bi
poslužio onome čemu je namenjen.On mora da izdrži teret višegodišnjih delova vinove loze,
jednododišnji prirast, prinos grožđa i udare vetra.Udeo potpore u ceni koštanja podizanja i
održavanja vinograda je veoma značajan i iznosi od 15-30% sa drvenim i 40-45% sa
betonskim ili metalnim stubovima.
Kod nas se najviše upotrebljavaju drveni stubovi,pre svega zbog niske cene.Međutim oni
su najčešće prekratki,predebeli ili pretranki a i osnavna im je mana što su relativno
kratkotrajni.
Betonske stubove najčešće prave građevinska preduzeća ,uglavnom po svom
nahođenju,tako da vrlo često nemaju odgovarajuću dužinu a i raspored rupa za provlačenje
žice nije pravilan.
- 7 -Bilten maj 2010.
U novije vreme se koriste i metalni stubovi koji su zaštićeni od korozije, tanji su, ali zbog
nestabilnosti je potreban veći broj po jedinici površine što ujedno poskupljuje podizasnje
zasada.
Ipak se mnogi vinogradari najčešće odlučuju da u svojim zasadima koriste drvenu
potporu.Stubovi i kolje za koje se danas odlučuju , nije od običnog, cepanog, obrađenog
tvrdog drveta. Ti stubovi i kolje su izgrađeni od posebno pripremljenog drveta, koje je
obrađeno mašinama, i imaju tačno određene dimenzije.
Drvo ne mora da bude tvrdo( bagrem,kleka,hrast ) već može i da bude meko ( bor i jela
).Meko drvo može da se koristi zato što se kuva u kreozotnom ulju, pod velikim pritiskom. U
takvim uslovima i keko drvo dobija na čvrstini, jer se impregnira kreozatnim uljem koji mu
povećave trajnost ( do 30 godina ).
Ovi stubovi se prave u različitim dimenzijama. U vinogradima su čeoni stubovi najčešće
prečnika 12-15 cm. dok su unutrašnji prečnika 10-12 cm. Dužina zavisi od uzgojnog oblika
čokota. Mogu biti tupi ili zašiljeni.
Kada se ovakvi stubovi i kolje pravilno postave u vinogradu, značajno povećavaju
stabilnost potpore, olakšavaju rad mehanizacije i utiču na prirodan i lep izgled vinograda.
ZAŠTITA BILJA
SUZBIJANJE KOROVA POSLE NICANJA KUKURUZA
Njive u Pomoravlju su dosta zaražene divljim sirkom.Tretiranje protiv divljeg
sirka,pirevine,muhara,ostrika,obavlja se kada je kukuruz u fazi 3-8 listova.Za tretiranje se
koristi neki od herbicida:








TAROT 25 -DF - 50 g/ha (30 g/ha +20 g/ha)
EQUIP
- 2 l/ha
MOTIVELL
- 1,2 l/ha (0,75 l /ha +0,5l/ha)
TALISMAN
-1,2L/ha (0,75 l/ha + 0,5 l/ha)
KRUZ
-1,2L/ha (0,75 l/ha + 0,5 l/ha)
NICOGAN
-1,2L/ha (0,75 l/ha + 0,5 l/ha)
ELIMINATOR -1,2L/ha (0,75 l/ha + 0,5 l/ha)
INNOVATE
-0,17 l/ha(0,12 + 0,8 l/ha)
Ovi herbicidi suzbijaju i neke jednogodišnje širokolisne korove(štir,pepeljugu i druge)

CORDUS 75WG -30g-40g /ha (kada je kukuruz do 8 listova)-za sirak iz semena i
rizoma ,muhare,suzbija i neke širokolisne koroveštir,pepeljugu,tatulu,pomoćnicu.
Zbog nejednakog nicanja divljeg sirka da bi suzbijanje bilo efikasnije potrebno je
tretirati u splitu ,dva puta obaviti tretiranje sa podeljenim dozama ,prvi put kada je
kukuruz u fazi 3-4 lista i drugi put kada je kukuruz 6-8 listova.
Ako su na njivama pod kukuruzom prisutni višegodišnji širokolisni korovi
,palamida,poponac i jednogodišnji korovi pepeljuga,štir,navedenim preparatima dodati
preparate:



MONOSAN HERBI 2 l/ha
MATON -1 l/ha
LENTEMUL D 0,75-1 l/ha-Esteron
- 8 -Bilten maj 2010.
Napred navedeni preparati su hormonski i ne bi smeli da se koriste u fazama razvoja
kukuruza posle razvijenog 4 lista zbog mogućih deformacija na kukuruzu koje ovi
preparati mogu da izazovu.


BANVEL, MOTIKAN ,PLAMEN,SAMBA ,DIKAMBA -0,5-0,7 l/ha
JOKER 70-SG -0,4 kg/ha
Preparati na bazi aktivne materije dikambe se mogu koristiti do faze razvoja
kukuruza 5 listova bez oštećenja za kukuruz.Ovi preparati imaju dobro delovanje i na
čičak i konjski bosiljak(divlju nanu).
CAMBIO , AVALON -1,5-2 l /ha (do faze 3-4 lista kukuruza)

Za tretiranje protiv uskolisnih i širokolisnih korova koriste se preparati:


TAROT PLUS -WG - 300 g/ha
MUSTANG -0,5-0,6 l/ha.
Zbog nepovoljnih vremenskih prilika čestih kiša mnogi proizvođači neće biti u
mogućnosti da obave tretiranje kukuruza u ranim fazama razvoja a u kasnijim fazama
razvoja mogu primeniti herbicid protiv jednogodišnjih i višegodišnjih korova i mogu ga
kombinovati sa herbicidima protiv uskolisnih korova:

CALLISTO -posle nicanja i do razvijenih 10 listova kukuruza
0,2-0,25 l/ha + 0,5 % Atplus
TRETIRANJE LUCERIŠTA
Na većini njiva proizvođači su obavili prvo košenje lucerke i deteline.Obaveštavamo
proizvođače da nakon sakupljanja sena obavezno obave tretiranje protiv lucerkine bube zbog
velike brojnosti štetočine koja je bila pre košenja.Za ovo tretiranje može se upotrebiti neki od
sledećih preparata:
•
•
•
•
Zolone liquide u količini od 2-2,5 l/ha
Fury -0,1 l/ha
Fenitrotion -1,5 l/ha
Nurel D-1 l/ha.
Ako su usevi bili zakorovljeni zajedno sa tretiranjem protiv lucerkine bube može se obaviti
tretiranje protiv korova.Koristiti preparat Pivot u količini od 2 l/ha za stara lucerišta.
Tretiranje protiv korova ako su u usevu prisutni jednogodišnji i višegodišnji širokolisni
korovi može se obaviti preparatima:
Basagran,Deltazon,Bentazon,u količini od 3l/ha kada je usev visine 10-15 cm.
Ako su prisutni u usevu lucerke uskolisni korovi divji sirak,pirevina i drugi za njihovo
suzbijanje se mogu koristiti herbicidi:
Selekt super,Nikas-1,2-2l/ha Fuzilade forte-1,4 l/ha.
Savetodavac za zaštitu bilja
dipl.ing.Ljiljana Jeremić
- 9 -Bilten maj 2010.
Download

Poljoprivredna stručna služba Jagodina 5