Broj 25 • Mart 2010. • Godina V • Cena 200 dinara
U FOKUSU:
Automobilska industrija
SPECIJALNI DODATAK
Građevinska industrija
"Always something more!"
Mi donosimo moderne elektroinstalacije
i rešenja koja vam pružaju vise
savings
security
comfort
uvodnik
industrija
uvodnik
Izdava
Poštovani itaoci,
Umesto bilo kakvih opaski, ovaj put sam se odluio za izbor dve
informacije koje su nam pristigle u periodu izmeu objavljivanja
ovog i prethodnog broja Industrije.
Prva informacija:
“Industrijska proizvodnja u Srbiji u januaru ove godine bila je 3,7
odsto vea nego u istom mesecu 2009, saopštio je Republiki
zavod za statistiku Srbije. U poreenju sa prosekom iz 2009.
godine industrijska proizvodnja u Srbiji u januaru 2010. bila
je meutim manja 12,5 odsto. Januarskom rastu industrijske
proizvodnje najviše su doprineli proizvodnja osnovnih metala,
motornih vozila, hemijskih proizvoda.”
Druga informacija:
„Radnici u Srbiji moraju da menjaju svoje radne navike, jer je
produktivnost u našoj državi 42% evropskog proseka, izjavio je
ministar rada Rasim Ljaji. Naša privreda se suoava sa zastarelom
tehnologijom, niskom produktivnošu i konano skupim proizvodom,
rekao je Ljaji i dodao da Srbija mora da povea udeo izvozne
industrijske proizvodnje u bruto društvenom proizvodu (BDP). Prošle
godine izvezli smo svega šest-sedam milijardi, a jedna Slovenija 18
milijardi evra, kazao je Ljaji i objasnio da je BDP u Srbiji rastao na
osnovu domae potrošnje i usluga u finansijskom sektoru, te da
treba pomoi proizvodnju, jer je to model ekonomskog razvoja.”
Kljuna re - proizvodnja. Proizvodnja = Industrija!
Hvala na itanju!
IndMedia d.o.o.
Privredno društvo za izdavaštvo i marketing
Lazara Kujundžia 88
11000 Beograd
Tel/Fax: +381 11 357 27 34
E-mail: [email protected]
Generalni menadžer
Nikola Mirkovi
Tel: +381 65 344 8428
E-mail: [email protected]
REDAKCIJA
Glavni i odgovorni urednik
Boris Gaji
E-mail: [email protected]
Art direktor
Dragan Stoki
E-mail: [email protected]
Marketing
IndMedia d.o.o.
Štampa
Tekom d.o.o, Cerska 95, Beograd
Distribucija
Famous d.o.o.
Web
www.industrija.rs
Naslovna strana:
ELKO EP, S.R.O www.elkoep.rs
asopis izlazi dvomeseno
Boris Gaji,
glavni i odgovorni urednik
Poštovani!
Preduzee za izdavaštvo i marketing Ind Media d.o.o. jeste
specijalizovani tim:
• za konsalting firmama u oblasti industrije koji raspolaže najveom
bazom klijenata u ovoj oblasti;
• koji osmišljava, organizuje posebne dogaaje i rentira opremu za
potrebe Vaše kompanije;
• iju izdavaku delatnost predvodi asopis Industrija, ve renomirani
i jedini struni magazin za popularizaciju industrije u Srbiji, a
upotpunjuju posebna izdanja strunih naslova;
• koji pruža PR konsalting, u vidu strategija, pozicioniranja Vaše
kompanije na tržištu, u "branding"-u i "rebranding"-u, zatim u oblasti
kriznog PR-a i, naravno, u kvalitetnoj saradnji sa medijima;
• koji organizuje u saradnji sa Vama i u skladu sa Vašim potrebama
za usavršavanjem strunog znanja Vaših zaposlenih, odgovarajue
strune skupove i seminare.
Apsolutnu novinu predstavlja produkcija video prezentacija u vidu video
oglasa, promotivnih spotova, namenskih kompanijskih filmova i njihovo
postavljanje na web strani Vaše kompanije, ali i na našem sajtu.
Obratite nam se na:
Lazara Kujundžia 88, Beograd
Tel/fax: +381 11 357-27-34
E-mail: [email protected]
www.industrija.rs
CIP - Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
62
ISSN 1452 - 3639 = Industrija (Beograd, 2006.)
COBISS.SR-ID 128184844
SVE NA JEDNOM MESTU
MESTO ZA SVE!
sadržaj
sadržaj
REFLEKTOR
Srbija i svet • 6
18
ENERGETIKA
Energetska politika u funkciji privrednog
razvoja Srbije - drugi deo • 8
ELKO EP, s.r.o: Releji iz eške osvajaju srpsko
tržište! • 10
ABB: PST Softstarteri • 12
Predstavljamo: ELNOS BL • 14
Tagor electronic: Relea za svaku situaciju • 15
U FOKUSU
Automobilska industrija u Srbiji
Messer Tehnogas AD: Castolin rešenja
za autoindustriju • 32
Festo u automobilskoj industriji • 34
U fokusu: automobilska industrija
NA IZLASKU IZ KRIZE...?
Iako još mogu proi decenije dok se zemlje Centralne i
Istone Evrope ne približe sadašnjem nivou proizvodnje
u automobilskoj industriji zemalja Zapadne Evrope,
ipak za veinu investitora ostaje kao dominantan razlog
za ulaganje relativno mali rizik sa jakim izgledima u
oblasti rasta potrošnje.
28
AUTOMATIZACIJA
StanTechnologies: Domai strunjaci
svetskog ugleda • 36
EKOLOGIJA
Sistem upravljanja zaštitom
životne sredine - 2. deo • 39
U fokusu: automobilska industrija
DRAGOLJUB LEKIĆ,
GENERALNI DIREKTOR VITRO GROUP
PREDSTAVLJAMO
Serbia Business • 41
METALSKA INDUSTRIJA
Genesis: Postanje i razvoj kvaliteta • 42
Kao i svi ostali, smatramo da e vrlo brzo doi i do tih
elektrinih automobila, i da je to verovatno budunost.
Oekujemo da nam u oktobru dou dva automobila, a ne
znamo ni kako emo ih registrovati...?
73
SIMPROLIT SISTEM® • 45
SPECIJALNO IZDANJE:
GRAEVINSKA INDUSTRIJA • 55
IT Industrija: JP ETV
PREHRAMBENA INDUSTRIJA
Vino Župa: Kako izai iz krize s
minimumom posledica... • 74
NOVO IME U SVETU
DIGITALIZACIJE U SRBIJI
VREMEPLOV
Pria o Vajfertu, Bajloniju i...srpskom pivu • 78
“Ima puno ideja i mogunosti za saradnju sa domaom
industrijom”, istie Vladimir Homan, v.d. direktora JP
«Emisiona tehnika i veze», u autorskom tekstu za Industriju.
PRETPLATITE SE NA VAŠ PRIMERAK ČASOPISA
Da biste obezbedili vaš PRIMERAK ČASOPISA
INDUSTRIJA potrebno je da sledite uputstvo koje
se nalazi na našoj web adresi www.industrija.rs
Napomena: Izdavač zadržava pravo da prihvati samo one formulare u koje su uneti svi traženi podaci.
reflektor
reflektor
Srbija i svet
“Ikea” u Srbiju ulaže
milijardu evra
vedska kompanija “Ikea” e
u Srbiji uložiti milijardu evra u
narednih 7 do 10 godina, najavio je ambasador Švedske u Beogradu
Krister Bringeus. “Ono što znam je da
menadžment “Ikee” planira ne samo
da u Srbiji prodaje robu i da otvori
šoping centar, ve žele i da proizvode
nameštaj”, rekao je Bringeus. Kako je
dodao švedski ambasador, u svakoj
zemlji u kojoj “Ikea” posluje otvaranje
šoping centra je povezano sa pokretanjem proizvodnje.
Š
Siemens-ova fabrika
u Subotici proizvodi
generatore za
vetro - elektrane
Dvadeset IT preduzea iz Vojvodine osnovalo klaster
Novom Sadu je 16. marta zvanino osnovano Poslovno udruženje
“Vojvoanski IKT klaster”, iji cilj
je razvoj informacionih i telekomunikacionih tehnologija na teritoriji AP Vojvodine.
Klaster je osnovalo 20 preduzea iz
IT sektora, a svoje lanstvo najavilo je
još desetak kompanija. Ceo proces, od
inicijative do osnivanja, vodili su Fond za
podršku investicija u Vojvodini (VIP Fond)
i Fakultet tehnikih nauka u Novom Sadu.
Direktor VIP Fonda Branislav Bugarski
je istakao da je ovaj Fond u saradnji sa
Pokrajinskim sekretarijatom za privredu osnovao pet biznis inkubatora u
Vojvodini, što je zajedno sa današnjim osnivanjem klastera samo logian
korak pred osnivanje nauno - tehnološkog parka Vojvodine.
U
Elektrina vozila i standardizovanje punjenja
”Toyota Motor Corporation”, “Nissan Motor Company”, “Mitsubishi Motors
Corporation”, “Fuji Heavy Industries” i “The Tokyo Electric Power Company”,
zvanino su osnovali “CHAdeMO udruženje”. Ovih pet kompanija od sada e biti
njegove lanice uprave. “CHAdeMO udruženje” planira da povea broj instalacija
brzih punjaa širom sveta koji su neophodni za dalju difuziju elektrinih vozila i
standardizovanje punjenja ovih vozila.
Elektrina vozila (ukljuujui elektrina hibridna vozila na utinicu - Plug In Hybrid)
mogu dati vrlo veliki doprinos smanjenju emisija CO2 u sektoru transporta.
Udruženje e promovisati elektrina vozila radei na tehnikim poboljšanjima
brzih punjaa, aktivnostima standardizacije metoda punjenja i meunarodim
rasporostranjivanjem saznanja u vezi sa
instalacijama brzih punjaa.
“CHAdeMO” je skraenica od “CHArge
de MOve”, što bi znailo “punjenje za kretanje”, a i igra rei na japanskom “O cha
demo ikaga desuka”, što znai “Hajdemo
na jedan aj dok traje punjenje”.
Rast industrijske proizvodnje 3,7%
Siemens-ova fabrika u Subotici
proizvodi generatore uz pomo
kojih se dobija „zelena“ elektrina energija u vetro-elektranama.
Ova fabrika, koja je od 1. januara
2010. godine integrisana u Siemens
d.o.o. Beograd, proizvodi generatore
za vetro-elektrane i jedna je od samo
tri u svetu koje proizvode ovu kljunu komponentu za navedene izvore
„zelene“ energije. Specifini proizvodni program, orijentisan na obnovljive
izvore energije koji predstavljaju rastuu granu energetike u svetu, doprineo
je tome da fabrika u Subotici tokom
2009. godine zauzme mesto meu
prvih pet izvoznika iz Srbije.
Iz vor:
www.ekapija.com
S
6
in d ust rija 25 / ma r t 2010.
ndustrijska proizvodnja u Srbiji u januaru ove godine bila je 3,7% vea nego u
istom mesecu 2009, saopštio je Republiki zavod za statistiku Srbije. U poreenju sa prosekom iz 2009. godine industrijska proizvodnja u Srbiji u januaru
2010. bila je meutim manja 12,5%. Posmatrano po sektorima, rast je zabeležen
kod vaenje rude i kamena, od 15,9%, i u preraivakoj industriji, od 8,1%, dok
je pad registrovan u proizvodnji i distribuciji struje, gasa i vode, od 8,6%. Gledano
prema namenskim grupama, rast na godišnjem nivou registrovan je u proizvodnji
intermedijarnih proizvoda osim energije, od 31,7%, i kapitalnih proizvoda, od 1,1%.
Istovremeno je pad ubeležen u proizvodnji energije, od 6,3%, trajnih proizvoda
za široku potrošnju, od 3,9%, i netrajnih proizvoda za široku potrošnju, od 0,1%,
navodi se u saopštenju Zavoda. Obim industrijske proizvodnje u januaru 2010. u
odnosu na januar 2009. porastao je kod 14 oblasti koje u strukturi industrijske
proizvodnje uestvuju sa gotovo 63%.
Januarskom rastu industrijske proizvodnje najviše su doprineli proizvodnja osnovnih metala, motornih vozila, hemijskih proizvoda. Ukljuujui industrijsku proizvodnju malih preduzea koja se prati na uzorku, industrijska proizvodnja je u januaru
2010. u poreenju sa prosekom 2009. bila 13,5% manja kod ukupne industrijske
proizvodnje a 21,9% manja kod preraivake.
I
reflektor
Srbija i svet
B2B skup Rusija–Evropa
ompanija “SAP West Balkans” je prvi put korisnicima u Srbiji predstavila rešenja i alatke iz segmenta biznis inteligencije na konferenciji
“SAP BusinessObjects” održanoj u Beogradu sredinom marta. “Re
je o rešenjima i alatima koji pomažu korisnicima da poveaju produktivnost, efikasnost i smanje troškove i rizik”, rekao je Bernard Knapik, direktor “SAP BusinessObjects” u SAP-u za Centralnu i Istonu Evropu. On je
dodao da je prednost tih rešenja što osim SAP-a mogu da koriste sve vrste
podataka, aplikacija i platformi, a kao dodatnu prednost je naveo brzu i
laku implementacijau SAP softvera. Ta rešenja mogu se primeniti u jednom
segmentu poslovanja kompanije a da je najbolje da se uvedu u celu kompaniju, kao i da su pozitivni rezultati vidljivi u veoma kratkom roku. “SAP
BusinessObjects” rešenje omoguava donosiocima odluka u kompanijama
da “jednim klikom” dobiju precizne podatke o kompletnom poslovanju.
druženje
preduzetnika
Moskve u saradnji sa
SIEPA i 52 institucije za
podršku biznisa iz 27 zemalja,
organizuju Meunarodni forum
poslovnog partnerstva “Rusija–
Evropa: saradnja bez granica”,
koji e biti održan 7. i 8. juna
2010. godine u Moskvi, saopštila je SIEPA. Forum se održava drugi put i fokusiran je na
mala i srednja preduzea, ali je
otvoren i za velika preduzea.
Ovogodišnji Forum e biti posveen pregovorima izmeu ruskih i
evropskih preduzea, ukljuujui
mala i srednja preduzea, a koja
se bave proizvodnjom, istraživanjima, razvojem i uslugama.
K
ve nove fabrike za proizvodnju mesa i
sladoleda poee sa radom u narednih
mesec dana u Gornjem Milanovcu,
najavio je u izjavi za emg.rs vlasnik kompanije
“Swisslion Takovo” Rodoljub Draškovi. “U
novim fabrikama e raditi preko 1.000 radnika, a ukupna investicija iznosi oko 2 miliona
evra”, rekao je Draškovi. Na pitanje da li
je taj novac bilo mogue uložiti u oporavak
fabrike mesa “Mitros” iz Sremske Mitrovice,
koja je takoe u njegovom vlasništvu, umesto
u potpuno nove fabrike, Draškovi je rekao da
ne želi da finansira gubitaše.
D
U
www.ekapija.com
Swisslion Takovo otvara dve nove fabrike
Iz vor:
Jednim klikom do svih podataka o poslovanju
U RUDARSTVU, VREDNOST
JE ODMAH ISPOD POVRŠINE
Oprema i delovi koji se habaju izraeni od Hardox ploe otporne
na habanje Vaša su garancija da e izdržati udare i ekstremnu
abraziju. To vodi do maksimalnog životnog veka, manje rizika za
prekide eksploatacije i poveanje produktivnosti.
Hardox 500 i 550 su specijalno razvijeni za rudarstvo, nudei
extremnu udarnu žilavost i tvrdou.
Hardox 500 i 550 produžavaju životni rok vaše opreme i nude
vam odlinu ekonomiku održavanja. Odupiru se habanju bilo
kakvog kamena, peska ili šljunka i mogu se upotrebiti kao
zaštita u drobilicama,trakama,presipnim mestima, damperima
i kašikama.
Za postizanje rezultata ispod površine, uverite se da se pod
površinom vaše ploe otporne na abraziju stvarno nalazi Hardox.
Još jedan uspešan dan
www.hardox.com
SSAB Swedish Steel d.o.o.
Bulevar Kralja Aleksandra 518-V
11050 Belgrade
Phone: +381 11 3049 045
Fax: +381 11 3049 046
Magacin :+381 22 391 411
[email protected]
industrija 24 / januar 2010.
7
energetika
energetika
Re strunjaka
ENERGETSKA POLITIKA U FUNKCIJI
PRIVREDNOG RAZVOJA SRBIJE
DRUGI DEO
Tekst: Silvana Ilić, Marija Stevanović
Posle demokratskih promena u Srbiji sprovode se opsežne i složene društveno-ekonomske promene u svim segmenatima javnog i privrednog života u Srbiji. Reforme su
zapoete i u okviru energetske privrede Srbije, od energetskih proizvodnih sektora do
sektora potrošnje energije. Sadržaj ovih promena u Srbiji, slino kao i u nekim zemljama
Centralne i Istone Evrope, danas punopravnim lanicama EU, podrazumeva optimalnu
reformu energetskog sektora.
U
skladu sa društvenoekonomskim reformama u Srbiji, i pozitivnih
efekata reforme energetskog sektora Srbije,
oekuje se stvaranje povoljnog ambijenta za doslednu realizaciju navedenih Prioriteta, ukljuujui i dva
dodatna Prioriteta:
Vanredni - opcioni prioritet, u okviru kojeg su obrazložene Mere za
urgentnu gradnju novog, energetskog
izvora sa gasno-parnim ciklusom, za
spregnutu proizvodnju elektrine i
toplotne energije, kako bi i energetski
sektor podržao scenario intenziviranja proizvodnih/uslužnih aktivnosti i rasata standarda graana, i
tako stvorili preduslovi za dostizanje
8
industrija 25 / mart 2010.
Prosperitetnog ekonomskog razvoja
zemlje i našeg pridruživanja EU.
Za ovakav scenario ekonomskog
razvoja, predvieni su Prioriteti kapitalnih ulaganja, u objekte za proizvodnju elektrine i toplotne energije (delimino kao novih/zamenskih
izvora), zatim ulaganja u sektore
gasa, nafte i uglja (novi transportni
pravci i izvori snabdevanja), u razvoj
mreže za distribuciju i poveanje
broja indivualnih potrošaa gasa i
izgradnju podzemnog skladišta gasa.
U okviru ovog Prioriteta, predviena
su ulaganja i u izgradnju manjeg broja
gradskih toplana (srednje snage) na
gradski otpad, odnosno toplana u
gradovima, koji gravitiraju rudnicima
uglja sa podzemnom eksploatacijom,
ukljuujui i ulaganja u nove termoelektrane na bazi kosovsko-metohijskog lignita.
U tako stvorenim uslovima ekonomskog prosperiteta, osim sopstvenog
ulaganja, domaih finansijski ojaanih energetskih subjekata, oekuju
se i privatna i strana i mešovita ulaganja u navedene objekte.
Literatura
Strategija razvoja energetike Republike Srbije
do 2015.godine
Ekonomist magazin, 5. januar 2009
http://www.bem.co.yu/media/industrija/
industrija11/u_fokusu11.html
Dr Silvana Ili je docent na Fakultetu za menadžment u Zajearu, Megatrend univerzitet Beograd,
a Marija Stevanovi je diplomirani tehnolog
energetika
Elektro-instalacije: ELKO EP, s.r.o
Releji iz Češke osvajaju
srpsko tržište!
Kompanija ELKO EP, s.r.o. je prava eška kompanija koja se ponosi sa 15 godina tradicije i
dinaminim rastom. Od samog poetka, kompanija se specijalizovala u proizvodnji i razvoju modularnih elektronskih ureaja. «Danas kupcima nudimo širok portfolio od preko 400
proizvoda, ukljuujui moderna rešenja kunih i industrijskih aplikacija. Kompanija trenutno
ima 200 zaposlenih i izvozi svoje proizvode
u preko 50 zemalja», kaže u razgovoru za
Industriju Martin Žiak, direktor izvoza kompanije ELKO EP, s.r.o.
ekako je postalo uobiajeno kao prvo pitanje u susretu sa još jednom stranom kompanijom koja dolazi u Srbiju «Zašto ste se odluili za poslovanje u Srbiji?». Naš sagovornik,
Martin Žiak, direktor izvoza kompanije ELKO
EP, s.r.o. u svom odgovoru odmah spremno kaže da interesovanje njegove kompanije za tržište Balkana, ukljuujui
i Srbiju, nije novost.
N
cenama, ali pre svega naše poslovanje odlikuje lini pristup
svakom kupcu, ime se razlikujemo od naših konkurenata.
Mi ne posmatramo partnerstvo kao jednokratno, naš cilj je
da transformišemo profesionalni odnos u lini. Kod srpskih
partnera smo pronašli baš ovakav nain razmišljanja što
nam je vrlo znaajno.
Martin Žiak: Prošle godine smo samostalno uestvovali na
Sajmu Tehnike u Beogradu i uvidevši veliki interes za naše
proizvode u Srbiji, odluili smo se za aktivniju proizvoznu
politiku na ovom prostoru, pa tako, naši potencijalni klijenti
mogu da nas posete i ove godine na Sajmu Tehnike.
Industrija: Koje su najvee prednosti koje vidite na ovim
tržištima?
Žiak: Kod eških privrednika i dalje postoji neki vid nepoverenja u poslovanju na srpskom tržištu. To potie od nedostatka informacija o ovom tržištu i mentalitetu naroda na
ovim prostorima. Uprkos globalnoj recesiji, koja je takoe
zahvatila i Srbiju, verujemo da e se sa njenim slabljenjem
poveati i interesovanje za ovo tržište.
Mi vidimo mnoge prednosti na tržištu Srbije: dobro obrazovanu populaciju, poziciju u središtu Balkana, blizina tržištu
Evropske Unije, proevropsko orijentisanu vladu i predsednika države, koji se pored ostalog obavezao da e u narednih
šest godina da ukine carine za sve industrijske proizvode
iz EU. Ovi aspekti ukazuju na to da Srbija može oekivati
dinamian privredni razvoj nakon izlaska iz recesije.
Industrija: Šta možete ponuditi srpskim kompanijama?
Žiak: Potencijalnim partnerima možemo ponuditi široku
paletu od preko 400 proizvoda najvišeg kvaliteta, koji su
proizvedeni u Republici eškoj, sa veoma konkurentnim
10
in d ust rija 25 / ma r t 2010.
MARTIN ŽIAK, DIREKTOR IZVOZA KOMPANIJE ELKO EP, S.R.O.
Industrija: Koju vrstu poizvoda vaša kompanija može
ponuditi kupcima?
Žiak: Naš cilj je da obezbedimo kupcu potpun asortiman
modularnih ureaja, kako bi mogao kupiti sve na jednom
energetika
mestu. U našoj ponudi se nalaze proizvodi kako za kunu,
tako i za industrijsku primenu, kao što su vremenski releji,
vremenski prekidai, stepenišni automati, dimeri, fotoreleji
(none sklopke), memorijski releji, releji snage, pomoni
releji, ureaji napajanja, moduli upravljanja i signalizacije,
«INELS» je dizajniran da zadovolji manje elektrine instalacije, kao i da kontroliše i upravlja velikim instalacijama koje
ukljuuju automatizaciju i kompleksnost. «INELS» se može
koristiti za stambene kue, zgrade, administrativne objekte, trgovine, velike zgrade, kao i za industrijske komplekse.
Najvea prednost za kupce su komfor, ušteda energija,
laka instalacija, fleksibilnost promena i ekstenzija, lep dizajn i sigurnost. «RF control Oasis» nudi bežinu kontrolu elektrinih aparata i ureaja. Možete upravljati ukljuivanjem ili
iskljuivanjem bilo kog elekrtinog ureaja, prigušivanjem
svetala, kontrolom podizanja ili spuštanja spoljnih i unutrašnjih roletni, kontrolom ulazne kapije i garažnih vrata, i
sve to na udaljenosti do 200 metara.
«RF control» je takoe bežini bezbednosni sistem koji e
štititi vašu kuu od krae i štete prouzrokovane vatrom,
gasom, poplavom i od slinih nezgoda. Ovaj sistem je
programiran tako da svako može njime upravljati na vrlo
jednostavan nain.
MODULARNI
ELEKTRONSKI UREĐAJI
releji za nadzor napona, strujni releji, releji nivoa, termostati, kao i «GSM gateway». Takoe nudimo više sofisticiranih rešenja poput sistema „pametna kua“ pod nazivom
«INELS» i bežini sistem «RF control».
RF KONTROLA
BEŽIČNIH SISTEMA
Industrija: Gde se potencijalni partneri i kupci mogu lino
sa Vama upoznati ili dobiti više informacija o vašoj kompaniji i proizvodima?
SISTEM INTELIGENTNIH
ELEKTRO - INSTALACIJA
Industrija: Da li nam možete rei nešto više o sistemima
«INELS» i «RF control Oasis»?
Žiak: Sistem inteligentnih elektrinih instalacija «INELS» je
sistem koji kontroliše postupke vaše kue poev od grejanja i klimatizacije, kontrole svetala, roletni i drugih ureaja,
do bezbednosti vaše kue i zaštite vaše imovine. «INELS»
sistem ponaša se zaista ekonomino, jer je sa njim mogue
uštedeti i do 30% energije, što svakako nije zanemarljivo.
Žiak: Nakon prošlogodišnjeg uspešnog ueša na Sajmu
Tehnike u Beogradu, odluili smo da predstavimo naše proizvode i ove godine na istoj manifestaciji, što je ujedno i poziv
da nas posetite na našem štandu u Hali 3 Beogradskog
sajma. Za detaljne informacije o kompaniji i proizvodima, posetite našu
srpsku web prezentaELKO EP, s.r.o.
ciju www.elkoep.rs.
Palackého 493
Tu ete nai kontakt i
769 01 Holešov-Všetuly
The Czech Republic
našeg partnera u Srbiji
Tel.: +420 573 514 223
ili možete kontaktiraFax: +420 573 514 227
ti diretkno sa našom
E-mail: [email protected]
kompanijom. Unapred
Web: www.elkoep.rs
se radujemo partneWeb: www. elkoep.com
rima iz Srbije i drugih
Web: www.inels.com
balkanskih zemalja!
industrija 25 / mart 2010.
11
energetika
ABB
PST SOFTSTARTERI
TEHNOLOŠKI KORAK NAPRED!
Od trenutka kada su se pojavili prvi elektrini motori, inženjeri su tragali za rešenjem kako
da izbegnu elektrine i mehanike probleme koji nastaju usled direktnog startovanja motora ili startovanja pomou kombinacije “zvezda-trougao”. ABB je zapoeo svoju proizvodnju
softstartera još poetkom 1980. godine. Vredno iskustvo koje je sticano od osamdesetih
godina prošlog veka, sadržano je u konstrukciji sadašnjeg proizvodnog programa. Sa svojom najnovijom serijom PST softstartera, ABB je napravio znaajan iskorak u tehnologiji.
sklaivanjem savremene energetske elektronike
sa integrisanim kolima i softverom, novi PST
softstarter, osim nekoliko novih konstrukcijskih
karakteristika, nudi superiornu elektronsku kontrolu struje i napona tokom starta samog motora.
AC motori, pokretaka snaga industrije, koji se koriste za
pokretanje ventilatora, drobilica, pumpi, transportnih traka i
dr, svakodnevno nepotrebno izazivaju neželjene pikove optereenja u proizvodnim fabrikama širom sveta. Ovakvi grubi
startovi izazivaju smetnje na nekoliko naina. Neki od njih su:
• Elektrini problemi - usled naponskih i strujnih prelaznih
pojava proisteklih iz direktnog startovanja ili pomou kom-
U
12
industrija 25 / mart 2010.
binacije „zvezda-trougao”. Takve prelazne pojave mogu da
preopterete mrežu ili izazovu neželjene varijacije napona
koje bi smetale ostalim ureajima prikljuenim na mrežu
• Mehaniki problemi - kojima se ceo pogonski mehanizam,
od motora do pokretanog objekta, izlaže velikim stresovima
• Operativni problemi - poput naglih poveanja pritisaka u cevovodima, ošteenja proizvoda na transportnim trakama ili neprijatnih vožnji eskalatorima
Treba, takoe, imati u vidu i finansijske posledice koje
su znaajne: svaki tehniki problem i zastoj znai gubitak novca, kako zbog popravki tako i zbog smanjenja ili
potpunog zaustavljanja proizvodnje.
Jednostavno rešenje za ove probleme
je instalacija ABB-ovih softstartera tipa
PSR, PSS ili PST, koji imaju tri razliita
opsega od 3A do 1810A, sve u zavisnosti od potrebe korisnika. Sa ABB-ovim
softstarterima mogue je glatko pokrenuti i zaustaviti motor, svodei mehanike i elektrine stresove na minimum.
Kompaktna serija PSR - za struje od
3A do 45A!
Fleksibilna serija PSS - za struje od
18A do 300A!
Napredna serija PSR - za struje od 30A
do 1050A!
PSR3 ...105
PSS18/30 ...300/515
PST30 ... PSTB1050
–
–
–
–
–
–
–
–
–
–
–
–
–
t
t
t
–
–
–
–
–
–
–
–
–
–
–
–
–
–
t
t
–
t
–
–
t
t
t
t
t
t
t
t
t
t
t
t
t
t
t
t
t
t
t Standardno u ponudi
O Opciono
– Nije u ponudi
Mogućnost Field bus komunikacije
Merenje vremena
Programabilne funkcije monitoringa kvarova
Programabilne funkcije signala upozorenja
PTC ulaz za zaštitu motora
Zaštita od visokih vrednosti struja
Zaštita od disbalansa i obrnutog redosleda faza
Zaštita od ukočenog rotora
Zaštita tiristora od pregrevanja
Zaštita motora od pregrevanja
Panel sa 4 tastera (dostupan i eksterni panel)
Eksterni panel
Limitiranje struje
Direktna veza i „veza u trougao” sa motorom
LED indikatori
Ugraden "by-pass" kontaktor (na PSTB)
Definisanje nagiba „rampe” pri zaletanju i zaustavljanju
Kontrola momenta
Analogni izlazi
PST(B) Softstarter obezbeuje
napredne funkcije, ukljuujui
integrisane zaštite motora i
samog softstartera, programibilne signalne releje, eksibilne
sisteme za komunikaciju i LCD
displej. Uz veliine od 370A do
1050A, isporuuje se i kontaktor za premošenje, kao
standardni deo opreme.
Napredne zaštite: integrisana
zaštita od preoptereenja motora, relej monitor faza, zaštita
od velikih struja i PTC zaštita.
Za softstarter, napredna zaštita
tiristora.
Fleksibilni bus sistemi komunikacije: korišenjem ABB
dodatnog elementa Field Bus
Plug (FBP) u svakom trenutku
možete odluiti koji bus sistem
da izaberete za komunikaciju.
LCD diplej: na 14 jezika, poseduje sistem menija slian kao
na vašem mobilnom telefonu,
sa preprogramiranim aplikacijama. Ne može biti jednostavniji
za setovanje i korišenje.
Programabilni signalni releji:
daju vam nekoliko mogunosti
za signalizaciju upozorenja,
greški i ostalih dogaaja.
Kontrola momenta: omoguava
vam startovanje i zaustavljanje
motora sa potpuno linearnim ubrzanjem, mnogo preciznije nego
kada se koristi naponska rampa.
ABB d.o.o.
Kumodraška 235, 11000 Beograd
Tel. 011/3094 300, www.abb.rs
industrija 25 / mart 2010.
13
predstavljamo
predstavljamo
ELNOS BL
Blagoja Marjanovia Moše 6
Novi Beograd 11070
Tel.: + 381 11 301 6171
www.elnosbl.com
14
in d ust rija 25 / ma r t 2010.
predstavljamo
Tagor electronic d.o.o.
RELEA ZA SVAKU APLIKACIJU
anasonic Electric Works je najbolji izbor za
kvalitetne elektronske i elektromehanike
komponente, kao i za rešenja u automatici i
industrijskim aplikacijama. Predstavljamo program elektromehanikih, solid state i fotoMOS
relea za koje je Panasonic svetski lider na tržištu.
P
i robusne, kompaktne industrijske modele. U ponudi se
nalaze signalna relea male snage, kao i modeli za velike
struje, ak i do 300A (EV serija automotive relea). Mogunosti montaže pokrivaju sve standardne varijante, od montaže vijcima do klasine PCB ili SMD tehnologije, što ih
ini pogodnim za primenu u velikom broju aplikacija.
Danas praktino ne postoji oblast ljudske delatnosti u kojoj se ne primenjuju savremena relea – telekomunikacije,
sistemi za merenje i kontrolu, industrija, sistemi tehnike
zaštite... Panasonic Electric Works može odgovoriti kako
jednostavnim tako i najkompleksnijim zahtevima izborom
iz široke palete sosticiranih, a pri tome ekonominih modela relea i ponuditi prikladno rešenje za svaku namenu.
Panasonic nastavlja da unapreuje program relea u skladu sa svetskim trendovima minijaturizacije i smanjenja potrošnje. Tako danas nudi relea i do 40% manjih dimenzija
od dosadašnjih, pri emu je prekidaki kapacitet uvean
(CN-H serija) i signalna relea kod kojih je potrošnja smanjena gotovo za 30%. Za visokonaponske aplikacije “slim”
APE relea su unapreena u APF seriju sa još veom pouzdanošu i životnim vekom.
Sa preko 30 godina iskustva u usavršavanju prekidakih
tehnologija, Panasonic danas nudi veliki izbor elektromehanikih, solid state i fotoMOS relea. Proizvodni program
obuhvata ultra minijaturna SMD poluprovodnika relea ali
Ukoliko Vaš proizvod zahteva dug vek trajanja, stabilan rad,
male dimenzije, veliku brzinu prekidanja, onda su svi Vaši
zahtevi objedinjeni u karakteristikama Panasonic relea.
grupa
signalna relea
relea snage
relea za auto industriju
vrsta
elektromehanički
CQ, GN, TQ, TX/TX,
TX-TH/TX-TH, DS2Y
min 10μ; max 1, 2, 7.5
110/125, 220/125,
220/220, 220/250
2c
elektromehanički
DE, DSP, JQ, JW,
LD, LFG, LZ, PF
5, 6, 8, 10, 16, 22
110/250, 220/400, 230/400,
230/440, 250/400, 300/400
1a, 1a1b, 1c, 2a, 2c
elektromehanički
20NO/10NC, 35NO/20NC
grupa
VF relea
PhotoMOSTM relea
Solid State relea
vrsta
elektromehanički
fotoMOS
Solid State
RJ, RS
AQY, AQV
APT1, AQ
DC: 0.3, 0.5
0.08, 0.12, 0.13, 0.2
0.05-0.1, 0.3-1.2, 1-10, 10-40
30/-
40, 250, 350, 400
-/600, -/264, 200/250
1c, 2c
1a, 1b, 2a, 2b
1a
popularni tipovi
struja prekidanja (A)
napon prekidanja DC/AC (V)
konekcija
popularni tipovi
struja prekidanja (A)
napon prekidanja DC/AC (V)
konekcija
PANASONIC ELECTRIC WORKS
www.panasonic-electric-works.com
CM, CNH, CP, CT, JJM, CJ
16/1a, 1c
Distributer za Srbiju::
Tagor Electronic d.o.o.
Detaljnije o ovoj i ostaloj ponudi na adresi:
www.tagor.rs
Tel/Fax: 018/ 575 545, 217 125
E-mail: [email protected]
industrija 25 / mart 2010.
15
u fokusu
u
fokusu
Automobilska industrija
NA IZLASKU IZ KRIZE...?
Strunjaci «Business Monitoring International»-a iz Londona su nam specijalno za temu
ovog broja Industrije dostavili svoju analizu stanja u automobilskoj industriji u svetu i
posebno u našem regionu, kao i u Srbiji. U toj analizi posmatran je ambijent za poslovanje
ove grane industrije i njenog tržišta, zatim atraktivnost tržišta ove grane industrije za investitore u odnosu na ostale grane industrije u regionu. Ovo jedinstveno ocenjivanje uzima
u obzir veliinu tržišta, broj vozila u vlasništvu i konkurentnost okruženja. Njihova analiza
takoe obuhvata budue izglede za rast ove grane industrije, zakonske uslove, mogue
prepreke za ulazak i druge relevantne aspekte ekonomskog i politikog okruženja.
J
edna od glavnih atrakcija za investitore je jeftina ali veoma kvalifikovana radna snaga u regionu Centralne i Istone
Evrope, emu treba dodati, u nekim sluajevima, i izglede za lanstvo u EU. Iako još mogu proi decenije dok
se zemlje Centralne i Istone Evrope ne približe sadašnjem nivou proizvodnje u automobilskoj industriji zemalja
Zapadne Evrope, ipak za veinu investitora ostaje kao dominantan razlog za ulaganje relativno mali rizik sa jakim
izgledima u oblasti rasta potrošnje. Lokalna tržišta verovatno e ostati pod monopolom od strane domaih proizvoaa, naravno, tamo gde takvi postoje. eška podružnica Folksvagena, Škoda Auto, na primer, ima jak uticaj i kontrolu nad
tržištem eške i Slovake. Isto važi i za Reno u Sloveniji i njegovu ispostavu u Rumuniji, Daiju, za Fiata u Poljskoj i Suzuki
Motor u Maarskoj. Iako je niži nivo plata napravio ove zemlje privlanim za investitore, u isto vreme niske plate potrošaa
opredeljuju ih ka kupovini jeftinijih ili polovnih automobila. Proširenje bankarskih kredita je
deo rešenja za neke od ovih problema, uz osmišljavanje novih naina finansiranja
potrošaa za ovu vrstu tržišta i odobravanje nižih kamatnih stopa. Ovo je
od pomoi u akciji smanjenja prosene starosti vozila koja je inae
visoka u mnogim zemljama centralne i istone Evrope. Glavni
faktor rizika ogleda se u veim kamatnim stopama,
koja bi mogle biti primenjene kako bi se ostvarila
tražena stopa inflacije radi ulaska u evro
zonu. Na podruju svih zemljama kandidata za ulazak EU koje imaju jasan
cilj da se pridruže evro zoni što
je pre mogue, ove stope
kreditiranja e smanjiti
tražnju i dovesti do
stagnacije tržišta.
18
industrija 25 / mart 2010.
u fokusu
Prema rezultatima pregleda jaine
automobilskih tržišta, koji su nedavno
napravili strunjaci BMI, Nemaka
vodi. Ovo mesto Nemaka je preuzela
od Rusije koja je nakon samo
jednog zauzimanja liderske pozicije,
sada pala na tree mesto, zbog
posustajanja njenog auto tržišta.
S obzirom na to da je re o zrelom
tržištu na kome se nalaze armisane
marke, nema puno prostora za
ulazak novih „igraa” na nemako
tržište. U pogledu rizika za realizaciju
povraaja, ovo tržište obeava da
e biti bez rizika u velikoj meri, zbog
toga što ima uslove neophodne za
investicije, kao i prilino stabilno
tržište. Nepromenjenost rezultata
na auto tržištu Nemake posmatra
se kao znaajan napredak u
pogledu
rezultata
kontrolisanja
rizika ekonomskom i politikom
smislu. Ovo je imalo za posledicu
poveanje ukupnog rejtinga auto
tržišta
u
poslednjem
kvartalu
2009. za 2,7 poena, što je tipino
za prirodu razvijenog tržišta koje
je uspelo da ostane relativno jae
od veine drugih tržišta u regionu.
Velika Britanija zauzima po ovom
rejtingu drugo mesto sa rezultatom
68,9 poena, na koje je došlo sa
pozicije na kojoj je imalo 64,6 poena u
pregledu za prethodni kvartal. Uprkos
svojoj relativno maloj geografskoj
površini, ovo tržište se pozicioniralo
kao proizvodni centar Zapadne
Evrope. Tržište je ostalo omiljen
izbor za proizvoae automobila
zbog njegove konkurentske prednosti
u pogledu proizvodnje. Strunjaci
BMI uvereni su da tržište Velike
Britanije ima potencijal za poveanje
Ocena stanja uslova poslovanja za Zapadnu, Centralnu i Istonu Evropu
Granice mogueg
Rizici za ostvarenje
povraaja
povraaja
Rejting
Tržište
Struktura
Rizik
Rizik
Rizici
Rejting u
Limiti
automobilskog
automobila zemlje
tržišta zemlje uopšte
regionu
tržišta
Nemaka
66.7
70.9
68.2 75.0 75.8 75.4
70.3
1
Velika
55.0
86.2
65.9 70.0 82.1 76.0
68.9
2
Britanija
Rusija
83.3
54.5
73.2 62.5 53.5 58.0
68.7
3
Italija
65
61.1
63.6 67.5 60.4 63.9
63.7
4
Turska
68.3
45.4
60.3 90.0 41.9 65.9
62.0
5
Poljska
61.7
58.6
60.6 75.0 53.7 64.3
61.7
6
Španija
56.7
59.2
57.5 67.5 66.2 66.8
60.3
7
eška
53.3
68.9
58.8 55.0 61.4 58.2
58.6
8
Republika
Francuska
56.7
44.3
52.3 72.5 63.5 68.0
57.0
9
Ukrajina
55
44.7
51.4 40.0 39.9 40.0
48.0
10
Srbija
40
49.1
43.2
70
43.1 56.5
47.2
11
Maarska
38.3
58.3
45.3 45.0 56.0 50.5
46.9
12
Slovenija
31.7
50.9
38.4 65.0 67.1 66.0
46.7
13
Rumunija
41.7
45.0
42.8 55.0 49.6 52.3
45.7
14
Slovaka
45
26.8
38.6 60.0 57.4 58.7
44.6
15
Estonija
18.3
50.1
29.4 85.0 65.5 75.2
43.2
16
Litvanija
26.7
53.0
35.9 50.0 67.9 59.0
42.8
17
Bugarska
35.0
29.6
33.1 70.0 53.1 61.5
41.7
18
Hrvatska
25.0
45.6
32.2 55.0 53.8 54.4
38.9
19
Latvija
20
48.5
30.0 45.0 61.3 53.2
36.9
20
Objašnjenje:
Rezultati od 100, gde je 100 najvea vrednost. Rejting Poslovnog okruženja je osnovni.
Sastoji se od dva pod-rejtinga, „Granice potencijalnog povraaja” i „Rizici za ostvarenje
povraaja”, sa odnosom 70% prema 30%. Rejting „Limiti” sastoji se od „Tržišta automobila”
i „Strukture zemlje”, koji imaju odgovarajui odnos od 65% prema 35% i zasnovani su na
stopi rasta industrije i veliine dinamike („tržišta”) i šireg ekonomskog i socio-demografskog
okruženja („Zemlja”). Rejting “Rizici” se sastoji od „Rizika tržišta” i „Rizika zemlje”, gde
svaki ima 50% ueša i zasnovan je na subjektivnoj proceni stanja industrije u zakonskom i
delu koji se odnosi na njenu konkurentnost („Tržište”) kao i proceni šire izloženosti „Rizicima
zemlje” („Zemlja”), koji se zasniva na sopstvenom BMI „Rejtingu Rizika Zemlje”. Struktura
rejtinga obuhvata 14 industrija za koje BMI primenjuje metodologiju „Ocenjivanja Poslovnog
Okruženja” i napravljen je da omogui klijentima da razmotre svaku procenu pojedinano ili
kao celinu, izbor koji zavisi od njihove industrijske prisutnosti u svakoj državi.
Izvor: BMI
industrija 25 / mart 2010.
19
9
u fokusu
u
fokusu
Automobilska industrija
REFLEKTOR PLUS
REFLEKTOR PLUS REFLEKTOR
20
GM poslao Hamer u istoriju
Ameriki proizvoa automobila “Dženeral motors” odluio je da prestane da proizvodi brend Hamer nakon što nije uspeo da ga proda jednoj kineskoj kompaniji.
GM je u oktobru prošle godine saopštio da planira da potpiše ugovor o prodaji
Hamera kineskoj kompaniji Seuan Tengdžong. Ovim ugovorom kineska kompanija je trebalo da stekne 80% udela u brendu, zaštitnom znaku i trgovakom imenu
Hamer, kao i intelektualna prava neophodna za proizvodnju tog terenskog vozila.
Ipak, kineska kompanija je saopštila je da se povlai iz posla kupovine Hamera
od jer nije dobila odobrenje kineskih vlasti. Otpor kineskih regulatora, koji žele
da prikoe ulaganja u brzo rastuu automobilsku industriju zemlje, stvorio je teškoe od samog poetka. Tengdžong u saopštenju navodi da je “razoaran što
ne može da iskoristi mogunost da pravi privlane, zelenije Hamere za kinesko i
druga tržišta.” Potpredsednik GM-a Džon Smit kaže da je razoaran zbog toga što
nee biti sklopljen ugovor, ne navodei detalje. On je rekao da e GM saraivati
sa zaposlenima i distrubuterima Hamera kako bi na “odgovoran nain” prekinuli
proces proizvodnje i distribucije.
Gubitak Renoa - 3,1 milijarda evra
Kompanija Reno, drugi po veliini francuski proizvoa automobila, objavila je prvi
gubitak u poslednjih 13 godina u iznosu od 3,1 milijardu evra. Ovaj proizvoa
automobila je naveo da rezultati pokazuju “pozitivan uticaj” vladinih mera podsticanja potražnje za automobilima u drugoj polovini 2009. godine, uz procenu da e
potražnja za automobila u Evropi u 2010. pasti za deset procenata, zbog ukidanja
vladinih subvencija u veem broju zapadnih zemalja. Prihod kompanije lane je smanjen za 11%, na 33,7 milijardi evra, dok je prot u 2008. bio 571 milion evra.
Reno je objavio da je njegova prodaja smanjena 3,1%, zahvaljujui stimulativnim
merama poveanja tražnje koje su pomogle da se ublaži pad prodaje od 17%, zabeležen u prvoj polovini prošle godine. Prošle godine je 25-procentni paket akcija
ruskog Avtovaza doneo francuskom Renou gubitak od 370 miliona evra, ali ako se
rauna i minus od 117 miliona evra iz 2008. godine, ukupni gubici Renoa od kupovine akcija ruskog proizvoaa dostigli su do sada 487 miliona evra. Poetkom
2008. godine Francuzi su kupili 25% akcija ruskog automobilskog giganta plativši
oko 660 miliona evra po tada važeem kursu. U vreme globalne nansijske krize
tržišna vrednost Avtovaza je, meutim, smanjena za više od etiri puta i sada iznosi
oko 460 miliona evra. Reno je u novembru 2009. pristao da u kapital ruskog proizvoaa uloži imovinu u vidu opreme i tehnologije za proizvodnju pet novih modela
na platformi “reno logana”, vrednu 240 miliona evra.
industrija 25 / mart 2010.
kapaciteta posmatrano u dužem
periodu, i izdvajaju da je ono može
da apsorbuje nove investicije uz
veoma nizak nivo rizika.
Rusija je, dakle, prema ovim
analizama, pala na tree mesto,
izgubivši 0,8 poena, uglavnom
zbog posledica uticaja svetske
ekonomske krize na ovo inae
osetljivo tržište. Ipak, zemlja je
zauzela prvo mesto u delu koji
pokazuje Limite za potencijalne
povraaje, zbog veliine svog
tržišta. Rusija ima koristi od veliine
svog tržišta, tržišne nezasienosti i
dobro pozicionirane i integrisane
industrije. Ipak, ovo tržište pati
od znaajnih trgovinskih barijera i
tržišne dominacije domaih marki.
No, situacija se brzo menja, usled
postojanja mogunosti lanstva
u STO i veeg priliva investicija iz
inostranstva. Kako rusko tržište
zauzima oko polovine ukupne
prodaje u regionu Centralne i Istone
Evrope, na njemu i dalje dominiraju
vozila proizvedena u Rusiji, dok
veinu uvoza ine «polovnjaci». Iako
novi ruski automobili koštaju svega
petinu od cene jednog stranog
modela, ukljuujui tu i one domae
modele koji su napravljeni od
strane inostranih rmi, kao što je
GM, rastue bogatstvo opredeljuje
mnoge potrošae da umesto
AvtoVAZ-a i drugih domaih marki
kupe neki od stranih automobila.
Ovakva situacija je nagnala domae
proizvoae da sanira svoju poziciju
sa novim tipovima ija proizvodnja
se oekuje u narednih nekoliko
godina.
Italija sledi Rusiju sa relativno zrelim
tržištem i dobro uspostavljenim
proizvodnim markama. Meutim,
ona gubi poene u pogledu rejtinga
Strukture Zemlje i Rizika povraaja
investicija. Bez obzira na to, Vlada
podržava svoju industriju, koja
poboljšava poziciju u sagledavanju
ukupnih rezultata.
Sledi Poljska, relativno veliki
proizvoa
automobila
prema
istonoevropskim
standardima,
uprkos oštrom padu u prodaji otkako
je pristupila EU, u maju 2004.
Karakteriše je da je dominantno
izvozno orijentisana proizvodna
baza za komercijalna vozila, van
Rusije, sa etiri strana proizvoaa
ija vozila idu uglavnom za izvoz.
Tržište je ostalo mnogo otpornije na
uticaj ekonomskog pada, uglavnom
zbog jake domae tražnje. Ovo je
rezultiralo ukupnim poveanjem do
61,7 bodova, u odnosu na 60,9
u fokusu
Folksvagen siguran za radnike uz rast prometa
FAP traži izuzee od “euro 5” standarda
Pribojska fabrika FAP je zatražila da dve godine bude osloboena primene odluke
o obaveznoj ugradnji motora sa “euro 5” standardima. U protivnom, navode u
toj kompaniji, dovela bi se u pitanje realizacija dogovora sa kineskim partnerom
“Dong Feng” koji bi trebalo da u ovoj i narednim godinama preporodi zamrlu
proizvodnju kamiona u Priboju. Naime, kineski partner FAP-a nema motore sa
“euro 5” standardima, a od oktobra prošle godine u Srbiji je obavezna ugradnja
tih motora.
Mirko Stojovi, generalni direktor FAP-a, kaže da bi sklapanje vozila “Dong Feng”
moglo da pone sredinom godine, “ako naiemo na razumevanje u pogledu standardizacije motora koje bi ugraivali. Intenzivno razgovaramo sa kineskom rmom o montaži šest tipova kamiona”, dodao je Stojovi. On je rekao i da se FAP
suoava s teškoama u proizvodnji vozila uz subvencije vlade, po nižim cenama i
kamatama i po principu zamene “staro za novo”.
U FAP-u navode da je do
sada isporueno petnaestak teških kamiona,
uglavnom
preduzeima
za puteve u Srbiji. Na proizvodnim linijama je oko
150 kamiona, ali za njihov
završetak nedostaju sredstva, pa se u FAP-u nadaju
da e sa najavljenim bržim
odobravanjem
bankarskih kredita biti ubrzana
i isporuka vozila po planu
Ministarstva ekonomije i
regionalnog razvoja.
industrija 25 / mart 2010.
REFLEKTOR PLUS REFLEKTOR PLUS
Najvei evropski proizvoa automobila, Folksvagen, garantuje siguran posao
svojim zaposlenima u nemakim fabrikama do 2014. godine. Nemaka kompanija je objavila da je postigla dogovor sa sindikatima kojim se garantuje
posao za 100.000 radnika u Nemakoj do kraja 2014. godine, tri godine duže
nego što je ranije obeano. Sporazum se odnosi na radnika zaposlene u Folksvagenovim fabrikama i nansijskim odeljenjima, kojima je posao prethodno
bio garantovan do 2011. godine. Kompanija je takoe obeala da e godišnje
zapošljavati 1.400 pripravnika u pogonima širom Nemake.
Zvaninici sindikata IG Metal, koji su bili ukljueni u pregovore, u posebnom
saopštenju su istakli da radnici sada imaju bezbedan posao, da su motivisani
i da su spremni da doprinesu poveanju produktivnosti.
VW, koji zapošljava bezmalo 370 hiljada radnika u svetu, poetkom februara
je objavio plan da do 2018. godine dostigne godišnji promet od deset miliona
vozila, ime bi oslabljenu japansku Tojotu istisnuo s pozicije najveeg svetskog prodavca vozila. Nemaki automobilski gigant nastoji da do 2018. godine dostigne lidersku globalnu poziciju u automobilskoj industriji, saopštila je
grupacija koja je vlasnik i robnih marki luksuznih sportskih vozila Lamborgini
i Bugati, kojima bi od 2011. godine trebalo da prikljui i Porše. Prošle godine
je cela grupacija prodala rekordnih 6,29 miliona vozila, što joj je na svetskom
automobilskom tržištu obezbedilo udeo od 11,4 procenata.
U skladu sa planom i informacija da je Folksvagen u januaru 2010. isporuio na
tržište 538.500 vozila, što je za 41 odsto više nego u istom mesecu lane. Rastu
prodaje su doprinele sve marke u okviru grupacije, ali je kompanija ipak upozorila
da e, uprkos dobrim januarskim rezultatima, ova godina biti teška, uglavnom
zbog toga što je veina zemalja ukinula prodaju vozila po principu zamene “staro
za novo”. Prodaja glavnih marki VW poveana je za 46%, na 359.300 vozila,
uglavnom zahvaljujui interesovanju kupaca za modele “golf” i “polo”.
eška Škoda, koja je u stoprocentnom vlasništvu Folksvagena, prodala je 54.100
automobila, 55% više nego lane, a rastu je najviše doprinela velika tražnja za automobilima te marke u Kini. Prodaja španskog Seata poveana je za 23 odsto,
na 24.300 vozila. “Situacija na inostranim tržištima automobila ostaje napeta”,
naveo je u izveštaju o poslovanju direktor prodaje VW Kristijan Klinger.
REFLEKTOR PLUS
poena u prethodnom kvartalu.
Iako automobilsko tržište Španije
slovi kao razvijeno, ono je pretrpelo
jedan
od
najgorih
udaraca
ekonomske krize posmatrajui
sva
zapadnoevropska
tržišta.
Ipak, prema najnovijoj analizi koju
su napravili strunjaci BMI, ovo
tržište je u celini popravilo svoj
rezultat u poslednjem kvartalu,
dostižui 60,3 poena u odnosu
na 55,8 iz prethodnog kvartala.
Poboljšanje
uglavnom
dolazi
usled poveane granice mogueg
povraaja investicija a na osnovu
poboljšane ocene rizika zemlje.
Tokom osamdesetih godina prošlog
veka, ovo tržište se dokazalo
kao jedno od najkonkurentnijih u
pogledu automobilske proizvodnje,
naroito nakon ulaska u EU, 1986.
Meutim, ova pozicija je oborena
otkako su proizvoai uvideli da
im je jeftinije angažovati radnu
snagu na sklapanju svojih modela
u postrojenjima zemalja Istone
Evrope.
Španija
ima
nizak
nivo
u
pogledu
privatnih
automobila
zbog stagnacije tržišta. Takoe,
zakonski uslovi poslovanja znatno
su poboljšani, oigledno zbog
vladine podrške industriji i njenim
partnerima tokom ove krize.
eška sledi Španiju sa ukupnom
ocenom od 58,6 poena dostignutih
u poslednjem kvartalu 2009.
Ova zemlja je dostigla visok rast
obima proizvodnje, sa porastom
proizvodnje nove eške fabrike
automobila
«Toyota
Peugeot
Citroen» (TPCA) u blizini Kolina, kao
i iz postrojenja «Škoda Auto».
U meuvremenu, «Hyundai» je u
procesu otvaranja fabrike u ovoj
zemlji, što e još više uticati na
rast izvoza. Kao takva, eška
Republika beleži dobre rezultate
ocene u delu koji se odnosi na
«Limite za Potencijalni povraaj
investicija». Njen uinak u delu
rizika za realizaciju potencijalnih
povraaja je takoe visok, uz
postojanje relativno niskog tržišnog
rizika. Ovo je posledica postojanja
podsticajnih zakonskih uslova i
unapreene atmosfere tržišne
konkurencije kako se dominantna
pozicija «Škode» smanjuje na
tržištu.
Francuska zauzima deveto mesto,
izgubivši poene u delu koji se odnosi
na Strukturu Zemlje, što je rezultiralo
niskim limitima mogueg povraaja
novih investicija. Tržište je prilino
dobro razvijeno i predstavlja težak
23
u fokusu
u
fokusu
Automobilska industrija
REFLEKTOR PLUS
Otpuštanja u eškoj autoindustriji
Prošle godine u automobilskoj industriji u eškoj bez posla je ostalo
14.000 ljudi i to uglavnom u prvoj
polovini te krizne godine. Kako je saopštilo Udruženje automobilske industrije eške, u prvom polugou su
zaposleni u toj grani dobijali i manje
plate, za 1,5%, dok se u drugoj polovini situacija popravila. Posao je od
jula do kraja 2009. godine izgubilo
svega 700 stalno zaposlenih, a plate za celu godinu su ipak porasle za
0,7% i prosena mesena plata bila
je 1.042 evra. I prošle godine proizvodnja motornih vozila u eškoj zabeležila je rast, doduše manji nego
prethodnih godina, svega 2,85%.
Proizvedeno je 975.111 vozila od
ega 970.410 putnikih automobila.
Opel zapošljava 700 ljudi u Poljskoj
REFLEKTOR PLUS REFLEKTOR
24
Kompanija Opel, evropska lijala amerikog “Dženeral motorsa”,
otvorie ove godine do 700 radnih
mesta u fabrici u Gljivicama na jugu
Poljske. “To se ve dugo planira i
itav posao e krenuti do sredine
godine,” kaže zvanini predstavnik
Opela Ulrih Veber i dodaje da bi ta
odluka trebalo da pomogne GM-u
da obezbedi kredite vredne milijarde
evra, u nastojanjima da Opel ponovo
pone da posluje sa protom. Opel
je poetkom februara saopštio da
e uložiti 11 milijardi evra “u novu
proizvodnu ofanzivu” u narednih pet
godina. Ulaganja u fabriku u Gljivicama su deo plana da Opel u naredne
dve godine stabilizuje poslovanje.
Fabrika u Gljivicama sada zapošljava 2.500 radnika, 500 manje nego
godinu ranije. Zbog recesije, proizvodnja u tom pogonu smanjena je
43,5%, na 96.000 vozila u 2009,
sa 171.640 u 2008. GM, nekada
najvei proizvoa vozila na svetu, u
okviru plana restrukturisanja GM je
najavio ukidanje 8.300, od ukupno
50 hiljada radnih mesta u evropskim
pogonima i odluio da zatvori fabriku u Antverpenu, u Belgiji.
industrija 25 / mart 2010.
izazov za ulazak novih rmi, uglavnom
zbog svoje reputacije opredeljenosti
za primenu tehnologije ekasnijeg
goriva. I Reno i PSA Peugeot Citroen
uinili su napretke u pravcu razvoja
tehnologija proizvodnje vozila koja su
ekološki prihvatljiva što ostavlja malo
prostora za ostalu konkurenciju.
Ipak, strunjaci BMI su primetili
poboljšanje u delu koji se odnosi na
proizvodni ambijent što je dovelo do
poboljšanja ukupnog rezultata na 57
poena ovom kvartalu, u poreenju sa
55,1 u prethodnom kvartalu.
Uprkos tome što predstavlja najveu
proizvodnu bazu posle Rusije, Ukrajina
ipak zauzima 10. mesto. Znaajni
faktori rizika smanjuju rezultat
ovog tržišta, pre svega korupcija,
birokratija, i nedostatak kontinuiteta
politike vlade što negativno utie na
rezultat u delu «Struktura Zemlje».
Kao dodatak ovim neprilikama,
ekonomski pad je još više poveao
ove rizike, što je dovelo do ukupne
ocene od 48,0 poena, manje od 51,1
poena zabeleženih u prethodnom
kvartalu. Ukrajinski i ruski proizvoai
ekasno kontrolišu tržište, iako je
nekadašnji status gotovo sigurnog
pristupanja STO obeavao da e
poveati konkurenciju sa ukidanjem
trgovinskih barijera.
Na 11. mestu je Srbija. Njen
automobilski sektor krenuo je u
rikverc usled delovanja ekonomske
krize, da ne pominjemo i razaranje
proizvodnih kapaciteta u toku
vojnog sukoba u regionu, ukljuujui
i NATO bombardovanje, sankcije,
nezavisnosti Crne Gore, kao i
vojnu
okupaciju
i
nezavisnost
Kosova, srpske južne pokrajine.
Zaustavljena proizvodna osnova,
stagnacija ekonomskog razvoja,
siromaštvo u porastu, sve su to
faktori koji ograniavaju potencijal
za poveanje kupovine automobila.
Trgovinske barijere takoe utiu na
izostajanje tržišne konkurencije.
Meutim, vea politika i ekonomska
stabilnost podstakla je obnavljanje
interesovanja za ovaj deo regiona,
uz verovatno podizanje proizvodnje
domae fabrike «Zastava automobili»
u narednih nekoliko godina usled
njene kupovine od strane Fijata.
Maarska je pojaala svoju poziciju
za pet mesta, došavši na 12. mesto
u analizi poslednjeg kvartala. Svoju
ukupnu ocenu poboljšala je od 44,7
na 46,9 poena. Audi i Suzuki Motor
se oslanjaju na ovo tržište kao svoju
proizvodnu bazu, što ini da se ova
zemlja relativno dobro kotira u odnosu
na veliinu svog autoindustrijskog
sektora. Ukupna veliina ove grane
industrije je umerena sa sadašnjom
godišnjom proizvodnjom od oko
150.000 kompletno sastavljenih
jedinica. Kljuni proizvoai takoe su
u znaajnoj meri izvozno orijentisani,
jer se oko polovine svih njenih
jedinica isporuuje inostranstvu.
Nivo vlasnika automobila stoji na oko
34% od ukupnog broja stanovništva,
što ostavlja prostora za proširenje
obima u pogledu domae prodaje
posmatrano dugorono. Suzuki je
dominantna marka na tržištu, ali pad
prodaje daje prostora za poveanjem
konkurencije.
Sledea na ovoj rang listi je Slovenija,
koja je poboljšala svoju poziciju
za dva mesta ostvarujui ukupni
rezultat od 46,7 poena, u odnosu na
45,1 poena iz prethodnog kvartala.
Kao nacija rastue proizvodnje
automobila,
za
svoju
veliinu
Slovenija se dobro kotira. Stopa
vlasništva automobila u saglasnosti je
sa mnogim mnogim zemljama Zapadne
Evrope i ima najviši nivo proizvodnje
po glavi stanovnika u Evropi. Meutim,
njeno
malobrojno
stanovništvo
ograniava mogunosti za rast, dok,
istovremeno, Reno ima nenarušivu
poziciju na tržištu, što smanjuje prostor
za konkurenciju. Uprkos svom relativno
niskom politikom riziku i podsticajne
zakonske infrastrukture, rezultat u delu
«Struktura Zemlje» zaostaje zbog broja
stanovnika, što naravno ograniava
opcije dugoronog rasta.
Rumunija zauzima 14. mesto, posle
gubitka bodova i na limitima za
potencijalni povraak investicija i
na rizicima za realizaciju povraaja
investiranog. Tržište je postao glavna
investiciona destinacija za velike
rme zbog niske cene radne snage,
integrisane industrije, kao i poboljšane
regulatorne strukture sa pristupanjem
EU. Oblasti od posebne slabosti,
meutim, nalaze se u konkurentnom
okruženju i relativno visokom nivou
ekonomskog rizika.
Na 15. mestu je Slovaka koja je viena
kao centar automobilske industrije u
regionu zahvaljujui ulaganjima u nove
pogone kompanija VW, Kia Motors i
PSA Peugeot Citroen. Niske plate, niski
porezi, uz rastuu proizvodnu bazu,
omoguili kao faktori da Slovaka
pobedi Poljsku i ešku u pogledu
obezbeenja velikih investicija u ovu
granu industrije. Takoe, ova zemlja
ima koristi i od relativno atraktivnog
regulatornog
ambijenta,
jake
ekonomske infrastrukture i politike
stabilnosti. Meutim, ona ima relativno
malo tržište i nisku stopu vlasnika vozila,
• DIZEL I GASNI MOTORI (prodaja i servis)
• INDUSTRIJSKA ZAMENA MOTORA
• ORIGINALNI REZERVNI DELOVI
• FILTERI I ULJE
• SERTIFIKOVAN SERVIS - 24h dostupan
tel: + 381 11 314 9071
fax: + 381 11 314 9127
0-24h + 381 63 104 15 13
www.cummins.rs
• DIZEL I GASNI GENERATOR SETOVI (prodaja i servis)
• IZNAJMLJIVANJE DIZEL GENERATOR SETOVA
• ORIGINALNI REZERVNI DELOVI
• FILTERI I ULJE
• SERTIFIKOVAN SERVIS - 24h dostupan
tel: + 381 11 314 9071
fax: + 381 11 314 9127
0-24h + 381 63 104 15 13
www.cummins.rs
u fokusu
REFLEKTOR PLUS
Krajsler za novog u - 550 miliona $
Amerika auto grupacija Krajsler, koju kontroliše italijanski Fijat, uložie
550 miliona dolara u izradu automobila “jat 500” u njihovoj fabrici u
Meksiku. Izvršni direktor Fijata Sero Markione, koji se istovremeno nalazi i na elu grupe Krajsler, najavio je da e kompanija poeti da proizvodi mini Fijatove automobile u decembru za tržišta SAD i Južne Amerike.
Predsednik Meksika Felipe Kalderon naglasio je da e Krajsler proizvoditi
izmeu sto i 130 hiljada vozila u meksikoj fabrici, koja e indirektno
obezbeivati još 1.200 radnih mesta.
Krajsler je objavio da e vlada Meksika odobriti 400 miliona dolara za
ostvarenje tog projekta, uglavnom u vidu kredita. Krajsler u fabrici u Toluki, sa dve hiljade radnika, izrauje modele “PT kruzer” sedan i “dodž
džerni”, a kompanija poseduje i fabriku za montažu kamiona u Saltilji, na
severu Meksika.
Poetkom juna 2009. saopšteno je da su Fijat, Krajsler i predstavnici
amerike administracije postigli dogovor o preuzimanju nansijski zdrave
Krajslerove proizvodnje, da je osnovana nova kompanija i da su time
stvoreni uslovi da posrnuli auto-gigant izae iz sudske zaštite od bankrota. Ta italijanska kompanija ima odrešene ruke da preuzme i do 35%
vlasništva nad Krajslerom ukoliko za tu ameriku kompaniju izrade jedan
model automobila maksimalne potrošnje 5,81 litar na 100 kilometara.
REFLEKTOR PLUS REFLEKTOR
Korejci preuzimaju Zastava elektro
Južnokorejska kompanija za proizvodnju autodelova Jura do kraja marta bi
trebalo da preuzme fabriku “Zastava elektro“ iz Rae, najavio je Mlaan
Dinki. Potpredsednik Vlade Srbije i ministar ekonomije Mlaan Dinki je
rekao da Jura, koja je dobavlja južnokorejskih proizvoaa automobila
Kia, Daevu i Hjundai, želi da zapone proizvodnju u Srbiji u junu. “Kompanija Jura je zainteresovana da investira u proizvodnju kablova za automobile
i itava proizvodnja bi se izvozila. Ta južnokorejska kompanija, koja ima isti
proizvodni program kao ’Zastava elektro’, planira da u prvoj godini uposli
hiljadu radnika”, kazao je Dinki.
Predstavnici južnokorejske kompanije, kazao je ministar ekonomije, posetili su Srbiju više puta i videli uspešne primere poslovanja auto delovima
kao što su Leoni iz Prokuplja i nemaki Drekslermajer. Dinki je naveo i
da su investitori iz Južne Koreje obišli nekoliko lokacija za smeštanje proizvodnje, a da su prednost dali Rai zbog blizine autoputa i dobrih uslova u
fabrici “Zastava elektro“.
što zajedno smanjuje rezultat, iako e
se ti faktori poboljšati u narednih pet
godina.
Baltike države uživaju stanje
relativno otvorenih ekonomija i visoko
konkurentnih tržišta sa poveanjem
konsolidacije meudržavnog trgovanja
sve do 2007. Meutim, globalni
ekonomski pad nainio je pustoš u
regionu pa se ova tržišta suoavaju
sa teškim problemima likvidnosti
koje prati akumulacija duga visokog
nivoa nainjenog tokom godina
ekonomskog buma. Ovaj region je
najgore pogoen u Evropi, uz malo
šanse za kompletnim oporavkom
pre 2011. Na automobilskom tržištu,
glavne razlike izmeu zemalja ovog
regiona javljaju se u pogledu veliine
tržišta i stope vlasništva vozila, gde je
Estonija najvee tržište i sa najvišom
stopom. Iako su sva tržišta slabo
pogoena krizom, Estonija je izgleda
relativno bolje pozicionirano tržište,
koju sledi Litvanija. Pad poverenja u
tržište u regionu realno je smanjilo
ocene za tri tržišta, po kojima je
Latvija na poslednjem mestu od svih
zemalja ovog regiona. Iako su sve
tri zemlje domaini proizvoaima
delova nijedna nema svoje pogone za
sklapanje vozila, što dalje ruši njihove
pozicije i ocene u delu «Limiti za
Potencijalni Povraaj investiroanog».
Na 18. i 19. mestu nalaze se
Bugarska i Hrvatska. Bugarska ima
najnižu stopu vlasnika vozila u EU. Ova
situacija e se verovatno promeniti,
zahvaljujui rastu prihoda što dalje
vodi do brzog rasta prodaje i visoko
konkurentnog tržišta bez dominantne
marke. Stunjaci BMI oekuju rast
ovog tržišta na rang listi u narednim
godinama, što kao trend može imati
velikog podsticaja, ako proizvoa
prebaci proces sklapanja vozila u ovu
zemlju.
U meuvremenu, poslovni ambijent u
Hrvatskoj je izrazito konkurentan, što
znai da je otvoren za nove igrae. Ova
zemlja ima malo nade za podizanje
svoje pozicije ukoliko prihod po glavi
stanovnika ne bude u porastu i tako
stvarao osnovu za poveanje broja
novih vlasnika vozila.
rubrika realizovana u saradnji
sa «Business Monitoring
International» iz Londona
(www.businessmonitor.com) i
www.marbleteam.rs
industrija 25 / mart 2010.
27
u fokusu
u
fokusu
Vitro Group
EKIPA TALIČNIH...
Kada je zapoinjao priu pod naslovom “Vitro Group” pre nekoliko godina, Dragoljub Leki,
predsednik kompanije je izjavio, izmeu ostalog da je “odluilo da postavi Citroen na mesto
koje mu pripada na našem tržištu, na mesto koje je ova kompanija ve ostvarila u Sloveniji,
Hrvatskoj i Makedoniji”... Sada, posle ovih godina “vožnje” Citroenom po domaem tržištu, o
steenom iskustvu, o auto industriji, o potencijalima tržišta, ali i krizi za koju sve više govore
da nas napušta, za ovaj broj Industrije govori Dragoljub Leki, prvi ovek “Vitro Group”-e.
O
n sam, ali i uz saradnju ekipe koju je odabrao,
tvrdi da ima sreu da kad krene u neki posao
u oblasti auto biznisa, te firme procvetaju.
Bukvalno! Evo i argumenata:
Dragoljub Leki: U svoje vreme kad smo radili Pežo i kad smo
potpisali ugovor rekao sam im da ima nekoliko pravila, u vezi sa
Pežoom. Jedno je da im potpišu ugovor s nama, da e njima
krenuti. Oni su se smejali, ali istina je da su tada napravili 206,
kao dobar model. I krenulo im je s njim, proizvodnja je rasla...
Nešto slino se dešava i sa Citroenom. Otkad smo potpisali, pre
pet godina, ugovor sa Citroenom, oni prave sve bolja i bolja kola.
Prema nekim istraživanjima koja rade, pokazuje se da se ljudi
odluuju za neki auto najpre vizuelno. Iako je na Sajmu automobila prodato nekih stotinak naših automobila, niko od kupaca
nije otvorio haubu od motora, što bih ja kao prodavac automobila uvek pokazao, nego svi gledaju unutra, ruke, satove, spoljašnji izgled, niko motor. To zaista dokazuje da se ljudi odluuju
za kupovinu na osnovu tog vizuelnog utiska, efekta koji postiže
izgled jednog automobila.
A Citroen pravi sve bolje i bolje, sve lepše i lepše automobile.
Kao i ovaj poslednji, C3, koji smo prikazali na ovogodišnjem
beogradskom Sajmu automobila, i za koji mislim da e biti auto
godine u Evropi, ne samo kod nas nego i svuda, jer su pogodili
model. To je auto na kome emo i posebno raditi, jer treba da
živimo od tog modela narednih sedam, osam godina.
privrede Francuske. Pitao sam ih da li imaju neki budžet i za
svoje dilere, jer smo i mi deo te prie. Oni nam daju podršku, ne
kroz cenu vozila, nego na druge naine, na primer, kroz marketing, tako da ta cena bude niža i onda mi taj novac ne uzimamo
nego prosleujemo krajnjem korisniku da bi prodali nešto i da
bi bili prisutni na tržištu. Mislim da to svi rade a pitanje je ko ima
koliko zaliha i ko ima podršku države da to može da radi. Postoji
granica svemu pa i tome, ne može se ii u beskraj.
Mislim da smo što se tie cena dotakli krajnji nivo, iako kupci
smatraju da e cene biti još niže. Ipak, cene nee biti niže od
ovih sada, jer za to nema razloga. U protivnom, neemo se baviti ovim poslom, jer gubitke ne možete da proizvodite. A to su sve
Koliko košta kilo automobila...
Još nešto primeujem. Skrauje se rok izbacivanja novih modela. S tom praksom su nekad krenuli Japanci, ak su to doveli do
besmisla - tolika poplava tih novih modela. Ali, sad se ponovo
to dešava, kod evropskih proizvoaa, Ford, Folksvagen, pa i
Citroen, skrauju rok života nekih modela izbacivanjem novih.
Na to je uticala i kriza. Svi su videli koliko loše iskustvo je imao
Dženeral Motors, koji kad je jednom izgubio svoj udeo na tržištu,
nikad se više nije vratio. I ja vidim da je poslovna politika svih
auto kua i tih velikih proizvoaa, da prave gubitke ali se trude
da zadrže taj svoj udeo i mesto na tržištu.
U ovakvim otežanim uslovima za poslovanje, mi tražimo pomo
fabrike. Znam da su oni, kao grupacija, uzeli od države kredit od
3 milijarde evra na pet godina, a Citroen je jedan veliki zamajac
28
industrija 25 / mart 2010.
DRAGOLJUB LEKI, GENERALNI DIREKTOR VITRO GROUP
u fokusu
u fokusu
egzaktne stvari. Uzmite koliko košta kilo aluminijuma, kilogram
gvoža, stakla. Jedan auto ima oko hiljadu kilograma i ako se
sad prodaje za deset hiljada evra, a u tome su dažbine jedno tri
hiljade, pa neki dodatni troškovi poput transporta još nekih 500
do 600 evra, izae da je jedan kilogram nekog automobila - 6
evra! U tu raunicu uvrstite i cenu plastike, pa bankarski deo,
itd, mislim da je sadašnja cena baš na granici ili ak ispod granice, i da fabrike to dotiraju.
O potencijalu tržišta u Srbiji...
Kada smo pravili svojevremeno biznis planove, oni su bili realni
za Srbiju. Mi sigurno imamo vozni park od nekih milion i po
vozila prosene starosti, kako kažu, 12.5 godina. A mislim da
je i stariji... To znai da kada bi prodavali 100.000 automobila
godišnje, opet bi onaj prvi posle 12.5 godina bio star upravo
toliko. I to jeste pokazatelj da ovo tržište ima potencijal. kada
smo pravili ovu zgradu Vitro Grupe, rekli smo u svom biznis planu da emo prvo prodati 3.000, pa 4.500, pa 6.000, i išli smo
do tih famoznih 100.000 vozila. Iako se u zemljama u okruženju
slinim nama, kao što je Maarska, prodavalo i do 160.000. A
u Sloveniji sa 2.5 miliona stanovnika prodavalo se 90.000 vozila godišnje. U Hrvatskoj sa 4.5 miliona stanovnika, godišnje je
prodato 80.000. A mi sa Kosovom, jer je naša firma zadužena
za Citroen i na Kosovu, imamo tržište od 10 miliona, trebalo bi
da prodajemo 180.000 vozila godišnje.
Mi nikada nismo dostigli 100.000, ve 54, 55.000 u 2008.
godini, a onda je prodaja poela da pada posle neodgovornih
izjava nekih ministara da e carina biti manja. Od tog dana,
prodaja je pala drastino! Prošle godine je prodato oko 44.000
u okviru kojih je Fiat imao ueše od nekih 18.000, tako da je
realna prodaja svih ostalih marki oko 26.000. I to je veliki pad
sa prethodnih 55.000. Jako veliki pad... Tržište je zabeležilo
pad od preko 66%. Pri tom, kažem vam, potencijal je 100.000!
...i o štednji,
Ne samo kriza, nego i mnoge neprimerene izjave, ak i mediji
imali su uticaja... Neko je rekao da su mediji sami sebi pucali u
nogu veliajui krizu koja dolazi i sve ostalo. Mislim da je kriza
zapravo kod nas u glavama! Mi u Srbiji nismo imali neki veliki
standard, nismo prodali na primer 300.000 automobila godišnje, pa su se ljudi otvarali. Nego, po mom mišljenju, tih 50.000
je ispod nekih potencijala koje Srbija treba da ima.
A onda je vlada rekla da nijedno javno preduzee, komunalno
nee kupiti ni jedan auto, zbog smanjenja troškova. Auto nije
luksuz za npr. poštu, distribuciju, vodovod. Prošle godine nije
bio ni jedan tender u ovim firmama. A mislim da su slupali najmanje 20 automobila prošle godine, pa im je zatim zastarelo
tehnološki ko zna koliko, tako da ako ove godine ne budu kupili,
sledee ih sigurno eka dramatino velika nabavka. Znai,
devastiraju se i ti vozni parkovi...
Zato sam i pristalica stava da pre nego što neko sa bilo koje
odgovorne funkcije kaže nešto, da razmisli prethodno o tome
i da ne pravi paniku! Kad, na primer, pošta kupi vozila, ona su
ocarinjena, plaen je PDV, što znai da se vraa deo novca
državi. Sada je taj ciklus prekinut. I kad neko kaže “Nemojte
da kupujete!”, mora da rauna da od tog dana da nee dobiti
porez, da nee dobiti prihod ni kroz cenu goriva (koja stalno
raste, a imamo najskuplje gorivo i u toj ceni goriva su, opet,
najvee dažbine!). Na taj nain, tom odlukom, odriu se mnogih
prihoda, a kažu da se budžet ne puni dovoljno. Znai, sve te
akcije se ne osmišljavaju dovoljno.
Francuska je prošle godine prodala u svojoj zemlji više od
200.000 vozila i to je bila rekordna godina. Nemaka je u
2009. prodala 600.000 vozila, više nego ikad u istoriji prodaje
automobila. A to je bila godina krize! Kako? Tako što je država
dotirala prvo po kubikaži, drugo po izduvnim gasovima, tree po
osnovu zamene starih automobila za nove. A Nemci imaju svest
o državi i oni su to radili masovno. Pritom, Daija je u svemu
tome prošla izuzetno dobro, jer su mnogi kupili po ceni od svega
4.500 evra, kad su se odbile sve te dotacije od države.
...uz pitanje šta Srbija treba da radi?
Ja sam na osnovu toga uputio pismo Predsedniku Vlade
Srbije i probao sam da doem do ministra ekonomije i da
im predložim da pošto predsednik Tadi ima dobar odnos sa
Predsednikom Francuske Sarkozijem, da se to iskoristi i da
im se napomene da kod nas postoje Reno, Pežo i Citroen, i da
te dotacije delom odobre i usmere ka nama, za svaki prodati
Reno, Pežo ili Citroen, u Srbiji. Istovremeno, ta vozila e ui u
zemlju po nižoj ceni, obnovie se istovremeno vozni park, platiemo carinu i porez... Ista pria je i za Kancelarku Nemake,
Angelu Merkel, da se za svaki prodati Audi, Folksvagen i
Ford u Srbiji odobri dotacija. Nema razloga da to ne bude i za
Srbiju, jer se na taj nain pomaže i nemaka privreda. A to ne
bi bilo zaduženje države, mi bismo došli do novih automobila,
kupljenih jeftinije i okretao bi se ceo taj ciklus.
Što se tie Zastave, ja sam bio svojevremeno ukljuen u
pregovore kada je Pežo bio zainteresovan, samo zato što
nije imao nijednu fabriku u Istonoj Evropi. To je bio jedini
razlog. Neposlovnošu naših ljudi koji su tada vodili pregovore, taj ugovor nije potpisan. Pežo je otišao u ešku, gde
se sada proizvode Aygo, 107 i C1. A to bi se danas proizvodilo u Srbiji, mi bismo izvozili nekih 300.000 komada,
A proizvodili bi ih sve više i više jer taj auto izbacuje manje
od 100 g ugljen-dioksida. Tada smo ispustili priliku za
Zastavu, sada se nešto pokree, a da se istovremeno ne
razmišlja o uvoznicima. Mi smo, kao uvoznici, po broju zaposlenih i po broju ljudi koji rade u mreži jedno tri puta vei od
Zastave, sa svim kooperantima. Moja mreža, tu je BMW,
Audi, i vidite koliko tu ljudi zapravo radi, i koliko se plaaju
porezi, carine... Uostalom, i ovaj objekat “Vitro Group”-e,
napravljen je u Beogradu, plaene su komunalije gradu,
radile su objekat srpske firme, i, na kraju, srpska firma je
vlasnik. Razmišljamo i o otvaranju objekta u Subotici, gde
emo zaposliti takoe domae ljude.
Ovde je važno pitanje strategije, šta Srbija treba da radi. Da
li je to automobilska ili neka druga industrija. Autoindustrija
u svetu je definitivno u krizi. U Italiji se zatvara šest fabrika,
pa zašto bi sada neko otvarao sedmu, u Srbiji?! Ja znam i
svestan sam injenice da Srbija ne treba samo da kupuje i
da prodaje, ve treba i da proizvodi...
industrija 25 / mart 2010.
29
u fokusu
u
fokusu
Vitro Group
Kupovna mo “pod runom”
Industrija: Prošla kriza ili ne, osnovni problem i za Vas i za sve
industrijske proizvoae koji zavise od tržišta jeste kupovna
mo. Imali smo prilike da ujemo ocene poetkom ove godine
u kojim sve pravcima e se kretati auto-tržište kod nas. Kakve
su one sada, posmatrane iz ugla “Vitro Group”-e, pogotovo u
domenu intencija države da odgovarajuim ve preduzetim
potezima pomogne domaeg
jedinog proizvoaa, ali i same
osiromašene kupce? Kakav je
odgovor u Citroenu, odnosno u
“Vitro Group”-i na ove poteze?
koenje. Kad smo svi na koenju, i niko ništa ne radi, jedino je
pitanje na kom se nivou ko nalazi i kad e stati.
Sad se zapoelo sa priom o tome kako sve pokrenuti i podii
tu kupovnu mo. Mislim da je pre pokretanja svih tih kredita radi
poveanja potrošnje, što zagovaraju neki ministri, mnogo važniji
taj kolektivni stav o svemu tome. Ko god je uio ekonomiju zna
da potrošnja stimuliše proizvodnju. I to je jedini nain. Znai,
treba da se sedne, da se stavi prazan list papira i pobrojati šta je
plus a šta minus, i da se vidi šta
se dobija od ovakve automobilske industrije ili od naina na
koji rade uvoznici automobila.
Požurili su sa smanjenjem carina radi ispunjavanja tih evropskih uslova, a na to nas niko
nije terao. Niko nije raunao
koliko e se u budžetu izgubiti
na taj nain. U avgustu prošle
godine najavljeno je da e se od
2010. godine smanjiti carine
na uvoz automobila.
Leki: Ova godina je poela sa
veim interesovanjem kupaca,
nego prošla. Valjda smo prošle
godine bili uplašeni time što
dolazi kriza, pa smo svi “povukli
runu”, stali i niko nije ništa
kupio. Na primer, firme su kupile svega 20% od dostavnog
Finansije su klju rešenja
programa, u odnosu na godinu
pre toga, što je bio veliki znak
da su svi u problemu. A graani
Od avgusta prošle do januara
su poeli da kupuju kola u toku
ove godine niko nije ušao ni u
godine i to vozila do 10.000
jednu prodavnicu. Svi su ekali
evra. Onda se pojavio Fiat sa
januar 2010. Uopšte, smatram
svojom ponudom, sa subvenda je bolje rei ljudima da troše,
cijom države i sa 4.5% kamate
jer se trošenjem plaa porez
kredita. No, mislim da su se ve
i pokree ceo taj ciklus od
istrošili ti koji su hteli da kupe
koga svi žive. Ja jesam pristapod tim uslovima i da je to zavrlica da se ne baca i pristalica
šena pria.
sam štednje, ali bih rekao: “Ne
U meuvremenu, pojavilo se
bacajte, ali živite normalno i
puno vozila koja su i jeftinija i
radite!”
bolja. Mi imamo taj C3, stari
model koji je prodavan za ispod
Industrija: ini se da je jedna
9.000 evra i koji je u startu imao
od najveih prepreka u daljem
Još nešto primeujem...
i klimu i maglenke i dosta više
ekonomskom razvoju Srbije,
Skrauje se rok izbacivanja novih modela. S tom praksom su
opreme koja kad se sva stavi
pa i industrije, kao i same
nekad krenuli Japanci, ak su to doveli do besmisla - tolika
na onaj Fiat, ispada da smo mi poplava tih novih modela. Ali, sad se ponovo to dešava, kod kupovne moi tržišta, nedojeftiniji. I pored tih subvencija evropskih proizvoaa, Ford, Folksvagen, pa i Citroen, skra- voljna fleksibilnost poslovnih
države i svega ostalog. Tako uju rok života nekih modela izbacivanjem novih. Na to je uti- banaka. Kakva su Vaša iskuda mislim da je ta pria oko cala i kriza. Svi su videli koliko loše iskustvo je imao Dženeral stva, ocene, predlozi u vezi s
Motors, koji kad je jednom izgubio svoj udeo na tržištu, nikad
interesovanja za Zastavu zavrtim?
se više nije vratio. I ja vidim da je poslovna politika svih auto
šena. Lepo bi bilo kada bi se i kua i tih velikih proizvoaa, da prave gubitke, ali se trude
to oroilo na neki broj vozila, ne da zadrže taj svoj udeo i mesto na tržištu.
Leki: Svi znaju da je kriza i
više od 5.000. Imamo dobar
krenula od banaka. Kriza je
pokazatelj kako je to ranije bilo sa Zastavom. Kad god im je data ušla u Srbiju kroz strane banke. I tu se vidi koliki je to proneka prednost, to im je samo smetalo. Nikad nisu mogli da se blem što nemamo svoje banke, osim Komercijalne i nekorazviju. Kao dete, kad ga držite pod staklenim zvonom, od njega liko malih banaka. Grci su došli sa nekoliko svojih banaka,
nee biti ništa...
investirali svoj novac, da bi sad kao država bili u velikoj krizi.
Iako i na ovom sajmu automobila ima dosta interesovanja za I oni e upravo preko tih banaka prvo sigurno smanjivati
Zastavu, odnosno Fiat, mislim da je dosta ljudi opet ostao bez svoje aktivnosti, a onda i izvlaiti novac koji imaju ovde.
para, a da automobile kupuju samo oni koji vade keš. Pojavile Po mom mišljenju, o pitanju te kize uopšte, ne samo u autosu se i neke banke koje daju kredite a to su one koje su svesne mobilskoj industriji, najviše bi moglo da se uradi upravo kroz
da bez prometa ne mogu da žive. Ja ovakvu situaciju zovem taj bankarski sektor. Ali, mislim da nema sluha kod banaka.
30
industrija 25 / mart 2010.
u fokusu
u fokusu
Finansije su klju rešenja.
Biznis planovi koje smo svojevremeno pravili i mi i ostali,
na osnovu procene potencijala tržišta, sada su pali u vodu,
dok su bankarski standardi ostali isti, zajedno sa propisima
Centralne banke, kao da krize uopšte nije bilo. A sa pojavom
krize, vratila nam se i siva ekonomija.
Istina, neke banke su poele da menjaju svoj odnos, ali nije inicijativa samo na njima, ve moraju biti s potporom Centralne banke.
A mislim da najviše prostora u regulisanju ima upravo u finansijskom sektoru koji je, ipak, centralizovan i ne razmišlja mnogo...
rezervi. Potrebno ti je jedno tri godine da ueš u sve to, da oni
atestiraju i ispitaju taj tvoj proizvod, da bi ti dali pravo da ueš u
njihov sistem. Zarade su male, ali definitivno, s tim moramo da
se bavimo. Opet, mi bismo kao “Vitro Group” bili spremni da to
podržimo, ali se radi o dugoronoj investiciji.
Mislim da bi ministarstva koja vode ovakvu vrstu poslova, trebalo da sednu za sto s nama, da nam predlože tako nešto. To je
mogue jedino uz pomo države i dobrih kredita banaka. Inae,
neko da uloži svoj novac i da eka tri godine, a da ga banke pritiskaju, da radnici traže svoje plate, sve je to vrlo teško...
Imali smo mi fabrike, poput Sintelona koji je proizvodio tepihe
za automobile, pa prestao jer su rigorozni zahtevi automobilske industrije a cene sve niže i niže. Tu su i proizvoai guma,
imamo i fabriku u Rumi koja proizvodi još uvek kedere za šoferšajbne. Firma iz Pazove proizvodi zamajce koji se koriste za
drugu ugradnju kod mnogih vozila. Tu je kao veinski prisutan
francuski kapital. Oni su imali problema sa domaim livnicama
jer je bilo dosta škarta. Sada ti livovi dolaze iz Kine. Njihov škart
je 0.2%, dok je u Srbiji bio 30 do ak 40%.
Teško je izabrati šta raditi, a uslovi koji se traže od fabrika
su nemilosrdni. Lako te eliminišu. A jednom kada izaeš,
nikada više se ne vratiš...
...i “Vitro Group”-e
A Citroen pravi sve bolje i bolje, sve lepše i
lepše automobile...
Kao i ovaj poslednji, C3, koji smo prikazali na ovogodišnjem beogradskom Sajmu automobila, i za koji mislim
da e biti auto godine u Evropi, ne samo kod nas nego i
svuda, jer su pogodili model. To je auto na kome emo i
posebno raditi, jer treba da živimo od tog modela narednih
sedam, osam godina.
Pitanja budunosti srpske autoindustrije...
Industrija: Srpska autoindustrija sada je više okrenuta i
profilisana u oblasti proizvodnje delova i komponenti za
proizvoae automobila. Poznata je od ranije tradicija
jakog sektora komponetaša u vreme bivše SFRJ, gde su
bile i brojne firme u Srbiji... Kakva je Vaša ocena, da li je to
jedina budunost domaih industrijalaca? Koliko se i kako
“Vitro Group” (s)nalazi u svemu tome?
Leki: Svi beže od proizvodnje jer je to najteži oblik rada i poslovanja. Definitivno to treba da bude državni projekat jer kroz
tih 100.000 vozila koja treba da se prodaju u Srbiji sigurno je
da treba da bude više fabrika koje e se baviti proizvodnjom
komponenti. Svojevremeno, seam se, u vreme sankcija,
mitrovaka fabrika za proizvodnju ventila, radila je za potrebe
Pežoa, Citroena, kao i za prvu ugradnju za Audi. Oni su imali
vei problem da naprave kartonsku kutiju u koju su se pakovali
ti ventili, da bude odgovarajue veliine jer je uzima robot. Ako
je ne prepozna po odgovarajuim dimenzijama, on je stavlja na
stranu, kao škart, zajedno s ventilima. Znai, ta proizvodnja
je visoko sofisticirana, i to mora da se proizvodi tano, na vreme. Jako je teško ui kod proizvoaa kao prvi dobavlja. Sve
fabrike imaju dva ili tri dobavljaa u istom nivou, i isto toliko u
Industrija: Možemo li, za kraj ovog razgovora, saznati makar
deo itinerera Vitro Group-e u narednom periodu?
Leki: Vidimo da u Citroenu ima ljudi koji dobro razmišljaju
i da što se toga tie nema neke opasnosti da neemo imati
dobre proizvode. Mi smo smanjili troškove, plate, broj zaposlenih, što se, opet, odnosi na naš doprinos budžetu, znai
manje plaamo carinu, poreze, doprinose. A to ima veze i sa
brojem prodatih vozila.
Krajem marta, otvaramo u Podgorici naš novi centar, što je
u skladu sa našim zalaganjem da Vitro Group i dalje pravi
svoju mrežu i da budemo prisutni u veim gradovima. Postoji
ta opasnost od majorizacije, kad preete neke brojke, onda
oni dou sa svojom firmom i bukvalno vam preotmu tu mrežu.
Gledaemo da zaštitimo naše interese. Mi smo zastupnici za
Srbiju sa Kosovom i Crnu Goru. Probaemo da u budunosti,
im oslabi pritisak od ove krize, i kad budemo krenuli na bolje,
da konkurišemo i za BiH, koju sada pokriva Citroen iz Slovenije.
Mislim da upravo zbog tih jezikih prednosti i blizine granice, mi
možemo tu teritoriju bolje da pokrivamo, i sa brojem vozila i sa
lagerom rezervnih delova i svim ostalim.
Ukoliko se ukaže mogunost, možda bi razmišljali i o
nekoj proizvodnoj aktivnosti, što ipak samostalno ne
možemo da uradimo, ve uz pomo ministarstva za ekonomiju koje e moi da pomaže na odgovarajui i odreeni nain. Drugo, kao i svi ostali, smatramo da e vrlo brzo
doi i do tih elektrinih automobila, i da je to verovatno
budunost. Nešto i radimo u tom pogledu, povezujemo
se s nekim firmama koje su ve otišle korak ispred svih
ostalih. Raunamo da ako to budemo pogodili, onda nee
biti problema za perspektivu “Vitro Group”-e. Oekujemo
da nam u oktobru dou dva automobila, a ne znamo ni
kako emo ih registrovati...?
industrija 25 / mart 2010.
31
u fokusu
Messer Tehnogas AD
CASTOLIN REŠENJA ZA
AUTOINDUSTRIJU
Messer Tehnogas AD je specijalizovana kompanija u proizvodnji i primeni tehnikih i specijalnih gasova osnovana 1929.
godine u Beogradu. Od 1997.
godine posluje sa veinskim
kapitalom nemake grupacije
Messer, kompanijom sa tradicijom u proizvodnji tehnikih
gasova i opreme od preko 100
godina. Messer Tehnogas AD
je ove godine bio prisutan i na
Sajmu automobila u Beogradu!
32
industrija 25 / mart 2010.
u fokusu
ored svog standardnog programa tehnikih i medicinskih gasova i opreme za
rezanje, ove godine je posebno predstavljen program
specijalnih dodatnih materijala za zavarivanje i lemljenje firme «Castolin Eutectic»,
punopravnog lana Messer Grupe.
«Castolin» je sa svojom mobilnom,
reparaturnom radionicom «CastoLab»
u toku prošle godine bio angažovan na
nekoliko velikih projekata u našoj industriji. Izvedeni su radovi na reparaturi
turbinskog vratila na HE erdap II, kao
i na reparaturi prstena na rotacionoj
pei i reparaturi zubnog venca mlina, u
kompaniji Lafarge Beoin.
Na ovogodišnjem Sajmu automobila u
Beogradu posebno su i praktino predstavljene uz odgovarajuu demonstraciju, specijalne, najnovije legure za lemljenje i zavarivanje koje se primenjuju u
autoindustriji, odnosno auto-servisima:
- Specijalna, najnovija legura za lemljenje aluminijuma sa topiteljem u sebi
Castolin 38522 - za lemljenje aluminijuma i legura aluminijuma, sa niskom
takom topljenja (440°C). Tipine primene su kod klimatizacije, ošteenih
hladnjaka, rashladne opreme, izmenjivaa toplote, isparivaa, vodovodnih
instalacija, kondezatora, karoserije itd.
- Castolin 1020 XFC - specijalna obložena
žica sa visokim sadržajem srebra (55%
Ag) za izuzetno kapilarno lemljenje razliitih materijala - bakra, mesinga, nerajuih
elika, ali i meusobno. Ova legura je
P
bez kadmijuma pa može da se koristi i u
prehrambrenoj industriji. Karakteristine
primene ove žice su u procesnoj industriji,
kao i za sve vrste cevovoda u prehrambrenoj industriji, kod opreme za toplotnu
i rashladnu tehniku, klimatizaciju, tvrdo
lemljenje alata od tvrdog metala, grejnih i
gasnih instalacija itd.
- Specijalna REL elektroda Castolin
4044 - sa malim unosom toplote za
zavarivanje sivog liva. Sadrži visoki
procenat nikla za zavarivanje kontaminiranog, zauljenog, starog sivog liva.
Primene su kod blokova motora i glava
cilindara, kuišta prenosnika, pumpi,
cilindara i kliznih ležajeva.
- Castolin 680 S - jedna od najkvalitetnijih i najpoznatijih «Castolin»-ovih specijalnih REL elektroda za zavarivanje teš-
ko zavarljivih elika, elika nepoznatog
sastava i raznorodnih spojeva. Primene
su kod zavarivanja delova koji su izloženi udarima i pritiscima, alata za toplo
opsecanje, rezanje i presovanje, kovakih kalupa, spojeva na visoko optereenim delovima (ekstruzioni cilindri,
hidraulini cilindri, zubi zupanika, kalibracioni valjci, obloge kuglinih mlinova
i rotacionih pei, vibracionih sita, hidraulinih turbina). Primena je takoe kod
teško zavarljivih i osetljivih materijala
sa visokim procentom ugljenika.
Pozivamo Vas i ove godine da nas posetite na Sajmu Tehnike u Beogradu i Sajmu
Poljoprivrede u Novom Sadu, gde ete
se kroz praktine demonstracije moi
sami uveriti u vrhunski kvalitet specijalnih dodatnih materijala za reparaturno
zavarivanje i navarivanje, koje firma
Messer Tehnogas AD, kroz program
«Castolin Eutectic», poseduje u svom
proizvodnom i prodajnom programu.
Svi ovi materijali praktino su prezentovani na pokaznom stolu i izazvali su
veliku pažnju prisutnih posetilaca. Skup
strunjaka iz oblasti tehnikih gasova s
jedne strane, i proizvodnje i primene specijalnih dodatnih materijala i opreme za
zavarivanje s druge, garantuje vrhunska
rešenja za Vaše probleme u oblasti zavarivanja, lemljenja i zaštite od habanja.
Messer Tehnogas AD
Banjiki put 62
11090 Beograd, Srbija
Tel: 011 3537 283
Fax: 011 3537 293
web: www.messer.rs
industrija 25 / mart 2010.
33
Festo u automobilskojj industriji
j
Pouzdan partner u svim
etapama proizvodnje
Meu najpoznatijim imenima automobilske industrije širom sveta, nema onih koji nemaju
više ili manje izgraen partnerski odnos sa kompanijom Festo kao vodeim snabdevaem
komponentama i sistemima za automatizaciju.
ao poverilac autoindustrije širom sveta, kompanija Festo, zahvaljujui
neprestanim tehnikim
inovacijama, suštinskom
poznavanju proizvodnih procesa i potreba proizvoaa svih vrsta vozila, kao i
odgovornom pristupu partnerstvu sa njima, dokazuje se kao kljuni faktor upravo
u kriznom periodu.
Preko 28.000 kataloških proizvoda,
specifina rešenja prema korisnikim
zahtevima i odgovarajua servisna
podrška obezbeuje kompaniji Festo
imidž impresivnog partnera za svakog
kupca u svetu. Tehnologija pneumatskih, servopneumatskih i elektrinih
pogona, razvodnici, ventili, ventilska
ostrva, deo su standardne ponude.
Senzori, inteligentni kompaktni sistemi
vizuelne kontrole i elektrini kontroleri
obezbeuju perfekciju u komunikaciji
unutar upravljakog lanca. Napredna
priprema vazduha, creva, prikljuci i
pribor, upotpunjuju i zaokružuju ponudu.
K
Inovacija poinje kvalifikacijom
Festo Didactic program nudi profesionalna, industrijski prilagoena rešenja
za automatizaciju u procesu proizvodnje. Nosioci programa „Festo obuka i
savetovanje“ imaju više od 40 godina
iskustva u oblasti strunih treninga, 20
godina u oblasti optimizacije procesa u
56 zemalja širom sveta. Uz predavae i
tehnike konsultante bogatog iskustva,
kao i precizno utvrene metode i oblike
rada, Festo nezadrživo i provereno uveava uspehe svojih partnera i njihovih
zaposlenih. Na raspolaganju su kursevi
i obuke, programi sertifikacije za odreene strukturne oblasti i konsultacije iz
oblasti razvoja proizvoda, sistema voe-
34
industrija 25 / mart 2010.
nja zaliha, nabavke i logistike, marketinga i prodaje, kao i strateškog planiranja
strunog usmeravanja zaposlenih.
nje, ili su u pitanju proizvoai iz pratee industrije, relacija je ista: Festo
je partner u automobilskoj industriji u
pravom smislu rei.
Automobilska industrija veruje u Festo
na globalnom planu
Jedna od primarnih misija kompanije
Festo je da ponudi konstantno i pouzdano snabdevanje opremom u svim
kritinim fazama u lancu stvaranja
vrednosti. U skladu sa ovim, inovativ-
Festo – vaš kontakt
Decenije strunog angažovanja i vrhunski „know-how“ u datoj oblasti, objedinjene su u „Automotive Management“
centru sa centralom u samom sedištu
firme u Eslingenu. Top menadžment
nost i kvalitet proizvoda su za Festo od
jednake važnosti kao i cene i kvalitet
usluga i podrške, kako danas, tako
i ubudue. Festo promoviše maksimalnu produktivnost i implementira strategije za pouzdan i kreativan
partnerski odnos u formi raznovrsne
podrške i usluga za odreene procese
i konkretne projekte. Bilo da se radi
o pogonu za presovanje, kod izrade
šasija, u lakirnici, proizvodnji motornih
delova, na linijama za finalno sklapa-
pruža direktnu podršku krajnjim korisnicima, sistem integratorima i proizvoaima prateeg programa. Jasno
definisana profesionalna podrška i njen
nosilac iz redova Festo eksperata dodeljuju se svakom projektu posebno. U
saradnji sa krajnjim korisnicima, Festo
je kreirao projektne kataloge sa listama
specifikacija, prema konkretnim projektnim poslovima, koja se neprestano
ažuriraju i dostupna su svim korisnicima
na “www.festo.com/automotive”.
u fokusu
u fokusu
Festo – impresivan partner u svakoj fazi
Festo ima za cilj da podrži proizvoaa,
ne samo u smislu isporuke pneumatskih i elektrinih komponenata i sistema, nego i u smislu dobrog planiranja
svake faze u procesu stvaranja – od
poetnih ideja kroz pripreme i probne
periode, sve do serijske proizvodnje.
Taj proces može se posmatrati kroz
etiri osnovne faze:
Planiranje
Nove strategije i projekti su veoma
kompleksni i zahtevaju godine planiranja. Zbog toga, za proizvoae automobila vrhunsko planiranje je esencijalni faktor uspeha, a kritino pitanje
je izbor kompetentnog partnera.
Inženjering
Zapoinjanje projekta uz pomo
Festo projektnih kataloga koji sadrže
liste specifikacija omoguava brz,
pouzdan i ekonomian inženjering.
Korisnik može da odabere gotovu
listu proizvoda koja je generalno
namenjena odreenoj grupi proizvoaa vozila, a koja se najbolje uklapa
u konkretan projekat. Ako svi relevantni parametri nisu još definisani
– to ne predstavlja nikakav problem.
Koristei razliite alate i metodologiju
za planiranje i konstruisanje proizvodnog sistema iz Festo ponude,
korisnik može veoma lako da odredi
i tano definiše potreban sistem
pneumatskog ili elektrinog pogona.
Ušteda vremena u projektovanju, kao
jedna od znaajnih pomonih opcija, omoguena je uz pomo velike
baze tehnike dokumentacije koja
prati skoro itav proizvodni program.
Festo nudi 2D CAD crteže i 3D CAD
modele za preko 20.000 komponenti,
dostupne u svim CAD varijantama,
na elektronskom DVD-ROM katalogu,
ili na dnevno ažuriranom internet
katalogu: www.festo.com/catalogue.
Bilo da je interesovanje korisnika u
sferi osnova upravljake tehnike, ili u
domenu posebnih seminara na opštu
temu „Konstrukcija pouzdanih mašina i podsistema“ – sve aktuelnosti i
raspored održavanja dostupni su na:
www.festo-tac.com.
Nabavka, zalihe, troškovi
Sa kompanijom Festo kao partnerom,
kupac dobija trku sa vremenom, direktno u prvom pokušaju. Visoka pouzdanost procesa montaže i konfigurisanja
postiže se prepuštanjem tog posla
kompaniji Festo, kao na primer, kroz
varijante i odreenih proizvoda i njihovu
modularnost, gotove sklopljene module i podsisteme, kao i kroz pneumatiku
pripremljenu za ugradnju tzv.“readyto-install“. Pouzdanost ne obezbeuje
samo jedinstveno iskustvo kompanije
Festo u pomenutom segmentu tržišta,
sticano preko 25 godina, ve i proverena i garantovana funkcionalnost pojedinih komponenti i podsistema. Kao
dodatak tome, Festo „plug and work“
proizvodni program integriše komponente i brzu i jednostavnu instalaciju,
bez problema i zastoja.
Proizvodnja
Poveanje produktivnosti imperativ je
u automobilskoj industriji. Uz podršku
iskusnih predavaa i tehnikih konsultanata svaki proizvoa može dodatno
da podigne nivo proizvodnje u svojim
pogonima – poevši od optimizacije
vremena podešavanja pomou metode SMED (Single Minute Excange of
Die), pa do optimizacije sistema stvaranja vrednosti metodom TPM (Total
Productive Maintenance).
Automatizacija iz jednog izvora
Kao partner za automobilsku i prateu
industriju, Festo obezbeuje sve neophodne komponente za automatizaciju,
po proizvodnim celinama, kao što su
pogon za presovanje, pogon za izradu
šasija, lakirnica, finalno sklapanje ili
proizvodnja motora. Festo paleta proizvoda sadrži sve proizvode i usluge
neophodne za automatizaciju – od
upravljanja do izvršnog nivoa.
Partner za automatizaciju u automobilskoj industriji
Festo Beograd
Toplice Milana 14a
11050 Beograd
Tel +381 11 289 2295
Fax +381 11 304 9695
[email protected]
www.festo.rs
industrija 25 / mart 2010.
35
automatizacija
automatizacija
StanTechnologies
Domaći stručnjaci
svetskog ugleda
StanTechnologies je kompanija koja se bavi projektovanjem i proizvodnjom mašina za industrijsku
primenu. I to bi bilo sve, možda i ništa novo da nije re o firmi koja domae znanje prodaje kao
gotova rešenja na stranim tržištima, posebno na amerikom i evropskom. Svega nekoliko godina
postojanja bilo je dovoljno da se prepozna kvalitet u ponudi StanTechnologies-a i da se stvori dobra
i zdrava osnova za graenje neega što se ukratko obeležava kao „brand name”. Nedavno je strunoj i poslovnoj javnosti u prostorijama firme u Beogradu predstavljen novi proizvod StanTech-a –
AUTOMATSKA LINIJA ZA ZBIRNO PAKOVANJE plastinih posudica u samosložive kartonske kutije,
što je bio neposredan povod da se upoznamo bliže sa novim kvalitetom industrijske Srbije...
S
ve je poelo idejom da se domae znanje
izveze na zapad. Nakon nekoliko godina rada
i steenog iskustva, pitali smo kako bi danas
definisali ovu ideju i, naravno, njenu realizaciju, posmatrajui kroz prizmu današnjeg
stepena razvoja kompanije StanTechnologies. Odgovor
smo dobili u razgovoru sa Ivanom Stanojeviem, zaslužnim
za to da se ime StanTechnologies-a dobro kotira u SAD-u.
Ivan Stanojevi: Nakon nekoliko godina rada u Americi
sagledao sam da imamo mogunosti za projektovanje
i proizvodnju mašina u Srbiji za klijente u inostranstvu.
Internet je omoguio premošavanje prostrone barijere
ime je najpre pokrenuta saradnja u oblasti mašinskog
dizajna, projektovanja, a kasnije se zahtev proširio na
sisteme po principu “klju u ruke”. Posebno veliku šansu
smo uvideli u dizajnu mašina i sistema specifine namene, koji se ne mogu nai kao standardni proizvod kod
velikih proizvoaa opreme.
Kvalitet domaeg kadra i entuzijazam omoguio je brz
napredak i realizaciju brojnih projekata. Ubrzo su naši
partneri u Americi, uvidevši mogunost zarade, poeli
s prezentacijom naših proizvoda i inženjerskih rešenja
na sajmovima procesne opreme u Americi. Kao primer
mogu da navedem sistem za seenje svežeg paradajza
na kolutove “MCT 25 Tomato Slicer” koji po svom dizajnu
i produktivnim kapacitetima trenutno je najbolja mašina
na svetu u svojoj oblasti. Ova mašina je prodata velikom
broju klijenata u Americi, Engleskoj i Japanu (do sada 18
primeraka!). Pored toga, projektovano je i proizvedeno
više mašinskih sistema za kompletiranje plastinih
pakovanja, formiranje kesa specijalne namene, itd.
Kako se pravi brand name
Industrija: Šta konkretno znai “biti kompanija sa
dobrom reputacijom prepoznatljiva na svetskom tržištu,
36
industrija 25 / mart 2010.
stvoriti okruženje u kome se napori prepoznaju, ideje
vrednuju i prava pojedinca poštuju”? Odnosno, koji su sve
preduslovi da bi se došlo do ovakve definicije? Napravite
nam komparaciju domaeg i zapadnih tržišta...?
Stanojevi: Želimo
da “brand name”
S t a nTe c h n o l o g i e s
bude poznat po visokom kvalitetu proizvoda i usluga kako
na domaem, tako i
na inostranim tržištima. Želimo da svojim
zaposlenima pružimo
DIPL.ING. IVAN STANOJEVI
prijatno radno okruženje, s profesionalnom organizacijom koja prepoznaje
zalaganje pojedinaca i iste je spremna da nagradi.
StanTech duboko veruje da je snaga firme u kvalitetu
ljudi koje zapošljava. Kreativnost naših ljudi i visok nivo
inovativnosti je kljuni element u postizanju ovih ciljeva.
Obuka kadrova i njihovo neprestano usavršavanje je
stalni proces u StanTech-u. Težnja nam je da zaposleni
vide sebe dugorono u firmi i da se u potpunosti integrišu u njen svakodnevni razvoj.
Zapadni sistem rada i menadžmenta - u Srbiji!
Industrija: Kako je ovaj segment postao neodvojiv u
savremenom poimanju procesa bilo koje proizvodnje,
po emu se Vaša firma razlikuje u svojoj ponudi u
odnosu na ostale?
Stanojevi: Na domaem tržištu bitan elemenat koji
nas izdvaja od konkurencije (naroito one sa zapada)
jeste lokalno prisustvo i postprodajna podrška klijentima. Želim da istaknem da smo kupcu na raspolaganju
24 asa dnevno, 7 dana u nedelji. Naša servisna služba stiže na lice mesta u roku od nekoliko sati po pozivu,
automatizacija
automatizacija
a ne nekoliko dana ili nedelja. Jednostavno reeno,
StanTechnologies nudi zapadni sistem rada i menadžmenta, iako je prisutan u Srbiji. Na ovaj nain našim
kupcima rešavamo problem gubitaka koji nastaju usled
stajanja proizvodnih linija u išekivanju servisne intervencije. Tokom dugogodišnjeg rada za ameriko tržište
uveli smo visok nivo organizovansti potreban za rad na
ovom najzahtevnijem tržištu sveta. Ova organizacija
podrazumeva segmentno praenje toka proizvodnje
i blagovremeno otklanjanje problema ukoliko do njih
doe. Kvalitetnim rašlanjivanjem zadataka i delegiranjem istih postižemo vrhunsku realizaciju na lokalnom
nivou koja na kraju dovodi do maksimalnog kvaliteta
usluge. StanTech takoe polaže veliku pažnju radu sa
snabdevaima za standardne komponente shvatajui
njihovu bitnost u proizvodnom ciklusu. Jake veze sa
amerikim snabdevaima nam omoguuju odlino
planiranje u fazi projektovanja i kasnije u fazi montaže.
Optimizacijom do jeftinijeg proizvoda
Industrija: Da popriamo malo o robotizaciji i automatizaciji...
Stanojevi: Uvoenje automatizacije u procese proizvodnje je najbolji nain da se borite protiv konkurencije i jaate svoju poziciju na tržištu. StanTech se izdvaja
u odnosu na konkurenciju vrhunskim idejnim rešenjima
Novi proizvod - dokaz kvaliteta inženjeringa StanTech
Industrija: Nedavno ste strunoj i industrijskoj javnosti predstavili novo rešenje - automatsku mašinu za zbirno pakovanje posudica u samosložive kutije. Kako je sve rezultat truda i znanja Vaših strunjaka, što je poseban kvalitet,
navedite nam u kojim sve industrijskim granama ovaj Vaš novi proizvod i sistem može imati primenu?
Stanojevi: Nedavno je projektovan i uspešno pušten u rad sistem za kartoniranje plastinih posudica u samosložive
kutije. Ovaj sistem je raen po zahtevu Koncerna FARMAKOM MB, Mlekare Šabac. Ceo sistem je uraen u periodu
od tri meseca od dana potpisivanja ugovora! Ovim je StanTechnologies želeo da demonstrira kvalitet inženjeringa i
organizacije rme na osnovu koje uspevamo da u kratkom roku uradimo kompletan projekat srednjeg nivoa složenosti,
kao i mogunost pružanja vrhunskog kvaliteta pri proizvodnji prototipske mašine. Na osnovu ovog projekta mogue je
raditi razne druge tipove kartonjerki, a po specinim zahtevima kupaca koji se odnose na tip proizvoda koji se pakuje,
kapacitet mašine i tip kartonske kutije koja se koristi. Ovakav tip mašine u manjoj ili veoj meri može da se koristi za
široku paletu proizvoda, na primer u pakovanju kafe, okolade, konditorskih proizvoda, gotovih jela, sokova, sapuna,
ajeva, lekova itd. Ovom prilikom je korišen “hot melt system” za zatvaranja kutije, rme NORSDON, koja predstavlja
sam svetski vrh u oblasti “hot melt” aplikatora. Svojim klijentima, takoe, nudimo zatvaranje kutija i selotejp trakom
kao još jedno od standardnih metoda u oblasti kartoniranja. Mašina je projektovana da radi 4500 pakovanja na sat.
U isti mah mogue je proizvesti sisteme koji bi radili na znatno veim proizvodnim kapacitetima, tako da postojei sistem treba uzeti samo kao referencu koju je mogue modikovati u nekoliko pravaca, a po želji i raspoloživom budžetu
klijenta. Mašina je raena tako da je omogueno praenje segmenata njenog rada kroz 10” touch ekran koji prikazuje
stanje sistema i mesto eventualnog zastoja, ako do toga doe. Takoe je mogue ugraditi i on-line aparat koji omoguava dijagnostiku mašine na daljinu, putem interneta, što pomaže u nalaženju i otklanjanju eventualnog kvara iz
StanTech-a. Sistem za podizanje i smeštaj posudica u transportno pakovanje raen je kao dvoosni “pick and place”,
pri emu su korišeni Mitsubishi-jevi servo motori za precizno pozicioniranje. Zbog specinosti proizvoda nije bilo
mogue hvatati ga vakuumskim kapicama, pa je za tu svrhu izdizajnirana glava za hvatanje koja sinhronizuje zatvaranje
leve i desne strane gumenih gripera. Brzina rada ovakvog “pick and place” daleko prevazilazi potrebe mašine i veoma
je pogodan za korišenje u raznim aplikacijama u kojima uvoenje robota premašuje potrebe procesa i mogunosti
budžeta. Klizne voice su izraene od alumiijuma prevuenog keramikom prevlakom. U kombinaciji sa kliznim ležajevima rme Pacic Bearings, ove klizne voice ne zahtevaju podmazivanje radi dugovenog rada. Bitno je napomenuti
i to da je mašina napravljena da radi sa tri razliite visine pakovanja koji se reaju u jedan, dva ili tri reda. Mašina je
napravljena da se automatski podesi za nivo pakovanja koje se pakuje, pritiskom na dugme touch ekrana. Time je
mogunost greške operatera eliminisana. Mi u StanTech-u shvatamo da je prodajom mašine odnos sa klijentom tek
zapoeo. Želimo da naglasimo da je NAŠ NAJBOLJI KLIJENT NAŠ POSTOJEI KLIJENT!
industrija 25 / mart 2010.
37
automatizacija
automatizacija
Stan Technologies
koja dovode do maksimalne optimizacije proizvodnih
procesa. Efikasno sprovoenje optimizacija dovodi do
jeftinijeg proizvoda bez kompromisa u kvalitetu.
Industrija: Strunjaci u Vašoj firmi specijalizovani su,
izmeu ostalog, i za analiziranje postojeih sistema
u cilju optimizacije i postizanja vee produktivnosti u
proizvodnji. Šta govore njihova iskustva? Koliko smo
daleko, ili ne, kao industrija, od primene efikasnijih
pristupa u procesu proizvodnje? I šta Vaši strunjaci
zapravo nude, na bazi prethodne analize jednog proizvodnog sistema? Odgovorite, molim Vas, na osnovu
primera iz Vaše prakse...
Stanojevi: Na tržištima Zapadne Evrope i Amerike,
gde je cena rada relativno visoka, polaže se mnogo
više pažnje na uvoenje automatizacije nego što je
to sluaj na domaem
tržištu. U veim domaim
preduzeima koje drže do
svoje reputacije, esto se
sreemo sa veoma detaljno organizovanim proizvodnim procesima, koji
ni po emu ne zaostaju za
slinim na Zapadu.
Strunjaci
kompanije
StanTech nude snimanje
postojeeg stanja na terenu, analiziranje zateenog
stanja i uoavanje propusta i mesta za optimizaciju. Nakon toga, pristupa
se razradi detaljnog plana
i otklanjanju postojeih
nedostataka, tzv. uskih
grla u proizvodnji. Ovaj
vid optimizacije može se
odnosti na smanjivanje vremena toka materijala kroz
sistem, na uvoenje bržih efikasnijih sistema, na
instalaciju najsavremenije opreme kao zamene stare
dotrajale, i tome sl.
Odlian odnos cena-kvalitet
Industrija: Imajui u vidu da u svom svakodnevnom
radu, prilikom projektovanja, izrade i montaže mašina,
koristite komponente poznatih marki, šta je to što
nudite kao dodatni kvalitet sistema koje nudite?
Stanojevi: S obzirom na dugogodišnji rad s tržištem
Amerike i Evrope, od nas je bila zahtevana ugradnja
najpouzdanijih ugradbenih elemenata i elektronike. U
skladu s tim razvili smo jako dobar odnos sa firmama
za pneumatiku SMC, a u oblasti elektronike sa kompanijama Baner, Mitsubishi, Keyenece, itd. Kvalitetna
implementacija ove opreme, kao i optimalni odabir od
kljunog su znaaja u radu svake mašine.
Zbog razvijenih, odlinih odnosa sa tehnikom podrš-
38
industrija 25 / mart 2010.
kom pomenutih firmi, u stanju smo da pružimo veoma
brzu intervenciju i zamenu dotrajalog elementa u rekordnom vremenu. Treba takoe naglasiti da u svom dizajnu StanTech nastoji da ugrauje iskljuivo standardne
elemente, a u cilju skraivanja rokova isporuke istih.
Naravno, spremni smo na rad i sa drugim ugradbenim
elementima po želji kupca (važno je imati unificiran
mašinski park), ali kod ovih imamo odlian odnos cena
- kvalitet.
Industrija: Tek smo naeli industrijsku 2010. Kako e
ona biti definisana u Vašoj firmi?
Stanojevi: Ova godina je ve definisana kao godina
velikog razvoja firme. Prijemom dodatnog inženjerskog
kadra, napravili smo u StanTechu kvalitetnu bazu koja
nam omoguava istovremeni radi na više projekata.
Radimo na skraenju rokova isporuke a bez kompromisa u pogledu kvaliteta krajnjeg proizvoda. Ve su
potpisani ugovori sa dve amerike firme za proizvodnju
pet mašinskih sistema sa rokom isporuke do sredine
drugog kvartala 2010 godine, a u toku je potpisivanje ugovora sa nekoliko firmi u oblasti sekundarnog
pakovanja u Srbiji. Sa organizacione strane, imamo u
planu proširivanje zastupstva u Americi, zapošljavanje
dodatnog komercijalnog kadra i servisnih tehniara. Sa
marketinške strane, planiramo izlaganja na sajmovima
“Pack Expo” u Beogradu, u Alžiru, Tunisu, Moskvi...
StanTechnologies doo
Aleksandra Petrovia 25, 11080 Zemun
Tel: +381 63 641556
Fax: +381 63 298346
email: [email protected]
web: www.stantech.rs
ekologija
ekologija
Sistem upravljanja zaštitom životne sredine - 2. deo
NOVI IZAZOVI
ZA PREDUZEĆA
Meunarodna organizacija za standardizaciju - ISO, današnji svet vidi kao globalno tržište izmeu država koje raste intenzitetom tri do etiri puta brže nego nacionalne ekonomije. Dosadašnja praksa pokazuje da globalno primenjivi standardi i sistemi igraju
suštinsku ulogu i predstavljaju osnovni pokreta meudržavne trgovinske razmene, bez
razlike koja ih organizacija razvija (ISO, BSI, ili neka druga).
Šta se želi postii pomou EMS?
Sistem upravljanja zaštitom životne sredine treba preduzeu da pomogne da:
• prepozna i kontroliše relevantne eko efekte, aspekte, uticaje i rizike
• prepozna odgovarajue eko mogunosti
• definiše politiku zaštite životne sredine,
opšte i posebne ciljeve, ukljuujui i usaglašavanje sa eko zakonodavstvom
• artikuliše osnovni set principa koji e služiti kao vodi preduzea u njegovim buduim eko ponašanju i odgovornostima
• utvrdi kratkorone, srednjorone i dugorone ciljeve kako bi unapredilo svoj
uinak na zaštiti životne sredine, uravnotežilo troškove u odnosu na korist
(prednosti) koje bi imala organizacija,
deoniari i zainteresovane strane
• utvrdi resurse potrebne za postizanje
ovih ciljeva, definiše ko je odgovoran za
njih i angažuje potrebne resurse
• definiše i dokumentuje posebne zadatke,
odgovornosti, izvore i procedure koje svakom zaposlenom pomažu da u dnevnim
aktivnostima smanje ili otklone negativan uticaj preduzea na životnu sredinu
• informiše celu organizaciju o EMS, i obuava ljude da na pravi nain (efektivno)
osnaže svoje odgovornosti
• meri uinak u odnosu na prethodne
standarde i ciljeve i modifikuje pristup
ukoliko je potrebno i
• prenese postignuti uinak (unapreenje)
svim zainteresovanim stranama
Kada prihvatiti izazov: Kada se govori o
globalnim svetskim eko-izazovima može se
rei da se danas oveanstvo suoava sa
sledeim kljunim problemima vezanim za
životno stanište:
• “efekat staklene bašte” i globalne klimatske promene
• ošteene ozonskog omotaa
• otrovne hemikalije i opasan otpad
• kisele kiše
• zagaenje okeana
• smanjenje živih vrsta (biodiverzitet)
• erozija zemljišta i desertifikacija
• nedovoljne i sve manje koliine ispravne
pijae vode i
• sea šuma
Iako odnos izmeu uzroka i posledica
nije uvek oigledan, sa sigurnošu se
može tvrditi da je industrija, odnosno
tehnologija (ili bolje reeno ovek, pošto
je on njihov tvorac) najznaajniji genera-
tor ovih problema. Pored toga, industrija
znaajno doprinosi i nekim lokalnim
problemima kao što je zagaenje (kontaminacija) zemljišta i podzemnih voda,
stvaranje buke i zagaenje vazduha.
esto se postavlja pitanje koji je
pravi trenutak da preduzee odgovori
na izazove sistema menadžmenta
životnom sredinom?
Posmatrano iz ugla konkretnog privrednog
subjekta (preduzea), a imajui u vidu
poslovnu praksu, mogu se izdvojiti tri oblika
menadžmenta eko-problemima:
• bez akcije - nema nikakvog sagledavanja
aktivnosti sa aspekta uticaja na životnu
sredinu, a potencijalne opasnosti se ne
prepoznaju dok ne bude kasno
• reaktivni menadžment - menadžeri
ekaju da se stvari dogode ili problem
pojavi pa se potom upuštaju u rešavanje i saniranje posledica
• proaktivni menadžment - preduzea vrše
monitoring (prate) eko problema u sklopu
svojih svakodnevnih poslovnih aktivnosti,
unapred pripremaju odgovore i rešenja
pre nego što situacija ili dogaaj postane
kritian ili opasan. Ovakvom politikom
(pristupom)nije zagarantovano da e pre-
industrija 25 / mart 2010.
39
ekologija
ekologija
Sistem upravljanja zaštitom životne sredine - 2. deo
duzee izbei odreeni problem, ali e
biti bolje pripremljeno da se suoi sa problemom ili neželjenom situacijom.
Ukoliko se, pak, odgovornosti ne definišu
jasno, može doi do sledeih problema:
• svako misli da e neko drugi preduzeti
neophodne mere, a u stvari, niko ništa ne
preduzima, te dolazi do stvaranja problema u funkcionisanju sistema,
• zaposleni smatraju da problemi nisu
njihova briga, i
• niko ne zna koje aktivnosti treba preduzeti u odreenom trenutku, posebno u vanrednim situacijama.
Može se zakljuiti da prva dva naina
upravljanja eko-problemima (bez akcije i
reaktivni menadžment) mogu, u pojedinim
sluajevima, imati kratkorone efekte, dok
proaktivni menadžment pristup obezbeuje i internu i eksternu korist za preduzee u
dužem vremenskom periodu.
Od ega zavisi uspeh primene EMS u
preduzeu: Sistem upravljanja zaštitom
životne sredine je precizno definisan (strukturisan), konzistentan metod kojim se u
poslovnu politiku i praksu preduzea ugrauje koncept odgovornosti i brige za zašti-
tom životne sredine. Uspeh EMS zavisi
od preuzimanja obaveze na svim nivoima
i na svim funkcijama u sklopu preduzea, naroito od strane vodeeg rukovodstva. EMS, zapravo, pokriva širok spektar
menadžment aktivnosti. U okviru EMS
obuhvaene su aktivnosti koje se tiu strateškog planiranja, organizacione strukture i
primene politike zaštite životne sredine kao
integralni deo proizvodnog procesa.
EMS se sastoji iz nekoliko koraka u sklopu
kontinualnog procesa sa ciljem unapreenja uslova vezanih za životnu sredinu:
• sprovoenje poetnog preispitivanja
zaštite životne sredine
• definisanje politike zaštite životne sredine
• razvijanje eko akcionog plana
• definisanje eko odgovornosti
• definisanje eko procedura (postupaka)
• razvijanje interne informisanosti i
kurseva obuke
• ocenjivanje eko menadžment sistema i
• sprovoenje preispitivanja zaštite životne sredine
Zakljuak: Sistem upravljanja zaštitom
životne sredine mora se integrisati i uskladiti sa ostalim aktivnostima u sklopu
preduzea. Ako se posmatra kao odvojeni
(nezavistan) program bie teško, skoro
nemogue, održavati ga. Svi postavljeni
opšti i posebni ciljevi, postupci i sistemi
moraju biti deo redovnih operacija vezanih
za svakodnevne aktivnosti preduzea.
Važno je istai da je delotvoran sistem
upravljanja zaštitom životne sredine, zapravo, konzistentna i sistematska kontrola
postupaka i operacija proizvoda ili usluga
koji imaju znaajan uticaj na životnu sredinu. Iako je oigledno da sistem, pre svega,
vodi rauna o uinku na zaštiti životne sredine, njegova suštinska uloga je efektivno
upravljanje preduzeem.
Preduzee koje je uspelo da na efektivan
nain integriše i uskladi EMS ISO 14001 sa
ostalim poslovnim menadžment sistemima
na dobrom je putu da svoje procese pravilno artikuliše, usmeri i usaglasi u odnosu
na životnu sredinu, uini ih konzistentnim,
omogui njihovo stalno poboljšanje, a da
pri tom, može da izvue maksimalnu korist.
Može se zakljuiti da su interne i eksterne
prednosti uvoenja i dosledne primene
sistema menadžmenta životnom sredinom
nedvosmislene i jasne u odnosu na sve
zainteresovane strane.
Z
SLOVENIJE
BOSNE I HERCEGOVINE
SRBIJE
Katalog „Poslovni partneri iz Slovenije, Bosne i Hercegovine i Srbije“ je projekat koji se realizuje ve nekoliko godina.
Namenjen je pre svega malim i srednjim preduzeima. U izradi
ovog Kataloga uestvuju tri preduzea: Grand Produkt d.o.o,
Gama Press d.o.o. i Y.A.M.C. d.o.o.
Katalog služi poslovnom povezivanju preduzea na teritoriji
Slovenije, BiH i Srbije. Ovaj projekat je ocenjen kao jedan od
dobrih naina za prevazilaženje nastale ekonomske krize u regionu. Zakupom prostora u ovom Katalogu daje se mogunost
preduzeima da predstave svoje proizvode i usluge, kako u matinoj zemlji, tako i na tržištu druge dve države, i tako ostvare
nove poslovne aranžmane. Katalog izlazi jednom godišnje.
Inae sva preduzea su predstavljena na po jednoj stranici A4
formata u punom koloru, u veoma kvalitetnoj i preglednoj štampi.
Cena zakupa jedne stranice A4 formata, po pretprodajnim cenama,
iznosi 400 eura u dinarskoj protivvrednosti, za preduzea iz Srbije.
Pozivamo sva zainteresovana preduzea da nam se jave na:
011 354 70 71, 063 261 508 ili na e-mail: [email protected], kako
bismo im predstavili ovaj projekat. U toku je zakup prostora u
Katalogu za 2010. godinu.
Više informacija možete dobiti na web sajtu: www.yamc.rs
Direktor Y.A.M.C. d.o.o.
40 industrija 25 / mart 2010.
Ðore Jovii dipl.ecc.
predstavljamo
predstavljamo
Serbia Business
VIRTUELNA VRATA ZA
KOMUNIKACIJU SA SVETOM
Da li znate da 85% korisnika interneta pronalazi informacije o Srbiji upravo na internetu proizvode, usluge i informacije pomou pretraživaa Google? U skladu sa ovom injenicom
pokrenut je Serbia-business.com - najvidljiviji portal o poslovnoj Srbiji. Nedugo po pokretanju, partner ovog svojevrsnog virtuelnog kanala poslovne komunikacije postale su lokalne,
regionalne ali i sve druge strane kompanije koje svoj interes traže u Srbiji.
našem projektu promocije Srbije i njenih
potencijala, naši klijenti su prepoznali partnera, privatnu inicijativu, kojoj se poveravaju savetodavne usluge i preporuke za traženje partnera u njihovoj poslovnoj ekspanziji u Srbiji, kaže na poetku razgovora za Industriju
Vladimir Markovi, jedan od idejnih tvoraca i pokretaa
ovog poslovnog portala.
Kompanije i firme koje tokom krize nastave sa ulaganjem
u promociju projektuju dosta povoljniji položaj na tržištu
za budua vremena. Stranice internet pretraživaa su kao
rafovi u prodavnicama. Neiji proizvodi nalaze se tano
ispred oiju potrošaa i partnera, a drugi ostaju nezapaženi na dnu police. Proverite vidljivost Serbia-business.com
(doing business in Serbia) prostim ukucavanjem u Google
pretraživa i zamislite ime svoje firme dok kalkulacije
potencijala možete sami uraditi.
U
snadbevanja i nižih troškova proizvodnje. Srbija svoje
mesto upravo može nai u toj potražnji za alternativnim
izvorima snadbevanja.
Svako istraživanje ovih firmi poinje samostalno, istraživanjem dostupnih informacija na internetu, pretraživanjem poslovnih portala koji predstavljaju potencijale gradova i firmi. Pojaano interesovanje stranih firmi za informacijama o srpskim firmama je primetno tokom proteklog
perioda, uvia se trend rasta ovakvih zahteva jer je injenica da se o srpskim firmama jako malo zna. Nedostatak
osnovnog marketinga, predstavljanja svojih potencijala
novim partnerima iz EU je boljka svake druge srpske firme
koja ima šta da ponudi, kaže Vladimir Markovi, uz isticanje jedne poslovne mudrosti zapadnog sveta: “Its more
important to Reach the people that Count, than to Count
the people you Reach!“
Stranice internet pretraživaa su kao rafovi u
prodavnicama. Neiji proizvodi nalaze se tano
ispred oiju potrošaa i partnera, a drugi ostaju
nezapaženi na dnu police.
Bez obzira koje je veliine vaša firma, u konkurentskom okruženju kakvo imamo danas, nije dovoljno
samo posedovati svoju internet stranicu i uzdati se u
sporadine i neplanirane posete i potencijalne kupce/
saradnike. Istraživanja i praksa dokazuju da neulaganje
u marketing i promociju tokom perioda krize dugorono
projektuje slabljenje pozicije firme na tržištu, jer se ne
vidljivost tokom krize plaa nestankom interesovanja u
buduim vremenima.
“Serbia Business” je poetna taka svih stranih firmi i
novih domaih firmi za poslovanje u Srbiji, od pronalaženja i preporuke lokalnog partnera do pronalaženja i pružanja svih usluga neophodnih za poslovanje u Srbiji. Upiti idu
do najsitnijih detalja, od rentiranja prostora, preporuka
za traženje partnera-dobavljaa-distributera, pouzdanih
dobavljaa raznih usluga.
U vremenima krize, smanjenja potražnje i ponude i
samim tim smanjenja proizvodnje i rasta preduzea,
injenica ostaje da strane firme u cilju smanjenja troškova proizvodnje i poslovanja traže alternativne izvore
industrija 25 / mart 2010.
41
metalska industrija
metalska
industrija
Razgovor s povodom: Slavica Spasi, dipl. ing, Genesis Srbija
POSTANJE I
RAZVOJ KVALITETA
Preduzee “Genesis” d.o.o. iz Rijeke ve je poznato itaocima Industrije. Ova firma, koja
postoji od 1992. godine, iza sebe ima put konstantnog razvoja pa se danas za njeno ime
vezuje i generalno zastupništvo nekoliko svetski renomiranih fabrika u oblasti alatnih mašina za deformaciju metala. Ujedno, “Genesis” predstavlja jedno od najsnažnijih preduzea
u Hrvatskoj, Sloveniji, Bosni i Hercegovini, Srbiji, Crnoj Gori i Makedoniji, upravo u oblasti
ponude mašina i tehnike podrške u datoj oblasti, a kao dovoljan dokaz jeste prodaja od
1500 mašina. Za sve to potrebni su kvalifikovani kadrovi. Zato vam u ovom broju Industrije
predstavljamo dipl. inž. Slavicu Spasi, novo lice kompanije Genesis, koja je odnedavno
zadužena ne samo za dobru sliku ove firme u Srbiji, ve pre svega da svojom strunošu
nastavi zapoet put kvaliteta...
ontinuirani rast podrazumeva i širenje poslovanja, pa je, tako,
osnovana poslovnica
u Zagrebu, ali i predstavništva u Beogradu i Sarajevu.
Istovremeno, formirane su i adekvatno opremljene etiri servisne ekipe (u
Rijeci, Zagrebu, Beogradu i Sarajevu).
Za ovo pojavljivanje ove kompanije
u asopisu Industrija želeli smo da
vam skrenemo pažnju na novog direktora predstavništva “Genesis”-a u
Srbiji, Slavicu Spasi, inae dipl. inž.
K
kako ocenjujete ovaj segment tržišta i
uopšte odnosa prema profilu i lepezi proizvoda koje Vaša firma nudi? Posebno,
kako kriza utie na sam plan i na prilagoavanje istog ovim uslovima poslovanja? U skladu s prethodnim jeste i
pitanje koliko kupovna mo Vaših postojeih i potencijalnih klijenata utie na
realizaciju planiranog, a, s druge strane,
kako na prilagoavanje plana?
Slavica Spasi: Srbija je dobro tržište
za našu lepezu proizvoda, mašinska
industrija ima lepu tradiciju na našim
prostorima, na žalost u još uvek zasta-
U planu za ovu godinu
imamo i aktivnu edukaciju
naših postojeih i
potencijalnih klijenata, u
smislu informisanja o novim
tehnologijama i nainu
osavremenjivanja starih.
za oblast vodoprivrede, koja uprkos
na izgled razlike u strunosti, ima
spremnosti, i line profesionalne,
da odgovori zahtevima koje pred nju
stavlja s jedne strane menadžment
kompanije, s druge strane, tržište,
ija odlika da je neumoljivo posebno
u ovo vreme krize. Upravo kriza nam je
bila polazište za ovaj razgovor...
Industrija: Kao od nedavno novo
menadžersko lice firme Genesis u Srbiji,
42
industrija 25 / mart 2010.
relim tehnologijama koje treba osavremeniti. Trenutna ekonomska kriza u
svetu, pa i u Srbiji u izvesnoj meri se
nepovoljno odražava i na metalsku
indistriju, pa se raznim programima
reparacije starih postrojenja i osavremenjivanjem starih mašina prilagoavamo nastalim uslovima.
S obzirom na to da se u svim sferama
teži izlasku iz krize, i metalska industrija nalazi naine da krizu umanji
otvaranjem prema svetu, animiranjem
stranih investitora, poboljšanjem
industrijskog i tehnološkog razvoja.
Biznis planom za 2010. godinu, pored
prodaje novih mašina, mi smo se
bazirali i na edukaciju, servisiranje i
reparaciju ve postojeih postrojenja,
što iziskuje manja novana ulaganja.
Industrija: O barijerama i granicama
u poslovanju. S obzirom na to da
je centrala firme koju zastupate u
Hrvatskoj, koliko postojee državne,
nekad i nacionalne granice predstavljaju barijeru nesmetanom razvijanju
poslovanja? I kako se Genesis prilagoava i rešava ove probleme, ukoliko nailazi na njih?
NA NAŠIM, BALKANSKIM PROSTORIMA
SVE JE VIŠE ŽENA NA NEKIM DO SADA
“MUŠKIM“ MESTIMA!
DIPL. INŽ. SLAVICA SPASI
Spasi: Barijere u poslovanju u manjoj
meri postoje i u tom sluaju uvek ukazujemo na dobre strane saradnje, kao što
su naša poslovna etika, brza i hitna usluga u svim domenima, kvalitet i cene.
Tamo gde nacionalni interes pred-
industrija
metalskametalska
industrija
“PRATITE GENESIS. IZ NAS NASTAJE I RAZVIJA SE KVALITET!”
stavlja neprevazienu barijeru, svesni smo da potencijalni kupac nije
dovoljno poslovan i ne trošimo vreme
i resurse. Meu nama nema jezikih
barijera, upueni smo jedni na druge,
a obostrano se trudimo da gajimo duh
obostranog poverenja.
Industrija: Svaka firma koja se ozbiljno i dugotrajno odnosi prema svom
segmentu tržišta razmišlja i o edukaciji, kao posebnom nainu uticaja
i razvijanja svog dela tržišta i uveanja istog. Šta bi u tom smislu bili
glavni aspekti koje ste uoili i koje
ete tretirati u predstojeem periodu, u okviru Vaših redovnih poslovnih
aktivnosti Genesis-a u Srbiji?
Spasi: Kao što sam ve naglasila, u
planu za ovu godinu imamo i aktivnu
edukaciju naših postojeih i potencijalnih klijenata, u smislu informisanja
o novim tehnologijama i nainu osavremenjivanja starih. Planiramo da u
narednom periodu održimo nekoliko
predavanja u vidu seminara i sajamskih manifestacija, gde emo okupiti
što više postojeih i potencijalnih korisnika naših usluga i ukazati im kako
da na najbolji nain ostvare interes
kupovinom naših mašina, odnosno
korišenjem naših usluga.
U planu nam je i ponuda specijalnih
usluga za postojee klijente kroz koje
emo pravljenjem godišnjih ugovora
nuditi posebnu lepezu naših usluga,
gde e biti objedinjene servisne usluge, specijalni popusti pri nabavci novih
mašina i osavremenjivanju starih, kao
i prednost prilikom hitnih intervencija.
Genesis je speifian po tome što
uvek i prvi ima novosti za tržište, pa
tako i za ovaj period “posle krize”...
Na našim, balkanskim
prostorima sve je više
žena na nekim do sada
“muškim“ mestima! - dipl.
inž. Slavica Spasi
Za 2010. godinu planiramo pored
svega nabrojanog i da proširimo lepezu naših usluga i proizvoda.
Kako je planiranje deo i poslovne tajne, za sada želim samo da poruim i
postojeim i potencijalnim klijentima i
poslovnim partnerima: pratite Genesis,
iz nas nastaje i razvija se kvalitet!
Industrija: Vi lino ste po struci inženjer vodoprivrede, a radite
u firmi koja zahteva drugu vrstu
ekspertskog znanja, doduše takoe
inženjerskog. Kako se snalazite?
Koliko razlike u strunosti zapravo
mogu biti i prednosti?
Spasi: Ja sam takoe na Fakultetu
organizacionih nauka završila specijalistike studije o savremenom
poslovanju, koje se odnosi na sve
sfere poslovanja, pa u dobroj meri
koristim to steeno znanje. A sam
pojam “INŽENJER” izveden je iz latinskog termina “IN GENIOSUS” (“u
nepoznatom”) i može se slobodno
prevesti kao “ONAJ KOJI SE KREE
PO NEPOZNATOM”, pa je ovo za mene
još vei izazov i svesrdno se trudim
da ovom poslu dam jednu novu notu.
Industrija: Kako se jedna lepa žena
snalazi u uglavnom muškom, dakle,
grubom poslu?
Spasi: Na našem podneblju poslovi
su još uvek podeljeni na muške i ženske. Bez obzira na to što poslu pristupam maksimalno profesionalno, uvek
osetim veito muško pitanje: “Šta
jedna žena može da nas novo naui, u
muškom poslu?“... Iznenaeni su što
rade sa ženom, ali se baš zbog toga, i
zbog ugleda kompanije koju predstavljam, veoma esto odlue na saradnju.
Iskoristiu i ovu priliku da kažem kako
na ovim našim, balkanskim prostorima žene polako menjaju svoju ulogu,
i sve nas je više na nekim do sada
“muškim“ mestima!
industrija 25 / mart 2010.
43
predstavljamo
SIMPROLIT SISTEM®
SAVREMENI ZAHTEVI KOD
IZBORA SISTEMA GRADNJE
I “SIMPROLIT SISTEM®” ZA
IZGRADNJU OBJEKATA
U cilju izgradnje pristupanog,
dugotrajnog, energoefektivnog i ekološkog stambenog
prostora, te u cilju realizacije
izgradnje energetski efikasnih zgrada i graevinskih
objekata industrijske, administrativne i socijalne namene, pri definisanju projektnih
zahteva neophodno je posebnu pažnju posvetiti ne samo
izboru graevinskog materijala, ve i izboru graevinskog
sistema kao celine, koji treba
da ispunjava itav niz zahteva
savremene izgradnje.
Piše: DTech Milan Devi, D.Civ.Eng.
Autor Simprolit® sistema
Akademik Akademije tehnoloških
nauka Ruske Federacije
Akademik Meunarodne Akademije
tehnoloških nauka
Akademik Srpske akademije
inovacionih nauka
Doktor tehnologije graenja i
inženjeringa u graevinarstvu
Pre pristupanja izboru graevinskog sistema, neophodno je:
• uzeti u obzir sve osobenosti lokalnog klimatskog podruja
- slepo kopiranje inostranih tehnologija dovodi do nepovratnih negativnih posledica, koje utiu ne samo na izgradnju i
koštanje objekata, ve i na zdravlje i bezbednost ljudi koja
se u njima nalaze tokom korišenja – eksploatacije objekta;
• uzeti u obzir sva praktina iskustva primene modernih
sistema gradnje, a ocenu pri izboru i primeni konkretnog
sistema gradnje doneti ne samo na osnovu reklamnih
kataloga, ve i pre svega poštujui pravila struke i nauna
dostignua - pri emu posebno obratiti pažnju da se kod
ocenjivanja ne samo identifikuju nedostaci, ve predvide i
konkretna rešenja evideniranih nedostataka razmatranih
sistema gradnje;
• zabraniti projektna rešenja, konstruktivne sklopove i
rešenja detalja koja ne zadovoljavaju osnovne principe
graevinske fizike, ukljuujui dugovenost, paropropusnost, interakciju konstruktivnih, samonosivih i nenosivih
elemenata, dejstvo unutrašnjih (para, kondenz, korozija)
i spoljašnjih (mraz, vetar, atmosferske padavine) uticaja
na sistemska rešenja spojeva elemenata graevinskih
sistema (zidova, meuspratnih i krovnih ploa, fasadnih i
pregradnih panela), itd
U sledeem koraku, u harmoniji sa globalnim zahtevima savremene gradnje, pri izboru graevinskih sistema
neophodno je svaki od njih kritiki razmotriti sa aspekta
zadovoljenja kljunih parametara savremene graevinske
industrije, od kojih se istiu:
• tehnologinost;
• ekonomska efikasnost;
• energetska efikasnost;
• ekološka podobnost.
industrija 25 / mart 2010.
45
SIMPROLIT SISTEM®
TEHNOLOGIČNOST
Pri izboru sistema gradnje, tehnologinost izabranog sistema je od velikog znaaja, jer po
deniciji opredeljuje jednostavnost i brzinu izgradnje, stepen angažovanosti strune radne
snage i mehanizacije, uslove rada i druge faktore koji direktno utiu na troškove i dinamiku
izgradnje ili rekonstrukcije objekta, a što je vrlo važno usred globalne nansijske krize i
vrlo male razlike izmeu tržišne prodajne i proizvodne cene.
Tehnologinost «Simprolit sistema®»
gradnje definišu njegove prednosti:
• raznovrsnost elemenata sistema
- 26 vrsta blokova za razliite namene, 4 tipa ploa za termoizolaciju
objekata, konstruktivnih elemenata i
mansardi, 5 tipova montažnih i polumontažnih meuspratnih i krovnih
ploa, ploe za protivpožarne zidove,
hdroizolaciju i otparivanje, laki termoizolovani nosivi i samonosivi nadvratnici i natprozornici, dimnjaki elementi,
elementi za ventilisanu fasadu od
fasadne opeke i dr.
• postojanje posebnih poprenih uložaka u sredini i na spojevima blokova
(kod zidanja „na prevez“), koji ne
samo da rešavaju probleme termike
na spojevima blokova i dejstva vetra
kod zidanja objekata visine vee od
100 m, ve su i svojevrsne „voice“za
slaganje sledeeg reda blokova, što
znatno poveava brzinu zidanja i dovoenje zidova u vertikalnu ravan;
• postavljanje blokova u «suvo» – zidovi u Simprolit sistemu® se izvode bez
sloja lepka izmeu redova i na vertikalnim spojevima blokova, jednostavnim
zapunjavanjem unutrašnjih otvora u
blokovima malterom ili betonom, što
znatno utie na produktivnost zidanja
i smanjenje ukupnog vremena gradnje
objekata;
• istorodnost materijala na fasadi blokova za zidanje i ploa za utopljavanje konstruktivnih elemenata (AB zidova, stubova, greda), što ne zahteva
posebnu obradu spojeva raznorodnih
materijala;
• izuzetna lakoa i jednostavnost montaže elemenata Simprolit sistema® ne
zahtevaju upotrebu teške mehanizacije
• nema potrebe za oplatom - Simprolit
sistem® po definiciji predstavlja
sistem multifunkcionalne trajno ugraene oplate, koja ne samo da eliminiše ili drastino umanjuje potrebu za
oplatom na gradilištu, ve istovremeno objektu obezbeuje dugovenost,
otpornost na požar, poveanu seizmiku otpornost, izuzetne termofizike
karakteristike i dr.
• nema potrebe za fasadnom skelom
– hidrofobnost zidova (karakteristika
da ne upijaju vlagu ili vodu iz fasad-
46
industrija 25 / mart 2010.
nog maltera) daje mogunost da se
fasadni zidovi obrauju veoma tankim premazima, sa viseih pokretnih
platformi i u veoma krakom vremenu,
što, kod veoma visokih objekata, „na
velika vrata“ uvodi mogunost obra-
de fasade ekonominim i arhitektonski izražajnim fasadnim premazima,
za razliku od dosadašnjih skupih
ventilisanih metalnih, granitnih ili
staklenih fasada
SIMPROLIT SISTEM®
EKONOMSKA EFIKASNOST
Ocena ekonomske ekasnosti sistema izgradnje obuhvata kompleks procena razmatranog
sistema gradnje i graevinskog objekta, kao njegovog krajnjeg proizvoda, ne samo u
procesu izgradnje, ve i u procesu eksploatacije objekta, a sa aspekta svih uesnika u
prometu nekretnina – investitora, izvoaa i stanara, kao krajnjeg potrošaa.
U okviru ovog pristupa, postignuta visokim nivoom tehnologinosti,
prilagodljivosti i pouzdanosti sistema, visokim stepenom dugovenosti termofizikih i konstruktivnih rešenja, te sposobnošu da istovremeno zadovolji najstrože zahteve svih klimatskih i seizmikih regiona
gradnje kao i sve aktuelnije zahteve ukupnog održivog razvoja, ekonomska efikasnost «Simprolit sistema®» izražava se kao:
• ekonomija investitora – investitor dobija više od 10% neto prodajne površine objekata, kratko vreme izgradnje koje znaajno smanjuje interkalarne kamate na kreditna sredstva, ubrzava dinamiku i
skrauje ukupan rok angažovanja finansijskih sredstava, ostvarujui
investitoru znaajne finansijske uštede u odnosu na druge sisteme
gradnje, uz poveanje kvaliteta i trajnosti objekta i dr. (ekonomske
analize: Ruske Inženjerske Akademije, Centra inovacionih tehnologija „CIT“, Moskva i OAO «Centrotransstroy», Moskva);
• ekonomija izvoaa radova - lakoa horizontalnog i vertikalnog
transporta, jednostavnost i brzina izgradnje, mogunost proizvodnje
objekata bez skele i teške mehanizacije, izgradnja objekata u svim
klimatskim zonama i pri svim klimatskim uslovima gradnje (ekonomska analiza OAO «Centrotransstroy», Moskva; preporuke NIISF Ruske
Akademije arhitektonskih i graevinskih nauka i zakljuci Ruske inženjerske akademije i Centra inovacionih tehnologija iz Moskve);
• ekonomija krajnjeg potrošaa - stanara - dugovean, pouzdan,
ekološki podoban i ekonomian stambeni prostor (zakljuci Državne
ustanove „Direkcija za investicione projekte» iz Moskve, Ruske inženjerske akademije i Centra inovacionih tehnologija iz Moskve ).
Prema rezultatima komparativnih analiza i dosadašnjih praktinih
iskustava, ukupni troškovi izgradnje 1 m² neto stambenog prostora
izgraenog u Simprolit Sistemu® najmanje su za 15% niži od ukupnih troškova izgradnje 1 m² neto stambenog prostora izgraenog
u drugim sistemima izgradnje.
industrija 25 / mart 2010.
47
SIMPROLIT SISTEM®
ENERGETSKA EFIKASNOST
Energetska ekasnost sistema izgradnje objekata ocenjuje se sa aspekata utroška energije
za izgradnju i funkcionisanja objekta u svim njegovim fazama: proizvodnje osnovnog i
pomonog graevinskog materijala, normiranih karakteristika izgraenog objekta i tome
odgovarajuih projektovanih vrsta i koliina materijala, njihovog horizontalnog i vertikalnog
transporta do lokacije i pozicije ugradnje, dugoronih troškova energije za grejanje,
klimatizaciju, ventilaciju i ukupno funkcionisanje objekta te, konano, energetskih utrošaka
pri sanaciji ili reciklaži primenjenih materijala izabranog sistema gradnje, posle isteka
njihovog roka dugovenosti – gubitka njihovih termozikih karakteristika.
Energetska ekasnost sistema gradnje u fazi proizvodnje
graevinskog materijala, osnovnog i pomonog, jeste
oblast o kojoj se malo vodi rauna na nivou strateškog
planiranja. Naprotiv, vrlo esto u cilju kratkoronih rešenja
nagomilanih problema u ovoj oblasti, donose se odluke koje
prividno rešavaju problem, ali u suštini vrše samo njegovu
preraspodelu s jedne socijalne grupe na drugu, naješe
izazivajui dalekosežne posledice. Najoigledniji primer je
proizvodnja opekarskih proizvoda, koja je ogromni potroša
energetskih resursa, s jedne strane, ali i potencijalni izvor
socijalnih problema, poev od predimenzionisanja broja i
kapaciteta ciglana, preko zastarelih tehnologija i naješe
nekvalitetnih proizvoda, pa sve do neizmirenja plata i doprinosa
zaposlenih (od 135 ciglana prema podacima PKS, funkcioniše
svega devedesetak, a realna potreba je ne više od 25 – od
kojih svega nekoliko izmiruju svoje obaveze). Jedini ispravni
put je pomo u tehnološkom osavremenjivanju proizvodnih
procesa, drastinom smanjenju potrebe za energijom u svim
fazama pripreme, peenja i sušenja, pa sve do neophodne
inovativnosti i zajednike primene kompatabilnih sistema.
Primena jednoslojnih Simprolit SOP (D160) ploa kao
elemenata za utopljavanje fasadnih zidova od opeke rešava
sve probleme koji se standardno javljaju kod utopljavanja
zidova od opeke stiroporom ili mineralnom vunom – od
paropropusnosti, preko otpornosti na požar, pa sve do
vrstoe i dugovenosti fasadnog sloja za utopljavanje.
Osim toga, primena (na preskok, u prvom i poslednjem redu)
patentirane Simprolit opeke za ventilaciju kod obziivanja
objekata fasadnom opekom pruža jedinstvenu mogunost da
se fasadna opeka upotrebi i kao „ventilisana fasada“.
Energetska ekasnost sistema gradnje u fazi izrade državne
regulative, planiranja i projektovanja: znaaj ove oblasti je
veoma veliki, poev od donošenja strateških odluka države,
odnosno njenih ministarstava i drugih nadležnih organa, o
izboru sistema za masovnu gradnju, preko investitora, pa sve
do projektanata, kao krajnjih izvršilaca. Naravno, uloga države
mora biti vizionarska, u interesu sveopštih naela održivog
razvoja - ne samo usklaenog sa interesima i potrebama
odreenih struktura privrede, ve i pre svega orijentisana na
socijalni boljitak i ouvanje zdravlja njenih graana. Pri tome,
primena savremenih energoefektivnih tehnologija i sistema
gradnje, kao i usklaivanje sopstvenih normi i propisa sa
odgovarajuim u EU, pa i sa zemljama u okruženju, mora biti
„sad i odmah“, bez bezrazložnog odlaganja za prekosutra
onog što se može primeniti još danas. Primera radi, propisi
Bugarske su do skora predviali otpor prolasku toplote
kroz fasadne zidova R=1.6, posle ulaska u EU zahtevaju
R=2.0, a Srbija i dalje propisuje R=1.1, odnosno 80% niže
termotehnike zahteve – samo zahvaljujui „lobijima“ raznih
graevinskih materijala i sistema, koji se zbog toga i dalje
mogu reklamirati da njihovi proizvodi „zadovoljavaju sve
48
industrija 25 / mart 2010.
zahteve energoefektivne gradnje objekata važee u Republici
Srbiji“! Posledice pogrešne politike vratie se kao bumerang
– od nedavne ispravke nadležnog ministra da e „jeftini
socijalni stanovi“ koštati ne obeanih 500 EUR/m2, ve preko
1000 EUR/m2, pa sve do sutrašnjeg nansijskog problema
socijalnih slojeva za koje se ti stanovi i grade – plaajui skupe
kredite za skupe kvadrate, sve teže e plaati i energiju za
njihovo grejanje, ija e cena oigledno iz godine u godinu rasti.
Energetska ekasnost sistema gradnje u fazi izgradnje
objekta: izražena je u minimizaciju potrošnje energije,
neophodne u svim etapama gradnje objekta – poev od
transporta materijala i opreme do gradilišne lokacije, preko
horizontalnog i vertikalnog transporta na samom gradilištu,
energije potrebne za rad graevinske opreme, mašina i
mehanizama u razliitim klimatskim uslovima pri kojima
se gradnja izvodi, pa sve do energije potrebne za uvanje,
servisiranje i skladištenje materijala i opreme do konane
primopredaje objekta.
Energetska ekasnost Simprolit sistema® u procesu
neposredne izgradnje objekta ostvaruje se pre svega
ekonomijom energoresursa kod transporta elemenata
Simprolit sistema® do gradilišta (npr. samo jednim kamionom
nosivosti 25 tona transportuje se do gradilišta preko 100m3
Simprolit blokova SBDS20 - njima se može podii preko 500
m2 fasadnih zidova ili kompletni zidovi za kuu od 200 m2,
a koji više nego zadovoljavaju sve termotehnike zahteve
propisane regulativom EU), ekonomijom energoresursa kod
horizontalnog i vertikalnog transporta na samom gradilištu,
te konano i energetskom ekasnošu tehnologije izgradnje
i završne obrade objekta u Simprolit sistemu®, koja iskljuuje
(ili drastino smanjuje) potrebu za energetski zahtevnom
graevinskom opremom i mehanizacijom.
SIMPROLIT SISTEM®
Energetska efikasnost sistema gradnje u fazi eksploatacije objekta ogleda se u sniženju (ili iskljuenju pojedinih
vidova) potrošnje energetskih resursa (struja, gas, mazut,
nafta) na grejanje, prinudnu ventilaciju i kondicioniranje
vazduha i direktno zavisi od usvojenog graevinskog sistema i njegovog kompleksnog pristupa termoizolaciji objekta,
kako zimi, tako i leti, kao i od mogunosti optimizacije
toplotnih gubitaka za konkretne sluajeve:
- termoizolacija objekta od uticaja hladnog godišnjeg
doba - opšte je prihvaeno da se hladnoa mora odsei od
grejanog prostora termoizolacijom objekta sa spoljne strane. S druge strane, prema najnovijim rezultatima vodeih
inostranih institucija koje se bave istraživanjima u oblasti
optimizacije energetske potrošnje, energoefektivnost zgrada tokom njihove eksploatacije može se poveati uzimajui
u obzir i namenu svake prostorije ponaosob, odnosno dužine boravka u svakoj od prostorija, shodno nameni.
Naime, u zgradama sa individualnim grejanjem,
prostorije namenjene za smeštaj i dug boravak u
njima (dnevna soba, radna soba, soba za decu)
treba da budu izolovane sa spoljne strane, a
preostale (kupatilo, WC, kuhinja, spavaa soba
za odrasle) iznutra, što omoguava da se te
prostorije brzo zagreju u trenutku potrebe, bez
ekanja da se prethodno zagreju zidovi prostorije, u zavisnosti od njihovog toplotnog kapaciteta.
Objekti izgraeni u Simprolit sistemu® imaju
termoizolacione slojeve i ka spolja i ka prostoriji, tako da istovremeno zadovoljavaju sve
navedene zahteve.
- termoizolacija objekta od uticaja toplog
godišnjeg doba – podižui zgrade i za budue
generacije, mora se uzeti u obzir injenica da je, zbog efekta staklene bašte, na planeti klima u procesu globalnog
zagrevanja, te da potrošnja elektrine energije za hlaenje
prostora leti ve sada dostiže potrošnju te najskuplje vrste
energije na grejanje zimi. Jedan od bitnih faktora koji utiu na
ukupnu potrošnju energije za hlaenje leti je i toplotni kapacitet zidova i plafona, koji preko dana akumuliraju toplotu iz
vazduha i isijavaju je u taj isti prostor nou, stvarajui veoma
neprijatno ekološko okruženje. Jedino prirodno i ekonomino
rešenje (ne zahteva utrošak energije) ovog problema je izolacija zidova i plafona unutar objekta, jer rešenje tog problema
danononim kondicioniranjem ne samo da je skupo, zbog
velikog utroška energije, ve nije ni ekološki, zbog poveanog rizika po ljudsko zdravlje usled mogunosti da se preko
centralnih sistema za kondicioniranje prenose infektivna
oboljenja («legionarska bolest»), kao i dokazanog negativnog
uticaja na organizam, naroito nou, zbog smanjenja imuniteta osobe koja spava.
Objekti izgraeni u Simprolit sistemu® imaju termoizolacione slojeve i ka spolja i ka prostoriji, meuspratne i
krovne ploe takoe, tako da potpuno zadovoljavaju sve
navedene zahteve.
- optimizacija gubitaka toplote objekta kroz fasadne zidove - koeficijenti otpora prolasku toplote kod fasadnih zidova, propisani za razne klimatske regione normativnim dokumentima, indikovani su za „pun“ zid, bez fasadnih otvora
(prozori, vitraži, balkonska vrata). U proraunima, gubitak
toplote kroz fasadne otvore u postojeim sistemima gradnje rešavaju se pomou uveanja kapaciteta grejnih tela –
što su vei po dimenzijama fasadni otvori, tim
je više rebara kod radijatora, odnosno vei
utrošak toplotne energije kod drugih sistema.
Znaajan udeo u ukupnoj energetskoj efikasnosti objekta ima i lokacija zgrade, sve do
položaja fasadnih zidova u odnosu na strane
sveta - zidovi ka severu u jednom te istom objektu trebalo bi da imaju vei koeficijent otpora
prolasku toplote od zidova orijentisanih ka jugu.
Postojei graevinski sistemi ne mogu da reše te
probleme, zbog injenice da se kod njih vrednost
koeficijenta transfera toplote reguliše konstantnom debljinom zidova, a konstruktivna rešenja
postojeih graevinskih sistema ne predviaju
mogunost poveanja debljine zidova srazmerno uveanju fasadnih otvora i lokaciji obodnih
zidova objekta.
Simprolit sistem® gradnje je jedinstveni
sistem na svetu koji pruža mogunost optimizacije gubitaka toplote unutar jedinstvene debljine zidova – uveanje za više od 50% vrednosti
koeficijenta otpora prolasku toplote fasadnih zidova bez
poveanja njihove debljine - pomou posebno dizajniranih
podužnih i poprenih termoizolacionih uložaka razliite
debljine, koji se montiraju unutar Simprolit® blokova.
Takvo konstruktivno rešenje elemenata Simprolit sistema® gradnje daje mogunost projektantima da optimizuju utroške energije svake zgrade ponaosob, pri
emu se dobija energoefektivni objekat sa unikalnim
rešenjem, ne samo objekta u celini, ve i svakog njegovog dela ponaosob, a s obzirom na konkretnu lokaciju i
konkretno urbano okruženje.
industrija 25 / mart 2010.
49
SIMPROLIT SISTEM®
EKOLOGIJA
Energetska i nansijska kriza prisiljavaju nas da promenimo psihologiju, da štedimo energiju i da termiki
izolujemo graevinske objekte. Na žalost, graevinarstvo spada u najnerazvijenije nauke u odnosu na ostale ljudi lete u kosmos, hodaju po Mesecu, u magnovenju komuniciraju slikom i zvukom gde god da se nalazili, ali
se još nisu nauili da grade zdrav životni prostor, a najvei broj graevinskih sistema nije mnogo dalje odmakao
od onih primenjivanih i pre hiljadu godina. Za utehu, sve eše se u svetu uju pitanja poput onih: gde mi živimo,
otkuda tako nagli porast onkoloških oboljenja, nervnih i drugih bolesti uporedo sa rastom standarda ljudi, šta je
razlog da je ekološko okruženje unutar stanova i do 4 puta zagaenije u odnosu na spoljnu sredinu i dr.
S
vakim danom i laiku postaje sve jasnije
da je vreme da se razmisli o ekološkim
karakteristikama stambenog prostora, o
kvalitetu sredine gde se provodi najvei
deo dana, da je krajnje vreme da se ovek
i njegovo zdravlje postave u prvi plan. Koliko god da je
važna opšta štednja energije, ona ne sme biti samoj sebi
cilj, niti posledice po zdravlje oveka koje se javljaju iz
neznanja ili nemarnosti smeju biti samo kolateralna šteta!
I tu nisu dovoljni samo arhitekte ili graevinski inženjeri
– potrebno je na nivou države formirati multidisciplinarne
timove strunjaka svih prola, koji ekološko okruženje
unutar stambenog prostora treba da istraže i ocene sa
svih aspekata, da postave minimalne standarde i zahteve
ispod kojih se ne sme ii, da ispitaju i utvrde dejstvo na
kvalitet stanovanja primenjenih graevinskih sistema u
celini, a ne pojedinanih primenjenih materijala.
Primera radi, nedavno su objavljeni rezultati ispitivanja
pojave da je u jednom stambenom objektu u Rusiji naglo
porastao broj onkoloških oboljenja. Naime, taj objekat
je pre nekoliko godina rekonstruisan, zamenjeni su stari
drveni novim plastinim prozorima koji besprekorno
dihtuju, zidovi su utopljeni paronepropusnom izolacijom
po principu „pasivne kue“, a kao kompenzacija
paronepropusnosti zidova pojaana je ventilacija za
evakuaciju vazduha - i upravo je to dovelo do usisavanja
radona iz zemlje, radioaktivnog gasa bez mirisa i ukusa i
time još opasnijeg, koji je i izazvao oboljenja. Opasnost od
radona je poznata u mnogim regionima, od SAD do Rusije
obavezno je ispitivanje iskopane temeljne jame na
njegovo prisustvo – na žalost, u Srbiji, nedavno
bombardovanoj i bombama sa osiromašenim
uranijumom, to niko ne pokree, ak ni kao
temu za razmišljanje... Samo stvaranje
multidisciplinarnih timova strunjaka, od
lekara do inženjera, graevinskih ziara,
matematiara, biologa, radiologa, preko
prikupljanja i obrade statistikih podataka
oboljenja i poveanih zdravstvenih problema
stanovništva ne samo po regionima, ve i po
svakoj mikrolokaciji ponaosob, pa sve do donošenja
preventivnih mera, preporuka i normativa može i mora
prolisati ministarstvo za ekologiju, koje što pre mora
prerasti sadašnju ulogu direkcije gradske istoe na
državnom nivou.
Meu prioritetnim zadacima su uvoenje obaveze
deklarisanja dugovenosti primenjenih sistema gradnje
50
industrija 25 / mart 2010.
i njihove ekološke podobnosti. Naime, neosporno je
da se kod donošenja odluke o izgradnji ili rekonstrukciji
objekta ne sme opredeljivati samo prema pojedinanim
karakteristikama primenjenih materijala, ve, pre s v e g a ,
i na osnovu funkcionisanja
a graevinskog
sistema u celini, stalno imajui
i na umu
da e u tom prostoru živeti i naša
deca i unuci!
Prema rezultatima istraživanja
ja
Instituta za ekologiju stanovanja
anja
i zaštitu životne sredine RAMN
Ruske Federacije, utvreno
da
u
no je
vazduhu stambenih i javnih objekata
istovremeno
može biti prisutno više od 100 lebdeih estica i
hemijskih jedinjenja pripadajuim razliitim klasama rizika.
Najvei negativan uticaj na ljudsko bie imaju hemijske
kontaminacije, koje se u sistemu ogranienog prostora
sporo razgrauju, a u veim koncentracijama prisustvuju
u stambenom prostoru upravo od unutrašnjih izvora. U
zavisnosti od funkcionalne namene prostorija, oni su
razliiti. Najkarakteristinijim zagaivaima smatraju se
proizvodi degradacije sintetikih polimernih materijala
(boje, lakovi, lepila, punila, git, neki vidovi linoleuma,
tapeta, iverica i medijapan, kao i drugi materijali za završnu
obradu proizvedeni korišenjem hemijskih modikatora i
aditiva).
Aktivnost
zagaivaa
se
poveava
umanjenjem
paropropustljivosti zidova, kao
SIMPROLIT SISTEM®
i sa poveanjem slojevitosti zidova.
Na žalost, dok ih u Ruskoj Federaciji
nazivaju „kriminogenim zidovima
sa katastrofalnim posledicama po
budue generacije“, zbog ega su
od pre dve godine višeslojni zidovi
zabranjeni u Moskovskoj oblasti, a
od prošle godine i u samoj Moskvi,
u Srbiji se višeslojni zid „opekastiropor-opeka“ smatra „etalonom
kvalitetne gradnje“, verovatno zbog
„kvalitetnije i kvantitetnije“ koliine
materijala koja obezbeuje isto tako
„kvalitetnije i kvantitetnije“ pranje
para i „opravdava“ visoke cene
novoizgraenog stambenog prostora.
Konano,
prema
zakljucima
navedenog
istraživanja
Instituta
RAMN, jednoslojni i paropropusni
zidovi su najpovoljnije rešenje s
aspekta energoefektivnosti i ekološke
podobnosti stambenog prostora.
Osnovne ekološke
prednosti Simprolit sistema®:
• materijal Simprolit ® koji je osnovni
materijal Simprolit sistema® jeste
sanitarno i ekološki «ist» - mnoga
laboratorijska i terenska ispitivanja
sprovedena u vodeim institutima
potvrdila su njegovu zdravstvenu
ispravnost i ekološku podobnost;
• konstrukcije i objekte izgraene u
Simprolit sistemu® odlikuje:
- svojstvo da obezbeuje u prostorijama
udobne i higijenske uslove života;
- visok stepen operativne pouzdanosti,
izdržljivosti na razne ekstremne uticaje i dugovenosti;
- visoka paropustljivost zidova, koja obezbeuje
komfortnost življenja - zidovi «dišu», a štetna isparenja
se evakuišu iz prostorije u spoljašnju sredinu, bez njihove
koncentracije unutar slojeva zida;
- mogunost reciklaže i ponovne upotrebe materijala;
- mogunost termoizolacije svih elemenata objekta (ukljuujui
i podove i plafone), što pruža neograniene mogunosti
izbora optimalne projektne varijante, kako bi se obezbedila
udobnost stanovanja;
- mogunost izbora i primene najoptimalnijeg sistema grejanja
ili hlaenja - klasino, podno, plafonsko ili zidno – bez potrebe
za dodatnom ugradnjom ili montažom termoizolacionih
slojeva;
- odsustvo efekta «tempirane ekološke bombe“ sa odložnim
dejstvom na pokolenja;
- mala specina efektivna aktivnost prirodnih radionukleida;
- visok stepen biorezistentnosti u odnosu na sve vrste
biološke agresije ili zagaenja - glodara, insekata i
raznih vrsta mikroorganizama (spora, plesni, gljivica,
raznih alergenata itd);
- znaajno umanjenje ukupnog optereenja na tlo, što
je od posebnog znaaja kod zemljišta slabe nosivosti
ili neravnomerne konzistencije – poev od optereenja
temelja, preko transportnih puteva, pa sve do odsustva
neophodnosti izgradnje privremenih saobraajnica za
dopremu na gradilište teške mehanizacije;
- niski energetski zahtevi u procesu proizvodnje, izgradnje i
dugovene eksploatacije;
- visok stepen zaštite od požara (EI180, K0, NG);
- mogunost brze i jeftine nadogradnje objekata sa ravnim
krovovima, bez uveanja optereenja na temelje, bez
iseljavanja stanara, bez potrebe za skelom oko celog
objekta i bez uveanja kapaciteta podstanica za grejanje
novosagraenog prostora na raun ušteene energije
utopljavanjem nižih spratova u Simprolit sistemu®;
- znaajno poveanje stepena seizmike otpornosti
objekata u odnosu na objekte iste spratnosti i istih
arhitektonskih rešenja, projektovanih i izgraenih u drugim
sistemima gradnje itd.
industrija 25 / mart 2010.
51
SIMPROLIT SISTEM®
SHODNO IZLOŽENOM, NA OSNOVU UKUPNIH TEHNO-EKONOMSKIH I EKOLOŠKIH PERFORMANSI OBJEKATA
IZGRA
ENIH U RAZLIITIM SISTEMIMA GRADNJE, VIDNO SE IZDVAJA «SIMPROLIT SISTEM®», KAO NAJOPTIMALNIJI
SISTEM GRADNJE STAMBENOG PROSTORA U ODNOSU NA UKUPNE TEHNOLOŠKE, EKONOMSKE I EKOLOŠKE ZAHTEVE.
Tabela 1 – Neophodne karakteristike dugovene, energoefektivne i ekološke gradnje i Simprolit Sistem®
52
KARAKTERISTIKA
KRATAK OPIS
ODLIKE SIMPROLIT SISTEMA
DUGOVENOST
- SPOSOBNOST MATERIJALA I
SISTEMA U CELINI DA DO ISTEKA
DEKLARISANE DUGOVENOSTI
NE MENJA SVOJE TERMOFIZIKE
KARAKTERISTIKE ZA VIŠE OD 10%
Simprolit sistem® je najdugoveniji meu analognim
materijalima - posle 100 ciklusa zamrzavanja otopljavanja, pri naizmeninom dejstvu apsolutno
vlažne i suve sredine i dejstvima UV zraka, dobio je
sertikat na dugovenost „ne manje od 50 godina u
svim klimatskim podrujima Ruske Federacije“.
Certikat
NIISF RAASN
Moskva
TERMOIZOLACIJA
- OTPOR PROLASKU HLADNOE
ILI TOPLOTE KROZ FASADNE
ZIDOVE KOJI JE NAJZNAAJNIJI,
ALI NE I JEDINI POKAZATELJ
ENERGETSKE EFIKASNOSTI
SISTEMA GRADNJE
Simprolit® blok debljine svega 20cm zadovoljava sva
klimatska podruja Balkanskog regiona, dok Simprolit®
blok debljine 30cm zadovoljava sve regione u Rusiji;
Izuzetno dobar je i koecijent toplotne provodljivosti
λ=0.044 W/mK izmeren za Simprolit® monolit
zapreminske mase 160kg/m3 u suvom stanju.
NIISF RAASN,
Moskva;
Institut GF Kazanj;
IMS Beograd
OTPORNOST NA
MRAZ
– SPOSOBNOST MATERIJALA DA
IZDRŽI ODREENI BROJ CIKLUSA
ZAMRZAVANJA - OTOPLJAVANJA
Otpornost elemenata Simprolit sistema® na dejstvo
mraza je vea od 100 ciklusa zamrzavanja u surovim
uslovima ruske zime.
NIISF RAASN
Moskva;
POLISERT Moskva
HIDROFOBNOST
– SPOSOBNOST MATERIJALA
DA NE UPIJA VLAGU ILI VODU IZ
OKOLNE SREDINE
Elementi Simprolit sistema® ne upijaju vodu, što
omoguava njihovo malterisanje debljinama manjim od
5mm. Pri terenskom ispitivanju izgraenog objekta u
Moskvi, zidovi Simprolit sistema® su imali vlažnost <1%.
„NII Mosstroy“
Moskva;
IMK GF
Beograd
OTPORNOST NA
POŽAR
– IZDRŽLJIVOST PRIMENJENIH
MATERIJALA I KONSTRUKCIJE
U CELINI NA DUŽINU DEJSTVA
POŽARA
Simprolit® monolit je negoriv materijal - NG!
Simprolit® jednoslojne SOP ploe otporne su na
požar 120min (EI120). Otpornost na dejstvo požara
fasadnih i pregradnih blokova u Simprolit sistemu®
vea je od 3 asa (EI180).
Sertikovano u
Ruskoj Federaciji
Sertikati Instituta
IMS u Beogradu
ASEIZMINOST
– DUKTILITET KONSTRUKCIJE
I NJENO UKUPNO SEIZMIKO
OPTEREENJE
Lakoa, nosivost, i duktilnost konstrukcije obezbeuje
visoku aseizminost Simprolit sistema ® gradnje, koja
je ini izuzetno pogodnom za nadgradnje objekata i
gradnju objekata u podrujima visoke seizminosti.
CPT centar
Moskva;
Dingarkon, Beograd
LETNJA
STABILNOST
- SPOSOBNOST ZIDOVA
DA ODRŽE STABILNOST
UNUTRAŠNJE UGODNE
KLIME PRI VISOKIM LETNJIM
TEMPERATURAMA
Optimalno sadejstvo termoizolacije spolja i iznutra
ini zidove izidane u Simprolit sistemu® zimi toplim, a
leti prohladnim.
„NII Mostroy“
Moskva;
Institut GF Kazanj
TOPLOTNI
KAPACITET
– SPOSOBNOST ELEMENATA
KONSTRUKCIJE OBJEKTA DA
AKUMULIRAJU TOPLOTU
Betonska ispuna zidova u Simprolit sistemu®
omoguava akumulaciju toplote koja se, u sluaju
prestanka grejanja prostorija, vraa u prostoriju,
spreavajui njeno naglo hlaenje.
NOSIVOST
- SPOSOBNOST KONSTRUKCIJE
DA PRIMI I PRENESE
VERTIKALNA I HORIZONTALNA
OPTEREENJA
Zidovi izidani u Simprolit sistemu®, zapunjeni
betonom i armirani unutar blokova, imaju visoki
stepen nosivosti - za klasu vei nego zidovi izidani od
drugih termoizolacionih blokova.
IMK Graevinski
fakultet Beograd
KONFORTABILNOST
– SUBJEKTIVAN OSEAJ
KAO POSLEDICA STRUJANJA
VAZDUHA U KONTAKTU SA
SPOLJAŠNJIM ZIDOVIMA
Zahvaljujui sistemskom rešenju postojanja obostrane
termoizolacije, objekti izidani u Simprolit sistemu®
daleko su konfortabilniji od analognih sistema.
GOST 30949-96
„NII Mostroy“
PAROPROPUSNOST
– ZIDOVI „DIŠU“, U NJIMA SE
NE KONCENTRIŠU ŠTETNE
MATERIJE, BU, BAKTERIJE ...
Zidovi izidani u Simprolit sistemu® evakuišu paru
iz prostorija, a izbegnuto je i stvaranje kondenza i
prekomernog vlaženja zidova.
EKOLOGINOST
- SPOSOBNOST SISTEMA DA
OBEZBEDI ZDRAVU I BEZBEDNU
OKOLNU SREDINU
Simprolit zidovi „dišu“, ne upijaju vodu, nemaju
pojave gljivica i bui i neagresivni su, stvarajui time
ekološko podoban stambeni prostor
industrija 25 / mart 2010.
POTVRDA
NIISF RAASN
Moskva;
RAN Beograd
Institut IMS Beograd,
NIISF RAASN MOSKVA
CIT Moskva
IMK Graevinski
fakultet Beograd
SIMPROLIT SISTEM®
Tabela 2 – Ekonomski efekti primene Simprolit ® sistema u graevinarstvu
EKONOMSKI
EFEKTI
KRATAK OPIS
ANALIZE,
PREPORUKE
POTVRDA
EKONOMIJA
INVESTITORA
Više od 10% dodatne površine pri istim spoljašnjim
dimenzijama objekta, skraeni rokovi izgradnje,
manja koliina armature i betona, manja pozicija pri
izgradnji, manja potreba za strunom radnom snagom,
ekonomija ukupnih sredstava, kvalitet.
Ekonomska analiza
„Centrotranstroy“, Moskva
Inženjerska Akademija
Ruske Federacije
Centar inovacionih
tehnologija, Moskva
EKONOMIJA
IZVOAA
Lak horizontalni i vertikalni transport, jednostavnost,
velika brzina gradnje, minimalno korišenje oplate,
izbegavanje skele kod fasadnih radova, rad i u
zimskim uslovima i u svim klimatskim regionima Ruske
Federacije.
Ekonomska analiza
„Centrotranstroy“, Moskva
Preporuka NIISF Ruske
Akademije arhitektonskih i
graevinskih nauka
Inženjerska Akademija
Ruske Federacije
Centar inovacionih
tehnologija, Moskva
EKONOMIJA
KORISNIKA
Dugovean, siguran, kvalitetan i jeftin stambeni prostor!
Ekonomija sredstava pri eksploataciji objekta.
Zakljuak GU „Direkcija
investicionih
projekata“,
Moskva
Inženjerska Akademija
Ruske Federacije
Centar inovacionih
tehnologija, Moskva
industrija 25 / mart 2010.
53
SIMPROLIT SISTEM®
SIMPROLIT SISTEM GRADNJE ZA DUGOVENOST
Simprolit sistem gradnje kod izvoenja novih, kao i utopljavanja i nadogradnje postojeih objekata, obezbeuje:
•
•
•
•
ekološki,
ekonomian
kvalitetan i
dugovean stambeni prostor
ZA NAS, NAŠU DECU I UNUKE
SIMPRO HOLDINGS ltd
SIMPROLIT doo
Kostolaka 67/2
11000 Beograd
tel-fax: +381 11 397 67 70
397 67 71
397 67 65
e-mail: [email protected]
[email protected]
www.simprolit.rs
www.simprolit.ru
54
industrija 25 / mart 2010.
graevinska
Specijalno izdanje časopisa INDUSTRIJA
MART 2010.
SCHNEIDER ELECTRIC
TSS METAL INDUSTRY
FUTURE DUCO
BOŽA ISKRA
ROLOMATIK
AQUA STILL
NORMA AG
PALISADA
SIEMENS
SEEBBE
PRIMAT
AMIGA
SSAB
Poštovani itaoci asopisa Industrija,
graevinska
pred vama je prvo specijalno izdanje našeg
asopisa koje smo ovaj put posvetili graevinskoj
industriji u Srbiji. Re je o svojevrsnom vodiu ili
pregledu ove grane koju definišemo kao jednu od
osnovnih u industriji Srbije.
Ideja nam je bila da se predstave svi oni koji smatraju
da mogu da se nose sa krizom i da i na ovom mestu
dokažu da je kvalitet njihova osnovna prednost i
rešenje u svakoj, a pogotovo nepovoljnoj situaciji,
kao što je kriza. A ova kriza je pokazala, izmeu
ostalog da je graevinska industrija najaktivniji deo
graevinarstva, kao jedne od osnovnih privrednih
oblasti u Srbiji.
Ujedno,
svojim
pokazivanjem
u
ovom
specijalizovanom vodiu ili pregledu stanja u ovom
delu industrije u Srbiji, firme koje ete nai na ovim
stranama, dokazuju, izmeu ostalog, da razmišljaju
o marketingu i propagandi, kao o investicionom
delu poslovne poltike, a ne samo kao o obinom
trošku, ili još gore, kao o obliku pomodarstva u
poslovanju.
Za takav odnos im zahvaljujemo i na ovom mestu!
Specijalno izdanje časopisa INDUSTRIJA
Specijalno izdanje časopisa INDUSTRIJA
MART 2010.
SCHNEIDER ELECTRIC
TSS METAL INDUSTRY
FUTURE DUCO
AQUA STILL
NORMA AG
PALISADA
SIEMENS
SEEBBE
PRIMAT
SSAB
Uredništvo Industrije
U RUDARSTVU, VREDNOST
JE ODMAH ISPOD POVRŠINE
Oprema i delovi koji se habaju izraeni od Hardox ploe otporne
na habanje Vaša su garancija da e izdržati udare i ekstremnu
abraziju. To vodi do maksimalnog životnog veka, manje rizika za
prekide eksploatacije i poveanje produktivnosti.
Hardox 500 i 550 su specijalno razvijeni za rudarstvo, nudei
extremnu udarnu žilavost i tvrdou.
Hardox 500 i 550 produžavaju životni rok vaše opreme i nude
vam odlinu ekonomiku održavanja. Odupiru se habanju bilo
kakvog kamena, peska ili šljunka i mogu se upotrebiti kao
zaštita u drobilicama,trakama,presipnim mestima, damperima
i kašikama.
Za postizanje rezultata ispod površine, uverite se da se pod
površinom vaše ploe otporne na abraziju stvarno nalazi Hardox.
Još jedan uspešan dan
www.hardox.com
SSAB Swedish Steel d.o.o.
Bulevar Kralja Aleksandra 518-V
11050 Belgrade
Phone: +381 11 3049 045
Fax: +381 11 3049 046
Magacin :+381 22 391 411
[email protected]
Kako da i Vaša kuća bude ‚‚pametna‘‘?
Ako planirate da gradite privatnu kuu ili poslovnu zgradu eka Vas mnogo više od teškog rada. Srešete se sa velikim
brojem kako tehnikih tako i finansijskih zahteva. U poslednje vreme ovi zahtevi se poveavaju. Ovo se posebno odnosi
na polje building management-a i elektrinih instalacija, gde se u obzir uzima veliki broj faktora. Razvoj inovativnih tehnologija u velikoj meri utie na svakodnevni život svih nas i nudi veliki broj novih mogunosti.
Mogu li svi Vaši zahtevi biti zadovoljeni na jednom mestu?
Odgovor je da, mogu uz KNX rešenje kompanije Schneider Electric.
Fleksibilnost
Efikasnost u pogledu troškova
Ako uzmete u obzir da je veina objekata koji se projektuju
namenjena za upotrebu tokom nekoliko decenija,
neizbežno je, pre ili kasnije, da e se namena celog
objekta ili pojedinih prostorija promeniti. Rešenje je
oigledno: potrebna Vam je zgrada ije e se funkcije
jednostavno adaptirati na nove potrebe korisnika na
jednostavan i isplativ nain, bez ponovnog otvaranja zidova
i polaganja novih kablova.
Kada govorimo o troškovima, to nisu samo poetna
ulaganja, ve i svi pratei troškovi koji postaju presudni pri
proraunima isplativosti kod ovakve vrste investicija. Važi
sledee pravilo: što je vea fleksibilnost sa kojom tehnologija ugraena u Vaš objekat može da reaguje na nove
zahteve i da se adaptira na tehnike inovacije, vea je
vrednost koju dobijate za uložen novac. I danas kada se
posebna pažnja poklanja pitanju ouvanja životne sredine,
kada cena elektrine energije postaje znaajan inilac u
ukupnim troškovima održavanja, postaje još oiglednije da
rešenje mora biti inteligentno i po pitanju energetske
efikasnosti.
Komfor
Danas svi oekuju više komfora i udobnosti, kako kod
kue, tako i u prostoru u kome rade. Moderne elektrine
instalacije, ine Vaš život lepšim i jednostavnijim. Sa našim
rešenjem, možete iskazati svoju individualnost. Svoje
okruženje možete prilagoditi Vašim željama.
U pogledu komfora, uzmimo sledei primer: predvee se
udobno smestite u svoju dnevnu sobu, sada nema potrebe
da idete od prekidaa do termostata. Umesto toga, sada
jednostavnim pritiskom na jedno dugme možete aktivirati
sve željene funkcije odjednom: spustite roletne, prigušite
svetlo i podesite željenu temperaturu. Ovakva podešavanja
(scene) programiraju se prema Vašim specifinim potrebama.
Inteligentno rešenje:
KNX – jedan sistem, jedan standard, mnogo
više funkcija za maksimalnu fleksibilnost
230V AC
Bus
Sigurnost i bezbednost
Ako u zgradi želite vrhunsku sigurnost, korišena tehnologija mora biti u stanju da reaguje brzo i inteligentno u
kritinim situacijama, bilo da je neko prisutan u objektu ili
ne. Kada pogledate sve ove razliite zahteve, ubrzo
uviate da oni prevazilaze mogunosti konvencionalnih
elektrinih instalacija.
U svakom sluaju, ovo nije razlog zbog koga ete menjati
svoje planove. Najzad, postoji inteligentna alternativa
konvencionalnom rešenju elektrinih instalacija - KNX iz
programa Schneider Electric.
Drugaije reeno - pametne kue.
Naše višegodišnje iskustvo u oblasti inovativnih
tehnologija, upravljanja i nadzora u objektima, su
garancija da ete sa nama doi do integrisanog
rešenja krojenog po Vašoj meri.
Razvili smo partnersku mrežu, i možemo se
pohvaliti velikim brojem strunih, sertifikovanih
kadrova, koji su Vam na raspolaganju za sva
Vaša pitanja.
Više o našim proizvodima i uslugama, kao i
spisak partnera možete nai na našem web sajtu
www. schneider-electric.rs
ili pozovite naš
Centar za podršku klijentima
011/3773-100
DucoLine 80ZR
DucoFlat 80
DucoPlus 45
DucoPlus 60
DucoTon 80
GlasMax ZR
DucoKlep 80
0°
glide
15°
30°
DucoSun C & D underslung
Duco
45°
Sun, Architectura
click
Blade 150 CF
60°
click
75°
Blade 150 CF
Blade 150 D
Blade 150 D
Dit recept vertaalt zich i
tend productmenu. De na
voorkomen dat binnen geb
building’ syndroom ontsta
king, hoeveelheid zonlicht
verversing zijn bepalend v
een ruimte. De juiste com
COSU
”Glide & Click” system
k
c l ic
tur
n
c l ic
k
c l ic
k
KOMPLETNO REŠENJE
ZA SVAKU ZGRADU
Moderne poslovne i stambene zgrade nude potpuno novi oseaj udobnosti i kvaliteta
života. Mali broj ljudi zna da iza idealne ventilacije, kvalitetnog osvetljenja i visokog
stepena sigurnosti u objektima u kojima rade, kupuju ili žive stoji vrhunska tehnika i
vredan rad inženjera Siemens-ove divizije Tehnika infrastruktura objekata.
gradnji ili adaptaciji graevinskog objekta, Siemens predstavlja
pouzdanog partnera za kompletnu tehniku infrastrukturu,
razliite tipove mreža, automatizaciju i upravljanje. Tokom celokupne eksploatacije sistema, odnosno tokom i po isteku garantnog perioda, ova divizija pruža potrebnu podršku pri održavanju
sistema u obimu i nainu koji je komplementaran sa tehnikim
mogunostima korisnika. Nudi se garantovana podrška za sve
ikada instalirane sisteme, od rezervnih delova, proširenja i promena na sistemu do modernizacije sa minimalnim ulaganjem.
o završetku grubih graevinskih radova, posao
izgradnje poslovnog ili stambenog objekta nije
završen. Tek tada sledi uvoenje brojnih tehnikih
sistema, kao što su sistemi za rano otkrivanje i
automatsko gašenje požara, spoljnu i unutrašnju
zaštitu od provale i prepada, kontrolu pristupa, detekciju
toksinih i eksplozivnih gasova, za video nadzor i upravljanje,
optimalno korišenje energije, upravljanje i regulaciju ventilacije, grejanja i rashladnih sistema. Sva ova rešenja i njihovu
implementaciju u objektima svih tipova na našem tržištu nudi
Siemens-ova divizija Tehnika infrastuktura objekata (Building
Technologies - BT), koja obezbeuje kompletnu logistiku
podršku pri realizaciji i održavanju navedenih sistema.
P
Svojim proizvodima i uslugama ova grupacija u okviru Siemens
d.o.o. Beograd pruža sigurnost i komfor u prostorima i objektima svih vrsta, kao što su: poslovni prostori, upravne zgrade,
hoteli, bolnice, kulturni i sportski objekti, industrijski objekti i
aerodromi. Kombinovanjem najmodernije tehnologije i sopstvenog iskustva, Siemens korisnicima pruža prilagoena individualna rešenja i usluge tokom itavog životnog ciklusa objekta. Pri
Ponuda infrastrukturnih rešenja i sistema integrisana je u proizvod nazvan Total Building Solutions (TBS) - inteligentno, integrisano infrastrukturno rešenje koje obezbeuju komfor, produktivnost i sigurnost objekata. TBS predstavlja višestruku korist
za klijente kojima se na inteligentan nain integrišu tehnologija
elektrinih instalacija, automatizacija objekata, protivpožarna
zaštita i sigurnosni sistemi, ime se objekti pretvaraju u atraktivne poslovne partnere za druge kompanije. Ovo integrisano
rešenje obezbeuje pouzdaniju infrastrukturu, koja poveava
profitabilnost kompanije, nudi smanjenje troškova tokom celokupnog životnog ciklusa objekta, kao i poveanu energetsku
efikasnost, koja omoguava brži povraaj investicije. Nikako ne
treba zaboraviti ni veu udobnost za korisnike objekta i poboljšane radne uslove, koji mogu pozitivno uticati na produktivnost
zaposlenih u preduzeima koja koriste objekte koje je opremio
Siemens. Bezbednost poslovnih procesa i protoka podataka i
materijala, u kombinaciji sa lakoom izmeštanja sistema i usluga tokom celokupnog upotrebnog veka objekta, se podrazumeva, dok sofisticirana softverska rešenja smanjuju troškove ve
u fazi planiranja i pružaju osnov za veu efikasnost objekata.
Besprekorno funkcionisanje tehnike infrastrukture objekata je u direktnoj vezi sa veom produktivnošu i profitabilnošu poslovanja, dok se pojedinani elementi tehnike infrastrukture mogu renovirati u unapred utvrenim periodima
tokom upotrebnog veka objekta, ime se uvek obezbeuje
primena najnovijih tehnologija. Na ovaj nain se poveava
i pouzdanost sistema, unapreuje se operativna bezbednost objekta i dodatno štiti investicija. Zahvaljujui TBS
rešenjima kompanija Siemens je stekla visok ugled i status
širom sveta, budui da
Siemens d.o.o. Beograd
nijedna druga kompanija
Divizija Building Technologies
nije u poziciji da se u
Omladinskih brigada 21
povezivanju svih eleme11070 Beograd
nata u okviru tehnologije
Tel: +381 (11) 2096 377
poslovnih i stambenih
Fax: +381 (11) 2096 390
objekata oslanja na vlaE-mail: [email protected]
Web: www.siemens.rs/sbt
stite proizvode i rešenja.
PREDSTAVLJAMO: NormAG
KOMPLETNO REŠENJE
ZA INDUSTRIJU
GRAĐEVINSKOG MATERIJALA
P
rogramski paket NormAG služi za izradu i obradu predmera i predrauna, tendera, analize cena, obraunskog lista graevinske knjige, mesenih i kumulativnih situacija, konanog obrauna, specifikacije
materijala i radne snage, izradu dinamikih planova i ostalih izveštaja. NormAG sadrži kompletnu bazu
normativa i standarda rada u graevinarstvu. Spektar primene programa NormAG je jako širok i to u
svim poljima graevinske delatnosti, koriste ga investitori, projektanti, nadzorni organi, izvoai graevinskih radova, izvoai elektro, mašinskih, vodovodnih i kanalizacionih instalcija i mnogi drugi.
PREDSTAVLJAMO: NormAG
Mogunosti programa
Rad sa bazama
• Knjige graevinskih normi (visokogradnja, niskogradnja,
instalaterski radovi i elektroinstalaterski radovi)
• Mogunost unosa novih grupa radova u svaku od navedenih knjiga
• Mogunost kreiranja novih opisa pozicija u svakoj grupi
radova i unos internih normativa
• Mogunost kreiranja novih opisa pozicija kompleksnog
sadržaja i izrada analize cena za te opise (kopiranje više
jedininih normativa u okviru jedne nove pozicije)
• Unos koeficijenta redukcije prilikom preuzimanja ve uraenih analiza cena (npr. iz m3 u m2)
• Kreiranje pomonih analiza cena Korekcioni faktori za
svaki oblik rada (izmena normiranih vrednosti usled
posebnih uslova rada)
• Mogunost promene teksta opisa pozicija, normativa,
cenovnika materijala, rada i mehanizacije
• Mogunost izbora cene materijala po dobavljaima
• uvanje podataka (back up baze) i zaštita pristupa
Predmer i predraun
• Formiranje predmera i predrauna radova
• Mogunost rasporeda grupa radova po želji korisnika i
rasporeda pozicija u okviru grupe radova, za štampu
• Unos režijskih faktora (rada, materijala, mehanizacije) za
ceo projekat
• Mogunost unosa proširenih opisa pozicija
• Formiranje dokaznica koliina radova
• Mogunost unosa proširenih dokaznica (projektantske
dokaznice)
• Poziv na dokaznicu ranije unete pozicije
• Mogunost unosa pozicija u predmer i predraun bez
izrade analize cena
• Mogunost ažuriranja normativa i cena u toku rada na
sastavljanju predmera i predrauna
• Mogunost snimanja tipskog projekta pod novim imenom
i njegovo preureivanje
• Mogunost linearne promene cena celom projektu ili
samo nekim grupama radova
• Mogunost preraunavanja predmera i predrauna na
nove cene u cenovniku ili na neki datum u nazad
• Mogunost preraunavanja cena iz jedne u drugu valutu
• Specifikacija materijala, radne snage i mehanizacije
• Prikaz i štampa analize cena po materijalu radu i mehanizaciji sa pomonim analizama (sa ili bez režijskih faktora)
• Štampa analize cena za neki datum iz cenovnika
• Izvoz i uvoz izveštaja u/iz MS Excel, Open Office i XML
• Štampa predmera
• Štampa predmera i predrauna po ukupnoj ceni ili odvojeno po ceni materijala, rada, mehanizacije ili kombinacija
ovih opcija
• Mogunost zaraunavanja PDV-a
• Povezanost NormAG-a sa ArchiCAD-om i Revit-om (autodesk)
• Eksport koliina radova iz ArchiCAD i Revit-a (autodesk)
iz 3D modela.
Rad sa situacijama
• Kreiranje situacija po principu kumulativnih ili mesenih
situacija
• Mogunost unosa naknadnih radova
• Rekapitulacija materijala, rada i mehanizacije po situacijama
• Mogunost kreiranja situacija iz radnih naloga
• Mogunost kreiranja situacija iz obraunskog lista graevinske knjige
• Izrada konanog obrauna (višak-manjak radova)
• Mogunost zaraunavanja PDV-a
Radni nalog
• Kreiranje (otvaranje) mesenih radnih naloga, zadavanje
realizacije za poziciju
• Definisanje grupa radnika (evidencija radika iz grupe)
• Zatvaranje radnih naloga
• Prebacivanje pozicija iz r.n. u situacije
• Analiza radnih naloga (prikaz efikasnosti radnih grupa)
Graevinska knjiga
• Mogunost rada graevinske knjige o ukviru NormAG-a
• Mogunost rada graevinske knjige samostalno na nezavisnom raunaru
• Uvoz ugovorenih radova iz predmera i predrauna u g.k.
• Izvoz obraunskih listova g.k.
• Izvoz podataka g.k. u situacije
• Unos naknadnih radova u g.k.
• Štampa obraunskih listova graevinske knjige
Dinamika radova
• Izrada gantograma na osnovu analiza cena pozicija iz
projekta
• Prikaz resursa u gantogramu
• Prikaz plana ukljuivanja radne snage
• Prikaz plana ukljuivanja finansiskih sredstava (dnevni i
nedeljni prikaz)
• Izvoz resursa u Primaveru i MS Project
Detaljnije se možete informisati na našem sajtu
www.agtim.com, ujedno pogledati referenc listu
NormAG korisnika
reflektor plus
reflektor
plus
reflektor plus
BIZNIS PARK BEOČIN
DOČEKAO PRVOG INVESTITORA
Lafarge BFC Beoin Biznis Park doekao je svog prvog investitora - kompaniju Mars, koja
e poeti sa poslovanjem tokom ove godine, stvarajui ujedno uslove za nova radna
mesta u Beoinu. Beoin Biznis Park je jedinstveni Poslovni park u regionu, kompletno
infrastrukturno opremljen i sa svim neophodnim uslovima za poslovanje novih investitora
koji su okrenuti tržištima Jugoistone Evrope.
otpisivanje ugovora sa
investitorom, kompanijom Mars, održano je
na sveanoj ceremoniji
sredinom januara u prostorijama Fabrike Cementa u Beoinu.
Kompanija Mars je proizvoa preciznih mehanikih delova i procesne
opreme sa snažnim udelom na tržištima EU, eksportno orijentisana kompanija koja e svojim aktivnostima snažno uticati na poveanje srpskog izvoza.
Gunar Miterbauer, finansijski direktor
Lafarge Beoin Biznis Parka naglasio
je ovom prilikom prednosti lokacije
Biznis parka i otkrio da postoji veliko
interesovanje investitora koje se u
kontinuitetu potvruje u stalnim kontaktima sa investitorima. Ovo je bila i
prilika da se visoki predstavnik menadžmenta Lafarge Beoin Biznis Parka
zahvali zaposlenima, menadžmentu i
deoniarima za podršku u realizaciji
ovog projekta.
Potpisivanju ugovora su prisustvovali
lanovi vojvoanske pokrajinske vlade, na elu sa predsednikom vlade,
Bojanom Pajtiem, a tu su bili i predstavnici lokalne zajednice, poslovnog
sveta, kao i menadžment Lafarge
Beoin Biznis Parka
Bojan Pajti, predsednik pokrajinske
vlade je iskoristio ovaj dogaaj da
istakne kako je ovo «poetak razvoja
parka koji e obezbediti nova radna
mesta u Beoinu. estitam Lafarge-u
BFC-u i lokalnim vlastima na partnerstvu u realizaciji ovog projekta. Mi
podržavamo ovaj projekat sa 65.000
evra za prvih pedeset novih radnih
mesta”, obavestio je poslovnu i širu
javnost predsednik vojvoanske vlade, Bojan Pajti.
P
72
industrija 25 / mart 2010.
Jedinstveni primer partnerstva privatnog i javnog sektora u Srbiji i regionu
Strateško partnerstvo Lafarge BFC i
opštine Beoin kroz realizaciju projekta
Biznis Parka jeste jedinstveni primer
u Srbiji i regionu Jugoistone Evrope.
Lafarge Beoinska Fabrika Cementa
primer je jedne od najuspešnijih privatizacija u Srbiji i kao takva predstavlja
jedan od kljunih primera dobre prakse u buduoj promociji Srbije i njenih
kompetitivnih prednosti prema novim
investitorima.
Ovakav vid održivog razvoja predstavlja
potvrdu vrednosti koje Lafarge podržava, kao i stvarni doprinos boljem životu
graana u zajednicama i tržištima gde
je prisutan Lafarge. Ujedno, ovo je pravi
primer korporativne društvene odgovornosti u praksi kako u Srbiji, tako i na
Balkanu. Kostin Bork, generalni direktor LBFC istakao je ovom prilikom da je
Beoin Biznis Park za Lafarge «neprofitni projekat. Lafarge BFC je društveno odgovorna kompanija spremna da
podrži razvoj lokalne zajednice”.
O prvom investitoru Poslovnog Parka
u Beoinu
Prvi investor Beoinskog Poslovnog
Parka je domaa kompanija Mars,
osnovana 1990. godine. Postrojenje
u Beoinu bie montirano tokom
narednih šest meseci, a bavie se
proizvodnjom preciznih mehanikih
delova i procesne opreme. Ceo asortiman je namenjen izvozu. Planirano
je zapošljavanje 50 radnika u prvoj
godini poslovanja, odnosno do sto
novih radnika do kraja druge godine.
Ukupna vrednost investicije je 2,3
milliona evra. Potpisivanjem ugovora,
izvršen je transfer prava na korišenje i vlasništvo nad jednim hektarom
zemlje na kojoj e investitor izgraditi
postrojenje od 4000 m2.
Biznis Park Beoin
Beoin Biznis Park (BBP) je neprofitni
projekat, prvi društveno odgovoran
projekat iniciran od strane Lafarge
Beoinske Fabrike Cementa, s namerom da se stvore uslovi za privlaenje
novih investitora ali i da se tako smanji nezaposlenost, uvea proizvodnja,
izvoz i opšteekonomski razvoj opštine
Beoin i celog regiona.
Projekat je zapoet kao strateško partnerstvo opštine Beoin i uz podršku
Ministarstva ekonomije i regionalnog
razvoja Republike Srbije, kao i pokrajinske vlade Vojvodine.
Biznis Park Beoin nudi potencijalnim
investitorima 18 hektara zemlje pored
Dunava (veza sa Crnim i severnim
morima - evropski transportni koridor
VII), s moguim proširenjem do 40
hektara u okviru fabrike Lafarge BFC, s
direktnom vezom sa lukom. Lokacija je
infrastrukturno kompletno opremljena
i ispunjava sve zahteve za poslovanje.
U cilju podrške novim investorima,
Biznis Park Beoin nudi širok spektar
razliitih programa uštede u poslovanju, kao što je Zajedniki uslužni centar
sa:
- podrškom u registraciji i zapoinjanju
biznisa (dozvole, ugovori)
- stalnom uslugom ispod tržišnih cena
(administracija, tehniko održavanje itd)
rubrika realizovana u saradnji sa
Serbia–Business.com
it industrija
NOVO IME U SVETU
DIGITALIZACIJE U SRBIJI
Vlada Srbije je oktobra 2009. godine Odlukom osnovala JP «Emisiona tehnika i veze» kao preduzee koje e ubudue upravljati emisionom infrastrukturom u Srbiji. Pod ovim se pre svega
podrazumeva infrastruktura koja je do sada bila u nadležnosti i kojom je upravljao Javni servis RTS.
Najjednostavnije reeno, JP ETV e biti preduzee nastalo uglavnom od jednog sektora RTS-a koji
se i do sada zvao „Emisiona tehnika“. Ali to je samo forma, kaže u svom tekstu specijalno pisanom
za ovaj broj Industrije, Vladimir Homan, v.d. direktora JP «Emisiona tehnika i veze».
no što je suština je da se od sada na problem
emitovanja kako televizijskih tako i radijskih
programa i signala mobilnih operatera pristupa na jedan nov, sveobuhvatan i sistemski
nain. To je potrebno ne samo zbog toga što
je to praksa u svim ureenim evropskim i svetskim zemljama
ve pre svega zbog toga što se red i u ovu oblast mora uvesti:
pogledajte malo bolje i videete da danas u Beogradu, kao i
drugde po Srbiji, skoro da i nema bilo kakvog visokog objekta
a da na njega nije nakaen neki predajnik.
O
tadašnjeg RTS-a. Jedan lep primer obnove je i Avalski toranj,
simbol Beograda koji je iznova izgraen i koji pored toga što e
sigurno biti znaajan turistiki objekat, ima izuzetan znaaj u
predstojeem razvoju emisione infrastrukture. Beograani su
u ovih jedanaest godina gotovo i zaboravili na TV antene, a za
mesec dana e ponovo moi da ih okrenu ka Avali i bez ikakve
naknade primaju kvalitetnu sliku programa naših nacionalnih
emitera. Oprema tamo je ve osposobljena za digitalno emitovanje na koje e i prei za dve godine.
Strategija digitalizacije
To je neodrživo ne samo sa aspekta zakonitosti ve sa aspekta
zaštite zdravlja ljudi. Svi ti silni predajnici emituju izvesnu dozu
zraenja i mora se znati kako su gde i zbog ega postavljeni.
Zatim iji su, kolike snage i ima li taj emiter dozvolu da ih postavlja na tom mestu. Drugi važan razlog formiranja preduzea je taj
što je Vlada Srbije, na predlog Ministarstva za telekomunikacije
i informaciono društvo (MTID), donela Strategiju digitalizacije
koja predvia da e ve za oko dve godine, tanije od aprila
2012. godine TV signal u Srbiji biti iskljuivo digitalan.
O prednostima digitalne nad analognom tehnologijom izlišno
je govoriti, ukratko emitovana slika bie mnogo kvalitetnija u
tzv. HD formatu a moi e da se prima preko etra, tj. uz pomo
ponegde malo zaboravljene antene. JP ETV treba da u ove dve
godine zameni veliki deo svoje opreme da bi omoguila digitalno emitovanje svojim korisnicima i u tome e mu pomoi država
ali i meunarodne organizacije preko svojih ve dogovorenih
donacija. S tim u vezi postali smo kao država interesantni velikim meunarodnim kompanijama koje se bave proizvodnjom
emisione tehnike, a MTID ima ideju da pregovara o tome da neki
od njih deo svoje proizvodnje lociraju ovde u Srbiji i da tako bude
stvorena jedna nova grana industrije koja na ovim prostorima
sa izuzetkom donekle nekadašnje EI Niš, nikad nije zaživela.
Avalski toranj, od znaaja za razvoj emisione infrastrukture
Prvi koraci u poslovanju JP ETV bie stoga vezani za podizanje
kvaliteta postojee opreme koja nije obnavljana dugi niz godina,
sem u retkim sluajevima i koja je u bombardovanju 1999.
godine najviše postradala, bar kada govorimo o kapacitetima
VLADIMIR HOMAN,
V.D. DIREKTORA
JP «EMISIONA TEHNIKA I VEZE»
Puno ideja i mogunosti za saradnju sa domaom industrijom
Što se tie ostalih, brojnih objekata u Srbiji, obnova je i njima neophodna, a u tom poslu JP ETV e saraivati i angažovati domae
kompanije. U nekim sluajevima zainteresovani smo i za zajedniko
ulaganje sa nekim kompanijama kao što su „Telekom“ Srbija ili
druge koje mogu zajedno sa nama da izgrade nove emisione objekte na lokacijama koje odgovaraju obema stranama. Ima još puno
ideja i mogunosti za saradnju sa domaom industrijom ali sada
je još rano govoriti o tome. Kada se jednog dana proces obnove i
unapreenja emisione infrastrukture dovrši, ako ne bude bilo nekih
nepredvienih problema, JP ETV e biti nosilac ako ne celokupnog a
ono velikog dela tržišta koje se bavi emitovanjem terestijalnih signala, a svoje usluge e moi da ponudi i stranim partnerima. Etar e
pod tim pretpostavkama da bude ureen, znae se tano ko zašto
i kako emituje svaki signal a predajnici na dimnjacima, meteorološkim tornjevima, vodotornjevima, zgradama, ak i tavanima kua,
bie prošlost. Naravno, ovo nije bliska budunost ali je primarni cilj.
industrija 25 / mart 2010.
73
prehrambena industrija
prehrambena
Vino Župa A.D.
KAKO IZAĆI IZ KRIZE S
MINIMUMOM POSLEDICA...
Svetska ekonomska kriza ostavlja duboke tragove u svim oblastima ljudskog života i rada, pa tako
i u agraru u celini, a ne samo u agroindustriji. Finansijska kriza, pad kupovne moi stanovništva,
poveanje nezaposlenosti i druge negativne pojave, uticale su da se smanji promet poljoprivrednih
proizvoda, time i zarada poljoprivrednih proizvoaa. Kako se manifestuje kriza u agroindustrijskoj
oblasti, posebno u prehrambenoj industriji, pokušali smo da doznamo u jednom kratkom, ad hoc
istraživanju, pre svega na osnovu primera iz prakse jednog od eminentnih imena prehrambene
industrije u Srbiji, Vino Župe AD. Za Industriju svedoi dipl. inz. Rade Jevtovi, generalni direktor
kompanije koja je doživela preobražaj nakon stupanja u proces privatizacije.
M
nogi
preraivai
nisu bili u mogunosti da izvrše otkup
uobiajenih koliina
poljoprivrednih proizvoda, pa su cene istih pale i dovele
poljoprivredne proizvoae u jako
nezavidnu situaciju i esto u nemogunost da obnove proizvodnju u
ovoj godini ili eventualno obnove u
smanjenom obimu, rekao nam je na
Najsavremenija oprema za
proizvodnju aseptik vonih
kaša i koncentrata, kao i
savremeno opremljene linije
za proizvodnju alkoholnih
i bezalkoholnih proizvoda,
punionice, hladnjae..., naša su
velika prednost i mogunost.
poetku razgovora povodom date
teme, naš domain. I potvrdio:
74
industrija 25 / mart 2010.
«Agroindustrija nije mogla izbei pritisak krize pa su, nažalost, mnoga
preduzea došla u nezavidnu situaciju da ne mogu platiti poljoprivredne
proizvode, jer nemaju ni mogunost
plasmana svojih proizvoda. Tržište je
uzdrmano i to odnosi svoj danak. U
svemu tome Vino Župa je sebi postavila cilj da je kriza što manje okrzne i
da iz nje izae s minimumom posledica», istakao je naš sagovornik.
Prvo stabilizovati tržište pa onda krenuti
sa privrednim rastom
Šta onda oekivati od 2010? Da li e se
i ona, uprkos drugaijim ocenama, ipak
definisati kao krizna, sledee je pitanje
našem domainu...
«Bez obzira na sve optimistike procene, i 2010. e biti teška», kategorian je
Jevtovi, «jer se prvo mora stabilizovati
tržište i privreda na nekom postojeem
DIPL. INZ RADE JEVTOVI,
GENERALNI DIREKTOR VINO ŽUPA AD.
nivou, pa tek potom krenuti sa privrednim rastom. Iz krize i recesije krenuti
odjednom putem privrednog rasta je
teško ostvarljivo, ali uz mnogo rada i
dobre organizacije poslovanja mogue
je za poetak oekivati stabilizaciju privrede na postignutom nivou», uveren je
prvi menadžer Vino Župe.
Zanimalo nas je u ovom razgovoru u
vreme krize gde se danas kotira Vino
prehrambena industrija
prehrambena
Vino Župa A.D.
Župa, pogotovo posle nekoliko godina
od sprovoenja procesa privatizacije?
Posebno, kako se definiše mesto Vino
Župe u industrijskom i tržišnom smislu
u odnosu na konkurenciju?
«Nešto više od sedam godina nakon
privatizacije Vino Župa je respektabilna kompanija koja se nalazi u samom
srpskom vrhu proizvoaa vonih
sokova i nektara, kao i vina», s ponosom istie gospodin Jevtovi.
Vino Župa je jedna od retkih
kompanija iz agroindustrije
koja ima u potpunosti
zaokružen proces proizvodnje.
Imamo otkup voa, preradu
u poluproizvode tipa
vonih kaša, koncentrata,
zamrzavanje voa, koje
kasnije koristimo u proizvodnji
vonih sokova i nektara.
Vino Župa je respektabilna kompanija
«U periodu nakon privatizacije, kompanija je obnovljena, mnogo toga je rekonstruisano, mnogo investirano i danas
imamo jednu savremeno opremljenu
kompaniju koja se može ravnopravno
nositi sa svim kompanijama iz oblasti
agrarne industrije. Najsavremenija oprema za proizvodnju aseptik vonih kaša
i koncentrata, kao i savremeno opremljene linije za proizvodnju alkoholnih
i bezalkoholnih proizvoda, punionice,
hladnjae..., naša su velika prednost i
mogunost», istie Jevtovi i dodaje: «Ne
sme se zaobii ni injenica o ulaganju
u strune kadrove koji su u stalnom
procesu usavršavanja i svojim znanjem
i radom doprinose razvoju Vino Župe.
Pored srpskog tržišta, prisutni smo i
na tržištima mnogih evropskih zemalja,
kao i na tržištu Amerike. Izvozimo gotove
proizvode, vone kaše i koncentrate,
zamrznuto voe... U protekloj godini smo
izvezli preko 3,5 miliona litara vina u
Rusiju, izvozimo velike koliine vonih
vina u Nemaku. Sklapaju se novi izvozni
poslovi pa se ove godine oekuje veliko
poveanje izvoza Konkurencija postoji,
ali to je dobar stimulans za tržišnu utakmicu», uveren je naš sagovornik.
Potpuno zaokružen proces proizvodnje
Pria o kvalitetu i konstantnom dokazivanju nekako je najprisutnija u prehrambenoj industriji. U uverenju da je ovo pitanje
postavljano nebrojeno puta, ipak, po
emu postojei i budui konzumenti proizvoda Vino Župe mogu najlakše da prepoznaju kvalitet tih proizvoda? Odnosno,
u emu se razlikuje kvalitet proizvoda
Vino Župe od proizvoda konkurencije,
koja takoe definiše svoje proizvode kao
kvalitetne? Da li je to osnovni materijal
(sirovina), postupak, primenjena tehnologija, disciplina u proizvodnji, ili...? «Vino
Župa je jedna od retkih kompanija iz
agroindustrije koja ima u potpunosti
zaokružen proces proizvodnje. Imamo
otkup voa, preradu u poluproizvode
tipa vonih kaša, koncentrata, zamrzavanje voa, koje kasnije koristimo u
proizvodnji vonih sokova i nektara»,
istie argumente Jevtovi i nastavlja:
«U proizvodnji vina i rakija polazna
taka je otkup groža i prerada u vina
i vinske destilate koje kasnije punimo
u razliite oblike pakovanja i prodajemo kao gotove proizvode. Zaokružen
proces proizvodnje i stroga kontrola
kvaliteta (dokaz su sertifikati HACCP i
ISO 9001-2008!) jesu ono što nudimo
kupcima i oni to znaju da prepoznaju»,
podsea naš sagovornik.
Iz krize i recesije krenuti
odjednom putem privrednog
rasta je teško ostvarljivo,
ali uz mnogo rada i dobre
organizacije poslovanja
mogue je za poetak
oekivati stabilizaciju privrede
na postignutom nivou.
Ulaganje u razvoj i kreiranje novih proizvoda - plan za 2010.
Iako smo ve naeli industrijsku 2010,
zanimao nas je odgovor na, ini se, najvažnije pitanje u ovom kratkom istraživanju - investicioni planovi vino Župe za ovu
i ovakvu godinu? «Još uvek nisu donete
konane odluke o investicijama u 2010.
godini», iskren je naš domain. «Za sada
je jedino izvesno da e se ulagati u razvoj
i kreiranje novih proizvoda kako bismo što
više izašli u susret kupcima i zadovoljili
njihove potrebe». U pitanju su proizvodi
koji e zbog posebnosti naše tehnologije
biti jedinstveni na tržištu u šta e se kupci
vrlo brzo uveriti, rekao nam je na kraju
razgovora za Industriju, Rade Jevtovi,
generalni direktor Vino Župa AD.
VINO ŽUPA a.d.
Kruševaka 36,
Aleksandrovac, Srbija
tel: +381(0)37 3552 409
e-mail: [email protected]
www.vinozupa.com
industrija 25 / mart 2010.
75
re strunjaka
re
strunjaka
UTICAJ INTELEKTUALNE
SVOJINE NA INOVATIVNOST
U SRBIJI
U
zajamnost odnosa inovativnosti i intelektualne
svojine je oigledna i ogleda se u tome da razvoj
sistema intelektualne
svojine promoviše inovativnost, kao i
da vea inovativnost doprinosi znaaju
intelektualne svojine u privredi.
Ako kao uslovni pokazatelj inovativnosti uzmemo odnos patentnih prijava domaih podnosilaca
i broja stanovnika, konani podaci
iz 2008. godine pokazuju da je
Srbija sa 51 prijavom na milion
stanovnika u blagom zaostatku za
Hrvatskom (73) i Maarskom (68),
ali i da je ispred Bugarske (33) i
Rumunije (45). Meutim, broj prijava patenata domaih podnosilaca
doživeo je u 2009. godini blagi pad,
za šta deo zasluga nosi i globalna
ekonomska kriza.
Dobri signali dolaze iz perspektive strukture domaih podnosilaca
patentnih prijava, gde raste ueše preduzea i akademsko-naunih
ustanova. Udeo patentnih prijava
koje dolaze iz akademsko-naunih
ustanova porastao je sa jednog procenta u 2008. godini na šest u 2009,
dok je ueše patentnih prijava preduzea u ukupnom broju patentnih
prijava poraslo sa 4% u 2008. godini
na 10% u 2009. godini.
Iako su oba pokazatelja još uvek
na nezadovoljavajuem nivou, prošlogodišnji trend pokazuje veu zainteresovanost privrede i akademskog
sektora za inovativnost. Jedan od
razloga za to su i najnovija saznanja
koja dobijaju primenu u industriji.
PCT procedura - Sporazum o saradnji
u oblasti patenata
Kao odraz inovativnosti u meunarodnim okvirima može poslužiti aktivnost
76
industrija 25 / mart 2010.
Unapreenje inovativnosti, podizanje svesti o znaaju intelektualne svojine i uspostavljanje ekonomije znanja, strateški su ciljevi Srbije. Da bi Srbija uveala priliv stranih investicija i razvila svoju konkurentnost u izvozu robe i usluga, ona
mora jaati sopstveni ljudski kapital, ohrabrivati inovacije i
pružati kontinuiranu podršku sistemu zaštite i sprovoenja
prava intelektualne svojine. Ove mere takoe predstavljaju
preduslov za ulanjenje Srbije u evropsku porodicu zemalja,
što daje dodatnu ozbiljnost ovakvom poduhvatu.
srpskih podnosilaca patentnih prijava
van svoje matine države. Dok se za
ukupan broj patentnih prijava srpskih
podnosilaca koji svoje prijave podnose u Srbiji može rei da je na relativno
zadovoljavajuem nivou, broj evropskih patentnih prijava i meunarodno
podnetih prijava putem PCT procedure (PCT – Sporazum o saradnji u oblasti patenata) od strane podnosilaca
iz Srbije je nizak. Uzrok tome možemo
pronai u više faktora. Jedan je cena
koštanja celog postupka zaštite, a
pre svega održavanja prava iz patenta
u više zemalja. Takoe, angažovanje
patentnih zastupnika u inostranstvu
iziskuje nove troškove, koji su znatno
vei od istih u Srbiji.
Jedan od faktora je i ukidanje klauzule
o umanjenju troškova procedure patentne zaštite za 75% za podnosioce iz
Srbije od strane Svetske organizacije
re strunjaka
re strunjaka
za intelektualnu svojinu (WIPO). Prema
ekonomskim pokazateljima za 2009.
godinu, Svetska banka je svrstala
Srbiju u kategoriju zemalja sa višim
srednjim prihodom, zbog ega je Srbija
izgubila pravo na navedeni popust.
da e Centar razviti efikasan sistem
obuke o znaaju zaštite intelektualnog vlasništva i nainima razvo-
sfer tehnologije prouzrokovae rast
broja patentnih prijava iz nauno-akademskog sektora, doprinee boljoj
ja inovacionih aktivnosti. Strateški
gledano, Centar e naglasiti ulogu
Zavoda u izgradnji konkurentnosti
privrede na osnovu njene baze intelektualne svojine.
Pored
osnivanja
Edukativnoinformativnog centra, u ovoj godini
zapoee sa radom još jedna institucija. U pitanju je Kancelarija za
meunarodnoj zaštiti i povezivanju sa
stranim zastupnicima.
Nema sumnje da e Edukativnoinformativni centar i Kancelarija
za transfer tehnologije u velikoj
meri doprineti ostvarenju strateških ciljeva Srbije u oblasti prava
intelektualne svojine i unapreenja
inovacionog kapaciteta.
transfer tehnologije, ije e sedište
biti na Beogradskom univerzitetu.
Uspostavljanje Kancelarije za tran-
mr Nikola Radovanovi, savetnik
za odnose sa javnošu u Zavodu za
intelektualnu svojinu
Sposobnost za inovativnost
Iz makroekonomske perspektive,
manja sposobnost za inovativnost
prouzrokovana je i nedovoljnim ulaganjem u istraživako-razvojne napore.
Iako ni sama Evropska unija u 2010.
godini nije dostigla cilj Lisabonskog
sporazuma kojim se predvia da 3%
BDP-a ide u izdvajanje za I&R, Srbija
je još uvek daleko od te norme. U
2008. godini su javni i privatni sektor
izdvajali svega 0,7% BDP-a za istraživanje i razvoj, dok se oekuje da e
nakon opšte analize ovaj pokazatelj
biti na istom ili ak nešto nižem nivou
u 2009. godini.
Imajui u vidu stratešku orijentaciju
Srbije da postane privreda zasnovana na znanju, državna izdvajanja za
istraživanje i razvoj i pored složene
ekonomske situacije moraju pronai
nain za rast. U naporu dostizanja traženih 3% BDP-a za finansiranje oblasti R&D (Research & Development),
nastoji se da tom cilju država doprinese sa 1%, a privatni sektor sa 2%.
Nove aktivnosti Zavoda za intelektualnu svojinu
Inovacioni potencijal u Srbiji oigledno postoji, ali se mora konstantno ohrabrivati od strane relevantnih
institucija kako bi bio pretoen u
komercijalizovane inovacione poduhvate. Zavod za intelektualnu svojinu
preduzeo je nove aktivnosti koje
imaju za cilj jaanje sistema intelektualne svojine u Srbiji i unapreenje
inovacionog kapaciteta privrede i
univerziteta.
Pred novoosnovanim Edukativnoinformativnim centrom u Zavodu je
misija podizanja opšte svesti o znaaju prava intelektualnog i industrijskog
vlasništva. Koristi od Centra imae administrativna tela, ekonomske
ustanove, nauno-istraživaki centri,
sudovi, kao i opšta javnost, budui
industrija 25 / mart 2010.
77
vremeplov
Pria o Vajfertu, Bajloniju i... srpskom pivu
PRIČA O VAJFERTU,
BAJLONIJU I...
SRPSKOM PIVU
Najstariji datum proizvodnje piva u Beogradu vezuje se za
1839. godinu. Ipak, prava industrijska proizvodnja piva poinje
1872. godine, kada je panevaki industrijalac Ignjat Vajfert
izgradio savremenu i modernu pivaru na brdu van grada, zvanom Smutekovac, kasnije Vajfertovac, a sada Mostar...
S
ve dotadašnje pivare u Beogradu i Srbiji (jagodinska 1852, aanska 1852, aleksinaka
1865, valjevska 1870), bile su manuelne
i sa manjim kapacitetima, tako da je nova
Vajfertova pivara izazvala veliku konkurenciju,
a i veu potrošnju i to kvalitetnijeg piva. Pivara je bila veoma
moderna za svoje vreme i kao takva imala je veliki znaaj za
razvoj industrijskog pivarstva u Srbiji. Izmenila je i fizionomiju ovog dela grada, što je ostalo zabeleženo na mnogim
slikama i razglednicama Beograda toga doba...
Vajfertova pivara - jedan od prvih industrijskih kompleksa u Beogradu
Pivara je bila planski zasnovana sa svim zgradama koje je
zahtevala tadašnja tehnologija proizvodnje piva i predstavljala je za Beograd jedan od prvih industrijskih kompleksa.
Za Beograd ona je bila jedna od oznaka njegovog prospe-
78
industrija 25 / mart 2010.
riteta i težnji za približavanjem razvijenim
zemljama pa se kao
takva esto prikazivala
na publikacijama koje
su isticale razvoj grada.
Ignjatov sin ore
Vajfert ostae zapisan u
hronici BIP-a kao pionir
prave, za ono vreme najmodernije, industrijske proizvodnje piva. On je zapravo
svoje pivarsko poslovanje u
Beogradu poeo pomažui
ocu. Umro je 1936. godine,
kao jedan od najbogatijih, ako
ne i najbogatiji ovek u Srbiji i
jedan od najveih industrijalaca
u Kraljevini Jugoslaviji.
Pored toga što je izgrado veliku
pivaru sa parnom mašinom i drugim, za to vreme modernim ureajima ovaj ovek dobro je poznavao
«tajnu zanata». Znao je da kvalitet
piva umnogome zavisi u vremenu
odležavanja. Zato je izgradio veliki ležni
podrum, zadugo najvei u zemlji, u koji
je mogao da stane 300 vagona piva.
Nema mnogo detaljnih podataka
o ostalim postrojenjima Vajfertove
pivare. Iz prvih godina rada zna se
samo da je tada mogla da proizvede
50.000 hl godišnje, što je zaista
bila rekordna koliina.
Za vreme Prvog svetskog rata,
Vajfertova pivara, budui da je bila
takorei na samoj obali reke Save,
bila je laka meta austrijskih topova.
Nakon rata, Vajfert najveim delom
koristi ratnu odštetu da obnovi, ak
i proširi pivaru, koja je dvadesetih
vremeplov
godina XX veka mogla da
proizvede godišnje i do
120.000 hl piva.
Godine 1921. ore
Vajfert transformiše
svoju pivaru u akcionarsko društvo pod
nazivom «Prva srpska
parna pivara ore
Vajfert A.D.». Posle II
svetskog rata, pivara je nacionalizovana
pod nazivom «7 juli».
zvodnja piva u Bajlonijevoj pivari se smanjila, da bi za vreme I
svetskog rata, u godinama austrijske okupacije, pivara sasvim
obustavila rad. Godine posle I svetskog rata bile su period
nove temeljne rekonstrukcije Bajlonijeve pivare. Meutim, trebalo je da proe mnogo godina da bi se ovi kapaciteti potpuno
iskoristili. Posle II svetskog rata pivara je nacionalizovana pod
nazivom «Beograd».
Bajlonijeva pivara
Poetak
rada
Bajlonijeve
pivare,
koja se nalazi u najlepšem delu grada,
izmeu Skadarske i
Cetinjske ulice, vezuje se za 1880. godinu. Tadašnji vlasnik,
zanatlija Ignjat Bajloni
modernizovao je do tada
skupu i nekonkurentnu
runu proizvodnju piva
uvoenjem prve parne mašine. Stari kazani
zamenjeni su novim ureajima u kojima se pivo kuva
na pari. Umesto drvenih
kaca ugraene su betonske
cisterne za odležavanje, te
se tako pivo hladilo sistemom
cevi, a ne ledom. Stare niske
podrume zamenili su prostraniji, a slad se proizvodio u velikim provetrenim prostorijama.
Umesto runog prevrtanja jema
uvedena je mehanika obrada.
Proizvodni kapaciteti naroito
su poveani poetkom XX veka
kada je montiran drugi deo parne
mašine, zatim «garbe» kotao, dok
je izgradnjom arterijskih bunara prestalo korišenje vode iz
dunavskog vodovoda.
Dve beogradske pivare, Vajfertova i
Bajlonijeva, proizvodile su više nego
sve ostale pivare u Srbiji. Ukupna
proizvodnja piva u Srbiji 1908.
godine iznosila je 108.398 hl, od
ega je udeo dve pomenute beogradske pivare iznosio 72.456 hl.
Tokom balkanskih ratova, proi-
Austrijsko pivo iz aka
Pivara u aku osnovana je 1850. godine od strane austrijskog pivara i trgovca, Ferdinanda Krena. Kren je otpoeo proizvodnju piva, koje je uvao u malim kazanima, ali prvenstveno
za svoje potrebe, da bi 1885. godine uvoenjem parne mašine u proizvodnju i zidanjem nove graevine za pivaru i mlin,
poela proizvodnja znatno vee koliine piva za širu potrošnju.
Posle smrti Ferdinanda Krena, posao preuzima njegov sin
Stevan, koji je u Austriji završio pivarsku akademiju i dalje
modernizovao proizvodnju. Posle I svetskog rata i smrti
Stevana Krena, pivaru vodi njegov zet inžinjer Svetolik
Stankovi. Pivara se pretvara u savremeni industrijski
objekat i od 1921. godine posluje pod nazivom «Pivara
Kren i Stankovi». Posle II svetskog rata pivara je nacionalizovana i preseljena na pogodnije mesto...
Mitrovako pivo
Sremsko Mitrovaka pivara «20 oktobar» ubraja se meu
najstarije pivare u Srbiji. Krajem XIX i poetkom XX veka
poslovala je pod firmom «Weis Und Schon», a kasnije se
kao vlasnik pominje izvesni Franja Gamiršek iz ijeg vremena datira i uveno «mitrovako pivo».
Tridesetih godina XX veka mitrovakom parnom pivarom
rukovodi akcionarsko društvo koje drži i akcije Valjevske parne
pivare. Zanimljivo je da se kao najjai akcionari ovog društva
pojavljuju Bajloni i Vajfert. U to vreme mitrovaka pivara mogla
je da proizvede 2.000 hl piva godišnje. Pivara nije prekidala
rad tokom I i II svetskog rata, a nakon II svetskog rata nacionalizovana je kao i sve ostale pivare...
industrija 25 / mart 2010.
79
vodi
IZBOR SAJMOVA U 2010.
9. PACKTECH EXPO BALKAN 2010
29.09.2010 - 02.10.2010
Mašine i oprema za pakovanje, ambalaža...
36. MEUNARODNI SAJAM GRAEVINARSTVA (UFI) South East Europe Belgrade Building Expo
13.04.2010 - 17.04.2010
Istraživanje i projektovanje, izgradnja i održavanje objekata, visokogradnja, niskogradnja i hidrogradnja, materijali, opremanje objekata, graevinske mašine, ureaji
i alati, adaptacija, rekonstrukcija i restauracija, zanati,
informatike tehnologije i upravljanje projektima u graevinarstvu, opremanje enterijera. Sajam graevinarstva u
Beogradu je postao najznaajniji specijalizovani sajam iz
ove delatnosti u regionu cele jugoistone Evrope.
54. MEUNARODNI SAJAM TEHNIKE I TEHNIKIH
DOSTIGNUA (UFI)
11.05.2010 - 15.05.2010
Meunarodni sajam tehnike i tehnikih dostignua je najznaajniji privredni i tehnološki dogaaj u Srbiji i jugoistonoj
Evropi, koji ima izuzetan uticaj na budui razvoj industrije u
zemlji i regionu. To je tradicionalno mesto (od 1937.godine)
susreta i poslovnih kontakata, koje omoguava brojnim izlagaima i posetiocima ispunjenje svojih poslovnih oekivanja.
Sinergini efekat SAJMA TEHNIKE ini mogunost susreta
izlagaa i posetilaca, kao i meusobni kontakti izlagaa iz
raznih grana industrije i mnogobrojnih zemalja.
37. MEUNARODNI SAJAM ZAŠTITE I BEZBEDNOSTI
14.09.2010 - 17.09.2010
Zaštita od požara, spasavanje, prevencija i spreavanje
tehniko-tehnoloških nesrea, FTO objekata i lica, bezbednosti i zdravlje na radu, IT security. Zaštita od požara,
spasavanje, prevencija i spreavanje tehniko-tehnoloških nesrea. Fiziko-tehniko obezbeenje objekata i
lica, sigurnosni sistemi. Bezbednost i zdravlje na radu. IT
security - zaštita informacionih sistema. Bezbednosni i
krizni menadžment.
32. MEUNARODNI SAJAM GRAFIKE I PAPIRNE
INDUSTRIJE
29.09.2010 - 02.10.2010
Sirovine i pomoni materijali za grafiku industriju, grafika oprema, rezervni delovi, gotovi grafiki proizvodi,
grafike usluge. Meunarodni sajam grafike i papirne
industrije na Beogradskom sajmu vodea je sajamska
manifestacija ove vrste u regionu.
Industrija štampe i medija uopšte, danas se suoava sa
jednim od najveih izazova još od otkria štampe, jer se
procesi menjaju velikom brzinom.
80
in d ust rija 25 / ma r t 2010.
3. HIGIJENA U INDUSTRIJI EXPO 2010
29.09.2010 - 02.10.2010
Oprema i materijali za higijenu u industriji i meunarodni
poslovni sajam, prvi i jedinstveni specijalizovani meunarodni sajam Higijene u industriji u jugoistonoj Evropi.
2. FRUVEG EXPO BALKAN 2010
29.09.2010 - 02.10.2010
Meunarodni specijalizovani sajam tehnologije za preradu
i skladištenje voa i povra.
51. MEUNARODNI SAJAM TEKSTILA, KOŽE, I OPREME
- UNIJATEX
07.10.2010 - 09.10.2010
Sve vrste prediva, tekstila i ostalih repromaterijala, odea, pozamanterija, mašine, alati i pribor za tekstilno-odevnu industriju. Koža, obua, krzno, odea od kože i krzna,
kožna galanterija, repromaterijal i oprema za kožarsku
industriju.
6. MEUNARODNI SAJAM ENERGETIKE
13.10.2010 - 15.10.2010
Elektrina energija, kogeneracija, ugalj, gas i nafta,
obnovljivi izvori energije, energetska efikasnost.
7. MEUNARODNI SAJAM ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE
- ECOFAIR
13.10.2010 - 15.10.2010
Elementi zaštite životne sredine; Rešenja zaštite životne
sredine po oblastima; Zaštita prirode i upravljanje prirodnim resursima; Strategija, projekti i edukativni programi
za ouvanje životne sredine i prirode; Meunarodna
saradnja.
47. MEUNARODNA IZLOŽBA MAŠINA, ALATA I
REPROMATERIJALA ZA DRVNU INDUSTRIJU (UFI)
11.11.2010 - 17.11.2010
Mašine i alati za obradu drveta. Izlaganje mašina, alata
i opreme za drvnu industriju sa posebnim naglaskom na
izlaganje repromaterijala. Drvna industrija praktino je
najvea smotra domae privrede.
9. MEUNARODNI SAJAM PREDUZETNIŠTVA ZA MALA
I SREDNJA PREDUZEA
25.11.2010 - 27.11.2010
Preduzetništvo - Privrednici i uslužne delatnosti i institucije u
funkciji razvoja preduzetnike kulture u Srbiji. Nauka u funkciji
preduzetništva, kao i stari i umetniki zanati u funkciji biznisa.
vodi
Izbor sajamova u 2010. godini
2. meunarodni sajam terenskih vozila i pratee opreme
OFF ROAD SHOW, 22-25.04.
Meunarodni sajam terenskih vozila i pratee opreme
okupie na Novosadskom sajmu uvoznike i distributere
terenskih i SUV vozila, ATV motocikala, pneumatika, audio i
video opreme. Prošlogodišnja premijera tog specijalizovanog
sajma, pokazala je da na tržištu Srbije, postoji potreba za
organizacijom jednog takvog dogaaja, s obzirom na to da je
to jedna od najbrže rastuih klasa u automobilskoj industriji.
77. MEUNARODNI POLJOPRIVREDNI SAJAM 15-22.05.
Meunarodni poljoprivredni sajam najvei je sajamski dogaaj
u Srbiji i jedan od najveih u Evropi u oblasti poljoprivrede.
Okuplja najznaajnije kompanije u agroindustriji, poljoprivrednoj
proizvodnji, mehanizaciji, najbolje u stoarstvu... Nezaobilazno
mesto za poljoprivrednike i profesionalnu publiku kojoj je poljoprivreda polje interesovanja. Zaštitni znak Novosadskog sajma,
najstarije sajamske kue u Srbiji, ali i Novog Sada.
19. meunarodni sajam EKO-SVET, 28.09 - 03.10.
Ovo je jedinstvena prilika da na jednom mestu budu predstavljene savremene tehnologije, ekološki standardi i inovativnosti, koje
e unaprediti odnos prema zaštiti životne sredine. Interesovanje
publike za taj sajam je svake godine sve vee, a pružena je
mogunost upoznavanja sa procesom i produktima organske
proizvodnje, proizvodima i programima sakupljaa i preraivaa
lekovitih biljaka, proizvoaa meda i drugih pelinjih proizvoda,
novim proizvodima ekološke opreme, ureajima, filterima i mašinama za proizvodnju lekovitog bilja i drugih ekoloških proizvoda.
10. sajam automobila AUTO SHOW - NOVI SAD 12-17.10.
Sajam automobila u Novom Sadu predstavie poseticima
najnovija dostignua u automobilskoj industriji. Izlagai e
u zatvorenom i otvorenom prostoru Novosadskog sajma
promovisati nove modele, novitete u teretnom programu,
kao i prateim granama automobilske industrije.
19. meunarodni sajam ENERGETIKE, 26-29.10.
Sajam energetike je zaseban ali ipak sastavni deo Sajma
“Investexpo” – predstavlja idealnu priliku da se potencijalni
investitori upoznaju s investicionim projektima neiskorišenih, obnovljivih izvora energije u Vojvodini i na celokupnoj
teritoriji Srbije, ali i sa mogunostima ulaganja u postojee
kapacitete energetskog sektora i izgradnju novih, baziranih
na korišenju konvencionalnih izvora energije.
25. meunarodni sajam GRAEVINARSTVA, 26-30.10.
Na Sajmu graevinarstva susreu se domai i strani investitori i graevinske kompanije radi saradnje na novim
projektima. Idealno mesto za upoznavanje s investicionim
projektima, kao i za prezentacije ve izgraenih objekata i
za predstavljanje i upoznavanje naprednih tehnologija.
34. meunarodni sajam graditeljstva i opremanja,
14-17.4.2010.
Sajam TEGRA pruža spoznaju o najnovijim proizvodima i
tehnološkim rešenjima koja se danas koriste u graevinskoj
industriji.
20. meunarodni sajam alatnih strojeva i alata
23. meunarodni sajam zavarivanja
14-17.4.2010.
Svojom dugogodišnjom tradicijom i uspešnom organizacijom
sajmovi BIAM-ZAVARIVANJE su se potvrdili kao najznaajniji
poslovni dogaaji ove industrijske grane u Hrvatskoj.
Meunarodni sajam energetike, elektronike i automatizacije
21-25.9.2010.
Sajam ENERGETIKE je idealno mesto za sve proizvoae da promovišu svoje proizvode, usluge i najnovija tehnološka rešenja, a
isto tako da se i rasprave mnogobrojne aktuelne teme reforme
energetskog sektora u vezi sa pridružavanjem EU i liberalizacijom
energetskog tržišta Jugoistone Evrope.
Meunarodni sajam graevinskih tehnologija, mehanizacije i
pratee industrije - CONTECH, 21.-25.9.2010.
Sajam graevinarstva CONTECH iznova se potvruje kao jedan od
najznaajnijih poslovnih dogaaja graevinske struke u Hrvatskoj
i regionu, jer na jednom mestu okuplja vodee domae i svetske
proizvoae graevinskog materijala, opreme i mehanizacije.
8. meunarodni sajam izuma, novih ideja, proizvoda i tehnologija - ARCA, 21.-25.9.2010.
ARCA 2010. održae se na Zagrebakom velesajmu u
istom terminu s tradicionalnim Jesenskim meunarodnim
zagrebakim velesajmom u organizaciji Zagrebakog velesajma, Hrvatske zajednice tehnike kulture, Udruge inovatora
Hrvatske, Poslovno-inovacijskog centra Hrvatske - BICRO,
Hrvatskog instituta za tehnologiju – HIT, kao i više subjekata iz
državne i naune infrastrukture.
Meunarodni sajam obrtništva - Obrtništvo, 15.-19.9.2009.
Zahvaljujui svojoj dugoj tradiciji, ovaj Sajam postao je nezaobilazno mesto i vreme intenzivnih poslovnih susreta proizvoaa,
poslovnih ljudi i direktnih potrošaa u ovoj branši.
Meunarodni sajam nameštaja, unutrašnjeg ureenja i pratee industrije - Ambienta, 13.-17.10.2010.
AMBIENTA – meunarodni sajam nameštaja, unutrašnjeg ureenja i pratee industrije, danas je vrlo uticajno okupljalište svih
relevantnih subjekata iz drvno preraivake industrije i industrije nameštaja - proizvoaa, strunjaka, dizajnera, naunika,
poslovnih ljudi, krajnjih potrošaa i specijalizovanih medija, i
kao takva je znaajan marketinški faktor razvoja domae drvne
industrije i industrije nameštaja.
industrija 25 / mart 2010.
81
index
index
Indeks oglašivaa
Industrijski adresar
ABB
12
Amiga
68
AquaStill
67
Beogradski Sajam
21, 22, 71
ABB
Kumodraška 235, Beograd
www.abb.rs
Amiga
www.amiga.rs
AquaStil
Balkanska 30/I, Beograd
Beogradski Sajam
www.sajam.rs
Stevana Jakovljevia 13, Mladenovac
Boža Iskra
65
Boža Iskra
Cummins
K1, 25,26
Cummins
www.cummins.rs
Stari Zrenjaninski put bb, Zrenjanin
Drakuli
9
Drakuli
e-kapija
20
e-kapija
www.ekapija.com
Elnos BL
K1, 14
Elnos BL
www.elnosbl.com
FESTO
Toplice Milana 14A, Beograd
www.festo.rs
Future Duco
www.future-duco.com
Genesis
www.genesis.hr
LeTrip
Cara Lazara 14, Beograd,
www.letrip.rs
Messer Tehnogas AD
Banjiki put 62, Beograd,
www.messer.rs
Palisada
www.palisada.rs
Primat
031/ 514 - 421
ProCredit Bank
www.procreditleasing.rs
Rolomatik
www.rolomatik.com
Schneider Electric
www.schneider-electric.rs
Serbia Business
serbia-business.com
Siemens
www.siemens.rs/sbt
Simprolit
Kostolaka 67/2, Beograd
www.simprolit.rs
SSAB
Bul. Kralja Aleksandra 518 - V
Stan Technologies
www.stantech.rs
Tagor
www.tagor.rs
TIM IZOLIRKA
www.timizolirka.rs
Vino Župa AD
www.vinozupa.com
Vitro Group
www.vitrogroup.rs
Y.A.M.C.
www.yamc.rs
FESTO
Future Duco
Genesis
LeTrip
Messer Tehnogas AD
34
59, 60, 61, 62
K1, 42
82
K1, 32
Palisada
67
Primat
64
ProCredit Bank
K1, 44
Rolomatik
57
Schneider Electric
58
Serbia Business.com
41
Siemens
K1, 66, 83
Simprolit
K1, 45
SSAB
Stan Technologies
7, 56
K1, K2, 3, 36
Tagor
15
TIM IZOLIRKA
K4
Vino Župa AD
K1, 74
Vitro Group
Y.A.M.C.
K1, 16, 28
40
Šta uraditi u slučaju požara
u jednoj od kancelarija?
Štitimo Vaš prostor, povezujući protivpožarne i
bezbednosne sisteme sa sistemom za upravljanje objektom.
Automatski se uključuje protivpanična rasveta, kontroliše se ventilacija, alarm se prenosi nadležnim osobama i
omogućava se vizuelna provera. Istovremeno, blokira se pristup liftovima i vratima u zoni sa alarmom, a ljudi se
upućuju na bezbednu lokaciju sistemom kontrolisane evakuacije.
Answers for infrastructure.
Download

04 - 05 uvodnik sadrzaj.indd