uvodnik
uvo
industrija
B r o j 17
Poštovani itaoci,
Kao što ste imali priliku da saznate u prethodnom broju, na elu urednikog tima "Indu-
Direktor
Đorđije Kujundžić, dipl. inž. građ.
strije" došlo je do promene. Da li su promene dobra ili loša stvar, pitanje je sa hiljadu
[email protected]/
tanih odgovora. Ono što je sigurno – promene su neminovnost, a krajnji odgovor na
Glavni i odgovorni urednik
Jasmina Orelj [email protected]/
pitanje može doneti samo vreme... i vi.
Promocija domae industrije u Srbiji i u regionu, aktivno praenje svetskih trendova,
tehnoloških inovacija, aktuelnih i znaajnih dešavanja u industrijskom svetu, ini sušti-
Tehnički urednik - design & prepress
Miloš Jarić [email protected]/
nu našeg asopisa. To je tradicija na kojoj e se zasnivati i novi ureivaki koncept.
Promene e se svakako desiti, ali one e prvenstveno biti posledica težnje da budemo
još sveobuhvatniji, raznovrsniji i, naravno, itaniji. Jednom reju – bolji. To, naravno,
nikada ne zavisi od jednog oveka, (ma bio on i urednik!). Svako ko je uspešan u
nekom poslu zna da je suština tog uspeha uvek u dobro uigranom, profesionalnom i
posveenom timu. "Industriju" ini upravo takav tim. Zbog toga, ni jedna promena ne
može narušiti njen kvalitet i standarde koje prati.
Za ovaj sajamski broj, posveen grafikoj industriji, potrudili smo se da, u okviru rubrike "U fokusu", na što je mogue bolji i sveobuhvatniji nain prikažemo stanje grafike
industrije kod nas i u svetu, da predstavimo najnovije tehnologije, mašine, trendove i
smer u kome se razvija. Želela bih ovom prilikom da se zahvalim svima koji su svojim
znanjem, iskustvom i idejama, pomogli u stvaranju ovog broja i time znaajno doprine-
Uređivački odbor:
• prof. dr Miloš Nedeljković, dekan
Mašinskog fakulteta Univerziteta u
Beogradu
• prof. dr Mile Jović, Edinborough Business
School, Velika Britanija
• mr Miloš Đukić, dipl. inž. maš.
• Miloš Hadžić, dipl. inž. el.
• Goran Šćekić, SAACKE Gmbh&Co KG
Pisali su u ovom broju:
Marko Nedić, dipl. inž. graf. tehn.
mr Miodrag Todorović
Siniša Despot, dipl. inž.
dr Slavica Cvetković
li njegovom kvalitetu.
I za kraj,
Pošto nijedan asopis nema drugog znaaja, osim onog koji mu daju itaoci, želela bih da
vas pozovem na saradnju. Svaki vaš predlog, ideja, kritika, (pa i pohvala, što da ne), bie
rado prihvaeni u cilju poboljšanja vaše i naše "Industrije". Adresa [email protected]
vam je na raspolaganju.
Marketing
Slobodanka Petrović, dipl. ecc.
Goran Veselinović
Katarina Đurić
Dragana Bakić
Sekretar redakcije
Jelena Ristić
S poštovanjem,
Jasmina Orelj, glavni i odgovorni urednik
Lektura i korektura
Redakcija
Štampa
AMD sistem, Prvomajska 110a, Zemun
Apollo Graphic Production
22
Nimel d.o.o.
AVALON partners
46
OBO Bettermann d.o.o.
Bazis Event Media
36
Odri Print Valjevo
21
Panonske TE - TO d.o.o.
47
Bazis grupa
3, 37
Belgravia
26
PD COMEL
51
Bell Inženjering d.o.o.
40
Politika AD
14
Digital Printing Centar
17
ProCredit Bank
K4
6, 8, 9
PUPDV Srbije
44
EL - CO d.o.o.
38
Rasina d.o.o.
39
Henkel Srbija d.o.o.
34
Schneider Electric
23
Ikarbus AD
K1
SIEPA
13
INTEHNA BEO d.o.o.
K2
Sintermetal - EC d.o.o.
41
7, 43
Skener Studio "Lazić"
23
9
Štamparija "Valjevac"
28
eKapija
ITW Welding Products BV
Jumo
4
42, 58
25
Messer Tehnogas AD
48
Udruženje grafičara GrafoCentar
16
MINEL ELIP
33
Vino Župa AD Aleksandrovac
50
Nectar
K3
Virmak inženjering d.o.o.
32
in dustrija 5/2008
Izdavač
BAZIS EVENT MEDIA d.o.o.
Grčića Milenka 39, 11000 Beograd
Za izdavača
Predrag Pavišić
Tel./faks:
+381 11 3088 313; 3809 235; 3820 652
E-mail:
[email protected]
Web:
www.bem.rs
Naslovna strana:
Ikarbus AD, Beograd
CIP - Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
62
ISSN 1452 - 3639 = Industrija (Beograd. 2006)
COBISS.SR-ID 128184844
sadržaj
sadržaj
ržaj
B r o j 1B/r 2
05
o j0 17
U fokusu:
Grafička industrija
ULAZAK U
DIGITALNU ERU
Ekologija:
RIVERSNA LOGISTIKA
52
10
D
i gi tal na štampa je pro me ni la gra fič ku in du striju i
nastavlja da je menja. Kao što se ranije cela industrija
izmenila prelaskom sa štamparske prese na ofset tehnologiju, tako sada, uvođenje digitalne pripreme i štampe,
donosi nove organizacione, obrazovne i tržišne izazove, a
štampari moraju da usvoje nove tehnologije, proizvode i
pristup marketingu.
REFLEKTOR
Pregled događaja • 6, 8, 9
Posetili smo: DRUPA
"SVETILIŠTE" GRAFIČARA
CELOG SVETA
54
MAŠINE I OPREMA
Honda Power Equipment: Honda – siguran partner • 42
ITW Welding Products: Invertor za zavarivanje • 43
U FOKUSU: GRAFIČKA INDUSTRIJA
Grafička industrija - nekad i sad • 12
Politika AD: Tradicija koja gradi budućnost • 14
Udruženje grafičara GrafoCentar: Sve na jednom mestu • 16
Revolucija digitalne štampe: Digitalno raskršće • 18
Apollo Graphic Production: Od pionira do lidera • 22
Intervju: dr Predrag Živković, "Od štapa i kanapa, do
automatizacije" • 24
Štamparija "Valjevac": Jedinstvo savremene tehnologije
i iskustva • 28
AUTOINDUSTRIJA
PUPDV Srbije: Razvoj autoindustrije Srbije • 44
ENERGETIKA
Panonske TE-TO: Modernizacija u službi korisnika • 47
PREHRAMBENA INDUSTRIJA
Messer Tehnogas AD: MAP pakovanja • 48
"Vino Župa" AD Aleksandrovac: Tradicijom i kvalitetom na
STANDARDI
Standardizacija u ofset štampi • 30
rusko tržište • 50
EKOLOGIJA
AKTUELNO
Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu • 33
PREDSTAVLJAMO
Henkel: "A brend like a friend" • 34
Bazis Event Media: Kuća kreativnih rešenja • 36
OBO Bettermann: Nazidna instalacija – razvodne kutije • 37
Sintermetal EC d.o.o: Kvalitet – najbolja reklama! • 41
Riversna logistika: Neophodnost savremene industrije • 52
POSETILI SMO
DRUPA: "Svetilište" grafičara celog sveta • 54
VODIČ
Izbor sajamskih događaja u 2008. • 58
reflek
refle
Pregled događaja
Ratifikovan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju
S
kupština Srbije usvojila je Zakon o potvrđivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju
(SSP) sa EU, koji definiše
uslove za slobodan pro-
tok robe, kretanje radnika
i kapitala, kao i saradnju
u nizu oblasti - od usklađivanja propisa, do političkog dijaloga i finansijske
saradnje.
K
Srpski začini u
evropskoj čorbi
laster “Šumadijski cvet” iz Kragujevca
sklopio ugovor sa agencijom “DZ-info“
iz Ulma, o plasmanu začinskog bilja i cveća
na tržište Nemačke, Austrije i Švajcarske.
To je prvi ugovor takve vrste koji su domaći
Potvrđen energetski sporazum sa Rusijom
Z
a kon o potvrđivanju
Sporazuma između
Vlada Srbije i Ruske Federacije o saradnji u oblasti
naftne i gasne privrede
usvojen je u Skupštini
Srbije. Energetski spora-
zum sa Rusijom predviđa
iz grad nju de o ni ce ga sovoda Južni tok kroz Srbiju, pro da ju 51% Naft ne
industrije Srbije i završetak
izgradnje skla di šta ga sa
Ba nat ski Dvor.
Međunarodni sajam grafičke i
papirne industrije GRAFIMA
U
Beogradu se, u periodu od 17. 09. 2008.
– 20. 09. 2008. održava
Međunarodni sajam grafičke i papirne industrije
GRAFIMA, koji traje već trideset godina i predstavlja
vodeću sajamsku manifestaciju ove vrste u regionu.
Upo re do sa GRA FI MOM
održavaju se još dva, programski bliska
saj ma: Spe cija li zova ni me đu na rod ni
sajam ambalaže i pakovanja, PACKTECH
i Međunarodnim specijalizovanim sajam
CONBAK EXPO BALKAN.
Ovo go di šnji do ma ćin
sajma je FUJIFILM, renomirana japanska firma,
koja će obogatiti GRAFIMU stručnim predavanjima i pre zen ta cija ma i
tako upoznati posetioce
sa novim naučnim saznanjima i trendovima u ovoj
grani privrede.
Kao podsticaj najboljim proizvođačima
na GRAFIMI se dele priznanja stručnog
žirija Beogradskog sajma za proizvode i
dostignuća u različitim robnim grupama
- Zlatni, Srebrni i Bronzani pečat.
MMF o ekonomiji u regionu
P
WWW.EKAPIJA.COM
rema prognozama Međunarodnog
monetarnog fonda (MMF),
Crna Gora i Albanija zabeležiće najveći ekonomski rast
ove go di ne na Bal ka nu.
Crna Gora će, prema prognozama MMF, ove godine
zabeležiti rast BDP od 7,2%,
a albanska privreda će porasti šest odsto. MMF ističe da
će Bugarska i Bosna i Hercegovina imati ekonomski rast po 5,5%
U
BESPLATNI PRIMERCI "INDUSTRIJE"!
IZVOR:
želji da časopis Industrija dođe na
što više adresa, obaveštavamo vas
da svoj primerak Industrije možete dobiti
BESPLATNO!
Formular za besplatne primerke Industrije nalazi se na sajtu www.bem.rs.
6
do kraja godine, Rumunija 5,4%, Makedonija 5, Hrvatska 4,2, dok će srpska
privreda rasti po najmanjoj stopi
u regionu, četiri odsto. Ekonomski rast celog regiona u ovoj
godini biće veći nego prošlogodišnji. Približavanje Evropskoj uniji i otvaranje tržišta
balkanskih zemalja povećaće konkurentnost, što će, kako
se navodi, otvoriti i nove šanse za
razvoj balkanskih ekonomija.
in dustrija 5/2008
Napomena: Izdavač zadržava pravo
da primerke časopisa šalje samo onim
preduzećima i institucijama koje ispunjavaju
preduslove definisane politikom izdavača.
Ova ponuda važi isključivo za teritoriju
Srbije.
proizvođači sklopili sa partnerima iz inostranstva u oblasti poljoprivrede. Članovi
ovog klastera, proizvodiće začinsko bilje
i cveće koje će za potrebe zapadnoevropskog tržišta morati da zadovolji jasno određene standarde. U “Šumadijskom cvetu“
se nadaju da će ovo podići ugled njihovog
klastera, ali i obezbediti posao za ljude u
poljoprivredi. Pored cveća i začinskog bilja,
u planu je i saradnja sa drugim klasterima
oko ponude eko i seoskog turizma”.
Klaster “Šumadijski cvet” potpisaće u
oktobru ugovor o poslovnoj saradnji i sa dve
britanske kompanije, “Plimut” i “Sparks”,
o isporuci začinskog bilja koje će biti plasirano u supermarketima širom Britanije.
Staro ulje kao
ekološko gorivo
V
elimir Stojanović, investitor srpskog
porekla iz Nemačke, najavio je da će,
početkom naredne godine, u Zrenjaninu
otvoriti prvu fabriku za proizvodnju sintetičkog dizela. Naveo je da je u izgradnju fabrike, u kojoj bi u početku bilo zaposleno oko
100 ljudi, spreman da uloži oko
50 miliona evra.
Gradnja fabrike
još nije počela jer
se, prema rečima
Stojanovića, još
od decembra prošle godine čeka dozvola od Pokrajinskog
sekretarijata za zaštitu životne sredine. Po
dobijanju dozvole, on najavljuje da će fabrika biti izgrađena i puštena u rad u roku od
šest meseci.
Repromaterijal za proizvodnju će se
nabavljati iz Fabrike ulja u Zrenjaninu i iz
ostalih gradova u Srbiji, kao i iz brodogradilišta. Gorivo koje bi se dobijalo preradom
starog ulja bilo bi ekološko i veoma kvalitetno, a kao sporedni proizvod dobijao bi se i
bitumen koji može da se koristi za asfalt.
reflektor
Pregled događaja
Nemački “Reum GmbH”
gradi fabriku autodelova
u Svilajncu
P
redstavnici Skupštine opštine Svilajnac i nemačke firme “Reum GmbH”
potpisali su ugovor o izgradnji fabrike
autodelova. Fabrika bi sa radom trebalo
da počne 1. mar ta 2009. godine, a u njoj
bi posao trebalo da dobije 325 radnika,
od toga njih 25 još
u to ku iz grad nje.
“Re um GmbH” će
u izgradnju fabrike
investirati 10 miliona evra, a opština
Svilajnac je dala, bez naknade, pet hektara zemljišta opremljenog kompletnom
infrastrukturom. Direktor kompanije,
Rolf Riter, izjavio je da ulaganja “Reum
GmbH” u Svilajncu neće biti okončana
1. mar ta 2009. godine, kada treba da
počne proizvodnja, već će kapaciteti biti
povećavani sve do 2012. godine. U fabrici
“Reum GmbH” u Svilajncu, proizvodiće se
plastični delovi za klima-uređaje u automobilima koji će se izvoziti u Nemačku i
zemlje Evropske unije, a nemački partner
namerava da uspostavi i saradnju sa kompanijom “Fiat”.
A
6.883 novih
privrednih društava
WWW.EKAPIJA.COM
gencija za privredne registre saopštila je da je u Srbiji, u prvih šest meseci
2008. osnovano 6.338 novih privrednih
društava, što je za oko 8% više nego u isto
vreme prošle godine. Najviše registrovanih
preduzeća bilo je u Beogradu (2.852),
čime je nastavljen trend od prošle godine. Istovremeno je, međutim, iz registra
izbrisano 1.476 preduzeća, što je skoro
dvostruko više nego u isto vreme prošle
godine. Inače, najviše novoregistrovanih
firmi bavi se trgovinom, konsaltingom i
menadžmentom i građevinarstvom. Trenutno je u Srbiji registrovano vise od
101.000 privrednih društava.
Mala i srednja preduzeća u Srbiji
sve više učestvuju u BDP
M
inistarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj ocenilo je da mala
i srednja preduzeća učestvuju sa oko
36% u ukup nom bru to dru štve nom
proizvodu Srbije što je za oko šest odsto
više nego u 2004. godini. Njihov uticaj na
visinu BDP Srbije bio je na nivou Bugarske, Rumunije i Mađarske, a nešto niži
nego u Sloveniji. Takođe, dosta je izražena i njihova spoljnotrgovinska aktivnost u
2007. godini, pa je tako ovaj sektor ostvario više od dve petine izvoza i dve trećine uvoza Srbije. Dinamičan razvoj ovog
sektora u periodu od 2001. do 2007. je
rezultat poboljšanih opštih uslova poslovanja i povećane pravne sigurnosti privrednih subjekata, a na rad ovog sektora
uticala je i intenzivna investiciona aktiv-
D
Zatvorska firma najveći izvoznik
ok je većina preduzeća iz Sremske
Mitrovice otišla u stečaj, “Dubrava” radi punom parom. Svakog radnog
dana 250 osuđenika pravi prikolice, točkove, baštenske garniture, ostvarujući
godišnji prihod od 1,5 milion evra. Privredna jedinica “Dubrava” obavlja svoju delatnost u pet proizvodnih pogona:
metalski, drvni, građevinski, štamparija
i kartonaža. Od oko 1.300 osuđenika, koji
kaznu zatvora služe u Kazneno-popravnom zavodu, njih 250 radi u “Dubravi”
osam sati dnevno, svakog radnog dana,
uz angažman još 80 civila, direktora pogo-
IZVOR:
upci u Srbiji od jeseni
će imati priliku da kupe
paket aplikacija za poslovnu produktivnost Microsoft
Office Small Business 2007
po 22% nižoj ceni Ova jedinstvena Majkrosoftova ponuda važi za kupce novih
računara i traje do kraja septembra,
a zainteresovani se za detalje mogu
8
in dustrija 5/2008
na i majstora za obuku. Rad osuđenika
zasnovan je isključivo na dobrovoljnoj
bazi, na osnovu predloga i izrađenog
profila ličnosti od strane stručnog tima
sastavljenog od psihologa i pedagoga.
U “Dubravi” rade osuđenici od jedne do
20 godina zatvorske kazne, koji dobijaju
platu u visini od 20% najniže cene rada
u Srbiji.
Najveći izvoz ostvaruje metalski pogon,
gde se proizvode traktorske prikolice nosivosti od 2,5 pa do 8 tona, i točkovi, koji
su prošle godine izvezeni za Alžir, Egipat,
Hrvatsku, Sloveniju i Makedoniju.
Dogovorena podrška EBRD-a tehnološkom razvoju Srbije
P
ot pred sed nik Vla de
Srbije i ministar nauke
Božidar Đelić i predsednik
Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) Tomas
Mi rou dogovori li su se o
podršci EBRD-a tehnološkom razvoju
Novi Microsoft Of fice Small Business 2007
paket po nižoj ceni
K
nost poslednjih godina. U Srbiji trenutno
posluje 318. 000 preduzeća, od čega je
102.042 privrednih društava i 216.703
preduzetnika. U ukupnom broju preduzeća sektor MSP učestvuje sa 99,7%, a
samo u 2007. broj novoosnovanih MSP
porastao je za 30.000, dok se obim njihovog prometa uvećao za 7,2%.
obratiti najbližem ovlašćenom
Majkrosoftovom partneru. Microsoft Office Small Business
2007 uključuje Microsoft Office
Word 2007, Excel 2007, PowerPoint 2007, Outlook 2007 sa menadžerom za poslovne kontakte i Publisher
2007. Softver je kompletno lokalizovan za
srpski jezik.
Sr bi je. EBRD će po dr ža ti
Nacionalni savet za konkurentnost, kao i rad na osnivanju Investicionog fonda za
podršku malim i srednjim
preduzećima u domenu tehnološkog razvoja.
reflektor
Pregled događaja
Sporazum o saradnji
USAID-a i 19 opština u Srbiji
R
TB Bor uložiće u otvaranje tri
nova ležišta bakra i zlata više
od 20 miliona evra. Kako kaže Dragan Bojović, direktor Rudnika bakra
Bor, to je najveće ulaganje u srpsko
rudarstvo u poslednjih 15 godina.
Novac za otvaranje tri nova rudnika
osiguran je naplatom 13 miliona
dolara, koje su kao garanciju za
učešće na tenderima za prodaju
Kombinata bakra položili austrijski
A-TEC i rumunski Kuprom. Ostatak je zarađen zahvaljujući visokoj ceni
bakra na Londonskoj berzi metala, pa
WWW.EKAPIJA.COM
rogram podsticanja privrednog razvoja opština agencije USAID potpisan je
sa predstavnicima Sombora, Pirota, Zaječara, Sremske Mitrovice, Valjeva, Preševa,
Medveđe i Bujanovca. Te opštine dobiće podršku MEGA
pro gra ma USAID
za privredni razvoj,
marketing i promociju, jačanje uprave, kao i bespovratna
novčana sredstva. Uz pomoć USAID-a od
2006. godine u partnerske opštine i gradove uloženo je 346 miliona evra direktnih
investicija i otvoreno 6.409 radnih mesta u
270 novoosnovanih preduzeća.
je borska kompanija uspela da ostvari
dobit iz redovnog poslovanja.
IZVOR:
P
RTB Bor ulaže 20 miliona evra
u otvaranje tri nova ležista bakra
Grafička in du stri ja
ULAZAK U
DIGITALNU ERU
"Grafičku industriju karakterišu
multidisciplinarnost u postupcima
koji se primenjuju i univerzalnost primene njenih proizvoda. Drugim rečima, sa jedne strane grafička industrija počiva na dostignućima fizike,
hemijske tehnologije, mašinske
industrije, inženjerstva materijala,
dizajna, tipografije, poljoprivrede,
šumarstva, elektronike, elektrotehnike... Međutim, ovaj odnos je uzajaman, tako da, sa druge strane, bez
grafičke industrije ne može da se
zamisli skoro nijedna oblast ljudske
delatnosti. Zamislimo školu bez knjiga i svezaka, poslanike u parlamentu bez dnevne i revijalne štampe,
penzionere bez novina, ambalažu
na kojoj ništa ne piše i nema slika,
izbore bez plakata, preduzeće bez
faktura i direktora bez vizitkarte."
dr Predrag Živković
Svetska grafička industrija, uporedo sa IT industrijom, razvija se
10
in dustrija 5/2008
neverovatnom brzinom, zahtevajući od proizvođača konstantno usavršavanje, praćenje novih trendova
i poštovanje standarda kvaliteta,
ukidajući stara i stvarajući neka
nova zanimanja.
Što se tiče stanja kod nas, situacija je raznolika i prilično haotična.
Dok entuzijasti i od onih manjih
i od onih velikih proizvođača, ulažući ogromne napore i sredstva,
pokušavaju da dostignu svetske
standarde, verujući da kvalitet pre
ili kasnije mora da se isplati, još
uvek ima ogroman broj ilegalnih
preduzeća, koje spuštaju cenu i kvalitet rada u grafičkoj industriji, dok
se državna politika i dalje drži samo
opštih mesta bez neke konkretnije
pomoći.
Ostaje nam da se nadamo da
će se stvari izmeniti prelaskom iz
ovog dobro poznatog tranzicionog,
u neki drugi period, nadajmo se
produktivniji i konstruktivniji.
Grafička industrija
in dustrija 5/2008
11
Grafička industrija
NEKAD
I SAD
Putuj planeto...
Početkom devedesetih godina, razvoj
tehnologije, posebno svemirske, prvo se
primenjuje u medicini, a onda u štamparstvu. Ofset štampa pobeđuje visoku štampu u novinskoj, a duboku u časopisnoj
proizvodnji. Personalni računari umesto
foto-sloga, tipografska saznanja od nekoliko vekova utkana u moćne softvere
dostupne svima, pojavljuje se CTF (Computer to film), pa CTP (Computer to plate),
pa CTPress... Mašine, radni procesi, tehnološki postupci, planiranje i organizacija
postaju uvezani u jedan softversko procesni sistem rada (work-flow)...
Nažalost, tokom tih istih devedesetih
godina, kao posledica ratova, izolacije i
ekonomske krize, Srbija je zaostajala oko
tri tehnološke generacije za svetom.
Roland Favorit, 1980. godina
Bez jasnog plana proizvodnje, sa idejom
svaštarenja, kupuje se naoko jeftina polovna oprema koja je u zapadnim zemljama,
Pre Drugog svetskog rata, štampari i tipografi sa ovih prostora, bili su po stručnosti znani u Evropi. Obilazeći velike i
ugledne evropske štamparije, 70-tih i 80-tih godina prošlog
veka, zarad sticanja iskustva i stručnih saznanja, uvek se
nailazilo na naše ljude koji su tamo radili na odgovornim i
visoko plaćenim poslovima. U to vreme, naše ozbiljnije štamparije nisu tehnološki ni kadrovski zaostajale za Evropom.
Naprotiv, u nekim aspektima su prednjačile.
zbog zastarelosti, isključena iz proizvodnje
kao nerentabilna.
Povratak u budućnost
Danas u Srbiji ima registrovanih oko
3.000 štamparija. Teško je utvrditi koliko
ih stvarno radi. Zakon nije precizirao šta
se pod tim pojmom podrazumeva, kao ni
vrstu i obim proizvodnje, vrstu opreme,
koji su kadrovi i sa kojim profilom obrazovanja obavezni. Svega nekoliko desetina od
ovog ukupnog broja ostvaruje preko 90%
ukupne proizvodnje.
Sve u svemu, naša štamparska industrija više nije u tehnološkom zaostatku, međutim, konkurentnost (cene, kvalitet i rokovi)
je raznolika, srazmerno godinama proizvodnje opreme instalirane u pogonima.
Većina mašina i uređaja na kojima se
realizuju ovi poslovi proizvedena je između
1980. i 1995. godine i bila je u posedu najmanje dva vlasnika. Naravno, u pogonima
ima i znatno starije opreme, a na sreću
i one koja je proizvedena i instalirana u
poslednje 2–3 godine.
Industrijski kapaciteti gledano po vrstama štamparskih robnih marki:
a) novinska štampa – ofset novinska
rotaciona štampa. Kapaciteti u šest štamparija ovog tipa veći su od trenutnih tržišnih potreba.
b) časopisna štampa – ofset aksidentična roto štampa. Tri štamparije, od kojih su
U ponudi usluga srpske grafičke industrije nalaze se sledeće oblasti: dizajniranje, filmovanje, sve vrste priprema za štampu, sito štampa, roto štampa, tabačna
štampa, ofset štampa, flexo štampa, graviranje, štampa na zaštićenom papiru
(novačanice, dokumenta, polise, vize), duboka štampa, digitalna štampa, proizvodnja poslovne galanterije, proizvodnja kartonske ambalaže, proizvodnja kartica (čip,
članske, kreditne, diskontne, identifikacione), hologrami (originacija, proizvodnja
hologramske folije i nalepnica), sve vrste doradnih poslova (povezivanje, blindruck,
numeracija, štancovanje, plastifikacija sjajna i mat, bigovanje, kaširanje).
12
in dustrija 5/2008
dve, po instaliranoj opremi moderne. Ponuda tržišta je veća od mogućnosti pa se
određeni poslovi štampaju u inostranstvu.
c) štampa knjiga i merkantilne robe –
ofset tabačna štampa. Nedovoljno posla
za instalirane kapacitete. Desetak štamparija ima savremene tehnološke linije.
d) štampa ambalaže i etiketa – ofset,
duboka i flekso štampa. Nedovoljno je linija specijalizovanih za proizvodnju robe,
a koja može da zadovolji standarde i propise Evropske unije iz ove oblasti.
U trci s vremenom
U razvijenijim evropskim zemljama,
štamparsku mašinu čiji je amortizacioni vek 10 godina, prodaju (obično na
takozvani Istok) posle 4 godine rada
– u momentu kada je normalan redovan
remont. Računica je krajnje jednostavna:
sa trećinom investicije za novu (dve trećine ima od stare) dobija se najmodernija
mašina, koju opslužuje manje radnika,
koja ima veću radnu brzinu, manji škart,
bolji kvalitet i veći stepen automatizacije.
Pomaci u ovim per fomansama mašina
upravo se, uglavnom, dešavaju na četiri
godine, između dva sajma DRUPA.
Poređenja radi: na ofset roto aksidentičnoj mašini koja je proizvedena 2004.
u odnosu na 1982. godinu radna brzina
je povećana duplo, škart je smanjen 8
puta, broj poslužioca sa 6 smanjen na 2,
a ostale brojne prednosti da ne uzimamo
u obzir.
U korak s vremenom
Vreme raznorodne proizvodnje, univerzalnih (višenamenskih) mašina i kupaca
koji će navratiti – daleka je prošlost. Savremena (konkurentna) štamparska mašina,
Grafička industrija
Trend spoljnotrgovinske razmene
grafičke delatnosti
G
rafička industrija je očigledno visoko uvozno zavisna
grana. Repromaterijal za ovu granu gotovo se uopšte
ne proizvodi u Srbiji. Osnovni repromaterijal je grafička hartija i karton, roto i ofset papir koji čine preko 95% ukupnog
uvoza repromaterijala za grafičku industriju. Visina aktuelnih
carinskih stopa ovih proizvoda opredeljuje način deklarisanja papira pri uvozu, tako da postoje skokovi u statističkom
prikazivanju uvoza ovih grupa proizvoda.
Disbalans između količine uvezenog repromaterijala i
količine proizvedenih gotovih proizvoda je rezultat neobaveznosti preduzeća da prijavljuju ostvarenu proizvodnju Republičkom zavodu za statistiku.
za bilo koju vrstu proizvodnje, kao svoju osnovnu postavku
podrazumeva:
a) računarski sistem za kontrolu i održavanje konstantnog
kvaliteta kroz implementaciju svih logističkih podataka, online konverziju podataka iz pre-pressa, konzistentan kvalitet
posla, neprekidnu spektometrijsku i denzimetrijsku kontrolu,
ICC profil.
b) računarski sistem za upravljanje poslovnim podacima
kroz konstantnu dostupnost izveštajima iz baze podataka o
svakom proizvodnom detalju, počevši od otvaranja radnog
naloga sa definisanim uputstvima, količine realizovane proizvodnje u jedinicama vremena, ostvarenog škarta, potrošnje
KBA Performa 74, 2004. godina
repromaterijala po vrsti i jedinici mere, vremenu zastoja i njihovoj dijagnostici itd.
c) automatizovano skladištenje, dopremanje i zamena
papira, automatizovano snadbevanje bojom i svim neophodnim hemikalijama.
d) automatizovano dopremanje, ubacivanje i pranje štamparske forme (ukoliko se osvetljavanje ne odvija na samoj
štamparskoj jedinici – CTPress).
e) elektronska kontrola uz mašinsko odvajanje škarta na
izlaznom aparatu i odvođenje u posebnom pravcu
f) automatizovana i sinhronizovana dorada proizvoda u
nastavku izlaznog aparata mašine do finalnog proizvoda i njegovog pakovanja – kao jedinstvena proizvodna linija.
Ukoliko to nije moguće u potpunosti (retki slučajevi) onda je
između uređaja neophodna apsolutna kompatibilnost. Ovakve
mašine ili, bolje rečeno, proizvodne linije, daju proizvode koji
su stopostotno u okviru važećih standarda. Ipak, neophodno je
neprekidno pratiti IFRA, FOGRA i UGRA standarde, posećivati
njihove seminare i biti član jedne od tih asocijacija (zavisno od
vrste proizvodnje). Standardi i propisi Evropske Unije o ambalaži, pakovanju i transportu, takođe, moraju biti poznati svakom
štamparu. in
in dustrija 5/2008
13
u fokusu
fo
Politika AD
TRA DI CI JA KOJA GRA DI
BUDUNOST
POLITIKA AD - najstarija štamparska i novinska kuća na Balkanu,
predstavlja jedinstveni simbol
naše kulture, izdavaštva, tehnologije i novinarstva i vodeću instituciju ove vrste kroz sve burno i
uzbudljivo vreme svog postojanja.
Liderska misija
Spajajući tradiciju, kvalitet i iskustvo,
Politika AD predstavlja lidera u štamparstvu na našim prostorima, neprekidno
uvodeći nove tehnologije zahvaljujući kojima je u prilici da kupcima pruži kvalitetne
proizvode. Kada je u pitanju izdavaštvo,
misija Politike definisana je na podizanju
kvaliteta časopisa, kako sadržajno, tako i
dizajnerski. Politika se, osim štampe, bavi
i izdavaštvom knjiga i magazina (Bazar,
Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika,
Ana, Viva, Huper, Svet kompjutera, Enigmatika), dok dnevni list izlazi u okviru ćerke
firme "Politika novine i magazini".
Poslovanje Politike AD, pre svega je
zasnovano na kvalitetu. U skladu sa tim,
sve mašine u proizvodnom lancu ove
štamparije, od pripreme za štampu, preko same štampe, do dorade i pakovanja,
svojim kvalitetom garantuju standard i
kvalitet krajnjeg proizvoda.
Uvek u korak s vremenom
1921. godine, Politikina štamparija
dobija novinsku rotaciju. To predstavlja
odlučan tehnološki iskorak u odnosu na
celu tadašnju konkurenciju. Do sredine
dvadesetog veka, Politikina štamparija
imala je najveće kapacitete za novinsku
produkciju u čitavoj srednjoj Evropi.
14
in dustrija 5/2008
Ko mo ri 38 LR
N
ova Komori 38 LR-438/1250 rotacija udvostručuje kapacitete štamparije u roto
štampi. Ova 32-stranična rotacija daje mnogo više mogućnosti u izradi grafičkog
proizvoda, kod srednjih i velikih tiraža povećava efikasnost, a pogotovo efektivnost,
jer u značajnoj meri (skoro duplo) smanjuje vreme štampe. Pored toga ubrzava i
proces dorade pri mekom povezu i pri povezu žicom, jer upola smanjuje broj radnih
stanica, što omogućava i angažovanje manjeg broja radnika na ulaganju. Kod tvrdog
poveza, poveza koncem i poveza sa integralnim koricama, upola smanjuje broj tabaka
i time povećava efektivnost rada, smanjujući u značajnoj meri vreme šivenja.
Priprema za štampu
Priprema za štampu u Politici
AD radi se na najsavremenijim
termalnim CTP uređajima, firme
Kodak (bivši Creo), proizvedenim
2007. godine. To su Magnus
4570 Quantum i Trendsetter
800 III Quantum, kapaciteta po
16 ploča na sat. Štamparske forme koje se na njima osvetljavaju,
razvijaju se na dve mašine Kodak
PlateTech 135 Processor.
Roto štampa
Tri heat set roto akcidenične ofset mašine, dve 16-stranične - Komori S 38 i Komori S 38i, i jedna 32-stranična - Komori 38
LR-438/1250, pružaju mogućnosti koje
čine Politiku AD jednom od, po kapacitetu
i kvalitetu, najvećih štamparija kod nas.
Komori mašine daju kvalitetan otisak i
smanjuju makulaturu na minimum. Korišćenje iste širine rolne na sve tri Komori
mašine, daje mogućnost da se jedan proizvod od više tabaka štampa na više mašina, a da to ne proizvodi nikakve probleme
u njegovoj doradi pri povezivanju. Ceo
proces se odvija uz konstantnu denzitometrijsku i spektrofotometrijsku kontrolu
u fokusu
Politika AD
i praćenje kvaliteta štampe, što garantuje
vrhunski kvalitet krajnjeg proizvoda.
Tabačna štampa
Pored rotacionih ofset mašina, u sklopu
proizvodnog lanca nalazi se i Rapida 105
firme KBA, osmobojna tabačna ofset mašina, potpuno automatizovana, sa digitalnim sistemom kontrole. Rapida 105 ima
osam štamparskih jedinica - po četiri boje
na obe strane tabaka. Maksimalni format
tabaka je 1050 mm x 720 mm, maksimalna brzina štampe je 12.000 otisaka na
sat, a moguće je štampati na papirima
gramature od 60-300 g/m2.
Uz ove vrhunske sisteme za roto i tabačnu štampu, jasno je da ne postoji ono što
ne može da se odštampa u ovoj ogromnoj
štampariji.
Konac delo krasi
Kvalitetna finalna obrada knjiga, časopisa i ostalog štampanog materijala predstavlja izuzetno važnu fazu u grafičkoj
industriji. Naravno, pored kvaliteta štampe i boja, stranice knjige koje meko
padaju ne zatvarajući se i čvrst, kvalitetan
povez, prvi su koji zapadaju za oči krajnjem kup cu. Ma šine za du že ne za fazu
dorade odštampanih tabaka, svojim kvali-
Auten tič nost kao brend
Prvi broj lista Politika, ručno je, u privatnoj štampariji Dimitrija Dimitrijevića,
složilo osam radnika, a prelom je lično
izvršio - flah-druk tehnikom - prvi "meter"
i glavni slovoslagač, Kosta Sekulić. Od
samog nastanka, Politiku je karakterisao
originalan vizuelni i grafički izgled, počev
od nesvakidašnjih slova u svom naslovu,
pa na dalje. Novine su tada štampane
posredstvom olovnog sloga. Slova su
Povezi
• Žičani povez
Mašine firme Müller Martini - BravoPlus, sa 7 stanica za tabake, stanicom
za korice i stanicom za lepljenje kartica,
proizvedena 2006. godine i PrimaPlus sa
10 stanica za tabake i stanicom za korice,
mogu da postignu maksimalnu brzinu do
12.000 primeraka na sat.
- 28. Grafima – sajam grafičke i papirne industrije:
• Robna grupa Časopisi i revije: Srebrni
pečat za časopis Huper
• Specijalno priznanje Privredne komore Srbije za kvalitet u grafičkoj industriji
• Grand Prix Udruženja ekonomskih
propagandista za najbolji promotivni
nastup
2007.
- Plaketa i priznanje povodom 150
godina Privredne komore Srbije
tetom, u svakom pogledu, stoje rame uz
rame sa savremenim mašinama pripreme
i štampe.
Prva u nizu je linija za sečenje papira
Perfekta 115, proizvedena 2006. godine,
koja sadrži vagu - brojačicu tabaka i liftove
za podizanje i spuštanje paleta. Odlikuje je
visok stepen automatizacije što u mnogome ubrzava proizvodni proces. Tabaci se,
zatim, savijaju na tri savijačice MBO B1
formata. Uređaj za savijanje geografskih
karata i sličnih proizvoda na jednoj od njih,
otvara i mogućnost proizvodnje specifičnih vrsta štampanih proizvoda.
koja podržava formate od 75 x 150 mm,
do 320 x 420 mm.
Na liniji KOLBUS KN-473; ZU-841;
HD150B vrši se priprema knjižnog bloka i
izrada tvrdih korica. KOLBUS DA 260 predstavlja automatsku liniju za izradu korica.
Format otvorene korice može da ide od
• Meki povez
Li ni ja KOL BUS KN-473; ZU-841;
HD150B, za meki povez toplim lepljenjem, proizvedena 2005. godine, sastoji
se od mašine za sakupljanje tabaka (18
stanica), mašine za meki povez toplim
lepkom, i trorezača. Linija može da povezuje knjige formata od 100 x 125 x 3
Priznanja
2006.
slagana ručno, jer prave štamparske (a
posebno rotacione) mašine tada nisu
postojale. Najveći problem pravila su
slova kojima su štampani naslovi. Prvo
zaglavlje Politike projektovao je sam osnivač i vlasnik Vladislav Ribnikar. On je
sam konstruisao slova koja su mu bila
potrebna za ispisivanje imena novina.
Takvo pismo se nije moglo naći ni u jednoj grafičkoj radionici.
- 29. Grafima – sajam grafičke i papirne industrije:
• Robna grupa Knjige: Zlatni pečat za
knjigu Srbi i Jerusalim
• Robna grupa Časopisi i revije: Srebrni
pečat za časopis Arsenal
• Robna grupa Kalendari: Zlatni pečat
za kalendar Politike AD za 2008. godinu
• Zlatni pečat za ukupni kvalitet na 29.
Grafimi
• Grand Prix Udruženja ekonomskih
propagandista za najbolji promotivni
nastup
mm do 320 x 390 x 60 mm i može da
dostigne maksimalnu brzinu do 8.000
ciklusa na sat.
• Tvrdi povez
Linija za tvrdi povez sastoji se od mašine za lepljenje predlista COLMATIC 55,
koja podržava formate od 100 x 150 mm
do 280 x 450mm i može da postigne do
5.000 taktova/h, mašine za sakupljanje
tabaka KOLBUS KN 473 (18 stanica,
8.000 taktova/h), i automatske šivaće
mašine GRAFOTEC, tip ASTRONIC 180,
maksimalne brzine 180 taktova u min,
205 x 140 mm do 670 x 390 mm, a brzina
joj je do 2.400 na sat. Integralne korice se
izrađuju na mašini PETRATTO SAB 100
digital, koja podržava format papira od
200 x 150 mm do 1000 x 800 mm, dužinu
klapni od 10 do 300 mm, debljinu papira
(kartona) od 60 do 500 g/m2, a može da
postigne mehaničku brzinu do 80 m/min.
Linija za doradu knjiga KOLBUS BF 511
služi za zaobljavanje, koričenje i presovanje knjižnog bloka u čvrste, fleksibilne ili
plastične korice, Mehanička brzina joj je
do 30 taktova u minuti, a formati knjižnog
bloka mogu da idu od 70 x 100 x 2 mm do
305 x 375 x 80 mm.
I na kraju, KOLBUS SU H 640 koji je
zadužen za postavljanje omota, dok se
gotovi proizvodi uvijaju u foliju na mašini
Hugo Beck.
Neophodno je naglasiti, da pored vrhunske opreme, koja može da podrži ogromne
tiraže i složene zahteve klijenata, dušu ove
štamparije čini dobro organizovan, kvalitetan stručni tim ljudi, koji su zapravo i najvažniji garant kvaliteta proizvodnje i koji čine
Politiku AD liderom u svojoj oblasti.
Kontakt:
Ljiljana Čorokalo
komercijalni direktor, Politika AD
Tel. 011 3373 417 i 3373 405
E-mail: [email protected]
[email protected]
in dustrija 5/2008
15
u fokusu
fo
Sve na jednom mestu
Udruženje grafičara GrafoCentar
16
Kao što se sama grafička tehnologija više
ne oslanja na tradiciju, već na nove tehnologije i njen razvoj, tako se i udruženje
grafičara GrafoCentar ne diči tradicijom,
već praćenjem razvoja grafičke tehnologije,
informisanjem, edukacijom i servisom usluga koji je dostupan svima čije je interesovanje vezano za grafičku tehnologiju.
K
zadatak našeg udruženja
prezentovanje srpske grafičke industrije u inostranstvu, a ponovo nam zadatak znatno olakšava naša
web adresa na koju usmeravamo sve zainteresovane. Postavili smo banere
naših grafičkih kompanija
sa direktnim linkovima na
njihove sajtove preko kojih
se pred stavlja ju na šem i
stranom tržištu, a u saradnji sa grafičkim organizacijama i udruženjima iz mnogih zemalja konstantno pokušavamo da animiramo inostrano tržište.
onstantan razvoj grafičke tehnologije, savremena
oprema i njihove mogućnosti, dovode do gomile
pitanja i sumnje u pravi izbor. Informisanjem
u vidu edukativnih seminara i prezentacija, želimo da
Obostrana korist
približimo i pojasnimo tehničke karakteristike sa praktičnim iskustvom. Ovu vrstu konsaltinga značajno nam je
Naravno, sve aktivnosti našeg udruženja su usko
olakšala saradnja sa domaćim i inostranim kompanijama vezane i za rad sa našim mladim članovima, studentikoje proizvode i distribuiraju grafičku opremu, a koja je ma grafičke tehnologije i đacima. Samo protekle godine
do sada bila na zavidnom nivou i omogućila našim člano- organizovano smo vodili grupe naših mladih članova na
vima da dođu do potrebnih informacija
razne prezentacije grafičke opreme i
Udruženje je u svakom edukativne seminare o grafičkim repropre samog investiranja. Takođe, dotični
seminari i prezentacije uvek su i svima trenutku spremno da odgo- materijalima, novim tehnologijama, softdostupni na našoj web adresi u punom vori, posavetuje, uputi ili veru i standardizaciji u grafičkoj industriji.
izdanju, a za sva dodatna pitanja otvorili po kre ne od go va ra ju ću Takođe, članove koji su pokazali najviše
smo posebnu stranu Forum, na kojoj sva- akci ju na zah tev svo jih entuzijazma preporučili smo našim vodeki seminar ili prezentacija ima posebno
članova. U želji da bude- ćim grafičkim kompanijama i možemo se
mesto upravo za dopunske odgovore i
pohvaliti da su sada u stalnom radnom
mo dostupni svima i da odnosu i to na odgovornim i zahtevnim
objašnjenja koje daju najstručniji grafički
olak ša mo kon takt, pri- radnim mestima.
radnici iz određene oblasti.
stup informacijama, ali i
Olakšavajući mladim članovima da lakefikasnost, naša baza je še dođu do slobodnih radnih mesta,
Berza grafičke opreme
postavljena na web adresi olakšavamo i grafičkim kompanijama da
pronađu adekvatan kadar i to na taj način
Prilikom investiranja u novu tehnolo- www.grafocentar.com
što smo na našoj web adresi odvojili posegiju ili novu opremu, jednako je važno
regulisati postojeće, odnosno stare radne linije. Sa tim u ban deo na kome se nalazi CV svakog našeg člana, svrševezi, obezbedili smo deo na našoj web adresi koja se bavi nog studenta i kvalifikovanog grafičkog radnika.
Pored toga, potpisali smo ugovor sa školama računara
isključivo polovnom grafičkom opremom. Nije nas iznenadilo što je upravo taj deo i najposećeniji, jer okuplja ne i web akademijama i omogućili popuste za pohađanje kursamo grafičare iz naše zemlje, već veliki broj zainteresova- seva iz grafičkog i web softvera. Organizovali smo praktičnih za našu polovnu opremu iz susednih zemalja, ali i one nu nastavu u našim najsavremenijim studijima za pripregrafičke kompanije koje nude polovnu opremu iz zemalja mu i štamparijama kako bi studenti lakše spojili teorijsko
znanje sa praktičnim iskustvom i još mnogo toga.
zapadne Evrope.
Proboj na evropsko tržište
Jedan od glavnih problema u grafičkoj industriji je proširenje tržišta, pogotovo što nova tehnologija nudi kapacitete koji moraju da se popune kako bi se ona sama po
sebi uopšte isplatila. Trenutno na našem tržištu vidimo
konkurenciju čija je borba zasnovana na padu cena
usluga, što onemogućava brži razvoj i nova investiranja,
već naprotiv ide korak unazad, pa radi konkurentnosti
zadržava se stara tehnologija ili se opredeljuje za lošiju
ali isplativiju novu ili polovnu opremu. Zato je primarni
in dustrija 5/2008
Jedna od aktuelnih akcija pokrenuta je upravo zbog
potrebe grafičkih kompanija za usavršavanjem i legalizacijom softvera. Potpisanim ugovorima sa kompanijama koje distribuiraju softver, omogućili smo brojne
pogodnosti našim članovima, kao što su značajni popusti u ceni i fleksibilni načini plaćanja, konsultacije
vezane za optimalnu nabavku i postprodajnu podršku.
Odgovor naših članova je bio izuzetan, a pored prilične
uštede u ekonomskom smislu, pouzdanost i profesionalizam u radu je sada na mnogo većem nivou.
Revolucija digitalne štampe
DIGITALNO RASKRŠE
Digitalna štampa je promenila grafičku industriju i nastavlja
da je menja. Kako kancelarijska, tako i štampa velikih formata, prouzrokovale su povećanje produktivnosti, prilagodljivost
marketinških veština i tehnologija vezanih za komunikacije
bazirane na štampi. Kao što se ranije cela industrija izmenila
prelaskom sa štamparske prese na ofset tehnologiju, tako
cela industrija sada, ponovnim uvođenjem digitalne pripreme
i štampe, donosi nove organizacione, obrazovne i tržišne izazove, a štampari moraju da usvoje nove tehnologije, proizvode i
pristup marketingu.
TEKST: SINIŠA DESPOT , DIPL. INŽ .
D
igitalna štampa se danas nalazi
na onom me stu gde se of set
štampa nalazila 1968.
Od januara do mar ta 2008. profesor
F. Ro ma no, sa ti mom stu de na ta sa
Ročesterske škole prikupio je i obradio
619 inter vjua sa vlasnicima štampari-
18
in dustrija 5/2008
ja, na ru čioci ma i osta lim uče sni ci ma
u poslu, u pokušaju da uradi pregled
digitalne štampe danas, sa projekcijom
budućeg razvoja do 2020. Projekcija
je urađena na bazi analize trendova i
simulacijom na računarskim modelima. Dobijeni obimni izveštaj predstavlja
re pre zen ta ti van pre sek in du strije na
globalnom nivou.
Ključni nalazi
Ko li či na štam pa nog ma te ri ja la
sma njuje se u indu strija li zovanim
nacijama, ali raste u nacijama u
razvoju, bazirano pre svega na ceni
radne snage;
Troškovi štampanja rastu brže od
cene koja se naplaćuje za proizvode
štampe i štamparske usluge;
Konkurencija na polju štampe postaje globalna, posebno u štampanju
knjiga, ambalaže i ostalih vremenski
neosetljivih proizvoda;
Broj komercijalnih štamparija opada, uglavnom kroz konsolidacije i
ukrupnjavanja u sektoru;
Nova vrsta kopirnica sa digitalnom
štampom evoluira - prerastajući u
mikro štamparije;
Kupci štamparskih usluga centralizuju i konsoliduju svoje porudžbine
preko interneta;
Digitalna štampa preuzima značajan deo prihoda koji su tradicionalno
pripadali ofset štampi;
Nove usluge, osim tra di ci o nal nih
štamparskih, i povećana efikasnost
pri kontroli troškova, postaju sve značajniji kod održavanja nivoa profita;
Nedostatak iskusne radne snage
evidentan je kod davalaca usluga
štampanja, i to podjednako kod klasičnih štamparskih zanimanja kao i
kod novih, poput programiranja baza
podataka, pripreme i marketinga;
Marketing putem poštanskih uputnica i transakcija spaja se u jedinstven,
a unakrsni marketing raste. Moderan
štampar se sve više oslanja na marketing u digitalnim medijima;
Ofset štampari sa digitalnom štampom iskazuju veći profit od klasičnih.
u fokusu
Revolucija digitalne štampe
Globalno selo
Neki štampani proizvodi, koji uključuju
u svoju izradu i pojedine elektronske komponente uzrokovali su neobične globalne
odnose. Zavod za štampu američke vlade
ugovorio je sa dve evropske kompanije proizvodnju računarskog čipa sa antenom,
ali sve se to sklapa u fabrici na Tajlandu.
Prazni pasoši putuju u Evropu, gde se
mikročipovi ubacuju u korice, a zatim se
šalju na Tajland gde im se dodaje radio
antena. Ne postoje američke kompanije
koje proizvode biometrijske delove za elektronske pasoše. Tako da se oni transportuju iz SAD-a u Evropu, koja je predvodnik u
radio identifikacionoj tehnologiji, a odatle
u Aziju, sigurnim transportima, ponekad i
u oklopnim vozilima.
U Severnoj Americi i Zapadnoj Evropi
papir učestvuje sa trećinom cene u troškovima štampe. U Aziji, učestvuje sa
50% što pokazuje koliki je udeo cene
radne snage u proizvodnji. Azija sada ima
prednost u nadnicama i nikakvu značajnu bazu izgrađenih pogona, što kompletira uvozom stare i polovne tehnologije
sa zapada. Gubitak poslova štampanja
pogodio je mnoge geografske sektore:
Novi Zeland je izgubio posao u korist
Australije, a Australija u korist Malezije.
Singapur je izgubio posao u korist Kine,
kao i Evropa i Severna Amerika. Prvi put
u istoriji štampanja, zapadne kompanije
su primorane da izjednače marketing,
kako poručiocima usluga, tako i njihovim
kupcima.
I ispod podizvođača podizvođač
Broj isporučenih robnih kontejnera iz
Azije u Evropu porastao je 2007. za 7%.
Kontejneri eliminišu krađe, gubitke, mogu
se koristiti za prenos hrane koja gubi na
težini drugim metodama, što čini produkciju prehrambenih proizvoda globalno
dostupnom. Većina tih kontejnera sadrži
proizvode proizvedene u Aziji i spakovane u kutije (štampane!) sa nalepnicama
(štampanim!), sa pojedinačnim pakova-
njima (štampanim!), pa čak i uputstvima
za upotrebu (takođe štampanim) na lokalnom jeziku. Carinski službenici carine
proizvode, ali ne i štampane stvari. Može
se samo pretpostaviti količina posla koja
je izgubljena za evropske i američke štamparije (i štamparije drugih zemalja) zato
što se proizvodna baza iz tih zemalja i
dalje seli u Aziju. Svaka nacija se trudi da
ostvari balans između trgovine i podrške
lokalnoj industriji koja izvozi. Danas, Kina,
Indija i druge azijske zemlje predstavljaju
"radne konje" svetske trgovine, zahvaljujući njihovim niskim nadnicama. Japan je
bio u sličnoj poziciji posle drugog svetskog
rata, ali je životni standard porastao, a
paralelno i kvalitet proizvodnje. Za Japanom je došla Južna Koreja i dogodila se
ista stvar.
Danas, Kina i druge nacije u Aziji, napreduju sa niskom cenom rada. Njihov standard života se, međutim, povećava, i kapital može da ode u druge regione sveta.
Ironično je da, danas, Kina ugovara kao
podizvođače neke kompanije iz Vijetnama zato što su njihove nadnice niže od
kineskih.
"Zeleni potrošači" čuvari
standarda
"Birajući evropsku štampariju, naručioci pokazuju da su svesni potrebe
da se zaštiti okolina i mogu biti sigurni
da su radni uslovi u toj štampariji fer i
korektni, čime demonstriraju brigu za
važne socijalne činioce našeg društva",
stoji u uvodu brošure "Zašto raditi sa
evropskom štamparskom industrijom ",
u izdanju Intergrafa. Navodi se takođe,
da evropske kompanije poštuju visoke
ekološke standarde, da su to uglavnom
porodične kompanije sa visokom socijalnom svešću u kojima zaštita okoline
postaje ključni zaštitni faktor.
Ekološki zakoni usvojeni u zadnjih nekoliko godina, u zemljama EU, predstavljali
su pretnju evropskoj industriji štampe, ali
sada se pretvaraju u glavnog zaštitnika te
industrije. Set zabrana o sadržaju otrovnih
materija, zagađivača, materijala i pakovanja kao i o njihovoj biorazgradljivosti, koje
su evropske štamparije ispoštovale, kineske nisu, što je ujedno i brana zastrašujućem rastu kineskog štamparstva potpomognutog kako domaćom proizvodnjom,
tako i izvozom usluga.
Pojavljuju se, međutim, u značajnom
broju i "zeleni potrošači" koji obraćaju
pažnju na to u čemu i na koji način je proizvod upakovan, i koji su spremni da plate
nešto više za te uslove.
Jedan časopis u 15 štamparija
Štampar u Oklendu na Novom Zelandu,
štampa nalepnice za flaširanu vodu sa
ostrva Fidži. U Singapuru pola obima štampe se izvozi. U Maleziji se štampaju knjige
za niže razrede američkih škola. U Evropi
Prevlast digitalnih medija
N
aj ve ći uzroč ni ci za
promene u vrsti i obimu štampe jesu Internet
i drugi različiti digitalni
me di ji. To je uzro kovalo pad od oko 20% svih
štam pa nih iz da nja od
1995. do danas. Celokupan svetski obim štampe
se stabilizuje kako se približavamo 2020. Većina
štampanih izdanja, koja mogu biti zamenjena elektronskim, zamenjena su ili će
to uskoro biti.
Međutim, drugih 20% obima štampe, posebno knjige,
određena pakovanja i drugi vremenski neograničeni
materijali, subjekt su globalne kon ku ren ci je. Za to su
pojedine štamparije u zapadnim zemljama izgubile gotovo 40% svog obima štampe
(20% od elektronske zamene
i 20% od "ofšor" štampanja).
To vodi ka smanjenju broja štamparija u
zapadnim zemljama i pojačava konkurentni pritisak na one koje preostanu.
in dustrija 5/2008
19
u fokusu
Revolucija digitalne štampe
zapadnoevropski štampari gube posao
u korist istočnoevropskih i ruskih. Kina
radi većinu odeće za svet i odatle štampa
pakovanja, nalepnice itd. Posao štampe je
postao dvojak - lokalni i globalni. Štampa
se mnoštvo stvari: informacioni dokumenti, knjige, periodika, novine, obrasci, katalozi, pošta, brošure, pakovanja, nalepnice,
fascikle, kartice, razglednice, kalendari,
RFID... Svaka od odvih kategorija različito
je pogođena tehnološkom i vangraničnom
konkurencijom.
Ako se porudžbina nalazi do 200km
od korisnika ili je isporuka do 30 dana,
verovatno će ostati kod kuće. Na primer,
70% reklamnog materijala štampano je
do 200 km od potrošača, a čak 90% ako
je rok isporuke kraći od 30 dana.
Tako, potencijal za štampu na strani
najviše iskazuju knjige, pakovanja, nalepnice, tehnička dokumentacija, a najmanje novine, lokalni nedeljnici i ostala
periodika, katalozi, interna komunikacija
i štampa sa kraćim rokom isporuke.
Slanje i prijem pripreme i saradnja elektronskom komunikacijom uslovili su, takođe, pad lokalnog obima štampe u krugu
200 km, na uštrb jeftinijeg rada u daljem
okruženju.
Najveće evropske firme tome se odupiru, kupujući postrojenja na Dalekom
Istoku, tako da za duže rokove isporuka
mogu sa određenim gubicima u kvalitetu
da ponude cenu štampe konkurentnu
prekomorskoj. Veliki svetski magazini se
više ne štampaju u jednoj štampariji.
Elektronskom komunikacijom šalje se priprema na 15 štamparija širom sveta koje
štampaju potreban obim koji se isti dan
pojavljuje svuda na planeti. Osim toga
uvođenje personalnih računara uzelo je
pripremu za štampu iz ruku štamparija, a
time i deo profita.
20
in dustrija 5/2008
Rast kolorne štampe
Rast kolorne štampe iznosi 51% godišnje i mnogo je veći od rasta crno bele
štampe, koja se povlači. Veliki deo crno
bele štampe preuzele su male kopirnice
i uređaji pozicionirani u samim preduzećima. Boja se polako seli sa korica u unutrašnjost i kako cene repromaterijala za
digitalnu štampu budu sve manje, biće je
sve više. Sve veće korišćenje grafikona,
slika i ostalih kolornih elemenata, podržava taj trend.
Takođe, sve je veća personalizacija usluga, čak i kod tradicionalnih potrošača unificiranih ofset usluga, kao što su lokalne
marketinške kompanije, banke, velike trgovine, pa čak i isporučioci usluga kao što je
električna energija, voda i telekomunikacije. Kod svake veće personalizacije na tim
poljima, raste udeo digitalnih štampara.
Iako se štamparske prese smatraju za
mnogo pouzdanije od elektronskih sistema, to je, pre svega, vezano za jednostavnije otklanjanje problema u hodu, u odnosu
na elektronsku opremu. Daljinska dijagnostika i uputstva operateru trebalo bi
značajno da umanje tu razliku. Rast malih
porodičnih digitalnih štamparija zasnovan
je pre svega na bazi nadogradnje fotokopirnica, fotografskih radnji i knjigovezačkih
radionica, kao proširenje njihove ponude.
Neke od tih kompanija će rasti i biti uspešnije od ostalih i predstavljaće novu generaciju srednjih štamparskih preduzeća.
Planovi za budućnost
Ako poručite knjigu na internetu i odgovore vam da ćete na isporuku čekati desetak dana, najverovatnije je da će cela knjiga biti odštampana kao zbir porudžbina i
poslata vama.
Digitalni kopiri koji su se pojavili 1988.
evoluirali su u pravcu digitalne štamparske mašine, koja evoluira u pravcu povećanja kapaciteta i pada cene po odštampanoj kopiji.
Na osnovu svih pregledanih statistika
i trendova, umesto zaključka, profesor
Romano i njegov tim dali su predloge i plan
akcije za opšti pravac razvoja štampe.
Plan akcije:
1. Razumeti da je personalizovani
zahtev manjeg obima profitabilniji. Ciljani marketing i promocije uzrokuju veći
odgovor, veću prodaju i zadržavaju više
mušterija.
2. Maksimizujte kompletnost zavisnih
usluga na jednom mestu. Ne nudite
samo odštampane listove, već nudite pro-
izvod koji je što bliži finalnom zahtevu
kupca. Štampari više nisu samo to. Oni su
marketinške kuće, sa ponudom ideja, razvoja, štampe i finalne isporuke.
3. Postanite stručnjak za obradu baza
podataka i informacija iz okruženja. Prava
informacija je novac. Pratite privredne,
političke i ostale tokove, pre nego što dizajnirate vašu ponudu. Vaše znanje lokalnih
potreba vam daje prednost nad udaljenijom konkurencijom.
4. Postanite digitalni trgovac, u smislu
da postanete produžetak marketinške i
reklamne kampanje za vašeg klijenta.
Povežite ceo proces od ideje i osmišljavanja rešenja pa sve do strategije raspodele
i sličnih usluga u jedan proces. Ako nećete
vi, hoće reklamne kuće. U cilju objedinjene
ponude, velike marketinške agencije će
nabaviti svoju opremu i biti vam konkurencija.
5. In ve sti raj te u obu ku oso blja, u
znanja i veštine. Diferencijacija i širenje
novih tehnika obezbeđuje prednost jedinstvenosti nad konkurencijom.
6. Razmišljajte dugoročno. Unapred
kontaktirajte vaše klijente sa idejama
i rešenjima koje su plod vaših analiza i
iskustva, a koje bi im mogle pomoći u tržišnoj utakmici. Vodite sopstvenu statistiku
uspešnosti različitih pristupa i ponudite
je kao deo vašeg iskustva u okviru vašeg
proizvoda.
7. Postanite super efikasni, i uvek
iznova preračunavajte dobitak na svakom
poslu. Na vreme uočite pad profita i preorijentišite se na poslove koji daju više.
8. Ulažite u novu opremu koja pojeftinjava ulazne troškove i smanjuje održavanje.
9. Postanite jasno vidljivi na Internetu
i organizujte što je moguće više aspekata
svog poslovanja preko njega.
10. Na osnovu iskustva promovišite
sopstvene ideje, nudeći ono što konkurencija ne nudi. Zahtevajte od proizvođača
opreme i repromaterijala pomoć u realizaciji takvih ideja i kompenzacije ukoliko
se pokažu uspešne.
11. Automatizujte proces i unificirajte
opremu i nabavku repromaterijala.
Literatura:
• "Konkurentnost evropske grafičke
industrije" - izveštaj Ernesta & Jounga za
Evropsku komisiju 2007.
•"Zašto raditi sa Evropskom štamparskom industrijom" - Intergraf, 2007.
• "Drvo, papir i štampa - Šumarstvo i
srodne industrije u EU" - Evropska komisija 2006.
• Izveštaj PIRA: "Budućnost digitalnog
marketinga do 2018."; "Budućnost digitalne štampe za industriju ambalaže" in
Apollo Graphic Production
Od pionira do lidera
"Apollo Graphic Production", preduzeće za grafičke usluge, osnovano je
2002. godine, sa ciljem da primenom novih tehnologija štampe zadovolji
potrebe klijenata koje nisu ostvarive klasičnom štampom. Početak rada
ovog preduzeća poklopio se sa rastućim svetskim trendom prelaska sa
klasične na digitalnu štampu, tako da je, od pionira na ovom polju, i danas
u liderskoj poziciji na našem tržištu. Preko 2000 klijenata, od kojih veliku
većinu čine profesionalna dizajnerska studija, marketinške agencije i najznačajnije kompanije u našoj zemlji, potvrđuju konstantan kvalitet usluge
preduzeća "Apollo graphic production".
O
snova novog pri stu pa štampi
je LA SER SKA KO LOR ŠTAMPA - tehnologija koju je razvio
XEROX, najveća svetska kompanija na
tom polju. XEROX je svojim sistemima za
kolornu lasersku digitalnu štampu, krajem
devedesetih, postavio nove standarde
u svetskoj grafičkoj industriji. APOLLO je
2002. godine postavio prvi
si stem za di gi tal nu
štampu iz tabaka
DC2045. Ponuda
se zatim pojačava
2004. Godine,
novi jim si ste-
Knjiga po narudžbini
Prednost kod štampe knjiga predstavlja mogućnost organizovanja distribucije i prodaje bez lagera. Za svaki naslov
koji je poručen moguće je napraviti minimalnu količinu knjiga (najčešće 1-50), i
to proslediti na adrese kupaca, bez lagerovanja kod izdavača. Ovakav vid štampe
po zahtevu (Printing on Demand) osnova
je rada i najveće svetske on-line knjižare
- Amazona. Uštede kod ovako organizovane štampe i distribucije su višestruke, a
neke usluge nisu ni moguće u klasičnoj
štampi.
štampe 1000 tab/h za kolor i 1500 tab/h
za crno-belu štampu, automatska obostrana štampa, automatski povez klamerom za formate A3 i A4, težine papira od
80gr do 350gr.
Moderna tehnologija
za moderne potrebe
Osnovne odlike digitalne štampe su
BRZINA i PERSONALIZOVANOST. To praktično znači da je moguće odštampati,
npr. katalog od 24 strane u koloru, na
najkvalitetnijem papiru u roku od 1 sata,
u tiražu od 100 komada, sa personalizovanom koricom (ime primaoca, adresa,
pozdravno pismo...); ili vizitkarte za 30
ljudi u tiražu od po 200 kom; ili komplete
ugovora (računa, reklamnih pisama, i sl.) u
više primeraka, personalizaciju koverata,
probni otisak prospekta, flajera, knjige...
u tiražu od 1 primerka.
Kompletna usluga
APOLLO usluga je organizovana po principu "ključ u ruke", što znači da ćete dobiti sve
potrebne savete o pripremi fajlova
za štampu, ili će ih operateri
pripremiti u studiju, ukoliko vi
mom DC5252, i naj zad,
2007. go di ne, za o kru žu je
se sistemom za crno belu
štampu visoke produktivnosti DP 4110. Reprezentativne
karakteristika ovih sistema
su: maksimalna dimenzija
tabaka 320x487mm, brzina
niste u mogućnosti. Zatim slede sve operacije štampe i dorade do finalnog proizvoda:
sečenje po meri, savijanje, plastifikacija,
povez spiralom, klamovanje, topli
povez knjiga i časopisa, tvrdi
povez, štancovanje, kaširanje...
Sva komunikacija je moguća i preko mejla ili FTP servera, što dodatno
ubrzava proces obrade zahteva i pripreme za štampu. A u pripremi je i novi
web sajt preko koga će biti moguće vršiti
on-line porudžbine, 24 sata dnevno.
Apollo Graphic Production
Đorđa Kratovca 17, 11000 Beograd
tel: 011 744 33 08, 783 80 55
E-mail: [email protected]
www.apollogp.co.yu
22
in dustrija 5/2008
dr Pre drag Živ ković, ka te dra za gra fič ko in že njer stvo, Teh no lo ško-metalurški fa kul te t u Be o gra du
Od štapa i kanapa,
do automatizacije
"Grafičku industriju karakterišu multidisciplinarnost u postupcima koji se
primenjuju i univerzalnost primene njenih proizvoda. Drugim rečima, sa
jedne strane grafička industrija počiva na dostignućima fizike, hemijske
tehnologije, mašinske industrije, inženjerstva materijala, dizajna, tipografije, poljoprivrede, šumarstva, elektronike, elektrotehnike... Međutim,
ovaj odnos je uzajaman, tako da, sa druge strane, bez grafičke industrije
ne može da se zamisli skoro nijedna oblast ljudske delatnosti. Zamislimo
školu bez knjiga i svezaka, poslanike u parlamentu bez dnevne i revijalne
štampe, penzionere bez novina, ambalažu na kojoj ništa ne piše i nema slika, izbore bez plakata, preduzeće bez faktura i direktora bez vizitkarte."
D
ocent na Teh no lo ško-metalurškom fakultetu u Beogradu, na
katedri za grafičko inženjerstvo,
dr Predrag Živković bavi se već dugi niz
godina grafičkom industrijom kako u akademskom, tako i u praktičnom smislu.
Zamolili smo ga da sa čitaocima Industrije
podeli svoje viđenje o tome gde se nalazi
naša grafička industrija u odnosu na svetske trendove, kao i o izazovima koje savremeno doba
i nove tehnologije donose
ovoj industrijskoj grani.
papira, štampanje personalizovanih proizvoda, automatizacija, standardizacija
i integracija procesa. Ne smemo zaboraviti ni razvoj računarske tehnologije
koji je omogućio razvoj softvera i pojavu
programskih paketa koji pružaju neverovatne mogućnosti dizajniranja i pripreme
za štampu grafičkih proizvoda.
Industrija: Kakav je položaj na še gra fič ke in dustrije u odnosu na svetske
trendove?
Dr Živković: Od kako sam
Industrija: Koje su najpočeo da se bavim grafikom,
značajnije promene koje sa
situacija se nije promenila.
sobom donosi savremena
Uvek kaskamo za razvijenigrafička industrija?
jim zemljama, ali to je valjda
realnost naše države i našeg
Dr Živković: Digitalna i
tržišta. Postoje stručnjaci koji
sito štampa su u ekspanzidr Predrag Živković, docent
idu po sajmovima, prate šta
ji, dok je duboka štampa
na Tehnološko-metalurškom
u stagnaciji, ali i dalje drži fakultetu u Beogradu, katedra se dešava, pokušavaju da
tamo viđene stvari primene
svoj deo tržišta, posebno u
za grafičko inženjerstvo
ovde. Ali i dalje je naša proštampi ambalažnih materisečna štamparija bar 10-15 godina udajala, vrednosnih i specijalnih papira.
Primetan je porast hibridnih tehnologi- ljena od prosečne štamparije u nekoj
ja, među kojima su posebno zastupljene razvijenijoj zemlji sa jakim tržištem i stakombinacije ofset-inkjet, flekso-duboka, bilnom privredom. Naši preduzetnici, na
ofset-kserografija, flekso-inkjet i flekso- primer, često kupuju polovne mašine stakserografija. Osim toga, razvoj grafičke re i preko 10 godina, od stranih štampatehnologije i industrije karakterišu još i: rija koje time oslobađaju mesto za novu
izbacivanje filma i usvajanje CTP sistema mašinu. Ne želim da ulazim u analizu da
kao standarda za izradu štamparskih li je to, i za koga, dobro ili loše. Ukoliko
formi u svim tehnikama koje koriste tržište opravda takvo postupanje, onda
čvrstu formu, razvoj kolor menadžmen- drugi argumenti imaju manji značaj.
ta, digitalni prenos informacija, razvoj Često, međutim, sa polovnom mašinom
standardizacije, povećanje brzine rada naš preduzetnik sebi obezbedi i konstanmašina, smanjenje gramature novinskog tan razlog za glavobolju..."
24
in dustrija 5/2008
Industrija: Koliko su kod nas zastupljene moderne tehnologije?
Dr Živković: U pogledu nivoa primenjene tehnologije u štamparijama
mogli bismo da napravimo neku grubu
podelu na nekoliko klasa:
• Štap i kanap
Štamparije koje rade na tehnološki
odav no preva zi đe noj opre mi, ali još
uvek imaju klijente kojima mogu da plasiraju proizvode.
• Prosek
Štamparije koje su se snabde le polov nim ma ši na ma u
relativnom pristojnom stanju,
ali od kojih se ne može zah teva ti ni
vrhunski kvalitet, ni veliki broj odštampanih poslova u toku dana, ni velika
brzina rada.
• Najbolji auto
je nov auto
U većini slučajeva grafički
preduzetnici koji su se upustili
u nabavku nove mašine obratili su se
lizing kućama ili bankama, stisnuli zube
kad su čuli za visinu kamate i ušli u priču, uvereni da samo nova oprema može
da ih održi konkurentnima na tržištu.
Međutim, u mnogim slučajevima, nije se
imalo snage, volje ili znanja, a možda ni
tržište još ne vrši potreban pritisak da se
ide ka najvišem stepenu automatizacije
podešavanja, upravljanja i kontrolisanja
procesa i kvaliteta proizvoda.
• Napredni
Svedoci smo da sve više
štampa ra pola ko poči nje da
shvata da se proces štampanja
može automatizovati, da se trajanje
podešavanja mašine i pripreme do odobrenog otiska može skratiti, da se mašinom može automatski upravljati, da se
kvalitet otiska može stalno pratiti i o tome
imati elektronski zapis, kao i da se sa klijentom može uspostaviti digitalna komunikacija tokom pripreme za neki posao.
intervju
dr Pre drag Živ ković, ka te dra za gra fič ko in že njer stvo, Teh no lo ško-metalurški fa kul te t u Be o gra du
Druck und Medien
"Grafička industrija se već neko vreme
u svetu posmatra kao deo jedne veće
grupe. Nemci to, na primer, zovu Druck
und Medien, odnosno, sve što je u službi
prenosa informacija. Mnoge škole imaju
ravnopravne odseke za štamparstvo,
elektronske medije i ambalažu. Sve su
više zastupljeni i sistemi za distribuciju informacija u elektronskom obliku.
Ako bi trebalo da jednom reči odgovorim na Vaše pitanje, "Koliko su kod nas
zastupljene moderne tehnologije?" ta reč
bi glasila "malo". Jer, ipak, kod nas su u
velikoj većini grafička preduzeća koja se
mogu svrstati u neku od prve tri grupe, a u
četvrtoj ih je još uvek malo.
visoke kamate na lizing, hronična nelikvidnost, veliki unutrašnji dugovi i još uvek
nedovoljan broj kvalitetnih stručnjaka za
pojedine oblasti grafičke tehnologije.
Industrija: Šta su ključne prepreke u
razvoju ove industrijske grane?
Dr Živković: Da bi došli do rešenja,
moramo krenuti od problema. Puno kockica treba da se sklopi da bismo ubrzano
krenuli napred. Na žalost, većinu tih
kockica ne okrećemo mi, nego neko
drugi. Ono što možemo sami da uradimo
jeste da unapredimo sistem obrazovanja
na svim nivoima, da pokrenemo neku
Dr Živković: Malo tržište, veliki broj firmi
koje se bave sličnom ili istom delatnošću,
nestabilno političko okruženje, skoro kompletna uvozna zavisnost, enormno visoke
kamate na kredite, nešto manje, ali i dalje
Međutim, obim štampane produkcije se
i dalje povećava, jer se uvećavaju i ljudska populacija i onaj njen deo koji čita
ili koristi štampanu ambalažu. Što se
čistog štampanja tiče, najzastupljenije
su oblasti ofset i flekso štampe, koje se,
gledano po vrednosti i obimu odštampane produkcije, poslednjih nekoliko godina bore za primat", navodi dr Živković.
In du stri ja: Šta bi bi la even tu al na
rešenja?
fabriku papira kako bismo smanjili uvoznu zavisnost i da postepeno poboljšavamo uslove poslovanja, ne samo grafičara
već i drugih grana, jer, ako drugima ne
ide posao, ni grafičari neće imati kome i
šta da štampaju i od koga da naplate. in
in dustrija 5/2008
XX
u fokusu
fo
Št amparija Valjevac
Jedinstvo savremene
Štamparija VALJEVAC, osnovana 2003. godine,
predstavlja jednu od vodećih štamparija naše grafičke industrije. Najsavremenije mašine za duboku ofset i digitalnu štampu čine je jednom od
najsavremenije opremljenih štamparija u ovom
delu Evrope. Jedinstvena tehnika digitalne štampe koju poseduje štamparija Valjevac omogućava
štampanje na bilo kom materijalu i u bilo kojoj
količini, izlazeći u susret i najkomplikovanijim zahtevima modernog tržišta.
U
cilju konstantnog rasta i unapređenja poslovanja, "Štamparija
Valjevac" nastoji da svoje kapacitete stalno proširuje sa novim svetskim
tehnologijama. Iz tog razloga, 2006. godine, menadžment štamparije se odlučuje
28
in dustrija 5/2008
za investiciju u HP indigo 4500, jedinu
digitalnu tehnologiju koja može kvalitetno
odgovoriti na sve zahteve njenih klijenata,
vodećih regionalnih proizvođača voda i
pića. Klijenti su uvideli prednosti digitalne
štampe i među njima su se našli Vukoc-
hem i DCR Group, kao predstavnici za izradu etiketa za hemijsku industriju. Pored
njih, tu su i etikete za vodu - Zlatibor voda
i Eko voda. Rađene su i etikete za preduzeće Zorka Pharma, a ubrzo, zainteresovale
su se i vinarije poput Tamuz Frankovka,
u fokusu
Št amparija Valjevac
tehnologi je i is kustva
Baby Mammoth - Pinot Noir, Chardonnay Barigue, Millennium Barique, vinarije
Jelić, kako bi poboljšale kvalitet etiketa za
svoja vina.
Ofset kvalitet u digitalnoj štampi
Instalacijom ove opreme, "Štamparija
Valjevac" je postala jedinstvena štampari-
je "Chardonnay" rađen
kao kombinacija indiga i mašine
Galaxie. Tu je i etiketa Rubinovog "Sauvignon Blanc", koja je proizvod iste kombinacije.
ja na ovim prostorima, koja tržištu može
da ponudi usluge visokokvalitetne industrijske štampe kako u velikim, tako i u
malim tiražima. Mašina pruža ofset kvalitet u digitalnoj tehnologiji, kao i kratke
rokove isporuke. Štampa opp materijale
debljine 12-350 mikrona, na samolepljivom papiru, sintetičkom materijalu PVC-u,
PE-u; pruža mogućnost izrade sigurnosnih
nalepnica i numeracija, personalizovane
štampe u punom koloru, reljefne štampe
i zlatotiska na svim vrstama proizvoda. Originalne boje i materijali sa kojima se radi
bez konkurencije su na domaćem tržištu.
Uvek može bolje
Savremene etikete
Težeći stalnom napredku, "Štamparija
Valjevac", 2008. godine, ulaže u doradnu
mašinu za indigo štampu, Galaxie. Galaxie ima mogućnost zlatotiska, ricovanja,
isporuke u rolni kao i sito-štampe. Za mašinu se koriste UV boje.
Poznate vinarije kao Navip, Rubin,
Jović, koje imaju na svojim etiketama zlatotisak, odlučuju se za poslovnu saradnju
sa nama. Etikete vinarije Jović izrađene
su kombinacijom indiga i mašine Galaxie.
Navipova "Kraljica Vina", rađena je kompletno na Galaxie mašini: dva prolaza sito,
zlatotisak, ricovanje i sečenje u rolni, dok
Nova tehnologija, koja je veoma važan
činilac današnjice, praćena iskustvom
naših zaposlenih, dovodi nas u visok
položaj kad je u pitanju kvalitet štampe,
u ovom slučaju, indigo mašine i mašine
Galaxie, koje zajedno predstavlju jedinstvo brzine i kvaliteta koji su zahtevani od
strane klijenata kao neophodan nivo. Sve
to ne obuhvata celokupne mogućnosti
naše štamparije, jer pored njih, tu je i ofset
štampa i mašina za duboku štampu. Iako
zadovoljni dosadašnjim rezultatima, ne
želimo da se zaustavimo. Naš moto je da
uvek može savršenije i bolje.
Kontakt:
Štamparija Valjevac
Leskovačka bb
Tel. +381 (0)14 290 656
+381 (0)14 244 807
+381 (0)14 290 791
Fax: 014 290 794
E–mail: [email protected]
www.valjevac.co.yu
in dustrija 5/2008
29
standardi
Grafička industrija
STANDARDIZACIJA
U OF SET ŠTAM PI
TEKST: MARKO NEDIĆ, INŽ. GRAF. TEHN,
IMPLEMENTACIJA STANDARDA KOLOR
MENADŽMENTA U GRAFIČKOJ INDUSTRIJI,
PREDUZEĆE
"COLORSYS"
Process Standard Offset (PSO)
stvoren je od strane BVDM-a (Bundesverbandes Druck und Medien)
u saradnji sa FOGRA institutom
(Graphic Technology Research
Association) za implementaciju u
grafičkoj industriji Nemačke. PSO
striktno prati specifikacije definisane u proizvodnom štamparskom
standardu ISO 12647-2 i dopunjuje
ga dodatnim pravilima - specijalno
za digitalne probne otiske i za prioritet boja srednjih tonova u slučaju
konflikta u bojama punih tonova.
Z
a standardni proces štampe, mnoge promenljive su stavljene zajedno u svetski priznati standard ISO
12647. Ovaj standard opisuje kakvo bi
standardizovano štampanje trebalo da
bude i kako krajnji rezultat treba da izgleda. On opisuje po tipu papira i po tipu
štampe (ofset, heat set) kolorni gamut i
porast tonskih vrednosti (TVI). Zasnovano
na ovom standardu, nezavisne institucije
su proizvele ICC (International Colour Consortium) profile, što znači da svako u grafičkom lancu zna šta je standard i efektivno
ga koristi u proizvodnji. Kvalitet štampe se
znatno poboljšava, dobija se optimalna
debljina nanosa boje, boje na konačnoj
štampi će biti jednake onim na digitalnom
probnom otisku.
Predvidljiva štampa
PSO omo gu ćava štam pa ri ja ma da
obezbede konstantan kvalitet za svoje klijente koji zahtevaju ponovljivost u štampi.
Da bi štampa bila predvidljiva, neophodno
je da proces proizvodnje bude standardizovan. Veoma je važno da onaj ko priprema
fajlove za štampu bude upoznat sa procesom samog štampanja. Od korisničkog
30
in dustrija 5/2008
servisa, studija, pripreme za štampu, CTP-a,
do štamparije, svi aspekti proizvodnje imaju alat, cilj i procesne korake, kako bi se
efikasno i konstantno ostvarivao najviši
kvalitet. U svim fazama rada neophodno
je postaviti kontrolisane uslove, krenuvši
od monitora, izrade probnih otisaka, kontrole međufaza, izrade štamparske forme,
kontrole na samoj štamparskoj mašini i
održavanju kvaliteta, onim redosledom
kako ide postupak.
za monitor. Za vernost prikaza boje na
ekranu nije dovoljno uraditi samo kalibraciju, neophodni su i profesionalni monitori,
poput EIZO monitora, koji imaju veliki kolorni gamut, dubinu boja i ugao gledanja.
Softverska kalibracija se sastoji iz par
koraka: podešava se bela boja na ekranu, kontrast i osvetljenje, dok se kod hardverske kalibracije samo prikači kalibrator
i monitor se automatski podešava prema
određenom obrascu.
Standardizacija
procesa proizvodnje
Kreiranje PDF-a
ICC profili
Kolorne separacije, digitalni probni otisak, kolorna simulacija na monitoru
(softproof), zasnovani su na ICC profilima. U aplikacijama za obradu fotografije
i prelamanja strana, koristimo ICC profile
za rad u kolornim prostorima. Pomoću
njih vršimo kolornu separaciju i simuliramo razne podloge za štampu.
Probni otisci se puštaju sa mernom trakom UGRA/FOGRA Media Wedge, tako da
je korisnik u mogućnosti da proveri kolornu tačnost probnog otiska i da vidi da li je
on dobra simulacija konačne štampe.
Kalibracija monitora
Prvi korak obezbeđenja kvaliteta u pravljenju pripreme za štampu je kalibracija
monitora. Ona se radi mernim instrumentima poput spektrofotometra ili kolorimetra i softverom za pravljenje ICC profila
PDF (Por table Document Format) je
standardni format u kome se predaje
priprema za štampu. PDF se kreira iz aplikacija za prelamanje strana
i obradu fotografija (Photoshop, InDesign, Illustrator itd.) Kad se pravi za
štampu u komercijalnoj
ofsetnoj štampariji, PDF
treba da bude kompozitni sa embedovanim fontovima, kolorni prostor treba da bude
CMYK, a slike moraju imati odgovarajuću
rezoluciju. Za konkretni standard, ako
postoje karakterizacione vrednosti, PDF
se eksportuje bez ICC profila, a ako ne
postoje, onda ostaje ICC profil da bi osigurao reprodukciju boja.
Provera PDF-a
Kad se preuzme priprema, radi se
provera fajla da bi se videlo da li je fajl u
skladu sa zahtevima štamparske industrije. PDF fajlovi su napravljeni i provereni
PDF/X1 i PDF/X3 standardom. PDF/X je
standard koji obezbeđuje jasan set pravila za sigurno i fleksibilno korišćenje PDF
formata, s obzirom da sam PDF može da
se koristi za razne upotrebe koje nisu u
skladu sa štampom.
Izrada probnih otisaka
Probni otisci se koriste da bi se pre
štampe videlo kako će izgledati krajnji
proizvod. Da bismo mogli da simuliramo
neku tehniku štampe tj. da bismo napravili
probni otisak moramo posedovati:
Grafička industrija
• adekvatan profesionalni štampač,
uglavnom ink jet, sa velikim gamutom
boja, (štampači poslednje generacije, velikog formata kao što su Epson, HP i
Canon).
• RIP - softver za izradu probnih otisaka (EFI ColorProof XF softver za izradu
probnih otisaka, sa velikim mogućnostima
kalibracije i podešavanja štampača, koji je
u skladu sa ISO zahtevima).
• Sertifikovan namenski papir bez
izbeljivača, na kome možemo dobiti adekvatne vrednosti (TECCO papiri za izradu
probnih otisaka koji su sertifikovani od
strane FOGRA instituta za izradu probnih
otisaka, poput SM9200 koji je predviđen
za simulaciju ofset štampe).
• Spektrofotometar, koji služi za pravljenje ICC profila i kojim se radi karakterizacija i kalibracija štampača.
FOGRA sertifikacija
probnog otiska
Kako bi probni otisak stekao sertifikat, neophodno je da prođe nezavisnu
verifikaciju prema željenom standardu.
To znači da svaki probni otisak mora da
verifikaciju probnog otiska, prema željenom standardu.
LIGHT Viewing Box
Da bismo znali da li pod pravim svetlosnim uslovima posmatramo probni otisak,
koriste se trake za metamerizam koje
imaju polja iste boje samo pod svetlom od
5000K, i koje nam na taj način ukazuju
da li je osvetljenje adekvatno za gledanje
probnog otiska.
Da bismo videli boje sa probnog otiska
onakve kakve će biti i na ofset mašini
moramo da ih posmatramo u kontrolisanim svetlosnim uslovima koje određuje
ISO standard 3664. Za tu svrhu se koristi
LIGHT Viewing Box koji simulira traženi
svetlosni izvor.
Provera kvaliteta
štamparske forme
Da bismo dobili adekvatan porast rasterske tačke u štampi, prema standardu,
moramo kalibrisati i CTP uređaj (krivu).
Za kalibraciju koristimo CTP test forme,
instrumente za merenje, čitače ploča i
mikrokamere za očitavanje, kako za optički, tako i za stvarni mehanički porast rasterske tačke na štamparskoj formi.
Proces počinje izradom linearne ploče,
zatim se odštampa test forma, izmeri se
odštampani uzorak, izradi se korigovana
kriva na RIP-u, naprave se korigovane
ploče, štampaju se test karte i vrši se
verifikacija kalibracije. Korišćenjem kontrolnih traka kao što je UGRA/FOGRA
Digital Plate Wedge, štamparije mogu da
provere kvalitet reprodukcije štamparske
ima na sebi UGRA/FOGRA Media Wedge, odnosno kontroli klin za merenje i
nalepnicu na kojoj su dobijene izmerene
vrednosti. Nakon procedure štampanja
probnog otiska, vrši se merenje spektrofotometrom i adekvatnim softverom sa
ISO 12647-2 je standard
kvaliteta za četvorobojnu ofset
štampu koji:
• obezbeđuje internacionalnu prepozna-
tljivu definiciju komunikacije od pripreme
do štampe
• definiše zahtev za predvidljiv i ponovljiv kvalitet štampe
• određuje različite uslove štampe prema tipu papira (premazni, obojeni, sjaj,
svetlina, gramatura)
• kolorne koordinate punih tonova
• karakteristike porasta rasterske tačke
• tolerancije u kolorimetriji, porast tonske vrednosti.
forme i da je kontrolišu u svakodnevnoj
produkciji.
Provera otiska
Otisak na štamparskoj mašini se kontroliše spektrofotometrom i to prema vred-
Šta podrazumeva provera
kvaliteta štamparske forme?
• ekspozicije štamparske forme
• jednakosti osvetljenosti forme
preko cele površine
• definicije ploče
• fokusa lasera u osvetljivaču
• intenziteta lasera
• jednakog razvijanja
• jednakosti vinjeta
• finog prelaza krive TVI
• oblika tačke
• kompenzacione krive.
nostima iz ISO standarda za ofset štampu
12647-2.
U navedenom standardu date su CIELAB kolorne vrednosti za pet tipova papira, sjajnost, belina i gramatura. Date su i
CIELAB kolorne koordinate za CMYK vrednosti na tim kategorijama papira. Da bi se
dobile ove vrednosti u štampi, boja koja se
koristi treba da bude u skladu sa ISO standardom 2846-1.
Kontrolna merna traka se koristi za proveru kvaliteta reprodukcije tona, optičke
gustine nanosa boje i oštrine.
Posle odobravanja tabaka, potrebno
je aktivno pratiti proces štampe, da bi se
održavao konstanti kvalitet od početka do
kraja tiraža.
Zaključak
Standardizacija donosi kontrolisane
uslove proizvodnje gde je smanjen faktor
iznenađenja u proizvodnji i gde se tačno
zna gde i kako treba da se deluje ako dođe
do problema. To značajno povećava produktivnost i efektivnost i
u značajno meri smanjuje
makulaturu. Uvođenjem
stan darda do bi ja ju se
tačno definisani procesni
koraci, planska proizvodnja i garantovani kvalitet
i rokovi.
Prelazak sa denzitometrijskog merenja, na kolorimetrijsko, doprinosi da
se štampari upoznaju sa
novim vrednostima i sa
upotrebom spektrofotometra u kontroli procesa.
Međunarodni standardi
nude beneficije, te međunarodni izdavači
i klijenti mogu za iste reklame i časopise
u različitim zemljama da očekuju veoma
slične otiske, što je pre standardizacije bilo
skoro nemoguće. Svaka firma koja se bavi
grafičkom delatnošću može biti standardizovana ako ispunjava zadate vrednosti. in
in dustrija 5/2008
31
Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu
Ambalaža eka zakon
Tokom septembra najavljeno je skupštinsko usvajanje Predloga Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu. Predlog je
usmeren, pre svega, na ona privredna društva koja na naše tržište plasiraju svoje proizvode upakovane u ambalažu, bilo da ih
uvoze, distribuiraju ili proizvode u Srbiji.
D
ruštvo za postupanje sa ambalažnim otpadom SEKOPAK d.o.o.
upozorava industriju da joj se,
prema odredbama ovog Predloga Zakona, nameće obaveza da prema načelima
društveno odgovornog poslovanja ispuni
propisane uslove za stavljanje ambalaže u promet, upravljanje ambalažom i
ambalažnim otpadom. Opšti cilj jeste da
se ambalažni otpad kao vredna sekundarna sirovina, ne odlaže više na deponije
kako je to do sada bio slučaj, već da se
vrati u proces ponovne prerade, odnosno
reciklaže.
Kako ističu u Sekopaku, primena ovog
Zakona imaće ogromne i dalekosežne teh-
ničke, tehnološke i finansijske implikacije
po srpsku industriju, po lokalne samouprave koje će imati obavezu da odvojeno
sakupljaju ambalažni otpad, kao i po
krajnje korisnike - potrošače, koji će imati
obavezu da razdvajaju ambalažni otpad
od ostalog.
Predlog Zakona, čiji je osnovni cilj zaštita životne sredine kroz očuvanje prirodnih
resursa i smanjenje uticaja celokupnog
ambalažnog otpada na životnu sredinu,
baziran je na evropskom principu podele
odgovornosti svih privrednih subjekata,
što znači da je zagađivač taj koji plaća.
Sekopak posebno naglašava da je Predlog Zakona, u skladu sa Direktivom EU o
ambalaži i ambalažnom otpadu (94/62/
EC) i usmeren ka uspostavljanju čvrstih
veza sa jedinstvenim tržištem Evropske
Unije.
Prednacrt Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu možete pogledati na
Internet adresi www.sekopak.com in
Henkel
"A brand like a friend"
Hen kel je li der sa bren do vi ma i teh no lo gi jom ko ja či ni ži vot lju di ma
lak šim, bo ljim i lep šim
Prilikom održavanja najvećeg svetskog sajma u oblasti grafičke industrije (održava se svake 4 godine u Dizeldorfu), na
kojem je ove godine učestvovao 1.971 izlagač iz 53 zemlje,
i prisustvovalo više od 400.000 posetilaca, na štandu kompanije HENKEL u čijem sastavu od maja posluje i kompanija National Starch, prezentovani su neki od najnovijih
proizvoda iz ogromne palete koji se svakodnevno koriste u
najpoznatijim štamparijama širom sveta.
N
a 4 monitora osetljiva na dodir, uz
asistenciju eminentnih tehnologa
kompanije Henkel, u jedinstvenom ambijentu, svaki od posetilaca je
imao priliku da se podrobnije upozna sa
najnovijim tehnološkim dostignućima u
grafičkoj industriji. Pored ovih virtuelnih,
u svakodnevnim prezentacijama svojih
34
in dustrija 5/2008
mašina na štandovima kompanija poput
Heidelberg, Kolbus, Horizon, Muller Martini, Wohlenberg, Comexi, Nordmeccanica,
Rotomec, Bobst, Gallus, ETI i još mnogih
drugih, posetioci su mogli da se na licu
mesta uvere u kvalitet Henkelovih lepkova i UV lakova. Ovakav podatak ne treba
da čudi jer je Henkel uspeo da svoje proizvode dovede do savršen stva. Mno go broj ni
inženjeri svakodnevno
u laboratorijama kompanije Henkel razvijaju
nove proizvode koji olakšavaju rad i smanjuju troškove proizvodnje, i uz
to ne zagađuju životnu
sredinu. To je u osnovi i
glavni moto kompanije
Henkel, "A brand like
a friend" - brend kao
prijatelj.
Ekološki i štedljivo
Zaštita životne sredine je imperativ u
razvoju novih proizvoda. Inženjeri iz Henkelovih laboratorija razvili su proizvode
koji se širom sveta pakuju u Henkelovim
fabrikama. Ovi lepkovi su biorazgradljivi, u procesu knjižne dorade tope se na
nižim temperaturama od konkurentskih
proizvoda, što dovodi do uštede električne
energije, rad sa njima je lakši, bez neprijatnih mirisa. U oblasti fleksibilne ambalaže,
najviše se vodilo računa o zaštiti hrane, pa
su tako razvijeni lepkovi koji ne menjaju
svojstva hrani čak i ako dođu u kontakt sa
njom. Baš ovi proizvodi su izazvali veliku
pažnju na proteklom sajmu "DRUPA".
"SAFE-T-MELT" lepkovi, koji se koriste
u knjižnoj doradi, pri lepljenju knjiga, tope
se na 130oC, umesto na dosadašnjih
170oC, što stvara uštede u potrošnji električne energije.
Henkel
rađen foliotisak, kao i UV lak "TECHNOCURE", koji se koristi u proizvodnji samolepljivih etiketa koje
izgledaju kao knjižica.
PUR sistem lepkova ima izuzetno kratko
vreme vezivanja uz pomoć UV svetla
Safe-T-Melt serija donosi visoku moć povezivanja
sa značajno sniženom potrošnjom energije
"LIOFOL" lepkovi četvr te generacije,
koji se koriste za spajanje višeslojne fleksibilne ambalaže, usavršeni su do te mere
papira, prilikom čega se vlakna papira toliko skraćuju da je sve teže uspeti povezati
knjige, časopise, brošure... Ovim lepkovima se taj problem eliminiše sa jako malim
nanosima.
UV lakovi
Ne treba zaboraviti i novu paletu UV
lakova. U širokoj ponudi, od sjajnog, mat,
reljefastog, "scratch-off" ("greb-greb")
UV laka, najviše pažnje privlači UV
lak pod nazivom "MIRAFOIL", koji
na običnom papiru nakon nanošenja daje utisak da je štampano na
metaliziranoj foliji, tj. da je naknadno
"Beli" i "PUR" lepkovi
U oblasti papirne konfekcije izdvajaju se
lepkovi za spajanje više slojeva papira
pri pravljenju kutija, "beli" lepkovi za zatva-
ranje kartonske ambalaže, kao i "PUR"
lepkovi za zatvaranje providnih (PVC i PET)
kutija, koji se izdvajaju od konkurentskih
zbog male potrošnje i netamnjenja lepka
nakon dužeg vremenskog perioda.
Neki od navedenih proizvoda su već
našli svoje mesto u štamparijama širom
Srbije, koje su bile od ranije upoznate sa
kvalitetom Henkelovih adheziva, a ne mali
je broj novih koji se svakodnevno javljaju
radi tehničke podrške i kvaliteta ukupne
saradnje koju kompanija Henkel pruža.
Henkelov novi očvršćivač
Liofol UR 6029-21 predstavlja prvi sistem
za lepljenje laminacijom koji je kompatibilan
istovremeno sa sistemima sa i bez rastvarača
da je potrošnja rastvarača (etil-acetat)
smanjena za 30%, dok je kod lepkova
bez rastvarača, nakon formiranja ambalaže, istu moguće puniti već nakon 3
dana umesto dosadašnjih 10, što je kod
proizvođača ambalaže izazvalo neverovatan prijem zbog mogućnosti lakšeg
organizovanja proizvodnje i smanjenja
magacinskog prostora.
Pored ovih proizvoda, na dobar prijem
su naišli i "PUR" (polyurethane) lepkovi,
zbog sve više rasprostranjenosti reciklaže
Henkel Srbija d.o.o.
Inovativni efekat laka Mirafoil iz Henkela pruža
brilijantan i blještav metalik sjaj
Bulevar oslobođenja 383
11040 Beograd
Tel. +381 11 2072 272
Fax. +381 11 2072 273
E-mail: [email protected]
www.henkel.com
in dustrija 5/2008
35
Bazis Event Media, sektor "Event"
Kuća kreativnih
rešenja
Bazis Event Media već treću godinu za redom ostvaruje izuzetne
rezultate na polju rentiranja opreme neophodne za sve velike i
značajne manifestacije. Naše reference govore dosta o načinu
poslovanja, međutim, ono što nas izdvaja od ostalih su brojni klijenti sa kojima se saradnja nastavlja iz godine u godinu.
U
širokoj ponudi rentiranja, za svaku
manifestaciju posedujemo odgovarajuću opremu sa mogućnošću
brendiranja. Šatori 1,5x1,5m idealni
su za postavljanje zastava i panela na gornjem ili donjem delu štanda.
U praksi poslovanja Bazis Event-a, uspešno smo odgovorili na mnogobrojne zahteve opremanja i brendiranja celokupnog
izložbenog prostora, koncertnog ili festivalskog ambijenta. Ono što nas čini ponosnima jeste pronalaženje adekvatnog
rešenja svakog zahteva za brendiranje u
smislu dimenzija, materijala i boja.
Zadnja strana tribine predstavlja idealno mesto za postavljanje velikih, uočljivih
panela sa logom manifestacije ili drugim
obeležjem.
Takođe, tornjevi širokih primena idealni su za brendiranje na visini od desetak
metara i pružaju mogućnost vidljivosti sa
velike udaljenosti.
Izbrendirani, veliki šator, dimenzija
do 12x39m izgledaće efektno na svakom
otvorenom izložbenom ili koncertnom prostoru. Sa zidovima od PVC-a bele boje i
elementima pogodnim za postavljanje
panela velikih dimenzija, ostvaruje se utisak ekskluzivnosti i sklada u isto vreme.
Približavajući se kraju godine, čekaju
nas sve svečanije prilike i proslave gde će
EVENT pokazati svoje umeće u pripremi i
podršci pri brendiranju opreme za sajamske manifestacije kao i mnogobrojne festivale i koncerte. Budite deo tima koji uspešno posluje i nudi vam potpunu podršku
od ideje do realizacije. in
Bazis Event Media
Event sektor
Grčića Milenka 39, Beograd
Tel. +381 11 3088 313
[email protected]
www.bem.rs
36
in dustrija 5/2008
p
j
OBO Bettermann
Nazidna instalacija - razvodne kutije
OBO kao vodeći proizvođač elektroinstalacionog
materijala, u delu nazidne (OG) instalacije nudi sveobuhvatna rešenja od kanalskog i parapetnog razvoda,
preko sigurnosne cevne elektroinstalacije, pojedinačnog vođenja provodnika raznim vrstama čeličnih i plastičnih obumica, pa sve do montažnih razvodnih kutija, prekidača i utikača (standardnih i industrijskih).
TEKST: VESELIN MARKOVIĆ,
PRODUCT MANAGER, OBO BETTERMANN
OBO, u skla du sa svo jom
maksimom "Kada misliš da si
dostigao maksimum, vreme
je za novi korak" predstavlja
novu porodicu razvodnih kutija
T-SERIJA.
Stezni poklopac
Razvodne kutije T-serije T25 i T60
opremljene su steznim poklopcem za
koji nije potreban obrtni zatvarač.
Uvodnice za cevi
Razvodne kutije sa otvorima za
uvođenje mogu da se opreme i
uvodnicama za cevi.
Utične zaptivke
Razvodne kutije sa otvorima poseduju
utične zaptivke. U njih mogu da se
instaliraju kablovi bez dodatnih alata.
Uvodni otvori
Nakon uklanjanja utičnih zaptivki
mogu da se postave kablovske
uvodnice tipa V-TECVM.
Osiguranje od gubljenja
poklopca
Pomoću silikonske vezice poklopac je
vezan za unutrašnjost razvodne kutije.
Zatvorene varijante
ja, od najmanje Ø80 sa nivoom
za šti te IP 65, pa do naj ve će
sa dimenzijama 201x285mm
i nivoom zaštite IP66. Kompletan prateći program kao i same
razvodne kutije proizvode se od
bezhalogenog materijala i mogu
se dobiti u više nivoa samogasivosti. Pored široke ponude u tehničkom smislu, razmišljano je i
o estetskom faktoru, te su kutije
T-serije raspoložive u više boja
Šta su halogen-free materijali?
Uopšteno, termin halogen-free ili bezhalogeni znači da materijal
ne sadrži bilo koji od halogenih elemenata.
Halogeni elementi su: fluor, hlor, brom, jod i astatin.
U objektima u kojima postoji povišen rizik od požara, prilikom koga
sagorevanjem halogenih elemenata dolazi do stvaranja toksičnih
gasova, neophodna je primena halogen-free materijala.
Kao što je karakteristično za
ceo proizvodni program OBO-a,
i OBO OG instalacija ispunjava
najviše zahteve u pogledu kvaliteta, nivoa zaštite, otpornosti
na udare. Naravno, ispunjeni
su i specijalni zahtevi kao što su
samogasivost i bezhalogenost.
Nova porodica razvodnih kutija nam donosi širok spektar dimenzi-
i kombinacija boja, kao što su
bela, siva, boja slonovače i siva
sa crvenim poklopcem. Za sve
elemente novog proizvodnog
programa razvodnih kutija kao i
za prateći pribor, obezbeđena je
tehnička dokumentacija i strani
i domaći sertifikati.
Kod zatvorenih varijanti, po potrebi
možete napraviti otvor za izlaz
kablova.
Pričvršćivanje DIN šine
U donjem delu razvodnih kutija
velićina T 60 do T350 mogu se
montirati DIN profilne šine.
Mogućnost plombiranja
Od veličine T60 razvodne kutije
mogu se plombirati pomoću obrtnih
zatvarača.
Zaptivka poklopca
Poklopci razvodnih kutija od T60
opremljeni su zaptivkom. Na taj način
dostiže se nivo zaštite IP66.
Polje za ispisivanje
Velika polja za ispisivanje na svim
poklopcima kutija, omogućavaju
označavanje električne instalacije.
OBO Bettermann d.o.o.
Sentandrejski put 184, Novi Sad
Tel/fax: +381 21 410 535
PJ Beograd:
Vodovodska 158/5
Tel: +381 11 2394 396
Tel/fax +381 11 2394 394
E-mail: [email protected]
www.obo.rs
in dustrija 5/2008
37
Ra si na d.o.o.
P
oliesterski merni i razvodni ormari napravljeni su od
samogasivog materijala (poliester ojačan staklenim
vlaknima), otpornog na atmosferske uticaje. Ormari mogu
biti raznih dimenzija i izvedbi:
• slobodnostojeći
• ugradni
•nadgradni.
Ormari u našoj ponudi ispunjavaju sve tehničke zahteve
EPS-a. Zahvaljujući svojim kvalitetima, naši ar tikli nalaze
primenu u industrijskim sektorima energetike i telekomunikacije.
Firma RASINA se bavi:
• Projektovanjem i šemiranjem elektro - ormara;
• Projektovanjem elektro-instalacija i izvođenjem
elektro-radova;
• Proizvodnjom grebenastih prekidača firme APATOR;
• Zastupništvom proizvoda firme APATOR (rastavnih letvi,
rastavnih postolja - drisera i drugih proizvoda) i metalnih
gibljivih creva italijanskih proizvođača TEAFLEX i
EURO 2OO.
Kontakt:
Rasina d.o.o.
Slobodana Principa 1,
11050 MML Beograd
Tel: +381 (0)11 3047 – 558
+381 (0)11 3047 – 559
Mob. +381 (0)64 8207 – 415
E–mail: [email protected]
Firma BEL INŽENJERING D.O.O. iz Beograda ve je šest godina zvanini distributer za
tržište Srbije, Crne Gore i BiH, firme KLEMSAN, poznatog proizvoaa klema, pribora za kleme i ostalih spojnih elementa neophodnih u današnjim sistemima industrijske automatike i
energetike.
Na lageru u Beogradu mogu se pronai svi tipovi klema za preseke provodnika od 2,5mm2,
pa sve do 240mm2, i to u asortimanu klema sa prikljukom pod vijak (šraf), odnosno sa prikljukom pod oprugu (spring clamp). Takoe, u asortimanu je prisutan i izbor raznih tipova
višespratnih klema, klema za uzemljenje, klema za merne spojeve, klema sa osiguraem,
kao i celokupni pripadajui pribor – mostovi za kleme, držai klema, DIN šine za nošenje
klema (ekstrudovane), grupne oznake, oznake za kleme i provodnike, hilzne, nosai vezica,
vezice i sl.
Takoe, u asortimanu je i ponuda mini klema sa priborom za nošenje (15mm šina) i sav neophodan pribor za iste.
Iskustva korisnika ovog proizvodnog programa su krajnje pozitivna, i s pravom ovi proizvodi
imaju sliku kao „tehno-ekonomski najprihvatljiviji na tržištu“.
Sertifikacija gotovo svih svetskih institucija kao što su: DIN, VDE, GOST-R DNV, UR US,
samo potvruje sve gore navedeno.
BEL INŽENJERING d.o.o, Kievska 13a, 11000 Beograd, Rep. Srbija
Kancelarija i izložbeni salon: Radoja Domanovia 1,
Tel: +381 11 24 14 349, +381 11 24 13 529, Fax: +381 11 24 13 511
[email protected]
p
j
Sintermetal - EC d.o.o.
Kva li tet
naj bo lja re kla ma!
temperature ambijenta i konstantno velika opterećenja) i na tržištu van granica
naše zemlje.
Modernizacijom do
evropskog tržišta
Naša proizvodnja se odvija u proizvodnom pogonu od oko 600m2, sa ukupno
17 zaposlenih, u Beogradu, na Voždovcu. S ob zi rom na godi šnje povećanje
"Sintermetal - EC": Proizvodnja elektro
i sigurnosne gasne opreme (objekat u izgradnji)
Firma "Sintermetal - EC" d.o.o. već dugi niz godina spada
među najpoznatije proizvođače elektroopreme i opreme za
gasno zavarivanje i rezanje i to, prvenstveno, zahvaljujući kvalitetnim proizvodima izrađenim od vrhunskih domaćih i u uvoznih sirovina. Svi proizvodi odgovaraju propisanim svetskim
standardima i atestirani su od strane nadležnih institucija
Proizvodnja elektro i
sigurnosne gasne opreme
"Sintermetal - EC" postoji u kontinuitetu od 1986. godine i bavi se
isključivo proizvodnjom. Proizvodni program se razvio u dva
pravca:
• Proizvodnja gasnih sigurnosnih uređaja
• Proizvodnja strujnih elektro-stezaljki za otežane režime
rada.
Gasni sigurnosni uređaji primenu nalaze u teškoj i srednjoj
industriji gde se koriste industrijski gorivi gasovi u procesima
proizvodnje (acetilen, propanbutan, zemni gas, kiseonik, itd).
Redne strujne stezaljke koriste se za
šemiranje strujnih ormana svih vrsta i
namene.
Ono što naše stezaljke čini posebnima jeste domaća konstrukcija sa dosta
inovacija, za koje posedujemo dva priznata patenta i sve potrebne ser tifika-
proizvodnje od 25% javila se potreba za
većim prostorom. Shodno tome, počeli
smo izgradnju novog pogona korisne
površine 1.500 m2, na lokaciji ZemunNovosadski put.
Pored stalnog napora da modernizacijom mašinskog parka, novim konstrukcijama i kontrolom kvaliteta po evropskim
normama, unapredi kvalitet svojih proizvoda, "Sintermetal - EC" kao glavnu smernicu ima i širenje na evropsko tržište sa
kompletnim asor timanom.
Dosa da šnje de lova nje dove lo je do
osvajanja tržišta na prostorima bivše Jugoslavije. Pozitivne impresije saradnika iz
okruženja najbolje pokazuju potencijal i
kvalitet proizvoda pod našim brendom.
Izvoz učestvuje sa oko 30% od ukupne proizvodnje sa tendencijom stalnog rasta.
Setifikati i atesti
ISO Standard 2000:9001 TUV, CE znak,
kako za gasne tako i za elektro proizvode, institut "Nikola Tesla", Zavod za
zavarivanje.
Kontakt:
Sintermetal - EC d.o.o.
te. Zbog visokog kvaliteta materijala i
izrade, naše stezaljke su našle primenu
u oteža nim uslovi ma ra da (pove ća ne
Braće Jerković 72b, 11000 Beograd
Tel/Fax: 0038111/397-2373
E-mail: [email protected]
www.sintermetal.co.rs
in dustrija 5/2008
41
p
Honda Power Equipment
Honda pruža više od očekivanog
HONDA - SIGURAN PARTNER
U
skladu sa tim, svake sezoSa razvojem domaćeg tržišta
ne nudimo vam najnovija
razvija se i svest kupaca o
tehnička dostignuća iz prokvalitetu i dugotrajnosti proiz- vereno dobre Honda Power Equipment palete proizvoda. Pored
voda. Na naše veliko zadovolj- proizvoda prilagođenih potrebama
našeg tržišta, uvek smo spremni
stvo, zahtevi i očekivanja su
da proširimo paletu prema specifičvremenom rasli. Inovativnost nim zahtevima kupaca.
je jedna od najvažnijih karakKvalitet i stručna podrška
teristika Honde, što je čini jedUlaganje u kvalitet naše je najvažnije
nim od svetskih lidera.
načelo. Svi proizvodi detaljno se kontrolišu
pre nego što dođu do krajnjih korisnika. To
garantuje njihov dug životni vek. I pored
toga, spremni smo da servisno i tehnički
pružimo podršku svakom klijentu preko
naše ovlašćene dilersko-servisne mreže
širom Srbije i širom Crne Gore.
Svuda dostupni
Na našem sajtu www.hondasrbija.co.yu
detaljno se možete informisati o našim proizvodima, njihovim tehničkim karakteristikama i ceni, kao i o lokacijama gde ih možete kupiti ili servisirati. Preporučujemo,
takođe, da posetite najbližeg Hondinog
dilera koji će vam svakako pomoći, kako
stručnim savetima tako i sveobuhvatnom
prezentacijom proizvoda.
Uvek korak ispred vremena
I kao krajnji proizvodi i kao pogonski
agregati za mnoge građevinske, poljoprivredne, baštenske i industrijske proizvode, Honda Power Equipment tradicionalno predstavlja partnera profesionalnim
korisnicima. Poseban napor ulažemo u razvoj efikasnih i izdržljivih uređaja koji zadovoljavaju sve svetske ekološke standarde,
pa čak i neke koji će stupiti na snagu
tek 2010. godine. Honda, na globalnom
nivou, ulaže ogromna sredstva u razvoj i
istraživanje kako bi zadržala i opravdala
svoju lidersku poziciju u svetu.
Sa Honda Power Equipment proizvodima se možete upoznati u prodavnici
u okviru poslovne zgrade Bazis grupe,
generalnog distributera Honde za Srbiju
i Crnu Goru, u ulici Grčića Milenka 39 u
Beogradu.
42
in dustrija 5/2008
MILLER XMT 350
Welding Products
IN VER TOR ZA
ZAVA RI VA NJE
Invertorski aparat za zavarivanje Miller XMT 350 dokazao je prethodnih godina kvalitet
u brodogradnji, izgradnji naftovoda, čeličnih konstrukcija, održavanju, hidrogradnji, itd.
U•
ređaj radi sa novim sistemom koji
Miller XMT 350 poseduje nadmoćne
obezbeđuje:
zavarivačke osobine pri ručnom elektrolučnom zavarivanju (E postupak) obloženim
bolji kvalitet zavarenih spojeva,
elektrodama, prečnika 2,5 do 6,0 mm,
• duže gorenje električnog luka,
• gotovo potpunu kompenzaciju koleba- posebno pri zavarivanju naftovoda celuloznim elektrodama postupkom zavarivanja napona,
• nižu primarnu potrošnju struje nego nja na dole.
Zahvaljujući adaptivnom toplom startu
kod drugih strujnih izvora,
• visoke eksploatacione osobine uz ("Adaptive Hot Start®"), početna struja
minimalne troškove.
zavarivanja se, u zaviUsled širenja posla, pred- snosti od izabrane struje
Uređaj ima monofazni
ili trofazni priključak pristavništvo ITW Welding zavarivanja, automatski
marne električne energije.
Pro ducts BV South- re gu li še, pri če mu se
Priključak se automatski
dobija veoma fino podeEast Europe traži dis- šavanje električnog luka
podešava, pa nije potretrubutere u Srbiji, Crnoj i time se otklanja opabno dodatno podešavanje
od strane operatera. TakoGori, Makedoniji i BiH, snost od pojave "nalepljiđe, po stoji auto mat sko
vanja" metala na počekoji imaju kapaciteta i
po de šava nje ko le ba nja
tku zavarivanja.
znanja za saradnju sa
napona.
Sistem regulacije omoPrimenjeni izvor struje
gućava podešavanje apaITW-jem.
rata prema odgovarajuAuto Line®, proizvođača
Miller, predstavlja dobar izbor pri zava- ćem tipu elektrode. XMT 350 je izuzetno
rivanju, posebno u pogonima sa većim pogodan za TIG i MIG zavarivanje, kao i za
brojem potrošača, na montažnim radnim zavarivanje sa samozaštitnom punjenom
mestima sa neodgovarajućim snabdeva- žicom.
Zahvaljujući mogućnosti beskontanjem strujom, pri korišćenju dužih primarktnog paljenja luka, može se koristiti
nih kablova i na generatorima.
podešavajući brener za TIG zavarivanje
nelegiranih i visokolegiranih metala,
UNIVERZALNO UPOTREBLJIV:
kao i zavarivanje različitih Cu-legura.
RUČNO-TIG-MIG
Priključenjem uređaja za dodavanje
Postupak zavarivanja se jednostavno žice i MIG brenera, može se koristiti i za
MIG zavarivanje.
bira na centralnom izbornom prekidaču.
SIGURAN
Mogućnost predpodešavanja parametara procesa, postavljanje interne dijagnoze sa prikazivanjem greške na ekranu na
aparatu i sigurno isključivanje, smanjuju
rizik od kvara uređaja.
Uređaj ima mogućnost smanjenja napona praznog hoda na samo 13V, pa je
optimalno prilagođen za zavarivanje pod
vodom i sečenje. Elektronski delovi su
zaštićeni od zamašćivanja, a osetljivi delovi se ne nalaze u zonama kroz koje protiče
vazduh za hlađenje. Lako aluminijumsko
kućište obezbeđuje dodatno visoku čvrstoću i zaštitu od korozije.
Miller na svoje uređaje daje trogodišnju garanciju, a na originalne delove
glavnog ispravljača – 5 godina. Servis je
obezbeđen u garantnom i vangarantnom
roku posredstvom glavnog distributera
za Srbiju. Politika firme je da uz svaki
kupljeni aparat, kupac dobija besplatne
savete i eventualnu obuku za rad sa
našim uređajima.
Kontakt:
ITW Welding Products BV
South-East Europe
Vodovodska 158, Beograd
Tel. +381 (0)11 23 97 391
[email protected]
www.itw-welding.com
in dustrija 5/2008
43
PUPDV Srbije
RAZ VOJ
AUTO IN DU STRI JE
SR BI JE
Poslovno udruženje proizvođača drumskih vozila Srbije, koje okuplja najznačajnije proizvođače drumskih vozila, komponenti, delova i opreme, iniciralo je, 2006. godine, izradu predloga Strategije
razvoja autoindustrije Srbije do 2015. U izradi predloga Strategije,
pored eksperata udruženja, bili su uključeni i predstavnici tadašnjeg Ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom, Ministarstva privrede i privatizacije, Privredne komore Srbije, Instituta
za standardizaciju, Mašinskog fakulteta iz Beograda i Mašinskog
fakulteta iz Kragujevca.
tim, neophodno je da država vodi direktne
razgovore i obezbedi potrebne beneficije
Uspostavljanje razvojno orijentisane koje će zainteresovati potencijalne partkonkurentske proizvodnje putničkih auto- nere, kao i da, u cilju stvaranja uslova za
mobila i komercijalnih vozila, kao i proiz- privlačenje strateških partnera, vrši direktvodnje agregata, komponenti i delova za na ulaganja u opremu i socijalni program,
domaće i inostrane proizvođače vozila, čime će postati manjinski vlasnik finalista
predstavljaju dva osnovna cilja definisana i raspolagati svojim akcijama u skladu sa
zakonom. Povraćaj investicija država bi obezbedila kroz naplatu PDV-a
i drugih dažbina u skladu sa zakonom. To je
način da se omoguće
uslovi za direktna ulaganja kod proizvođača
agregata, komponenti i
Ikarbus IK-218 Avancity, gradski zglobni autobus
delova, budući da tako
domaći isporučioci imaju značajnu prednost
u dugoročnom smanjenju logističkih troškova
i troškova rada.
Privući strateške partnere
Čuvajmo domaće
u predlogu Strategije, čije ostvarivanje će
doprineti rastu BDP-a, povećanju zaposlenosti i rastu izvoza.
Okosnicu za ostvarenje ovih ciljeva, po
predlogu Strategije, predstavljalo bi pronalaženje strateških partnera za proizvođače
finaliste koji će obezbediti savremene proizvode, znanje i tehnologije. U skladu sa
44
in dustrija 5/2008
Pored toga, neophodno je da država pokaže nepokolebljivu volju
za očuvanjem domaće
autoindustrije putem
restrukturiranja vodećih finalnih proizvođača vozila i značajnih
komponenti, putem efektne privatizacije;
nalaženjem renomiranih strateških partnera za naše proizvođače i dobijanjem
direktnih stranih greenfield i brownfield
investicija. Kao podsticaj interesovanja
za ulaganje, izuzetno je važno da se od
strane države ustanovi procedura za lobi-
ranje i traženje strateških partnera preko
stranih vlada, ambasada i poslovnih predstavništava zemalja koje imaju razvijenu
autoindustriju, kao i da se donesu mere i
zakonski propisi prihvatljivi i za zaposlene i
za strateške partnere.
U predlogu se naglašava da je od izuzetne važnosti da država, po ugledu na zemlje
poput Slovačke, Češke, Slovenije, Rumunije, koje su ranije bile na nižem nivou u
proizvodnji vozila ili je nisu ni imale, uloži i
sopstvena finansijska sredstva u cilju očuvanja srpskih proizvođača do momenta
privatizacije i nalaženja strateških partnera. U cilju revitalizacije srpske industrije
na čelu sa finalnim proizvođačima vozila,
poput Evropske komisije, država treba da
odobri pomoć za podsticaj ravnomernog
regionalnog razvoja, restrukturiranja preduzeća, istraživanja i razvoja, zaštite životne
sredine, i pomoć osetljivim sektorima i
malim i srednjim preduzećima.
Stav Udruženja je da će do ulaska
u EU biti dovoljno vremena za postepeno smanjivanje direktne državne pomoći
autoindustriji kao i za smanjivanje uvoznih
ograničenja. Zato je od izuzetnog državnog
značaja da se dosledno sprovedu predložene sistemske mere i da se shvate kao deo
Nacionalne strategije privrednog razvoja.
Institucionalni i pravni okvir sa
predlogom sistemskih mera za
realizaciju strategije
U cilju podrške Nacionalnoj strategiji
privrednog razvoja Srbije - Akcioni plan
2006 -2012, Strategiji podsticaja i razvoja stranih ulaganja kao i ostalim dokumentima koji daju smernice globalnom
privrednom razvoju Srbije, Vlada RS i
resorna ministarstva moraju realizovati
sledeće sistemske mere:
Stvaranje pozitivne klime za ulaganja potencijalnih investitora kroz:
• Stvaranje političke i institucionalne
sigurnosti i stimulativnih uslova za privlačenje domaćih i stranih investicija;
• Stabilan privredni i tržišni ambijent za
poslovanje;
• Restruktuiranje preduzeća, formiranje zaokruženih celina oslobođenih viško-
1
PUPDV Srbije
va radnika, radi pojedinačnih privatizacija
manjih celina;
• Otpust dugova;
• Definisanje socijalnog programa;
• Poreska rasterećenja i stimulativne
mere za nova zapošljavanja;
• Privatizaciju u okvirima proširivanja
postojećih programa ili prelazak društvenog kapitala restruktuiranih preduzeća u
državni kapital;
• Kontrolu izvršavanja ugovornih obaveza privatizovanih preduzeća u periodu od
tri do pet godina od datuma privatizacije
(sprečiti i sankcionisati rasprodaju imovine i likvidacije privatizovanih preduzeća)
sa posebnim akcentom na kritična - monopolistička preduzeća.
2
Uključivanje u svetsku autoindustriju:
• PUPDV je pripremilo predlog propisa
koji se odnose na dugoročnu proizvodnu
kooperaciju sa inostranstvom, kao preduslov
za uključivanje u svetsku autoindustriju.
Ravnomeran i kontinuiran razvoj
P
red log Stra te gi je je, 29. ja nu a ra
2007. godine, dostavljen Ministarstvu
privrede i PKS-u, sa molbom da se založe
za njeno usvajanje u Skupštini Srbije.
Ponovo je, 3. aprila 2007, poslat na
adresu Vlade Republike Srbije, na adrese
svih resornih ministarstava, beogradske,
vojvođanske i regionalne privredne komore, kao i Nezavisnom i Samostalnom sindikatu metalaca Srbije.
Sa pred lo gom su 21. ju la 2008.
godine upoznati i ministri novoizabrane
Vlade.
Do sada su neki od zahteva i predloga
iz Strategije već realizovani, međutim, u
PUPDV-u ističu da bi država i njeni nadležni organi morali da obezbede sprovođenje i realizaciju svih zahteva, kako bi se
postigao ravnomeran i kontinuiran razvoj
autoindustrije.
• Uvođenja vancarinske zaštite prema
pravilima STO-a;
• Zaštite od prekomernog uvoza novih i
polovnih vozila;
• Izmene i dopune Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju i Carinskom zakonu;
• Ko rekci je ca rin skih sto pa za uvoz
komercijalnih vozila sa 15%, odnosno
10% (kod šasija sa kabinom) na 25% kako
je bilo pre nekontrolisane liberalizacije;
• Preventivne mere koje će na terenu
sprovoditi instruktori ovlašćeni od strane
Uprave za javne nabavke.
3
Podsticaj novim investicionim ulaganjima kroz:
• Proširenje kapaciteta i eliminisanje
eventualnih administrativnih barijera;
• Skraćenje vremena potrebnog za pribavljanje potrebnih dozvola i saglasnosti
putem efikasnog informisanja potencijalnih ulagača;
• Sma nje nje lo kal nih tak si i dru gih
dažbina;
• Smanjenje poreskog opterećenja na
zarade, imovinu, dobit i sl.
• Smanjenje stope PDV-a sa 18% na
12% odnosno 15%, a posebne stope sa
8% na 5%.
4
Razvoj autoindustrije, novih tehnologija i modela, rast proizvodnje
i zapošljavanje mladih kadrova putem
formiranja investicionog fonda:
• za istraživanje i razvoj;
• za uvođenje sistema kvaliteta kao prioriteta i obaveze;
• za edukaciju kadrova.
5
Donošenje propisa za uvoz nove
opreme i tehnologija kojima Srbija
ne raspolaže, na osnovu carinskih kontigenata bez plaćanja carine.
6
Svrstavanje vozila u grupu najosetljivijih proizvoda kod kojih bi se
liberalizacija uvoza izvršila dinamički,
postepeno i u zadnjoj godini koja se predviđa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju putem:
• Postepene liberalizacije u tranzicionom periodu;
• Dosledne primene propisa o poreklu
robe i stroge kontrole homologiranosti i
saobraznosti uvoznih vozila pre prelaska
državne granice.
7
PUPDV Srbije je pripremilo predlog Odluke za uvođenje naknade
za zaštitu od prekomernog zagađivanja
životne sredine u kome se ističe:
• Uvođenje zaštitne takse i kontrola
saobraznosti novih i polovnih vozila u cilju
zaštite životne sredine;
• Formiranje fonda za izgradnju sabirnih
i reciklažnih centara za zbrinjavanje vozila
po isteku eksploatacionog veka (odgovorni proizvođači, uvoznici i korisnici);
• Formiranje mreže reciklažnih centara.
8
PUPDV Srbije sa PKS-om, dostavilo
je predlog teksta za izmene Zakona
o javnim nabavkama koji između ostalog
obuhvata:
• Zadržavanje preferencijale za dobra
proizvedena u zemlji;
• Uvođenje praćenja i kontrole javnih
nabavki u svim fazama procesa;
• Zaštititu javnog interesa i sprečavanje
eventualnih šteta koje mogu nastati;
• Krivičnu i prekršajnu odgovornost kao
i kaznene mere;
9
Obezbediti sprovođenje tehničkih
propisa i kontrolu saobraznosti uvezenih vozila sa homologiranim, kroz:
• Preciziranje nadležnosti i odgovornosti instituta i laboratorija;
• Utvrđivanje statusa i ovlašćenja instituta, laboratorija, i baze kontrolnih merila
za konkretne kontrole ispunjavanja tehničkih propisa i standarda;
• Donošenje zakonskih propisa kojima se jasno preciziraju odgovornosti u
kontroli saobraznosti uvezenih vozila i
delova (novih i polovnih, sastavljenih i
rastavljenih);
• Ugradnju specifičnosti nacionalnog
entiteta u uslove čije se ispunjavanje
kontroliše, pod uslovom da doprinose
modernizaciji voznih parkova i domaće
autoindustrije.
10
Definisati izvoznu orijentaciju
autoindustrije Srbije na osnovu:
• Dugoročne proizvodne kooperacije sa
inostranim partnerima;
• Uključivanja proizvođača komponenti
i delova iz Srbije u globalnu svetsku autoindustriju (putem klastera, itd);
• Formiranja efikasnih bescarinskih
zona;
• Stvaranja uslova za proizvodnju vozila
po standardima EU;
• Preferiranja tržišta Jugoistočne Evrope i arapskih zemalja;
• Izvoznih podsticaja (stimulativno kreditiranje na osnovu zaključenih ugovora
za izvoz).
Poziv na saradnju sa PUPDV Srbije uvek
je otvoren. Kontakt adresa je:
Poslovno udruženje proizvođača
drumskih vozila Srbije
Bulevar vojvode Mišića 14,
11000 Beograd
Tel/Fax: 011/265 52 90
E-mail: [email protected]
www.pupdvscg.co.yu
in dustrija 5/2008
45
energetika
Panonske TE-TO
Modernizaci ja
u slu žbi ko ri sni ka
Termoelektrana-toplana Zrenjanin jedan je od tri ogranka Privrednog društva “Panonske termoelektrane-toplane” d.o.o.
Novi Sad. Strateška orijentacija društva usmerena je na obnovu i
jačanje sopstvenih kapaciteta, pa će se, u okviru kapitalnog remonta turbine, planiranog za 2009. godinu, u ovom ogranku povećati
instalirani kapacitet za proizvodnju električne energije u kondenzacionom režimu za 30 MW. To nije kraj planovima modernizacije ove
termoelektrane-toplane.
TEKST: KREŠIMIR ŠTAJNER, DIPL. INŽ. POMOĆNIK
DIREKTORA ZA TEHNIČKE POSLOVE I KOORDINACIJU
S
tručnjaci u polju energetike predviđaju porast potrošnje električne
energije u okruženju, sa stopom
rasta oko 1,14% godišnje, što sa sobom
nosi potrebu za izgradnjom i puštanjem u
rad novih proizvodnih elektroenergetskih
kapaciteta. "Panonske termoelektranetoplane" d.o.o Novi Sad, koje proizvode
električnu i toplotnu energiju u ekonomski
najisplativijem – kogeneracijskom – reži-
Komandna sala TE-TO Zrenjanin
mu, već su započele proces podizanja
instilisanih kapaciteta svojih postrojenja.
Pr vi projekat uključuje rekonstrukciju i
modernizaciju upravo u zrenjaninskom
ogranku.
Štedljiva turbina
Realizacija ovog projekta zvanično je
započela potpisivanjem ugovora sa izvo-
đačem radova – Škoda Power – iz češkog
grada Plzen, u avgustu 2008. u Novom
Sadu. Modernizacija će se obaviti u toku
redovnog kapitalnog remonta turbine u
2009. godini, u okviru koga će se izvršiti
zamena lopatica niskog i visokog pritiska
turbine, čime će se povećati električna
snaga turboagregata u kondenzacionom
režimu rada sa 51 na 81 MW. Ujedno će
se smanjiti specifična potrošnja za oko
2000 kJ/kWh, čime će se znatno poboljšati energetska efikasnost rada turbine.
Očekuje se da će se vrednost uložene
investicije vratiti za manje od dve godine
ukoliko turbina bude angažovana i u letnjem periodu. Osim dugogodišnjeg partnera Škode Power, u realizaciju projekta
biće uključeni i domaći izvođači radova,
grupa iz službe održavanja u TE-TO Zrenjanin, kao i predstavnici JP Elektroprivreda
Srbije.
Moderna baza podataka
Osim modernizacije same turbine, u
TE-TO Zrenjanin se odvijaju i aktivnosti
na unapređenju sistema za akviziciju
podataka o potrošačima tehnološke pare.
Naime, sada se na jednom računaru
prikupljaju svi podaci o parametrima i
tehnološkim karakteristikama pare koja
se predaje kupcima. Ovi podaci se sakupljaju u bazu podataka koja se kasnije
može pretraživati i analizirati po raznim kri-
terijumima. Sistem su osmislili i razradili
stručnjaci TE-TO Zrenjanin, uz pomoć Instituta Mihajlo Pupin iz Beograda. Naredna
faza ovog projekta obuhvata proširenje
sistema, uvođenje novih i obradu unetih
podataka kao i mogućnost da se podaci
vide na svim računarima u mreži ogranaka "Panonskih TE-TO" d.o.o. Novi Sad u
Zrenjaninu, Novom Sad i dr.
Isplativo i ekološki prihvatljivo
Realizacija navedenih projekata otvara put za ostvarenje glavnog, kapitalnog
i strateški najznačajnijeg dela plana PD
"Panonske termoelektrane-toplane", a
to je izgradnja novih gasno-parnih blokova na lokacijama TE-TO Novi Sad i
TE-TO Zrenjanin. Činjenica koja ide u
prilog ove investicije svakako je početak eksploatacije podzemnog skladišta
gasa u Banatskom Dvoru. Od njega se
očekuje niveliranje i peglanje potrošnje
prirodnog gasa i njegovo obezbeđenje
u količinama i cenama koje bi bile konkurentne za rad naših gasno-parnih
blokova koji bi radili pr venstveno za
izvoz električne energije po tržišnim
cenama ili za potrebe elektroenergetskog sistema Srbije. Orijentišući se ka
zemnom gasu, kao pogonskom gorivu
i ka kombinovanoj proizvodnji, "Panonske termoelektrane - toplane" d.o.o.
Novi Sad će se lakše izboriti za svoje
mesto na energetskom tržištu jer će
imati ekonomski isplativu i ekološki
prihvatljivu proizvodnju.
Panonske TE-TO d.o.o. Novi Sad
Bulevar oslobođenja 100/IV sprat
Tel: 021-527-785
Fax: 021-6614-944
E-mail: [email protected]
Web: www.panonske.co.yu
in dustrija 5/2008
47
MAP pakovanje
Očuvana svežina i duži rok trajanja
P
akovanjem u modifikovanoj atmos fe ri inert nih ga so va (azo ta,
ugljen-dioksida ili njihovih smeša)
ili, u nekim slučajevima, u atmosferi smeša ovih gasova sa kiseonikom, održava
se svežina namirnice, zadržava se nepromenjen ukus i boja i znatno se produžava
rok trajanja.
Gasovi se proizvode u Messer Tehnogasu po HACCP standardu, nose naziv Gourmet, a zadovoljavaju "Pravilnik o kvalitetu i
uslovima upotrebe aditiva u namirnicama
i o drugim zahtevima za aditive i njihove mešavine", po kome imaju označenu
nomenklaturu E-oznakama:
TEKST PRIREDILA: ANA ANTIĆ,
STRUČNI SARADNIK ZA NOVE PRIMENE
Moderno potrošačko društvo XXI
veka sve više pokazuje interes za
kvalitetnim prehrambenim proizvodima sa što manje aditiva i
konzervanasa. Na žalost, retki su
proizvodi koji ih uopšte ne sadrže
ili ih sadrže u maloj količini.
MAP (Modified Atmosphere
Packaging) je posebna tehnologija pakovanja namirnica, čijom primenom
proizvođači mogu da
izbegnu dodatak
velikog broja aditiva i konzervanasa.
48
in dustrija 5/2008
menjen ukus. I mesne prerađevine se obavezno pakuju u zaštitnoj atmosferi.
• Pravi izbor MAP-a sprečava kvarenje
ribe i štiti od užegnuća;
• Uvek sveži pekarski proizvodi mogući
su jedino uz MAP;
• Mleko i mlečni proizvodi zadržavaju
nepromenjen ukus bar dva puta duže, a
razvoj plesni biva sprečen;
• Skladištenje i pakovanje svežeg voća
i povrća biva znatno olakšano pravom
kombinacijom zaštitnih gasova;
• Sušeno voće, povrće i začini uz pomoć
azota i ugljen-dioksida mogu se bez bojazni
koristiti u ishrani i nakon dve godine;
E-oznaka
Naziv aditiva
Funkcionalna svojstva
E941
Azot
Inertan, sprečava oksidaciju, užegnuće, plesni
E290
Ugljen-dioksid
Konzervans i bakteriostatik
E948
Kiseonik
Sprečava rast anerobnih mikroorganizama,
održava boju
Koliko puta uđemo u prodavnicu i sa
rafa biramo željeni artikal, a da i ne znamo
da je on spakovan u modifikovanoj atmosferi. Skoro da ne postoji namirnica koja se
ne može spakovati na ovaj način:
• Meso spakovano u MAP-u imaće
prirodnu boju i nepro-
• Pakovanjem kafe u atmosferi azota
zadržava se miris i ukus ;
• Užegnuće čipsa je nemoguće u MAPpakovanju;
• Hrana za bebe ima produženi rok
trajanja kad se vazduh zameni azotom pri
pakovanju;
• Gotova, termički obrađena jela spakovana na pravi način doprinose
njihovom nepromenjenom
ukusu;
• Očuvana svežina i nemogućnost
razvoja bakteri-
MAP pakovanje
namirnica u MAP PA KOVA NJU
ja kod flaširanih voda, negaziranih sokova,
vina i jestivih ulja, moguća je primenom
inertnog azota; kod gaziranih tečnosti
ugljen-dioksid vrši istu funkciju;
• Za svaku vrstu namirnica postoje tačno propisane recepture gasnih smeša ili
čistih MAP gasova. Iako je MAP pakovanje
dosta usavršavano decenijama unazad,
ne odustaje se od novih istraživanja i eksperimentisanja sa atmosferama. Messerov tim stručnjaka marljivo radi na tome.
MAP gasovi nisu ambalaža, ali su neophodan detalj, podrška pri svakom pakovanju, skladištenju, pretakanju. Samo
pravilno spakovan proizvod je i kvalitetan i
trajan proizvod, koji će privući pažnju kupaca i omogućiti proizvođačima hrane da se
njihov proizvod izdvaja od drugih.
Banjički put 62, 11090 Beograd
Kontakt osoba:
Siniša Drobnjak, Rukovodilac službe
za nove primene
Tel: 011 3537 277, 065 3537 277
E-mail: [email protected]
www.messer.rs
in dustrija 5/2008
49
"Vino Župa" AD Aleksandrovac
Tradici jom i kvalitetom
na rusko tržište
Od svog osnivanja do danas, čuvajući tradiciju čuvenog župskog
vinogradarstva, "Vino Župa" je osvojila više hiljada domaćih i
stranih priznanja za kvalitet svojih proizvoda. Ovo preduzeće razvija paralelno dva programa - proizvodnju alkoholnih pića i proizvodnju voćnih sokova i drugih prerađevina od voća i povrća. Njihovu
osnovnu sirovinsku bazu čini najkvalitetnije župsko voće (izuzetak
je južno voće) i čuveno župsko vinogorje u čijem se središtu nalazi
fabrika. Ovom programu se daje velika pažnja, kako bi se na što
kvalitetniji način zadovoljile potrebe i ukusi potrošača.
P
ored tradicionalnog uspeha na
domaćem tržištu, preduzeće "Vino
župa" uspešno radi na osvajanju
inostranog tržišta, posebno ruskog, na
kome već ima zabeležene uspehe.
"Rusko tržište je oduvek bilo interesantno za srpske proizvođače iz oblasti
prehrambene industrije. Njegova veličina
i mogućnost apsorbovanja velikih količina
robe su potencijal ka kome se uvek težilo. Ono je posebno interesantno zadnjih
nekoliko godina, od kada je kupovna moć
ruskog stanovništva došla do jednog mnogo višeg nivoa nego što je to nekada bila.
Ta dva ključna faktora - veličina tržišta i
kupovna moć, predstavljaju ono najbitnije
za srpske proizvođače", ističe predsednik
kompanije, gospodin Šljivić.
Na pitanje šta je sve potrebno da bi se
u punom smislu te reči plasirao proizvod
iz sektora prehrambene industrije Srbije na rusko tržište, gospodin Šljivić na
pr vom mestu ističe kvalitet proizvoda i
pakovanje.
"Danas se na probirljivom ruskom tržištu može prodati samo kvalitetna roba
zapakovana u kvalitetnu i dopadljivo dizajniranu ambalažu. Potrebno je zadovoljiti
izuzetno stroge standarde kvaliteta defi-
nisane ruskim zakonima. Kada se u tome
uspe, neophodan je izbor dobrih poslovnih partnera koji će vršiti distribuciju robe
i pokriti sve značajne segmente tržišta",
dodaje on.
in dustrija 5/2008
Saradnja proizvođača i naučnoistraživačkih institucija iz sektora agrara predstavlja, takođe, nužan uslov za razvoj
naše prehrambene industrije. Ona postoji, kako kaže gospodin Šljivić, ali morala bi
biti mnogo intenzivnija. Takvu vrstu saradnje država mora da podstiče i motiviše.
"Neću reći ništa novo ako kažem da takva
saradnja doprinosi boljoj iskorišćenosti
prirodnih potencijala, većim prinosima,
zdravijoj hrani, kvalitetnijim proizvodima
Neiskorišćeni potencijali
Prehrambena industrija Srbije ima velike, ali ne dovoljno iskorišćene potencijale. Potrebno je mnogo rada i ulaganja,
prvenstveno u proizvodnju, ali i u usavršavanje kadrova, opremu itd. kako bi
se formirao dobar osnov za jačanje ove
industrijske grane.
"Imamo velike potencijale u prirodnim
resursima, kadrovima, iskustvu i samo
to treba podržati od strane države subvencijama, povoljnim kreditima i ostalim
podsticajnim sredstvima. Jedino takvim
pri stu pi ma može mo po sta ti evrop ski
gigant u proizvodnji hrane", naglašava
gospodin Šljivić.
50
Radimir Šljivić, predsednik
kompanije "Vino Župa" AD
i na taj način smo mnogo bliži evropskim
standardima kvaliteta", zaključuje gospodin Šljivić.
"Vino Župa"
Kruševačka 36, 37230 Aleksandrovac
Tel: 037/552-409
Fax: 037/552-213
E-mail: [email protected]
www.vinozupa.com
Riversna logistika
NEOPHODNOST
sa vre me ne in du stri
st ri jje
e
TEKST: PROF DR.SLAVICA CVETKOVIĆ, FAKULTET
TEHNIČKIH NAUKA, KOSOVSKA MITROVICA
Ekološka ravnoteža predstavlja ravnotežu između
žive i nežive prirode. Remećenjem te ravnoteže dolazi
do ekološke krize. Ona se
veoma brzo širi. S jedne strane, industrijalizacija omogućava poboljšanje životnog
standarda velikog broja ljudi
na Zemlji, ali s druge strane,
negativno utiče na kvalitet
životne sredine i zdravlje
čoveka.
Riversna logistika
ovek je konačno shvatio da je
pitanje dalje strategije opstanka
drugačiji odnos prema životnoj
sredini. U suštini, ekološka kriza je nerazdvojivi deo velikih civilizacijskih zbivanja.
Pre svega, duboka kriza jednog načina proizvodnje, modela potrošnje i privrednog rasta, uz istovremeno gubljenje
Zbog sve većeg interesovanja za zaštitu okruženja, za očuvanje resursa, zbog
porasti ekološke svesti, javila se potreba
za upravljanjem riversnim tokovima proizvoda, tj. tokovima od tržišta do kompanije.
Naglasak je na ponovnom korišćenju,
pakovanju ili odlaganju korišćenih proizvoda. Povećana konkurencija i želje kompanija da što više udovolje zahtevima kupaca
su povećali značaj povratnog toka proizvoda. Činjenica je da svaka kompanija koja
zanemaruje riversnu logistiku u suštini
smanjuje profit.
Zabrinutost javnog mnjenja za ekologiju, rezultirala je zakonodavstvom koje zahteva recikliranje proizvoda do određenog
procenta, pošto ih, direktno ili indirektno,
odbace krajnji korisnici. Riversna logistika se razlikuje od upravljanja otpadom,
pošto se upravljanje otpadom uglavnom
odnosi na efektivno i efikasno prikupljanje i preradu otpada (proizvoda koji se
ne mogu više koristiti). Srž problema je
definicija otpada, pošto se problematika u
vezi sa otpadom često reguliše zakonima
Današnja civilizacija razvijena je na
paradigmi stalnog materijalnog rasta i
dostizanja beskrupulozne potrošnje prirodnih resursa. Posledice su poznate.
Čovečanstvo ulazi u treći milenijum sa
globalnim ekološkim problemima:
• Oštećenje biosfere i njenih ekosistema,
• Demografska eksplozija - do 2040.
godine očekuje se postizanje brojke od 10
milijardi stanovnika na planeti,
• Globalne promene klime,
• Iscrpljenost prirodnih resursa,
• Otpad u nesavladivim količinama,
• Oštećenje zdravlja ljudi itd.
Č
52
osnovnih ljudskih vrednosti. Takav život
poremetio je ravnotežu između čoveka
i prirode, a to se može popraviti samo
temeljnim socio-kulturnim alternativama
u načinu proizvodnje i potrošnje.
in dustrija 5/2008
(na primer, zakon nekada zabranjuje uvoz
otpada). Riversna logistika se usredsređuje na povraćaj proizvoda koji poseduju
izvesnu vrednost i na procesuiranje tih
proizvoda gde rezultat procesuiranja ulazi
u novi lanac snabdevanja (tj. ne završava
uvek kao otpad).
Ekološka kriza može biti:
• Lokalnog karaktera (u jednom gradu
ili manjem području),
• Regionalnog karaktera (obuhvata
više gradova ili država),
• Globalnog karaktera (kriza na celoj
planeti).
Povećanje profitabilnosti
Program riversne logistike može doneti direktne dobitke kompanijama kroz:
smanjenje upotrebe sirovina, povećanje
vrednosti vraćenih proizvoda (na bazi njihovog procesuiranja) i smanjenje troškova
odlaganja otpada.
U literaturi o riversnoj logistici često je
ukazivano na ključne razloge zbog kojih
se kompanije angažuju u procesu riversne
logistike (slika 1).
Društvena odgovornost kompanije
Riversna
logistika
Zakonodavstvo
Ekonomija
Sl. 1. Tri osnovna razloga za uključivanje
kompanija u procese riversne logistike
ekologija
Riversna logistika
Smanjenje otpada kroz redukciju ili
reciklažu ima veoma važan doprinos očuvanju i zaštiti životne sredine. Ponovna
upotreba proizvoda npr. od plastike, omogućava njegov produžen "životni ciklus",
što je ekološki i ekonomski vrlo isplativo.
Pošto odsluži svoj život u raznim aplikacijama, plastika se može iskoristiti i tako ponovo doprineti potrebama održivog razvoja i
istovremeno omogućiti visok nivo zaštite
životne sredine.
Besmrtna ambalaža
Recikliranje plastike je u početnoj fazi
razvoja pošto je i cela industrija relativno
mlada. Zbog svog dugog životnog veka od
oko 30 godina i više, značajno povećanje
količine otpada od plastike se očekuje
posle 2010. godine. Za neke vrste plastike, ambalaža je glavno tržište. (Životni
ciklus ambalaže - slika 2) Ostatak se
Povraćaji proizvoda koji se mogu
planirati:
- Povraćaji proizvoda ili kontejnera za
višekratnu upotrebu - return of reusable
Planiranje povraćaja proizvoda
tevima ekološke regulative. Ta činjenica
može biti od koristi menadžerima naših
kompanija kada analiziraju ili reorganizuju
svoje procese povraćaja dobara. Proces
povraćaja proizvoda kompanije moraju
planirati i pritom, moraju obraditi vraćene
proizvode tako što će maksimalizovati njihovu vrednost. in
Vranje – ekološki grad
P
rema odluci Gradskog veća Vranja,
od 1. septembra 2010. godine, plastične kese biće izbačene iz upotrebe u
vranjskim prodavnicama.
reflektor
Na povraćaj proizvoda u momentu njihove prodaje većina kompanija obično ne
računa. Ipak, neke kompanije su svesne
činjenice da će određeni procenat prodatih proizvoda kupci
Tehnološki lom
vratiti. Koliko procenata prodatih proizvoda
će kupci vratiti zavisi od
prirode posla i od politiPreraivaka
Proizvoa
ke povraćaja proizvoda
industrija
ambalaže
koju sprovodi kompanija. Stopa povraćaja proizvoda može se kretati
od 2% do 50%.
Povraćaje proizvoda
i pakovanja moguće je
Maloprodaja
Ugostiteljstvo
Sortiranje
generalno podeliti na:
neplanirane i nepoželjne (tzv. "tradicionalni
povraćaji proizvoda") i
Odlaganje u
kontejnere
planirane i poželjne.
Povraćaji koji nisu plaSakupljaka
ni
ra
ni obično se vezuju
Potrošai
mreža
za nove i za korišćene
proizvode. Najčešći razSl. 2. Životni ciklus ambalaže
lozi za vraćanje novih
upotrebljava u drugim sektorima industri- proizvoda su: promena mišljenja potrošaje. Evropska industrija plastike opredelila ča o proizvodu, neispravnost proizvoda,
se za maksimizaciju upotrebe resursa procena potrošača da je proizvod neisprai minimizaciju otpada za deponovanje. van, oštećenje proizvoda u tranzitu i ispoOvo podrazumeva veći broj mogućnosti ruka pogrešnog proizvoda (ili u pogrešnoj
za iskorišćenje, mehaničku ili hemijsku količini) od strane prodavca. I korišćene
proizvode je moguće vratiti. Najčereciklažu i energetsko iskorišćešće do toga dolazi kada je proiznje, kao deo prilaza integralnom
vod još uvek pod garancijom i
upravljanju otpadom. Ovakva
zbog opoziva (povlačenja iz
politika je u skladu sa Direkprodaje) proizvoda.
tivom Evropske unije za
Krajnji cilj riversne logiambalažu i ambalažni
stike je optimizacija ili
otpad koja je postavila
unapređenje efikasnocilj da ukupno iskosti po sle pro daj nih
rišćenje otpada od
aktivnosti. Značenja
ambalaže bude minitermina riversna logimum 45% od kojih
stika određena su satis15% materijala mora
fakcijom potrošača i zahbiti recikliran.
packaging, koji mogu biti motivisani ekonomskim i/ili ekološkim razlozima,
- Zamena starih proizvoda, uz određeni bonus, za nove proizvode - trade-in
programs,
- Povraćaji proizvoda od strane potrošača proizvođaču po isteku njegovog veka
upotrebe, iz ekonomskih ili/i ekoloških
razloga - company take-backs,
- Povraćaji proizvoda od strane potrošača kada istekne rok na koji su iznajmljeni
- leased or rented returns of product,
- Povraćaji proizvoda ser visu, zbog
popravke, a zatim potrošaču.
U Gradskom veću kažu da je odluka
doneta radi rešavanja ozbiljnog ekološkog
problema. Plastične kese će biti zamenjene papirnim kesama i platnenim torbama,
koje su izdržljivije, duži im je rok trajanja,
ne zagađuju okolinu i imaju kratak rok razlaganja. Vranje je prvi grad u Srbiji koji je
doneo takvu odluku.
in dustrija 5/2008
53
p
D R U PA
TEKST: PROF. MR MIODRAG TODOROVIĆ,
BEOGRADSKA POLITEHNIKA
" SVE TI LI ŠTE"
ŠTE "
grafičara celog sveta
Malo je događaja, a pogotovo sajamskih priredbi, koje za određenu struku tako mnogo
znače kao što međunarodni sajam grafičke i papirne industrije DRUPA znači za grafičku proizvodnju. Svake četvr te godine, grafičari sa svih strana sveta dolaze u Dizeldorf
da se, tokom dve nedelje sajma, upoznaju sa najnovijim tehnologijama, mašinama, softver skim paketima, materijalima, kao i analizama postojećih i najavama budućih trendova u izradi grafičkih proizvoda.
S
vako ko nastoji da svoju proizvodnju uskladi sa zahtevima savremenog tržišta, ili da jednostavno
bude dobro informisan o svemu veznom
za grafičarstvo, zna da je boravak na
DRUPI nešto što se ne propušta. Sa druge strane, među proizvođačima mašina,
opreme i repromaterijala, svako ko ima
neku značajniju poziciju na tržištu ili želi
da je stekne, svoj proizvodni program prestavlja na DRUPI.
AUTOBUSOM KROZ SA JAM
Kada je reč o ovogodišnjoj DRUPI
brojke mogu da kažu više nego reči. Na
54
in dustrija 5/2008
175.000m2 u 18 hala, 1.950 izlagača
iz 53 zemlje izlagalo je svoje proizvode.
Za dve nedelje, sajam je obišlo preko
500.000 posetilaca. Izloženi su bili uređaji i sistemi u radnom stanju kako bi
posetioci imali neposredan uvid u proiz-
vodne mogućnosti mašina i opreme, ma
kako one bile složene i velike.
Da bi pomogli posetiocima, organizatori su obezbedili više malih autobusa koji
su neprestano kružili između hala, skraćujući vreme potrebno za transfer.
Za one koji su želeli da vide najnovija
dostignuća iz nekog uskog segmenta
grafičke proizvodnje, organizovani su
obilasci u malim, tematski podeljenim
grupama sa vodičem, što je znatno
skraćivalo vreme obilaska u odnosu na
nasumičnu šetnju kroz hale. U svakom
slučaju za podrobnije sagledavanje izložbi, trebalo je odvojiti bar četiri-pet dana,
uz dobru pripremu.
D R U PA
DIGITALNA REVOLUCIJA
Decenijama unazad, ton svakoj DRUPI davali su veliki proizvođači štamparskih mašina kao što su Heidelberg, MAN
Roland, KBA, Komori, Goss i dr. Na ovogodišnjem sajmu najveću pažnju i najagresivniji nastup su imali proizvođači mašina
za digitalnu štampu naročito za ink jet
štampu. Ove štamparske tehnologije, svakako su napravile najveći iskorak u svom
razvoju.
Pored već dokazanih proizvođača svoje
modele su predstavile i firme poput Agfe
i Screena, koje do sada nisu zalazile u
ovaj sektor. To pokazuje da je tržište digitalne štampe, od eksperimenta i nečega
nepoznatog i maglovitog sa DRUPE 1995.
postalo ozbiljan učesnik u sve zahtevnijoj
industriji izrade grafičkih proizvoda.
AGFA I SCREEN
Agfa je predstavila veliki broj novih
mašina, čime potvrđuje da postaje ozbiljan igrač u polju ink jet štampe. Po nekim
procenama, za dve godine će zauzeti 8%
svetskog tržišta. Glavni adut u tim namerama su mašine iz serije Anapurna, modeli
XLS, M4f i Mv. Radi se o ink jet štampači-
press Jet2500 UV može da štampa UV
bojama na krutim materijalima debljine
do 50mm, formata 2,5 x 1,25m. Cena ovakve mašine je oko 250.000 €.
Truepress Jet2500 UV
BRZI
XEROX 490/980
Tradicionalni proizvođači mašina za digitalnu štampu koje rade sa suvim tonerom
kao što su Xerox, Xeikon, Canon, Ricoh,
Oce, Minolta i dr. predstavili su brojne
modele jednobojnih i kolornih mašina.
Veliku pažnju privukla je mašina Xerox
490/980, kako zbog tehnologije koju
primenjuje, tako i zbog brzine štampe.
Sa 450 strana, A4 formata, u minutu,
ovo je najbrža tonerska mašina. Kada se
postave dve u redu, mogu da štampaju
obostrano i tada se postiže neverovatnih
900 strana u minutu.
VREME ĆE POKAZATI...
Kod konvencionalnih štamparskih mašina najviše prikazanih modela namenjeno
je ravnoj ofset štampi, što je i logično, jer
je to, i dalje, najzastupljenija štamparska
tehnika. Kod tabačnih mašina teži se što
većoj automatizaciji i produktivnosti. Kada
je u pitanju povećanje brzine štampe najsmeliji iskorak je napravila firma Goss koja
je na svom modelu GOSS M-600 objedini-
Anapurna XLS
ma velikog formata koji mogu da rade na
savitljivim i na krutim materijalima različite
strukture do širine od 2,5m. Štampa se
UV bojama koje je razvila Agfa, brzinama
od 13 do 44m2 na sat, sa rezolucijom od
1440dpi.
Prikazani su i modeli Dotrix Modular
koji štampa iz rolne, kao i M-Press koji
kombinuje sito i digitalnu štampu brzinom
od 562 m2/h.
Agfa: M-Press
Screen je prikazao ink jet štamparske
mašine koje štampaju tabake i rolne.
Truepress Jet520 štampa papirnu traku
širine 520mm brzinom od 64m/min. Koristi Epsonove glave i lako se prebacuje sa
jednostrane na obostranu štampu. True-
Goss M-600
la neke od prednosti koje pružaju rotacije
i tabačne mašine. Prednji deo mašine je
klasična komercijalna rotacija koja obostrano štampa papirnu traku, samo ovog
puta sa standardnim
bo ja ma za ta bačnu štampu, tako da
nema potreba za prinud nim su še njem.
Drugi deo mašine je
nož velike brzine koji
traku seče u tabake,
HP Inkjet Web Press
Po mnogim ocenama, rotacija za
obostranu ink jet štampu HP Inkjet
Web Press, jedna je od najinteresantnijih predstavljenih mašina. Prikazani
prototip obostrano štampa traku širine 914mm brzinom od neverovatnih
122m/min, čime se po produktivnosti veoma približava konvencionalnim
štamparskim mašinama. 2.600 A4
strana u minutu, naravno u punom
koloru sa rezolucijom od 600dpi,
namenjeno je izradi knjiga, novina,
direktnoj pošti i sl. Prva mašina, širine
762mm treba da se pojavi na tržištu u
drugoj polovini 2009. godine.
koji je razvila firma VITS. Na ovaj način
dobija se 30.000 tabaka na sat, formata B1, odštampanih obostrano u koloru
(4/4). Produktivnost je zbilja zadivljujuća,
ali prvi utisak je, da je ovakva mašina
namenjena uskom segmentu tržišta, jer
praktično su izgubljene brojne prednosti
koje imaju tabačne mašine kao što je promenljivost formata, mala početna makulatura i sl.
Očigledno je da se u svetu razvija
tržište koje zahteva brzu štampu velikih
tiraža, bez štampe na rotacijama. Da li je
ovo pravo rešenje ili samo eksperiment
pokazaće vreme.
MERENJE
Mašine velikog formata su izložili i Heidelberg (Speedmaster XL145 i XL162),
MAN Roland (900XXL) i KBA (205). Naravno prikazani su i modeli standardnih formata, istina svi povećani po nekoliko santimetara. Svim mašinama zajednički je visok
stepen automatizacije i pripremljenost da
se uključe u računarsku mrežu kako bi
bile kompatibilne za realizaciju digitalnih
radnih procesa. Uočava se i trend ugradnje
KBA Rapida 106
in dustrija 5/2008
55
D R U PA
nego što dođe na mašinu jer
su tada eventualne greške
najskuplje.
Sa žaljenjem mora da se
kon sta tu je da je kod nas
praksa sasvim drugačija, jer
se u malom broju štamparija koristi denzitometar, u još
manjem spektrofotometar, a
o kontroli kvaliteta celokupnog tiraža nema ni govora.
Doradne mašine
opreme za merenje kvaliteta otiska u toku
štampe. Uopšte, merenje kvaliteta otiska
kompletnog tiraža, a ne samo pojedinih
tabaka, nešto je čemu se teži i što će u bliskoj budućnosti postati nezaobilazno.
Govorite li nemački?
Iako je nemački jezik stotinama godina bio osnovni način sporazumevanja
među grafičarima, na tri poslednje DRU-
Priprema za štampu
Iz oblasti pripreme za štampu dominirali su CTP sistemi, i termalne i violet
tehnologije. Sve se više primenjuju ploče
za čije formiranje nije potrebna hemija
(Fuji Pro-V, Agfa Azura i sl.), uređaji su sve
brži i snažniji. Kodakov CTP Magnus800Z
Quantum može da uradi 60 ploča B1 formata na sat. Veće snage omogućavaju
i osvetljavanje većih rezolucija kao što
je desetomikronski Staccato FM raster.
Međutim, u skladu sa standardizacijom
proizvodnje, izrada probnih otisaka (proof-ova) je ono na čemu se insistira. U
interesu je i dizajnera i štampara da se
svaki posao proveri, bilo kao soft proof ili
kao stvarni otisak (hard copy proof), pre
Park inovacija
PE dominira engleski jezik. Kao anegdota
spominje se naslov iz jednih dizeldorfskih
novina u kom sa čuđenjem konstatuju
da se na DRUPI ponekad čuje pitanje:
"Govorite li nemački?"
reflektor
Šansa za studije u Velikoj Britaniji
56
M
A Print Media Management predstavlja
postdiplomski program u
okviru Škole štamparstva i
izdavaštva na londonskom
ko le džu za ko mu ni ka ci je
čiji je cilj da pruži diplomcima širom sveta potreban
podsticaj u svetu štampanih medija
koji se sve brže razvija. Kurs počinje 6.
in dustrija 5/2008
Od doradnih mašina, kao
novine, prikazani su, uglavnom, una pre đe ni mo de li
mašina za plastifikaciju, za
broširani povez i za savijanje. Veliki broj proizvođača
predstavio je modele mašina
za broširani povez namenjen
malim štamparijama, sa kapacitetom oko 500 knjiga na
sat. Međutim, neki modeli
imaju i veoma ozbiljne karakteristike kao
što je primena PUR lepkova, visok stepen
automatizacije i sl. Intenzivan razvoj mašina za digitalnu štampu uslovio je pojavu
velikog broja mašina koje su kompatibilne
sa njima, čineći da se krajnji proizvod ne
samo odštampa brzo već da mu se da i
konačan upotrebljiv oblik. To su mašine za
manje formate i tiraže, upravo one kojima
je i namenjena digitalna štampa.
oktobra. Proces prijavljivanja je u toku. Kurs je pokrenut od strane Londonskog
koledža za komunikacije
u saradnji sa Akademijom
za štampane medije. Trenutno se na ovom koledžu
školuju studenti iz preko
70 zemalja širom sveta. Više informacija
na www.print-media-academy.com
Jedna od specifičnosti sajma bio je Park
inovacija. Na 3.300m2 u osam sekcija svrstano je 160 izlagača. Svoju priliku da se
predstave dobile su i relativno nove firme
koje se bave digitalnim uslugama i koje
tesno sarađuju sa grafičkom industrijom.
Na jednom mestu moglo se sagledati šta
to najnovije omogućava računarska tehnika u samoj izradi grafičkih proizvoda ili
u boljoj organizaciji proizvodnog procesa.
Pored brojnih stručnih skupova, seminara
i prezentacija, veliku pažnju privlačio je
i skup pod nazivom Compass Session.
Predavanja poznatih stručnjaka iz oblasti
digitalne i ofset štampe, digitalnih radnih
procesa, pripreme za štampu, štampane
elektronike, "web to print" i ambalažne
štampe, imala su za cilj podizanje teorijskih znanja posetilaca kako bi bolje mogli
sagledati sve što sajam nudi.
Događaja je bilo zbilja mnogo. Za sabiranje utisaka i ocenu svega viđenog biće
dosta vremena u naredne četiri godine.
Jedno je sigurno, ni sledeća DRUPA ne
sme da se propusti. in
PRIJAVA ZA
BESPLATNE
PRIMERKE ČASOPISA
Da li želite da ubuduće dobijate vaš besplatni primerak
časopisa Industrija?
Da
Ne
Potpis
Datum
Da bi ste počeli da dobijate vaš BESPLATNI primerak
časopisa Industrija potrebno je da u potpunosti ispunite ovaj formular, i da nam ga zatim pošaljete na neki
od sledećih načina:
1. faksom na broj +381 (0)11 3088-313 ili 3809-235
2. poštom na sledeću adresu:
BAZIS EVENT MEDIA
Grčića Milenka 39, 11000 Beograd
Formular možete ispuniti i putem Interneta, na Web
adresi www.bem.rs.
Ime i prezime:
Pozicija u okviru kompanije:
Kompanija:
Adresa:
Poštanski broj i mesto:
Država:
Tel.
Fax.
E-mail:
Internet adresa:
Kog tipa je organizacija u kojoj radite?
Da li želite da dobijete dodatne informacije
o drugim izdanjima preduzeća Bazis Event
Media:
(molimo vas označite odgovarajuće kvadratiće)
Zastupnik/distributer
Proizvođač
Iznajmljivanje/lizing opreme i/ili mašina
Konsultantska kompanija
Nacionalni/regionalni/lokalni organ vlasti
Drugo (molimo vas navedite)
Molimo vas da date detaljniji opis delatnosti organizacije u kojoj radite:
Preporučite kompanije koje bi po vašem mišljenju bile zainteresovane da dobijaju naš
časopis:
(molimo vas označite odgovarajuće kvadratiće)
Modul - časopis o arhitekturi i građevinarstvu
Građevinski informator - specijalizovan
poslovni katalog građevinske industrije u
Srbiji, kao i u zemljama ex-Jugoslavije
Bazis Event Media nudi, pod povoljnim
uslovima, mogućnost organizacije različitih
seminara, skupova i prezentacija u potpuno
opremljenoj konferencionoj sali. Da li želite da
dobijete dodatne informacije o ovoj ponudi?
Da
Ne
Napomena: Izdavač zadržava pravo da prihvati samo
one formulare u koje su uneti svi traženi podaci, kao i da
primerke časopisa šalje onim preduzećima i institucijama
koje ispunjavaju preduslove definisane politikom izdavača.
Ova ponuda važi isključivo za teritoriju Srbije.
ČASOPIS "INDUSTRIJA" MOŽETE BESPLATNO PREUZETI I SA INTERNETA
KAO PDF FAJL!
Više detalja na internet adresi www.bem.rs
BAZIS EVENT MEDIA, Grčića Milenka 39, III sprat, 11000 Beograd
Izbor sajamskih događaja u 2008.
BRATISLAVA
• PRINTING&PACKING – od 30.
septembra do 3. oktobra
Internacionalni sajam štamparske industrije, papira, ambalaže,
opreme za pakovanje, logistika u
štamparskoj industriji, oprema za
testiranje i merenje itd.
www.printingpacking.sk
PLOVDIV
• Međunarodni sajam tehnike – od 29. septembra do 4.
oktobra
www.fair.bg/en
BEOGRAD
FRANKFURT
• 53. Međunarodni beogradski sajam knjiga – od 20. do 26.
oktobra
• 16. Međunarodni sajam informativno-birotehničke opreme – od 21. do 25. oktobra
• 3. BelRE – Međunarodni sajam nekretnina i investicija - od
30. oktobra do 1. novembra
www.sajam.co.rs
• AUTOMECHANIKA 2008 – od
16. do 21. septembra
Međunarodni sajam automobilske industrije
http://automechanika.messefrankfurt.com
ZAGREB
• VISCOM – od 24. do 26. septembra
Internacionalni sajam vizuelnih komunikacija (znaci, označavanja, veliki i XL formati digitalne štampe, završnica, sečenje,
graviranje, markiranje, sito štampa, fleksografija, potrošni
materijali).
www.viscom-paris.com
• Jesenji međunarodni zagrebački velesajam - od 16. do 21.
septembra
www.zv.hr
PARIZ
SKOPLJE
• TEHNOMA – od 14. do 18. oktobra
34. međunarodni sajam metalurgije, elektronike, nemetala,
građevine, bezbednosti i zaštite
• INFOKOM – od 14. do 19. novembra
14. međunarodni sajam kompjutera, telekomunikacije, kancelarijske opreme, audio i video opreme, stručne literature
www.skopjefair.com.mk
LION
• EUROCOAT – od 30. septembra
do 2. oktobra
Internacionalni sajam boja i
lakova, lepkova i vezivnih materijala.
www.eurocoat-expo.com
Download

Sadrzaj,uvodnik 17.indd