–
SIMPROLIT
TEHNOLOGIJA GRADJENJA OBJEKATA
TREĆEG MILENIJUMA
ili
U ŠTA TREBA DA SE UVERITE
KADA KUPUJETE ILI GRADITE DOM
ZA SVOJU DECU I UNUKE
* prevod sa ruskog *
Kao posledica drastičnog poskupljenja energije na svetskom tržištu u trećem milenijumu,
resko su se povećali zahtevi za štednjom energije u svim segmentima društva, uključujući i štednju
energije u stambenim i industrijskim objektima.
Zahtev za povećanjem toplotne zaštite stambenih i industrijskih objekata, kao osnovnih
potrošača energije, postao je važan segment državne regulative u većini zemalja sveta. Ti zahtevi su
opravdani i sa tačke gledišta zaštite čovekove okoline, racionalnog iskorišćenja neobnovljivih
prirodnih resursa i umanjenja efekta «staklene bašte» zbog oštećenja zaštitnog ozonskog omotača
zemlje i umanjenja emisije ugljen-dioksida i drugih štetnih gasova u atmosferu.
Sa druge strane, to je u svakodnevnu gradjevinsku praksu uvelo različite sisteme utopljavanja
objekata i proizvodnju različitih tipova gradjevinskih termoizolacionih materijala. I dok ozbiljni svetski
proizvodjači u svojim informacionim materijalima i na svojim web-sajtovima ističu i mnogobrojna
ograničenja i upozorenja kod primene svog materijala u svakom konkretnom slučaju, postoji ne malo
proizvodjača koji na sajmovima, izložbama, prezentacijama i drugim skupovima rasprostranjuju svoje
informacione kataloge (za tačnost kojih, na žalost, po postojećim zakonima niko ne odgovara), u
kojima ističu samo pozitivna, sakrivajući nedostatke i ograničenja u primeni svojih proizvoda.
Na primer, obaveza je proivodjača lekova da
u svakom uputstvu koje se prilaže uz lek ističe ne
samo indikacije, vec i kontraindikacije, uzgredne
efekte i mere predostrožnosti tokom primene leka.
Pri tome, u slučaju nepravilne primene leka ili pak
njegove nepravilne kombinacije sa drugim lekovima,
posledice oseća samo taj pacijent.
Pri nepravilnoj primeni termoizolacionih
materijala ili pak njihovoj nepravilnoj kombinaciji sa
drugim gradjevinskim materijalima, posledice se
odražavaju ne samo na korisniku vec i na sledećim
pokolenjima.
Apsurdno je zazvučala reklama jednog od
investitora da odobrava hipotekarni kredit za
kupovinu stana sa rokom otplate do 27 godina, kada
se zna da je u taj objekat ugradjen materijal čija
dugovečnost ne prelazi 25 godina!
Kratkoročno rešenje može se naći u državnim regulativama, počevsi sa inovacijom standarda i
normi u odnosu na nove materijale koji su se pojavili na tržistu, pa sve do obavezivanja proizvodjača
da svoje kataloge, pa čak i svako pakovanje svog proizvoda, markira upozorenjem tipa :
«Ministarstvo gradjevinarstva upozorava da 1% vlage u tom materijalu umanjuje
njegove termoizolacione karakteristike za najmanje 20%» ili
«Ministarstvo gradjevinarstva upozorava da je dugovečnost tog materijala
maksimalno 25 godina, ili
«Ministarstvo gradjevinarstva upozorava da je nosivost tog materijala definisana od
strane proizvodjača pri njegovoj deformaciji od najmanje 10%» ili
«Ministarstvo gradjevinarstva upozorava da upotreba pojma «ekološki dom» u
konkretnom slučaju označava da je dom sagradjen od materijala koji se raspadaju na
ekološki bezopasne činioce, što se ni u kom slučaju ne može poistovetiti sa ekološkim
uslovima življenja u takvom domu» i tome slično.
Dugoročno rešenje sastoji se u zakonom
odredjenoj visokoj odgovornosti projektanata po
pitanjima funkcionalnosti i dugovečnosti objekata
koje su isprojektovali (to ne znači da sada nema
visokokvalifikovanih i stručnih projektanata, koji su do
tančina upoznati sa materijalima koje primenjuju;
naprotiv, ima ih mnogo, ali ne i dovoljno), što sa
jedne strane zahteva permanentno obučavanje i
praćenje rezultata ispitivanja novih materijala u
svetu, a sa druge strane to bi visoko odgovornim
projektantima trebalo da obezbedi i visoku
materijalnu bazu za njihov odgovoran rad (pilot ima
daleko veću platu od profesora univerziteta, ne zato
što je on pametniji, već zato što je njegova
odgovornost za poverenu mu imovinu – avion i
putnike, daleko veća).
Do tada, pred investitorom i krajnjim kupcem izgradjenog prostora postavlja se složen zadatak
da iz svih mnogobrojnih materijala na tržistu izaberu upravo onaj materijal koji bi po svim parametrima
odgovarao njihovim zahtevima. Pri tome, trebalo bi da postoji moralna i profesionalna obaveza
proizvodjaca da u potpunosti i do tančina informišu kupca o apsolutno svim karakteristikama svog
proizvoda.
A da bi kupac znao kakvu informaciju treba da zahteva, u daljem su nabrojane i popularno
objašnjene poželjne karakteristike sa aspekta gradjevinske fizike, kako zidova pojedinačno, tako i
njihovog ponašanja u objektu u celini, što posebno definiše i dugovečnost, funkcionalnost i
ekonomičnost tog objekta u eksploataciji.
1. Otpor prolasku toplote kroz zid
Otpor prolasku toplote kroz zid predstavlja odnos
debljine zida u metrima i koeficijenta toplotne
provodljivosti λ materijala od kojeg je sazidan zid,
uvećan koeficijentima prelaza toplote iz prostorije na
zid i sa zida ka spolja. Očigledno je da je taj
koeficijent normiran za zidove bez prozora, vrata,
izlaza na terasu, vitraža i tome slično. S obzirom da
debljina zida ne može da se uvećava po obodu
objekta na taj način da, na primer, zid bez otvora ima
debljinu 70 cm, zid sa jednokrilnim prozorom 75 cm,
zid sa dvokrilnim prozorom 80cm, zid sa izlazom na
terasu 85 cm i tome sl., ti gubici toplote rešavaju se
dodavanjem rebara radijatorima ili drugim dodatnim
izvorima toplote i uvećanjem njihove snage, sto u
krajnjem dovodi ka neizbežnom povećanju utroška
energije, neophodne za zagrevanje objekta.
Simprolit fasadni blokovi imaju jedinstvenu mogućnost da pri istoj debljini, pomoću umetaka,
povećaju termoizolaciju zida i da na taj način kompenzuju gubitak toplote, proizašao od
isprojektovanih fasadnih otvora.
Na primer, zid aerodroma u Anadiru (na Čuhotki, blizu Aljaske) i zid aerodroma u Moskvi imaju
istu debljinu od 30 cm, s tim što se umetcima raznih debljina otpor prolasku toplote u istom bloku
može povećati za više od 50%. Na taj način, zid debljine 30cm, od Simprolit blokova SBS30 bez
umetaka, po termotehničkim karakteristikama odgovara zidu od pune opeke debljine 204 cm, a zid
takodje debljine 30cm, od Simprolit blokova SBDS30 tipa (S-P-P12), po termotehničkim
karakteristikama odgovara zidu od pune opeke debljine 309 cm.
Pri tome, Simprolit blokovi omogućavaju primenu istovetnih projektnih rešenja za objekte koji
se grade u različitim klimatskim podnebljima, čime se u znatnoj meri racionalizuje i projektovanje i
sama izgradnja objekata.
2. Paropropusnost
Paropropusnost
i
onemogućavanje
pojave
kondenza zidova predstavljaju jednu od najvažnijih
karakteristika fasadnih zidova koja utiče na
eksploatacione karakteristike objekta u celini, počev
od ekoloških uslova življenja u njima, pa sve do
njihove dugovečnosti.
Pri tome, pored termotehničkih karakeristika
materijala od kojih se sastoje slojevi konstrukcije
zida, veoma su bitni i redosled slojeva i njihova
debljina, pa se samo uvažavanjem svih ovih
kriterijuma može izbeći kondenz, kako na površini,
tako i u samoj višeslojnoj konstrukciji zida.
Da bi se kod višeslojnih konstrukcija onemogućila
pojava kondeza, najčešće se primenjuju različiti
vidovi “parnih brana”, što opet za posledicu ima
hermetizaciju t.j. “ne-disanje konstrukcije”. Pri
projektovanju svih tipova SIMPROLIT blokova
posebno je vođeno računa o ovom aspektu
građevinske fizike i on je značajno uticao na dizajn i
dimenzije blokova, čime je obezbedjeno da zidovi
od Simprolit blokova “dišu” i izbegnuta opasnost od
kondenzata i prekomernog vlaženja konstrukcije
zida.
To neposredno obezbedjuje i povoljne ekološke uslove u objektima izgradjenim u Simprolit
sistemu (za razliku od objekata sa višeslojnim paronepropusnim zidovima, kod kojih se izmena
vazduha mora obezbediti primenom dovodne i odvodne ventilacije).
3. Letnja stabilnost
Letnja
stabilnost
zida
obezbedjuje
optimalnu
temperaturnu stabilnost u objektu tokom leta.
S obzirom da se u naše vreme u celom svetu povećava
stepen srednje godišnje temperature usled globalnog
otopljenja, ova karakteristika je veoma važna i to ne samo
za regione sa toplom klimom.
Kod zidova od Simprolit blokova, tamo gde je koeficijent
letnje stabilnosti normiran od 10 (zidovi bez direktnog
osunčenja) do 15 (zidovi sa direktnim osunčenjem), letnja
stabilnost je nekoliko desetina puta bolja!
Na primer: kod zidova od SBS-20 blokova, debljine
20cm, koeficijent se kreće u rasponu od 64-135, što je od 6
do 13 puta bolje od propisanog!
Primenom SIMPROLIT proizvoda kod građevinskih
konstrukcija onemogućava se sabiranje i prenošenje
visokih dnevnih temperatura spolja kao i njihova
akumulacija i odavanje toplote unutar objekta tokom noći.
4. Komfortabilnost
Komfortabilnost takodje predstavlja važnu
termofizičku karakteristiku zida, posebno zimi. Ukoliko
je temperaturna razlika između temperature vazduha u
prostoriji i površine zida veća od 3 stepena, vazduh
pored zida se hladi i pada naniže, podižući pri tome
topao vazduh ka plafonu. Na taj način, bez obzira na
postignutu odredjenu temperaturu vazduha u prostoriji,
dolazi do strujanja vazduha unutar prostorije i osećanje
promaje i hladnoće – nastaje osećaj nekomfortnosti.
Posledice su evidentne: osim veće potrošnje toplote –
odmah se uključuje grejno telo na višu temperaturu, to
sve je jos i neekološki, jer tako izazvana cirkulacija
vazduha u prostoriji podiže prašinu sa poda, koja je
jedan od izazvača alergija, bolesti respiratornih organa
i drugih bolesti, posebno kod dece.
Kod zidova od Simprolit blokova problem nekomfortnosti ne postoji!
5. Toplotni kapacitet
Toplotni kapacitet zida odredjuje njegovu
sposobnost akumulacije toplote od toplote vazduha u
prostoriji i, posledično, odavanja toplote posle
isključenja izvora grejanja. Sa jedne strane, zidovi sa
većim toplotnim kapacitetom dugo se zagrevaju do
normalne temperature, a sa druge strane, pri
isključenju izvora grejanja, oni se dugo i hlade - što je
značajno kada se radi o nekontiunalnom grejanju t.j.
periodičnim uključenjima i isključenjima grejanja.
I dok je povećani toplotni kapacitet zidova
poželjan u objektima gde se stalno ili dugo boravi, on
je posebno nepoželjan u vikend naseljima, gde je
gotovo nemoguće da se takvi zidovi zagreju u toku
vikenda. Pri tome, takvi zidovi će dugo zadržati
nezagrejanost izazivajući još i neprijatno strujanje
vazduha u prostoriji, a verovatno i pojavu kondenza.
Zidovi od Simprolit blokova postižu optimalan odnos toplotnog kapaciteta zahvaljujući
mogućnosti kombinovanja ispune unutar samog Simprolit bloka.
6. Hidrofobnost
Hidrofobnost zidova definisana je njihovom
sposobnošću da ne upijaju vodu.
Na primer, u slučaju poplava, betonski zidovi ili
zidovi od opeke upijaju vlagu do samog plafona.
Zidovi
od
ćelijastih
betonskih
blokova
(siporeksa) upijaju vlagu ne samo kod vanrednih
situacija, vec i na samo gradilište stižu sa 20%-30%
proizvodne vlažnosti (ozbiljni svetski proizvodjači
preporučuju da se zidovi od ćelijastih betona ne
malterišu 12-16 meseci posle ugradnje, sve dok blokovi
ne izgube svoju “otpusnu” vlažnost po izlasku iz
proizvodnje), a zatim upijaju vlagu i u procesu
gradjenja, počevši od zidanja malterom, preko
malterisanja, pa sve do kvašenja kišom tih zidova do
momenta njihove zaštite fasadnom vodonepropusnom
bojom.
Pri tome treba podvući da sadržaj vlage u zidu utiče ne samo na ekološku mikroklimu objekta,
već i direktno umanjuje otpornost na mraz, termoizolacionu sposobnost, nosivost i dugovečnost tog
objekta u celini.
Zid od Simprolit blokova ne upija vlagu, što se mora uzeti u obzir u procesu njegovog
malterisanja – dok kod ostalih zidova vlaga iz maltera jednim delom isparava, a preostalu vlagu upija
zid, malter kod Simprolit blokova u potpunosti se suši ka spolja!
Zbog toga se malterisanje Simprolit blokova izvodi u tankom sloju, ukoliko se malteriše
cementnim ili produžnim malterom. Ukoliko je pak, iz arhitektonskih razloga, potreban deblji malter,
preporučuje se dodatak fibrinskih vlakana u malter.
U oba slučaja malter se polako suši i time daje mogućnost fine obrade tog istog sloja maltera
posle nekoliko časova, što ne samo da umanjuje koštanje materijala, vec i cenu rada pri zidanju, kako
fasadnih, tako i pregradnih zidova od Simprolit blokova.
7. Otpornost na mraz
Otpornost zida na mraz predstavlja njegovu
sposobnost da pri zasićenju vlagom izdrži odredjeni broj
ciklusa zamrzavanja – otapanja, bez gubitaka njegovih
termo-izolacionih karakteristika, celovitosti, bez vidnih
znakova razaranja i bez značajnog smanjenja čvrstoće.
Osnovni razlog razaranja materijala pod
uticajem niskih temperatura je u širenju vode, koja pri
zamrzavanju popunjava medjusobno povezane pore u
materijalu.
Pri tome zasićenje zidova vlagom može proisteći
ne samo zbog direktnog natapanja kišom, već i zbog
velike vlažnosti sa kojom materijal dolazi iz proizvodnje,
njegovog čuvanja pod otvorenim nebom, kondenzacije
vlage unutar fasadnih zidova, prekomernog vlaženja
fasadnih zidova i tome slično.
Otpornost na mraz direktno utiče na dugovečnost, pri čemu je pogrešno misljenje da broj
ciklusa zamrzavanja – otapanja u potpunosti odgovara broju godina kod dugovečnosti, s obzirom da u
toku iste godine, u zavisnosti od klimatskih regiona, može biti i po nekoliko ciklusa zamrzavanjaotapanja.
Na otpornost na mraz konstrukcije utiču takodje i druge fizičke karakteristike materijala i zida u
celini, kao što su: homogenost, modul elastičnosti, koeficijent deformacije pri visokim i niskim
temperaturama, amplituda kolebanje maksimalne i minimalne temperature itd.
Simprolit blokovi ispitani su, u Naučno-istraživačkom Institutu Ruske Akademije radjevinskih
nauka na 50 ciklusa zamrzavanja-otapanja, pri amplitudi kolebanja temperature od +700C do –300C,
pri čemu nije došlo do gubitka njihove celovitosti i termoizolacionih sposobnosti.
8.
Otpornost na dejstvo požara
Otpornost zida na dejstvo požara definiše se
njegovom
karakteristikom
da
zadržava
svoju
termoizolacionu sposobnost i celovitost za sve vreme
trajanja požara, pri čemu se tokom ispitivanja temperatura
povećava po normiranoj požarnoj krivoj. Zahtevana
otpornost na požar zidova definisana je normativima
raznih zemalja i zavisi od mnogih faktora, počev od
stepena društvenog značaja objekta, definisanog
ekonomskim, socijalnim i ekološkim posledicama
njegovog razrušenja, tipa objekta, stepena požarnog
rizika, kulturno-istorijskog značaja, brojnosti ljudi u objektu
i potrebnog vremena za njihovu evakuaciju, vrednosti
opreme u objektu, od spratnosti objekta, uključujući
organizovanost i sposobnost požarne službe da za
odredjeno vreme i sa odredjenom mehanizacijom ugasi
požar. U proseku, normirana otpornost zidova na požar
kreće se u predelima: kancelarijske pregrade 0-15 min.,
pregradni zidovi 15-30 min., zidovi izmedju stanova 1,5-2
časa, medjuspratne ploče 1-2 časa, krovne ploče 0.5-1,5
čas itd.
Simprolit monolit je negoriv materijal i ima klasu gorivosti NG!
Pregrada od Simprolit SOP ploča debljine od samo 8 cm na drvenom rostilju ima otpornost na
požar 120 minuta (EI120)
Simprolit SPB-60 pregradni blokovi debljine od samo 12 cm imaju otpornost na požar vise od
3 časa (EI180)
Pri ispitivanju zida od Simprolit fasadnih blokova SBS-30, debljine 30cm, posle 3 časa dejstva
požara pri temperaturi većoj od 1100 0C sa jedne strane zida, temperatura na drugoj strani zida bila je
svega 64 0C, a proračunska otpornost na požar veća od 7,5 časova!
9.
Otpornost na seizmička dejstva
Otpornost objekta na seizmička
dejstva (aseizmičnost) pre svega zavisi od
njegove visine, njegove ukupne težine,
konstruktivnog sistema koji na sebe prima
seizmička dejstva, od seizmičkog regiona
u kojima se nalazi, mikroseizmičke
regionalizacije (i u zonama male seizmičke
aktivnosti mogu postojati geološki razlomi,
koji
mogu
predstavljati
povećanu
geodinamićku opasnost, posebno visokih
objekata). Zahtevana otpornost objekata
na seizmička dejstva normira se shodno
važnosti objekta i ekonomskim, socijalnim i
ekološkim posledicama njegovog rušenja.
Uprošćena statička šema objekta pri njegovom proračunu na seizmička dejstva predstavlja
vertikalnu konzolu, sa nizom koncentrisanih masa rasporedjenih na raznim visinama (u nivoima
medjuspratnih konstrukcija), pri čemu je krutost takve proračunske konzole ekvivalentna opštoj bočnoj
krutosti svih elemenata objekta. Shodno tome, za koliko procenata se umanjuje masa objekta pri istim
dimenzijama, za toliko procenata se povećava i njegova otpornost na seizmička dejstva.
Izbor statickog sistema objekta i njegovih pojedinačnih elemenata, koji primaju na sebe
seizmičke uticaje, u svetu je uglavnom odredjen stepenom važnosti objekta, pri čemu izbor statičkog
sistema zavisi od visine objekta, geofizičkih karakteristika slojeva zemlje pod objektom, arhitekture i
razudjenosti objekta, odabranog osnovnog gradjevinskog materijala itd.
Za maloetažne objekte uobičajene važnosti, otpornost na seizmiku postiže se vertikalnim i
horizontalnim serklažima na uglovima objekta i u nivoima medjuspratnih ploča, pri čemu se preko
tako formiranog svojevrsnog krutog “diska” u vertikalnoj ravni horizontalna seizmicka sila sa spratova,
po “pritisnutoj” dijagonali zida, spušta ka temeljima objekta. Pri tome se obavezno moraju uzeti u obzir
dimenzije otvora u zidu i njihovo medjusobno rastojanje, da bi se obezbedila proračunska nosivost
zida i nesmetano provodjenje uticaja sa viših etaža nanize, do temelja.
Treba podvući da neravnomerna
sleganja terena, neravnomerna bubrenja
zemlje pod objektom i sl. izazivaju pojavu
horizontalnih sila u konstruktivnom sistemu
objekta, a kao posledice - dijagonalne
pukotine po zidovima oko otvora, pa ćak i
razmicanje zidova. Bez obzira na to koji je
gradjevinski materijal izabran za zidanje
maloetažnog objekta, te s o bzirom na to da
se troškovi na sprečavanju tih eventualnih
dejstava mere u promilima od ukupnog
koštanja objekta, izričito se preporučuje da se
na maloetažnim objektima i u neseizmičkim
zonama primene horizontalni i vertikalni
serklaži.
I dok se kod maloetažnih objekata fasadni zidovi, ojačani horizontalnim i vertikalnim
serklažima, javljaju osnovnim delom konstrukcije koja na sebe prima seizmička dejstva, kod
višespratnih objekata, obrnuto, fasadne zidove je potrebno odvojiti od noseceg AB skeleta “mekim”
materijalima, gibkim vezama i sl., a u cilju izbegavanja nepoželjnog poprečnog dejstva na noseći
skelet objekta (u poslednje vreme u praksi se sve više primenjuje rešenje da se cela fasada odmiče
od noseće konstrukcije – AB stubova, AB zidova).
Objekti od Simprolit elemenata, kako
maloetažni tako i mnogoetažni, imaju veći
nivo seizmičke otpornosti zahvaljujući pre
svega njihovoj maloj ukupnoj težini, nosivosti
betona kojim se popunjavaju Simprolit
blokovi, svojeobraznoj “rešetkastoj” statičkoj
šemi mnogobrojnih betonskih “stubića” i
horizontalnoj montažnoj armaturi u svakom 34 redu blokova, horizontalnim i vertikalnim
serklažima formiranim montažom armature
unutar šupljina blokova na uglovima objekta i
u nivoima medjuspratnih ploča itd.
Potvrda navedenog je i u činjenici da
je prošle godine u Beču, u sličnom statičkom
sistemu (“Durisol” blokovi zapunjeni betonom)
izgradjen objekat od 19 spratova hotela
“Hyatt”, bez AB skeleta.
Kod mnogoetažnih objekata nije
potrebno odvajati zidove sazidane Simprolit
blokovima od nosive konstrukcije objekta, s
obzirom da rebra Simprolit blokova svojom
elastičnošću s jedne strane i vertikalni sistem
unutrašnjih betonskih “stubića” s druge
strane, bez prenošenja seizmičke sile po
dijagonali zida, omogućavaju nesmetan “rad”
AB konstrukcije objekta.
Radi uporedjenja, u daljem se analizira 10-spratni objekat
dimenzija 50mx20m, koji je u prvom slučaju izgradjen najčešće
primenjivanom metodom, tj. :
fasadni zid od opeke širine 25+12cm sa
srednjim slojem od termoizolacionog materijala i
unutrašnjim malterom debljine 2cm,
pregradni zidovi od opeke debljine 12cm sa
obostranim malterom debljine po 1,5cm,
olakšane AB betonske medjuspratne ploče,
cementne košuljice debljine 5cm i
noseći AB skelet stubova i greda,
a u drugom slucaju od Simprolit elemenata tj. :
fasadni zid od Simprolit SBS-30 blokova sa
obostranim malterom,
pregradni zidovi od Simprolit pregradnih blokova
SPB-60, obostrano omalterisani,
Simprolit medjuspratne ploče,
ravnjajuci slojevi (košuljice) od Simprolit
monolita i noseći AB skelet stubova i greda.
Težina objekta u prvom slučaju iznosi približno:
1. fasadni zidovi……………………………..………294 tona/sprat;
2. pregradni zidovi……………………………………260 tona/sprat;
3. medjuspratne ploče……………………………….600tona/sprat;
4. ravnjajuća cementna košuljica………………..…110 tona/sprat;
5. armirano-betonska konstrukcija…………..…… .260tona/sprat;
Ukupno:
Na 10 spratova
1.524 tona/sprat;
15.240 tona.
Težina objekta u drugom slučaju iznosi približno:
1. fasadni zidovi……………………………………… 88 tona/sprat;
2. pregradni zidovi…………………………………..132 tona/sprat;
3. medjuspratne ploče………………………………202 tona/sprat;
4. ravnjajuća cementna košuljica……………………18 tona/sprat;
5. armirano-betonska konstrukcija………………....260 tona/sprat;
Ukupno:
Na 10 spratova
700 tona/sprat
7.000 tona
Proizilazi da je seizmička sila preko 2 puta manja u drugom slučaju, odnosno
da su objekti izgradjeni Simprolit sistemom više od 2 puta otporniji na seizmička
dejstva.
10.
Nosivost
Iz uporedne analize otpornosti na seizmičke
uticaje očigledno je da razlika u težinama
izmedju
objekta
izgradjenog
najčešće
primenjivanom metodom i objekta izgradjenog
u Simprolit sistemu, iznosi 15.000t - 7000t =
8000 tona (što je ravno 400 slepera, svaki
napunjen sa po 20 tona materijala i podignut
na 15m visine). Stoga je razumljivo da se
gradnjom objekata u Simprolit sistemu
umanjuje količina potrebne armature i
dimenzije AB noseće konstrukcije i temelja
objekta, odnosno da se za iste dimenzije
konstruktivnog sistema povećava njegova
nosivost.
Posebno treba podvući da nosivost Simprolit blokovima daje beton, kojim se zapunjavaju
njihovi otvori bez dna, pa se na taj način nosivost zidova od Simprolit blokova povećava izborom
marke betona, a ne na račun povećanja količine cementa u blokovima i samim tim pogoršanjem
njihovih ukupnih termofizičkih karakteristika.
Prema rezultatima ispitivanja izvršenih u Institutu IMK Gradjevinskog fakulteta u Beogradu, u
okviru naučno-istraživačkog projekta “Ispitivanje i primena savremenih materijala i proizvoda u
gradjevinarstvu” dobijeni su sledeći rezultati čvrstoće na pritisak Simprolit blokova zapunjenih
betonom MB30:
-
11.
blok SBS 30……………………………..152 tona/m1 bloka;
blok SBDS 30……………………………341 tona/m1 bloka;
blok SBS 25……………………………...170 tona/m1 bloka;
blok SBDS 25……………………………314 tona/m1 bloka;
blok SBS 20……………………………...147 tona/m1 bloka;
blok SBDS 20…………………………….247 tona/m1 bloka;
blok SPBS 90…………………………….. 58 tona/m1 bloka;
blok SPBS 60………………………….…..69 tona/m1 bloka.
Povećanje korisne površine i, proporcionalno tome,
umanjenje krajnje cene za 1m2 objekta
Ekonomičnost primene Simprolit blokova u
gradjevinarstvu – to je ono što pre svega
interesuje Investitora.
Ne ulazeći u sve loše fizičke, termotehničke
i ekološke osobine, a posebno i malu trajnost
kod nas najčešće primenjivanih fasadnih
konstrukcija (od opeke ili siporeksa, utopljenih
mineralnom vunom ili stiroporom, malterisanih
mineralnim polimercementnim malterom preko
mrežice od staklenih vlakana ili obzidane
fasadnom opekom i sl.), razmotrimo pre svega
nespornu ekonomiju, pa čak i zaradu
Investitora po svakom dužnom metru
fasadnog zida izidanog Simprolit blokovima.
* pri prevođenju sa ruskog, analiza prilagođena
tržištu i klimatskim uslovima Srbije i Crne Gore*
Pri izvodjenju računice, dozvolimo još jednu
aproksimaciju na strani sigurnosti
–
iako kao spoljni zidovi u našim i
najoštrijim klimatskim područjima po
termotehničkim karakteristikama u
potpunosti zadovoljavaju Simprolit
blokovi
debljine
12cm
(tipovi
«SPB50», «SPB60», «SPBS60»,
«SPBS90»),
pretpostavimo
da
Investitor
izida
spoljne
zidove
Simprolit blokovima debljine 20cm
(tipovi «SBS20», «SBDS20»).
Razmotrimo najčešće primenjivane sisteme zidanja spoljnih zidova:
1. Siporeks d=25cm, vazdušni sloj 3cm,
obzida od pune opeke 12cm, unutrašnji malter 3cm, spoljašnji malter 2cm
.............................................................................................................................ukupna debljina 45cm
2. Giter blok d=20cm, stiropor 3cm, vazdušni sloj 2cm,
obzida od pune opeke 12cm, unutrašnji malter 3cm, spoljašnji malter 2cm
..............................................................................................................................ukupna debljina 42cm
3. Siporeks ili giter blok d=29cm, vazdušni sloj 1cm,
utopljeno spolja stiroporom 3cm, unutrašnji malter 3cm, spoljašnji malter 1,5cm
...........................................................................................................................ukupna debljina 37,5cm
Ne ulazeći ni u ekonomsku analizu koštanja navedenih višeslojnih zidova,
konstatujmo samo da najmanja ukupna debljina tih zidova iznosi 37,5cm.
Primenom Simprolit blokova debljine 20cm, ukupna debljina zida je 22,5cm (Simprolit blok 20cm,
unutrašnji malter 1,5cm i spoljašnji malter najviše 1,0cm).
Razlika u debljini iznosi 37,5-22,5=15 cm,
odnosno: = 0,15m2 /po dužnom metru zida.
Cena materijala zida od Simprolit blokova, zajedno sa ispunom od betona i armaturom u svakom
trećem redu iznosi oko 18 EURA/m2 fasadnog zida, odnosno, za spratnu visinu objekta od 3,0m cena
materijala iznosi 3x18=54 EURA/m dužnom fasadnog zida.
Ako je prodajna cena prostora 500 EURA/m2 (a znatno je veća!), Investitor dodatno dobija
0,15x500=75 EURA/po dužnom metru fasadnog zida.
Kada iz uštede Investitor isplati
materijal
radnu ruku
54 EURA/m1 zida i
15-16 EURA/m1 zida, sledi da
ZIDANJEM FASADNIH ZIDOVA OBJEKTA SIMPROLIT BLOKOVIMA, INVESTITOR IZIDANE FASADNE ZIDOVE
DOBIJA POTPUNO BESPLATNO!
PRI TOME JOŠ ZARADJUJE DODATNIH 5-6 EURA PO SVAKOM DUŽNOM METRU IZIDANOG ZIDA !
ZZIID
AD
RA
AR
A ZZA
NA
ATTN
DA
OD
DO
NII ++ D
ATTN
BEESSPPLLA
OVVII B
DO
A
DA
JJEEFFTTIIN
OŽŽEE B
MO
NEE M
A II N
MA
NEEM
AN
GA
OG
D TTO
OD
NIIJJEE O
BIITTII!!
12. Dugovečnost
Dugovečnost fasadnih zidova mora se
obezbediti primenom materijala koji imaju
neophodnu ukupnu otpornost i to: otpornost na
mraz, hidrofobnost, biootpornost, otpornost na
koroziju, otpornost na visoke temperature,
postojanost pri cikličnim temperaturnim
kolebanjima i drugim razarajućim dejstvima
okolne sredine. U suprotnom, zahteva se
specijalna zaštita elemenata konstrukcije koji
su izvedeni od nedovoljno otpornih materijala.
I dok izolacioni materijali u tablama u
ruskim uslovima imaju dugovečnost u proseku
manje od 20 godina, a ćelijastibetoni
(gasbeton, penobeton) manje od 30 godina,
Simprolit
i
Simprolit
elementi
imaju
dugovečnost više od 50 godina.
13. Ekonomičnost u eksploataciji
Koštanje objekta za njegovog korisnika
odredjeno je ne samo prodajnom cenom 1m2
objekta, već i troškovima koje korisnik ima
tokom njegove eksploatacije.
Kao jedna od značajnih stavki ukupnih
troškova pri eksploataciji objekta javlja se
energija za grejanje zimi i hladjenje prostorija
leti.
Svake godine, s obzirom na svetsku
energetsku krizu, poskupljuju izvori energije, a
njihove rezerve u svetu se sve više smanjuju.
S toga je veoma važno da se deci i
unucima ostavi kuca koja “štedi”, a ne da troši
(mnogi penzioneri, posle naglog poskupljenja
elektroenergije, zamenili su svoje velike
stanove za manje, s obzirom da je penzija bila
nedovoljna da podmiri naglo povećane cene
električne energije za grejanje stanova).
Objekat izidan u Simprolit sistemu je i u
gradnji i u eksploataciji najekonomičniji i
najdugovečniji od svih trenutno poznatih
analoga u svetu!
Download

Untitled - Simprolit