Dobra uprava, planiranje i pružanje usluga
Aleksandar Mitrović
NAPLATA POREZA
PRIRUČNIK ZA ZAPOSLENE U LOKALNOJ
PORESKOJ ADMINISTRACIJI
Aleksandar Mitrović
NAPLATA POREZA
PRIRUČNIK ZA ZAPOSLENE U LOKALNOJ PORESKOJ ADMINISTRACIJI
www.msp-ipa2007.org
Projekat finansira Evropska unija
Projekat realizuje konzorcijum koji vodi
Aleksandar Mitrović
NAPLATA POREZA
PRIRUČNIK ZA ZAPOSLENE U
LOKALNOJ PORESKOJ ADMINISTRACIJI
Aleksandar Mitrović
NAPLATA POREZA
PRIRUČNIK ZA ZAPOSLENE
U LOKALNOJ PORESKOJ
ADMINISTRACIJI
Beograd, septembar 2012.
NAPLATA POREZA
PRIRUČNIK ZA ZAPOSLENE U
LOKALNOJ PORESKOJ ADMINISTRACIJI
Autor
Aleksandar Mitrović
Izdavač
Program podrške opštinama IPA 2007
„Dobra uprava, planiranje i pružanje usluga“
Cincar Jankova 3, 11000 Beograd
Za izdavača
Dr Klaus Richter, vođa tima
Grafička obrada
Atelje, Beograd
www.atelje.rs
Štampa
Tiraž: 500 primeraka
Ovaj priručnik pripremljen je uz finansijsku pomoć Evropske unije. Sadržaj ovog priručnika
isključiva je odgovornost autora i ni na jedan način ne predstavlja stavove Evropske unije.
Unapređenje lokalnih poreskih
administracija uz pomoć Stalne
konferencije gradova i opština i
Programa podrške opštinama IPA 2007
„Dobra uprava, planiranje i
pružanje usluga“
Od 2007. godine, kada su prve opštine zvanično preuzele nadležnost za administriranje svojih izvornih prihoda, Stalna konferencija gradova i opština zajedno sa nekoliko
donatorskih projekata ulaže značajne napore u pružanju podrške lokalnim samoupravama u uspostavljanju i unapređenju rada lokalnih poreskih administracija (LPA).
Kada je Program podrške opštinama IPA 2007 „Dobra uprava, planiranje i pružanje usluga“ koji finansira Evropska unija, počeo 2010. godine sa Stalnom konferencijom gradova i opština kao glavnim korisnikom, izabrano je 12 opština iz cele Srbije za
pružanje intenzivne individualne podrške u okviru aktivnosti projekta. U početku podrška je bila usredsređena na ažuriranje baze podataka poreskih obveznika sa ciljem
registracije svih poreskih obveznika, što kao prvi korak omogućava slanje poreskih
rešenja. U naprednijim opštinama, aktivnosti su se kasnije usredsredile na povećanje
stope razreza i naplate poreza.
U januaru 2012. godine pravni okvir koji reguliše prikupljanje poreza je izmenjen
dajući nove mogućnosti za unapređenje naplate poreza što je iniciralo dodatnu ciljanu podršku od strane Projekta MSP IPA 2007. Od tada pripremljeno je više pisanih
objašnjenja koja sumiraju postojeću sudsku praksu, zvanična mišljenja Ministarstva finansija i izmene u pravnoj regulativi. Ovi dokumenti ujedno daju i primere akata koje
priprema ili izdaje LPA. Namena ovih dokumenata je da olakšaju rad „pilot“ opština i
da pomognu u rešavanju nedoumica koje potiču iz nedovoljno jasnog pravnog okvira
ili komplikovanih tumačenja pravnih tekstova. Istovremeno ovi dokumenti posebnu
pažnju obraćaju na svakodnevnu komunikaciju sa poreskim obveznicima.
Naplata poreza, ipak, ostaje segment u kome su potrebna najveća unapređenja u
radu lokalnih poreskih administracija. Projekat je stoga odlučio da objavi praktični
priručnik o aspektima koji su identifikovani kao problematični. Ovaj priručnik bi trebalo da posluži kao vodič i materijal za obuke za lokalne poreske administracije, a sve
u cilju povećanja administrativne efikasnosti.
Projekat je takođe organizovao niz obuka usredsređenih na naplatu poreza kao
proces u celini ali sa posebnim osvrtom na rešavanje najtežih slučajeva sa kojima se
zaposleni u LPA susreću u svom svakodnevnom radu.
Stalna konferencija
gradova i opština
Program podrške opštinama
IPA 2007
Aleksandar Bućić
Pomoćnik generalnog sekretara
za finansije
Dr. Klaus Richter
Vođa tima Projekta
Improvement of Local Tax
Administration – Support provided by
the Standing Conference of Towns and
Municipalities and Municipal Support
Programme IPA 2007
“Good governance, planning and
service delivery”
Since 2007 when the first municipalities took over the competence for administrating their own revenues, the Standing Conference of Towns and Municipalities
(SCTM) has invested substantial efforts in providing support to the local self-government units for establishing and improving the work of their Local Tax Administrations (LTA).
When the Municipal Support Programme IPA 2007 “Good governance, planning
and service delivery”, funded by the European Union, started in 2010 with the SCTM
as beneficiary, 12 municipalities all over Serbia had been selected for intensive individual support under the project scheme. Initially the support concentrated on updating the taxpayers’ databases with the aim of registering all local taxpayers, which is the
first step of enabling tax bills to be sent. In the more advanced municipalities, the focus
of the work later moved to increasing the billing and collection rates.
In January 2012 the legal framework regulating tax collection was amended and
provided new possibilities for the improvement of the Tax Collection. This was the
initiation for additional targeted support provided by the MSP IPA 2007 Project.
Since then a series of commentaries have been produced summarizing the changes
in the legislation, jurisprudence and on official opinions of the Ministry of Finance.
These documents also provide examples and templates of documents to be issued by
LTAs. The purpose of these commentaries and documents was to facilitate the work
of LTAs in the pilot municipalities and to solve issues arising from insufficiently clear
or difficult interpretations of the legal texts. It addresses and refers to specific situations of everyday communication with taxpayers.
But the Tax Collection still remains the aspect of work of Local Tax Administrations where the largest improvements are needed. The Project therefore decided to
publish this practical manual on the issues identified as problematic. This manual shall
serve as a reference guidebook and training material for the LTAs, all with the aim to
increase the administrative efficiency.
In addition, the Project has organized a series of dissemination workshops with
the focus on Tax Collection in general but highlighting and solving examples of most
difficult cases the LTA employees are faced with in their daily work.
Standing Conference of
Towns and Municipalities
Aleksandar Bućić
Assistant to Secretary General
for finance
Municipal Support Programme
IPA 2007
Dr. Klaus Richter
Project Team Leader
Predgovor
Izvršavanje odgovornih i brojnih funkcija koje svaka savremena država kao i njeni
niži nivoi vlasti imaju, uslovljeno je postojanjem dovoljnih budžetskih sredstava koja
se, najvećim delom, obezbeđuju iz poreza i drugih dažbina utvrđenih zakonom.
Obaveza plaćanja poreza i drugih dažbina je, shodno odredbi člana 91. stav 2.
Ustava Republike Srbije, opšta i zasniva se na ekonomskoj snazi obveznika.
Lokalna poreska administracija (u daljem tekstu: LPA) je nadležna za administriranje (utvrđivanje, naplatu i kontrolu) izvornih lokalnih javnih prihoda jedinice
lokalne samouprave i njoj odgovara za naplatu ovih poreskih prihoda. Savremenom
društvu i tržišnoj ekonomiji, da bi se temeljili na vladavini prava, neophodan je odgovarajući zakonodavni i institucionalni okvir. Razvoj institucionalnog kapaciteta LPA je
preduslov za uspešnu primenu poreskih propisa iz njene nadležnosti.
Uspešnost rada LPA ceni se prema procentu naplate poreskih prihoda za čije administriranje je nadležna. Visok procenat naplate može ostvariti samo snažna LPA
kontinuiranom i efikasnom naplatom, čime se obezbeđuje redovno finansiranje funkcija iz nadležnosti jedinice lokalne samouprave. Prema tome, efikasna, kontinuirana i
potpuna naplata poreskih prihoda je osnovni i najvažniji zadatak LPA, pa time i „jedinica mere“ za merenje uspešnosti njenog rada. Ukoliko naplata poreskih prihoda
nije uspešna, devalvira se pa i obesmišljava rad LPA na utvrđivanju poreza i kontroli
poštovanja poreskih propisa.
Manji procenat dobrovoljnog izmirivanja poreske obaveze u Srbiji u odnosu na
zemlje razvijene tržišne ekonomije zbog nedovoljno razvijene poreske kulture, pa time
i poreske discipline, dodatni je izazov za LPA da intenzivnom obukom svih zaposlenih, pre svega u osnovnim funkcijama, stvori profesionalnu LPA koja je sposobna da
porez naplati od onih koji to ne čine dobrovoljno i time zaštiti interes obveznika koji
uredno ispunjavaju svoje poreske obaveze. Snaga i ugled LPA zavisi od stepena njene
profesionalnosti. LPA ne može uživati veći ugled od ugleda koji imaju njeni zaposleni,
pošto su oni njena personifikacija. Jednostavno, svi oblici organizovanja u realnom ili
javnom – državnom sektoru, baziraju se na ljudskim resursima, od čije stručnosti i
profesionalnosti zavisi i uspešnost u radu konkretnog oblika organizovanja.
Princip profesionalizacije podrazumeva dobro obučenu, odgovornu i efikasnu
LPA koja poslove iz svog delokruga izvršava u javnom interesu, u svemu u skladu sa
9
10
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
ustavom i zakonom, čime se ostvaruje vladavina prava, pravna sigurnost i jednakost
svih pravnih i fizičkih lica u sferi izvornih lokalnih javnih prihoda.
Porez se ne plaća da bi se tim sredstvima plaćala šteta obveznicima koju im neprofesionalnim, a pre svega nezakonitim radom, pričine zaposleni LPA. Nezakonito postupanje se ne može pravdati neznanjem jer na strani zaposlenih LPA stoji pretpostavka da znaju poslove koji su im povereni raspoređivanjem na konkretno radno mesto.
Osim toga u pravu važi princip – neznanje zakona škodi (“ignorantia leges nocet”).
Kada je reč o naplati poreza, napuštanjem modela prioriteta poreskog potraživanja
države u odnosu na potraživanja privatnopravnih poverilaca i afirmisanjem modela
jednakog tretiranja dugova poreskog obveznika bez obzira na to ko je njegov poverilac, u prvi plan izbija institut obezbeđenja naplate poreskog duga. Ovaj institut se
zasniva na upisu prioritetnog založnog prava na sredstvima, stvarima i imovinskim
pravima u imovini poreskog dužnika čijim se prenosom na propisane uplatne račune
javnih prihoda, odnosno prodajom naplaćuje poreski dug za slučaj da isti poreski obveznik sam ne plati o dospelosti.
Sada od brige svakog poverioca, pa i poreskog, da obezbedi naplatu svog potraživanja, u velikoj meri zavisi i njegova konačna naplata. Jednak položaj svih poverilaca
kolokvijalno nazivamo „konkurencijom potraživanja“. Sada svi poverioci poreskog obveznika u međusobnoj konkurenciji uspevaju ili ne da obezbede naplatu svog potraživanja.
Sigurnu naplatu potraživanja obezbediće poverilac koji uspe da na stvarima i imovinskim pravima poreskog obveznika upiše prioritetno založno pravo.
Rizik u pogledu naplate poreskog duga otklonjen je samo za onaj poreski dug (posebno veliki), čija je naplata obezbeđena prioritenim založnim pravom u korist poreskog poverioca na kvalitetnom predmetu prinudne naplate.
Postupak obezbeđenja naplate i naplata poreza su izvršni postupci u kojima se
poreski obveznik lišava prava svojine, kao najzaštićenijeg apsolutnog prava u okviru
pravnog sistema i na globalnom nivou, te stoga, lišavenje prava svojine radi naplate
poreza može biti izvršeno samo u skladu sa zakonom. Znanje zaposlenih u LPA zato
mora biti na visokom nivou. U suprotnom dolazi do povrede zakona na štetu poreskih
obveznika. Samo zaposleni sa visokim stepenom znanja može da deluje brzo, odlučno,
efikasno i u skladu sa zakonom prema obveznicima koji neuredno izmiruju svoje obaveze, a pre svega velikim poreskim dužnicima. Znanje se ne može odglumiti. Neznanje
se ne može sakriti.
Napred rečeno uticalo je na odluku Programa podrške opštinama IPA 2007 „Dobra uprava, planiranje i pružanje usluga“ da odobri pripremu ovog priručnika, na
čemu smo veoma zahvalni, sa osnovnim ciljem da se zaposlenima u LPA pomogne da
postupak obezbeđenja i postupak naplate poreza vode u svemu u skladu sa zakonom.
Pomenuti cilj će biti ostvaren samo ako se poveća nivo stručnog znanja zaposlenih u
LPA. Nivo znanja zaposlenih u LPA određuje i nivo snage LPA, a „testira“ se na složenim predmetima.
Sadržaj priručnika uslovljen je važećim pravnim okvirom. Koncipiran je tako da
se posle komentara prikaže operacionalizacija odredbi Zakona o poreskom postupku i
Predgovor
11
poreskoj administraciji (u daljem tekstu: ZPPPA) i sa njime povezanim propisima koji
su u vezi sa obezbeđenjem naplate i naplatom poreza. Cilj ovakvog pristupa je da se
složena i obimna materija na jednostavniji i instruktivan način približi zaposlenima
LPA različitih profesija i stepena stručne spreme, kao i dužine radnog iskustva na ovim
poslovima. Načinom pisanja priručnika nastojalo se da priručnik svakom zaposlenom
iz pomenute heterogene ciljne grupe, kojoj je namenjen, bude od koristi i da se pritom
nađe mera da isti ne bude suviše jednostavan – za zaposlene sa visokom stručnom spremom i dužim radnim iskustvom, s jedne strane, i nedovoljno razumljiv – za zaposlene
koji nemaju visoku stručnu spremu i dovoljno radno iskustvo, s druge strane.
Pored osnovnog komentara i prikaza operacionalizacije najvažnijih odredbi ZPPPA u vezi sa obezbeđenjem i naplatom poreza, data su i mišljenja Ministarstva finansija
Republike Srbije i sudska praksa Vrhovnog/Upravnog suda Srbije u upravnom sporu,
što priručniku obezbeđuje veću upotrebnu vrednost. Naime, mišljenja Ministarstva
finansija i pravni stavovi Vrhovnog/Upravnog suda Srbije dali su odgovor na dobar
deo spornih pitanja u vezi sa obezbeđenjem naplate i samom naplatom poreza koja su
se pojavila u dosadašnjnoj primeni ZPPPA.
Da bi upotrebna vrednost ovog priručnika bila potpuna, u drugom delu dati su
instruktivni primeri poreskih akata koji se donose, izdaju i sastavljaju u postupku
obezbeđenja i naplate poreza, ali i u postupku odlaganja plaćanja poreskog duga. Nadamo se da će ovaj priručnik doprineti zakonitom i efikasnijem radu zaposlenih u
LPA, kao prvom koraku u reformisanju LPA u transparentnu instituciju okrenutu ka
građanima – poreskim obveznicima i zaštiti njihovih interesa u poreskom postupku.
Svesni smo da u primeni propisa praksa uvek ide korak ispred, ali ipak očekujemo da
će ovako koncipiran priručnik ostvariti svoju svrhu – visok stepen zakonitosti u radu
svih LPA.
Imajući u vidu do sada izvršene izmene i dopune ZPPPA u delu koji se odnosi na
obezbeđenje i naplatu poreza, treba očekivati da njegove buduće izmene i dopune,
osim ako ne dođe do radikalnih promena u samom poreskom postupku, neće umanjiti
aktuelnost i upotrebnu vrednost ovog priručnika.
Neposredno pre predaje ovog Priručnika u štampu, na sajtu Ministarstva finansija
i privrede Republike Srbije objavljen je Nacrt Zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji (u daljem tekstu: Nacrt Zakona).
Odredbe Nacrta Zakona koje su u vezi sa obezbeđenjem i naplatom poreza daju se na
kraju prvog dela Priručnika kao posebna tačka.
Beograd, septembar 2012. godine
Autor
SADRŽAJ
Naslov......................................................................................................... 5
Naslov......................................................................................................... 7
Predgovor.................................................................................................... 9
Deo prvi
KOMENTAR ODREDBI ZPPPA U VEZI SA
OBEZBEĐENJEM I NAPLATOM POREZA...................................
PREDMET ZAKONA................................................................................... 25
Sadržina zakona.................................................................................................................25
Oblici javnih prihoda.........................................................................................................25
Odnos prema drugim zakonima.................................................................................... 35
NAČELA PORESKOG POSTUPKA.............................................................38
Načelo zakonitosti........................................................................................................... 38
Načelo dvostepenosti u rešavanju (pravo na žalbu).................................................. 44
Načelo vremenskog važenja poreskih propisa............................................................. 48
STRANKE U PORESKOM POSTUPKU.......................................................49
Zastupnik po službenoj dužnosti.................................................................................. 49
Ispunjenje poreske obaveze............................................................................................ 53
OPŠTE O PORESKOM POSTUPKU........................................................... 59
Dostavljanje...................................................................................................................... 59
OPŠTE O NAPLATI POREZA.......................................................................71
Vrste naplate poreza . ...................................................................................................... 71
Dospelost...........................................................................................................................72
Privremene mere obezbeđenja naplate poreza ...........................................................73
13
14
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
REDOVNA NAPLATA POREZA.................................................................. 91
Oblici redovne naplate poreza........................................................................................91
Dan plaćanja poreza......................................................................................................... 95
Redosled namirenja.......................................................................................................... 96
Opomena za plaćanje poreza ........................................................................................ 98
Ustanovljavanje zaloge pre prinudne naplate poreza
i sporednih poreskih davanja.........................................................................................101
Odlaganje plaćanja poreskog duga ............................................................................ 104
Obezbeđenje naplate poreskog duga...........................................................................105
KAMATA...................................................................................................119
Opšte odredbe o kamati ............................................................................................... 119
Kamata na poreski dug čija je naplata odložena....................................................... 126
PRINUDNA NAPLATA POREZA.............................................................. 127
Početak postupka prinudne naplate poreza ..............................................................127
Pravne posledice početka postupka prinudne naplate poreza . ............................. 130
Prekid postupka prinudne naplate poreza...................................................................133
Obustava postupka prinudne naplate........................................................................ 136
Načela postupka prinudne naplate poreza ............................................................... 138
Izuzimanje od prinudne naplate....................................................................................139
Troškovi postupka prinudne naplate poreza...............................................................141
Predmeti prinudne naplate........................................................................................... 144
Prava trećih lica...............................................................................................................147
ZALOGA.................................................................................................. 149
Obezbeđenje poreskog potraživanja u prinudnoj naplati........................................ 149
Postupak ustanovljavanja zaloge.................................................................................153
Privremena mera obezbeđenja poreskog potraživanja u
prinudnoj naplati iz novčanih sredstava poreskog obveznika.................................. 161
Pravni efekti zaloge........................................................................................................ 164
Popis pokretnih stvari.................................................................................................... 166
Popis nepokretnosti....................................................................................................... 169
Prestanak zaloge..............................................................................................................170
Sredstva prinudne naplate.............................................................................................172
Prihodi od unovčavanja..................................................................................................174
Prihodi od stvari prenetih u imovinu Republike.........................................................176
Prinudna naplata iz novčanih sredstava..................................................................... 180
Prinudna naplata iz novčanih potraživanja................................................................ 183
Prinudna naplata poreza iz zarade, naknade zarade, odnosno penzije................. 184
Prinudna naplata iz nenovčanih potraživanja.............................................................187
Prinudna naplata iz gotovog novca i hartija od vrednosti....................................... 189
Prinudna naplata iz pokretnih stvari............................................................................ 191
Sadržaj
15
Prinudna naplata kada je stvar u posedu drugog lica............................................... 196
Prodaja pokretnih stvari.................................................................................................197
Prinudna naplata iz nepokretnosti.............................................................................. 205
Proglašenje nesolventnosti............................................................................................218
Zastarelost prava na utvrđivanje i naplatu poreza
i sporednih poreskih davanja.........................................................................................219
Zastarelost prava na povraćaj i refakciju odnosno
refundaciju poreza i sporednih poreskih davanja...................................................... 225
Zastarelost pokretanja i vođenja prekršajnog postupka
za poreske prekršaje....................................................................................................... 226
Prekid roka zastarelosti................................................................................................. 228
Uračunavanje vremena prethodnika........................................................................... 231
Ostale odredbe o zastarelosti...................................................................................... 231
Apsolutna zastarelost....................................................................................................232
Postupanje prvostepenog organa po žalbi.................................................................235
Poništavanje poreskog upravnog akta.........................................................................241
OBAVEZE LICA U PRINUDNOJ NAPLATI POREZA
KOJA NISU PORESKI OBVEZNICI...........................................................244
ODREDBE NACRTA ZAKONA O PORESKOM POSTUPKU
I PORESKOJ ADMINISTRACIJI U VEZI SA OBEZBEĐENJEM
I NAPLATOM POREZA.............................................................................250
Obrazloženje odredbi Nacrta Zakona......................................................................... 254
Deo drugi
INSTRUKTIVNI PRIMERI AKATA........................................ 257
1. PRIMER PRAVILNIKA O SLUŽBENOJ LEGITIMACIJI
INSPEKTORA TERENSKE KONTROLE I PORESKOG
IZVRŠITELJA LPA................................................................................ 259
2. PRIMER ZAKLJUČKA O POSTAVLJENJU ZASTUPNIKA
PO SLUŽBENOJ DUŽNOSTI (ČLAN 16. ZPPPA)................................265
3. PRIMER OPOMENE ZA PLAĆANJE POREZA......................................267
4. PRIMERI AKATA ZA USTANOVLJAVANJE PRIVREMENE
MERE IZ ČLANA 66. ZPPPA................................................................269
4.1. Primer predloga za ustanovljavanje privremene mere obezbeđenja naplate
poreza iz člana 66. ZPPPA.................................................................................... 269
4.2. Primer rešenja za ustanovljavanje privremene mere obezbeđenja naplate na
pokretnim stvarima (član 66. ZPPPA)................................................................271
16
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
4.3. Primer zapisnika o popisu i proceni pokretnih stvari u postupku
ustanovljavanja privremene mere iz člana 66. ZPPPA.................................... 274
4.4. Primer rešenja iz člana 87. stav 3. ZPPPA kojim se nalaže
upis privremene mere u vidu založnog prava na pokretnim
stvarima po članu 66. ZPPPA...............................................................................277
4.5. Primer zaključka o određivanju posebnog procenitelja..................................280
4.6. Primer rešenja za ustanovljavanje privremene mere obezbeđenja
naplate poreza na nepokretnosti (član 66. ZPPPA)......................................... 282
4.7. Primer zapisnika o popisu i proceni nepokretnosti u postupku
ustanovljavanja privremene mere iz člana 66. ZPPPA u vidu hipoteke....... 285
4.8. Primer rešenja iz člana 87. stav 3. ZPPPA kojim se nalaže upis
hipoteke po članu 66. ZPPPA.............................................................................. 287
4.9. Primer rešenja za ustanovljavanje privremene mere obezbeđenja
naplate poreza na novčanim sredstvima na računu poreskog
obveznika (član 66. ZPPPA).................................................................................290
5. PRIMERI AKATA ZA USTANOVLJAVANJE
ZALOŽNOG PRAVA (ČLAN 72. ZPPPA)............................................293
5.1. Primer rešenja za ustanovljavanje zakonskog založnog
plava pre početka prinudne naplate poreza na pokretnim
stvarima (72. ZPPPA)............................................................................................ 293
5.2. Primer zapisnika o popisu i proceni pokretnih stvari u postupku
ustanovljavanja založnog prava iz člana 72. ZPPPA na pokretnim stvarima......296
5.3. Primer rešenja iz člana 87. stav 3. ZPPPA kojim se nalaže upis
založnog prava pre prinudne naplate na pokretnim stvarima,
po članu 72. ZPPPA............................................................................................... 299
5.4. Primer rešenja za ustanovljavanje hipoteke pre početka
prinudne naplate poreza (član 72. ZPPPA)........................................................ 302
5.5. Primer zapisnika o popisu i proceni nepokretnosti u postupku
ustanovljavanja hipoteke po članu 72. ZPPPA.................................................305
5.6. Primer rešenja iz člana 87. stav 3. ZPPPA kojim se nalaže upis
hipoteke po članu 72. ZPPPA.............................................................................. 307
5.7. Primer rešenja za ustanovljavanje založnog prava na novčanim
sredstvima na računu poreskog obveznika pre početka prinudne
naplate iz člana 72. ZPPPA................................................................................... 310
6. PRIMERI AKATA KOJI SE DONOSE U POSTUPKU
ODLAGANJA PLAĆANJA POREZA .................................................... 313
6.1. Primer rešenja o prenosu ovlašćenja za odlučivanje po
zahtevima za odlaganje plaćanja poreskog duga..............................................313
6.2. Primer zahteva za odlaganje plaćanja poreskog duga .....................................315
6.3. Primer dopisa za dopunu zahteva za odlaganje plaćanja poreskog duga.... 318
6.4. Primer zapisnika o stanju poreskog duga..........................................................320
Sadržaj
17
6.5. Primer rešenja kojim se odbija zahtev za odlaganje plaćanja
poreskog duga.........................................................................................................321
6.6. Primer rešenja o odlaganju plaćanja poreskog duga.......................................323
6.7. Primer rešenja o odlaganju plaćanja poreskog duga bez davanja
sredstva obezbeđenja u smislu člana 74. stav 6. ZPPPA................................ 326
6.8. Primer predloga po zahtevu za odlaganje plaćanja poreskog
duga za fizičko lice................................................................................................ 329
6.9. Primer predloga po zahtevu za odlaganje plaćanja poreskog
duga za malo pravno lice i preduzetnika koji vodi knjige.................................331
6.10.Primer predloga po zahtevu za odlaganje plaćanja poreskog
duga, za srednja i velika pravna lica.................................................................... 333
6.11.Primer odluke kojom se odobrava odlaganje plaćanja poreskog
duga koju donosi načelnik Gradske/Opštinske uprave................................... 335
6.12.Primer sporazuma o odlaganju plaćanja poreskog duga................................. 337
6.13.Primer rešenja o ukidanju rešenja o odlaganju plaćanja poreskog duga......340
6.14.Obaveštenje o pristupanju prinudnoj naplati odloženog
a neplaćenog poreskog duga iz datog sredstva obezbeđenja
(član 74. stav 8. ZPPPA).......................................................................................342
7. PRIMERI AKATA ZA SPROVOĐENJE
PRINUDNE NAPLATE POREZA......................................................... 344
7.1. Primer rešenja o prinudnoj naplati iz sredstava na računu
poreskog obveznika - „blokada“..........................................................................344
7.2. Primer rešenja za ustanovljavanje privremene mere
obezbeđenja naplate poreza iz člana 87a ZPPPA.............................................348
7.3. Primer rešenja o prinudnoj naplati iz pokretnih stvari.....................................351
7.4. Primer rešenja za ustanovljavanje založnog prava na
pokretnim stvarima u prinudnoj naplati (član 87. ZPPPA)............................. 355
7.5. Primer predloga za donošenje rešenja kojim se poreskom izvršitelju
dozvoljava ulazak u stan poreskog obveznika radi popisa i procene............. 358
7.6. Primer zahteva Ministarstvu unutrašnjih poslova za pružanje
pomoći u postupku prinudne naplate poreza...................................................360
7.7. Primer zapisnika o popisu i proceni pokretnih stvari u postupku
ustanovljavanja založnog prava u postupku prinudne naplate..................... 362
7.8. Primer zapisnika o popisu, proceni i zapleni pokretnih stvari
u postupku ustanovljavanja založnog prava u prinudnoj
naplati (član 101. stav 3. ZPPPA)........................................................................ 365
7.9. Primer rešenja iz člana 87. stav 3. ZPPPA kojim se nalaže upis
založnog plava na pokretnim stvarima u postupku prinudne
naplate poreza.......................................................................................................368
7.10.Primer zapisnika o oduzimanju pokretnih stvari na kojima je
ustanovljeno založno pravo (član 101. stav 2. ZPPPA)....................................371
18
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
7.11. Primer zapisnika o prodaji pokretnih stvari putem usmenog
javnog nadmetanja............................................................................................... 374
7.12.Primer rešenja o prenosu pokretnih stvari u svojinu Grada/Opštine
(član 104. stav 18. ZPPPA)...................................................................................380
7.13.Primer rešenja o prenosu nepokretnosti u svojinu Grada/Opštine..............384
7.14.Primer rešenja o prinudnoj naplati poreza iz gotovog novca......................... 387
7.15.Primer zapisnika o popisu i zapleni gotovog novca.........................................390
7.16.Primer potvrde o zapleni gotovog novca.......................................................... 393
7.17.Primer rešenja o prinudnoj naplati iz novčanog potraživanja
poreskog obveznika............................................................................................... 395
7.18.Primer rešenja o prinudnoj naplati iz zarade,odnosno naknade
zarade, odnosno penzije......................................................................................398
7.19.Primer rešenja o prinudnoj naplati iz sredstava isplatioca
zarade/naknade/penzije......................................................................................402
7.20.Primer saglasnosti za stavljanje administrativne zabrane na
zaradi/naknadi/penziji..........................................................................................406
7.21.Primer rešenja o administrativnoj zabrani........................................................ 407
7.22.Primer rešenja o prinudnoj naplati iz vanknjižne nepokretnosti....................411
7.23.Primer rešenja o prinudnoj naplati poreza iz nepokretnosti koja
je upisana u katastar nepokretnosti.................................................................. 414
7.24.Primer rešenja kojim se nalaže popis i procena nepokretnosti
u cilju upisa hipoteke.............................................................................................417
7.25.Primer zapisnika o popisu i proceni nepokretnosti u postupku
usanovljavanja hipoteke u prinudnoj naplati...................................................420
7.26.Primer rešenja o utvrđivanju početne vrednosti nepokretnosti.................... 422
7.27.Primer rešenja o odbijanju prigovora protiv rešenja o utvrđivanju
početne vrednosti nepokretnosti.......................................................................424
7.28.Zaključak o određivanju prodaje nepokretnosti putem usmenog
javnog nadmetanja . ............................................................................................426
7.29.Primer oglasa o prodaji nepokretnosti putem usmenog javnog
nadmetanja............................................................................................................428
7.30.Primer zapisnika o prodaji nepokretnosti putem usmenog javnog
nadmetanja............................................................................................................430
7.31.Primer rešenja o prodaji nepokretnosti prodate putem usmenog
javnog nadmetanja...............................................................................................436
7.32.Primer rešenja o predaji nepokretnosti kupcu ................................................439
7.33.Primer rasporednog rešenja (član 70. ZPPPA)..................................................442
7.34.Primer zaključka o prekidu postupka prinudne naplate poreza
(član 79. ZPPPA). . ................................................................................................444
7.35.Primer rešenja o obustavi postupka prinudne naplate poreza
(član 80. ZPPPA)...................................................................................................446
7.36.Primer radnog naloga za poreskog izvršitelja...................................................448
Sadržaj
19
8. PRIMERI AKATA KOJI SE DONOSE U POSTUPKU PO ŽALBI............449
8.1. Zaključak o odbacivanju žalbe kao neblagovremene......................................449
8.2. Primer rešenja prvostepenog organa donetog povodom žalbe
poreskog obveznika, kada se oceni da žalbu treba usvojiti i
ožalbeno rešenje izmeniti.................................................................................... 451
8.3. Primer rešenja donetog u ponovnom postupku..............................................453
8.4. Primer drugostepenog rešenja kojim se žalba odbija kao neosnovana........456
9. PRIMER ZAHTEVA ZA POKRETANJE PREKRŠAJNOG POSTUPKA....459
„To što znamo je kapljica, to što ne znamo je more“.
Isak Njutn (1647-1727)
Deo prvi
KOMENTAR ODREDBI ZPPPA
U VEZI SA OBEZBEĐENJEM I
NAPLATOM POREZA
PREDMET ZAKONA
Sadržina zakona
Član 1.
Ovim zakonom uređuju se postupak utvrđivanja, naplate i kontrole javnih prihoda
na koje se ovaj zakon primenjuje (u daljem tekstu: poreski postupak), prava i obaveze
poreskih obveznika, registracija poreskih obveznika i poreska krivična dela i prekršaji.
Ovim zakonom obrazuje se Poreska uprava, kao organ uprave u sastavu Ministarstva finansija i uređuju njena nadležnost i organizacija.
Oblici javnih prihoda
Član 2.
Ovaj zakon primenjuje se na sve javne prihode koje naplaćuje Poreska uprava, ako
drugim poreskim zakonom nije drukčije uređeno (u daljem tekstu: porez).
Ovaj zakon primenjuje se i na kamate po osnovu dospelog, a neplaćenog poreza i troškove postupka prinudne naplate poreza (u daljem tekstu: sporedna poreska davanja).
Član 2a.
Ovaj zakon primenjuje se i na izvorne javne prihode jedinica lokalne samouprave
koje te jedinice utvrđuju, naplaćuju i kontrolišu u javnopravnom odnosu, kao i na
sporedna poreska davanja po tim osnovama.
Kod utvrđivanja, naplate i kontrole javnih prihoda i sporednih poreskih davanja iz
stava 1. ovog člana, kao i kod podnošenja zahteva za pokretanje prekršajnog postupka
za poreske prekršaje, nadležni organ jedinice lokalne samouprave ima prava i obaveze
koje po ovom zakonu ima Poreska uprava, osim prava i obaveza koje se odnose na:
1) identifikaciju i registraciju poreskih obveznika;
2) procenu poreske osnovice metodom parifikacije i metodom unakrsne procene;
25
26
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
3) otkrivanje poreskih krivičnih dela;
4) odlučivanje o žalbama izjavljenim protiv rešenja donetih u poreskom postupku od strane organizacionih jedinica Poreske uprave;
5) (brisana);
6) ostala prava i obaveze Poreske uprave sadržane u odredbama člana 160. tač. 9),
11b) i 12), čl. 161, 164. i 167 - 171. ovog zakona.
•••
Obim primene ZPPPA od strane lokalne poreske
administracije (u daljem tekstu: LPA)
Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“, br.
80/2002, 84/2002 - ispr., 23/2003 - ispr., 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005 - dr. zakon, 62/2006 - dr. zakon, 63/2006 - ispr. dr. zakona, 61/2007, 20/2009, 72/2009 - dr.
zakon i 53/2010, 101/2011 i 2/2012 - ispr. – u daljem tekstu: ZPPPA) je procesni zakon
koji uređuje vođenje poreskog postupka.
Poreski postupak je specifičan upravni postupak koji obuhvata:
a) Postupak utvrđivanja;
b) Postupak obezbeđenja naplate poreza;
c) Postupak naplate i
d) Postupak kontrole javnih prihoda1 i sporednih poreskih davanja2 na koje se
primenjuje ZPPPA.
ZPPPA se primenjuje:
a) na sve javne prihode koje naplaćuje Poreska uprava pa i one koje u celosti
ustupa jedinicama lokalne samouprave (npr. porez na nasleđe i poklon, porez
na prenos apsolutnih prava, itd.);
Prema članu 14. Zakona o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS“, br. 54/2009, 73/2010, 101/2010
i 101/2011), javni prihodi u Srbiji su:
1) porezi;
2) doprinosi za obavezno socijalno osiguranje;
3) naknade za korišćenje dobara od opšteg interesa;
4) takse;
5) samodoprinos;
6) donacije i transferi;
7) ostali javni prihodi.
2
Prema članu 2. stav 2. ZPPPA, sporedna poreska davanju su:
a) kamata po osnovu dospelog, a neplaćenog poreza i
b) troškovi postupka prinudne naplate poreza
1
PRVI DEO • Komentar odredbi ZPPPA u vezi sa obezbeđenjem i naplatom poreza
27
b) na izvorne prihode jedinice lokalne samouprave3 koje LPA utvrđuje, naplaćuje i kontroliše u javnopravnom odnosu, kao i na sporedna poreska davanja po
tim osnovama;
c) na sve javne prihode za koje je opštim aktom4 kojim se oni uvode uređena njegova shodna primena (samo u delu u kome je ta shodna primena uređena).
Kod podnošenja zahteva za pokretanje prekršajnog postupka za poreske prekršaje
LPA ima prava i obaveze koje ima i Poreska uprava po tom osnovu.
Da zaključimo: ZPPPA se primenjuje u postupku utvrđivanja, naplate i kontrole
svih izvornih prihoda jedinice lokalne samouprave za čije administriranje je nadležna LPA. Jednostavnije rečeno, utvrđivanje, naplata i kontrola svih izvornih prihoda
jedinice lokalne samouprave vrši se jednoobrazno na način i po postupku propisanom ZPPPA.
Prema odredbi člana 6. Zakona o finansiranju lokalne samouprave (“Službeni glasnik RS“, br. 46/2006 i
47/2011), jedinici lokalne samouprave pripadaju izvorni prihodi ostvareni na njenoj teritoriji, i to:
1. Porezi:
1.1 porez na imovinu, osim poreza na prenos apsolutnih prava i poreza na nasleđe i poklon;
2. Takse:
2.1. lokalne administrativne takse;
2.2. lokalne komunalne takse;
2.3. boravišna taksa;
3. Naknade:
3.1. naknada za korišćenje građevinskog zemljišta;
3.2. naknada za uređivanje građevinskog zemljišta;
3.3. naknada za zaštitu i unapređivanje životne sredine...
Prema članu 7. Zakona o finansiranju lokalne samouprave, stope izvornih prihoda, kao i način i merila
za određivanje visine lokalnih taksi i naknada utvrđuje skupština jedinice lokalne samouprave svojom
odlukom, u skladu sa zakonom. Odluka se donosi posle održavanja javne rasprave, a može se menjati
najviše jedanput godišnje, i to u postupku utvrđivanja budžeta jedinice lokalne samouprave za narednu
godinu. Izuzetno, odluka se može izmeniti i u slučaju donošenja, odnosno izmene zakona ili drugog
propisa kojim se uređuju izvorni prihodi jedinice lokalne samouprave. Odluka se objavljuje na način
na koji se objavljuju akti jedinice lokalne samouprave.
4
Odredbom člana 220. Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“, br. 72/2009, 81/2009 ispr. i 64/2010 - odluka US), uređeno je da se naknada za korišćenje građevinskog zemljišta plaća u
skladu sa Zakonom o planiranju i izrgradnji („Službeni glasnik RS“, br. 47/2003 i 34/2006), dok se
navedena naknada ne integriše u porez na imovinu.
Članom 77. st. 5. i 6. Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“, br. 47/2003 i 34/2006), propisano je da bliže kriterijume, merila, visinu, način i rokove plaćanja naknade propisuje opština, odnosno grad, odnosno grad Beograd. Prinudna naplata naknade vrši se po propisima kojima se uređuje
poreski postupak i poreska administracija.
Prema članu 87. stav 1. Zakona o zaštiti životne sredine („Službeni glasnik RS“, br. 135/2004, 36/2009,
36/2009 - dr. zakon i 72/2009 - dr. zakon) jedinica lokalne samouprave može, iz okvira svojih prava i
dužnosti, propisati naknadu za zaštitu i unapređivanje životne sredine.
Članom 88. Zakona o zaštiti životne sredine propisano je da u pogledu plaćanja naknade iz čl. 84., 85.
i 87. ovog zakona za obračun kamate za docnju u plaćanju, prinudnu naplatu i ostalo što nije posebno
propisano tim zakonom, shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje poreski postupak.
3
28
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
Jedinice lokalne samouprave, preko LPA, u celosti utvrđuju, naplaćuju i kontrolišu
javne prihode iz člana 6. Zakona o finansiranju lokalne samouprave počev od 1. januara 2007. godine (član 60. Zakona).
ZPPPA se ne primenjuje na ugovorom zasnovane obligaciono-pravne odnose stranaka, što znači ni na naplatu izvornih javnih prihoda jedinica lokalne samouprave iz
obligacionog odnosa (na primer, po osnovu davanja u zakup nepokretnosti u javnoj
svojini, po osnovu naknade za uređivanje građevinskog zemljišta, itd.).
Pošto ZPPPA za javne prihode na koje se primenjuje koristi izraz: - „porez“, a za
kamatu i troškove prinudne naplate koristi izraz: - „sporedna poreska davanja“, isti
izrazi kada se upotrebe u ovom priručniku, imaju navedeno značenje.
Donošenjem ZPPPA izvršena je centralizacija poreske administracije tako što su
poslovi u vezi sa utvrđivanjem, naplatom i kontrolom javnih prihoda i sporednih poreskih davanja povereni jednom državnom organu – Poreskoj upravi u sastavu Ministarstva finansija i privrede.
Donošenjem Zakona o finansiranju lokalne samouprave („Službeni glasnik RS“,
br. 62/2006 i 47/2011 – u daljem tekstu: Zakon o finansiranju lokalne samouprave),
čija je primena otpočela 1. januara 2007. godine, otpočeo je proces fiskalne decentralizacije i decentrtalizacije poreske administracije Srbije. To je uslovilo više izmena i
dopuna ZPPPA sa ciljem da se urede ovlašćenja LPA, prava i obaveze obveznika LPA,
kao i ovlašćenja poreskih inspektora LPA u postupku utvrđivanja, naplate i kontrole
izvornih prihoda jedinica lokalne samouprave.
Kako je ovaj priručnik posvećen naplati poreza, a naplata poreza je „jedinica mere“
kojom se meri uspešnost rada LPA, na samom početku ukazujemo da naplata poreza
počiva na četiri postupka kojima treba u potpunosti ovladati, i to:
1) Postupak urednog dostavljanja svih poreskih akata (rešenja, zaključaka, zapisnika, opomena, poziva, oglasa, itd.);
2) Postupak obezbeđenja naplate poreskog potraživanja u skladu sa čl. 66. 72 i
86. ZPPPA;
3) Postupak prinudne naplate i
4) Postupak odlaganja plaćanja poreskog duga, u okviru redovne naplate poreza.
Ovi postupci su, figurativno rečeno, „slagalica“ koja se zove – obezbeđenje i naplata poreza. Kada se ovlada sklapanjem pomenute „slagalice“, rezultat u naplati poreza
neće izostati.
Ovi postupci, ako se njima ovlada, ako se planiraju i vode kontinuirano, pravilno
i zakonito, u velikom procentu otklanjaju nastupanje nenadoknadive štete po sredstva
budžeta jedinice lokalne samouprave, jer eliminišu:
a) plaćanje kamate poreskom obvezniku obračunate od dana uplate do dana povraćaja pravosnažno poništene, ukinute ili izmenjene poreske obaveze, kao i
plaćanje naknade štete poreskom obvezniku po svim osnovima;
PRVI DEO • Komentar odredbi ZPPPA u vezi sa obezbeđenjem i naplatom poreza
29
b) otpis poreza iz člana 23. st. 2 i 3. ZPPPA5 (otpis neplaćene poreske obaveze po
osnovu izvornih prihoda jedinica lokalne samouprave, poreskom obvezniku pravnom licu nad kojim je pravosnažnim rešenjem zaključen stečajni postupak
bankrotstvom, kao i otpis neplaćene poreske obaveze, poreskom obvezniku pravnom licu nad kojim je pravosnažnim rešenjem otvoren i zaključen stečajni
postupak zbog trajnije nesposobnosti plaćanja a ne postoji interes poverilaca i
poreskog obveznika - stečajnog dužnika za sprovođenje stečajnog postupka) i
c) prestanak poreske obaveze zbog zastarelosti prava LPA na naplatu poreza, o
čemu se u smislu člana 114ž stav 2. ZPPPA, donosi posebno rešenje po službenoj dužnosti.
Činjenica da prema odredbi člana 154. Zakona o stečaju („Službeni glasnik RS“, br.
104/2009 i 99/2011), imovina stečajnog dužnika nad kojim je pravosnažnim rešenjem
otvoren i zaključen stečajni postupak zbog trajnije nesposobnosti plaćanja a ne postoji
interes poverilaca i poreskog obveznika - stečajnog dužnika za sprovođenje stečajnog
postupka, ukoliko je uopšte ima, prelazi u svojinu Srbije, ne znači da je Srbija pravni
sledbenik u obavezama stečajnog dužnika. Navedenim zakonom je propisano da Srbija ne odgovara za obaveze stečajnog dužnika. Prelazak imovine nema uticaja samo na
ranije stečena prava obezbeđenja i prioritetnog namirenja poverilaca, pa i poreskog,
na predmetnoj imovini.
To znači da LPA koja je imala potraživanje prema dužniku, nad kojim je otvoren i
zaključen postupak stečaja, posle toga ne može svoje potraživanje ostvariti prema licu
koje je prestalo da postoji, jer se posle pravosnažnosti rešenja o zaključenju postupka stečaja, stečajni dužnik – poreski obveznik briše iz registra Agencije za privredne
registre, a ni prema državi Srbiji, jer ona ne odgovara za obaveze stečajnog dužnika.
Ova činjenica, jasno ukazuje na značaj blagovremenog obezbeđenja naplate poreskog
potraživanja za njegovu konačnu naplatu.
U vezi sa odgovornošću službenonog lica za štetu zbog nezakonitog ili nepravilnog
rada u vršenju ili u vezi sa vršenjem službene dužnosti, ukazujemo na stav Vrhovnog kasacionog suda, zauzet u presudi Rev. 403/2010 od 8.4.2010. godine, koji glasi:
„nezakonitim radom službenog lica ili organa smatra se postupanje suprotno zakonu,
drugom propisu ili opštem aktu, kao i propuštanje da se zakon, drugi propis ili opšti akt
primeni, dok je nepravilan rad činjenje ili nečinjenje protivno uobičajenom ili propisanom načinu obavljanja delatnosti koje šteti pravu ili interesima nekog lica“.
Ustavni sud je prihvatio inicijativu za ocenu ustavnosti čl. 150 – 154. Zakona o stečaju („Službeni glasnik RS“, br. 104/2009) i doneo Odluku broj: IUZ 850/2012 kojom je utvrdio da odredbe čl. 150 - 154.
Zakona o stečaju nisu u saglasnosti sa Ustavom. Odluka je objavljena u „Službenom glasniku Republike
Srbije broj: 71/2012. Dakle, odredbe Zakona o stečaju kojima je bio uređen tzv. „automatski stečaj“
prestale su da važe kao nesaglasne s Ustavom.
5
30
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
Unutrašnja organizacija i sistematizacija radnih mesta u LPA
Da bi LPA poslove iz svoje nadležnosti izvršavala efikasno, pravilno i zakonito
potrebno je da ima dovoljan broj zaposlenih sa odgovarajućom stručnom spremom i
radnim iskustvom.
LPA mora biti organizovana po osnovnim funkcijama i poslovima poreskog računovodstva. To znači da za sve osnovne funkcije LPA (utvrđivanje, kontrola i naplata) i
poslove poreskog računovodstva mora da postoji zaposleni – nosilac konkretne funkcije/procesa, koji za stanje u konkretnoj funkciji odgovara rukovodiocu LPA. Dakle, u
svakoj LPA mora da postoje sledeća izvršilačka radna mesta:
a) poreski inspektor kancelarijske kontrole, za obavljanje poslova utvrđivanja poreza poreskim rešenjem i poslova kancelarijske kontrole;
b) poreski inspektor terenske kontrole, za obavljanje poslova terenske kontrole;
c) poreski izvršitelj, za obavljanje poslova obezbeđenja naplate poreskog potraživanja, redovnu i prinudnu naplatu i odlaganja plaćanja poreskog duga;
d) poreski evidentičar, za obavljanje poslova u vezi sa poreskim računovodstvom.
Broj radnih mesta u svakoj LPA određuje se u zavisnosti od broja poreskih obveznika, pa tako u LPA sa velikim brojem poreskih obveznika, LPA treba organizovati
kao odeljenje gradske/opštinske uprave sa odsecima za kancelarijsku kontrolu, terensku kontrolu, naplatu poreza i poresko računovodstvo.
Praksa pokazuje da je u gradovima/opštinama formirana pogrešna percepcija o
značaju radnog mesta – poreskog izvršitelja, pa tu ima najmanje zaposlenih, a zaposleni su, po pravilu, sa neodgovarajućom školskom spremom i nedovoljnim radnim
iskustvom. Ako se zna da poslovi poreskog izvršitelja predstavljaju poreski izvršni postupak, koji predstavlja čistu primenu prava u kome se poreski obveznik lišava prava
svojine na delu svoje imovine, pa i na pokretnim stvarima i nepokretnosti, jasno je da
ti poslovi nisu manje složeni od poslova poreskih inspektora kancelarijske i terenske
kontrole za koje se, po pravilu, propisuje visoka stručna sprema. Zato za radna mesta
poreskog izvršitelja kao uslov u pogledu školske spreme treba propisati VII stepen
stručne spreme – pravni fakultet.
Dokaz značaja poslova izvršenja je novi Zakon o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 31/2011 i 99/2011) u kome je odredbom člana 313, pored ostalog,
propisano da za izvršitelja može biti imenovano lice sa završenim pravnim fakultetom,
sa najmanje dve godine radnog iskustva na poslovima izvršenja, odnosno tri godine
radnog iskustva na pravnim poslovima i sa položenim ispitom za izvršitelja po posebnom programu. Dakle u sudskom izvršnom postupku, uslovi za izvršavanje poslova
izvršitelja su propisani zakonom, tako da izvršitelj, bez obzira da li radi na području
osnovnog ili privrednog suda koje pokriva teritoriju najnerazvijenije ili najrazvijenije
PRVI DEO • Komentar odredbi ZPPPA u vezi sa obezbeđenjem i naplatom poreza
31
opštine, mora da ispunjava zakonom propisane uslove. Inače, novi Zakon o izvršenju i
obezbeđenju je donet u cilju znatnog ubrzanja izvršenja sudskih odluka.
Prenebregavanje rečenog će, u vrlo kratkom roku, manifestovati štetne posledice
po poreske prihode budžeta jedinica lokalne samouprave, uz napomenu da već sada
u pojedinim LPA postoje vrlo ozbiljni problemi u vezi sa naplatom poreskih dugova
zbog nedovoljnog broja poreskih izvršitelja, neodgovarajuće školske spreme koju većina poreskih izvršitelja ima, kao i nivoa njihovog stručnog znanja i iskustva za izvršavanje poslova na koje su raspoređenji.
U prilog zalaganju da na radnim mestima poreskog izvršitelja treba da rade zaposleni sa završenim pravnim fakultetom, navodimo i sledeće:
Odredbom člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, propisano je: „Jamči se mirno
uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona“. Jemstva neotuđivih ljudskih prava, shodno odredbi člana 19. Ustava, služe očuvanju ljudskog
dostojanstva i ostvarenju pune slobode i jednakosti svakog pojedinca u pravednom,
otvorenom i demokratskom društvu, zasnovanom na načelu vladavine prava. Ustav
jamči samo mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava (u daljem tekstu: imovina) koja su stečena u skladu sa zakonom. Mirno uživanje imovine, znači da se vlasnik
ne može lišiti imovine, osim u Ustavom propisanim slučajevima i to na način uređen
zakonom. Imovina je stečena u skladu sa zakonom kada lice koje tvrdi da je imovina
njegova svojina poseduje validan pravni osnov o zakonitom načinu sticanja imovine
i dokaz o tome da je to lice upisano kao vlasnik imovine u odgovarajući registar, ako
za konkretnu stvar postoji obaveza upisa u registar. Nezakonito stečena imovina ne
uživa pravnu zaštitu. Na globalnom nivou pravo na imovinu je najzaštićenije pravo u
granicama pravnog sistema (poretka).
Ustavom zajemčeno i najzaštićenije pravo - pravo na imovinu može biti oduzeto ili
ograničeno u (1) javnom interesu i (2) radi naplate javnih prihoda.
Odredbom člana 58. stav 2. Ustava propisano je da pravo svojine može biti oduzeto
ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona uz naknadu koja ne
može biti niža od tržišne (primer: eksproprijacija). Dakle, u javnom interesu može biti oduzeto ili ograničeno samo pravo svojine, a ne i ostala stvarna prava i druga imovinska prava
koja čine imovinu konkretnog lica.
Odredbom člana 58. stav 4. Ustava propisano je da je oduzimanje ili ograničenje
imovine radi naplate poreza i drugih dažbina ili kazni, dozvoljeno samo u skladu sa
zakonom. Kada je reč o oduzimanju i ograničenjima prava na imovini radi naplate
poreza, za razliku od ograničenja i oduzimanja u javnom interesu, predmet oduzimanja i ograničenja mogu biti sva stvarna prava, kao i sva imovinska prava i potraživanja
poreskog obveznika. Naime, odredba člana 58. stav 4. Ustava glasi: „Oduzimanje ili
ograničenje imovine radi naplate poreza...“. U postupcima oduzimanja i ograničenja
imovine radi naplate poreza na strani poreskog obveznika nalaze se stručnjaci različitih profila, pa i advokati, čime je položaj zaposlenih u poreskom organu otežan ukoliko
32
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
ne poseduju osnovno (dovoljno) pravničko znanje i iz pravnih grana, pa i građanskog i
stvarnog prava, čiju pojmovnu aparaturu i institute koriste i poreski propisi.
Poreski propisi, koji uređuju ustavnu obavezu plaćanja poreza i drugih dažbina,
koriste („pozajmljuju“) pojmovnu aparaturu i institute građanskog, odnosno privatnog prava (građanskog, stvarnog, obligacionog, trgovinskog, stečajnog, naslednog,
porodičnog, itd.), pošto je poreskopravni odnos kao javnopravni odnos isprepletan sa
privatnopravnim odnosima. Doduše, pojmovi i instituti građanskog prava koje koristi
poresko pravo nisu uvek u „konekciji“ sa pojmovima i institutima građanskog prava,
što iz poreskih razloga, ali i zbog, ponekad, pravne nepreciznosti prilikom korišćenja
pojmova i instituta građanskog prava u poreskim propisima. U slučaju upućujućih
normi u poreskim propisima i popunjavanja pravnih praznina, primenjuju se opšta
pravila građanskog prava. Principi na kojima počiva građansko pravo, odnosno opšta
pravila građanskog prava koriste se u postupku tumačenja nejasnih ili nepreciznih
normi poreskih propisa koje sadrže pojmove i institute građanskog prava.
Poreski propisi ne utiču na ništavost neke odluke ili radnje privrednog subjekta iz
domena građanskog prava, ali primenom načela fakticiteta iz člana 9. ZPPPA, mogu
da utiču na fiskalni efekat takve radnje ili odluke poreskog obveznika.
Primena poreskih propisa kao dela javnog prava koje karakteriše nadređenost države, pošto država svojim pojedinačnim aktima određuje ponašanje poreskog obveznika u poreskopravnom odnosu, se u suštini svodi na zakonsku obligaciju (obavezu).
Imovina je širi pojam od pojma svojine. U imovinu jednog lica pored prava svojine ulaze i udeli, prava industrijske svojine, autorsko pravo, novčani depoziti (ulozi),
potraživanja uključujući i potraživanja iz hartija od vrednosti i sva druga prava imovinskog karaktera. Širi pojam imovine od pojma svojine potvrđuje i ustavni pojam
prava na imovinu – „Jamči se mirno uživanje svojine i drugih imoviskih prava stečenih
na osnovu zakona“.
Ograničenje prava na imovinu upisom založnog prava u korist poreskog poverioca
i oduzimanje imovine poreskog obveznika sa krajnjim ciljem da se poreski obveznik
liši prava svojine i isto prenese na kupca stvari, vrši se donošenjem konkretnih pojedinačnih poreskih akata i preduzimanjem konkretnih upravnih radnji od strane zaposlenih LPA, na čiji značaj ukazujemo u osnovnim crtama.
Pojedinačni poreski akti i upravne radnje poreskog organa u postupku poreske
kontrole, utvrđivanja poreza, ograničenja prava na imovinu i oduzimanja imovine,
shodno odredbi člana 198. stav 1. Ustava, moraju biti zasnovani na zakonu, pošto je
Srbija, shodno odredbi člana 3. stav 1. Ustava, zasnovana na vladavini prava, načelima
građanske demokracije, ljudskim pravima i slobodama i pripadnosti evropskim principima i vrednostima.
Postupak ustanovljavanja (upisa) založnog prava bilo u vidu privremene mere
obezbeđenja naplate poreza iz člana 66. ZPPPA ili zakonskog založnog prava iz člana
PRVI DEO • Komentar odredbi ZPPPA u vezi sa obezbeđenjem i naplatom poreza
33
72. i 86. ZPPPA, kao i u postupku same prinudne naplate poreza čini niz („lanac“)
pojedinačnih poreskih akata i upravnih radnji.
Da bi se ostvarila vladavina prava svaki pojedinačni poreski akt i svaka pojedinačna upravna radnja u tom „lancu“ moraju biti pravilni i zakoniti. Taj „lanac“ je jak
onoliko koliko je jaka njegova naslabija karika. To znači, da se poništavanjem jednog
pojedinačnog poreskog akta ili upravne radnje u tom „lancu“ zbog toga što nisu zakoniti, „lanac“ kida i postupak vraća u stanje u kome se nalazio pre nego što je konkretan
poreski akt ili radnja poništena. To dalje znači, da je poništavanje nezakonitih pojedinačnih poreskih akata i/ili upravnih radnji posledica nepoštovanja načela zakonitosti
u radu poreskog organa, što u krajnjem za posledicu može imati nemogućnost naplate
poreskog duga i prinudnim putem ili plaćanje štete poreskom obvezniku proistekle
donošenjem i izvršenjem nezakonitih pojedinačnih poreskih akata ili preduzimanjem
upravnih radnji koje nisu u skladu sa zakonom. Zato, samo donošenjem zakonitih
poreskih akata i preduzimanjem upravnih radnji u skladu sa zakonom u navedenim
postupcima, štiti se najzaštićenije pravo u granicama pravnog sistema – pravo svojine,
s jedne strane, i ostvaruje opšte načelo koje važi za ceo pravni sistem jedne zemlje –
načelo zakonitosti, s druge strane.
Ostvarivanje načela zakonitosti u radu LPA u narednom periodu izbija u prvi rang
prioriteta, pošto su sve građanske demokracije zasnovane na vladavini prava kao vrhovnom principu demokracije, a Srbija se nalazi na tom putu.
Napred rečeno jasno ukazuje pred kakvim izazovima se nalazi LPA kao mlada institucija u strukturi lokalne vlasti. Predstojećem izazovu se može odgovoriti samo promenom svesti o značaju vladavine prava, promenom načina razmišljanja i odlučivanja,
stučnim znanjem iz oblasti poreskih i sa njima povezanih propisa koje obezbeđuje
zakonitost u radu, pa time i jačanje LPA. Ostvariivanje vladavine prava, pravne sigurnosti i jednakosti u sferi izvornih lokalnih javnih prihoda do nivoa „standarda EU“,
može postići samo snažna LPA. Vladavina prava je ostvarena kada se ostvari na prvoj
stepenici hijerarhijske lestvice upravnog rešavanja – u radu prvostepenog organa.
U informatičkoj eri, zaposlenima LPA, a njenom rukovodiocu svakako, treba
obezbediti pristup internetu.
Na kraju, dobro planiranje, praćenje i ocena planiranog, timski rad i kontinuirana
edukacija zaposlenih su ključ uspeha u radu LPA.
Član 2b
Odredbe ovog zakona kojima su uređena ovlašćenja Poreske uprave, prava i obaveze poreskih obveznika, ovlašćenja poreskih inspektora i poreskih izvršitelja Poreske
uprave, shodno se primenjuju i na ovlašćenja jedinice lokalne samouprave, odnosno
na prava i obaveze obveznika izvornih javnih prihoda iz člana 2a stav 1. ovog zakona,
na ovlašćenja poreskih inspektora jedinice lokalne samouprave i poreskih izvršitelja
jedinice lokalne samouprave, u postupku utvrđivanja, naplate i kontrole izvornih prihoda jedinice lokalne samouprave na koje se primenjuje ovaj zakon.
34
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
Odredbe ovog zakona kojima se uređuje prenos prava svojine na pokretnim i nepokretnim stvarima na Republiku Srbiju u postupku prinudne naplate javnih prihoda
koji pripadaju budžetu Republike Srbije, shodno se primenjuju i na prenos prava svojine na pokretnim i nepokretnim stvarima na jedinicu lokalne samouprave u postupku
prinudne naplate izvornih javnih prihoda jedinice lokalne samouprave.
•••
Ovlašćenja LPA, prava i obaveze obveznika LPA
i ovlašćenja poreskih inspektora
LPA ima ovlašćenja u postupku administriranja izvornih prihoda jedinica lokalne
samouprave koja ima i Poreska uprava, osim prava i obaveza koje su ekskluzivna i
izvorna prava i obeveze Poreske uprave kao centralne poreske administracije.
Poreski obveznici po osnovu izvornih javnih prihoda jedinica lokalne samouprave
imaju ona prava i obaveze koja imaju poreski obveznici Poreske uprave.
Poreski inspektori i poreski izvršitelji LPA u poreskom postupku imaju ovlašćenja
koja imaju poreski inspektori i poreski izvršitelji Poreske uprave.
Jednom rečju, odredbe ZPPPA kojima su uređena ovlašćenja Poreske uprave, osim
prava i obaveza koje su ekskluzivna i izvorna prava i obaveze Poreske uprave kao centralne poreske administracije, odredbe kojima se uređuju prava i obaveze poreskih
obveznika i ovlašćenja poreskih inspektora i poreskih izvršitelja, shodno se primenjuju
i na ovlašćenja LPA, prava i obaveze poreskih obveznika LPA i ovlašćenja poreskih
inspektora i poreskih izvršitelja LPA.
Kada govorimo o ovlašćenjima LPA u poreskom postupku, na samom početku
osvrćemo se na pitanje - Da li jedinica lokalne samouprave svojom odlukom može urediti otpis duga u celosti ili delimično kao i otpis kamate za takse i naknade, kao izvorne
prihode jedinica lokalne samouprave (lokalne komunalne takse, opštinske administrativne takse, naknada za korišćenje i uređenje građevinskog zemljišta itd.)? Odgovor je da
skupština jedinice lokalne samouprave nema pravnog osnova da primenom ZPPPA
donese odluku, kao opšti akt, o otpisu poreskog duga (pa ni kamate na dospela potraživanja).
LPA, kao i Poreske uprave, u skladu sa ZPPPA, može samo pojedinačnim pravnim
aktom - rešenjem da otpiše dug po osnovu izvornih javnih prihoda koje naplaćuje i na
koje se primenjuje ZPPPA, i to samo kada se za donošenje tog rešenja steknu uslovi
iz člana 22. st. 2 i 4. i člana 23. st. 2. i 3. ZPPPA, ali i u slučaju nastupanja apsolutne
zastarelosti prava LPA na naplatu poreza.
PRVI DEO • Komentar odredbi ZPPPA u vezi sa obezbeđenjem i naplatom poreza
35
Odnos prema drugim zakonima
Član 3.
Ako je drugim zakonom pitanje iz oblasti koju uređuje ovaj zakon uređeno na
drukčiji način, primenjuju se odredbe ovog zakona.
Ako ovim zakonom nije drukčije propisano, poreski postupak se sprovodi po načelima i u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak.
•••
Stavom 1. ovog člana, zakonodavac je afirmisao opšte pravilo da se u poreskom
postupku primenjuju odredbe ZPPPA, ako je drugim (bilo kojim) zakonom pitanje
iz oblasti koju uređuje ZPPPA uređeno na drukčiji način. Tipičan primer za razumevanje ove odredbe je odnos ZPPPA prema Zakonu o opštem upravnom postupku
(„Službeni list SRJ“, br. 33/97 i 31/2001. i „Službeni glasnik RS“, br. 30/2010 – u daljem
tekstu: ZUP). Naime, kada je isto pitanje (na primer dostavljanje) različito uređeno
odredbama ZPPPA i ZUP, primenjuju se odredbe ZPPPA. Pitanje dostavljanja uređuju
i ZPPPA i ZUP, ali se shodno odredbi člana 3. stav 1. ZPPPA, dostavljanje u poreskom
postupku vrši prema odrebama člana 36. ZPPPA.
ZPPPA je koncipiran kao obuhvatan a ne kao sveobuhvatan zakon koji uređuje
vođenje poreskog postupka. Ovakav pristup je opravdan jer da je ZPPPA koncipiran
kao sveobuhvatan zakon, u velikoj meri bi bile preuzete odredbe ZUP, što bi dovelo
do toga da u praksi u dva procesna zakona imamo iste odredbe, što je necelishodno.
Zato ZPPPA sadrži odredbe koje su karakteristične za poreski postupak s obzirom na
njegovu svrhu – da se državi i nižim nivoima vlasti obezbede dovoljni poreski prihodi
za alimentiranje njihovih brojnih i odgovornih funkcija.
Prema tome, ako odredbama ZPPPA nije drukčije propisano ili pojedino pitanje
nije ili nije do kraja uređeno, poreski postupak se sprovodi po načelima i u skladu sa
odredbama ZUP. Primena ZUP je supsidijarna, a pitanja na koja se primenjuje ZUP su
brojna. Navodimo samo neka pitanja na koja odgovor nalazimo u ZUP. To su: načelo
saslušanja stranke, načelo slobodne ocene dokaza, oblik i sastavni delovi rešenja, oblik
i sadržina zapisnika, vanredna pravna sredstva…
Osim toga, ZPPPA sadrži i upućujuće odredbe koje upućuju na shodnu primenu
i drugih propisa (ne samo ZUP) u pojedinim fazama poreskog postupka, o čemu govorimo u nastavku.
1) Prema odredbi člana 2. stav 1. ZPPPA - ZPPPA se primenjuje na sve javne
prihode koje naplaćuje Poreska uprava, ako drugim poreskim zakonom nije
drukčije uređeno.
Ovom odredbom je uređen odnos između ZPPPA i poreskih zakona.
36
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
Prednost se daje poreskom zakonu, ako je tim zakonom pitanje koje uređuje
ZPPPA drukčije uređeno poreskim zakonom. Tipičan primer je Zakon o porezu
na dodatu vrednost („Službeni glasnik RS“, br. 84/2004… i 61/2007), kojim je
pitanje povraćaja PDV uređeno na drukčiji način u odnosu na odredbu člana
10. ZPPPA, kojom je generalno uređeno pitanje povraćaja poreza. Zato se u primeni odredbi o povraćaju PDV prednost daje odredbama Zakona o PDV, dok se
odredba člana 10. ZPPPA primenjuje supsidijarno.
U prilog rečenom, citiramo delove iz mišljenja Ministarstva finasija broj: 41300-1099/2008-04 od 02. 05. 2008. godine, koje se odnosi na povraćaj PDV, a
koji glase:
„...Prema odredbi člana 52. stav 1. Zakona o porezu na dodatu vrednost, ako je
iznos prethodnog poreza veći od iznosa poreske obaveze, obveznik ima pravo na
povraćaj razlike.
Ako se obveznik ne opredeli za povraćaj iz stava 1. ovog člana, razlika se priznaje
kao poreski kredit (stav 2. istog člana Zakona).
Poreski obveznik može da traži povraćaj neiskorišćenog iznosa poreskog kredita
iz stava 2. ovog člana podnošenjem zahteva, najranije istekom roka za podnošenje poreske prijave za tekući poreski period (stav 3. istog člana Zakona).
Povraćaj iz st. 1. i 3. ovog člana, a u skladu sa odredbom člana 52. stav 4. Zakona,
vrši se najkasnije u roku od 45 dana, odnosno u roku od 15 dana za obveznike
koji pretežno vrše promet dobara u inostranstvo, po isteku roka za predaju poreske
prijave, odnosno od dana podnošenja zahteva iz stava 3. ovog člana.
Postupak ostvarivanja prava na povraćaj PDV propisan je odredbama čl. 2-3a
Pravilnika o postupku ostvarivanja prava na povraćaj PDV i o načinu i postupku
refakcije i refundacije PDV („Službeni glasnik RS“, br. 107/04, 65/05 i 63/07 - u
daljem tekstu: Pravilnik o povraćaju PDV).
Odredbom člana 2. stav 1. Pravilnika o povraćaju PDV-a propisano je da se
obveznik PDV koji u poreskoj prijavi PDV... iskaže iznos za povraćaj PDV, opredeljuje u vezi sa povraćajem tog iznosa zaokruživanjem opcije „NE“ ili „DA“ na
rednom broju 11. poreske prijave PDV.
Prema stavu 2. istog člana Pravilnika o povraćaju PDV, opredeljenje iz stava 1. ovog
člana ne smatra se zahtevom za povraćaj poreza u smislu člana 10. stav 2. ZPPPA...
...Saglasno odredbi člana 3a stav 1. Pravilnika o povraćaju PDV, ako nadležni
poreski organ ne izvrši povraćaj PDV u roku propisanom odredbom člana 52.
stav 4. Zakona, obveznik ima pravo da podnese zahtev za povraćaj PDV nadležnom poreskom organu u skladu sa ZPPPA.
Po zahtevu iz stava 1. ovog člana nadležni poreski organ postupa na način propisan ZPPPA (odredba člana 3a stav 2. Pravilnika o povraćaju PDV)...
Ako se lice iz stava 2. ovog člana opredeli za povraćaj više ili pogrešno naplaćenog
poreza, odnosno sporednih poreskih davanja, kao i za refakciju poreza, Poreska
uprava ima obavezu da po zahtevu donese rešenje bez odlaganja, a najkasnije u
roku od 15 dana od dana prijema zahteva (odredba stava 3. člana 10. ZPPPA).
PRVI DEO • Komentar odredbi ZPPPA u vezi sa obezbeđenjem i naplatom poreza
2)
3)
4)
5)
37
U skladu sa navedenim zakonskim i podzakonskim odredbama, obveznik PDV
koji ima neiskorišćeni iznos poreskog kredita može da podnese zahtev za povraćaj tog iznosa nadležnom poreskom organu najranije istekom roka za podnošenje
poreske prijave za tekući poreski period u kojem ima neiskorišćeni iznos poreskog
kredita. Povraćaj neiskorišćenog iznosa poreskog kredita vrši se najkasnije u roku
od 45 dana, odnosno u roku od 15 dana za obveznike koji pretežno vrše promet
dobara u inostranstvu, od dana podnošenja zahteva za povraćaj neiskorišćenog
iznosa poreskog kredita.
Međutim, ako nadležni poreski organ ne izvrši povraćaj u roku iz člana 52. stav 4.
Zakona (45, odnosno 15 dana, od dana podnošenja zahteva), obveznik PDV može
da podnese nadležnom poreskom organu zahtev za povraćaj neiskorišćenog iznosa
poreskog kredita shodno odredbama člana 10. st. 2. i 3. ZPPPA. U tom slučaju,
nadležni poreski organ ima obavezu da po zahtevu donese rešenje bez odlaganja,
a najkasnije u roku od 15 dana od dana prijema zahteva, pri čemu napominjemo,
da ako nadležni poreski organ ne izvrši povraćaj neiskorišćenog iznosa poreskog
kredita u roku od 30 dana od dana prijema zahteva, obveznik PDV, prema odredbi
člana 75. stav 4. ZPPPA, ima pravo na kamatu koja se obračunava na iznos neiskorišćenog iznosa poreskog kredita po isteku roka od 30 dana od dana prijema
zahteva za povraćaj tog iznosa“.
Prema članu 20. stav 4. ZPPPA - Ispunjenje poreske obaveze u slučaju stečaja poreskog obveznika uređeno je zakonom kojim se uređuje stečaj. Naime,
nema opravdanog razloga da se naplata poreskog potraživanja od obveznika
u stečaju vrši na jedan, a naplata potraživanja ostalih poverilaca na drugi
način. Osim toga, postupak stečaja je specifičan postupak koji se zasniva
na principu opšteg izvršenja u kom slučaju se obustavljaju sva pojedinačna
izvršenja.
Prema članu 95. stav 3. ZPPPA - Prinudna naplata poreza i sporednih poreskih davanja iz novčanih sredstava poreskog obveznika na osnovu rešenja o
prinudnoj naplati vrši se na način uređen zakonom kojim se uređuje platni
promet. Prema članu 48. stav 1. Zakona o platnom prometu („Službeni list
SRJ“, br. 3/2002 i 5/2003. i „Službeni glasnik RS“, br. 43/2004… i 31/2011),
prinudnu naplatu s računa klijenta, pa i na osnovu izvršnih rešenja poreskih,
carinskih i drugih nadležnih organa, vrši Narodna banka Srbije prema vremenu prijema rešenja.
Prema članu 96a stav 6. ZPPPA - Ako odredbama ZPPPA nije drukčije propisano, na prinudnu naplatu poreza i sporednih poreskih davanja iz zarade,
naknade zarade, odnosno penzije poreskog obveznika, shodno se primenjuju
odredbe zakona kojim se uređuje izvršenje i obezbeđenje.
Prema članu 111. stav 10. ZPPPA - Na zaštitu kupca i njegovih prava, kao i
na sve ostalo što nije posebno uređeno ovim zakonom u vezi sa prodajom
nepokretnosti, shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuju izvršenje i obezbeđenje.
38
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
6) Prema članu 114b stav 2. ZPPPA - Na pitanja zastarelosti poreskih prekršaja
koja nisu uređena ovim zakonom primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje prekršajni postupak, odnosno odredbe Zakona o prekršajima („Službeni
glasnik RS“, br. 101/2005, 116/2008. i 111/2009).
7) Prema članu 135. stav 3. ZPPPA - Radi otkrivanja poreskih krivičnih dela i njihovih izvršilaca Poreska policija u predkrivičnom postupku postupa kao organ
unutrašnjih poslova i ovlašćena je da, u skladu sa zakonom, preduzima sve
potražene radnje, izuzev ograničenja kretanja (lišavanja slobode).
NAČELA PORESKOG POSTUPKA
Načelo zakonitosti
Član 4.
Poreska uprava je dužna da ostvaruje sva prava i obaveze iz poreskopravnog odnosa u skladu sa zakonom.
U slučajevima kada je Poreska uprava ovlašćena da deluje na osnovu diskrecionih
ovlašćenja, dužna je da deluje u skladu sa svrhom tih ovlašćenja i u okviru zakona.
Poreska uprava je dužna da utvrđuje sve činjenice koje su bitne za donošenje zakonite i pravilne odluke, posvećujući jednaku pažnju činjenicama koje idu u prilog i na
štetu poreskom obvezniku.
•••
U komentaru ovog člana daje se osvrt i na načelo dvostepenosti u rešavanju (pravo
na žalbu) iz člana 12. ZUP.
Načelo zakonitosti je opšte načelo i važi za ceo pravni sistem jedne države.
Načelo zakonitosti predstavlja temelj vladavine prava, pravne sigurnosti i jednakosti u svakoj demokratskoj državi. Vladavina prava podrazumeva zakonitost, pravnu
sigurnost i jednakost za sve (pravna i fizička lica). Figurativno rečeno, „jedinica mere“
kojom se „meri“ vladavina prava u jednoj državi je – zakonitost u radu organa svih
nivoa vlasti.
Načelo zakonitosti, s jedne strane, znači obavezu LPA da u poreskopravnom
odnosu prema poreskim obveznicima tokom celog postupka postupa u svemu u
skladu sa zakonom i podzakonskim propisima, ali i obavezu poreskih obveznika da
PRVI DEO • Komentar odredbi ZPPPA u vezi sa obezbeđenjem i naplatom poreza
39
svoje obaveze izvršavaju u skladu sa poreskim propisima, s druge strane. Dakle, poreski propisi su pretpostavka za postupanje poreske administracije i granica koja
se ne može preći u postupku donošenja poreskih akata i preduzimanja procesnih
upravnih radnji. Osim toga, LPA je, polazeći od njenih zakonskih ovlašćenja, pozvana da obezbedi pravilnu primenu poreskih propisa od strane poreskih obveznika. To je njen osnovni cilj na putu ka ostvarenju vladavine prava čemu služi načelo
zakonitosti.
Kada govorimo o LPA, samo snažna (moderna, profesionalna i obučena) LPA
može da ostvari vladavinu prava i pravnu sigurnost u svom radu. Snažna LPA doprinosi razvoju njenog institucionalnog kapacita. Tom razvoju doprinosi sticanje i razmena stručnog znanja na obukama i radionicama, ali i svakodnevno samousavršavanje.
Obučenost i profesionalnost zaposlenih je alfa i omega svake LPA. Obučenost zaposlenih je element za rangiranje kvaliteta LPA. Obučenost zaposlenih LPA u celini mora da
bude na visokom nivou, tj. u svim njenim osnovnim funkcijama (utvrđivanje, kontrola
i naplata). Obučenost zaposlenih u LPA je onolika kolika je obučenost zaposlenih u
najslabije obučenoj osnovnoj funkciji. Jednostavno rečeno, LPA neće ostvariti svoju
funkciju ako u funkciji utvrđivanja i kontrole ima dobro obučene a u funkciji naplate
nedovoljno obučene zaposlene.
Načelo zakonitosti je dominantno i rukovodno načelo svakog, pa i poreskog postupka. Ostala načela su u funkciji načela zakonitosti, jer njihovo poštovanje vodi do
pravilnog i zakonitog pojedinačnog rešenja. Poštovanje načela zakonitosti se ne može
dovoditi u pitanje.
Odredbom člana 4. ZPPPA uređeno je:
• načelo zakonitosti (stav 1);
• načelo zakonitosti u slučajevima postojanja diskrecionog ovlašćenja Poreske
uprave za odlučivanje (stav 2);
• načelo istine (stav 3).
Načelo zakonitosti
Prema odredbi člana 4. stav 1. ZPPPA: „Poreska uprava je dužna da ostvaruje sva
prava i obaveze iz poreskopravnog odnosa u skladu sa zakonom“.
Kada se u tekstu zakona upotrebi reč „zakon“, kao što je to učinjeno u članu 4.
ZPPPA („...u skladu sa zakonom“), misli se na svaki zakon kao izvor prava a ne na
konkretan zakon. To dalje znači da je reč „zakon“ pojam koji obuhvata sve materijalne
zakone (npr. Zakon o porezima na imovinu, Zakon o PDV...) i sve procesne zakone
(npr. ZPPPA, ZUP) i da je nadležni poreski organ dužan da u poreskom postupku
jednako poštuje i materijalne i procesne zakone.
Načelo zakonitosti u upravnom postupku posebno dolazi do izražaja u radu organa uprave koji donose pojedinačne upravne akte (rešenja), a to znači i u radu LPA.
Ovo stoga, što se pojedinačnim rešenjem konkretizuje opšti materijalni pravni akt
40
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
(npr. Zakon o porezima na imovinu) na pojedinačne slučajeve. Konkretizacija opšteg
propisa na pojedinačan slučaj je osnovna svrha donošenja pojedinačnih akata - rešenja. Jednostavnije rečeno, pojedinačnim upravnim aktom dolazi se do odgovora kako
opšta zakonska norma glasi u odnosu na konkretno lice.
Načelo zakonitosti isključuje i sprečava svaku samovolju i proizvoljnost prilikom rešavanja pojedinačne upravne stvari i obezbeđuje da se pravilnim sprovođenjem upravnog postupka i pravilnom primenom materijalnog prava, konkretna upravna stvar reši
u skladu sa zakonom.
Poštovanje ovog načela je obaveza/dužnost organa koji donose pojedinačne pravne akte. Poštovanje ovog načela ne može se zasnivati na improvizaciji.
Radi zaštite načela zakonitosti, uvedena je pravna kontrola zakonitosti pojedinačnih akata organa uprave (upravna - unutrašnja i sudska - spoljna).
Jedini zadatak upravne i sudske kontrole je utvrđivanje da li je poresko rešenje
doneto u skladu sa zakonom ili ne.
Činjenica da poreski postupak, mogu da vode i zaposleni koji nisu završili pravni
fakultet, kao i diplomirani pravnici bez položenog pravosudnog ispita, ne znači da
je upravni postupak, postupak drugog reda u odnosu na ostale postupke koje vode
diplomirani pravnici sa položenim pravosudnim ispitom - sudije (parnični, krivični,
vanparnični, izvršni, itd.) i da je dozvoljeno da se njegova pravila ne poštuju. Naprotiv,
upravni postupak je izuzetno značajan jer se vodi prema najširem krugu građana i
privrednih subjekata jedne države.
Osnovni smisao načela zakonitosti je da pojedinačni upravni akti moraju biti u
saglasnosti sa zakonom na osnovu koga se donose uz poštovanje pravila postupka prilikom njihovog donošenja.
Stoga je zakonit samo onaj pojedinačni upravni akt koji je u skladu sa višim aktom
od sebe – zakonom ili podzakonskim aktom donetim na osnovu ovlašćenja iz zakona,
pa se podrazumeva da svi pojedinični upravni akti moraju biti zakoniti. Ovo stoga, što
se samo zakonitim pojedinačnim aktima ostvaruje vladavina prava i svrha njihovog
donošenja – pravilna primena, a ne kršenje zakona i drugih propisa.
Načelo zakonitosti u sebi sadrži:
1) materijalno - pravnu zakonitost i
2) formalno - pravnu zakonitost.
1) Materijalno-pravna zakonitost, znači pravilnu primenu materijalnog propisa
(zakona ili drugog propisa donetog na osnovu ovlašćenja iz zakona) na konkretan slučaj. Ako službeno lice koje vodi prvostepeni postupak pogrešno protumači sadržinu (smisao) materijalnog propisa merodavnog za primenu, pa
tako pogrešno protumačen materijalni propis (na primer, Zakona o porezima
na imovinu) primeni na konkretni slučaj, imamo materijalno-pravnu nezakonitost. Isti je slučaj i kada se materijalni propis uopšte ne primeni, a morao je
biti primenjen.
PRVI DEO • Komentar odredbi ZPPPA u vezi sa obezbeđenjem i naplatom poreza
41
2) Formalno-pravna zakonitost, znači poštovanje pravila postupka propisana
procesnim zakonom u pogledu:
• nadležnosti za vođenje postupka;
• samih pravila postupka;
• pravilnog i potpunog utvrđivanja činjeničnog stanja (odlučnih činjenica);
• forme i sadržine pojedinačnih akata...
Zaposleni LPA u svojstvu službenog lica ne može po svom nahođenju da deli pravila postupka na manje i više značajna i da ih u zavisnosti od tog svog nahođenja primenjuje ili ne primenjuje. Sva propisana pravila postupka, bez obzira na subjektivni
doživljaj njihove važnosti od strane službenog lica, moraju se poštovati u postupku.
Suprotno postupanje predstavlja povredu pravila postupka na štetu stranke/poreskog
obveznika, što predstavlja razlog za poništavanje poreskog rešenja.
Okosnica („srž“) poreskog postupka je utvrđivanje odlučnih (pravno-relevantnih)
činjenica. Utvrđivanje činjeničnog stanja svodi se na utvrđivanje odlučnih činjenica
potpuno i tačno. Donošenju rešenja prethodi utvrđivanje odlučnih činjenica. Dokle
god se odlučne činjenice ne utvrde tačno i potpuno na osnovu validnih dokaza, konkretna upravna stvar nije „zrela“ za rešavanje.
Odlučne činjenice moraju da odražavaju pravo stanje stvari (istinu) u konkretnoj
upravnoj stvari. Odlučne činjenice se opredeljuju prema predmetu poreskog postupka.
Propusti u postupku utvrđivanja činjeničnog stanja (odlučne činjenice su nepotpuno ili pogrešno utvrđene), povrede pravila postupka koje su od uticaja na rešavanje
konkretne upravne stvari ili ako je dispozitiv rešenja nejasan ili je u protivrečnosti
sa obrazloženjem, onemogućavaju ocenu materijalno-pravne zakonitosti osporenog
upravnog akta, jer se pojedinični upravni akt sa napred navedenim formalnim propustima poništava zbog formalno-pravne nezakonitosti.
Dakle, u ovom slučaju zbog formalno-pravne nezakonitosti dolazi do poništavanja pojedinačnog upravnog akta. Znači, i kada je pojedinačni upravni akt materijalnopravno zakonit (pravilno je primenjen materijalni propis, porez je na primer, pravilno
utvrđen), isti se poništava zbog formalno-pravne nezakonitosti. A pravne posledice
poništavanja su iste bez obzira koja vrsta nezakonitosti je u pitanju.
U poreskom postupku se još uvek nedovoljno vodi računa o formalno-pravnoj
zakonitosti (postupak se ne vodi uz poštovanje svih pravila poreskog postupka, činjenično stanje se nepravilno i/ili nepotpuno utvrđuje, poreska rešenja nisu dovoljno
jasna i precizno obrazložena, itd.), pa je to i najčešći razlog njihovog poništavanja u
drugostepenom postupku i u upravnom sporu.
Dakle, svako pravilo postupka se mora ispoštovati onako kako zakonska norma
glasi. Pritom se ne može vršiti selekcija pravila postupka na manje i više bitna jer svako
pravilo ima svoju „ulogu“ u postupku i ne može se raspravljati o njihovom primenjivanju ili neprimenjivanju.
Činjenica da se bolje poznaju materijalni propisi koje karakterišu česte promene, pa i
uvođenje novih poreskih oblika (npr. PDV), upućuje na zaključak da još vlada percepcija
42
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
da su procesni propisi, koji su statičniji (ređe se menjaju u odnosu na materijalne propise), propisi manjeg značaja u odnosu na materijalne propise, što je apsolutno pogrešno i
neprihvatljivo i ta percepcija se mora napustiti.
Ako se zna da organi pravne kontrole pravilnosti i zakonitosti upravnih akata
(drugostepeni organ i Upravni sud Srbije), kada utvrde postojanje formalno-pravne
nezakonitosti, tj. povredu pravila postupka, ne ispituju materijalno-pravnu zakonitost (pravilnu primenu materijalnog prava), već osporeno rešenje poništavaju zbog
formalno-pravne nezakonitosti, poznavanje i poštovanje svih pravila postupka dolazi
posebno do punog izražaja.
Prema tome, materijalno-pravna i formalno-pravna zakonitost moraju biti kumulativno ispunjene da bi pojedinačni upravni akt bio zakonit, pa poresko rešenje prilikom čijeg donošenja je ispoštovana samo materijalno-pravna, a ne i formalno-pravna
zakonitost i obrnuto je nezakonito (protivpravno).
Nezakonitim pojedinačnim upravnim aktom se krši pravni poredak i kao takav ne
može opstati u pravnom poretku.
Donošenje nezakonitih poreskih rešenja kod poreskih obveznika ostavlja utisak
nestručnosti, nepoštovanja zakona, neodgovornosti i svega ostalog što nije odlika
profesionalne poreske administracije. Donošenjem nezakonitih poreskih rešenja ne
ostvaruje se vladavina prava i pravna sigurnost i time se urušava kredibilitet poreske
administracije, ali i države i nižih nivoa vlasti.
Načelo istine (član 4. stav 3. ZPPPA)
Za ostvarenje načela zakonitosti, najvažnije je poštovanje načela istine.
Suština načela istine je - utvrđivanje materijalne istine u svakom konkretnom slučaju. Načelo istine je u funkciji načela zakonitosti jer materijalna istina je osnov za pravilnu primenu materijalnog prava, u kom slučaju je pojedinačni upravni akt zakonit.
Materijalna istina je „stub“ na kome počiva materijalno-pravna zakonitost poreskog
upravnog akta.
Odredba člana 4. stav 3. ZPPPA predstavlja modifikovano načelo istine iz člana 8.
ZUP. Pomenutom odredbom je propisano da je Poreska uprava dužna da utvrđuje sve
činjenice koje su bitne za donošenje zakonite i pravilne odluke, posvećujući jednaku
pažnju činjenicama koje idu u prilog i na štetu poreskom obvezniku.
Pošto je osnovni smisao načela istine – utvrđivanje pravog stanja stvari, ZPPPA, iako
se to podrazumeva, posebno potencira da se u postupku utvrđivanja odlučnih činjenica za
donošenje pravilnog i zakonitog rešenja jednaka pažnja mora posveti i svim činjenicama
koje idu u prilog poreskom obvezniku, a ne samo činjenicama koje idu na njegovu štetu.
Istina koja se jednostrano istražuje nije puna, stvarna i prava. Zato se jednaka pažnja mora
posvetiti svim činjenicama, a to znači i onim koje idu u prilog poreskom obvezniku.
U poreskoj materiji, budući da žalba ne zadržava izvršenje rešenja, svako rešenje
koje je pravosnažno poništeno, a koje je i izvršeno, nanosi štetu sredstvima budžeta,
PRVI DEO • Komentar odredbi ZPPPA u vezi sa obezbeđenjem i naplatom poreza
43
pošto poreski obveznik ima pravo da zahteva povraćaj plaćenog poreza uz pravo na
kamatu od dana uplate poreza pa do dana povraćaja po stopi koja se plaća i za neblagovremeno plaćanje poreza. Stoga, budući da zaposleni LPA nemaju mandat da nezakonitim radom nanose štetu sredstvima budžeta jedinice lokalne samouprave, poštovanje načela zakonitosti i materijalne istine se podrazumeva i svaka radnja u poreskom
postupku mora biti preduzeta uz poštovanje pomenutih načela.
Materijalna istina je podloga zakonitog i pravilnog pojedinačnog upravnog akta.
Pojedinačni upravni akt se ne može zasnivati na verovatnom činjeničnom stanju, već
isključivo na činjeničnom stanju koje odražava materijalnu istinu. Naime, verovatnoća
je niži stepen izvesnosti od istine. Verovatnoća je pretpostavljena istina.
Materijalnu istinu odražava činjenično stanje utvrđeno na osnovu pravno relevantnih činjenica.
Pravno relevantne činjenice (odlučne činjenice) određuju se na osnovu materijalnog propisa koji se u konkretnom slučaju primenjuje. Na osnovu materijalnog propisa
koji treba primeniti službeno lice koje vodi postupak treba da zna koje su činjenice
pravno relevantne koje se moraju dokazati kao uslov za donošenje zakonitog pojedinačnog akta. Pravno relevantne činjenice utvrđuju se u dokaznom postupku. Trajanje
dokaznog postupka uslovljeno je odlučnim činjenicama i dokazima kojima se dokazuje njihovo postojanje. Znači, dužina trajanja dokaznog postupka podređena je utvrđivanju pune, stvarne i prave materijalne istine.
Cilj poreskog postupka nije nametanje obaveze poreskom obvezniku po svaku
cenu, već utvrđivanje materijalne istine od koje zavisi rešavanje konkretnog slučaja u
skladu sa zakonom.
Poreski postupak ima samo jedan zadatak - utvrđivanje pravog stanja stvari - materijalne istine u pravilno sprovedenom propisanom postupku, čime se obezbeđuje i materijalno-pravna i formalno-pravna zakonitost pojedinačnog upravnog akta. Od utvrđenog
činjeničnog stanja zavisi primena materijalnog prava, pa ako je činjenično stanje nepravilno i/ili nepotpuno utvrđeno velika je verovatnoća da imamo i pogrešnu primenu materijalnog prava, što vodi poništavanju pojedinačnog upravnog akta kao nezakonitog.
Nezakonit akt (rešenje) se napada od strane poreskog obveznika redovnim i vanrednima pravnim sredstvima u upravnom postupku i tužbom u upravnom sporu, sa
osnovnim ciljem da se takav akt poništi i da se njegove pravne posledice otklone.
Poništavanje pojediničnog upravnog akta je „sankcija“ za nepoštovanje načela
zakonitosti.
Pravna posledica pravosnažnog poništavanja poreskog rešenja ogleda se u tome
što se poništeno rešenje poništava od trenutka kada je doneto (ono više pravno ne
postoji), čime se poništavaju i sve posledice koje je to rešenje proizvelo.
Za donošenje nezakonitih poreskih rešenja (bilo iz neznanja ili drugih pobuda)
nema opravdanja, s obzirom da nezakoniti pojedinačni akti, pogotovu u poreskoj materiji generišu štetne posledice po sredstva budžeta. Pošto se poreska upravna akta,
44
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
zbog principa da žalba ne zadržava njihovo izvršenje, izvršavaju pre konačnosti i pravosnažnosti, posledice donošenja nezakonitog poreskog upravnog akta su teže.
Zato, ponavljamo da na strani zaposlenih LPA stoji pretpostavka da znaju i materijalne (na primer, zakon o porezima na imovinu) i procesne (ZPPPA) propise koje
primenjuju, jer u suprotnom ne bi bili raspoređeni na konkretno radno mesto.
Pogubno je za zakonitost kada se nestručno (laički) pristupa utvrđivanju odlučnih
činjenica u poreskom postupku uz kršenje pravila postupka, a još pogubnije je kada
se u tome istrajava umesto da se ovlada znanjem potrebnim za donošenje zakonitih
pojedinačih upravnih akata u zakonito sprovedenom postupku. U vezi sa rečenim,
ponovo podsećamo da u našem pravu važi opšte prihvaćen pravni princip: “ignorantia
leges nocet“ - neznanje zakona škodi. Na kraju, status zaposlenog u LPA podrazumeva
odgovornost, pa i materijalnu, za štetu koja se učini nesavesnim radom.
Načelo dvostepenosti u rešavanju (pravo na žalbu)
Načelo dvostepenosti propisano je članom 12. ZUP, koji glasi:
„Protiv rešenja donetog u prvom stepenu stranka ima pravo na žalbu.
Samo zakonom može se propisati da u pojedinim upravnim stvarima žalba nije
dopuštena, i to ako je na drugi način obezbeđena zaštita prava i pravnih interesa stranke, odnosno zaštita zakonitosti.
Protiv rešenja donetog u drugom stepenu žalba nije dopuštena“.
•••
Pravo na žalbu propisano je i odredbom člana 36. stav 2. Ustava, koji glasi:
„Svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje
o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu“.
Prema tome, pravo na žalbu je, osim što je osnovno načelo poreskog postupka, i
opšte Ustavno načelo.
Osnovni smisao prava na žalbu je iniciranje upravne kontrole pravilnosti i zakonitosti prvostepenog poreskog rešenja.
Suština ovog načela je da se u svakom pojedinačnom slučaju obezbedi dvostepenost u upravnom rešavanju. To se postiže podnošenjem žalbe drugostepenom organu protiv rešenja prvostepenog organa, a ako žalba protiv prvostepenog rešenja nije
dopuštena – dvostepenost se obezbeđuje pokretanjem upravnog spora podnošenjem
tužbe Upravnom sudu.
Pravo na žalbu, odnosno pravo na drugo pravno sredstvo, znači da protiv prvostepenih upravnih akta ne mogu biti isključeni kumulativno i žalba, kao akt kojim
PRVI DEO • Komentar odredbi ZPPPA u vezi sa obezbeđenjem i naplatom poreza
45
se inicira upravna (unutrašnja) kontrola zakonitosti, i tužba kojom se inicira sudska
(spoljna) kontrola zakonitosti upravnog akta.
ZUP ne predviđa institut odricanja od žalbe, pa izjava u tom smislu – nema
pravni značaj.
Žalba može biti isključena u određenim upravnim stvarima posebnim odnosno
materijalnim zakonom iz određene oblasti.
Žalba je u suštini fakultativno pravno sredstvo jer njeno podnošenje zavisi od volje stranke. Tek izjavljivanjem žalbe aktivira se postupak upravne kontrole zakonitosti
upravnog akta.
To dalje znači da žalilac može, do donošenja rešenja po žalbi, od nje i odustati. U
slučaju odustanka od žalbe - postupak se obustavlja zaključkom. Zaključak donosi organ kod kojeg se u momentu odustanka žalba nalazi (prvostepeni ili drugostepeni).
Opšti rok za žalbu iz ZUP je 15 dana, uz napomenu da poseban rok za žalbu može
biti određen posebnim zakonom. To je slučaj i sa ZPPPA, koji propisuje kraći rok
(osam dana) za žalbu protiv rešenja o prinudnoj naplati poreza.
Rok za žalbu računa se od urednog dostavljanja rešenja stranci. Rok za žalbu je
prekluzivan (neprekoračiv).
Uputstvo o pravnom leku treba da sadrži rok za žalbu, a ukoliko je to propušteno,
važi opšti rok od 15 dana iz člana 220. ZUP.
Ukoliko je prvostepeni organ žalbu odbacio zaključkom, tada drugostepeni organ
prvo ocenjuje žalbu na zaključak, pa ukoliko nađe da je žalba osnovana tj. da je dopuštena, blagovremena i izjavljena od ovlašćenog lica – jednim rešenjem odlučuje i o
žalbi na osnovno rešenje.
Opšti rok za donošenje rešenja po žalbi propisan je odredbom člana 237. ZUP i
iznosi dva meseca od predaje žalbe. Posebnim zakonom može biti određen kraći rok.
Rok za donošenje drugostepenog rešenja po žalbi je od značaja jer njegovo nepoštovanje omogućava pokretanja upravnog spora zbog „ćutanja uprave“. Naime, odredbom člana 19. Zakona o upravnim sporovima („Službeni glasnik RS“, br. 111/2009),
propisano je da ako drugostepeni organ, u roku od 60 dana od dana prijema žalbe ili
u zakonom određenom kraćem roku, nije doneo rešenje po žalbi izjavljenoj protiv
prvostepenog rešenja, a ne donese ga ni u daljem roku od sedam dana po naknadnom
zahtevu stranke podnetom drugostepenom organu, stranka po isteku tog roka može
podneti tužbu zbog nedonošenja zahtevanog akta („ćutanje uprave“).
Drugostepeno rešenje u upravnom postupku ne može postati konačno pre nego
što se dostavi stranci.
Dakle, poreski postupak je dvostepen i završava se donošenjem drugostepenog (konačnog) rešenja po žalbi. Međutim, u upravnim stvarima dopuštena je i sudska kontrola zakonitosti drugostepenog rešenja pokretanjem upravnog spora pred Upravnim sudom Srbije.
U odnosu na pojedinačne upravne akte (rešenja) važi zakonska pretpostavka njihove zakonitosti. To znači, da se pojedinačno poresko rešenje smatra zakonitim sve
dok se ne utvrdi suprotno.
46
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
Propisivanjem prava na žalbu, zakonodavac je materijalnoj istini utvrđenoj prvostepenim rešenjem dao relativan a ne apsolutni značaj, a sve u cilju ostvarenja zakonitosti u primeni propisa.
Ako ne bi postojalo pravo na žalbu, u praksi bi kao apsolutnu istinu imali materijalnu istinu utvrđenu prvostepenim rešenjem, bez obzira da li su u postupku njenog
utvrđivanja poštovana pravila postupka, bez obzira da li su potpuno i istinito utvrđene
sve odlučne činjenice i bez obzira da li je pravilno primenjeno materijalno pravo.
Napred rečeno jasno ukazuje od kolikog je značaja za pravnu sigurnost i vladavinu
prava u jednoj državi poštovanje načela zakonitosti. O značaju vladavine prava govori
i činjenica da je stranci (poreskom obvezniku) pored prava na žalbu, dato pravo na
podnošenje tužbe protiv konačnog poreskog rešenja u cilju sudske (spoljne) kontrole
zakonitosti konačnog upravnog akta.
Radi zaštite načela zakonitosti u odnosima organa vlasti sa građanima, zakonodavac je dozvolio da se sudska vlast „meša“ u rad upravne vlasti i da u krajnjoj instanci
ocenjuje zakonitost pojedinačnih akata uprave. Ovakva piramida pravne kontrole zakonitosti (upravne i sudske) pojedinačnih upravnih akata obezbeđuje najveći stepen
zaštite načela zakonitosti u upravnom postupku, pa time i vladavinu prava i pravnu
sigurnost u odnosima organa vlasti fizičkih i pravnih lica.
Predmet žalbe je dispozitiv pojedinačnog upravnog akta, odnosno ono što je odlučeno dispozitivom rešenja. Žalbom se pobijaju razlozi iz obrazloženja rešenja da bi
se došlo do pravilnog i zakonitog dispozitiva rešenja.
Žalba je potpun pravni lek i stoga razlozi za žalbu nisu ograničeni.
Prvostepeno poresko rešenje može se napadati žalbom:
a) zbog bitne povrede odredaba poreskog postupka;
b) zbog svake povrede materijalnog propisa (materijalni propis nije ili nije pravilno primenjen);
c) zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja (odlučnih činjenica).
Dopuna žalbe je deo žalbe i može se podneti do isteka zakonskog roka za podnošenje žalbe. To je pravilo. Međutim, razlozi celishodnosti nalažu da nadležni organ može
uzeti u razmatranje i dopunu žalbe koja je podneta pre donošenja drugostepenog rešenja. Ovakav stav ima i praktičan razlog. Naime, uvažavanjem razloga ili dokaza iznetih
u dopuni žalbe podnetoj posle isteka roka za žalbu, otklanja se procesna ili materijalna
nezakonitost prvostepenog rešenja čime se sprečava nepotrebno odugovlačenje postupka do kojeg bi došlo ukoliko bi do otklanjanja istih došlo tek u upravnom sporu.
Žalba protiv poreskog rešenja nema suspenzivno dejstvo jer ne odlaže njegovo
izvršenje (član 147. stav 1. ZPPPA).
Izuzetno, drugostepeni organ može odložiti izvršenje prvostepenog rešenja protiv
kojeg je izjavljena žalba, ako poreski obveznik dokumentuje da bi plaćanjem poreza
pre konačnosti ožalbenog rešenja pretrpeo bitnu ekonomsku štetu.
PRVI DEO • Komentar odredbi ZPPPA u vezi sa obezbeđenjem i naplatom poreza
47
Ovom odredbom diskreciono ovlašćenje drugostepenog organa uslovljeno je
pravnim standardom („bitna ekonomska šteta“). Pošto pravni standardi imaju figurativan naziv „kaučuk norme“, korišćenje napred navedenog diskrecionog ovlašenja
uslovljenog pravnim standardom, treba da bude krajnje oprezno.
Ako je zakonom propisano da protiv prvostepenog rešenja žalba nije dopuštena,
stranka i u ovom slučaju nije uskraćena za kontrolu zakonitosti takvog rešenja. Naime, rešenje protiv kojeg nije dopuštena žalba je konačno u upravnom postupku, pa se
protiv istog može pokrenuti upravni spor pred Upravnim sudom Srbije čime se obezbeđuje sudska kontrola zakonitosti upravnog akta.
Ako je zakonom propisano da protiv konkretnog prvostepenog rešenja žalba nije
dopuštena, ta činjenica se unosi u pouci o pravnom leku u obrazloženju rešenja. Kao
primer navodimo odredbu člana 107. stav 6. ZPPPA, kojom je propisano da protiv
rešenja donetog po prigovoru na rešenje o utvrđivanju tržišne vrednosti nepokretnosti
žalba nije dopuštena.
Dakle, napred navedenim zakonskim rešenjima, zakonodavac je obezbedio da poreski obveznik može inicirati pravnu kontrolu zakonitosti svakog pojedinačnog upravnog akta. Time je obezbeđena primena i poštovanje ustavnog načela – prava na žalbu
ili drugo pravno sredstvo (tužbu u upravnom sporu)
Pravo na žalbu protiv zaključka je dopušteno samo kada je to zakonom izričito
predviđeno. Dakle, za razliku od prava na žalbu protiv rešenja, pravo na posebnu žalbu
protiv zaključka je ograničeno na napred navedeni način.
ZPPPA pored žalbe kao redovno pravno sredstvo protiv prvostepnih poreskih
akata propisuje i prigovor, pa je tako:
1) Odredbom člana 100. stav 5. ZPPPA, propisano je da na procenu popisanih
pokretnih stvari poreski obveznik može izjaviti prigovor u roku od tri dana
od dana dostavljanja zapisnika, koji nije poreski upravni akt. U ovom slučaju
se prekida postupak prinudne naplate dok se ne donese i poreskom obvezniku
dostavi zaključak po prigovoru.
2) Odredbom člana 107. stav 5. ZPPPA, propisano je da protiv rešenja o utvrđivanju početne vrednosti nepokretnosti poreski obveznik može izjaviti prigovor u
roku od tri dana od dana prijema rešenja.
Pravo na žalbu shodno odredbi člana 208. stav 2. ZUP, dopušteno je i u slučaju
ako organ protiv čijeg rešenja je dopuštena žalba ne donese rešenje i ne dostavi
ga stranci u propisanom roku. U ovom slučaju reč je o pravu na žalbu zbog tzv.
„ćutanja uprave“.
48
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
Načelo vremenskog važenja poreskih propisa
Član 5.
Poreska obaveza utvrđuje se na osnovu propisa koji su bili na snazi u vreme njenog
nastanka, osim ako je, u skladu s ustavom i zakonom, za pojedine odredbe zakona
predviđeno da imaju povratno dejstvo.
Radnje u poreskom postupku regulisane su propisima koji su na snazi u vreme
kada se preduzimaju.
•••
Načelo vremenskog važenja poreskih propisa afirmiše princip:
a) Porez se utvrđuje na osnovu materijalnog poreskog propisa koji je bio na snazi
u vreme nastanka poreske obaveze (stav 1).
Primer: Ako se lokalna komunalna taksa za isticanje firme za 2008. godinu
utvrđuje u 2012. godini, utvrđivanje pomenute takse vrši se na osnovu odluke
o lokalnim komunalnim taksama koja je važila za 2008. godinu.
b) Radnje u poreskom postupku (u postupku utvrđivanja, postupku naplate i postupku kontrole) sprovode se na osnovu procesnog propisa koji je na snazi u
vreme kada se radnje preduzimaju (stav 2).
Primer: Ako se naplata poreskog duga po osnovu poreza na imovu iz 2008. godine vrši u 2012. godini, postupak naplate sprovodi se po odredbama ZPPPA
koje su na snazi u 2012. godini.
Kako su odredbe o zastarelosti materijalne, a ne procesne norme, nastupanje zastarelosti se ceni na osnovu propisa koji su bili na snazi kada je zastarelost počela da teče.
Prema tome, za sve poreske postupke pokrenute pre 01.01.2003. godine važe odredbe o zastarelosti koje su se nalazile u poreskim propisima koji su u to vreme bili na snazi,
a ne odredbe o zastarelosti iz ZPPPA čija je primena otpočela 1. januara 2003. godine.
PRVI DEO • Komentar odredbi ZPPPA u vezi sa obezbeđenjem i naplatom poreza
49
STRANKE U PORESKOM POSTUPKU
Zastupnik po službenoj dužnosti
Član 16.
Poreska uprava, po službenoj dužnosti, iz reda poreskih savetnika ili advokata postavlja zastupnika:
1) poreskom obvezniku čije se sedište ne nalazi u mestu i na adresi navedenoj u
prijavi za registraciju propisanoj aktom iz člana 27. stav 5. ovog zakona ili u
evidencionoj prijavi za PDV, koja je uređena propisima o porezu na dodatu
vrednost;
2) nerezidentu koji nije u roku iz člana 14. stav 2. ovog zakona obavestio Poresku
upravu o svom poreskom punomoćniku;
3) nepoznatom vlasniku imovine koja je predmet poreskog postupka;
4) poreskom obvezniku koji očigledno izbegava da učestvuje u poreskom postupku, ako je njegovo učešće obavezno.
Ako je poreski obveznik fizičko lice koje nije poslovno sposobno, a nema zakonskog zastupnika, Poreska uprava postavlja zastupnika po službenoj dužnosti iz reda
lica iz stava 1. ovog člana i o tome odmah obaveštava organ starateljstva.
Zaključak o postavljenju zastupnika po službenoj dužnosti dostavlja se zastupniku
i objavljuje na oglasnoj tabli Poreske uprave.
Protiv zaključka iz stava 3. ovog člana žalba nije dozvoljena.
Nagradu i nadoknadu troškova zastupnika po službenoj dužnosti isplaćuje Poreska uprava, prema tarifi koju propisuje ministar nadležan za poslove finansija (u daljem tekstu: ministar).
Poreska uprava ima pravo na povraćaj sredstava iz stava 5. ovog člana od poreskog
obveznika.
•••
Članom 16. ZPPPA u poreski postupak Srbije, po prvi put, uveden je zastupnik po
službenoj dužnosti kao nov institut.
Osnovni cilj uvođenja zastupnika po službenoj dužnosti je da se poreski postupak,
uključujući i postupak obezbeđenja i naplate poreza, okonča i u slučajevima kada poreski obveznik svojim ponašanjem nastoji da postupak onemogući ili odugovlači.
50
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
Osnovni zadatak zastupnika po službenoj dužnosti je da štiti prava poreskog obveznika koja on ima u poreskom postupku.
Postavljanje zastupnika po službenoj dužnosti je dužnost, a ne diskreciono pravo
LPA. Dakle, čim se stekne neki od propisanih razloga, poreskom obvezniku se postavlja zastupnik po službenoj dužnosti.
Kako poreski postupak obuhvata postupak utvrđivanja, postupak naplate i postupak
kontrole poreza, to znači da se poreskom obvezniku, u slučajevima propisanim ovim
članom, postavlja zastupnik po službenoj dužnosti u svakom od navedenih postupaka.
Zastupnik se postavlja iz reda poreskih savetnika ili advokata. Pošto se delatnost
poreskog savetovanja uređuje posebnim zakonom, koji još nije donet, zastupnik po
službenoj dužnosti, za sada, može biti samo advokat.
U pogledu izbora advokata za zastupnika po službenoj dužnosti, LPA nije ograničena
na advokate sa određenog područja (sa područja koje pokriva LPA ili područja advokatske komore na kome se nalazi sedište LPA). Međutim, zbog prirode poreskog postupka,
uputno je da advokat bude sa područja mesne nadležnosti LPA koja vodi postupak.
Iako ZPPPA to ne uređuje, zastupniku po službenoj dužnosti treba bez odlaganja omogućiti da se upozna sa spisima predmeta. Osim toga, radi efikasnosti vođenja postupka, rukovodilac LPA, dužan je da od advokatske komore koja pokriva područje LPA pribavi spisak advokata koji će, za slučaj potrebe, biti postavljani za zastupnike po službenoj dužnosti.
Prilikom odabira advokata ne može se postupati nekritički, pošto se suprotnim pristupkom može dovesti u pitanje kvalitet zastupanja poreskog obveznika u poreskom postupku. U slučaju postavljanja zastupnika po službenoj dužnosti, između poreskog obveznika i
zastupnika po službenoj dužnosti ne zasniva se punomoćnički odnos. Osim toga, poreski
obveznik nema i ne može da ima uticaj na izbor zastupnika po službenoj dužnosti.
Zastupanje po službenoj dužnosti u poreskom postupku je deo instituta – zastupništva.
Kako se radi o novom institutu u poreskom postupku Srbije, najpre lociramo njegovo mesto u zastupništvu.
Za zastupništvo uopšte karakteristično je da sve pravne posledice iz radnje koju
preduzima zastupnik neposredno pogađaju lice u čije je ime zastupnik preduzeo pravnu radnju.Osim toga, ekonomski efekti preduzete radnje od strane zastupnika reflektuju se u imovini lica u čije je ime zastupnik preduzeo konkretnu pravnu radnju.
Zastupnik je lice koje preduzima pravnu radnju u tuđe ime i za tuđ račun.
Osnov za zastupanje može biti punomoćje fizičkog lica, opšti akt privrednog društva i zakon.
Obim ovlašćenja za zastupanje određuje se punomoćjem, aktom privrednog društva i zakonom.
Fizičko lice može dati specijalno (posebno) ili opšte (generalno) punomoćje zastupniku.
Specijalno (posebno) punomoćje daje ovlašćenje zastupniku za preduzimanje
samo određene konkretne radnje ili određeni krug pravnih radnji i poslova.
Opšte (generalno) punomoćje daje ovlašćenje zastupniku za preduzimanje svih
pravnih radnji radi zaštite svih interesa zastupanog lica u konkretnoj pravnoj stvari.
PRVI DEO • Komentar odredbi ZPPPA u vezi sa obezbeđenjem i naplatom poreza
51
Kada je osnov za konstituisanje zastupništva zakon, reč je o zakonskom zastupanju.
Zakonski zastupnik, po pravilu, ima neograničeno (opšte) ovlašćenje za zastupanje.
Zakonsko zastupništvo podrazumeva svako zastupanje koje se ne zasniva na punomoćju već zakonu.
Licu koje je određeno za zakonskog zastupnika nije potrebno punomoćje lica u
čije se ime i za čiji račun se preduzimaju pravne radnje i poslovi.
Na osnovu napred rečenog, zastupanje po službenoj dužnosti u poreskom postupku, svrstava se u zakonsko zastupništvo.
ZPPPA je zastupniku po službenoj dužnosti dao specijalno (posebno), a ne opšte
(generalno) ovlašćenje za zastupanje u poreskom postupku.
Naime, zastupnik po službenoj dužnosti u poreskom postupku je ovlašćen da preduzima samo pravne radnje u vezi poreskog postupka u kome treba da učestvuje poreski obveznik, ali on to, u zakonom propisanim slučajevima, ne čini.
Zastupnik mora da deluje neutralno. Njegov zadatak je da se isključivo stara o interesima zastupanog poreskog obveznika. Pravne radnje i poslovi koji dovedu do zloupotrebe ovlašćenja dovode do njihove ništavosti (npr. nije u duhu zastupništva, pa nije ni
dozvoljeno, da zastupnik u postupku prinudne naplate poreza kupi stvari zastupanog lica
koje su izložene javnoj prodaji). O napred navedenom, službeno lice (u slučaju prinudne
naplate – poreski izvršitelj) koje vodi postupak mora da pazi po službenoj dužnosti.
LPA je dužna da postavi zastupnika po službenoj dužnosti:
1) nepoznatom vlasniku imovine koja je predmet poreskog postupka;
2) poreskom obvezniku koji očigledno izbegava da učestvuje u poreskom postupku, ako je njegovo učešće obavezno;
3) poreskom obvezniku fizičkom licu, koje nije poslovno sposobno, a nema zakonskog zastupnika. U ovom slučaju, postavlja se zastupnik po službenoj dužnosti i o tome odmah obaveštava nadležni organ starateljstva.
U navedenim slučajevima, LPA je dužna (nema diskreciono ovlašćenje) da poreskom obvezniku postavi zastupnika po službenoj dužnosti. Suprotno postupanje nadležnog poreskog organa, kada su se stekli zakonski uslovi za postavljanje zastupnika
po službenoj dužnosti, predstavlja povredu, što za posledicu ima poništavanje pravne
radnje i poreskog akta donetog bez učešća zakonskog zastupnika u poreskom postupku kada je njegovo učešće u postupku nužno.
Zastupnik po službenoj dužnosti postavlja se zaključkom, koji se dostavlja zastupniku i objavljuje na oglasnoj tabli LPA.
U vezi obaveze da se zaključak objavi na oglasnoj tabli ukazujemo sledeće:
1) objavljivanjem zaključka na oglasnoj tabli istom se daje publicitet, tj. smatra se
da je objavljivanjem zaključka na oglasnoj tabli poreski obveznik obavešten da
mu je postavljen zastupnik po službenoj dužnosti;
2) objavljivanje zaključka na oglasnoj tabli predstavlja zamenu za dostavljanje zaključka poreskom obvezniku;
52
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
3) objavljivanje zaključka na oglasnoj tabli mora biti zadokumentovano radi dokazivanja da je zaključak zaista i objavljen i time ispoštovano pravilo postupka u
vezi sa njegovim objavljivanjem na oglasnoj tabli poreskog organa;
4) o objavljivanju zaključka na oglasnoj tabli na kopiji zaključka koji ostaje u spisima predmeta sastavlja se službena beleška o datumu isticanja zaključka na
oglasnoj tabli koja se overava potpisom i pečatom. Umesto na kopiji zaključka,
može se sastaviti i posebna službena beleška koja se spaja sa zaključkom i ulaže
u spise predmeta.
Sve napred rečeno je vrlo važno, za slučaj da poreski obveznik istakne da zaključak
nije objavljen na oglasnoj tabli i da je time povređen postupak na njegovu štetu.
Dostavljanje zaključka zastupniku vrši se na način uređen članom 36. ZPPPA.
Dokaz o dostavljanju zaključka zastupniku po službenoj dužnosti čuva se u spisima predmeta. Pored datuma prijema i potpisa kojim zastupnik po službenoj dužnosti
potvrđuje prijem zaključka, potrebno je da se stavi i otisak štambilja advokata.
Protiv zaključka o postavljenju zastupnika po službenoj dužnosti, žalba nije dopuštena (član 16. stav 4. ZPPPA).
Zastupnik po službenoj dužnosti, dužnost zastupnika ne obavlja besplatno. Naime,
zastupniku pripada pravo na nagradu i naknadu troškova, koje isplaćuje LPA prema
Tarifi o nagradi i nadoknadi troškova zastupnika po službenoj dužnosti – advokata u
poreskom postupku („Službeni glasnik RS’’, br. 55/04)6.
Nadležni poreski organ ima pravo regresa (pravo na povraćaj) plaćene nagrade i
naknade troškova zastupniku od poreskog obveznika kome je zastupnik postavljen.
Ako u toku poreskog postupka u kome interes poreskog obveznika štiti zastupnik
po službenoj dužnosti, dođe do pokretanja i otvaranja postupka stečaja, prestaje dužnost zastupnika po službenoj dužnosti.
Naime, otvaranjem postupka stečaja počinju sa radom organi stečajnog postupka sa svojim zakonskim ovlašćenjima, koja se svrstavaju u zakonsko zastupništvo sa specijalnim (posebnim) ovlašćenjima. Isti je slučaj i kada Agencija za privatizaciju donese odluku o restrukturiranju poreskog obveznika u postupku privatizacije i objavi poziv za prijavu potraživanja.
Dužnost zastupnika po službenoj dužnosti u poreskom postupku prestaje i kada se
pojavi poreski obveznik i sam počne da preduzima radnje u poreskom postupku, kao
i kada se poreski postupak pravosnažno okonča.
Zastupnik po službenoj dužnosti, je dužan da zastupa poreskog obveznika u svim
fazama poreskog postupka do njegovog pravosnažnog okonačanja (član 16. ZPPPA).
6
Prema tački 2. Tarife o nagradi i naknadi troškova zastupnika po službenoj dužnosti – advokata u
poreskom postupku „Službeni glasnik RS“, br. 55/2004), advokatu koji je postavljen za zastupnika po
službenoj dužnosti u poreskom postupku pripada novčana nagrada u iznosu od 50% od nagrade propisane Tarifom o nagradama i naknadama troškova za rad advokata („Službeni list SRJ“, br. 54/98, 75/99,
8/2001 i 11/2002 i „Službeni list SCG“, broj 32/2003), u delu koji se primenjuje na ostale postupke. Advokatu koji je postavljen za zastupnika po službenoj dužnosti u poreskom postupku pripada nadoknada
svih troškova u vezi sa radom, u skladu sa Tarifom iz stava 1 ove tačke.
PRVI DEO • Komentar odredbi ZPPPA u vezi sa obezbeđenjem i naplatom poreza
53
Ispunjenje poreske obaveze
Član 19.
Ispunjenje poreske obaveze sastoji se u plaćanju, o dospelosti, dugovanog iznosa
poreza.
Poresku obavezu ispunjava neposredno poreski obveznik, osim u slučaju kada je
ovim zakonom ili drugim poreskim zakonom propisano da je drugo lice odgovorno za
ispunjenje poreske obaveze poreskog obveznika.
Poreski obveznici - pravna lica, preduzetnici ili fizička lica koja obavljaju delatnost,
čiji su računi u trenutku plaćanja blokirani radi izvršenja prinudne naplate kod organizacije nadležne za prinudnu naplatu, mogu međusobne novčane obaveze izmirivati i ugovaranjem promene poverioca, odnosno dužnika u određenom obligacionom
odnosu (asignacija, cesija i dr), isključivo radi ispunjenja obaveza po osnovu javnih
prihoda na koje se primenjuje ovaj zakon.
•••
Ovim članom uređeno je ispunjenje (izmirivanje) poreske obaveze.
Prema stavu 1. ovog člana, poreska obaveza se ispunjuje njenim plaćanjem o dospelosti. Međutim, poreska obaveza je ispunjena i kada se plati posle dospelosti, s tim
što se u tom slučaju plaća i kamata obračunata počev od narednog dana od dana dospelosti pa do dana uplate u skladu sa odredbom člana 75. ZPPPA.
Prema stavu 2. ovog člana, poresku obavezu neposredno plaća poreski obveznik, osim
kada je odredbama ZPPPA ili odredbama drugih poreskih zakona propisano da je za ispunjenje poreske obaveze poreskog obveznika odgovorno drugo lice. Tako je članom 21. ZPPPA propisano da poresku obavezu pravnog lica koje prestaje da postoji u statusnoj promeni
ispunjava pravni sledbenik, dok je članom 22. ZPPPA, uređeno ispunjenje poreske obaveze
u slučaju smrti fizičkog lica, poslovne nesposobnosti ili proglašenja fizičkog lica za nestalo.
Osim toga, odredbom člana 31. ZPPPA, zakonodavac je afirmisao sekundarnu poresku obavezu koja nastaje kada je neko lice odgovorno za dospelu poresku obavezu
drugog poreskog obveznika ili za dospelu sekundarnu poresku obavezu drugog poreskog obveznika.
Prema odredbi člana 31. stav 2. ZPPPA, sekundarna poreska obaveza, pored ostalog, odnosi se na:
1) zakonske zastupnike koji su svesno ili bez dužne pažnje propustili da ispune
svoju obavezu da izvrše plaćanje poreza za poreskog obveznika, iako je ovaj bio
u mogućnosti da to uradi - za iznos neplaćenog poreza;
2) lica koja doprinose ili pomažu u izbegavanju plaćanja poreza drugog lica - za
poreski dug tog drugog lica čije je plaćanje izbegnuto.
54
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
Prema stavu 3. ovog člana, koji je u primeni od 7. januara 2012. godine, poreski
obveznici (pravna lica, preduzetnici ili fizička lica koja obavljaju delatnost), čiji su računi u trenutku plaćanja blokirani radi izvršenja prinudne naplate kod organizacije
nadležne za prinudnu naplatu (kod NBS), mogu međusobne novčane obaveze izmirivati i ugovaranjem promene poverioca, odnosno dužnika u određenom obligacionom
odnosu (asignacija, cesija i dr), isključivo radi ispunjenja obaveza po osnovu javnih
prihoda na koje se primenjuje ZPPPA. Cilj ove dopune je - efikasnije naplata javnih
prihoda i usklađivanje ZPPPA sa Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o platnom prometu („Službeni glasnik RS“, br. 31/2011).
Naime, odredbama člana 46. st. 1. do 3. Zakona o platnom prometu („Službeni
list SRJ“, br. 3/2002 i 5/2003 i „Službeni glasnik RS“, br. 43/2004, 62/2006, 111/2009
- dr. zakon i 31/2011), propisano je da pravna lica i fizička lica koja obavljaju delatnost mogu međusobne novčane obaveze izmirivati neposredno, prenosom hartija od
vrednosti. Pravna lica i fizička lica koja obavljaju delatnost mogu međusobne novčane
obaveze izmirivati i ugovaranjem promene poverilaca, odnosno dužnika u određenom
obligacionom odnosu (asignacija, cesija, pristupanje dugu, preuzimanje duga, ustupanje duga i dr.), prebijanjem (kompenzacija) i na drugi način, u skladu sa zakonom.
Ako su njihovi računi u trenutku plaćanja blokirani radi izvršenja prinudne naplate,
pravna lica i fizička lica koja obavljaju delatnost ne mogu izmirivati novčane obaveze
na način iz st. 1. i 2. ovog člana, osim ako drukčije nije utvrđeno zakonom kojim se
uređuje poreski postupak.
Dakle, poreski obveznik - pravno lice čiji je račun blokiran kod organizacije nadležne za prinudnu naplatu, radi prinudnog izvršenja, od 7.1.2012. godine, može da
izmiruje obaveze po osnovu javnih prihoda na koje se primenjuje ZPPPA (što znači i
poreza na imovinu i ostale izvorne prihode jedinica lokalne samouprave na koje se primenjuje ZPPPA) i ugovaranjem promene poverioca, odnosno dužnika u određenom
obligacionom odnosu (asignacija, cesija i dr).
U nastavku govorimo o asignaciji i ustupanju duga, kao alternativnim načinima
izmirivanja poreskog duga poreskih obveznika čiji je poslovni račun u blokadi.
Asignacija (upućivanje)
Asignacija je poseban oblik izmirivanja obaveza. Kod asignacije postoji ugovorni
odnos između tri strane:
• asignanta ili uputioca;
• asignata ili upućenika i
• asignatara ili primaoca uputa.
Asignacijom izdavalac naloga (asignant-uputilac) daje zadatak (upućuje) primaocu naloga (asignat-upućenik) da isplati određenu sumu trećem licu (asignator-primalac uputa).
PRVI DEO • Komentar odredbi ZPPPA u vezi sa obezbeđenjem i naplatom poreza
55
Dakle, asignacija se sastoji u tome što asignant (uputilac) daje dva ovlašćenja, i to:
prvo ovlašćenje - asignatu (upućeniku) da za njegov račun izvrši isplatu asignataru (primaocu uputa), i drugo ovlašćenje - asignataru da primi uplatu u svoje ime od asignata.
Kod asignacije razlikujemo tri vrste odnosa, i to:
1) asignatara - primaoca uputa i asignata-upućenika,
2) asignatara - primaoca uputa i asignanta-uputioca i
3) asignanta - uputioca i asignata-upućenika.
Primalac uputa (subjekt koji treba da primi određeni iznos) stiče pravo da zahteva
od upućenika (subjekta koji treba da plati određeni iznos), ispunjenje (plaćanje) tek
kad upućenik izjavi da prihvata uput uputioca (subjekta koji daje nalog upućeniku da
plati određeni iznos). Prihvatanje uputa ne može se opozvati.
Prihvatanjem uputa između primaoca uputa i upućenika nastaje dužnički odnos
nezavistan od odnosa uputioca (asignanta) i upućenika (asignata), kao i odnosa između uputioca (asignanta) i primaoca uputa (asignatara).
Dakle, upućenik (subjekt koji treba da plati određeni iznos) postaje dužnik primaoca uputa (subjekt koji treba da primi određeni iznos) i između njih nastaje nov
obligacioni odnos.
Ali, ako je upućenik (asignat) već dužnik primaoca uputa (asignatara) iz obligacionog odnosa, onda nemamo asignaciju već cesiju jer je u tom slučaju upućenik cezus
(dužnik) a asignatar cesionar (primalac potraživanja).
Upućenik (asignat), ako prihvati uput za ispunjenje, može primaocu uputa isticati
prigovore koji se tiču punovažnosti prihvatanja, prigovore koji se zasnivaju na sadržini
prihvatanja ili na sadržini samog uputa, kao i prigovore koje ima lično prema primaocu uputa.
U slučaju izmirivanja obaveze asignacijom postoji obligacioni (ugovorni) odnos
između tri pravna lica radi izmirivanja dve obaveze, od kojih se jedno pravno lice
nalazi u ulozi poverioca. Za izmirivanje obaveze putem asignacije mora da postoji
sporazum (saglasnost) o izmirivanju obaveza putem asignacije.
Naime, asignat je dužnik asignantov, dok je asignant asignatorov dužnik. Asignacijom se ove međusobne obaveze izvršavaju u jednoj transakciji.
Instruktivni primer Ugovora o asignaciji:
Na osnovu čl. 1020. do 1034. Zakona o obligacionim odnosima („Službeni list
SFRJ“ br. 29/78...57/89 i „Službeni list SRJ“ br. 31/93), dana ______ 201__. godine u
_______________, zaključen je
UGOVOR O UPUĆIVANJU (ASIGNACIJI) Broj: _________
56
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
Između:
1) „Avala“ d.o.o., koje zastupa __________________, u daljem tekstu: Uputilac;
2) „Rtanj“ d.o.o., koje zastupa _________________, u daljem tekstu: Upućenik;
3) Grad/Opština _____________, koju zastupa _______________________, u
daljem tekstu: Primalac uputa
Tekući račun: _________________________
Član 1.
Ovim ugovorom UPUTILAC ovlašćuje UPUĆENIKA da za njegov račun izvrši uplatu PRIMAOCU UPUTA u iznosu od _____________ dinara, a PRIMAOCA
UPUTA ovlašćuje da tu uplatu primi u svoje ime.
Član 2.
Uplatom UPUĆENIKA PRIMAOCU UPUTA, UPUTILAC naplaćuje svoje potraživanje od UPUĆENIKA po osnovu _____________, i UPUTILAC izmiruje svoju obavezu prema PRIMAOCU UPUTA po osnovu dospelih a neplaćenih prihoda u ukupnom
iznosu _______________ dinara, prema sprcifikaciji koja je sastavni deo ovog ugovora.
Član 3.
Potpisivanjem ovog ugovora UPUĆENIK izjavljuje da PRIHVATA UPUT za ispunjenje obaveza prema PRIMAOCU UPUTA.
Član 4.
Ovaj ugovor stupa na snagu danom potpisivanja od strane ugovarača i njegovo
ispunjenje nastaje danom izmirenja obaveze iz člana 1. ovog ugovora.
Član 5.
Po svim pitanjima koja nisu predviđena ovim ugovorom primenjuju se odredbe
Zakona o obligacionim odnosima.
Član 6.
U slučaju spora po ovom ugovoru nadležan je Privredni sud u ______________.
1. UPUTILAC,
2. UPUĆENIK,
3. ZA PRIMAOCA UPUTA,
Preuzimanje duga
Jedan od alternativnih načina izmirivanja obaveze je i preuzimanje duga. Za razliku od
cesije gde imamo promenu poverioca, kod preuzimanja duga imamo promenu dužnika.
Prema odredbi člana 446. Zakona o obligacionim odnosima („Službeni list SFRJ“
br. 29/78...57/89 i „Službeni list SRJ“ br. 31/93 – u daljem tekstu: ZOO), preuzimanje
PRVI DEO • Komentar odredbi ZPPPA u vezi sa obezbeđenjem i naplatom poreza
57
duga se vrši na osnovu ugovora o preuzimanju duga između dužnika i preuzimaoca
duga (novog dužnika). Za punovažnost ugovora o preuzimanju duga potrebna je saglasnost poverioca. Sasvim je logično da je za zaključenje ugovora o preuzimanju duga
potreban pristanak (saglasnost) poverioca, pošto je njegov interes da svoje potraživanje naplati, a to može da učini samo od solventnog dužnika.
Prema odredbi člana 446. stav 3. ZOO, pretpostavlja se da je poverilac dao pristanak na ugovor o preuzimanju duga ako je bez ograde primio neko ispunjenje od
preuzimaoca (novog dužnika), koje je on učinio u svoje ime.
Ugovarači, kao i svaki od njih posebno, mogu pozvati poverioca da se u određenom
roku izjasni da li pristaje na preuzimanje duga, tj. promenu dužnika, pa ako se u određenom roku ne izjasni, smatra se da nije dao svoj pristanak na promenu dužnika.
U praksi problem saglasnosti poverioca se prevazilazi na taj način što poverilac
na samom ugovoru o preuzimanju duga svojim potpisom daje saglasnost za zaključivanje ugovora.
Preuzimanjem duga preuzimalac duga (novi dužnik) stupa na mesto prethodnog
dužnika, koji se potpisivanjem ugovora oslobađa obaveze.
Između novog dužnika (preuzimaoca duga) i poverioca potpisivanjem ugovora uspostavlja se obaveza koja je dotle postojala između prethodnog dužnika i poverioca.
Kod ugovora o preuzimanju duga, sporedna prava uz potraživanje ostaju i dalje, osim
jemstva i zaloge, ako jemci i zalogodavci ne pristanu da odgovaraju za novog dužnika.
Ugovorom o preuzimanju duga mora da se uredi i pitanje dospele a neplaćene kamate do dana preuzimanja. Ako se pitanje kamate ne uredi ugovorom o preuzimanju
duga, novi dužnik poveriocu ne odgovara za neplaćenu kamatu, shodno odredbi člana
449. stav 2. ZOO.
Novi dužnik može prema poveriocu istaći prigovore koji proističu iz pravnog odnosa između prethodnog dužnika i poverioca iz koga potiče preuzeti dug, kao i prigovore koje novi dužnik ima prema poveriocu.
Primer: Preduzeće„A“d.o.o. ima poreski dug prema gradu/opštini __________ sa
stanjem na dan________201__ godine u iznosu od 1.500.000 dinara. Preduzeće„A“d.o.o.
je postiglo sporazum sa svojim poslovnim partnerom Preduzećem „B“d.o.o da preduzeće
„B“ d.o.o. preuzme poreski dug Preduzeća „A“d.o.o. prema gradu/opštini __________
u iznosu od 1.500.000 dinara. Preduzeće „A“d.o.o. je o tome obavestilo grad/opštinu
__________, koja je pristala da se izvrši promena dužnika na predloženi način. Stari i
novi dužnik pripremili su ugovor o preuzimanju duga sa kojim se saglasio zakonski zastupnik grada/opštine __________, što je svojim potpisom na ugovoru i potvrdio.
UGOVOR O PREUZIMANJU DUGA Broj:_______
Zaključen dana ______ 201 __ godine u ______________, između:
58
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
1. DUŽNIK
2. PREUZIMALAC
3. POVERILAC
Preduzeće „A“ d.o.o., PIB: _______
koje zastupa _________________
Preduzeće „B“ d.o.o., PIB: _______
koje zastupa _________________
Grad/opština_________________
koju zastupa _________________
Broj tekućeg računa
___________________
Broj tekućeg računa
___________________
Broj tekućeg računa
___________________
Član 1.
Dužnik ima prema poveriocu dospeli a neplaćeni poreski dug sa stanjem na dan
______ 201 __ godine u ukupnom u iznosu od _____________ dinara, prema specifikaciji koja je sastavni deo ovog ugovora, za čiju naplatu je pokrenut postupak prinudne
naplate iz sredstava na računu dužnika rešenjem poverioca broj:________ od _____
201 __ godine.
Član 2.
U smislu odredbe člana 19. stav 3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, a u skladu sa čl. 446 - 450. Zakona o obligacionim odnosima, Preuzimalac
se obavezuje da Poveriocu umesto Dužnika plati preuzete obaveze od dužnika iz člana
1. ovog ugovora.
Član 3.
Izmirivanjem potraživanja Poveriocu od strane Preuzimaoca, u visini, na način i
pod uslovima iz ovog ugovora, smatra se ispunjenom postojeća obaveza Preuzimaoca
prema Dužniku po fakturama iz specifikacije koja je sastavni deo ovog ugovora u ukupnom iznosu od ________ dinara.
Član 4.
U slučaju spora, nadležan je Privredni sud u _________________
Član 5.
Ovaj ugovor je sačinjen u 6 primeraka od koji po 2 za svaku ugovornu stranu.
ZA DUŽNIKA,
2. ZA PREUZIMAOCA,
3. ZA POVERIOCA,
PRVI DEO • Komentar odredbi ZPPPA u vezi sa obezbeđenjem i naplatom poreza
59
OPŠTE O PORESKOM POSTUPKU
Dostavljanje
Član 36.
Poreski akti u pismenom obliku dostavljaju se na način uređen ovim zakonom.
Poreski akti smatraju se dostavljenim kada se uruče poreskom obvezniku, njegovom
zakonskom zastupniku, poreskom punomoćniku ili zastupniku po službenoj dužnosti.
Ako je poreski obveznik fizičko lice, odnosno preduzetnik, poreski akti smatraju se
dostavljenim i kada se uruče punoletnom članu domaćinstva, u smislu zakona kojim
se uređuje porez na dohodak građana, ili licu zaposlenom kod preduzetnika.
Dostavljanje se, u smislu ovog zakona, smatra urednim i kada lica iz st. 2. i 3. ovog
člana odbiju da prime ili potpišu poreske akte, ako lice koje je vršilo dostavljanje o
tome sačini službenu belešku.
Ako dostavljanje na način iz st. 2-4. ovog člana nije moglo biti izvršeno, smatraće se izvršenim kada se poreski akti pošalju preporučenom pošiljkom preko pošte ili
elektronskim putem preko e-maila, na adresu poreskog obveznika unetu u prijavu za
registraciju ili u poslednju poresku prijavu.
Dostava izvršena na način iz stava 5. ovog člana smatra se izvršenom istekom trećeg dana od dana predaje poreskog akta pošti, odnosno danom navedenim u e-mail
povratnici kod slanja poreskog akta elektronskim putem.
•••
Opšte napomene
Predmet izvršenja u postupku obezbeđenja i postupku naplate poreza može biti
samo - izvršno rešenje.
Izvršnost je pravno svojstvo rešenja koje dopušta da se pristupi njegovom faktičkom (stvarnom) izvršenju.
Članom 261. stav 3. tačka 3) ZUP, propisano je da prvostepeno rešenje postaje izvršno – dostavljanjem stranci, ako žalba ne odlaže izvršenje rešenja. Dostavljanje mora
da bude izvršeno uredno, a to znači da dostavljanje mora biti izvršeno na način propisan zakonom. U suprotnom, imamo neuredno dostavljanje koje ne proizvodi pravne
posledice dostavljanja.
60
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
Članom 77. stav 3. ZPPPA, propisano je da „rešenje o prinudnoj naplati poreza
postaje izvršno danom dostavljanja“.
Članom 147. stav 1. ZPPPA, propisano je da žalba protiv poreskog upravnog akta
ne odlaže njegovo izvršenje.
Napred navedene zakonske odredbe nedvosmisleno govore da rešenje o prinudnoj naplati stiče svojstvo izvršnosti samo ako je uredno dostavljeno. Neuredna dostava rešenju ne
daje (ne obezbeđuje) svojstvo izvršnosti, pa se ne može pristupiti njegovom izvršenju.
Dakle, pristupanje izvršenju rešenja o prinudnoj naplati uslovljeno je njegovom
izvršnošću, a izvršnost se stiče jedino i samo njegovim urednim dostavljanjem poreskom obvezniku.
Dostavljanje je postupak (procesna upravna radnja) u kome se upravni akt (rešenje,
zaključak, opomena, zapisnik, poziv, itd.) dostavlja licu (fizičkom i pravnom) kome su
namenjeni (na koje se odnose). Lice na koje se upravni akt odnosi treba da potvrdi prijem akta. Dostavljanje je uredno samo ako je izvršeno na način propisan zakonom.
Značaj dostavljanja upravnih akata je u tome što se za njega vezuju važne pravne
posledice.
Pravne posledice dostavljanja se odnose:
a) na upravni akt koji se dostavlja;
b) na organ uprave (LPA) koji je doneo/izdao/sastavio upravni akt;
c) na lice (poreskog obveznika) na koje se upravni akt odnosi.
Pravne posledice u odnosu na upravni akt ogledaju se u sledećem:
• upravni akt dok se ne dostavi uredno ne može da proizvede nikakve pravne
posledice;
• upravni akt koji nije uredno dostavljen ne može postati izvršan, pa se ne može
ni pristupiti njegovom faktičkom izvršenju;
• rokovi za žalbu počinju da teku od dana urednog dostavljanja upravnog akta;
• neuredno dostavljanje upravnog akta, smatra se da nije ni izvršeno jer ono liči
na dostavljanje ali to nije. U postupku dostavljanja bitna je suština (uredno dostavljanje) a ne forma (da imamo dokaz o dostavljanju koji to nije).
U odnosu na organ koji je doneo/izdao upravni akt pravna posledica dostavljanja
se ogleda u tome što taj organ ne može preduzeti nikakve radnje na osnovu tog upravnog akta (ne može pristupiti izvršenju rešenja) dok se isti uredno ne dostavi licu na
koje se odnosi.
U odnosu na lice na koje se upravni akt odnosi ne mogu nastupiti posledice (obaveza) dok mu se upravni akt ne dostavi uredno. Obaveze lica koje proističu iz upravnog akta nastaju tek od momenta urednog dostavljanja tog akta.
Napred rečeno jasno ukazuje da dostavljanje nije manje važno od samog donošenja ili sastavljanja upravnog akta iako je dostavljanje procesna upravna radnja koja
PRVI DEO • Komentar odredbi ZPPPA u vezi sa obezbeđenjem i naplatom poreza
61
ne iziskuje intelektualni napor koji iziskuje donošenje ili sastavljanje, kao i izvršenje
upravnog akta. Naprotiv. Tek urednim dostavljanjem upravni akt „oživljava“ i počinje
da proizvodi pravne posledice kako prema licu na koje se odnosi, tako i prema organu
koji ga je doneo/sastavio. Tek urednim dostavljanjem uspostavlja se veza („konekcija“)
između upravnog akta i lica na koje se on odnosi.
Ponovimo, u postupku ustanovljavanja (upisa) založnog prava kao i u postupku
same prinudne naplate poreza imamo niz („lanac“) pojedinačnih poreskih akata i
pojedinačnih upravnih radnji, koje su karike tog lanca. Svaki pojedinačni poreski
akt i svaka pojedinačna upravna radnja, pa i dostavljanje, u tom „lancu“ moraju biti
pravilni i zakoniti (upravi akt mora biti donet u skladu sa zakonom, ali i njegovo
dostavljanje mora biti izvršeno uredno na način propisan zakonom). Taj „lanac“
je jak onoliko koliko je jaka njegova naslabija karika. To znači, da poništavanjem
jednog pojedinačnog poreskog akta ili utvrđivanjem da jedna upravna radnja u tom
„lancu“ nije sprovedena u skladu sa zakonom, „lanac“ „puca“ i postupak se vraća u
stanje u kome se nalazio pre nego što je konkretan poreski akt ili radnja poništena,
a sve kasnije karike u „lancu“ posle karike koja je „pukla“ ne proizvode pravne
posledice.
Sledi grafički prikaz početnih karika „lanca“ postupka prinudne naplate poreza.
Rešenje o
utvrđivanju
poreza na
imovinu
Dostavljanje
rešenja
Opomena
Dostavljanje
opomene
Rešenje o
prinudnoj
naplati
Dostavljanje
rešenja o
prinudnoj
naplati
Analizirajući grafički prikaz zaključujemo da je svaka druga karika – dostavljanje.
Ova činjenica jasno govori da je najveći rizik od „pucanja“ lanca u postupku prinudne
naplate, upravo dostavljanje. Ova činjenica jasno govori o značaju dostavljanja za ceo
tok poreskog postupka.
Tako, ako rešenje o utvrđivanju poreza nije uredno dostavljeno poreskom obvezniku, a izdata je opomena ista ne može da proizvede pravne posledice jer obveznik nema
oficijelna saznanja o svojoj poreskoj obavezi pa ne može biti opomenut za plaćanje
poreza za koji mu nije dostavljeno rešenje o njegovom utvrđivanju.
Ako je rešenje o utvrđivanju poreza uredno dostavljeno poreskom obvezniku,
pa mu je izdata opomena pošto porez nije platio o dospelosti, ne može se pristupiti
donošenju rešenja o prinudnoj naplati, ako opomena nije uredno dostavljena poreskom obvezniku i time mu nije omogućeno da u roku iz opomene sa nadležnim
poreskim organom raspravi eventualna sporna pitanja u vezi sa vrstom i visinom
poreskog duga, te da posle toga dug plati ili podnese zahtev za odlaganje plaćanja
poreskog duga.
62
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
Značaj dostavljanja ogleda se i u tome što Poreska uprava, pa i LPA, shodno odredbi
člana 62. stav 2. tačka 2) ZPPPA, vrši evidentiranje (knjiženje) utvrđenog iznosa poreza tek
„po dostavi poreskom obvezniku rešenja o utvrđivanju poreza...“. Znači, LPA nema pravni
osnov da u poreskom računovodstvu proknjiži (evidentira) porez koji je utvrđenim poreskim rešenjem sve dok to rešenje ne bude uredno dostavljeno poreskom obvezniku. Osim
toga, pravni je princip da niži opšti akt (podzakonski akt – pravilnik, npr.) mora biti u
skladu sa višim opštim aktom (zakonom). To dalje znači da nepoštovanje odredbe ZPPPA
o evidentiranju (knjiženju) utvrđene poreske obaveze, dovodi do neproduktivnog administriranja (storniranje zaduženja i otpis kamate) i nezadovoljstva poreskih obveznika, što je
direktno kršenje načela zakonitosti, a afirmisanje pravne nesigurnosti.
Na kraju, sasvim dobronamerno zaoštravamo značaj dostavljanja, ukazivanjem da
neuredno dostavljanje rešenja o utvrđivanju poreza može dovesti i do prestanka poreske obaveze zbog zastarelosti prava nadležnog poreskog organa na utvrđivanje poreza. Primer: Nadležni poreski organ doneo je rešenje o utvrđivanju poreza 2007. godine
za 2007. godinu. Ako pomenuto rešenje uredno ne dostavi ni do 31.12.2012. godine,
dana 1. januara 2013. godine nastupiće zastarelost prava na utvrđivanje poreza, pošto
će proteći zakonski rok za zastarelost prava na utvrđivanje od pet godina.
Dostavljanje u poreskom postupku
Dostavljanje u postupku obezbeđenja i naplate poreza uređeno je odredbom člana
36. ZPPPA na specifičan način.
Najvažnija specifičnost je u tome što za nijedan poreski akt, pa ni za poresko rešenje,
zaključak, opomenu…, članom 36. ZPPPA nije propisano obavezno lično dostavljanje poreskom obvezniku. Član 36. ZPPPA, za razliku od člana 77. ZUP, kojim je propisano obavezno lično dostavljanje akata kad od dana njihovog dostavljanja počinje da teče rok koji se ne
može produžiti (na primer rok za žalbu), dostavljanje čini fleksibilnijim (širi krug lica kojima se akt može dostaviti, sastavljanje službene beleške kada lice kome se poreski akt može
dostaviti odbije da primi ili poreski akt primi ali odbije da potpiše njegov prijem) i efikasnijim. Naime, odredba člana 36. ZPPPA je, sa nekoliko zakonskih pretpostavki – „smatra se“,
dostavljanje učinila efikasnim i isključila nemogućnost urednog dostavljanja u poreskom
postupku, ako se poštuje propisani redosled koraka u dostavljanju. Zakonodavac je isključio
nemogućnost urednog dostavljanja tako što je odredbom člana 36. stav 5. ZPPPA, propisano
da ako dostavljanje na način iz st. 2 - 4. člana 36. ZPPPA nije moglo biti izvršeno, smatraće
se izvršenim kada se poreski akt pošalje preporučenom pošiljkom preko pošte.
Odredba člana 36. ZPPPA je odredba lex specialis u odnosu na odredbe ZUP koje
uređuju dostavljanje, pa se u ovom slučaju primenjuje pravni princip: “lex specialis
derogat lege generali” (specijalni zakon derogira opšti/generalni).
Član 36. stav 1. ZPPPA glasi: „ Poreski akti u pismenom obliku dostavljaju se na način
uređen ovim zakonom.“
PRVI DEO • Komentar odredbi ZPPPA u vezi sa obezbeđenjem i naplatom poreza
63
Članom 34. stav 1. ZPPPA dat je pojam poreskog akta. Pomenuta odredba glasi: „Poreski akt je poresko rešenje, zaključak, nalog za poresku kontrolu, zapisnik o poreskoj kontroli i
drugi akt kojim se pokreće, dopunjuje, menja ili dovršava neka radnja u poreskom postupku.“
Dakle, svi poreski akti navedeni u članu 34. stav 1. ZPPPA, kao i svaki „drugi akt kojim
se pokreće, dopunjuje, menja ili dovršava neka radnja u poreskom postupku“, da bi proizveli
pravnu posledicu dostavljanja, moraju biti dostavljeni poreskom obvezniku na način propisan članom 36. ZPPPA. U te druge poreske akte spadaju i opomena iz člana 71. ZPPPA, i
poziv za učešće u postupku kancelarijske kontrole, i dopuna zapisnika o poreskoj kontroli,
itd. Cilj dostavljanja nije da se zadovolji forma, nego da lice primi poreski akt, da se sa njime upozna i preduzme mere radi zaštite svojih interesa, ako smatra da su povređeni.
Znači, zakonodavac ne pravi razliku u dostavljanju između poreskih upravnih
akata (rešenja i zaključka) i poreskih akata (opomene, poziva, zapisnika, itd.), već propisuje jedinstveno postupanje za sve poreske akte (i poreske upravne i poreske akte).
Ovakvo rešenje, dostavljanje u poreskom postupku čini i jednostavnijim, pa zato nema
opravdanja za greške u dostavljanju, a koje izazivaju brojne štetne posledice.
Prema tome, u poreskom postupku (u postupku utvrđivanja, naplate i kontrole)
prilikom dostavljanja ne primenjuju se odredbe ZUP kojim je uređeno dostavljanje,
već isključivo član 36. ZPPPA.
Međutim, shodno odredbi člana 3. stav 2. ZPPPA, u postupku dostavljanja poreskih akata, pošto to nije uređeno članom 36. ZPPPA, supsidijarno se primenjuju
odredbe ZUP, kojima je uređeno:
• način dostavljanja – član 71. stav 2. ZUP;
• vreme dostavljanja – član 72. ZUP;
• dostavljanje licima u inostranstvu i licima u zemlji koja uživaju diplomatski
imunitet – član 82. stav 1. ZUP.
Shodno odredbi člana 71. stav 2. ZUP, dostavljanje se vrši:
a) poštom, odnosno telefaksom;
b) preko službenog lica organa čiji se akt dostavlja. Izuzetno, ogran može pozvati
lice u svoje poslovne prostorije radi dostavljanja akta (na primer, kada ovakav
vid dostavljanja zahteva značaj akta koji treba dostaviti).
Međutim, bez obzira da li se poreski akt dostavlja od strane pošte ili organa uprave,
isto mora biti izvršeno u skladu sa odredbom člana 36. ZPPPA.
Kada govorimo o vremenu dostavljanja – dostavljanje se shodno odredbi člana 72.
stav 1. ZUP, vrši radnim danom, i to danju. Dostavljanje poštom može se (dakle ne
mora) vršiti i u nedelju i na dan državnog praznika, ali ne i noću (član 72. stav 3. ZUP).
Shodno odredbi člana 72. stav 2. ZUP, organ čije pismeno treba dostaviti može (dakle
ne mora) iz naročito važnih razloga odrediti da se dostavljanje izvrši i u nedelju ili na
dan državnog praznika, a i noću ako je to neodložno potrebno.
64
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
Dostavljanje po odredbama člana 36. ZPPPA, zasniva se na dvofaznom modelu dostavljanja. To znači, da se u prvoj fazi mora pokušati dostavljanje na način uređen st. 2-4.
člana 36. ZPPPA, pa ako se u toj fazi ne izvrši uredno dostavljanje, prelazi se na drugu
fazu–na primenu st. 5. i 6. člana 36. ZPPPA. Rečeno prikazujmo u pregledu koji sledi7
rb
Stav člana 36.
Status poreskog obveznika
Poreski akt se smatra dostavljenim
I FAZA DOSTAVLJANJA
1.
stav 2.
Pravno lice (o.d., k.d., d.o.o., Ako se uredno dostavi:
a.d, drugi oblik organizovanja a) poreskom obvezniku, ili
u skladu sa zakonom)
b) zakonskom zastupniku poreskog
obveznika, ili
c) poreskom punomoćniku
poreskog obveznika ili
d) zastupniku po službenoj
dužnosti
2.
stav 3.
Preduzetnik
Ako se uredno dostavi:
a) poreskom obvezniku-vlasniku
radnje ili
b) licu zaposlenom kod
preduzetnika
Fizičko lice – građanin
Ako se uredno dostavi:
a) poreskom obveznkku – fizičkom
licu ili
b) punoletnom članu domaćinstva7
poreskog obveznika fizičkog lica
2.1. stav 3.
II FAZA DOSTAVLJANJA
3.
stav 4.
Ako poreski obveznik, njegov Poreski akt se smatra dostavljenim
ako lice koje je vršilo dostavljanje o
zakonski zastupnik, poreski
tome sačini službenu belešku.
punomoćnik ili zastupnik
po službenoj dužnosti,
preduzetnik ili lice zaposleno
kod preduzetnika, fizičko lice
ili punoletni član njegovog
domaćinstva odbiju da prime
poreski akt ili ako poreski akt
prime ali odbiju da potpišu
njegov prijem
Domaćinstvom, u smislu Zakona o porezu na dohodak građana, smatra se zajednica života, privređivanja
i trošenja ostvarenih prihoda.
7
PRVI DEO • Komentar odredbi ZPPPA u vezi sa obezbeđenjem i naplatom poreza
65
II FAZA DOSTAVLJANJA
4.
stav 5.
Ako dostavljanje nije moglo
biti izvršeno na način iz st.
2 - 4. član 36. ZPPPA
Dostavljanje se smatra izvršenim
kada se poreski akti pošalju
preporučenom pošiljkom preko
pošte ili elektronskim putem
preko e-maila, na adresu poreskog
obveznika unetu u prijavu za
registraciju ili u poslednju poresku
prijavu
5.
stav 6.
Ako je dostava poreskog akta
izvršena na način iz stava 5.
(ako je poslat preporučenom
pošiljkom preko pošte ili
elektronskim putem preko
e-maila, na adresu poreskog
obveznika unetu u prijavu
za registraciju ili u poslednju
poresku prijavu)
Dostavljanje se smatra izvršenim
istekom trećeg dana od dana
predaje poreskog akta pošti,
odnosno danom navedenim
u e-mail povratnici kod slanja
poreskog akta elektronskim putem
Kada je pravno lice u pitanju, ZPPPA ne propisuje mogućnost da se dostavljanje
poreskih akata vrši i članovima porodice, o čemu u nastavku citiramo pravno shvatanje
Upravnog suda Srbije zauzeto u presudi U. 28573/10 od 19.05.2011. godine, koje glasi:
„Prema oceni Upravnog suda, osnovano se tužbom tužioca ukazuje na nezakonitost
osporenog rešenja. Ovi iz razloga što je tuženi organ donoseći osporeno rešenje, ocenjujući rešenje prvoste stepenog organa po žalbi kao pravilno i na zakonu zasnovano, poredio pravila postupka i to odredbu člana 36. Zakona o poreskom postupku i poreskoj
administraciji („Službeni glasnik RS“, br. 80/02... i 20/09)... Ovo iz raloga što se, prema
odredbi člana 36 stav 2. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, poreski
akti smatraju dostavljenim kada se uruče poreskom obvezniku, njegovom zakonskom
zastupniku, poreskom punomoćniku, ili zastupniku po službenoj dužnosti. Stavom 3. tog
člana propisano je da, ako je poreski obveznik fizičko lice, odnosno preduzetnik, poreski
akti smatraju se dostavljenim i kada se uruče punoletnom članu domaćinstva, u smislu
zakona kojim se uređuje porez na dohodak građana, ili licu zaposlenom kod preduzetnika. Kako je, u konkretnom slučaju, tužilac pravno lice, na njega se u pogledu dostavljanja
odnosi citirani stav 2. navedenog zakona. To u slučaju tužioca znači da se poreski akt
smatra dostavljenim kada se dostavi zakonskom zastupniku pravnog lica, njegovom poreskom punomoćniku, ili zastupniku po službenoj dužnosti. Tužilac nije imao poreskog
punomoćnika (član 14. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji), niti mu
je postavljen zastupnik po službenoj dužnosti (član 16. tog zakona), što znači što znači da
je dostavljanje moglo da se vrši samo zakonskom zastupniku tužioca – osnivaču i direktoru preduzeća... Dakle, konstatacija tuženog organa da je tužiocu dostavljanje uredno
66
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
izvršeno, jer je rešenje dostavljeno sinu osnivača pravnog lica – tužioca, nema nikakvo
pravno dejstvo, jer kada je pravno lice u pitanju, zakon ne propisuje mogućnost da se
dostavljanje poreskih akata vrši i članovima porodice.“
Službena beleška iz stava 4. člana 36. ZPPPA može biti sastavljena na samom poreskom upravnom aktu, dostavnici ili kao poseban akt. Bitno je da u službenoj belešci
bude navedeno lice i njegovo svojstvo, razlog odbijanja prijema ili potpisa, ili prijema
i potpisa od strane tog lica, datum, čas i minut kada je sastavljena. Ako se službena
beleška sastavlja kao poseban akt, obavezno se navodi i broj i datum poreskog akta
čiji se prijem ili potpis, odnosno prijem i potpis odbija. Podrazumeva se da zaposleni
nadležnog poreskog organa potpisuje i overava službenim pečatom službenu belešku
koju je sastavio.
Dakle, poreski akt se smatra uredno dostavljenim i kada punoletni član porodičnog domaćinstva odbije da primi ili da potpiše prijem poreskog akta, ako lice koje je
vršilo dostavljanje o tome sačini službenu belešku. U nastavku citiramo deo iz obrazloženja presude Vrhovnog suda Srbije, U. 515/2007 od 13.12.2007. godine, koji glasi:
„Pravilno je postupio tuženi organ kada je osporenim rešenjem odbio, kao neosnovanu, žalbu tužioca izjavljenu protiv zaključka Poreske uprave-Filijale V, br.433-99/06 od
3.4.2006. godine, nalazeći da je isti donet bez povrede pravila postupka, kao i da je zasnovan na pravilnoj primeni materijalnog prava. Ovo s toga, što iz spisa predmeta proizilazi
da je rešenje o prinudnoj naplati poreske obaveze iz nepokretnosti tužioca, kao poreskog
obveznika, br.433-21/05-709-3D.N. od 27.12.2005. godine, uručeno tužiočevoj supruzi BB
dana 18.1.2006. godine, koja je odbila da potpiše prijem istog. Ovo stoga što je odredbom
člana 36. stav 3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji (dalje: Zakon),
propisano, između ostalog, da ako je poreski obveznik fizičko lice, odnosno preduzetnik,
poreski akti smatraju se dostavljenim i kada se uruče punoletnom članu domaćinstva, dok
je odredbom stava 4. istog člana Zakona, propisano da se urednom dostavom smatra i
kada navedena lica odbiju da prime ili potpišu poreske akte, ako lice koje je vršilo dostavljanje o tome sačini službenu belešku. Imajući u vidu da je na rešenju o prinudnoj naplati
poreske obaveze iz nepokretnosti br. 433-21/05-709-3D.N. od 27.12.2005. godine, konstatovano da je BB, supruga tužioca koji je poreski obveznik, primila rešenje, 18.1.2006. godine, bez obzira što nije želela da prijem istog potpiše, to je kod citirane odredbe navedenog
Zakona, po nalaženju Vrhovnog suda Srbije, izvršena uredna dostava rešenja o prinudnoj
naplati poreske obaveze iz nepokretnosti. Stoga, je pravilan zaključak poreskih organa da
je žalba protiv tog rešenja podneta neblagovremeno.
Cenjeni su i pomenuti navodi tužbe da supruga tužioca ima prebivalište u..., što
isključuje mogućnost prijema navedenog rešenja na dan 18.1.2006. godine, pa je sud
našao da su isti bez uticaja na drugačiju ocenu zakonitosti osporenog rešenja. Ovo stoga,
što mesto prebivališta označeno u ličnoj karti, pravno je irelevantno u odnosu na faktičko
stanje boravišta bračnog druga.“
U vezi sa dostavljanjem, citiramo i deo iz obrazloženja presude Vrhovnog suda
Srbije U. 5718/06 od 30.8.2007. godine, koji glasi:
PRVI DEO • Komentar odredbi ZPPPA u vezi sa obezbeđenjem i naplatom poreza
67
„Tužba je osnovana.
Prema obrazloženju osporenog rešenja pravilan je zaključak prvostepenog organa
da žalba nije blagovremena, jer su rešenja od 31.12.2005. godine, tužilji uredno uručena
21.1.2006. godine, na način propisan odredbom člana 36. st. 5. i 6. Zakona o poreskom
postupku i poreskoj administraciji, te s obzirom da je žalba podneta 03.3.2006. godine, to
i po oceni tuženog organa, žalba nije blagovremena.
Međutim, po oceni Vrhovnog suda Srbije, osnovano se navodima tužilje ukazuje
na nezakonitost osporenog rešenja. Ovo stoga što se iz spisa predmeta vidi da je tužilja
podneskom od 20.1.2005. godine, obavestila poreski organ da joj se pismena dostavljaju
na kućnu adresu ili na adresu kancelarije…. i da joj se sva pismena dostavljaju uz naznačenje faha ili na kućnu adresu, a isti poštanski fah je označen i u poreskoj prijavi za
2005. godinu u kojoj je navela adresu za dostavljanje pismena…. Iz spisa se vidi da je
prvostepeni organ dva puta pokušao da tužilji uruči rešenja od 31.12.2005. godine, i to
05.1.2006. godine i 18.1.2006. godine, koje je uputio na adresu advokatske kancelarije
uz naznačenje poštanskog faha ali su obe pošiljke vraćene sa naznakom da ih adresant
nije tražio. Poreski organi su ocenili da su ispunjeni uslovi za primenu člana 36. st. 5. i 6.
Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, pa se smatra da su tužilji rešenja
uredno uručena 21.1.2006. godine.
Vrhovni sud Srbije nalazi da u konkretnom slučaju nisu bili ispunjeni uslovi za primenu člana 36. st. 5. i 6. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, pa je
pogrešno shvatanje poreskih organa da su rešenja uredno uručena tužilji i da je žalba
neblagovremena.
Ovo stoga, što je u članu 36. stav 5. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“, br. 80/02... 61/05), propisano da ako dostavljanje
na način iz st. 2-4. ovog člana nije moglo biti izvršeno, smatraće se izvršenim kada se
poreski akti pošalju preporučenom pošiljkom preko pošte ili elektronskim putem preko
e-mail-a na adresu poreskog obveznika unetu u prijavu za registraciju ili u posebnu poresku prijavu. U stavu 3. istog člana propisano je da ako je poreski obveznik fizičko lice
odnosno preduzetnik, poreski akti smatraju se dostavljenim i kada se uruče punoletnom
članu domaćinstva, u smislu zakona kojim se uređuje porez na dohodak građana ili licu
zaposlenom kod preduzetnika.
Prvostepeni organ je u oba slučaja tužilji pokušao da uruči rešenje preko adrese kancelarije, ali ne i preko kućne adrese, koja je po navodima tuženog u osporenom rešenju
takođe prijavljena adresa za prijem pismena. Pri tome se ne može smatrati ni da je
pokušaj uručenja sproveden oba puta u smislu člana 36. stav 2. – 4. Zakona o poreskom
postupku i poreskoj administraciji (nema dokaza da je primalac odbio prijem pismena, niti o tome postoji službena beleška lica koje je vršilo dostavljanje), da bi postojali
uslovi za vršenje dostavljanja po članu 36. stav 5. i 6. citiranog Zakona. Zbog svega navedenog, po oceni Vrhovnog suda Srbije ne može se smatrati da su tužilji uredno uručena
rešenja 21.1.2006. godine.
68
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
Sa navedenih razloga, nalazeći da je osporenim rešenjem povređen zakon na štetu
tužilje, Vrhovni sud Srbije je odlučio kao u dispozitivu ove presude“.
Ako se dostavljanje ne izvrši uredno u prvoj fazi, prelazi se na drugu fazu dostavljanja i dostavljanje se smatra izvršenim kada se poreski akt pošalje preporučenom
pošiljkom preko pošte ili elektronskim putem preko e-maila na adresu poreskog obveznika unetu u prijavu za registraciju ili u poslednu poresku prijavu koja je podneta
nadležnom poreskom organu (član 36. stav 5. ZPPPA).
Stavom 6. člana 36. ZPPPA, operacionalizovan je stav 5, tako što je propisano da
se dostava izvršena preporučenom pošiljkom preko pošte ili elektronskim putem preko e-maila na adresu poreskog obveznika unetu u prijavu za registraciju ili u poslednju
poresku prijavu, smatra izvršenom istekom trećeg dana od dana predaje poreskog akta
pošti, odnosno danom navedenim u e-mail povratnici u slučaju dostavljanja poreskog
akta elektronskim putem.
U slučaju iz člana stava 5. člana 36. ZPPPA (kada se poreski akt šalje preporučenom pošiljkom preko pošte), dokaz o izvršenom dostavljanju je žig pošte sa danom
prijema preporučene pošiljke otisnut na Obrascu „prijemna knjiga–list“ putem koga
se preporučene pošiljke predaju pošti na dostavu, pošto se rok od tri dana računa
od dana predaje poreskog akta pošti, a ne od dana eventualnog njegovog prijema od
strane poreskog obveznika. Ukazujemo, da u koloni „napomena“ prijemne knjige–
lista, pored ostalih kolona, treba obavezno tačno upisati broj poreskog akta (rešenja,
opomene, itd.) koji se predaje pošti radi dostavljanja na način iz stava 5. člana 36.
ZPPPA, pošto se time dokazuje da je konkretni poreski akt predat pošti na dostavu u
smislu člana 36. stav 5. ZPPPA.
U praksi se dostavljanju poreskih akata ne poklanja dovoljna pažnja u odnosu na
njegov pravni značaj, što se bez odlaganja mora otkloniti u radu LPA.
Ako poreski akt nije uredno dostavljen, sa stanovišta prava potpuno je irelevantno (nebitno) da li je poreski akt „stigao“ do poreskog obveznika. Zato pri preduzimanju bilo koje radnje u postupku koja se zasniva na prethodnom dostavljanju nekog poreskog akta, zaposleni LPA koji vodi postupak obezbeđenja ili naplate poreza
dužan je da proveri i utvrdi da li je dostavljanje izvršeno i da li je izvršeno uredno.
To je prethodno pitanje za dalje preduzimanje radnji u postupku. Ako se kontrolom
urednosti dostavljanja rešenja utvrdi da dostava nije izvršena u skladu sa članom 36.
ZPPPA, dostavljanje rešenja se vrši ponovo, pošto se smatra da dostavljanje, ako nije
uredno izvršeno, nije ni izvršeno, pa neuredno dostavljeno rešenje ne može da proizvede pravne posledice u odnosu na poreskog obveznika.
Primer: Zaposleni LPA je dužan da pre dostavljanja rešenja o prinudnoj naplati
iz sredstava na računu obveznika i rešenja o ustanovljavanju privremene mere iz člana 87a ZPPPA na izvršenje NBS–Odеljenju za prijem, kontrolu i unos osnova i
naloga–Kragujevac, proveri i utvrdi da li su pomenuta rešenja uredno dostavljena,
pa tek onda, ako je dostava izvršena uredno, na rešenja se stavlja i overava klauzula
PRVI DEO • Komentar odredbi ZPPPA u vezi sa obezbeđenjem i naplatom poreza
69
izvršnosti, a zatim se dostavljaju na izvršenje. Ako se kontrolom urednosti dostavljanja
utvrdi da dostava nije izvršena u skladu sa članom 36. ZPPPA, dostavljanje se ponavlja sve dok se dostava ne izvrši uredno. Napominjemo da prijem poreskog akta koji
se odnosi na pravno lice pored potpisa mora da bude potvrđen i pečatom poreskog
obveznika – pravnog lica. U vezi sa ovim ukazujemo da je odredbom člana 25. stav 3.
novog Zakona o privrednim društvima („Službeni glasnik RS“, br. 36/2011 i 99/2011),
propisano da privredno društvo nije dužno da upotrebljava pečat u poslovnim pismima i drugim dokumentima društva, osim ako zakonom nije drugačije propisano. Budući da nemali broj propisa (na primer podzakonski propisi doneti na osnovu ZPPPA,
Zakon o menici itd.) propisuje upotrebu pečata, privredna društva će ipak morati da
imaju i pečat.
Organi koji učestvuju u postupku prinudne naplate, pristupaju izvršenju rešenja o
prinudnoj naplati samo ako je izvršno.
Tako, prema Odluci o načinu vršenja postupka prinudne naplate s računa klijenata
(„Službeni glasnik RS“, br. 47/2011), NBS– Odеljenje za prijem, kontrolu i unos
osnova i naloga–Kragujevac, koje vodi evidenciju o primljenim i vraćenim osnovima za prinudnu naplatu prema datumu njihovog prijema, posle evidentiranja osnova
za prinudnu naplatu, vrši provere primljenih osnova. Ako utvrdi da osnov za naplatu
nije podoban za izvršenje (rešenje nema klauzulu izvršnosti), vraća ga izdavaocu uz
propratno pismo u kome se navode razlozi vraćanja.
U slučaju kada se osnov (rešenje) za naplatu vrati njegovom izdavaocu, dovodi se
u pitanje naplata poreske obaveze tj. „blokadom“ računa obveznika, pošto se pomera
vreme blokade zbog otklanjanja nedostatka (pribavljanje klauzule izvršnosti), a u međuvremenu prioritet za naplatu mogu da steknu drugi poverioci poreskog obveznika
iz I reda prioriteta.
U slučaju rešenja o prinudnoj naplati, ako dostavljanje nije uredno izvršeno, poreski organ ne može preći na sledeću radnju u postupku prinudne naplate, a ako ipak
pristupi sledećoj radnji krši zakon, tj. načelo zakonitosti iz člana 4. ZPPPA, čime se
otvara mogućnost poreskom obvezniku da pokrene postupak za naknadu eventualne
štete (materijalne i nematerijalne), koja mu je tom radnjom naneta, a što podrazumeva
i otvaranje pitanja odgovornosti za naknadu pričinjene štete.
Dostavljena rešenja o prinudnoj naplati sa dokazom o njihovoj urednoj dostavi
ulažu se u formirani predmet (omota spisa). U predmet se ulažu i sva kasnije doneta
ili izdata poreska akta i dokaz o njihovoj urednoj dostavi do okončanja postupka prinudne naplate.
Na unutrašnjoj strani predmeta (omota spisa) – „Spisak akata u predmetu“, poreski izvršitelj je dužan da hronološki upisuje sva doneta poreska akta koja se nalaze u
predmetu (omotu spisa). Samo ovako obrađen predmet može biti primljen u pisarnicu
radi arhiviranja („a/a“).
Inspektori naplate su dužni da vode Referentske sveske – Obrazac br. 28. Referentske sveske se moraju uredno i ažurno voditi i u njih se upisuju svi primljeni predmeti
70
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
Na kraju, slobodni smo da ocenimo da ima puno opravdanja da se LPA organizovano preko Stalne konferencije gradova i opština izbore za afirmisanje i primenu
odredbe člana 56. ZPPPA, koji glasi:
„Izuzetno, na predlog Vlade Republike Srbije (u daljem tekstu: Vlada), Narodna
skupština Republike Srbije može odlučiti da se za pojedine vrste poreza utvrđeni iznosi
iz prethodne godine za tekuću godinu zadrže na istom nivou ili revalorizuju na višem ili
nižem nivou, primenom odgovarajuće formule, u skladu sa propisom.
Na način iz stava 1. ovog člana, na predlog opštinskog, odnosno gradskog veća, može
postupiti i skupština jedinice lokalne samouprave, u vezi javnog prihoda za čije je uvođenje zakonom ovlašćena.
U slučaju iz st. 1. i 2. ovog člana, Poreska uprava ne donosi rešenje o utvrđivanju
poreza, već javnim oglasom obaveštava poreske obveznike o indeksu revalorizacije i danu
kada, u skladu sa zakonom, porez dospeva i evidentira revalorizovane iznose, u skladu s
odredbom člana 62 ovog zakona.“
Dakle, u vreme ekonomske krize i evidentih problema u dostavljanju koji naplatu
čine neefikasnom, a neretko dovode i do zastarelosti, primena člana 56. ZPPPA u svim
slučajevima kada nije bilo promena podataka od značaja za utvrđivanje poreza, je način da se uštede znatna budžetska sredstva i da se naplata poreza poveća.
U slučaju primene člana 56. ZPPPA imamo sledeće korake, i to:
1) donošenje odluke jedinice lokalne samouprave da će na primer porez na imovinu fizičkih lica ili lokalne komunalne takse za isticanje firme na poslovnim
prostorijama za 2013. godinu biti revalorizovan za 10% u odnosu na iznos poreza/takse iz 2012. godine;
2) da se odluka objavi u službenom glasilu jedinice lokalne samouprave i poreski obveznici javnim oglasom obaveste o indeksu revalorizacije, danima kada
porez/taksa dospeva za plaćanje i danu pod kojim će iznos poreza/takse biti
proknjižen u poreskom računovodstvu LPA;
3) da se u poreskom računovodstvu LPA pod danom određenim javnim oglasom, shodno odrebi člana 62. stav 2. tačka 3 ZPPPA, pojedinačno evidentiraju
(proknjiže) revalorizovani iznosi poreza/takse.
Naime, odredbom člana 62. ZPPPA, pored ostalog, propisano je da Poreska uprava, pa time i LPA, obavlja evidentiranje iznosa utvrđenog poreza- danom određenim
javnim oglasom iz člana 56. stav 3. ZPPPA.
Uštede po ovom osnovu se mogu izračunati na osnovu egzaktnih podataka o troškovima štampanja i dostave poreskih rešenja.
Na kraju, ukoliko sadašnje odredbe ZPPPA o dostavljanju predstavljaju smetnju
efikasnijem dostavljanju, treba inicirati izmenu i dopunu člana 36. ZPPPA po uzoru na
rešenja iz novog Zakona o izvršenju i obezbeđenju.
PRVI DEO • Komentar odredbi ZPPPA u vezi sa obezbeđenjem i naplatom poreza
71
OPŠTE O NAPLATI POREZA
Vrste naplate poreza
Član 64.
Naplata poreza je, u smislu ovog zakona, redovna ili prinudna.
Redovna naplata poreza vrši se o dospelosti poreske obaveze.
Prinudna naplata preduzima se kad dospela poreska obaveza nije namirena do
isteka roka iz stava 2. ovog člana.
Odredbe o naplati poreza primenjuju se i na naplatu sporednih poreskih davanja,
osim ako je ovim zakonom drukčije propisano.
•••
Prema članu 23. ZPPPA, poreska obaveza prestaje:
1) naplatom poreza;
2) zastarelošću poreza;
3) otpisom poreza;
4) na drugi zakonom propisani način.
Zadatak LPA je da obezbedi da što veći procenat poreskih obaveza prestane njegovom naplatom, pošto se naplatom obezbeđuju poreski prihodi budžeta jedinice lokalne samouprave.
Prestanak poreske obaveze zastarelošću je dokaz da LPA nije blagovremeno
preduzimala radnje i mere iz svoje nadležnosti radi naplate poreza. Poslodavac zaposlenih u LPA je jedinica lokalne samouprave i oni moraju da rade u interesu
svog poslodavca. Nastupanje zastarelosti poreza podrazumeva utvrđivanje razloga
zbog kojih je došlo do zastarelosti uz preduzimanje mera odgovornosti. Osim toga,
i otpis poreza pravnom licu nad kojim je pravosnažnim rešenjem zaključen stečajni postupak bankrotstvom u smislu člana 23. stav 2. ZPPPA, predstavlja dokaz
da LPA nije preduzela sve radnje i mere iz svoje nadležnosti radi obezbeđenja i
naplate poreza koji se posle bankrotstva otpisuje. Ista je situacija i u slučaju otpisa
poreza pravnom licu nad kojim je pravosnažnim rešenjem otvoren i zaključen stečajni postupak zbog trajnije nesposobnosti plaćanja a ne postoji interes poverilaca i
pravnog lica - stečajnog dužnika za sprovođenje stečajnog postupka u smislu člana
72
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
23. stav 3. ZPPPA, pošto radi naplate poreza nije upisano založno pravo u javnim
knjigama ili registrima.
Odredbom člana 64. ZPPPA, uređeno je:
a) Vrste naplate poreza, koje mogu biti redovna i prinudna (stav 1);
b) Do kog momenta se vrši redovna naplata – o dospelosti (stav 2);
c) Kada počinje prinudna naplata poreza (stav 3);
d) Da se odredbe o naplati poreza (redovnoj i prinudnoj), primenjuju i u postupku naplate sporedne poreske obaveze (stav 4).
Dospelost
Član 65.
Porez utvrđen na način iz člana 54. stav 2. ovog zakona dospeva za plaćanje u roku
propisanom zakonom.
Pravo na povraćaj više ili pogrešno naplaćenog poreza i sporednih poreskih
davanja, na poresku refakciju, odnosno na refundaciju poreza, kao i na namirenje
dospelih obaveza po drugom osnovu putem preknjižavanja poreza, dospeva istekom roka iz člana 75. st. 4. i 5. ovog zakona, ako poreskim zakonom nije drukčije
uređeno.
•••
Ovim članom uređena je dospelost, i to:
1) Poreza bez obzira da li se utvrđuju samooporezivanjem ili rešenjem Poreske
uprave, odnosno LPA. Tako, svaki javni prihod dospeva za plaćanje u roku
propisanom zakonom koji uvodi konkretni javni prihod, odnosno odlukom
jedinice lokalne samouprave za izvorne lokalne javne prihode;
2) Prava na povraćaj više ili pogrešno naplaćenog poreza i sporednih poreskih
davanja, na poresku refakciju, odnosno na refundaciju poreza, kao i na namirenje dospelih obaveza po drugom osnovu putem preknjižavanja poreza
dospeva istekom roka iz člana 75. st. 4. i 5. ZPPPA.
Kada je reč o dospelosti, ukazujemo da LPA treba da prati i procenjuje ponašanje
poreskog obveznika i dok teče paricioni (dobrovoljni) rok za plaćanje poreza. Ovo
stoga, što poreski obveznik za vreme paricionog roka za plaćanje poreza može da se
dovede u stanje nesolventnosti tako da posle isteka dobrovoljnog roka za plaćanje poreza, obveznik više nema imovinu ili je njegova imovina opterećena prioritetnim založnim pravom u korist drugih poverilaca. U tom slučaju, izgledi za naplatu poreza u
postupku prinudne naplate su minimalni.
PRVI DEO • Komentar odredbi ZPPPA u vezi sa obezbeđenjem i naplatom poreza
73
Kada je reč o porezu na imovinu, paricioni rok za plaćanje poreza počinje da teče
prvog dana u svakom tromesečju i završava se istekom 45. dana svakog tromesečja.
Ako obveznik u roku od 45 dana od dana početka tromesečja porez ne plati dobrovoljno, stiču se uslovi za početak postupka prinudne naplate koji treba sprovesti u narednih 45 dana (do kraja tromesečja). U suprotnom, poreski dug se gomila (posebno
kod obveznika sa većim iznosima poreza) i time otežava postupak naplate. Podsećamo
da u poreskoj materiji izjavljena žalba nema suspenzivno dejstvo (ne odlaže izvršenje
rešenja), pa se mere prinudne naplate preduzimaju bez obzira na eventualno izjavljenu
žalbu protiv rešenja o utvrđivanju poreza.
U vezi sa dospelošću, podsećamo da prema odredbama člana 90. st. 2. i 3. ZUP,
kada je rok određen u danima, dan u koji je dostavljanje ili saopštenje izvršeno, odnosno u koji pada događaj od kog treba računati trajanje roka, ne uračunava se u rok, već
se za početak roka uzima prvi naredni dan.
Rok koji je određen po mesecima, odnosno po godinama završava se istekom onog
dana, meseca, odnosno godine, koji po svom broju odgovara danu kad je dostavljanje
ili saopštenje izvršeno, odnosno danu u koji pada događaj od kog se računa trajanje
roka. Ako nema tog dana u poslednjem mesecu, rok se završava poslednjeg dana tog
meseca. Završetak roka može se označiti i određenim kalendarskim danom.
Početak i tok rokova ne sprečavaju nedelje i dani državnih praznika.
Međutim, ako poslednji dan roka pada u nedelju ili na dan državnog praznika, ili u
neki drugi dan kad organ pred kojim treba preduzeti radnju ne radi, rok ističe istekom
prvog narednog radnog dana (član 91. ZUP).
Imajući u vidu da porez dospeva za plaćanje u roku propisanom zakonom (član 65.
stav 1. ZPPPA), kada poslednji dan roka za izmirenje poreske obaveze pada u nedelju
ili na dan državnog praznika, ili u neki drugi dan kad nadležni organ ne radi, rok za
izmirenje poreske obaveze (posle koga obveznik pada u docnju) ističe istekom prvog
narednog radnog dana.
Privremene mere obezbeđenja naplate poreza
Član 66.
Radi obezbeđenja naplate poreza koji nije dospeo za naplatu ili koji nije utvrđen,
ali je pokrenut postupak utvrđivanja ili kontrole, a postoji opasnost da poreski obveznik osujeti, onemogući, odnosno učini neefikasnom njegovu naplatu, Poreska uprava
može rešenjem ustanoviti privremene mere za obezbeđenje naplate.
Rešenje iz stava 1. ovog člana sadrži i obrazloženje zbog čega Poreska uprava smatra da postoji opasnost da poreski obveznik osujeti, odnosno onemogući naplatu nedospelog poreza, a postaje izvršno danom dostavljanja poreskom obvezniku.
74
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
Privremene mere su, u smislu ovog zakona, založna prava na pokretnim stvarima,
nepokretnostima, novčanim sredstvima i potraživanjima poreskog dužnika.
Postupak ustanovljavanja založnih prava iz stava 3. ovog člana sprovodi se shodnom primenom člana 87. ovog zakona.
Privremene mere traju do naplate poreza radi čijeg su obezbeđenja ustanovljene ili
do momenta kada poreski obveznik pruži odgovarajuće obezbeđenje poreske obaveze,
u smislu člana 74. stav 2. ovog zakona.
Kada je, radi obezbeđenja naplate poreza i sporednih poreskih davanja iz stava 1.
ovog člana, ustanovljena privremena mera zabrane prenosa novčanih sredstava preko
računa poreskog obveznika i upisana u registru blokiranih računa koji vodi nadležna
organizacija, banka je dužna da porez i sporedna poreska davanja po tom osnovu, na
osnovu poreskog rešenja prenese sa računa poreskog obveznika, do visine raspoloživih
sredstava na tom računu, na propisani uplatni račun javnih prihoda.
Protiv rešenja iz stava 1. ovog člana poreski obveznik može izjaviti žalbu.
Žalba iz stava 7. ovog člana ne odlaže izvršenje.
•••
Uvodne napomene
Zbog značaja obezbeđenja naplate poreskog potraživanja za njegovu sigurnu naplatu, najpre dajemo opšti osvrt na institut - obezbeđenje naplate.
Svako potraživanje, pa i poresko, u sebi sadrži i element neizvesnosti njegove naplate.
U velikom broju slučajeva dužnici, pa i poreski, uredno ispunjavaju svoje obaveze i
zbog toga poverioci nemaju potrebu da vrše obezbeđenje naplate svog potraživanja.
Međutim, ima i dužnika, pa i poreskih, koji:
• zanemaruju svoje obaveze;
• odbijaju da ih ispune (plate);
• odugovlače sa njihovim plaćanjem po dospelosti.
Osim toga, imovinsko stanje dužnika, pa i poreskog, može se, po raznim osnovama, pogoršati do te mere da u vreme dospelosti obaveze za plaćanje, dužnik istu ne
može ili ne može u celosti da plati.
Zbog toga se u pravnoj nauci vrlo rano razvio institut - založno pravo. Založno
pravo je stvarno (apsolutno) pravo na tuđoj stvari, kojim se založnom poveriocu omogućava da ustanovi (uknjiži/upiše) prioritetnu zalogu na stvarima i imovinskim pravima dužnika upisom u odgovarajući registar zaloge. Upisom prioritetnog založnog
prava obezbeđuje se namirenje obezbeđenog potraživanja iz cene ostavrene prodajom
založene stvari i onda kada ostali (obični) poverioci (poverioci koji nisu upisali založno pravo), kao i založni poverioci koji nemaju prioritetno založno pravo, ne mogu da
naplate uopšte ili u celosti svoje potraživanje, pošto su imovinske prilike dužnika takve
da to onemogućavaju.
PRVI DEO • Komentar odredbi ZPPPA u vezi sa obezbeđenjem i naplatom poreza
75
Savremeni pravni sistemi uređenih demokratskih država, ne prave razliku između
države kao poverioca i ostalih poverilaca iz privatno-pravnih (obligacionih) odnosa,
niti poznaju privilegovane poverioce, što je bio slučaj u našem ranijem pravnom sistemu, već poznaju i štite samo prioritetne založne poverioce.
Savremeni pravni sistemi sve poverioce stavljaju u istu ravan i samo od njihove
brige da obezbede svoje potraživanje, zavisi da li će isto naplatiti ili ne iz sredstva obezbeđenja, za slučaj da dužnik ne želi, odugovlači ili ne može da o dospelosti plati dug
koji ima prema poveriocu.
Stoga, svi poverioci, pa i poreski čije interese, kada je reč o izvornim lokalnim
javnim prihodima jedinice lokalne samouprave zastupa LPA, ako žele da steknu prvenstvo u namirenju svog potraživanja, za slučaj da dužnik svoju obavezu ne plati o
dospelosti (nezavisno od razloga neplaćanja), moraju ustanoviti prioritetno založno
pravo na stvarima i imovinskim pravima u imovini dužnika i obezbede status prioritetnog založnog poverioca.
U savremenim pravnim sistemima, koja rešenja je preuzeo i naš pravni sistem u
postupku njegove harmonizacije, prvenstvo namirenja obezbeđenog potraživanja
prodajom stvari opterećene založnim pravom, određuje se prema momentu upisa založnog prava u odgovarajući registar zaloge, a ne prema tome ko je poverilac.
Postupak ustanovljavanja privremene mere
obezbeđenja naplate poreske obaveze
Privremenim merama iz člana 66. ZPPPA, obezbeđuje se naplata budućeg poreskog potraživanja.
Naime, odredbom člana 66. stav 1. ZPPPA, propisano je da nadležni poreski organ, radi obezbeđenja naplate poreza koji nije dospeo za naplatu ili koji nije utvrđen,
ali je pokretnut postupak utvrđivanja ili poreske kontrole, može posebnim rešenjem
ustanoviti privremene mere obezbeđenja naplate, ako postoji opasnost da će poreski
obveznik osujetiti, onemogućiti, odnosno učiniti neefikasnom njegovu naplatu.
Dakle, radnje koje predstavljaju opasnost po naplatu su alternativno postavljene
(opasnost da će poreski obveznik osujetiti, opasnost da će poreski obveznik onemogućiti
i opasnost da će poreski obveznik učiniti neefikasnom naplatu budućeg poreskog duga).
Zato u svakom konkretnom rešenju treba navesti i obrazložiti konkretnu opasnost za
koju postoji verovatnoća njenog nastupanja, a ne nabrajati sve moguće opasnosti.
Osnovna razlika između ustanovljavanja privremene mere obezbeđenja naplate
poreza, kao založnog prava u korist Republike iz člana 66. ZPPPA i ustanovljavanja
založnog prava (zaloge) pre početka postupka prinudne naplate iz člana 72. ZPPPA, je
u tome što se:
• privremene mere obezbeđenja naplate, kao založno pravo, ustanovljavaju radi
obezbeđenja naplate poreza koji nije dospeo za naplatu ili koji nije utvrđen, ali
je pokrenut postupak utvrđivanja ili kontrole;
76
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
• ustanovljavanje založnog prava iz člana 72. ZPPPA, vrši se radi obezbeđenja
naplate poreza koji je dospeo za naplatu, ali još nije pokrenut postupak prinudne naplate (nije doneto i dostavljeno rešenje o prinudnoj naplati).
Analizom odredbe člana 66. stav 1. ZPPPA, zaključujemo:
• Da se ustanovljavanje privremene mere vrši samo po službenoj dužnosti - postupak se pokreće po službenoj dužnosti;
• Da je ustanovljavanje privremene mere diskreciono ovlašćenje, a ne zakonska
obaveza nadležnog poreskog organa;
• Da se privremena mera može ustanoviti samo u dva slučaja, i to:
a) radi obezbeđenja naplate poreza koji nije dospeo za naplatu;
b) radi obezbeđenja naplate poreza koji nije utvrđen, ali je pokretnut postupak utvrđivanja ili poreske kontrole.
Predlog za ustanovljenje privremene mere (u daljem tekstu: predlog) dužan je da
podnese poreski inspektor, za poresku obavezu koja nije utvrđena, ali je pokrenut postupak poreske kontrole, na osnovu saznanja do kojih je došao u postupku terenske, odnosno kancelarijske kontrole, da postoji opasnost da poreski obveznik osujeti, onemogući,
odnosno učini neefikasnom naplatu poreza koji će biti utvrđen u postupku poreske kontrole, o čemu pismeno obaveštava rukovodioca LPA uz obavezno navođenje postojanja
konkretne opasnosti i predmeta na kome treba ustanoviti privremenu meru.
Predlog za poreske obaveze koje su utvrđene, a koje nisu dospele za plaćanje dužni
su da daju poreski izvršitelji i inspektori kancelarijske kontrole uz obavezno navođenje
konkretne opasnosti i činjenica koje ukazuju da postoji opasnost da će poreski obveznik osujetiti, onemogućiti, odnosno učiniti neefikasnom naplatu nedospelog poreza,
o čemu pismeno obaveštavaju rukovodioca LPA uz obavezno navođenje konkretne
opasnosti i predmeta na kome treba ustanoviti privremenu meru.
Istovremeno sa saznanjem da postoji neka od opasnosti (verovatnoća) da se osujeti naplata nedospele poreske obaveze i/ili poreske obaveze čiji je postupak utvrđivanja,
ili kontrole u toku, rukovodilac LPA, daje nalog za ustanovljavanje konkretne privremene mere za konkretnog poreskog obveznika.
Rešenje o ustanovljavanju privremene mere, shodno odredbi člana 66. stav 2. ZPPPA, mora da sadrži i obrazloženje razloga zbog kojih LPA smatra da postoji opasnost
da će poreski obveznik osujetiti, onemogućiti, odnosno učiniti neefikasnom naplatu
poreza koji nije dospeo za naplatu ili koji nije utvrđen, ali je pokretnut postupak utvrđivanja ili poreske kontrole.
Dakle, obrazlaganje razloga za ustanovljavanje privremene mere, podrazumeva da
je nadležni poreski organ dužan da u rešenju obrazloži postojanje verovatnoće radnji
poreskog obveznika čijim preduzimanjem će se osujetiti, onemogućiti, odnosno učiniti neefikasnom (ili drugim rečima – znatno otežati), naplata nedospele/još neutvrđene
poreske obaveze.
PRVI DEO • Komentar odredbi ZPPPA u vezi sa obezbeđenjem i naplatom poreza
77
Zakonodavac je odredbom člana 66. stav 2. ZPPPA, koja glasi: „...zbog čega Poreska
uprava smatra da postoji opasnost...“, ocenu postojanja opasnosti prepustio nadležnom
poreskom organu, ali ga nije oslobodio obaveze da tu opasnost ne obrazloži (učini
verovatnom) u obrazloženju rešenja.
Naime, Vrhovni sud Srbije je stao na stanovište u svojoj presudi U. 2726/2006 od
12.4.2007. godine, da je nezakonito rešenje poreskog organa o ustanovljavanju privremene mere za obezbeđenje naplate koje ne sadrži razloge da postoji opasnost onemogućavanja naplate poreza i to obrazložio na sledeći način:
„Osnovano se po oceni Vrhovnog suda Srbije tužbom ukazuje da su prilikom donošenja osporenog i prvostepenog rešenja povređena pravila poreskog postupka propisana
Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji (dalje: Zakon). Poreski organi se
u obrazloženju rešenja pozivaju na odredbu člana 66. Zakona, ali tako što citiraju samo
odredbe člana 66. st. 1. i 3. Zakona kojima je dato ovlašćenje Poreskoj upravi da ustanovi
mere za obezbeđenje naplate poreza koji nije dospeo za naplatu ili nije utvrđen, ali je
pokrenut postupak utvrđivanja ili kontrole i propisane vrste privremenih mera.
Međutim, odredbom člana 66. stav 2. Zakona propisano je da rešenje kojim su ustanovljene
privremene mere za obezbeđenje naplate, sadrži i obrazloženje zbog čega poreska uprava smatra
da postoji opasnost da poreski obveznik osujeti, odnosno onemogući naplatu dospelog poreza.
Kako osporeno, kao ni prvostepeno rešenje, ne sadrže razloge navedene u citiranoj
odredbi Zakona, Vrhovni sud Srbije je našao da je u poreskom postupku učinjena bitna
povreda pravila poreskog postupka, na koju osnovano ukazuje tužilac, pa je tužbu uvažio i osporeno rešenje poništio.“
Pri takvom stanju stvari, u nastavku, primera radi iz vizure LPA, navodimo okolnosti
koje mogu da ukazuju da postoji opasnost (verovatnoća) da poreski obveznik može osujetiti, onemogućiti, odnosno učiniti neefikasnom naplatu poreza koji nije dospeo za naplatu
ili koji nije utvrđen, ali je pokrenut postupak utvrđivanja ili poreske kontrole, i to:
1) da je račun poreskog obveznika blokiran duži vremenski period neprekidno ili
sa kraćim prekidima;
2) da poreski obveznik ima dospeli a neplaćeni poreski dug iz ranijih godina, a
koji je nesrazmeran njegovoj ekonomskoj snazi;
3) da je poreski obveznik već osuđivan za poreska krivična dela;
4) da je poreski obveznik u ranijem periodu i poslednjoj poreskoj prijavi i drugim
izveštajima unosio, odnosno uneo netačne (lažne) podatke o činjenicama koje
su od uticaja na utvrđivanje visine poreza, ili takve činjenice nije prijavljivao
nadležnom poreskom organu;
5) da poreski obveznik često menja delatnost, poslovno sedište ili vrši statusne
promene, a ima dospele a neizmirene poreske obaveze;
6) da poreski obveznik otuđuje ili sakriva, deo ili celokupnu svoju imovinu ili iz
svoje imovine omogućuje pribavljanje imovine povezanim licima sa poreskim
obveznikom po transfernim cenama, bez naknade ili po cenama ispod tržišnih
cena i time ugrožava naplatu poreza, koji će naknadno dospeti za plaćanje ili
koji će biti utvrđen u postupku poreske kontrole;
78
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
7) da je poreski obveznik u ranijim postupcima prinudne naplate, odnosno poreske
kontrole, skrivao, otuđivao, uništavao ili činio neupotrebljivim stvari koje su bile
predmet prinudne naplate poreske obaveze, odnosno poreske kontrole;
8) da je u ranijim poreskim postupcima ometao ili sprečavao službeno lice LPA u
preduzimanju službenih radnji iz okvira njegovih ovlašćenja;
9) da je u poreskoj prijavi uneta pogrešna adresa prebivališta/sedišta…
Vrhovni sud Srbije je stao na stanovište da navođenje pogrešne adrese u poreskoj
prijavi, predstavlja razlog za donošenje privremene mere obezbeđenja neplaćenog poreza. Naime, Vrhovni sud Srbije je ovaj svoj stav u presudi U. 1937/2007 od 16.4.2009.
godine, obrazložio na sledeći način:
„Iz spisa ove upravne stvari proizlazi da je u postupku koji je prethodio donošenju osporenog rešenja utvrđeno da je prvostepeni organ pokrenuo postupak utvrđivanja godišnjeg poreza na dohodak građana na osnovu podnete poreske prijave od strane tužioca. U
započetom postupku utvrđivanja godišnjeg poreza nesumnjivo je utvrđeno da je tužilac
nepokretnost bliže označenu u spisima otuđio kupoprodajnim ugovorom overenim kod
Opštinskog suda. Takođe, na osnovu evidencije kojom raspolaže prvostepeni organ jasno
je utvrđeno da tužilac ima prebivalište i u drugom mestu. Tužiocu je uručena opomena
za neizmireni porez na imovinu i porez na registrovano oružje.
Pravilno je postupio tuženi organ kada je osporenim rešenjem odbio žalbu tužioca
izjavljenu protiv prvostepenog rešenja, obzirom da je u postupku kod prvostepenog organa pravilno utvrđeno činjenično stanje i pravilno primenjeno materijalno pravo. Ovo
sa razloga što se tužilac kao poreski obveznik ne nalazi na prijavljenoj adresi iz podnete
poreske prijave, imajući u vidu da je u postupku na nesumnjiv način utvrđeno da je ta
nepokretnost otuđena. Stoga je pravilan zaključak iz obrazloženja prvostepenog rešenja
da postoji opasnost da poreski obveznik osujeti, onemogući, i učini neefikasnom eventualnu naplatu poreza, pa su se stekli zakonom propisani uslovi za ustanovljavanje privremene mere obezbeđenja naplate poreza, u smislu člana 66. Zakona o poreskom postupku
i poreskoj administraciji. Prvostepeni organ je doneo rešenje o određivanju privremene
mere obezbeđenja naplate poreza upisom hipoteke u vidu zakonskog založnog prava ne
nepokretnosti poreskog obveznika, o čemu je sačinjen zapisnik i popis i procena u postupku ustanovljavanja privremene mere, a zapisnik je uredno potpisan od strane tužioca“.
Na primeru poreza na imovinu to bi bio slučaj ako, na primer, poreski obveznik
poreza na imovinu u poreskoj prijavi za utvrđivanje poreza na imovinu – Obrazac
PPI – 2 u delu 1. Podaci o obvezniku poreza pod tačkom 4 – Podaci o sedištu, odnosno
prebivalištu, unese netačne podatke (pogrešnu adresu) o svom prebivalištu.
Odredbom člana 66. stav 3. ZPPPA, uređeno je da su privremene mere, u smislu
ZPPPA, založna prava, i to:
a) zaloga na pokretnim stvarima poreskog obveznika;
b) zaloga na nepokretnosti poreskog obveznika (hipoteka);
c) zaloga na novčanim sredstvima poreskog obveznika;
d) zaloga na potraživanjima (novčanim i nenovčanim) poreskog obveznika.
PRVI DEO • Komentar odredbi ZPPPA u vezi sa obezbeđenjem i naplatom poreza
79
Poreski obveznik svojom imovinom odgovara za svoje obaveze, pa i poreske. Gubitak imovine ili pad njene vrednosti ispod iznosa obaveza koje terete imovinu vodi
poreskog obveznika u nesolventnost, što se direktno odražava na namirenje poverilaca
pa i poreskih. Zato, promene na imovini poreskog obveznika, pre svega fiskalno najizdašnijih, (povećanje i/ili smanjenje) moraju biti budno praćene od strane zaposlenih
LPA u osnovnim funkcijama kako bi se blagovremeno preduzele zakonom propisane
mere radi zaštite fiskalnog interesa poreskih poverilaca, bilo da je reč o poreskoj kontroli kod tih obveznika ili naplati već dospelih a neplaćenih poreskih obaveza.
LPA je dužna da ustanovljavanje privremenih mera iz člana 66. stav 3. ZPPPA, planira generalno i pojedinačno, pribavlja potrebne dokaze i vrši potrebne pripreme, tako da,
kada se steknu uslovi za njihovu primenu, iste budu ustanovljene efikasno. Bez dobrih
priprema, ishod ustanovljavanja privremene mere je krajnje neizvestan, pošto se poreskom obvezniku ostavlja prostor (vreme) da osujeti ustanovljavanje privremene mere.
LPA je dužna da za fiskalno najizdašnije poreske obveznike kao i poreske obveznike sa najvećim iznosom poreskog duga ima celovitu i tačnu bazu podataka o celokupnoj njihovoj imovini, odnosno da ima njihovu „imovinsku kartu“.
Predmet zaloge, primenom analogije, ne mogu biti stvari i imovinska prava u svojini
poreskog obveznika koja su izuzeta od prinudne naplate. Naime, članom 82. ZPPPA,
propisano je da predmet prinudne naplate ne mogu biti imovina i prihodi poreskog obveznika koji su zakonom izuzeti od izvršenja. Prema tome, po prirodi stvari, stvari i
primanja koja ne mogu biti predmet prinudne naplate, ne mogu biti ni predmet zaloge.
Predmet zaloge na pokretnim stvarima ne mogu biti ni oprema, postrojenja, vozila i sl. koja su predmet ugovora o finansijskom lizingu, pošto shodno odredbama
Zakona o finansijskom lizingu, davalac lizinga je lice koje, uz zadržavanje prava svojine na predmetu lizinga, prenosi na primaoca lizinga ovlašćenje držanja i korišćenja,
na ugovoreno vreme i uz ugovorenu naknadu. Pokretne stvari nabavljene na osnovu
ugovora o finansijskom lizingu, postaju predmet prinudne naplate kada istekne ugovoreno vreme lizinga i kada se na predmetu finansijskog lizinga prenese pravo svojine
na primaoca finansijskog lizinga.
Agencija za privredne registre vodi Registar finansijskog lizinga. U ovaj registar
počev o 17.05.2011. godine upisuju se i ugovori o finansijskom lizingu čiji su predmet
nepokretne stvari koje mogu biti predmet prava svojine u smislu zakona koji uređuje
svojinskopravne odnose.
Takođe, stvari koje je poreski obveznik uzeo u operativni lizing, ne mogu biti
predmet zaloge, pošto nisu u njegovoj svojini.
Zakonodavac odredbom člana 66. stav 3. ZPPPA, koja glasi: „privremene mere su, u smislu ovog zakona, založno pravo...“, privremenoj meri obezbeđuje rang - založnog prava, pošto
je pravna posledica ustanovljene privremene mere ista pravnoj posledici založnog prava.
Suština privremene mere obezbeđenja naplate ogleda se u njenoj pravnoj posledici. Pravna posledica privremene mere iz člana 66. ZPPPA kao založnog prava je u
tome što one predstavljaju stvarno pravo na tuđoj stvari.
80
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
Naime, pošto je založno pravo stvarno pravo na tuđoj stvari, a stvarno pravo je
apsolutno pravo koje deluje prema svima - priznaje neposrednu i potpunu pravnu
vlast na konkretnoj stvari njenom vlasniku i zabranjuje svim ostalim da ga u tome
sprečavaju, to i založno pravo priznaje založnom poveriocu potpunu pravnu vlast na
tuđoj stvari koja je predmet založnog prava.
Odredbom člana 66. stav 4. ZPPPA, uređeno je da se postupak ustanovljavanja i
prestanka privremenih mera sprovodi shodnom primenom člana 87. ZPPPA. To dalje
znači, da se privremena mera iz člana 66. ZPPPA ustanovljava istim sredstvima i po
istom postupku po kome se ustanovljava iz založno pravo iz člana 72. i 86. ZPPPA.
Postupak ustanovljavanja privremene mere obezbeđenja
naplate poreza na pojedinim predmetima prinudne naplate
Postupak ustanovljavanja privremene mere na pokretnim stvarima
Ako LPA oceni i odluči da je najefikasnije sredstvo obezbeđenja naplate poreza,
ustanovljavanje privremene mere na pokretnim stvarima poreskog obveznika upisom u Registar zaloge na pokretnim stvarima, hronološki se preduzimaju sledeće
mere i radnje:
1) Kontinuirano se ceni postojanje opasnosti da poreski obveznik (prvenstveno
poreski obveznici kojima će biti utvrđen veliki iznos poreza) osujeti, onemogući, odnosno učini neefikasnom naplatu poreza koji nije dospeo za naplatu ili
koji nije utvrđen, ali je pokrenut postupak utvrđivanja ili kontrole;
2) Opredeljuju se konkretne – vredne pokretne stvari u svojini poreskog obveznika, prvenstveno pokretne stvari koje imaju registracioni broj: putničko/teretno vozilo, minibus/autobus, motocikl/motor, priključno vozilo, poljoprivredno vozilo, građevinska mašina, plovni objekat, helikopter, avion i sl.), zatim
pokretne stvari koje nemaju registracioni broj: mašine i oprema (građevinske,
poljoprivredne, proizvodne mašine, aparati (oprema) za opremanje objekata u
kojima se obavlja delatnost i sl.), zatim umetničke vrednosti ili dragocenosti
čija vrednost ne treba da bude manja od iznosa duga zbog kojeg se ustanovljava zaloga. Od izuzetnog značaja po fiskalni interes jedinice lokalne samouprave je kvalitet - vrednost odabrane pokretne stvari, jer samo takvo sredstvo
obezbeđenja garantuje naplatu nedospelog poreskog duga, za slučaj da isti ne
bude plaćen o njegovoj dospelosti. Nekvalitetna pokretna stvar, u krajnjem ishodu, postaje „mrtav kapital“. Naime, ako pokretna stvar nije vredna ista neće
biti prodata, čak ni za 1/3 njene procenjene vrednosti, već će biti preneta u svojinu jedinice lokalne samouprave, poreski obveznik će biti razdužen određenim iznosom poreskog duga, a jedinica lokalne samouprave dobiće bezvrednu
stvar.
PRVI DEO • Komentar odredbi ZPPPA u vezi sa obezbeđenjem i naplatom poreza
81
Opredeljenje konkretne pokretne stvari, podrazumeva i ocenu efikasnosti naplate poreza iz stvari na kojoj će biti ustanovljena (upisana) privremena mera
u vidu založnog prava u korist jedinice lokalne samouprave.
3) S obzirom da predmet prinudne naplate poreza mogu biti stvari i imovinska prava
u svojini poreskog obveznika (ne tuđa stvar), LPA je dužna da utvrdi da li je poreski obveznik nesporeni vlasnik pokretnih stvari koje bi bile predmet ustanovljavanja privremene mere. U prilog rečenom citiramo deo iz obrazloženja presude
Vrhovnog suda Srbije U. 5675/05 od 22. 06. 2006. godine, koji glasi:
„U smislu navoda tužbe potrebno je u ponovnom postupku upotpuniti činjenično
stanje i na nesporan način utvrditi šta predstavlja imovinu tužioca, kako se ne bi
u postupku prinudne naplate oduzimala imovina drugih vlasnika, odnosno čime
bi se vređalo pravo trećih lica, u konkretnom slučaju ne može da se vrši prinudna
naplata tužiočevog duga na imovini drugih subjekata“.
Ovaj slučaj pokazuje puno opravdanje uvođenja upravnog spora u cilju sudske
(spoljne) kontrole zakonitosti upravnog akta. Naime, u ovom slučaju upravna
vlast (i prvostepeni i drugostepeni organ) propustila je da na nesporan način
utvrdi da li je poreski obveznik vlasnik ili ne pokretne stvari koja je predmet
prinudne naplate.
Zakonom o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar, propisano je da ako je zalogodavac (poreski obveznik) založio stvar na kojoj nema
pravo svojine, upis u Registar zaloge ne proizvodi pravno dejstvo.
Međutim, državina na nepokretnosti ne predstavlja takvo stvarno pravo
koje sprečava izvršenje javnom prodajom nepokretnosti radi namirenja potraživanja (presuda Apelacionog suda u Novom Sadu, Gž. 2744/2011(1) od
18.4.2012. godine).
4) Kada se utvrdi da je opredeljena pokretna stvar svojina poreskog obveznika,
proverava se da na istoj već nije upisano prioritetno založno pravo u korist
drugog poverioca. Ako je upisano prioritetno založno pravo u korist drugog
poverioca, utvrđuje se koji iznos potraživanja se obezbeđuje već upisanom zalogom. Ovo je bitno zbog toga što ako je ista pokretna stvar kao predmet zaloge upisana u Registar zaloge u korist većeg broja poverilaca, redosled naplate
njihovih potraživanja iz vrednosti založene pokretne stvari određuje se prema
vremenu (dan, čas i minut) upisa u Registar zaloge na pokretnim stvarima i
pravima. To konkretno znači da, ako je ista pokretna stvar opterećena zalogom
u korist dva poverioca, pa poverilac koji je kao drugi upisao založno pravo
pokrene postupak prodaje pokretne stvari opterećene zalogom, mora najpre iz
ostvarene cene u celosti da namiri prioritetnog (prvog) založnog poverioca, pa
tek onda svoje potraživanje.
Osim toga, niko se ne može pozivati na okolnost da mu nisu bili poznati podaci iz Registra zaloge (član 61. stav 1. Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar), pošto upis zaloge u registar obezbeđuje
njen publicitet.
82
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
5) Kada se utvrdi da je poreski obveznik vlasnik pokretnih stvari na koje bi bilo
upisano založno pravo u korist jedinice lokalne samouprave i da te pokretne
stvari nisu već opterećene prioritetnom zalogom u korist drugog poverioca,
ili su opterećene zalogom za obezbeđenje naplate potraživanja koje u zbiru sa
poreskim potraživanjem ne prelazi vrednost pokretne/ih stvari na kojoj/ima
treba ustanoviti založno pravo u korist jedinice lokalne samouprave, donosi
se rešenje o ustanovljavanju privremene mere obezbeđenja u vidu založnog
prava na konkretnoj pokretnoj stvari.
Za pokretne stvari koje imaju registracioni broj, u rešenje se unose svi podaci iz saobraćajne dozvole ili drugog dokumenta za tu pokretnu stvar izdatog
od nadležnog državnog organa, a za pokretne stvari koje nemaju registracioni
broj: mašine i oprema, građevinska/poljoprivredna/ proizvodna mašina, aparati za domaćinstvo/aparati za opremanje trgovinskih/ ugostiteljskih objekata
i sl., u rešenje se unosi: marka, tip, godina proizvodnje, snaga, nosivost, težina,
proizvodna oznaka i sl.
6) U postupku pripreme za ustanovljavanje (upis) založnog prava na konkretnoj
pokretnoj stvari poreskog obveznika treba:
• izdati radni nalog poreskom izvršitelju za popis i procenu;
• odrediti posebnog procenitelja, ako je to potrebno;
• obezbediti dva punoletna svedoka koji će prisustvovati popisu i proceni
pokretnih stvari;
• obezbediti asistenciju ovlašćenih službenih lica Ministarstva unutrašnjih
poslova, ako je to potrebno;
• ostvarivati neposredni službeni kontakt, ako je to potrebno, da nadležni sud po prijemu obrazloženog zahteva LPA u zakonskom roku donese rešenje kojim se poreskom izvršitelju LPA dozvoljava ulazak u stan
radi popisa i procene pošto poreski obveznik, kao njegov držalac, to ne
dozvoljava;
• doneti rešenje iz člana 87. stav 3. ZPPPA, kojim se Agenciji za privredne
registre, nalaže upis založnog prava na pokretnim stvarima u Registar zaloge u korist jedinice lokalne samouprave.
7) Posle pripreme za ustanovljavanje založnog prava poreski izvršitelj, sa svedocima i proceniteljem, ako je određen, odlazi na lice mesta, gde:
• Poreskom obvezniku, uredno dostavlja rešenje o ustanovljavanju privremene mere obezbeđenja naplate poreza u vidu založnog prava;
• Odmah po dostavljanju rešenja vrši popis i procenu pokretne stvari na
kojoj se ustanovljava privremena mera i sastavlja zapisnik o popisu i
proceni, pošto žalba protiv rešenja o ustanovljavanju privremene mere
u vidu založnog prava, ne odlaže njegovo izvršenje. Ponavljamo, prema
odredbi člana 261. stav 3. tačka 3 ZUP, prvostepeno rešenje protiv koga
žalba ne odlaže njegovo izvršenje, postaje izvršno njegovim dostavljanjem stranci – poreskom obvezniku;
PRVI DEO • Komentar odredbi ZPPPA u vezi sa obezbeđenjem i naplatom poreza
83
• Dostavlja poreskom obvezniku zapisnik o popisu i proceni pokretnih stvari, odmah po izvršenom potpisivanju ovog zapisnika;
• Dostavlja poreskom obvezniku i rešenje iz člana 87. stav 3. ZPPPA;
• Posle napred sprovedenih radnji u dva primerka se popunjava zahtev za
upis založnog prava na pokretnim stvarima na obrascu Agencije.
Zahtev se mora popuniti pravilno, a na odgovarajućoj strani zahteva, moraju se tačno uneti svi podaci o predmetu zaloge, jer ako se unesu netačni
podaci i na osnovu istih bude doneto rešenje o upisu založnog prava u korist jedinice lokalne samouprave sa netačnim podacima, takvo rešenje nije
dokaz da je ustanovljeno založno pravo na pokretnim stvarima poreskog
obveznika i ne može da proizvede pravne posledice.
Za svaku pokretnu stvar koja ima registracioni broj na kojoj se ustanovljava
zaloga, popunjava se posebna 4. strana zahteva za upis založnog prava, što
važi i za pokretne stvari koje nemaju registracioni broj, u kom slučaju se popunjava strana 5. zahteva za upis založnog prava u Registar zaloge.
Ukazujemo da, Agencija, shodno odredbi člana 65b Zakona o založnom
pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar, ne ispituje tačnost podataka i verodostojnost dostavljenih dokumenata uz zahtev. Pomenuti
zakon afirmiše prezumpciju tačnosti, a to znači da posledice netačnosti
podataka i neverodostojnosti dokumenata, snosi podnosilac zahteva, u
ovom slučaju LPA.
8) Na račun Agencije uplaćuje se propisana naknada za upis založnog prava u
Registar zaloge.
Iz neobjašnjivih razloga, Agencija ne poštuje odredbu člana 166. ZPPPA, kojom
je propisano da Poreska uprava u poreskom postupku ne plaća takse, naknade i
druge troškove za radnje i usluge koje joj, u tom postupku, pružaju državni organi, organi nadležni za vođenje registara, banke i drugi organi i organizacije.
Naime, prema članu 50. Odluke o naknadama za poslove registracije i druge
usluge koje pruža Agencija za privredne registre („Službeni glasnik RS“, br.
5/2012), koja se primenjuje od 1. februara 2012. godine: „Naknada za upis založnih prava na pokretnim stvarima i pravima u Registar se određuje u zavisnosti od visine glavnog potraživanja koje se obezbeđuje založnim pravom, odnosno
visine najvišeg iznosa glavnog potraživanja do kog založno pravo obezbeđuje
uslovna ili buduća potraživanja, i iznosi:
1. za iznos glavnog potraživanja do 6.000 evra, naknada iznosi 1.000,00 dinara;
2. za iznos glavnog potraživanja većeg od 6.000 evra do iznosa od 100.000 evra,
naknada iznosi 3.000,00 dinara;
3. za iznos glavnog potraživanja većeg od 100.000 evra, naknada iznosi 6.000,00
dinara“.
Međutim, pozitivna stvar je što Agencija, shodno odredbi člana 79. pomenute odluke, bez naknade, na osnovu pisanog i obrazloženog zahteva državnim
organima i organizacijama, organima autonomnih pokrajina i jedinicama
84
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
lokalne samouprave, ustupa podatke i dokumenta u slučajevima kada su im
ti podaci potrebni za obavljanje poslova iz njihove nadležnosti.
Popunjeni zahtev sa dokazima (prilozima) podnosi se Agenciji ili njenoj najbližoj organizacionoj jedinici i od istih zahteva izdavanje potvrde sa upisanim
danom, časom i minutom prijema zahteva za upis založnog prava u Agenciji,
odnosno njenoj organizacionoj jedinici. Ovo stoga što se u postupku ustavljavanja založnog prava primenjuje astronomsko računanje vremena jer se samo
tako može odrediti prioritet.
Organizacione jedinice Agencije nalaze se u sledećim gradovima u Srbiji.
R.br.
Mesto
Adresa
Kontakt telefon
1.
Novi Sad
Bulevar Mihajla Pupina 24
021 475 43 08
2.
Subotica
Trg Lazara Nešića 1
024 671 930
3.
Zrenjanin
Trg Republike bb
023 511 518
4.
Pančevo
Trg Nikole Tesle 5
013 351 610
5.
Požarevac
Stari korzo 38
012 531 652
6.
Valjevo
Vuka Karadžića 5/IV
014 291 010
7.
Kraljevo
Cara Dušana 41/I
036 326 999
8.
Užice
Radišićev prolaz bb
031 513 969
9.
Zaječar
Nikole Pašića 37/I
019 420 360
10.
Kragujevac
Nikole Pašića 6
034 338 238
11.
Niš
Obrenovićeva bb,TPC Kalča,
lamela b, lokal 40
018 296 002
12.
Leskovac
Stojana Ljubića 12, kancelarija 9
016 214 175
13.
Kosovska
Mitrovica
Kralja Petra Prvog 106
9) Uz zahtev za upis založnog prava se prilaže:
• rešenje o ustanovljavanju privremene mere obezbeđenja naplate poreza u
vidu založnog prava, sa klauzulom izvršnosti;
• zapisnik o popisu i proceni predmeta na kojem se ustanovljava založno
pravo u korist jedinice lokalne samouprave;
• rešenje iz člana 87. stav 3. ZPPPA, kojim se Agenciji nalaže upis založnog
prava u Registar zaloge u korist jedinice lokalne samouprave sa klauzulom
izvršnosti;
• dokaz o uplati naknade za upis založnog prava na račun Agencije.
PRVI DEO • Komentar odredbi ZPPPA u vezi sa obezbeđenjem i naplatom poreza
85
Za upis zakonskog založnog prava u postupku prinudne naplate na osnovu imperativnih odredbi ZPPPA, nije potrebna izjava zalogodavca (poreskog
obveznika) da pristaje da se založno pravo upiše u Registar zaloge. Pošto poreski dužnik izbegava ispunjenje svoje poreske obaveze, njena naplata se vrši
u postupku prinudne naplate. Stoga, nije potrebna njegova saglasnost za upis
založnog prava u korist poreskog poverioca. Osim toga reč je o zakonskom, a
ne ugovornom, založnom pravu.
10) Po prijemu rešenja Agencije kojim je izvršen upis zaloge na popisanim pokretnim stvarima u korist jedinice lokalne samouprave, koje Agencija donosi bez
ispitivanja tačnosti podataka i verodostojnosti dostavljenih dokumenata uz zahtev, vrši se provera tačnosti podataka unetih u rešenje Agencije. Ako grešaka
nema, rešenje se ulože u spise predmeta. Ako postoji greška u vezi sa podacima
na osnovu kojih se identifikuje pokretna stvar, ista se u neposrednom kontaktu sa zaposlenima u Agenciji otklanja. Uputno je da se izgradi dobar odnos sa
Agencijom kako bi se u slučaju greške izvršila zamena rešenja, a ne da se postupak odugovlači podnošenjem žalbe u cilju otklanjanja greške.
Postupak ustanovljavanja privremene mere na nepokretnosti
Ako LPA oceni i odluči da je najefikasnije sredstvo obezbeđenja naplate poreza,
ustanovljavanje privremene mere u vidu založnog prava na nepokretnosti poreskog
obveznika upisom hipoteke, preduzimaju se sledeće mere i radnje:
1) Pribavljanje podataka o nepokretnostima u svojini poreskog obveznika i opredeljivanje konkretne nepokretnosti čija vrednost ne treba da bude manja od
visine poreza čija se naplata obezbeđuje privremenom merom.
Opredeljena nepokretnost ne treba da bude opterećena prioritetnom hipotekom
u korist drugog poverioca, a ako je opterećena uzima se u obzir iznos potraživanja
koje je obezbeđeno prioritetnom hipotekom i vrednost nepokretnosti, pa ako je
vrednost nepokretnosti jednaka ili veća od zbira potraživanja obezbeđenog prioritetnom hipotekom i nedospelog poreskog potraživanja čiju naplatu treba obezbediti hipotekom, moguće je opredeliti se za upis hipoteke i na već opterećenoj
nepokretnosti, što je stvar konkretne ocene, ali i odgovornosti, u svakom pojedinačnom slučaju. Nekvalitetna nepokretnost, u krajnjem ishodu, postaje „mrtav
kapital“ jedinice lokalne samouprave, pošto se teško može prodati u postupku
prinudne naplate ni putem usmenog javnog nadmetanja ni putem neposredne
pogodbe ni za 1/3 njene utvrđene početne vrednosti, a za taj iznos se umanjuje
poreski dug poreskog obveznika, dok jedinica lokalne samouprave dobija bezvrednu nepokretnost.
Opredeljenje konkretne nepokretnosti poreskog obveznika, podrazumeva i
ocenu efikasnosti postupka naplate poreza iz nepokretnosti na kojoj će biti
upisana hipoteka u korist jedinice lokalne samouprave.
86
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
2) Kada se utvrdi da je poreski obveznik vlasnik nepokretnosti, donosi se rešenje
o ustanovljavanju privremene mere obezbeđenja naplate poreza u vidu založnog prava – hipoteke.
3) Vrši se priprema za ustanovljavanje (upis) hipoteke na konkretno opredeljenoj
nepokretnosti, koja obuhvata:
• izdavanje radnog naloga poreskom izvršitelju za popis i procenu nepokretnosti;
• određivanje posebnog procenitelja, ako je to potrebno;
• obezbeđivanje dva punoletna svedoka koji će prisustvovati popisu i proceni nepokretnosti;
• obezbeđenje asistencije ovlašćenih službenih lica Ministarstva unutrašnjih
poslova, ako je to potrebno;
• donošenje rešenja iz člana 87. stav 3. ZPPPA, kojim se nadležnom registru
nepokretnosti nalaže upis založnog prava – hipoteke u korist jedinice lokalne samouprave.
4) Zatim poreski izvršitelj sa dva svedoka i posebnim proceniteljem, ako je određen, odlazi na lice mesta, gde poreski izvršitelj:
• poreskom obvezniku uredno dostavlja rešenje o ustanovljavanju privremene mere obezbeđenja naplate poreza u vidu hipoteke na konkretnoj nepokretnosti;
• vrši popis i procenu nepokretnosti poreskog obveznika i sastavlja zapisnik
o popisu o proceni, pošto žalba protiv rešenja o ustanovljavanju privremene mere ne odlaže njegovo izvršenje;
• poreskom obvezniku uredno dostavlja zapisnik o popisu i proceni nepokretnosti;
• poreskom obvezniku uredno dostavlja i rešenje iz člana 87. stav 3. ZPPPA.
5) Zatim se priprema zahtev za upis privremene mere u vidu hipoteke na nepokretnosti poreskog obveznika i isti se sa dokazima podnosi nadležnoj Službi za
katastar nepokretnosti Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) kojim se zahteva upis privremene mere u vidu hipoteke.
6) Uz zahtev za upis privremene mere u vidu hipoteke prilaže se:
• rešenje o ustanovljavanju privremene mere obezbeđenja naplate poreza u
vidu založnog prava na nepokretnosti poreskog obveznika sa klauzulom
izvršnosti;
• zapisnik o popisu i proceni nepokretnosti na kojoj se ustanovljava hipoteka;
• rešenje iz člana 87. stav 3. ZPPPA, kojim se nalaže upis založnog prava u
odgovarajući registar nepokretnosti u korist jedinice lokalne samouprave
sa klauzulom izvršnosti.
Ukazujemo da u poreskom postupku (pa i postupku ustanovljavanja hipoteke),
shodno odredbi člana 166. ZPPPA, Poreska uprava, pa time i LPA, ne plaća
takse, naknade i druge troškove za radnje i usluge koje joj, u tom postupku, pružaju državni organi, organi nadležni za vođenje registara, banke i drugi organi
PRVI DEO • Komentar odredbi ZPPPA u vezi sa obezbeđenjem i naplatom poreza
87
i organizacije. Ovu odredbu, organi nadležni za vođenje registra nepokretnosti
poštuju i od LPA ne zahtevaju plaćanje takse za upis hipoteke.
Zahtev za upis hipoteke se ne podnosi poštom, već neposredno organu
nadležnom za vođenje registra nepokretnosti.
Podsećamo da se prilikom predaje zahteva, insistira da se na zahtevu ili rešenju
upiše tačan dan, čas i minut prijema zahteva/rešenja za upis privremene mere
u vidu založnog prava na nepokretnosti u korist jedinice lokalne samouprave,
pošto se na osnovu toga određuje redosled (prioritet) upisanog založnog prava.
7) Rešenje nadležne službe za katastar nepokretnosti RGZ o upisu hipoteke na popisanoj nepokretnosti u katastar nepokretnosti u korist jedinice lokalne samouprave, posle provere tačnosti podataka o nepokretnosti, ulaže se i čuva u spise
predmeta. Ukazujemo da dispozitiv rešenja RGZ treba da glasi – Dоzvоlјаvа sе u
listu nеpоkrеtnоsti brој ______ KО_____ upis zаlоžnоg prаvа - hipоtеkе ______
rеdа..., pošto se samo ovim upisom hipoteka stiče bezuslovno.
Ukoliko dispozitiv rešenja glasi – dozvoljava se predbeležba hipoteke ili dozvoljava se zabeležba hipoteke..., to nije upis na osnovu koga se bezuslovno
stiče hipoteka pa u tom slučaju sa donosiocem rešenja treba raspraviti eventualno sporno pitanje da bi se otklonila greška.
Postupak ustanovljavanja privremene mere
na novčanim sredstvima na računu
Ako LPA oceni i odluči da je najefikasnije sredstvo obezbeđenja naplate poreza, ustanovljavanje privremene mere u vidu založnog prava na novčanim sredstvima poreskog
obveznika upisom u evidenciju blokiranih računa, preduzimaju se sledeće mere i radnje:
1) Pribavljaju se podaci o računima poreskog obveznika otvorenih kod banke/
banaka, a postojeći podaci se proveravaju.
2) Donosi se rešenje iz člana 87. stav 1. tačka 3) ZPPPA, o ustanovljavanju privremene
mere obezbeđenja naplate poreza u vidu založnog prava na novčanim sredstvima
na računu poreskog obveznika kojim se zabranjuje prenos novčanih sredstava preko računa poreskog obveznika, osim u svrhu izmirenja obaveza po osnovu poreza
i upis zabrane u registar blokiranih računa.
3) Poreskom obvezniku se uredno dostavlja rešenje iz člana 87. stav 1. tačka 3)
ZPPPA o ustanovljavanju privremene mere obezbeđenja naplate poreza u vidu
založnog prava na novčanim sredstvima na računu poreskog obveznika.
4) Rešenje iz člana 87. stav 1. tačka 3) ZPPPA o ustanovljavanju privremene mere
obezbeđenja naplate poreza u vidu založnog prava na novčanim sredstvima na računu poreskog obveznika, sa klauzulom izvršnosti, dostavlja se na sledeću adresu:
NARODNA BANKA SRBIJE - ODЕLJENJE ZA PRIJEM, KONTROLU I
UNOS OSNOVA I NALOGA – KRAGUJEVAC, Branka Radičevića 16a
88
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
5) Privremena mera obezbeđenja naplate poreza u vidu založnog prava na novčanim sredstvima na računu poreskog obveznika, shodno odrebi člana 66. stav
5. ZPPPA, traje do momenta naplate poreza radi čijeg su obezbeđenja ustanovljene, odnosno do donošenja rešenja o prinudnoj naplati iz novčanih sredstava
poreskog obveznika.
6) Kako privremene mere, pa i privremena mera na novčanim sredstvima na računu poreskog obveznika, shodno odredbi člana 65. stav 5. ZPPPA, traju do
naplate poreza radi čijeg su obezbeđenja ustanovljene ili do momenta kada
poreski obveznik pruži odgovarajuće obezbeđenje naplate poreske obaveze,
u smislu člana 74. stav 2. ZPPPA, u slučaju kada je doneto poresko rešenje
po okončanju kancelarijske ili terenske kontrole, a ustanovljena je privremena
mera obezbeđenja naplate na novčanim sredstvima, a poreski obveznik želi da
plati obavezu utvrđenu poreskim rešenjem pre donošenja rešenja o prinudnoj naplati, LPA Narodnoj banci Srbije – Odеljenju za prijem, kontrolu i unos
osnova i naloga – Kragujevac, dostavlja doneto izvršno poresko rešenje po
okončanju kancelarijske ili terenske kontrole.
Uz poresko rešenje po okončanju kancelarijske ili terenske kontrole potrebno
je da LPA sačini nalog (specifikaciju) obaveza iz donetog rešenja po okončanju
kancelarijske ili terenske kontrole, koji sadrži: iznos duga po uplatnim računima, pozive na broj odobrenja, tekući račun obveznika na kojem su sredstva
po privremenoj meri iz člana 66. ZPPPA. Osim toga, nalog sadrži i datum od
kojeg NBS treba da obračuna kamatu. Nalog mora biti potpisan i overen pečatom LPA.
Sledi primer obrasca naloga koji se dostavlja NBS – Odеljenju za prijem, kontrolu i unos osnova i naloga – Kragujevac.
REPUBLIKA SRBIJA
Grad/opština_______________
Gradska/opštinska uprava
Odeljenje/Odsek za ___________
Broj: __________
_______201 _. godine
_______________
NARODNA BANKA SRBIJE
Odeljenje za prijem, kontrolu i unos osnova i naloga Kragujevac
34000 KRAGUJEVAC
Branka Radičevića 16a
NALOG
za prenos sredstava sa računa poreskog obveznika
PRVI DEO • Komentar odredbi ZPPPA u vezi sa obezbeđenjem i naplatom poreza
89
1. Izvršnim rešenjem Gradske/opštinske uprave Grada/opštine __________- Odeljenja/Odseka za _____________ broj: ________ od ___201_. godine, poreskom obvezniku_________________________, sa sedištem u _______________________,
ul._____________________, broj___, matični broj:__________, PIB: ____________,
poslovni račun: ________________________________, utvrđena je i naložena uplata
poreza i sporednih poreskih davanja u ukupnom iznosu od _____________ dinara.
2. NALAŽE SE Narodnoj banci Srbije – Odеljenju za prijem, kontrolu i unos
osnova i naloga – Kragujevac, da preduzme mere kako bi se izvršio prenos novčanih
sredstava sa računa poreskog obveznika iz tačke 1. ovog naloga, na kojem su prikupljenja sredstva po osnovu ustanovljenje privremene mere rešenjem Gradske/opštinske
uprave Grada/opštine _________ - Odeljenja/Odseka za ___________, broj: _______
od ______ 201_. godine, sa kamatom na iznos iz kolone 4. rešenja, obračunatom na
način propisan članom 75. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji,
počev od _____________ do dana prenosa celokupnog iznosa poreza i sporednih poreskih davanja na uplatne račune javnih prihoda prema sledećoj specifikaciji:
Red.
br.
Vrsta
poreza
Račun javnih
prihoda
Glavni dug (gl.+kamata
utvrđeni rešenjem u
poreskoj kontroli) u
dinarima
Poziv na broj
odobrenja pri
uplati
1
2
3
4
8
Prilog: Poresko rešenje broj: ________ od ______ 201__. godine.
Načelnik/Šef,
Napominjemo da se kao datum od koga NBS počinje obračun kamate upisuje naredni dan od datuma dospeća obaveze iz rešenja donetog u postupku kontrole.
Kako se davanjem naloga vrši redovna naplata utvrđenog poreza radi čijeg obezbeđenja je ustanovljena privremena mera (blokiran račun), nalog ne sadrži posebnu
jednokratnu taksu na prinudnu naplatu iz člana 83. ZPPPA.
Kada se izvrši prenos novčanih sredstava na uplatne račune javnih prihoda u celosti iz naloga i poreskog rešenja iz člana 66. stav 6. ZPPPA donetog po okončanju
kancelarijske ili terenske kontrole, ustanovljena privremena mera na novčanim sredstvima na računu poreskog obveznika prestaje, a to znači da se račun poreskog obveznika deblokira.
90
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
Prestanak privremene mere obezbeđenja naplate poreza
Kada je reč o prestanku privremenih mera kao založnog prava primenjuje se
odredba člana 91. ZPPPA, a to znači da je LPA u roku od dva dana od dana namirenja
poreske obaveze čija naplata je obezbeđena privremenom merom dužna da podnese
zahtev za brisanje zaloge iz Registra zaloge.
Postupak brisanja zaloge iz Registra zaloge po službenoj dužnosti pokreće LPA.
Ako je LPA ustanovila privremenu meru u vidu založnog prava na pokretnim stvarima
poreskog obveznika, dužna je da u roku od dva dana od dana namirenja poreske obaveze podnese zahtev Agenciji za brisanje zaloge iz Registra zaloge na konkretnoj pokretnoj stvari.
Ako je LPA ustanovila privremenu meru u vidu hipoteke na nepokretnosti poreskog obveznika upisom u katastar nepokretnosti, dužna je da u roku od dva dana od
dana namirenja poreske obaveze, podnese zahtev nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti Republičkog geodetskog zavoda za brisanje hipoteke na konkretnoj nepokretnosti poreskog obveznika.
Ako je LPA ustanovila privremenu meru u vidu zaloge na novčanim sredstvima
poreskog obveznika na njegovom računu upisom u registar blokiranih računa, dužna
je da u roku od dva dana od dana namirenja poreske obaveze pismeno obavesti NBS
- Odeljenje za prijem, kontrolu i unos osnova i naloga - Kragujevac o prestanku ustanovljene privremene mere na novčanim sredstvima na račun poreskog obveznika.
Odredbom člana 66. stav 5. ZPPPA propisano je da privremene mere traju, i to:
a) do naplate poreza radi čijeg obezbeđenja su ustanovljene, ili
b) do momenta kada poreski obveznik pruži odgovarajuće sredstvo obezbeđenja naplate poreza, u smislu člana 74. stav 2. ZPPPA. U ovom slučaju, imamo
ustvari zamenu jednog sredstva obezbeđenja naplate drugim.
Odredbom člana 66. stav 7. ZPPPA, propisano je da protiv rešenja o ustanovljavanju privremene mere poreski obveznik može izjaviti žalbu. Rok za žalbu je 15 dana
od dana urednog dostavljanja rešenja. Žalba ne odlaže izvršenje rešenja a to znači da
rešenje postaje izvršno – dostavljanjem poreskom obvezniku. Ako poreski obveznik
izjavi žalbu sprovodi se propisani postupak po žalbi.
Na ovom mestu, ukazujemo da je razrešen početni nesporazum sa sudskom vlašću i
Republičkim geodetskim zavodom u pogledu ovlašćenja nadležnog poreskog organa da
zahteva upis zaloge, o čemu navodimo pravni zaključak Građanskog odeljenja Vrhovnog
suda Srbije.
Naime, Građansko odeljenje Vrhovnog suda Srbije donelo je Odluku na sednici
održanoj 20.02.2006. godine, kojom je usvojen pravni zaključak, koji glasi:
„Na osnovu molbe Poreske uprave za upis zakonske hipoteke na nepokretnosti
poreskog dužnika, zasnovane na priloženom rešenju Poreske uprave kojim se nalaže
PRVI DEO • Komentar odredbi ZPPPA u vezi sa obezbeđenjem i naplatom poreza
91
upis založnog prava – hipoteke i zapisniku poreskog izvršitelja o popisu nepokretnosti
poreskog dužnika, nadležni zemljišno-knjižni sud će izvršiti upis zakonskog založnog prava – hipoteke u zemljišnu knjigu“ (Citirani pravni zaključak objavljen je u
časopisu za računovodstvo i poslovne finansije „Privredni savetnik“, u broju 8 od
17.03.2006. godine).
Republički geodetski zavod je svojim dopisom 07 broj: 952 - 177/05 od 15. 04.
2005. godine obavestio sve svoje centre za katastar nepokretnosti u Republici o postupku upisa hipoteke na zahtev Poreske uprave u postupku obezbeđenja i naplate poreza.
REDOVNA NAPLATA POREZA
Oblici redovne naplate poreza
Član 67.
Naplata poreza vrši se, po pravilu, plaćanjem novčanog iznosa o dospelosti poreza
na propisane uplatne račune javnih prihoda, u rokovima propisanim zakonom.
Ministar može propisati plaćanje pojedinih poreza preko poreske blagajne.
Porez se može platiti i kupovinom vrednosnog papira (taksene marke, doplatne
poštanske marke, fiskalne akcizne markice i sl.) u slučajevima propisanim zakonom.
Izuzetno od odredbi st. 1 - 3. ovog člana, poreska obaveza se može namiriti:
1) putem kompenzacije, na način i pod uslovima koje, u skladu sa poreskim zakonom, bliže uređuje ministar;
2) (brisana);
3) konverzijom potraživanja po osnovu poreza u trajni ulog Republike u kapitalu
poreskog obveznika, na način i pod uslovima koje propiše Vlada.
•••
Ovim članom uređeni su oblici (načini) redovnog plaćanja poreske obaveze koji
mogu biti:
1) Plaćanje na uplatne račune javnih prihoda u rokovima propisanim zakonom.
To je osnovni oblik i pravilo plaćanja poreza;
2) Preko poreske blagajne, što je uređeno Pravilnikom o plaćanju pojedinih poreza preko poreske blagajne („Službeni glasnik RS’’, br. 61/2003);
3) Kupovina vrednosnih papira (taksene marke, doplatne poštanske marke, fiskalne akcizne markice i sl.), ali samo u slučajevima propisanim zakonom.
92
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
4) Izuzetno, putem kompenzacije, što je uređeno Pravilnikom ministra finansija
o načinu i uslovima za plaćanje poreske obaveze putem kompenzacije („Službeni glasnik RS’’, br. 63/2003). Pomenutim pravilnikom uređen je način i uslovi plaćanja poreske obaveze putem kompenzacije.
5) Izuzetno, konverzijom poreskog potraživanja u trajni ulog države u kapitalu
poreskog obveznika na način i pod uslovima koje propiše Vlada Republike
Srbije.
Kada je reč o izmirivanju poreza putem kompenzacije prema jedinici lokalne samouprave, ukazujemo da poreski obveznik koji jedinici lokalne samouprave duguje
po osnovu njenih izvornih javnih prihoda, a koje istovremeno ima i potraživanje od
budžeta te jedinice lokalne samouprave koje je prema usaglašenoj knjigovodstvenoj dokumentaciji na dan 31. decembra prethodne godine najmanje dvostruko veće
od njegovog ukupnog duga prema toj jedinici lokalne samouprave dospelog do 31.
decembra prethodne godine, može putem kompenzacije u skladu sa Pravilnikom
o načinu i uslovima za plaćanje poreske obaveze putem kompenzacije izmiriti dug
koji ima prema jedinici lokalne samouprave, podnošenjem zahteva iz člana 3. pomenutog pravilnika toj jedinici lokalne samouprave i uz ispunjenje uslova propisanih
pravilnikom.
U prilog rečenom citiramo deo iz mišljenja Ministarstva finansija broj:011-0000202/2012-04 od 20. 3. 2012. godine, koji glasi:
„… Prema odredbi člana 67. stav 4. tačka 1) ZPPPA, poreska obaveza se može namiriti i putem kompenzacije, na način i pod uslovima koje, u skladu sa poreskim zakonom,
bliže uređuje ministar.
Danom namirenja poreske obaveze putem kompenzacije smatra se dan kada je dokument o kompenzaciji realizovan na način i pod uslovima iz člana 67. stav 4. tačka 1)
ZPPPA (član 68. stav 2. ZPPPA).
Odredbom člana 1. Pravilnika o načinu i uslovima za plaćanje poreske obaveze putem kompenzacije („Sl. glasnik RS“, br. 63/2003 - dalje: Pravilnik), propisano je da se
Pravilnikom bliže uređuju način i uslovi pod kojima poreski dužnik (dalje: dužnik) u
tekućoj godini može izmiriti poreske obaveze dospele do 31. decembra prethodne godine
(dalje: dug) putem kompenzacije.
Prema članu 2. stav 1. Pravilnika, dužnik koji istovremeno ima i potraživanja od
budžeta Republike Srbije može, putem bilateralne kompenzacije, izmiriti dug podnošenjem zahteva za plaćanje duga putem kompenzacije (dalje: zahtev), pod uslovima
da je:
1) prema usaglašenoj knjigovodstvenoj dokumentaciji obaveza budžeta Republike
Srbije (dalje: budžet) prema dužniku najmanje dvostruko veća od ukupnog duga
koji se može izmiriti putem kompenzacije;
2) predmet kompenzacije dug koji predstavlja javni prihod budžeta do iznosa koji
pripada budžetu.
PRVI DEO • Komentar odredbi ZPPPA u vezi sa obezbeđenjem i naplatom poreza
93
Prema članu 3. Pravilnika, dužnik podnosi zahtev Ministarstvu finansija i ekonomije
- Sektor za trezor (dalje: Trezor).
Uz zahtev, podnosi se sledeća dokumentacija:
1) potvrda o obavezi na Obrascu POO - Potvrda o obavezi, overena od strane korisnika budžetskih sredstava (dalje: korisnik) koji ima obavezu prema dužniku,
zajedno sa dokumentacijom kojom se dokazuje osnov dugovanja;
2) potvrda o dugu na Obrascu PDU - Potvrda o dugu, overena od strane nadležne
organizacione jedinice Poreske uprave (dalje: organizaciona jedinica) prema sedištu dužnika;
3) popunjena izjava o kompenzaciji, u četiri primerka, overena od strane dužnika,
na Obrascu IOK - Izjava o kompenzaciji međusobnih obaveza i potraživanja;
4) popunjen nalog na teret i u korist odgovarajućeg uplatnog računa javnih prihoda;
5) popunjen i overen nalog na teret i u korist svog računa.
Obrasci POO - Potvrda o obavezi, PDU - Potvrda o dugu i IOK - Izjava o kompenzaciji međusobnih obaveza i potraživanja, odštampani su uz ovaj pravilnik i čine njegov
sastavni deo.
Dužnik može putem kompenzacije, u skladu sa Pravilnikom, izmiriti i dug koji pripada drugim učesnicima u raspodeli javnih prihoda, podnošenjem zahteva iz člana 3.
Pravilnika nadležnom organu teritorijalne autonomije, odnosno lokalne samouprave za
poslove finansija, koji ako su ispunjeni uslovi iz člana 5. Pravilnika dostavlja dokumentaciju Upravi radi realizacije kompenzacije (član 10. Pravilnika).
Prema tome, privredno društvo koje jedinici lokalne samouprave duguje po osnovu njenih izvornih javnih prihoda iz javnopravnog odnosa i sporednih poreskih davanja po tim osnovima, a koje istovremeno ima i potraživanje od budžeta te jedinice
lokalne samouprave, koje (potraživanje) je prema usaglašenoj knjigovodstvenoj dokumentaciji na dan 31. decembra prethodne godine najmanje dvostruko veće od njegovog ukupnog duga prema toj jedinici lokalne samouprave dospelog do 31. decembra
prethodne godine, može putem kompenzacije u skladu sa Pravilnikom izmiriti dug
koji ima prema jedinici lokalne samouprave, podnošenjem zahteva iz člana 3. Pravilnika toj jedinici lokalne samouprave i uz ispunjenje uslova propisanih Pravilnikom (o
čemu prilaže dokaze).“
Dakle, saglasno odredbi člana 10. pravilnika, poreski dužnik može putem bilateralne
(ne i multilateralne) kompenzacije izmiriti i dug koji pripada autonomnim pokrajinama
ili jedinicama lokalne samouprave. Pripadnost prihoda jedinici lokalne samouprave i
autonomnoj pokrajini uređena je odredbom čl. 24. i 25. Zakona o budžetskom sistemu.
Kada poreski dužnik izmiruje obaveze prema autonomnim pokrajinama ili jedinicama
lokalne samouprave, zahtev za sprovođenje kompenzacije podnosi se organu autonomne
pokrajine ili jedinice lokalne samouprave nadležnom za poslove finansija, sa dokazima
o ispunjenju uslova. I u ovom slučaju se kompenzacija sprovodi preko Uprave za trezor ukoliko su ispunjeni uslovi propisani članom 2. pravilnika. To su sledeći uslovi:
94
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
a) da je prema usaglašenoj knjigovodstvenoj dokumentaciji obaveza autonomne
pokrajine ili jedinice lokalne samouprave prema poreskom dužniku najmanje
dvostruko veća od ukupnog duga koji se može izmiriti kompenzacijom;
b) da je predmet kompenzacije dug koji predstavlja javni prihod autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave - do iznosa koji pripada jedinici lokalne
samouprave.
I u ovom slučaju se putem kompenzacije u tekućoj godini mogu izmiriti poreske obaveze dospele do 31. decembra prethodne godine.
Kada je reč o konverziji, ukazujemo da je članom 1. Uredbe o postupku i uslovima
za pretvaranje obaveza određenih pravnih lica u trajni ulog država („Službeni glasnik
RS“, br. 26/2002, 91/2002, 23/2005), uređen postupak i uslovi pod kojima se može vršiti
pretvaranje neizmirenih obaveza prema Republičkoj upravi javnih prihoda, Republičkoj
direkciji za robne rezerve, Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje, Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje i drugim republičkim organima i organizacijama u trajni ulog države u kapitalu (u daljem tekstu: konverzija), pravnih lica koja
su izvršila privatizaciju po propisima koji su važili do dana stupanja na snagu Zakona o
privatizaciji („Službeni glasnik RS“, broj 38/2002), a u strukturi kapitala imaju najmanje
10% društvenog ili državnog kapitala.
Sada Vlada Srbije na osnovu Zakona o Vladi, a povodom informacije nadležnog
ministarstva o neophodim merama za konsolidaciju poslovanja konkretnih privrednih
subjekata - poreskih obveznika, donosi ad hoc zaključke o pretvaranju dospelih obaveza po osnovu javnih prihoda koji su prihod budžeta Republike Srbije, osim doprinosa
za obavezno socijalno osiguranje, u trajni ulog Republike Srbije u kapitalu konkretnog
poreskog dužnika. Tim zaključcima Vlada preporučuje nadležnim organima konkretnih gradova i opština da donesu odluke o pretvaranju (konverziji) dospelih obaveza po
osnovu javnih prihoda koji su izvorni ili ustupljeni prihodi lokalne samouprave u trajni
ulog jedinice lokalne samouprave u kapitalu konkretnog poreskog obveznika i da donete
odluke dostave Ministarstvu finansija i ministarstvu nadležnom za ekonomiju.
Dakle, kada Vlada Republike Srbije donese akt kojim propisuje uslove i način za namirenje poreske obaveze konverzijom potraživanja, a taj akt se odnosi i na izvorne javne
prihode jedinice lokalne samouprave (sadrži preporuku jedinici lokalne samouprave),
tada, na osnovu tako donetog akta Vlade, jedinica lokalne samouprave može doneti akt
o konverziji potraživanja jedinice lokalne samouprave po osnovu svojih izvornih javnih
prihoda u trajni ulog jedinice lokalne samouprave u kapitalu poreskog obveznika.
Prema članu 67. stav 4. tačka 3) ZPPPA propisivanje načina i uslova za namirivanje
poreske obaveze putem konverizije u isključivoj je nadležnosti Vlade, a ne i nadležnog
organa jedinice lokalne samouprave.
PRVI DEO • Komentar odredbi ZPPPA u vezi sa obezbeđenjem i naplatom poreza
95
Dan plaćanja poreza
Član 68.
Dan plaćanja poreza je dan kada je:
1) dugovani iznos poreza i sporednih poreskih davanja poreskog dužnika prenet
na propisani uplatni račun javnih prihoda;
2) (brisana);
3) dugovani iznos uplaćen na poreskoj blagajni;
4) na propisani način poništen, odnosno kupljen vrednosni papir iz člana 67. stav
3. ovog zakona;
5) zaplenjeni novac i prihod od prodaje pokretnih stvari i nepokretnosti prenet
na odgovarajući račun javnih prihoda;
6) doneto rešenje Poreske uprave o prenosu stvari u svojinu Republike u skladu
sa članom 104. stav 18. ovog zakona;
7) doneto rešenje Poreske uprave o prenosu nepokretnosti u svojinu Republike u
skladu sa članom 110. stav 5. ovog zakona;
8) iznos ostvaren prodajom pokretnih stvari i nepokretnosti u postupku prinudne naplate poreza i sporednih poreskih davanja uplaćen na propisani uplatni
račun javnih prihoda.
Danom namirenja poreske obaveze putem kompenzacije smatra se dan kada je
dokument o kompenzaciji realizovan na način i pod uslovima iz člana 67. stav 4. tačka
1) ovog zakona.
Danom namirenja poreske obaveze putem konverzije poreskog potraživanja u
trajni ulog Republike u kapitalu poreskog obveznika smatra se dan kada je Vlada donela akt o konverziji.
•••
Ovim članom uređen je dan plaćanja poreza pošto je ovaj dan izuzetno bitan za
knjiženje (evidentiranje) uplata u poreskom računovodstvu kao i za tačan obračun
eventualne kamate.
Pošto je odredba ovog člana precizna i jasna nema potrebe za njenim detaljnjim
komentarom, osim odredbe tačke 1) u stavu 1, pošto je to najčešći način plaćanja
poreza. S tim u vezi, naglašavamo da se danom plaćanja poreza smatra dan kada je
dugovani iznos poreza i sporednih poreskih davanja poreskog dužnika prenet na
propisani uplatni račun javnih prihoda, nezavisno od toga kada je poreski obveznik
izdao banci nalog da sa njegovog računa prenese određeni iznos sredstava na propisani uplatni račun javnih prihoda.
96
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
Dakle ova odredba uređuje dan plaćanja poreza za jedan od načina plaćanja poreza - putem prenosa sredstava na propisani uplatni račun javnih prihoda. Prema tome,
u slučaju plaćanja poreza putem prenosa sredstava na uplatni račun javnih prihoda
nije opredeljujuće ko daje nalog za prenos sredstava nego je opredeljujuće da se plaćanje poreza vrši prenosom sredstava sa jednog na drugi račun. Stoga nalog za prenos
može dati sam poreski obveznik, nadležni poreski organ, poslovna banka po nalogu
Narodne banke Srbije u postupku prinudne naplate poreza iz novčanih sredstava na
računu porekog obveznika, itd.
Redosled namirenja
Član 70.
Poreski obveznik određuje prilikom uplate vrstu dospelih poreza koje plaća.
Raspored uplaćenog iznosa vrši se po sledećem redosledu:
1) iznos glavne poreske obaveze;
2) kamata;
3) troškovi naplate.
Ako poreski obveznik duguje plaćanje više vrsta poreza, a uplaćeni iznos nije dovoljan za plaćanje ukupnog poreskog duga, pojedine vrste poreza naplaćuju se po redosledu njihovog dospevanja.
Kod poreza iz stava 3. ovog člana koji dospevaju istovremeno, naplata se vrši srazmerno učešću pojedinog poreza u ukupno dospelom poreskom dugu.
Ako je iznos uplate po osnovu poreza veći od dugovanog iznosa, iznos preplate
može da se koristi za namirenje obaveza po istom osnovu koje kasnije dospevaju.
U slučaju iz stava 5. ovog člana, namiruju se dospele obaveze po drugom osnovu
ili se vrši povraćaj na zahtev obveznika.
•••
Najpre dajemo pregled redosleda po kome je vršen raspored uplaćenog iznosa poreza do 31.12.2010. godine i redosleda po kome se vrši raspored uplaćenog iznosa
poreza počev od 01.01.2011. godine:
PRVI DEO • Komentar odredbi ZPPPA u vezi sa obezbeđenjem i naplatom poreza
Redosled namirenja do
31.12.2010. godine
Redosled namirenja od
01.01.2011. godine
1) troškovi naplate;
2) kazna;
3) kamata;
4) iznos glavne poreske obaveze
1) iznos glavne poreske obaveze;
2) kamata;
3) troškovi naplate
97
Članom 70. ZPPPA uređen je redosled namirenja plaćenog iznosa poreza.
Podrazumeva se da poreski obveznik prilikom dobrovoljnog plaćanja poreza sam
određuje vrstu poreza koji plaća.
Stavom 2. ovog člana, koji se primenjuje od 1. januara 2011. godine, propisan je
redosled raspoređivanja uplaćenog iznosa poreza, pa se tako iz naplaćenog iznosa najpre namiruje iznos glavne poreske obaveze, zatim iznos obračunate kamate i na kraju
troškovi naplate. Ovakav način redosleda raspoređivanja uplaćenog iznosa poreskog
duga utiče na smanjenje kamate. Naime, pošto se prvo namiruje iznos glavne poreske
obaveze (glavni dug), pa tek onda kamata i troškovi naplate, dolazi do smanjenja osnovice za obračun kamate u odnosu na prethodno zakonsko rešenje kada se glavni dug
namirivao tek po namirenju troškova prinudne naplate i kamate.
Ova odredba je zakonski osnov za redosled namirenja i knjiženja redovnih uplata
poreza na propisane račune za uplatu javnih prihoda. Istovremeno, ova odredba je i
zakonski osnov za raspored naplaćenog iznosa poreza u postupku prinudne naplate
kada se donosi rešenje o raspoređivanju naplaćenog iznosa iz člana 93. stav 4. ZPPPA
(u daljem tekstu: rasporedno rešenje).
Odredba stava 3. ovog člana primenjuje se u slučaju prinudne naplate poreza, pošto
poreski obveznik kada sam plaća više vrsta poreza to čini tako što svaki pojedini javni
prihod uplaćuje na poseban propisani račun za uplatu javnih prihoda. To je slučaj kada
kupac stvari u postupku prinudne naplate vrši uplatu iznosa za koji mu je stvar prodata
na uplatni račun broj: 840-1700845-84 – Javni prihodi plaćeni u postupku prinudne naplate, propisan Pravilnikom o uslovima i načinu vođenja računa za uplatu javnih prihoda i raspored sredstava sa tih računa („Službeni glasnik RS“, br. 104/2011, 10/2012
i 18/2012), sa koga se taj iznos rasporednim rešenjem raspoređuje prema redosledu
namirenja iz stava 2. ovog člana na propisane račune za uplatu javnih prihoda.
Stavom 4. ovog člana afirmisan je princip za raspored naplaćenog poreza za slučaj kada više vrsta poreza koje su naplaćene dospevaju istovremeno. U tom slučaju
primenjuje se princip srazmernog učešća pojedinih vrsta javnih prihoda u ukupno
naplaćenom iznosu poreza.
Stavom 5. ovog člana afirmisan je princip za slučaj kada je naplaćeni iznos poreza
veći od poreskog duga (porez + sporedna poreska davanja). U ovom slučaju, princip je
da se iznos preplate koristi za namirenje poreske obaveze po istom osnovu koja kasnije
dospeva. Ovo je načelni princip.
98
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
Stavom 6. ovog člana propisano je postupanje za slučaj kada i posle namirenja
poreske obaveze po istom osnovu koja kasnije dospeva preostanu sredstva, odnosno
poreski obveznik ima preplatu. U tom slučaju, iznos preplate se koristi za namirenje
dospele obaveze po drugom osnovu ili se vrši povraćaj preplate na zahtev obveznika.
Da zaključimo, u slučaju preplate poreskom obvezniku se može izvršiti povraćaj
tek ako poreski obveznik nema dospeli poreski dug po bilo kom osnovu.
Osim toga, povraćaj preplate se ne vrši po službenoj dužnosti već samo na pismeni
zahtev poreskog obveznika u skladu sa odredbom člana 10. ZPPPA.
Opomena za plaćanje poreza
Član 71.
Poreska uprava će poreskom obvezniku koji, u celosti ili delimično, nije o dospelosti
platio porez, odnosno sporedno poresko davanje osim u slučaju iz člana 74. stav 7. tačka
1) ovog zakona, poslati opomenu o vrsti i iznosu poreza, odnosno sporednih poreskih
davanja dospelih za naplatu, kojom mu nalaže da dospeli iznos plati odmah, a najkasnije
u roku od pet dana od dana prijema opomene sa obračunatom kamatom od dana izdavanja opomene do dana uplate dospelog poreza, odnosno sporednih poreskih davanja.
Opomena iz stava 1. ovog člana sadrži i pouku poreskom obvezniku da u roku od
pet dana može sa Poreskom upravom da raspravi sporna pitanja u vezi vrste i iznosa
poreza, odnosno sporednih poreskih davanja dospelih za naplatu.
Opomena iz stava 1. ovog člana dostavlja se na način iz člana 36. ovog zakona, a u cilju efikasnosti šalje se, kada je moguće, i e-mailom, telefaksom, telefonom ili po kuriru.
Ako se opomena za plaćanje poreza šalje telefonom, službeno lice Poreske uprave
o tome sastavlja službenu belešku i ulaže je u spise predmeta.
•••
Opomena za plaćanje poreza (u daljem tekstu: opomena) je novina koja je uvedena u poreski postupak ZPPPA.
Opomena ne predstavlja poreski upravni akt, pa se protiv iste ne može izjaviti
žalba. Naime, prema članu 34. stav 2. ZPPPA poreski upravni akti su samo poresko
rešenje i zaključak, jer se samo ovim poreskim aktima rešava o pojedinačnim pravima
i obavezama poreskog dužnika iz poreskopravnog odnosa.
Do početka primene ZPPPA (do 1. januara 2003. godine), ako dospela poreska
obaveza nije plaćana o dospelosti (zakonom propisanom roku), pokretan je postupak
prinudne naplate donošenjem rešenja o određivanju prinudne naplate, o čemu sledi
grafički prikaz.
PRVI DEO • Komentar odredbi ZPPPA u vezi sa obezbeđenjem i naplatom poreza
Dospeli poreski
dug nije plaćen u
propisanom
roku
Dospeli poreski
dug nije plaćen u
propisanom roku
99
Pokretanje postupka
prinudne naplate
(donošenje
rešenja
Pokretanje postupka
o prinudne
prinudnojnaplate
naplati)
(donošenje rešenja
o prinudnoj naplati)
Uvođenjem opomene u poreski postupak Srbije stvoren je pravni osnov da se njenim izdavanjem faktički odloži početak postupka prinudne naplate dospele, a delimično ili u celosti, neplaćene poreske obaveze. Odredbom člana 71. ZPPPA zakonodavac
je poreskom obvezniku dao međuprostor u kome sa nadležnim poreskim organom
može da raspravi sva sporna pitanja u vezi sa vrstom i iznosom poreskog duga i da
plati nesporan dug ili da podnese zahtev za odlaganje plaćanja poreskog duga.
Dospeli poreski
dug nije plaćen u
propisanom
roku
Dospeli poreski
dug nije plaćen u
propisanom roku
Izdavanje opomene
(u roku iz opomene
raspravljaju
se sva
Izdavanje
opomene
(usporna
roku iz pitanja)
opomene
Pokretanje postupka
prinudne naplate
(donošenje
rešenja
Pokretanje postupka
o prinudne
prinudnojnaplate
naplati)
raspravljaju se sva
sporna pitanja)
(donošenje rešenja
o prinudnoj naplati)
Prema stavu 1. ovog člana, nadležni poreski organ je dužan da poreskom obvezniku koji, u celosti ili delimično, nije o dospelosti platio porez (dalje: poreski dug),
uredno dostaviti opomenu o vrsti i iznosu poreskog duga. Opomenom se nalaže poreskom obvezniku da odmah plati poreski dug, a najkasnije u roku od pet dana od dana
njenog prijema, sa obračunatom kamatom od dana izdavanja opomene do dana uplate
poreskog duga.
Prema zakonskom rešenju nadležni poreski organ je dužan da poreskom obvezniku koji, u celosti ili delimično, nije o dospelosti platio poresku obavezu, izda opomenu. To praktično znači da izdavanje opomene mora da prethodi pokretanju svakog
postupka prinudne naplate poreske obaveze osim u jednom slučaju – u slučaju iz člana
74. stav 5 tačka 1) ZPPPA, koja se primenjuje od 26.07.2005. godine.
Skrećemo pažnju da je rok iz opomene pet dana, a ne pet radnih dana. To znači da
se rok od pet dana računa u skladu sa članom 91. ZUP. Početak i tok roka od pet dana
ne sprečava nedelja i dani državnih praznika. Shodno odredbi člana 91. stav 2. ZUP,
samo ako poslednji dan roka pada u nedelju ili na dan državnog praznika, ili u neki
drugi dan kada organ pred kojim treba preduzeti radnju ne radi, rok ističe istekom
prvog narednog radnog dana.
Opomena se ne izdaje jedino ako se poreski obveznik ne pridržava rokova iz sporazuma, odnosno rešenja kojim mu je odobreno odlaganje plaćanja poreskog duga na
rate. U ovom slučaju LPA po službenoj dužnosti poništava sporazum, odnosno ukida
100
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
rešenje o odlaganju plaćanja poreskog duga, a poreski dug naplaćuje iz datih sredstava
obezbeđenja ili u postupku prinudne naplate nad poreskim obveznikom.
Opomena sadrži i pouku poreskom obvezniku da u roku od pet dana od dana
prijema opomene može sa LPA da raspravi sporna pitanja u vezi sa vrstom i iznosom
poreskog duga. Ovom zakonskom odredbom stvoren je pravni osnov kojim se poreskom obvezniku omogućava da kao stranka, u skladu sa čl. 9. i 133. ZUP, učestvuje
u postupku pre pokretanja postupka prinudne naplate i da sa nadležnim poreskim
organom raspravi sporna pitanja u vezi sa vrstom i iznosom poreskog duga. Ako poreski obveznik ne iskoristi pomenuto pravo, pretpostavka je da se složio sa iznosom i
vrstom poreskog duga iz opomene, te da ne postoji smetnja da se pristupi prinudnoj
naplati, ako dug u roku iz opomene ne bude dobrovoljno plaćen ili ako nije podnet
zahtev za odlaganje plaćanja poreskog duga.
Opomena se dostavlja na način propisan članom 36. ZPPPA, a u cilju efikasnosti
može se slati i e-mailom, telefaksom, telefonom ili po kuriru/dostavljaču. Ako opomena nije uredno dostavljena, ne može otpočeti postupak prinudne naplate, odnosno ne
može se doneti rešenje o prinudnoj naplati.
Naime, shodno članu 77. ZPPPA, nadležni poreski organ počinje postupak prinudne naplate poreskog duga donošenjem rešenja o prinudnoj naplati poreskog duga
tek ako poreski obveznik ne plati poreski dug u roku od pet dana od dana dostavljanja
opomene ili ako u tom roku ne podnese zahtev za odlaganje plaćanja poreskog duga.
Prema tome, ukoliko poreskom obvezniku bude dostavljeno rešenje o prinudnoj naplati, a pre toga mu nije uredno dostavljena opomena, u žalbi protiv rešenja o prinudnoj
naplati se, pored ostalog, ističe da su povređena pravila postupka pošto obvezniku pre
pokretanja postupka prinudne naplate nije dostavljena opomena čime mu je uskraćeno
pravo da sa poreskim organom raspravi eventualna sporna pitanja u vezi sa vrstom i
visinom poreskog duga, da plati poreski dug bez plaćanja posebne jednokratne takse na
prinudnu naplatu u visini od 5% od iznosa poreskog duga, kao i da podnese zahtev za
odlaganje plaćanja poreskog duga pre početka postupka prinudne naplate.
Dakle, izdavanjem i dostavljanjem opomene poreskom obvezniku dodatno se štite
njegovi interesi.
Izdavanjem opomene zakonodavac je omogućio poreskom obvezniku da u roku
iz opomene:
1) plati poreski dug samo sa obračunatom kamatom počev od narednog dana od
dana dospelosti pa do dana uplate poreskog duga, bez plaćanja posebne jednokratne takse na prinudnu naplatu u visini od 5% od iznosa poreskog duga;
2) sa poreskim organom raspravi eventualna sporna pitanja u vezi sa vrstom i
visinom poreskog duga navedenog u opomeni i da, po otklanjanju eventualne
greške, plati stvarni iznos poreskog duga;
3) poreskom organu podnese zahtev za odlaganje plaćanja poreskog duga, u kom
slučaju se ne pokreće postupak prinudne naplate dok se ne odluči po zahtevu
za odlaganje plaćanja poreskog duga (član 77. stav 5. ZPPPA).
PRVI DEO • Komentar odredbi ZPPPA u vezi sa obezbeđenjem i naplatom poreza
101
Dakle, poreski obveznik, pored ostalog, ima pravo da u roku od pet dana od dana
prijema opomene (i samo tada) sa nadležnim poreskim organom raspravi sporna pitanja
kako u vezi sa (1) vrstom poreza tako i u vezi sa (2) iznosom/visinom poreskog duga.
Ako poreski obveznik propusti da u napred navedenom roku raspravi sporna pitanja, on nema pravo da pomenuta sporna pitanja ističe u žalbi protiv rešenja o prinudnoj naplati, što je i pravno shvatanje Vrhovnog (sada Upravnog) suda.
U obrazloženju presude Vrhovnog suda Srbije U. 2814/05 od 23.9.2005. godine se
navodi:
„Tužilac nije ni u smislu člana 71. stav 2. Zakona u roku od 5 dana sa Poreskom
upravom raspravio ova za njega sporna pitanja u vezi vrste i iznosa poreza, odnosno
sporednih poreskih davanja dospelih za naplatu, što je po zakonu mogao isticati i tražiti
raspravljanje, ali samo u toj fazi postupka a ne i u postupku prinudne naplate“.
Dakle, donošenjem rešenja o prinudnoj naplati prelazi se na sledeću fazu poreskog
postupka - fazu prinudne naplate poreskog duga u kojoj nije dopuštano vraćati se u prethodnu fazu - fazu postupka u kojoj se moglo raspravljati o vrsti i visini poreskog duga.
Prema tome, po prijemu opomene u roku iz opomene poreski obveznik treba da sa
poreskim organom raspravi eventualno sporna pitanja u vezi sa vrstom i visinom poreskog duga ili da podnese zahtev za odlaganje plaćanja poreskog duga, ako ispunjava
propisane uslove.
Povodom pitanja da li se izdata opomena za koju se utvrdi da sadrži pogrešne
(netačne) podatke u vezi sa poreskim dugom stavlja van snage, ukazujemo da pošto
opomena nije poreski upravni akt (protiv nje se ne izjavljuje žalba), opomena sa pogrešnim podacima se formalno ne stavlja van snage nikakvim aktom poreskog organa,
već se, za slučaj greške na koju je ukazao poreski obveznik, ili je utvrdio poreski organ
posle njenog dostavljanja poreskom obvezniku, na takvoj opomeni sastavlja službena
beleška koja se ulaže u spise predmeta, a umesto nje se izdaje nova opomena sa tačnim
podacima u pogledu poreskog duga, ako obveznik po usaglašavanju poreskog duga isti
ne plati ili ne podnese zahtev za odlaganje plaćanja poreskog duga.
Ustanovljavanje zaloge pre prinudne naplate
poreza i sporednih poreskih davanja
Član 72.
Poreska uprava može, odmah po dospelosti poreza i sporednih poreskih davanja
upisati založno pravo u registre založnih prava iz člana 87. stav 5. ovog zakona.
•••
102
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
Odredbom člana 72. ZPPPA, propisano je da nadležni poreski organ, može, odmah po dospelosti poreza (odmah po isteku zakonskog roka za dobrovoljno plaćanje
poreza), upisati založno pravo u registre založnog prava iz člana 87. stav 5. ZPPPA, pa
analizom sadržine ovog člana, koji ima karakter i upućujuće norme, zaključujemo:
1) Da se upis založnog prava po članu 72. ZPPPA vrši samo po službenoj dužnosti;
2) Da je upis založnog prava iz člana 72. ZPPPA diskreciono ovlašćenje („...Poreska uprava može...“), a ne zakonska obaveza nadležnog poreskog organa;
3) Da je za upis založnog prava stvarno nadležna Poreska uprava/LPA;
4) Da se upis založnog prava u smislu odredbe člana 72. ZPPPA može izvršiti odmah po dospelosti poreske obaveze za plaćanje, a pre početka postupka
prinudne naplate poreske obaveze (pre donošenja rešenja o prinudnoj naplati
poreskog duga);
5) Da se upisom založnog prava u smislu odredbe člana 72. ZPPPA obezbeđuje naplata
dospele poreske obaveze za koju još nije pokrenut postupak prinudne naplate;
6) Da se upis založnog prava u smislu člana 72. ZPPPA vrši shodnom primenom člana
87. ZPPPA, tj. da se pokreće rešenjem iz člana 87. stav 1. ZPPPA kojim se nalaže:
• poreskom izvršitelju da izvrši popis i procenu pokretnih stvari ili nepokretnosti u svojini poreskog obveznika – kada se upisuje založno pravo na
pokretnim stvarima ili nepokretnosti poreskog obveznika;
• Narodnoj banci Srbije – Odеljenju za prijem, kontrolu i unos osnova
i naloga u Kragujevcu da zabrani prenos novčanih sredstava preko računa
poreskog obveznika, osim u svrhu izmirivanja obaveza po osnovu poreza
– kada se upisuje založno pravo na novčanim sredstvima na računu poreskog obveznika;
• založnim registrima, i to:
1) Registru zaloge na pokretnim stvarima da upiše založno pravo u korist
Republike, odnosno jedinice lokalne samouprave – kada se založno pravo
upisuje na pokretnim stvarima poreskog obveznika;
2) Zemljišno-knjižnom odeljenju nadležnog osnovnog suda/nadležnoj
službi za katastar nepokretnosti RGZ da upiše hipoteku na konkretnoj
nepokretnosti u korist Republike, odnosno jedinice lokalne samouprave
- kada se upisuje hipoteka;
3) Registru - evidenciji blokiranih računa da upiše zabranu prenosa novčanih sredstava preko računa poreskog obveznika, osim u svrhu izmirivanja
obaveze po osnovu poreza – kada se založno pravo sastoji u zabrani prenosa novčanih sredstava preko računa poreskog obveznika, osim u svrhu
izmirivanja obaveza po osnovu poreza;
4) zabrana dužniku poreskog dužnika da poreskom obvezniku plati gotovinske dugove, odnosno da prema njemu ispuni druge obaveze (da mu
preda dugovanu stvar) – kada se založno pravo sastoji u zabrani dužniku
poreskog dužnika da poreskom obvezniku plati gotovinski dug ili ispuni
drugu obavezu prema dužniku (da mu preda dugovanu stvar).
PRVI DEO • Komentar odredbi ZPPPA u vezi sa obezbeđenjem i naplatom poreza
103
7) Da se založno pravo shodno odredbi člana 72. ZPPPA može ustanoviti kao:
a) zaloga na pokretnim stvarima poreskog obveznika;
b) hipoteka na nepokretnosti;
c) zabrana prenosa novčanih sredstava preko tekućih računa poreskog obveznika, osim u svrhu izmirivanja obaveza po osnovu poreza;
d) zabrana dužnicima poreskog obveznika da poreskom obvezniku plate gotovinske dugove;
e) zabrana dužnicima poreskog obveznika da ispune druge obaveze prema njemu i upis zabrane u registar pokretnih stvari.
8) Predlog za upis založnog prava u smislu člana 72. ZPPPA daju zaposleni LPA
koji rade na poslovima naplate i poreske kontrole kada saznaju ili utvrde da za
to postoje indicije (vidi komentar člana 66. ZPPPA).
9) Istovremeno sa saznanjem da postoji indicija za ustanovljavanje založnog prava u smislu člana 72. ZPPPA, rukovodilac LPA je dužan da izda nalog za preduzimanje radnji i mera na ustanovljavanju konkretnog založnog prava.
10)Upis založnog prava u smislu odredbe člana 72. ZPPPA vrši se na način i po
postupku na koji se ustanovljavaju privremene mere iz člana 66. ZPPPA, uz
nužne modifikacije ovog postupka (vidi komentar člana 66. ZPPPA).
Na ovom mestu samo podsećamo da se prilikom ustanovljavanja založnog prava iz
člana 72. ZPPPA, poreskom obvezniku najpre dostavlja rešenje kojim se nalaže popis
pokretnih stvari/nepokretnosti u cilju ustanovljavanja založnog prava na pokretnim
stvarima/nepokretnosti i opomena iz člana 71. ZPPPA, uz napomenu da izdavanje
opomene u postupku ustanovljavanja založnog prava u smislu člana 72. ZPPPA nije
nužno, zatim zapisnik o popisu i proceni pokretnih stvari/nepokretnosti - po izvršenom popisu i proceni i na kraju, rešenje iz člana 87. stav 3. ZPPPA kojim se nalaže nadležnom registru upis založnog prava na pokretnim stvarima/hipoteka na nepokretnosti - posle dostavljanja zapisnika o popisu i proceni pokretnih stvari/nepokretnosti.
Ako poreski obveznik posle ustanovljavanja založnog prava ne izmiri poresku obavezu ni po dostavljanju opomene za plaćanje poreske obaveze čija je naplata obezbeđena upisanim založnim pravom u roku za plaćanje po opomeni, a ne podnese zahtev
za odlaganje plaćanja poreske obaveze, LPA pokreće i sprovodi postupak prinudne
naplate iz predmeta na kome je ustanovljeno založno pravo, a ako on nije dovoljan za
namirenje poreskog duga pokreće se postupak prinudne naplate iz ostalih predmeta
prinudne naplate propisanih članom 84. ZPPPA.
Ustanovljeno založno pravo pre početka postupka prinudne naplate traje do namirenja poreske obaveze radi čijeg obezbeđenja je i ustanovljeno.
104
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
Odlaganje plaćanja poreskog duga
Član 73.
Poreska uprava može, na pismeni i obrazloženi zahtev poreskog obveznika, u celosti ili delimično, odložiti plaćanje poreskog duga, pod uslovom da plaćanje poreskog
duga na dan dospelosti:
1) za poreskog obveznika predstavlja neprimereno veliko opterećenje;
2) nanosi bitnu ekonomsku štetu poreskom obvezniku.
Uslove iz stava 1. ovog člana bliže uređuje Vlada.
O odlaganju plaćanja poreskog duga po ispunjenju uslova iz st. 1. i 2. ovog člana
odlučuje:
1) ministar ili lice koje on ovlasti - na osnovu pismenog predloga rukovodioca
organizacione jedinice Poreske uprave prema glavnom mestu poslovanja, odnosno mestu prebivališta poreskog obveznika - osim za izvorne javne prihode
jedinica lokalne samouprave;
2) gradonačelnik, odnosno predsednik opštine, odnosno lice koje on ovlasti, jedinice lokalne samouprave kojoj pripadaju izvorni javni prihodi čija naplata se
odlaže u skladu sa ovim zakonom.
Odlukom iz stava 3. ovog člana može se odobriti jednokratno odlaganje ili plaćanje poreskog duga na rate, ali najduže do 12 meseci.
Odluka iz stava 3. ovog člana mora da sadrži obrazložene razloge zbog kojih se
odlaganje odobrava.
Odlaganje plaćanja poreskog duga iz st. 1. do 3. ovog člana vrši se potpisivanjem sporazuma između Poreske uprave i poreskog obveznika, odnosno rešenjem Poreske uprave.
Izuzetno, ako podnosilac zahteva za odlaganje plaćanja poreskog duga, koji ne ispunjava uslove iz st. 1. i 2. ovog člana kao sredstvo obezbeđenja naplate ponudi neopozivu bankarsku garanciju ili menicu avaliranu od strane poslovne banke na iznos koji
ne može biti manji od visine poreskog duga čije se plaćanje odlaže, lice iz stava 3. ovog
člana može odlučiti da se poreskom obvezniku odobri odlaganje plaćanja poreskog
duga na način iz stava 4. ovog člana.
PRVI DEO • Komentar odredbi ZPPPA u vezi sa obezbeđenjem i naplatom poreza
105
Obezbeđenje naplate poreskog duga
Član 74.
U postupku odlučivanja o odlaganju plaćanja poreskog duga iz člana 73. stav 3.
ovog zakona, od poreskog obveznika se zahteva davanje sredstava obezbeđenja naplate, koja ne mogu biti manja od visine poreskog duga čije se plaćanje odlaže.
Sredstva obezbeđenja naplate iz stava 1. ovog člana su:
1) hipoteka na nepokretnosti poreskog obveznika;
2) zaloga na pokretnim stvarima poreskog obveznika;
3) neopoziva bankarska garancija;
4) jemstvo drugog lica koje je vlasnik imovine čija vrednost ne može biti manja
od 150% visine poreskog duga čija se naplata obezbeđuje;
5) trasirana menica, akceptirana od strane dva žiranta, iz čijih se zarada, na kojima se ustanovljava administrativna zabrana poreski dug može naplatiti;
6) menica avalirana od strane poslovne banke.
U postupku odlučivanja o odlaganju plaćanja poreskog duga iz člana 73. stav 3.
ovog zakona, Poreska uprava odlučuje iz kojih od predloženih sredstava obezbeđenja
će se najefikasnije naplatiti poreski dug.
Ako poreski obveznik ne može da pruži obezbeđenje za celokupan iznos poreskog
duga, dužan je da, u postupku iz člana 73. stav 3. ovog zakona, pruži obezbeđenje do
iznosa koji njegova finansijska situacija dopušta.
U slučaju iz stava 4. ovog člana, poreski obveznik će pružiti raspoloživa sredstva obezbeđenja i dokaze o budućim prihodima dovoljnim da pokriju naplatu poreskog duga.
Izuzetno od st. 1. i 2. ovog člana, od poreskog obveznika ne zahteva se davanje
sredstava obezbeđenja naplate - ako poreski dug iz člana 73. stav 3. ovog zakona po
osnovu svih javnih prihoda koje naplaćuje Poreska uprava na dan podnošenja zahteva
za odlaganje njegovog plaćanja iznosi, i to:
1) za pravno lice - do 500.000 dinara;
2) za preduzetnika - do 100.000 dinara;
3) za fizičko lice - do 50.000 dinara.
Ako se poreski obveznik ne pridržava rokova iz sporazuma, odnosno rešenja o
odlaganju plaćanja poreskog duga, Poreska uprava će po službenoj dužnosti poništiti
sporazum, odnosno ukinuti rešenje i dospeli, a neplaćeni poreski dug, vodeći računa
o efikasnosti naplate, naplatiti:
1) iz sredstava obezbeđenja;
2) u postupku prinudne naplate nad poreskim obveznikom.
106
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
Ako se dospeli a neplaćeni poreski dug u slučaju iz stava 7. ovog člana naplaćuje
iz sredstava obezbeđenja, Poreska uprava ne donosi rešenje o prinudnoj naplati, već
samo obaveštava poreskog obveznika da će pristupiti prinudnoj naplati dospelog a
neplaćenog duga iz datih sredstava obezbeđenja naplate u skladu sa zakonom.
Ako se poreski obveznik iz stava 6. ovog člana ne pridržava rokova iz rešenja o odlaganju plaćanja poreskog duga, Poreska uprava će po službenoj dužnosti ukinuti rešenje i
dospeli a neplaćeni poreski dug naplatiti u postupku prinudne naplate nad obveznikom.
Poreski obveznik za koga je Poreska uprava po službenoj dužnosti poništila sporazum, odnosno ukinula rešenje iz st. 7. i 9. ovog člana, nema pravo da ponovo podnese
zahtev za odlaganje plaćanja tog poreskog duga.
•••
Uvodne napomene
Odlaganje plaćanja poreskog duga predstavlja novinu koja je u poreski postupak
Srbije uvedena ZPPPA. Odlaganje je uređeno čl. 73 – 74b. ZPPPA. Pošto je čl. 73 i 74.
ZPPPA uređen postupak odlaganja koji se primenjuje na sve poreske obveznike, ova
dva člana se komentarišu kao celina, dok se čl. 74a i 74b ZPPPA komentarišu odvojeno
pošto se odnose na određene kategorije poreskih obveznika.
Osnovni cilj zakonodavca je da poreskim obveznicima koji imaju problema u
urednom servisiranju svojih poreskih obaveza a ispunjavaju propisane uslove koji ih
kvalifikuju za odlaganje plaćanja poreza, odlaganjem plaćanja poreskog duga na njihov
pismeni i obrazloženi zahtev uz davanje kvalitetnih sredstava obezbeđenja, omogući
da svoje poreske obaveze izmire na relaksiraniji način, da time prevaziđu finansijske
probleme u poslovanju i da nastave sa obavljanjem registrovane delatnosti.
Međutim, da odlaganje plaćanja poreskog duga ne bi bilo obesmišljeno i pretvorilo
se u neproduktivno administriranje poreskog organa, odredbama ZPPPA propisani su:
a) kriterijumi (uslovi) pod kojima se odlaganje može odobriti;
b) garancije (sredstava obezbeđenja naplate) koje poreski obveznik mora da pruži da bi mu odlaganje plaćanja poreza moglo biti odobreno i
c) poseban postupak u kojem se odlučuje po zahtevu za odlaganje. Ovaj postupak je po prirodi stvari hitan s obzirom da njegovo trajanje utiče na naplatu
poreza.
Komentar člana 73. ZPPPA
Stavom 1. ovog člana propisano je da nadležni poreski organ na pismeni i obrazloženi zahtev poreskog obveznika može da odloži plaćanje poreskog duga (u celosti ili
delimično), pod uslovom da plaćanje poreskog duga na dan dospelosti:
PRVI DEO • Komentar odredbi ZPPPA u vezi sa obezbeđenjem i naplatom poreza
107
1) za poreskog obveznika predstavlja neprimereno veliko opterećenje;
2) poreskom obvezniku nanosi bitnu ekonomsku štetu.
Znači, postupak za odlaganje plaćanja poreskog duga pokreće se samo na zahtev poreskog obveznika za koga plaćanje poreskog duga na dan dospelosti predstavlja neprimereno
veliko opterećenje i kome plaćanje poreskog duga nanosi bitnu ekonomsku štetu.
Zahtev za odlaganje plaćanja poreskog duga (u daljem tekstu: zahtev) može da
podnese svaki poreski obveznik (pravno lice, preduzetnik i fizičko lice) koji ispunjava
propisane uslove.
Zahtev se može podneti:
• pre dospelosti poreskog duga za plaćanje;
• posle isteka roka dospelosti, a pre izdavanja opomene za plaćanje poreskog duga;
• posle izdavanja i dostavljanja opomene poreskom obvezniku;
• posle isteka roka za plaćanje poreskog duga iz opomene, a pre početka postupka prinudne naplate poreskog duga;
• posle početka postupka prinudne naplate poreskog duga donošenjem i dostavljanjem rešenja o prinudnoj naplati;
• u toku postupka prinudne naplate poreskog duga.
Zakonodavac uslove iz stava 1. ovog člana nije precizirao, već je upotrebio pravne
standarde - „neprimereno veliko opterećenje“ i „bitna ekonomska šteta“, ali je zato
ovlastio Vladu Republike Srbije (u daljem tekstu: Vlada) da bliže uredi (propiše) uslove iz stava 1. ovog člana.
Vlada je, na osnovu ovlašćenja iz stava 2. ovog člana, donela Uredbu o bližim uslovima za odlaganje plaćanja poreskog duga („Službeni glasnik RS’’, br. 53/03, 61/04 i
71/2005. – u daljem tekstu: Uredba).
Članom 2. Uredbe propisano je da Poreska uprava, pa time i LPA, može odložiti
plaćanje poreskog duga poreskom obvezniku, ako je poreski dug najmanje, i to:
1) za fizičko lice – 10% od oporezivih prihoda u godini koja prethodi godini u
kojoj je podnet zahtev za odlaganje;
2) za preduzetnika i malo pravno lice – 5% od ukupnog godišnjeg prihoda iskazanom u poslednjem finansijskom izveštaju, odnosno godišnjeg paušalnog
prihoda;
3) za srednja i velika pravna lica – 5% od obrtnih sredstava iskazanih u poslednjem finansijskom izveštaju.
Ukazujemo da i u postupku odlaganja plaćanja poreskog duga bez davanja sredstava obezbeđenja naplate za poreske dugove iz člana 74. stav 6. ZPPPA, poreski obveznik je dužan da ispuni uslove propisane Uredbom, što je i stav Ministarstva finansija
izražen u njegovom mišljenju broj: 413-00-76/2012-04 od 2. 2. 2012. godine.
Podsećamo da se stav 6. člana 74. ZPPPA odnosi na poreske obveznike čiji poreski
dug na dan podnošenja zahteva za odlaganje njegovog plaćanja iznosi, i to:
108
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
1) za pravno lice - do 500.000 dinara;
2) za preduzetnika - do 100.000 dinara;
3) za fizičko lice - do 50.000 dinara.
Po prijemu zahteva za odlaganje plaćanja poreskog duga i dokaza o ispunjavanju
uslova iz člana 2. Uredbe, obrađivač zahteva proverava:
1) za malo pravno lice i preduzetnika koji vodi poslovne knjige po sistemu dvojnog knjigovodstva – da li dug za koji je podnet zahtev iznosi najmanje 5%
ukupnog godišnjeg prihoda iskazanog u bilansu uspeha za prethodnu godinu
na poziciji ukupni prihodi – oznaka za AOP 201;
2) za preduzetnika koji vodi poslovne knjige po sistemu prostog knjigovodstva
– da li dug za koji je podnet zahtev iznosi najmanje 5% ukupnog godišnjeg
prihoda iskazanog u bilansu uspeha za prethodnu godinu na rednom broju 3
ovog obrasca;
3) za preduzetnika koji se oporezuje prema godišnjem paušalno utvrđenom oporezivom prihodu – da li dug za koji je podnet zahtev iznosi najmanje 5% ukupnog godišnjeg prihoda utvrđenog rešenjem nadležnog poreskog organa za
prethodnu godinu;
4) za novoosnovanog preduzetnika – da li dug za koji je podnet zahtev iznosi najmanje 5% ukupnog prihoda iskazanog u bilansu uspeha za period poslovanja u
tekućoj godini na poziciji ukupni poslovni prihodi – oznaka za AOP 201;
5) za novoosnovanog preduzetnika koji se oporezuje prema paušalno utvrđenom
oporezivom prihodu – da li dug za koji je podnet zahtev iznosi najmanje 5%
ukupnog prihoda utvrđenog srazmerno broju meseci rada u tekućoj godini;
6) za novoosnovano malo pravno lice - da li dug za koji je podnet zahtev iznosi
najmanje 5% ukupnog prihoda iskazanog u bilansu uspeha za period poslovanja
u tekućoj godini na poziciji ukupni poslovni prihodi – oznaka za AOP 201;
7) za srednja i velika pravna lica – da li dug za koji je podnet zahtev iznosi 5%
obrtnih sredstava iskazanih u bilansu stanja sa stanjem na dan 31.12. prethodne godine – na poziciji obrtna imovina – oznaka za AOP 012;
8) za novoosnovano srednje i veliko pravno lice – da li dug za koji je podnet zahtev
iznosi 5% obrtnih sredstava iskazanih u bilansu stanja na osnovu broja meseci
rada u tekućoj godini na poziciji obrtna imovina – oznaka za AOP 012;
9) za malo pravno lice i preduzetnika koji vodi poslovne knjige po sistemu dvojnog knjigovodstva koje obavlja delatnost sezonskog karaktera ili je povezano
sa inostranim preduzećem čija je izveštajna godina različita od kalendarske
godine, a od organa nadležnog za poslove finansija dobilo je saglasnost da
može sastavljati finansijske izveštaje za period koji je različit od kalendarske
godine - da li dug za koji je podnet zahtev iznosi najmanje 5% ukupnog godišnjeg prihoda iskazanog u bilansu uspeha sa stanjem na poslednji dan poslovne
godine koja je različita od kalendarske godine na poziciji ukupni poslovni prihodi – oznaka za AOP 201;
PRVI DEO • Komentar odredbi ZPPPA u vezi sa obezbeđenjem i naplatom poreza
109
10) za srednje i veliko pravno lice koje obavlja delatnost sezonskog karaktera ili je
povezano sa inostranim preduzećem čija je izveštajna godina različita od kalendarske godine a od organa nadležnog za poslove finansija dobilo je saglasnost
da može sastavljati finansijske izveštaje za period koji je različit od kalendarske
godine – da li dug za koji je podnet zahtev iznosi 5% obrtnih sredstava iskazanih
u bilansu stanja sa stanjem na poslednji dan poslovne godine koja je različita od
kalendarske godine na poziciji obrtna imovina – oznaka za AOP 012;
11)za malo pravno lice i preduzetnika koji vodi poslovne knjige po sistemu dvojnog knjigovodstva koji su pre podnošenja zahteva vršili statusne promene,
promene oblika organizovanja - da li dug za koji je podnet zahtev iznosi najmanje 5% ukupnog prihoda iskazanog u bilansu uspeha sa stanjem na dan donošenja odluke o statusnoj promeni, odnosno promeni oblika organizovanja
na poziciji ukupni prihodi – oznaka za AOP 201;
12)za srednje i veliko pravno lice koje je pre podnošenja zahteva vršilo statusne
promene, promene oblika organizovanja - da li dug za koji je podnet zahtev
iznosi 5% obrtnih sredstava iskazanih u bilansu stanja sa stanjem na dan donošenja odluke o statusnoj promeni, odnosno promeni oblika organizovanja
na poziciji obrtna imovina – oznaka za AOP 012;
13)za ostala pravna lica – da li dug za koji je podnet zahtev iznosi 5% obrtnih sredstava iskazanih u bilansu stanja sa stanjem na dan 31.12. prethodne godine na
poziciji obrtna sredstva - oznaka za AOP 034;
14) za novoosnovana ostala pravna lica – da li dug za koji je podnet zahtev iznosi 5%
obrtnih sredstava iskazanih u bilansu stanja sastavljen na osnovu broja meseci
poslovanja u tekućoj godini na poziciji obrtna sredstva – oznaka za AOP 034;
Ako poreski obveznik ne ispunjava uslove iz člana 2. Uredbe, zahtev se odbija
rešenjem.
Međutim, ako poreski obveznik u ostavljenom roku na zahtev nadležnog poreskog
organa ne dopuni zahtev za odlaganje plaćanja poreskog duga, nadležni poreski organ
zaključkom odbacuje zahtev za odlaganje.
U prilog rečenom, citiramo deo iz obrazloženja Presude Vrhovnog suda Srbije, U.
2662/2007 od 12. 2. 2009. godine, koji glasi:
„Iz spisa se vidi da je postupajući po tako podnetom zahtevu tužioca, prvostepeni organ utvrdio da na osnovu dokaza priloženih uz podneti zahtev i raspoložive dokumentacije nisu ispunjeni uslovi za odlaganje plaćanja poreskog duga iz člana 2. Uredbe o bližim
uslovima za odlaganje plaćanja poreskog duga (dalje: Uredba), sa kojih razloga je aktom
od 18.5.2005. godine, pozvao tužioca da u ostavljenom roku dopuni zahtev za odlaganje
plaćanja poreskog duga, a u smislu čl. 73. i 74. Zakona o poreskom postupku i poreskoj
administraciji (dalje: Zakon), te člana 2. Uredbe, kojom je propisano da se plaćanje duga
može odložiti pod uslovom da dug iznosi najmanje i to za fizičko lice 10% oporezivih
prihoda u godini koja prethodi godini u kojoj je podnet zahtev za odlaganje, za preduzetnika - pravno lice 20% ukupnog godišnjeg prihoda iskazanog u poslednjem finansijskom
110
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
izveštaju, odnosno godišnjeg paušalnog prihoda, dok za srednja i velika pravna lica 15%
obrtnih sredstava iskazanih u poslednjem finansijskom izveštaju. S obzirom da tužilac
nije u ostavljenom roku dopunio zahtev na način kako je od njega tražio prvostepeni organ i nije dostavio dokaze o obezbeđenju plaćanja, što tužilac i ne spori, to je, i po oceni
Vrhovnog suda Srbije, pravilna odluka prvostepenog poreskog organa kojom je odbačen
zahtev tužioca za odlaganje plaćanja poreskog duga u konkretnom slučaju“.
Iako zakonodavac ne propisuje obavezu usaglašavanja stanja poreskog duga za koji se
zahteva odlaganje plaćanja, uputno je da se sa poreskim obveznikom izvrši usaglašavanje
stanja poreskog duga i o tome sačini zapisnik (primer zapisnika dat je u Delu drugom).
Stavom 3. ovog člana propisano je koja lica odlučuju o odlaganju plaćanja poreskog duga. To su:
1) Za poreske prihode koji pripadaju Budžetu Republike Srbije - ministar finansija
ili lice koje on ovlasti, na predlog rukovodioca organizacione jedinice Poreske
uprave prema glavnom mestu poslovanja, odnosno mestu prebivališta poreskog
obveznika - osim za izvorne javne prihode jedinica lokalne samouprave;
2) Za izvorne javne prihode jedinice lokalne samouprave koje administrira LPA gradonačelnik, odnosno predsednik opštine, odnosno lice koje on ovlasti.
S obzirom na moguću visinu poreskog duga po osnovu javnih prihoda koji pripadaju
budžetu države Srbije i fondovima obaveznog socijalnog osiguranja koji mogu biti i više
stotina miliona, ministar finansija je 2003. godine doneo interno obavezujuće Uputstvo za
postupanje po zahtevima za odlaganje plaćanja poreskog duga. Pomenutim uputstvom, u
zavisnosti od visine poreskog duga, ovlašćen je veći broj rukovodilaca Poreske uprave za
odlučivanje po zahtevima za odlaganje plaćanja poreskog duga. Međutim, kada je reč o
odlučivanju po zahtevima za odlaganje plaćanja duga po osnovu izvornih lokalnih javnih
prihoda, cenimo da treba maksimalno suziti krug lica koja će biti ovlašćena za odlučivanje
po zahtevima za odlaganje plaćanja poreskog duga i time postupak učiniti efikasnim.
Stavom 4. ovog člana propisani su načini odlaganja i period odlaganja. Plaćanje
poreskog duga se može odložiti jednokratno ili na mesečne rate. Ako se plaćanje poreskog duga odlaže na rate, broj rata ne može biti veći od 12.
Stavom 5. ovog člana propisano je da odluka o odlaganju plaćanja poreskog duga
mora da bude obrazložena, odnosno da sadrži razloge zbog kojih se odlaganje odobrava. Cilj naglašavanja potrebe obrazlaganja razloga zbog kojih se odlaganje odobrava
je da se spreči eventualna zloupotreba ovog instituta koja u krajnjem može dovesti do
nenaplativosti poreskog duga.
Stavom 6. ovog člana propisana je forma odluke o odlaganju plaćanja poreskog
duga. To može biti sporazum ili rešenje. Ako se odlaganje vrši na osnovu sporazuma,
sporazum potpisuju nadležni poreski organ i poreski obveznik. Ako se odlaganje vrši
na osnovu rešenja, rešenje donosi nadležni poreski organ.
Kada je reč o odlaganju plaćanja poreskog duga od strane LPA, smatramo da to
treba činiti rešenjem LPA jer je to efikasniji i jednostavniji način.
PRVI DEO • Komentar odredbi ZPPPA u vezi sa obezbeđenjem i naplatom poreza
111
Stavom 7. ovog člana propisan je izuzetak koji se odnosi na poreske obveznike koji
ne ispunjavaju uslove iz Uredbe. U ovom slučaju poreskom obvezniku se može odobriti odlaganje plaćanja poreskog duga samo ako kao sredstvo obezbeđenja naplate ponudi i podnese neopozivu bankarsku garanciju ili menicu avaliranu od strane poslovne
banke na iznos koji ne može biti manji od visine poreskog duga čije se plaćanje odlaže.
Konstatujemo da se ovom odredbom u suštini ne pomaže poreskim obveznicima koji
ne ispunjavaju uslove iz Uredbe s obzirom na uslove pod kojima poslovne banke izdaju
bankarske garancije ili avaliraju menice.
Najnovijim dopunama stava 7. člana 73. ZPPPA poreskom obvezniku koji ne ispunjava opšte uslove za odlaganje plaćanja poreskog duga iz Uredbe odlaganje se može
odobriti, ako kao sredstvo obezbeđenja, umesto menice avalirane od strane poslovne
banke, ponudi neopozivu bankarsku garanciju na iznos koji ne može biti manji od
visine poreskog duga čije se plaćanje odlaže.
Podsećamo da bankarsku garanciju izdaje poslovna banka. Njenom izdavanju
prethodi zaključenje ugovora između banke - garanta, poreskog obveznika - naručioca
garancije i nadležnog poreskog organa - korisnika garancije.
Prema članu 1087. Zakona o obligacionim odnosima, ako bankarska garancija
sadrži klauzulu „bez prigovora“, „na prvi poziv“ ili sadrži reči koje imaju isto značenje, banka ne može isticati prema korisniku garancije prigovore koje nalogodavac kao
dužnik može isticati prema korisniku po obezbeđenoj obavezi. Nalogodavac je dužan
platiti banci svaki iznos koji je banka platila po osnovu garancije izdate sa klauzulom
iz prethodnog stava. Bankarska garancija mora da sadrži poziv na sporazum, odnosno
na rešenje o odlaganju plaćanja poreskog duga kao i iznos poreskog duga koji se odlaže
i rok važenja garancije. Posle isteka roka garancije prestaje dejstvo garantne klauzule i
garantni iznos se više ne može naplatiti od banke - garanta.
Komentar člana 74. ZPPPA – Obezbeđenje naplate poreskog duga
Stavom 1. ovog člana propisano je da se u postupku odlaganja plaćanja poreskog
duga od poreskog obveznika zahtevaju sredstva obezbeđenja naplate, koja ne mogu
biti manja od visine poreskog duga čije se odlaganje zahteva. Dakle, ukoliko poreski
obveznik ispunjava uslove iz Uredbe, prelazi se na drugu fazu postupka koja počinje
zahtevom da obveznik podnese sredstvo obezbeđanja naplate.
Druga faza postupka odlaganja plaćanja poreskog duga obuhvata:
1) zahtevanje od obveznika da pruži (podnese) sredstva obezbeđenja naplate;
2) prijem zahtevanog sredstva obezbeđenja naplate;
3) određivanje načina odlaganja (jednokratno ili na rate, broj rata i rokove dospelosti rata);
4) sastavljanje obrazloženog predloga za odobravanje odlaganja plaćanja poreskog duga;
112
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
5) priprema nacrta odluke (sporazuma ili rešenja) o odlaganju plaćanja poreskog
duga na način iz predloga;
6) potpisivanje sporazuma o odlaganju, odnosno donošenju rešenja o odlaganju
plaćanja poreskog duga i njihovo uredno dostavljanje poreskom obvezniku;
7) evidentiranje akta o odlaganju u poreskom računovodstvu.
Stavom 2. ovog člana propisana su sredstva obezbeđenja naplate koja se mogu zahtevati od poreskog obveznika, a to su:
1) hipoteka8 na nepokretnosti poreskog obveznika;
2) zaloga na pokretnim stvarima poreskog obveznika;
3) neopoziva bankarska garancija;
4) jemstvo drugog lica koje je vlasnik imovine čija vrednost ne može biti manja
od 150% visine poreskog duga čija se naplata obezbeđuje;
5) trasirana menica, akceptirana od strane dva žiranta, iz čijih se zarada, na kojima se ustanovljava administrativna zabrana, poreski dug može naplatiti;
6) menica avalirana od strane poslovne banke.
Od poreskog obveznika se može zahtevati jedno ili više sredstava obezbeđenja
istovremeno.
Stavom 3. ovog člana propisano je da nadležni poreski organ odlučuje (bira) koje
će od propisanih sredstava obezbeđenja poreski obveznik podneti. Poreski obveznik
može da ponudi sredstvo/a, ali o konkretnom sredstvu odlučuje nadležni poreski organ vodeći računa da se iz datog sredstva obezbeđenja sigurno naplati poreski dug za
slučaj da se poreski obveznik ne pridržava sporazuma, odnosno rešenja o odlaganju
plaćanja poreskog duga.
Stavom 4. ovog člana, zakonodavac je stvorio pravni osnov da pravo na odlaganje
plaćanja poreza ostvari i poreski obveznik koji ne može da pruži sredstvo obezbeđenja
za celokupan iznos poreskog duga. Ova kategorija obveznika podnosi sredstvo obezbeđenja do iznosa koji njegova finansijska situacija dopušta.
Stavom 5. ovog člana propisano je da poreski obveznik koji je podneo sredstvo
obezbeđenja do iznosa koji njegova finansijska situacija dopušta ima obavezu da pru U vezi sa javnom ispravom koju poreski obveznik u postupku odlaganja plaćanja poreza podnosi prilikom upisa hipoteke na svojoj nepokretnosti u korist nadležnog poreskog organa, citiramo mišljenje
iz dopisa Ministarstva pravde broj: 011-00-284/2004-05 od 16.12. 2004. godine, koje glasi: „U vezi sa
pitanjem koje se odnosi na upis hipoteke kao sredstva obezbeđenja naplate poreskog duga, u skladu sa
članom 74. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, mišljenja smo da je za upis hipoteke
potrebno da poreski obveznik koji zahteva upis hipoteke kao sredstva obezbeđenja naplate poreskog duga
čije odlaganje traži, uz hipotekarnu izjavu podnese izvršno rešenje Poreske uprave o prinudnoj naplati
poreskog duga ili zapisnik o usaglašenom stanju duga između obveznika i Poreske uprave, iz kojih se
utvrđuje iznos poreskog duga radi čijeg obezbeđenja se vrši upis hipoteke“.
8
PRVI DEO • Komentar odredbi ZPPPA u vezi sa obezbeđenjem i naplatom poreza
113
ži dokaze o budućim prihodima koji su dovoljni da pokriju naplatu neobezbeđenog
iznosa poreskog duga.
Stavom 6. ovog člana, koji je u primeni od 7. januara 2012. godine, zakonodavac je stvorio pravni osnov da se poreskim obveznicima sa nižim iznosima poreskog
duga omogući odlaganje plaćanja tog duga bez davanja sredstava obezbeđenja naplate. Sredstva obezbeđenja naplate se ne zahtevaju od poreskog obveznika koji zahteva
odlaganje plaćanja poreskog duga po osnovu javnih prihoda koje naplaćuje nadležni
poreski organ koji na dan podnošenja zahteva iznosi, i to:
1) za pravno lice - do 500.000 dinara;
2) za preduzetnika - do 100.000 dinara;
3) za fizičko lice - do 50.000 dinara.
Stavom 7. ovog člana propisano je postupanje nadležnog poreskog organa ako se
poreski obveznik ne pridržava rokova iz sporazuma, odnosno rešenja o odlaganju plaćanja poreskog duga. U tom slučaju nadležni poreski organ je dužan da po službenoj
dužnosti poništiti sporazum, odnosno ukine rešenje o odlaganju plaćanja poreskog
duga i dospeli a neplaćeni poreski dug naplati:
1) iz sredstava obezbeđenja ili
2) u postupku prinudne naplate nad poreskim obveznikom.
Nadležni poreski organ je dužan da prati poštovanje dinamike plaćanja rata i da,
ako poreski obveznik ne poštuje sporazum/rešenje, bez odlaganja poništi sporazum,
odnosno ukine rešenje i aktivira sredstvo obezbeđenja. U ovom slučaju naplata bi morala da se uspešno završi iz primljenog sredstva obezbeđenja.
Stavom 8. ovog člana propisan je postupak kada se naplata poreskog duga naplaćuje iz primljenog sredstva obezbeđenja. U ovom slučaju nadležni poreski organ ne
donosi rešenje o prinudnoj naplati, već samo obaveštava poreskog obveznika da će
pristupiti prinudnoj naplati dospelog a neplaćenog duga za koji je odobreno odlaganje
njegovog plaćanja iz primljenog sredstva obezbeđenja naplate u skladu sa zakonom.
U ovom slučaju postupak naplate se nastavlja tamo gde je stao donošenjem odluke
o odlaganju plaćanja poreskog duga, odnosno u stanje u koje je doveden odlaganjem
plaćanja poreskog duga. Tako, ako je, na primer, kao sredstvo obezbeđenja upisano založno pravo na motornom vozilu poreskog obveznika, pa zbog nepoštovanja odluke o
odlaganju ista bude poništena/ukinuta, poreskom obvezniku se uz akt o poništavanju
sporazuma, odnosno rešenja o ukidanju rešenja o odlaganju plaćanja poreskog duga
uredno dostavlja obaveštenje o tome da će se pristupiti prinudnoj naplati neplaćenog
poreskog duga iz primljenog sredstva obezbeđenja naplate, a zatim u skladu sa zakonom
sprovesti postupak prodaje motornog vozila datog u zalogu i naplatiti poreski dug.
114
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
Stavom 9. ovog člana uređen je postupak prinudne naplate od poreskih obveznika
kojima je odobreno odlaganje plaćanja poreskog duga bez davanja sredstva obezbeđenja naplate za slučaj da ne poštuje rešenje o odlaganju plaćanja poreskog duga. U
ovom slučaju, nadležni poreski organ po službenoj dužnosti ukida rešenje o odlaganju
plaćanja poreskog duga i u cilju naplate poreskog duga pokreće i sprovodi postupak
prinudne naplate poreza u skladu sa zakonom.
Stavom 10. ovog člana propisana je svojevrsna kazna za poreske obveznike kojima
je nadležni poreski organ poništio sporazum, odnosno ukinuo rešenje o odlaganju
plaćanja poreskog duga. Ovi obveznici nemaju pravo da ponovo podnose zahtev za
odlaganje plaćanja istog poreskog duga. Ova svojevrsna kazna se odnosi na obveznike
koji su dali sredstvo obezbeđenja naplate, kao i na obveznike kojima je odobreno odlaganje plaćanja poreskog duga bez davanja sredstva obezbeđenja naplate.
Član 74a
Izuzetno od člana 73. stav 4. ovog zakona, nadležni organ može, na pismeni i obrazloženi zahtev poreskog obveznika nad kojim se sprovodi reorganizacija, u skladu sa
zakonom kojim se uređuje stečaj, odobriti odlaganje plaćanja poreskog duga u jednakim
ratama do 60 meseci, uz mogućnost korišćenja odloženog plaćanja za prvih 12 meseci.
Odobrenjem odlaganja plaćanja poreskog duga iz stava 1. ovog člana prekida se
zastarelost prava na naplatu poreskog duga čiji je rok plaćanja odložen, a vreme za koje
je odlaganje plaćanja odobreno ne uračunava se u rok zastarelosti.
O odlaganju plaćanja poreskog duga u skladu sa st. 1. i 2. ovog člana odlučuje lice
iz člana 73. stav 3. ovog zakona.
•••
Ovim članom uređeno je odlaganje plaćanja poreskog duga od strane nadležnog
poreskog organa za poreske obveznike nad kojima se sprovodi reorganizacija u skladu
sa Zakonom o stečaju. Ovaj član se ne odnosi na poreske obveznike koji su u postupku
restrukturiranja prema Zakonu o privatizaciji.
Ukazujemo da se shodno odredbi člana 165. stav 11. Zakona o stečaju, plan reorganizacije smatra usvojenim ako ga na propisani način prihvate sve klase poverioca i
ako je u skladu sa odredbama Zakona o stečaju. Ako se podnese više od jednog plana
reorganizacije o njima se glasa po redosledu podnošenja, a usvojenim se smatra plan
reorganizacije koji je prvi izglasan.
Ako plan reorganizacije, osim plana iz člana 158. Zakona o stečaju, ne dobije potreban broj glasova, stečajni sudija može odobriti predlagaču plana reorganizacije da
najduže u daljem roku od 30 dana podnese izmenjeni plan reorganizacije i zakazati
novo ročište. Ako se ne usvoji ni tako izmenjeni plan reorganizacije, nad stečajnim
dužnikom se sprovodi bankrotstvo, odnosno stečaj.
PRVI DEO • Komentar odredbi ZPPPA u vezi sa obezbeđenjem i naplatom poreza
115
Prema članu 166. Zakona o stečaju, na ročištu za razmatranje predloga plana reorganizacije, stečajni sudija donosi rešenje kojim potvrđuje usvajanje plana reorganizacije ili konstatuje da plan nije usvojen. Po pravosnažnosti rešenja o potvrđivanju
usvajanja plana reorganizacije stečajni postupak se obustavlja.
U vezi sa davanjem saglasnosti na predložene planove reorganizacije, odnosno
izjašnjavanje o tim planovima, ukazujemo da je to u nadležnosti gradskog/opštinskog
javnog pravobranioca u čijoj je nadležnosti zaštita imovinskih interesa grada/opštine9.
Na osnovu pravosnažnog rešenja o potvrđivanju usvojenog plana reorganizacije i usvojenog plana reogranizacije, LPA sprovodi knjiženja rata u poreskom
računovodstvu.
I u ovom slučaju odlaganje se može odobriti samo na pismeni i obrazloženi zahtev poreskog obveznika, a ne po službenoj dužnosti. Podrazumeva se da se uz zahtev
podnosi usvojeni plan reorganizacije poreskog obveznika i pravosnažno rešenje o potvrđivanju usvajanja plana reorganizacije.
Zakonodavac je u ovom slučaju dao ovlašćenje nadležnom poreskom organu da
odlaganje može odobriti u trajanju do 60 jednakih mesečnih rata, uz mogućnost odobravanja „grejs perioda“ za prvih 12 meseci.
Osim toga, u ovom slučaju od poreskog obveznika u reorganizaciji ne zahtevaju se
sredstva obezbeđenja iz člana 74. stav 2. ZPPPA, niti je neophodno da poreski obeznik
ispunjava uslove iz Uredbe Vlade o bližim uslovima za odlaganje plaćanja poreskog
duga („Službeni glasnik RS“, br. 53/2003, 61/2004 i 71/2005).
Shodno odredbi stava 3. ovog člana, o odlaganju plaćanja poreskog duga po osnovu izvornih prihoda jedinice lokalne samouprave poreskom obvezniku nad kojim se
sprovodi reorganizacija odlučuje gradonačelnik, odnosno predsednik opštine ili službeno lice jedinice lokalne samouprave koje on ovlasti.
Da zaključimo: odredbom člana 74a ZPPPA zakonodavac je, vođen idejom da poreskim obveznicima nad kojim se sprovodi reorganizacija pomogne da izbegnu bankrotstvo, liberalizovao uslove za odlaganje plaćanja poreskog duga na napred opisani način.
Odredbom stava 2. ovog člana propisano je da odobrenjem odlaganja plaćanja poreskog duga poreskom obvezniku nad kojim se sprovodi reorganizacija, prekida se
zastarelost prava na naplatu poreskog duga čije je plaćanje odloženo, a vreme za koje
je odlaganje plaćanja odobreno ne uračunava se u rok zastarelosti. Ovo je razumna
odluka s obzirom na period odlaganja (do 60 meseci). Ukoliko ne bi bilo prekida zastarelosti, moguće je da posle vremena za koje je odobreno odlaganje plaćanja poreza
nastupi apsolutna zastarelost prava nadležnog poreskog organa na naplatu poreza.
Prema članu 1. Zakona o javnom pravobranilaštvu („Službeni glasnik RS“, br. 43/91), poslove pravne
zaštite imovinskih prava i interesa Republike Srbije, autonomne pokrajine, grada i opštine obavlja javno
pravobranilaštvo, ako zakonom ili odlukom autonomne pokrajine, grada ili opštine nije drugačije određeno.
Javno pravobranilaštvo je zakonski zastupnik Republike, autonomne pokrajine, grada i opštine.
9
116
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
Kada se predlaže reogranizacija poreskog dužnika koji je u restrukturiranju saglasno Zakonu o privatizaciji, u tom slučaju postupak odlaganja plaćanja poreskog duga
sprovodi se u svemu saglasno odredbama čl. 73 i 74. ZPPPA
LPA je dužna da prati realizaciju usvojenog plana reorganizacije odnosno izmirivanje poreskog duga saglasno istom.
Odredbama člana 173. Zakona o stečaju propisano je da ukoliko je plan izdejstvovan na prevaran ili nezakonit način, odnosno ukoliko stečajni dužnik ne postupa po planu reorganizacije, poverioci mogu podneti predlog za pokretanje stečajnog
postupka. Ukoliko poreski dužnik ne poštuje dinamiku plaćanja poreskog duga, odnosno ne izmiruje poreske obaveze saglasno usvojenom planu reorganizacije, LPA
je dužna da nadležnom privrednom sudu podnese predlog za pokretanje stečajnog
postupka nad dužnikom.
Inače, reorganizacija je jedan od mogućih načina sprovođenja stečajnog postupka
i jedina alternativa bankrotstvu. Ipak, zakonsko definisanje reorganizacije kao alternative bankrotstvu ne znači da je ona uvek moguća, niti da se njoj kao zakonskoj mogućnosti uvek mora pribeći, čak ni da se reorganizacija uvek i neizostavno mora pokušati.
U tome je i jedna od razlika između reorganizacije i prinudnog poravnanja prema
ranije važećem Zakonu o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji. Prema Zakonu
o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji, opšte pravilo je bilo da se mora pokušati
sa prinudnim poravnanjem, i tek kada se ustanovi da za njega nema mogućnosti, mogao je da se pokrene postupak stečaja.
Međutim, Zakon o stečaju propisuje obavezu procene da li ekonomsko – finansijski položaj dužnika daje osnov za reorganizaciju, ali ne i obavezu da se sa reorganizacijom pokuša, odnosno obavezu podnošenja plana reorganizacije i glasanja o njemu.
Reorganizaciji se pristupa samo u slučajevima u kojima postoje realni ekonomski pokazatelji da se poverioci mogu povoljnije namiriti nego u postupku bankrotstva, odnosno da postoji njihov interes da se stečajni postupak nastavi u pravcu reorganizacije
umesto u pravcu bankrotstva.
Član 74b
Izuzetno od člana 73. stav 4. ovog zakona, nadležni organ može, na pismeni i obrazloženi zahtev poreskog obveznika koji je zaključio ugovor o finansijskom restrukturiranju, u skladu sa zakonom kojim se uređuje sporazumno finansijsko restrukturiranje
privrednih društava, odobriti odlaganje plaćanja poreskog duga u jednakim ratama do
60 meseci, uz mogućnost korišćenja odloženog plaćanja za prvih 12 meseci.
U postupku odlučivanja o odlaganju plaćanja poreskog duga obveznika koji je zaključio ugovor o finansijskom restrukturiranju, u skladu sa zakonom kojim se uređuje
sporazumno finansijsko restrukturiranje privrednih društava, ne zahteva se davanje
sredstava obezbeđenja naplate kada je iznos duga čije se plaćanje odlaže do visine iz
člana 74. stav 6. ovog zakona.
PRVI DEO • Komentar odredbi ZPPPA u vezi sa obezbeđenjem i naplatom poreza
117
Odobrenjem odlaganja plaćanja poreskog duga iz stava 1. ovog člana prekida se
zastarelost prava na naplatu poreskog duga čiji je rok plaćanja odložen, a vreme za koje
je odlaganje plaćanja odobreno ne uračunava se u rok zastarelosti.
O odlaganju plaćanja poreskog duga u skladu sa st. 1. do 3. ovog člana odlučuje lice
iz člana 73. stav 3. ovog zakona.
•••
Odredba člana 74b ZPPPA, koja je u primeni od 7. januara 2012. godine, plod je
potrebe usaglašavanja ZPPPA sa Zakonom o sporazumnom finansijskom restrukturiranju privrednih društava („Službeni glasnik RS“, br. 36/2011) koji se primenjuje
od 24. juna 2011. godine. Ovim zakonom je, između ostalog, propisano da se poreski
podsticaji za finansijsko restrukturiranje, u smislu mogućnosti reprogramiranja duga
po osnovu javnih prihoda, uređuju zakonom kojim se uređuje poreski postupak i poreska administracija. Stoga je u ZPPPA dodat novi član 74b kojim se propisuje mogućnost da se poreskim obveznicima koji su zaključili ugovor o finansijskom restrukturiranju, u skladu sa zakonom kojim se uređuje sporazumno finansijsko restrukturiranje
privrednih društava, može odobriti odlaganje plaćanja poreskog duga.
Inače, Zakonom o sporazumnom finansijskom restrukturiranju privrednih društava, uređeni su uslovi i način sporazumnog finansijskog restrukturiranja privrednih
društava u Srbiji koje se sprovodi najkasnije pre pokretanja stečajnog postupka u skladu sa Zakonom o stečaju.
Sporazumno finansijsko restrukturiranje privrednih društava predstavlja vansudski postupak sporazumnog restrukturiranja dugova privrednih društava kroz redefinisanje dužničko-poverilačkih odnosa između privrednog društva u finansijskim teškoćama i njegovih poverilaca, i to prvenstveno poslovnih banaka, ali i drugih poverilaca
(značajni dobavljači i sl.). Za razliku od reorganizacije kao jednog od dva moguća
pravca u sprovođenju stečajnog postupaka, sporazumno finansijsko restrukturiranje
vrši se u vansudskom postupku.
Cilj sporazumnog finansijskog restrukturiranja privrednih društava jeste blagovremeno prepoznavanje i rešavanje finansijskih poteškoća i stvaranje uslova za normalan nastavak poslovanja privrednog društva.
Sporazumnom restrukturiranju dugova privrednih društava pristupa se ako relevantni poverioci procene da je opstanak i oporavak privrednog društva u finansijskim
teškoćama ekonomski opravdan i izvodljiv, da će privredno društvo moći da se oporavi
i nastavi da održivo posluje na duži rok, a da će relevantni poverioci, prvenstveno poslovne banke, moći da ostvare povoljnije namirenje svojih potraživanja. Na taj način,
privrednom društvu u finansijskim teškoćama omogućava se opstanak i nastavak poslovanja, a istovremeno se izbegava stečaj bez obzira što postoji trajnija nesposobnost za
plaćanje kao stečajni razlog iz čl. 11–12. Zakona o stečaju.
118
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
Jedna od osnovnih pretpostavki uspešnog sprovođenja sporazumnog finansijskog
restrukturiranja privrednih društava jeste privremena obustava ispunjenja i zabrana
pokretanja, odnosno odlaganje izvršenja obaveza privrednog društva prema poveriocima, u prvom redu bankama (mirovanje dugova, moratorijum).
Članom 74b ZPPPA propisano je da „Izuzetno od člana 73. stav 4. ovog zakona,
nadležni organ može, na pismeni i obrazloženi zahtev poreskog obveznika koji je zaključio ugovor o finansijskom restrukturiranju, u skladu sa zakonom kojim se uređuje
sporazumno finansijsko restrukturiranje privrednih društava, odobriti odlaganje plaćanja poreskog duga u jednakim ratama do 60 meseci, uz mogućnost korišćenja odloženog
plaćanja za prvih 12 meseci“.
U postupku odlučivanja o odlaganju plaćanja poreskog duga obveznika koji je zaključio ugovor o finansijskom restrukturiranju, ne zahteva se davanje sredstava obezbeđenja naplate za manje poreske dugove (za pravno lice - do 500.000 dinara a za
preduzetnika - do 100.000 dinara). Ukoliko se odobri odlaganje plaćanja poreskog
duga na ovaj način, prekida se zastarelost prava na naplatu poreskog duga čiji je rok
plaćanja odložen, a vreme za koje je odlaganje plaćanja odobreno ne uračunava se u
rok zastarelosti.
U prelaznim odredbama Zakona o izmenama i dopunama ZPPPA („Službeni glasnik RS“, br. 101/2011), članom 52. propisano je da poreskom obvezniku koji je zaključio ugovor o finansijskom restrukturiranju, u skladu sa zakonom kojim se uređuje
sporazumno finansijsko restrukturiranje privrednih društava, kome je odobreno plaćanje poreskog duga u skladu sa odredbama člana 73. ZPPPA, a koji podnese zahtev
za odlaganje plaćanja poreskog duga u skladu sa članom 22. izmena zakona (sada članom 74b), pre isteka perioda na koji mu je plaćanje duga odloženo, može se odobriti
odlaganje plaćanja poreskog duga za period koji sa periodom na koji mu je plaćanje
poreskog duga već odloženo iznosi najduže do 60 meseci.
O odlaganju plaćanja poreskog duga po osnovu izvornih lokalnih prihoda jedinice
lokalne samouprave poreskom obvezniku koji je zaključio ugovor o finansijskom restrukturiranju u skladu sa zakonom kojim se uređuje sporazumno finansijsko restrukturiranje privrednih društava odlučuje gradonačelnik, odnosno predsednik opštine ili
službeno lice koje on ovlasti.
PRVI DEO • Komentar odredbi ZPPPA u vezi sa obezbeđenjem i naplatom poreza
119
KAMATA10
Opšte odredbe o kamati
Član 75.
Na iznos manje ili više plaćenog poreza i sporednih poreskih davanja obračunava
se i plaća kamata po stopi jednakoj godišnjoj referentnoj stopi centralne emisione banke uvećanoj za deset procentnih poena, primenom komforne metode obračuna.
Na dugovani porez i sporedna poreska davanja kamata se obračunava počev od
narednog dana od dana dospelosti.
Ako se u toku kontrole utvrdi razlika poreske obaveze, kamata se obračunava od
dana kada je poresku obavezu poreski obveznik bio dužan da plati.
Na iznos više plaćenog poreza i sporednih poreskih davanja kamata se obračunava
po isteku roka od 30 dana od dana prijema zahteva za povraćaj.
Ako je osnov za povraćaj poništeno, izmenjeno ili ukinuto rešenje ili drugi akt o
zaduženju, kamata se obračunava od dana uplate poreza.
•••
Ustavni sud Srbije je svojom Odlukom IUz broj 82/2009 od 12.7.2012. godine, koja je objavljena u
„Službenom glasniku RS“, br. 73/2012, utvrdio da odredba člana 3. stav 1. Zakona o visini stope zatezne
kamate („Službeni list SRJ“, br. 9/2001, „Službeni list SCG“, br. 1/2003 i „Službeni glasnik RS“, br. 31/2011
i 73/2012.) u delu koji glasi: „primenom konformne metode“, nije u saglasnosti sa Ustavom Republike
Srbije. U pogledu pravnog dejstva ove odluke, ukazujemo da se zakonska zatezna kamata od 27.7.2012.
godine ne može obračunavati konformnom metodom. Naime, prema članu 168. stav 3. Ustava, dejstvo
odredbe zakona za koju je utvrđeno da nije u saglasnosti sa Ustavom prestaje danom objavljivanja odluke Ustavnog suda u „Službenom glasniku RS“. Odluke Ustavnog suda nemaju retroaktivno dejstvo u
odnosu na zakon za koji je utvrđeno da nije u saglasnosti sa Ustavom.
Pošto član 75. ZPPPA sadrži odredbu koja predviđa primenu konformne metode obračuna kamate, postavlja se pitanje da li se pomenuta odluka Ustavnog suda odnosi i na ZPPPA. U odnosu na ZPPPA, za sada,
ne postoji odluka Ustavnog suda kojom se utvrđuje da člana 75. ZPPPA nije u skladu sa Ustavom. Naime,
odluka Ustavnog suda proizvodi pravno dejstvo samo prema zakonu čija je odredba ukinuta, a ne i prema
ostalim zakonima u kojima se predviđa primena konformne metode prilikom obračuna kamate. Odluka
Ustavnog suda ne glasi, niti može da glasi, generalno prema konformnoj metodi gde god se ona pominje u
propisima. Zato nije dopušteno proširenje dejstva postojeće odluke i na druge zakone. Ustavni sud je mogao
i sâm da pokrene postupak ocene ustavnosti i ZPPPA i da za njegovu odredbu člana 75. utvrdi da nije u
saglasnosti sa Ustavom. Stav Ustavnog suda o konformnoj metodi može biti instrukcija za zakonodavca da
izmeni propise u kojima se pominje konformna metoda, ali i povod za inicijativu da se pokrene postupak za
ocenu ustavnosti i drugih propisa koji sadrže odredbe o primeni konformne metode obračuna kamate.
10
120
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
Odredbom člana 75. ZPPPA uređeno je pitanje poreske kamate koja se plaća na
iznos manje ili više plaćenog poreza i sporednih poreskih davanja koje se odnosi na:
• stopu po kojoj se obračunava poreska kamata (stav 1);
• od kada počinje obračun kamate - od narednog dana od dana dospelosti (stav 2);
• od kada počinje obračun kamate, ako se u postupku kontrole utvrdi razlika
poreske obaveze (stav 3);
• od kada se obračunava kamata na iznos više plaćenog poreza, kada je poreski
obveznik podneo uredan zahtev za povraćaj preplate poreza (stav 4);
• od kada se obračunava kamata, ako je osnov za povraćaj poreza poništeno,
izmenjeno ili ukinuto poresko rešenje ili drugi akt o zaduženju (stav 5).
Osnovni pristup zakonodavca kada je o kamatnoj stopi reč je da je stopa kamate ista:
c) kada se kamata obračunava i naplaćuje od obveznika zbog toga što porez nije
platio o dospelosti;
d) kada se kamata obračunava i plaća obvezniku na iznos preplate poreza koji na
zahtev obveznika nije vraćen poreskom obvezniku u zakonskom roku i
e) kada se kamata obračunava i plaća poreskom obvezniku, a osnov za povraćaj je
poništena, izmenjena ili ukinuta poreska obaveza koja je plaćena.
Ovakvim rešenjem zakonodavac stavlja u isti položaj obe strane u poreskopravnom odnosu, što je princip koji afirmišu zemlje razvijene tržišne ekonomije.
Kada je o kamatnoj stopi reč, podsećamo da je 1. januara 2011. godine došlo do
promene njene visine.
Stopa kamate od
01.01.2003 – 31.12.2010. godine
Stopa kamate od
01. 01. 2011. godine
U period od 01. 01. 2003 – 31. 12. 2010. godine, na iznos manje ili više plaćenog poreza
i sporednih poreskih davanja obračunavala
se i plaćala kamata po stopi jednakoj godišnjoj eskontnoj stopi centralne emisione
banke uvećanoj za 15 procentnih poena,
primenom komforne metode obračuna
Od 01. 01. 2011. godine, na iznos manje ili
više plaćenog poreza i sporednih poreskih
davanja obračunava se i plaća kamata po
stopi jednakoj godišnjoj referentnoj stopi
centralne emisione banke uvećanoj za deset procentnih poena, primenom komforne
metode obračuna
Dakle, obračun kamate zbog docnje u plaćanju poreza za period od 1.1.2003. do
31.12.2010. godine vršen je po stopi jednakoj godišnjoj eskontnoj stopi centralne emisione banke – Narodne banke Srbije uvećanoj za 15 procentnih poena, primenom
konformne metode obračuna, a od 1.1.2011. godine obračun poreske kamate vrši se
po stopi jednakoj godišnjoj referentnoj stopi centralne emisione banke uvećanoj za
deset procentnih poena, primenom konformne metode obračuna.
PRVI DEO • Komentar odredbi ZPPPA u vezi sa obezbeđenjem i naplatom poreza
121
Odredba člana 75. ZPPPA primenjuje se:
a) na javne prihode koje naplaćuje Poreska uprava;
b) na javne prihode koje na osnovu zakona naplaćuje LPA i
c) na javne prihode za koje je opštim aktom kojim su uvedeni uređena shodna
primena odredaba ZPPPA (u celini ili samo u odnosu na kamatu).
Zbog značaja, osvrt se daje samo na st. 3, 4. i 5. ovog člana.
Odredbom stava 3. ovog člana propisano je da ako se u toku kontrole utvrdi razlika poreske obaveze, kamata se obračunava od dana kada je poreski obveznik bio
dužan da plati poresku obavezu.
Ova odredba predstavlja novinu u našim poreskim propisima i u primeni je od 1.
januara 2003. godine, kao dana početka primene ZPPPA.
Do početka primene ZPPPA, plaćanje (obračun) kamate na razliku poreske obaveze utvrđenu u postupku kontrole nije bilo posebno uređeno, pa je kamata na razliku
obračunavana od isteka zakonskog ili službenog roka (roka iz rešenja kojim je naložena njena uplata), ako je poreski obveznik ne plati u ostavljenom roku. Tako, odredbom
člana 76. stav 2. Zakona o porezu na dobit preduzeća („Službeni glasnik RS“, br. 25/01
i 80/02), koja je bila u primeni do početka primene ZPPPA, bio je propisan samo rok
za uplatu razlike između uplaćenog poreza i poreza utvrđenog rešenjem poreskog
organa – osam dana od dana kada mu je rešenje dostavljeno.
Odredbom stava 3. ovog člana, kojom je na poseban način uređeno obračunavanje
kamate na razliku poreza utvrđenog u postupku kontrole, zakonodavac onemogućava
da poreski obveznik iz kršenja propisa za sebe pribavlja korist, polazeći od osnovnog
pravnog principa da niko iz kršenja propisa ne može da pribavlja korist za sebe.
Ako bi se stalo na stanovište da poreski obveznik utvrđenu razliku treba da plati
u roku iz rešenja kojim je utvrđena razlika za uplatu, poreski obveznik ima motiv da
uvek nepravilno utvrdi porez i time umesto da pravilno obračuna porez i razliku uplati
u zakonskom roku, to učini u roku iz rešenja o utvrđivanju razlike i to bez kamate.
Prema tome, ako se, na primer, poreskom obvezniku u postupku poreske kontrole
pravilnosti obračuna porez na dobit preduzeća za 2009. godinu, koja se vrši u 2012.
godini, utvrdi veća razlika za uplatu ovog poreza od one koju je poreski obveznik sam
iskazao, kamata na tu razliku će se obračunati počev od 10. marta 2010. godine, kao
zakonskog roka za uplatu razlike obračunate u skladu sa propisima.
Odredbom stava 4. ovog člana uređeno je od kada poreskom obvezniku pripada
pravo na kamatu na iznos preplate za koju je on podneo zahtev za povraćaj. Taj rok
iznosi 30 dana od dana prijema zahteva za povraćaj. Podrazumeva se da zahtev za
povraćaj mora da bude uredan.
Ukazujemo na vezu između roka za donošenje rešenja po zahtevu za povraćaj poreza iz člana 10. stav 3. ZPPPA i roka za povraćaj više plaćenog poreza po zahtevu
122
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
poreskog obveznika iz ovog stava. Naime, shodno odredbi člana 10. stav 3. ZPPPA,
Poreska uprava je dužna da bez odlaganja, a najkasnije u roku od 15 dana od dana prijema zahteva za povraćaj, donese rešenje po zahtevu i isto dostavi obvezniku i Upravi
za trezor. Ostatak vremena do 30 dana od dana podnošenja zahteva za povraćaj je
vreme u kome se rešenje o povraćaju dostavlja poreskom obvezniku i Upravi za trezor
kako bi ova Uprava isplanirala, rezervisala sredstva i izvršila rešenje o povraćaju, jer u
suprotnom, posle isteka roka od 30 dana od dana podnošenja urednog zahteva za povraćaj više plaćenog poreza, obvezniku pripada pravo na kamatu do dana povraćaja.
Ukazujemo da shodno odredbi člana 93. stav 2. ZPPPA, ako je prodajom pokretnih stvari u postupku prinudne naplate poreza ostvarena veća cena od iznosa poreske
obaveze (porez + sporedna poreska davanja), razlika se vraća poreskom obvezniku u
roku od 30 dana pod uslovom da poreskom obvezniku nije dospela nova poreska obaveza koja nije plaćena. Ako se razlika ne vrati u roku od 30 dana od dana namirenja
poreske obaveze iz cene ostvarene prodajom pokretne stvari, kamata se obračunava u
korist poreskog obveznika u skladu sa odredbom člana 75. stav 1. ZPPPA.
Odredbom stava 5. ovog člana, za razliku od zakonskih rešenja u vezi sa pravom
obveznika na kamatu koja su bila u primeni do početka primene ZPPPA, a koja nisu
činila razliku između osnova za povraćaj, propisano je da ako je osnov za povraćaj
poništeno, izmenjeno ili ukinuto poresko rešenje ili drugi akt o zaduženju, poreskom
obvezniku pripada pravo na kamatu od dana uplate poreske obaveze koja je poništena
do dana povraćaja plaćene poreske obaveze koja je poništena.
Ova odredba potvrđuje princip jednakosti obeju strana u poreskopravnom odnosu. Zbog toga je važno da svako poresko rešenje kojim se utvrđuje ili nalaže uplata
poreza bude doneto uz strogo poštovanje načela zakonitosti, načela istine i saslušanja
stranke, jer u suprotnom dolazi do poništavanja poreske obaveze koja je po pravilu
već naplaćena, i u tom slučaju poreskom obvezniku pripada pravo na kamatu od dana
uplate poreza do dana njegovog povraćaja.
Naime, nesporno je da država iz fiskalnih razloga (redovno alimentiranje budžetskih rashoda) može da propiše da žalba protiv poreskog rešenja ne zadržava njegovo
izvršenje. Međutim, ukoliko poresko rešenje nije zakonito pa kao takvo bude pravosnažno poništeno, izmenjeno ili ukinuto, a u međuvremenu je izvršeno (poreska
obaveza je naplaćena), poreski obveznik ne može zbog toga da trpi štetne posledice.
Stoga mu pripada kamata od dana uplate pa do dana povraćaja poreske obaveze koja
je pravosnažno poništena, izmenjena ili ukinuta. Ovakav obračun kamate ima za cilj
da održi realnu vrednost sredstava koja su nezakonito naplaćena.
U vezi sa pitanjem da li poreski obveznik u slučaju poništavanja rešenja drugostepenog organa od strane Upravnog suda u upravnom sporu stiče pravo na povraćaj plaćenog poreza, navodimo pravno shvatanje Vrhovnog suda Srbije iz presude U.
197/2007 od 17.7.2008. godine - da se poništajem rešenja drugostepenog organa u
upravnom sporu od strane Vrhovnog (sada Upravnog) suda ne stiču uslovi za podnošenje zahteva za povraćaj uplaćenog poreza, koje je obrazložio na sledeći način:
PRVI DEO • Komentar odredbi ZPPPA u vezi sa obezbeđenjem i naplatom poreza
123
„Pravilno je, po oceni Vrhovnog suda Srbije, odlučio tuženi organ kada je, u postupku u kome nije bilo povrede pravila postupka, odbio žalbu tužilje nalazeći da je pravilan
zaključak prvostepenog organa, da se nisu stekli uslovi za odlučivanje po podnetom zahtevu za povraćaj uplaćenog poreza, jer u vreme donošenja zaključka, 25.8.2005. godine,
nije poništeno rešenje prvostepenog organa broj 436-14-109/04 od 24.6.2004. godine,
kojim je tužilji utvrđena obaveza poreza na kapitalni dobitak.
Naime, presudom Vrhovnog suda Srbije U. br. 4685/04 od 10.3.2005. godine, poništeno je rešenje Ministarstva finansija Republike Srbije - Poreske uprave, Regionalni centar N.S. br. 438-861/04 od 25.8.2005. godine i predmet vraćen istom organu na ponovni
postupak i odlučivanje. Time je postupak pred poreskim organima vraćen u fazu odlučivanja po žalbi, ali je do donošenja odluke po žalbi ostalo na snazi prvostepeno rešenje
kojim je tužilji utvrđena poreska obaveza. Kako žalba ne odlaže izvršenje prvostepenog
rešenja, to po oceni Vrhovnog suda Srbije nisu ispunjeni uslovi za povraćaj uplaćenog
poreza sve dok postoji prvostepeno rešenje, pa je pravilno zaključio tuženi organ da se u
prvostepenom postupku nije moglo odlučivati o zahtevu za povraćaj poreza koji je utvrđen rešenjem koje je na snazi i u pravnom prometu.“
Međutim, situacija je suprotna u vezi sa pravom na povraćaj plaćenog poreza
na osnovu prvostepenog rešenja LPA koje je poništio drugostepeni organ (gradsko/
opštinsko veće) u postupku odlučivanja po žalbi. Naime, poništavanjem prvostepenog
rešenja od strane drugostepenog organa u postupku odlučivanja po žalbi, prvostepeno
rešenje više pravno ne postoji. Njegovim poništavanjem prestao je pravni osnov na
osnovu koga je porez plaćen, pa u tom slučaju poreski obveznik, bez obzira da li je
posle poništavanja poreskog rešenja izvršeno ili ne storniranje zaduženja u poreskom
računovodstvu, ima pravo da podnese zahtev za povraćaj poreza plaćenog na osnovu
rešenja koje više pravno ne postoji. Zato prvostepeni organ u ovoj situaciji treba bez
odlaganja da donese novo rešenje u ponovnom postupku i ako tim rešenjem ponovo
utvrdi poresku obavezu, on će zahtev poreskog obveznika za povraćaj poreza odbiti
kao neosnovan pošto je novim rešenjem ponovo utvrđena poreska obaveza.
Na kraju, navodimo dve presude Vrhovnog suda Srbije: prvu u vezi sa pravom na
kamatu za slučaj povraćaja poreza po zahtevu poreskog obveznika i drugu u vezi sa
pravom na kamatu u slučaju poništavanja konačnog poreskog rešenja.
1. U vezi sa obračunom kamate povodom povraćaja uplaćenog poreza u skladu
sa članom 75. stav 4. ZPPPA, Vrhovni sud Srbije je svojom presudom U. br. 4323/03
zauzeo stav da odlučivanje prvostepenog organa o pravu na povraćaj glavnog duga u
zakonskom roku tužiocu daje pravo na povraćaj glavnog duga ali ne i pravo na kamatu i u obrazloženju presude je naveo:
„Nije sporno da je po zahtevu tužilaca od 29.09.2003. godine za povraćaj uplaćenog
poreza na prenos apsolutnih prava, prvostepeni upravni organ odobrio tužiocima povraćaj
uplaćenog poreza od 27.800,64 dinara iz novčanih sredstava uplaćenih na ime tog poreza.
124
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
Kod ovakvog stanja stvari, Vrhovni sud Srbije nalazi da je pravilno od strane upravnih organa tužiocima odobren povraćaj iznosa od 27.800,64 dinara na ime plaćenog poreza na prenos apsolutnih prava pravilnom primenom odredbe člana 75. stav 4. Zakona
o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS’’, br. 80/2000), a kojom je propisano da na iznos više plaćenog poreza i sporednih poreskih davanja kamata
se obračunava po isteku roka od 30 dana od dana prijema zahteva za povraćaj.
Kako je u konkretnom slučaju o podnetom zahtevu za povraćaj poreza prvostepeni
organ odlučio u roku propisanom citiranom odredbom zakona, to im pripada pravo na
povraćaj glavnog duga, ali ne i pravo na kamatu“.
2. U vezi sa obračunom kamate u skladu sa članom 75. stav 5. ZPPPA, kada je
osnov za povraćaj poreza poništeno rešenje, Vrhovni sud Srbije je svojom presudom U.
3122/2004 od 6.7.2005. godine, zauzeo stav da kada prvostepeni organ, pre podnošenja
zahteva za povraćaj, u ponovnom postupku donese rešenje kojim ponovo utvrdi obavezu
plaćanja… i to rešenje postane izvršno, organ osnovano drži ranije naplaćena sredstva,
ali je, s obzirom na pravne posledice poništaja rešenja, u obavezi da u smislu odredbe
člana 75. stav 5. ZPPPA obračuna kamatu na naplaćena sredstva od dana uplate do dana
izvršenja novodonetog prvostepenog rešenja i u obrazloženju presude naveo:
„Iz spisa predmeta ove upravne stvari proizilazi da je odbijen zahtev tužioca br. 1-4311-27/2004-0 od 19.3.2004. godine, za povraćaj plaćenih doprinosa i kamate, jer je u ponovnom postupku prvostepeni organ izvršio kontrolu utvrđivanja doprinosa za zdravstveno
osiguranje zaposlenih za period od 1.7.1998. godine do 3.7.2000. godine i svojim rešenjem
br. 47-010-035/2004 od 1.4.2004. godine, koje je postalo izvršno, naložio uplatu doprinosa
u iznosu od 509.794,26 dinara i kamate u iznosu od 498.960,60 dinara.
Prema oceni Vrhovnog suda Srbije nesporno je pravo poreskog obveznika da, u smislu odredbe člana 24. stav 1. tačka 9) i člana 1. stav 2. Zakona o poreskom postupku i
poreskoj administraciji (dalje: Zakon), na propisan način i u propisanim rokovima dobije povraćaj više ili pogrešno naplaćenih poreza, odnosno sporednih poreskih davanja.
Međutim, kada prvostepeni organ, pre podnošenja zahteva za povraćaj, u ponovnom
postupku donese rešenje kojim ponovo utvrdi obavezu plaćanja doprinosa i to rešenje
postane izvršno, organ sa osnovom drži ranije naplaćena sredstva, ali je, s obzirom na
pravne posledice poništaja rešenja, u obavezi da u smislu odredbe člana 75. stav 5. Zakona obračuna kamatu na naplaćena sredstva od dana uplate do dana izvršenja novodonetog prvostepenog rešenja“.
U vezi sa pitanjem da li obveznik ima pravo na otpis kamate obračunate zbog greške
učinjene od strane zaposlenog kod nosioca platnog prometa (poslovne banke) tako što je
uplata izvršena na pogrešan račun javnih prihoda, navodimo deo iz mišljenja Ministarstva finansija, br. 412-04-00027/2011-04 od 12. 9. 2011. godine, koji glasi:
„….Dakle, nema osnova da se otpiše kamata obračunata zbog docnje u plaćanju
poreza …, zbog greške učinjene od strane službenika zaposlenog kod nosioca platnog
prometa, koji je vršio obradu naloga za uplatu tog poreza, učinjene tako što je uplata
izvršena na račun poreza na imovinu.“
PRVI DEO • Komentar odredbi ZPPPA u vezi sa obezbeđenjem i naplatom poreza
125
U vezi sa pitanjem kako postupiti kada je greškom porez na imovinu utvrđen članu domaćinstva, a ne vlasniku nepokretnosti, navodimo deo iz mišljenja Ministarstva
finansija br. 413-00-00383/2012-04 od 6.6.2012. godine, koji glasi:
„…Lice koje nije imalac prava iz člana 2. stav 1. Zakona, niti je korisnik nepokretnosti iz člana 4. st. 3. i 4. Zakona, odnosno nije primalac lizinga po osnovu ugovora o
finansijskom lizingu, nije obveznik poreza na imovinu, te nema osnova da mu se utvrdi
obaveza po osnovu tog poreza.
U predmetnom slučaju, ako na nepokretnosti, pored prava svojine, nije konstituisano
i drugo pravo iz člana 2. stav 1. tač. 2) do 6) Zakona, a imalac prava svojine je fizičko lice
(koje je određeno i poznato i koje je podnelo poresku prijavu za utvrđivanje poreza na
imovinu) obveznik poreza na imovinu je vlasnik nepokretnosti, nezavisno od činjenice da
je u poreskoj prijavi navelo da je njegova majka član njegovog porodičnog domaćinstva.
S obzirom na to da se porez na imovinu plaća u rokovima propisanim članom 39.
Zakona, ako poreskom obvezniku nijednom od nastanka poreske obaveze nije doneto prvostepeno rešenje kojim mu je utvrđen porez na imovinu za predmetnu nepokretnost, poreski
obveznik nije u docnji sa plaćanjem “njemu neutvrđenog“ poreza na imovinu (jer nije bio u
mogućnosti da taj porez plaća ni po rešenju, ni akontativno). Stoga nema osnova da se tom
licu obračunava kamata - kao pravna posledica docnje u izmirenju poreskih obaveza (niti
je istu moguće obračunati na neutvrđeni iznos poreza). Takođe, nema osnova da se od tog
poreskog obveznika potražuje poreski dug kojim je za određenu nepokretnost greškom nadležnog organa zaduženo lice koje nije poreski obveznik (iako je u konkretnom slučaju reč o
njegovoj majci koja je, prema navodima iz poreske prijave, član njegovog domaćinstva), a
koji (dug) sadrži i kamatu obračunatu tom licu (koje nije poreski obveznik).
Nadležni organ jedinice lokalne samouprave ima pravo da poreskom obvezniku,
kome greškom organa, od nastanka poreske obaveze nije utvrđivan porez na imovinu, tu
obavezu utvrdi od nastanka poreske obaveze a najviše za period za koji pravo na utvrđivanje i naplatu poreza na imovinu nije zastarelo.
Takođe, nema pravnog osnova da se za istu nepokretnost i za isti period (period za
koji pravo na utvrđivanje poreza na imovinu poreskom obvezniku nije zastarelo), porezom
na imovinu zaduže i poreski obveznik i lice kome je porez utvrđen pogrešnom primenom
materijalnog prava (odnosno koje nije poreski obveznik). Imajući u vidu odredbu člana 3.
stav 2. ZPPPA, prema kojoj se poreski postupak sprovodi po načelima i u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak, ako ZPPPA nije drukčije propisano,
a navodi se da se ne raspolaže dokazima da su rešenja kojima je pogrešno utvrđivan porez
majci poreskog obveznika (umesto poreskom obvezniku), dostavljena u skladu sa članom
36. ZPPPA, napominjemo da je odredbom člana 253. stav 2. Zakona o opštem upravnom
postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97 i 31/2001 i „Službeni glasnik RS“, br. 30/2010), uređena mogućnost ukidanja rešenja po osnovu službenog nadzora - ako je njime očigledno
povređen materijalni zakon (u ovom slučaju, odredba člana 4. Zakona)…“
126
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
Kamata na poreski dug čija je naplata odložena
Član 76.
Ako je, u skladu sa odredbama čl. 73. i 74a ovog zakona, plaćanje poreskog duga
odloženo, odnosno ako je naplata poreskog duga privremeno odložena zbog obustave izvršenja konačnog poreskog akta (u toku upravnog spora i sl.), kamata se
obračunava i za vreme dok traje odlaganje, odnosno obustava, po stopi iz člana 75.
stav 1. ovog zakona.
•••
Ovim članom uređeno je da se kamata po stopi iz člana 75. ZPPPA obračunava i:
a) za vreme trajanja odlaganja plaćanja poreskog duga;
b) za vreme trajanja odlaganja plaćanja poreskog duga poreskom obvezniku nad
kojim se sprovodi reorganizacija, u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečaj
i
c) za vreme odlaganja naplate zbog obustave izvršenja konačnog poreskog rešenja u toku upravnog spora i sl.
U postupku donošenja ZPPPA bilo je predloga da se u slučaju odlaganja plaćanja
poreskog duga plaća kamata u visini od 50% od kamate propisane članom 75. stav 1.
ZPPPA, što nije prihvaćeno, pošto bi pomenuta visina kamate (½ od propisane) bila
još jedna privilegija za poreskog obveznika kome je odobreno odlaganje plaćanja poreskog duga.
U vezi sa odlaganjem izvršenja konačnog upravnog akta (drugostepenog rešenja),
ukazujemo da je članom 23. stav 2. Zakona o upravnim sporovima („Službeni glasnik
RS“, br. 111/2009), propisano da Upravni sud može, po zahtevu tužioca (poreskog
obveznika), odložiti izvršenje konačnog upravnog akta kojim je meritorno odlučeno
u upravnoj stvari, do donošenja sudske odluke, ako bi izvršenje nanelo tužiocu štetu
koja bi se teško mogla nadoknaditi, a odlaganje nije protivno javnom interesu, niti bi
se odlaganjem nanela veća ili nenadoknadiva šteta protivnoj stranci, odnosno zainteresovanom licu. Kada Upravni sud po zahtevu tužioca (poreskog obveznika) odloži
izvršenje konačnog poreskog rešenja do donošenja sudske odluke po tužbi, kamata se
obračunava i za vreme dok to odlaganje traje.
PRVI DEO • Komentar odredbi ZPPPA u vezi sa obezbeđenjem i naplatom poreza
127
PRINUDNA NAPLATA POREZA
Početak postupka prinudne naplate poreza
Član 77.
Poreska uprava počinje postupak prinudne naplate poreza, odnosno sporednih
poreskih davanja, donošenjem rešenja o prinudnoj naplati poreza ako poreski obveznik nije platio porez, odnosno sporedno poresko davanje u roku iz člana 71. stav 1.
ovog zakona.
U rešenju iz stava 1. ovog člana navodi se osnov poreskog duga, njegov preostali
neplaćeni iznos iz opomene iz člana 71. ovog zakona dostavljene poreskom obvezniku
sa obračunatom kamatom od dana izdavanja opomene do dana donošenja rešenja, a
poreski obveznik se obaveštava o svojim pravima u postupku prinudne naplate.
Rešenje o prinudnoj naplati poreza postaje izvršno danom dostavljanja.
Protiv rešenja o prinudnoj naplati poreza može se izjaviti žalba u roku od osam
dana od dana dostavljanja rešenja.
Poreska uprava neće doneti rešenje o prinudnoj naplati poreza ako je zahtev za
odlaganje plaćanja poreza iz čl. 73, 74a odnosno člana 74b ovog zakona podnet u roku
iz člana 71. stav 1. ovog zakona - dok se ne odluči po tom zahtevu.
•••
Opšte napomene o prinudnoj naplati
Postupak prinudne naplate poreza ustvari predstavlja poreski izvršni postupak u
cilju naplate poreza koji nije plaćen o dospelosti, koji u osnovi karakteriše sledeće:
1) Postupak prinudne naplate poreske obaveze uvek se pokreće po službenoj dužnosti – načelo oficijelnosti;
2) Dostavljanje u postupku prinudne naplate poreza vrši se u skladu sa odredbom člana 36. ZPPPA koji, ponavljamo, dostavljanje čini fleksibilnijim i
efikasnijim, jer se ne drži obaveze ličnog dostavljanja iz ZUP ni za jedan
poreski upravni akt koji se donosi u postupku prinudne naplate; Postupak prinudne naplate poreske obaveze zasniva se na načelu subordinacije;
128
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
3) U postupku prinudne naplate poreske obaveze pravna sredstva su žalba i
prigovor;
4) U postupku prinudne naplate skraćen je opšti rok za žalbu sa 15 na osam (8)
dana od dana urednog dostavljanja rešenja o prinudnoj naplati. Hitnost postupka prinudne naplate je uticala da se zakonodavac opredeli za kraći rok za
žalbu u ovom postupku u odnosu na opšti rok;
5) U postupku prinudne naplate iz pokretnih stvari i nepokretnosti dopušten je i
prigovor kao redovno pravno sredstvo. Tako, prema članu 100. stav 5. ZPPPA,
poreski obveznik može na procenu popisanih pokretnih stvari izjaviti prigovor
u roku od tri dana od dana dostavljanja zapisnika o popisu i proceni pokrenih
stvari. Prema odredbi člana 100. stav 6. ZPPPA, postupak prinudne naplate se
prekida do donošenja zaključka po prigovoru. Osim toga, prema odredbi člana 107. stav 3. ZPPPA, početna vrednost nepokretnosti u postupku prinudne
naplate poreza utvrđuje se rešenjem. Prema odredbi člana 107. stav 5. ZPPPA,
protiv rešenja o utvrđivanju početne vrednosti nepokretnosti poreski obveznik
može izjaviti prigovor u roku od tri dana od dana prijema rešenja. Iako ZPPPA
ne propisuje, primenom analogije, postupak prinudne naplate treba prekinuti
do donošenja rešenja po prigovoru izjavljenom protiv rešenja o utvrđivanju
početne vrednosti nepokretnosti.
Podsećamo da po prigovoru, odlučuje prvostepeni poreski organ, i to:
a) Zaključkom – kada je prigovor izjavljen na procenu popisanih pokretnih stvari;
b) Rešenjem – kada je prigovor izjavljen protiv rešenja o utvrđivanju početne
vrednosti nepokretnosti.
Prinudna naplata poreske obaveze uopšte, prema odredbama ZPPPA, zasniva se na:
• obezbeđenju naplate poreskog duga (postupak obezbeđenja) i
• naplati poreskog duga (postupak naplate).
Postupak obezbeđenja naplate poreskog potraživanja uređen je odredbama čl. 86 –
91. ZPPPA i od izuzetne je važnosti za konačnu naplatu svakog poreskog duga.
Postupak prinudne naplate poreskog duga uređen je odredbama čl. 77 – 85. i čl.
92 - 111. ZPPPA.
Zaposleni LPA, za razliku od zaposlenih Poreske uprave, nisu dužni da poslove iz
svoje nadležnosti, kada je to neophodno, obavljaju i posle isteka radnog vremena, subotom, nedeljom i u dane državnog praznika, dok su zaposleni Poreske uprave, shodno odredbi člana 169. stav 5. ZPPPA, dužni su da poslove iz svoje nadležnosti obavljaju
i u napred navedenim danima, odnosno i po isteku radnog vremena.
PRVI DEO • Komentar odredbi ZPPPA u vezi sa obezbeđenjem i naplatom poreza
129
Komentar člana 77. ZPPPA
Ovim članom uređeno je:
• kada počinje postupak prinudne naplate – stav 1;
• sadržaj dispozitiva svakog rešenja o prinudnoj naplati bez obzira na predmet
prinudne naplate – stav 2;
• izvršnost rešenja o prinudnoj naplati – stav 3, što se unosi u dispozitiv rešenja;
• rok za žalbu protiv rešenja o prinudnoj naplati – stav 4;
• slučaj kada se ne pokreće (kada se odlaže početak) postupak prinudne naplate,
iako su se stekli zakonski uslovi za njegov početak – stav 5.
Uzimajući napred rečeno, ukazujemo da odredbe o rešenju o prinudnoj naplati iz člana 77. ZPPPA treba posmatrati u generičkom smislu, pošto se odredba ovog člana odnosi
na sadržaj svakog rešenja o prinudnoj naplati bez obzira na predmet prinudne naplate.
Naime, rešenje iz člana 77. i rešenje iz člana 92. stav 2. ZPPPA nisu dva različita
rešenja o prinudnoj naplati, već je reč o jednom poreskom upravnom aktu. Naime,
rešenjem o prinudnoj naplati iz člana 92. stav 2. ZPPPA konkretizuje se predmet prinudne naplate, ali ono mora da sadrži i obavezne elemente dispozitiva rešenja iz člana
77. stav 2. ZPPPA. (osnov poreskog duga – vrstu poreza, iznos poreskog duga i sporednih poreskih davanja, naznaku da je opomena za plaćanje poreskog duga dostavljenja
poreskom obvezniku i pouku poreskom obvezniku o njegovim pravima u postupku
prinudne naplate), kao i sve elemente iz člana 198. ZUP.
U vezi sa ovim članom, ponavljamo da je rok za žalbu protiv rešenja o prinudnoj
naplati osam dana od dana dostavljanja rešenja.
U žalbi protiv rešenja o prinudnoj naplati ne mogu se isticati pitanja koja se odnose na postupak utvrđivanja poreske obaveze.
To je i stav Vrhovnog suda Srbije zauzet presudom U. br. 765/02, čiji deo obrazloženja glasi:
„Iz podataka u spisima ove upravno-pravne stvari proističe da je u postupku, koji
je prethodio donošenju osporenog rešenja, utvrđeno da su rešenja o utvrđivanju poreske
obaveze tužiocu za kupoprodaju automobila postala konačna, te su na osnovu konačnih
rešenja i utvrđene poreske obaveze kao izvršnih isprava doneta i rešenja o prinudnoj
naplati protiv kojih žalba ne odlaže izvršenje, te su i ona postala konačna.
Sud je cenio navod tužioca u tužbi da tužilac nije poreski obveznik već samo posrednik pri izradi i zaključivanju ugovora sa komitentima, ali je našao da se takav prigovor
ne može izjavljivati u postupku prinudne naplate, već samo u postupku utvrđivanja poreskih obaveza“.
Stavom 5. ovog člana propisan je slučaj koji suspenduje (odlaže) početak prinudne
naplate dospelog poreskog duga. To je slučaj kada poreski obveznik po prijemu opomene u roku od 5 dana od dana njenog prijema podnese zahtev za odlaganje plaćanja
130
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
poreskog duga. U ovom slučaju odlaganje početka prinudne naplate traje do donošenja odluke po zahtevu. Ako zahtev poreskog obveznika bude odbijen zbog toga što ne
ispunjava uslove iz Uredbe o bližim uslovima za odlaganje plaćanja poreskog duga, bez
odlaganja se pokreće postupak prinudne naplate, ako poreski obveznik u međuvremenu ne plati dospeli poreski dug.
Na svako izvršno rešenje o prinudnoj naplati stavlja se klauzula izvršnosti sa datumom izvršnosti, potpisana od strane ovlašćenog službenog lica i overena pečatom nadležnog poreskog organa. Ovo stoga, što predmet izvršenja može biti samo izvršno rešenje.
Tako, prema Odluci o načinu vršenja postupka prinudne naplate s računa klijenata
(„Službeni glasnik RS“, br. 47/2011), NBS – Odеljenje za prijem, kontrolu i unos osnova
i naloga – Kragujevac, posle prijema osnova za prinudnu naplatu (rešenja o prinudnoj
naplati iz sredstava na računu), proverava, pored ostalog, i da li je osnov za naplatu
snabdeven klauzulom izvršnosti. Ako te klauzule nema, osnov za prinudnu naplatu se
vraća izdavaocu uz propratno pismo u kome se navode razlozi vraćanja. U ovom slučaju,
dovodi se u pitanje naplata poreske obaveze tzv. „blokadom“ računa obveznika, pošto se
pomera vreme blokade zbog otklanjanja nedostatka (pribavljanje klauzule izvršnosti) u
rešenju za prinudnu naplatu iz novčanih sredstava na računu poreskog obveznika.
Takođe, u slučaju upisa hipoteke, ako rešenje iz člana 87. stav 3. ZPPPA kojim se
nalaže upis (uknjižba) hipoteke nema klauzulu izvršnosti, nadležni registar neće izvršiti upis/uknjižbu, već samo predbeležbu, što je ustvari uslovni upis tereta (hipoteke)
na nepokretnosti, kojim se ne stiče hipoteka.
Pravne posledice početka postupka prinudne naplate poreza
Član 78.
Pokretanje postupka prinudne naplate poreza ima za posledicu:
1) naplatu iz celokupne imovine poreskog obveznika, osim iz dela određenog u
članu 82. ovog zakona;
2) plaćanje troškova iz člana 83. ovog zakona.
•••
Ovim članom uređene su pravne posledice početka postupka prinudne naplate
(donošenjem rešenja o prinudnoj naplati), dospele a neplaćene poreske obaveze, a koje
su dvojake, i to:
1) naplata dospele a neplaćene poreske obaveze iz celokupne imovine poreskog obveznika, osim imovine koja je izuzeta od prinudne naplate odredbom člana 82. ZPPPA.
Podsećamo da imovina, kao tipična građansko pravna kategorija, nije nikakva
posebna stvar. Imovina je, sa građanskopravnog stanovišta, skup (celokupnost) svih
PRVI DEO • Komentar odredbi ZPPPA u vezi sa obezbeđenjem i naplatom poreza
131
subjektivnih imovinskih prava jednog lica (stvarna prava, prava intelektualne svojine,
obligaciona prava-potraživanja) i obaveza. Reč je o tzv. imovinskim pravima i obavezama, odnosno pravima i obavezama čija se vrednost može izraziti u novcu.
Prema članu 44. Zakona o privrednim društvima („Službeni glasnik RS“, br.
36/2011 i 99/2011.), „Imovinu društva u smislu ovog zakona čine stvari i prava u vlasništvu društva, kao i druga prava društva.
Neto imovina (kapital) društva u smislu ovog zakona jeste razlika između vrednosti
imovine i obaveza društva.
Osnovni (registrovani) kapital društva je novčana vrednost upisanih uloga članova
društva u društvo koja je registrovana u skladu sa zakonom o registraciji“.
Članom 44. Zakona o privrednim društvima pojam imovine je redukovan na tzv.
aktivu društva. Međutim, tradicionalno imovina obuhvata i aktivu i pasivu, odnosno
sve što nekome pripada kao pravo ili obaveza imovinskopravnog karaktera. Reč “stvari“ je pravno neprecizna i svakako se misli na pravo svojine na stvari ili neko drugo
stvarno pravo. Određenje pojma imovine pomenutim članom je neprecizno još iz jednog razloga. Naime, na kraju prvog stava člana 44. stoji da imovina obuhvata i druga
prava, bez preciziranja o kojim je pravima reč. Naime, osim imovinskih, postoje i neimovinska prava koja ne ulaze u sastav imovine. Kada se samo kaže “i druga prava“
to se odnosi i na imovinska i na neimovinska prava. Međutim, kada je reč o imovini
uzimaju se u obzir samo imovinska prava.
Neto imovina je obračunska kategorija. Reč je o razlici između aktive i pasive u
imovini. Neto imovina se izražava u novcu i dobija se tako što se od vrednosti svih
imovinskih prava društva oduzme vrednost svih imovinskih obaveza društva. Ovakvo
izračunavanje redovno se vrši prilikom izrade svakog godišnjeg izveštaja.
Kada je reč o osnovnom (registrovanom) kapitalu, reč je o ulozima koji se određuju
prilikom osnivanja društva, redovno osnivačkim aktom, a kod akcionarskog društva i
statutom. Osnovni kapital se određuje voljom članova društva, bilo prilikom osnivanja,
bilo kasnije. On se upisuje u registar kod Agencije za privredne registre (u daljem tekstu:
Agencija) i ne zavisi od faktičkih promena u imovini društva. Vrednost osnovnog kapitala ostaje nepromenjena sve dok se ne izmeni voljom osnivača na odgovarajući način, bilo
povećanjem ili smanjenjem, što podrazumeva i upis promene u registar kod Agencije.
Za osnovni kapital važe određena načela, koja izražavaju njegovu svrhu i suštinu,
a to su:
1) Određenost - Osnovni kapital je uvek tačno određen (ne odrediv). On mora da
bude tačno određen – izražen u novcu;
2) Fiksnost - Osnovni kapital se tačno određuje osnivačkim aktom i ta vrednost
se upisuje u registar privrednih subjekata u kome je upisano i samo privredno
društvo. Fiksnost ne znači i nepromenljivost. Osnovni kapital je fiksan u smislu da je fiksiran na određenu vrednost i ta vrednost se ne menja bez obzira
što pravno lice ostvaruje dobit i uvećava ukupni kapital. Kada je propisana
vrednosti ispod koje ne može da se spusti osnovni kapital – reč je o tzv. minimalnom osnovnom kapitalu.
132
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
3) Promenljivost – Osnovni kapital može biti smanjen ili povećan u skladu sa
propisima. Promena vrednosti osnovnog kapitala znači da se on promenom
fiksira na neku drugu vrednost u odnosu na prvobitno određenu vrednost.
4) Dužnost unošenja (uplate) uloga - Vrednost koja je određena kao vrednost
osnovnog kapitala mora da bude uneta u privredno društvo u obliku koji ima
imovinsku vrednost (novac, pravo svojine, druga imovinska prava - prava industrijske svojine, autorska prava ili u radu). Postoje razlike u pogledu vremena unošenja. Po pravilu, jedan deo se mora uneti odmah, odnosno prilikom
osnivanja, a ostatak naknadno u propisanom roku.
5) Dužnost očuvanja - Za osnovni kapital važi obaveza njegovog očuvanja.
Osnovni kapital se ne vezuje za konkretno dobro koje je uneto, već za njegovu
vrednost. To znači da je bitno da u imovini pravnog lica ostane ukupna vrednost osnovnog kapitala, a ne dobro koje je uneto kao ulog u osnovni kapital.
Na kraju poslovne godine se proverava da li se u imovini pravnog lica nalaze
stvar i prava u vrednosti osnovnog kapitala, i to po odbitku vrednosti svih
dugovanja, odnosno obaveza (neto imovina). Neto imovina mora da bude najmanje u vrednosti koja je određena kao vrednost osnovnog kapitala. U suprotnom, privredno društvo je povredilo dužnost očuvanja osnovnog kapitala, što
povlači različite pravne posledice (dužnost vraćanja primljenog, npr. vraćanje
dividendi, dužnost unošenja dobara u imovinu radi pokrića gubitaka, dužnost
smanjenja osnovnog kapitala u skladu sa propisima, itd.). Utvrđivanje poštovanja ove dužnosti vrši se po posebnim pravilima za računovodstveno iskazivanje vrednosti osnovnog kapitala u finansijskim izveštajima.
6) Zabrana vraćanja (izvlačenja) - Izvlačenje, odnosno vraćanje uloženog u
osnovni kapital nije dopušteno. Vraćanje uloženog u osnovni kapital je dopušteno samo u slučaju prestanka statusa člana društva, odnosno u slučaju
prestanka samog pravnog lica i u slučaju legalnog smanjenja osnovnog kapitala. Ako je ulog u osnovni kapital vraćen u nedopuštenim slučajevima, postoji
obaveza vraćanja primljenog u imovinu pravnog lica.
7) Obezbeđenje poverilaca - Tradicionalno se smatra da osnovni kapital, pored ostalog, služi za obezbeđenje poverilaca. Međutim, u našim uslovima
ovo načelo je neostvarivo zbog liberalnog stava zakonodavca u pogledu visine osnovnog kapitala. Ako je minimalni osnovni kapital jednog privrednog društva 100 dinara, jasno je da se tim iznosom ne mogu obezbediti
poverioci društva.
8) Pravo na udeo - Udeo je pravo koje se stiče na osnovu uloga u osnovni kapital
privrednog društva. Ulog je imovinska vrednost uneta u osnovni kapital pravnog lica (novac, stvar na kojoj postoji pravo svojine, itd.). Po svojoj sadržini
pravo na udeo je kompleksno pravo koje sadrži više prava (pravo upravljanja,
pravo na učešće u raspodeli dobiti srazmerno visini uloga, pravo na uvid u
poslovnu dokumentaciju, itd.). Udeo je u pravnom prometu uz napomenu da
njegov promet može da bude ograničen. Udeo može biti i predmet prinudnog
PRVI DEO • Komentar odredbi ZPPPA u vezi sa obezbeđenjem i naplatom poreza
133
izvršenja, što dozvoljava i novi Zakon o izvršenju i obezbeđenju. Ulaganjem
u osnovni kapital stiče se pravo na udeo, a ne svojina na privrednom društvu,
pošto je privredno društvo samostalan subjekt prava. Dakle, ulog i udeo nisu
sinonimi i treba ih jasno razlikovati.
9) Vraćanje uloženog - Ulaganje podrazumeva i pravo na vraćanje (povraćaj)
uloženog. Ovo pravo se priznaje u slučaju prestanka privrednog društva, prestanka člana društva ili smanjenja osnovnog kapitala. Vraćanje uloga se ne garantuje, pošto je ulaganje u osnovni kapital u osnovi aleatoran (neizvestan)
pravni posao, zato što ulaganje može ulagaču doneti dividendu/udeo u dobiti,
ali i gubitak.
2) Obaveza plaćanja troškova postupka prinudne naplate iz člana 83. ZPPPA (posebna jednokratna taksa na prinudnu naplatu poreza i troškovi prinudne naplate u
iznosima propisanim Uredbom o visini troškova prinudne naplate poreza („Službeni
glasnik RS“, br. 63/03 i 51/2010).
Prekid postupka prinudne naplate poreza
Član 79.
Postupak prinudne naplate prekida se:
1) ako Poreska uprava pokrene stečajni postupak protiv poreskog obveznika u
smislu člana 112. ovog zakona;
2) ako Poreska uprava odobri odlaganje plaćanja poreza iz čl. 73, 74a, odnosno
člana 74b ovog zakona;
3) ako se utvrdi postojanje greške kod obračuna poreske obaveze koja ima za
rezultat niži porez, do ispravke utvrđivanja;
4) u slučaju iz člana 147. st. 2. i 6. ovog zakona.
Postupak prinudne naplate može se prekinuti ako, po isteku roka iz člana 71. stav
1. ovog zakona, poreski obveznik podnese zahtev za odlaganje naplate, pod uslovima
iz čl. 73, 74a, odnosno člana 74b ovog zakona.
U slučaju iz st. 1. i 2. ovog člana, Poreska uprava donosi zaključak o prekidu postupka prinudne naplate, koji se dostavlja i organizaciji koja sprovodi prinudnu naplatu sa računa.
Prekid iz st. 1. i 2. ovog člana ne utiče na založno pravo, ni na posebnu taksu iz
člana 83. stav 1. ovog zakona.
•••
134
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
Ovim članom uređen je prekid postupka prinudne naplate. Prekid prinudne naplate se uvek vrši po službenoj dužnosti.
Postupak prinudne naplate se prekida zaključkom. Ako se prinudna naplata vrši iz
sredstava na računu poreskog obveznika, zaključak se dostavlja i NBS – Odеljenju za
prijem, kontrolu i unos osnova i naloga u Kragujevcu.
Prekid postupka prinudne naplate podrazumeva da nadležni poreski organ može
da nastavi prekinuti postupak kada se izmene ili prestanu okolnosti koje su dovele do
njegovog prekida.
Razlozi za prekid postupka prinudne naplate iz stava 1. ovog člana su:
a) Pokretanje stečajnog postupka protiv poreskog obveznika, u kom slučaju se
naplata poreskog duga vrši u postupku stečaja u skladu sa odredbama Zakona
o stečaju;
b) Odlaganje plaćanja poreskog duga, u kom slučaju se poreskom obvezniku
omogućava da poreski dug izmiri na rate, a ako to ne učini naplata poreskog
duga se vrši iz primljenog sredstva obezbeđenja iz člana 74. stav 2. ZPPPA;
c) Greška u obračunu poreza koja za posledicu ima manji iznos poreza od utvrđenog, u kom slučaju se, posle otklanjanja greške, plaća ili naplaćuje stvarni
iznos poreza;
d) Zato što bi plaćanjem poreza pre konačnosti prvostepenog rešenja protiv koga
je izjavljena žalba, poreski obveznik pretrpeo bitnu ekonomsku štetu;
e) Zato što drugostepeni organ u roku od 60 dana od dana predaje žalbe protiv
rešenja o prinudnoj naplati nije doneo odluku po žalbi (nije doneo drugostepeno rešenje);
f) Zato što prvostepeni organ čije je rešenje o prinudnoj naplati poništio drugostepeni organ i predmet vratio na ponovni postupak, nije u ponovnom postupku doneo novo prvostepeno rešenje u roku od 40 dana od dana prijema
drugostepenog rešenja.
U slučaju pod e) i f) prekid traje dok se poreskom obvezniku ne dostavi drugostepeno rešenje po žalbi, odnosno dok prvostepeni organ ne postupi po nalogu drugostepenog poreskog organa i ne donese novo rešenje u ponovnom postupku i isto dostavi
poreskom obvezniku. Ako prvostepeni organ u ponovnom postupku poništi rešenje o
prinudnoj naplati, postupak se obustavlja.
Budući da neretko iza poreskih obveznika stoje poreski savetnici, konsultantske
kuće, advokati i advokatske kancelarije, ukazujemo da LPA i gradsko/opštinsko veće
kao drugostepeni organ treba da poštuju rokove iz člana 147. st. 4 i 5. ZPPPA i da:
a) Drugostepeni organ donese drugostepeno rešenje u roku od 60 dana od dana
predaje žalbe;
b) Prvostepeni organ, u slučaju kada je njegovo prvostepeno rešenje o prinudnoj
naplati poništeno, postupi po nalogu drugostepenog organa i donese novo rešenje u ponovnom postupku u roku od 40 dana od dana prijema drugostepenog rešenja.
PRVI DEO • Komentar odredbi ZPPPA u vezi sa obezbeđenjem i naplatom poreza
135
Ako se ne poštuju napred navedeni rokovi, a pritom se ne izvrši prekid postupka
prinudne naplate, već se nastavi sa postupkom, moguće je da zastupnici ili punomoćnici poreskog obveznika, ako poreski obveznik zbog toga pretrpi štetu, podnesu i krivičnu prijavu za krivično delo – nesavestan rad u službi iz člana 361. KZ Srbije.
Stavom 2. ovog člana propisano je kada Poreska uprava može (ima diskreciono
ovlašćenje) da prekine postupak prinudne naplate poreza. To je, na primer, slučaj kada
poreski obveznik posle isteka roka iz opomene za plaćanje poreskog duga, podnese
zahtev za odlaganje plaćanja poreskog duga.
Stavom 4. ovog člana propisane su pravne posledice prekida postupka prinudne
naplate, a koje se ogledaju u sledećem:
a) prekid postupka prinudne naplate ne utiče na založno pravo (ono ostaje), pošto su odredbom člana 91. ZPPPA propisani uslovi kada ustanovljeno založno
pravo prestaje;
b) posebna jednokratna taksa na prinudnu naplatu iz člana 83. stav 1. ZPPPA
takođe ostaje.
Na kraju, ukazujemo i da obračun kamate na iznos dospelog a neplaćenog poreza
ne prestaje u slučaju prekida postupka prinudne naplate.
Osim slučajeva iz člana 79. ZPPPA, nadležni poreski organ je dužan da prekine
postupak prinudne naplate:
1) Do donošenja odluke po prigovoru na procenu pokretnih stvari, ali bez donošenja formalnog akta o prekidu postupka. Naime, u postupku prinudne naplate iz pokretnih stvari dopušten je prigovor, čija je pravna posledica - prekid
postupka dok se ne odluči po prigovoru. Tako prema članu 100. stav 5. ZPPPA,
poreski obveznik može na procenu popisanih pokretnih stvari da izjavi prigovor u roku od tri dana od dana dostavljanja zapisnika o popisu i proceni.
Prema odredbi člana 100. stav 6. ZPPPA, postupak prinudne naplate poreza se
prekida do donošenja zaključka po prigovoru.
2) Do donošenja rešenja po prigovoru izjavljenom protiv rešenja o utvrđivanju
početne vrednosti nepokretnosti, ali bez donošenja formalnog akta o prekidu
postupka. Naime, prema odredbi člana 107. stav 5. ZPPPA, protiv rešenja o
utvrđivanju početne vrednosti nepokretnosti poreski obveznik može izjaviti
prigovor u roku od tri dana od dana prijema rešenja. Iako ZPPPA ne propisuje,
primenom analogije, postupak prinudne naplate treba prekinuti do donošenja
rešenja po prigovoru izjavljenom protiv rešenja o utvrđivanju početne vrednosti nepokretnosti.
3) U slučaju kada nadležni sud pokrene stečajni postupak po zahtevu nekog drugog
poverioca (ne po zahtevu Poreske uprave). Nadležni poreski organ u ovom slučaju je dužan da u propisanom roku nadležnom sudu podnese prijavu poreskog
potraživanja od poreskog obveznika nad kojim je pokrenut postupak stečaja.
136
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
4) U skladu sa odredbom člana 31. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o
privatizaciji („Službeni glasnik RS“, br. 45/2005), koji se primenjuje od 8. juna
2005. godine. Prema pomenutom članu, protiv subjekta privatizacije, odnosno
nad njegovom imovinom, za kojeg je do dana stupanja na snagu ovog zakona
doneta odluka o restrukturiranju, ne može se odrediti ili sprovesti prinudno
izvršenje niti bilo koja mera postupka izvršenja radi namirenja potraživanja i
to u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona (do 8.6.2006.
godine). Ako je odluka o restruktuiranju doneta posle stupanja na snagu ovog
zakona, izvršenje se ne može odrediti ili sprovesti u roku od dve godine od
dana donošenja odluke, a postupak prinudnog izvršenja koji je već započet
prekida se.
Na kraju, u vezi sa prekidom postupka prinudne naplate ponovo ukazujemo da je
članom 23. stav 2. Zakona o upravnim sporovima („Službeni glasnik RS“, br. 111/2009),
propisano da Upravni sud može, po zahtevu tužioca (poreskog obveznika) odložiti
izvršenje konačnog upravnog akta kojim je meritorno odlučeno u upravnoj stvari do
donošenja sudske odluke, ako bi izvršenje nanelo tužiocu štetu koja bi se teško mogla
nadoknaditi, a odlaganje nije protivno javnom interesu, niti bi se odlaganjem nanela
veća ili nenadoknadiva šteta protivnoj stranci, odnosno zainteresovanom licu.
Dakle, Upravni sud po posebnom zahtevu poreskog obveznika u svojstvu tužioca,
može odložiti izvršenje konačnog (drugostepenog) rešenja donetog povodom žalbe poreskog obveznika protiv rešenja o prinudnoj naplti, do donošenja sudske odluke po tužbi. U ovom slučaju, odlaganje izvršenja konačnog rešenja ustvari znači prekid postupka
prinudne naplate, samo što o tome odlučuje Upravni sud, a ne nadležni poreski organ.
Obustava postupka prinudne naplate
Član 80.
Postupak prinudne naplate obustavlja se:
1) ako je poreska obaveza poništena;
2) ako poreski obveznik naknadno plati dugovanu obavezu, uključujući nastale
troškove i posebnu taksu iz člana 83. stav 1. ovog zakona.
U slučaju iz stava 1. ovog člana založno pravo prestaje, u skladu sa ovim zakonom,
mere unovčavanja se ukidaju i imovina vraća poreskom obvezniku.
U slučaju iz stava 1. ovog člana Poreska uprava izdaje rešenje o obustavi postupka prinudne naplate, koje se dostavlja i organizaciji koja sprovodi prinudnu naplatu sa računa.
•••
PRVI DEO • Komentar odredbi ZPPPA u vezi sa obezbeđenjem i naplatom poreza
137
Ovim članom uređena je obustava postupka prinudne naplate. Za razliku od prekida kada nadležni poreski organ može da nastavi prekinuti postupak prinudne naplate poreza kada se izmene okolnosti koje su dovele do prekida, obustavom postupka
stavlja se tačka na taj postupak i predmet ide u arhivu („a/a“).
Postupak prinudne naplate poreza se obustavlja po službenoj dužnosti, i to:
a) u situaciji kada je poreska obaveza, koja je predmet prinudne naplate pravosnažno poništena (npr. drugostepenim rešenjem po žalbi poreskog obveznika poništeno je prvostepeno rešenje o utvrđivanju lokalne komunalne takse
za isticanje firme na poslovnim prostorijama i predmet vraćen na ponovni
postupak i odlučivanje. U međuvremenu je pokrenut postupak prinudne
naplate utvrđenog iznosa takse. U ponovnom postupku, prvostepeni organ
je utvrdio da je radnja poreskog obveznika brisana iz registra u prethodnoj
godini u odnosu na godinu za koju je taksa utvrđena, pa je poništio svoje
rešenje o utvrđivanju lokalne komunalne takse, čime su se stekli uslovi za
obustavu postupka prinudne naplate iz jednostavnog razloga što više ne postoji poreska obaveza).
b) u situaciji kada je poreski obveznik naknadno (posle početka postupka prinudne naplate) platio dugovani iznos poreza, kamatu, nastale troškove prinudne naplate i posebnu jednokratnu taksu na prinudnu naplatu iz člana 83.
stav 1. ZPPPA.
Stavom 2. ovog člana uređeno je da sa obustavom postupka prinudne naplate:
a) prestaje upisano založno pravo (briše se iz registra u koji je upisano)
b) ukidaju se mere unovčavanja (na primer, ukida se zaključak o prodaji)
c) imovina (predmeti prinudne naplate) se uz sastavljanje zapisnika ili drugog
akta vraća poreskom obvezniku.
Stavom 3. ovog člana propisano je da se o obustavi postupka prinudne naplate donosi rešenje koje se osim poreskom obvezniku dostavlja i NBS – Odеljenju za prijem,
kontrolu i unos osnova i naloga u Kragujevcu, ako se prinudna naplata poreske
obaveze vrši iz sredstava na računu poreskog obveznika.
Na kraju, ukazujemo da pojmovi: „prekid“ i „obustava“ nisu sinonimi pošto nemaju isto pravno značenje. Stoga treba voditi računa o pravilnoj upotrebi ovih pravnih
pojmova kako ne bi bilo pojava (a bilo ih je) da se u slučajevima kada su ispunjeni
uslovi za prekid postupka iz člana 79. ZPPPA, umesto zaključka o prekidu, donosi
zaključak o obustavi postupka prinudne naplate i obrnuto – u slučajevima kada su
ispunjeni uslovi za obustavu postupka iz člana 80. ZPPPA, umesto rešenja o obustavi,
donosi rešenje o prekidu postupka prinudne naplate.
138
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
Načela postupka prinudne naplate poreza
Član 81.
U postupku prinudne naplate poreza Poreska uprava primenjuje radnje uređene
ovim zakonom, vodeći računa o ekonomičnosti postupka.
Postupak prinudne naplate neće biti pokrenut ako je očigledno da poreski obveznik nema imovinu iz koje naplata može da bude izvršena, što ne isključuje mogućnost
prinudne naplate od drugih poreskih obveznika ili poreskih dužnika.
Naplata se ne vrši iz predmeta prinudne naplate ako su troškovi prinudne naplate
veći od vrednosti predmeta prinudne naplate.
Prinudna naplata se vrši u onoj meri u kojoj se pokriva dugovani iznos poreza i
sporedna poreska davanja.
U izvršavanju prinudne naplate poreza Poreska uprava je obavezna da poštuje dostojanstvo poreskog obveznika.
•••
Ovim članom uređena su posebna načela samog postupka prinudne naplate poreza, koja su obavezujuća i rukovodna za nadležni poreski organ.
Odredba stava 1. ovog člana nalaže nadležnom poreskom organu da u postupku
prinudne naplate prilikom primene propisanih zakonskih mera i radnji vodi računa o
ekonomičnosti tog postupka.
Načelo ekonomičnosti postupka ostvaruje se tako što nadležni poreski organ ima
ovlašćenje, ali i obavezu, da izabere onaj predmet/e prinudne naplate iz člana 84. ZPPPA koji će obezbediti što efikasniju naplatu duga uz što manje troškove prinudne naplate. Kao primer možemo navesti prinudnu naplatu poreza iz sredstava na računu
poreskog obveznika. U ovom slučaju obezbeđuje se efikasna naplata sa minimalnim
troškovima prinudne naplate, pod uslovom da na računu obveznika postoji dovoljan
iznos sredstava.
Načelo ekonomičnosti postupka afirmiše i odredba stava 2. ovog člana, tako što
propisuje da se postupak prinudne naplate ne pokreće ako je očigledno da poreski obveznik nema imovinu iz koje naplata može da bude izvršena. Međutim, napred rečeno
ne isključuje mogućnost prinudne naplate poreskog duga od drugih poreskih dužnika
koji po zakonu odgovaraju za poresku obavezu poreskog obveznika (jemci, sekundarna poreska obaveza, itd.). Ukazujemo da izrazi: „poreski obveznik“ i „poreski dužnik“
nisu sinonimi. Poreski obveznik je lice koje je po zakonu dužno da plati porez, a poreski dužnik je lice koje je dužno da ispuni poresku obavezu poreskog obveznika (jemac,
isplatilac zarade, sekundarni poreski obveznik, itd.). Dakle, pojam „poreski dužnik“ je
širi od pojma „poreski obveznik“.
PRVI DEO • Komentar odredbi ZPPPA u vezi sa obezbeđenjem i naplatom poreza
139
Stavom 3. ovog člana propisano je da se prinudna naplata ne vrši iz predmeta prinudne naplate čija vrednost je manja od troškova prinudne naplate, dok je stavom 4.
ovog člana propisano da se prinudna naplata vrši u iznosu koji pokriva poreski dug i
sporedna poreska davanja (kamata i troškovi prinudne naplate), posle čega se u skladu
sa članom 80. ZPPPA postupak prinudne naplate obustavlja.
Stavom 5. ovog člana propisana je obaveza nadležnog poreskog organa da, prilikom
preduzimanja radnji i mera u postupku prinudne naplate poreza, poštuje dostojanstvo
poreskog obveznika.To znači da zaposleni LPA koji vode postupak prinudne naplate
uvek moraju imati u vidu da je poreski obveznik građanin Srbije sa svim pravima koja
mu Ustav i pravni poredak Srbije garantuje, pa se stoga moraju obvezniku obraćati sa
dužnim poštovanjem i uvažavanjem, da ne smeju praviti aluzije na njegov račun, niti
ga ponižavati ili zlostavljati.
Na kraju, ukazujemo da zaposleni LPA čini poreski prekršaj iz člana 182. stav 2.
tačka 1) ZPPPA, ako se u poreskom postupku ne ophodi prema poreskom obvezniku
sa poštovanjem i uvažavanjem (član 24. stav 1. tačka 3) ZPPPA, za koji je propisana
novčana kazna od 5.000 do 50.000 dinara.
Izuzimanje od prinudne naplate
Član 82.
Predmet prinudne naplate ne mogu biti imovina i prihodi poreskog obveznika koji
su zakonom izuzeti od izvršenja.
•••
Odredba člana 82. ZPPPA u ovom tekstu u primeni je od 7. januara 2012. godine,
kada je stupio na snagu Zakon o izmenama i dopunama ZPPPA („Službeni glasnik
RS“, br. 101/2011). Ovim zakonom izmenjen je član 82. koji je glasio: „Predmet prinudne naplate ne mogu biti stvari i primanja fizičkih lica, izuzeti od izvršenja po zakonu
kojim se uređuje izvršni postupak“.
Kada uporedimo stari i novi član 82. ZPPPA, zaključujemo da je novom odredbom
člana 82. ZPPPA propisano:
a) izuzimanje od prinudne naplate koje se odnosi na sve poreske obveznike (pravna i fizička lica), a ne samo na fizička lica i;
b) da predmet prinudne naplate ne može biti imovina i prihodi poreskog obveznika koji su bilo kojim zakonom (ne samo Zakonom o izvršenju i obezbeđenju) izuzeti od izvršenja.
140
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
Kada je reč o izuzimanju imovine i prihoda fizičkog lica, prema članu 82. Zakona
o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 31/2011 i 99/2011), izuzimaju se
od izvršenja, i to:
1) odeća, obuća i drugi predmeti lične upotrebe, posteljne stvari, posuđe, deo
nameštaja koji je neophodan izvršnom dužniku i članovima njegovog domaćinstva, kao i šporet, frižider i peć za grejanje;
2) hrana i ogrev za potrebe izvršnog dužnika i članova njegovog domaćinstva za
tri meseca;
3) gotov novac izvršnog dužnika koji ima stalna mesečna primanja do mesečnog
iznosa koji je po zakonu izuzet od izvršenja, srazmerno vremenu do sledećeg primanja;
4) ordenje, medalje, ratne spomenice i drugi znaci odlikovanja i priznanja koje je
primio izvršni dužnik, lična pisma, rukopisi i drugi lični spisi izvršnog dužnika, kao i porodične fotografije;
5) pomagala koja su invalidu ili drugom licu sa telesnim nedostacima neophodna
za obavljanje njegovih životnih funkcija;
6) kućni ljubimac.
Analizom odredbe člana 82. Zakona o izvršenju i obezbeđenju zaključujemo da
postoje stvari koje se u potpunosti izuzimaju i stvari na kojima je izvršenje ograničeno.
Tako, na primer, ne može biti predmet izvršenja (pa ni prinudne naplate poreza) hrana
i ogrev za potrebe poreskog obveznika i članova njegovog domaćinstva za tri meseca.
To znači da ogrev iznad količine koja se troši za tri meseca, može biti predmet prinudne naplate. Osim toga, predmet prinudne naplate ne mogu biti šporet, frižider i peć za
grejanje, a ako poreski obveznik u svom domaćinstvu ima više šporeta, frižidera i peći
za grejanje, višak tih stvari može biti predmet prinudne naplate.
Prema članu 16. st. 1 - 3. Zakona o javnoj svojini („Službeni glasnik RS“, br.
72/2011) prirodna bogatstva, dobra u opštoj upotrebi, mreže u javnoj svojini, vodno
zemljište i vodni objekti u javnoj svojini, zaštićena prirodna dobra u javnoj svojini i
kulturna dobra u javnoj svojini, ne mogu biti predmet prinudnog izvršenja.
Na nepokretnostima u javnoj svojini koje, u celini ili delimično, koriste organi Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave za ostvarivanje njihovih
prava i dužnosti ne može se sprovesti prinudno izvršenje. Predmet prinudnog izvršenja ne
mogu biti objekti, oružje i oprema namenjeni odbrani i državnoj i javnoj bezbednosti.
Prema odredbi člana 93. stav 1. Zakona o stečaju („Službeni glasnik RS“, br.
104/2009), od dana otvaranja stečajnog postupka ne može se protiv stečajnog dužnika,
odnosno nad njegovom imovinom, odrediti i sprovesti prinudno izvršenje, niti bilo
koja mera postupka izvršenja osim izvršenja koja se odnose na obaveze stečajne mase
i troškova stečajnog postupka.
Prema odredbi članu 20ž Zakona o privatizaciji („Službeni glasnik RS“, br.
38/2001, 18/2003, 45/2005, 123/2007, 123/2007 - dr. zakon i 30/2010 - dr. zakon), od
dana donošenja odluke o restrukturiranju do dana donošenja odluke o okončanju
PRVI DEO • Komentar odredbi ZPPPA u vezi sa obezbeđenjem i naplatom poreza
141
restrukturiranja, ne može se protiv subjekta privatizacije, odnosno nad njegovom
imovinom, odrediti ili sprovesti prinudno izvršenje niti bilo koja mera postupka
izvršenja radi namirenja potraživanja.
Prema odredbi člana 27. stav 1. Zakona o crkvama i verskim zajednicama („Službeni glasnik SR“, br. 36/2006), sakralna i kulturna baština crkava i verskih zajednica,
uključujući i nepokretna kulturna dobra, ne možu biti predmet prinudnog izvršenja ili
otuđenja u postupku stečaja ili prinudnog poravnanja.
Troškovi postupka prinudne naplate poreza
Član 83.
Poreska obaveza uvećava se za posebnu jednokratnu taksu na prinudnu naplatu
poreza u visini od 5% od iznosa dospelih, a neplaćenih poreza, koja se obračunava i
pripisuje glavnom dugu na dan početka postupka prinudne naplate.
Troškovi prinudne naplate padaju na teret poreskog obveznika.
Visinu troškova prinudne naplate iz stava 2. ovog zakona propisuje Vlada, na predlog ministra.
Ako poreski obveznik plati poresku obavezu po otpočinjanju postupka prinudne
naplate, ne oslobađa se plaćanja jednokratne takse i nastalih troškova prinudne naplate iz st. 1. i 2. ovog člana.
Troškovi, u smislu stava 2. ovog člana, ne uključuju troškove nastale greškom Poreske uprave.
•••
Ovim članom uređeno je pitanje troškova prinudne naplate poreza. U ove troškove spadaju:
1) posebna jednokratna taksa na prinudnu naplatu poreza, koja je predmet okamaćivanja, i
2) troškovi prinudne naplate poreza.
1) Posebna jednokratna taksa na prinudnu naplatu je uvedena ZPPPA sa osnovnim ciljem da se poveća procenat dobrovoljnog plaćanja poreza. Ova taksa
iznosi 5% od iznosa dospelog a neplaćenog poreza. Obračunava se i pripisuje
glavnom dugu na dan početka postupka prinudne naplate (na dan donošenja
rešenja o prinudnoj naplati). Kamata se dalje obračunava na iznos glavnog
duga uvećan za ovu taksu.
S tim u vezi, citiramo deo iz mišljenja Ministarstva finansija, br. 414-0000179/2005-04 od 8.11.2005. godine, koji glasi:
142
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
„… Članom 75. stav 2. propisano je da se na dugovani porez i sporedna poreska
davanja kamata obračunava počev od narednog dana od dana dospelosti.
Članom 83. stav 1. Zakona propisano je da se poreska obaveza uvećava za posebnu jednokratnu taksu na prinudnu naplatu poreza u visini od 5% od iznosa
dospelog, a nenaplaćenog poreza. Ta jednokratna taksa se obračunava i pripisuje
glavnom dugu na dan početka postupka prinudne naplate, tj. na dan donošenja
rešenja o prinudnoj naplati poreza. Kamata se dalje obračunava na iznos glavnog duga uvećan za ovu taksu.
Imajući u vidu navedeno nesporno je da je predmet okamaćivanja i posebna
jednokratna taksa na prinudnu naplatu poreza od 5% od iznosa dospelog, a nenaplaćenog poreza.“
Ukazujemo da se posebna jednokratna taksa na prinudnu naplatu knjiži („pripaja“) na PIB poreskog obveznika za odgovarajući uplatni račun javnih prihoda, pod datumom urednog uručenja rešenja o prinudnoj naplati poreskom
obvezniku.
Povodom inicijative za ocenu ustavnosti odredbe o posebnoj jednokratnoj
taksi, Ustavni sud Republike Srbije je ocenio da „Zakonska odredba kojom je
utvrđeno da se poreska obaveza uvećava po osnovu posebne jednokratne takse
na prinudnu naplatu poreza nije nesaglasna sa Ustavom, budući da je zakonodavac bio ovlašćen da utvrđuje prava i obaveze poreskih obveznika, u okviru
Zakonom utvrđenog postupka naplate i kontrole plaćanja javnih prihoda koji
proizilaze iz istog poresko-pravnog osnova, pa je stoga bilo i moguće utvrditi
uvećanje poreske obaveze po različitim osnovama, pa i na način kako je to ovom
odredbom propisano“. (Rešenje Ustavnog suda Srbije IU broj 184/2004 od 23.
marta 2006. godine - Bilten Ustavnog suda Republike Srbije, br. 1/2006).
Uvođenje posebne jednokratne takse na prinudnu naplatu naišlo je na kritike
u smislu da je ova taksa još jedan namet poreskim obveznicima. Međutim, u
zemljama savremene tržišne ekonomije i vladavine prava, poreska disciplina
počiva na širokoj lepezi sankcija, uz napomenu da te sankcije pogađaju samo
poreske obveznike koji ne poštuju poreske propise i svoje poreske obaveze ne
izvršavaju ili ih izvršavaju neuredno i time predstavljaju nelojalnu konkurenciju lojalnim obveznicima koji svoje poreske obaveze izvršavaju uredno u skladu
sa propisima, a državu uskraćuju za poreske prihode iz kojih se finansiraju
brojne, odgovorne i obimne funkcije koje ima svaka savremena država i njeni
niži nivoi vlasti.
2) Troškovi prinudne naplate poreza propisani su Uredbom o visini troškova prinudne naplate poreza („Službeni glasnik RS“, br.63/03 i 51/2010 – u daljem
tekstu: Uredba)
Prema odredbi člana 2. Uredbe, u postupku prinudne naplate plaćaju se troškovi, i to:
1) za svaki izlazak poreskog izvršitelja radi popisa i procene pokretne stvari ili
nepokretnosti poreskog obveznika, nezavisno od toga da li je pokretna stvar,
PRVI DEO • Komentar odredbi ZPPPA u vezi sa obezbeđenjem i naplatom poreza
143
odnosno nepokretnost u posedu poreskog obveznika ili u državini drugog lica,
u postupku obezbeđenja poreskog potraživanja u prinudnoj naplati poreza (zaloga) i u postupku prinudne naplate poreske obaveze - 3.000 dinara
2) za svaki izlazak poreskog izvršitelja radi zaplene popisane pokretne stvari, odnosno nepokretnosti poreskog obveznika u postupku prinudne naplate poreske obaveze, kao i u postupku obezbeđenja poreskog potraživanja u prinudnoj naplati poreza iz pokretnih stvari.- 3.000 dinara
3) za svako održano usmeno javno nadmetanje u postupku prodaje zaplenjenih
pokretnih stvari, odnosno nepokretnosti poreskog obveznika - 4.000 dinara
4) svedoku za prisustvovanje radnjama poreskog izvršitelja u postupku obezbeđenja poreskog potraživanja u prinudnoj naplati poreza i u postupku prinudne naplate poreske obaveze - po danu - 2.000 dinara.
Dakle, za svedoke je naknada za prisustvovanje radnjama poreskog izvršitelja u postupku obezbeđenja poreskog potraživanja u prinudnoj naplati poreza
određena po danu, a ne po predmetu. Prema tome, naknada je ista bez obzira
koliko popisa i procena bude u toku jednog radnog dana.
Iznosi troškova iz člana 2. Uredbe, primenjuju se od 4. avgusta 2010. godine
kada je stupila na snagu Uredba o izmenama i dopunama Uredbe o visini troškova prinudne naplate poreza („Službeni glasnik RS“, br. 51/2010)
Prema članu 3. Uredbe, troškove procene popisanih pokretnih stvari poreskog obveznika od strane drugog stručnog lica određuje Poreska uprava
zaključkom, uzimajući u obzir zahtev tog lica u pogledu visine nagrade za
izvršenu procenu.
Troškovi veštaka u postupku utvrđivanja početne vrednosti nepokretnosti radi
prinudne naplate poreske obaveze utvrđuju se na način iz stava 1. ovog člana.
Prema članu 4. Uredbe, troškovi čuvanja i prodaje zaplenjenih hartija od vrednosti poreskog obveznika u postupku prinudne naplate poreske obaveze iz
hartija od vrednosti, određuju se ugovorom o deponovanju, čuvanju i prodaji
hartija od vrednosti koji zaključuju Poreska uprava i banka, odnosno druga
finansijska organizacija.
U slučaju kad hartije od vrednosti iz stava 1. ovog člana čuva i prodaje Centralni
registar, depo i kliring hartija od vrednosti, naknada za čuvanje i prodaju tih hartija
određuje se prema tarifi tog registra11. Ugovor iz stava 1. ovog člana, u ime Poreske
uprave, potpisuje direktor Poreske uprave ili lice koje on ovlasti.
Prema članu 5. Uredbe, troškove prevoza, skladištenje i čuvanje oduzetih pokretnih stvari poreskog obveznika u postupku prinudne naplate poreske obaveze, kao i troškove oglašavanja prodaje zaplenjenih pokretnih stvari, odnosno
nepokretnosti, koja se vrši putem usmenog javnog nadmetanja, Poreska uprava utvrđuje zaključkom, u stvarnim iznosima.
Pravilnik o tarifi Centralnog registra, depoa i kliringa hartija od vrednosti („Službeni glasnik RS“, br.
113/2006 i 17/2009).
11
144
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
Prema članu 7. Uredbe, troškovi prinudne naplate, kao i troškovi iz čl. 2 - 6.
ove uredbe, uplaćuju se na propisani podračun konsolidovanog računa trezora
Republike Srbije.
Troškovi postupka prinudne naplate, prema odredbi člana 83. stav 2. ZPPPA,
padaju na teret poreskog obveznika.
Odredbom stava 4. ovog člana propisano je da ako poreski obveznik plati poresku
obavezu po otpočinjanju postupka prinudne naplate (posle prijema rešenja o prinudnoj naplati), ne oslobađa se plaćanja posebne jednokratne takse na prinudnu
naplatu poreza i nastalih troškova prinudne naplate propisanih Uredbom.
U troškove prinudne naplate propisane Uredbom, shodno odredbi člana 83.
stav 5. ZPPPA, ne ulaze troškovi prinudne naplate nastali greškom Poreske
uprave, odnosno LPA. Dakle, troškovi prinudne naplate nastali nezakonitim
postupanjem zaposleni u nadležnom poreskom organu padaju na teret tog organa, a ne poreskog obveznika.
Predmeti prinudne naplate12
Član 84.
Naplata poreza i sporednih poreskih davanja, u postupku prinudne naplate, sprovodi se na:
1. novčanim sredstvima poreskog obveznika;
2. novčanim potraživanjima poreskog obveznika;
2a. zaradi, odnosno naknadi zarade, odnosno penziji, u delu koji nije izuzet od
izvršenja prema zakonu kojim se uređuje izvršenje i obezbeđenje;
3. nenovčanim potraživanjima i drugim pravima poreskog obveznika;
4. gotovom novcu i hartijama od vrednosti;
5. pokretnim stvarima;
6. nepokretnostima.
Prinudna naplata se može sprovesti na jednom ili više predmeta u isto vreme.
Predmeti prinudne naplate određuju se rešenjem.
•••
Prema pravnom shvatanju Vrhovnog suda Srbije iznetog u presudi U.3754/03 „Stranka, odnosno poreski
dužnik ima pravo da postavi predlog iz kojih sredstava će se vršiti prinudna naplata dugovanog iznosa, ali
ovaj predlog ceni prvostepeni organ u postupku prinudne naplate bez obaveze da predlog dužnika prihvati“.
12
PRVI DEO • Komentar odredbi ZPPPA u vezi sa obezbeđenjem i naplatom poreza
145
Ovim članom propisani su predmeti prinudne naplate poreza.
Predmeti prinudne naplate poreza su stvari i imovinska prava u svojini poreskog
obveznika na kojima se po zakonu može sprovoditi prinudna naplata radi naplate poreskog duga.
Predmete prinudne naplate, polazeći od složenosti postupka naplate, možemo, figurativno govoreći, podeliti na „meke“ i „tvrde“.
Novčana sredstva na računu poreskog obveznika, novčana potraživanja, zarada,
naknada zarade, penzija i gotov novac u kasi pravnih lica i preduzetnika, spadaju u
„meke“ predmete prinudne naplate, pošto su sredstva (izvršne radnje) jednostavna
za izvršenje jer ih ne izvršava poreski obveznik već NBS, dužnikov dužnik, isplatilac
zarade/penzije na osnovu izvršnog rešenja nadležnog poreskog organa. Zato, za početak treba u potpunosti ovladati postupkom naplate iz pomenutih predmeta prinudne
naplate i kontinuirano ih primenjivati.
Dakle, samo stvari i prava koja su u svojini poreskog obveznika (ne tuđe stvari i
imovinska prava), mogu biti predmet prinudne naplate. Zato, ponavljamo da predmet
prinudne naplate ne mogu biti pokretne stvari (oprema, postrojenja, vozila i sl.) koja
su predmet finansijskog lizinga, pošto shodno odredbama Zakona o finansijskom lizingu, davalac lizinga je lice koje, uz zadržavanje prava svojine na predmetu lizinga,
prenosi na primaoca lizinga ovlašćenje držanja i korišćenja na predmetu lizinga, na
ugovoreno vreme i uz ugovorenu naknadu.
Kada govorimo o prinudnoj naplati, prethodno pitanje na koje LPA treba da
da odgovor je – koje stvari i imovinska prava poreski obveznik ima u ličnoj svojini
(vlasništvu).
Naime, osnovni cilj pokretanja i vođenja postupka prinudne naplate je - naplata
poreskog duga. Zato sam postupak prinudne naplate ne trpi nikakvu improvizaciju i
isti se ne može pokretati i voditi samo da bi se stvarao privid da se naplata poreza vrši
i da se završi naplatom u pokušaju. Svaki pokrenuti postupak prinudne naplate nespornog poreskog duga treba da bude efikasno i uspešno završen – naplatom poreskog
duga i nastalih troškova prinudne naplate.
Međutim, u dosadašnjoj praksi bilo je neodgovornog pristupa prinudnoj naplati
do te mere da se kao predmet prinudne naplate opredeljuje nepokretnost koja uopšte
nije svojina poreskog obveznika (kao predmet prinudne naplate uzeta je nepokretnost
koju je poreski obveznik valjanim pravnim poslom otuđio pre početka postupka prinudne naplate).
Kao dokaz u prilog navedenoj konstataciji, ponovo navodimo deo iz obrazloženja
presude Vrhovnog suda Srbije U. 5675/05 od 22.06.2006. godine, koji glasi:
„U smislu navoda tužbe potrebno je u ponovnom postupku upotpuniti činjenično stanje i na nesporan način utvrditi šta predstavlja imovinu tužioca, kako se ne bi u postupku
prinudne naplate oduzimala imovina drugih vlasnika, odnosno čime bi se vređalo pravo
trećih lica, u konkretnom slučaju ne može da se vrši prinudna naplata tužiočevog duga
na imovini drugih subjekata“.
146
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
Predmete prinudne naplate poreza karakteriše:
• da se svi predmeti prinudne naplate iz stava 1. ovog člana nalaze u istoj ravni
(redosled nabrajanja predmeta prinudne naplate ne znači i redosled po kome
se sprovodi prinudna naplata), pa je na nadležnom poreskom organu da odluči koji će predmet ili predmeti biti postupak prinudne naplate poreza, vodeći
računa o uspešnosti i efikasnosti naplate;
• da se prinudna naplata može sprovoditi u isto vreme na jednom ili više (praktično i na svim) predmeta prinudne naplate.
Ovakvim zakonskim rešenjem, zakonodavac je nadležnom poreskom organu stvorio pravni osnov koji mu omogućava da prinudnu naplatu izvrši efikasno, za razliku od
ranijeg zakonskog rešenja koje je prestalo da važe početkom primene ZPPPA, po kome
se, na primer, prodaji nepokretnosti pristupalo tek kada se iscrpi mogućnost prinudne
naplate iz svih ostalih predmeta prinudne naplate.
Sada nadležni poreski organ može odmah da kao predmet prinudne naplate opredeli nepokretnost poreskog obveznika, a ne neki od ostalih predmeta prinudne naplate. Rukovodni princip prilikom odabira predmeta prinudne naplate je da odabrani
predmet prinudne naplate omogući efikasnu prinudnu naplatu.
Upoređivanjem predmeta prinudne naplate iz ZPPPA i novog Zakona o izvršenju i
obezbeđenju, uočavamo da je Zakonom o izvršenju i obezbeđenju propisan širi krug stvari
i imovinskih prava koja mogu biti predmet izvršenja, a što pokazuje pregled koji sledi:
Zakon o poreskom postupku i
poreskoj administraciji - ZPPPA
Član
Zakon o izvršenju i obezbeđenju
(„Službeni glasnik RS“, br.
31/2011 i 99/2011)
1. Pokretne stvari
84.
1. Pokretne stvari
81-99.
2. Nepokretnost
2. Nepokretnost
104134.
3. Novčana potraživanja
4. Nenovčana potraživanja
3. Potraživanja:
a) zarada i naknada zarade
b) penzija
c) predaja pokretnih stvari
d) prenos potraživanja radi
naplate
5. Sredstva na tekućem računu
4. Sredstva na tekućem računu
6. Zarada, naknada zarade i
penzija
5. Štedni ulog
5.1. Sredstva na tekućem
računu fizičkog lica
7. Gotov novac i hartije od
vrednosti
6. Hartije od vrednosti i
7. Udeli u privrednom društvu
Član
PRVI DEO • Komentar odredbi ZPPPA u vezi sa obezbeđenjem i naplatom poreza
147
Uputno je da se dopunom ZPPPA proširi krug predmeta prinudne naplate poreza
tako što bi i u postupku prinudne naplate poreza predmet prinudne naplate bili: štedni
ulog poreskog obveznika, sredstva na tekućem računu fizičkog lica i udeli u privrednom društvu (d.o.o.).
Prava trećih lica
Član 85.
Treće lice, osim člana domaćinstva poreskog obveznika, koje tvrdi da ima pravo na
stvari koja je predmet postupka prinudne naplate a koje bi sprečilo prodaju imovine,
može podneti nadležnom sudu izlučnu tužbu.
Sud može da naloži prekid ili obustavljanje sprovođenja određene mere u toku
postupka prinudne naplate na stvari iz stava 1 ovog člana.
Ako lice iz stava 1. ovog člana pruži dokaz da ima pravo na stvari koja je predmet
prinudne naplate, Poreska uprava može da prekine, odnosno obustavi primenu mera
prinudne naplate nad tim predmetom.
•••
Ovim članom, radi zaštite ustavom zajemčenog prava svojine, uređena su prava trećih lica, osim članova domaćinstva poreskog obveznika, koja tvrde da imaju
pravo svojine na stvari koja je predmet prinudne naplate. Ta lica imaju pravo da
podnesu izlučnu tužbu nadležnom sudu kojom zahtevaju da se iz postupka prinudne naplate izuzme (izluči) stvar ili imovinsko pravo koje je u svojini tih lica. Cilj
podnošenja izlučne tužbe je da se spreči izvršenje na tuđoj stvari. Podrazumeva se
da se tvrdnja u pogledu postojanja prava svojine na konkretnoj stvari mora i dokazati validnim dokazima.
U tom smislu, ukazujemo da, na primer, generalno ovlašćenje ili ovlašćenje kojim
se ovlašćuje drugo lice za korišćenje konkretne stvari poreskog obveznika (najčešći
slučaj u praksi - motorno vozilo) i potvrda da je dobijena novčana naknada, nisu dokaz o promeni vlasništva (prava svojine) na toj stvari, pa taj dokaz ne može biti validan
za podnošenje izlučne tužbe.
Za odluku po izlučnoj tužbi bitno je da treće lice dokaže svoje pravo svojine (ne
državine13) koje bi sprečilo izvršenje na konkretnoj pokretnoj stvari.
Državina je faktička vlast na stvari, nezavisno od toga da li se vrši na osnovu subjektivnog prava ili bez
pravnog osnova. Državina stvari (svojinska državina) je najšira faktička vlast na stvari, koja po obimu
odgovara sadržini prava svojine. Držalac stvari se ponaša kao vlasnik, bez obzira na to da li ima pravo
svojine ili ne (npr. svojinski držalac je i lice koje na osnovu ovlašćenja drži motorno vozilo, pa i lopov i
nalazač koji je utajio nađenu stvar, kao i lice koje je kupilo ukradenu stvar od lopova, itd.).
13
148
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
Zakonodavac je, radi onemogućavanja zloupotrebe instituta izlučne tužbe, članovima domaćinstva poreskog obveznika uskratio pravo na podnošenje izlučne tužbe.
Povodom inicijative za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti odredbe
člana 85. stav 1. ZPPPA, u delu koji glasi: „osim članova domaćinstva poreskog obveznika“, Ustavni sud Srbije nije prihvatio tu inicijativu i u svom rešenju IU broj 419/2005
od 22. juna 2006. godine - Bilten Ustavnog suda Republike Srbije br. 1/2006, dao sledeće razloge:
„Zakonska odredba koja ograničava pravo podnošenja izlučne tužbe članova
domaćinstva poreskog obveznika koji su u imovinskoj zajednici koja proističe iz zajednice života, rada i zajedničkog privređivanja i trošenja dobara sa poreskim obveznikom, predstavlja meru zaštite fiskalnog interesa države koja je propisana radi
sprečavanja pojave izbegavanja plaćanja poreza i koja ne zadire u pravo članova domaćinstva da u posebnom postupku, svojinskom tužbom, dokazuju vlasnička prava
na stvari i kao takva, u skladu je sa ustavnim ovlašćenjem zakonodavca da uređuje
obligacione odnose i zaštitu svih oblika svojine, finansijski sistem pa i mere za prinudnu naplatu poreza“.
Povodom pitanja - Da li se prinudna naplata poreskog duga može sprovesti plenidbom i prodajom motornog vozila koje je registrovano na ime člana domaćinstva poreskog dužnika - preduzetnika (npr. bračnog druga, decu ili roditelja)?, ukazujemo da se u
ovom slučaju primenjuje odredba o jemstvu iz člana 158. stav 1. Zakona o porezu na
dohodak građana. Pomenutim članom je propisano da za isplatu poreza na prihode od
samostalne delatnosti jemče supsidijarno svi punoletni članovi domaćinstva. Jemstvo
je supsidijarno, a to znači da se može pristupiti naplati dugovanog iznosa poreza od
supsidijarnog jemca samo kada se utvrdi da poreski obveznik nema ili nema dovoljno
imovine iz koje bi se mogao naplatiti dugovani iznos poreza. Dete poreskog obveznika može da jemči supsidijarno svojom imovinom, samo ako je punoletno. U vezi sa
naplatom poreskog duga od člana domaćinstva poreskog obveznika, navodimo pravni
stav Vrhovnog suda Srbije iznet u presudi U. 682/02 od 12.09.2002. godine, koji glasi:
„U slučaju nemogućnosti prinudne naplate od poreskog obveznika nužno je doneti
rešenje o utvrđivanju ove poreske obaveze poreskom dužniku kao solidarnom jemcu i na
osnovu tog rešenja, ako poreski dužnik ne plati porez u određenom roku, doneti rešenje
o prinudnoj naplati... Bez izvršnog rešenja o utvrđivanju poreske obaveze poreskom dužniku kao solidarnom jemcu, direktnim rešenjem o prinudnoj naplati poreza povređuje se
ustavno pravo na žalbu i mogućnost sudske zaštite u sudskom sporu“.
Iako se napred citirani stav Vrhovnog suda Srbije, odnosi na solidarno jemstvo,
isto važi i za supsidijarno jemstvo.
Stavom 2. ovog člana propisano je ovlašćenje suda u slučaju podnošenja izlučne
tužbe. Ovom odredbom, zakonodavac je ovlastio sud da može, u zavisnosti od svoje
procene osnovanosti izlučne tužbe, da naloži nadležnom poreskom organu prekid ili
obustavu sprovođenja određene mere u toku postupka prinudne naplate na stvari obuhvaćene izlučnom tužbom. Cilj je da se spreči šteta na imovini trećih lica.
PRVI DEO • Komentar odredbi ZPPPA u vezi sa obezbeđenjem i naplatom poreza
149
Stavom 3. ovog člana, zakonodavac je, iz praktičnih i razloga ekonomičnosti postupka, dao pravo i nadležnom poreskom organu da sam prekine, odnosno obustavi
primenu mera prinudne naplate na predmetu za koji treće lice tvrdi da je njegova svojina i za to pruži (podnese) validan dokaz.
Naime, izlučna tužba, pored ostalog, uzrokuje i sudske troškove koji padaju na
teret strane koja ne uspe u sporu14. Iz tih razloga, ali i otklanjanja mogućnosti da se
pričini šteta trećem licu koje nije poreski obveznik, zakonodavac je dao ovlašćenje
nadležnom poreskom organu da može, kada treće lice koje tvrdi da ima pravo svojine
na stvari koja je predmet prinudne naplate, poreskom organu pruži validan dokaz
(na primer: original računa/fakture na svoje ime o kupovini sporne stvari i sl.) o pravu svojine na toj stvari, da sam prekine, odnosno obustavi mere prinudne naplate u
odnosu na tu stvar/predmet. Na ovaj način se otklanja mogućnost podnošenja izlučne
tužbe koja bi bila usvojena, a poreski organ, pošto nije uspeo u sporu, obavezan je na
plaćanje sudskih troškova.
ZALOGA
Obezbeđenje poreskog potraživanja u prinudnoj naplati
Član 86.
Radi obezbeđenja poreskog potraživanja u prinudnoj naplati poreza na stvarima,
odnosno imovinskim pravima poreskog obveznika, ustanovljava se zakonsko založno
pravo u korist poreskog poverioca.
Poreski poverilac je, u smislu ovog zakona, Republika, odnosno jedinica lokalne
samouprave - za izvorne javne prihode koje utvrđuje, naplaćuje i kontroliše u javnopravnom odnosu.
Zaloga traje do namirenja poreskog duga ili poništenja poreskog rešenja.
•••
Radi formiranja celovite slike o predmetu obezbeđenja i sredstvima obezbeđenja
naplate poreza najpre dajemo njihov zbirni pregled.
Izrazi/pojmovi: „parnica“ i „spor“ nisu sinonimi. Spor je sukob o postojanju ili nepostojanju određenog
subjektivnog prava, a parnica je postupak u kome se rešava spor.
14
150
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
I Predmet obezbeđenja naplate poreza u poreskom postupku je:
r.b.
Opis
Član ZPPPA
1.
Poreska obaveza (porez) koja nije dospela za naplatu ili koja nije
utvrđena, ali je pokrenut postupak utvrđivanja ili kontrole, a postoji
opasnost da poreski obveznik osujeti, onemogući, odnosno učini
neefikasnom njenu naplatu
Član 66.
2.
Poreska obaveza (porez) koja je dospela za naplatu, ali još nije
pokrenut postupak prinudne naplate
Član 72.
3.
Poreska obaveza (porez) radi čije naplate je pokrenut postupak
prinudne naplate
Član 86.
4.
Poreska obaveza (porez) čije se plaćanje odlaže na zahtev poreskog
obveznika
Čl. 73-74.
II Sredstva obezbeđenja naplate poreza po čl. 66, 72. i 86. ZPPPA su ISTA za sve
pomenute članove i propisana su članom 87. ZPPPA, a to su:
1) popis i procena pokretnih stvari;
2) popis i procena nepokretnosti;
3) zabrana prenosa novčanih sredstava preko računa poreskog obveznika otvorenog kod banke, osim u svrhu izmirenja obaveza po osnovu poreza i upis
zabrane u registar blokiranih računa koji vodi nadležna organizacija;
4) zabrana dužnicima poreskog obveznika da poreskom obvezniku plate gotovinske dugove i upis zabrane u odgovarajući registar;
5) zabrana dužnicima poreskog obveznika da ispune druge obaveze prema njemu
i upis zabrane u registar pokretnih stvari.
II/1 Sredstva obezbeđenja naplate poreza čije se plaćanje odlaže na zahtev poreskog obveznika u skladu sa odredbom čl. 73 i 74. ZPPPA, su:
1) hipoteka;
2) zaloga na pokretnim stvarima;
3) neopoziva bankarska garancija;
4) jemstvo drugog lica koje je vlasnik imovine čija vrednost ne može biti manja
od 150% visine poreskog duga čija se naplata obezbeđuje;
5) trasirana menica, akceptirana od strane dva žiranta, iz čijih se zarada, na kojima se ustanovljava administrativna zabrana, poreski dug može naplatiti;
6) menica avalirana od strane poslovne banke.
PRVI DEO • Komentar odredbi ZPPPA u vezi sa obezbeđenjem i naplatom poreza
151
Ovim članom propisano je da se u postupku prinudne naplate poreza ustanovljava
zakonsko založno pravo u korist poreskog poverioca na stvarima, odnosno imovinskim pravima u svojini poreskog obveznika, radi obezbeđenja njegove naplate.
Prema stavu 2. ovog člana, poreski poverioci su:
a) Republika Srbija - za javne prihode koji pripadaju budžetu Republike i
b) jedinica lokalne samouprave – za izvorne javne prihode koje utvrđuje, naplaćuje i kontroliše LPA u skladu sa odredbama ZPPPA.
Znači, zakonsko založno pravo ustanovljava se u korist Republike Srbije, odnosno
jedinice lokalne samouprave. Podrazumeva se da se založno pravo (ugovorno, sudsko,
pa i zakonsko) stiče momentom upisa u odgovarajući registar zaloge.
Kada je reč o založnom pravu na pokretnim stvarima, ukazujemo da je članom 1.
stav 1. Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar („Službeni
glasnik RS“ br. 57/03…64/06), između ostalog, propisano da se ovim zakonom uređuje
zaloga na pokretnim stvarima bez njihove predaje u državinu. Ovaj zakon je lex specialis
u odnosu na Zakon o obligacionim odnosima („Službeni list SFRJ“ br. 29/78...57/89 i
„Službeni list SRJ“ br. 31/93), čijim članom 968. je propisano da zalogoprimac stiče založno pravo kada mu stvar koja je predmet zaloge bude predata u državinu.
Prema članu 14. stav 1. Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u
registar, odredbe ovog zakona se ne primenjuju na zalogu brodova za koje su ustanovljeni
registri prema posebnim propisima. Naime, Zakonom o unutrašnjoj plovidbi („Službeni
glasnik SRS“ br. 54/90, „Službeni glasnik RS“ br. 85/05 i 101/05), propisano je značenje
plovnog objekta, a odredbama čl. 209. – 222. Zakona o pomorskoj i unutrašnjoj plovidbi
(„Službeni list SRJ“ br. 12/98…73/00), uređeno je pitanje upisa brodova u posebne upisnike
i upis ugovornog založnog prava na brodovima upisanim u poseban registar, dok je odredbama čl. 906. – 928. istog Zakona propisan postupak izvršenja i obezbeđenja na brodovima
upisanim u registar. Stoga se upis založnog prava na brodovima ne vrši u Registar zaloge na
pokretnim stvarima već u registre - upisnike propisane napred navedenim propisima.
Obezbeđenje poreskog potraživanja u prinudnoj naplati, za razliku od obezbeđenja poreskog potraživanja iz člana 66. i 72. ZPPPA, je obaveza, a ne diskreciono ovlašćenje nadležnog poreskog organa.
Polazeći od osnovne svrhe obezbeđenja - sprečavanje nastupanja štetnih posledica
po poreske prihode države Srbije i jedinica lokalne samouprave za slučaj da poreski obveznik ne želi, odugovlači sa plaćanjem ili ne može da plati poreski dug, obezbeđenje poreskog potraživanja je najvažniji i najodgovorniji posao nadležnog poreskog organa, od
presudnog značaja za konačnu naplatu poreskog duga. Obezbeđenje poreskog potraživanja je važnije od samog postupka naplate, pošto samo obezbeđeno poresko potraživanje
može biti sigurno naplaćeno za slučaj da poreski obveznik isto ne plati o dospelosti, pod
uslovom da je založno pravo ustanovljeno na kvalitetnom sredstvu obezbeđenja.
152
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
Obezbeđenjem poreskog potraživanja rizik za konačnu naplatu obezbeđenog poreskog potraživanja svodi se na minimum i to samo u slučaju ako nije odabrano kvalitetno sredstvo obezbeđenja.
U situaciji kada se država Srbija i jedinice lokalne samouprave kao poreski poverioci nalaze u istoj ravni sa ostalim (privatnopravnim) poveriocima poreskog obveznika, sasvim je jasno da se konačna sudbina naplate poreskog potraživanja (a posebno
velikih poreskih potraživanja) prelama u postupku obezbeđenja njegove naplate.
Ako se naplata poreskog potraživanja obezbedi prioritenim založnim pravom na
kvalitetnom sredstvu obezbeđenja, konačna naplata poreskog potraživanja se ne dovodi u pitanje. Naime u ovom slučaju, ako poreski obveznik sam ne plati poreski dug,
poreski dug se naplaćuje iz stvari ili prava poreskog obveznika na kojima je upisano
prioritetno zakonsko založno pravo. Jednostavno rečeno, prioritetnim založnim pravom se „rezerviše“ deo imovine poreskog obveznika iz koje se naplaćuje poreski dug
za slučaj da to ne učini sam poreski obveznik.
Upisom prioritetnog zakonskog založnog prava u korist jedinice lokalne samouprave, eliminišu se pretenzije ostalih poverilaca poreskog obveznika da iz sredstva ili
imovinskih prava na kojima je upisano prioritetno zakonsko založno pravo naplate
svoja potraživanja. To će moći da učine samo iz viška koji eventualno preostane posle
namirenja prioritetnog založnog poverioca – jedinice lokalne samouprave.
Zbog naped rečenog, LPA mora u svakom trenutku da ima spisak najvećih poreskih dužnika po svim vrstama izvornih lokalnih javnih prihoda kako bi prvenstveno
kod obveznika sa tog spiska izvršila obezbeđenje naplate poreskog potraživanja. Dakle, LPA mora da ima proaktivan odnos i da ide ispred situacije koja može dovesti do
nenaplativosti poreskog duga. LPA koja ne brine o obezbeđenju naplate i samoj naplati
najvećih poreskih dugova svrstava se u profesionalno zapuštenu LPA kod koje postoji
veliki rizik da veliki iznosi poreskog potraživanja ne budu u celosti ili delimično naplaćeni zbog stečaja, zastarelosti itd.
Na kraju ukazujemo da je moguće ivršiti izmenu prvenstvenog reda upisanih hipoteka, iako takvu mogućnost ne propisuje Zakon o hipoteci („Službeni glasnik RS“,
broj 115/05). Međutim, izmena prvenstvenog reda upisanih hipoteka je dozvoljena
odredbom člana 131. Zakona o državnom premeru i katastru („Službeni glasnik RS“,
br. 72/2009 i 18/2010). Prema članu 131. Zakona, imalac prava može podneti zahtev
za upis izmene prvenstvenog reda tog prava. Uz zahtev za upis izmene prvenstvenog
reda tog prava dostavlja se saglasnost svih lica čija bi prava bila povređena izmenom
prvenstvenog reda. Ovim članom propisan je izuzetak od primene načela prvenstva i
dopuštena je mogućnost izmene prvenstvenog reda upisa svakom imaocu prava, pod
uslovom da postoji saglasnost svih lica čija bi prava bila povređena izmenog prvenstvenog reda. Dakle, izmena prvenstva upisnih hipoteka se vrši na osnovu zahteva
kasnije upisanog založnog poverioca i saglasnosti založnih poverioca čije bi pravo, kao
ranije upisano, bilo povređeno promenom redosleda hipoteka. Saglasnost založnih
poverilaca dostavlja se u pisanoj formi uz overu potpisa ovlašćenih lica od strane suda.
PRVI DEO • Komentar odredbi ZPPPA u vezi sa obezbeđenjem i naplatom poreza
153
U dispozitivu rešenja RGZ o izmeni prvenstvenog reda upisa navodi se novi redosled
hipoteka i datumi o upisu koji se menjaju. Prema tome, ako se prioritetni hipotekarni
poverilac svojom voljom odrekne tog prava koje mu garantuje zakon, moguća je izmena prvenstva upisanih hipoteka jer je to izraz slobodne volje hipotekarnog poverioca.
Postupak ustanovljavanja zaloge
Član 87.
Poreska uprava rešenjem nalaže:
1) popis pokretnih stvari;
2) popis nepokretnosti;
3) zabranu prenosa novčanih sredstava preko računa poreskog obveznika otvorenog kod banke, osim u svrhu izmirenja obaveza po osnovu poreza i upis
zabrane u registar blokiranih računa koji vodi nadležna organizacija15;
4) zabranu dužnicima poreskog obveznika da poreskom obvezniku plate gotovinske dugove i upis zabrane u odgovarajući registar;
5) zabranu dužnicima poreskog obveznika da ispune druge obaveze prema njemu i upis zabrane u registar pokretnih stvari.
Rešenje iz stava 1. ovog člana dostavlja se poreskom obvezniku i odgovarajućim
registrima, dužnicima poreskog obveznika, odnosno banci.
Po izvršenom popisu pokretnih stvari ili nepokretnosti, Poreska uprava rešenjem
nalaže odgovarajućem organu da izvrši upis založnog prava u registar pokretnih stvari,
odnosno nepokretnosti.
Uz rešenje iz stava 3. ovog člana, Poreska uprava dostavlja zapisnik o popisu pokretnih stvari ili nepokretnosti iz čl. 89. i 90. ovog zakona.
Rešenje iz stava 1. tač. 3) -5) i stava 3. ovog člana upisuje se odmah po dostavljanju
kod nadležnog organa u založni registar pokretnih stvari, u registar nepokretnosti,
odnosno u registar blokiranih računa, sa datumom i tačnim vremenom prijema.
Rešenje iz stava 1. ovog člana postaje izvršno danom dostavljanja poreskom
obvezniku.
Zakonsko založno pravo u korist Republike ustanovljava se upisom u odgovarajući
registar.
•••
Propisivanjem privremene mere obezbeđenja poreskog potraživanja u prinudnoj naplati iz novčanih
sredstava na računu poreskog obveznika iz člana 87a ZPPPA, prestala je potreba za nalaganjem ove
mere u postupku prinudne naplate, pošto se cilj – obezbeđenje naplate poreskog potraživanja postiže
privremenom merom iz člana 87a. ZPPPA.
15
154
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
Članom 87. ZPPPA uređen je postupak ustanovljavanja zakonskog založnog prava
u korist poreskih poverilaca (Republike Srbije i jedinica lokalne samouprave).
Cilj ustanovljavanja založnog prava je - obezbeđenje naplate poreskog potraživanja, za slučaj da isto poreski obveznik ne plati dobrovoljno o dospelosti.
Član 87. ZPPPA je osnovni (centralni) član u postupku ustanovljavanja založnog
prava (zaloge) u korist poreskih poverilaca.
Naime, po postupku propisanom članom 87. ZPPPA, ustanovljava se založno pravo u korist poreskih poverilaca, i to:
• založno pravo iz člana 66. ZPPPA - radi obezbeđenja naplate poreza koji nije
dospeo za naplatu ili koji nije utvrđen, ali je pokrenut postupak utvrđivanja
ili kontrole, a postoji opasnost da će poreski obveznik osujetiti, onemogućiti,
odnosno učiniti neefikasnom njegovu naplatu (član 66. stav 4. ZPPPA glasi:
„Postupak ustanovljavanja založnih prava iz stava 3. ovog člana sprovodi se
shodnom primenom člana 87. ovog zakona“);
• založno pravo iz člana 72. ZPPPA - radi obezbeđenja naplate poreza odmah
po njegovoj dospelosti za plaćanje, a pre početka postupka prinudne naplate
(član 72. ZPPPA glasi: „Poreska uprava može, odmah po dospelosti poreza i sporednih poreskih davanja, upisati založno pravo u registre založnih prava iz člana
87. stav 5. ovog zakona“);
• založno pravo iz člana 86. ZPPPA - radi obezbeđenja naplate poreza u prinudnoj
naplati. Član 86. stav 1. ZPPPA glasi: „ Radi obezbeđenja poreskog potraživanja u
prinudnoj naplati poreza na stvarima, odnosno imovinskim pravima poreskog obveznika, ustanovljava se zakonsko založno pravo u korist poreskog poverioca“.
Postupak ustanovljavanja založnog prava u korist poreskih poverilaca počinje donošenjem rešenja iz člana 87. stav 1. ZPPPA.
Postupak ustanovljavanja založnog prava završava se upisom založnog prava u
odgovarajući registar zaloge u korist poreskih poverilaca.
Zakonsko založno pravo ustanovljava se (stiče se) momentom upisa u odgovarajući registar (član 87. stav 7. ZPPPA).
Založno pravo ustanovljeno najkasnije 60 dana pre dana otvaranja stečajnog postupka
založnom poveriocu, za slučaj pokretanja stečajnog postupka protiv poreskog obveznika,
obezbeđuje status razlučnog poverioca. To znači da poreski poverilac ima pravo odvojenog namirenja iz stvari na kojima je ustanovljeno založno pravo. Figurativno rečeno,
blagovremeno ustanovljeno založno pravo je nagrada poveriocu za brigu u vezi sa konačnom naplatom njegovog potraživanja, pošto mu obezbeđuje status razlučnog poverioca i
odvojeno namirenje u odnosu na druge poverioce iz stvari na kojoj je upisana zaloga.
Dakle, založno pravo upisano u javne knjige u skladu sa odredbama člana 87. ZPPPA
najkasnije 60 dana pre dana otvaranja stečajnog postupka protiv poreskog obveznika
valjan je pravni osnov koji obezbeđuje pravo odvojenog namirenja u svojstvu razlučnog
poverioca u stečajnom postupku nad poreskim dužnikom. Da budemo sasvim precizni,
PRVI DEO • Komentar odredbi ZPPPA u vezi sa obezbeđenjem i naplatom poreza
155
da bi poreski poverilac stekao razlučno pravo, založno pravo mora biti stečeno najkasnije 61. dana pre dana pokretanja stečajnog postupka protiv stečajnog dužnika. Ako je
založno pravo upisano, na primer 45. dana pre pokretanja stečajnog postupka, založni
poverilac ima status običnog poverioca i deli sudbinu ostalih poverilaca u vezi sa naplatom svog potraživanja.
U prilog rečenom citiramo deo iz obrazloženja presude Privrednog apelacionog
suda, Pž. 2458/2010 od 8. 7. 2010. godine, koji glasi:
„Na ovako utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno
pravo, kada je zaključio da tužilac ima pravo odvojenog namirenja iz nepokretnosti tuženog
koje su navedene u stavu izreke pod jedan. Naime, tužilac je poreski poverilac iz člana 86. stav
2. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji (dalje: Zakon), koji je u postupku
prinudne naplate poreza i drugih javnih prihoda doneo rešenje o prinudnoj naplati poreza
iz člana 77. istog zakona. Na osnovu tako donetog rešenja ustanovljeno je zakonsko založno
pravo u njegovu korist, a u smislu člana 86. stav 1. istog zakona, u kom smislu je isti bio ovlašćen na donošenje rešenja radi ustanovljavanja založnog prava, a koja je rešenja i doneo.
Zakonsko založno pravo u korist tužioca, u smislu člana 87. stav 7. Zakona, te u smislu člana 8. Zakona o hipoteci, ustanovljeno je upisom u odgovarajući i nadležni registar
i to navedenim rešenjima Opštinskog suda i Republičkog geodetskog zavoda - Službe za
katastar nepokretnosti.
Na opisani način tužilac je stekao založno pravo na navedenim nepokretnostima
pravnog prethodnika tuženog, pa kako je isto stečeno po osnovu rešenja o upisu donetih
u periodu od 30.10.2007. do 28.11.2007. godine, a kako je stečaj nad tuženim otvoren
19.6.2008. godine, to u konkretnom slučaju nije bilo uslova za primenu člana 38. stav 5.
Zakona o stečajnom postupku.
U stečajnom postupku, a po njegovoj prijavi, celokupno potraživanje je utvrđeno kao
nesporno, a tužilac kao stečajni poverilac utvrđenog novčanog potraživanja ima pravo i
da se, radi namirenja tog potraživanja, odvojeno namiri iz već navedenih nepokretnosti, po osnovu založnog prava stečenog na već ranije opisani način.“
Član 87. stav 1. ZPPPA je pravni osnov za donošenje rešenja, koje postaje izvršno
danom urednog dostavljanja poreskom obvezniku, kojim se nalaže popis i procena pokretnih stvari, odnosno nepokretnosti poreskog obveznika radi ustanovljavanja založnog prava, bez obzira da li se založno pravo ustanovljava na osnovu člana 66, 72. ili 86.
ZPPPA. Isti je slučaj i kada se ustanovljava založno pravo u vidu - zabrane prenosa novčanih sredstava preko računa poreskog obveznika, osim u svrhu izmirenja obaveza po
osnovu poreza i upis zabrane u registar blokiranih računa koji vodi NBS. Donošenjem
rešenja iz člana 87. stav 1. ZPPPA počinje postupak ustanovljavanja založnog prava.
Rešenja iz člana 87. stav 1. ZPPPA uredno se dostavljaju poreskom obvezniku i nadležnom registru za upis založnog prava uz zahtev za upis zakonskog založnog prava.
Član 87. stav 3. ZPPPA je pravni osnov za donošenje posebnog rešenja kojim
nadležni poreski organ:
156
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
• nalaže nadležnoj službi za katastar nepokretnosti Republičkog geodetskog zavoda
da16 izvrši upis (uknjižbu) hipoteke u katastar nepokretnosti17 - kada se upis založnog prava vrši na nepokretnosti poreskog obveznika, koja se nalazi na delu teritorije Srbije za koji je izrađen katastar neopokretnosti i otpočela je njegova primena;
• nalaže nadležnom osnovnom sudu da izvrši upis (uknjižbu) hipoteke u zemljišne
knjige - kada se upis založnog prava vrši na nepokretnosti poreskog obveznika koja
se nalazi na delu teritorije Srbije za koji još nije izrađen katastar neopokretnosti;
• nalaže Agenciji za privredne registre da izvrši upis založnog prava u Registar
založnog prava na pokretnim stvarima – kada se upis založnog prava po članu
66, 72. i 86. ZPPPA vrši na pokretnim stvarima poreskog obveznika.
Po pravilu, založno pravo se upisuje u registre u kojima se upisuje i pravo svojine
na konkretnom imovinskom pravu poreskog obveznika.
U nastavku navodimo odstupanja od navedenog pravila u pregledu koji sledi.
Rb
Registar za upis prava svojine na
konkretnim stvarima i pravima
Rb
Registar u koji se upisuje založno
pravo na konkretnim stvarima i
imovinskim pravima
1.
Pravo svojine na nepokretnostima
upisuje se u:
1.
Založno pravo na nepokretnostima
upisuje se u:
2.
1. Zemljišne knjige (B list ZKUL)
1. Zemljišne knjige (V list ZKUL)
2. Katastar nepokretnosti (zavisno
od vrste nepokretnosti u A, V1 i V2
list lista nepokretnosti)
2. Katastar nepokretnosti (G list
lista nepokretnosti)
Pravo svojine na pokretnim stvarima
2.
Založno pravo na pokretnim
stvarima upisuje se u:
2.1. Pravo svojine na brodovima
upisuje se u upisnik brodova
unutrašnje plovidbe koji vodi
nadležna lučka kapetanija
2.1. Upisnik brodova unutrašnje
plovidbe (list C uloška glavne knjige
upisnika)
2.2. Pravo svojine na vazduhoplovima
upisuje se u Registar civilnih
vazduhoplova koji vodi Direktorat
civilnog vazduhoplovstva Srbije
2.2. Registar civilnih vazduhoplova
(u založni list registra)
Republički geodetski zavod, kao posebna organizacija u sistemu državne uprave, ima 10 regionalnih
centara za katastar nepokretnosti i 179 službi za katastar nepokretnosti.
17
Dana 23.05.2012. godine u Sava Centru u Beogradu održana je svečanost povodom završetka Projekta
„Izrada katastra nepokretnosti i upis prava u Srbiji“. U završnoj fazi je izada katastra nepokretnosti
za 30 KO – Izvor sajt RGZ
16
PRVI DEO • Komentar odredbi ZPPPA u vezi sa obezbeđenjem i naplatom poreza
2.
3.
Pravo svojine na pokretnim stvarima
2.
Založno pravo na pokretnim
stvarima upisuje se u:
2.3. Pravo svojine na motornim i
priključnim vozilima koja podležu
obavezi registracije upisuje se u
Jedinstveni registar motornih i
priključnih vozila koji vodi MUP
2.3.Registar založnog prava na
pokretnim stvarima i pravima koji
vodi APR
2.4. Pravo svojine na registrovano
oružje upisuje se registar koji vodi
MUP
2.4.Registar založnog prava na
pokretnim stvarima i pravima
2.5. Pravo svojine na žigu upisuje se
u Registar žigova koji vodi Zavod za
intelektualnu svojinu
2.5. Registar založnog prava na
pokretnim stvarima i pravima
2.6. Pravo svojine na patentu upisuje
se u Registar patenata koji vodi
Zavod za intelektualnu svojinu
2.6. Registar založnog prava na
pokretnim stvarima i pravima
2.7. Pravo svojine na malom patentu
upisuje se u Registar malih patenata
koji vodi Zavod za intelektualnu
svojinu
2.7. Registar založnog prava na
pokretnim stvarima i pravima
2.8. Pravo svojine na modelu upisuje
se u Registar modela koji vodi Zavod
za intelektualnu svojinu
2.8. Registar založnog prava na
pokretnim stvarima i pravima
2.9. Pravo svojine na uzorku upisuje
se Registar uzoraka koji vodi Zavod
za intelektualnu svojinu
2.9. Registar založnog prava na
pokretnim stvarima i pravima
2.10. Pravo svojine na geografskoj
oznaci porekla upisuje se u Registar
geografskih oznaka porekla koji vodi
Zavod za intelektualnu svojinu
2.10. Registar založnog prava na
pokretnim stvarima i pravima
2.11. Pravo svojine na topografiji
upisuje se u Registar topografija koji
vodi Zavod za intelektualnu svojinu
2.11. Registar založnog prava na
pokretnim stvarima i pravima
Pravo svojine na hartijama od
vrednosti
3.1. Pravo svojine na hartijama od
vrednosti upisuje se u Centralni
registar, depo i kliring hartija od
vrednosti
3.
157
Založno pravo na hartijama od
vrednosti upisuje se u
3.1. Centralni registar, depo i kliring
hartija od vrednosti (Centralni
registar HOV)
158
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
Prema odredbi člana 4. Zakona o državnom premeru i katastru („Službeni glasnik
RS’’, br.72/2009. i 18/2010.), katastar nepokretnosti je osnovni i javni registar o nepokretnostima i stvarnim pravima na njima u Republici Srbiji.
Nepokretnosti koje se u smislu Zakona o državnom premeru i katastru upisuju u
katastar nepokretnosti su:
1) zemljište (katastarske parcele poljoprivrednog, šumskog, građevinskog i drugog zemljišta);
2) nadzemni i podzemni građevinski objekti;
3) posebni delovi objekata koji čine građevinsku celinu (stan, poslovni prostor,
garaža i drugi).
Katastar nepokretnosti nastao je iz potrebe za suštinskom promenom sistema postojećih evidencija o nepokretnostima u Srbiji, sa osnovnim ciljem da se formira jedna
nova jedinstvena evidencija o nepokretnostima i pravima na njima na celoj teritoriji
Srbije. Navedeni cilj se postiže objedinjavanjem postojećih evidencija o nepokretnostima (zemljišnih knjiga, katastra zemljišta i intabulacionih knjiga).
Kada Katastar nepokretnosti bude izrađen za celu teritoriju Srbije, zameniće zemljišne i intabulacione knjige i katastar zemljišta i imaćemo jedan jedinstven registar
nepokretnosti u Republici – Katastar nepokretnosti.
Vrste upisa u katastar nepokretnosti18 su:
1) Upis nepokretnosti;
2) Upis stvarnih prava;
3) Predbeležba;
4) Zabeležba
1) Upis nepokretnosti je upis podataka o parceli, objektu i posebnom delu objekta (član 74. stav 1. Zakona o državnom premeru i katastru).
2) Upis stvarnih prava je upis kojim se stiču, prenose, ograničavaju ili prestaju
pravo svojine i druga stvarna prava na nepokretnosti (pravo korišćenja, pravo
zakupa, pravo službenosti, hipoteka i druga stvarna prava) - član 75. Zakona o
državnom premeru i katastru.
Kada je podneto više zahteva za upis hipoteke na istoj nepokretnosti, prvo se
uzima u postupak zahtev koji je prvi primljen kod nadležne unutrašnje organizacione jedinice RGZ. Tek kada prvi zahtev za upis hipoteke bude pravosnažno
rešen, uzimaju se u postupak ostali zahtevi prema redosledu prijema. Dakle,
načelo prvenstva upisa hipoteke obezbeđuje se (određuje se) prema trenutku
predaje (podnošenja) zahteva nadležnoj unutrašnjoj organizacionoj jedinici
Vrste upisa u katastar nepokretnosti propisane su članom 73. Zakona o državnom premeru i katastru
(„Službeni glasnik RS’’, br. 72/09), koji se primenjuje od 11. septembra 2009. godine. Svojina na nepokretnosti upisuje se kao: 1) pravo svojine; 2) pravo susvojine; i 3) pravo zajedničke svojine. Upis drugih
stvarnih prava na nepokretnosti u katastar nepokretnosti obuhvata:1) pravo korišćenja; 2) pravo zakupa;
3) pravo službenosti; 4) hipoteka i 5) druga stvarna prava na nepokretnostima propisana zakonom.
18
PRVI DEO • Komentar odredbi ZPPPA u vezi sa obezbeđenjem i naplatom poreza
159
RGZ, pri čemu se vreme prijema određuje prema danu, času i minutu prijema
(astronomsko računanje vremena).
3) Predbeležba je upis kojim se uslovno stiču, prenose, ograničavaju ili prestaju stvarna prava ne napokretnostima. Predbeležba se opravdava otklanjanjem
smetnji za upis stvarnih prava koje su postojale u trenutku upisa predbeležbe, odnosno naknadnim dostavljanjem dokaza o ispunjenju uslova ili roka za
upis stvarnih prava. Opravdanjem, predbeležba postaje upis stvarnih prava,
sa dejstvom od trenutka upisa predbeležbe. Predbeležba se briše rešenjem po
službenoj dužnosti ili po zahtevu stranke, ako ne bude opravdana u roku. Znači, predbeležba se razlikuje od upisa po tome što se upisom zemljišno-knjižna
prava konačno i bezuslovno stiču ili gube, dok se predbeležbom zemljišnoknjižna prava stiču ili gube uslovno. Sudbina predbeleženog prava (pa i hipoteke) zavisi od toga hoće li predbeležba biti opravdana. Ako se predbeležba
opravda, predbeležba ima povratno dejstvo, jer se smatra da je zemljišnoknjižno pravo stečeno od trenutka kada je predbeleženo, a ne od trenutka kada
je predbeležba opravdana. Predbeležba postaje upis kada se otklone smetnje
za konačni upis.
4) Zabeležba je upis kojim se u katastar nepokretnosti upisuju činjenice koje su
od značaja za zasnivanje, izmenu, prestanak ili prenos stvarnih prava na nepokretnostima koje se odnose na ličnost imaoca prava (maloletstvo, starateljstvo, lišenje poslovne sposobnosti), na samu nepokretnost (pokretanje spora
za utvrđivanje prava na nepokretnosti, pokretanje postupka eksproprijacije i
sl.) ili na pravne odnose povodom nepokretnosti.
Kada je reč o zabeležbi, a povodom pitanja da li se u katastru nepokretnosti upisuje
zabeležba pokretanja postupka restitucije prema Zakonu o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju („Službeni glasnik RS“, broj 72/2011), ukazujemo da su oredbama čl. 13. i 42. pomenutog zakona propisane obaveze državnih organa u vezi
sa izdavanjem potrebne dokumentacije i podataka, bez obaveze upisa zabeležbe
pokretanja postupka restitucije u registru nepokretnosti. Kako odredbama Zakona
o državnom premeru i katastru nije predviđen upis zabeležbe pokretanja postupka
restitucije, niti je takav upis propisan Zakonom o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju kao posebnim zakonom - u katastar nepokretnosti se ne upisuje zabeležba
pokretanja postupka restitucije.
Opšti uslovi za upis stvarnih prava, predbeležbe i zabeležbe u katastar nepokretnosti su postojanje:
1) upisane nepokretnosti;
2) upisanog prethodnika;
3) isprave za upis.
Upis u katastar nepokretnosti vrši se na osnovu privatne ili javne isprave koja je po
sadržini i formi podobna za upis.
160
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
Javna isprava na osnovu koje se može izvršiti upis je odluka suda, drugog državnog organa ili organizacije koja vrši javna ovlašćenja koji su po zakonu nadležni da
donose odluke kojima se odlučuje o pravima, odnosno drugim činjenicama koje se
upisuju u katastar nepokretnosti.
Da bi bila podobna za upis, javna isprava mora biti pravosnažna. Zahtev da javna
isprava bude pravosnažna kako bi bila podobna za upis hipoteke je poguban za postupak prinudne naplate iz razloga što do prvosnažnosti poreskog rešenja kojim se
nalaže upis hipoteke nepokretnost poreskog obveznika može biti otuđena i višestruko
opterećena hipotekom u korist privatnopravnih poverilaca na osnovu založne izjave
poreskog obveznika (clausula intabulandi). Strana javna isprava smatra se podobnom
za upis ako je priznata u Republici Srbiji u skladu sa zakonom.
Rešenje iz člana 87. stav 3. ZPPPA uredno se dostavlja poreskom obvezniku odmah po izvršenom popisu i proceni i zajedno sa rešenjem iz člana 87. stav 1. ZPPPA i
zapisnikom o popisu i proceni, dostavlja nadležnom registru za upis založnog prava,
radi upisa zaloge u korist grada/opštine kao poreskog poverioca.
Zakonsko založno pravo u korist poreskog poverioca stiče se upisom u odgovarajući registar, a prioritet založnog prava određuje se prema momentu predaje (datum, čas i minut), zahteva za upis založnog prava sa prilozima pisarnici, a ne pošti,
nadležne službe za katastar nepokretnosti, odnosno Agencije za privredne registre ili
njenim organizacionim jedinicama u Srbiji. Činjenica da je konkretno založno pravo
upisano u Registar zaloge na pokretnim stvarima, ne znači da na istoj založenoj stvari
ne postoji i drugo založno pravo koje nije upisano u Registar zaloge.
Organizacione jedinice Agencije za privredne registre nalaze se u sledećim gradovima u Srbiji:
R.br.
Mesto
Adresa
Kontakt telefon
1.
Novi Sad
Bulevar Mihajla Pupina 24
021 475 43 08
2.
Subotica
Trg Lazara Nešića 1
024 671 930
3.
Zrenjanin
Trg Republike bb
023 511 518
4.
Pančevo
Trg Nikole Tesle 5
013 351 610
5.
Požarevac
Stari korzo 38
012 531 652
6.
Valjevo
Vuka Karadžića 5/IV
014 291 010
7.
Kraljevo
Cara Dušana 41/I
036 326 999
8.
Užice
Radišićev prolaz bb
031 513 969
9.
Zaječar
Nikole Pašića 37/I
019 420 360
10.
Kragujevac
Nikole Pašića 6
034 338 238
PRVI DEO • Komentar odredbi ZPPPA u vezi sa obezbeđenjem i naplatom poreza
R.br.
Mesto
Adresa
Kontakt telefon
11.
Niš
Obrenovićeva bb,TPC Kalča, lamela
b, lokal 40
018 296 002
12.
Leskovac
Stojana Ljubića 12, kancelarija 9
016 214 175
13.
Kosovska
Mitrovica
Kralja Petra Prvog 106
161
Privremena mera obezbeđenja poreskog potraživanja u
prinudnoj naplati iz novčanih sredstava poreskog obveznika
Član 87a
Radi obezbeđenja naplate poreza i sporednih poreskih davanja posle početka postupka prinudne naplate iz novčanih sredstava poreskog obveznika na njegovim računima na osnovu rešenja iz člana 92. stav 2. ovog zakona, Poreska uprava rešenjem
ustanovljava privremenu meru obezbeđenja naplate poreskog potraživanja.
Privremena mera iz stava 1. ovog člana je zabrana poreskom obvezniku da novčane obaveze koje ima prema trećim licima izmiruje ugovaranjem promene poverilaca,
odnosno dužnika u određenom obligacionom odnosu (asignacija, cesija i dr.), prebijanjem (kompenzacija) i na drugi način u skladu sa zakonom.
Rešenje Poreske uprave o ustanovljavanju privremene mere iz stava 2. ovog člana
postaje izvršno danom dostavljanja poreskom obvezniku.
Rešenje iz stava 2. ovog člana dostavlja se organizaciji nadležnoj za prinudnu naplatu zajedno sa izvršnim rešenjem Poreske uprave o prinudnoj naplati poreza i sporednih poreskih davanja iz novčanih sredstava poreskog obveznika.
Organizacija nadležna za prinudnu naplatu je dužna da odmah po prijemu rešenja
iz stava 2. ovog člana izvrši njegov upis u registar blokiranih računa pod datumom i
tačnim vremenom prijema.
Privremena mera iz stava 2. ovog člana izvršava se u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje platni promet, a koje se odnose na prinudnu naplatu sa računa klijenta.
Banka je dužna da po prijemu naloga od strane organizacije nadležne za prinudnu
naplatu, izdatog na osnovu rešenja iz stava 2. ovog člana, odmah obustavi izmirenje
novčanih obaveza koje poreski obveznik ima prema trećim licima na osnovu ugovora
o promeni poverilaca, odnosno dužnika u određenom obligacionom odnosu (asignacija, cesija i dr.), po osnovu prebijanja (kompenzacija) i po drugom osnovu u skladu sa
zakonom, osim za plaćanja po osnovu isplata zarada i naknada troškova (za dolazak na
rad i odlazak s rada i za vreme provedeno na službenom putu u zemlji i inostranstvu),
kao i po osnovu drugih primanja (otpremnina pri odlasku u penziju, solidarna pomoć
i pomoć u slučaju smrti zaposlenog ili člana njegove uže porodice) i novčanih naknada
162
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
iz socijalnog programa za zaposlene kojima prestaje radni odnos u procesu restrukturiranja preduzeća i pripreme za privatizaciju, stečaja i likvidacije.
Privremena mera iz stava 2. ovog člana traje do naplate poreza na osnovu izvršenog rešenja Poreske uprave o prinudnoj naplati poreza i sporednih poreskih
davanja iz novčanih sredstava poreskog obveznika, radi čijeg obezbeđenja naplate
je i ustanovljena.
Poreska uprava može, na obrazloženi zahtev poreskog obveznika, uz saglasnost
ministra, ukinuti ustanovljenu privremenu meru iz stava 2. ovog člana, ako poreski
obveznik podnese sredstvo obezbeđenja naplate poreskog potraživanja iz člana 74.
stav 2. ovog zakona.
•••
Ovim članom u postupak prinudne naplate poreza iz sredstava na računu poreskog
obveznika uvedena je privremena mera obezbeđenja poreskog potraživanja u prinudnoj naplati iz novčanih sredstava, što predstavlja izuzetno važnu dopunu ZPPPA.
Ovo zakonsko rešenje nametnula je praksa „probijanja“ blokade računa od strane
poreskih obveznika u postupku prinudne naplate poreza na osnovu rešenja o prinudnoj naplati iz novčanih sredstava na njihovim računima, tako što je u vreme blokade
računa poreski obveznik novčane obaveze prema trećim licima izmirivao alternativnim načinima plaćanja - ugovaranjem promene poverilaca, odnosno dužnika u određenom obligacionom odnosu (asignacija, cesija i dr.), prebijanjem (kompenzacija) i na
drugi alternativni način izmirivanja obaveza u skladu sa zakonom, što je dovodilo do
toga da prinudna naplata poreza traje dugo ili se uopšte ne izvrši.
Privremena mera obezbeđenja poreskog potraživanja u prinudnoj naplati iz novčanih sredstava poreskog obveznika sastoji se od zabrane poreskom obvezniku da
novčane obaveze koje ima prema trećim licima izmiruje ugovaranjem promene poverilaca, odnosno dužnika u određenom obligacionom odnosu (asignacija, cesija i
dr.), prebijanjem (kompenzacija) i na drugi način u skladu sa zakonom, osim u svrhu
plaćanja poreskog duga.
Ustanovljavanje privremene mere iz ovog člana je zakonska obaveza, a ne diskreciono ovlašćenje nadležnog poreskog organa i ustanovljava se po službenoj dužnosti
posebnim rešenjem, koje postaje izvršno danom dostavljanja poreskom obvezniku
(član 87a stav 3. ZPPPA). Stoga, istovremeno sa donošenjem rešenja o prinudnoj naplati iz sredstava na računu poreskog obveznika donosi se i rešenje o ustanovljavanju
privremene mere iz ovog člana.
Privremenu meru iz ovog člana NBS - Odеljenje za prijem, kontrolu i unos
osnova i naloga u Kragujevcu upisuje u evidenciju - registar blokiranih računa. Ova
privremena mera izvršava se u skladu sa odredbama Zakona o platnom prometu (član
87a stav 5. i 6. ZPPPA).
Privremena mera iz ovog člana traje do naplate poreza radi čije naplate je ustanovljena (član 87a stav 8. ZPPPA).
PRVI DEO • Komentar odredbi ZPPPA u vezi sa obezbeđenjem i naplatom poreza
163
Odredbom stav 9. ovog člana, dato je diskreciono ovlašćenje nadležnom poreskom
organu da, na obrazloženi zahtev poreskog obveznika, uz saglasnost ministra finansija, može da ukine ustanovljenu privremenu meru, pod uslovom da poreski obveznik
podnese sredstvo obezbeđenja naplate poreza iz člana 74. stav 2. ZPPPA. U ovom slučaju radi se o zameni jednog sredstva obezbeđenja naplate poreskog potraživanja drugim, pošto se ukidanje privremene mere uslovljava davanjem sredstava obezbeđenja iz
člana 74. stav 2. ZPPPA, sa čime treba da se saglasi ministar finansija.
Ukazujemo da na jednom predmetu prinudne naplate, u konkretnom slučaju na
sredstvima na računu poreskog obveznika, u postupku prinudne naplate ne treba ustanovljavati istovremeno dve mere obezbeđenja naplate poreskog potraživanja (zalogu
u vidu zabrane prenosa novčanih sredstava preko računa poreskog obveznika, osim u
svrhu izmirivanja obaveza po osnovu poreza upisom te zabrane u registar blokiranih
računa iz člana 87. stav 1. tačka 3) ZPPPA i privremenu meru obezbeđenja poreskog
potraživanja u prinudnoj naplati iz novčanih sredstava na računu poreskog obveznika
upisom u registar blokiranih računa iz člana 87a ZPPPA).Pošto se privremenom merom iz člana 87a ZPPPA omogućava efikasnija naplata poreskog duga iz sredstava na
računu poreskog obveznika, u postupku prinudne naplate dospele a neplaćene poreske
obaveze iz sredstava na računu poreskog obveznika treba koristiti samo privremenu
meru iz člana 87a ZPPPA.
Napred rečeno ne odnosi se na ustanovljavanje založnog prava na novčanim sredstvima na računu poreskog obveznika iz člana 87. stav 1. tačka 3) ZPPPA, kada se založno pravo ustanovljava u skladu sa članom 66. i 72. ZPPPA. Ovo stoga što se privremena
mera iz člana 87a ZPPPA ustanovljava samo u postupku prinudne naplate poreza.
Nadležni poreski organ je dužan da svakodnevno prati izvršenje dostavljenih rešenja o prinudnoj naplati iz novčanih sredstava poreskog obveznika na njegovom računu
i da istog, a najkasnije narednog radnog dana NBS – Odеljenju za prijem, kontrolu i
unos osnova i naloga – Kragujevac, preporučenom pošiljkom sa povratnicom dostavi zahtev za brisanje privremene mere ustanovljene rešenjem iz člana 87a ZPPPA.
Prema odredbi člana 19. stav 3. ZPPPA koji se primenjuje od 7. januara 2012. godine, pravno lice čiji je račun blokiran kod organizacije nadležne za prinudnu naplatu,
radi prinudnog izvršenja izvršnog poreskog rešenja, može obaveze po osnovu javnih
prihoda na koje se primenjuje ZPPPA izmirivati i ugovaranjem promene poverioca,
odnosno dužnika u određenom obligacionom odnosu (asignacija, cesija i dr.).
Na kraju, odredbom člana 179. stav 11. ZPPPA propisano je da će se novčanom
kaznom od 100.000 do 600.000 dinara kazniti za prekršaj banka, koja porez i sporedna
poreska davanja za čije obezbeđenje naplate je ustanovljena privremena mera zabrane
prenosa novčanih sredstava preko računa poreskog obveznika i upisana u registru blokiranih računa, na osnovu poreskog rešenja ne prenese sa računa poreskog obveznika,
do visine raspoloživih sredstava na tom računu, na propisani uplatni račun javnih prihoda (član 66. stav 6. ZPPPA).
Prema odredbi člana 181. stav 1. tačka 4a ZPPPA, novčanom kaznom od 5.000 do
50.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u:
164
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
„4a) banci koja porez i sporedna poreska davanja, za čije obezbeđenje naplate je ustanovljena privremena mera zabrane prenosa novčanih sredstava preko računa poreskog
obveznika i upisana u registru blokiranih računa koji vodi nadležna organizacija, na
osnovu poreskog rešenja, ne prenese sa računa poreskog obveznika, do visine raspoloživih
sredstava na tom računu, na propisani uplatni račun javnih prihoda (član 66. stav 6)“.
Pravni efekti zaloge
Član 88.
Posle dostavljanja rešenja iz člana 87. stav 1. tačka 1) ovog zakona, poreskom obvezniku nije dozvoljeno da raspolaže predmetima prinudne naplate na kojima je zaloga
uspostavljena.
Rešenjem o prinudnoj naplati poreza iz novčanih sredstava poreskog obveznika
obustavljaju se sve finansijske transakcije preko računa poreskog obveznika, osim
transakcija koje se odnose na namirivanje poreza.
Rešenjem iz člana 87. stav 1. tač. 4) i 5) ovog zakona zabranjuje se dužnicima da namiruju svoje obaveze prema poreskom obvezniku, od dana dostavljanja tog rešenja.
Republika stiče založno pravo na stvarima, kojim se obezbeđuje i potraživanje u
odnosu na sporedna poreska davanja, čiji se prioritet određuje u skladu sa vremenom
upisa u registar ili vremenom obaveštenja dužnika.
•••
Odredbom ovog člana uređeni su pravni efekti zaloge.
Ako je pokrenut postupak ustanovljavanja zaloge na pokretnim stvarima, poreskom obvezniku, posle dostavljanja rešenja iz član 87. stav 1. tačka 1) ZPPPA, nije
dozvoljeno da raspolaže predmetima (stvarima) na kojima se ustanovljava zakonsko
založno pravo. Ovu zabranu treba uneti u dispozitiv rešenja iz člana 87. stav 1. ZPPPA
i objasniti je u obrazloženju rešenja.
Nepoštovanje zabrane raspolaganja pokretnim stvarima na kojima je ustanovljeno
založno pravo, predstavlja poresko krivično delo - Ugrožavanje naplate poreza i poreske kontrole iz člana 175. ZPPPA. Odredbom člana 175. ZPPPA, propisano je:
„Ko u nameri da ugrozi naplatu poreza koji nije dospeo za naplatu ili koji nije utvrđen, ali je pokrenut postupak utvrđivanja ili kontrole, odnosno poreza koji je utvrđen njemu ili drugom licu, po ustanovljavanju privremene mere za obezbeđenje naplate poreza
u skladu sa zakonom, odnosno u postupku prinudne naplate ili poreske kontrole otuđi,
sakrije, ošteti, uništi ili učini neupotrebljivom stvar na kojoj je ustanovljena privremena
mera za obezbeđenje naplate, odnosno stvar koja je predmet prinudne naplate poreza ili
poreske kontrole, kazniće se zatvorom do jedne godine i novčanom kaznom“.
PRVI DEO • Komentar odredbi ZPPPA u vezi sa obezbeđenjem i naplatom poreza
165
U zapisnik o popisu i proceni pokretnih stvari koji se sastavlja u postupku ustanovljavanja založnog prava radi obezbeđenja naplate treba uneti upozorenje poreskom obvezniku da otuđenje, oštećenje, uništenje ili dovođenje popisanih i procenjenih pokretnih stvari u neupotrebljivo stanje predstavlja ugrožavanje naplate poreza, što je sankcionisano kao krivično delo – ugrožavanje naplate poreza iz člana
175. ZPPPA.
Kada se dispozitivom rešenja ukaže obvezniku da nije dozvoljeno da raspolaže
predmetima prinudne naplate na kojima je ustanovljeno založno pravo i kada se u zapisnik o popisu i proceni unese upozorenje poreskom obvezniku da otuđenje, oštećenje, uništenje ili dovođenje popisanih i procenjenih pokretnih stvari u neupotrebljivo
stanje predstavlja ugrožavanje naplate poreza, što čini biće krivičnog dela – ugrožavanje naplate poreza iz člana 175. ZPPPA, umanjuju se izgledi da poreski obveznik posle
ustavovljavanja založnog prava preduzme radnje sa ciljem ugrožavanja naplate poreza,
pošto ga preduzimanje tih radnji izlaže krivičnom progonu, a koji se predočava poreskom obvezniku na napred navedeni način.
Stavom 2. ovog člana propisani su pravni efekti zaloge na novčanim sredstvima na
računu poreskog obveznika. Naime, dostavljanjem poreskom obvezniku rešenja o prinudnoj naplati poreza iz novčanih sredstava - obustavljaju se sve finansijske transakcije preko računa poreskog obveznika, osim transakcija u cilju namirivanja poreza.
Stavom 3. ovog člana propisani su pravni efekti zaloge u slučaju kada se rešenjem
iz člana 87. stav 1. ZPPPA zabranjuje dužnicima poreskog obveznika da poreskom obvezniku plate gotovinske dugove i kada se zabranjuje dužnicima poreskog obveznika
da ispune druge obaveze prema njemu. U ovim slučajevima rešenjem iz člana 87. stav
1. ZPPPA se zabranjuje dužnicima poreskog obveznika da poreskom obvezniku plate
gotovinske dugove ili da ispune druge obaveze prema obvezniku (predaja kupljenje a
neisporučene pokretne stvari ili nepokretnosti). Ova zabrana proizvodi pravno dejstvo
od dana urednog dostavljanja rešenja poreskom obvezniku i njegovim dužnicima.
Stavom 4. ovog člana propisano je da se prioritet založnog prava u korist poreskih
poverilaca na stvarima kojima se obezbeđuje naplata poreskog duga, određuje (stiče)
prema vremenu upisa u odgovarajući registar zaloge, odnosno prema vremenu obaveštenja dužnika poreskog obveznika. Naime, u postupku ustanovljavanja (upisa/uknjižbe) založnog prava važi princip astronomskog računanja vremena (dan, čas, minut).
Zato je u postupku upisa/uknjižbe založnog prava, zbog sticanja prioritnog založnog
prava, od izuzetnog značaja da se prilikom podnošenja zahteva za upis založnog prava
obezbedi dokaz o danu, času i minutu predaje zahteva na pisarnici nadležnog registra
založnog prava.
Kada je reč o ustanovljavanju založnog prava na novčanim sredstvima na računu/ima
poreskog obveznika određivanje prioriteta založnog prava uređeno je na drugačiji način.
Naime, članom 47. Zakona o platnom prometu („Službeni list SRJ’’ br.3/2002 i
5/2003 i „Službeni glasnik RS“, br.43/2004, 62/2006, 11/2009. i 31/2011), propisan je
redosled u zavisnosti od izdavaoca (donosioca) osnova (izvršnog naslova – rešenja).
166
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
Tako, prema članu 47. stav 1. pomenutog zakona, prinudna naplata s računa klijenta vrši se sa svih računa klijenta kod banaka na kojima on ima sredstva, prema
sledećem redosledu na osnovu:
1) izvršnih rešenja poreskih, carinskih i drugih nadležnih organa - prema vremenu prijema;
2) izvršnih sudskih rešenja, drugih izvršnih naslova, zakonskih ovlašćenja - prema vremenu prijema;
3) naloga poverilaca na osnovu dospelih hartija od vrednosti, menica ili ovlašćenja koje je dužnik dao svojoj banci i svom poveriocu - prema vremenu
prijema.
Dakle, izvršno poresko rešenje nalazi se u prvom redu prioriteta i izvršava se pre
izvršnih sudskih rešenja iako su ona, naprimer, predata na izvršenje pre poreskog
izvršnog rešenja. Prioritet se određuje u okviru reda prioriteta i to prema vremenu
prijema izvršnih naslova iz tog reda prioriteta. Zato je i dopušteno da se rešenje o prinudnoj naplati iz sredstava na računu poreskog obveznika i rešenje o ustanovljavanju
privremene mere obezbeđenja naplate iz sredstava na računu poreskog obveznika iz
člana 87a ZPPPA dostavljaju NBS - Odеljenju za prijem, kontrolu i unos osnova i
naloga u Kragujevcu preko pošte putem preporučene pošiljke.
Popis pokretnih stvari
Član 89.
Službenik Poreske uprave ovlašćen za sprovođenje prinudne naplate (u daljem
tekstu: poreski izvršitelj) ima pravo da, radi sastavljanja popisa, uđe na zemljište i u
prostorije u kojima poreski obveznik obavlja svoju poslovnu delatnost.
Ako poreski izvršitelj treba da uđe u stan ili drugu prostoriju radi vršenja popisa, procene i zaplene pokretnih stvari koje se nalaze u stanu ili drugoj prostoriji ili popisa i procene stana ili druge prostorije koje su predmet obezbeđenja naplate poreske obaveze ili prinudne naplate poreske obaveze u postupku ustanovljavanja privremene mere obezbeđenja
naplate poreza, založnog prava ili u postupku prinudne naplate poreske obaveze, a njihov
držalac ne dozvoljava ulazak u stan ili druge prostorije, Poreska uprava podnosi zahtev
nadležnom sudu za donošenje rešenja kojim se poreskom izvršitelju dozvoljava ulazak u
stan ili druge prostorije protiv volje njihovog držaoca, radi izvršenja radnji u postupku
ustanovljavanja privremene mere obezbeđenja naplate poreske obaveze, založnog prava i
drugih radnji u postupku prinudne naplate poreske obaveze u skladu sa ovim zakonom. Uz
zahtev se prilaže izvršno rešenje Poreske uprave iz čl. 66, 77. i 87. ovog zakona.
Sud je dužan da rešenje po zahtevu iz stava 2. ovog člana donese najkasnije u roku
od 15 dana od dana prijema urednog zahteva.
PRVI DEO • Komentar odredbi ZPPPA u vezi sa obezbeđenjem i naplatom poreza
167
Pre pristupanja popisu, poreski izvršitelj će pokazati dokumente kojima potvrđuje
svoja ovlašćenja i rešenje o prinudnoj naplati i pozvati poreskog obveznika da plati
dugovani iznos poreza i sporednih poreskih davanja.
Popis pokretnih stvari iz stava 1. ovog člana sprovodi se u prisustvu dva punoletna svedoka.
Ako u toku popisa poreski obveznik istakne da je na pokretnoj stvari ustanovljeno založno pravo i upisano u registar založnih prava u korist privatnopravnog
poverioca, poreski izvršitelj to uzima u obzir pri utvrđivanju prihoda koji se mogu
realizovati.
Poreski izvršitelj može da, ako proceni da su osnovane tvrdnje poreskog obveznika
ili drugih lica da na određenim stvarima postoje prava koja bi mogla sprečiti izvršenje,
ne utvrdi prioritet prilikom popisa stvari.
Prvenstvo u popisu imaju stvari koje se najlakše mogu unovčiti.
Poreski izvršitelj je ovlašćen da udalji lice koje ometa sprovođenje prinudne naplate, kao i da zatraži pomoć policije ako se ometanje nastavi ili ako lice koje poseduje
stvari odbije da ih učini dostupnim za potrebe sprovođenja prinudne naplate.
U slučaju iz stava 9. ovog člana, policija je dužna da pruži zatraženu pomoć u najkraćem roku od prijema poziva.
•••
Centralna figura u postupku popisa i procene pokretnih stvari, ali i tokom celog
postupka prinudne naplate, je zaposleni LPA raspoređen na radno mesto - poreski
izvršitelj. Poreski izvršitalj sprovodi postupak popisa i procene pokretnih stvari i odgovoran je za pravilnost i zakonitost preduzetih procesnih radnji u tom postupku.
Poreski izvršitelj mora da ima službenu legitimaciju, kojom poreskom obvezniku
dokazuje svojstvo ovlašćenog službenog lica, uz napomenu da ovlašćeno službeno lice
uživa i krivično pravnu zaštitu u postupku koji sprovodi.
Akt o službenoj legitimaciji poreskog izvršitelja LPA, shodno odredbi člana 162.
stav 4. ZPPPA, donosi nadležni organ jedinice lokalne samouprave, uz saglasnost ministra nadležnog za poslove uprave.
Poreski izvršitelj radi vršenja popisa i procene ima pravo da:
• uđe na zemljište (parcelu) u svojini poreskog obveznika;
• uđe u prostorije u kojima poreski obveznik obavlja registrovanu delatnost;
• uđe u stan/kuću ili drugu prostoriju (garaža, zgrada za odmor i rekreaciju,
pomoćne prostorije i sl.), koje poreski obveznik koristi za stanovanje i druge
namene u vezi sa stanovanjem, bez obzira da li njen vlasnik stan/kuću ili druge
prostorije koristi kao vlasnik ili po drugom osnovu.
Poreski izvršitelj ima pravo da uđe na zemljište i u poslovne prostorije u kojima
poreski obveznik obavlja svoju delatnost bez sudskog rešenja.
168
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
Kada je reč o ulasku u stan/kuću u kojoj poreski obveznik stanuje ili druge prostorije koje koristi u vezi sa stanovanjem, razlikujemo dve situacije.
Prvu, ako poreski obveznik dozvoljava poreskom izvršitelju ulazak u stan/kuću
ili druge prostorije. U ovoj situaciji poreskom izvršitelju nije potrebno sudsko rešenje
kojim se poreskom izvršitelju dozvoljava ulazak u stan/kuću ili druge prostorije.
Drugu, ako poreski obveznik ne dozvoljava poreskom izvršitelju ulazak u stan/kuću19 ili druge prostorije bez sudskog rešenja. U ovoj situaciji poreski izvršitelj sastavlja
o tome službenu belešku, podnosi zahtev nadležnom sudu za donošenje rešenja kojim
se poreskom izvršitelju dozvoljava ulazak u stan/kuću ili druge prostorije i po donošenju sudskog rešenja ulazi u stan/kuću poreskog obveznika.
Shodno odredbi stava 3. ovog člana, sud je, s obzirom na hitnost postupka prinudne naplate poreza, dužan da rešenje po zahtevu LPA donese najkasnije u roku od 15
dana od dana prijema urednog zahteva.
Stavom 4. ovog člana, propisano je da je poreski izvršitelj dužan da pre pristupanja popisu, poreskom obvezniku pokaže svoju službenu legitimaciju, rešenje o prinudnoj naplati poreza na osnovu koga se vrši popis i procena i da pozove poreskog obveznika da plati dugovani
iznos poreza i sporednih poreskih davanja. Sve ovo se unosi u zapisnik o popisu i proceni pokretnih stvari. Podrazumeva se da, ako poreski obveznik izrazi spremnost da plati dugovani
iznos poreske obaveze i do tog trenutka nastale troškove prinudne naplate, poreski izvršitelj
će mu to omogućiti, u kom slučaju prestaje razlog za popis i procenu pokretnih stvari.
Stavom 5. ovog člana, propisano je da se popis pokretnih stvari vrši u prisustvu dva
punoletna svedoka, pa suprotno postupanje predstavlja povredu pravila postupka.
U praksi se postavilo pitanje – da li zaposleni LPA mogu biti svedoci u postupku prinudne naplate? Prema članu 163. stav 2. ZUP, lice koje u postupku učestvuje u svojstvu
službenog lica ne može biti svedok. To dalje znači da u postupku u kome ne učestvuje
u svojstvu službenog lica, službeno lice može biti svedok. To je pravni aspekt. Međutim, s obzirom na osetljivost poslova prinudne naplate kojim se zadire u pravo svojine
poreskog obveznika, nije uputno da zaposleni LPA, zbog krajnjeg ishoda poreskog postupka u eventualnom upravnom sporu, bude svedok. Osim toga, u opisu radnog mesta zaposlenih LPA ne stoji da su svedoci u poreskom postupku, konkretno u postupku
popisa i procene pokretnih stvari poreskog obveznika. Penzionisani radnici LPA mogu
biti svedoci u postupku popisa i procene pokretnih stvari poreskog obveznika.
Prema članu 8. „Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i sloboda“ (Rim 1950.), „Svako ima pravo
na poštovanje svog privatnog i porodičnog života, doma i prepiske“
Prema članu članu 24. Povelje o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama – „Sl. list SCG“,
br. 6/2003), „Svako ima pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života, doma i tajnosti prepiske. Niko
ne sme ući u tuđi stan ili druge prostorije protiv volje njihovog držaoca ili u njima vršiti pretres, osim na
osnovu odluke suda...“
Prema članu 40. Ustava Republike Srbije, „Stan je nepovrediv. Niko ne može bez pismene odluke suda
ući u tuđi stan ili druge prostorije protiv volje njihovog držaoca, niti u njima vršiti pretres. Držalac stana
i druge prostorije ima pravo da sam ili preko svoga zastupnika i uz još dva punoletna svedoka prisustvuje
pretresanju. Ako držalac stana ili njegov zastupnik nisu prisutni, pretresanje je dopušteno u prisustvu dva
punoletna svedoka“.
19
PRVI DEO • Komentar odredbi ZPPPA u vezi sa obezbeđenjem i naplatom poreza
169
Stavom 6. ovog člana propisano je da ako poreski obveznik u toku popisa istakne
da je na pokretnoj stvari koja je predmet popisa ustanovljeno založno pravo i upisano
u registar založnog prava u korist privatnopravnog poverioca, poreski izvršitelj ceni tu
činjenicu i uzima je u obzir pri utvrđivanju prihoda koji se mogu ostvariti prodajom
zalogom opterećene pokretne stvari.
Stavom 7. ovog člana propisano je da poreski izvršitelj, ako proceni da su osnovane
(na dokazima utemeljene) tvrdnje poreskog obveznika ili drugih lica da na određenim
pokretnim stvarima postoje prava koja bi mogla sprečiti izvršenje, može odlučiti da tu
stvar ne popiše.
Stavom 8. ovog člana, propisano je da poreski izvršitelj prilikom popisa prvenstveno popisuje pokretne stvari koje se najlakše mogu unovčiti (prodati).
Stavom 9. ovog člana, dato je ovlašćenje poreskom izvršitelju da udalji svako lice
koje ometa sprovođenje popisa i procene pokretnih stvari. Ako se lice ne udalji nego
nastavi sa ometanjem, poreski izvršitelj je ovlašćen da zatraži pomoć (asistenciju)
ovlašćenih službenih lica Ministarstva unutrašnjih poslova, kao i u slučaju ako lice
koje poseduje stvari koje su predmet popisa, odbije da ih učini dostupnim poreskom
izvršitelju radi popisa i procene.
Članom 180. stav 1. tačka 10) ZPPPA, propisano je da će se novčanom kaznom
od 5.000 do 50.000 dinara kazniti za prekršaj fizičko lice, koje nije preduzetnik ako:
„10) ometa sprovođenje prinudne naplate, ili ako se ne udalji sa mesta na kome se
sprovodi prinudna naplata i nastavi njeno ometanje, ili ako odbije da stvari koje poseduje učini dostupnim za potrebe sprovođenja prinudne naplate (član 89. stav 7. i član
90. stav 3)“.
Prema odredbi stava 10. ovog člana, policija je dužna da poreskom izvršitelju na
licu mesta pruži zatraženu pomoć u najkraćem roku od prijema poziva.
Popis nepokretnosti
Član 90.
Poreska uprava pribavlja, po službenoj dužnosti, dokaz o nepokretnostima koje su
svojina poreskog obveznika, od organa nadležnog za vođenje registra nepokretnosti.
Organ nadležan za vođenje registra nepokretnosti dužan je da, u roku od tri dana od
dana prijema zahteva iz stava 1. ovog člana, dostavi Poreskoj upravi tražene dokaze.
Radi sastavljanja popisa, poreski izvršitelji imaju pravo da uđu na zemljište i u
prostorije u kojima poreski obveznik obavlja svoju poslovnu delatnost, a na osnovu
sudskog rešenja iz člana 89. stav 2. ovog zakona i u stan poreskog obveznika ili člana
porodice sa kojim poreski obveznik živi u domaćinstvu.
•••
170
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
Ovim članom uređen je način i postupak pribavljanja podataka o nepokretnosti
u svojini poreskog obveznika, koje bi bile eventualni predmet obezbeđenja i prinudne
naplate poreskog duga.
Podsećamo da su prema članu 159b ZPPPA, koji se primenjuje od 6. avgusta 2010.
godine, državni organi i organizacije dužni da na zahtev organa jedinice lokalne samouprave, u roku od 30 dana od dana prijema zahteva, dostave podatke kojima raspolažu
vršeći poslove iz svoje nadležnosti, a koji su od značaja za utvrđivanje izvornih prihoda
jedinice lokalne samouprave na koje se primenjuje ZPPPA, kao i da jedinica lokalne
samouprave ne plaća naknadu troškova, odnosno taksu, za podatke koje pribavlja od
napred navedenih organa i organizacija, za potrebe utvrđivanja njenih izvornih prihoda
na koje se primenjuje ZPPPA. S tim u vezi, direktor Republičkog geodetskog zavoda
je svojim aktom 07 broj: 951-1356/2010 od 21.10.2010. godine obavestio sve Službe za
katastar nepokretnosti u Republici Srbiji da su obavezne da na zahtev jedinice lokalne
samouprave izdaju bez naknade podatke …, kao i druge podatke koje jedinica lokalne
samouprave pribavlja za potrebe utvrđivanja njenih izvornih prihoda.
Radnje iz stava 1. ovog člana (pribaljanje dokaza), moraju da budu planirane i
izvedene daleko pre samog početka postupka obezbeđenja i prinudne naplate poreske
obaveze, kako bi se blagovremeno i efikasno ustanovilo prioritetno založno pravo –
hipoteka u korist jedinice lokalne samouprave. U suprotnom, poreskom obvezniku se
ostavlja prostor (vreme) da osujeti postupak ustanovljavanja hipoteke, pošto su interesi poreskog organa i poreskog obveznika suprostavljeni.
Stavom 3. ovog člana propisano je jedno od ovlašćenja poreskog izvršitelja u postupku obezbeđenja i prinudne naplate poreske obaveze. Na ovom mestu ukazujemo
da poreski izvršitelj ima pravo da uđe na zemljište i u poslovne prostorije u kojima
poreski obveznik obavlja svoju delatnost bez sudskog rešenja. Ako poreski obveznik
ne dozvoljava ulazak u njegov stan/kuću ili u stan/kuću člana porodice sa kojim poreski obveznik živi u domaćinstvu, problem se rešava tako što se LPA obraća zahtevom
nadležnom osnovnom sudu radi donošenja rešenja kojim se poreskom izvršitelju dozvoljava ulazak u stan/kuću. I u slučaju popisa i procene nepokretnosti, LPA ima pravo
da zahteva pomoć (asistenciju) ovlašćenih službenih lica MUP.
Prestanak zaloge
Član 91.
Poreska uprava, u roku od dva dana od dana namirenja poreske obaveze, podnosi
zahtev za brisanje zaloge, odnosno hipoteke i obaveštava banku i dužnika poreskog obveznika o prestanku važenja rešenja iz člana 87. stav 1. tač. 3)-5) i stav 3. ovog zakona.
PRVI DEO • Komentar odredbi ZPPPA u vezi sa obezbeđenjem i naplatom poreza
171
U roku iz stava 1. ovog člana Poreska uprava obaveštava i poreskog obveznika o
prestanku važenja rešenja o prinudnoj naplati poreza.
•••
Ovim članom uređeno je pitanje prestanka zaloge koje se odnosi na sva založna
prava, bez obzira na predmet zaloge.
Odredbom stava 1. ovog člana, propisano je da nadležni poreski organ, u roku od
dva dana od dana namirenja poreske obaveze, podnosi zahtev za brisanje zaloge, odnosno hipoteke i obaveštava banku i dužnika poreskog obveznika o prestanku važenja
rešenja iz člana 87. stav 1. tač. 3) – 5) i stava 3, što praktično znači:
1) Ako je kao sredstvo obezbeđenja naplate poreskog potraživanja upisana hipoteka, nadležni poreski organ bez odlaganja, a najkasnije u roku od dva dana
od dana namirenja poreske obaveze čija je naplata bila obezbeđena hipotekom,
podnosi zahtev za brisanje hipoteke organu nadležnom za vođenje registra nepokretnosti.
2) Ako je kao sredstvo obezbeđenja naplate poreskog potraživanja upisana zaloga na pokretnim stvarima poreskog obveznika u Registar zaloge na pokretnim stvarima, nadležni poreski organ bez odlaganja, a najkasnije u roku od
dva dana od dana namirenja poreske obaveze čija je naplata bila obezbeđena
založnim pravom, podnosi zahtev za brisanje založnog prava Agenciji za privredne registre, Beograd, Brankova 25 ili najbližoj organizacionoj jedinici ove
Agencije.
3) Ako je upisana zaloga - zabrana prenosa novčanih sredstava preko računa
poreskog obveznika, osim u svrhu izmirenja obaveze po osnovu poreza u Registar blokiranih računa, nadležni poreski organ bez odlaganja, a najkasnije
u roku od dva dana od dana namirenja poreske obaveze čija je naplata bila
obezbeđena založnim pravom na novčanim sredstvima na računu poreskog
obveznika, podnosi zahtev za brisanje založnog prava preporučenom pošiljkom sa povratnicom na adresu:
NARODNA BANKA SRBIJE - ODЕLJENJE ZA PRIJEM, KONTROLU I
UNOS OSNOVA I NALOGA – KRAGUJEVAC, Branka Radičevića 16a
U napred navedenim slučajevima nadležni poreski organ bez odlaganja, a najkasnije u roku od dva dana od dana namirenja poreske obaveze čija je naplata bila obezbeđena založnim pravom iz člana 87. stav 1. tačka 4) i 5) ZPPPA, pismeno obaveštava
i dužnike poreskog obveznika o prestanku važenja rešenja iz člana 87. stav 1. tačka 4),
odnosno iz člana 87. stav 1. tačka 5) ZPPPA.
Odredbom stava 2. ovog člana, propisano je da nadležni poreski organ u roku od
dva dana od dana namirenja poreske obaveze, obaveštava i poreskog obveznika o prestanku važenja rešenja o prinudnoj naplati poreza.
172
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
Odredba stava 2. ovog člana primenjuje se i u slučaju ustanovljavanja privremene
mere obezbeđenja naplate poreskog potraživanja u vidu zakonskog založnog prava u
smislu člana 66. ZPPPA i u slučaju ustanovljavanja založnog prava pre početka prinudne
naplate u smislu člana 72. ZPPPA. Ovo stoga, što je članom 66. stav 5. ZPPPA, propisano
da privremene mere traju do naplate poreza radi čijeg obezbeđenja su ustanovljene ili
do momenta kada poreski obveznik pruži odgovarajuće sredstvo obezbeđenja naplate
poreske obaveze iz člana 74. stav 2. ZPPPA. Iz istih razloga, primenom analogije, traje i
založno pravo ustanovljeno pre početka prinudne naplate poreske obaveze iz člana 72.
ZPPPA. Ovo i stoga, što se založno pravo iz člana 72. ZPPPA, može a ne mora uvek ustanoviti, kao i privremena mera iz člana 66. ZPPPA.
Iako odredba stava 2. ovog člana ne obavezuje nadležni poreski organ da poreskog
obveznika obavesti i o činjenici da je podnela organu nadležnom za vođenje odgovarajućeg registra zaloge zahtev za brisanje zaloge iz registra, uputno je da se u obaveštenju
kojim se poreski obveznik obaveštava o prestanku važenja rešenja o prinudnoj naplati,
unese i obaveštenje o tome da je nadležni poreski organ u zakonskom roku podneo i
zahtev za brisanje zaloge iz odgovarajućeg registra.
Sredstva prinudne naplate
Član 92.
Prinudna naplata sprovodi se na:
1. novčanim sredstvima poreskog obveznika - prenosom sredstava sa računa poreskog obveznika, uključujući i sredstva na deviznom računu, na uplatni račun
javnih prihoda;
2. novčanim potraživanjima poreskog obveznika - prenosom potraživanja na
uplatni račun javnih prihoda;
2a. zaradi, odnosno naknadi zarade, odnosno penziji - zaplenom na određenom
delu tog primanja i nalogom isplatiocu da novčani iznos za koji je određeno
izvršenje, obustavlja i uplaćuje na propisani uplatni račun javnih prihoda do
potpune isplate;
3. nenovčanim potraživanjima poreskog obveznika - zabranom, prenosom potraživanja i popisom sa procenom, zaplenom i prodajom predmeta potraživanja;
4. gotovom novcu i hartijama od vrednosti - popisom i zaplenom;
5. pokretnim stvarima - zaplenom i prodajom;
6. nepokretnostima - zaplenom, utvrđivanjem početne vrednosti i prodajom.
Poreska uprava može na osnovu rešenja, po bilo kojem redosledu, primenjivati
jedno ili više sredstava prinudne naplate iz stava 1. ovog člana.
PRVI DEO • Komentar odredbi ZPPPA u vezi sa obezbeđenjem i naplatom poreza
173
Rešenje iz stava 2. ovog člana dostavlja se poreskom obvezniku i njegovim dužnicima, odnosno organizaciji nadležnoj za prinudnu naplatu, odnosno banci.
•••
Ovim članom propisana su sredstva prinudne naplate.
Sredstva prinudne naplate poreske obaveze (u daljem tekstu: sredstva prinudne
naplate) možemo definisati kao izvršne radnje koje se u skladu sa zakonom preduzimaju u postupku prinudne naplate poreskog duga.
Sredstva prinudne naplate zavise od predmeta prinudne naplate, pa su tako sredstva prinudne naplate:
Predmet prinudne naplate iz člana 84.
ZPPPA (stvari i imovinska prava u svojini
poreskog obveznika)
Sredstva prinudne naplate iz člana 92.
ZPPPA (izvršne radnje koje se preduzimaju
u postupku prinudne naplate)
1. novčana sredstva na računu obveznika
1. prenos sredstava sa svih računa obveznika
na propisani uplatni račun javnih prihoda
2. novčana potraživanja obveznika
2. prenos potraživanja na propisani uplatni
račun javnih prihoda
2a zarada, odnosno naknada zarade,
odnosno penzija
2a zaplena određenog dela zarade,
odnosno naknade zarade, odnosno penzije
i nalog isplatiocu da novčani iznos za koji
je određeno izvršenje, obustavlja i uplaćuje
na propisani uplatni račun javnih prihoda
do potpune isplate
3. nenovčana potraživanjima obveznika
3. zabrana prenosa nenovčanog
potraživanja, popis i procena, zaplena
i prodaja predmeta nenovčanog
potraživanja
4. gotov novac i hartije od vrednosti
4. popis i zaplena
5. pokretna stvar poreskog obveznika
5. popis i procena, zaplena i prodaja
pokretne stvari
6. nepokretnost poreskog obveznika
6. zaplena, utvrđivanje početne vrednosti i
prodaja nepokretnosti
Kako se prinudna naplata, u smislu odredbe člana 84. stav 2. ZPPPA, može sprovesti na jednom ili više predmeta prinudne naplate u isto vreme, to je stavom 2. ovog
člana propisano da nadležni poreski organ na osnovu rešenja o prinudnoj naplati, po
174
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
bilo kojem redosledu, primenjuje jedno ili više propisanih sredstava prinudne naplate.
Pošto svaki predmet prinudne naplate ima „svoja“ sredstva čijom primenom se sprovdi postupak naplate na tom predmetu, smisao ove odredbe je da se rešenjem o prinudnoj naplati opredeljuje predmet prinudne naplate, pa se u postupku prinudne naplate
primenjuju sredstva propisana za taj predmet prinudne naplate.
Rešenje o prinudnoj naplati iz člana 92. stav 2. ZPPPA, pored elemenata iz člana
77. ZPPPA, opredeljuje predmet prinudne naplate. Zato ponavljamo, rešenje iz člana
77. i rešenje iz člana 92. stav 2. ZPPPA nisu dva različita rešenja o prinudnoj naplati,
već je reč o jednom poreskom upravnom aktu. Naime, rešenjem o prinudnoj naplati
iz člana 92. stav 2. ZPPPA konkretizuje se predmet prinudne naplate, ali njegov dispozitiv mora da sadrži i obavezne elemente dispozitiva rešenja iz člana 77. stav 2. ZPPPA. (osnov poreskog duga – vrstu poreza, iznos poreskog duga i sporednih poreskih
davanja, naznaku da je opomena za plaćanje poreskog duga dostavljenja poreskom
obvezniku i pouku poreskom obvezniku o njegovim pravima u postupku prinudne
naplate), kao elemente iz člana 198. ZUP.
Dakle, postupak prinudne naplate poreza počinje donošenjem rešenja o prinudnoj
naplati iz člana 92. stav 2. ZPPPA, kojim se opredeljuje predmet/i na kome će se sprovesti postupak prinudne naplate poreza primenom sredstava (izvršnih radnji) propisanih stavom 1. ovog člana.
Ako se LPA, na primer, opredeli da istovremeno vrši prinudnu naplatu iz dva predmeta (sredstava na računu i pokretnim stvarima), iznos poreskog duga, kao i posebnu
jednokratnu taksu na prinudnu naplatu treba rasporediti u oba rešenja o prinudnoj
naplati, tako da iznos poreskog duga u zbiru iz oba rešenja ne prelazi ukupan iznos
poreskog duga, kao i da posebna jednokratna taksa na prinudnu naplatu u zbiru ne
prelazi iznos od 5 % ukupnog poreskog duga.
Svako rešenje o prinudnoj naplati se obavezno uredno dostavlja poreskom obvezniku, dok se i dužniku poreskog obveznika, odnosno NBS - Odеljenju za prijem,
kontrolu i unos osnova i naloga – Kragujevac, dostavljaju ona rešenja o prinudnoj
naplati po kojima oni treba da postupe.
Prihodi od unovčavanja
Član 93.
Zaplenjeni novac i prihode od prodaje pokretnih stvari i nepokretnosti Poreska
uprava uplaćuje na odgovarajući uplatni račun javnih prihoda.
Ako je prodajom ostvarena veća cena od iznosa poreske obaveze, razlika se vraća
poreskom obvezniku u roku od 30 dana, a kamata se obračunava u korist poreskog
obveznika po isteku tog roka, u skladu sa članom 75. ovog zakona.
PRVI DEO • Komentar odredbi ZPPPA u vezi sa obezbeđenjem i naplatom poreza
175
U slučaju da je u roku iz stava 2. ovog člana poreskom obvezniku dospela nova poreska obaveza koja nije plaćena, razlika ostvarena prodajom pokretnih stvari, odnosno
nepokretnosti po većoj ceni koristi se za namirenje te obaveze.
Prihodi od unovčavanja predmeta prinudne naplate iz člana 84. ovog zakona
raspoređuju se rešenjem Poreske uprave prema redosledu namirenja iz člana 70.
ovog zakona.
•••
Ovim članom uređeno je postupanje sa zaplenjenim gotovim novcem i prihodima
od unovčavanja (od prodaje), po osnovu:
1) zaplene gotovog novca;
2) prodaje pokretnih stvari poreskog obveznika;
3) prodaje nepokretnosti poreskog obveznika.
U ovom slučaju, napred navedeni prihodi nadležni poreski organ uplaćuje na uplatni
račun broj: 840-1700845-84 – Javni prihodi plaćeni u postupku prinudne naplate.
Stavom 2. ovog člana uređen je postupak sa razlikom kada je u postupku unovčavanja ostvaren veći iznos od iznosa poreske obaveze uključujući i sporedna poreska
davanja (posebnu jednokratnu taksu na prinudnu naplatu i troškove prinudne naplate). U ovom slučaju, nadležni poreski organ je dužan da tu razliku vrati obvezniku u roku od 30 dana, pod uslovom da u međuvremenu poreskom obvezniku nije
dospela nova poreska obaveza koja nije plaćena. Ako su se stekli uslovi za povraćaj
razlike, pa to nadležni poreski organ ne učini u roku od 30 dana od dana namirenja
poreske obaveze, poreskom obavezu pripada kamata od narednog dana od isteka
roka za povraćaj razlike pa do dana povraćaja. Kamata se obračunava po stopi iz
člana 75. stav 1. ZPPPA.
Ako je u međuvremenu poreskom obvezniku dospela nova poreska obaveza
koja nije plaćena, preostala razlika ostvarena prodajom pokretnih stvari, odnosno
nepokretnosti po većoj ceni, shodno odredbi stava 3. ovog člana, koristi se za namirenje te – u međuvremenu dospele a neplaćene obaveze. U ovom slučaju, razlika se koristi za namirenje bilo koje vrste javnih prihoda koji su u međuvremenu
dospeli a nisu plaćeni.
Stav 4. ovog člana je upućujuća odredba, pošto propisuje da se prihodi od unovčavanja predmeta prinudne naplate iz člana 84. ZPPPA u postupku prinudne naplate
raspoređuju rasporednim rešenjem prema redosledu namirenja iz člana 70. ZPPPA.
176
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
Prihodi od stvari prenetih u imovinu Republike
Član 94.
U slučaju da se prodaja realizuje na način iz člana 104. stav 18. i člana 110. stav 5.
ovog zakona, smatraće se da procenjena vrednost pokretnih stvari, odnosno trećina
utvrđene početne vrednosti nepokretnosti predstavlja cenu koja je uplaćena na odgovarajući uplatni račun javnih prihoda.
Ako na pokretnoj stvari, odnosno nepokretnosti iz stava 1. ovog člana postoji prioritetno založno pravo drugog poverioca koje mora da bude namireno, u okviru iznosa
iz stava 1. ovog člana prvo će se namiriti taj poverilac.
Ako je procenjena vrednost pokretnih stvari, odnosno trećina utvrđene početne
vrednosti nepokretnosti na kojoj nije postojalo prioritetno založno pravo drugog poverioca iz stava 2. ovog člana, veća od iznosa poreske obaveze, razlika se vraća poreskom obvezniku.
Ako je na pokretnoj stvari, odnosno nepokretnosti, postojalo prioritetno založno pravo drugog poverioca koje je namireno u okviru iznosa iz stava 1. ovog člana,
poreskom obvezniku vraća se razlika između procenjene vrednosti pokretne stvari,
odnosno trećine utvrđene vrednosti nepokretnosti, i zbira iznosa za koji je namireno prioritetno založno pravo drugog poverioca i iznosa za koji je namirena poreska
obaveza.
Način i postupak povraćaja razlike iz st. 3. i 4. ovog člana propisuje ministar.
•••
Ovim članom uređen je specifičan način izmirivanja poreske obaveze za slučaj:
1) kada se pokretna stvar poreskog obveznika, shodno odredbi člana 104. stav
18. ZPPPA, prenosi u svojinu države Srbije, odnosno u svojinu jedinice lokalne
samouprave rešenjem nadležnog poreskog organa;
2) kada se nepokretnost poreskog obveznika, shodno odredbi člana 110. stav 5.
ZPPPA, prenosi u svojinu države Srbije, odnosno u svojinu jedinice lokalne
samouprave rešenjem nadležnog poreskog organa.
Kada pokretna stvar ne bude prodata u postupku prinudne naplate u roku od tri
meseca od dana donošenja zaključka o određivanju prodaje putem usmenog javnog
nadmetanja, Poreska uprava, odnosno LPA vrši novu procenu te pokretne stvari i visina te procene predstavlja cenu (smatra se iznosom) koja je uplaćena na odgovarajući
uplatni račun javnih prihoda. Tačnije, za taj iznos se u poreskom računovodstvu razdužuje (umanjuje) dospela a neplaćena poreska obaveza poreskog obveznika. Podrazumeva se da ako je početnu procenu vrednosti pokretnih stvari vršilo stručno lice u
PRVI DEO • Komentar odredbi ZPPPA u vezi sa obezbeđenjem i naplatom poreza
177
svojstvu procenitelja, da to lice vrši i naknadnu procenu vrednosti pokretnih stvari. To
isto važi i ako je prvobitnu procenu vršio poreski izvršitelj.
Naknadna procena pokretnih stvari čija prodaja nije uspela na prvom usmenom
javnom nadmetanju, kao i na narednim javnim nadmetanjima, odnosno ni putem neposredne pogodbe u propisanom roku, propisana je zbog činjenice što se poreskom
obvezniku za vrednost pokretnih stvari koje se prenose u svojinu države Srbije, odnosno u svojinu jedinice lokalne samouprave, umanjuje iznos poreskog duga. Stoga
naknadnom procenom treba utvrditi realnu vrednost pokretnih stvari u trenutku njihovog prenosa u svojinu države Srbije, odnosno jedinice lokalne samouprave. Prema
tome, poreski izvršitelj ili procenitelj mogu naknadno proceniti vrednost tih stvari na
iznos koji je niži od 1/3 njihove prvobitne procenjene vrednosti. Činjenica da pokretne
stvari u postupku njihove prodaje nisu mogle biti prodate ni za 1/3 prvobitno procenjene vrednosti, ukazuje da je njihova vrednost na tržištu u trenutku prenosa niža od
1/3 prvobitno procenjene vrednosti. U postupku prvobitne i naknadne procene vrednosti pokretnih stvari koje su predmet prinudne naplate, zakonodavac ne obavezuje
poreskog izvršitelja i procenitelja da od poreskog obveznika pribavi saglasnost u vezi
sa visinom procenjene vrednosti pokretnih stvari.
Prema tome, rukovodno načelo u postupku naknadne procene vrednosti pokretne
stvari je utvrđivanje realne tržišne vrednosti pokretnih stvari za koju ih njihov sticalac
(država Srbija/jedinica lokalne samouprave) može prodati i nadomestiti iznos za koji
će se u poreskom računovodstvu umanjiti poreska obaveza poreskom obvezniku, pa
time i poreski prihod, a ne, na primer, prosečan rast cena na malo i stopa inflacije u
periodu od prvobitne do naknadne procene vrednosti.
Da zaključimo, odgovoran odnos prema sredstvima budžeta koja se obezbeđuju iz
javnih prihoda podrazumeva da ako se u postupku prinudne naplate umesto novčanih
sredstava dobijaju pokretne stvari, onda iznos koji se može dobiti njihovom prodajom predstavlja iznos za koji se može umanjiti poreski dug poreskog obveznika. U
suprotnom, poreski obveznik, koji je sam sebe doveo u situaciju da se njegov poreski
dug naplaćuje iz njegovih pokretnih stvari, bi bio na dobitku a država Srbije/jedinica
lokalne samouprave na gubitku.
Prilikom naknadne procene vrednosti pokretnih stvari, ako je predmet prinudne
naplate jedna vrsta stvari - robe (npr. šećer, brašno, ugalj, cigla, crep, itd.), a deo te robe
je prodat u postupku prinudne naplate, naknadna procena realne vrednosti utvrdiće se
za količinu robe koja nije prodata.
Dan plaćanja u ovom slučaju, shodno odredbi člana 68. stav 1. tačka 6) ZPPPA, je
dan kada je doneto rešenje o prenosu pokretne stvari u svojinu Republike, odnosno
jedinice lokalne samouprave.
Kada nepokretnost poreskog obveznika ne bude prodata u postupku prinudne naplate u roku od šest meseca od dana donošenja zaključka o određivanju prodaje nepokretnosti putem usmenog javnog nadmetanja, Poreska uprava, odnosno LPA, donosi
178
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
rešenje o prenosu nepokretnosti u svojinu države Srbije, odnosno jedinice lokalne samouprave po ceni koja predstavlja 1/3 utvrđene početne vrednosti nepokretnosti i taj
iznos predstavlja cenu (smatra se iznosom) koja je uplaćena na odgovarajući uplatni
račun javnih prihoda. Tačnije, za taj iznos se u poreskom računovodstvu razdužuje
(umanjuje) dospela a neplaćena poreska obaveza poreskog obveznika.
Dan plaćanja u ovom slučaju, shodno odredbi člana 68. stav 1. tačka 7) ZPPPA,
je dan kada je doneto rešenje o prenosu nepokretnosti poreskog obveznika u svojinu
države Srbije, odnosno jedinice lokalne samouprave.
Stav 2. ovog člana afirmiše i pokazuje značaj i suštinu prioritetnog založnog prava.
Naime, ako je pokretna stvar ili nepokretnost poreskog obveznika, koja je predmet prinudne naplate, bila opterećena prioritetnim založnim pravom drugog poverioca, a ne države
Srbije, odnosno jedinice lokalne samouprave, u tom slučaju Poreska uprava, odnosno LPA
je dužna da poštuje upisano prioritetno založno pravo. Naime i u ovom slučaju, kada je
država Srbija, odnosno jedinica lokalne samouprave umesto novčanog iznosa dobila u svojinu pokretnu stvar ili nepokretnost, dužna je da do iznosa naknadno procenjene vrednosti
pokretne stvari, odnosno do 1/3 utvrđene početne vrednosti nepokretnosti, namiri prioritetno založno pravo drugog poverioca. To praktično znači, da u ovom slučaju država Srbija,
odnosno jedinica lokalne samouprave, do visine iznosa naknadno procenjene vrednosti
pokretne stvari, odnosno za iznos 1/3 utvrđene početne vrednosti nepokretnosti prenete
u svojinu države Srbije, odnosno jedinice lokalne samouprave, najpre namiruje (isplaćuje)
potraživanje prioritetnog založnog poverioca poreskog obveznika, a poreskog obveznika
razdužuje u poreskom računovodstvu za iznos eventualne razlike.
Primer: Nadležni poreski organ je radi naplate poreskog duga u iznosu od 1.000.000
dinara vodio postupak prinudne naplate iz nepokretnosti poreskog obveznika za koju
je utvrđena početna vrednost u iznosu od 1.200.000 dinara. Nepokretnost je opterećena prioritetnom hipotekom u korist d.o.o. „Studenac“ radi obezbeđenja naplate njegovog potraživanja u iznosu od 600.000 dinara. Pošto nepokretnost nije prodata u roku
od šest meseca od dana donošenja zaključka o određivanju prodaje nepokretnosti putem usmenog javnog nadmetanja, LPA je donela rešenje o prenosu te nepokretnosti
u svojinu jedinice lokalne samouprave u vrednosti 1/3 utvrđene početne vrednosti
(400.000 dinara – 1.200.000 : 3 = 400.000). U ovom slučaju nadležni poreski organ
je dužan da namiri prioritetnog založnog poverioca i da mu isplati iznos od 400.000
dinara, a poreski dug poreskog obveznika će ostati nenamiren u celosti. Osim toga,
ostaju nenamireni i troškovi prinudne naplate iako je pojedine od tih troškova nadležni poreski organ isplatio iz sopstvenih sredstava.
Međutim, ako prioritetni hipotekarni poverilac ima dospelu a neplaćenu poresku obavezu, onda se vrši zaplena njegovog prioritetnog potraživanja donošenjem rešenja o prinudnoj naplati iz novčanog potraživanja poreskog obveznika (hipotekarnog poverioca),
čime se prioritetno potraživanje umesto prioritetnom hipotekarnom poveriocu uplaćuje
na odgovarajuće račune jevnih prihoda koje duguje prioritetni hipotekarni poverilac.
PRVI DEO • Komentar odredbi ZPPPA u vezi sa obezbeđenjem i naplatom poreza
179
Zakonsko rešenje iz stava 2. ovog člana treba da bude upozorenje zaposlenima
LPA iz funkcije naplate da kao predmet prinudne naplate ne uzimaju ili jako obazrivo
uzimaju pokretne stvari i nepokretnost na kojima je već upisano prioritetno založno
pravo u korist drugog poverioca, pošto se u ovom slučaju postupak sprovodi radi namirenja potraživanja tog poverioca, a ne poreskog poverioca.
Stavom 3. ovog člana propisana je situacija za slučaj kada pokretna stvar, odnosno
nepokretnost koja je preneta u svojinu države Srbije, odnosno jedinice lokalne samouprave nije opterećena prioritetnim založnim pravom u korist drugog poverioca, a
naknadno procenjena vrednost pokretne stvari, odnosno 1/3 utvrđene početne vrednosti nepokretnosti je veća od iznosa poreske obaveze. U ovom slučaju, razlika (višak
preko iznosa poreske obaveze) se vraća poreskom obvezniku pod uslovom da nema u
međuvremenu dospeo a neplaćeni poreski dug.
Stavom 4. ovog člana propisana je situacija za slučaj kada je na pokretnoj stvari, odnosno nepokretnosti koje su prenete u svojinu države Srbije, odnosno jedinice
lokalne samouprave, postojalo prioritetno založno pravo drugog poverioca a koje je
namireno do iznosa naknadno procenjene vrednosti pokretne stvari odnosno do 1/3
utvrđene početne vrednosti nepokretnosti, pa i posle toga preostane razlika. U ovom
slučaju, poreskom obvezniku se vraća razlika između naknadno procenjene vrednosti
pokretne stvari, odnosno 1/3 utvrđene početne vrednosti nepokretnosti i zbira iznosa
za koji je namireno prioritetno založno pravo drugog poverioca i iznosa za koji je namirena (razdužena) poreska obaveza.
Primer: Poreska obaveza iznosi 500.000 dinara. Troškovi prinudne naplate iznose
50.000 dinara. Vrednost 1/3 utvrđene početne vrednosti nepokretnosti koja je preneta
u svojinu jedinice lokalne samouprave iznosi 1.000.000 dinara. Na nepokretnosti je
upisana prioritetna hipoteka drugog lica radi obezbeđenja naplate njegovog potraživanja od 400.000 dinara. U ovom slučaju poreskom obvezniku se vraća iznos od 50.000
dinara, koji preostaje posle namirenja prioritetnog poverioca (400.000), poreske obaveze (500.000) i troškova prinudne naplate (50.000).
U ovoj situaciji rasporednim rešenjem, u prvom stavu, nalaže se namirenje prioritetnog hipotekarnog poverioca do 1/3 sa svim elementima: iznos, naziv prioritetnog
hipotekarnog poverioca, PIB, poziv na broj, račun na koji treba preneti 1/3 procenjene
vrednosti. U drugom stavu rasporednog rešenja preostali iznos naplaćenih sredstava u
postupku prinudne naplate prodajom nepokretnosti raspoređuje se na uplatne račune
javnih prihoda prema redosledu iz člana 70. ZPPPA. I u ovoj situaciji, vrši se zaplena
potraživanja prioritetnog hipotekarnog poverioca, ako ima dospelu a neplaćenu poresku obavezu.
180
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
Prinudna naplata iz novčanih sredstava
Član 95.
Prinudna naplata poreza i sporednih poreskih davanja iz novčanih sredstava poreskog obveznika, na osnovu rešenja iz člana 92. stav 2. ovog zakona, je prenos sredstava
sa računa poreskog obveznika otvorenog kod banke na odgovarajući uplatni račun
javnih prihoda, na osnovu rešenja o prinudnoj naplati poreza.
Rešenje iz stava 1. ovog člana sadrži i nalog organizaciji za poslove prinudne naplate da obračuna kamatu na način propisan ovim zakonom, od dana donošenja rešenja
do dana prenosa celokupnog iznosa poreza i sporednih poreskih davanja i da iznos
obračunate kamate prenese na odgovarajuće račune javnih prihoda.
Rešenje iz stava 1. ovog člana izvršava se na način uređen zakonom kojim se uređuje platni promet.
Ako na računu poreskog obveznika privremeno nema dovoljno sredstava, organizacija nadležna za prinudnu naplatu, odnosno banka izvršava rešenje sukcesivno,
prema raspoloživim sredstvima na računu, dok se rešenje u celini ne izvrši.
Ako banka ne postupi na način uređen u stavu 2. ovog člana, naplata dugovanog
iznosa poreza i sporednih poreskih davanja vrši se neposredno iz sredstava koja se
nalaze na računu banke.
Rešenje o prinudnoj naplati poreza iz novčanih sredstava poreskog obveznika proizvodi pravno dejstvo od dana dostavljanja organizaciji nadležnoj za prinudnu naplatu
do dana namirenja obaveza, odnosno dana poništenja rešenja.
•••
Ovim članom uređen je postupak prinudne naplate poreskog duga iz novčanih
sredstava poreskog obveznika na svim njegovim (dinarskim i deviznim) računima kod
poslovnih banaka.
Prinudna naplata sa računa poreskog obveznika se izvršava prenosom sredstava sa
računa otvorenih kod banke na odgovarajući uplatni račun javnih prihoda, na osnovu
izvršnog poreskog rešenja o prinudnoj naplati poreza.
Postupak prinudne naplate poreza iz sredstava na računu poreskog obveznika je dosta jednostavan, a efikasan pa ga treba koristiti uvek kada poreski obveznik ima otvoren
poslovni račun kod poslovne banke, a na računu poreskog obveznika postoje sredstva.
U ovom slučaju je bitno da se strogo poštuju sva pravila postupka, a to znači:
• da se pre pokretanja postupka prinudne naplate utvrdi da li je poslovni račun
poreskog obveznika u blokadi ili ne, a ako je u blokadi – za koji je iznos blokiran i koliko blokada dugo traje;
PRVI DEO • Komentar odredbi ZPPPA u vezi sa obezbeđenjem i naplatom poreza
181
• da se pre donošenja rešenja o prinudnoj naplati nesporno utvrdi da je poreskom obvezniku uredno dostavljena opomena za plaćanje poreza;
• da se pre donošenja rešenja o prinudnoj naplati utvrdi da li poreski obveznik
nije podneo zahtev za odlaganje plaćanja poreza;
• da se rešenje o prinudnoj naplati i rešenje o ustanovljavanju privremene mere
radi obezbeđanja naplate poreza iz sredstava na računu poreskog obveznika iz
člana 87a ZPPPA, uredno dostave poreskom obvezniku;
• da se na rešenje o prinudnoj naplati iz sredstava na računu poreskog obveznika
stavi klauzula izvršnosti;
• da se rešenje o prinudnoj naplati i rešenje o ustanovljavanju privremene mere
preporučenom pošiljkom sa povratnicom dostave NBS - Odеljenju za prijem, kontrolu i unos osnova i naloga - Kragujevac.
Za samu prinudnu naplatu iz novčanih sredstava na računu poreskog obveznika nadležna je Narodna banka Srbije, koja je ovlašćena da sa svih računa klijenata (poreskih
obveznika) kod banaka na kojima poreski obveznik ima sredstva (dinarska i devizna), bez
njegove saglasnosti, izvrši naplatu po izvršnim rešenjima (poreskih, carinskih, sudskih i
drugih organa) i nalozima (po osnovu hartija od vrednosti, menica i ovlašćenja) po propisanom redosledu prioriteta, a u okviru istog reda prioriteta prema vremenu prijema.
Prinudna naplata iz novčanih sredstava na računu poreskog obveznika na osnovu
izvršnih poreskih rešenja spada u prvi red prioriteta.
Izvršna rešenja nadležnog organa dostavljaju se počev od 30.09.2005. godine Narodnoj banci Srbije - Odeljenju za prijem, kontrolu i unos osnova i naloga u Kragujevcu, Ulica Branka Radičevića 16a.
Sprovođenje prinudne naplate s računa poreskog obveznika sprovodi se u više
faza, i to:
1) prijem i evidentiranje rešenja – izvršnih naslova iz I i II reda prioriteta, kao i
naloga iz III reda prioriteta;
2) kontrola ispravnosti osnova – rešenja i naloga, koja podrazumeva i vraćanje
neispravnih osnova njihovom donosiocu;
3) unos rešenja (izvršnih naslova) u program -Evidenciju blokrianih računa.
Izvršenje rešenja i naloga vrši se razmenom elektronskih poruka između NBS –
organizacione jedinice nadležne za naplatu s računa klijenata i banaka putem blokade
matičnog broja dužnika, što podrazumeva blokadu svih njegovih računa kod svih banaka i zabranu bankama da takvom dužniku otvaraju nove račune.
Unosom izvršnih osnova za prinudnu naplatu u bazu podataka prinudne naplate
za izvršne dužnike koji nemaju evidentirane osnove i naloge u prinudnoj naplati, Narodna banka Srbije – organizaciona jedinica u Beogradu (u daljem tekstu: Prinudna
naplata u Beogradu) u čijem su delokrugu nadzor i operativni poslovi elektronskom
porukom nalaže:
182
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
a) svim bankama da klijentu–dužniku blokiraju sve dinarske i devizne račune,
b) da mu ne otvaraju nove račune i
c) da Prinudnoj naplati u Beogradu bez odlaganja dostave podatke o stanju sredstava na tim računima.
Posle blokiranja računa dužnika, poslovne banke su obavezne da Prinudnoj naplati u Beogradu elektronskom porukom odmah dostave informaciju o stanju sredstava
na računima klijenta (dinarskim, depozitnim i deviznim), kao i o svim narednim promenama stanja sredstava.
Prinudna naplata u Beogradu daje elektronskom porukom zahtev za prenos sredstava s blokiranog računa banci kod koje dužnik ima najviši iznos sredstava na dinarskom računu, a ako na njemu nema dovoljno dinarskih sredstava – i ostalim bankama,
redom, prema visini sredstava na tim računima, do potpunog namirenja naloga za
prinudnu naplatu.
Ako na dinarskim računima nema sredstava za izvršenje naloga za prinudnu naplatu ili ih nema dovoljno, zahtev za prenos sredstava po blokadi daje se ostalim bankama kod kojih dužnik ima devizne račune, i to redom, prema visini sredstava na tim
računima, do potpunog izvršenja naloga za prinudnu naplatu.
Banke su dužne da, na osnovu primljene elektronske poruke odmah prenesu sredstva s računa dužnika na račun naveden u toj poruci i o tome elektronskom porukom
odmah obaveste Prinudnu naplatu u Beogradu.
Pošto je u praksi ovo najčešće primenjivani predmet prinudne naplate poreza, a
koji je istovremeno i najefikasniji ako na računu poreskog obveznika ima sredstava,
ukazujemo na važnost provera koje treba izvršiti u pripremi za donošenje rešenja o
„blokadi“ računa, kako bi naplata bila izvršena i to efikasno.
Naime, pre donošenja odluke da se prinudnoj naplati poreskog duga pristupi iz
sredstava na račun/ima poreskog obveznika treba preko sajta Narodne banke Srbije,
na internet adresi www.nbs.rs obavezno izvršiti pretragu podataka o poreskim obveznicima čiji su računi blokirani, kako bi se utvrdilo da li su računi poreskog obveznika u blokadi i ako jesu, za koji iznos su blokirani i koliko dugo blokada traje, što
je odlučujuća činjenica za pristupanje ili ne prinudnoj naplati iz sredstva na računu.
Podrazumeva se da ako je račun/i poreskog obveznika u blokadi u dužem periodu i za
veće iznose, treba odabrati drugo/e predmete prinudne naplate iz kojih će se poreski
dug naplatiti.
Inače, podsećamo da se do podataka o obveznicima čiji su računi već u blokadi
dolazi ulaskom na početnu stranicu internet adrese NBS, a zatim se na spisku opcija
na levoj strani otvara opcija „Prinudna naplata“. U opcijama navedenim ispod dela
označenog kao „Prinudna naplata“, bira se opcija – „Pretraživanje dužnika u prinudnoj naplati“. Posle otvaranja ove strane do podataka o poreskom ovezniku koji se
odnose na ukupan iznos blokade i broju dana nelikvidnosti u poslednjih godinu dana,
PRVI DEO • Komentar odredbi ZPPPA u vezi sa obezbeđenjem i naplatom poreza
183
dolazi se unošenjem broja računa, PIB ili matičnog broja poreskog obveznika u aplikaciji koja se prikazuje. Na navedenoj strani dato je i obaveštenje da podaci koji se dobijaju na osnovu ovog upita nisu zvanični podaci i Narodna banka Srbije ne odgovara za
njihovu tačnost i ispravnost, kao i da zvanične podatke o blokadi dužnika u prinudnoj
naplati (iznos i broj dana nelikvidnosti) u vidu potvrde daje NBS - Odeljenje za prijem,
kontrolu i unos osnova i naloga u Kragujevcu.
Naglašavamo da rešenje o prinudnoj naplati poreza iz novčanih sredstava poreskog
obveznika proizvodi pravno dejstvo od dana dostavljanja NBS - Odeljenje za prijem,
kontrolu i unos osnova i naloga u Kragujevcu do dana namirenja obaveza, odnosno
dana poništenja rešenja o prinudnoj naplati.
Prinudna naplata iz novčanih potraživanja
Član 96.
Prinudna naplata iz novčanih potraživanja poreskog obveznika izvršava se na
osnovu rešenja iz člana 92. stav 2. ovog zakona.
Rešenjem iz stava 1. ovog člana nalaže se dužniku poreskog obveznika da svoj dug
namiri uplatom na uplatni račun javnih prihoda po dospelosti potraživanja.
Ako dužnik iz stava 2. ovog člana ne izvrši plaćanje, po dospelosti, Poreska uprava
vrši prinudnu naplatu iz novčanih sredstava sa računa dužnika poreskog obveznika, u
skladu sa članom 95. ovog zakona.
•••
U vezi sa primenom ovog člana, ukazujemo da je u njegovoj primeni najvažnije
– kvalitet novčanog potraživanja poreskog obveznika, odnosno solventnost dužnika
poreskog obveznika.
Naime, poreski obveznici često nude svoja potraživanja od svojih dužnika kao
predmet prinudne naplate, koja oni prethodno ni u sudskom postupku nisu naplatili.
Ako se prihvati takvo, faktički nenaplativo, potraživanje poreskog obveznika kao predmet prinudne naplate, poreski obveznik, bez obzira što zna o kakvom je potraživanju
reč, insistira da se ne vrši obračun kamate od dana zaplene takvog potraživanja, jer on
smatra da je izmirio svoj poreski dug, bez obzira da li će isto nadležni poreski organ
naplatiti ili ne. Ovakve situacije izazivaju velike nesporazume na relaciji nadležni poreski organ – poreski obveznik.
Stoga, prilikom opredeljivanja da li će potraživanje poreskog obveznika biti predmet prinudne naplate ili ne, mora se voditi računa o činjenici da li je ono realno naplativo ili ne. U slučajevima kada poresk obveznik podnose pismeni zahtev za naplatu
njegove poreske obaveze iz njegovog novčanog potraživanja, ako se oceni da isto ne
184
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
obezbeđuje efikasnu naplatu poreskog duga, zahtev se odbija sa obrazloženjem da je
diskreciono pravo nadležnog poreskog organa da odabere predmet prinudne naplate
poreske obaveze, pri čemu je dužan da vodi računa da se iz odabranog predmeta prinudne naplate, naplata poreskog duga može izvršiti efikasno.
Sam postupak prinudne naplate poreza iz novčanih potraživanja poreskog obveznika počinje donošenjem rešenja o prinudnoj naplati iz novčanih potraživanja poreskog obveznika. Ovim rešenjem, koje se uredno dostavlja dužniku poreskog dužnika,
nadležni poreski organ nalaže dužniku poreskog obveznika da svoj dug prema poreskom obvezniku namiri tako što će isti uplatiti po dospelosti na uplatni račun/e javnih
prihoda naveden u dispozitivu rešenja o prinudnoj naplati.
Ako dužnik poreskog dužnika ne postupi po nalogu iz rešenja o prinudnoj naplati iz
novčanih potraživanja poreskog obveznika i ne izvrši plaćanje na propisani račun javnih
prihoda, Poreska uprava, odnosno LPA izvršava svoje rešenje tako što donosi posebno rešenje o prinudnoj naplati iz novčanih sredstava dužnika poreskog dužnika i posle njegovog
urednog dostavljanja dužniku poreskog dužnika, isto sa klauzulom izvršnosti dostavlja
NBS - Odeljenju za prijem, kontrolu i unos osnova i naloga u Kragujevcu na izvršenje.
Ovaj vid prinudne naplate poreza je jednostavan i efikasan, pa ga treba uvek koristiti i u tom smislu treba pribavljati dokaze o novčanim potraživanja poreskog obveznika
i vršiti procenu potraživanja koja će obezbediti efikasnu naplatu poreskog duga.
Prinudna naplata poreza iz zarade,
naknade zarade, odnosno penzije
Član 96a
Prinudna naplata poreza i sporednih poreskih davanja iz zarade, naknade zarade,
odnosno penzije poreskog obveznika izvršava se na osnovu rešenja iz člana 92. stav 2.
ovog zakona.
Rešenjem iz stava 1. ovog člana određuje se zaplena na određenom delu zarade,
naknade zarade, odnosno penzije, i nalaže isplatiocu ovih prihoda da prilikom svake
isplate tih prihoda, počev od prve naredne isplate od prijema rešenja iz stava 1. ovog
člana, pa sve do potpune naplate poreza i sporednih poreskih davanja, vrši obustavu
na zaradi, naknadi zarade, odnosno penziji i uplatu obustavljenog iznosa na propisani
uplatni račun javnih prihoda.
Isplatilac zarade, naknade zarade, odnosno penzije, je dužan da postupa po nalogu
iz rešenja iz stava 2. ovog člana.
Isplatilac zarade, naknade zarade, odnosno penzije, je dužan da obavesti nadležni
poreski organ o promenama od uticaja na izvršenje rešenja iz stava 2. ovog člana, najkasnije u roku od pet dana od dana nastanka promene.
PRVI DEO • Komentar odredbi ZPPPA u vezi sa obezbeđenjem i naplatom poreza
185
Ako isplatilac zarade, naknade zarade, odnosno penzije, ne obustavi i ne uplati
iznos zarade, naknade zarade, odnosno penzije na kome se sprovodi prinudna naplata,
na propisani uplatni račun javnih prihoda u roku iz stava 2. ovog člana, Poreska uprava
vrši prinudnu naplatu iz novčanih sredstava sa računa isplatioca, u skladu sa članom
95. ovog zakona.
Ako ovim zakonom nije drukčije propisano, na prinudnu naplatu poreza i sporednih poreskih davanja iz zarade, naknade zarade, odnosno penzije poreskog obveznika,
shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje izvršenje i obezbeđenje.
•••
Ovaj član je u primeni od 7. januara 2012. godine, a pogodan je za primenu pre
svega u postupku naplate manjih iznosa poreskog duga od fizičkih lica (građana).
Osim toga, primena ovog sredstva prinudne naplate je jednostavna, pa LPA njegovu
primenu treba maksimalno da koristi.
Do propisivanja odredbe člana 96a ZPPPA postojalo je otvoreno pitanje - Da li se
prinudna naplata izvornih lokalnih javnih prihoda može vršiti iz zarade/naknade zarade/penzije poreskog obveznika? Odredbom člana 26. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“, br.
101/2011) definitivno je dat odgovor na ovo pitanje, pošto je u članu 84. stav 1. ZPPPA
dodata nova tačka 2a) kojom je propisano da se prinudna naplata poreza sprovodi i
na: „2a) zaradi, odnosno naknadi zarade, odnosno penziji, u delu koji nije izuzet od
izvršenja prema zakonu kojim se uređuje izvršenje i obezbeđenje“. Dakle, ovom odredbom zakonodavac je konačno rešio višegodišnju dilemu da li zarada i penzija poreskog
obveznika mogu ili ne mogu biti predmet prinudne naplate poreza.
Zato početkom primene člana 96a ZPPPA treba prestati sa prinudnom naplatom poreza iz novčanog potraživanja - zarade poreskog obveznika primenom člana 96. ZPPPA.
Poslednjim izmenama i dopunama ZPPPA stvoren je nesporni pravni osnov:
1) da se prinudna naplata izvornih lokalnih javnih prihoda od fizičkih lica (građana) sprovodi iz zarade/naknade zarade/penzije poreskog obveznika zaplenom njihovog dela do iznosa propisanog Zakonom o izvršenju i obezbeđenju
(„Službeni glasnik RS“, br. 31/2011 i 99/2011 – u daljem tekstu: Zakon o izvršenju), ali i
2) da se naplata izvornih lokalnih javnih prihoda od fizičkih lica sprovodi iz zarade i penzije po pristanku poreskog obveznika putem administrativne zabrane.
Pravni osnov za naplatu poreza po pristanku poreskog obveznika putem administrativne zarade nalazi se u odredbi člana 96a stav 8. ZPPPA, koji glasi:
„Ako ovim zakonom nije drukčije propisano, na prinudnu naplatu poreza i sporednih poreskih davanja iz zarade, naknade zarade, odnosno penzije poreskog obveznika,
shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje izvršenje i obezbeđenje“.
186
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
Članom 181. Zakona o izvršenju, uređena je zabrana na zaradi po pristanku izvršnog dužnika (administrativna zabrana). Dakle, naplata poreza iz zarade od poreskih
obveznika može se vršiti i po njihovom pristanku.
Član 181. stav 1. Zakona o izvršenju, koji se u smislu odredbe člana 96a stav 8.
ZPPPA primenjuje i u postupku naplate poreza, glasi:
„Zabrana stavljena na zaradu izvršnog dužnika po njegovom pristanku (administrativna zabrana) ima pravno dejstvo izvršenja na zaradi ako je stavljena pre donošenja
rešenja, odnosno zaključka o izvršenju“.
Odredbom člana 182. Zakona o izvršenju propisano je da se odredbe Zakona o
izvršenju koje se odnose na izvršenje na zaradi shodno primenjuju i na izvršenja na
primanjima po osnovu socijalnog osiguranja (dakle i na penziji kao jednom od primanja po osnovu socijalnog osiguranja).
Ograničenje izvršenja na zaradi i penziji propisano članom 148. Zakona o izvršenju primenjuje se i u slučaju administrativne zabrane. Prema članu 148. pomenutog
zakona izvršenje na zaradi i penziji može se sprovesti do iznosa od dve trećine zarade,
odnosno penzije.
Ako se izvršenje sprovodi na minimalnoj zaradi predmet izvršenja može biti samo
do jedne polovine minimalne zarade (član 148. stav 2. Zakona o izvršenju).
Dakle, zakonodavac propisuje gornji prag za stavljanje administrativne zabrane na
zaradi ili penziji poreskog obveznika (do 2/3 zarade/penzije, odnosno do ½ minimalne zarade), što znači da LPA ima diskreciono pravo da u svakom konkretnom slučaju
odredi iznos zarade/penzije koji će biti predmet administrativne zabrane (npr. 1/12,
1/10, 1/6, 1/4…)
Ograničenje izvršenja na zaradi dužnika u visini od 2/3 zarade ima za cilj da se
obezbedi socijalna sigurnost i materijalna egzistencija izvršnog dužnika i eventualno
članova njegovog domaćinstva. Polazeći od cilja zbog kojeg je izvršenje ograničeno,
proizlazi zaključak da ograničenje izvršenja na zaradi do 2/3 važi bez obzira da li dužnik ima jednog ili više poverilaca i bez obzira na iznos njihovih potraživanja.
Da bi se stavila administrativna zabrana na delu zarade ili penzije obveznika potrebno je:
1) da poreski obveznik podneskom u pismenoj formi da pristanak da se na njegovoj
zaradi ili penziji stavi administrativna zabrana radi naplate poreskog duga;
2) da se pristanak za stavljanje administrativne zabrane na delu zarade ili penzije
da pre pokretanja postupka prinudne naplate (pre donošenja rešenja o prinudnoj naplati poreza).
Uputno je da rukovodilac LPA predloži svojim pretpostavljenima da se putem administrativne zabrane vrši naplata poreza na imovinu od obveznika ovog poreza:
1) koji su zaposleni u opštinskoj/gradskoj upravi;
2) koji su zaposleni u ustanovama (obdaništa, vrtići, biblioteke, muzeji, istorijski
arhivi itd.) čije se zarade finansiraju iz budžeta grada/opštine;
3) koji su zaposleni u javnim preduzećima čiji je osnivač jedinica lokalne samouprave;
PRVI DEO • Komentar odredbi ZPPPA u vezi sa obezbeđenjem i naplatom poreza
187
ali i od ostalih zaposlenih i penzionera koji pristanu da putem administrativne
zabrane izmiruju porez na imovinu.
Podrazumeva se da se o mogućnosti izmirivanja poreskog duga putem administrativne zabrane na prikladan način obaveštavaju poreski obveznici - zaposleni i penzioneri.
Ovaj vid (način) naplate poreza prihvatljiv je i za poreske obveznike – jer bi se porez plaćao u više rata, i za jedinice lokalne samouprave – jer se obezbeđuje kontinuiran
priliv poreskih prihoda od ne malog broja poreskih obveznika.
Na kraju ukazujemo na poreske prekršaje koji se čine nepoštovanjem odredbe člana 96a ZPPPA.
Odredbom člana 179. stav 1. tačka 6a) ZPPPA, propisano je da će se novčanom
kaznom od 100.000 do 600.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice:
„6a) ako ne postupi po nalogu iz rešenja iz člana 96a stav 2. ovog zakona, odnosno
ako u propisanom roku ne obavesti nadležni poreski organ o promenama koje mogu uticati na izvršenje rešenja iz člana 96a stav 2. ovog zakona (član 96a st. 3. i 4)“.
Odredbom člana 179. stav 2. ZPPPA propisano da će za prekršaj iz stava 1. člana
179. ZPPPA odgovorno lice u pravnom licu kazniti novčanom kaznom od 5.000 do
30.000 dinara.
Prinudna naplata iz nenovčanih potraživanja
Član 97.
Prinudna naplata iz nenovčanih potraživanja poreskog obveznika kada potraživanje glasi na predaju stvari ili prenos prava svojine na poreskog obveznika, izvršava se
na osnovu rešenja iz člana 92. stav 2. ovog zakona.
Rešenjem iz stava 1. ovog člana nalaže se dužniku poreskog obveznika da, po dospelosti, preda dugovanu pokretnu stvar ili nepokretnost Poreskoj upravi.
Ako dužnik iz stava 2. ovog člana ne izvrši plaćanje po dospelosti, Poreska uprava vrši prinudnu naplatu iz nenovčanog potraživanja dužnika poreskog obveznika, u
skladu sa čl. 99-111. ovog zakona.
Kada Poreska uprava dođe u posed stvari, njihova prodaja vrši se u skladu sa čl.
99-104, odnosno čl. 105-111. ovog zakona.
Prinudna naplata iz drugih nenovčanih potraživanja vrši se shodnom primenom
odredaba st. 2. i 3. ovog člana.
•••
Predmet prinudne naplate mogu biti i nenovčana potraživanja poreskog obveznika koja se izvršavaju predajom konkretne stvari nadležnom poreskom organu. Nenovčano potraživanje može da glasi:
188
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
a) na predaju konkretne pokretne stvari;
b) na predaju konkretne nepokretnosti;
c) na predaju nekog drugog nenovčanog potraživanja.
Postupak prinudne naplate iz nenovčanog potraživanja počinje donošenjem rešenja o prinudnoj naplati kojim se nalaže dužniku poreskog obveznika da, po dospelosti,
dugovanu pokretnu stvar, odnosno nepokretnost, umesto poreskom obvezniku, preda
Poreskoj upravi, odnosno LPA. Podrazumeva se da se rešenje o prinudnoj naplati iz
nenovčanog potraživanja poreskog obveznika mora uredno dostaviti i poreskom obvezniku i njegovom dužniku. U suprotnom rešenje ne proizvodi pravne posledice, pa
se ne mogu preduzeti dalje mere u cilju naplate poreza iz nenovčanog potraživanja.
Ako dužnik poreskog obveznika ne izvrši plaćanje poreskog potraživanja po dospelosti, Poreska uprava, odnosno LPA vrši prinudnu naplatu poreskog duga iz nenovčanog potraživanja poreskog obveznika, u skladu sa odgovarajućim odredbama ZPPPA, u zavisnosti od toga da li nenovčano potraživanje glasi na predaju pokretne stvari
ili nepokretnosti.
Ako nenovčano potraživanje poreskog obveznika glasi na predaju pokretne stvari,
Poreska uprava, odnosno LPA, kada dođe u posed te stvari, vrši njenu prodajaju u
skladu sa odredbama čl. 99 -104. ZPPPA kojima je uređen postupak prinudne naplate
iz pokretnih stvari.
Ako nenovčano potraživanje poreskog obveznika glasi na predaju nepokretnostii,
Poreska uprava, odnosno LPA, kada dođe u posed nepokretnosti, vrši njenu prodajaju
u skladu sa odredbama čl. 105 - 111. ZPPPA kojima je uređen postupak prinudne naplate iz nepokretnosti.
Prema odredbi stava 5. ovog člana, prinudna naplata iz drugih nenovčanih potraživanja poreskog obveznika vrši se shodnom primenom st. 2. i 3. ovog člana, tj. shodnom primenom odredbama ZPPPA u zavisnosti od vrste (predmeta) nenovčanog potraživanja.
U primeni ovog člana najvažniji je kvalitet nenovčanog potraživanja koje poreski
obveznik ima od svog dužnika.
Primer: Ako nadležni poreski organ ima tačnu informaciju da je poreski obveznik zaključio ugovor o kupovini autobusa od „Ikarbusa“, prema kome će autobusi
biti isporučeni u roku od šest meseci pod uslovima iz ugovora, u tom slučaju nadležni
poreski organ može zapleniti pomenuto nenovčano potraživanje (autobuse) i rešenjem
o prinudnoj naplati iz nenovčanih potraživanja naložiti dužnikovom dužniku (u ovom
primeru „Ikarbusu“) da po dospelosti isporuke, autobuse, umesto poreskom obvezniku, preda nadležnom poreskom organu. Podrazumeva se da se u ovom slučaju
sastavlja zapisnik o predaji stvari Poreskoj upravi, odnosno LPA.
Ako dužnik poreskog obveznika ne postupi po rešenju o prinudnoj naplati iz nenovčanih potraživanja i Poreskoj upravi, odnosno LPA ne preda pokretnu stvar, odnosno nepokretnost, po dospelosti nenovčanog potraživanja čini poreski prekršaj, i to:
PRVI DEO • Komentar odredbi ZPPPA u vezi sa obezbeđenjem i naplatom poreza
189
• Ako je dužnik poreskog obveznika pravno lice – prekršaj iz člana 179. stav
4. tačka 5) ZPPPA za koji je propisana novčana kazna od 100.000 do 300.000
dinara;
• odgovorno lice u pravnom licu dužniku poreskog obveznika – prekršaj iz člana 179. stav 5. ZPPPA za koji je propisana novčana kazna od 5.000 do 15.000
dinara;
• ako je dužnik poreskog obveznika preduzetnik – prekršaj iz člana 179. stav 6.
ZPPPA za koji je propisana novčana kazna od 25.000 do 150.000 dinara;
• ako je dužnik poreskog obveznika fizičko lice – prekršaj iz člana 180. stav 1. tačka
11) ZPPPA za koji je propisana novčana kazna od 5.000 do 50.000 dinara.
U ovom slučaju poreski izvršitelj je dužan da protiv lica koje je izvršilo poreski prekršaj nadležnom prekršajnom sudu podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.
Prinudna naplata iz gotovog novca i hartija od vrednosti
Član 98.
Prinudna naplata poreza i sporednih poreskih davanja iz gotovog novca izvršava
se na osnovu rešenja iz člana 92. stav 2. ovog zakona, u skladu sa odredbama čl. 89. i
99. i čl. 101-103. ovog zakona.
Rešenje o prinudnoj naplati iz hartija od vrednosti Poreska uprava dostavlja banci ili drugom pravnom licu kod koga se hartije od vrednosti čuvaju, kao i poreskom
obvezniku.
Banka, odnosno drugo pravno lice kod koga se hartije od vrednosti čuvaju, dostavlja Poreskoj upravi podatke o hartijama od vrednosti, uključujući i procenu njihove vrednosti u roku od pet dana od dana prijema rešenja.
U roku od narednih osam dana banka, odnosno drugo pravno lice iz stava 3. ovog
člana, dužni su da prodaju hartije od vrednosti pod najboljim uslovima na tržištu.
Ostvarena cena od koje se odbijaju provizija i troškovi prodaje, uplaćuje se na
račun Poreske uprave i najkasnije narednog radnog dana uplaćuje na odgovarajući
uplatni račun javnih prihoda.
•••
Prinudna naplata poreza iz gotovog novca poreskog obveznika vrši se na osnovu
rešenja o prinudnoj naplati iz gotovog novca u skladu sa odredbama čl. 89. i 99. i čl.
101-103. ZPPPA.
Donošenju rešenja o prinudnoj naplati iz gotovog novca pristupa se ako poreski
obveznik nije uplatio poresku obavezu i istu nije uplatio u celosti po opomeni, a nije
190
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
podneo zahtev za odlaganje plaćanja poreskog duga ili je njegov zahtev za odlaganje
plaćanja poreskog duga odbijen, a neposredni rukovodilac oceni da će prinudna naplata poreskog duga biti efikasno izvršena iz gotovog novca poreskog obveznika pošto
se bavi maloprodajom i ima jedan ili više maloprodajnih objekata u kojima obavlja
promet dobara i kao predmet prinudne naplate opredeli gotov novac.
Ovaj predmet prinudne naplate je vrlo efikasan u postupku naplate poreza naročito od pravnih lica i preduzetnika. Zato u svim slučajevima kada poreski obveznik
obavlja promet dobara u maloprodaji treba primenjivati ovaj vid prinudne naplate umesto „blokade“ računa poreskog obveznika, što nesavesni obveznici koriste za
neuplaćivanje dnevnog pazara kako bi sprečili izvršenje rešenja o prinudnoj naplati iz
novčanih sredstava na njihovom računu, pa se time povećava poreska evazija.
Prinudnu naplatu iz gotovog novca vrši poreski izvršitelj popisom i zaplenom gotovog novca. Prinudnoj naplati se pristupa odmah po dostavljanju rešenja o prinudnoj naplati poreskom obvezniku, a ako se prinudna naplata iz gotovog novca vrši od
preduzetnika odmah po dostavljanju poreskom obvezniku ili zaposlenom kod preduzetnika, pošto rešenje o prinudnoj naplati, shodno odredbi člana 77. stav 3. ZPPPA,
postaje izvršno danom dostavljanja.
Poreski izvršitelj vrši zaplenu gotovog novca prilikom popisa primenom člana
101. stav 4. ZPPPA, pošto postoje osnovi sumnje da će poreski obveznik onemogućiti
zaplenu gotovog novca ako se to ne učini u momentu popisa. Poreski izvršitelj popisuje
gotov novac po apoenima do iznosa koji pokriva troškove prinudne naplate i dugovani
iznos poreske obaveze.
Iako je vrlo efikasan, ovaj predmet prinudne naplate se vrlo retko koristi. Umesto
da se u svim slučajevima kada poreski obveznik obavlja promet dobara u maloprodaji
primenjuje ovaj vid prinudne naplate, pribegava se „blokadi“, što nesavesni obveznici
koriste za poresku evaziju na napred opisani način.
Popis i zaplena gotovog novca vrši se u prisustvu dva punoletna svedoka, a o izvršenom popisu i zapleni gotovog novca poreski izvršitelj sastavlja zapisnik o popisu i
zapleni gotovog novca koji se na licu mesta uručuje poreskom obvezniku ili zaposlenom
kod preduzetnika ako se prinudna naplata poreske obaveze iz gotovog novca vrši od
preduzetnika. Po istom rešenju o prinudnoj naplati iz gotovog novca prinudna naplata
se sprovodi više puta (više dana) ako se poreska obaveza prilikom prve zaplene gotovog
novca ne paplati u celosti.
Posle sastavljanja zapisnika poreski izvršitelj izdaje poreskom obvezniku, odnosno ovlašćenom računopolagaču kod poreskog obveznika, potvrdu o zapleni gotovog novca.
Poreski izvršitelj zaplenjeni gotov novac odmah po zapleni uplaćuje na propisane
račune javnih prihoda. Dokaz o uplati ulaže u spise predmeta.
Prinudna naplata iz hartija od vrednosti sprovodi se shodno odredbama st. 2 - 5.
ovog člana, uz napomenu da odredbe st. 2 - 5. člana 98. ZPPPA nisu menjane od dana
početka primene ZPPPA – od 1. januara 2003. godine.
PRVI DEO • Komentar odredbi ZPPPA u vezi sa obezbeđenjem i naplatom poreza
191
Komentar odredbi st. 2 - 5. ovog člana izostavljamo iz razloga što je u periodu od
2003 - 2012. godine pravni okvir tržišta kapitala više puta unapređivan da bi bio zaokružen Zakonom o tržištu kapitala („Službeni glasnik RS“, br. 31/2011), čijim stupanjem na
snagu je prestao da važi Zakon o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata („Službeni glasnik RS“, br. 47/2006). U pomenutom periodu Centralni registar,
depo i kliring hartija od vrednosti razvio se u klirinšku kuću kakve imamo u razvijenim
zemljama i posluje po međunarodnim standardima. Centralni registar, depo i kliring
hartija od vrednosti, pored ostalog, u registar upisuje založno pravo na hartijama od
vrednosti, a njihovo unovčavanje se vrši na berzi, pod uslovom da se kotiraju na berzi.
Stoga je uputno da se odredba člana 98. ZPPPA, kojom je uređen postupak prinudne naplate iz hartija od vrednosti, usaglasi sa pravnim okvirom tržišta kapitala po
ugledu na rešenja iz novog Zakona o izvršenju i obezbeđenju kojim je uređeno izvršenje na hartijama od vrednosti.
Prinudna naplata iz pokretnih stvari
Popis pokretnih stvari
Član 99.
Pokretne stvari popisuje, procenjuje, pleni i prodaje poreski izvršitelj, na osnovu
rešenja iz člana 92. stav 2. ovog zakona.
Ako su pokretne stvari popisane u postupku ustanovljavanja založnog prava u
skladu sa ovim zakonom, postupak prinudne naplate počinje procenom popisanih
pokretnih stvari.
•••
Stavom 1. ovog člana propisane su procesne izvršne radnje (popis, procena, zaplena i prodaja) koje poreski izvršitelj preduzima u postupku prinudne naplate poreske
obaveze iz pokretnih stavri, uz napomenu da procenu popisanih stvari može da vrši
posebno stručno lice – procenitelj.
Odredbom stava 2. ovog člana zakonodavac eliminiše ponavljanje istih radnji (ponovni popis iako je već izvršen u postupku ustanovljavanja založnog prava), pa stoga,
ako su pokretne stvari već popisane u postupku ustanovljavanja založnog prava, postupak prinudne naplate počinje procenom popisanih pokretnih stvari.
Međutim, ukazujemo da odredba stava 2. ovog člana nije usaglašena sa postupkom ustanovljavanja založnog prava, pa je uputno da se ista izmeni i dopuni.
192
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
Naime, cilj obezbeđenja naplate poreza je da se iz sredstava obezbeđenja naplate
poreza izvrši naplata poreskog duga, za slučaj da to poreski obveznik sam ne učini.
Najbitnija činjenica u postupku ustanovljavanja založnog prava na pokretnim stvarima
i nepokretnosti je da li je vrednost ovih predmeta dovoljna da se njihovom prodajom
obezbedi naplata poreskog duga. A da bi se ova činjenica utvrdila potrebno je prilikom
popisa izvršiti i procenu pokretnih stvari i nepokretnosti koje su predmet obezbeđenja
naplate poreskog potraživanja u smislu člana 66, 72. i 86. ZPPPA. Stoga se u postupku
ustanovljavanja zaloge na pokretnim stvarima i nepokretnosti istovremeno vrši popis
i procena njihove vrednosti.
Procena pokretnih stvari
Član 100.
Procenu popisanih stvari vrši poreski izvršitelj tokom popisa.
Poreska uprava može odrediti drugo stručno lice kao procenitelja ili pribaviti izveštaj o ceni stvari od stručnih institucija ili organizacija.
O izvršenom popisu i proceni sastavlja se zapisnik.
Zapisnik iz stava 3. ovog člana dostavlja se poreskom obvezniku na način iz člana
36. ovog zakona.
Na procenu popisanih stvari poreski obveznik može izjaviti prigovor u roku od tri
dana od dana dostavljanja zapisnika.
Postupak prinudne naplate prekida se do donošenja zaključka po prigovoru.
Zaključak po prigovoru iz stava 6. ovog člana ne može se pobijati pravnim lekom.
•••
U vezi primene ovog člana ukazujemo sledeće:
1) Rukovodilac LPA je dužan, polazeći od pokretne stvari koje treba da bude procenjena, a radi zaštite imovinskih interesa obveznika, da procenjuje da li poreski
izvršitelj ima dovoljno stručnog znanja da realno izvrši procenu stvari koja se popisuje i da u zavisnosti od te procene, ako je potrebno odmah angažuje posebnog
procenitelja u smislu odredbe stava 2. ovog člana. Ovim se ubrzava postupak jer
se znatno smanjuje rizik da poreski obveznik izjavi prigovor na procenu popisanih
stvari koji ima suspenzivno dejstvo (postupak se prekida do donošenja i dostavljanja zaključka po prigovoru poreskom obvezniku). Ovo je od izuzetnog značaja
u postupku ustanovljavanja zaloge gde se prioritet stiče na osnovu astrnomskog
računanja vremena (datum, čas i minut) prilikom podnošenja zahteva za upis
založnog prava nadležnom registru zaloge.
2) Prilikom opredeljivanja ličnosti procenitelja mora se voditi računa da procenitelj ima stručno znanje iz odgovarajuće oblasti, u zavisnosti od pokretne stvari
koja je predmet procene. U slučaju kada se nadležni poreski organ opredeli da
PRVI DEO • Komentar odredbi ZPPPA u vezi sa obezbeđenjem i naplatom poreza
193
procenu vrši procenitelj, treba angažovati sudskog veštaka odgovarajuće struke.
Osim toga, ako procenu pokretnih stvari vrši procenitelj, on je dužan da sastavi
i poptiše poseban zapisnik o proceni pokretnih stvari koje su predmet prinudne
naplate. Zapisnik procenitelja je sastavni deo zapisnika o popisu i proceni pokretnih stvari i ulaže se u spise poredmeta.
3) Ako procenu pokretnih stvari vrši poreski izvršitelj, isti je dužan da procenu
vrši savesno i odgovorno, bez zloupotrebe diskrecionog ovlašćenja na štetu ili
u korist poreskog obveznika.
4) Ako je procenu pokretnih stvari vršio poreski izvršitelj a poreski obveznik
izjavi prigovor na procenu pokretnih stvari, za slučaj nove procene uputno je
angažovati stručnog procenitelja ili stručnu organizaciju za procenu.
5) Zapisnik o popisu i proceni mora da bude potpun i da sadrži sve potrebne
elemente za preciznu identifikaciju stvari koja je predmet popisa i procene.
Zapisnik mora biti uredno dostavljen poreskom obvezniku.
Zaplena pokretnih stvari
Član 101.
Popisana pokretna stvar na kojoj je upisana zaloga u korist Republike ili je pokrenut postupak ustanovljavanja založnog prava u korist Republike, ne oduzima se od
poreskog obveznika u momentu popisa.
Popisana pokretna stvar oduzima se od poreskog obveznika po isteku roka iz člana
104. st. 3. i 6. ovog zakona, o čemu se sastavlja zapisnik.
Izuzetno, ako postoje osnovi sumnje da će poreski obveznik ugroziti prinudnu
naplatu poreza tako što će sakriti, otuđiti, uništiti ili učiniti neupotrebljivom popisanu
pokretnu stvar, uključujući i popisanu pokretnu stvar na kojoj je, u skladu sa zakonom,
ustanovljeno založno pravo Republike, pre ili u postupku prinudne naplate, stvar će se
oduzeti u momentu popisa.
Poreski izvršitelj je dužan da obrazloži postojanje osnova sumnje iz stava 3. ovog člana.
U slučaju iz stava 3. ovog člana sastavlja se zapisnik o popisu, proceni i zapleni
pokretnih stvari.
•••
Stav 1. ovog člana afirmiše princip – da se popisane i procenjene pokretne stvari
na kojima je upisano založno pravo u korist države Srbije, odnosno jedinice lokalne
samouprave ili je postupak upisa zaloge u toku, ne oduzimaju od poreskog obveznika
u momentu popisa. To znači da poreski obveznik nastavlja da koristi popisane pokretne stvari, a ako je predmet prinudne naplate poreza na primer, motorno vozilo, i da
produžava registraciju tom vozilu.
194
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
Pošto je od 15.08.2005. godine otpočeo sa radom Registar zaloge na pokretnim
stvarima i pravima u koji se, shodno odredbi člana 86. ZPPPA, u postupku prinudne
naplate ustanovljava založno pravo upisom u pomenuti registar, u praksi neće biti slučajeva da se popisuju pokretne stvari na kojima nije upisano ili nije pokrenut postupak
upisa založnog prava. Istina, moguće je popisati i pokretne stvari bez ustanovljavanja
založnog prava u korist jedinice lokalne samouprave, ali to je rizik za konačan ishod
naplate, pošto poreski obveznik popisanu stvar u toku postupka može opteretiti prioritetnim založnim pravom u korist nekog drugog poverioca.
Stav 3. ovog člana afirmiše izuzetak od principa iz stava 1. ovog člana. Izuzetak
se sastoji u tome da se popisana i procenjena pokretna stvar oduzima u momentu
popisa. To je dopušteno kada postoje osnovi sumnje da će poreski obveznik ugroziti prinudnu naplatu poreza tako što će popisanu pokretnu stvar sakriti, otuđiti,
uništiti ili učiniti neupotrebljivom, uključujući i popisanu pokretnu stvar na kojoj
je, u skladu sa zakonom, ustanovljeno založeno pravo u korist jedinice lokalne samouprave pre ili u postupku prinudne naplate. U ovom slučaju poreski izvršitelj je
dužan da u zapisniku obrazloži postojanje osnova sumnje zbog kojih popisanu stvar
oduzima u momentu popisa. U slučaju primene ovog izuzetka, poreski izvršitelj sastavlja zapisnik o popisu, proceni i zapleni, pošto se sve navedene radnje izvršavaju
istovremeno.
Popisane pokretne stvari koje se ne oduzimaju u momentu popisa (stav 1), oduzimaju se po isteku roka od osam dana od dana popisa (primena člana 104. stav 5.
ZPPPA, shodno odredbi člana 101. stav 2. ZPPPA).
Ova činjenica (rok) obavezuje poreski organ da u slučaju primedbi poreskog obveznika na procenu popisanih pokretnih stvari reaguje bez odlaganja i odluči po prigovoru s obzirom da on ima suspenzivno dejstvo, pa u slučaju odugovlačenja sa odlukom
po prigovoru neće biti ispoštovan propisani zakonski rok po čijem isteku se vrši oduzimanje popisanih pokretnih stvari.
Obaveštavanje potencijalnih vlasnika
Član 102.
Poreski izvršitelj je dužan da o izvršenom popisu obavesti sva lica, izuzev članova
domaćinstva poreskog obveznika, za koja je ukazano da im pripadaju popisane stvari i
da ih uputi da u roku od osam dana od dana prijema obaveštenja mogu podneti nadležnom sudu izlučnu tužbu.
Obaveštenje iz stava 1. ovog člana daje se usmeno ako su ta lica prisutna popisu i
to se unosi u zapisnik o popisu i proceni pokretnih stvari koji se dostavlja tim licima,
a odsutna lica se obaveštavaju pismeno.
U slučaju prekida iz člana 85. stav 3. ovog zakona, stvar se može ostaviti na čuvanje
poreskom obvezniku ili trećem licu.
PRVI DEO • Komentar odredbi ZPPPA u vezi sa obezbeđenjem i naplatom poreza
195
Poreski obveznik, odnosno treće lice dužni su da stvar iz stava 3. ovog člana sačuvaju u nepromenjenom stanju do okončanja spora po izlučnoj tužbi.
Do prekida prinudne naplate neće doći ako je stvar podložna kvarenju ili ako njeno čuvanje iziskuje velike troškove.
U slučaju iz stava 5. ovog člana Poreska uprava stvar prodaje neposrednom pogodbom, bez odlaganja.
Ako se po izlučnoj tužbi utvrdi da podnosilac tužbe nije vlasnik popisane stvari
a poreski obveznik je otuđi, uništi ili ošteti i time ugrozi naplatu poreske obaveze,
Poreska uprava je dužna da u roku od pet dana od dana saznanja za ovakav postupak
poreskog obveznika podnese krivičnu prijavu javnom tužiocu, a prinudna naplata će
se bez odlaganja dovršiti primenom sredstava i u odnosu na predmete izvršenja iz
člana 92. stav 1. ovog zakona.
•••
Ovim članom uređeno je:
• prava, obaveze i odgovornost potencijalnih vlasnika (trećih lica) pokretnih
stvari koje su predmet prinudne naplate;
• obaveze poreskog izvršitelja u ovom slučaju;
• obaveza i odgovornost poreskog obveznika, za slučaj kada mu pokretna stvar
bude ostavljena na čuvanje pošto je tokom popisa ukazano da ne pripada poreskom obvezniku već trećem licu;
• postupanje nadležnog poreskog organa sa pokretnim stvarima podložnim brzom kvarenju za koje je tokom popisa ukazano da pripadaju trećem licu a ne
poreskom obvezniku;
• postupanje nadležnog poreskog organa ako poreski obveznik ili treće lice
kome su popisane stvari ostavljenje na čuvanje iste otuđi, uništi ili ošteti, a sud
po izlučnoj tužbi utvrdi da podnosilac izlučne tužbe nije vlasnik popisanih
pokretnih stvari.
Shodno stavu 1. ovog člana poreski izvršitelj je dužan da o izvršenom popisu obavesti sva lica, izuzev članova domaćinstva poreskog obveznika za koja je tokom popisa
ukazano da su popisane stvari njihova svojina. Istovremeno, poreski obveznik je dužan
da treća lica obavesti, odnosno upozna da imaju pravo da u roku od osam dana od
dana prijema obaveštenja mogu nadležnom sudu podneti izlučnu tužbu.
Stavom 2. ovog člana propisan je način obaveštavanja trećih lica. Ova lica obaveštavaju se usmeno o svojim pravima – ako su prisutna popisu i to se unosi u zapisnik
o popisu i proceni pokretnih stvari. Primerak zapisnika se na licu mesta dostavlja tim
(trećim) licima. Ako treća lica na prisustvuju popisu, ona se o svojim pravima obaveštavaju pismeno. Obaveštenje treba uredno dostaviti trećim licima za koje je ukazano
da im pripadaju popisane pokretne stvari.
196
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
Ako treće lice poreskom izvršitelju pruži validan dokaz da ima pravo svojine na
stvar koja je predmet prinudne naplate, stvar se, ako je popisana, može ostaviti na čuvanje poreskom obvezniku ili trećem licu (član 102. stav 3. ZPPPA). U ovom slučaju,
poreski obveznik, odnosno treće lice, dužni su da pokretnu stvar sačuvaju u nepromenjenom stanju do okončanja spora po izlučnoj tužbi.
Prema odredbi st. 5 i 6. ovog člana, prinudna naplata se ne prekida ako je popisana
stvar podložna kvarenju ili ako njeno čuvanje iziskuje velike troškove. U ovom slučaju
nadležni poreski organ stvar prodaje neposrednom pogodbom, bez odlaganja. Zato
stvari podložne brzom kvarenju treba da budu predmet prinudne naplate u izuzetnim
slučajevima i to posle dobro izvršenih priprema.
Odredbom stava 7. ovog člana propisano je postupanje za slučaj kada se povodom
izlučne tužbe sudskom odlukom pravosnažno utvrdi da podnosilac tužbe nije vlasnik
popisane stvari a poreski obveznik je otuđi, uništi ili ošteti i time ugrozi naplatu poreske obaveze. Ako do toga dođe, nadležni poreski organ je dužan da u roku od pet dana
od dana saznanja za ovakav postupak podnese krivičnu prijavu, sa svim dokazima, a
da prinudnu naplatu nastavi iz drugih predmeta prinudne naplate.
Prinudna naplata kada je stvar u posedu drugog lica
Član 103.
Ako se određena stvar poreskog obveznika nalazi kod drugog lica, ono je dužno da
je, na zahtev poreskog izvršitelja, preda za svrhu prinudne naplate ili da plati poresku
obavezu poreskom izvršitelju.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, smatraće se da su radnje drugog lica izvršene po
nalogu poreskog obveznika.
Poreski izvršitelj dužan je da licu iz stava 1. ovog člana izda potvrdu o predaji stvari, odnosno o uplati dugovanog poreza.
•••
Poreski izvršitelj ima pravo da od lica kod koga se nalazi određena pokretna stvar
koja je vlasništvo poreskog obveznika, zahteva da mu tu stvar preda radi sprovođenja
postupka prinudne naplate poreskog duga ili da poreskom izvršitelju plati poresku
obavezu vlasnika stvari da bi se okončao postupak naplate.
Ako drugo lice u čijoj je državini pokretna stvar poreskog obveznika postupi u skladu sa
zahtevom poreskog izvršitelja da bi se zaštitilo od mogućeg zahteva poreskog obveznika za nadoknadu štete, ZPPPA u ovom slučaju uvodi zakonsku pretpostavku prema kojoj se smatra da
je to lice postupilo po nalogu poreskog obveznika. Poreski izvršitelj licu od koga je primio stvar
ili iznos poreskog duga izdaje potvrdu o prijemu stvari ili novčanog iznosa poreskog duga.
PRVI DEO • Komentar odredbi ZPPPA u vezi sa obezbeđenjem i naplatom poreza
197
Prodaja pokretnih stvari
Član 104.
Prodaja pokretnih stvari vrši se putem usmenog javnog nadmetanja ili neposrednom pogodbom između kupca i Poreske uprave, o čemu se donosi zaključak.
Usmenim javnim nadmetanjem, u smislu ovog zakona, smatra se usmeno javno
nadmetanje na kome učestvuju najmanje dva ponuđača. Ukoliko na nekom usmenom
javnom nadmetanju nema najmanje dva ponuđača, usmeno javno nadmetanje se ponovo oglašava u roku od osam dana od dana za koji je bilo oglašeno usmeno javno
nadmetanje na kome nije bilo najmanje dva ponuđača.
Ako je pokretna stvar podložna kvarenju ili ako njeno čuvanje iziskuje velike troškove, Poreska uprava tu stvar prodaje neposrednom pogodbom, bez odlaganja.
Prodaja putem usmenog javnog nadmetanja odrediće se kod stvari veće vrednosti,
kada se može očekivati da će se prodati po ceni većoj od iznosa koji bi se dobio prodajom putem neposredne pogodbe.
Na usmenom javnom nadmetanju na kome se prodaju pokretne stvari čija je pojedinačna vrednost preko 200.000 dinara, mogu učestvovati samo lica koja polože depozit u visini od 10% od procenjene vrednosti pokretne stvari. U slučaju da kupac
pokretne stvari u roku od osam dana od dana kada mu je dostavljen zapisnik o prodaji
pokretne stvari ne uplati iznos za koji mu je pokretna stvar prodata, prodaja se u odnosu na tog kupca oglašava nevažećom, a kupac gubi pravo na povraćaj položenog
depozita i ne može biti ponuđač u daljem postupku prodaje te stvari.
Prodaji zaplenjenih pokretnih stvari pristupa se po isteku roka od osam dana od
dana popisa.
Poreska uprava će, u roku od pet dana od dana zaplene, oglasiti prodaju stvari na
oglasnoj tabli. Oglašavanje prodaje stvari vrši se i u dnevnom listu koji se prodaje na
teritoriji cele Republike, ako je procenjena vrednost pokretnih stvari koje se prodaju
putem usmenog javnog nadmetanja veća od 1.000.000 dinara.
Poreski obveznik, lica zaposlena u Poreskoj upravi i sa njima povezana lica ne
mogu biti kupci stvari iz stava 1. ovog člana.
Zabrana za lica iz stava 8. ovog člana odnosi se i na preprodaju kupljenih stvari,
njihovo davanje u zakup, na poklon ili na korišćenje tim licima, u periodu od godinu
dana po izvršenoj prodaji.
Na prvom usmenom javnom nadmetanju, kao i u roku određenom za prodaju
neposrednom pogodbom, pokretna stvar se ne može prodati po ceni nižoj od 75%
procenjene vrednosti.
Ako se pokretna stvar ne proda na prvom usmenom javnom nadmetanju, zaključkom se određuje i zakazuje drugo, u roku od osam dana od dana održavanja prvog
javnog nadmetanja.
198
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
Na drugom usmenom javnom nadmetanju pokretna stvar se ne može prodati po
ceni nižoj od 50% utvrđene procenjene vrednosti.
Ako pokretna stvar ne bude prodata ni na drugom usmenom javnom nadmetanju, javna nadmetanja se ponavljaju na način iz stava 11. ovog člana, sa najnižom cenom od jedne
trećine procenjene vrednosti, sve do prodaje stvari, odnosno isteka roka od tri meseca od
dana donošenja zaključka o određivanju prodaje putem usmenog javnog nadmetanja.
Pokretne stvari koje nisu prodate neposrednom pogodbom u roku iz stava 10. ovog
člana prodaju se po pravilima koja važe za drugo i naredna usmena javna nadmetanja.
Pokretne stvari se mogu prodati na prvom usmenom javnom nadmetanju za iznos
koji je manji od 75% od utvrđene početne vrednosti, odnosno po ceni nižoj od 50%
utvrđene početne vrednosti, na drugom usmenom javnom nadmetanju, ako se sa tim
pismeno saglasi poreski obveznik.
Kada su zaplenjene stvari prodate, Poreska uprava će kupcu, posle izvršene uplate
iznosa za koji mu je pokretna stvar prodata izdati dokument o prodaji imovine kojim
se kupcu potvrđuje da je na njega preneto pravo svojine i da je pravni osnov sticanja
prava svojine kupovina stvari u postupku prinudne naplate poreza.
Postupak prodaje zaplenjenih stvari prekida se kada postignuta cena dostigne visinu dugovanog poreza i sporednih poreskih davanja, a preostale stvari vraćaju se poreskom obvezniku.
Ako prodaja zaplenjenih stvari nije uspela na prvom usmenom javnom nadmetanju, kao i na narednim javnim nadmetanjima, odnosno putem neposredne pogodbe
u roku iz stava 13. ovog člana stvari se prenose u svojinu Republike rešenjem Poreske
uprave, odnosno u svojinu jedinice lokalne samouprave rešenjem nadležnog organa
jedinice lokalne samouprave, po ceni koja će se utvrditi naknadnom procenom njihove vrednosti.
Organ nadležan za evidenciju pokretnih stvari u državnoj svojini dužan je da, u
roku od 30 dana od dana pravosnažnosti rešenja iz stava 18. ovog člana, pokretne stvari prenete u svojinu Republike preuzme u državinu.
Vlada bliže uređuje način i postupak sa stvarima iz stava 19. ovog člana.
Pokretne stvari na usmenom javnom nadmetanju ili neposrednom pogodbom kupuju se u viđenom stanju.
O izvršenoj prodaji pokretnih stvari sastavlja se zapisnik.
•••
Postupak prodaje pokretnih stvari u postupku prinudne naplate poreza uređen je
odredbama ovog člana, koji predstavlja modifikovan sudski izvršni postupak na pokretnim stvarima.
Odredbu člana 104. ZPPPA primenjuje Poreska uprava i LPA.
Prodaja pokretnih stvari je jedan od ključnih momenata postupka prinudne naplate, za koji je od suštinske važnosti da se obezbedi javnost i transparentnost njegovog sprovođenja.
PRVI DEO • Komentar odredbi ZPPPA u vezi sa obezbeđenjem i naplatom poreza
199
Zato je poreski izvršitelj dužan da pažljivo i detaljno pripremi i sprovede postupak
prodaje pokretnih stvari. Ovo stoga što odlaganje prodaje pokretnih stvari uvećava
troškove prinudne naplate, a vrednost pokretnih stvari protekom vremena pada. Oglašavanje treba da bude blagovremeno, kako bi se privukao što veći broj potencijalnih
kupaca, čime se umanjuje rizik od prigovora da je prodajna cena postignuta na usmenom javnom nadmetanju nerealna.
Postupak prinudne naplate poreza iz pokretnih stvari poreskog obveznika može se
okončati na dva načina:
Prvi, da se zaplenjene pokretne stvari prodaju i da se iz cene ostvarene prodajom
namiri ceo ili delimičan iznos poreskog duga, pri čemu se raspored iznosa koji uplati
kupac vrši u skladu sa odredbom člana 70. ZPPPA tako što se prvo namiruje iznos
glavne poreske obaveze, zatim kamata i na kraju troškovi prinudne naplate.
Drugi, da se pokretne stvari koje nisu prodate prenesu u svojinu države Srbije,
odnosno jedinice lokalne samouprave, u kom slučaju se poreskom obvezniku u poreskom računovodstvu umanjuje poreska obaveza za iznos njihove naknadno procenjene vrednosti.
Postupak kada je prodaja pokretnih stvari uspela
Shodno odredbi člana 104. stav 1. ZPPPA, prodaja pokretnih stvari poreskog obveznika vrši se na dva načina, i to:
a) putem usmenog javnog nadmetanja ili
b) neposrednom pogodbom između kupca i poreskog izvršitelja.
Način prodaje određuje nadležni poreski organ zaključkom.
Rukovodno načelo prilikom određivanja načina prodaje je - da odabrani način prodaje obezbedi najpovoljnije unovčenje (prodaju) pokretnih stvari. Podrazumeva se da se
zaključak o načinu prodaje pokretnih stvari uredno dostavlja poreskom obvezniku.
Pokretne stvari na usmenom javnom nadmetanju ili neposrednom pogodbom kupuju se u viđenom stanju (član 104. stav 21. ZPPPA).
U stavu 2. člana 104. ZPPPA dat je generalni (opšti) pojam usmenog javnog nadmetanja koji važi i za usmena javna nadmetanja u postupku prodaje nepokretnosti.
Tako se usmenim javnim nadmetanjem smatra usmeno javno nadmetanje na kome
učestvuju najmanje dva ponuđača. Ako na nekom usmenom javnom nadmetanju
nema najmanje dva ponuđača, usmeno javno nadmetanje se ponovo oglašava u roku
od osam dana od dana za koji je bilo oglašeno usmeno javno nadmetanje na kome
nije bilo najmanje dva ponuđača. Ovakvom odredbom zakonodavac štiti interes poreskog obveznika od zloupotreba do kojih može doći ako se na usmenom javnom nadmetanju javi samo jedan ponuđač. Uostalom, nadmetanje podrazumeva postojanje
najmanje dva ponuđača koji aktivno učestvuju i iznose svoje ponude. U suprotnom
nemamo javno nadmetanje. Prema tome, bilo koje usmeno javno nadmetanje (prvo,
200
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
drugo, treće) ne može se održati dok se ne jave najmanje dva ponuđača koji aktivno
učestvuju u nadmetanju, a ako se ipak održi, isto će biti poništeno ako na to ukaže
poreski obveznik.
Stavom 3. i 4. člana 104. ZPPPA propisani su slučajevi kada se pokretna stvar prodaje samo neposrednom pogodbom i kada se pokretna stvar prodaje samo putem
usmenog javnog nadmetanja. To je situacija kada je u pitanju pokretna stvar podložna
kvarenju ili ako njeno čuvanje iziskuje velike troškove. U ovom slučaju, nadležni poreski organ tu stvar, bez odlaganja, prodaje neposrednom pogodbom (stav 3), a prodaja
putem usmenog javnog nadmetanja određuje se kada je predmet prodaje stvar veće
vrednosti, pa se može očekivati da će se prodati po ceni većoj od iznosa koji bi se dobio
prodajom putem neposredne pogodbe (stav 4. člana 104. ZPPPA).
Prema članu 104. stav 5. ZPPPA, na usmenom javnom nadmetanju na kome se
prodaju pokretne stvari čija je pojedinačna vrednost preko 200.000 dinara, mogu učestvovati samo ponuđači koji polože depozit u visini od 10% od procenjene vrednosti
pokretne stvari. Dakle, ako je pojedinačna procenjena vrednost pokretne stvari ispod
200.000 dinara, depozit se ne uplaćuje.
Ako kupac pokretne stvari u roku od osam dana od dana kada mu je dostavljen
zapisnik o prodaji pokretne stvari ne uplati iznos za koji mu je stvar prodata, prodaja
se u odnosu na tog kupca oglašava nevažećom, a kupac gubi pravo na povraćaj uplaćenog depozita i ne može biti ponuđač u daljem postupku prodaje te stvari. Ovo su
svojevrsne sankcije za neodgovorno ponašanje kupca pokretnih stvari.
Prodaji zaplenjenih pokretnih stvari pristupa se po isteku roka od osam dana od
dana popisa, a sam postupak prodaje počinje oglašavanjem prodaje.
Nadležni poreski organ, prema odredbi člana 104. stav 7. ZPPPA, prodaju pokretnih
stvari oglašava na svojoj oglasnoj tabli u roku od pet dana od dana zaplene pokretnih
stvari. Ako je procenjena vrednost pokretnih stvari koje se prodaju putem usmenog javnog nadmetanja veća od 1.000.000 dinara, oglašavanje njihove prodaje vrši se i u dnevnom listu koji se prodaje na celoj teritoriji Srbije. I ova odredba ima za cilj da zaštiti
imovinski interes poreskog obveznika. Naime, pošto su troškovi javnog oglašavanja u
dnevnim listovima visoki, a isti padaju na teret poreskog obveznika, oglašavanje u dnevnom listu je obaveza poreskog organa, samo ako je procenjena vrednost pokretnih stvari
veća od 1.000.000 dinara. Oglašavanje usmenog javnog nadmetanja za vrednije pokretne
stvari u dnevnom listu ima za cilj da animira i privuče više ponuđača sa cele teritorije
Srbije radi postizanja veće (povoljnije) cene na usmenom javnom nadmetanju.
Prema odredbi člana 104. stav 8. ZPPPA, sam poreski obveznik, zaposleni u nadležnom poreskom organu i sa njima povezana lica ne mogu biti kupci pokretnih stvari
koje su predmet prodaje u postupku prinudne naplate poreza.
Napred navedena zabrana odnosi se i na preprodaju kupljenih stvari, njihovo davanje u zakup, na poklon ili na korišćenje pomenutim licima u periodu od godinu
dana po izvršenoj prodaji.
Na prvom usmenom javnom nadmetanju, kao i u roku određenom za prodaju neposrednom pogodbom, pokretna stvar poreskog obveznika se, shodno odredbi člana
PRVI DEO • Komentar odredbi ZPPPA u vezi sa obezbeđenjem i naplatom poreza
201
104. stav 10. ZPPPA, ne može prodati po ceni nižoj od 75% procenjene vrednosti, osim
ako se poreski obveznik, shodno odredbi člana 104. stav 15. ZPPPA, pismeno saglasi
da se stvar može prodati po ceni nižoj od 75% procenjene vrednosti. Izjašnjenje poreskog obveznika na napred navedenu okolnost čuva se u spise predmeta.
Ako se pokretna stvar ne proda na prvom usmenom javnom nadmetanju, nadležni poreski organ zaključkom određuje i zakazuje drugo u roku od osam dana od dana
održavanja prvog usmenog javnog nadmetanja. Na drugom usmenom javnom nadmetanju, shodno odredbi člana 104. stav 12. ZPPPA, pokretna stvar se ne može prodati po
ceni nižoj od 50% utvrđene procenjene vrednosti, osim ako se poreski obveznik, shodno
odredbi člana 104. stav 15. ZPPPA, pismeno saglasi da se stvar na drugom usmenom javnom nadmetanju može prodati po ceni nižoj od 50% procenjene vrednosti. Izjašnjenje
poreskog obveznika na napred navedenu okolnost čuva se u spise predmeta.
Ako se pokretna stvar ne proda ni na drugom usmenom javnom nadmetanju,
usmena javna nadmetanja se ponavljaju sa najnižom cenom od 1/3 procenjene vrednosti, sve do prodaje stvari, odnosno isteka roka od tri meseca od dana donošenja
zaključka o određivanju prodaje putem usmenog javnog nadmetanja.
Postupak prodaje zaplenjenih pokretnih stvari se, shodno odredbi člana 104. stav
17. ZPPPA, prekida kada postignuta cena dostigne visinu dugovanog poreza i sporednih poreskih davanja, a preostale pokretne stvari se vraćaju poreskom obvezniku o
čemu se sastavlja zapisnik o primopredaji stvari.
Napred navedenim odredbama, zakonodavac štiti poreskog obveznika od mogućnosti
da njegove pokretne stvari budu prodate po znatno nižoj ceni od procenjene vrednosti.
Izrečenu konstataciju potvrđuje odredba člana 97. Zakona o obezbeđenju i izvršenju („Sl. glasnik RS“, br. 31/2011 i 99/2011). Prema pomenutom članu Zakona o obezbeđenju i izvršenju, na prvom nadmetanju početna cena iznosi 60% od procenjene
vrednosti, a ako na prvom nadmetanju nije došlo do prodaje, sud, odnosno izvršitelj
konstatuje da prva prodaja nije uspela i na licu mesta zakazuje novu prodaju koja
se mora održati u roku od najmanje 15, a najviše 30 dana. Početna cena na drugom
nadmetanju ne može biti niža od 30% od procenjene vrednosti. Ako na ponovljenom
(drugom) nadmetanju nije došlo do prodaje, sud, odnosno izvršitelj konstatuje da prodaja nije uspela i poziva izvršnog poverioca da se odmah, a najkasnije u roku od pet
radnih dana izjasni da li predlaže prodaju neposrednom pogodbom ili prihvata namirenje tako da mu se dosudi stvar. Ako izvršni poverilac predloži da mu se dosudi star
u svojinu, smatra se da je namiren u visini od 30% od procenjene vrednosti stvari koja
mu je dosuđena.
Kada nadležni poreski organ zaplenjene stvari proda, o čemu se sastavlja zapisnik
o prodaji, dužan je da, shodno odredbi člana 104. stav 16. ZPPPA, kupcu stvari izda
dokument (potvrdu) o prodaji pokretnih stvari. Ovim dokumentom se potvrđuje da
je na kupca preneto pravo svojine na stvari i da je pravni osnov sticanja prava svojine
kupovina stvari u postupku prinudne naplate poreza.
202
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
Dokument o prodaji pokretnih stvari kupcu izdaje se tek posle izvršene uplate
iznosa za koji mu je pokretna stvar prodata.
U vezi sa poreskim aspektom prodaje pokretnih stvari u postupku prinudne naplate poreza, u nastavku citiramo mišljenje Ministarstva finansija br. 413-00-153/200504(2) od 17.7.2006. godine, koje glasi:
„…Prema odredbi člana 84. stav 1. tač. 5) i 6) Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Sl. glasnik RS“, br. 80/2002, 84/2002 - ispr., 23/2003 - ispr., 70/2003,
55/2004, 61/2005 i 85/2005 - dr. zakon - dalje: Zakon), naplata poreza, u postupku prinudne naplate, sprovodi se na pokretnim stvarima i nepokretnostima.
Prinudna naplata, saglasno odredbama člana 92. stav 1. tač. 5) i 6) Zakona, sprovodi
se na pokretnim stvarima - zaplenom i prodajom, i nepokretnostima - zaplenom, utvrđivanjem početne vrednosti i prodajom.
Zaplenjeni novac i prihode od prodaje pokretnih stvari i nepokretnosti, saglasno
odredbi člana 93. st. 1. i 2. Zakona, Poreska uprava uplaćuje na odgovarajući uplatni
račun javnih prihoda, a ako je prodajom ostvarena veća cena od iznosa poreske obaveze,
razlika se vraća poreskom obvezniku.
Odredbom člana 104. stav 1. Zakona propisano je da se prodaja pokretnih stvari vrši
putem usmenog javnog nadmetanja ili neposrednom pogodbom između kupca i Poreske
uprave, o čemu se donosi zaključak.
Prema odredbama člana 109. stav 12. i člana 110. stav 4. Zakona, po okončanju
prodaje nepokretnosti putem usmenog javnog nadmetanja, odnosno neposrednom pogodbom, Poreska uprava donosi rešenje o prodaji nepokretnosti.
U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, kada Poreska uprava u postupku prinudne naplate poreza, odnosno sporednih poreskih davanja, od poreskog dužnika - evidentiranog obveznika poreza na dodatu vrednost (dalje: PDV), odnosno obveznika PDV koji je
imao obavezu evidentiranja za PDV u skladu sa odredbama člana 38. Zakona o porezu na
dodatu vrednost, vrši prodaju pokretnih stvari i nepokretnosti, smatra se da je promet tih
dobara izvršio poreski dužnik. U tom slučaju, Poreska uprava obračunava PDV, obračunati
PDV iskazuje u zaključku o prodaji pokretnih stvari iz člana 104. stav 1. Zakona, odnosno
u rešenju o prodaji nepokretnosti iz člana 109. stav 12. i člana 110. stav 4. Zakona. Pored
podatka o obračunatom PDV i drugih podataka propisanih pozitivnim zakonskim propisima, zaključak, odnosno rešenje, treba da sadrže i podatke o iznosu osnovice i poreskoj stopi
koja se primenjuje kod oporezivanja prometa prodatih dobara. Obračunati PDV Poreska
uprava, umesto obveznika PDV, uplaćuje na propisani uplatni račun.
Na osnovu zaključka, odnosno rešenja, o prodaji dobara u postupku prinudne naplate poreza, odnosno sporednih poreskih davanja, kupac - obveznik PDV može da ostvari
pravo na odbitak obračunatog PDV, pod uslovima propisanim odredbama čl. 28. do 30.
Zakona o porezu na dodatu vrednost.
Kada Poreska uprava u postupku prinudne naplate poreza, odnosno sporednih poreskih davanja, od poreskog dužnika - lica koje nije obveznik PDV vrši prodaju pokretnih
stvari i nepokretnosti, za izvršeni promet dobara ne postoji obaveza obračunavanja i
plaćanja PDV.“
PRVI DEO • Komentar odredbi ZPPPA u vezi sa obezbeđenjem i naplatom poreza
203
Međutim, ako se u postupku prinudne naplate poreza radi izmirenja obaveza po
osnovu javnih prihoda, prodaje motorno vozilo koje je najmanje jedanput bilo registrovano na teritoriji Srbije, ne plaća se porez na prenos apsolutnih prava, u prilog
čemu citiramo deo iz mišljenja Ministarstva finansija, br. 413-00-988/2009-04 od
11.5.2009. godine, koji glasi:
„…Prema odredbi člana 31. stav 1. tačka 1) Zakona porezima na imovinu („Sl.
glasnik RS“, br. 26/2001, „Sl. list SRJ“, br. 42/2002 - odluka SUS i „Sl. glasnik RS“, br.
80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 61/2007 i 5/2009 - dalje: Zakon), porez na prenos apsolutnih prava ne plaća se kad se apsolutno pravo prenosi radi izmirenja obaveza
po osnovu javnih prihoda, u skladu sa propisima kojima se uređuje poreski postupak i
poreska administracija.
Dakle, na prenos uz naknadu prava svojine na motornom vozilu koje je najmanje
jedanput, u skladu sa propisima, bilo registrovano na teritoriji Republike Srbije, radi izmirenja obaveza po osnovu javnih prihoda, u skladu sa propisima kojima se uređuju poreski postupak i poreska administracija, porez na prenos apsolutnih prava se ne plaća.“
Postupak kada prodaja pokretnih stvari nije uspela
Odredbom člana 104. stav 18. ZPPPA propisano je da ako prodaja zaplenjenih pokretnih stvari nije uspela na prvom usmenom javnom nadmetanju, kao i na narednim
javnim nadmetanjima, odnosno ni putem neposredne pogodbe u roku od tri meseca
od dana donošenja zaključka o određivanju prodaje, stvari se posebnim rešenjem prenose u svojinu države Srbije, odnosno u svojinu jedinice lokalne samouprave, po ceni
koja se utvrđuje naknadnom procenom njihove vrednosti.
Na postupak naknadne procene primenjuju se odredbe člana 100. ZPPPA prema
kome procenu popisanih stvari vrši poreski izvršitelj tokom popisa, s tim da nadležni
poreski organ može odrediti drugo stručno lice kao procenitelja ili pribaviti izveštaj o
ceni stvari od stručnih institucija ili organizacija.
Zapisnik o naknadnoj proceni dostavlja se poreskom obvezniku na način propisan
odredbom člana 36. ZPPPA, a pre donošenja i dostavljanja rešenja o prenosu pokretnih stvari u svojinu Republike Srbije, odnosno jedinice lokalne samouprave.
S tim u vezi citiramo pravno shvatanje Vrhovnog suda Srbije izneto u presudi U.
857/2006 od 13.7.2006. godine, koje glasi:
„Ocenjujući zakonitost osporenog rešenja Vrhovni sud Srbije nalazi da je istim povređen zakon na štetu tužioca. Ovo iz razloga što je prvostepeno rešenje doneto uz povredu
pravila postupka, jer u spisima nema dokaza da je tužiocu pružena mogućnost da učestvuje u postupku donošenja osporenog rešenja kao ni dokaza da mu je uručen zapisnik o naknadnoj proceni pokretnih stvari u postupku prenosa pokretnih stvari u svojinu Republike
Srbije, broj 21-433-1-50/761-18 od 9.9.2005. godine, a pre dostavljanja osporenog rešenja,
a u smislu odredbi člana 9. u vezi sa članom 133. Zakona o opštem upravnom postupku.
204
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
Naime, u spisima postoji navedeni zapisnik koji je tužilac primio dana 13.9.2005. godine,
kada je primio i prvostepeno rešenje o prenosu u državnu svojinu Republike Srbije pokretne
stvari broj 21-433-1-50/761-19 od 9.9.2005. godine, a što je suprotno odredbi člana 100. st.
1, 4. i 5. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji kojom je propisano da poreski izvršitelj dostavlja poreskom obvezniku zapisnik na koji poreski obveznik može izjaviti
prigovor u roku od tri dana od dana dostavljanja zapisnika.“
Podrazumeva se da ako je početnu procenu vrednosti pokretnih stvari vršilo stručno lice u svojstvu procenitelja, to lice vrši i naknadnu procenu vrednosti pokretnih
stvari. To isto važi i ako je prvobitnu procenu vršio poreski izvršitelj.
Naknadna procena pokretnih stvari propisana je zbog činjenice što se poreskom
obvezniku za vrednost pokretnih stvari koje se prenose u svojinu države Srbije, odnosno u svojinu jedinice lokalne samouprave, umanjuje iznos poreskog duga u poreskom
računovodstvu. Stoga naknadnom procenom treba utvrditi realnu vrednost pokretnih
stvari u trenutku njihovog prenosa u svojinu države Srbije, odnosno jedinice lokalne
samouprave. Prema tome, poreski izvršitelj ili procenitelj mogu naknadno proceniti
vrednost tih stvari koja je niža i od 1/3 njihove prvobitne procenjene vrednosti.
Naime, činjenica da pokretne stvari u postupku njihove prodaje nisu mogle biti
prodate ni za 1/3 prvobitno procenjene vrednosti, ukazuje da je njihova vrednost na
tržištu u trenutku prenosa niža od 1/3 prvobitno procenjene vrednosti. U postupku
prvobitne i naknadne procene vrednosti pokretnih stvari koje su predmet prinudne
naplate, zakonodavac ne obavezuje poreskog izvršitelja i procenitelja da od poreskog
obveznika pribavi saglasnost u vezi sa visinom procenjene vrednosti pokretnih stvari.
Prema tome, rukovodno načelo u postupku naknadne procene vrednosti stvari je
utvrđivanje tržišne vrednosti pokretnih stvari za koju ih njihov sticalac (država Srbija/
jedinica lokalne samouprave) može prodati i nadomestiti iznos za koji će se u poreskom
računovodstvu umanjiti poreska obaveza poreskog obveznika, a ne primena prosečnog rasta cena na malo i stopa inflacije u periodu od prvobitne do naknadne procene
vrednosti. Naknadna procena pokretnih stvari se ne vrši radi revalorizacije prvobitno
procenjene vrednosti, već radi utvrđivanja njihove realne/tržišne vrednosti.
Da zaključimo, odgovoran odnos prema sredstvima budžeta koja se obezbeđuju iz
javnih prihoda podrazumeva da ako se u postupku prinudne naplate umesto novčanih
sredstava dobijaju pokretne stvari, onda iznos koji se može dobiti njihovom prodajom
predstavlja iznos za koji se može umanjiti poreski dug poreskog obveznika. U suprotnom bi poreski obveznik, koji je sam sebe doveo u situaciju da se njegov poreski dug
naplaćuje iz njegovih pokretnih stvari, bio na dobitku, a država Srbija, odnosno jedinica lokalne samouprave na gubitku.
Na kraju, ukazujemo da ko u postupku prinudne naplate ili poreske kontrole otuđi,
sakrije, ošteti, uništi ili učini neupotrebljivom stvar na kojoj je ustanovljena privremena mera za obezbeđenje naplate, odnosno stvar koja je predmet prinudne naplate poreza ili poreske kontrole, čini poresko krivično delo iz člana 175. ZPPPA - ugrožavanje
naplate poreza i poreske kontrole, za koje je propisana kazna zatvora do jedne godine
i novčana kazna.
PRVI DEO • Komentar odredbi ZPPPA u vezi sa obezbeđenjem i naplatom poreza
205
Napred navedeno krivično delo čini i lice koje daje lažne podatke o činjenicama
koje su od značaja za sprovođenje prinudne naplate poreza.
Prinudna naplata iz nepokretnosti
Popis nepokretnosti
Član 105.
Nepokretnost se popisuje, određuje njena početna vrednost i prodaje od strane
poreskog izvršitelja u postupku prinudne naplate, na osnovu rešenja o prinudnoj naplati iz člana 92. stav 2. ovog zakona.
•••
Ovim članom uređeno je :
• poreski upravni akt koji je pravni osnov za prinudnu naplatu poreskog duga
iz nepokretnosti. To je rešenje o prinudnoj naplati iz nepokretnosti iz člana 92.
stav 2. ZPPPA. Rešenje mora biti izvršno, a to znači da je uredno dostavljeno
poreskom obvezniku;
• procesne upravne radnje (sredstva prinudne naplate) koje se preduzimaju
u postupku prinudne naplate iz nepokretnosti. To su: popis nepokretnosti,
utvrđivanje njene početne vrednosti i prodaja nepokretnosti, koje moraju
biti sprovedene u skladu sa zakonom i o čijem preduzimanju se sastavlja odgovarajući poreski akt i uredno dostavlja poreskom obvezniku;
• službeno lice ovlašćeno za preduzimanje procesnih radnji u postupku prinudne naplate iz nepokretnosti. To je poreski izvršitelj, koji mora da ima
službenu legitimaciju izdatu na njegovo ime. Poreski izvršitelj je odgovoran za pravilnost i zakonitost preduzetih procesnih radnji u postupku prinudne naplate iz nepokretnosti. U suprotnom, poreski izvršitelj LPA daje
„autogolove“ čije su posledice teške naročito u složenim predmetima.
Zaplena nepokretnosti koja nije upisana u odgovarajući registar
Član 106.
Zaplenu nepokretnosti koja nije upisana u odgovarajući registar vrši poreski izvršitelj u momentu popisa.
206
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
Pre pristupanja zapleni, poreski izvršitelj će pokazati dokument kojim potvrđuje
svoja ovlašćenja i rešenje o prinudnoj naplati i pozvati poreskog obveznika da plati
dugovani iznos.
Zaplena nepokretnosti iz stava 1. ovog člana sprovodi se u prisustvu dva punoletna
svedoka.
Poreski izvršitelj ovlašćen je da udalji lice koje ometa sprovođenje prinudne naplate, kao i da zatraži pomoć policije ako se ometanje nastavi ili ako lice koje poseduje
nepokretnost odbije da je učini dostupnom radi sprovođenja prinudne naplate.
U slučaju iz stava 4. ovog člana, policija je dužna da pruži zatraženu pomoć u najkraćem roku od prijema poziva.
O izvršenoj zapleni nepokretnosti iz stava 1. ovog člana sastavlja se zapisnik.
•••
Ovim članom propisana je još jedna radnja (pored popisa, utvrđivanja početne
vrednosti i prodaje nepokretnosti) u postupku prinudne naplate iz nepokretnosti koja
nije upisana u odgovarajući registar nepokretnosti. To je zaplena nepokretnosti. U
ovom slučaju reč je vanknjižnom vlasništvu na nepokretnosti.
Ova radnja uslovljena je činjenicom da se na nepokretnosti koja nije upisana u odgovarajući registar ne može ustanoviti (uknjižiti) hipoteka kao sredstvo obezbeđenja
naplate poreske obaveze.
Ovim članom, s obzirom da u vreme donošenja ZPPPA visok procenat nepokretnosti u Srbiji nije bio upisan u zemljšne/intabulacione knjige, odnosno katastar nepokretnosti, stvoren je pravni osnov da predmet prinudne naplate poreske obaveze bude i
nepokretnost koja nije upisana u odgovarajući registar nepokretnosti, ali je u prometu.
Pre pristupanja zapleni vanknjižne nepokretnosti, vrši se njen popis, a zatim i zaplena o čemu se sastavlja zapisnik o popisu i zapleni nepokretnosti koja nije upisana u
odgovarajući registar nepokretnosti.
Zapisnik o popisu i zapleni se objavljuje na oglasnoj tabli nadležnog poreskog
organa i ima značaj (pravnu snagu) upisa izvršenja u registar nepokretnosti. Ovim
postupkom poreski poverilac stiče pravo da svoje potraživanje namiri iz vanknjižne
nepokretnosti i u slučaju da treće lice kasnije (u toku postupka) stekne pravo » svojine»
na istoj nepokretnosti.
Pravni osnov za napred navedeno postupanje i pravo Poreske uprave, odnosno
LPA, sadržan je u članu 111. stav 10. ZPPPA, kojim je propisano da se na zaštitu kupaca i njihovih prava, kao i na sve ostalo što nije posebno uređeno ZPPPA u vezi sa prodajom nepokretnosti, shodno primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje postupak
izvršenja i obezbeđenja.
PRVI DEO • Komentar odredbi ZPPPA u vezi sa obezbeđenjem i naplatom poreza
207
Utvrđivanje početne vrednosti nepokretnosti
Član 107.
U roku od tri dana od konačnosti rešenja o prinudnoj naplati, Poreska uprava
utvrđuje početnu vrednost nepokretnosti.
Način utvrđivanja početne vrednosti nepokretnosti uređuje ministar.
Početna vrednost nepokretnosti iz stava 1. ovog člana utvrđuje se rešenjem.
Prilikom utvrđivanja početne vrednosti nepokretnosti vodi se računa i o tome
koliko nepokretnost manje vredi zbog toga što na njoj ostaju određena prava i tereti
posle prodaje.
Protiv rešenja o utvrđivanju početne vrednosti nepokretnosti poreski obveznik
može izjaviti prigovor u roku od tri dana od dana prijema.
Protiv rešenja po prigovoru žalba nije dopuštena.
•••
Ovim članom uređen je postupak utvrđivanja početne vrednosti nepokretnosti.
Ovaj postupak je isti za nepokretnost koja je upisana u odgovarajući registar nepokretnosti i za vanknjižnu nepokretnost. Ukoliko se u postupku utvrđivanja početne
vrednosti nepokretnosti na licu mesta utvrdi da pored uknjiženog objekta postoji i
neuknjiženi deo, kao i da takav objekat predstavlja jedinstvenu građevinsku celinu, u
tom slučaju nepokretnost se prodaje kao jedna celina a u oglasu o određivanju prodaje
nepokretnosti ova činjenica se posebno navodi.
Shodno odredbi stava 1. ovog člana, utvrđivanju početne vrednosti nepokretnosti
pristupa se u roku od tri dana od dana konačnosti rešenja o prinudnoj naplati.
Zapažamo da zakonodavac, za razliku od prinudne naplate iz pokretnih stvari,
utvrđivanje početne vrednosti nepokretnosti uslovljava konačnošću, a ne izvršnošću, rešenja o prinudnoj naplati. Dakle, zakonodavac traži veći stepen izvesnosti u
pogledu zakonitosti rešenja o prinudnoj naplati iz nepokretnosti, a to je konačnost.
To dalje znači, da ako je npr. poreski obveznik protiv rešenja o prinudnoj naplati
izjavio žalbu, utvrđivanje početne vrednosti nepokretnosti se odlaže do odluke drugostepenog organa po žalbi i donošenja drugostepenog (konačnog) rešenja. Ovim je
zakonodavac želeo da pruži veću zaštitu (pravnu sigurnost) poreskim obveznicima
čija je nepokretnost predmet prinudne naplate. Cenimo da je u vreme donošenja
ZPPPA bila prisutna pogrešna percepcija – da su pokretne stvari uvek manje vredne
od nepokretnosti. Međutim, sada imamo pokretne stvari (opremu, mašine, itd.) visoke tehnologije poslednje genracije čija je vrednost velika, pa i veća od nekih vrsta
nepokretnosti. Naime, vredna oprema nije manje vredna ako je na primer instalirana na nekom nerazvijemom području, što nije slučaj sa nepokretnošću. Stoga smatramo da treba usaglasiti odredbe ZPPPA u vezi sa trenutkom (vremenom) procene
vrednosti pokretnih stvari i nepokretnosti.
208
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
Na osnovu ovlašćenja iz stava 2. ovog člana, ministar finansija je doneo Pravilnik
o načinu utvrđivanja početne vrednosti zaplenjene nepokretnosti poreskog obveznika
(„Službeni glasnik RS“, br. 17/2004). Članom 2. pomenutog pravilnika, propisano je da
se: „Prometna vrednost nepokretnosti iz člana 1. ovog pravilnika utvrđuje na način na
koji se utvrđuje tržišna vrednost nepokretnosti kao osnovica poreza na prenos apsolutnih
prava, pri čemu se vodi računa o tome koliko nepokretnost manje vredi ako na njoj ostaju
određena prava i tereti posle prodaje“.
Početna vrednost nepokretnosti utvrđuje se rešenjem Poreske uprave, odnosno
LPA protiv kojeg poreski obveznik može izjaviti prigovor u roku od tri dana od dana
njegovog prijema. Prigovor razmatra i rešava prvostepeni, a ne drugostepeni organ.
Pošto ovim članom nije uređeno pravno dejstvo prigovora, tumačenjem odredbe
člana 100. stav 6. ZPPPA, na osnovu analogije (tumačenje po sličnosti), zaključujemo
da izjavljeni prigovor protiv rešenja o utvrđivanju početne vrednosti nepokretnosti
ima suspenzivno dejstvo, tj. postupak prinudne naplate se prekida do donošenja rešenja po prigovoru.
Prema tome, radi efikasnosti postupka prinudne naplate, uputno je da početnu
vrednost nepokretnosti utvrđuje poseban procenitelj (veštak odgovarajuće struke),
kako bi se smanjio rizik od izjavljivanja prigovora protiv rešenja o utvrđivanju početne
vrednosti nepokretnosti.
Dalje, odredba stava 6. ovog člana, prema kojoj protiv rešenja po prigovoru žalba
nije dopuštena, ne znači da će postupak dobiti na efikasnosti, jer poreski obveznik,
ako ne bude zadovoljan rešenjem po prigovoru, shodno odredbi člana 7. stav 2. Zakona o upravnim sporovima („Službeni glasnik RS“, br. 111/2009), ima pravo da
protiv rešenja donetog po prigovoru pokrene upravni spor tužbom pred Upravnim
sudom Srbije.
Opšte o prodaji nepokretnosti
Član 108.
Prodaji nepokretnosti pristupa se po isteku roka od osam dana od dana konačnosti rešenja iz člana 107. stav 3, odnosno dostavljanja rešenja donetog po prigovoru iz
člana 107. stav 5. ovog zakona, a do prodaje može doći i u kraćem roku, ako poreski
obveznik na to pristane.
Poreska uprava, narednog dana po isteku roka iz stava 1. ovog člana, donosi zaključak o određivanju prodaje nepokretnosti putem usmenog javnog nadmetanja.
Oglas o prodaji nepokretnosti objavljuje se na oglasnoj tabli organizacione jedinice Poreske uprave na čijoj teritoriji se nalazi nepokretnost i istovremeno se dostavlja,
radi oglašavanja, dnevnom listu koji pokriva celu teritoriju Republike, kao i poreskom
obvezniku, založnim poveriocima i licima koja imaju zakonsko pravo preče kupovine
na toj nepokretnosti.
PRVI DEO • Komentar odredbi ZPPPA u vezi sa obezbeđenjem i naplatom poreza
209
Oglas o određivanju prodaje nepokretnosti sadrži naročito:
1) opis i adresu zaplenjene nepokretnosti koja se prodaje;
2) utvrđenu početnu vrednost nepokretnosti;
3) naznačenje službenosti i tereta koje preuzima kupac;
4) način, mesto, datum i sat prodaje;
5) iznos depozita koji polažu lica koja učestvuju na usmenom javnom nadmetanju;
6) rok u kojem je kupac nepokretnosti dužan da uplati iznos za koji mu je nepokretnost prodata.
Na nepokretnosti prodatoj javnim nadmetanjem ili na drugi način ne postoji pravo reklamacije.
•••
Ovaj član sadrži opšte odredbe o prodaji nepokretnosti, koje se odnose na:
1) rok za pristupanje prodaji nepokretnosti. Pristupanje prodaji nepokretnosti u
stvari podrazumeva preduzimanje radnji koje prethode samoj prodaji nepokretnosti (stav 1).
2) Rok za donošenje zaključka o određivanju prodaje nepokretnosti putem usmenog javnog nadmetanja (stav 2).
3) Poreski akt (oglas) kojim se oglašava prodaja nepokretnosti i njegova sadržina. Ukazujemo da oglas o prodaji vanknjižne nepokretnosti treba da sadrži
i napomenu da je predmet prodaje nepokretnost koja nije upisana u odgovarajući registar nepokretnosti (stav 3). Posebno se ukazuje da oglas mora da
sadrži sve podatke navedene u stavu 4. ovog člana kako ne bi bila konstantovana povreda zakona u vezi sa postupkom oglašavanja prodaje nepokretnosti. Znači, podaci iz stava 4. ovog člana čine minimum podataka koje mora
da sadrži svaki oglas o određivanju prodaje nepokretnosti.
4) Nepostojanje prava na reklamaciju za nepokretnost kupljenu u postupku prinudne naplate poreza (stav 5).
Stavom 1. ovog člana propisano je da se prodaji nepokretnosti pristupa (počinju
da se preduzimaju procesne mere i radnje) tek po isteku roka od osam dana od dana
konačnosti rešenja o prinudnoj naplati poreza iz nepokretnosti.
Primer 1: Protiv rešenja o prinudnoj naplati iz nepokretnosti poreski obveznik je
izjavio žalbu. U ovom slučaju prodaji nepokretnosti se može pristupiti (može se doneti
zaključak o određivanju prodaje nepokretnosti putem usmenog javnog nadmetanja)
po isteku roka od osam dana od dana dostavljanja konačnog (drugostepenog) rešenja
poreskom obvezniku.
210
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
Primer 2: Protiv rešenja o prinudnoj naplati iz nepokretnosti poreski obveznik
nije izjavio žalbu. U ovom slučaju prodaji nepokretnosti se može pristupiti (može se
doneti zaključak o određivanju prodaje nepokretnosti putem usmenog javnog nadmetanja) po isteku roka za žalbu od osam dana od dana urednog dostavljanja rešenja o
prinudnoj naplati iz nepokretnosti poreskom obvezniku.
Ako je poreski obveznik protiv rešenja o utvrđivanju početne vrednosti nepokretnosti izjavio prigovor, prodaji nepokretnosti se pristupa po isteku roka od osam
dana od dana dostavljanja poreskom obveznika rešenja prvostepenog organa donetog po prigovoru.
Primer: Poreski obveznik je izjavio prigovor protiv rešenja o utvrđivanju početne vrednosti nepokretnosti. U ovom slučaju prodaji nepokretnosti se može pristupiti
(može se doneti zaključak o određivanju prodaje nepokretnosti putem usmenog javnog nadmetanja) po isteku roka od osam dana od dana kada je poreskom obvezniku
dostavljeno rešenje po izjavljenom prigovoru.
Međutim, prodaji nepokretnosti se može pristupiti u kraćem roku od osam dana
od dana konačnosti rešenja o prinudnoj naplati iz nepokretnosti, odnosno rešenja donetog povodom prigovora protiv rešenja o utvrđivanju početne vrednosti nepokretnosti, samo ako poreski obveznik na to pristane. Podrazumeva se da se o pristanku
poreskog obveznika u ovom slučaju sastavlja dokument (zapisnik, izjava, saglasnost
itd.) koja mora da bude potpisana od strane poreskog obveznika. Ovaj akt se ulaže i
čuva u spise predmeta.
Stavom 2. ovog člana propisano je da Poreska uprava, odnosno LPA, narednog
dana po isteku roka od osam dana od dana konačnosti rešenja o prinudnoj naplati iz
nepokretnosti, odnosno rešenja donetog povodom prigovora protiv rešenja o utvrđivanju početne vrednosti nepokretnosti, ili u kraćem roku, ako se sa tim pismeno saglasio poreski obveznik, donosi zaključak o određivanju prodaje nepokretnosti putem
usmenog javnog nadmetanja. Ukazujemo da za razilku od prodaje pokretnih stvari,
postupak prodaje nepokretnosti uvek počiinje donošenjem zaključka o određivanju
prodaje nepokretnosti putem usmenog javnog nadmetanja. Podrazumeva se da se ovaj
zaključak mora uredno dostaviti poreskom obvezniku.
Stavom 3. ovog člana propisano je da se prodaja nepokretnosti oglašava i propisan
je način oglašavanja. Naime, oglas o prodaji nepokretnosti objavljuje se na oglasnoj
tabli organizacione jedinice Poreske uprave na čijoj teritoriji se nalazi nepokretnost,
odnosno na oglasnoj tabli LPA i istovremeno se dostavlja dnevnom listu koji pokriva
celu teritoriju Srbije, kao i poreskom obvezniku, založnim poveriocima i licima koja
imaju zakonsko pravo preče kupovine na toj nepokretnosti. Dakle, cilj oglašavanja je
da se o prodaji nepokretnosti obaveste:
a) zainteresovani kupci;
b) poreski obveznik;
PRVI DEO • Komentar odredbi ZPPPA u vezi sa obezbeđenjem i naplatom poreza
211
c) založni poverioci, ako postoje;
d) lica koja imaju zakonsko pravo preče kupovine20, ako postoje.
Prema tome, poreski izvršitelj oglas mora uredno da dostavi poreskom obvezniku,
kao i založnim poveriocima i licima sa zakonskim pravom preče kupovine, ako postoje.
Kada pominjemo zakonsko pravo preče kupovine, ukazujemo da suvlasnička nepokretnost može biti predmet prinudne naplate poreza, s tim što se u tom slučaju vodi
računa o pravu preče kupovine koje imaju suvlasnici. Zato je stavom 3. ovog člana
propisano da se oglas o prodaji nepokretnosti dostavlja i licima koja imaju zakonsko
pravo preče kupovine (a to su suvlasnici), kako bi u postupku prinudne naplate poreske obaveze iz nepokretnosti mogli da ostvare svoje pravo preče kupovine.
Ako se prilikom prodaje suvlasničke nepokretnosti suvlasnički deo koji pripada
poreskom obvezniku prethodno ne ponudi suvlasniku kao imaocu prava preče kupovine, on ima pravo da tužbom pred sudom zahteva poništaj rešenja o prodaji nepokretnosti. Pravo preče kupovine važi za prvo i sva ostala javna nadmetanja. Ukoliko
se suvlasnik obavesti samo o održavanju prvog usmenog javnog nadmetanja, a ne i
ostalim, pa na nekom od narednih održanih prodaja nepokretnosti putem usmenog
javnog nadmetanja nepokretnost bude prodata po nižoj ceni, nosilac prava preče kupovine (suvlasnik) ima pravo da tužbom pred nadležnim sudom zahteva poništaj rešenja o prodaji nepokretnosti i da nepokretnost kupi po ceni po kojoj je prodata na
drugom ili nekom od sledećih usmenih javnih nadmetanja.
Stavom 4. ovog člana propisan je minimum podataka koje mora da sadrži svaki
oglas o određivanju prodaje nepokretnosti. Podrazumeva se da oglas o prodaji vanknjižne nepokretnosti treba da sadrži i napomenu da je predmet prodaje nepokretnost
koja nije upisana u odgovarajući registar nepokretnosti.
Stavom 5. ovog člana propisano je da na nepokretnosti kupljenoj na javnom
nadmetanju ili na drugi način poreski obveznik nema pravo reklamacije. Stoga ovu
Prema članu 5. Zakona o prometu nepokretnosti („Službeni glasnik RS“, br. 42/98 i 111/2009), suvlasnik nepokretnosti koji namerava da proda svoj suvlasnički deo dužan je da ga prethodno ponudi ostalim suvlasnicima. U slučaju kad ima više suvlasnika, prvenstvo u ostvarivanju prava preče kupovine
ima suvlasnik sa većim suvlasničkim delom. Kad ima više suvlasnika koji bi prema stavu 2. ovog člana
imali pravo preče kupovine, suvlasnik nepokretnosti ima pravo da sam odluči kome će od njih prodati
svoj deo nepokretnosti.
Prema članu 6. pomenutog zakona, vlasnik koji namerava da proda poljoprivredno zemljište dužan je
da ga prethodno ponudi vlasniku susednog poljoprivrednog zemljišta. U slučaju kad ima više vlasnika
susednog zemljišta čije se poljoprivredno zemljište graniči sa poljoprivrednim zemljištem prodavca,
prvenstvo u ostvarivanju prava preče kupovine ima vlasnik susednog zemljišta čije se poljoprivredno
zemljište pretežnim delom graniči sa zemljištem prodavca. Ako ima više vlasnika susednog zemljišta
čije se poljoprivredno zemljište pretežnim delom graniči sa zemljištem prodavca a granične linije su
jednake, prednost između njih ima vlasnik susednog zemljišta čija je površina najveća.
U ostvarivanju prava preče kupovine vlasnik susednog zemljišta je po redosledu iza suvlasnika zemljišta
koje je predmet prodaje.
20
212
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
činjenicu treba uneti u oglas, ali i obaveštenje gde i u koje vreme zainteresovani kupci (ponuđači) imaju pravo da razgledaju nepokretnost koja je predmet javne prodaje
(član 109. stav 5. ZPPPA).
Prodaja nepokretnosti putem usmenog javnog nadmetanja
Član 109.
Prodaja nepokretnosti vrši se u sedištu organizacione jedinice Poreske uprave koja
tu prodaju sprovodi.
Na usmenom javnom nadmetanju mogu učestvovati samo lica koja su položila depozit.
Depozit iz stava 2. ovog člana polaže se na račun Poreske uprave u visini od 5%
utvrđene početne vrednosti nepokretnosti.
Ponuđačima čija ponuda nije prihvaćena depozit se vraća odmah po zaključenju
javnog nadmetanja.
Zainteresovani ponuđači imaju pravo da najkasnije do dana održavanja javne prodaje razgledaju nepokretnost koja je predmet javne prodaje.
Na prvom usmenom javnom nadmetanju nepokretnost se ne može prodati po
ceni nižoj od 75% utvrđene početne vrednosti.
Ako se nepokretnost ne proda na prvom usmenom javnom nadmetanju, zaključkom se određuje i zakazuje drugo u roku od osam dana od dana održavanja prvog
javnog nadmetanja.
Na drugom usmenom javnom nadmetanju nepokretnost se ne može prodati po
ceni nižoj od 50% utvrđene početne vrednosti.
Ako nepokretnost ne bude prodata ni na drugom usmenom javnom nadmetanju,
javna nadmetanja se ponavljaju na način iz stava 7. ovog člana, sa najnižom cenom
od jedne trećine utvrđene početne vrednosti, sve do prodaje nepokretnosti, odnosno
isteka roka iz člana 110. stav 1. ovog zakona.
Nepokretnost se može prodati na prvom usmenom javnom nadmetanju za iznos
manji od 75% od utvrđene početne vrednosti, odnosno po ceni nižoj od 50% od utvrđene početne vrednosti, na drugom usmenom javnom nadmetanju, ako se sa tim pismeno saglasi poreski obveznik.
O toku usmenog javnog nadmetanja sastavlja se zapisnik.
Po okončanju prodaje nepokretnosti putem usmenog javnog nadmetanja, Poreska
uprava donosi rešenje o prodaji nepokretnosti.
Lice koje ima zakonsko pravo preče kupovine nepokretnosti koja je predmet prinudne naplate poreza ima prvenstvo nad najpovoljnijim ponuđačem na usmenom javnom nadmetanju, ako po zaključenju usmenog javnog nadmetanja izjavi na zapisnik o
prodaji nepokretnosti da nepokretnost kupuje pod istim uslovima.
•••
PRVI DEO • Komentar odredbi ZPPPA u vezi sa obezbeđenjem i naplatom poreza
213
Odredbom ovog člana uređena je prva faza postupka prodaje nepokretnosti - postupak prodaje putem usmenog javnog nadmetanja.
Svaka prodaja nepokretnosti, za razliku od prodaje pokretnih stvari gde Poreska uprava, odnosno LPA, odlučuje da li će se prodaja vršiti putem usmenog javnog
nadmetanja ili neposrednom pogodbom o čemu donosi poseban zaključak, počinje
prodajom putem usmenog javnog nadmetanja.
Ako nepokretnost ne bude prodata po pravilima o usmenom javnom nadmetanju
u roku od tri meseca od dana donošenja zaključka o određivanju javne prodaje usmenim javnim nadmetanjem, prodaja nepokretnosti ulazi u drugu fazu – prodaju neposrednom pogodbom, tako što direktor Poreske uprave ili lice u Poreskoj upravi koje on
za to ovlasti, zaključkom određuje prodaju nepokretnosti neposrednom pogodbom.
Stavom 10. ovog člana, kao kod člana 104. stav 14. ZPPPA, otklonjena je postojeća
pravna nepreciznost, pa se tako nepokretnost može prodati na prvom usmenom javnom nadmetanju za iznos koji je manji od 75% od utvrđene početne vrednosti, odnosno po ceni nižoj od 50% utvrđene početne vrednosti na drugom usmenom javnom
nadmetanju, ako se sa tim poreski obveznik pismeno saglasi.
Stoga je poreski izvršitelj dužan da poreskom obvezniku predoči napred navedeno
zakonsko rešenje i zatraži njegovo pismeno i potpisano izjašnjenje o saglasnosti da se
njegova nepokretnost može prodati na prvom usmenom javnom nadmetanju za iznos
koji je manji od 75% od utvrđene početne vrednosti, odnosno po ceni nižoj od 50%
utvrđene početne vrednosti na drugom usmenom javnom nadmetanju. Izjašnjenje poreskog obveznika na napred navedenu okolnost čuva se u spise predmeta.
Lice koje ima zakonsko pravo preče kupovine nepokretnosti ima prvenstvo nad
najpovoljnijim ponuđačem na usmenom javnom nadmetanju, ako po zaključenju
usmenog javnog nadmetanja izjavi na zapisnik o prodaji nepokretnosti da nepokretnost kupuje pod istim uslovima. U tom slučaju nepokretnost se, umesto najpovoljnijem ponuđaču, prodaje licu sa zakonskim pravom preče kupovine. Zapažamo da
odredbom člana 111. stav 1. ZPPPA nije propisan rok u kome je lice sa zakonskim pravom preče kupovine dužno da uplati iznos za koji mu je nepokretnost prodata, niti je
propisan postupak za slučaj da to lice uopšte ne uplati iznos za koji mu je nepokretnost
prodata. Uputno je da se ova odredba dopuni radi eliminisanja eventualnih problema
koji s tim u vezi mogu da nastanu u praksi.
Prodaja nepokretnosti neposrednom pogodbom
Član 110.
Ako nepokretnost ne bude prodata po pravilima o usmenom javnom nadmetanju
u roku od tri meseca od dana donošenja zaključka o određivanju javne prodaje usmenim javnim nadmetanjem, direktor Poreske uprave ili lice u Poreskoj upravi koje on za
to ovlasti, zaključkom određuje prodaju nepokretnosti neposrednom pogodbom.
214
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
U slučaju iz stava 1. ovog člana, nepokretnost se ne može prodati po ceni nižoj od
jedne trećine utvrđene početne vrednosti.
O toku neposredne pogodbe sastavlja se zapisnik.
Po okončanju prodaje nepokretnosti neposrednom pogodbom, Poreska uprava
donosi rešenje o prodaji nepokretnosti.
Ako se nepokretnost ne može prodati ni putem neposredne pogodbe u roku od
šest meseci od dana donošenja zaključka iz člana 108. stav 2. ovog zakona, Poreska
uprava će doneti rešenje kojim nepokretnost prenosi u svojinu Republike, odnosno
nadležni organ jedinice lokalne samouprave će doneti rešenje kojim nepokretnost prenosi u svojinu jedinice lokalne samouprave, u vrednosti jedne trećine utvrđene početne vrednosti.
Rešenje iz stava 5. ovog člana dostavlja se poreskom obvezniku i organu nadležnom za registar nepokretnosti.
Poreska uprava namiruje prioritetno hipotekarno potraživanje do jedne trećine
utvrđene početne vrednosti nepokretnosti.
Po namirenju potraživanja prioritetnih poverilaca, Poreska uprava dostavlja dokaz
o namirenju organu nadležnom za vođenje registra, sa nalogom da se hipoteka briše.
Kupci ne mogu biti, po osnovu javnog nadmetanja ili po osnovu neposredne pogodbe, poreski obveznik i lica zaposlena u Poreskoj upravi, kao ni sa njima povezana lica.
Zabrana za lica iz stava 9. ovog člana odnosi se i na preprodaju kupljene nepokretnosti, njeno davanje u zakup, na poklon ili na korišćenje tim licima, u periodu od
godinu dana po izvršenoj prodaji.
Organ nadležan za evidenciju nepokretnosti u državnoj svojini dužan je da, u roku
od 30 dana od dana pravosnažnosti rešenja iz stava 5. ovog člana, nepokretnosti prenete u svojinu Republike preuzme u državinu.
Vlada bliže uređuje način i postupak sa nepokretnostima iz stava 11. ovog člana.
•••
Ovim članom uređena je druga faza postupka prodaje nepokretnosti. Na drugu
fazu prelazi se ako nepokretnost ne bude prodata po pravilima o usmenom javnom
nadmetanju u roku od tri meseca od dana donošenja zaključka o određivanju javne
prodaje usmenim javnim nadmetanjem.
U tom slučaju direktor Poreske uprave ili lice u Poreskoj upravi koje on za to ovlasti,
donosi zaključak kojim se određuje prodaja nepokretnosti neposrednom pogodbom.
Kada je reč o LPA, po analogiji zaključujemo da zaključak o određivanju javne
prodaje usmenim javnim nadmetanjem donosi nadležni organ jedinice lokalne samouprave ili lice koje on za to ovlasti. Nadležnost organa jedinice lokalne samouprave
uređuje se statutom u skladu sa zakonom kojim se uređuje lokalna samouprava. Ovakav stav zauzelo je i Ministarstvo finansija u svom mišljenju broj: 011-00-00114/201104 od 24.3.2011. godine.
PRVI DEO • Komentar odredbi ZPPPA u vezi sa obezbeđenjem i naplatom poreza
215
Prodaja nepokretnosti putem neposredne pogodbe traje naredna tri meseca i ako
se u tom roku nepokretnost ne proda ni putem neoposredne pogodbe, Poreska uprava, odnosno LPA, shodno odredbi člana 110. stav 5. ZPPPA, donosi rešenje kojim
nepokretnost prenosi u svojinu države Srbije, odnosno jedinice lokalne samouprave
u vrednosti jedne trećine utvrđene početne vrednosti, čime se zatvara krug u vezi sa
prodajom nepokretnosti.
U vezi sa prenosom nepokretnosti u svojinu Repubilike u skladu sa odredbom člana 110. stav 5. ZPPPA, izjasnio se i Vrhovni sud Srbije u svojoj presudi U. 1403/2007
od 29.10.2008. godine, iz koje citiramo deo obrazloženja koji glasi:
„Po oceni Vrhovnog suda Srbije, osporenim rešenjem nije povređen zakon na štetu
tužioca. Ovo sa razloga što je odredbom člana 110. stav 5. Zakona o poreskom postupku
i poreskoj administraciji propisano da ako se nepokretnost ne može prodati ni putem neposredne pogodbe, u roku od šest meseci od dana donošenja zaključka iz člana 108. stav
2. ovog zakona, Poreska uprava će doneti rešenje kojim nepokretnost prenosi u svojinu
republike, u vrednosti 1/3 utvrđene početne vrednosti. Kako je u provedenom postupku
utvrđeno da je od momenta donošenja zaključka o prvoj prodaji do zakazanog ročišta
za prodaju putem neposredne pogodbe proteklo više od šest meseci, to je, po oceni ovog
suda, osnovano tuženi organ odbio žalbu tužioca dajući za svoju odluku dovoljne i jasne
razloge koje u svemu prihvata i ovaj sud.“
U slučaju prenosa nepokretnosti u svojinu države Srbije, odnosno jedinice lokalne
samouprave, dan plaćanja poreske obaveze poreskog obveznika je dan kada je doneto rešenje o prenosu nepokretnosti u svojinu države Srbije, odnosno jedinice lokalne samouprave (član 68. stav 1. tačka 7) ZPPPA). U ovom slučaju poreska obaveza poreskog obveznika se umanjuje do iznosa jedne trećine utvrđene početne vrednosti nepokretnosti, za
koji je ista preneta u javnu svojinu države Srbije, odnosno jedinice lokalne samouprave.
Javna svojina u naš pravni sistem uvedena je Ustavom Republike Srbije, a uređena
je Zakonom o javnoj svojini („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011), koji je u primeni od
6. oktobra 2011. godine. Javna svojina je definisana kao državna svojina, svojina autonomne pokrajine i svojina jedinice lokalne samouprave. Dakle, javna svojina je svojina
specifičnih subjekata za koju je propisan poseban režim svojinskih ovlašćenja, obaveza
i odgovornosti, a čiji vlasnici mogu biti samo javnopravni subjekti (država Srbija, pokrajina ili jedinica lokalne samouprave).
Stupanjem na snagu Zakona o javnoj svojini samo je Republika Srbija stekla pravo
javne svojine po samom zakonu, dok autonomna pokrajina i jedinice lokalne samouprave pravo javne svojine stiču tek upisom u registar nepokretnosti na način i u postupku propisanim pomenutim zakonom.
216
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
Postupak sa ostvarenim prihodom od prodaje nepokretnosti
Član 111.
Kupac nepokretnosti dužan je da uplati iznos za koji mu je nepokretnost prodata
u roku od osam dana od dana zaključenja usmenog javnog nadmetanja, po umanjenju
tog iznosa za položeni depozit, koji postaje deo plaćene cene.
U slučaju da kupac u ostavljenom roku ne uplati iznos za koji mu je nepokretnost
prodata, prodaja se rešenjem oglašava nevažećom, a kupac gubi pravo na povraćaj
položenog depozita i ne može biti ponuđač u postupku prodaje te nepokretnosti, u
periodu od šest meseci od isteka poslednjeg dana roka iz stava 1. ovog člana.
U slučaju iz stava 2. ovog člana, Poreska uprava poziva drugog najpovoljnijeg ponuđača, ako ponuđena cena nije niža od cene propisane ovim zakonom, da se izjasni
da li kupuje nepokretnost za ponuđeni iznos. Ako drugi najpovoljniji ponuđač pismeno pristane da kupi nepokretnost za ponuđenu cenu, donosi se rešenje o prodaji
nepokretnosti tom ponuđaču.
Ako kupac iz stava 3. ovog člana ne uplati iznos, za koji mu je nepokretnost prodata u ostavljenom roku, prodaja se rešenjem oglašava nevažećom, a kupac gubi pravo
na povraćaj položenog depozita ako mu nije vraćen i ne može biti ponuđač u postupku
prodaje te nepokretnosti u periodu od šest meseci od isteka poslednjeg dana roka za
uplatu iznosa za koji mu je nepokretnost prodata.
U slučaju iz stava 4. ovog člana Poreska uprava nastavlja postupak prodaje nepokretnosti u roku od osam dana od dana donošenja rešenja o oglašavanju prodaje nevažećom,
na način i pod uslovima koji su važili za usmeno javno nadmetanje koje se ponavlja.
U slučaju postojanja prioritetnog hipotekarnog potraživanja drugog poverioca na
prodatoj nepokretnosti, iz iznosa određenog u stavu 1. ovog člana prvo se namiruje
potraživanje tog poverioca u skladu sa članom 110. stav 7. ovog zakona.
Po izvršenoj uplati iznosa za koji je nepokretnost prodata usmenim javnim nadmetanjem, odnosno neposrednom pogodbom i konačnosti rešenja o prodaji nepokretnosti iz člana 109. stav 12. i člana 110. stav 4. ovog zakona, Poreska uprava donosi
rešenje o predaji nepokretnosti kupcu.
Rešenje o prodaji nepokretnosti kupcu iz člana 109. stav 12. i člana 110. stav 4.
ovog zakona dostavlja se i poreskom obvezniku i organu nadležnom za vođenje registra nepokretnosti.
Po konačnosti rešenja o namirenju prioritetnog hipotekarnog poverioca iz stava 6.
ovog člana, Poreska uprava dostavlja to rešenje, uz dokaz da je izvršena uplata, organu
nadležnom za vođenje registra nepokretnosti, radi brisanja hipoteke na nepokretnosti.
Na zaštitu kupca i njegovih prava, kao i na sve ostalo što nije posebno uređeno
ovim zakonom u vezi sa prodajom nepokretnosti, shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuju izvršenje i obezbeđenje.
•••
PRVI DEO • Komentar odredbi ZPPPA u vezi sa obezbeđenjem i naplatom poreza
217
Shodno odredbi stava 1. ovog člana, kupac nepokretnosti je dužan da uplati iznos
za koji mu je nepokretnost prodata u roku od osam dana od dana zaključenja usmenog
javnog nadmetanja, umanjen za iznos položenog (uplaćenog) depozita od 5%.
Stavom 2. ovog člana, koji je u primeni od 26.07.2005. godine, propisana je svojevrsna sankcija za najpovoljnijeg ponuđača - kupca koji u propisanom roku ne uplati iznos
za koji mu je nepokretnost prodata. Tako, kupac koji u ostavljenom roku ne uplati iznos
za koji mu je nepokretnost prodata, pored toga što gubi pravo na povraćaj uplaćenog
depozita, gubi i pravo da bude ponuđač u postupku prodaje te nepokretnosti u periodu
od šest meseci, a to praktično znači do kraja postupka prodaje te nepokretnosti (ne i
druge nepokretnosti), pošto se ista, ako ne bude prodata u roku od šest meseci od dana
donošenja zaključka o određivanju prodaje nepokretnosti putem usmenog javnog nadmetanja, shodno odredbi člana 110. stav 5. ZPPPA, rešenjem Poreske uprave, odnosno
LPA, prenosi u svojinu države Srbije, odnosno jedinice lokalne samouprave.
Odredbom stava 3. ovog člana propisano je da ako najpovoljniji kupac u propisanom
roku ne uplati iznos za koji mu je nepokretnost prodata, Poreska uprava, odnosno LPA,
poziva drugog najpovoljnijeg ponuđača, ako njegova ponuđena cena nije niža od cene
propisane ZPPPA, da se izjasni da li kupuje nepokretnost za ponuđeni iznos. Ako drugi
najpovoljniji ponuđač pismeno pristane da kupi nepokretnost za ponuđenu cenu, donosi se rešenje o prodaji nepokretnosti tom (drugom najpovoljnijem) ponuđaču.
Odredbom stava 4. ovog člana propisano je da se, ako drugi najpovoljniji ponuđač
ne uplati iznos za koji mu je nepokretnost prodata u ostavljenom roku, prodaja rešenjem oglašava nevažećom, a kupac gubi pravo na povraćaj položenog depozita, ako
mu nije vraćen, i ne može biti ponuđač u postupku prodaje te nepokretnosti u periodu
od šest meseci.
Odredbom stava 5. ovog člana propisano je da Poreska uprava, odnosno LPA, u
slučaju iz stava 4. ovog člana, nastavlja postupak prodaje nepokretnosti u roku od
osam dana od dana donošenja rešenja o oglašavanju prodaje nevažećom, na način i
pod uslovima koji su važili za usmeno javno nadmetanje koje se ponavlja. To praktično znači da se, ako na primer, najpovoljniji ponuđač - kupac na prvom usmenom
javnom nadmetanju u ostavljenom roku ne uplati iznos za koji mu je nepokretnost
prodata, pa to ne učini ni drugi najpovoljniji ponuđač i poništi se i rešenje o prodaji nepokretnosti drugom najpovoljnijem ponuđaču, postupak prodaje nepokretnosti
putem usmenog javnog nadmetanja nastavlja pod uslovima koji važe za prvo usmeno
javno nadmetanje.
Odredbom stava 6. ovog člana štiti se imovinski interes prioritetnog hipotekarnog
poverioca na nepokretnosti koja je predmet prinudne naplate. Tako se, u slučaju postojanja prioritetne hipoteke drugog poverioca na prodatoj nepokretnosti, iz cene za
koju je prodata nepokretnost najpovoljnijem ponuđaču, prvo namiruje potraživanje
tog poverioca do jedne trećine utvrđene početne vrednosti nepokretnosti, u skladu sa
članom 110. stav 7. ZPPPA.
218
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
Odredbom stava 7. ovog člana propisani su uslovi za donošenje rešenja o predaji
nepokretnosti kupcu. Uslovi za donošenje pomenutog rešenja su:
a) da je izvršena uplata iznosa za koji je nepokretnost prodata bilo na usmenom
javnim nadmetanjem, bilo putem neposredne pogodbe i
b) da je rešenje o prodaji nepokretnosti postalo konačno.
Odredbom stava 8. ovog člana propisano je da se rešenje o prodaji nepokretnosti
uredno dostavlja poreskom obvezniku i organu nadležnom za vođenje registra nepokretnosti, radi brisanja hipoteke upisane u korist poreskog poverioca.
Odredba stava 10. ovog člana je upućujuća norma. Naime, ovim stavom je propisano da se na zaštitu kupca i njegovih prava, kao i na sve ostalo što nije posebno uređeno
odredbama ZPPPA u vezi sa prodajom nepokretnosti, shodno primenjuju odredbe
Zakona o izvršenju i obezbeđenju. Znači, odredbe Zakona o izvršenju i obezbeđenju
se shodno primenjuju na postupak uvođenja kupca u posed nepokretnosti (predaja
nepokretnosti kupcu), ali i na sva ostala pitanja koja su u vezi sa zaštitom samog kupca
i njegovih prava, kao i na sve ostalo što nije posebno uređeno odredbama ZPPPA.
Proglašenje nesolventnosti
Član 112.
Kada se u postupku prinudne naplate utvrdi da poreski obveznik nema imovinu
iz koje se poreski dug prinudnom naplatom može namiriti, odnosno da je imovina
koja se predaje Republici po vrednosti manja od poreskog duga, Poreska uprava će
rešenjem konstatovati njegovu privremenu nesolventnost i pokrenuti stečajni postupak u svojstvu poverioca, u skladu sa zakonom, ako je poreski obveznik pravno lice,
odnosno preduzetnik.
Ako poreski obveznik ponovo postane solventan, Poreska uprava stavlja van snage
rešenje o proglašenoj nesolventnosti i nastavlja postupak prinudne naplate.
•••
Ovim članom propisani su uslovi za proglašavanje poreskog obveznika nesolventnim.
To je situacija: a) kada se u postupku prinudne naplate utvrdi da poreski obveznik
nema imovinu iz koje se poreski dug može naplatiti, b) da je imovina koja se prenosi
u svojinu Republike, odnosno jedinice lokalne samouprave manje vrednosti od iznosa
poreskog duga.
U ovom slučaju, nadležni poreski organ posebnim rešenjem konstatuje privremenu nesolventnost poreskog obveznika i nastavlja da prati stanje njegove solventnosti.
PRVI DEO • Komentar odredbi ZPPPA u vezi sa obezbeđenjem i naplatom poreza
219
Ako poreski obveznik ponovo postane solventan, stavlja se van snage rešenje o
proglašenju privremene nesolventnosti i nastavlja postupak prinudne naplate.
Zaključujemo da rešenje o proglašenju privremene nesolventnosti proizvodi pravne posledice prekida postupka prinudne naplate. Ovo stoga što prema stavu 2. ovog
člana, ako poreski obveznik ponovo postane solventan, rešenje o proglašenoj privremenoj nesolventnosti se stavlja van snage i nastavlja postupak prinudne naplate. Ova
norma je neprecizna, s obzirom da nije propisano da li za vreme privremene nesolventnosti teče ili ne teče zakonski rok zastarelosti, kao što je to propisano odredbom člana
74b stav 3. ZPPPA kojim je uređeno odlaganje plaćanja poreskog duaga poreskim obveznicima koji su zaključili ugovor o finansijskom restrukturiranju u skladu sa zakonom kojim se uređuje sporazumno finansijsko restrukturiranje privrednih društava.
Stoga, smatramo da u ovom slučaju treba primenjivati propisane rokove o zastarelosti
prava na naplatu iz ZPPPA.
Stavom 1. ovog člana propisano je da nadležni poreski organ posle donošenja rešenja o privremenoj nesolventnosti poreskog obveznika, u svojstvu poverioca pokreće
stečajni postupak ako je poreski obveznik pravno lice, odnosno preduzetnik. Međutim, budući da se u slučaju iniciranja stečajnog postupka mora uplatiti predujam troškova koji su izuzetno veliki, uputno je da se ova odredba briše, a dok postoji da se ne
primenjuje. Ovo stoga što je u postupku prinudne naplate već utvrđena nesloventnost
poreskog obveznika jer nema imovinu iz koje se poreski dug može namiriti, pa se to ne
može očekivati ni u postupku stečaja, čije iniciranje podrazumeva prethodno snošenje
troškova koji se ne mogu refundirati u postupku stečaja.
Zastarelost prava na utvrđivanje i naplatu
poreza i sporednih poreskih davanja
Član 114.
Pravo Poreske uprave na utvrđivanje i naplatu poreza i sporednih poreskih davanja
zastareva za pet godina od dana kada je zastarelost počela da teče.
Zastarelost prava na utvrđivanje poreza i sporednih poreskih davanja počinje da
teče od prvog dana naredne godine od godine u kojoj je trebalo utvrditi porez, odnosno sporedno poresko davanje.
Zastarelost prava na naplatu poreza i sporednih poreskih davanja počinje da teče
od prvog dana naredne godine od godine u kojoj je obaveza poreskog dužnika dospela
za plaćanje.
•••
220
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
Pojam zastarelosti
Zastarelost u poreskoj materiji uvedena je zbog pravne sigurnosti dužnika - fizičkih i pravnih lica, kako ne bi beskrajno bili pod dužničkom „hipotekom“.
Zastarelost je pravni institut koji predstavlja zakonom propisani protok vremena
posle koga se gube određena prava ili prestaju određeni odnosi. Jednostavnije rečeno,
zastarelost je gubitak nekog prava usled njegovog nevršenja u zakonom propisanom
periodu (roku).
Ako poverilac, pa i poreski, u propisanom roku ne preduzima radnje i mere ili ne preduzme sve radnje i sve mere koje dovode do utvrđivanja, odnosno naplate poreskog duga,
pretpostavka je da se poverilac, pa i poreski, odrekao svog potraživanja, pa i poreskog.
Propisani zakonski rokovi zastarelosti se ne mogu menjati pravnim poslom (ugovorom, sporazumom itd.) ili pojedinačnim aktom državnog organa. Zastarelost nastupa kada protekne poslednji dan roka propisanog za zastarelost. Odredbe o zastarelosti nemaju povratno dejstvo. S tim u vezi, Upravni sud je u svojoj presudi 8 U.
13238/2010(2009) od 17.6.2011. godine, zauzeo stav koji glasi: „Kada je rok zastarelosti utvrđivanja i naplate poreske obaveze istekao u vreme važenja jednog zakona, ne
može se produžavati u vreme važenja drugog zakona koji predviđa duži rok ili druge
uslove za nastupanje zastarelosti“.
Kada je reč o zastarelosti u poreskoj materiji, nastupanjem zastarelosti nadležni
poreski organ gubi pravo na utvrđivanje i naplatu poreza, upravo zbog nevršenja tog
prava u propisanom roku.
Zakonodavac je Poreskoj upravi, pa time i LPA, ostavio dovoljno dugačak rok u
kome ona ima pravo da, u skladu sa propisima, preduzme sve zakonom propisane
radnje i mere u cilju utvrđivanja poreza i njegove naplate.
Zastarelost u poreskoj materiji je sada jedinstveno uređena odredbama čl. 114 –
114ž ZPPPA za sve vrste javnih prihoda (porezi, doprinosi, takse, naknade itd.).
Do početka primene ZPPPA (do 01.01.2003. godine), pitanje zastarelosti bilo je
posebno propisano svakim materijalnim poreskim propisom (Zakonom o porezima
na imovinu, Zakonom o porezu na dohodak građana itd.), uz napomenu da su za pojedine vrste poreza ti rokovi bili različiti.
Dakle, za sve poreske postupke pokrenute pre 01. 01. 2003. godine važile su odredbe o zastarelosti koje su se nalazile u poreskim propisima koji su u to vreme bili na
snazi, pa tako:
a) za obveznike poreza na imovinu – fizička lica, shodno odredbi člana 32. stav
2. starog Zakona o porezima na imovinu („Službeni glasnik RS“, br. 26/2001),
važile su odredbe čl. 164. i 165. tada važećeg Zakona o porezu na dohodak
građana („Službeni glasnik RS“, br. 24/2001), koje glase:
„Pravo na utvrđivanje poreza na dohodak građana zastareva u roku od pet godina od isteka godine u kojoj ga je trebalo utvrditi (član 164. stav 1).
PRVI DEO • Komentar odredbi ZPPPA u vezi sa obezbeđenjem i naplatom poreza
221
Pravo na naplatu poreza i pravo na naplatu kamata i troškova prinudne naplate
zastareva u roku od tri godine od isteka godine u kojoj je trebalo izvršiti naplatu
(član 164. stav 2).
„Pri svakom prekidu zastarelosti, rok zastarelosti ponovo počinje da teče (član
165. stav 1).
Pravo na utvrđivanje, naplatu i povraćaj uvek zastareva u roku od 10 godina od
isteka godine u kojoj je porez trebalo utvrditi, naplatiti, odnosno u kojoj su iznosi
plaćeni (član 165. stav 2)“.
b) za obveznike poreza na imovinu – pravna lica, shodno odredbi člana 32. stav
2. starog Zakona o porezima na imovinu („Službeni glasnik RS“, br. 26/2001),
važila je odredba člana 109. tada važećeg Zakona o porezu na dobit preduzeća
(„Službeni glasnik RS“, br. 25/2001), koja glasi:
„Pravo na utvrđivanje i naplatu poreza, kamate, troškova prinudne naplate i
novčanih kazni izrečenih po odredbama ovog zakona zastareva za pet godina
po isteku godine za koju je trebalo izvršiti utvrđivanje, odnosno naplatu poreza,
kamate, troškova naplate i novčanih kazni“.
Prema tome, do početka primene ZPPPA – do 01.01.2003. godine, kada govorimo
o zastarelosti prava na naplatu poreza na imovinu fizičkih lica, postojao je relativni rok
od tri godine i apsolutni rok zastarelosti od 10 godina.
Primer 1: Fizičkom licu – Jovanu Jovanoviću, za 2001. godinu utvrđen je porez na
imovinu. Rešenje je uredno dostavljeno 2001. godine. Porez je dospeo za plaćanje 2001.
godine. Poreski obveznik porez nije platio. Zastarelost prava na naplatu počela je da teče
1. januara 2002. godine. Ako nadležni poreski organ ne preduzima nikakve mere i radnje
radi prinudne naplate poreza u naredne tri godine (2002, 2003. i 2004. godine), zastarelost prava na naplatu poreza utvrđenog za 2001. godinu je nastupila 1. januara 2005.
godine, pošto nije izvršen prekid relativnog roka zastarelosti.
Primer 2: Fizičkom licu – Jovanu Jovanoviću, za 2001. godinu utvrđen je porez na
imovinu. Rešenje je uredno dostavljeno 2001. godine. Porez je dospeo za plaćanje 2001.
godine. Poreski obveznik porez nije platio. Zastarelost prava na naplatu počela je da teče
1. januara 2002. godine. Nadležni poreski organ je poreskom obvezniku 15. juna 2003.
godine izdao i uredno dostavio opomenu za plaćanje poreza. Izdavanjem i dostavljanjem
opomene izvršen je prekid roka zastarelosti, pa je rok zastarelosti od tri godine počeo
ponovo da teče 1. januara 2004. godine. Međutim, ako se postupak naplate ne okonča
do 31.12.2011. godine, dana 1. januara 2012. godine nastupila je apsolutna zastarelost
prava na naplatu utvrđenog poreza za 2001. godinu, pošto u roku od 10 godina od isteka
godine u kojoj je porez trebalo naplatiti (2001), porez nije naplaćen.
S druge strane, do početka primene ZPPPA, kada govorimo o zastarelosti prava na
naplatu poreza na imovinu pravnih lica, postojao je samo relativni rok zastarelosti od
222
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
pet godina, koji je po svom pravnom dejstvu i apsolutni jer nije bio propisan prekid
propisanog roka zastarelosti.
Kada je reč o zatarelosti prava LPA na naplatu poreza na imovinu (i od fizičkih i od
pravnih lica) posle stupanja na snagu ZPPPA (posle 1. januara 2003. godine), ukazujemo da su osnovne odredbe o zastarelosti iz izvornog teksta ZPPPA iz 2002. godine
dopunjavane tako što je najpre Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o poreskom
postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“, br. 61/2007), uveden prekid
zastarelosti sa primenom od 8. jula 2007. godine, a zatim i apsolutna zastarelost Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji
(„Službeni glasnik RS“, br. 20/2009) sa primenom od 29.03.2009. godine.
Pored uvođenja prekida zastarelosti, Zakonom o poreskom postupku i poreskoj
administraciji („Službeni glasnik RS’’, br. 61/07), drukčije je propisan dan od koga počinje da teče zastarelost.
Prema ovim izmenama ZPPPA, od 08. 07. 2007. godine, zastarelost prava na naplatu poreza i sporednih poreskih davanja počinje da teče od prvog dana naredne godine
od godine u kojoj je obaveza poreskog dužnika dospela za plaćanje. Do 08. jula 2007.
godine zastarelost prava na naplatu poreza i sporednih poreskih davanja počinje da
teče od prvog dana naredne godine od godine u kojoj je porez utvrđen.
Na porez na imovinu koji je utvrđen za 2003. godinu i sve naredne godine, primenjuju se odredbe o zastarelosti prava na naplatu iz ZPPPA, a njihove dopune (prekid
zastarelosti i apsolutni rok zastarelosti) deluju samo ubuduće.
Za ovaj jako bitan period računanja zastarelosti, navodimo delove iz dva mišljenja
Ministarstva finansija Srbije, i to:
1. Mišljenje Ministarstva finansija broj: 011-00-00410/2010-04 od 29. 9. 2010.
godine, koji glase:
„Prema odredbi člana 2a. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji
(„Sl. glasnik RS“, br. 80/2002, 84/2002 - ispr., 23/2003 - ispr., 70/2003, 55/2004, 61/2005,
85/2005 - dr. zakon, 62/2006 - dr. zakon, 63/2006 - ispr. dr. zakona, 61/2007, 20/2009,
72/2009 - dr. zakon i 53/2010 - dalje: Zakon), ovaj zakon primenjuje se i na porez i sporedna poreska davanja koja na osnovu zakona naplaćuje jedinica lokalne samouprave…
… Prema članu 114. st. 1. i 3. Zakona, pravo Poreske uprave na utvrđivanje i naplatu
poreza i sporednih poreskih davanja zastareva za pet godina od dana kada je zastarelost
počela da teče. Zastarelost prava na naplatu poreza i sporednih poreskih davanja počinje
da teče od prvog dana naredne godine od godine u kojoj je obaveza poreskog dužnika
dospela za plaćanje.
Odredbom člana 114d Zakona, koja je u primeni od 8. jula 2007. godine, zastarelost se prekida svakom radnjom Poreske uprave preduzetom protiv poreskog dužnika u cilju utvrđivanja i naplate poreza i sporednih poreskih davanja. Posle prekida
PRVI DEO • Komentar odredbi ZPPPA u vezi sa obezbeđenjem i naplatom poreza
223
zastarelost počinje teći iznova, a vreme koje je proteklo pre prekida ne računa se u
zakonom određeni rok za zastarelost.
Prema odredbi člana 114ž Zakona, koja je u primeni od 27. marta 2009. godine, pravo
na utvrđivanje, naplatu, povraćaj, refakciju kao i namirenje dospelih obaveza po drugom
osnovu putem preknjižavanja poreza, uvek zastareva u roku od deset godina od isteka
godine u kojoj je porez trebalo utvrditi ili naplatiti, odnosno u kojoj je izvršena pretplata.
Dakle, pravo organa nadležnog za utvrđivanje, kontrolu i naplatu poreza na imovinu (dalje: nadležni organ), na naplatu poreza na imovinu i sporednih poreskih davanja
po tom osnovu, zastareva za pet godina počev od prvog dana naredne godine od godine
u kojoj je obaveza dužnika dospela na plaćanje, pri čemu se od 8. jula 2007. godine zastarelost prekida svakom radnjom nadležnog organa preduzetom protiv dužnika u cilju
naplate poreza i sporednih poreskih davanja, a uvek zastareva u roku od deset godina od
isteka godine u kojoj je poresku obavezu trebalo naplatiti.
Ako prekida zastarelosti od 8. jula 2007. godine nije bilo,…, pravo nadležnog organa na naplatu utvrđene obaveze po osnovu poreza na imovinu i sporednih poreskih
davanja po tom osnovu zastareva za pet godina počev od prvog dana naredne godine od
godine u kojoj je ta obaveza dospela za plaćanje.
Imajući u vidu da se, shodno odredbama člana 39. st. 3. i 5. Zakona o porezima na
imovinu …, godišnji porez na imovinu plaća tromesečno u roku od 45 dana od dana
početka tromesečja, te da je obveznik dužan da razliku između poreza utvrđenog rešenjem organa jedinice lokalne samouprave i akontaciono uplaćenog poreza na imovinu za
tromesečje za koje je poreska obaveza dospela, uplati u roku od 15 dana od dana dostavljanja prvostepenog rešenja o utvrđivanju poreske obaveze, rok zastarelosti prava na naplatu poreza na imovinu utvrđenog za 2003. godinu počinje da teče od 1. januara 2004.
godine, a poreza na imovinu utvrđenog za 2004. godinu - od 1. januara 2005. godine.
Ukoliko je u konkretnom slučaju bilo prekida zastarelosti, odnosno ako je nadležni
organ posle 8.7.2007. godine preduzimao radnje protiv dužnika radi naplate poreza na
imovinu utvrđenog za 2003. i 2004. godinu,… pravo nadležnog organa na naplatu poreza na imovinu za 2003. i 2004. godinu i sporednih poreskih davanja po tim osnovama zastareva za pet godina počev od 1. januara naredne godine od godine u kojoj
je došlo do prekida zastarelosti, a uvek u roku od deset godina od isteka godine u kojoj
je utvrđeni porez za svaku od tih kalendarskih godina trebalo naplatiti.
Ako prekida zastarelosti od 8. jula 2007. godine nije bilo, pravo… na naplatu poreza na imovinu utvrđenog u 2003. godini za 2003. godinu, odnosno utvrđenog u 2004.
godini za 2004. godinu, je zastarelo.
U svakom konkretnom slučaju nadležni organ ceni činjenično stanje od uticaja na
zastarelost prava na naplatu utvrđenog poreza (kada je svaka konkretna obaveza dospela za plaćanje, da li je bilo prekida zastarelosti...).“
224
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
2. Mišljenje Ministarstva finansija broj: 413-00-00548/2011-04 od 28.6.2011. godine, čiji deo glasi:
„…Dakle, pravo Poreske uprave na naplatu poreza i sporednih poreskih davanja zastareva
za pet godina počev od prvog dana naredne godine od godine u kojoj je obaveza dužnika dospela na plaćanje, pri čemu se od 8. jula 2007. godine zastarelost prekida svakom radnjom Poreske uprave preduzetom protiv dužnika u cilju naplate poreza i sporednih poreskih davanja.
Imajući u vidu da izdavanje opomene od strane Poreske uprave za plaćanje poreskog duga, u skladu sa odredbama ZPPPA, predstavlja radnju Poreske uprave preduzetu protiv poreskog dužnika u cilju naplate poreza i sporednih poreskih davanja, kojom
se prekida zastarelost, ukoliko je ta radnja preduzeta od 8. jula 2007. godine – pravo
Poreske uprave na naplatu poreza i sporednih poreskih davanja zastareva za pet godina
počev od 1. januara naredne godine od godine u kojoj je došlo do prekida zastarelosti.
Ministarstvo finansija napominje da, prema odredbi člana 114ž ZPPPA, pravo na
utvrđivanje, naplatu, povraćaj, refakciju, kao i namirenje dospelih obaveza po drugom
osnovu putem preknjižavanja poreza, uvek zastareva u roku od deset godina od isteka
godine u kojoj je porez trebalo utvrditi ili naplatiti, odnosno u kojoj je izvršena preplata.
Zastarelošću poreza prestaje poreska obaveza (član 23. tačka 2) ZPPPA).
U svakom konkretnom slučaju nadležni poreski organ utvrđuje činjenično stanje od
uticaja na dospelost poreske obaveze, prekid zastarelosti i eventualnu zastarelost poreske
obaveze na koju se poreski obveznik poziva“.
Vrste zastarelosti
Pravo uopšte, pa i poresko pravo, poznaju relativnu i apsolutnu zastarelost.
Relativna zastarelost se može produžavati korišćenjem instituta – prekid zastarelosti.
U slučaju prekida zastarelosti, zastarelost počinje da teče ispočetka, a vreme koje je
proteklo do momenta prekida zastarelosti se ne računa.
Da institut relativne zastarelosti ne bi bio doveden do apsurda tako što bi, svaki put
kada treba da istekne rok posle koga nastupa relativna zastarelost rok relativne zastarelosti bio prekidan da bi počeo da teče ispočetka, u pravni sistem je uveden institut
apsolutne zastarelosti.
Rok apsolutne zastarelosti teče nezavisno od prekida roka relativne zastarelosti
i posle njegovog isteka više nije moguće preduzimati radnje i mere radi utvrđivanja
poreza i naplate poreskog duga.
Apsolutna zastarelost donosi izvesnost, jer posle isteka roka apsolutne zastarelosti
više nije moguće utvrditi ili naplatiti porez, bez obzira da li je LPA preduzimala radnje
i mere u cilju utvrđivanja ili naplate poreza.
PRVI DEO • Komentar odredbi ZPPPA u vezi sa obezbeđenjem i naplatom poreza
225
Stavom 1. ovog člana propisan je relativni rok zatarelosti prava nadležnog poreskog organa na utvrđivanje i naplatu poreza i sporednih poreskih davanja, a koji iznosi
pet godina.
Stavom 2. ovog člana propisano je kada počinje da teče rok zastarelosti prava
na utvrđivanje poreza od pet godina, pa tako - zastarelost prava na utvrđivanje
poreza počinje da teče od prvog dana naredne godine od godine u kojoj je trebalo
utvrditi porez.
Stavom 3. ovog člana propisano je kada počinje da teče rok zastarelosti prava na naplatu poreza od pet godina, pa tako – zastarelost prava na naplatu poreza počinje da teče od
prvog dana naredne godine od godine u kojoj je poreska obaveza dospela za plaćanje.
Zastarelost prava na povraćaj i refakciju odnosno
refundaciju poreza i sporednih poreskih davanja
Član 114a
Pravo poreskog obveznika na povraćaj, refakciju i refundaciju, kao i namirenje dospelih obaveza po drugom osnovu putem preknjižavanja poreza i povraćaj sporednih poreskih davanja, zastareva za pet godina od dana kada je zastarelost počela da teče.
Zastarelost prava na povraćaj, refakciju i refundaciju, kao i namirenje dospelih
obaveza po drugom osnovu putem preknjižavanja poreza i povraćaj sporednih poreskih davanja, počinje da teče od prvog dana naredne godine od godine u kojoj je
poreski obveznik stekao pravo na povraćaj, refakciju i refundaciju, kao i namirenje
dospelih obaveza po drugom osnovu putem preknjižavanja poreza i povraćaj sporednih poreskih davanja.
•••
Ovim članom propisani su rokovi zastarelosti prava na povraćaj i refakciju odnosno refundaciju poreza i sporednih poreskih davanja, kao i pravo na namirenje dospelih obaveza po drugom osnovu putem preknjižavanja poreza, kao i od kada počinje da
teče zastarelost pomenutih prava.
Prema stavu 1. ovog člana, pravo poreskog obveznika na povraćaj, refakciju i refundaciju, kao i na namirenje dospelih obaveza po drugom osnovu putem preknjižavanja poreza i povraćaj sporednih poreskih davanja, zastareva za pet godina od dana
kada je zastarelost počela da teče.
Prema stavu 2. ovog člana, zastarelost prava iz stava 1. ovog člana počinje da teče
od prvog dana naredne godine od godine u kojoj je poreski obveznik stekao pravo na
povraćaj, refakciju i refundaciju, kao i namirenje dospelih obaveza po drugom osnovu
putem preknjižavanja poreza i povraćaj sporednih poreskih davanja.
226
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
Prema odredbi člana 65. stav 2. ZPPPA, pravo na povraćaj više ili pogrešno naplaćenog poreza i sporednih poreskih davanja, na poresku refakciju, odnosno na refundaciju poreza, kao i na namirenje dospelih obaveza po drugom osnovu putem preknjižavanja poreza, dospeva istekom roka iz člana 75. st. 4. i 5. ZPPPA, ako poreskim
zakonom nije drukčije uređeno.
Kada je reč o zastarelosti prava poreskog obveznika na povraćaj, refakciju i refundaciju, kao i namirenje dospelih obaveza po drugom osnovu putem preknjižavanja
poreza i povraćaj sporednih poreskih davanja, ZPPPA ne propisuje prekid zastarelosti
prava poreskog obveznika na povraćaj, refakciju i refundaciju, kao i namirenje dospelih obaveza po drugom osnovu putem preknjižavanja.
Naime, odredbom člana 114d ZPPPA propisano je samo da se zastarelost prekida
svakom radnjom Poreske uprave preduzetom protiv poreskog dužnika u cilju utvrđivanja i naplate poreza i sporednih poreskih davanja.
Zastarelost pokretanja i vođenja prekršajnog
postupka za poreske prekršaje
Član 114b
Prekršajni postupak ne može se pokrenuti ako protekne pet godina od dana kada
je prekršaj učinjen.
Na pitanja zastarelosti koja nisu uređena ovim zakonom primenjuju se odredbe
zakona kojim se uređuje prekršajni postupak.
•••
Prema odredbi člana 76. stav 5. Zakona o prekršajima („Službeni glasnik RS“, br.
101/2005, 116/2008. i 111/2009 – u daljem tekstu: ZOP), za prekršaje iz oblasti carinskog, spoljnotrgovinskog, deviznog poslovanja, javnih prihoda i finansija, prometa
roba i usluga, životne sredine i vazdušnog saobraćaja, može se posebnim zakonom
propisati duži rok zastarelosti prekršajnog gonjenja, koji, prema stavu 6. člana 76. ZOP,
ne može biti duži od pet godina.
S tim u vezi, odredbom člana 114b stav 1. ZPPPA, propisano je da se prekršajni
postupak za poreske prekršaje ne može pokrenuti ako protekne pet godina od dana
kada je prekršaj učinjen, dok je stavom 2. pomenutog člana propisano da se na pitanja
zastarelosti koja nisu uređena ZPPPA, pa i na rok apsolutne zatarelosti, primenjuju
odredbe ZOP.
Prema članu 76. stav 7. ZOP, prekršajno gonjenje zastareva u svakom slučaju kada
protekne dva puta onoliko vremena koliko se po zakonu traži za zastarelost gonjenja.
Ovom odredbom propisan je apsolutni rok za zastarelost prekršajnog gonjenja.
PRVI DEO • Komentar odredbi ZPPPA u vezi sa obezbeđenjem i naplatom poreza
227
Prema tome, pošto relativni rok zastarelosti pokretanja i vođenja prekršajnog postupka za izvršene poreske prekršaje iznosi pet godina od dana kada je prekršaj učinjen, apsolutni rok za zastarelost prekršajnog gonjenja za izvršene poreske prekršaje
iznosi deset (10) godina.
U vezi sa poreskim prekršajima, podsećamo da su Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“,
broj 53/10), koji se primenjuje od 6. avgusta 2010. godine, pored ostalog, izmenjene
odredbe člana 11. i člana 160. tačka 6) ZPPPA kojima je bila propisana nadležnost Poreske uprave za pokretanje i vođenje poreskoprekršajnog postupka.
Prema pomenutom zakonskom rešenju, Poreska uprava, pa time i LPA, više nije
nadležna da vodi prvostepeni poreskoprekršajni postupak i izriče kazne i zaštitne
mere za poreske prekršaje, već samo da podnosi zahteve za pokretanje prekršajnog
postupka za pomenute prekršaje. U Zakonu o izmenama i dopunama ZPPPA, nisu sadržane prelazne odredbe koje se odnose na prekršajne postupke započete pre stupanja
na snagu ovog zakona.
Imajući u vidu navedene odredbe ZPPPA, Ustavni sud je svojim rešenjem III U
broj 1509/2010 od 31. 03. 2011. godine, koje je objavljeno u „Službenom glasniku RS“,
br. 36/2011 od 27. maja 2011. godine, ocenio da je od momenta stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama ZPPPA (od 6. avgusta 2010. godine) za vođenje prvostepenog poreskog prekršajnog postupka nadležan isključivo prekršajni sud i da učiniocu
prekršaja samo prekršajni sud kao nadležni organ može izreći kaznu ili drugu sankciju
zbog učinjenog poreskog prekršaja. Pri tome, Ustavni sud je imao u vidu da zakon ne
sadrži odredbe o načinu okončanja postupaka koji su započeti po ranije važećim zakonskim odredbama i da ne predviđa mogućnost da se takvi postupci okončaju pred
organima koji su bili nadležni u vreme izvršenja prekršaja.
S tim u vezi, shodno odredbi člana 2a stav 2. i člana 160. tačka 6) ZPPPA, LPA je
nadležna (dužna) da podnosi zahteve za pokretanje prekršajnog postupka za poreske
prekršaje izvršene povredom poreskih propisa za čije administriranje (utvrđivanje,
kontrola i naplata) je nadležna LPA. Podnošenje zahteva protiv izvršilaca poreskih
prekršaja nije diskreciono pravo već zakonska obaveza LPA, pa ove poslove treba izvršavati kontinuirano i blagovremeno kako ne bi dolazilo do zastarevanja prava na pokretanje i vođenje prekršajnog postupka. LPA nema ovlašćenje da poreskog obveznika
koji izvrši poreksi prekršaj „abolira“ od prekršajne odgovornosti.
(Brisano)
Član 114v i 114g
228
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
Prekid roka zastarelosti
Član 114d
Zastarelost se prekida svakom radnjom Poreske uprave preduzetom protiv poreskog dužnika u cilju utvrđivanja i naplate poreza i sporednih poreskih davanja.
Posle prekida zastarelost počinje teći iznova, a vreme koje je proteklo pre prekida
ne računa se u zakonom određeni rok za zastarelost.
•••
Ovim članom uređen je prekid roka zastarelosti.
Prekid roka zastarelosti propisan je Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o
poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“, br. 61/2007), koji
je u primeni od 8.7.2007. godine.
Prema stavu 1. ovog člana, zastarelost se prekida svakom radnjom Poreske uprave
preduzetom protiv poreskog dužnika u cilju utvrđivanja i naplate poreza i sporednih poreskih davanja. Dakle, prekid zastarelosti vrši samo nadležni poreski organ u odnosu na
rokove zastarelosti prava na utvrđivanje i naplatu poreza i sporednih poreskih davanja.
Prema stavu 2. ovog člana, posle prekida zastarelost počinje da teče iznova (od
početka), a vreme koje je proteklo pre prekida ne računa se u zakonom propisani rok
za zastarelost.
Kada govorimo o prekidu zastarelosti, naglašavamo da se izvršeni prekid zastarelosti odnosi samo na konkretni javni prihod (porez na imovinu, lokalnu komunalnu
taksu itd.), a ne i druge (ostale) izvorne lokalne javne prihode za čije administriranje
je nadležna LPA.
U vezi sa rečenim, citiramo mišljenje Ministarstva finansija, broj: 430-03237/2010-04 od 20. 9. 2010. godine, koje glasi:
„Prema članu 114d Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Sl. glasnik RS“, br. 80/02... 53/10, u daljem tekstu: ZPPPA), zastarelost se prekida svakom radnjom Poreske uprave preduzetom protiv poreskog dužnika u cilju utvrđivanja i naplate
poreza... Posle prekida zastarelost počinje teći iznova, a vreme koje je proteklo pre prekida ne računa se u zakonom određeni rok za zastarelost.
Porezom se, saglasno odredbi člana 2. stav 1. Zakona, smatraju svi javni prihodi koje
naplaćuje Poreska uprava, ako drugim poreskim zakonom nije drukčije uređeno.
Shodno odredbi člana 2a stav 1. ZPPPA, ZPPPA se primenjuje i na porez i sporedna
poreska davanja koje na osnovu zakona naplaćuje jedinica lokalne samouprave.
Dakle, zastarelost se prekida svakom radnjom jedinice lokalne samouprave preduzetom protiv dužnika u cilju utvrđivanja i naplate poreza i sporednih poreskih davanja
PRVI DEO • Komentar odredbi ZPPPA u vezi sa obezbeđenjem i naplatom poreza
229
koje na osnovu zakona naplaćuje jedinica lokalne samouprave. Posle prekida zastarelost
počinje teći iznova, pri čemu se vreme koje je proteklo pre prekida ne računa u zakonom
određeni rok za zastarelost.
S tim u vezi, po mišljenju Ministarstva finansija, zastarelost naplate izvornog javnog
prihoda jedinice lokalne samouprave i sporednih poreskih davanja po jednom osnovu
(na primer, naplate lokalne komunalne takse) prekida se svakom radnjom jedinice lokalne samouprave preduzetom protiv dužnika u cilju naplate obaveze po tom osnovu, ali ne
i donošenjem rešenja kojim se istom licu utvrđuje obaveza plaćanja izvornih javnih prihoda te jedinice lokalne samouprave po drugom osnovu (na primer, donošenjem rešenja
kojim mu se utvrđuje obaveza po osnovu poreza na imovinu).
Dostavljanjem rešenja poreskom obvezniku o utvrđivanju poreza na imovinu za tekuću godinu ne prekida se zastarelost prava na utvrđivanje i naplatu izvornih javnih
prihoda jedinice lokalne samouprave po drugim osnovama (na primer, po osnovu lokalne komunalne takse), kao ni po osnovu neutvrđenog, odnosno nenaplaćenog poreza na
imovinu za prethodne godine.“
Međutim, prema pravnom shvatarnju Vrhovnog suda Srbije, iznetom u presudi U.
2963/2002 od 26.3.2003. godine, kompjutersko utvrđivanje poreskog duga poreskog
obveznika svake godine ne predstavlja radnje od uticaja na prekid zastarelosti.
Naime, Vrhovni sud Srbije je u pomenutoj presudi stao na stanovište da: „Po nalaženju Vrhovnog suda Srbije, kompjutersko utvrđivanje duga svake godine počev od
10.11.1997. godine do 4.3.2002. godine koji je tužiocu predočen u ponovnom postupku,
ne može se smatrati radnjama usmerenim na prinudnu naplatu niti je od uticaja na prekid zastarelosti naplate duga kako to pogrešno zaključuju tuženi i prvostepeni organ...“
Podrazumeva se da se pod „kompjuterskim utvrđivanjem duga“ smatra prenos početnog stanja, pripis akontacija, obračunate kamate, storniranje privremenih akontacija itd. koje se sprovode u poreskom računovodstvu.
Kada je reč o prekidu roka zastarelosti, ukazujemo da bi prekid zastarelosti proizveo pravno dejstvo, radnja nadležnog poreskog organa kojom je izvršen prekid zastarelosti mora da bude preduzeta u svemu u skladu sa zakonom. Tako, ako se na primer, poreskom obvezniku dostavlja opomena iz člana 71. ZPPPA za plaćanje dospelog
poreskog duga kojom se vrši prekid roka zastarelosti, ista mora da bude dostavljena u
skladu sa članom 36. ZPPPA. Ovo stoga što je odredbom člana 36. stav 1. ZPPPA propisano: „Poreski akti u pismenom obliku dostavljaju se na način uređen ovim zakonom“.
Ako dostava opomene nije izvršena u skladu sa pomenutim članom ZPPPA, neuredna
dostava opomene ne može dovesti do prekida roka zatarelosti jer neuredna dostava
nema nikakvo pravno dejstvo u odnosu na poreskog obveznika, pa će u tom slučaju,
ako se ne ponovi dostava opomene i ista izvrši uredno, zastarelost prava na naplatu nastupiti po isteku relativnog roka od 5 godina računajući od prvog dana naredne godine
od godine u kojoj je porez dospeo za plaćanje.
U nastavku se osvrćeno na prekid roka zastarelosti naplate poreskog duga u slučaju
pokretanja stečaja nad poreskim obveznikom
230
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
Shodno odredbi člana 86. Zakona o stečaju („Službeni glasnik RS’’, br. 104/09 – u
daljem tekstu: Zakon), „prijavljivanjem potraživanja prekida se zastarelost potraživanja
prema stečajnom dužniku“. Ova odredba se odnosi na sva, pa i poreska, potraživanja.
Shodno odredbi člana 81. Zakona „Danom otvaranja stečajnog postupka, potraživanja poverilaca prema stečajnom dužniku, koja nisu dospela, smatraju se dospelim“.
Shodno odredbi člana 111. Zakona: „Poverioci podnose prijave potraživanja pismeno stečajnom sudu… Prijave se mogu podneti po isteku roka određenog rešenjem stečajnog sudije, ali najkasnije u roku od 120 dana od dana objavljivanja oglasa u „Službenom
glasniku Republike Srbije“, a sve prijave podnete po isteku roka od 120 dana biće odbačene kao neblagovremene.“
Primer: Naplata poreza započeta je 2010. godine. Stečajni postupak protiv poreskog obveznika pokrenut je 2012. godine. U ovom slučaju nastupa prekid roka zastarelosti za naplatu prijavljenog svakog, pa i poreskog, potraživanja i zastarelost ne teče od
dana otvaranja stečajnog postupka, pod uslovom da je blagovremeno stečajnom sudu
podneta prijava poreskog potraživanja, pa i onog koje u trenutku pokretanja stečaja
nije dospelo.
Ukazujemo da je rok za podnošenje prijave potraživanja stečajnom sudu prekluzivan (neproduživ), a to znači da neblagovremeno prijavljeno potraživanje ne ulazi u
stečajnu masu, čime za poverioca nastupa nenadoknadiva šteta.
Inače, šteta se nadoknađuje iz imovine štetnika i šteta se „seli“ u imovinu štetnika, tako
da se imovina štetnika smanjuje za iznos štete. Međutim, u slučaju neprijavljivanja ili neblagovremenog prijavljivanja poreskog potraživanja, poresko potraživanje ne ulazi u stečajnu
masu iz koje se isplaćuje (šteta se ne „seli“ u stečajnu masu), pa stoga nastupa nenadoknadiva šteta jer se za iznos poreskog potraživanja definitivno umanjuju poreski prihodi.
Osim toga, otvaranjem stečajnog postupka prekidaju se sva pojedinačna izvršenja
i sprovodi se jedno – opšte izvršenje od strane stečajnog suda radi naplate potraživanja
svih poverilaca od stečajnog dužnika. Karakteristika opšteg izvršenja je da se svi poverioci, ako nema sredstava za potpuno namirenje, namiruju srazmerno visini potraživanja
u procentu koji odredi stečajni sud u zavisnosti od visine (vrednosti) stečajne mase.
Prilikom podnošenja prijave potraživanja prema stečajnom dužniku treba utvrditi
da li je poresko potraživanje zastarelo ili ne.
Prema članu 113. Zakona o stečaju, posle isteka roka za prijavljivanje potraživanja
stečajni sudija dostavlja sve prijave potraživanja stečajnom upravniku. Stečajni upravnik utvrđuje osnovanost, obim i isplatni red svakog potraživanja i o tome sačinjava
listu priznatih i osporenih potraživanja u roku od 40 dana od dana isteka roka određenog od strane stečajnog sudije za podnošenje prijave potraživanja. Jedan od razloga
za osporavanje prijavljenog poreskog potraživanja može biti i zastarelost potraživanja.
Zastarelost prijavljenog poreskog potraživanja ceni se shodno odredbama ZPPPA, pošto je ovaj zakon “lex specialis” u ovoj materiji.
PRVI DEO • Komentar odredbi ZPPPA u vezi sa obezbeđenjem i naplatom poreza
231
Prema tome, kada se prijavljuje poresko potraživanje za koje je istekao realtivni
rok zastarelosti prava na naplatu od pet godina, treba utvrditi da li postoje dokazi da
su pre podnošenja prijave potraživanja, preduzimane radnje protiv stečajnog dužnika radi naplate poreza kojima je prekinut tok roka zastarelosti naplate poreza. Ovi
dokazi bi se podneli za slučaj da stečajni upravnik ospori poresko potraživanje zbog
zastarelosti.
Uračunavanje vremena prethodnika
Član 114đ
U vreme zastarelosti računa se i vreme koje je proteklo u korist prethodnika poreskog obveznika i drugog poreskog dužnika.
•••
Ovim članom propisano je pravilo po kome se u vreme zastarelosti računa i vreme
koje je proteklo u korist prethodnika poreskog obveznika i drugog poreskog dužnika.
Naime, kako pravni sledbenik, pored ostalog, preuzima dospele i neplaćene poreske
obaveze pravnog prethodnka, u vreme zastarelosti pravnog sledbenika kao novog porskog obveznika računa se i vreme zastarelosti koje je proteklo dok je pravni prethodnik
bio poreski obveznik.
Ostale odredbe o zastarelosti
Član 114e
Odredbe ovog zakona o zastarelosti prava na utvrđivanje, naplatu i povraćaj ne
primenjuju se na doprinose za obavezno socijalno osiguranje.
•••
Ovim članom propisano je na koje se javne prihode ne odnose odredbe o zastarelosti. To su doprinosi za obavezno socijalno osiguranje (doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje, doprinos za zdravstveno osiguranje i doprinos za osiguranje za
slučaj nezaposlenosti). Pošto LPA ne administrira doprinose za obavezno socijalno
osiguranje, ne upuštamo se u širi komentar ovog člana.
232
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
Apsolutna zastarelost
Član 114ž
Pravo na utvrđivanje, naplatu, povraćaj, refakciju, refundaciju kao i namirenje dospelih obaveza po drugom osnovu putem preknjižavanja poreza, uvek zastareva u roku
od deset godina od isteka godine u kojoj je porez trebalo utvrditi ili naplatiti, odnosno
u kojoj je izvršena preplata.
Poreska uprava, po isteku roka iz stava 1. ovog člana, po službenoj dužnosti, donosi rešenje o prestanku poreske obaveze, odnosno o prestanku prava na povraćaj,
refakciju, refundaciju, kao i na namirenje dospelih obaveza po drugom osnovu putem
preknjižavanja poreza, zbog zastarelosti.
•••
Ovim članom uređena je apsolutna zastarelost prava na utvrđivanje, naplatu, povraćaj, refakciju, refundaciju kao i namirenje dospelih obaveza po drugom osnovu
putem preknjižavanja poreza.
Apsolutna zastarelost je uvedena Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o
poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“, br. 20/2009), čija
primena je otpočela 29.03.2009. godine.
Rok od 10 godina posle čijeg isteka nastupa apsolutna zastarelost i poreski dug se
definitivno gasi, računa se na isti način kao i relativni rokovi zastarelosti, i to:
a) za utvrđivanje poreza - apsolutna zastarelost počinje da teče od prvog dana
naredne godine od godine u kojoj je trebalo utvrditi porez, a ističe po isteku 10
godina od godine od koje počinje njegovo računanje;
b) za naplatu poreza - apsolutna zastarelost počinje da teče od prvog dana naredne godine od godine u kojoj je porez dospeo za plaćanje, a ističe po isteku 10
godina od godine od koje počinje njegovo računanje.
Na apsolutnu zastarelost, kada je reč o pokretanju prekršajnog postupka, primenjuju se odredbe zakona koji uređuje prekršajni postupak.
Stavom 2. ovog člana, koji se primenjuje od 7. januara 2012. godine, propisano
je da Poreska uprava, po isteku roka od 10 (deset) godina od isteka godine u kojoj
je porez trebalo naplatiti, po službenoj dužnosti, donosi rešenje o prestanku poreske
obaveze, zbog zastarelosti.
Pošto je ovo zakonska obaveza LPA, uputno je da se za izvršavanje ovog odgovornog posla, posle ažuriranja poreskog računovodstva, pripremi plan aktivnosti koje treba
sprovesti u fazi pripreme i fazi sprovođenja otpisa i odrediti nosioce tih poslova. Podrazumeva se da se pre donošenja rešenja o otpisu poreskog duga zbog zastarelosti mora
PRVI DEO • Komentar odredbi ZPPPA u vezi sa obezbeđenjem i naplatom poreza
233
sprovesti postupak sa ciljem da se utvrde sve odlučne činjenice i u spise predmeta ulože
svi dokazi na osnovu kojih se na nesporan način utvrđuje da je nastupila apsolutna zatstarelost za naplatu čime su se stekli zakonski uslovi za otpis poreza zbog zastarelosti.
Osnovno pravilo/princip koji se primenjuje u postupku utvrđivanja zastarelosti
prava nadležnog poreskog organa na naplatu konkretne vrste poreza je opdredba člana
70. ZPPPA, kojom je propisan redosled namirenja naplaćene poreske obaveze.
Prema članu 70. ZPPPA, raspored uplaćenog iznosa poreza (bilo dobrovoljno, bilo
u postupku prinudne naplate), vrši se tako što se izvršenom uplatom prvo razdužuju
(pokrivaju) troškovi prinudne naplate i/ili kamate i na kraju iznos najstarije glavne
poreske obaveze, odnosno glavne poreske obaveze prema redosledu njenog dospeća za
plaćanje. Ovakav redosled namirenja bio je u primeni do 1. januara 2011. godine, kada
je počela primena novog redosleda namirenja poreskog duga propisanog odredbom
člana 12. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj
administraciji („Službeni glasnik RS“, br. 53/2010).
Naime, pomenutim članom (članom 12. Zakona o izmenama i dopunama Zakona
o poreskom postupku i poreskoj administraciji), izvršena je izmena člana 70. ZPPPA,
tako da se od 1. januara 2011. godine raspored uplaćenog iznosa poreza vrši tako što se
izvršenom uplatom prvo razdužuje iznos najstarije glavne poreske obaveze, odnosno
glavne poreske obaveze prema redosledu njenog dospeća za plaćanje, zatim kamata i
na kraju troškovi naplate poreza.
Primer: Poreski obveznik duguje porez na imovinu fizičkih lica za 2007, 2008, 2009,
2010 i 2011. godinu koji se kumulativno prikazuje na njegovoj šifri sa obračunatom kamatom i na dan 31.12.2011. godine iznosi 18.000,00 dinara. Obveznik u 2011. godini je
uplatio 3.000,00 dinara. Ovom uplatom poreski obveznik će, shodno odredbi člana 12.
Zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji
(„Službeni glasnik RS“, br. 53/2010), koja se primenjuje od 1. januara 2011. godine, u poreskom knjigovodstvu, bez obzira što je uplata izvršena u 2011. godini, biti razdužen za iznos
najstarije glavne poreske obeveze (poreza na imovinu), počev od duga za 2007. godinu pa
nadalje. Ovakvim rešenjem se teže ispunjava uslov (rok) za nastupanje zastarelosti.
U nastavku ukazujemo na rešenja iz važećeg Zakona o hipoteci („Službeni glasnik
RS“, br. 115/2005), a koja važe i za naplatu zastarelih poreskih potraživanja čija naplata je obezbeđena hipotekom upisanom u odgovarajući registar.
Prema članu 26. Zakona o hipoteci, hipotekarni poverilac, pa i poreski, može da
se namiri iz vrednosti hipotekovane nepokretnosti i posle zastarelosti obezbeđenog
potraživanja, s tim da se kamata i druga povremena davanja ne mogu namiriti iz predmeta hipoteke (član 26. stav 2.).
Dakle, zastarelo poreživanje, pa i poresko, čija je naplata obezbeđena hipotekom,
može se namiriti iz nepokretnosti na kojoj je upisana (uknjižena) hipoteka u odgovarajući registar. Podrazumeva se da će naplata biti uspešna ako je upisana hipoteka
234
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
prvog reda (prioritetna hipoteka) ili hipoteka nižeg reda pod uslovom da je vrednost
opterećene nepokretnosti veća od potraživanja svih prioritetnih poverilaca.
Na kraju, u vezi sa apsolutnom zastarelošću prava na naplatu izvornih javnih prihoda jedinice lokalne samouprave, kada se po službenoj dužnosti donosi rešenje o
prestanku poreske obaveze zbog zastarelosti, citiramo mišljenje Ministarsva finansija
broj: 011-00-00337/2012-04, od 25.6.2012. godine, koje glasi:
„Prema odredbi člana 2a stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji (“Službeni glasnik RS“, br. 80/2002… i 2/2012 - ispr. - dalje: ZPPPA) taj zakon
primenjuje se i na izvorne javne prihode jedinica lokalne samouprave koje te jedinice
utvrđuju, naplaćuju i kontrolišu u javnopravnom odnosu, kao i na sporedna poreska
davanja po tim osnovama.
Prema odredbama člana 23. stav 1. ZPPPA, poreska obaveza prestaje naplatom poreza, zastarelošću poreza, otpisom poreza i na drugi zakonom propisani način.
…Prema odredbi člana 114d ZPPPA, koje su u primeni od 8. jula 2007. godine, zastarelost se prekida svakom radnjom Poreske uprave preduzetom protiv poreskog dužnika
u cilju utvrđivanja i naplate poreza i sporednih poreskih davanja. Posle prekida zastarelost počinje teći iznova, a vreme koje je proteklo pre prekida ne računa se u zakonom
određeni rok za zastarelost.
Pravo na utvrđivanje, naplatu, povraćaj, refakciju, refundaciju, kao i namirenje dospelih obaveza po drugom osnovu putem preknjižavanja poreza, uvek zastareva u roku od
deset godina od isteka godine u kojoj je porez trebalo utvrditi ili naplatiti, odnosno u kojoj je izvršena preplata. Poreska uprava, po isteku roka iz stava 1. ovog člana, po službenoj dužnosti, donosi rešenje o prestanku poreske obaveze, odnosno o prestanku prava na
povraćaj, refakciju, refundaciju, kao i na namirenje dospelih obaveza po drugom osnovu
putem preknjižavanja poreza, zbog zastarelosti (član 114ž ZPPPA).
Prema tome, zastarelost prava na naplatu izvornih javnih prihoda jedinica lokalne
samouprave počela je da teče od 1. januara naredne godine od godine u kojoj je obaveza
poreskog dužnika dospela za plaćanje i, ako od 8. jula 2007. godine nije bilo prekida zastarelosti, nastupa istekom roka od pet godina od dana kada je zastarelost počela da teče.
Ako je nadležni organ jedinice lokalne samouprave od 8. jula 2007. godine protiv dužnika
izvornih javnih prihoda jedinica lokalne samouprave preduzimao radnje u cilju naplate obaveze i sporednih poreskih davanja po tom osnovu (npr. ako je obvezniku od 8. jula 2007. godine
slao opomenu za plaćanje duga po konkretnom osnovu, ako je doneo rešenje o prinudnoj naplati...), rok zastarelosti prava na naplatu se prekidao svakom radnjom jedinice lokalne samouprave preduzetom protiv dužnika u cilju naplate tih izvornih javnih prihoda. Posle prekida
rok zastarelosti je počinjao da teče iznova, a vreme koje je proteklo pre prekida ne računa se u
zakonom propisani rok za zastarelost. Nadležni organ jedinice lokalne samouprave u svakom
konkretnom slučaju utvrđuje činjenično stanje od uticaja na eventualnu zastarelost obaveze na
koju se obveznik poziva (npr. da li je i kada bilo prekida zastarelosti, koliki rok je protekao od
prekida - ako ga je bilo...), što znači i na prestanak poreske obaveze po tom osnovu.
PRVI DEO • Komentar odredbi ZPPPA u vezi sa obezbeđenjem i naplatom poreza
235
Pravo na naplatu izvornih javnih prihoda jedinice lokalne samouprave uvek zastareva u roku od deset godina od isteka godine u kojoj je te prihode trebalo naplatiti (nezavisno od toga da li je zastarelost prekidana). Nadležni organ jedinice lokalne samouprave,
po isteku roka od deset godina (čijim istekom je nastupila apsolutna zastarelost), po službenoj dužnosti, donosi rešenje o prestanku poreske obaveze zbog zastarelosti.
Dakle, zastarelost u poreskom pravu izaziva prestanak poreske obaveze tj. gubitak
ovlašćenja na naplatu izvornih javnih prihoda jedinica lokalne samouprave, usled proteka vremena.“
Postupanje prvostepenog organa po žalbi
Član 144.
Nedopuštenu, neblagovremenu ili od neovlašćenog lica izjavljenu žalbu prvostepeni poreski organ odbaciće zaključkom.
Protiv zaključka iz stava 1. ovog člana može se podneti žalba u roku od osam dana
od dana prijema zaključka.
Prvostepeni poreski organ može usvojiti žalbu i poreski upravni akt izmeniti ako:
1) oceni da je žalba opravdana i da nije potrebno sprovoditi novo utvrđivanje činjenica;
2) oceni da je sprovedeni postupak bio nepotpun, a to je moglo biti od uticaja na
rešavanje;
3) žalilac u žalbi iznosi nove činjenice i dokaze koji bi mogli biti od uticaja na
drukčije rešavanje stvari;
4) žaliocu nije, a moralo je biti, omogućeno da učestvuje u postupku;
5) je žalilac propustio da učestvuje u postupku, ali je u žalbi opravdao to propuštanje.
U slučaju iz stava 3. tačka 1) ovog člana ne sprovodi se dopunski postupak, a u
slučaju iz stava 3. tač. 2) - 5) ovog člana dopunski postupak se sprovodi.
Protiv novog poreskog upravnog akta iz stava 3. ovog člana može se podneti žalba.
Prvostepeni organ može izmeniti novi poreski upravni akt iz stava 3. ovog člana
sve dok žalbu ne dostavi na rešavanje drugostepenom organu.
U slučaju iz stava 3. ovog člana prvostepeni poreski organ odlučiće u roku od 30
dana od dana prijema žalbe.
•••
Postupanje prvostepenog organa po žalbi ima dve faze, i to:
Prvu - prethodni postupak po žalbi, i
Drugu - redovan postupak po žalbi.
Obe faze su kontrolna ovlašćenja prvostepenog organa povodom izjavljene žalbe.
236
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
Prva faza: U prethodnom postupku po žalbi prvostepeni organ ispituje (utvrđuje)
formalno procesne momente, a to znači da u ovoj fazi utvrđuje da li je podneta žalba
a) dopuštena, b) blagovremena i v) izjavljena od ovlašćenog lica.
a) Žalba je dopuštena protiv svakog rešenja donetog u prvom stepenu, izuzev
onih protiv kojih je zakonom žalba isključena. Kao primer isključenja prava
na žalbu, navodimo odredbu člana 107. stav 6. ZPPPA, kojom je propisano da
protiv rešenja donetog po prigovoru na rešenje o utvrđivanju početne vrednosti nepokretnosti žalba nije dopuštena.
b) Žalba je blagovremeno izjavljena ako je izjavljena u roku od 15 dana od dana
prijema rešenja. Izuzetak, su odredba člana 77. stav 4. ZPPPA, kojom je propisano da je rok za žalbu protiv rešenja o prinudnoj naplati 8 dana, kao i odredba člana 144. stav 2. ZPPPA, kojom je propisan rok za žalbu protiv zaljučka o
odbacivanju žalbe od 8 dana.
c) Žalba je je izjavljena od ovlašćenog lica ako je istu izjavio poreski obveznik
naveden u dispozitivu prvostepenog rešenja ili njegov zakonski zastupnik ili
punomoćnik ili zastupnik po službenoj dužnosti.
Ako prvostepeni organ utvrdi da je žalba nedopuštena ili neblagovremena ili izjavljena od neovlašćenog lica, istu odbacuje zaključkom primenom člana 144. stav 1. ZPPPA.
Naime, pomenutom odredbom propisano je da prvostepeni organ zaključkom odbacuje
žalbu koja je nedopuštena, neblagovremena ili od neovlašćenog lica izjavljena.
U ovom slučaju – kada se žalba odbaci, ne ulazi se u drugu fazu postupanja po
žalbi – fazu redovnog postupka po žalbi.
Protiv zaključka o odbacivanju žalbe poreski obveznik, odnosno njegov zakonski
zastupnik ili punomoćnik ili zastupnik po službenoj dužnosti mogu izjaviti žalbu u
roku od osam dana od dana prijema zaključka.
Ako je žalba izjavljena protiv zaključka blagovremena i izjavljena od ovlašćenog lica,
a drugostepeni organ oceni da je žalba osnovana, poništiće zaključak kojim je žalba odbačena i istovremeno rešiti žalbu izjavljenu protiv rešenja o glavnoj upravnoj stvari.
Druga faza: Ako je žalba dopuštena, blagovremena i izjavljena od ovlašćenog lica,
prelazi se na drugu fazu postupanja prvostepenog organa po žalbi, a to znači da se ulazi
u kontrolno ovlašćenje prvostepenog organa sa pravom na meritorno odlučivanje.
Za razliku od prve faze u kojoj se ispituju samo formalno procesni momenti (dopuštenost, blagovremenost i da li je žalba izjavljena od strane ovlašćenog lica), u drugoj fazi
se ulazi u razmatranje navoda žalbe, eventualnih dokaza uz žalbu i njihovoj oceni.
U ovom postupku (fazi) službeno lice koje vodi postupak mora da isključi lične
emocije poput sujete i da najsavesnije u konsultaciji sa svojim pretpostavljenim rukovodiocem i kolegama, utvrdi i oceni da li navodi iz žalbe i eventualni dokazi uz žalbu
utiču na odlučne činjenice na kojima je zasnovano ožalbeno rešenje.
PRVI DEO • Komentar odredbi ZPPPA u vezi sa obezbeđenjem i naplatom poreza
237
U postupku preispitivanja ožalbenog rešenja u svetlu navoda iz žalbe i eventualnih dokaza uz žalbu, moguća su dva načina postupanja, i to:
• Prvi, da prvostepeni organ usvoji žalbu u celosti i izmeni svoje prvostepeno
rešenje i
• Drugi, da prvostepeni organ oceni da ne postoje razlozi za izmenu prvostepenog rešenja i da žalbu treba proslediti (dostaviti) drugostepenom organu na
odlučivanje.
U primeni prvog načina postupanja po žalbi moguće su sledeće situacije:
1) da službeno lice u svojstvu prvostepenog organa ovlašćenog za postupanje po
žalbi, oceni da je žalba opravdana i da nije potrebno sprovoditi novo utvrđivanje činjeničnog stanja (odlučnih činjenica). U ovoj situaciji, prvostepeni
organ, bez sprovođenja dopunskog dokaznog postupka, može usvojiti žalbu i
svoje prvostepeno rešenje izmeniti.
2) da službeno lice oceni da je sprovedeni postupak bio nepotpun, a to je moglo
biti od uticaja na odlučne činjenice na kojima je zasnovano provostepeno rešenje. U ovoj situaciji službeno lice sprovodi dopunski postupak radi upotpunjavanja postupka i činjeničnog stanja i posle toga može usvojiti žalbu i svoje
prvostepeno rešenje izmeniti u skladu sa utvrđenim odlučnim činjenicama
tokom dopune postupka.
3) da žalilac u žalbi iznosi nove činjenice i dokaze koji bi mogli biti od uticaja
na drugačije rešavanje stvari. U ovoj situaciji službeno lice sprovodi dopunski
postupak radi savesne ocene novih činjenica i dokaza iznetih u žalbi.
Ako u dopuni postupka oceni da su nove činjenice i dokazi od uticaja na
utvrđene odlučne činjenice na kojima je zasnovano ožalbeno rešenje, prvostepeni organ može usvojiti žalbu i svoje prvostepeno rešenje izmeniti. Podrazumeva se da se u ovoj sitaciji moraju proveriti razlozi zbog kojih nove
činjenice i novi dokazi nisu upotrebljeni u toku postupka, tj. mora da se pouzdano utvrdi njihova validnost, ako su od uticaja na drugačije rešavanje
konkretne upravne stvari.
4) da žaliocu nije, iako je moralo biti, omogućeno da učestvuje u postupku. U
ovoj situaciji sprovodi se dopunski postupak, tako što se poziva poreski obveznik radi omogućavanja da se izjasni o odlučnim činjenicama na kojima je
zasnovano ožalbeno rešenje.
Naglašavamo da je u ovoj situaciji prvostepeni organ dužan da saslušanjem
stranke istoj omogući učešće u postupku, bez obzira da li će sam izmeniti ožalbeno rešenje ili će žalbu sa spisima predmeta dostaviti drugostepenom organu
na odlučivanje.
Podrazumeva se da se stranka saslušava u vezi sa odlučnim činjenicama uz
omogućavanje da za svoje trvdnje priloži ili predloži izvođenje dokaza, što je
prvostepeni organ dužan da prihvati. Znači, u slučaju kada poreskom obvezniku nije omogućeno da učestvuje u postupku, a moralo je biti, službeno lice
238
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
u svemu mora da postupi u skladu sa odredbom člana 133. ZUP, a to znači,
ponovimo, da poreski obveznik ima pravo da aktivno učestvuje u postupku, a
koje pravo obuhvata:
a) pravo iznošenja činjenica koje mogu biti od uticaja na rešenje upravne stvari;
b) pravo predlaganja dokaza radi utvrđivanja iznetih činjenica;
c) pravo pobijanja tačnosti navoda koji se ne slažu sa navodima poreskog
obveznika;
d) pravo da sve do donošenja rešenja dopunjuje i objašnjava svoje navode.
Odredbom člana 133. stav 3. ZUP, propisane su dužnosti službenog lica u postupku u odnosu na prava stranke/poreskog obveznika.
Zato, službeno lice koje vodi dopunski postupak, ako poreskom obvezniku nije
omogućilo da učestvuje u postupku pre donošenja ožalbenog rešenja, a moralo
se to omogućiti, dužno je da pruži mogućnost poreskom obvezniku:
a) da se izjasni o svim okolnostima i činjenicama koje su iznete u ispitnom
postupku;
b) da se izjasni o predlozima i ponuđenim dokazima;
c) da učestvuje u izvođenju dokaza;
d) da se upozna sa rezultatom izvođenja dokaza i da se o tome izjasni.
Posle omogućavanja poreskom obvezniku da aktivno učestvuje u dopunskom
postupku, prvostepeni organ može, u zavisnosti od rezultata dopunskog postupka, usvojiti žalbu i izmeniti svoje prvostepeno rešenje u smislu odlučnih
činjenica utvrđenih u dopunskom postupku.
5) da je žalilac propustio da učestvuje u postupku, ali je u žalbi opravdao to propuštanje. U ovoj situaciji prvostepeni organ će sprovesti dopunski postupak,
tako što će poreskom obvezniku omogućiti da učestvuje u postupku, tj. da se
izjasni o odlučnim činjenicama na kojima je zasnovano ožalbeno rešenje i u
zavisnosti od činjeničnog stanja utvrđenog u dopunskom postupku, može
usvojiti žalbu i ožalbeno prvostepeno rešenje izmeniti.
U vezi sa napred navedenim situacijama, efikasnost postupka nalaže da se uvek
kada se pouzdano utvrdi i oceni da je žalba osnovana (kada se o tome stekne ubeđenje)
i da prvostepeni organ izmenom svog prvostepenog rešenja ne krši zakon pošto se
izmena zasniva na odlučnim činjenicama, žalba usvoji i ožalbeno rešenje izmeni.
U svim napred navedenim situacijama, ako prvostepeni organ nađe da ima osnova
za usvajanje žalbe i izmenu prvostepenog rešenja, pa se odluči da to i učini, dužan je da
novo poresko rešenje donese u roku od 30 dana od dana prijema žalbe.
Protiv novog rešenja prvostepenog organa može se podneti žalba, i to rešenje se
može izmeniti sve dok se žalba sa spisima predmeta ne dostavi drugostepenom organu.
PRVI DEO • Komentar odredbi ZPPPA u vezi sa obezbeđenjem i naplatom poreza
239
Na kraju, prvostepeni organ posebno treba da obrati pažnju na žalbu izjavljenu na
rešenje koje je doneto u skraćenom postupku (član 131. ZUP21), a stranka u žalbi ističe
da nije bila u mogućnosti da se izjasni o činjenicama i okolnostima koje su od značaja
za donošenje rešenja. I u ovom slučaju poreskom obvezniku se mora omogućiti da
učestvuje u postupku i iskoristi svoja prava iz člana 133. ZUP.
Ukazujemo da između „saslušanja stranke“ iz člana 9. ZUP i „izjave stranke“ iz
člana 172. ZUP postoji velika i suštinska razlika, te da o tome treba voditi računa u
toku poreskog postupka, kako se ne bi činile greške iz uverenja da između ovih dveju
vrsta iskaza stranke nema razlike.
Salušanje stranke predstavlja jedno od osnovnih načela poreskog postupka čijom
primenom se omogućava stranci da se izjasni o činjenicama i okolnostima koje su od
značaja za donošenje pravilnog i zakonitog rešenja i istovremeno obavezuje poreski
organ koji vodi postupak da stranci (poreskom obvezniku) omogući da se izjasni o činjenicama i okolnostima koje su od značaja za donošenje zakonitog rešenja. Prilikom
saslužanja stranke sastavlja se – Zapisnik o saslušanju stranke.
Izjava stranke je jedno od dokaznih sredstava, koje se može koristiti samo u slučajevima propisanim članom 172. ZUP. Izjava strane uzima se u formi izjave, a ne u
formi zapisnika. Verodostojnost izjave stranke ceni se kao što se ceni i svaki drugi
dokaz shodno načelu ocene dokaza iz člana 10. ZUP. Pošto izjava stranke predstavlja
dokazno sredstvo, obaveza službenog lica koje uzima izjavu je da stranku upozori na
krivičnu i materijalnu odgovornost za davanje lažne izjave i da to učini pre uzimanja
izjave stranke. Ako je rešenje zasnovano na osnovu lažne izjave stranke kojom je organ
koji je vodio postupak bio doveden u zabludu, to predstavlja razlog za ponavljanje
poreskog postupka iz člana 239. stav 1. tačka 4) ZUP.
Drugi način postupanja sa žalbom, prvostepeni organ će primeniti kada oceni da
ne postoje razlozi za izmenu prvostepenog rešenja i da žalbu treba proslediti drugostepenom organu na nadležnost i odlučivanje. U ovoj situaciji prvostepeni organ je dužan
da bez odlaganja žalbu sa svim spisima predmeta dostavi drugostepenom organu, s
obzirom da ovaj organ ima rok za rešavanje žalbe od 60 dana, koji se računa od dana
podnošenja žalbe (ne od dana prijema žalbe u drugostepeni organ).
Činjenica da još uvek ima slučajeva poništavanja rešenja od strane drugostepenog
organa, pa i Upravnog suda Srbije, zbog toga što u spisima predmeta nema određenih
Ako se rešenje donosi u skraćenom postupku, u uvodu rešenja treba se pozvati i na član 131. ZUP. Karakteristika skraćenog postupka je u tome što se u skraćenom postupku ne sprovode posebne radnje u postupku, već se
upravna stvar rešava neposredno. Inače, shodno odredbi člana 131. ZUP, organ može po skraćenom postupku
rešiti upravnu stvar neposredno, pored ostalog, ako se stanje stvari može utvrditi na osnovu službenih podataka kojima organ raspolaže, a nije potrebno posebno saslušanje stranke radi zaštite njenih prava.
21
240
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
dokaza („...u spisima predmeta nema dokaza da je tužilac kao učesnik u postupku
uredno pozvan“; „... poreske prijave u spisima predmeta, kao dokaza nema“; „...tužilac je ostao pri navodima žalbe, a da pritom u spisima predmeta nema dokaza da je
tužilac takvu izjavu dao“; „Iz dokaza u spisima predmeta ne može se utvrditi da je prvostepeno rešenje tužiocima uručeno...“; „... u spisima predmeta se osim zapisnika br
_______ od ___200__. godine, ne nalaze i zapisnici UP I 01 br. ________od ______
200__. godine i br. ________ od _____ 200___.“), potrebno je:
a) obavezno postupanje u skladu sa odredbama Uputstva o kancelarijskom poslovanju u organima državne uprave („Službeni glasnik RS’’, br. 10/93 i 14/93). Naime,
pomenutim uputstvom propisano je da se svaki akt kojim počinje novi predmet evidentira i ulaže u poseban omot spisa (obrazac broj 13). Na drugoj strani omota spisa: „Spisak akata u predmetu“, obavezno se hronološkim redom upisuje svaki akt
ili dokument koji se nalazi u spisima predmeta. To je neophodno radi utvrđivanja
koja se sve akta/dokumenta nalaze u spisima predmeta;
b) prilikom dostavljanja spisa predmeta drugostepenom organu, a naročito u složenijim predmetima, uputno je da se u propratnom aktu kojim se žalba sa spisima
predmeta dostavlja na dalju nadležnost drugostepenom organu, hronološki, taksativno i precizno navede popis (spisak) svih akata i dokumenta koja se nalaze
u spisima predmeta. Popis (spisak) svih akata i dokumenata iz propratnog akta
treba da se slaže sa aktima i dokumentima upisanim u „Spisak akata u predmetu“
na drugoj strani omota spisa. Overavanjem potpisom i pečatom propratnog akta
overava se i potvrđuje koja su akta i dokumenta dostavljena drugostepenom organu. Dalje obrazloženje za ovu potrebu nije potrebno, osim napomene da je utrošak
vremena prilikom pripreme propratnog pisma na napred navedeni način, daleko
manji od vremena dokazivanja da su sva akta i dokumenta u spisima predmeta i
dostavljena drugostepenom organu.
Na napred navedeni način treba da postupa i drugostepeni organ kada Upravnom
sudu Srbije dostavlja odgovor na tužbu i spise konkretne upravne stvari na koju se
tužba odnosi.
Ukazujemo da se sa spisima predmeta drugostepenom organu dostavlja kompletan predmet. To znači, prvostepeni organa ne može da vrši selekciju koja će akta i
dokumenta da dostavi drugostepenom organu. Iz predmeta mogu da se izdvoje samo
pomoćni papiri koje je poreski inspektor u postupku sastavljao a na koje se ne poziva
u zapisniku o kontroli. Akta i dokumenta se dostavljaju u originalu, a njihove kopije
zadržava poreski inspektor, odnosno prvostepeni organ.
U nastavku ukazujemo na razliku između izraza „odbacivanje“ i „odbijanje“.
Pravo, kao svaka nauka, ima svoj „jezik“. Da bi se pravo razumelo, shvatilo i primenjivalo potrebno je ovladati njegovim „jezikom“. Jedna o karakteristika prava je
izuzetno široka lepeza izraza, pojmova, instituta, principa... sa njihovim preciznim
značenjem, što zahteva i precizno izražavanje.
PRVI DEO • Komentar odredbi ZPPPA u vezi sa obezbeđenjem i naplatom poreza
241
Ovom prilikom ukazujemo na razliku između izraza „odbacivanje“ i „odbijanje“,
pošto se u praksi često od strane zaposlenih koji nemaju pravno obrazovanje, ne pravi
razika između ovih izraza, a razlika je suštinska. Dakle, nije reč o sinonimima.
Kada se konkretan zahtev, žalba i sl. ne uzima u razmatranje zbog toga što ne
ispunjava formalno procesne uslove (žalba je neblagovremena, nedopuštena ili od neovlašćenog lica izjavljena), takav podnesak (žalba) se odbacuje.
Međutim, kada se podnesak (zahtev, žalba, itd.) uzme u razmatranje i ceni njegova
osnovanost, pa se utvrdi da je neosnovan on se odbija.
Dakle, neblagovremena žalba se odbacuje, a ne odbija.
Kada drugostepeni organ utvrdi da je prvostepeno rešenje pravilno i na zakonu
zasnovano, a žalba neosnovana, žalba se odbija, a ne odbacuje.
Poništavanje poreskog upravnog akta
Član 152.
Ako drugostepeni poreski organ utvrdi da su u prvostepenom poreskom postupku činjenice nepotpuno ili pogrešno utvrđene, da se u postupku nije vodilo računa
o pravilima postupka koja bi bila od uticaja na rešavanje poreske upravne stvari, ili
da je dispozitiv pobijanog poreskog upravnog akta nejasan ili je u protivrečnosti s
obrazloženjem, on će dopuniti postupak i otkloniti izložene nedostatke, sam ili preko
prvostepenog poreskog organa ili zamoljenog organa.
Ako drugostepeni poreski organ nade da se na osnovu činjenica utvrđenih u dopunskom postupku poreska upravna stvar mora rešiti drukčije nego što je rešena u prvostepenom poreskom upravnom aktu, on će rešenjem poništiti prvostepeni poreski
upravni akt i sam rešiti poresku upravnu stvar.
Ako drugostepeni poreski organ nađe da će nedostatke prvostepenog poreskog postupka brže i ekonomičnije otkloniti prvostepeni poreski organ, on će svojim rešenjem poništiti
prvostepeni poreski upravni akt i vratiti predmet prvostepenom poreskom organu na ponovni postupak. U tom slučaju drugostepeni poreski organ dužan je da svojim rešenjem
ukaže prvostepenom poreskom organu u kojem pogledu treba da dopuni postupak, a prvostepeni organ dužan je da u svemu postupi po drugostepenom rešenju i da bez odlaganja, a
najkasnije u roku od 40 dana od dana prijema drugostepenog rešenja, donese novo rešenje.
Protiv novog rešenja iz stava 3. ovog člana dopuštena je žalba.
Ako drugostepeni poreski organ utvrdi da su u prvostepenom poreskom upravnom
aktu pogrešno ocenjeni dokazi, da je iz utvrđenih činjenica izveden pogrešan zaključak
u pogledu činjeničnog stanja, da je pogrešno primenjen pravni propis na osnovu kojeg se
rešava stvar, ili ako nađe da je na osnovu slobodne ocene trebalo doneti drukčije rešenje,
on će svojim rešenjem poništiti prvostepeni poreski upravni akt i sam rešiti stvar.
242
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
Ako drugostepeni poreski organ utvrdi da je poreski upravni akt pravilan u pogledu utvrđenih činjenica i u pogledu primene zakona, ali da se cilj zbog kojeg je akt
donet može postići i drugim sredstvima povoljnijim za poreskog obveznika, on će
izmeniti prvostepeni poreski upravni akt u tom smislu.
•••
U komentaru ovog člana daje se samo osvrt na postupanje prvostepenog organa u
ponovnom postupku.
Ako drugostepeni organ u postupku rešavanja po žalbi, shodno odredbi člana 152.
stav 3. ZPPPA, poništi ožalbeno prvostepeno rešenje i predmet vrati na ponovni postupak, prvostepeni organ je dužan:
1) da u svemu postupi po primedbama drugostepenog organa i dopuni postupak
onako kako je to naveo drugostepeni organ u svom rešenju;
2) da bez odlaganja, a najkasnije u roku od 40 dana od dana prijema drugostepenog rešenja, u svemu postupi po nalozima iz drugostepenog rešenja i donese
novo rešenje protiv koga je dopuštena žalba.
U ovom slučaju prvostepeni organ vodi - ponovni postupak.
Ponovni postupak nikako ne sme da teško pada, da vređa sujetu i sl. i da se zato
ne donese rešenje u ponovnom postupku u napred navedenom zakonskom roku. Do
ponovnog postupka je došlo upravo zbog toga što su u postupku donošenja poništenog rešenja učinjeni propusti koji to rešenje čine nepravilnim i nezakonitim. Dakle,
prvostepeni postupak nije sproveden u skladu sa njegovim pravilima ili je pogrešno
primenjeno materijalno pravo.
U vezi sa dokazima koji se mogu koristiti u ponovnom postupku, navodimo deo iz
obrazloženja presude Vrhovnog suda Srbije U. 3393/05, koji glasi:
„Tužilac može u ponovnom prvostepenom postuku iznositi i one žalbene navode koje nije
prihvatio i ocenio drugostepeni organ, dok je prvostepeni organ dužan da u svemu postupi
po primedbama i pravnom shvatanju izraženom u drugostepenom rešenju. U konkretnom
slučaju tužilac u ponovnom postupku može da ističe sve navode koji se odnose na prirodu
ugovora o zajedničkoj gradnji i postojanje obaveze plaćanja poreza na prenos apsolutnih prava, budući da je prvostepeno rešenje van pravnog saobraćaja, odnosno ne postoji...“
Nalozi drugostepenog organa za dopunu postupka u ponovnom postupku nikako
ne prejudiciraju ishod ponovnog postupka, tj. rešenja donetog u ponovnom postupku.
Ovom prilikom ne govorimo o ništavnom prvostepenom rešenju, u kom slučaju se i
ne vodi ponovni postupak.
Nalozi drugostepenog organa su u funkciji da se u ponovnom postupku dođe do
pravilnog i zakonitog rešenja.
U nastavku navodimo primer iz sudske prakse po kome kada prvostepeni organ
u ponovnom postupku na isto činjenično stanje, utvrdi veći iznos poreza ne može se
govoriti o povredi zabrane instituta “reformatio in peius”.
PRVI DEO • Komentar odredbi ZPPPA u vezi sa obezbeđenjem i naplatom poreza
243
„Kod nesporne činjenice da je prvostepeni organ u ponovnom postupku na isto činjenično
stanje, pravilnom primenom materijalnog prava, utvrdio veći iznos poreza na prenos apsolutnih prava, ne može se govoriti o povredi zabrane “refomatio in peius”, jer ovaj pravni institut nije predviđen Zakonom o opštem upravnom postupku, a tuženi organ svojim rešenjem
od 18.11.2002. godine, nije izmenio prvostepeno rešenje na štetu žalioca, nego je isto poništio
i predmet vratio prvostepenom organu na ponovno odlučivanje u smislu odredbe člana 232.
stav 2. navedenog zakona.“ (deo iz obrazloženja presude Vrhovnog suda Srbije U. 3341/03).
Institut/princip “refomatio in peius” nije propisan ZUP niti ZPPPA, jer bi se njegovom primenom u poreskom postupku narušio ustavni princip po kome je obaveza
plaćanja poreza i drugih dažbina opšta i zasniva se na ekonomskoj moći obveznika
(član 91. stav 2. Ustava Republike Srbije). Osim toga, ako bi u poreskoj materiji važio
princip “reformatio in peius”, moguće su zloupotrebe na štetu poreskih prihoda.
Znači, utvrđena poreska obaveza mora da bude zasnovana na odlučnim činjenicama i samo one određuju njen iznos. Na kraju, poreski dužnik i okrivljeni u kaznenom
pravu nisu isto. Kazna izrečena u kaznemom pravu i poreska obaveza nisu isto.
Dijagram postupanja prvostepenog organa po žalbi
ŽALBA
blagovremena,
dopuštena,
izjavljena od strane
ovlašćenog
lica
NE
zaključak o
odbacivanju
žalbe
NE
prvostepeni
organ usvaja
žalbu i donosi
izmenjeno
rešenje
NE
žalba
DA
DA
ŽALBA
blagovremena,
dopuštena,
izjavljena od
strane
ovlašćenog
lica
KRAJ
DA
NE
izmenjeno
prvostepeno
rešenje
DA
žalba
DA
NE
konačno
rešenje
prvostepeno
rešenje u
ponovnom
postupku
NE
NE
drugostepenim
rešenjem žalba
usvojena
KRAJ
prvostepeni
organ usvaja
žalbu
DA
žalba
NE
dostavljanje
žalbe
drugostepenom
organu
izmenjeno
prvostepeno
rešenje
NE
NE
žalba
DA
KRAJ
NE
žalba
blagovremena,
dopuštena,
izjavljena od
strane
ovlašćenog
lica
DA
dostavljanje
žalbe
drugostepenom
organu
DA
žalba
blagovremena,
dopuštena,
izjavljena od
strane
ovlašćenog
lica
NE
DA
dostavljanje
žalbe
drugostepenom
organu
KRAJ
NE
žalba
blagovremena,
dopuštena,
izjavljena od
strane
ovlašćenog
lica
DA
dostavljanje
žalbe
drugostepenom
organu
244
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
OBAVEZE LICA U PRINUDNOJ NAPLATI
POREZA KOJA NISU PORESKI OBVEZNICI
Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji propisane su i obaveze
za određena lica (pravna i fizička), državne organe i poslovne banke u postupku obezbeđenja naplate i u samom postupku prinudne naplate poreske obaveze, koje su od
bitnog značaja za navedene postupke. Zato na jednom mestu podsećamo na obaveze
pomenutih lica navodeći ih prema redosledu članova ZPPPA.
1) Poreski punomoćnik22, u granicama dobijenog punomoćja, u ime i za račun
poreskog obveznika je dužan da izvršava poslove u vezi sa poreskim obavezama obveznika (prima poreske akte, podnosi poreske prijave, plaća porez i dr.)
– član 14. stav 1. ZPPPA.
„…Odredbama člana 48. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni list
SRJ“, br. 33/97 i 31/2001 i „Službeni glasnik RS“, br. 30/2010), punomoćnik može biti
svako lice koje je potpuno poslovno sposobno, osim lica koja se bave nadripisarstvom.
Saglasno navedenom, poreski punomoćnik može biti i pravno lice i fizičko lice koje je
potpuno poslovno sposobno (osim lica koja se bave nadripisarstvom).“ (mišljenje Ministarstva finansija, br. 430-01-00389/2011-04 od 29.8.2011. godine)
„… imajući u vidu odredbe Zakona o advokaturi, da bi advokat strani državljanin mogao na teritoriji Republike Srbije da ima svojstvo branioca, odnosno
da se bavi advokaturom, on mora da bude upisan u navedeni upisnik A ili B
imenika advokata, uz prethodno ispunjene uslove…“ (Presuda Višeg prekršajnog suda Prž.br. 27873/11)
2) Zakonski zastupnik fizičkog lica (roditelji maloletnog lica), je dužan da ispunjava poreske obaveze lica koje zastupa (član 15. stav 1. ZPPPA)23;
3) Staralac24 poslovno nesposobnog štićenika, je dužan da ispunjava poreske
obaveze tog lica (član 15. stav 1. ZPPPA);
Poreski punomoćnik je lice – rezident Srbije
Prema članu 89. Zakona o privrednim društvima („Službeni glasnik RS“, br. 36/2011 i 99/2011), preduzetnik može pisanim ovlašćenjem poveriti poslovođenje poslovno sposobnom fizičkom licu (u daljem
tekstu: poslovođa). Poslovođa ima svojstvo zakonskog zastupnika preduzetnika u skladu sa ovim zakonom. Poslovođa se registruje u skladu sa zakonom o registraciji.
24
Fizičko lice koje se neposredno stara o štićeniku, a koje imenuje organ starateljstva. Starateljstvo je posebna zaštita koju država pruža maloletnoj deci bez roditeljskog staranja i punoletnim licima koja nisu
sposobna ili koja nisu u mogućnosti da se sama staraju o svojoj ličnosti, pravima i interesima.
22
23
PRVI DEO • Komentar odredbi ZPPPA u vezi sa obezbeđenjem i naplatom poreza
245
4) Ovlašćeni predstavnik pravnog lica (fizičko lice koje je kao takvo upisano u
Registar privrednih subjekata, odnosno drugi odgovarajući registar25), je dužan da ispunjava poreske obaveze pravnog lica (član 15. stav 1. ZPPPA);
5) Poslovođa ortačke radnje26, dužan je da ispunjava poreske obaveze ortačke
radnje (član 15. stav 1. ZPPPA);
6) Privremeni staralac zaostavštine, dužan je da ispunjava poreske obaveze koje
terete zaostavštinu čiji je privremeni staralac (član 15. stav 1. ZPPPA);
7) Ako ortačka radnja nema poslovođu ili nije postavljen privremeni staralac na
zaostavštiti, poreske obaveze ispunjavaju ortaci, odnosno naslednici, kao solidarni poreski dužnici (član 15. stav 2. ZPPPA);
8) Zastupnik po službenoj dužnosti, je dužan da zastupa poreskog obveznika u
svim fazama poreskog postupka do njegovog pravosnažnog okonačanja (član
16. ZPPPA).
9) Stečajni upravnik, je dužan da poresku obavezu poreskog obveznika u stečaju
ispunjava u skladu sa zakonom kojim je uređen stečaj (član 20. stav 4. ZPPPA);
10)Likvidacioni upravnik, je dužan da poresku obavezu pravnog lica (privrednog
društva) u likvidaciji ispunjava iz novčanih sredstava poreskog obveznika, uključujući i prihode od prodaje imovine (član 20. stav 1. ZPPPA);
11)Pravni sledebenik, je dužan da ispuni poresku obavezu poreskog obveznika pravnog lica koje prestaje da postoji u statusnoj promeni, bez obzira da li je pre
okončanja postupka statusne promene znao da pravni prethodnik nije ispunio,
delimično ili u potpunosti, svoju poresku obavezu (član 21. ZPPPA);
12)Naslednici su dužni da ispune poresku obavezu preminulog lica, do visine
vrednosti nasleđene imovine i u srazmeri sa udelom pojedinih naslednika u
momentu prihvatanja nasledstva (član 22. stav 1. ZPPPA);
13)Zakonski zastupnik koji svesno ili bez dužne pažnje propustili da ispuni svoju
obavezu i da plaća porez za poreskog obveznika, iako je ovaj bio u mogućnosti
da to uradi - dužan je da plati iznos neplaćenog poreza po osnovu sekundarne
poreske obaveze utvrđene poreskim rešenjem, uz napomenu da se ovo rešenje,
shodno odredbi člana 113. stav 3. ZPPPA, donosi samo ako preduzetim merama
prinudne naplate prema poreskom obvezniku porez nije naplaćen.
Registar zdravstvenih ustanova vodi nadležni sud (vidi Zakon o zdravstvenoj zaštiti „Službeni glasnik
RS“, br. 107/2005… i 57/2011)
26
Prema odredbi člana 597. Zakona o privrednim društvima, danom početka njegove primene – 1. februara 2012. godine prestao je da važi Zakon o privatnim preduzetnicima („Službeni glasnik SRS“, br. 54/89
i 9/90 i „Službeni glasnik RS“, br. 19/91, 46/91, 31/93 - US, 39/93, 53/93, 67/93, 48/94, 53/95, 35/02,
101/05 - dr. zakon, 55/04 - dr. zakon i 61/05 - dr. zakon), osim odredaba koje se odnose na ortačke radnje
koje prestaju da važe 1. januara 2013. godine. Prema čl. 594. St. 2 i 3. Zakona o privrednim društvima,
vlasnici postojećih ortačkih radnji dužni su da svoju formu obavljanja delatnosti promene u pravnu formu
privrednog društva propisanu Zakonom o privrednim društvima, najkasnije do 1. marta 2013. godine.
Ako vlasnici postojećih ortačkih radnji registru privrednih subjekata ne prijave promenu pravne forme do
1. marta 2013. godine, registrator koji vodi registar privrednih subjekata će ortačke radnje po službenoj
dužnosti prevesti u pravnu formu ortačkog društva (o.d.)
25
246
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
14)Lice koje doprinosi ili pomaže u izbegavanju plaćanja poreza drugog lica –
dužno je da plati poreski dug tog drugog lica čije plaćanje je izbegnuto po
osnovu sekundarne poreske obaveze utvrđene poreskim rešenjem, uz napomenu da se ovo rešenje, shodno odredbi člana 113. stav 3. ZPPPA, donosi
samo ako preduzetim merama prinudne naplate prema poreskom obvezniku
porez nije naplaćen.
15)Lice zaposleno kod preduzetnika, je u obavezi da primi poreski akt upućen
preduzetniku, ako on nije prisutan (član 36. stav 3. ZPPPA).
Takva obaveza nije propisana za člana porodičnog domaćinstva preduzetnika koji radi kod preduzetnika bez zasnivanja radnog odnosa. Naime, članom 89. stav 9. Zakona o privrednim društvima („Službeni glasnik RS“, br.
36/2011 i 99/2011), propisano je da član porodičnog domaćinstva preduzetnika može raditi kod tog preduzetnika bez zasnivanja radnog odnosa:
a) povremeno tokom dana i to isključivo u sedištu, ako je njegovo prisustvo
neophodno zbog prirode delatnosti preduzetnika (da se trgovačka radnja
preduzetnika ne bi zatvarala tokom radnog vremena, da bi se utovarila
roba, da bi se očistio poslovni prostor i sl.);
b) privremeno tokom osposobljavanja za obavljanje delatnosti starih i
umetničkih zanata, odnosno poslova domaće radinosti, ako preduzetnik
obavlja tu delatnost;
c) u vreme kada preduzetnik koristi godišnji odmor u skladu sa zakonom.
Stoga je opravdano da se izvrši dopuna odredbe člana 36. ZPPPA tako da
je i član porodičnog domaćinstva preduzetnika koji radi kod tog preduzetnika bez zasnivanja radnog odnosa dužan da primi poreski upravni akt
upućen preduzetniku.
16)Lica koja su dužna da dostavljaju informativnu poresku prijavu (član 42.
ZPPPA), uz napomenu da još nije donet pravilnik o licima koja su dužna da
dostavljaju podatke, kao i o načinu i rokovima za podnošenje informativne
poreske prijave;
17)Lice koje tvrdi da stvari koje se nalaze u njegovoj državini poseduje ili drži kao
zastupnik drugog lica, založni poverilac ili fiducijar, dužno je da u poreskom
postupku dokaže ko je vlasnik tih stvari ili će se smatrati da su njegovo vlasništvo, odnosno da na tim stvarima ima pravo svojine a ne državine (član 52.
ZPPPA). Ovom odredbom zakonodavac obavezuje svako lice, pa i poreskog
obveznika, koje tvrdi da stvari koje se nalaze u njegovoj državini poseduje ili
drži kao zastupnik drugog lica, založni poverilac ili fiducijar, tu tvrdnju i dokaže da bi stvar bila izuzeta iz prinudne naplate. Ako svoju tvrdnju ne dokaže,
smatra se da su stvari njegova svojina i mogu biti predmet prinudne naplate.
PRVI DEO • Komentar odredbi ZPPPA u vezi sa obezbeđenjem i naplatom poreza
247
18)Odgovorno lice u organu nadležnom za vođenje založnog registra na pokretnim stvarima, registra nepokretnosti, odnosno registra-evidencije blokiranih
računa, dužno je da obezbedi da se na osnovu rešenja LPA iz člana 87. stav 1.
tač. 3) – 5) i stava 3. ZPPPA, upište založno pravo u korist jedinice lokalne
samouprave pod datumom i tačnim vremenom prijema rešenja (član 87. stav
5. ZPPPA). Suprotno ponašanje predstavlja poreski prekršaj odgovornog lica
iz člana 181. tačka 6) ZPPPA za koji je propisana novčana kazna u iznosu od
5.000 do 50.000 dinara;
19)Dužnik poreskog obveznika, ne sme poreskom obvezniku da plati gotovinske
dugove posle prijema rešenja o ustanovljavanju zaloge iz člana 87. stav 1. tačka
4) ZPPPA u vidu zabrane poreskom dužniku poreskog obveznika da poreskom
obvezniku plati gotovinske dugove i upis zabrane u odgovarajući registar. Suprotno ponašanje predstavlja poresko krivično delo – Ugrožavanje naplate poreza i poreske kontrole iz člana 175. ZPPPA;
20)Dužnik poreskog obveznika, nesme da poreskom obvezniku ispuni druge obaveze koje ima prema njemu posle prijema rešenja o ustanovljavanju zaloge iz
člana 87. stav 1. tačka 5) ZPPPA u vidu zabrane poreskom dužniku poreskog
obveznika da ispuni druge obaveze prema poreskom obvezniku i upis zabrane u
registar pokretnih stvari. Suprotno ponašanje predstavlja poresko krivično delo
– Ugrožavanje naplate poreza i poreske kontrole iz člana 175. ZPPPA;
21)Nadležni osnovni sud, je dužan da rešenje kojim se poreskom izvršitelju dozvoljava ulazak u stan ili druge prostorije protiv volje njihovog držaoca u postupku obezbeđenja naplate i prinudne naplate poreske obaveze, donese najkasnije u roku od 15 dana od dana prijema urednog zahteva (član 89. stav 3.
ZPPPA). Prema članu 40. Ustava Republike Srbije, niko ne može bez pismene
odluke suda ući u tuđi stan ili druge prostorije protiv volje njihovog držaoca,
niti u njima vršiti pretres.
22)Držalac stana/kuće i drugih prostorija je dužan da poreskom izvršitelju dozvoli ulazak u stan ili drugu prostoriju radi vršenja popisa, procene i zaplene
pokretnih stvari koje se nalaze u stanu ili drugoj prostoriji ili popisa i procene
stana ili druge prostorije koje su predmet obezbeđenja naplate poreske obaveze ili prinudne naplate poreske obaveze u postupku ustanovljavanja privremene
mere obezbeđenja naplate poreza, založnog prava ili u postupku prinudne naplate poreske obaveze, na osnovu rešenja nadležnog suda kojim se poreskom
izvršitelju dozvoljava ulazak u stan/kuću ili druge prostorije.
23)Lice koje ometa sprovođenje postupka prinudne naplate je dužno da se udalji
sa lica mesta po nalogu poreskog izvršitelja (član 89. stav 9. i član 105. stav
4. ZPPPA). Suprotno ponašanje predstavlja razlog da se zatraži asistencija ovlašćenih službenih lica Ministarstva unutrašnjih poslova. Reč je o bilo
kom licu (član domaćinstva poreskog obveznika, komšija, rođak, prijatelj itd.)
248
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
24)Lice koje poseduje pokretne stvari/ nepokretnosti koje su predmet prinudne naplate dužno je da ih učini dostupnim poreskom izvršitelju u cilju sprovođenja
radnji prinudne naplate (član 89. stav 9. ZPPPA – kada su predmet prinudne
naplate pokretne stvari i član 105. stav 4. ZPPPA – kada je predmet prinudne
naplate nepokretnost). Suprotno ponašanje predstavlja razlog da se zatraži asistencija ovlašćenih službenih lica Ministarstva unutrašnjih poslova.
25) Ministarstvo unutrašnjih poslova je dužno da poreskom izvršitelju pruži zatraženu pomoć u najkraćem roku od prijema poziva (član 89. stav 10. ZPPPA).
26)Organ nadležan za vođenje registra nepokretnosti je dužan da u roku od tri
dana od dana prijema zahteva za izdavanje dokaza o nepokretnosti koja je
u svojini poreskog obveznika, LPA dostavi tražene dokaze (član 90. stav 2.
ZPPPA). Suprotno ponašanje – ako organ nadležan za vođenje registra nepokretnosti uopšte ne dostavi, ili ne dostavi u roku od tri dana od dana prijema
zahteva LPA traženi izvod iz javnih knjiga o nepokretnostima koje su svojina
poreskog obveznika i izveštaj da li je upisana hipoteka drugog poverioca, predstavlja poreski prekršaj odgovornog lica iz člana 181. tačka 7) ZPPPA za koji je
propisana novčana kazna u iznosu od 5.000 – 50.000 dinara.
27) Narodna banka Srbije – organizacija nadležna za prinudnu naplatu iz novčanih
sredstava na računu poreskog obveznika je dužna da, u smislu odredbe člana 95.
stav 2. ZPPPA, obračuna kamatu na način propisan ZPPPA od dana donošenja
rešenja do dana prenosa celokupnog iznosa poreza i da iznos obračunate kamate
prenese na odgovarajuće račune javnih prihoda. Suprotno ponašanje predstavlja
poreski prekršaj odgovornog lica u NBS iz člana 181. tačka 2v) ZPPPA;
28) Dužnik poreskog obveznika, je dužan da u smislu odredbe člana 96. stav 2. ZPPPA, svoj dug prema poreskom obvezniku namiri uplatom na uplatni račun javnih
prihoda u skladu sa nalogom iz rešenja o prinudnoj naplati iz novčanih potraživanja poreskog obveznika iz člana 96. stav 1. ZPPPA. Suprotno ponašanje je osnov
za prinudnu naplatu poreskog duga iz novčanih sredstava dužnika poreskog obveznika na osnovu posebnog rešenja iz člana 96. stav 3. ZPPPA;
29)Isplatilac zarade, naknade zarade, odnosno penzije dužan je da postupa po
nalogu iz rešenja o prinudnoj naplati poreza iz zarade, naknade zarade, odnosno penzije poreskog obveznika, kojim je izvršena zaplena na određenom
delu zarade, naknade zarade, odnosno penzije i nalaženo isplatiocu ovih prihoda da prilikom svake isplate tih prihoda, počev od prve naredne isplate
od prijema rešenja, pa sve do potpune naplate poreza vrši obustavu i uplatu
obustavljenog iznosa na propisani uplatni račun javnih prihoda. Novčanom
kaznom od 100.000 do 600.000 dinara za prekršaj iz člana 179. stav 1. tačka 6a ZPPPA, kazniće se za prekršaj pravno lice (isplatilac zarade, naknade
zarade, odnosno penzije) ako ne postupi po nalogu iz rešenja o prinudnoj
naplati iz zarade, naknade zarade, odnosno penzije. Za prekršaj iz člana 179.
stav 2. ZPPPA, odgovorno lice u pravnom licu kazniće se novčanom kaznom
od 5.000 do 30.000 dinara.
PRVI DEO • Komentar odredbi ZPPPA u vezi sa obezbeđenjem i naplatom poreza
249
30) Isplatilac zarade, naknade zarade, odnosno penzije je dužan da obavesti LPA
o promenama od uticaja na izvršenje rešenja o prinudnoj naplati, najkasnije u
roku od pet dana od dana nastanka promene. Novčanom kaznom od 100.000 do
600.000 dinara za prekršaj iz člana 179. Stav 1. Tačka 6a ZPPPA kazniće se za prekršaj pravno lice ako: 6a) ako ne postupi po nalogu iz rešenja iz člana 96a stav 2.
ovog zakona, odnosno ako u propisanom roku ne obavesti nadležni poreski organ
o promenama koje mogu uticati na izvršenje rešenja iz člana 96a stav 2. ovog zakona (član 96a st. 3. i 4); Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se odgovorno lice
u pravnom licu novčanom kaznom od 5.000 do 30.000 dinara.
31)Dužnik poreskog obveznika je dužan da na osnovu rešenja o prinudnoj naplati
iz nenovčanih potraživanja, LPA – poreskom izvršitelju preda pokretnu stvar
ili nepokretnost koju duguje poreskom obvezniku a koja je predmet prinudne
naplate (član 97. stav 2. ZPPPA);
32)Procenitelj koga je odredila LPA da izvrši procenu stvari u postupku prinudne
naplate, dužan je da to učini po pravilima struke u određeno vreme (član 100.
stav 2. ZPPPA).
Shodno odredbi člana 3. Uredbe o visini troškova prinudne naplate poreza
(„Službeni glasnik RS“, br. 63/2003 i 51/2010), troškove procene popisanih pokretnih stvari poreskog obveznika od strane drugog stručnog lica određuje
LPA zaključkom, uzimajući u obzir zahtev tog lica (procenitelja) u pogledu
visine nagrade za izvršenu procenu.
33)Lice za koje je u postupku prinudne naplate ukazano da ima pravo svojine na
popisanim stvarima, pa mu je iz tih razloga poreski izvršitelj popisane stvari
ostavio na čuvanje, dužno je da popisane stvari ostavljene na čuvanje sačuva u
nepromenjenom stanju do okončanja spora po izlučnoj tužbi (član 102. stav
4. ZPPPA).
34) Lice kod koga se nalazi stvar poreskog obveznika koja je predmet prinudne naplate, dužno je da tu stvar na zahtev poreskog izvršitelja preda u cilju prinudne naplate
ili da plati poresku obavezu poreskom izvršitelju (član 103. stav 1. ZPPPA);
35)Lica koja su se prijavila kao ponuđači na usmenom javnom nadmetanju u
postupku prodaje pokretnih stvari čija je pojedinačna vrednost preko 200.000
dinara, dužna su da polože depozit u visini od 10% od procenjene vrednosti
pokretne stvari, ukoliko žele da aktivno učestvuju u postupku usmenog javnog
nadmetanja (član 104. stav 5. ZPPPA);
36)Lica koja su se prijavila kao ponuđači na usmenom javnom nadmetanju u
postupku prodaje nepokretnosti, dužna su da polože depozit u visini od 5%
utvrđene početne vrednosti nepokretnosti, ukoliko žele da aktivno učestvuju u
postupku usmenog javnog nadmetanja (član 109. stav 2. i 3. ZPPPA);
37)Zaposleni LPA i sa njima povezana lica, ne mogu biti kupci pokretnih stvari
i nepokretnosti koje se prodaju u postupku prinudne naplate putem usmenog
javnog nadmetanja ili putem neposredne pogodbe (član 104. stav 7. i član 110.
stav 9. ZPPPA);
250
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
38)Kupac nepokretnosti, je dužan da u roku od osam dana od dana zaključenja
usmenog javnog nadmetanja uplati iznos za koji mu je nepokretnost prodata
(član 111. stav 1. i 4. ZPPPA)
Ako kupac u ostavljenom roku ne uplati iznos za koji mu je nepokretnost prodata, prodaja se rešenjem oglašava nevažećom, a kupac gubi pravo na povraćaj
položenog depozita i ne može biti ponuđač u postupku prodaje te nepokretnosti, u periodu od šest meseci od isteka poslednjeg dana roka za uplatu iznosa za
koji mu je nepokretnost prodata.
39)Drugi najpovoljniji ponuđač, ako ponuđena cena nije niža od cene propisane
ovim zakonom, koji se izjasni da kupuje nepokretnost za ponuđeni iznos pa je
doneto rešenje o prodaji nepokretnosti tom ponuđaču. Ako drugi najpovoljniji
ne uplati iznos za koji mu je nepokretnost prodata u ostavljenom roku, prodaja se rešenjem oglašava nevažećom, a kupac gubi pravo na povraćaj položenog
depozita ako mu nije vraćen i ne može biti ponuđač u postupku prodaje te nepokretnosti u periodu od šest meseci od isteka poslednjeg dana roka za uplatu
iznosa za koji mu je nepokretnost prodata.
ODREDBE NACRTA ZAKONA O
PORESKOM POSTUPKU I PORESKOJ
ADMINISTRACIJI U VEZI SA
OBEZBEĐENJEM I NAPLATOM POREZA
Član 3.
U članu 2a stav 2. tačka 4) menja se i glasi:
„4) odlučivanje po pravnim lekovima uloženim protiv poreskih upravnih akata
koje donesu organizacione jedinice Poreske uprave, odnosno protiv poreskih upravnih akata koje od 1. januara 2013. godine donesu jedinice lokalnih samouprava u
poreskom postupku za izvorne javne prihode iz stava 1. ovog člana;“.
Posle tačke 4) dodaje se tačka 4a), koja glasi:
„4a) pokretanje i vođenje prekršajnog postupka i odlučivanje u tom postupku za
prekršaje u vezi sa javnim prihodima iz stava 1. ovog člana;“.
U tački 6) reči: „tač. 9), 11b) i 12)“ zamenjuju se rečima: „tač. 1a), 5a), 6), 7b), 9),
11b), 12) i 13a)-13d)“.
PRVI DEO • Komentar odredbi ZPPPA u vezi sa obezbeđenjem i naplatom poreza
251
Član 6.
U članu 14. stav 1. posle reči: „(u daljem tekstu: poreski punomoćnik) je“ dodaju
se reči: „fizičko, odnosno pravno“.
…
Član 9.
Član 36. menja se i glasi:
„Poreski akti u pisanom obliku dostavljaju se na način uređen ovim zakonom.
Dostavljanje poreskih akata poreskom obvezniku pravnom licu i preduzetniku
vrši se na adresu njegovog sedišta, upisanog u registru agencije nadležne za privredne
registre, kao i u drugim javnim registrima, odnosno na posebnu adresu za prijem pošte koja je registrovana kod agencije nadležne za privredne registre.
Dostavljanje poreskih akata poreskom obvezniku fizičkom licu vrši se na adresu
njegovog prebivališta, odnosno boravišta, upisanu kod organa nadležnog za vođenje
evidencije o ličnim kartama.
Ako dostavljanje nije bilo moguće izvršiti po odredbama st. 2. i 3. ovog člana, dostavljanje poreskih akata poreskom obvezniku vrši se na adresu navedenu u poslednjoj
podnetoj poreskoj prijavi.
Poreski akti smatraju se dostavljenim poreskom obvezniku kada se uruče poreskom obvezniku, njegovom zakonskom zastupniku, njegovom punomoćniku, njegovom poreskom punomoćniku ili njegovom zastupniku po službenoj dužnosti.
Ako je poreski obveznik preduzetnik, poreski akti smatraju se dostavljenim i kada
se uruče punoletnom članu njegovog domaćinstva, u smislu zakona kojim se uređuje
porez na dohodak građana, odnosno licu zaposlenom kod preduzetnika.
Ako je poreski obveznik fizičko lice, poreski akti smatraju se dostavljenim i kada
se uruče punoletnom članu njegovog domaćinstva, u smislu zakona kojim se uređuje
porez na dohodak građana.
Dostavljanje se, u smislu ovog zakona, smatra urednim i kada lica iz st. 5-7. ovog
člana odbiju da prime poreski akt ili odbiju da potpišu prijem poreskog akta, ako lice
koje vrši dostavljanje o tome sačini službenu belešku.
Ako se dostavljanje poreskih akata vrši preko pošte, poreski akt smatra se dostavljenim po isteku roka od pet dana od dana navedenog u obaveštenju pošte kojim je
poreski obveznik ili drugo lice iz stava 5. ovog člana pozvano da dođe u poštu radi
prijema poreskog akta, a isto se tom pozivu pošte nije odazvalo.
252
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
Ako dostavljanje nije bilo moguće izvršiti po odredbama st. 2-9. ovog člana u roku
od 15 radnih dana od dana upućivanja poreskog akta na dostavljanje, dostavljanje se
vrši isticanjem poreskog akta na oglasnoj tabli nadležnog poreskog organa.
U slučaju iz stava 10. ovog člana, poreski akt smatra se dostavljenim po isteku osam
dana od dana isticanja poreskog akta na oglasnoj tabli nadležnog poreskog organa.
Odredbe st. 2 -11. ovog člana shodno se primenjuju i na dostavljanje drugim učesnicima u poreskom postupku.“
…
Član 15.
U članu 73. stav 1. tačka 1) posle reči: „predstavlja“ dodaju se zapeta i reči: „odnosno predstavljaće“.
U tački 2) posle reči: „nanosi“ dodaju se zapeta i reči: „odnosno naneće“.
U stavu 4. reči: „12 meseci“ zamenjuju se rečima: „24 meseca“.
Dodaje se stav 8, koji glasi:
„Poreski obveznik može podneti zahtev iz stava 1. ovog člana i pre dospelosti poreza.“
Član 16.
U članu 74. stav 6. posle reči: „ne zahteva se“ dodaju se reči: „ispunjenje uslova
koje je propisala Vlada aktom iz člana 73. stav 2. ovog zakona, kao ni“.
Član 17.
U članu 75. stav 1. reči: „centralne emisione banke uvećanoj za deset procentnih poena, primenom komforne metode obračuna“ zamenjuju se rečima: „Narodne banke Srbije, uvećanoj za deset procentnih poena, primenom prostog interesnog računa od sto.“
Posle stava 5. dodaju se st. 6. i 7, koji glase:
„Ako se obvezniku poreza na dodatu vrednost, u roku propisanom zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost, ne izvrši povraćaj tog poreza, kamata se
obračunava od narednog dana od dana isteka tog roka.
Obvezniku koji je podneo zahtev za refakciju, odnosno za refundaciju poreza, kamata se obračunava po isteku roka od 30 dana od dana donošenja rešenja kojim mu je
utvrđeno pravo na refakciju, odnosno za refundaciju.“
PRVI DEO • Komentar odredbi ZPPPA u vezi sa obezbeđenjem i naplatom poreza
253
Član 18.
U članu 76. reči: „čl. 73. i 74a“ zamenjuju se rečima: „čl. 73, 74a, 74b, odnosno
člana 147. stav 2.“.
Dodaje se stav 2, koji glasi:
„Izuzetno od stava 1. ovog člana, ako je obveznik podneo zahtev za odlaganje plaćanja poreskog duga pre njegove dospelosti ili je sam prijavio dospelu poresku obavezu
čije odlaganje plaćanja zahteva, kamatna stopa je jednaka godišnjoj referentnoj stopi
Narodne banke Srbije, primenom prostog interesnog računa od sto.“
…
Član 22.
Posle člana 115. dodaju se naslov iznad člana 115a i član 115a, koji glase:
„Podnošenje zahteva za pokretanje
poreskog prekršajnog postupka u postupku naplate
Član 115a
Kad se u postupku naplate poreza i sporednih poreskih davanja utvrdi da postoji
osnovana sumnja da je učinjen poreski prekršaj, poreski službenik ovlašćen za sprovođenje redovne naplate, odnosno poreski izvršitelj dužan je da, bez odlaganja, podnese
zahtev za pokretanje poreskog prekršajnog postupka.“
…
Član 40.
Odredbe čl. 13. i 14. ovog zakona primenjivaće se od 1. januara 2013. godine.
Odredbe čl. 17. i 18. ovog zakona u delu koji se odnosi na visinu kamatne stope na
iznos manje ili više plaćenog poreza i sporednih poreskih davanja, uključujući i kamatu na poreski dug čije je odlaganje plaćanja odloženo, kao i metod obračuna kamate,
primenjivaće se od 1. januara 2013. godine…
Član 41.
Po zahtevima za odlaganje plaćanja poreskog duga po kojima ne bude pravosnažno odlučeno do dana stupanja na snagu ovog zakona nadležni organ odlučiće u skladu
sa ovim zakonom.
Član 42.
Postupak po pravnim lekovima uloženim protiv poreskih upravnih akata, koje do
31. decembra 2012. godine donesu jedinice lokalnih samouprava za izvorne javne prihode iz člana 2a stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni
glasnik RS“, br. 80/02, 84/02 -ispravka, 23/03 - ispravka, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05 - dr.
zakon, 62/06 - dr. zakon, 61/07, 20/09, 72/09 - dr. zakon, 53/10, 101/11 i 2/12 - ispravka),
okončaće nadležni drugostepeni organi tih jedinica lokalne samouprave.
254
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
Obrazloženje odredbi Nacrta Zakona
1. Članom 3. Nacrta Zakona, predlaže se da od 1. januara 2013. godine, Poreska
uprava preuzme nadležnost za odlučivanje po pravnim lekovima uloženim protiv poreskih upravnih akata koje, za svoje izvorne javne prihode, od 1. januara 2013. godine
donose jedinice lokalne samouprave. Predloženo rešenje je vrlo bitno i od velike važnosti jer se njime postiže ujednačavanje prakse u drugostepenom postupku, čime se
doprinosi pravnoj sigurnosti i vladavini prava u oblasti izvornih javnih prihoda jedinica lokalne samouprave koje te jedinice administriraju.
Postupak po pravnim lekovima uloženim protiv poreskih upravnih akata, koje do
31. decembra 2012. godine donesu jedinice lokalnih samouprava za svoje izvorne javne
prihode, okončaće nadležni drugostepeni organi tih jedinica (član 42. Nacrta Zakona).
Kada je reč o vodjenju poresko prekršajnog postupka, predlaže se da to ovlašćenje ubuduće ima samo Poreska uprava. Naime, članom 26. Nacrta Zakona predlaže
se dopuna člana 160. ZPPPA kojim je uređenja nadležnost Poreske uprave, tako što
se predlaže nova tačka 5a) koja glasi: „pokreće i vodi prvostepeni poreski prekršajni
postupak i izriče kazne za poreske prekršaje, osim u slučaju kada je, prema zakonu
kojim se uređuju prekršaji, prvostepeni prekršajni postupak u isključivoj nadležnosti
prekršajnog suda“. Osim toga, članom 3. Nacrta Zakona, kojim se predlažu izmene i
dopune člana 2a ZPPPA, predlaže se izmena stava stava 2. tačka 6) člana 2a, tako da se
prava i obaveze koje po ZPPPA ima Poreska uprava u vezi sa pokretanjem i vođenjem
prvostepenog poresko prekršajnog postupka i izricanje kazne za poreske prekršaje, ne
daju u nadležnost LPA, tj. nadležnog organa jedinica lokalne samouprave.
2. Članom 6. Nacrta Zakona, predlaže se preciziranje odredbe koja uređuje poreskog punomoćnika u smislu da poreski punomoćnik može biti i fizičko i pravno lice
– rezident Srbije.
3. Članom 9. Nacrta Zakona predlaže se izmena člana 36. ZPPPA imajući u vidu
procesni značaj dostavljanja poreskih akata u poreskom postupku. Ovim članom predlaže se preciznije uređivanje odredbe o dostavljanju u poreskom postupku kako bi se
ono, a samim tim i naplata poreza, učinilo efikasnijim. Pre svega, predlaže se ukidanje
dostavljanja poreskih akata elektronskim putem preko e-mail-a, a predlaže se uvođenje isticanja poreskog akta na oglasnoj tabli nadležnog poreskog organa, kao novog
načina dostavljanja, u slučaju kada nije bilo moguće da se dostavljanje izvrši shodno
drugim odredbama koje uređuju dostavljanje.
PRVI DEO • Komentar odredbi ZPPPA u vezi sa obezbeđenjem i naplatom poreza
255
4. Čl. 15 i 16. Nacrta Zakona, predlaže se produženje roka na koji se može izvršiti
odlaganje plaćanja poreskog duga sa 12 na 24 meseca, i smanjuje stopa kamate koja se
obračunava za vreme odloženog plaćanja poreskog duga obvezniku koji je zahtev za
odlaganje podneo pre dospelosti tog duga ili je sam prijavio dospelu poresku obavezu,
kako bi se i na ovaj način doprinelo „samoprijavljivanju“ poreskih dugova, kao i da se
zahtev za odlaganje može podneti i pre njegove dospelosti.
Osim toga, predlaže se da lica koja zahtevaju odlaganje plaćanja poreskog duga, čiji
je iznos na dan podnošenja zahteva po svim osnovama koje naplaćuje Poreska uprava,
za pravno lice do 500.000 dinara, za preduzetnika do 100.000 dinara a za fizičko lice
do 50.000 dinara, ne budu u obavezi da daju sredstva obezbeđenja naplate (kako je
sada uređeno), niti da (kako se predlaže) ispune uslove propisane Uredbom o bližim
uslovima za odlaganje plaćanja poreskog duga („Službeni glasnik RS“, br. 53/03, 61/04
i 71/05). Ovim se stvara pravni osnov da pravo na odlaganje ostvari veći broj poreskih obveznika sa manjim poreskim dugovima, na procesno jednostavniji način. Po
zahtevima za odlaganje plaćanja poreskog duga po kojima ne bude odlučeno do dana
stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama ZPPPA, nadležni organ odlučiće u
skladu sa Zakonom o izmenama i dopunama ZPPPA (član 41. Nacrta Zakona).
5. Članom 17. Nacrta Zakona, predlaže se izmena metoda obračuna kamatne stope na iznos manje ili više plaćenog poreza i sporednih poreskih davanja tako što se,
umesto konforne metode obračuna, uvodi metod prostog interesnog računa od sto.
Primena nove metode obračuna poreske kamate, shodno odredbi člana 40. Nacrta
Zakona, otpočela bi 1. januara 2013. godine. Dakle, od 1. januara 2013. godine, ako se
usvoji navedeni predlog, na iznos manje ili više plaćenog poreza i sporednih poreskih
davanja kamata bi se obračunavala i plaćala primenom prostog interesnog računa od
sto, a ne primenom konformne metode obračuna.
Osnovni razlog izmene metoda obračuna poreske kamate je Odluka Ustavnog
suda Srbije IUz broj 82/2009 od 12.7.2012. godine, koja je objavljena u „Službenom
glasniku RS“, br. 73/2012, kojom je Ustavni sud utvrdio da odredba člana 3. stav 1. Zakona o visini stope zatezne kamate („Službeni list SRJ“, br. 9/2001, „Službeni list SCG“,
br. 1/2003 i „Službeni glasnik RS“, br. 31/2011 i 73/2012.) u delu koji glasi: “primenom
konformne metode“, nije u saglasnosti sa Ustavom Republike Srbije.
Kada je o kamatnoj stopi reč, podsećamo na stope poreske kamate i period njihove
primene počev od 1. januara 2003. godine.
256
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
Stopa kamate u primeni od
01.01.2003 – 31.12.2010.
godine
Stopa kamate u primeni od
01. 01. 2011-31.12.2012.
godine
Stopa kamate koja će biti
u primeni od 01. 01. 2013.
godine
U period od 01.01.2003–
31.12.2010. godine, na iznos
manje ili više plaćenog poreza i sporednih poreskih davanja obračunavala se i plaćala
kamata po stopi jednakoj
godišnjoj eskontnoj stopi
centralne emisione banke
uvećanoj za 15 procentnih
poena, primenom konformne metode obračuna
Od 01.01.2011-31.12.2012.
godine, na iznos manje
ili više plaćenog poreza i
sporednih poreskih davanja obračunava se i plaća
kamata po stopi jednakoj
godišnjoj referentnoj stopi
centralne emisione banke
uvećanoj za deset procentnih poena, primenom konformne metode obračuna
Od 01.01.2013. godine, na
iznos manje ili više plaćenog
poreza i sporednih poreskih
davanja obračunavće se i
plaćaće se kamata po stopi
jednakoj godišnjoj referentnoj stopi Narodne banke
Srbije, uvećanoj za deset
procentnih poena, primenom prostog interesnog
računa od sto.
6. Članom 22. Nacrta Zakona, predlaže se dopuna ZPPPA, tako što se propisuje
dužnost poreskog izvršitelja da, bez odlaganja, podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, kada u postupku naplate poreza i sporednih poreskih davanja utvrdi da
postoji osnovana sumnja da je učinjen poreski prekršaj.
7. Članom 42. Nacrta Zakona, predlaže se da postupak po pravnim lekovima uloženim protiv poreskih upravnih akata, koje do 31. decembra 2012. godine donesu jedinice lokalnih samouprava za izvorne javne prihode iz člana 2a stav 1. ZPPPA, okonča
nadležni drugostepeni organi jedinica lokalne samouprave.
Deo drugi
INSTRUKTIVNI
PRIMERI AKATA
1. PRIMER PRAVILNIKA O SLUŽBENOJ LEGITIMACIJI INSPEKTORA
TERENSKE KONTROLE I PORESKOG IZVRŠITELJA LPA
Na osnovu člana 162. stav 4. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“, br. 80/2002, 84/2002 – ispr., 23/2003 – ispr., 70/2003,
55/2004, 61/2005, 85/2005 – dr. zakon, 62/2006 – dr. zakon, 63/2006 – ispr. dr. zakona,
61/2007, 20/2009, 72/2009 – dr. zakon, 53/2010, 101/2011 i 2/2012.) i člana ______
Odluke o ____________ („Službeni list _________“, br.____/___), ___________ veće
opštine/grada ________, uz saglasnost ministra nadležnog za državnu upravu i lokalnu samoupravu, na sednici održanoj dana _____ 201__. godine, donelo je
PRAVILNIK
o službenoj legitimaciji inspektora terenske kontrole
i poreskog izvršitelja u Odeljenju za
__________________________________________________________
Član 1.
Ovim pravilnikom propisuje se sadržina i obrazac službene legitimacije koja se izdaje poreskim inspektorima terenske kontrole (u daljem tekstu: poreski inspektor) i poreskim izvršiteljima Odeljenja za __________________ Grada/Opštine _________.
Član 2.
Službena legitimacija služi za identifikaciju poreskog inspektora i poreskog izvršitalja prilikom vršenja poslova iz njihove zakonske nadležnosti i može se koristiti samo
u svrhu obavljanja inspekcijskog nadzora, odnosno obavljanja poslova prinudne naplate izvornih javnih prihoda jedinice lokalne samouprave.
Član 3.
Službena legitimacija poreskog inspektora i poreskog izvršitelja je javna isprava
kojom se dokazuje ovlašćenje poreskog inspektora i poreskog izvršitalja za vršenje poreske kontrole, odnosno poslova prinudne naplate izvornih javnih prihoda jedinice
lokalne samouprave.
Poreski inspektor i poreski izvršitelj je dužan da pokaže službenu legitimaciju pre
početka preduzimanja radnji iz svoje zakonom propisane nadležnosti.
Član 4.
Službena legitimacija poreskog inspektora izdaje se na Obrascu broj 1.
Obrazac službene legitimacije iz stava 1. ovog člana sadrži, na sredini gornje polovine
259
260
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
prednje spoljne strane korica službene legitimacije, grb grada/opštine ________, a ispod
njega jedno ispod drugog tekst: „Grad/opština______“ i „LEGITIMACIJA PORESKOG
INSPEKTORA“.
Obrazac službene legitimacije poreskog inspektora sadrži na gornjoj polovini leve
unutrašnje strane korica, mesto za fotografiju dimenzija 25 mm x 30 mm, sa mestom
za pečat i oznakom: „MP“ kod donjeg desnog ugla mesta za fotografiju, a ispod mesta
za fotografiju, jedno ispod drugog upisuje se tekst:„Ime i prezime“ sa označenim mestom za upisivanje imena i prezimena poreskog inspektora, tekst: „Svojeručni potpis“
sa označenim mestom za svojeručni potpis poreskog inspektora i tekst: „Reg. broj:“ sa
označenim mestom za upisivanje registarskog broja službene legitimacije.
Obrazac službene legitimacije poreskog inspektora sadrži na sredini gornje polovine
desne unutrašnje strane korica tekst: „OŠTINA/GRAD ________“, a ispod tekst: „OPŠTINSKA/GRADSKA UPRAVA“, „Odeljenje/odsek lokalne poreske administracije“.
Ispod teksta: „Odeljenje/odsek lokalne poreske administracije“, na sredini strane upisuje se tekst: „Ovlašćenje: Poreski inspektor u obavljanju poslova poreske kontrole izvornih
lokalnih javnih prihoda ovlašćen je da preduzima radnje i mere propisane Zakonom o
poreskom postupku i poreskoj administraciji, drugim poreskim i sa njima povezanim propisima, kao i Zakonom o opštem upravnom postupku“. Ispod teksta ovlašćenja, na dnu desne unutrašnje strane korica, u donjem levom uglu, nalazi se označeno mesto za upisivanje
mesta i datuma izdavanja i tekst: „Mesto i datum izdavanja“, u nastavku, na sredini označeno mesto za pečat organa sa oznakom: „MP“ i u donjem desnom uglu nalazi se označeno
mesto za potpis načelnika opštinske/gradske uprave, ispod koga je tekst: „Načelnik“.
Zadnja spoljna strana korica službene legitimacije porskog inspektora je prazna.
Obrazac broj 1 iz stava 1. ovog člana odštampan je uz ovaj pravilnik i čini njegov
sastavni deo.
Član 5.
Službena legitimacija poreskog izršitelja izdaje se na Obrascu broj 2.
Obrazac službene legitimacije iz stava 1. ovog člana sadrži, na sredini gornje polovine prednje spoljne strane korica službene legitimacije, grb grada/opštine ________,
a ispod njega jedno ispod drugog tekst: „Grad/opština______“ i „LEGITIMACIJA
PORESKOG IZVRŠITELJA“.
Obrazac službene legitimacije poreskog izvršitelja sadrži na gornjoj polovini leve
unutrašnje strane korica, mesto za fotografiju dimenzija 25 mm x 30 mm, sa mestom
za pečat i oznakom: „MP“ kod donjeg desnog ugla mesta za fotografiju, a ispod mesta
za fotografiju, jedno ispod drugog upisuje se tekst: „Ime i prezime“ sa označenim mestom za upisivanje imena i prezimena poreskog izvršitelja, tekst: „Svojeručni potpis“
sa označenim mestom za svojeručni potpis poreskog izvršitelja i tekst: „Reg. broj“ sa
označenim mestom za upisivanje registarskog broja službene legitimacije.
Obrazac službene legitimacije poreskog izvršitelja sadrži na sredini gornje polovine desne unutrašnje strane korica tekst: „OŠTINA/GRAD ______“, a ispod tekst: „OPŠTINSKA/GRADSKA UPRAVA“ i „Odeljenje/odsek lokalne poreske administracije“.
DRUGI DEO • Instruktivni primeri akata
261
Ispod teksta: „Odeljenje/odsek lokalne poreske administracije“, na sredini strane
upisuje se tekst: „Ovlašćenje: Poreski izvršitelj u postupku prinudne naplate poreske
obaveze po osnovu izvornih lokalnih javnih prihoda ovlašćen je da preduzima radnje i mere propisane Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji, kao i
podzakonskim aktima kojima se uređuju pojedine rednje i mere u postupku prinudne naplate poreske obaveze“. Ispod teksta ovlašćenja, na dnu desne unutrašnje strane
korica, u donjem levom uglu, nalazi se označeno mesto za upisivanje mesta i datuma
izdavanja i tekst: „Mesto i datum izdavanja“, u nastavku, na sredini označeno mesto za
pečat organa sa oznakom: „MP“ i u donjem desnom uglu nalazi se označeno mesto za
potpis načelnika opštinske/gradske uprave, ispod koga je tekst: „Načelnik“.
Zadnja spoljna strana korica službene legitimacije porskog izvršitelja je prazna.
Obrazac broj 2. iz stava 1. ovog člana odštampan je uz ovaj pravilnik i čini njegov
sastavni deo.
Član 6.
Dimenzije službene legitimacije poreskog inspektora i poreskog izvršitelja su 60
mm x 95 mm.
Službena legitimacija poreskog inspektora je plave boje, a poreskog izvršitelja bele boje.
Grb i tekst ispisan na spoljnoj strani korica službene legitimacije poreskog inspektora i poreskog izvršitelja su zlatno žute boje.
Tekst na službenim legitimacija poreskog inspektora i poreskog izvršitelja ispisuje
se crnim ćiriličnim slovima.
Član 7.
Poreski inspektor i poreski izvršitelj prilikom preuzimanja službene legitimacije
potpisuje revers.
Poreski inspektor i poreski izvršitelj kome prestane radni odnos u lokalnoj poreskoj administarciji, koji bude raspoređen na drugo radno mesto u lokalnoj poreskoj
administraciji, koji bude raspoređen u drugu organizacionu jedinicu opštinske/gradske uprave, kome miruju prava i obaveze iz radnog odnosa u skladu sa zakonom i koji
bude udaljen s posla u skladu sa zakonom, dužan je da vrati svoju službenu legitimaciju rukovodiocu lokalne poreske administracije.
Prilikom vraćanja službene legitimacija, sastavlja se potvrda o primopredaji službene legitimacije u dva primerka koju potpisuje rukovodilac lokalne poreske administracije i poreski inspektor, odnosno poreski izvršitelj.
Revers iz stava 1. ovog člana i potvrda iz stava 3. ovog člana čuvaju se u personalnom dosijeu poreskog inspektora, odnosno poreskog izvršitelja.
O izdatim službenim legitimacijama ________ za poslove lokalne poreske administracije vodi posebnu evidencija u koju se unosi: Ime i prezime poreskog inspektora, odnosno
poreskog izvršitelja, njihov JMBG, broj službene legitimacije, datum prijema i datum vraćanja službene legitimacije, broj rešenja o oglašavanju službene legitimacije nevažećom.
262
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
Evidencija iz stava 1. ovog člana čuva se na sigurnom mestu radi sprečavanja njenog uništavanja mogućnosti da dođe u posed neovlašćenim licima.
Član 8.
Ako poreski inspektor, odnosno poreski izvršitelj ošteti, izgubi ili na drugi način
ostane bez svoje službene legitimacije, dužan je da o tome istog dana pismeno obavesti
rukovodioca lokalne poreske administracije.
U slučaju iz stava 1. ovog člana službena legitimacija se narednog radnog dana od
dana prijema obaveštenja iz stava 1. ovog člana, rešenjem načelnika opštinske/gradske
uprave oglašava nevažećom.
Rešenje iz stava 2. ovog člana se najkasnije narednog radnog dana od dana njegovog donošenja dostavlja na objavljivanje u službenom glasilu opštine/grada.
U slučaju iz stava 1. poreskom inspektoru, odnosno poreskom izvršitelju se izdaje
nova službena legitimacija sa novim registarskim brojem, osim ako gubitak službene
legitimacije nije posledica teške povrede radne dužnosti ili drugog kažnjivog dela.
Član 9.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom
listu ___________“.
Broj: ____________
U _________, _______ 201__. godine
___________________ OPŠTINE/GRADA ____________________
____________________
DRUGI DEO • Instruktivni primeri akata
263
Obrazac broj 1 - Legitimacija poreskog inspektora
Grb
GRAD ZAJEČAR
LEGITIMACIJA
PORESKOG INSPEKTORA
GRAD ZAJEČAR
GRADSKA UPRAVA
Odeljenje lokalne poreske
administracije
M.P.
______________________
Ime i prezime
______________________
Ovlašćenje: Poreski inspektor u obavljanju
poslova poreske kontrole izvornih lokalnih
javnih prihoda, ovlašćen je da preduzima
radnje i mere propisane Zakonom o poreskom
postupku i poreskoj administraciji, drugim
poreskim i sa njima povezanim propisima, kao
i Zakonom o opštem upravnom postupku
Svojeručni potpis
Reg. broj: _________
__________
Mesto i datum
M.P.
__________
Načelnik,
264
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
Obrazac broj 2 - Legitimacija poreskog izvršitelja
Grb
GRAD ZAJEČAR
LEGITIMACIJA
PORESKOG IZVRŠITELJA
GRAD ZAJEČAR
GRADSKA UPRAVA
Odeljenje lokalne poreske
administracije
M.P.
______________________
Ime i prezime
______________________
Svojeručni potpis
Reg. broj: _________
Ovlašćenje: Poreski izvršitelj u postupku
prinudne naplate poreske obaveze po osnovu
izvornih lokalnih javnih prihoda ovlašćen
je da preduzima radnje i mere propisane
Zakonom o poreskom postupku i poreskoj
administraciji, kao i podzakonskim aktima
kojima se uređuju pojedine rednje i mere u
postupku prinudne naplate poreske obaveze
_________
Mesto i datum M.P.
__________
Načelnik,
DRUGI DEO • Instruktivni primeri akata
265
2. PRIMER ZAKLJUČKA O POSTAVLJENJU ZASTUPNIKA
PO SLUŽBENOJ DUŽNOSTI (ČLAN 16. ZPPPA)
Broj: ____________
PIB: _____________
Gradska/opštinska uprava Grada/opštine ___________ - Odeljenje/Odsek za
_________ _____________, po službenoj dužnosti, na osnovu člana 16. st. 1. i 3. i
člana 2a. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik
RS“, br. 80/2002... 101/2011 i 2/2012), dana _____200__ godine, donosi
Z A K LJ U Č A K
1. Poreskom obvezniku ___________________, sa sedištem u ___________Ul.
___________ br. ___, PIB: _______, POSTAVLJA SE zastupnik po službenoj dužnosti – advokat ______________________ iz ___________, u poreskom postupku __________________________________________, koji se vodi po predmetu Gradske/opštinske uprave Grada/opštine ___________ - Odeljenja/Odseka za
_____________________________, broj: __________od_____201__. godine, zbog
toga što_____________________________________.
2. Zastupnik po službenoj dužnosti će obavljati svoju dužnost počev od dana prijema ovog zaključka pa sve dok poreski obveznik sam ne otpočne sa učešćem u ovom
postupku ili ne odredi punomoćnika koji će ga zastupati u upravnoj stvari iz tačke 1.
ovog zaključka.
3. Zastupniku po službenoj dužnosti pripada novčana nagrada i naknada troškova
u visini propisanoj Tarifom o nagradi i naknadi troškova zastupnika po službenoj dužnosti – advokata u poreskom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 55/2004).
4. Protiv ovog zaključka žalba nije dopuštena.
O b r a z l o ž e nj e
Gradska/opštinska uprava Grada/opštine ___________ - Odeljenje/Odsek za
______________________, pokrenula je poreski postupak ____________________
___________________________________________ u predmetu broj: _______ od
____201__. godine, u kome je stranka poreski obveznik iz dispozitiva ovog zaključka.
Kako je u poreskom postupku utvrđeno da ______________________________,
na osnovu __________________________________________________, stekli su se
zakonski uslovi iz člana 16. stav 1. tačka ___ Zakona o poreskom postupku i poreskoj
administraciji da Gradska/opštinska uprava Grada/opštine ___________ - Odeljenje/
Odsek za _______________________________, u konkretnom predmetu poreskom
266
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
obvezniku postavi zastupnika po službenoj dužnosti radi vođenja i okončanja pokrenutog postupka.
Naime, odredbom člana 16. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, koji shodno odredbi člana 2a pomenutog zakona primenjuje i nadležni
organ jedinice lokalne samouprave za utvrđivanje, naplatu i kontrolu izvornih javnih
prihoda jedinice lokalne samouprave, propisano je da Poreska uprava, po službenoj
dužnosti, iz reda poreskih savetnika ili advokata postavlja zastupnika poreskom obvezniku i u slučaju ___________________________________________.
Sa napred iznetog, primenom člana 16. stav 1. Zakona o poreskom postupku i
poreskoj administraciji, donet je zaključak kao u dispozitivu.
Odredbom člana 16. stav 5. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, propisano je da zastupniku po službenoj dužnosti pripada nagrada i naknada troškova prema tarifi koju propisuje ministar nadležan za poslove finansija.
Visina novčane nagrade i naknade troškova zastupniku po službenoj dužnosti propisani su Tarifom o nagradi i naknadi troškova zastupnika po službenoj dužnosti – advokata u poreskom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 55/2004).
Odredbom člana 16. stav 4. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, propisano je da protiv zaključka o postavljenju zastupnika po službenoj dužnosti
žalba nije dozvoljena.
Načelnik/Šef,
Zaključak:
- objaviti na oglasnoj tabli LPA _____________;
- dostaviti zastupniku po službenoj dužnosti
DRUGI DEO • Instruktivni primeri akata
267
3. PRIMER OPOMENE ZA PLAĆANJE POREZA
Broj opomene: ___________
PIB _____________________
Šifra obveznika ___________
Gradska/opštinska uprava Grada/opštine ___________ - Odeljenje/Odsek za
______________, na osnovu člana 2a i člana 71. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS’’, br. 80/2002, 84/2002, 23/2003, 70/2003,
55/2004, 61/2005, 61/2007, 20/2009, 53/2010, 101/2011 i 2/2012.), dana ________
201__. godine, izdaje
OPOMENU
PORESKOM OBVEZNIKU:
DELATNOST:
MATIČNI BROJ:
PIB/JMBG:
SEDIŠTE/PREBIVALIŠTE:
ULICA I BROJ:
BANKA:
BROJ RAČUNA:
I Prema knjigovodstvenom stanju na vašem PIB, odnosno poreskoj šifri koja se
vodi u poreskom računovodstvu Odeljena/Odseka za _______________, opštinske
uprave Opštine _________, sa stanjem na dan ________ 201__. godine, imate dospelu, a neizmirenu poresku obavezu po osnovu izvornih lokalnih javnih prihoda, i to:
Red
br.
1
vrsta javnog
prihoda
račun javnog
prihoda
2
3
glavni
dug u
dinarima
4
kamata
do dana izdavanja
opomene
5
ukupan iznos
poziv na
poreskog duga u
broj odobrenja
dinarima (4+5)
6
7
Ukupno dinara:
II NALAŽE SE poreskom obvezniku da dospelu a neplaćenu poresku obavezu
uplati odmah, a najkasnije u roku od pet (5) dana od dana prijema opomene na račune javnih prihoda i u iznosima iz tačke I ove opomene, sa obračunatom kamatom na
268
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
glavni dug iz kolone 4. tačke I opomene na način propisan članom 75. stav 1. Zakona
o poreskom postupku i poreskoj administaraciji (u daljem tekstu: Zakon), od dana
izdavanja opomene do dana uplate dospele a neplaćene poreske obaveze.
Prilikom popunjavanja naloga za prenos/uplatu u isti se obavezno upisuje poziv na
broj odobrenja iz tačke I ove opomene, a u pretpolje –„model“ instrumenta platnog prometa unosi se broj 97, kako bi uplata bila ispravno usmerena i proknjižena na vaš PIB.
III Ako poreska obaveza iz tačke I ove opomene, ne bude plaćena u ostavljenom
roku sa obračunatom kamatom do dana uplate dospele a neplaćene poreske obaveze,
ili ako u tom roku ne bude podnet zahtev za odlaganje plaćanja poreskog duga (član
77. stav 5. Zakona), ovo Odeljenje/Odsek će otpočeti postupak prinudne naplate donošenjem rešenja o prinudnoj naplati poreske obaveze iz sredstava na računu, pokretnih
stvari, nepokretnosti, gotovog novca i hartijama od vrednosti, novčanim i nenovčanim
potraživanjima poreskog obveznika. Nadležni poreski organ može pokrenuti postupak prinudne naplate na jednom ili više predmeta prinudne naplate istovremeno po
bilo kom redosledu, u smislu člana 84. Zakona. Prilikom donošenja rešenja o prinudnoj naplati poreska obaveza (glavni dug iz kolone 4. tačke I opomene) uvećava se za
posebnu jednokratnu taksu na prinudnu naplatu u visini od 5% dospelog a neplaćenog
glavnog duga i pripisuje se glavnom dugu, shodno članu 83. stav 1. Zakona.
IV Poreski obveznik može, u smislu člana 71. stav 2. Zakona, u roku od pet dana
od dana prijema opomene da u Odeljenju/Odseku za ______________________ u
________________, ul.______________br.___, raspravi eventulana sporna pitanja u
vezi sa vrstom i iznosom dospele poreske obaveze za naplatu iz tačke I ove opomene.
(M.P.) Načelnik/Šef,
Opština __________ - Opštinska uprava – Odelejnje za ____________________
DOSTAVNICA
Broj: _____________
________________________________________________________________
Naziv
Kome se pismeno
Datum prijema i potpis
pismena –
dostavlja
OPOMENA
(čl. 71. ZPPPA)
________________________________________________________________
1._____________2.___________3.1.____3.2._____3.3.___________4._______
Ime i pezime- Mesto, ulica
Datum Potpis
Odnos prema Potpis
Poslovno ime i broj
prijema primaoca licu umesto dostavljača
koga je pismeno
primljeno
DRUGI DEO • Instruktivni primeri akata
269
4. PRIMERI AKATA ZA USTANOVLJAVANJE
PRIVREMENE MERE IZ ČLANA 66. ZPPPA
4.1. Primer predloga za ustanovljavanje privremene mere
obezbeđenja naplate poreza iz člana 66. ZPPPA
REPUBLIKA SRBIJA
Opština______________________
Opštinska uprava______________
Odeljenje za __________________
Broj: ________________________
__________ 201__. godine
OPŠTINSKA UPRAVA
Rukovodiocu Odeljenja za _______________________________
PREDMET: Predlog za ustanovljavanje privremene mere
obezbeđenja naplate poreza iz člana 66. ZPPPA
OVDE
U toku je postupak kancelarijske kontrole kod poreskog obveznika ___________, sa
sedištem/prebivalištem _____________, Ul. ___________ br. ___, PIB: _________.
Dosadašnji tok kontrole ukazuje da je poreski obveznik u svom poslovanju u vezi
predmeta kontrole činio povrede poreskih zakona i nepravilnosti u primeni propisa,
što za posledicu ima neutvrđivanje/pogrešno i netačno utvrđivanje javnih prihoda,
zbog čega će obvezniku, po okončanju postupka kontrole, rešenjem biti naložena uplata javnih prihoda u orijentacionom iznosu od _____________ dinara.
U dosadašnjem toku kontrole utvrdio sam da postoji opasnost da će poreski obveznik:
1) Osujetiti naplatu javnih prihoda koji će biti utvrđeni rešenjem Poreske uprave
po okončanju postupka poreske kontrole;27
2) Onemogućiti naplatu javnih prihoda koji će biti utvrđeni rešenjem Poreske
uprave po okončanju postupka poreske kontrole;
3) Učiniti neefikasnom naplatu javnih prihoda koji će biti utvrđeni rešenjem Poreske uprave po okončanju postupka poreske kontrole, jer _____________
Zaokružuje se postojanje konkretne opasnosti
27
270
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
Stoga, radi obezbeđenja naplate poreza koji će biti utvrđen po okončanju postupka
poreske kontrole, predlažem se pomenutom poreskom obvezniku rešenjem Poreske
uprave odmah ustanovi privremena mera obezbeđenja naplate poreza iz člana 66. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, u vidu založnog prava, i to:
1) Upis hipoteke na nepokretnosti poreskog obveznika __________________,ili
2) Založno pravo upisom u Registar zaloge na sledećim pokretnim stvarima obveznika, i to:
1) Vrsta pokretne stvari koja ima registracioni broj:
____________________________________________________________
(upisuje se konkretna vrsta registrovane pokretne stvari navedene na strani 4 obrasca zahteva Agencije)
2) Podaci o pokretnoj stvari koja ima registracioni broj:
1. Registraciona oznaka/broj
2. Marka
3. Tip
4. Proizvodna oznaka (ako postoji)
5. Broj šasija (ako postoji)
6. Broj motora
7. Godina proizvodnje
8. Snaga motora ________________ KW
9. Radna zapremina motora _______ cm
10.Nosivost__________________kg,
3) Podaci o pokretnoj stvari koja nema registracioni broj
4.1 Vrsta mašine/opreme
4.2. Marka
4.3. Tip
4.4. Godina proizvodnje
4.5. Snaga u KW
4.6. Nosivost u T
4.7. Težina u T
4) Založno pravo na sredstvima na poslovnim računa poreskog obveznika, i to:
1. broj računa __________________ banka __________________________
2. broj računa __________________ banka ______________________ ili
4) Založno pravo na potraživanja poreskog obveznika u iznosu od ________
dinara, koje ima od ______________________, po osnovu _____________.
Prilog: 1. _____________________________
2. _____________________________
3.______________________________
Poreski inspektor,
_________________
DRUGI DEO • Instruktivni primeri akata
271
4.2. Primer rešenja za ustanovljavanje privremene mere obezbeđenja
naplate na pokretnim stvarima (član 66. ZPPPA)
Broj: _______________
PIB:___________
Gradska/opštinska uprava Grada/opštine ___________ - Odeljenje/Odsek za
_____________, po službenoj dužnosti u postupku ustanovljavanja privremene mere
obezbeđenja naplate poreza, na osnovu člana 2a, člana 66. st. 1. i 4., i člana 87. stav 1.
tačka 1) Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“,
br. 80/2002, 84/2002, 23/2003, 70/2003, 55/2004, 61/2005, 63/2006, 61/2007, 20/2009,
72/2009, 53/2010, 101/2011 i 2/2012) i člana 192. Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97 i 31/2001. i „Službeni glasnik RS“, br. 30/2010.), dana
_________201__ godine, donosi
R E Š E NJ E
1. ODREĐUJE SE PRIVREMENA MERA OBEZBEĐENJA NAPLATE POREZA
u vidu zakonskog založnog prava na pokretnim stvarima upisom u Registar zaloge na
pokretnim stvarima i pravima u korist Grada/Opštine ________, poreskom obvezniku
____________, sa sedištem u _____________, Ul. ______________, br. ____, -PIB:
_________ radi obezbeđenja naplate poreza u iznosu ________ dinara, koji dospeva
za naplatu dana ____201_ godine/ koji će biti utvrđen dana ____201_ godine, s obzirom da je pokrenut postupak utvrđivanja/kontrole, pošto postoji opasnost da poreski
obveznik osujeti/onemogući/učini neefikasnom njegovu naplatu i NALAŽE POPIS I
PROCENA POKRETNIH STVARI u svojini poreskog obveznika, i to:
I Vrsta pokretne stvari koja ima registracioni broj: _________________________
(upisuje se konkretna vrsta registrovane pokretne stvari navedene na strani 4 obrasca zahteva Agencije)
1. Podaci o pokretnoj stvari koja ima registracioni broj:
Registraciona oznaka/broj
1.1.Marka
1.2.Tip
1.3.Proizvodna oznaka (ako postoji)
1.4.Broj šasija (ako postoji)
1.5.Broj motora
1.6.Godina proizvodnje
1.7.Snaga motora ____________________KW
1.8.Radna zapremina motora ___________cm
1.9.Nosivost______________________kg,
272
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
2. Popis i procenu pokretnih stvari poreskog obveznika iz tačke 1. ovog rešenja, izvršiće poreski izvršitelj Gradske/opštinske uprave Grada/opštine _______ - Odeljenja/
Odseka za_________, odmah po dostavljanju ovog rešenja poreskom obvezniku.
3. Privremena mera iz tačke 1. ovog rešenja u vidu zakonskog založnog prava na pokretnim stvarima poreskog obveznikan u korist Grada/Opštine _________, kao poreskog
poverioca, ustanovljava se upisom u Registar zaloge na pokretnim stvarima i pravima.
4. Privremena mera iz tačke 1. ovog rešenja traje do naplate poreza radi čijeg obezbeđenja je ustanovljena ili do momenta kada poreski obveznik pruži odgovarajuće
obezbeđenje poreske obaveze, u smislu člana 74. stav 2. Zakona o poreskom postupku
i poreskoj administraciji.
5. Poreskom obvezniku nije dozvoljeno da raspolaže pokretnim stvarima iz tačke
1. ovog rešenja, počev od dana dostavljanja ovog rešenja (član 88. stav 1. Zakona o
poreskom postupku i poreskoj administraciji).
6. Žalba protiv rešenja ne odlaže njegovo izvršenje.
O b r a z l o ž e nj e
Poreski obveznik iz dispozitiva ovog rešenja, prema podacima iz poreskog računovodstva Gradske/Opštinske uprave – Grada/Opštine _______ - Odeljenja/Odseka
za ___________, ima poreski dug po osnovu ____________ u iznosu od _________
dinara, koji dospeva za naplatu ________201__. godine,
ili
Gradska/Opštinska uprava – Grada/Opštine _______ - Odeljenja/Odseka za
__________, pokrenula je postupak utvrđivanja/kontrole poreza ______________,
za 201__. godinu, odnosno za period od ____ do ___201__. godine.
Kako je u započetom postupku utvrđivanja/kontrole utvrđeno da postoji opasnost
– verovatnoća da poreski obveznik osujeti/onemogući/učini neefikasnom naplatu poreza koji će biti utvrđen u postupku utvrđivanja/kontrole, s obzirom da poreski obveznik ______________ što je utvrđeno na osnovu ____________________ stekli su
se zakonski uslovi za ustanovljavanje privremene mere obezbeđenja naplate poreza iz
člana 66. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Naime, članom 66. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji
(u daljem tekstu: Zakon) propisano je da Poreska uprava može rešenjem da ustanovi
privremene mere za obezbeđenje naplate poreza koji nije dospeo za naplatu ili koji nije
utvrđen, ali je pokrenut postupak utvrđivanja ili kontrole, a postoji opasnost da poreski obveznik osujeti, onemogući, odnosno učini neefikasnom njegovu naplatu.
Ovlašćenje iz člana 66. stav 1. Zakona, u smislu člana 2a pomenutog zakona, ima
i nadležni organ jedinice lokalne samouprave nadležan za utvrđivanje, naplatu i kontrolu izvornih lokalnih javnih prihoda jedinice lokalne samouprave.
Članom 66. stav 3. Zakona propisano je da su privremene mere, u smislu pomenutog zakona, založna prava na pokretnim stvarima, nepokretnostima, novčanim sredstvima i potraživanjima poreskog dužnika.
DRUGI DEO • Instruktivni primeri akata
273
Kako se privremena mera obezbeđenja naplate poreza u vidu založnog prava u
korist poreskog poverioca može ustanoviti i na pokretnim stvarima, primenom člana
87. stav 1. Zakona, u smislu člana 66. stav 4. pomenutog zakona, doneto je rešenje kao
u dispozitivu.
Nalog za popis i procenu pokretnih stavri poreskog obveznika iz tačke 1. dispozitiva ovog rešenja, dat je u smislu člana 87. stav 1. tačka 1) Zakona, koji se, shodno članu
66. stav 4. pomenutog zakona, primenjuje i u postupku ustanovljavanja privremenih
mera obezbeđenja naplate.
Članom 4. stav 1. Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar („Službeni glasnik RS“, br. 57/2003 i 61/2005), propisano je da založni poverilac
stiče založno pravo na pokretnim stvarima upisom u Registar zaloge.
Period trajanja privremene mere za obezbeđenje naplate poreza propisan je članom 66. stav 5. Zakona.
Članom 88. stav 1. Zakona propisano je da posle dostavljanja rešenja iz člana 87.
stav 1. tačka 1) Zakona, poreskom obvezniku nije dozvoljeno da raspolaže predmetima prinudne naplate na kojima se ustanovljava založno pravo.
Članom 66. stav 5. Zakona, propoisano je da privremene mere traju do naplate
poreza radi čijeg obezbeđenja su ustanovljene ili do momenata kada poreski obveznik
pruži odgovarajuće obezbeđenje u smislu člana 74. stav 2. Zakona.
Članom 66. stav 7. Zakona, propisano je da žalba protiv rešenja o ustanovljavanju
privremene mere obezbeđenja naplate ne odlaže njegovo izvršenje.
Ovo rešenje, u smislu člana 261. stav 3. tačka 3. Zakona o opštem upravnom postupku, postaje izvršno dostavljanjem poreskom obvezniku, pošto žalba protiv rešenja
ne odlaže njegovo izvršenje.
Protiv ovog rešenja može se izjaviti žalba u roku od 15 dana od dana dostavljanja
poreskom obvezniku. Žalba se podnosi Gradskom/opštinskom veću Grada/opštine
_____________________, preko ovog Odeljenja/Odseka, sa dokazom o uplati _____
dinara na uplatni račun broj: _________________- Lokalne administrativne takse, po
modelu 97, s pozivom na broj odobrenja - _______________.
Rešenje je postalo izvršno
Dana______201_.godine
Potpis,
(M.P.) _______________
Načelnik/Šef,
274
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
4.3. Primer zapisnika o popisu i proceni pokretnih stvari u postupku
ustanovljavanja privremene mere iz člana 66. ZPPPA
REPUBLIKA SRBIJA
Opština__________________
Opštinska uprava___________
Odeljenje za _______________
Broj: ____________
__________ 201__. godine
_________________
ZAPISNIK
o popisu i proceni pokretnih stvari u postupku ustanovljavanja
privremene mere obezbeđenja naplate poreza
Sastavljen dana _____ 201__. godine u postupku ustanovljavanja privremene
mere obezbeđenja naplate poreza u vidu založnog prava na pokretnim stvarima upisom u Registar zaloge na pokretnim stvarima u korist poreskog poverioca - Grada/
opštine ___________, kao sredstva obezbeđenja naplate poreza _______________
u iznosu od _________ dinara od poreskog obveznika _____________, sa sedištem
u____________ ul. ________br.____, PIB: ___________, na osnovu rešenja Gradske/
Opštinske uprave – Grada/Opštine ________ - Odeljenja/Odseka za ____________,
broj:_______ od _____ 201__. godine.
Započeto u _____ časova.
Popisu i proceni prisustvuju, i to:
1. Poreski izvršitelj, 2. Ovlašćeni predstavnik
____________________
poreskog obveznika,
Sl. legitimacija br._______________
______________________
1) Svedok ____________________________ JMBG: ___________________
2) Svedok ____________________________ JMBG: ___________________
3) Procenitelj _________________________ JMBG: ___________________
Poreski izvršitelj je popisao, radi ustanovljavanja privremene mere obezbeđenja
naplate poreza u vidu založnog prava na pokretnim stvarima upisom u Registar zaloge
na pokretnim stvarima u korist poreskog poverioca - Grada/opštine ________, kao
sredstva obezbeđenja naplate poreza u iznosu od _______ dinara, koji dospeva za naplatu dana ___ 201_ godine / koji će biti utvrđen dana_____201_. godine, s obzirom
da je pokrenut postupak utvrđivanja/kontrole, sledeće pokretne stvari u svojini poreskog obveznika __________________, sa sedištem/prebivalištem u ________, i to:
DRUGI DEO • Instruktivni primeri akata
275
I Vrsta pokretne stvari koja ima registracioni broj:
________________________________________________________________
(upisuje se konkretna vrsta registrovane pokretne stvari navedene na strani 4 obrasca zahteva Agencije)
1. Podaci o pokretnoj stvari koja ima registracioni broj:
1.1 Registraciona oznaka/broj
1.2 Marka
1.3 Tip
1.4 Proizvodna oznaka (ako postoji)
1.5 Broj šasija (ako postoji)
1.6 Broj motora
1.7 Godina proizvodnje
1.8 Snaga motora ________________ KW
1.9 Radna zapremina motora _______ cm
1.10 Nosivost_____________________kg,
čiju je vrednost poreski izvršitelj/procenitelj procenio na iznos od ____________
dinara, i slovima: __________________________.
II Vrsta pokretne stvari koja ima registracioni broj:
________________________________________________________________
(upisuje se konkretna vrsta registrovane pokretne stvari navedene na strani 4 obrasca zahteva Agencije)
2. Podaci o pokretnoj stvari koja ima registracioni broj:
2.1 Registraciona oznaka/broj
2.2 Marka
2.3 Tip
2.4 Proizvodna oznaka (ako postoji)
2.5 Broj šasija (ako postoji)
2.6 Broj motora
2.7 Godina proizvodnje
2.8 Snaga motora ________________ KW
2.9 Radna zapremina motora _______ cm
2.10 Nosivost_____________________kg,
čiju je vrednost poreski izvršitelj/procenitelj procenio na iznos od ____________
dinara, i slovima: __________________________.
Poreski obveznik je upozoren da otuđenje, oštećenje, uništenje ili dovođenje napred navedenih popisanih i procenjenih pokretnih stvari u neupotrebljivo stanje predstavlja ugrožavanje naplate poreza, što je sankcionisano kao krivično delo – Ugrožavanje naplate poreza iz člana 175. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, kao i da založni poverilac, shodno odredbi člana 6. Zakona o založnom pravu
na pokretnim stvarima upisanim u registar, ima pravo da naplati svoje potraživanje iz
vrednosti predmeta založnog prava pre ostalih poverilaca, ako mu njegovo potraživanje ne bude isplaćeno o dospelosti, uključujući isto pravo i prema trećem licu koje je
276
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
predmet založnog prava pribavilo od zalogodavca (poreskog obveznika koji ima pravo
svojine na založenoj pokretnoj stvari).
Popis i procena završeni u _______ časova.
Svedoci:
1._________________________
2. _________________________
Procenitelj,
_________________________
Kopiju zapisnika za poreskog
obveznika dana ______201_. godine,
Primio: __________________
(M.P.) ____________________
Poreski izvršitelj,
___________________
DRUGI DEO • Instruktivni primeri akata
277
4.4. Primer rešenja iz člana 87. stav 3. ZPPPA kojim se
nalaže upis privremene mere u vidu založnog prava
na pokretnim stvarima po članu 66. ZPPPA
Broj: ____________
PIB: ______________
Gradska/opštinska uprava Grada/opštine ___________ - Odeljenje/Odsek za
_____________, na osnovu člana 2a, člana 87. stav 3. u smislu člana 66. stav 3. i 4.
Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“, br.
80/2002, 84/2002, 23/2003, 70/2003, 55/2004, 61/2005, 63/2006, 61/2007, 20/2009,
72/2009, 53/2010, 101/2011 i 2/2012.) i člana 192. Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97. i 31/01. i „Službeni glasnik RS“, br. 30/2010.),
dana _______201__ godine, donosi
R E Š E NJ E
1. NALAŽE SE Agenciji za privredne registre, Beograd, Brankova 25, da radi
obezbeđenja naplate poreza, kao glavnog potraživanja u iznosu od ___________
dinara, koji dospeva dana______ 201_ godine/koji će biti utvrđen dana______
201_ godine, s obzirom da je pokrenut postupak utvrđivanja/kontrole, pošto postoji opasnost da će poreski obveznik osujetiti/onemogućiti, odnosno učiniti neefikasnom njegovu naplatu, IZVRŠI UPIS založnog prava na pokretnim stvarima u
Registar založnog prava na pokretnim stvarima i pravima u korist Grada/Opštine
_____________, kao poreskog poverioca, pod danom časom i minutom prijema ovog
rešenja, na pokretnim stvarima poreskog obveznika _______________________,
sa sedištem/prebivalištem u ____________ul.__________________ br.___, PIB/
JMBG ______________, i to:
I Vrsta pokretne stvari koja ima registracioni broj:
______________________________________________________________
(upisuje se konkretna vrsta registrovane pokretne stvari navedene na strani 4 obrasca zahteva Agencije)
1. Podaci o pokretnoj stvari koja ima registracioni broj:
1.1. Registraciona oznaka/broj ___________
1.2. Marka ___________
1.3. Tip ___________
1.4. Proizvodna oznaka (ako postoji) ___________
1.5. Broj šasija (ako postoji) ___________
1.6. Broj motora ___________
1.7. Godina proizvodnje ___________
1.8. Snaga motora ____________________KW
278
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
1.9. Radna zapremina motora ___________cm
1.10. Nosivost______________________kg,
čija je vrednost procenjena na iznos od ________ dinara, i slovima: __________
2. Žalba protiv ovog rešenja ne odlaže njegovo izvršenje.
O b r a z l o ž e nj e
Gradska/Opštinska uprava Grada/Opštine_______________ – Odeljenje/Odsek za ___________, rešenjem broj: __________ od _____201__ godine, na osnovu
člana 66. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, u smislu člana 2a
pomenutog zakona, odredila je privremenu meru obezbeđenja naplate poreza u vidu
zakonskog založnog prava na pokretnim stvarima upisom u Registar zaloge u korist poreskog poverioca – Grada/Opštine _____________, poreskom obvezniku iz
dispozitiva ovog rešenja, konkretno opredeljene u tački 1. rešenja Gradske/Opštinske uprave – Odeljenje/Odsek za ____________, broj: __________ od _____201__.
godine, radi obezbeđenja naplate poreza u iznosu od ___________ dinara, koji nije
dospeo za naplatu/ koji nije utvrđen, ali je pokrenut postupak utvrđivanja/kontrole,
pošto postoji opasnost da poreski obveznik osujeti/onemogući/učini neefikasnom
njegovu naplatu. Istim rešenjem naložen je popis pokretnih stvari poreskog obveznika, u cilju ustanovljavanja privremene mere – založno pravo na pokretnim stvarima
poreskog obveznika.
Pošto je rešenje o ustanovljavanju napred navedene privremene mere u vidu zakonskog založnog prava, izvršeno i sačinjen zapisnik ovog Odeljenja/Odseka o popisu
i proceni pokretnih stvari u postupku ustanovljavanja privremene mere obezbeđenja
naplate poreza nepokretnosti poreskog obveznika broj: ________ od ____201__. godine, stekli su se uslovi za donošenje ovog rešenja radi upisa založnog prava u korist
poreskog poverioca - Grada/Opštine __________, u smislu člana 66. st. 3. i 4. Zakona
o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Naime, članom 66. stav 3. Zakona o poreskom postupku i porskoj administraciji,
propisano je da su primvremene mere, u smislu Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, založna prava na pokretnim stvarima, nepokretnostima, novčanim sredstvima i potraživanjima poreskog dužnika, dok je stavom 4. pomenutog
člana Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, propisano da se postupak ustanovljavanja založnih prava sprovodi shodnom primenom člana 87. Zakona o
poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Članom 87. stav 3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, propisano je da po izvršenom popisu pokretnih stvari, Poreska uprava rešenjem nalaže
odgovarajućem organu da izvrši upis založnog prava u registar pokretnih stvari. Uz
pomenuto rešenje, prema članu 87. stav 4. Zakona o poreskom postupku i poreskoj
administraciji, Poreska uprava dostavlja zapisnik o popisu pokretnih stvari.
DRUGI DEO • Instruktivni primeri akata
279
Ovlašćenje iz člana 87. st. 3 i 4. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, u smislu člana 2a pomenutog zakona, ima i nadležni organ jedinice lokalne
samouprave nadležan za utvrđivanje, naplatu i kontrolu izvornih lokalnih javnih prihoda jedinice lokalne samouprave.
Pošto je za upis založnog prava na pokretnim stvarima upisanim u registar, shodno odredbi člana 57. stav 1. Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar („Sl. glasnik RS“, br. 57/2003 i 61/2005), nadležna Agencija za privredne
registre, nalog za upis založnog prava na pokretnim stvarima poreskog obveznika u
Registar zaloge dat je Agenciji za privredne registre, kao stvarno nadležnoj za upis
zaloge na pokretnim stvarima.
Članom 7. stav 3. Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u
registar, propisano je da se založnim pravom mogu obezbediti i buduća potraživanja.
Stavom 4. člana 7. Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim
u registar, propisano je da se, u smislu odredbe stava 3. ovog člana, u registar zaloge
upisuje najviši iznos glavnog potraživanja do kojeg založno pravo obezbeđuje buduće
potraživanje.
Članom 87. stav 5. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, propisano je da se rešenje kojim se nalaže upis založnog prava u odgovarajući registar,
upisuje u registar pokretnih stvari odmah po dostavljanjnu nadležnom organu pod
datumom i tačnim vremenom njegovog prijema.
Članom 147. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, propisano je da žalba protiv poreskog upravnog akta ne odlaže njegovo izvršenje.
Članom 261. stav 3. tačka 3) Zakona o opštem upravnom postupku, propisano je
da prvostepeno rešenje postaje izvršno – dostavljanjem stranci, ako žalba ne odlaže
izvršenje rešenja.
Sa napred iznetog, doneto je rešenje kao u dispozitivu.
Protiv ovog rešenja može se izjaviti žalba u roku od 15 dana od dana dostavljanja
poreskom obvezniku. Žalba se podnosi Gradskom/opštinskom veću Grada/opštine
_____________________, preko ovog Odeljenja/Odseka, sa dokazom o uplati _____
dinara na uplatni račun broj: ________________________- Lokalne administrativne
takse, po modelu 97, s pozivom na broj odobrenja _______________.
Načelnik/Šef,
Rešenje je izvršno dana ______201__. godine
280
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
4.5. Primer zaključka o određivanju posebnog procenitelja
Broj: ____________
PIB: ______________
Gradska/Opštinska uprava Grada/Opštine_______________ – Odeljenje/Odsek
za ___________, na osnovu člana 2a. i člana 100. stav 2. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS’’, br. 80/2002, 84/2002, 23/2003,
70/2003, 55/2004, 61/2005, 63/2006, 61/2007, 20/2009, 72/2009, 53/2010, 101/2011
i 2/2012), dana _____ 201__. godine, donosi
Z A K LJ U Č A K
1. ODREĐUJE SE _______________ iz _____________ ul. __________ br. ___,
po zanimanju _____________________ za procenitelja pokretnih stvari/nepokretnosti poreskog obveznika __________________________, sa sedištem/prebivalištem
u _________________ ul. ___________________, br. ___, PIB/JMBG _________,
u postupku ustanovljavanja privremene mere obezbeđenja naplate poreza na osnovu rešenja Gradske/Opštinske uprava – Odeljenja/Odseka za ____________, broj:
_________ od ______ 201 __. godine.
2. Procena pokretnih stvari/nepokretnosti poreskog obveznika navedenih u rešenju
iz tačke I, izvršiće se dana _____ 201 __. godine, odnosno odmah po pozivu ovlašćenog službenog lica Gradske/Opštinske uprava – Odeljenja/Odseka za ____________,
u prisustvu poreskog obveznika, poreskog izvršitelja i dva punoletna svedoka.
3. Procenitelj će procenu popisanih pokretnih stvari/nepokretnosti izvršiti na licu
mesta i o tome sastaviti zapisnik iz koga će poreski izvršitelj u zapisnik o popisu i proceni uneti procenjenu vrednost.
4. Procenitelju pripada naknada za izvršenu procenu u skladu sa Uredbom o visini
troškova prinudne naplate („Službeni glasnik RS’’, br. 63/2003 i 51/2010).
O b r a z l o ž e nj e
Poreskom obvezniku iz dispozitiva ovog zaključka, radi obezbeđenja naplate poreza, određena je privremena mera obezbeđenja naplate na pokretnim stvarima/nepokretnostima rešenjem Gradske/Opštinske uprava – Odeljenja/Odseka za
_________________, broj: _________ od ________ 201 __. godine.
S obzirom na karakter i osobine stvari koje treba popisati i proceniti, odlučeno je
da njihovu procenu u postupku ustanovljavanja privremene mere, izvrši procenitelj
koji je, s obzirom na svoje zanimanje, stručan da procenu izvrši realno i objektivno.
DRUGI DEO • Instruktivni primeri akata
281
Sa napred iznetog, primenom člana 100. stav 2. Zakona o poreskom postupku i
poreskoj administraciji, kojim je propisano da Poreska uprava može odrediti drugo
stručno lice kao procenitelja ili pribaviti izveštaj o ceni stvari od stručnih institucija ili
organizacija, donet je zaključak kao u dispozitivu.
Protiv ovog zaključka nije dopuštena posebna žalba.
Načelnik/Šef,
282
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
4.6. Primer rešenja za ustanovljavanje privremene mere obezbeđenja
naplate poreza na nepokretnosti (član 66. ZPPPA)
Broj: _______________
PIB:_______________
Gradska/Opštinska uprava Grada/Opštine_______________ – Odeljenje/Odsek za ___________, po službenoj dužnosti u postupku ustanovljavanja privremene
mere obezbeđenja naplate poreza, na osnovu člana 2a, člana 66. stav 1. i člana 87.
stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“,
br. 80/2002, 84/2002, 23/2003, 70/2003, 55/2004, 61/2005, 63/2006, 61/2007, 20/2009,
72/2009, 53/2010,101/2011 i 2/2012) i člana 192. Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97. i 31/2001. i „Službeni glasnik RS“, br. 30/2010.), dana
_________201__. godine, donosi
R E Š E NJ E
1. ODREĐUJE SE PRIVREMENA MERA OBEZBEĐENJA NAPLATE POREZA – UPIS HIPOTEKE u vidu zakonskog založnog prava u korist Grada/Opštine
_______________, kao poreskog poverioca, na nepokretnosti poreskog obveznika
_________________, sa sedištem u_____________, Ul._____________, br. ____,
PIB: __________ koja je kao njegova svojina upisana u list nepokretnosti br. ______
od _____ 201 __ godine, izdatog od Republičkog geodetskog zavoda – Službe za katastar nepokretnosti __________KO _________, i to:
Rb
Broj
parcele
Br.
zgrade
Objetki - naziv objekta
Adresa objekta
Površina objekta
Površina zemljišta pod
objektom
1
2
3
4
radi obezbeđenja naplate poreza u iznosu od ___________ dinara, koji nije dospeo
za naplatu, ali je pokrenut postupak utvrđivanja/kontrole, pošto postoji opasnost da
poreski obveznik osujeti/onemogući/učini neefikasnom njegovu naplatu.
2. NALAŽE SE POPIS I PROCENA NEPOKRETNOSTI poreskog obveznika iz
tačke 1. ovog rešenja u cilju ustanovljavanja privremene mere – upis hipoteke.
DRUGI DEO • Instruktivni primeri akata
283
3. Popis i procenu nepokretnosti poreskog obveznika iz tačke 1. ovog rešenja, izvršiće poreski izvršitelj Grada/Opštine - Gradske/Opštinske uprave___________ –
Odeljenja/Odseka za ____________, odnosno stručno lice – procenitelj, odmah po
dostavljanju ovog rešenja poreskom obvezniku.
4. Privremena mera iz tačke 1. ovog rešenja u vidu zakonskog založnog prava Grada/Opštine _______________ na nepokretnosti poreskog obveznika ustanovljava se
upisom hipoteke u katastar nepokretnosti.
5. Privremena mera iz tačke 1. ovog rešenja traje do naplate poreza radi čijeg je
obezbeđenja ustanovljena ili do momenta kada poreski obveznik pruži odgovarajuće
obezbeđenje naplate poreske obaveze u smislu člana 74. stav 2. Zakona o poreskom
postupku i poreskoj administraciji.
6. Žalba protiv rešenja ne odlaže njegovo izvršenje.
O b r a z l o ž e nj e
Poreski obveznik iz dispozitiva ovog rešenja, prema podacima iz poreskog računovodstva Gradske/Opštinske uprave Grada/Opštine __________
– Odeljenja/Odseka za ____________________, ima poreski dug po osnovu_____________________________________ u iznosu od __________ dinara,
koji dospeva za naplatu ________201__. godine,
ili
Gradska/Opštinska uprava Grada/Opštine ______ - Odeljenje/Odsek za _______,
pokrenula je postupak utvrđivanja/kontrole poreza _______ ___________ za 201__
godinu, odnosno za period od _____ do _____201__ godine.
Kako je u započetom postupku utvrđivanja/kontrole utvrđeno da postoji opasnost
da poreski obveznik osujeti/onemogući/učini neefikasnom naplatu poreza koji će biti
utvrđen u postupku utvrđivanja/kontrole, s obzirom da poreski obveznik _________
___________________________, što je utvrđeno na osnovu ____________, stekli su
se zakonski uslovi za ustanovljavanje privremene mere obezbeđenja naplate poreza iz
člana 66. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Naime, članom 66. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji
propisano je da Poreska uprava može rešenjem da ustanovi privremene mere za obezbeđenje naplate poreza koji nije dospeo za naplatu ili koji nije utvrđen, ali je pokrenut
postupak utvrđivanja ili kontrole, a postoji opasnost da poreski obveznik osujeti, onemogući, odnosno učini neefikasnom njegovu naplatu.
Ovlašćenje iz člana 66. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, u smislu člana 2a pomenutog zakona, ima i nadležni organ jedinice lokalne samouprave nadležan za utvrđivanje, naplatu i kontrolu izvornih lokalnih javnih prihoda
jedinice lokalne samouprave.
Članom 66. stav 3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji propisano
je da su privremene mere, u smislu pomenutog Zakona, založna prava na pokretnim
stvarima, nepokretnostima, novčanim sredstvima i potraživanjima poreskog dužnika.
284
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
Kako se privremena mera obezbeđenja naplate poreza u vidu založnog prava u
korist poreskog poverioca može ustanoviti i na nepokretnosti poreskog obveznika,
primenom člana 87. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, u
smislu člana 66. stav 4. pomenutog zakona, doneto je rešenje kao u dispozitivu.
Članom 87. stav 7. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, propisano je da se založno pravo u korist Republike ustanovljava upisom u ogovarajući registar
Period trajanja privremene mere za obezbeđenje naplate poreza propisan je članom 66. stav 5. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Članom 66. stav 7. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, propisano je da žalba protiv rešenja o ustanovljavanju privremene mere obezbeđenja naplate ne odlaže njegovo izvršenje.
Ovo rešenje, u smislu člana 261. stav 3. tačka 3. Zakona o opštem upravnom postupku, postaje izvršno dostavljanjem poreskom obvezniku, pošto žalba protiv rešenja
ne odlaže njegovo izvršenje.
Protiv ovog rešenja može se izjaviti žalba u roku od 15 dana od dana dostavljanja
poreskom obvezniku. Žalba se podnosi Gradskom/opštinskom veću Grada/opštine
_____________________, preko ovog Odeljenja/Odseka, sa dokazom o uplati _____
dinara na uplatni račun broj: __________________- Lokalne administrativne takse,
po modelu 97, s pozivom na broj odobrenja _______________.
Načelnik/Šef,
DRUGI DEO • Instruktivni primeri akata
285
4.7. Primer zapisnika o popisu i proceni nepokretnosti u postupku
ustanovljavanja privremene mere iz člana 66. ZPPPA u vidu hipoteke
REPUBLIKA SRBIJA
Opština__________________
Opštinska uprava___________
Odeljenje za _______________
Broj: ____________
__________ 201__. godine
_________________
ZAPISNIK
o popisu i proceni nepokretnosti u postupku ustanovljavanja
privremene mere obezbeđenja naplate poreza
Sastavljen dana _____ 201 __ godine u postupku ustanovljavanja privremene
mere obezbeđenja naplate poreza u vidu založnog prava - hipoteke na nepokretnosti u korist poreskog poverioca - Grada/Opštine _____________, kao sredstva obezbeđenja naplate poreza ____________ u iznosu od____________ dinara od poreskog obveznika ___________________, sa sedištem u _____________________
ul. __________________br.____, PIB: ___________________, na osnovu rešenja Gradske/Opštinske uprave Grada/Opštine _________– Odeljenja/Odseka za
_________________, broj:_______ od _____ 201__. godine.
Započeto u _____ časova.
Popisu i proceni prisustvuju, i to:
1. Poreski izvršitelj, 2. Ovlašćeni predstavnik
________________, sl. legitimacija
poreskog obveznika,
broj:____________
______________________
1) Svedok _____________________________JMBG: ____________________
2) Svedok _____________________________JMBG: ____________________
3) Procenitelj __________________________JMBG: _____________________
Poreski izvršitelj je popisao radi ustanovljavanja privremene mere obezbeđenja
naplate poreza u vidu založnog prava – hipoteke u korist poreskog poverioca Grada/
Opštine ________________, kao sredstva obezbeđenja naplate poreza u iznosu od
________________ dinara, koji nije dospeo za naplatu/koji nije utvrđen, ali je pokrenut postupak utvrđivanja/kontrole, nepokretnost u svojini poreskog obveznika navedenu u rešenju o ustanovljavanju privremene mere obezbeđenje naplate poreza, po
286
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
listu nepokretnosti _______ br. ______ od _____ 201 __ godine, izdatog od Republičkog geodetskog zavoda – Službe za katastar nepokretnosti______________a koju je
procenio poreski izvršitelj, odnosno procenitelj__________________________, i to:
Rb
Broj
parcele
Br.
zgrade
Objetki - naziv
objekta
Adresa
objekta
Površina
objekta
Površina
zemljišta pod
objektom
Utvrđena početna
vrednost u
dinarima
1
2
3
Svega:
Poreski obveznik je upozoren da otuđenje, uništenje ili dovođenje popisane nepokretnosti u neupotrebljivo stanje predstavlja ugrožavanje naplate poreza, što je sankcionisano kao krivično delo – ugrožavanje naplate poreza iz člana 175. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, kao i da Republika kao založni poverilac,
ima pravo da naplati svoje potraživanje iz vrednosti predmeta hipoteke pre ostalih
poverilaca, ako mu njegovo potraživanje ne bude isplaćeno o dospelosti, uključujući
isto pravo i prema trećem licu koje je predmet založnog prava – nepokretnost opterećenu hipotekom pribavilo od zalogodavca (poreskog obveznika koji ima pravo svojine
na založenoj nepokretnosti).
Popis i procena završeni u _______ časova.
Svedoci:
1) _________________________
2) _________________________
Procenitelj,
_________________________
Kopiju zapisnika za poreskog
obveznika dana ______201_. godine,
Primio:
M.P. ____________________
(potpis)
Poreski izvršitelj,
___________________
DRUGI DEO • Instruktivni primeri akata
287
4.8. Primer rešenja iz člana 87. stav 3. ZPPPA kojim se
nalaže upis hipoteke po članu 66. ZPPPA
Broj: ____________
PIB: ______________
Gradska/Opštinska uprava Grada/Opštine ______ - Odeljenje/Odsek za ______, na
osnovu člana 87. stav 3. u smislu člana 2a i 66. stav 3. i 4. Zakona o poreskom postupku i
poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“, br. 80/2002... 101/2011. i 2/2012) i člana
192. Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97. i 31/2001. i
„Službeni glasnik RS“, br. 30/2010), dana ___201__. godine, donosi
R E Š E NJ E
1. NALAŽE SE Republičkom geodetskom zavodu – Službi za katastar nepokretnosti ______________, da izvrši upis založnog prava – hipoteku na nepokretnosti poreskog obveznika _______________________, sa sedištem/prebivalištem u
________________ ul. ______________ br.___, koja je kao njegova svojina upisana u
list nepokretnosti br. ______ od _____ 201 __ godine, izdatog od Republičkog geodetskog zavoda – Službe za katastar nepokretnosti ___________ KO ___________, i to:
Rb
Broj
parcele
Br.
zgrade
Objetki - naziv
objekta
Adresa
objekta
Površina
objekta
Površina
zemljišta pod
objektom
Utvrđena početna
vrednost u
dinarima
1
2
3
Svega:
u korist Grada/Opštine __________________ kao poreskog poverioca, pod danom, časom i minutom prijema ovog rešenja, radi obezbeđenja naplate poreza u iznosu od ___________ dinara, koji nije dospeo za naplatu/koji nije utvrđen, ali je pokrenut postupak utvrđivanja/kontrole, pošto postoji opasnost da će poreski obveznik
osujetiti/onemogućiti, odnosno učiniti neefikasnom njegovu naplatu.
2. Žalba protiv ovog rešenja ne odlaže njegovo izvršenje.
O b r a z l o ž e nj e
Gradska/Opštinska uprava Grada/Opštine _________ - Odeljenje/Odsek za
___________ _________________, rešenjem broj:__________ od _____201__. godine, na osnovu člana 66. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, odredila
288
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
je privremenu meru obezbeđenja naplate poreza – upis hipoteke u vidu zakonskog založnog prava u korist poreskog poverioca – Grada/Opštine __________, na nepokretnosti
poreskog obveznika ________________________, sa sedištem u_________________,
Ul._______________________, br. ______, koja je kao njegova svojina upisana u list
nepokretnosti br. ______ od _____ 201 __ godine, izdatog od Republičkog geodetskog
zavoda – Službe za katastar nepokretnosti _____________KO ____________, bliže opisana u dispozitivu ovog rešenja, radi obezbeđenja naplate poreza u iznosu od ________
dinara, koji nije dospeo za naplatu/ koji nije utvrđen, ali je pokrenut postupak utvrđivanja/kontrole, pošto postoji opasnost da poreski obveznik osujeti/onemogući/učini
neefikasnom njegovu naplatu. Istim rešenjem naložen je popis i procena nepokretnosti
poreskog obveznika, u cilju ustanovljavanja privremene mere – upis hipoteke.
Pošto je rešenje o ustanovljavanju napred navedene privremene mere u vidu zakonskog založnog prava, izvršeno i pošto je sačinjen zapisnik ovog Odeljenja/Odseka
o popisu i proceni nepokretnosti broj: ________ od ____201__. godine, stekli su se
uslovi za donošenje ovog rešenja radi upisa založnog prava – hipoteke u korist Grada/
Opštine ________ kao poreskog poverioca, u smislu člana 66. stav 3. i 4. Zakona o
poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Naime, članom 66. stav 3. Zakona o poreskom postupku i porskoj administraciji,
propisano je da su primvremene mere, u smislu Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, založna prava na pokretnim stvarima, nepokretnostima, novčanim sredstvima i potraživanjima poreskog dužnika, dok je stavom 4. pomenutog
člana Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, propisano da se postupak ustanovljavanja založnih prava sprovodi shodnom primenom člana 87. Zakona o
poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Ovlašćenje iz člana 66. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, u
smislu člana 2a pomenutog zakona, ima i nadležni organ jedinice lokalne samouprave
nadležan za utvrđivanje, naplatu i kontrolu izvornih lokalnih javnih prihoda jedinice
lokalne samouprave.
Članom 87. stav 3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, propisano
je da po izvršenom popisu nepokretnosti, nadležni poreski organ rešenjem nalaže odgovarajućem organu da izvrši upis založnog prava u registar nepokretnosti. Uz pomenuto
rešenje, prema članu 87. stav 4. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji,
nadležni poreski organ dostavlja zapisnik o popisu i proceni nepokretnosti.
Članom 87. stav 5. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, propisano je da se rešenje kojim se nalaže upis založnog prava u odgovarajući registar,
upisuje u registar nepokretnosti odmah po dostavljanjnu nadležnom organu pod datumom i tačnim vremenom njegovog prijema.
Članom 147. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, propisano je da žalba protiv poreskog upravnog akta ne odlaže njegovo izvršenje.
Članom 261. stav 3. tačka 3) Zakona o opštem upravnom postupku, propisano je
da prvostepeno rešenje postaje izvršno – dostavljanjem stranci, ako žalba ne odlaže
izvršenje rešenja.
DRUGI DEO • Instruktivni primeri akata
289
Sa napred iznetog, doneto je rešenje kao u dispozitivu.
Protiv ovog rešenja može se izjaviti žalba u roku od 15 dana od dana dostavljanja
poreskom obvezniku. Žalba se podnosi Gradskom/opštinskom veću Grada/opštine
_____________________, preko ovog Odeljenja/Odseka, sa dokazom o uplati _____
dinara na uplatni račun broj: __________________- Lokalne administrativne takse, s
pozivom na broj odobrenja 97 _______________.
Rešenje je izvršno
dana ______201__. godine
(M.P) ________________
(potpis)
Načelnik/Šef,
290
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
4.9. Primer rešenja za ustanovljavanje privremene mere
obezbeđenja naplate poreza na novčanim sredstvima
na računu poreskog obveznika (član 66. ZPPPA)
Broj:____________
PIB:______________
Gradska/Opštinska uprava Grada/Opštine ________ - Odeljenje/Odsek za
___________, po službenoj dužnosti u postupku ustanovljavanja privremene mere
obezbeđenja naplate poreza, na osnovu člana 2a, člana 66. stav 1. i 4, i člana 87. stav 1.
tačka 3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“,
br. 80/2002, 84/2002, 23/2003, 70/2003, 55/2004, 61/2005, 63/2006, 61/2007, 20/2009,
72/2009, 53/2010, 101/2011. i 2/2012.) i člana 192. Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97. i 31/2001 i „Službeni glasnik RS“, br. 30/2010.),
dana _________201__. godine, donosi
R E Š E NJ E
1. ODREĐUJE SE PRIVREMENA MERA OBEZBEĐENJA NAPLATE POREZA
– Zabrana prenosa novčanih sredstava preko računa poreskog obveznika otvorenih
kod banke, osim u svrhu izmirenja obaveza po osnovu poreza i upis zabrane u registar
blokiranih računa koji vodi nadležna organizacija, u vidu zakonskog založnog prava u
korist Grada/Opštine ___________, poreskom obvezniku ______________________,
sa sedištem u________________, Ul. ___________________, br.__, PIB_________,
radi obezbeđenja naplate poreza __________________, u iznosu od ____________
dinara, koji nije dospeo za naplatu/ koji nije utvrđen ali je pokrenut postupak utvrđivanja/kontrole, pošto postoji opasnost da poreski obveznik osujeti/onemogući/učini
neefikasnom njegovu naplatu.
2. NALAŽE SE Narodnoj banci Srbije – Odeljenju za prijem, kontrolu i unos osnova i naloga u Kragujevcu, Branka Radičevića 16a, da u skladu sa zakonom koji uređuje
platni promet ustanovi i izvrši privremenu meru obezbeđenja naplate poreza iz tačke
1. ovog rešenja pod datumom i tačnim vrmenom prijema ovog rešenja, kao založno
pravo Grada/Opštine _________________ na novčanim sredstvima poreskog obveznika preko računa.
3. Privremena mera obezbeđenja naplate poreza iz tačke 1. ovog rešenja u korist Grada/Opštine ________ ustanovljava se momentom upisa u registar blokiranih računa.
4. Privremena mera obezbeđenja naplate poreza iz tačke 1. ovog rešenja traje do
momenta dostavljanja rešenja o prinudnoj naplati poreza iz novčanih sredstava na
računima poreskog obveznika organizaciji nadležnoj za prinudnu naplatu.
5. Žalba protiv rešenja ne odlaže njegovo izvršenje.
DRUGI DEO • Instruktivni primeri akata
291
O b r a z l o ž e nj e
Poreski obveznik iz dispozitiva ovog rešenja, prema podacima iz poreskog računovodstva Gradske/Opštinske uprave Grada/Opštine ____________ - Odeljenja/Odseka
______________________, ima poreski dug po osnovu _______________________
u iznosu od _____________ dinara, koji dospeva za naplatu ________201__ godine
(Ovaj tekst se unosi u obrazloženje rešenja, ako se ustanovljava privremena mera pre dospelosti poreza za naplatu).
ili
Gradska/Opštinska uprava Grada/Opštine ________ - Odeljenje/Odsek za
_________, pokrenula je postupak utvrđivanja /kontrole poreza ______________, za
201__. godinu, odnosno za period od _______ do _______200___ godine.
(Ovaj tekst se unosi u obrazloženje rešenja, ako se ustanovljava privremena mera obezbeđenja naplate poreza koji nije
utvrđen, ali je pokrenut postupak utvrđivanja ili poreske kontrole).
Kako za naplatu poreza koji nije dospeo za naplatu postoji opasnost da će poreski obveznik osujeti/onemogući/učini neefikasnom njegovu naplatu, ili kako je u
započetom postupku utvrđivanja/kontrole dana _______200__ godine, utvrđeno da
postoji opasnost da poreski obveznik osujeti/onemogući/učini neefikasnom naplatu
poreza koji će biti utvrđen u postupku utvrđivanja/kontrole, s obzirom da poreski obveznik_________________________________________, što je utvrđeno na osnovu
________________________________________, a što ukazuje na postojanje opasnosti da poreski obveznik osujeti/onemogući/učini neefikasnom naplatu poreza koji
koji nije dospeo za naplatu ili koji će biti utvrđen u postupku utvrđivanja/kontrole,
stekli su se zakonski uslovi za ustanovljavanje privremene mere obezbeđenja naplate
poreza iz člana 66. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, pošto postoji opasnost da ___________________________.
Naime, članom 66. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji
propisano je da Poreska uprava može rešenjem da ustanovi privremene mere za obezbeđenje naplate poreza koji nije dospeo za naplatu ili koji nije utvrđen, ali je pokrenut
postupak utvrđivanja ili kontrole, a postoji opasnost da poreski obveznik osujeti, onemogući, odnosno učini neefikasnom njegovu naplatu.
Ovlašćenje iz člana 66. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, u smislu člana 2a pomenutog zakona, ima i nadležni organ jedinice lokalne samouprave nadležan za utvrđivanje, naplatu i kontrolu izvornij lokalnih javnih prihoda
jedinice lokalne samouprave.
Članom 66. stav 3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji propisano je da su privremene mere, u smislu pomenutog zakona, založna prava na pokretnim
stvarima, nepokretnostima, novčanim sredstvima i potraživanjima poreskog dužnika.
Kako se privremena mera obezbeđenja naplate poreza u vidu založnog prava u
korist poreskog poverioca može ustanoviti i na novčanim sredstvima poreskog obveznika, primenom člana 87. stav 1. tačka 3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj
administraciji, u smislu člana 66. stav 4. pomenutog zakona, doneto je rešenje kao
u dispozitivu.
292
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
Zakonsko založno pravo u korist poreskog poverioca na novčanim sredstvima
na računu poreskog obveznika na osnovu ovog rešenja ustanovljava se i upisuje u
registar blokiranih računa pod datumom i tačnim vremenom prijema rešenja, u
skladu sa odredbom člana 87. stav 5. i 7. Zakona o poreskom postupku i poreskoj
administraciji, koji se shodno primenjuje i u postupku ustanovljavanja privremene
mere obezbeđenja naplate poreza, u smislu člana 66. stav 4. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Period trajanja privremene mere obezbeđenja naplate - zabrana prenosa novčanih
sredstava preko računa poreskog obveznika otvorenog kod banke, osim u svrhu izmirenja obaveza po osnovu poreza i upis zabrane u registar blokiranih računa, propisan
je članom 66. stav 6. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Članom 66. stav 8. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, propisano je da žalba protiv rešenja o ustanovljavanju privremene mere obezbeđenja naplate ne odlaže njegovo izvršenje.
Ovo rešenje, u smislu člana 261. stav 3. tačka 3. Zakona o opštem upravnom postupku, postaje izvršno dostavljanjem poreskom obvezniku, pošto žalba protiv rešenja
ne odlaže njegovo izvršenje.
Protiv ovog rešenja može se izjaviti žalba u roku od 15 dana od dana dostavljanja
poreskom obvezniku. Žalba se podnosi Gradskom/opštinskom veću Grada/opštine
_____________________, preko ovog Odeljenja/Odseka, sa dokazom o uplati _____
dinara na uplatni račun broj: __________________- Lokalne administrativne takse,
po modelu 97, s pozivom na broj odobrenja _______________.
Rešenje je izvršno
dana ______201__. godine
(M.P) ________________
(potpis)
Načelnik/Šef,
DRUGI DEO • Instruktivni primeri akata
293
5. PRIMERI AKATA ZA USTANOVLJAVANJE
ZALOŽNOG PRAVA (ČLAN 72. ZPPPA)
5.1. Primer rešenja za ustanovljavanje zakonskog založnog plava pre
početka prinudne naplate poreza na pokretnim stvarima (72. ZPPPA)
Broj: _______________
PIB:___________
Gradska/opštinska uprava Grada/opštine ___________ - Odeljenje/Odsek za
_________, po službenoj dužnosti u postupku ustanovljavanja zakonskog založnog
prava u korist Grada/Opštine_________, po dospelosti poreskog duga, a pre početka
prinudne naplate poreskog duga, na osnovu člana 2a, člana 72.i člana 87. stav 1. tačka 1) Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“,
br. 80/2002, 84/2002, 23/2003, 70/2003, 55/2004, 61/2005, 63/2006, 61/2007, 20/2009,
72/2009, 53/2010, 101/2011 i 2/2012) i člana 192. Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97. 31/2001. i „Službeni glasnik RS“, br. 30/2010.), dana
_________201__ godine, donosi
R E Š E NJ E
1. Radi ustanovljavanja zakonskog založnog prava NA POKRETNIM STVARIMA
u korist Grada/Opštine_____________ kao poreskog poverioca, kojim se obezbeđuje
naplata dospelog poreza odmah po dospelosti, a pre početka njegove prinudne naplate
od poreskog obveznika _________________, sa sedištem u ______, Ul.__________,
br. ______, PIB ________, u iznosu od _____________ dinara, NALAŽE SE POPIS I
PROCENA POKRETNIH STVARI u svojini poreskog obveznika, i to:
I Vrsta pokretne stvari koja ima registracioni broj:
______________________________________________________________
(upisuje se konkretna vrsta registrovane pokretne stvari navedene na strani 4 obrasca zahteva Agencije)
1. Podaci o pokretnoj stvari koja ima registracioni broj:
1.1.Registraciona oznaka/broj ________________
1.2.Marka ________________
1.3.Tip ________________
1.4.Proizvodna oznaka (ako postoji) ________________
1.5.Broj šasija (ako postoji) ________________
1.6.Broj motora ________________
1.7. Godina proizvodnje ________________
294
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
1.8. Snaga motora _________________KW
1.9. Radna zapremina motora ________ cm
1.10. Nosivost_____________________kg,
2. Popis i procenu pokretnih stvari poreskog obveznika iz tačke 1. ovog rešenja, izvršiće poreski izvršitelj Gradske/opštinske uprave Grada/opštine _______ - Odeljenja/
Odseka za___________, odmah po dostavljanju ovog rešenja poreskom obvezniku.
3. Zakonsko založno pravo na pokretnim stvarima poreskog obveznikan u korist
Grada/Opštine ____________, kao poreskog poverioca, ustanovljava se upisom u Registar zaloge na pokretnim stvarima i pravima.
4. Zakonsko založno pravo na pokretnim stvarima traje do namirenja dospelog
poreza ili do poništenja poreskog rešenja (član 86. stav 3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji).
5. Poreskom obvezniku nije dozvoljeno da raspolaže pokretnim stvarima iz tačke
1. ovog rešenja, počev od dana dostavljanja ovog rešenja (član 88. stav 1. Zakona o
poreskom postupku i poreskoj administraciji).
6. Žalba protiv rešenja ne odlaže njegovo izvršenje.
O b r a z l o ž e nj e
Gradska/Opštinska uprava Grada/Opštine ______ - Odeljenje/Odsek za ________,
je, u smislu člana 71. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji,
poreskom obvezniku iz tačke 1. dispozitiva ovog rešenja izdala opomenu za plaćanje
poreza broj: _______ od ______ 201__ godine, pošto poreski obveznik nije o dospelosti platio porez po osnovu _____________ u iznosu od ________ dinara.
Istovremeno, na osnovu člana 87. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj
administraciji, u smislu člana 72. pomenutog zakona, radi obezbeđenja naplate dospelog poreza u navedenom iznosu pre početka prinudne naplate, ovim rešenjem naložen
je popis i procena pokretnih stvari opredeljenih u tački 1. dispozitiva, radi ustanovljavanja zakonskog založnog prava u korist Grada/Opštine ____________, kao poreskog
povrioca na pokretnim stvarima poreskog obveznika upisom u Registar zaloge na pokretnim stvarima, pre početka prinudne naplate dospelog poreza.
Naime, članom 72. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji propisano je da Poreska uprava može, odmah po dospelosti poreza, upisati založno pravo u
registre založnog prava iz člana 87. stav 5. pomenutog zakona.
Ovlašćenje iz člana 72. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, u
smislu člana 2a pomenutog zakona, ima i nadležni organ jedinice lokalne samouprave
nadležan za utvrđivanje, naplatu i kontrolu izvornih lokalnih javnih prihoda jedinice
lokalne samouprave.
Kako se zaloga u korist poreskog poverioca može ustanoviti i na pokretnim stvarima, primenom člana 87. stav 1 i 5. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, u smislu člana 72. pomenutog zakona, doneto je rešenje kao u dispozitivu.
DRUGI DEO • Instruktivni primeri akata
295
Nalog za popis i procenu pokretnih stavri poreskog obveznika iz tačke 1. dispozitiva ovog rešenja, dat je u smislu člana 87. stav 1. tačka 1) Zakona o poreskom postupku
i poreskoj administraciji, koji se primenjuje i u postupku ustanovljavanja založnog
prava pre početka prinudne naplate u smislu člana 72. Zakona o poreskom postupku i
poreskoj administraciji.
Članom 4. stav 1. Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar („Službeni glasnik RS“, br. 57/2003 i 61/2005), propisano je da založni poverilac
stiče založno pravo na pokretnim stvarima upisom u Registar zaloge.
Članom 86. stav 3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, koji se
primenjuje i u slučaju ustanovljavanja založnog prava na osnovu člana 72. Zakona o
poreskom postupku i poreskoj administraciji, propisano je da zaloga traje do izmirenja
poreskog duga ili poništenja poreskog rešenja.
Članom 147. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, propisano je da žalba ne odlaže izvršenje poreskog upravnog akta, dok je odredbom člana
87. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, propisano da rešenje
iz člana 87. stav 1. pomenutog zakona kojim poreski poverilac nalaže, pored ostalog
i popis pokretnih stvari radi ustanovljavanja založnog prava na pokretnim stvarima,
postaje izvršno danom dostavljanja poreskom obvezniku.
Sa napred iznetog doneto je rešenje kao u dispozitivu.
Protiv ovog rešenja može se izjaviti žalba u roku od 15 dana od dana dostavljanja
poreskom obvezniku. Žalba se podnosi Gradskom/opštinskom veću Grada/opštine
_____________________, preko ovog Odeljenja/Odseka, sa dokazom o uplati _____
dinara na uplatni račun broj: __________________- Lokalne administrativne takse,
po modelu 97, s pozivom na broj odobrenja 97 _______________.
Načelnik/Šef,
Rešenje je izvršno
dana ______201__. godine
(M.P) ________________
(potpis)
296
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
5.2. Primer zapisnika o popisu i proceni pokretnih stvari
u postupku ustanovljavanja založnog prava iz
člana 72. ZPPPA na pokretnim stvarima
REPUBLIKA SRBIJA
Opština__________________
Opštinska uprava___________
Odeljenje za _______________
Broj: ____________
__________ 201__. godine
_________________
ZAPISNIK
o popisu i proceni pokretnih stvari u postupku ustanovljavanja
založnog prava na pokretnim stvarima pre početka postupka prinudne naplate
Sastavljen dana _____ 201 __ godine u postupku ustanovljavanja založnog prava
na pokretnim stvarima upisom u Registar zaloge u korist Grada/Opštine __________,
kao poreskog poverioca pre početka postupka prinudne naplate dospele poreske
obaveze, kao sredstva obezbeđenja naplate poreza ___________________ u iznosu od____________ dinara od poreskog obveznika ___________________sa sedištem u _______________ ul. _____________br.____, PIB: ___________, na osnovu rešenja Gradske/Opštinske uprave Grada/Opštine ________ - Odelejne/Odsek za
___________, broj: __________ od _____ 201__. godine.
Započeto u _____ časova.
Popisu i proceni prisustvuju, i to:
1. Poreski izvršitelj, 2. Ovlašćeni predstavnik
________________, sl. legitimacija
poreskog obveznika,
broj:___________
_____________________
1. Svedok _____________________________ JMBG: ___________________
2. Svedok _____________________________ JMBG: ___________________
3. Procenitelj __________________________ JMBG: ___________________
Poreski izvršitelj je popisao i procenio, radi ustanovljavanja založnog prava na pokretnim stvarima upisom u Registar zaloge na pokretnim stvarima u korist Grada/Opštine __________ pre početka postupka prinudne naplate dospele poreske obaveze po
osnovu ________________ u iznosu od _________ dinara, kao sredstva obezbeđenja
naplate dospelog poreza, sledeće pokretne stvari u svojini poreskog obveznika ______
_________________________,sa sedištem/prebivalištem u ___________, i to:
DRUGI DEO • Instruktivni primeri akata
297
I Vrsta pokretne stvari koja ima registracioni broj:
________________________________________________________________
(upisuje se konkretna vrsta registrovane pokretne stvari navedene na strani 4 obrasca zahteva Agencije)
1. Podaci o pokretnoj stvari koja ima registracioni broj:
1.1.Registraciona oznaka/broj ________________
1.2.Marka ________________
1.3.Tip ________________
1.4.Proizvodna oznaka (ako postoji) ________________
1.5.Broj šasija (ako postoji) ________________
1.6.Broj motora ________________
1.7. Godina proizvodnje ________________
1.8. Snaga motora _________________KW
1.9. Radna zapremina motora ________ cm
1.10. Nosivost_____________________kg,
čiju je vrednost poreski izvršitelj/procenitelj procenio na iznos od _____________
dinara, i slovima: __________________________________________________.
II. Vrsta pokretne stvari koja ima registracioni broj:
________________________________________________________________
(upisuje se konkretna vrsta registrovane pokretne stvari navedene na strani 4 obrasca zahteva Agencije)
2. Podaci o pokretnoj stvari koja ima registracioni broj:
2.1.Registraciona oznaka/broj ________________
2.2.Marka ________________
2.3.Tip ________________
2.4.Proizvodna oznaka (ako postoji) ________________
2.5.Broj šasija (ako postoji) ________________
2.6.Broj motora ________________
2.7. Godina proizvodnje ________________
2.8. Snaga motora _________________KW
2.9. Radna zapremina motora ________ cm
2.10. Nosivost_____________________kg,
čiju je vrednost poreski izvršitelj/procenitelj procenio na iznos od _____________
dinara, i slovima: __________________________________________________.
Poreski obveznik je upozoren da otuđenje, oštećenje, uništenje ili dovođenje popisanih i procenjenih pokretnih stvari u neupotrebljivo stanje predstavlja ugrožavanje naplate poreza, što je sankcionisano kao krivično delo – ugrožavanje naplate poreza iz člana
175. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, kao i da založni poverilac,
shodno odredbi člana 6. Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u
registar, ima pravo da naplati svoje potraživanje iz vrednosti predmeta založnog prava
pre ostalih poverilaca, ako mu njegovo potraživanje ne bude isplaćeno, uključujući isto
pravo i prema trećem licu koje je predmet založnog prava pribavilo od zalogodavca (poreskog obveznika koji ima pravo svojine na založenoj pokretnoj stvari).
298
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
Popis i procena završeni u _______ časova.
Svedoci:
1._________________________
2. _________________________
Procenitelj,
_________________________
Kopiju zapisnika za poreskog
obveznika dana ______200_ godine,
Primio:
(M.P.) __________________
Poreski izvršitelj,
___________________
DRUGI DEO • Instruktivni primeri akata
299
5.3. Primer rešenja iz člana 87. stav 3. ZPPPA kojim se
nalaže upis založnog prava pre prinudne naplate
na pokretnim stvarima, po članu 72. ZPPPA
Broj: ____________
PIB: ______________
Gradska/Opštinska uprava Grada/Opštine _____ - Odeljenje/Odsek za ________,
na osnovu člana 87. stav 3. u smislu člana 2a i člana 72. Zakona o poreskom postupku i
poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“, br. 80/2002, 84/2002, 23/2003, 70/2003,
55/2004, 61/2005, 63/2006, 61/2007, 20/2009, 72/2009, 53/2010, 101/2011 i 2/2012.)
i člana 192. Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97. i
31/01. i „Službeni glasnik RS“, br. 30/2010.), dana _______201__. godine, donosi
R E Š E NJ E
1. NALAŽE SE Agenciji za privredne registre, Beograd, Ulica Brankova 25, DA
IZVRŠI UPIS založnog prava na pokretnim stvarima u Registar zaloge na pokretnim
stvarima pod danom časom i minutom prijema ovog rešenja na pokretnim stvarima
poreskog obveznika _______________________, ________sa sedištem/prebivalištem u _____________ul. _______________ br.___ PIB: _________,u korist Grada/
Opštine ______________, kao poreskog pooverioca i to:
I Vrsta pokretne stvari koja ima registracioni broj:
________________________________________________________________
(upisuje se konkretna vrsta registrovane pokretne stvari navedene na strani 4 obrasca zahteva Agencije)
1. Podaci o pokretnoj stvari koja ima registracioni broj:
1.1.Registraciona oznaka/broj ________________
1.2.Marka ________________
1.3.Tip ________________
1.4.Proizvodna oznaka (ako postoji) ________________
1.5.Broj šasija (ako postoji) ________________
1.6.Broj motora ________________
1.7. Godina proizvodnje ________________
1.8. Snaga motora _________________KW
1.9. Radna zapremina motora ________ cm
1.10. Nosivost_____________________kg,
čija je vrednost procenjena na iznos od _______ dinara, i slovima: ________________,
radi obezbeđenja naplate dospelog poreza dana _______201__. godine u iznosu
od ___________ dinara kao glavnog potraživanja.
300
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
2. Zalogom na pokretnim stvarima obezbeđuje se naplata poreskog duga u maksimalnom iznosu od ___________ dinara, što obuhvata glavni poreski dug, uvećan za
pripadajuću kamatu i troškove postupka prinudne naplate.
3. Zakonsko založno pravo na na pokretnim stvarima traje do namirenja dospelog
poreza ili do poništenja poreskog rešenja (član 86. stav 3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji).
4. Poreskom obvezniku nije dozvoljeno da raspolaže pokretnim stvarima iz tačke
1. ovog rešenja, počev od dana dostavljanja ovog rešenja (član 88. stav 1. Zakona o
poreskom postupku i poreskoj administraciji).
5. Žalba protiv ovog rešenja ne odlaže njegovo izvršenje.
O b r a z l o ž e nj e
Gradska/Opštinska uprava Grada/Opštine _________ - Odeljenje/Odsek za
___________, rešenjem broj: __________ od _____201__ godine, na osnovu člana
72. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, naložilo je popis i procenu
pokretnih stvari u svojini poreskog obveznika iz dispozitiva ovog rešenja, konkretno
opredeljene u tački 1. dispozitiva ovog rešenja, radi upisa založnog prava u Registar
zaloge pokretnih stvari u korist Grada/Opštine, kao poreskog poverioca, u cilju obezbeđenja naplate dospelog poreza u iznosu od ___________ dinara.
Pošto je rešenje ovog Odeljenja/Odseka o ustanovljavanju napred navedenog založnog prava broj: ________ od _______ 201 __. godine, izvršeno i sačinjen zapisnik
ovog Odeljenja/Odseka o popisu i proceni pokretnih stvari u postupku ustanovljavanja založnog prava na pokretnim stvarima pre početka postupka prinudne naplate
poreza broj: __________od ______201_. godine, stekli su se uslovi za donošenje ovog
rešenja radi upisa založnog prava na pokretnim stvarima poreskog obveznika pre početka prinudne naplate poreza u korist Grada/Opštine ___________, u smislu člana
72. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Naime, članom 72. Zakona o poreskom postupku i porskoj administraciji, propisano je da Poreska uprava može, odmah po dospelosti poreza, upisati založno pravo u
registre založnog prava iz člana 87. stav 5. pomenutog zakona.
Ovlašćenje iz člana 72. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, u
smislu člana 2a pomenutog zakona, ima i nadležni organ jedinice lokalne samouprave
nadležan za utvrđivanje, naplatu i kontrolu izvornih lokalnih javnih prihoda jedinice
lokalne samouprave.
Članom 87. stav 3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, propisano je da po izvršenom popisu pokretnih stvari, poreski poverilac rešenjem nalaže
odgovarajućem organu da izvrši upis založnog prava u registar pokretnih stvari. Uz
pomenuto rešenje, prema članu 87. stav 4. Zakona o poreskom postupku i poreskoj
administraciji, dostavlja se zapisnik o popisu pokretnih stvari.
DRUGI DEO • Instruktivni primeri akata
301
Pošto je za upis založnog prava na pokretnim stvarima upisanim u registar, shodno odredbi člana 57. stav 1. Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar („Sl. glasnik RS“, br. 57/2003 i 61/2005), nadležna Agencija za privredne
registre, nalog za upis založnog prava na pokretnim stvarima poreskog obveznika u
Registar zaloge dat je Agenciji za privredne registre, kao stvarno nadležnoj za upis
zaloge na pokretnim stvarima.
Članom 7. stav 2. Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima propisano je
da se založnim pravom obezbeđuje iznos glavnog potraživanja, dužna kamata i troškovi ostavarenja naplate potraživanja.
Članom 87. stav 5. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, propisano je da se rešenje kojim se nalaže upis založnog prava u odgovarajući registar,
upisuje u registar pokretnih stvari odmah po dostavljanju nadležnom organu pod datumom i tačnim vremenom njegovog prijema.
Članom 147. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, propisano je da žalba protiv poreskog upravnog akta ne odlaže njegovo izvršenje.
Članom 261. stav 3. tačka 3) Zakona o opštem upravnom postupku, propisano je
da prvostepeno rešenje postaje izvršno – dostavljanjem stranci, ako žalba ne odlaže
izvršenje rešenja.
Sa napred iznetog, doneto je rešenje kao u dispozitivu.
Protiv ovog rešenja može se izjaviti žalba u roku od 15 dana od dana dostavljanja
poreskom obvezniku. Žalba se podnosi Gradskom/opštinskom veću Grada/opštine
_____________________, preko ovog Odeljenja/Odseka, sa dokazom o uplati _____
dinara na uplatni račun broj: ________________- Lokalne administrativne takse, s
pozivom na broj odobrenja 97 - _______________.
Rešenje je izvršno
dana ______201__. godine
(M.P) ________________
(potpis)
Načelnik/Šef,
302
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
5.4. Primer rešenja za ustanovljavanje hipoteke pre početka
prinudne naplate poreza (član 72. ZPPPA)
Broj: _______________
PIB:___________
Gradska/Opštinska uprava Grada/Opštine ______ - Odeljenje/Odsek za _______,
po službenoj dužnosti u postupku ustanovljavanja zakonskog založnog prava u korist Grada/Opštine _____________ po dospelosti poreskog duga, a pre početka prinudne naplate poreskog duga, na osnovu člana 2a i člana 87. stav 1. tačka 1) Zakona
o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“, br. 80/2002,
84/2002, 23/2003, 70/2003, 55/2004, 61/2005, 63/2006, 61/2007, 20/2009, 72/2009,
53/2010,101/2011 i 2/2012) i člana 192. Zakona o opštem upravnom postupku
(„Službeni list SRJ“, br. 33/97. i 31/2001. i „Službeni glasnik RS“, br. 33/2010.), dana
________201__. godine, donosi
R E Š E NJ E
1. Radi ustanovljavanja zakonskog založnog prava – hipoteke NA NEPOKRETNOSTI u korist Grada/Opštine __________ kao poreskog poverioca, kojom se obezbeđuje
naplata dospelog poreskog potraživanja odmah po dospelosti, a pre početka prinudne
naplate od poreskog obveznika __________________, sa sedištem u ______________
Ul. i br. _________, PIB ____________,u iznosu od ___________ dinara, NALAŽE
SE popis i procena nepokretnosti, koja je kao njegova svojina upisana u list nepokretnosti br. ______ od _____ 201 __ godine, izdatog od Republičkog geodetskog zavoda
– Službe za katastar nepokretnosti __________KO _____________, i to:
R b Broj parcele Br. zgrade
Objetki - naziv objekta
Adresa
objekta
Površina
objekta
Površina zemljišta pod
objektom
1
2
3
2. Popis i procenu nepokretnosti poreskog obveznika iz tačke 1. ovog rešenja, izvršiće poreski izvršitelj Odeljenja/Odseka za _____________________, odmah po dostavljanju ovog rešenja poreskom obvezniku.
3. Založno pravo na nepokretnosti poreskog obveznika ustanovljava se u trenutku
upisa hipoteke na nepokretnosti u zemljišne knjige/katastar nepokretnosti.
DRUGI DEO • Instruktivni primeri akata
303
4. Založno pravo na nepokretnosti poreskog obveznika traje do namirenja dospelog poreskog potraživanja ili poništenja poreskog rešenja.
5. Žalba protiv rešenja ne odlaže njegovo izvršenje.
O b r a z l o ž e nj e
Gradska/Opštinska uprava Grada/Opštine _______ - Odeljenje/Odsek za _______,
je, u smislu člana 71. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji,
poreskom obvezniku iz tačke 1. dispozitiva ovog rešenja izdalo opomenu za plaćanje
poreza broj:_________ od ______201__. godine, pošto poreski obveznik nije o dospelosti platio porez po osnovu _____________u iznosu od __________ dinara.
Istovremeno, radi obezbeđenja dospelog poreskog potraživanja pre početka prinudne naplate u iznosu iz tačke 1. dispoziiva ovog rešenja, naloženo je ovim rešenjem ustanovljavanje zakonskog založnog prava – hipoteke u korist Grada/Opštine
__________ kao poreskog povrioca pre početka prinudne naplate dospelog poreza,
popisom i procenom nepokretnosti poreskog obveznika opisane u tački 1. dispozitiva
ovog rešenja, na osnovu člana 87. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, u smislu člana 72. pomenutog zakona.
Članom 72. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji propisano je
da Poreska uprava može, odmah po dospelosti poreza, upisati založno pravo u registre
založnog prava iz člana 87. stav 5. pomenutog zakona.
Ovlašćenje iz člana 72. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, u
smislu člana 2a pomenutog zakona, ima i nadležni organ jedinice lokalne samouprave
nadležan za utvrđivanje, naplatu i kontrolu izvornih lokalnih javnih prihoda jedinice
lokalne samouprave.
Založno pravo Republike Srbije na nepokretnosti poreskog obveznika, u smislu
člana 87. stav 7. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, ustanovljava
se upisom hipoteke u odgovarajući registar.
Članom 147. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, propisano je da žalba ne odlaže izvršenje poreskog upravnog akta, dok je odredbom člana
87. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, propisano da rešenje iz člana 87. stav 1. pomenutog zakona kojim poreska uprava nalaže, pored ostalog i
popis nepokretnosti radi ustanovljavanja hipoteke, postaje izvršno danom dostavljanja
poreskom obvezniku.
Članom 86. stav 2. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, propisano je da je poreski poverilac Republika Srbija, odnosno jedinica lokalne samouprave - za
izvorne javne prihode koje utvrđuje, naplaćuje i kontroliše u javnopravnom odnosu.
Članom 86. stav 3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, koji se
primenjuje i u slučaju ustanovljavanja založnog prava na osnovu člana 72. Zakona o
poreskom postupku i poreskoj administraciji, propisano je da zaloga traje do izmirenja
poreskog duga ili poništenja poreskog rešenja.
Sa napred iznetog doneto je rešenje kao u dispozitivu.
304
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
Protiv ovog rešenja može se izjaviti žalba u roku od 15 dana od dana dostavljanja
poreskom obvezniku. Žalba se podnosi Gradskom/opštinskom veću Grada/opštine
_____________________, preko ovog Odeljenja/Odseka, sa dokazom o uplati _____
dinara na uplatni račun broj: __________________- Lokalne administrativne takse, s
pozivom na broj odobrenja 97 - _______________.
Rešenje je izvršno
dana ______201__. godine
(M.P) ________________
(potpis)
Načelnik/Šef,
DRUGI DEO • Instruktivni primeri akata
305
5.5. Primer zapisnika o popisu i proceni nepokretnosti u
postupku ustanovljavanja hipoteke po članu 72. ZPPPA
REPUBLIKA SRBIJA
Opština__________________
Opštinska uprava___________
Odeljenje za _______________
Broj: ____________
__________ 201__. godine
_________________
ZAPISNIK
o popisu i proceni nepokretnosti u postupku ustanovljavanja hipoteke
pre početka postupka prinudne naplate poreza
Sastavljen dana _____ 201 __. godine u postupku ustanovljavanja hipoteke na nepokretnosti u korist Grada/Opštine _______ upisom u odgovarajući registar, pre početka
postupka prinudne naplate dospele poreske obaveze, kao sredstva obezbeđenja naplate
dospelog poreza __________ u iznosu od____________ dinara od poreskog obveznika
__________________, sa sedištem u _________________ ul. __________________
br.____, PIB: ________________, na osnovu rešenja Gradske/Opštinske uprave Grada/Opštine _________ - Odeljenja/Odseka za _________________, broj:_______ od
_____ 201__. godine.
Započeto u _____ časova.
Popisu i proceni prisustvuju, i to:
1. Poreski izvršitelj, 2. Ovlašćeni predstavnik
________________, sl. legitimacija
poreskog obveznika,
broj:____________
___________________
1. Svedok _____________________________ JMBG: __________________
2. Svedok _____________________________ JMBG: ___________________
3. Procenitelj __________________________ JMBG: ____________________
Poreski izvršitelj je popisao radi ustanovljavanja hipoteke na nepokretnosti u korist
Grada/Opštine ______________ upisom u odgovarajući registar, pre početka postupka prinudne naplate dospele poreske obaveze, kao sredstva obezbeđenja naplate dospelog poreza _____________u iznosu od____________ dinara, kao sredstva obezbeđenja naplate dospelog poreza u iznosu od ____________ dinara, nepokretnost u
306
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
svojini poreskog obveznika navedenu u rešenju o ustanovljavanju privremene mere
obezbeđenje naplate poreza, po listu nepokretnosti _______ br. ______ od _____ 201
__ godine, izdatog od Republičkog geodetskog zavoda – Službe za katastar nepokretnosti______________ KO _______________a koju je procenio poreski izvršitelj, odnosno procenitelj __________________, i to:
Rb
Broj
parcele
Br.
zgrade
Objetki - naziv
objekta
Adresa
objekta
Površina
objekta
Površina
zemljišta pod
objektom
Utvrđena početna
vrednost u
dinarima
1
2
3
Svega:
Poreski obveznik je upozoren da otuđenje, uništenje ili dovođenje popisane nepokretnosti u neupotrebljivo stanje predstavlja ugrožavanje naplate poreza, što je
sankcionisano kao krivično delo – ugrožavanje naplate poreza iz člana 175. Zakona o
poreskom postupku i poreskoj administraciji, kao i da Grad/Opština _____________
kao založni poverilac, ima pravo da naplati svoje potraživanje iz vrednosti predmeta
hipoteke pre ostalih poverilaca, ako mu njegovo potraživanje ne bude isplaćeno, uključujući isto pravo i prema trećem licu koje je predmet založnog prava – nepokretnost
opterećenu hipotekom u korist Grada/Opštine _____________ pribavilo od zalogodavca (poreskog obveznika koji ima pravo svojine na založenoj nepokretnosti).
Popis i procena završeni u _______ časova.
Svedoci:
1. _________________________
2. _________________________
Procenitelj,
_________________________
Kopiju zapisnika za poreskog obveznika
dana ______201_ godine,
Primio
(M.P.) ____________________
Poreski izvršitelj,
___________________
DRUGI DEO • Instruktivni primeri akata
307
5.6. Primer rešenja iz člana 87. stav 3. ZPPPA kojim se
nalaže upis hipoteke po članu 72. ZPPPA
Broj: ____________
PIB: ______________
Gradska/Opštinska uprava - Grada/Opštine ________ - Odeljenje/Odsek za
_______________, na osnovu člana 2a i člana 87. stav 3. u smislu člana 72. Zakona
o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“, br. 80/2002,
84/2002, 23/2003, 70/2003, 55/2004, 61/2005, 63/2006, 61/2007, 20/2009, 72/2009,
53/2010, 101/2011 i 2/2012) i člana 192. Zakona o opštem upravnom postupku
(„Službeni list SRJ“, br. 33/97. i 31/01 i „Službeni glasnik RS“, br. 30/2010.), dana
_______201__ godine, donosi
R E Š E NJ E
1. Radi obezbeđenja naplate dospelog poreza u iznosu od ___________ dinara,
odmah po dospelosti a pre početka prinudne naplate poreza, NALAŽE SE Republičkom geodetskom zavodu – Službi za katastar nepokretnosti ________________, da
izvrši upis založnog prava – hipoteku u korist Grada/Opština __________ na nepokretnosti poreskog obveznika _________________________sa sedištem/prebivalištem u _____________ul. _______________, koja je upisana kao njegova svojina u
list nepokretnosti _______ br. ______ od _____ 201 __ godine, izdatog od Republičkog geodetskog zavoda – Službe za katastar nepokretnosti______________ KO
___________, i to na sledeće nepokretnosti:
Rb
Broj
parcele
Br.
zgrade
Objetki - naziv
objekta
Adresa
objekta
Površina
objekta
Površina
zemljišta pod
objektom
Utvrđena
početna
vrednost u
dinarima
1
2
3
Svega:
2. Žalba protiv ovog rešenja ne odlaže njegovo izvršenje.
O b r a z l o ž e nj e
Gradska/Opštinska uprava Grada/Opštine ______ - Odeljenje/Odsek za ________,
rešenjem broj: ______ od _____201__ godine, na osnovu člana 72. Zakona o poreskom
308
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
postupku i poreskoj administraciji, radi ustanovljavanja zakonskog založnog prava – hipoteke na nepokretnosti u korist Grada/Opštine _____________ kao poreskog poverioca, kojom se obezbeđuje naplata dospelog poreza odmah po dospelosti, a pre početka prinudne naplate od poreskog obveznika iz dispozitiva ovog rešenja u iznosu od
___________ dinara, naložen je popis i procena njegove nepokretnosti iz tačke 1. dispozitiva ovog rešenja, upisane na ime poreskog obveznika u list nepokretnosti _______ br.
______ od _____ 201 __ godine, izdatog od Republičkog geodetskog zavoda – Službe za
katastar nepokretnosti ______________ za KO ______.
Pošto je napred navedeno rešenje o ustanovljavanju hipoteke u korist Grada/Opštine ____________ kao poreskog poverioca, izvršeno i sačinjen zapisnik ovog Odeljenja/Odseka o popisu i proceni nepokretnosti u postupku ustanovljavanja hipoteke u korist Grada/Opštine ________________ upisom u odgovarajući registar broj:
________ od ____201__. godine, kao sredstva obezbeđenja naplate dospelog poreza u
iznosu iz tačke 1. dispozitiva ovog rešenja, stekli su se uslovi za donošenje ovog rešenja, u smislu člana 72. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Naime, članom 72. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, propisano
je da Poreska uprava može, odmah po dospelosti poreza, upisati založno pravo u registre
založnog prava iz člana 87. stav 5. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Ovlašćenje iz člana 72. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, u
smislu člana 2a pomenutog zakona, ima i nadležni organ jedinice lokalne samouprave
nadležan za utvrđivanje, naplatu i kontrolu izvornih lokalnih javnih prihoda jedinice
lokalne samouprave.
Članom 87. stav 3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, propisano je da po izvršenom popisu nepokretnosti, Poreska uprava rešenjem nalaže odgovarajućem organu da izvrši upis založnog prava u registar nepokretnosti. Uz pomenuto rešenje dostavlja se i zapisnik o popisu i proceni nepokretnosti.
Članom 87. stav 5. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, propisano je da se rešenje kojim se nalaže upis založnog prava u odgovarajući registar,
upisuje u registar nepokretnosti odmah po dostavljanjnu nadležnom organu pod datumom i tačnim vremenom njegovog prijema.
Članom 147. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, propisano je da žalba protiv poreskog upravnog akta ne odlaže njegovo izvršenje.
Članom 261. stav 3. tačka 3) Zakona o opštem upravnom postupku, propisano je
da prvostepeno rešenje postaje izvršno – dostavljanjem stranci, ako žalba ne odlaže
izvršenje rešenja.
DRUGI DEO • Instruktivni primeri akata
309
Sa napred iznetog, doneto je rešenje kao u dispozitivu.
Protiv ovog rešenja može se izjaviti žalba u roku od 15 dana od dana dostavljanja
poreskom obvezniku. Žalba se podnosi Gradskom/opštinskom veću Grada/opštine
_____________________, preko ovog Odeljenja/Odseka, sa dokazom o uplati _____
dinara na uplatni račun broj: __________________- Lokalne administrativne takse,
po modelu 97, s pozivom na broj odobrenja 97 _______________.
Rešenje je izvršno
dana ______201__. godine
(M.P) ________________
(potpis)
Načelnik/Šef,
310
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
5.7. Primer rešenja za ustanovljavanje založnog prava na
novčanim sredstvima na računu poreskog obveznika
pre početka prinudne naplate iz člana 72. ZPPPA
Broj: _______________
PIB:_______________
Gradska/Opštinska uprava Grada/Opštine ______________ - Odeljenje/Odsek
za _______________, po službenoj dužnosti u postupku ustanovljavanja zakonskog
založnog prava u korist Grada/Opštine _______________ kao poreskog poverioca, po
dospelosti poreskog duga, a pre početka postupka prinudne naplate poreskog duga, na
osnovu člana 2a, 72. i 87. stav 1. tačka 3) Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“, br. 80/2002, 84/2002, 23/2003, 70/2003, 55/2004,
61/2005, 63/2006, 61/2007, 20/2009, 72/2009, 53/2010, 101/2011. i 2/2012.) i člana
192. Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97. i 31/01. i
„Službeni glasnik RS“, br. 30/2010.), dana ________ 201__. godine, donosi
R E Š E NJ E
1. Radi ustanovljavanja zakonskog založnog prava u korist Grada/Opštine
_________, kao poreskog poverioca na novčanim sredstvima na računima poreskog
obveznika, kojim se obezbeđuje naplata dospelog poreskog potraživanja po dospelosti, a pre početka prinudne naplate od poreskog obveznika ____________________
__________________, sa sedištem u ___________, Ul. _______________ br.____,
PIB ____________, u iznosu od ______________ dinara ZABRANJUJE SE prenos
novčanih sredstava preko računa poreskog obveznika, osim u svrhu izmirenja obaveze
po osnovu dugovanog iznosa poreza i NALAŽE UPIS zabrane u registar blokiranih
računa koji vodi nadležna organizacija.
2. NALAŽE SE Narodnoj banci Srbije – Odeljenju za prijem, kontrolu i unos osnova i naloga u Kragujevcu, Branka Radičevića 16a, da u skladu sa zakonom koji uređuje
platni promet USTANOVI zakonsko založno pravo – Zabranu prenosa novčanih sredstava preko računa poreskog obveznika _______________, sa sedištem u _______
otvorenih kod banaka, osim u svrhu izmirenja obaveze po osnovu dugovanog iznosa
poreza u iznosu iz tačke 1. ovog rešenja i UPUŠE ZABRANU u registar blokiranih
računa pod datumom i tačnim vremenom prijema ovog rešenja.
3. Zakonsko založno pravo iz tačke 2. ovog rešenja u korist Grada/Opštine _______
ustanovljava se momentom upisa u registar blokiranih računa.
4. Zakonsko založno pravo iz tačke 2. ovog rešenja traje do namirenja dospelog
poreskog potraživanja ili poništenja poreskog rešenja.
5. Žalba protiv rešenja ne odlaže njegovo izvršenje.
DRUGI DEO • Instruktivni primeri akata
311
O b r a z l o ž e nj e
Gradska/Opštinska uprava Grada/Opštine _________ - Odeljenje/Odsek za
_________________, je, u smislu člana 71. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, poreskom obvezniku iz tačke 1. dispozitiva ovog rešenja izdala
opomenu za plaćanje poreza broj: _________ od _____201_. godine, pošto poreski
obveznik nije o dospelosti platio porez po osnovu javnih prihoda navedenih u opomeni, u iznosu od _____________ dinara. Opomenom je poreskom obvezniku naloženo
da dospeli iznos poreskog duga plati odmah, a najkasnije u roku od pet dana od dana
prijema opomene.(Ovaj tekst se piše u obrazloženju rešenja, ako se ustanovljava založno pravo
posle izdavanja opomene, a pre isteka roka za plaćanje poreza iz opomene)
ili
Poreski obveznik ________________ sa sedištem u _____________,
Ul________________ br. ____, ima dospeli a neplaćeni poreski dug po osnovu
_____________ u iznosu do ________ dinara, za čije plaćanje Odeljenje/Odsek za
___________ još nije izdala opomenu iz člana 71. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji (Ovaj tekst se piše u obrazloženju rešenja ako se ustanovljava založno pravo od-
mah po dospelosti poreza za plaćanje, a pre izdavanja opomene za plaćanje dospelog a neplaćenog poreza).
Radi obezbeđenja naplate napred navedenog dospelog poreskog potraživanja pre
početka prinudne naplate u iznosu iz tačke 1. dispoziiva ovog rešenja, naloženo je
ovim rešenjem ustanovljavanje zakonskog založnog prava u korist Grada/Opštine
_________ kao poreskog povrioca pre početka prinudne naplate dospelog poreza –
zabrana prenosa novčanih sredstava preko računa poreskog obveznika otvorenih kod
banaka, osim u svrhu izmirenja obaveze po osnovu dugovanog iznosa poreza i upis
zabrane u registar blokiranih računa koji vodi nadležna organizacija, na osnovu člana
87. stav 1. tačka 3) Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, u smislu
člana 72. pomenutog zakona.
Naime, članom 72. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, propisano je da Poreska uprava može, odmah po dospelosti poreza a pre početka prinudne
naplate, upisati založno pravo u registre založnih prava iz člana 87. stav 5. pomenutog
zakona, a to znači da može ipisati/konstituisati bilo koje založno pravo u korist Republike iz člana 87. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji po
postupku propisanom članom 87. pomenutog zakona.
Ovlašćenje iz člana 72. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, u
smislu člana 2a pomenutog zakona, ima i nadležni organ jedinice lokalne samouprave
nadležan za utvrđivanje, naplatu i kontrolu izvornih lokalnih javnih prihoda jedinice
lokalne samouprave.
Založno pravo Grada/Opštine __________ – zabrana prenosa novčanih sredstava
preko računa poreskog obveznika otvorenih kod banaka, osim u svrhu izmirenja obaveze
po osnovu dugovanog iznosa poreza i upis zabrane u registar blokiranih računa iz člana 87.
stav 1. tačka 3) Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, u smislu člana 87.
stav 7. pomenutog zakona, stiče se momentom upisa u registar blokiranih računa.
312
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
Članom 147. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, propisano je da žalba ne odlaže izvršenje poreskog upravnog akta. Stoga, ovo rešenje
postaje izvršno dostavljanjem poreskom obvezniku u smislu člana 261. stav 3. tačka
3) Zakona o opštem upravnom postupku, kojim je propisano da prvostepeno rešenje
protiv koga izjavljena žalba ne odlaže izvršenje, postaje izvršno dostavljanjem stranci – poreskom obvezniku.
Članom 86. stav 3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, koji se
primenjuje i u slučaju ustanovljavanja založnog prava na osnovu člana 72. Zakona o
poreskom postupku i poreskoj administraciji, propisano je da zaloga traje do izmirenja
poreskog duga ili poništenja poreskog rešenja.
Sa napred iznetog doneto je rešenje kao u dispozitivu.
Protiv ovog rešenja može se izjaviti žalba u roku od 15 dana od dana dostavljanja
poreskom obvezniku. Žalba se podnosi Gradskom/opštinskom veću Grada/opštine
_____________________, preko ovog Odeljenja/Odseka, sa dokazom o uplati _____
dinara na uplatni račun broj: __________________- Lokalne administrativne takse,
po modelu 97, s pozivom na broj odobrenja - _______________.
Rešenje je izvršno
dana ______201__. godine
(M.P) ________________
(potpis)
Načelnik/Šef,
DRUGI DEO • Instruktivni primeri akata
313
6. PRIMERI AKATA KOJI SE DONOSE U POSTUPKU
ODLAGANJA PLAĆANJA POREZA
6.1. Primer rešenja o prenosu ovlašćenja za odlučivanje po
zahtevima za odlaganje plaćanja poreskog duga
REPUBLIKA SRBIJA
Grad/opština_______________
Gradska/opštinska uprava _____
Odeljenje/Odsek za __________
Broj: __________
_______201__. godine
______________
Na osnovu član 73. stav 2. tačka 2) Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“, br. 80/2002, 84/2002, 23/2003, 70/2003, 55/2004,
61/2005, 85/2005, 62/2006 - dr. zakon, 63/2006 - ispr. dr. zakona, 61/2007, 20/2009,
72/2009 - dr. zakon, 53/2010, 101/2011 i 2/2012 - ispr.),
Gradonačelnik/Predsednik opštine ___________ donosi,
REŠENJE28
I Za odlučivanje po zahtevima poreskih obveznika za odlaganje plaćanja poreskog duga po osnovu izvornih prihoda jedinice lokalne samouprave (u daljem tekstu:
zahtev) iz člana 73. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji,
OVLAŠĆUJEM, i to:
1. Načelnika/šefa Odeljenja/odseka za _____________________________ – po
zahtevima poreskih obveznika za odlaganje poreskog duga do __________ dinara;
2. Načelnika gradske/opštinske uprave - po zahtevima poreskih obveznika za odlaganje poreskog duga preko __________ dinara.
Za slučaj pokretanja upravnog spora u spise predmeta treba uložiti ovo rešenje kako Upravni sud ne
bi poništio konačno rešenje zbog sumnje da je prvostepeni i drugostepeni organ odlučivao van okvira
svojih ovlašćenja. Naime Vrhovni sud Srbije je svojom presudom U. 250/04, zauzeo pravni stav koji
glasi:“Budući da u spisima predmeta nema dokaza da je ministar ovlastio neko lice za odlučivanje po
zahtevu za odlaganje poreskog duga tužioca, po nalaženju Vrhovnog suda, postoji osnovana sumnja da su
prvostepeni i tuženi upravni organ odlučivali van okvira svojih ovlašćenja“.
28
314
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
II Odlaganje plaćanja poreskog duga, ako poreski obveznik ispunjava uslove iz
člana 2. Uredbe o bližim uslovima za odlaganje plaćanja poreskog duga (“Službeni glasnik RS“, br. 53/2003, 61/2004 i 71/2005) i ako podnese zahtevano sredstavo obezbeđenja naplate, koje nije manje od visine poreskog duga čije se plaćanje odlaže, vrši se na
osnovu rešenja Odeljenja/odseka za ________________________, odnosno Gradske/
Opštinske uprave.
III Rešenje dostaviti:
- Načelniku/Šefu Odeljenja/Odseka za
_______________________________;
- Načelniku Gradske/opštinske uprave
- Arhivi Grada/Opštine
GRADONAČELNIK/
PREDSEDNIK OPŠTINE,
DRUGI DEO • Instruktivni primeri akata
315
6.2. Primer zahteva za odlaganje plaćanja poreskog duga
__________________________
(šifra obveznika)
_________________________
________________________
(JMBG)
________________________
(PIB)
(matični broj)
GRADSKA/OPŠTINSKA UPRAVA _____________________
Odeljenje/Odsek za _______________________
ZAHTEV
ZA ODLAGANJE PLAĆANJA PORESKOG DUGA1)
I PODACI O PORESKOM OBVEZNIKU
1. Pravno lice:
________________________________________________________________
(pun naziv pravnog lica)
_______________________________, ________________________________
(sedište)
(ulica i broj)
_______________________________, ________________________________
(ime i prezime odgovornog lica)
(kontakt telefon/faks)
_______________________________, ________________________________
(poreski punomoćnik)
(kontakt telefon/faks)
Pravno lice razvrstano u: 1. malo 2. srednje 3. veliko
(zaokružiti broj prema aktu razvrstavanja)
2. Preduzetnik2)
_______________________________, ________________________________
(ime i prezime vlasnika radnje)
(mesto, ulica, broj, ulaz, sprat, broj stana)
_______________________________, ________________________________
(naziv i sedište radnje)
(ulica i broj)
_______________________________
(kontakt telefon/faks)
_______________________________, ________________________________
(poreski punomoćnik)
(kontakt telefon/faks)
____________
1)
2)
Zahtev za odlaganje plaćanja poreskog duga podnosi se u skladu sa članom 73. Zakona o poreskom postupku
i poreskoj administraciji („Sl. glasnik RS“, br. 80/2002... 101/2011 i 2/2012.) –podnosi se u dva primerka.
Osnivači ortačke radnje podnose posebne zahteve za odlaganje plaćanja poreskog duga.
316
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
3. Fizičko lice:
_______________________________, ________________________________
(ime i prezime) (mesto, ulica, broj, ulaz, sprat, broj stana)
_______________________________, JMBG: __________________________
(kontakt telefon/faks)
________________________________
II Podaci o usaglašenom poreskom dugu po osnovu izvornih lokalnih javnih
prihoda sa stanjem na dan _________201 __. godine
Naziv uplatnog računa –
vrsta javnog prihoda
Broj uplatnog
računa
Iznos duga na dan ___
201__. godine
1
2
3
Iznos obračunate
kamate do ___201__.
godine
4
UKUPNO
DINARA (4+5)
5
III Podaci o ispunjenosti uslova iz člana 2. Uredbe o bližim uslovima za odlaganje plaćanja poreskog duga („Sl. glasnik RS“, 53/2003, 61/2004 i 71/2005)3
Pravno lice
1.___________________ 2.___________________ 3. _____________________
(ukupan iznos poreskog duga)
(ukupan iznos obrtnih sredstava
(procentualno učešće poreskog duga u
iz poslednjeg finansijskog izveštaja)
ukupnim obrtnim sredstvima-1:2)
Preduzetnik i malo pravno lice
1.___________________ 2.___________________ 3. _____________________
(ukupan iznos poreskog duga)
(ukupan godišnji prihod u
prethodnoj godini)
(procentualno učešće poreskog duga u
ukupnom prihodu iz prethodne
godine-1:2)
Fizičko lice
1.___________________ 2.___________________ 3. ___________________
(ukupan iznos poreskog duga)
(ukupan iznos oporezivih prihoda u (procentualno učešće poreskog duga u
prethodnoj godini)
ukupnim oporezivim prihodima iz
prethodne godine – 1:2)
____________
I kod odlaganja plaćanja poreskog duga bez davanja sredstava obezbeđenja naplate za poreske dugove
iz člana 74. stav 6. ZPPPA (mali poreski dugovi), poreski obveznik je dužan da ispuni i uslove propisane
Uredbom (Mišljenje Ministarstva finansija, br. 413-00-76/2012-04 od 2.2.2012. godine)
3)
DRUGI DEO • Instruktivni primeri akata
317
IV Obrazloženje zahteva
________________________________________________________________
____________________________________________________________________
____________________________________________________________________
V Sredstva obezbeđenja naplate koja poreski obveznik predlaže za obezbeđenje
naplate duga4)
1) hipoteka na nepokretnosti u iznosu ___________________________ dinara
2) zaloga na pokretnim stvarima u iznosu ________________________ dinara
3) neopoziva bankarska garancija na iznos od ____________________ dinara
4) jemstvo drugog lica koje je vlasnik imovine čija vrednost ne može biti
manja od 150% visine poreskog duga čija se naplata obezbeđuje
5) trasirana menica akceptirana od strane dva žiranta, iz čijih se zarada, na
kojima se ustanovljava administrativna zabrana, poreski dug može naplatiti
6) menica avalirana od strane poslovne banke
VI Prilog: - dokazi:
- zapisnik o usaglašenom stanju duga broj:______ od _____201__. godine
- akt o razvrstavanju pravnog lica
____________________________________
____________________________________
____________________________________
____________________________________
U_____________
Dana ________201__ godine
___________________________
M.P. (potpis poreskog obveznika)
Zahtev sa dokazima primio dana _______________ 201__. godine.
__________________________
M.P. (potpis službenog lica)
____________
4)
Zaokružiti redni broj ispred sredstva obezbeđenja naplate.
318
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
6.3. Primer dopisa za dopunu zahteva za
odlaganje plaćanja poreskog duga
REPUBLIKA SRBIJA
Opština__________________
Opštinska uprava___________
Odeljenje za _______________
Broj: ____________
__________ 201__. godine
_________________
Poreski obveznik: __________________________________________________
Adresa sedišta/prebivališta____________________________________________
PREDMET: Poziv na dopunu zahteva za odlaganje plaćanja poreskog duga
Dana _________201 __. godine, ovom Odeljenju/Odseku podneli ste zahtev za
odlaganje plaćanja poreskog duga broj: ________ od ______201__.godine, u iznosu
od __________ dinara.
Uredbom o bližim uslovima za odlaganje plaćanja poreskog duga („Sl. Glasnik
RS“, br. 53/2003, 61/2004 i 71/2005)- u daljem tekstu: Uredba, propisani su uslovi za
odlaganje plaćanja poreskog duga, čime su se stekli uslovi da se vaš zahtev uzme u
razmatranje.
S tim u vezi, potrebno je da, ukoliko ostajete pri zahtevu, najpre izvršite usaglašavanje stanja duga čije odlaganje (reprogramiranje) tražite sa podacima iz poreskog
računovodstva ovog Odeljenja/Odseka.
Posle usaglašavanja stanja duga, potrebno je da ovom Odeljenju/, u roku od pet
dana od dana usaglašavanja stanja duga, podnesete zahtev za odlaganje plaćanja poreskog duga u dva primerka, na obrascu koji se dobija u ovom Odeljenju/Odseku.
Uz zahtev se obavezno prilaže:
• bilans stanja za 201__. godinu, ako je poreski obveznik srednje ili veliko pravno lice;
• bilans uspeha za 201__. godinu, ako je poreski obveznik malo pravno lice ili
preduzetnik koji vodi poslovne knjige prema Zakonu o računovodstvu i reviziji;
• akt(obaveštenje) o razvrstavanju pravnog lica u skladu sa Zakonom o računovodstvu i reviziji.
DRUGI DEO • Instruktivni primeri akata
319
Preduzetnici-paušalci i preduzetnici koji poslovne knjige vode po sistemu prostog knjigovodstva, ne podnose dokaze iz Uredbe, pošto njima raspolaže ovo Odeljenje/Odsek.
Ukoliko u ostavljenom roku ne podnesete zahtev u skladu sa Uredbom, vaš zahtev
koji ste podneli dana _______ 201 __. godine, biće odbačen.
Odlaganje plaćanja poreskog duga može se odobriti samo ako se, pored ispunjenja
uslova iz Uredbe, dostave i tražena sredstva obezbeđenja naplate iz člana 74. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“, 80/2002...
101/2011 i 2/2012.), koje opredeli (odredi) ovo Odeljenje/Odsek.
Potpis službenog lica:
(M.P.) _____________________
320
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
6.4. Primer zapisnika o stanju poreskog duga
REPUBLIKA SRBIJA
Opština__________________
Opštinska uprava______________
Odeljenje za __________________
Broj: ____________
__________ 201__. godine
_________________
PIB: ____________________
ZAPISNIK
o stanju neizmirenih obaveza po osnovu izvornih lokalnih javnih prihoda na dan
_______ 201 __. godine, sa obračunatom kamatom do ____ 201__. godine, poreskog
obveznika ___________________________________ sa sedištem u ______________,
koje je utvrđeno uz prisustvo poreskog obveznika
Naziv uplatnog računa Broj uplatnog Iznos duga na dan ___ Iznos obračunate kamate
– vrsta javnog prihoda
računa
201__. godine
do ___201__. godine
1
2
3
4
UKUPNO
DINARA (4+5)
5
U _________, dana _____201__. godine
Poreski obveznik,
Poreski inspektor,
(M.P.) _______________
(M.P.) _______________
DRUGI DEO • Instruktivni primeri akata
321
6.5. Primer rešenja kojim se odbija zahtev za
odlaganje plaćanja poreskog duga
Broj rešenja : ___________
PIB: ________________
Gradska/Opštinska uprava Grada/Opštine _________ - Odeljenje/Odsek za
_________________, u postupku rešavanja po zahtevu za odlaganje plaćanja poreskog duga poreskog obveznika ___________________, sa sedištem u ____________,
na osnovu člana 2a i 73. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“, br. 80/2002, 84/2002, 23/2003, 70/2003, 55/2004, 61/2005, 61/2007,
20/2009, 53/2010, 101/2011 i 2/2012.) i člana 192. Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97. i 31/01. i „Službeni glasnik RS“, br. 30/2010.),
dana _______ 201 __. godine, donosi
R E Š E NJ E
ODBIJA SE zahtev poreskog obveznika ________________________, sa sedištem
u ______________, Ulica______________________, br. __, PIB: ____________,
MBR:___________, za odlaganje plaćanja poreskog duga broj: ________ koji je
podneo Gradskoj/Opštinskoj upravi Grada/Opštine______ - Odeljenju/Odseku za
__________, dana ___201_. godine, KAO NEOSNOVAN.
O b r a z l o ž e nj e
Gradska/Opštinska uprava Grada/Opštine _________ - Odeljenje/Odsek za
_________________, dana _____201__. godine uredno je dostavila poreskom obvezniku iz dispozitiva ovog opomenu za plaćanje poreza broj: ___________ kojom mu
je naloženo da odmah, a najkasnije u roku od 5 dana od dana njeog prijema, plati
dospeli a neplaćeni poreski dug po osnovu izvornih lokalnih javnih prihoda u iznosu
od ______________ dinara.
Poreski obveznik iz dispozitiva ovog rešenja, podneo je dana ___201 __. godine Gradskoj/Opštinskoj upravi Grada/Opštine ______ - Odeljenju/Odseku za
___________, koje je u smislu člana 2a Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji nadležno za administriranje izvornih javnih prihoda jedinice lokalne samouprave, zahtev za odlaganje plaćanja poreskog duga u ukupnom iznosu od ________
dinara. Uz zahtev je priložio bilans stanja za period od ______201___ do 31.12.201__.
godine, u kome je iskazana vrednost obrtnih sredstava u iznosu od ________ dinara.
Na osnovu podataka o iskazanoj vrednosti obrtnih sredstava u podnetom bilansu
stanja uz zahtev za odlaganje plaćanja poreskog duga i visine poreskog duga, utvrđeno
322
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
je da ukupan dug poreskog obveznika u odnosu na vrednost obrtnih sredstava iskazanu u bilansu stanja za navedeni period iznosi _____%.
Članom 2. Uredbe o bližim uslovima za odlaganje plaćanja poreskog duga („Službeni glasnik RS“, br. 53/2003 i 61/2004 i 71/2005.), propisano je da Poreska uprava
može poreskom obvezniku da odloži plaćanje poreskog duga ako dug, za srednja i velika pravna lica, iznosi najmanje ____% od obrtnih sredstava iskazanih u poslednjem
finansijskom izveštaju.
Pošto je utvrđeno da dug poreskog obveznika za koji je podneo zahtev za odlaganje plaćanja iznosi manje od _____% od obrtnih sredstava iskazanih u poslednjem napred navedenom finansijskom izveštaju (samo 0,492%), poreski obveznik ne ispunjava
uslove iz člana 2. tačka 3. Uredbe o bližim uslovima za odlaganje plaćanja poreskog
duga, pa je zahtev odbijen kao neosnovan.
Protiv ovog rešenja može se izjaviti žalba u roku od 15 dana od dana dostavljanja
poreskom obvezniku. Žalba se podnosi Gradskom/opštinskom veću Grada/opštine
_____________________, preko ovog Odeljenja/Odseka, sa dokazom o uplati _____
dinara na uplatni račun broj: __________________- Lokalne administrativne takse, s
pozivom na broj odobrenja 97 - _______________.
Načelnik/Šef,
DRUGI DEO • Instruktivni primeri akata
323
6.6. Primer rešenja o odlaganju plaćanja poreskog duga
Broj rešenja: ___________
PIB:__________________
JMBG: _______________
Načelnik/Šef Odeljenja/Odseka za ________________ Gradske/Opštinske
uprave Grada/Opštine __________, rešavajući po zahtevu poreskog obveznika
_______________, sa sedištem/prebivalištem u _____________ ul. _______________
br.__ za odlaganje plaćanja poreskog duga, na osnovu člana 73. stav 3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“, br. 80/2002, 84/2002,
23/2003, 70/2003, 55/2004, 61/2005, 63/2006, 61/2007, 20/2009, 72/2009, 53/2010,
101/2011 i 2/2012.), člana 192. Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni list
SRJ“, br. 33/97 i 31/2001 i „Službeni glasnik RS“, br. 30/2010) i ovlašćenja gradonačelnika/predsednika Grada/opštine ____________ broj: ______ od ______201_. godine
za odlučivanje po zahtevima za odlaganje plaćanja poreskog duga, dana ______ 201__
godine, donosi
REŠENJE
I Poreskom obvezniku ____________________________________, sa sedištem/
prebivalištem u________________________, ul ________________________, broj
_____, PIB: ________________, ODLAŽE SE plaćanje poreskog duga sa stanjem na
dan _____________201___. godine, u ukupnom iznosu od ______________ dinara
u ________ jednakih mesečnih rata i to:
I rata koja dospeva za plaćanje dana __________ 201__. godine uplaćuje se, i to:
- iznos ________ din. na račun _____________ poziv na broj _______________
- iznos ________ din. na račun _____________ poziv na broj _______________
- iznos ________ din. na račun _____________ poziv na broj _______________
- iznos ________ din. na račun _____________ poziv na broj _______________
- iznos ________ din. na račun _____________ poziv na broj _______________
(Napomena: zavisno od broja odobrenih rata ponoviti isti tekst)
II Poreski obveznik je dužan da za vreme za koje je odloženo plaćanje poreskog
duga, obračunava i plaća kamatu za dospelu ratu od dana ________201__. godine do
dana plaćanja rate, u smislu člana 76. Zakona, po stopi jednakoj godišnjoj referentnoj
stopi centralne emisione banke uvećanoj za deset procentnih poena, primenom komforne metode obračuna.
III Ako se poreski obveznik ne pridržava rokova za uplatu odloženog poreskog
duga iz tačke I ovog rešenja, isto će biti ukinuto po službenoj dužnosti, a nenaplaćeni
324
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
poreski dug naplatiće se iz datog sredstva obezbeđenja po dostavljanju obaveštenja
poreskom obvezniku u smislu člana 74. stav 7. Zakona, bez donošenja posebnog rešenja o prinudnoj naplati. Ukoliko neplaćeni dug ne bude u celosti naplaćen iz sredstava
obezbeđenja, ostatak poreskog duga biće naplaćen u postupku prinudne naplate iz
predmeta prinudne naplate propisanim članom 84. stav 1. Zakona.
IV Žalba ne odlaže izvršenje ovog rešenja.
O b r a z l o ž e nj e
Poreski obveznik iz dispozitiva rešenja, podneo je dana ________201__. godine
zahtev za odlaganje plaćanja poreskog duga u iznosu od ____________ dinara, koji je
usaglašen sa Odeljenjem/Odsekom za _____________________, o čemu je sačinjen
zapisnik broj: ______ od __ 201__. godine.
U svom zahtevu poreski obveznik je, pored ostalog, naveo da
_________________________.
Uz zahtev je priložio dokaz –_________________________________________
propisan članom 2. tačka _____. Uredbe o bližim uslovima za odlaganje plaćanja poreskog duga („Službeni glasnik RS“ br. 53/2003, 61/2004 i 71/2005) – u daljem tekstu:
Uredba, kao i akt (obaveštenje) o razvrstavanju pravnih lica u skladu sa zakonom.
Pošto je utvrđeno da poreski obveznik ispunjava uslove iz Uredbe, od istog je zatraženo zahtevom od ________200__ godine da dostavi sledeća sredstva obezbeđenja
___________________________________________________ iz člana 74. Zakona o
poreskom postupku i poreskoj administraciji (u daljem tekstu: Zakon) u visini poreskog duga za koji se traži odlaganje plaćanja.
Poreski obveznik je postupio po zakonu i dana _____ 201 __. godine dostavio tražena
sredstva obezbeđenja u potrebnom iznosu, i to: _____________________________.
Razmatrajući podneti zahtev i priložene dokaze, ocenjeno je da je osnovan pa je,
na pismeni i obrazloženi predlog_______________________________________ broj
__________ od _______________. godine,________________________________
doneo odluku broj ____________ od _________201__. godine da se poreskom obvezniku odobri plaćanje poreskog duga na način iz tačke I dispozitiva.
Članom 74. stav 5. Zakona, koji se u smislu člana 2a Zakona, primenjuje i u postupku odlaganja plaćanja izvornih prihoda jedinice lokalne samouprave, propisano
je, da ako se poreski obveznik ne pridržava rokova iz rešenja, nadležni poreski organ
po službenoj dužnosti ukida rešenje, a dospeli a neplaćeni poreski dug naplaćuje se iz
sredstava obezbeđenja ili u postupku prinudne naplate.
Članom 74. stav 7. Zakona, propisano je da ako se dospeli, a neplaćeni poreski dug
u slučaju ukidanja rešenja o odlaganju plaćanja poreskog duga, naplaćuje iz sredstava
obezbeđenja, nadležni poreski organ ne donosi rešenje o prinudnoj naplati, već samo
obaveštava poreskog obveznika da će se pristupiti prinudnoj naplati dospelog, a neplaćenog duga iz datih sredstava obezbeđenja naplate u skladu sa zakonom.
DRUGI DEO • Instruktivni primeri akata
325
Članom 76. Zakona propisano je da ako je poreskom obvezniku odloženo plaćanje
poreskog duga, kamata se obračunava za vreme dok traje odlaganje po stopi iz člana
75. stav 1. Zakona.
Članom 75. stav 1. Zakona propisano je da se na iznos manje plaćenog poreza obračunava i plaća kamata po stopi jednakoj godišnjoj referentnoj stopi centralne emisione
banke uvećanoj za deset procentnih poena, primenom komforne metode obračuna.
Članom 147. stav 1. Zakona propisano je da žalba protiv poreskog upravnog akta
ne odlaže njegovo izvršenje.
Sa napred iznetog, doneto je rešenje kao u dispozitivu.
Protiv ovog rešenja može se izjaviti žalba Gradskom/Opštinskom veću Grada/Opštine ____________, preko ovod Odeljenja, u roku od 15 dana od dana dostavljanja
rešenja. Žalba se taksira sa ______ dinara lokalne administrativne takse koja se uplaćuje na račun broj: ________________ - Lokalne administrativne takse, po modelu
97, s pozivom na broj odobrenja - _______________.
Načelnik/Šef,
326
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
6.7. Primer rešenja o odlaganju plaćanja poreskog duga bez davanja
sredstva obezbeđenja u smislu člana 74. stav 6. ZPPPA
Broj rešenja: ______________
PIB: _________________
JMBG: ________________
Načelnik/Šef Odeljenja/Odseka za ____________________ Gradske/Opštinske uprave Grada/Opštine _________, rešavajući po zahtevu poreskog obveznika
_____________________, sa sedištem/prebivalištem u ____________________
ul.___________________ br.__ za odlaganje plaćanja poreskog duga bez davanja sredstava obezbeđenja naplate, na osnovu člana 73. stav 3. Zakona o poreskom postupku i
poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“, br. 80/2002... 101/2011 i 2/2012.), člana
192. Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97 i 31/2001 i
„Službeni glasnik RS“, br. 30/2010) i ovlašćenja gradonačelnika/predsednika Grada/
opštine ____________ broj: ______ od ______201_. godine za odlučivanje po zahtevima za odlaganje plaćanja poreskog duga, dana ______ 201__ godine, donosi
REŠENJE
I Poreskom obvezniku ____________________________________, sa sedištem/
prebivalištem u________________________, ul _______________________, broj
_____, PIB: ________________, ODLAŽE SE plaćanje poreskog duga sa stanjem na
dan _____________201___. godine, u ukupnom iznosu od ______________ dinara
bez davanja sredstava obezbeđenja naplate poreskog duga, u ________ jednakih mesečnih rata i to:
I rata koja dospeva za plaćanje dana __________ 201__. godine uplaćuje se, i to:
- iznos ________ din. na račun _____________ poziv na broj _______________
- iznos ________ din. na račun _____________ poziv na broj _______________
- iznos ________ din. na račun _____________ poziv na broj _______________
- iznos ________ din. na račun _____________ poziv na broj _______________
- iznos ________ din. na račun _____________ poziv na broj _______________
(Napomena: zavisno od broja odobrenih rata ponoviti isti tekst)
II Poreski obveznik je dužan da za vreme za koje je odloženo plaćanje poreskog
duga, obračunava i plaća kamatu za dospelu ratu od dana ________201__. godine do
dana plaćanja rate, u smislu člana 76. Zakona, po stopi jednakoj godišnjoj referentnoj
stopi centralne emisione banke uvećanoj za deset procentnih poena, primenom komforne metode obračuna.
DRUGI DEO • Instruktivni primeri akata
327
III Ako se poreski obveznik ne pridržava rokova za uplatu odloženog poreskog
duga iz tačke I ovog rešenja, isto će biti ukinuto po službenoj dužnosti, a dospeli neplaćeni poreski dug naplatiće se u postupku prinudne naplate iz predmeta prinudne
naplate poreskog obveznika.
IV Žalba ne odlaže izvršenje ovog rešenja.
O b r a z l o ž e nj e
Poreski obveznik iz dispozitiva rešenja, podneo je dana ________201 _. godine zahtev
za odlaganje plaćanja poreskog duga bez davanja sredstava obezbeđenja naplate u ukupnom iznosu od __________ dinara sa stanjem duga na dan ________201__. godine.
U zahtevu je naveo da kod Odeljenja/Odseka za ____________ sa stanjem na dan
_______ 201__. godine ima ukupan poreski dug po osnovu svih javnih prihoda za čiju
je naplatu nadležno Odeljenje/Odsek u iznosu od ___________ dinara. Pošto ukupan
poreski dug ne prelazi iznos od ___________ dinara, a nije u stanju da napred navedeni
iznos poreskog duga plati ođednom u celosti, moli da mu se odobri njegovo plaćanje u
______ rata, bez davanja sredstava obezbeđenja naplate iz člana 74. stav 2. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administaciji („Službeni glasnik RS“, br. 80/2002... 101/2011
i 2/2012. ispr.) pošto ispunjava uslov za odlaganje plaćanja poreskog duga bez davanja
sredstava obezbeđenja naplate poreskog duga u pogledu iznosa ukupnog poreskog duga
propisan članom 74. stav 6. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Uz zahtev je priložio dokaz – _________________________________ propisan
članom 2. tačka _____. Uredbe o bližim uslovima za odlaganje plaćanja poreskog duga
(„Službeni glasnik RS“ br. 53/2003, 61/2004 i 71/2005) – u daljem tekstu: Uredba, kao
i akt (obaveštenje) o razvrstavanju pravnih lica u skladu sa zakonom. Uvidom u priložene dokaze i dokaza kojima raspolaže ovo Odeljenje/Odsek, utvrđeno da poreski
obveznik ispunjava uslove iz člana 2. tačka ____. Uredbe
Članom 74. stav 6. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, propisano je da se od porskog obveznika ne zahteva davanje sredstava obezbeđenja naplate
ako poreski dug po osnovu svih javnih prihoda koje naplaćuje Poreska uprava na dan
podnošenja zahteva za odlaganje njegovog plaćanja, iznosi, i to: - za pravno lice –
do 500.000,00 dinara; - za preduzetnika – 100.000,00 dinara i – za fizičko lice – do
50.000,00 dinara.
Članom 2a stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji propisano je da se ovaj zakon primenjuje i na izvorne javne prihode jedinica lokalne samouprave koje te jedinice utvrđuju, naplaćuju i kontrolišu kao i na sporedna poreska
davanja po tim osnovima, dok je članom 2a stav 2. istog Zakona propisano da kod
utvrđivanja, naplate i kontrole javnih prihoda i sporednih poreskih davanja iz stava
1. ovog člana, nadležni organ jedinice lokalne samouprave ima prava i obaveze koje
po Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji ima Poreska uprava, osim
prava i obaveza koje su kao izvorna ovlašćnja Poreske uprave navedena u stavu 2. člana
2a pomenutog Zakona.
328
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
Razmatrajući podneti zahtev, i po izvršenom uvidu u stanje duga koje se vodi u
poreskom računovodstvu ovog Odeljenja/Odseka, utvrđeno je da poreski obveznik
ispunjava uslove iz Uredbe, kao i uslove u pogledu iznosa ukupnog poreskog duga za
odlaganje plaćanja poreskog duga bez davanja sredstava obezbeđenja naplate iz člana
74. stav 6. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji pošto njegov poreski dug po osnovu svih javnih prihoda iznosi __________ dinara, o čemu je sačinjen
zapisnik o usaglašavanju duga broj: _______ od _____201__. godine, ocenjeno je da je
zahtev osnovan i da poreskom obvezniku treba odobriti odlaganje plaćanje poreskog
duga bez davanja sredstava obezbeđenja naplate, pa je stoga odlučeno kao u dispozitivu rešenja i poreskom obvezniku je odobreno plaćanje poreskog duga na način iz tačke
I dispozitiva.
Članom 74. stav 9. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji propisano je da ako se poreski obveznik ne pridržava rokova za uplatu odloženog poreskog
duga iz rešenja o odlaganju plaćanja poreskog duga, nadležni poreski organ će po službenoj dužnosti ukinuti rešenje, a dospeli neplaćeni poreski dug naplatiće u postupku
prinudne naplate nad obveznikom.
Članom 76. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji propisano je
da ako je poreskom obvezniku odloženo plaćanje poreskog duga, kamata se obračunava za vreme dok traje odlaganje po stopi iz člana 75. stav 1. Zakona o poreskom
postupku i poreskoj administraciji.
Članom 75. stav 1. Zakona propisano je da se na iznos manje plaćenog poreza obračunava i plaća kamata po stopi jednakoj godišnjoj referentnoj stopi centralne emisione
banke uvećanoj za deset procentnih poena, primenom komforne metode obračuna.
Članom 147. stav 1. Zakona propisano je da žalba protiv poreskog upravnog akta
ne odlaže njegovo izvršenje.
Sa napred iznetog, doneto je rešenje kao u dispozitivu.
Protiv ovog rešenja može se izjaviti žalba Gradskom/Opštinskom veću Grada/Opštine ____________, preko ovod Odeljenja, u roku od 15 dana od dana dostavljanja
rešenja. Žalba se taksira sa ______ dinara lokalne administrativne takse koja se uplaćuje na račun broj: ________________ - Lokalne administrativne takse, s pozivom na
broj odobrenja – 97 _______________.
Načelnik/Šef,
DRUGI DEO • Instruktivni primeri akata
329
6.8. Primer predloga po zahtevu za odlaganje
plaćanja poreskog duga za fizičko lice
REPUBLIKA SRBIJA
Opština__________________
Opštinska uprava___________
Odeljenje za _______________
Broj: ____________
__________ 201__. godine
________________
Na osnovu člana 73. stav 3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj adminstraciji
(„Službeni glasnik RS“ broj 80/2002… 101/2011 i 2/2012),
PREDLAŽEM
Da se poreskom obvezniku ________________________________________ sa
prebivalištem u ____________________, ul.___________________________ br.
_______, šifra obveznika______________________JMBG:_________________,
koji je dana ________ 201__. godine podneo zahtev za odlaganje plaćanja poreskog
duga, ODOBRI odlaganje plaćanja poreskog duga u celosti koji sa stanjem na dan
________201__. godine, prema usaglašenom stanju, iznosi_____________ dinara,
jednokratno do ______________. godine, odnosno u _________ jednakih mesečnih
rata, s tim što prva rata dospeva za plaćanje dana ______________. godine, POŠTO:
• poreski obveznik ispunjava uslove iz člana 2. tačka 1. Uredbe o bližim uslovima za odlaganje plaćanja poreskog duga („Sl. glasnik RS“, br. 53/2003, 61/2004
i 71/2005) – u daljem tekstu: Uredba, i
• je podneo traženo sredstvo obezbeđenja naplate duga – _________________,
• kojim se obezbeđuje naplata duga u celosti, odnosno čija vrednost iznosi
____% visine poreskog duga čija se naplata obezbeđuje.*
O b r a z l o ž e nj e
Poreski obveznik __________________________ iz ______________________
podneo je zahtev za odlaganje plaćanja poreskog duga dana ___________. godine.
Uz zahtev je podneo _______________________________________________.
* Upisuje se samo ako se kao sredstvo obezbeđenja naplate nudi jemstvo drugog lica
330
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
Stavljanjem u odnos duga prema oporezivim prihodima u godini koja prethodi godini u kojoj je podnet zahtev za odlaganje, utvrđeno je da dug iznosi _________% oporezivih prihoda u godini koja prethodi godini u kojoj je podnet zahtev za odlaganje.
Pošto dug poreskog obveznika iznosi ________% od oporezivih prihoda u godini
koja prethodi godini u kojoj je podnet zahtev za odlaganje, utvrđeno je da poreski obveznik ispunjava uslove iz člana 2. tačka 1. Uredbe, pa je od istog zatraženo da dostavi
sredstvo obezbeđenja naplate duga u vidu___________________________________
___________________ što je obveznik i učinio dana ___________201___. godine.
Polazeći od navoda poreskog obveznika iznetih u zahtevu za odlaganje plaćanja
poreskog duga, kao i ___________________________________________ ocenjeno
je da zahtev treba uvažiti i odobriti poreskom obvezniku plaćanje poreskog duga na
predloženi način.
Poreski inspektor,
DRUGI DEO • Instruktivni primeri akata
331
6.9. Primer predloga po zahtevu za odlaganje plaćanja poreskog
duga za malo pravno lice i preduzetnika koji vodi knjige
REPUBLIKA SRBIJA
Opština__________________
Opštinska uprava___________
Odeljenje za _______________
Broj: ____________
________ 201__. godine
_________________
Na osnovu člana 73. stav 3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj adminstraciji
(„Službeni glasnik RS“ broj 80/2002… 101/2011 i 2/2012),
PREDLAŽEM
Da se poreskom obvezniku ___________________ sa sedištem u ____________,
ul.________________, PIB _____________ matični broj _______, koji je podneo
zahtev za odlaganje plaćanja poreskog duga, ODOBRI odlaganje plaćanja poreskog
duga u celosti koji sa stanjem na dan _________201___. godine, prema usaglašenom
stanju, iznosi_____________ dinara, jednokratno do ______________. godine, odnosno u ____ jednakih mesečnih rata, s tim što prva rata dospeva za plaćanje dana
________________. godine, POŠTO:
• poreski obveznik ispunjava uslove iz člana 2. tačka 2. Uredbe o bližim uslovima za odlaganje plaćanja poreskog duga („Sl. glasnik RS“, br. 53/2003, 61/2004
i 71/2005) – u daljem tekstu: Uredba, i
• podneo je traženo sredstvo obezbeđenja naplate duga ____________________
kojim se obezbeđuje naplata duga u celosti.
O b r a z l o ž e nj e
Poreski obveznik ____________________ iz ____________________podneo je
zahtev za odlaganje plaćanja poreskog duga dana _______201 __. godine.
Uz zahtev je podneo poslednji bilans uspeha za period od _______ do _______.
godine, u kome je iskazan ukupni godišnji prihod u iznosu od _____________ dinara
kao i odluku (obaveštenje) o razvrstavanju za ________godinu u malo pravno lice.
Stavljanjem u odnos duga prema ukupnom prihodu iskazanom u napred pomenutom bilansu uspeha, utvrđeno je da dug iznosi _________% ukupnog prihoda iskazanog u poslednjem finansijskom izveštaju (bilansu uspeha).
332
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
Pošto dug poreskog obveznika iznosi ____% ukupnog prihoda iskazanog u poslednjem finansijskom izveštaju, utvrđeno je da poreski obveznik ispunjava uslove iz
člana 2. tačka 2. Uredbe, pa je od istog zatraženo da dostavi sredstvo obezbeđenja
naplate duga u vidu __________________________što je poreski obveznik i učinio
dana _________201__. godine.
Polazeći od navoda poreskog obveznika iznetih u zahtevu za odlaganje plaćanja
poreskog duga, kao i ___________________________________________ ocenjeno
je da zahtev treba uvažiti i odobriti poreskom obvezniku plaćanje poreskog duga na
predloženi način.
Poreski inspektor,
DRUGI DEO • Instruktivni primeri akata
333
6.10. Primer predloga po zahtevu za odlaganje plaćanja
poreskog duga, za srednja i velika pravna lica
REPUBLIKA SRBIJA
Opština__________________
Opštinska uprava___________
Odeljenje za _______________
Broj: ____________
________ 201__. godine
_________________
Na osnovu člana 73. stav 3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj adminstraciji
(„Službeni glasnik RS“ broj 80/2002… 101/2011 i 2/2012),
PREDLAŽEM
Da se poreskom obvezniku ___________________ sa sedištem u ______________,
ul. _____________________, PIB ________________ matični broj ______________,
koji je dana _____ 201___. godine, podneo zahtev za odlaganje plaćanja poreskog
duga, ODOBRI odlaganje plaćanja poreskog duga u celosti koji sa stanjem na dan
_____________. godine,prema usaglašenom stanju, iznosi___________ dinara, jednokratno do ___________. godine, odnosno u ____ jednakih mesečnih rata, s tim što
prva rata dospeva za plaćanje dana _____201__. godine, POŠTO:
• poreski obveznik ispunjava uslove iz člana 2. tačka 3. Uredbe o bližim uslovima za odlaganje plaćanja poreskog duga („Sl. glasnik RS“, br. 53/2003, 61/2004
i 71/2005) – u daljem tekstu: Uredba, i
• podneo je traženo sredstvo obezbeđenja naplate duga – __________________
______________________ kojim se obezbeđuje naplata duga u celosti.
O b r a z l o ž e nj e
Poreski obveznik ____________________ iz ________________________podneo je zahtev za odlaganje plaćanja poreskog duga dana ______201__. godine.
Uz zahtev je podneo poslednji bilans stanja za period od _____________do ___.
godine, u kome su iskazana obrtna sredstva u iznosu od __________dinara kao i odluku (obaveštenje) o razvrstavanju za ________. godinu u srednje/veliko pravno lice.
Stavljanjem u odnos iznosa poreskog duga prema iznosu obrtnih sredstava iskazanih
u napred pomenutom bilansu stanja, utvrđeno je da dug iznosi _________% obrtnih
sredstava iskazanih u poslednjem finansijskom izveštaju (bilansu stanja).
334
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
Pošto dug poreskog obveznika iznosi ________% od obrtnih sredstava iskazanih
u poslednjem finansijskom izveštaju, utvrđeno je da poreski obveznik ispunjava uslove iz člana 2. tačka 3. Uredbe, pa je od istog zatraženo da dostavi sredstvo obezbeđenja naplate duga u vidu______________________,što je obveznik i učinio dana
_______201__. godine. Polazeći od navoda poreskog obveznika iznetih u zahtevu za
odlaganje plaćanja poreskog duga, kao i____________________________________
________________,ocenjeno je da zahtev treba uvažiti i odobriti poreskom obvezniku plaćanje poreskog duga na predloženi način.
Poreski inspektor,
DRUGI DEO • Instruktivni primeri akata
335
6.11. Primer odluke kojom se odobrava odlaganje plaćanja poreskog
duga koju donosi načelnik Gradske/Opštinske uprave
REPUBLIKA SRBIJA
Opština__________________
Opštinska uprava___________
Odeljenje za _______________
Broj: ____________
________ 201__. godine
_________________
Na osnovu člana 73. stav 3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji
(„Službeni glasnik RS“, broj 80/2002... 101/2011 i 2/2012.), načelnik Gradske/Opštinske uprave Grada/Opštine ___________________, donosi
ODLUKU
1. Poreskom obvezniku _____________________________________, sa sedištem
u __________________, ul.________________________ br._______, PIB ______,
matični broj________________, ODOBRAVA SE odlaganje plaćanja poreskog duga
u iznosu od __________ dinara, jednokratno do ________201__. godine, odnosno u
_____ jednakih mesečnih rata, s tim što prva rata dospeva za plaćanje dana _________
201__. godine, pošto ispunjava uslove iz člana 2. tačka___. Uredbe o bližim uslovima za
odlaganje plaćanja poreskog duga („Sl. glasnik RS“, br. 53/2003, 61/2004 i 71/2005) – u
daljem tekstu: Uredba, i pošto je podneo tražena sredstva obezbeđenja naplate kojim se
obezbeđuje naplata duga.
2. Na osnovu ove odluke biće doneto rešenje o odlaganju plaćanja poreskog duga,
pod uslovima iz odluke.
3. Odluku dostaviti rukovodiocu Odeljenja/Odseka za ____________________.
O b r a z l o ž e nj e
Načelniku Gradske/Opštinske uprave Grada/Opštine ___________________,
dostavljen je predlog _______________________, broj: ___________ od
_______201__. godine, kojim je predloženo da se poreskom obvezniku ________
____________________________________ iz __________________odobri odlaganje plaćanja usaglašenog poreskog duga u iznosu od _______________ dinara, na
način iz ove odluke.
336
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
Razmatrajući napred navedeni predlog, odlučeno je da se isti prihvati, pošto poreski obveznik ispunjava uslove iz člana 2. tačka ____. Uredbe i podneo je tražena
sredstva obezbeđenja naplate, a razlozi iz obrazloženja predloga su prihvatljivi, pošto
su zasnovani na realnoj proceni.
Načelnik,
_______________
DRUGI DEO • Instruktivni primeri akata
337
6.12. Primer sporazuma o odlaganju plaćanja poreskog duga
REPUBLIKA SRBIJA
Opština__________________
Opštinska uprava___________
Odeljenje za _______________
Broj: ____________
________ 201__. godine
_________________
štambilj poreskog obveznika
Na osnovu člana 73. st. 3. i 6. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“,br. 80/2002... 101/20111. i 2/2012.),
1. Gradska/Opštinska uprava Grada/Opštine _________ - Odeljenje/Odsek za
______________, koje zastupa _________________________________________ i
2. Poreski obveznik ___________________________________ sa sedištem u
___________ PIB__________, matični broj ___________, koga zastupa ___________,
direktor (u daljem tekstu: potpisnici sporazuma), dana __________201___. godine,
zaključili su
SPORAZUM
o odlaganju plaćanja poreskog duga
Član 1.
Potpisnici sporazuma saglasno konstatuju:
1) Da poreski obveznik sa stanjem na dan _______201 __. godine ima ukupno
usaglašen poreski dug (glavnica i kamata) po osnovu izvornih lokalnih javnih prihoda u iznosu od ____________ dinara, a po računima za uplatu javnih prihoda i u iznosima iz zahteva za odlaganje plaćanja poreskog duga broj:
________od______201__ godine, i to:
Naziv uplatnog računa –
vrsta javnog prihoda
1
Broj uplatnog
računa
2
Iznos duga na dan
___ 201__. godine
3
Iznos obračunate kamate
do ___201__. godine
4
UKUPNO
DINARA (4+5)
5
338
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
2) Da poreski obveznik ispunjava uslove iz člana 2. tačka __. Uredbe o bližim
uslovima za odlaganje plaćanja poreskog duga („Sl.glasnik RS“, br.53/2003,
61/2004 i 71/2005).
3) Da je poreski obveznik dao sredstvo obezbeđenja naplate poreskog duga
______________________________ u visini poreskog duga za čije se plaćanje traži odlaganje.
Član 2.
Poreskom obvezniku se na osnovu Odluke _______________________________
broj:________ od _____ 201__. godine, plaćanje poreskog duga odlaže:
1) Jednokratno do _______ 201__. godine i to:
• iznos __________ din. na račun __________ poziv na broj ___________
• iznos __________ din. na račun __________ poziv na broj ___________
• iznos __________ din. na račun __________ poziv na broj ___________
• iznos __________ din. na račun __________ poziv na broj ___________
• iznos __________ din. na račun __________ poziv na broj ___________
2) u ____ rata i to:
I rata koja dospeva __________ 201 __. godine
• iznos __________ din. na račun __________ poziv na broj ___________
• iznos __________ din. na račun __________ poziv na broj ___________
• iznos __________ din. na račun __________ poziv na broj ___________
• iznos __________ din. na račun __________ poziv na broj ___________
• iznos __________ din. na račun __________ poziv na broj ___________
(Napomena: zavisno od broja odobrenih rata ponoviti isti tekst)
Član 3.
Poreski obveznik je dužan da za vreme za koje je odloženo plaćanje poreskog duga
obračunava i plaća kamatu za dospelu ratu od dana usaglašavanja duga (_____ 201 __.
godine) do dana plaćanja rate, u smislu člana 76. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji (u daljem tekstu: Zakon), po stopi jednakoj godišnjoj referentnoj
stopi centralne emisione banke – Narodne banke Srbije uvećanoj za deset procentnih
poena, primenom komforne metode obračuna.
Član 4.
Ako se poreski obveznik ne pridržava rokova za uplatu odloženog poreskog duga
iz člana 2. ovog sporazuma, isti će biti poništen rešenjem Gradske/Opštinske uprave Grada/Opštine _________ - Odeljenja/Odseka za _________________, shodno
odredbi člana 74. stav 7. Zakona, a neplaćeni poreski dug naplatiće se iz datog sredstva
obezbeđenja bez donošenja posebnog rešenja o prinudnoj naplati, već odmah po dostavljanju poreskom obvezniku obaveštenja o pristupanju prinudnoj naplati iz datog
sredstva obezbeđenja naplate u skladu sa zakonom, u smislu člana 74. stav 8. Zakona.
DRUGI DEO • Instruktivni primeri akata
339
Ukoliko neplaćeni poreski dug ne bude u celosti naplaćen iz sredstva obezbeđenja,
ostatak poreskog duga biće naplaćen u postupku prinudne naplate iz predmeta prinudne naplate propisanih članom 84. stav 1. Zakona.
Član 5.
Sporazum stupa na snagu danom potpisivanja od strane poslednjeg potpisnika
sporazuma.
Član 6.
Sporazum je sastavljen u 4 (četiri) primerka, od kojih po dva za svakog potpisnika
sporazuma.
1. ZA Odeljenje/Odsek za ___________,
Gradske/Opštinske uprave _________
______________________
2. ZA PORESKOG OBVEZNIKA,
_________________________
340
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
6.13. Primer rešenja o ukidanju rešenja o odlaganju plaćanja poreskog duga
Broj rešenja: ___________
PIB:__________________
Gradska/Opštinska uprava Grada/Opštine _____________Odeljenje/Odsek za
_______________, na osnovu člana 2a i 74. stav 7. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“, br. 80/2002, 84/2002, 23/2003, 70/2003,
55/2004, 61/2005, 61/2007, 20/2009, 53/2010, 101/2011. i 2/2012.) i člana 192. Zakona
o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97 i 31/2001 i „Službeni glasnik RS“, br. 30/2010), dana ______ 201__ godine, donosi
REŠENJE
I UKIDA SE rešenje Gradske/Opštinske uprave Grada/Opštine _____________
Odeljenja/Odseka za ______________, broj: _______ od _____ 201__. godine,
kojim je poreskom obvezniku ___________________sa sedištem/prebivalištem
u________________, ul ____________________, broj _____, PIB: _____________,
odobreno odladanje plaćanje poreskog duga u ukupnom iznosu od _______ dinara
u ________ jednakih mesečnih rata, zbog toga što se ne pridržava rokova za uplatu
odobrenih rata iz rešenja pošto nije uplatio ratu koja je dospela za plaćanja dana ____
201__. godine u iznosu od _____ dinara.
II Dospeli a neplaćeni poreski dug za koji je odobreno odlaganje plaćanja rešenjem
iz tačke I, naplatiće se iz datog sredstva obezbdeđenja ________________________,
odmah po dostavljanju obaveštenja poreskom obvezniku.
III Žalba protiv rešenje ne zadržava njegovo izvršenje.
Obrazloženje
Rešenjem Gradske/Opštinske uprave Grada/Opštine ________Odeljenja/Odseka
za ________, broj: _______ od _____ 201__. godine, poreskom obvezniku iz dispozitiva rešenja odobreno je odladanje plaćanje poreskog duga u iznosu od _______
dinara u _____ jednakih mesečnih rata.
Pomenutim rešenjem poreski obveznik je upozoren da će rešenje, ako se ne pridržava rokova za uplatu odloženog poreskog duga, biti po službenoj dužnosti ukinuto, a
nenaplaćeni poreski dug će biti naplatićen iz datog sredstva obezbeđenja po dostavljanju
obaveštenja poreskom obvezniku u smislu člana 74. stav 7. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji (u daljem tekstu: Zakon), bez donošenja posebnog rešenja o
prinudnoj naplati. Članom 74. stav 7. Zakona, koji u smislu člana 2a Zakona primenjuje
i organ jedinice lokalne samouprave nadležan za utvrđivanje, naplatu i kontrolu izvornih
lokalnih javnih prihoda, propisano je da ako se poreski obveznik ne pridržava rokova iz
DRUGI DEO • Instruktivni primeri akata
341
rešenja o odlaganju plaćanja poreskog duga, isto će se ukinuti a dospeli, a neplaćeni poreski dug će se naplatiti iz sredstava obezbeđenja, odnosno u postupku prinudne naplate.
Ukoliko neplaćeni dug ne bude u celosti naplaćen iz sredstava obezbeđenja, ostatak duga
biće naplaćen u postupku prinudne naplate iz predmeta prinudne naplate propisanim
članom 84. stav 1. Zakona.
Pošto se poreski obveznik nije pridržavao rokova za uplatu odobrenih rata određenih rešenjem iz tačke I dispozitiva ovog rešenja, jer nije uplatio ratu koja je dospela
za plaćanje dana ____ 201__. godine u iznosu od _____ dinara, a što je utvrđeno na
osnovu ažurnih podataka iz poreskog računovodstva ovog Odeljenja/Odseka, doneto
je rešenje kao u dispozitivu. Obveznik je poslednju ratu reprograma koja je dospela
____201_. godine uplatio dana ______201 __. godine.
Članom 147. Zakona propisano je da žalba ne odlaže izvršenje poreskog upravnog akta.
Protiv ovog rešenja može se izjaviti žalba Gradskom/Opštinskom veću Grada/
Opštine ____________, preko ovod Odeljenja/Odseka, u roku od 15 dana od dana
dostavljanja rešenja. Žalba se taksira sa ______ dinara lokalne administrativne takse
koja se uplaćuje na račun broj: ________________ - Lokalne administrativne takse,
po modelu 97, s pozivom na broj odobrenja - _______________.
Načelnik/Šef,
342
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
6.14. Obaveštenje o pristupanju prinudnoj naplati odloženog a neplaćenog
poreskog duga iz datog sredstva obezbeđenja (član 74. stav 8. ZPPPA)
REPUBLIKA SRBIJA
Opština__________________
Opštinska uprava___________
Odeljenje za _______________
Broj: ____________
________ 201__. godine
_________________
PIB: _____________
PORESKOM OBVEZNIKU _________________________________________,
Sa sedištem/prebivalištem u __________________, Ul.______________, br. ___
PREDMET: Obaveštenje
Na osnovu sporazuma, odnosno rešenja o odlaganju plaćanja poreskog duga broj
___________, od _______201__. godine, Gradske/Opštinske uprave Grada/Opštine
_________ - Odeljenja/Odseka za _________________, odobreno vam je plaćanje poreskog duga dospelog za plaćanje do _____201 __. godine, u iznosu od ___________
dinara, u ____ rate.
U navedenom sporazumu, odnosno rešenju uneta je zakonska odredba člana
74. stav 7. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, prema kojoj,
ako se poreski obveznik ne pridržava rokova za uplatu odloženog poreskog duga
iz sporazuma, odnosno rešenja, sporazum će biti poništen, odnosno biće ukinuto rešenje po službenoj dužnosti, a neplaćeni poreski dug biće naplaćen iz datog
sredstva obezbeđenja.
Pošto se niste pridržavali rokova iz sporazuma, odnosno rešenja o odlaganju plaćanja poreskog duga, ovo Odeljenje/Odsek je po službenoj dužnosti poništilo sporazum,
odnosno ukinulo rešenje, svojim rešenjem broj _______, od _____201 __. godine, u
smislu člana 74. stav 7. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“, br. 80/02...101/2011 i 2/2012) koje vam je uredno dostavljeno dana
_____ 201__. godine.
Stoga vas obaveštavamo da će ovo Odeljenje/Odsek, bez donošenja rešenja o prinudnoj naplati, pošto se radi o prinudnoj naplati iz datog sredstva obezbeđenja naplate
odloženog poreskog duga, pristupiti prinudnoj naplati odloženog a neplaćenog poreskog duga u skladu sa zakonom iz datog sredstva obezbeđenja - _________________
__________________________________________________________, ako u roku
od tri dana od dana prijema ovog obaveštenja ne uplatite dospeli a neuplaćeni poreki
DRUGI DEO • Instruktivni primeri akata
343
dug, koji na dan sastavljanja ovog obaveštenja sa obračunatom kamatom po vrstama
izvornih lokalnih javnih prihoda iznosi, i to:
Naziv uplatnog računa – vrasta
javnog prihoda
Broj uplatnog računa
1
2
Iznos dospelog a neplaćenog poreskog
duga sa obračunatom kamatom za koji je
odobreno odlganje plaćanja
3
SVEGA DINARA
Načelnik/Šef,
344
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
7. PRIMERI AKATA ZA SPROVOĐENJE
PRINUDNE NAPLATE POREZA
7.1. Primer rešenja o prinudnoj naplati iz sredstava na
računu poreskog obveznika - „blokada“
Broj rešenja:___________________
PIB: ___________________
Gradska/Opštinska uprava Grada/Opštine ______ - Odeljenje/Odsek za __________,
na osnovu čl. 2a, 77, čl. 84, čl. 92. stav 2. i čl. 95. Zakona o poreskom postupku i poreskoj
administraciji („Službeni glasnik RS“, br. 80/2002, 84/2002, 23/2003, 70/2003, 55/2004,
61/2005, 61/2007, 20/2009, 53/2010, 101/2011 i 2/2012.) i člana 192. Zakona o opštem
upravnom postupku, („Službeni list SRJ“, br. 33/97 i 31/2001. i „Službeni glasnik RS“, br.
30/2010.), dana ____ 201 __. godine, donosi
R E Š E NJ E
I PORESKOM OBVEZNIKU:
DELATNOST:
MATIČNI BROJ:
PIB:
POSLOVNO SEDIŠTE:
ULICA I BROJ:
BROJ RAČUNA:
BANKA:
ODREĐUJE SE prinudna naplata poreske obaveze iz novčanih sredstava na
svim njegovim računima otvorenim kod banaka prenosom sredstava sa računa
poreskog obveznika, uključujući i sredstva na deviznom računu, na uplatne račune
javnih prihoda, po osnovu poreske obaveze dospele za plaćanje do ______ 201__.
godine, po opomeni za plaćanje poreza broj: ________ od ____201__. godine,
koja nije plaćena u zakonskom roku, sa obračunatom kamatom do dana donošenja
ovog rešenja, i to:
DRUGI DEO • Instruktivni primeri akata
Red Vrsta
br. poreza
1
2
345
Račun
Glavni
5% posebna
Svega
Kamata
Ukupno
Poziv na broj
javnih
dug u
jednokratna taksa dinara
obračunata do
za naplatu odobrenja pri
prihoda dinarima za prinudnu naplatu (4+5) __201_ god. dinara dinara (6+7)
uplati
3
4
5
6
7
8
9
II NALAŽE SE Narodnoj banci Srbije – Odeljenju za prijem, kontrolu i unos osnova i naloga u Kragujevcu, Branka Radičevića 16a, da odmah po prijemu ovog rešenja
preduzme mere iz svoje nadležnosti u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje
platni promet, radi prinudne naplate dospele, a neplaćene poreske obaveze iz tačke I
ovog rešenja sa obračunatom kamatom na iznos iz kolone 6. tačke I ovog rešenja, na
način propisan članom 75. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji od dana donošenja ovog rešenja do dana prenosa celokupnog iznosa poreza
i sporednih poreskih davanja, iz novčanih sredstava sa računa poreskog obveznika
otvorenih kod banaka, uključujući i sredstva na deviznom računu, prenosom sredstava sa računa poreskog obveznika na uplatne račune javnih prihoda.
Prenos iznosa novčanih sredstava uvećanih za obračunatu kamatu za period i na
način iz tačke I ovog rešenja, sa računa poreskog obveznika otvorenih kod banaka vrši
se po vrstama javnih prihoda, u iznosima, na račune za uplatu javnih prihoda i s pozivom na broj odobrenja iz tabele u tački I ovog rešenja.
III Ako na računu/računima poreskog obveznika nema dovoljno sredstava, banka/
banke vrše prenos novčanih sredstava na račune za uplatu javnih prihoda iz tačke I ovog
rešenja sukcesivno, prema raspoloživim novčanim sredstvima na računu/računima poreskog obveznika dok se nalog Narodne banke Srbije za naplatu poreske obaveze, sa
obračunatom kamatom za period i na način iz tačke I ovog rešenja, ne izvrši u celosti.
IV Troškovi postupka prinudne naplate padaju na teret poreskog obveznika.
V Žalba ne odlaže izvršenje rešenja.
VI Ovo rešenje postaje izvršno danom dostavljanja poreskom obvezniku a proizvodi pravno dejstvo od dana dostavljanja Narodnoj banci Srbije – Odeljenju za prijem, kontrolu i unos osnova i naloga u Kragujevcu do dana namirenja obaveza, odnosno dana poništenja rešenja.
O b r a z l o ž e nj e
Gradska/Opštinska uprava Grada/Opštine _________ - Odeljenje/Odsek za
_________________, na osnovu ažurnog stanja u poreskom računovodstvu ovog
Odeljenja/Odseka na PIB ______________ poreskog obveznika za račune izvornih
javnih prihoda jedinice lokalne samouprave, utvrdilo je da poreski obveznik iz dispozitiva rešenja duguje po osnovu dospele poreske obaveze do _______ 201__. godine,
iznos poreza i kamate navedene u tački I dispozitiva ovog rešenja.
Poreskom obvezniku je za dospelu a neplaćenu poresku obavezu iz tačke I ovog
rešenja, dana ______201__. godine uredno dostavljena opomena za plaćanje poreza
broj: ________ od ___201. godine.
346
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
Kako poreski obveznik ni u roku od pet dana ostavljenom opomenom za plaćanje
poreza nije izvršio uplatu dospelog a neplaćenog iznosa poreza u celosti, nije osporio
vrstu i visinu poreskog duga, niti je u tom roku podneo zahtev za odlaganje plaćanja
poreske obaveze, odnosno pošto je podneti zahtev odbijen rešenjem ovog Odeljenja/
Odseka broj:_________ od _______ 201__. godine, na osnovu člana 95. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji (u daljem tekstu: Zakon), doneto je rešenje o prinudnoj naplati poreske obaveze iz novčanih sredstava poreskog
obveznika na njegovom računu otvorenom kod banke sa obračunatom kamatom do
______201__. godine, kao dana donošenja ovog rešenja i dat je nalog Narodnoj banci
Srbije – Odeljenju za prijem, kontrolu i unos osnova i naloga u Kragujevcu da banci/
bankama, kod kojih poreski obveznik ima otvorene račune naloži da prioritetno, u
skladu sa odredbama zakona kojim je uređen platni promet, prenesu sredstva sa računa obveznika na propisane račune javnih prihoda.
Ovlašćenja Poreske uprave iz člana 95. Zakona u vezi sa prinudnom naplatom poreza iz sredstava na računu poreskog obveznika, u smislu člana 2a Zakona, ima i nadležni organ jedinice lokalne samouprave nadležan za utvrđivanje, naplatu i kontrolu
izvornih lokalnih javnih prihoda jedinice lokalne samouprave.
Članom 95. stav 3. Zakona, propisano je da se rešenje o prinudnoj naplati iz novčanih sredstava izvršava na način uređen zakonom kojim se uređuje platni promet.
Članom 95. stav 2. Zakona, propisano je da rešenje o prinudnoj naplati iz novčanih
sredstava sadrži i nalog organizaciji za poslove prinudne naplate da obračuna kamatu
na način propisan ovim zakonom, od dana donošenja rešenja do dana prenosa celokupnog iznosa poreza i sporednih poreskih davanja i da iznos obračunate kamate
prenese na odgovarajuće račune javnih prihoda.
Stoga je Narodnoj banci Srbije – Odeljenju za prijem, kontrolu i unos osnova i
naloga u Kragujevcu, dat i nalog za obračun kamate na iznos iz kolone 6. tačke I ovog
rešenja, na način propisan članom 75. stav 1. Zakona, od dana donošenja ovog rešenja
do dana prenosa celokupnog iznosa dospele a neplaćene poreke obaveze i prenos obračunate kamate na napred navedeni način na odgovarajuće račune javnih prihoda.
Dospeli, a neplaćeni iznosi javnih prihoda iz tačke I dispozitiva ovog rešenja, uvećani su za posebnu jednokratnu taksu na prinudnu naplatu poreza u visini od 5%
iznosa dospelog a neplaćenog poreza, shodno odredbama čl. 83. st. 1. Zakona. Posebna
jednokratna taksa na prinudnu naplatu se obračunava i pripisuje glavnom dugu, na
dan početka postupka prinudne naplate (na dan donošenja rešenja o prinudnoj naplati – član 77. stav 1. Zakona). Glavni dug na koji je pripisana posebna jednokratna
taksa na prinudnu naplatu poreza predstavlja osnovicu na koju se obračunava kamata
od dana početka postupka prinudne naplate, odnosno od dana donošenja rešenja o
prinudnoj naplati do dana uplate dospele a neplaćene poreke obaveze.
Na iznose javnih prihoda iz tačke i dispozitiva ovog rešenja obračunata je kamata
u skladu sa odredbama člana 75. Zakona do dana donošenja ovog rešenja, shodno
odredbi člana 77. stav 2. Zakona.
DRUGI DEO • Instruktivni primeri akata
347
Članom 75. stav 1. Zakona propisano je da se na iznos manje plaćenog poreza i
sporednih poreskih davanja obračunava i plaća kamata po stopi jednakoj godišnjoj
referentnoj stopi centralne emisione banke uvećanoj za deset procentnih poena, primenom komforne metode obračuna.
Članom 95. stav 5. Zakona propisano je da se naplata dugovnog iznosa poreza
i sporednih poreskih davanja vrši neposredno iz sredstava koja se nalaze na računu
banke, ako banka ne postupi po nalogu organizacije za prinudnu naplatu i ne izvrši
prenos sredstava sa računa poreskog obveznika radi naplate poreske obaveze.
Članom 83. stav 2. Zakona propisano je da troškovi prinudne naplate (posebna
jednokratna taksa za prinudnu naplatu) padaju na teret poreskog obveznika.
Članom 147. stav 1. Zakona propisano je da žalba ne odlaže izvršenje rešenja.
Rešenje postaje izvršno danom dostavljanja, shodno odredbi člana 77. stav 3. Zakona.
Članom 95. stav 6. Zakona propisano je da rešenje o prinudnoj naplati poreza iz
novčanih sredstava poreskog obveznika proizvodi pravno dejstvo od dana dostavljanja
organizaciji nadležnoj za prinudnu naplatu do dana namirenja obaveza, odnosno dana
poništenja rešenja.
Na osnovu izloženog rešeno je kao u dispozitivu rešenja.
Protiv ovog rešenja može se izjaviti žalba Gradskom/Opštinskom veću Grada/Opštine ____________, preko ovog Odeljenja/Odseka, u roku od 8 dana od dana dostavljanja rešenja. Žalba se taksira sa ______ dinara lokalne administrativne takse koja
se uplaćuje na račun broj: ________________ - Lokalne administrativne takse, po
modelu 97, s pozivom na broj odobrenja _______________.
NAČELNIK/ŠEF,
Rešenje je izvršno dana ________201__. godine
Overava,
(M.P.) ______________
348
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
7.2. Primer rešenja za ustanovljavanje privremene mere
obezbeđenja naplate poreza iz člana 87a ZPPPA
Broj: _____________
PIB:________________
Gradska/Opštinska uprava Grada/Opštine _________ - Odeljenje/Odsek za
_________________, po službenoj dužnosti u postupku ustanovljavanja privremene mere obezbeđenja naplate poreskog potraživanja u prinudnoj naplati iz novčanih
sredstava poreskog obveznika, na osnovu čl. 2a i 87a Zakona o poreskom postupku i
poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“, br. 80/2002, 84/2002, 23/2003, 70/2003,
55/2004, 61/2005, 61/2007, 20/2009, 53/2010, 101/2011 i 2/2012.) i člana 192. Zakona
o opštem upravnom postupku, („Službeni list SRJ“, br. 33/97 i 31/2001. i „Službeni
glasnik RS“, br. 30/2010.), dana _______ 201 __. godine, donosi
R E Š E NJ E
I PORESKOM OBVEZNIKU:
DELATNOST:
MATIČNI BROJ:
PIB:
POSLOVNO SEDIŠTE:
ULICA I BROJ:
BROJ RAČUNA:
BANKA:
ODREĐUJE SE PRIVREMENA MERA obezbeđenja naplate poreskog potraživanja u prinudnoj naplati iz novčanih sredstava – Zabrana poreskom obvezniku da novčane obaveze koje ima prema trećim licima izmiruje ugovaranjem promene poverilaca,
odnosno dužnika u određenom obligacionom odnosu (asignacija, cesija i dr), prebijanjem (kompenzacija) i na drugi način u skladu sa zakonom, RADI OBEZBEĐENJA
NAPLATE POREZA i sporednih poreskih davanja posle početka postupka prinudne
naplate u ukupnom iznosu od ______ dinara iz novčanih sredstava poreskog obveznika na njegovim računima na osnovu izvršnog rešenja Gradske/Opštinske uprave
Grada/Opštine ________ - Odeljenja/Odseka za __________ o prinudnoj naplati iz
novčanih sredstava sa računa porskog obveznika broj: _____ od ____201__. godine.
II NALAŽE SE Narodnoj banci Srbije – Odeljenju za prijem, kontrolu i unos
osnova i naloga u Kragujevcu da privremenu meru iz tačke 1. ovog rešenja ustanovi
upisom privremene mere u registar blokiranih računa pod datumom i tačnim vremenom prijema ovog rešenja.
DRUGI DEO • Instruktivni primeri akata
349
III NALAŽE SE Narodnoj banci Srbije – Odeljenju za prijem, kontrolu i unos
osnova i naloga u Kragujevcu DA IZVRŠI PRIVREMENU MERU iz tačke 1. ovog
rešenja u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje platni promet, a koji se odnose
na prinudnu naplatu sa računa klijenata i izda nalog banci/bankama kod kojih poreski obveznik ima otvorene račune da odmah obustave izmirenje novčanih obaveza
koje poreski obveznik iz dispozitiva ovog rešenja ima prema trećim licima na osnovu
ugovora o promeni poverilaca, odnosno dužnika u određenom obligacionom odnosu
(asignacija, cesija i dr.), po osnovu prebijanja (kompenzacija) i po drugom osnovu u
skladu sa zakonom, osim za plaćanja koja su izuzeta članom 87a stav 7. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
IV Privremena mera iz tačke 1. ovog rešenja traje do naplate poreza u iznosu od
__________ dinara na osnovu izvršenog rešenja Gradske/Opštinske uprave Grada/
Opštine _________ - Odeljenja/Odseka za ___________, o prinudnoj naplati poreza
iz novčanih sredstava poreskog obveznika broj: _______ od _______201__. godine.
V Ovo rešenje postaje izvršno danom dostavljanja poreskom obvezniku.
VI Žalba protiv rešenja ne odlaže njegovo izvršenje.
O b r a z l o ž e nj e
Gradska/Opštinska uprava Grada/Opštine ____ - Odeljenje/Odsek za _____, pokrenulo je postupak prinudne naplate dospele a neplaćene poreske obaveze iz novčanih sredstava na računu/računima otvorenih kod banke poreskog obveznika iz dispozitiva ovog
rešenja, na osnovu rešenja o prinudnoj naplati broj: _____ od _____201__. godine.
Odredbom člana 87a. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji
(„Službeni glasnik RS“, br. 80/2002...101/2011 i 2/2012. – u daljem tekstu: Zakon),
propisano je da Poreska uprava, radi obezbeđenja naplate poreza i sporednih poreskih
davanja posle početka postupka prinudne naplate iz novčanih sredstava poreskog obveznika na njegovim računima na osnovu rešenja o prinudnoj naplati, rešenjem ustanovljava privremenu meru obezbeđenja naplate poreskog potraživanja u prinudnoj
naplati iz novčanih sredstava poreskog obveznika. Navedena privremena mera, prema
odredbi člana 87a stav 2. Zakona, je zabrana poreskom obvezniku da novčane obaveze koje ima prema trećim licima izmiruje ugovaranjem promene poverilaca, odnosno dužnika u određenom obligacionom odnosu (asignacija, cesija i dr), prebijanjem
(kompenzacija) i na drugi način u skladu sa zakonom.
Ovlašćenja Poreske uprave iz člana 87a. Zakona u vezi sa ustanovljavanjem privremene mere obezbeđenja naplate poreskog potraživanja u prinudnoj naplati iz novčanih sredstava na računu poreskog obveznika, u smislu člana 2a Zakona, ima i nadležni
organ jedinice lokalne samouprave nadležan za utvrđivanje, naplatu i kontrolu izvornih lokalnih javnih prihoda jedinice lokalne samouprave.
Odredbom člana 87a. stav 4. Zakona propisano je da se rešenje o ustanovljavanju
privremene mere dostavlja organizaciji nadležnoj za prinudnu naplatu zajedno sa izvršnim rešenjem o prinudnoj naplati poreske obaveze iz novčanih sredstava poreskog
350
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
obveznika, dok je odredbom stava 5. pomenutog člana propisano da je organizacija
nadležna za prinudnu naplatu dužna da odmah po prijemu rešenja o ustanovljavanju
privremene mere, izvrši upis privremene mere u registar blokiranih računa pod datumom i tačnim vremenom prijema rešenja.
Privremena mera obezbeđenja naplate poreskog potraživanja u prinudnoj naplati
iz novčanih sredstava poreskog obveznika, shodno odredbi člana 87a. stav 6. Zakona,
izvršava se u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje platni promet, a koje se
odnose na prinudnu naplatu sa računa klijenata.
Odredbom člana 87a. stav 7. Zakona propisana su plaćanja poreskog obveznika u
vreme izvršenja rešenja o prinudnoj naplati iz novčanih sredstava na njegovim računima na koja se ne odnosi privremena mera iz člana 87a. stav 1. i 2. Zakona.
Privremena mera iz tačke 1. ovog rešenja, u smislu odredbe člana 87a. stav 8. Zakona, traje do naplate poreza na osnovu izvršnog rešenja nadležnog poreskog organa
o prinudnoj naplati poreske obeveze iz novčanih sredstava na računima poreskog obveznika, radi čijeg obezbeđenja naplate je i ustanovljena.
Odredbom člana 87a stav 3. Zakona propisano je da rešenje o ustanovljavanju
privremene mere iz stava 2. ovog člana postaje izvršno danom dostavljanja poreskom obvezniku.
Članom 147. stav 1. Zakona propisano je da žalba protiv poreskog upravnog akta
ne odlaže njegovo izvršenje.
Sa napred iznetog doneto je rešenje kao u dispozitivu.
Protiv ovog rešenja može se izjaviti žalba Gradskom/Opštinskom veću Grada/
Opštine ____________, preko ovog Odeljenja/Odseka, u roku od 15 dana od dana
dostavljanja rešenja. Žalba se taksira sa ______ dinara lokalne administrativne takse
koja se uplaćuje na račun broj: ________________ - Lokalne administrativne takse,
po modelu 97, s pozivom na broj odobrenja _______________.
NAČELNIK/ŠEF,
Rešenje je izvršno dana
_______201__. godine
Overava,
(M.P.) ___________________
DRUGI DEO • Instruktivni primeri akata
351
7.3. Primer rešenja o prinudnoj naplati iz pokretnih stvari
Broj: _______________
PIB:________________
Gradska/Opštinska uprava Grada/Opštine _________ - Odeljenje/Odsek za
_______________, na osnovu čl. 2a, 77, 84, 92. stav 2. i 99. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Sl. glasnik RS“, br. 80/2002... 101/2011 i 2/2012.) i
člana 192. Zakona o opštem upravnom postupku, („Sl. list SRJ“, br. 33/97 i 31/2001. i
„Službeni glasnik RS“, br. 30/2010), dana ________201__. godine, donosi
R E Š E NJ E
o prinudnoj naplati poreske obaveze iz pokretnih stvari
I PORESKOM OBVEZNIKU:
DELATNOST:
MATIČNI BROJ:
PIB/JMBG:
POSLOVNO SEDIŠTE:
ULICA I BROJ:
BROJ RAČUNA:
BANKA:
ODREĐUJE SE prinudna naplata poreske obaveze iz pokretnih stvari u njegovoj
svojini, po osnovu poreske obaveze dospele za plaćanje do ________ 201__. godine, a
koja nije plaćena u zakonskom roku, i to:
Red. Vrsta
br. poreza
1
2
Račun
javnih
prihoda
Glavni
dug u
dinarima
3
4
5% posebna
Svega u
Kamata
Ukupno
jednokratna
dinarima obračunata do __ za naplatu
taksa za prinudnu
(4+5)
201_ god. dinara dinara (6+7)
naplatu
5
6
7
8
Poziv
na broj
odobrenja
pri uplati
9
II Prinudna naplata poreske obaveze iz tačke I ovog rešenja izvršava se popisom
i procenom, obezbeđenjem upisom založnog prava u Registar zaloge na pokretnim
stvarima u korist poreskog poverioca, zaplenom i prodajom sledećih pokretnih stvari
poreskog obveznika, i to:
352
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
I Pokretnih stvari koje imaju registracioni broj:
Rb
1
Vrsta
Reg.
pokretne oznaka/
stvari
broj
2
3
Marka
Tip
Broj
šasija
4
5
6
Snaga
Rad. zap.
Broj
Godina
motora u motora u
motora proizvodnje
KW
cm
7
8
9
10
Nosivost
u kg.
11
II Pokretnih stvari koje nemaju registracioni broj:
Rb
1
Vrsta mašine/
opreme
Marka
Tip
Godina
proizvodnje
Snaga u KW
Nosivost u T
Težina u T
2
3
4
5
6
7
8
III Poreskom obvezniku je za dospelu a neplaćenu poresku obavezu iz stava I dispozitiva ovog rešenja, dana _____201 _. godine uredno dostavljena opomena za plaćanje
poreza sa nalogom da istu plati odmah, a najkasnije u roku od 5 dana od njenog prijema,
što obveznik nije učinio, nije iskoristio pouku iz opomene da u roku iz opomene može
da sa poreskim organom raspravi eventualna sporna pitanja u vezi sa vrstom i iznosom
poreza, niti je u pomenutom roku podneo zahtev za odlaganje plaćanja poreske obaveze, odnosno podneti zahtev za odlaganje plaćanja poreske obaveze je odbijen rešenjem
Odeljenja/Odseka za __________ broj: _____ od _____201_. godine.
IV Troškovi postupka prinudne naplate padaju na teret poreskog obveznika.
V Žalba ne odlaže izvršenje rešenja.
VI Rešenje postaje izvršno danom dostavljanja poreskom obvezniku.
O b r a z l o ž e nj e
Gradska/Opštinska uprava Grada/Opštine _________ - Odeljenje/Odsek za
_______________, je na osnovu osnovu ažurnog stanja u poreskom računovodstvu na PIB_____________poreskog obveznika, koje vodi Odeljenje/Odsek za
______________________, utvrdilo da poreski obveznik iz dispozitiva rešenja duguje
po osnovu dospele poreske pbaveze, javne prihode po vrstama i u iznosima navedenim u stavu I dispozitiva ovog rešenja. Poreskom obvezniku uredno je dostavljena
opomena za plaćanje poreske obaveze broj: _____ od _______ 201_. godine, sa nalogom da istu plati odmah, a najkasnije u roku od 5 dana od dana prijema opomene, što
on nije učinio. Osim toga poreskom obvezniku je opomenom data pouka da u roku od
DRUGI DEO • Instruktivni primeri akata
353
pet dana od dana njenog prijema može da sa poreskim organom raspravi eventualna
sporna pitanja u vezi sa vrstom i iznosom poreza.
Kako poreski obveznik ni u roku iz opomene za plaćanje poreza nije izvršio uplatu
dospele poreske obaveze, nije u roku od pet dana od dana prijema opomene iskoristio
pouku da sa poreskim organom raspravi eventualna sporna pitanja u vezi sa vrstom
i iznosom poreza, niti je u tom roku podneo zahtev za odlaganje plaćanja poreske
obaveze, odnosno pošto je podneti zahtev odbijen rešenjem ovog Odeljenja/Odseka,
na osnovu člana 92. i 99. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji (u
daljem tekstu: Zakon), doneto je rešenje o prinudnoj naplati iz pokretnih stvari poreskog obveznika.
Ovlašćenja Poreske uprave iz člana 99. Zakona u vezi sa prinudnom naplatom poreza iz pokretnih stvari, u smislu člana 2a Zakona, ima i nadležni organ jedinice lokalne samouprave nadležan za utvrđivanje, naplatu i kontrolu izvornih lokalnih javnih
prihoda jedinice lokalne samouprave.
Dospeli a neplaćeni iznos poreza iz stava I dispozitiva ovog rešenja uvećan je za
posebnu jednokratnu taksu na prinudnu naplatu poreza u visini od 5% iznosa dospelog a neplaćenog poreza. Posebna jednokratna taksa na prinudnu naplatu se obračunava i pripisuje glavnom dugu na dan početka postupka prinudne naplate (na dan
donošenja rešenja o prinudnoj naplati – član 77. stav 1. Zakona), shodno odredbama
čl. 83. st. 1. Zakona.
Na iznos poreske obaveze koju poreski obveznik nije platio u zakonskom roku
obračunata je kamata do dana izdavanja opomene, prema odredbama čl. 75. Zakona.
Članom 75. stav 1. Zakona propisano je da se na iznos manje plaćenog poreza i
sporednih poreskih davanja obračunava i plaća kamata po stopi jednakoj godišnjoj
referentnoj stopi centralne emisione banke uvećanoj za deset procentnih poena, primenom komforne metode obračuna.
Troškovi postupka prinudne naplate - posebna jednokratna taksa za prinudnu naplatu i troškovi prinudne naplate propisani Uredbom o visini troškova prinudne naplate poreza („Sl. glasnik RS“, br. 63/2003) padaju na teret poreskog obveznika, shodno
odredbi člana 83. stav 2. Zakona.
Prinudna naplata poreske obaveze iz pokretnih stvari poreskog obveznika izvršava
se popisom i procenom, ustanovljavanjem založnog prava u korist poreskog poverioca
upisom u Registar zaloge, zaplenom i prodajom pokretnih stvari, shodno odredbi člana 87. stav 1. tačka 1) i člana 89. i 99. Zakona.
Ustanovljavanje zaloge na pokretnim stvarima u postupku prinudne naplate vrši
se po odredbama člana 87. Zakona.
Popis pokretnih stvari poreskog obveznika vrši se u skladu sa odredbom člana 89.
Zakona, a procena, zaplena i prodaja pokretnih stvari poreskog obveznika vrši se u
skladu sa odredbama člana 99 - 104. Zakona.
Pravilnikom o uslovima i načinu vođenja računa za uplatu javnih prihoda i raspored sredstava sa tih računa („Službeni glasnik RS“, br. 104/2011, 10/2012 i 18/2012),
propisani su računi za platu javnih prihoda.
354
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
Članom 147. stav 1. Zakona propisano je da žalba ne odlaže izvršenje rešenja.
Rešenje postaje izvršno danom dostavljanja, shodno odredbi člana 77. stav 3. Zakona.
Na osnovu izloženog rešeno je kao u dispozitivu rešenja.
Protiv ovog rešenja može se izjaviti žalba Gradskom/Opštinskom veću Grada/Opštine ____________, preko ovog Odeljenja/Odseka, u roku od 8 dana od dana dostavljanja rešenja. Žalba se taksira sa ______ dinara lokalne administrativne takse koja se
uplaćuje na račun broj: ________________ - Lokalne administrativne takse, s pozivom na broj odobrenja – 97 _______________.
NAČELNIK/ŠEF,
Rešenje je izvršno dana _____201__. godine
Overava
(M.P.) ______________________
DRUGI DEO • Instruktivni primeri akata
355
7.4. Primer rešenja za ustanovljavanje založnog prava na
pokretnim stvarima u prinudnoj naplati (član 87. ZPPPA)
Broj: _______________
PIB:________________
Gradska/opštinska uprava Grada/opštine ___________ - Odeljenje/Odsek za
______________, po službenoj dužnosti u postupku ustanovljavanja zakonskog založnog prava u korist Grada/Opštine_________, u prinudnoj naplati poreza, na
osnovu člana 2a, člana 86. i 87. stav 1. tačka 1) Zakona o poreskom postupku i poreskoj
administraciji („Službeni glasnik RS“, br. 80/2002... 101/2011 i 2/2012) i člana 192. Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97. 31/2001. i „Službeni
glasnik RS“, br. 30/2010.), dana _________201__ godine, donosi
R E Š E NJ E
1. Radi ustanovljavanja zakonskog založnog prava NA POKRETNIM STVARIMA
upisom u Registar zaloge na pokretnim stvarima i pravima u korist Grada/Opštine
______________ kao poreskog poverioca, kojim se obezbeđuje naplata dospele a
neplaćene poreske obaveze u prinudnoj naplati od
PORESKOG OBVEZNIKA:
DELATNOST:
MATIČNI BROJ:
PIB/JMBG:
POSLOVNO SEDIŠTE:
ULICA I BROJ:
BROJ RAČUNA:
BANKA:
NALAŽE SE popis i procena pokretnih stvari u svojini poreskog obveznika u vrednosti do iznosa dospele a neplaćene poreske obaveze u iznosu od ___________ dinara,
iz rešenja Gradske/opštinske uprave Grada/opštine ___________ - Odeljenja/Odseka
za _____________, broj: _______ od ______201__ godine o prinudnoj naplati poreza
iz pokretnih stvari, i to:
356
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
I Pokretne stvari koja imaju registracioni broj:
Vrsta
Reg.
Rb pokretne oznaka/ Marka
stvari
broj
1
2
3
4
Tip
Broj
šasija
Broj
motora
Godina
proizvodnje
5
6
7
8
Snaga Rad. zap.
Nosivost
motora u motora
u kg.
KW
u cm
9
10
11
II Pokretne stvari koje nemaju registracioni broj:
Rb
Vrsta mašine/
opreme
Marka
Tip
Godina
proizvodnje
Snaga u KW
Nosivost
uT
Težina
uT
1
2
3
4
5
6
7
8
2. Popis i procenu pokretnih stvari poreskog obveznika iz tačke 1. ovog rešenja
izvršiće poreski izvršitelj Gradske/opštinske uprave Grada/opštine ___________
-Odeljenja/Odseka za_____________, odmah po dostavljanju ovog rešenja poreskom
obvezniku.
3. Zakonsko založno pravo na pokretnim stvarima poreskog obveznikan u korist
Grada/Opštine ____________, kao poreskog poverioca, ustanovljava se upisom u Registar zaloge na pokretnim stvarima i pravima.
4. Zakonsko založno pravo traje do namirenja poreskog duga ili poništenja poreskog rešenja (član 86. stav 3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji).
5. Poreskom obvezniku nije dozvoljeno da raspolaže pokretnim stvarima iz tačke1.
ovog rešenja počev od dana dostavljanja ovog rešenja (član 88. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji).
6. Žalba protiv ovog rešenja ne odlaže njegovo izvršenje.
O b r a z l o ž e nj e
Gradska/opštinska uprava Grada/opštine ___________ - Odeljenje/Odsek za
______________, otpočelo je postupak prinudne naplate dospelog a neplaćenog poreskog potraživanja po osnovu ___________________________________________
____, u iznosu od _____________ dinara, od poreskog obveznika iz tačke 1. dispozitiva ovog rešenja donošenjem rešenja o prinudnoj naplati iz pokretnih stvari poreskog
obveznika, broj: _______ od_____201__. godine, pošto poreski obveznik nije uplatio
dospelo poresko potraživanje ni u roku iz opomene ovog Odeljenja/Odseka koja mu je
uredno dostavljena dana _______201 __. godine.
DRUGI DEO • Instruktivni primeri akata
357
Istovremeno ovim rešenjem, radi obezbeđenja naplate napred navedenog dospelog a neplaćenog poreskog potraživanja u postupku prinudne naplate u iznosu iz tačke
1. dispozitiva ovog rešenja, na osnovu člana 87. stav 1. tačka 1) Zakona o poreskom
postupku i poreskoj administraciji (u daljem tekstu: Zakon), naložen je popis i procena pokretnih stvari poreskog obveznika iz tačke 1. dispozitiva ovog rešenja, radi ustanovljavanja zakonskog založnog prava upisom u Registar zaloge na pokretnim stvarima u korist Grada/Opštine _________ kao poreskog poverioca u postupku prinudne
naplate poreskog potraživanja, u smislu člana 86. i 87. stav 1. Zakona.
Naime, članom 87. stav 1. Zakona propisano je da Poreska uprava u postupku ustanovljavanja založnog prava u korist poreskog poverioca nalaže popis i procenu pokretnih stvari poreskog obveznika.
Ovlašćenja Poreske uprave iz člana 87. stav 1. Zakona u vezi sa ustanovljavanjem
založnog prava na pokretnim stvarima, u smislu člana 2a Zakona, ima i nadležni organ jedinice lokalne samouprave nadležan za utvrđivanje, naplatu i kontrolu izvornih
lokalnih javnih prihoda jedinice lokalne samouprave.
Članom 4. stav 1. Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar („Službeni glasnik RS“, br. 57/2003 i 61/2005), propisano je da založni poverilac
stiče založno pravo na pokretnim stvarima upisom u Registar zaloge.
Članom 86. stav 3. Zakona propisano je da zaloga traje do izmirenja poreskog duga
ili poništenja poreskog rešenja.
Članom 88.stav 1. Zakona propisano je da poreskom obvezniku posle dostavljanja
rešenja kojim se nalaže popis i procena pokretnih stvari radi upisa založnog prava, nije
dozvoljeno raspolaganje tim stvarima.
Članom 147. stav 1. Zakona propisano je da žalba ne odlaže izvršenje poreskog
upravnog akta, dok je odredbom člana 87. stav 6. Zakona propisano da rešenje iz člana
87. stav 1. Zakona postaje izvršno danom dostavljanja poreskom obvezniku.
Sa napred iznetog doneto je rešenje kao u dispozitivu.
Protiv ovog rešenja može se izjaviti žalba u roku od 15 dana od dana dostavljanja
poreskom obvezniku. Žalba se podnosi Gradskom/opštinskom veću Grada/opštine
_____________________, preko ovog Odeljenja/Odseka, sa dokazom o uplati _____
dinara na uplatni račun broj: __________________- Lokalne administrativne takse, s
pozivom na broj odobrenja 97 ______________.
Načelnik/Šef,
358
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
7.5. Primer predloga za donošenje rešenja kojim se poreskom izvršitelju
dozvoljava ulazak u stan poreskog obveznika radi popisa i procene
REPUBLIKA SRBIJA
Opština__________________
Opštinska uprava___________
Odeljenje za _______________
Broj: ____________
__________ 201__. godine
_________________
OSNOVNOMSUDU
______________________
POVERILAC: Grad/Opština – Gradska/Opštinska uprava –Odeljenje/Odsek za
_______________________
PORESKI DUŽNIK: ________________________________ iz ______________
ul. _________________________________ br. ____.
PREDLOG
za donošenje rešenja kojim se dozvoljava ulazak u stan
I Poverilac je rešenjem o određivanju prinudne naplate poreza pokrenuo postupak prinudne naplate poreza od poreskog dužnika radi naplate dospele a neplaćene
poreske obaveze u ukupnom iznosu od ___________________ dinara. Rešenje o prinudnoj naplati broj ________od 201_. godine, je uredno dostavljeno poreskom dužniku dana _______ 201_. godine, kada je i postalo izvršno shodno odredbi člana 77.
stav 3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS,“
br.80/02... 101/2011 i 2/2012).
Kako poreski dužnik nije uplatio dugovani iznos poreske obaveze, odnosno nije
uplatio poreski dug u celosti, dana _______ 201_. godine izdat je radni nalog poreskom izvršitelju i pristupilo se prinudnoj naplati poreske obaveze izlaskom poreskog
izvršitelja na lice mesta radi popisa i procene pokretnih stvari u stanu – kući poreskog dužnika.
Međutim, poreski dužnik nije dozvolio poreskom izvršitelju poverioca da uđe
u stan – kuću koji koristi za stanovanje, a koji se nalazi u ____________________
ul. _____________, br. ___, o čemu je sačinjena službena beleška broj: 433 ______________ od ______ 201_. godine u kojoj je uneta izjava poreskog dužnika da
ne dozvoljava ulazak u pomenuti stan – kuću čiji je držalac.
DRUGI DEO • Instruktivni primeri akata
359
II Stoga, podnoseći ovaj predlog, predlažemo da sud, u smislu člana 89. stav 3.
Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“, br.
80/2002...101/2011 i 2/2012.), donese
R E Š E NJ E
DOZVOLJAVA SE poreskom izvršitelju _____________________________
Gradske/Opštinske uprave Grada/Opštine __________ - Odeljenja/Odseka za
__________ ulazak u stan – kuću poreskog dužnika ___________ koji se nalazi u
_________________ ul. ____________________ br. ___, protiv njegove volje, radi
obavljanja popisa i procene pokretnih stvari u postupku _______________________
____________________________________________________________________
(upisuje se ustanovljavanje privremene mere naplate poreza ili založnog prava na pokretnim stvarima)
po rešenju o prinudnoj naplati Gradske/Opštinske uprave Grada/Opštine___________
- Odeljenja/Odseka za ______________________________, broj: 433 - ________ od
_______ 201_. godine, u ukupnom iznosu od _____________ dinara.
PRILOG:
1. Izvršno rešenje o određivanju prinudne naplate
br. 433 - ___________ od __________ 201_. godine
2. Službena beleška br. 433 - ___________ od ___________ 201_. godine
ZA POVERIOCA,
Načelnik/Šef,
360
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
7.6. Primer zahteva Ministarstvu unutrašnjih poslova za
pružanje pomoći u postupku prinudne naplate poreza
REPUBLIKA SRBIJA
Opština__________________
Opštinska uprava___________
Odeljenje za _______________
Broj: ____________
__________ 201__. godine
_________________
MINISTARSTVO UNUTRAŠNJIH POSLOVA
- Policijskoj upravi ______________________
PREDMET: Zahtev za pružanje pomoći u postupku prinudne naplate
dospelog a neplaćenog poreza
Gradska/Opštinska uprava Grada/Opštine ____________– Odeljenje/Odsek
za _____________ pokrenula je postupak prinudne naplate dospele a neplaćene
poreske obaveze rešenjem o prinudnoj naplati broj: 433 - _______ od 201_. godine od poreskog obveznika __________________________ iz _____________, ul.
______________________ br.____. Rešenje je uredno dostavljano poreskom obvezniku dana _____ 201__. godine, kada je postalo izvršno shodno odredbi člana 77.
Stav 3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Pošto navedeni poreski obveznik nije uplatio dospelu a neplaćenu poresku obavezu
po napred navedenom rešenju, dana _______ 201__. godine izdat je radni nalog poreskom izvršitelju ovog Odeljenja/Odseka da izlaskom na licu mesta od pomenutog poreskog obveznika izvrši prinudnu naplatu poreske obaveze u skladu sa propisima. Međutim,
poreski obveznik je na licu mesta pružio fizički otpor, odnosno nagovestio mogućnost
očekivanja takvog otpora, o čemu je sačinjena službena beleška koja se uz zahtev dostavlja, čime je poreski izvršitelj ovog Odeljenja/Odseka onemogućen da sprovede službene
radnje za koje je zakonom ovlašćen u postupku prinudne naplate poreske obaveze.
DRUGI DEO • Instruktivni primeri akata
361
Stoga, podnoseći ovaj zahtev molimo da se poreskom izvršitelju ovog Odeljenja/Odseka, u smislu člana 89. stav 9. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji
(„Službeni glasnik RS’’, br. 80/2002... 101/2011 i 2/2012), pruži pomoć u postupku izvršenja prinudne naplate dospele a neplaćene poreske obaveze od napred navedenog poreskog
obveznika dana __________ 201_. godine u vremenu od _______ do _______ časova.
Zahvaljujemo na saradnji.
PRILOG:
1.Izvršno rešenje o određivanju prinudne naplate;
2. Službena beleška broj:433-_________od _____201__. godine
Načelnik/Šef,
362
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
7.7. Primer zapisnika o popisu i proceni pokretnih stvari u postupku
ustanovljavanja založnog prava u postupku prinudne naplate
REPUBLIKA SRBIJA
Opština__________________
Opštinska uprava___________
Odeljenje za _______________
Broj: ____________
__________ 201__. godine
_________________
ZAPISNIK
o popisu i proceni pokretnih stvari u postupku ustanovljavanja
založnog prava na pokretnim stvarima upisom u Registar zaloge
u postupku prinudne naplate
Sastavljen dana _____ 201 __. godine u postupku ustanovljavanja založnog prava na pokretnim stvarima upisom u Registar zaloge na pokretnim stvarima u korist
Grada/Opštine ____________, kao poreskog poverioca u postupku prinudne naplate
poreske obaveze dospele za plaćanje do _______ 201__. godine, a koja nije plaćena u
zakonskom roku, kao sredstva obezbeđenja naplate poreske obaveze u ukupnom iznosu od____________ dinara od poreskog obveznika _________________________,
sa sedištem u ____________________ ul. __________________br.____,
PIB:_____________, na osnovu izvršnog rešenja Gradske/Opštinske uprave Grada/
Opštine ________ - Odeljenja/Odseka za ____________________ broj:___________
od _____ 201__ godine.
Započeto u _____ časova.
Popisu i proceni prisustvuju, i to:
1. Poreski izvršitelj, 2. Ovlašćeni predstavnik
_____________, sl. legitimacija
poreskog obveznika,
broj:___________
____________________
1) Svedok _____________________________ JMBG: ____________________
2) Svedok _____________________________ JMBG: ____________________
3) Procenitelj __________________________ JMBG: ____________________
Pre pristupanja popisu, poreski izvršitelj je u smislu odredbe člana 89. stav 4. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji poreskom obvezniku pokazao
svoju službenu legitimaciju, dostavio poreskom obvezniku rešenje o prinudnoj naplati
DRUGI DEO • Instruktivni primeri akata
363
Gradske/Opštinske uprave Grada/Opštine ________________ - Odeljenja/Odseka za
____________________ broj:_______ od _____ 201__. godine iz pokretnih stvari
poreskog obveznika i rešenje Gradske/Opštinske uprave Grada/Opštine __________
- Odeljenja/Odseka za ____________________ broj:_______ od _____ 201__. godine, kojim je naložen popis pokretnih stvari poreskog obveznika radi ustanovljavanja
založnog prava u postupku prinudne naplate i pozvao poreskog obveznika da plati
dugovani iznos poreske obaveze iz rešenja o prinudnoj naplati.
Pošto je poreski obveznik odbio da plati dugovani iznos poreske obaveze iz rešenja o
prinudnoj naplati iz pokretnih stvari poreskog obveznika, poreski izvršitelj je popisao i
procenio/ poreski izvršitelj je popisao a posebni procenitelj _____________________
je procenio o čemu je sastavio zapisnik broj: _______, radi ustanovljavanja založnog
prava na pokretnim stvarima u korist Grada/Opštine ____________, u postupku prinudne naplate poreske obaveze dospele za plaćanje do ______201__ godine u ukupnom iznosu od _____________ dinara, kao sredstva obezbeđenja naplate dospelog
poreza, sledeće pokretne stvari u svojini poreskog obveznika, i to:
I Pokretne stvari koje imaju registracioni broj:
Rb
Vrsta
pokretne
stvari
Reg.
oznaka/
broj
Marka
Tip
Broj
šasije
Broj
motora
Godina
proizvodnje
1
2
3
4
5
6
7
8
Snaga
Rad. zap.
motora u motora u
KW
cm
9
Nosivost
u kg.
Procenjena
vrednost dinara
11
12
10
Ukupno
II Pokretne stvari koje nemaju registracioni broj:
R. b.
Vrsta
mašine/
opreme
Marka
Tip
Godina
proizvodnje
Snaga u
KW
Nosivost
uT
Težina
uT
Procenjena
vrednost u
dinarima
1
2
3
4
5
6
7
8
9
Ukupno
III Ukupan iznos procenjene vrednosti popisanih pokretnih stvari (I + II) ______
dinara, i slovima: ________________________________________.
Popisane pokretne stvari su, u smislu člana 101. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, ostavljene poreskom obvezniku na čuvanje do njihovog oduzimanja.
364
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
Poreski obveznik je upozoren da otuđenje, oštećenje, uništenje ili dovođenje napred navedenih popisanih pokretnih stvari u neupotrebljivo stanje predstavlja ugrožavanje naplate poreza, što je sankcionisano kao krivično delo – ugrožavanje naplate
poreza iz člana 175. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, kao i da
založni poverilac, shodno odredbi člana 6. Zakona o založnom pravu na pokretnim
stvarima upisanim u registar, ima pravo da naplati svoje potraživanje iz vrednosti
predmeta založnog prava pre ostalih poverilaca, ako mu njegovo potraživanje ne bude
isplaćeno, uključujući isto pravo i prema trećem licu koje je predmet založnog prava
(popisane i procenjene pokretne stvari) pribavilo od zalogodavca (poreskog obveznika
koji ima pravo svojine na založenim pokretnim stvarima).
Popis i procena su završeni u _______ časova.
Svedoci:
1._________________________
2. _________________________
Poreski izvršitelj,
Procenitelj, ________________
____________________
Kopiju zapisnika za poreskog
Obveznika dana ______201__. godine
Primio
(M.P) ____________________
DRUGI DEO • Instruktivni primeri akata
365
7.8. Primer zapisnika o popisu, proceni i zapleni pokretnih
stvari u postupku ustanovljavanja založnog prava u
prinudnoj naplati (član 101. stav 3. ZPPPA)
REPUBLIKA SRBIJA
Opština__________________
Opštinska uprava___________
Odeljenje za _______________
Broj: ____________
__________ 201__. godine
_________________
ZAPISNIK
o popisu, proceni i zapleni pokretnih stvari u postupku ustanovljavanja
založnog prava na pokretnim stvarima upisom u Registar zaloge u postupku
prinudne naplate
Sastavljen dana _____ 201__. godine u postupku ustanovljavanja založnog prava na
pokretnim stvarima upisom u Registar zaloge na pokretnim stvarima u korist Grada/
Opštine____________, kao poreskog poverioca u postupku prinudne naplate poreske
obaveze dospele za plaćanje do _______ 201__ godine, a koja nije plaćena u zakonskom roku, kao sredstva obezbeđenja naplate poreske obaveze u ukupnom iznosu od
__________ dinara od poreskog obveznika ___________________________, sa sedištem u ____________________ ul. __________________br.__, PIB: ___________,
na osnovu izvršnog rešenja Gradske/Opštinske uprave Grada/Opštine __________ Odeljenja/Odseka za _________________ broj:_________ od _____ 201__. godine.
Započeto u _____ časova.
Popisu i proceni prisustvuju, i to:
1) Poreski izvršitelj, 2) Ovlašćeni predstavnik
________________, sl. legitimacija
poreskog obveznika,
broj:___________
_____________________
1) Svedok _____________________________ JMBG: ___________________
2) Svedok _____________________________ JMBG: ___________________
3) Procenitelj __________________________ JMBG: ___________________
Pre pristupanja popisu, poreski izvršitelj je u smislu odredbe člana 89. stav 4. Zakona o poreskom postpku i poreskoj administraciji, poreskom obvezniku pokazao svoju službenu legitimaciju, dostavio mu rešenje o prinudnoj naplati Gradske/Opštinske
uprave Grada/Opštine __________ - Odeljenja/Odseka za ____________________
366
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
broj:_______ od _____ 201__. godine iz pokretnih stvari i rešenje Gradske/Opštinske
uprave Grada/Opštine __________ - Odeljenja/Odseka za ____________________
broj:_______ od _____ 201__. godine, kojim je naložen popis pokretnih stvari poreskog obveznika radi ustanovljavanja založnog prava u postupku prinudne naplate i
pozvao poreskog obveznika da plati dugovani iznos poreske obaveze iz rešenja o prinudnoj naplati.
Pošto je poreski obveznik odbio da plati dugovani iznos poreske obaveze iz rešenja o
prinudnoj naplati iz pokretnih stvari poreskog obveznika, poreski izvršitelj je popisao i
procenio/ poreski izvršitelj je popisao a posebni procenitelj ______________________
je procenio popisane stvari o čemu je sastavio zapisnik broj: ________, radi ustanovljavanja založnog prava na pokretnim stvarima upisom u Registar zaloge na pokretnim
stvarima u korist Grada/Opštine ____________, kao poreskog poverioca u postupku
prinudne naplate poreske obaveze dospele za plaćanje do ______201__. godine u ukupnom iznosu od _____________ dinara, kao sredstva obezbeđenja naplate dospelog
poreza, sledeće pokretne stvari u svojini poreskog obveznika, i to:
I Pokretne stvari koje imaju registracioni broj:
Rb
Vrsta
pokretne
stvari
Reg.
oznaka/
broj
Marka
Tip
Broj
šasija
Broj
motora
Godina
proizvodnje
1
2
3
4
5
6
7
8
Snaga Rad. zap.
Nosivost
motora motora u
u kg.
u KW
cm
9
10
Procenjena
vrednost dinara
11
12
Ukupno
II Pokretne stvari koje nemaju registracioni broj:
R. b.
Vrsta
mašine/
opreme
Marka
Tip
Godina
proizvodnje
Snaga u
KW
Nosivost
uT
Težina
uT
Procenjena vrednost
u dinarima
1
2
3
4
5
6
7
8
9
Ukupno
III Ukupan iznos procenjene vrednosti popisanih pokretnih stvari (I + II)
______________dinara, i slovima: _______________________________________
Pošto je poreski izvršitelj ocenio da postoje osnovi sumnje da će poreski obveznik
ugroziti prinudnu naplatu poreza tako što će sakriti, otuđiti, uništiti ili učiniti neuporebljivim popisane stvari, jer poreski obveznik _____________________________,
poreski izvršitelj je popisane pokretne stvari oduzeo odmah po završetku popisa i
DRUGI DEO • Instruktivni primeri akata
367
procene, shodno odredbi člana 101. stav 3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj
administraciji.
Popis i procena su završeni u _______ časova.
Svedoci:
1. _________________________
2. _________________________
Procenitelj,
_________________________
Poreski izvršitelj,
___________________
Kopiju zapisnika za poreskog
obveznika dana ______201__. godine
Primio
(M.P.) _____________________
Popisane i procenjene pokretne stvari iz ovog zapisnika poreski izvršitelj je oduzeo
dana _____201__ godine
Stvari predao: _______________ JMBG__________
Svedoci:
1. _________________________
2. _________________________
Stvari primio:
Poreski izvršitelj,
__________________
368
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
7.9. Primer rešenja iz člana 87. stav 3. ZPPPA kojim se nalaže upis založnog
plava na pokretnim stvarima u postupku prinudne naplate poreza
Broj: ____________
PIB: ______________
Gradska/opštinska uprava Grada/opštine ___________ - Odeljenje/Odsek za
______________, na osnovu člana 2a i člana 87. stav 3. Zakona o poreskom postupku i
poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“, br. 80/2002…101/2011 i 2/2012.) i člana 192. Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97. i 31/01. i
„Službeni glasnik RS“, br. 30/2010.), dana _______201__ godine, donosi
R E Š E NJ E
1. NALAŽE SE Agenciji za privredne registre, Beograd, Brankova 25, da radi
obezbeđenja naplate dospelog poreza na dan ________201__. godine, u ukupnom
iznosu od ___________ dinara, kao glavnog potraživanja IZVRŠI UPIS zakonskog založnog prava u korist Grada/Opštine __________, kao poreskog poverioca
na pokretnim stvarima poreskog obveznika ______________________________,
sa sedištem u ______________________, Ul. ________________, br. ____, PIB/
JMBG: __________, određenim rešenjem Gradske/opštinske uprave Grada/opštine
__________ - Odeljenja/Odseka za ___________, broj: __________od ______201___
godine, u Registar zaloge na pokretnim stvarima i pravima pod datumom, časom i minutom prijema rešenja, i to:
I Pokretne stvari koje imaju registracioni broj:
Rb
1
Vrsta
Reg.
pokretne oznaka/
stvari
broj
2
Ukupno
3
Marka
Tip
Broj
šasija
Broj
motora
Godina
proizvodnje
Snaga
motora
u KW
Rad. zap.
motora u
cm
Nosivost
u kg.
Procenjena
vred. u din.
4
5
6
7
8
9
10
11
12
DRUGI DEO • Instruktivni primeri akata
369
II Pokretne stvari koje nemaju registracioni broj:
Rb
Vrsta mašine/
opreme
Marka
Tip
Godina
proizvodnje
Snaga u
KW
1
2
3
4
5
6
Nosivost Težina
uT
uT
7
8
Procenjena
vred. u din.
9
Ukupna vrednost
2. Zalogom na pokretnim stvarima obezbeđuje se naplata poreskog duga u maksimalnom iznosu od___________ dinara, što obuhvata glavni poreski dug, uvećan za
pripadajuću kamatu i troškove postupka prinudne naplate.
3. Žalba protiv ovog rešenja ne odlaže njegovo izvršenje.
O b r a z l o ž e nj e
Gradska/opštinska uprava Grada/opštine ___________ - Odeljenje/Odsek za
______________, rešenjem broj: __________ od _____201__ godine, na osnovu člana 87. stav1. tačka 1) Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, naložila
je popis i procenu pokretnih stvari u svojini poreskog obveznika iz dispozitiva ovog rešenja, koje su konkretno opredeljene u tački 1. dispozitiva, radi upisa zakonskog založnog prava u Registar zaloge pokretnih stvari u korist Grada/Opštine ____________,
kao poreskog poverioca, u cilju obezbeđenja naplate dospelog poreza u postupku prinudne naplate u iznosu od ___________ dinara.
Naime, članom 87. stav 1. tačka 1) Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji (u daljem tekstu: Zakon), propisano je da u postupku ustanovljavanja zaloge,
Poreska uprava rešenjem nalaže popis pokretnih stvari.
Ovlašćenja Poreske uprave iz člana 87. Zakona u vezi sa ustanovljavanjem založnog prava u prinudnoj naplati poreza iz pokretnih stvari, u smislu člana 2a Zakona,
ima i nadležni organ jedinice lokalne samouprave nadležan za utvrđivanje, naplatu i
kontrolu izvornih lokalnih javnih prihoda jedinice lokalne samouprave.
Pošto je rešenje o ustanovljavanju napred navedenog založnog prava, izvršeno i sačinjen zapisnik ovog Odeljenja/Odseka o popisu i proceni pokretnih stvari u postupku
ustanovljavanja založnog prava na pokretnim stvarima upisom u Registar zaloge u postupku prinudne naplate poreza broj: __________od ______201__. godine, stekli su
se uslovi za donošenje ovog rešenja radi upisa založnog prava na pokretnim stvarima u
postupku prinudne naplate poreza u korist Grada/Opštine _____________, u smislu
člana 87. stav 3. Zakona.
Naime, članom 87. stav 3. Zakona, propisano je da Poreska uprava po izvršenom
popisu pokretnih stvari, rešenjem nalaže odgovarajućem organu da izvrši upis založnog prava u registar pokretnih stvari.
370
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
Uz pomenuto rešenje, prema članu 87. stav 4. Zakona, Poreska uprava dostavlja
zapisnik o popisu pokretnih stvari, kao i rešenje iz člana 87. stav 1. Zakona, u smislu
člana 87. stav 2. pomenutog zakona
Članom 87. stav 5. Zakona, propisano je da se rešenje kojim se nalaže upis založnog
prava u odgovarajući registar, upisuje u založni registar pokretnih stvari odmah po dostavljanjnu nadležnom organu pod datumom i tačnim vremenom njegovog prijema.
Pošto je za upis založnog prava na pokretnim stvarima upisanim u registar, shodno odredbi člana 57. stav 1. Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar („Sl. glasnik RS“, br. 57/2003 i 61/2005), nadležna Agencija za privredne
registre, nalog za upis založnog prava na pokretnim stvarima poreskog obveznika u
Registar zaloge dat je Agenciji za privredne registre, kao stvarno nadležnoj za upis
zaloge na pokretnim stvarima.
Članom 7. stav 2. Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima propisano je
da se založnim pravom obezbeđuje iznos glavnog potraživanja, dužna kamata i troškovi ostavarenja naplate potraživanja.
Članom 147. stav 1. Zakona, propisano je da žalba protiv poreskog upravnog akta
ne odlaže njegovo izvršenje.
Članom 261. stav 3. tačka 3) Zakona o opštem upravnom postupku, propisano je
da prvostepeno rešenje postaje izvršno – dostavljanjem stranci, ako žalba ne odlaže
izvršenje rešenja.
Sa napred iznetog, doneto je rešenje kao u dispozitivu.
Protiv ovog rešenja može se izjaviti žalba u roku od 15 dana od dana dostavljanja
poreskom obvezniku. Žalba se podnosi Gradskom/opštinskom veću Grada/opštine
_____________________, preko ovog Odeljenja/Odseka, sa dokazom o uplati _____
dinara na uplatni račun broj: __________________- Lokalne administrativne takse, s
pozivom na broj odobrenja 97- _______________.
Načelnik/Šef,
Rešenje je izvršno
dana ______201__. godine
(M.P.) ________________
Rešenje za Agenciju primio _______________ (M.P.)
Dana___201_godine u ___časa___minuta
DRUGI DEO • Instruktivni primeri akata
371
7.10. Primer zapisnika o oduzimanju pokretnih stvari na kojima je
ustanovljeno založno pravo (član 101. stav 2. ZPPPA)
REPUBLIKA SRBIJA
Opština__________________
Opštinska uprava___________
Odeljenje za _______________
Broj: ____________
__________ 201__. godine
_________________
ZAPISNIK
o oduzimanju popisanih pokretnih stvari u postupku prinudne naplate poreske
obaveze na kojima je ustanovljeno zakonsko založno pravo
sastavljen dana _____ 201__. godine, shodno odredbi člana 101. stav 2. Zakona
o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“, br. 80/2002...
101/2011 i 2/2012), u postupku prinudne naplate poreske obaveze iz pokretnih stvari
na kojima je konačnim rešenjem Agencije za privredne registre broj: ___________
od _______201__. godine, upisano založno pravo u Registar založnog prava na pokretnim stvarima u korist Grada/Opštine ___________, kao poreskog poverioca, kao
sredstvo obezbeđenja naplate poreske obaveze dospele za plaćanje do ______201__.
godine u ukupnom iznosu od____________ dinara od poreskog obveznika ______
__________________________________sa sedištem u ____________________ ul.
__________________br.____, PIB: _________________, na osnovu izvršnog rešenja Gradske/Opštinske uprave Grada/Opštine __________ - Odeljenja/Odseka za
____________________ broj:_______ od _____ 201__.godine.
Započeto u _____ časova.
Postupku oduzimanja popisanih pokretnih stvari prisustvuju, i to:
1. Poreski izvršitelj, __________________________, sl. legitimacija broj: ______
2. Poreski obveznik/ovlašćeni predstavnik ______________________________
Svedoci:
1. __________________________ JMBG: __________________
2. __________________________ JMBG: __________________
Pre pristupanja oduzimanju popisanih pokretnih stvari poreskog obveznika na kojima je na osnovu konačnog rešenja Agencije za privredne registre broj: ___________
372
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
od _______200__ godine, ustanovljeno založno pravo u korist Grada/Opštine
__________, kao poreskog poverioca, kao sredstvo obezbeđenja naplate poreske obaveze dospele za plaćanje do ______201__. godine u ukupnom iznosu od____________
dinara, poreski izvršitelj je u smislu odredbe člana 89. stav 4. Zakona o poreskom postpku i poreskoj administraciji, poreskom obvezniku pokazao svoju službenu legitimaciju, a zatim pozvao poreskog obveznika da plati dugovani iznos poreske obaveze iz
rešenja o prinudnoj naplati.
Pošto je poreski obveznik odbio da plati dugovani iznos poreske obaveze iz rešenja
o prinudnoj naplati, a od dana popisa i procene pokretnih stvari protekao je rok od
osam dana od dana popisa, stekli su se uslovi za oduzimanje popisanih pokretnih stvari iz člana 104. stav 6. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Zato je poreski izvršitelj oduzeo pokretne stvari u svojini poreskog obveznika
__________________ sa sedištem/prebivalištem u ____________, koje su propisane
i procenjene o čemu je sačinjen zapisnik Gradske/Opštinske uprave Grada/Opštine
__________ - Odeljenja/Odseka za ____________________ broj:_______ od _____
201__. godine, i to:
I Pokretne stvari koje imaju registracioni broj:
Vrsta
Reg.
Broj
Broj
R b pokretne oznaka/ Marka Tip
šasija motora
stvari
broj
1
2
3
4
5
6
Godina
proizvodnje
Snaga
motora u
KW
Rad. zap.
motora u
cm
Nosivost
u kg.
8
9
10
11
7
II Pokretne stvari koje nemaju registracioni broj:
R. b.
Vrsta mašine/
opreme
Marka
Tip
Godina
proizvodnje
Snaga u
KW
Nosivost u T
Težina u T
1
2
3
4
5
6
7
8
Oduzete pokretne stvari nisu oštećene od dana popisa do dana oduzimanja ili
Oduzete pokretne stvari su oštećene tako što je __________________________
Oduzimanje popisanih stvari završeno u _______ časova.
DRUGI DEO • Instruktivni primeri akata
373
Popisane pokretne stvari navedene u ovom zapisniku
1. Za poreskog obveznika predao;
__________________, JMBG: ________
Potpis svedoka:
1. __________________________
2. __________________________
Kopiju zapisnika za poreskog
obveznika dana ______201 __. godine,
Primio
M.P. ____________________
Potpis
2. Stvai primio poreski izvršitelj
_______________
374
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
7.11. Primer zapisnika o prodaji pokretnih stvari
putem usmenog javnog nadmetanja
REPUBLIKA SRBIJA
Opština__________________
Opštinska uprava___________
Odeljenje za _______________
Broj: ____________
__________ 201__. godine
_________________
ZAPISNIK
o prodaji pokretnih stvari putem usmenog javnog nadmetanja
u postupku prinudne naplate poreske obaveze
sa prvog/drugog ročišta za prodaju pokretnih stvari putem usmenog javnog nadmetanja održanog dana ____ 201__. godine u poslovnim prostorijama Odeljenja/Odseka
_____________, soba broj: ___, u predmetu prinudne naplate poreske obaveze od
poreskog obeznika _____________________ sa sedištem u __________________
ul. __________________________________ br. ___, radi naplate poreske obaveze u
iznosu od __________ dinara, po izvršnom rešenju o prinudnoj naplati iz pokretnih
stvari Gradske/Opštinske uprave Grada/Opštine __________ - Odeljenja/Odseka za
_________________________ broj:_______ od _____ 201__. godine, kao i troškova
prinudne naplate.
Javnoj prodaji putem usmenog javnog nadmetanja prisustvuju, i to:
1. Poreski izvršitelj ______________________, službena legitimacija broj:_____;
2. Za poreskog obveznika ___________________________________________,
3. Ponuđači:
3.1. ________________________________ JMBG: ___________________,
u svoje ime i za svoj račun/ u ime i za račun Preduzeća__________________
PIB ____________, po ovlašćenju broj: ________ od _____201__ godine;
3.2. ________________________________ JMBG: ___________________,
u svoje ime i za svoj račun/ u ime i za račun Preduzeća__________________
PIB ____________, po ovlašćenju broj: ________ od _____201__ godine;
3.3. ________________________________ JMBG: ___________________,
u svoje ime i za svoj račun/ u ime i za račun Preduzeća__________________
PIB ____________, po ovlašćenju broj: ________ od _____201__ godine;
4. Zapisničar: ____________________________________________________
Započeto u ______ časova
DRUGI DEO • Instruktivni primeri akata
375
Poreski izvršitelj objavljuje da su predmet usmenog javnog nadmetanja na ovom
ročištu sledeće pokretne stvari, i to
I - Pokretne stvari koje imaju registracioni broj:
Rb
Vrsta
pokretne
stvari
Reg.
oznaka/broj
1
2
3
Marka Tip
4
5
Broj
Broj
šasija motora
6
Snaga Rad. zap.
Godina
Nosivost
motora motora u
proizvodnje
u kg.
u KW
cm
7
8
9
10
Procenjena
vrednost dinara
11
12
II - Pokretne stvari koje nemaju registracioni broj:
R. b.
Vrsta
mašine/
opreme
Marka
Tip
Godina
proizvodnje
Snaga u
KW
Nosivost
uT
Težina
uT
Procenjena vrednost
u dinarima
1
2
3
4
5
6
7
8
9
Pošto se predstavio, poreski izvršitelj je otvorio današnje usmeno javno nadmetanje i upoznao ponuđače sa pravilima usmenog javnog nadmetanja, koja je glasno
pročitao29.
Usmeno javno nadmetanje sprovodi se tako što ponuđači javno ističu svoje bezuslovne ponude za
kupovinu konkretne pokretne stvari, koje moraju biti veće od prethodno istaknute ponude.Usmeno javno nadmetanje traje sve dok ponuđači stavljaju veće ponude, a kada bude saopštena poslednja ponuda,
izvršitelj će javno pitati ponuđače da li neko od njih nudi veći iznos od najviše ponuđenog. Ako niko od
ponuđača ne nudi veći iznos od najviše ponuđenog, izvršitelj ponavlja prethodno pitanje. Ukoliko ni posle
drugog javnog poziva nije istaknuta ponuda veća od poslednje ponuđene cene, izvršitelj će poslednji (treći)
put javno pitati ponuđače – da li neko nudi veći iznod od najviše ponuđenog. Ako ni posle trećeg poziva
izvršitelja, niko od ponuđača ne ponudi veći iznos od najviše ponuđenog,poreski izvršitelj pita najpovoljnijeg ponuđača da li ostaje pri svojoj ponudi. Pošto najpovoljniji ponuđač javno potvrdi da ostaje pri svojoj
ponudi, izvršitelj će zaključučiti usmeno javno nadmetanje za konkretnu pokretnu stvar i objaviti da je
ta stvar, ako je najviše ponuđena cena veća od 75% od procenjene vrednosti, ili niža od 75% od procenjene
vrednosti, ako se sa tim pismeno saglasio poreski obveznik u smislu člana 104. stav 15. ZPPPA, prodata
najpovoljnijem ponuđaču za najviše ponuđeni iznos, tako što će glasno saopštiti koja stvar je kome prodata i za koji iznos.
29
376
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
Pošto je utvrdio da su ispunjeni uslovi za održavanje današnjeg ročišta putem
usmenog javnog nadmetanja i da nema zakonskih smetnji za njegovo održavanje, poreski izvršitelj je pristupio sprovođenju postupka usmenog javnog nadmetanja, tako
što je ponuđačima javno saopštio pokretne stvari koje su predmet današnjeg usmenog
javnog nadmetanja i obavestio ih da je početna cena na ovom usmenom javnom nadmetanju ___% od procenjene vrednosti pokretnih stvati i zamolio ih je da se pridržavaju pravila usmenog javnog nadmetanja.
Zatim je poreski izvršitelj objavio da se pristupa prodaji putem usmenog javnog
nadmetanja pokretne stvari pod brojem: I/130 ovog zapisnika, čija je početna cena
na ovom usmenom javnom nadmetanju ___% od procenjene vrednosti, odnosno
______________ dinara i pozvao ponuđače da otpočnu sa stavljanjem svojih ponuda,
tako što će nuditi cenu koju su spremni da za konkretnu pokretnu stvar plate.
I/1. Učesnici u današnjem javnom nadmetanju za pokretnu stvar navedenu pod
rednim brojem I/1. ovog zapisnika, stavili su sledeće ponude, i to:
Red.
Učesnik – ponuđač
br.
Visina - iznos ponude u dinarima
I ponuda
II ponuda
III ponuda
IV ponuda
VII ponuda
VIII ponuda
1.
2.
3.
Red.
Učesnik – ponuđač
br.
Visina - iznos ponude u dinarima
V ponuda
VI ponuda
1.
2.
3.
Pošto je ponuđač – učesnik ________________________________________,
stavio najpovoljniju ponudu u iznosu od _____________ dinara, poreski izvršitelj je
javno pitao ponuđače da li neko od njih nudi veći iznos od najviše ponuđenog. Pošto
niko od ponuđača nije ponudio veći iznos od najviše ponuđenog, poreski izvršitelj je
ponovio prethodno pitanje. Pošto ni posle drugog javnog poziva nije istaknuta ponuda
veća od poslednje ponuđene cene, poreski izvršitelj je poslednji (treći) put javno pitao
ponuđače – da li neko nudi veći iznos od najviše ponuđenog. Pošto niko od ponuđača
ni posle trećeg poziva poreskog izvršitelja, nije ponudio veći iznos od najviše ponuđenog, a ponuđač _______ ______________________, koji je ponudio najveći iznos je
ostao pri svojoj ponudi, poreski izvršitelj je zaključio javnu prodaju za ovu pokretnu
Ako se prodaje prva pokretna stvar iz tabele I - Pokretne stvari koje imaju registracioni broj, upisuje se I/1,
ako se prodaje druga pokretna stvar iz prve tabele, upisuje se I/2, ako se prodaje tereća pokretna stvar iz
prve tabele, upisuje se I/3 itd. Ako se prodaje prva pokretna stvar iz tabele II - Pokretne stvari koje nemaju
registracioni broj, upisuje se II/1 itd.
30
DRUGI DEO • Instruktivni primeri akata
377
stvar i, pošto je najviše ponuđena cena veća od 75% od procenjene vrednosti, ili niža
od 75% od procenjene vrednosti, ali ne niža od procenta sa kojim se pismeno saglasio
poreski obveznik u smislu člana 104. stav 15. ZPPPA,
OBJAVIO
da je ponuđaču – kupcu ____________________________ iz _______________,
prodata pokretna stvar ________________________________________________,
za najveći ponuđeni iznos od _______________ dinara, a za koji se pokretna stvar
može prodati na ovom usmenom javnom nadmetanju.
Zatim je poreski izvršitelj objavio da se pristupa prodaji putem usmenog javnog nadmetanja pokretne stvari pod brojem: I/2 ovog zapisnika, čija je početna cena
na ovom usmenom javnom nadmetanju ___% od procenjene vrednosti, odnosno
______________ dinara i pozvao ponuđače da otpočnu sa stavljanjem svojih ponuda,
tako što će nuditi cenu koju su spremni da za konkretnu pokretnu stvar plate.
I/2 Učesnici u javnom nadmetanju za pokretnu stvar navedenu pod rednim brojem I/2. ovog zapisnika, stavili su sledeće ponude, i to:
Red.
Učesnik – ponuđač
br.
Visina - iznos ponude u dinarima
I ponuda
II ponuda
III ponuda
IV ponuda
VII ponuda
VIII ponuda
1.
2.
3.
Red.
Učesnik – ponuđač
br.
Visina - iznos ponude u dinarima
V ponuda
VI ponuda
1.
2.
3.
Pošto je ponuđač – učesnik ________________________________________,
stavio najpovoljniju ponudu u iznosu od _____________ dinara, poreski izvršitelj je
javno pitao ponuđače da li neko od njih nudi veći iznos od najviše ponuđenog. Pošto
niko od ponuđača nije ponudio veći iznos od najviše ponuđenog, poreski izvršitelj je
ponovio prethodno pitanje. Pošto ni posle drugog javnog poziva nije istaknuta ponuda
veća od poslednje ponuđene cene, poreski izvršitelj je poslednji (treći) put javno pitao
ponuđače – da li neko nudi veći iznod od najviše ponuđenog. Pošto niko od ponuđača
ni posle trećeg poziva poreskog izvršitelja, nije ponudio veći iznos od najviše ponuđenog, a ponuđač ___________________________, koji je ponudio najveći iznos je
ostao pri svojoj ponudi, poreski izvršitelj je zaključio javnu prodaju za ovu pokretnu
378
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
stvar i, pošto je najviše ponuđena cena veća od 75% od procenjene vrednosti, ili niža
od 75% od procenjene vrednosti, ali ne niža od procenta sa kojim se pismeno saglasio
poreski obveznik u smislu člana 104. stav 15. ZPPPA,
OBJAVIO
da je ponuđaču – kupcu _____________________________ iz ______________,
prodata pokretna stvar ________________________________________________,
za najveći ponuđeni iznos od _______________ dinara, a za koji se pokretna stvar
može prodati na ovom usmenom javnom nadmetanju.
Zatim je poreski izvršitelj objavio da se pristupa prodaji putem usmenog javnog nadmetanja pokretne stvari pod brojem: I/3 ovog zapisnika, čija je početna cena
na ovom usmenom javnom nadmetanju ___% od procenjene vrednosti, odnosno
______________ dinara i pozvao ponuđače da otpočnu sa stavljanjem svojih ponuda,
tako što će nuditi cenu koju su spremni da za konkretnu pokretnu stvar plate.
I/3 Učesnici u javnom nadmetanju za pokretnu stvar navedenu pod rednim brojem I/3. ovog zapisnika, stavili su sledeće ponude, i to:
Red.
Učesnik – ponuđač
br.
Visina - iznos ponude u dinarima
I ponuda
II ponuda
III ponuda
IV ponuda
VII ponuda
VIII ponuda
1.
2.
3.
Red.
Učesnik – ponuđač
br.
Visina - iznos ponude u dinarima
V ponuda
VI ponuda
1.
2.
3.
Pošto je ponuđač – učesnik __________________________________________,
stavio najpovoljniju ponudu u iznosu od _____________ dinara, poreski izvršitelj je
javno pitao ponuđače da li neko od njih nudi veći iznos od najviše ponuđenog. Pošto
niko od ponuđača nije ponudio veći iznos od najviše ponuđenog, poreski izvršitelj je
ponovio prethodno pitanje. Pošto ni posle drugog javnog poziva nije istaknuta ponuda
veća od poslednje ponuđene cene, poreski izvršitelj je poslednji (treći) put javno pitao
ponuđače – da li neko nudi veći iznod od najviše ponuđenog. Pošto niko od ponuđača
ni posle trećeg poziva poreskog izvršitelja, nije ponudio veći iznos od najviše ponu-
DRUGI DEO • Instruktivni primeri akata
379
đenog, a ponuđač ____________________________, koji je ponudio najveći iznos je
ostao pri svojoj ponudi, poreski izvršitelj je zaključio javnu prodaju za ovu pokretnu
stvar i, pošto je najviše ponuđena cena veća od 75% od procenjene vrednosti, ili niža
od 75% od procenjene vrednosti, ali ne niža od procenta sa kojim se pismeno saglasio
poreski obveznik u smislu člana 104. stav 15. ZPPPA,
OBJAVIO
da je ponuđaču – kupcu _____________________________ iz _______________,
prodata pokretna stvar ________________________________________________,
za najveći ponuđeni iznos od _______________ dinara, a za koji se pokretna stvar
može prodati na ovom usmenom javnom nadmetanju.
Na kraju, poreski izvršitelj je obavestio kupce pokretnih stvari na današnjem usmenom javnom nadmetanju, da će im iste biti predate odmah po izvršenoj uplati cene za
koju su im prodate i pozvao ih da po zaključenju ovog ročišta od poreskog izvršitelja
preuzmu popunjene isnstrumente platnog prometa radi plaćanja cene na propisani
račun za koju su im pokretne stvari prodate.
Usmeno javno nadmetanje je završeno u ____ časova.
Ponuđači:
1. _____________________
2. _____________________
3. _____________________
Poreski izvršitelj,
__________________
Zapisničar,
___________________
Za poreskog obveznika zapisnik
primio dana _____201__. godine
____________________________
380
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
7.12. Primer rešenja o prenosu pokretnih stvari u svojinu
Grada/Opštine (član 104. stav 18. ZPPPA)
Broj: ____________
PIB _____________
Gradska/Opštinska uprava Grada/Opštine __________ - Odeljenje/Odsek za
________________, u postupku prinudne naplate poreske obaveze od poreskog obveznika ____________________________, sa sedištem/prebivalištem u__________,
na osnovu člana 2a i 104. stav 18. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administaraciji („Službeni glasnik RS“, br. 80/2002... 101/2011 i 2/2012), dana _________ 201__.
godine, donosi
R E Š E NJ E
PRENOSE SE u svojinu Grada/Opštine ___________________ pokretne stvari
PORESKOG OBVEZNIKA:
MATIČNI BROJ:
PIB/JMBG:
POSLOVNO SEDIŠTE/PREBIVALIŠTE:
ULICA I BROJ:
koje nisu prodate u postupku prinudne naplate poreske obaveze po rešenju
Gradske/Opštinske uprave Grada/Opštine __________ - Odeljenja/Odseka za
____________________ o prinudnoj naplati iz pokretnih stvari poreskog obveznika
broj: 433 - ________ od _______201__. godine u roku od tri meseca od dana donošenja zaključka o načinu prodaje pokretnih stvari/ zaključka o određivanju prodaje pokretnih stvari putem usmenog javnog nadmetanja – do _______201__. godine, i to:
I - Pokretne stvari koje imaju registracioni broj:
Rb
Vrsta
pokretne
stvari
Reg.
oznaka/
broj
Marka
1
2
3
4
Svega
Tip
Broj
šasija
Broj
motora
Godina
proizvodnje
5
6
7
8
Snaga
Rad zap
Nosivost
motora u motora u
u kg.
KW
cm
9
10
11
Naknadno
procenjena
vrednost u
din. –čl.104.
st.18.ZPPPA
12
DRUGI DEO • Instruktivni primeri akata
381
II - Pokretne stvari koje nemaju registracioni broj:
R. b.
Vrsta mašine/
opreme
Marka
Tip
Godina
proizvodnje
1
2
3
4
5
Snaga Nosivost
u KW
uT
6
7
Težina
uT
Naknadno
procenjena
vrednost – din.
čl.104.st.
18.ZPPPA
8
9
Svega
III Ostale piokretne stvari
R.b.
Naziv pokretne
stvari
1
2
Marka
3
Tip/model
Jed.
mere
4
5
Naknadno procenjena Ukupna vrednost
Količina vrednost po jed. mere pokretne stvari
(čl.104. st. 18.ZPPPA)
(6x7)
6
7
8
Svega
UKUPNO (I + II + III)........................................................ _____________ dinara.
O b r a z l o ž e nj e
Gradska/Opštinska uprava Grada/Opštine __________ - Odeljenje/Odsek za
_______________, rešenjem o prinudnoj naplati iz pokretnih stvari broj:____________
od ________201__ godine, pokrenulo je postupak prinudne naplate dospele a neplaćene poreske obaveze u iznosu od ____________ dinara, iz pokretnih stvari poreskog
obveznika iz dispozitiva ovog rešenja.
U postupku prinudne naplate iz pokretnih stvari poreskog obveznika, donet je
zaključak o određivanju prodaje pokretnih stvari putem usmenog javnog nadmetanja
/ putem neposredne pogodbe između kupca i ovog Odeljenja/Odseka po napred navedenom izvršnom rešenju broj: _________ od _____ 201__. godine, primenom odredbe člana 104. stav 2. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni
glasnik RS“, br. 80/2002...101/2011 i 2/2012) – u daljem tekstu: Zakon.
Pošto pokretne stvari navedene u dispozitivu ovog rešenja nisu prodate putem
usmenog javnog nadmetanja na prvom usmenom javnom nadmetanju održanom
dana ________201__ godine i ostalim usmenim javnim nadmetanjima održanim dana
_______201__ godine, dana _____201 __godine, dana ____201__ godine, o čemu su
sastavljeni zapisnici broj: ____________od ______201___ godine, broj: _________
382
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
od _______201___ godine, broj: __________od _______201__ godine/ putem neposredne pogodbe između kupca i Odeljenja/Odseka za _______________________, u
roku od tri meseca od dana donošenja zaključka o određivanju prodaje pokretnih stvari
putem usmenog javnog nadmetanja/ putem neposredne pogodbe (do ________201__.
godine kada je istekao rok od tri meseca od dana donošenja zaključka o određivanju
prodaje pokretnih stvari putem usmenog javnog nadmetanja / putem neposredne pogodbe), stekli su se zakonski uslovi za prenos prava svojine na pokretnim stvarima sa
poreskog obveznika u svojinu Grada/Opštine ___________, kao poreskog poverioca.
Naime, članom 104. stav 18. Zakona propisano je da ako prodaja zaplenjenih stvari
nije uspela na prvom usmenom javnom nadmetanju, kao i na narednim javnim nadmetanjima, odnosno putem neposredne pogodbe, stvari se prenose u svojinu Republike, odnosno jedinice lokalne samouprave rešenjem Poreske uprave, odnosno rešenjem
nadležnog organa jedinice lokalne samouprave po ceni koja se utvrdi naknadnom procenom njihove vrednosti
Članom 104. stav 13. Zakona propisano je da ako pokretna stvar ne bude prodata
ni na drugom usmenom javnom nadmetanju, javna nadmetanja se ponavljaju na način iz stava 11. ovog člana, sa najnižom cenom od jedne trećine procenjene vrednosti,
sve do prodaje stvari, odnosno isteka roka od tri meseca od dana donošenja zaključka
o određivanju prodaje putem usmenog javnog nadmetanja.
Članom 104. stav 14. Zakona propisano je da se pokretne stvari koje nisu prodate
neposrednom pogodbom u roku iz stava 10. ovog člana, prodaju po pravilima koja
važe za drugo i naredna usmena javna nadmetanja.
Naknadnom procenom pokretnih stvari, u smislu člana 104. stav 18. Zakona, zapisnikom Gradske/Opštinske uprave Grada/Opštine __________ - Odeljenja/Odseka
za _______________, broj:________ od _______201___ godine, utvrđena je vrednost
pokretnih stvari, koje se prenose u svojinu Grada/Opštine _______________, kao poreskog poverioca ovim rešenjem, u ukupnom iznosu od _____________ dinara.
Članom 20. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa („Službeni list
SFRJ“, br. 6/80. i „Službeni list SRJ“, br. 29/96), propisano je da se pravo svojine stiče
po samom zakonu, na osnovu pravnog posla i nasleđivanjem.
Članom 21. pomenutog zakona propisano je da se pravo svojine po samom zakonu
stiče, pored ostalog, i u drugim slučajevima određenim zakonom.
Stoga, pošto su se stekli zakonski uslovi za sticanje javne svojine po sili zakona, sa
napred izloženog doneto je rešenje kao u dispozitivu, primenom člana 104. stav 18.
Zakona.
DRUGI DEO • Instruktivni primeri akata
383
Protiv ovog rešenja može se izjaviti žalba Gradskom/Opštinskom veću opštine
_____________, preko ovod Odeljenja/Odseka, u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja. Žalba se taksira sa ______ dinara lokalne administrativne takse koja se
uplaćuje na račun broj: ________________ - Lokalne administrativne takse, s pozivom na broj odobrenja 97- _______________.
Načelnik/Šef,
Rešenje je pravosnažno
dana ________201__. godine
Overava,
(M.P.) __________________
384
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
7.13. Primer rešenja o prenosu nepokretnosti u svojinu Grada/Opštine
Broj: ____________
PIB _____________
Gradska/Opštinska uprava Grada/Opštine ______ - Odeljenje/Odsek za ______, u
postupku prinudne naplate poreske obaveze od poreskog obveznika ____________, sa
sedištem/prebivalištem u_________, na osnovu člana 2a i 110. stav 5. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administaraciji („Službeni glasnik RS“, br. 80/2002...101/2011
i 2/2012.), dana ______ 201 _. godine, donosi
R E Š E NJ E
I NEPOKRETNOST poreskog obveznika ___________, sa sedištem u ________,
Ul. ________________, br. ____, PIB: _______, koja je kao njegova svojina upisana u
list nepokretnosti broj: _____ od ____ 201 __ godine, izdatog od Republičkog geodetskog zavoda – Službe za katastar nepokretnosti ______ KO ______________, i to:
Rb
Broj
parcele
Br.
zgrade
Objetki - naziv
objekta
Adresa
objekta
Površina
objekta
Površina
zemljišta pod
objektom
1/3 utvrđene
pločetne vrednosti
u dinarima
1
2
3
Svega:
PRENOSI SE u svojinu Grada/Opštine ______________, pošto nije prodata u
postupku prinudne naplate poreske obaveze po rešenju Gradske/Opštinske uprave
Grada/Opštine __________ - Odeljenja/Odseka za _______________, o prinudnoj
naplati iz nepokretnosti poreskog obveznika broj: 433 - ________ od _______201__
godine u roku od šest meseci od dana donošenja zaključka o određivanju prodaje nepokretnosti putem usmenog javnog nadmetanja – do _______201 __ godine.
II Nepokretnost iz tačke I ovog rešenja uknjižuje se u katastar nepokretnosti kao
javna svojina –Grada/Opštine ___________________.
III Utvrđena vrednost nepokretnosti iz tačke I ovog rešenja iznosi ukupno
____________ dinara.
O b r a z l o ž e nj e
Gradska/Opštinska uprava Grada/Opštine __________ - Odeljenje/Odsek
za _______________, rešenjem o određivanju prinudne naplate iz nepokretnosti
DRUGI DEO • Instruktivni primeri akata
385
broj:__________ od ________201__ godine, pokrenulo je postupak prinudne naplate
dospele a neplaćene poreske obaveze u iznosu od _________ dinara, i iz nepokretnosti
poreskog obveznika navedene/opisane u dispozitivu ovog rešenja.
U postupku prinudne naplate poreza iz nepokretnosti poreskog obveznika iz dispozitiva ovog rešenja, donet je zaključak o određivanju prodaje nepokretnosti putem
usmenog javnog nadmetanja po napred navedenom izvršnom rešenju broj: _________
od _____ 201__. godine, primenom odredbe člana 108. stav 2. Zakona o poreskom
postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“, br. 80/2002...101/2011 i
2/2012) – u daljem tekstu: Zakon.
Pošto nepokretnost iz dispozitiva ovog rešenja nije prodata putem usmenog javnog
nadmetanja na prvom usmenom javnom nadmetanju održanom dana ________201__.
godine i ostalim usmenim javnim nadmetanjima održanim dana ______201__. godine, dana ___201__. godine, dana ____201__. godine, o čemu su sastavljeni zapisnici broj: ________od ______201__. godine, broj: _______ od ____201__. godine,
broj: _________od _______201__. godine, u roku od tri meseca od dana donošenja
zaključka o određivanju prodaje nepokretnosti putem usmenog javnog nadmetanja,
dana _____201__. godine, donet je zaključak o prodaji nepokretnosti neposrednom
pogodbom, primenom odredbe člana 110. stav 1. Zakona.
Kako nepokretnost poreskog obveznika nije prodata ni putem neposredne pogodbe u roku od šest meseci od dana donošenja zaključka iz člana 108. stav 2. Zakona o određivanju prodaje nepokretnosti putem usmenog javnog nadmetanja,
(do ________201__. godine), o čemu su sastavljeni zapisnici poreskog organa
broj:_________od ____201__. godine, broj: ________ od _______201__. godine,
broj:_______ od ______201__. godine, broj: _________od ______201__. godine, stekli su se zakonski uslovi za prenos prava svojine na nepokretnosti sa poreskog obveznika u javnu svojinu Grada/Opštine ___________, kao poreskog poverioca.
Naime, članom 110. stav 5. Zakona, propisano je da ako se nepokretnost ne može
prodati ni putem neposredne pogodbe u roku od šest meseci od dana donošenja zaključka iz člana 108. stav 2. Zakona, nadležni organ jedinice lokalne samouprave će
doneti rešenje kojim nepokretnost prenosi u svojinu jedinice lokalne samouprave u
vrednosti jedne trećine utvrđene početne vrednosti nepokretnosti.
Kako je konačnim rešenjem Gradske/Opštinske uprava Grada/Opštine ________
- Odeljenja/Odseka za _______________, broj:________ od _______201__. godine,
utvrđena početna vrednost nepokretnosti u iznosu od _____________ dinara, a jedna
trećina početne utvrđene vrednosti nepokretnosti iznosi _____________ dinara, to je
vrednost nepokretnosti koja se ovim rešenjem prenosi u državnu svojinu Grada/Opštine __________, dinara_______________(___________: 3 = __________ dinara).
Članom 20. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa („Službeni list
SFRJ“, br. 6/80. i „Službeni list SRJ“, br. 29/96), propisano je da se pravo svojine stiče
po samom zakonu, na osnovu pravnog posla i nasleđivanjem.
Članom 21. pomenutog zakona propisano je da se pravo svojine po samom zakonu
stiče, pored ostalog, i u drugim slučajevima određenim zakonom.
386
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
Stoga, pošto su se stekli zakonski uslovi za sticanje javne svojine po sili zakona,
sa napred izloženog doneto je rešenje kao u dispozitivu, primenom člana 110. stav
5. Zakona.
Protiv ovog rešenja može se izjaviti žalba Gradskom/Opštinskom veću opštine
_____________, preko ovog Odeljenja/Odseka, u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja. Žalba se taksira sa ______ dinara lokalne administrativne takse koja se
uplaćuje na račun broj: ________________ - Lokalne administrativne takse, s pozivom na broj odobrenja 97- _______________.
Načelnik/Šef,
Rešenje dostaviti:
1. Poreskom obvezniku;
2. Gradskoj/Optinskoj upravi;
3. Republičkoj direkciji za imovinu
Republike Srbije
Rešenje je pravosnažno
Dana, _______201__. godine
(M.P.) Overava
_________________
DRUGI DEO • Instruktivni primeri akata
387
7.14. Primer rešenja o prinudnoj naplati poreza iz gotovog novca
Broj: ____________
PIB: ___________________
Gradska/Opštinska uprava Grada/Opštine __________ - Odeljenje/Odsek za
_______________, na osnovu čl. 2a, 77., 84., 92. stav 2. i 98. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Sl. glasnik RS“, br. 80/2002...101/2011 i
2/2012) i člana 192. Zakona o opštem upravnom postupku, („Sl. list SRJ“, br. 33/97 i
31/2001 i „Službeni glasnik RS“, br. 30/2010.), dana _______201__. godine, donosi
R E Š E NJ E
o prinudnoj naplati poreza iz gotovog novca
I Poreskom obvezniku ___________________________, sa poslovnim sedištem/
prebivalištem u ____________________, ul. _________________, br. ___, PIB/
JMBG: ____________, ODREĐUJE SE prinudna naplata poreske obaveze iz gotovog
novca po osnovu poreske obaveze dospele za plaćanje do ______ 201__. godine, a koja
nije plaćena u zakonskom roku, i to:
Red. Vrsta
br. poreza
1
2
Račun
javnih
prihoda
3
5% posebna
Glavni
jednokratna
dug u
taksa za prinudnu
dinarima
naplatu
4
5
Svega u Kamata do
Ukupno
Poziv na broj
dinarima _____. god. za naplatu odobrenja pri
(4+5)
u dinarima dinara (6+7)
uplati
6
7
8
9
II Prinudna naplata poreske obaveze iz gotovog novca poreskog obveznika izvršava se popisom i zaplenom gotovog novca.
III Poreskom obvezniku je za dospelu a neplaćenu poresku obavezu iz tačke I dispozitiva ovog rešenja, dana ________201__. godine uredno dostavljena opomena za
plaćanje poreza sa nalogom da isti plati odmah, a najkasnije u roku od 5 dana od
njenog prijema, što obveznik nije učinio, niti je u pomenutom roku podneo zahtev
za odlaganje plaćanja poreske obaveze, odnosno podneti zahtev za odlaganje plaćanja
poreske obaveze je odbijen rešenjem broj: _________ od ______201__. godine.
IV Troškovi postupka prinudne naplate padaju na teret poreskog obveznika.
V Žalba ne odlaže izvršenje rešenja.
VI Rešenje postaje izvršno danom dostavljanja poreskom obvezniku.
388
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
O b r a z l o ž e nj e
Gradska/Opštinska uprava Grada/Opštine __________ - Odeljenje/Odsek za
_______________, na osnovu ažurnog knjigovodstvenog stanja na PIB _____________
poreskog obveznika, koji se vodi u poreskom računovodstvu ovog Odeljenja/Odseka,
utvrdila je da poreski obveznik iz dispozitiva rešenja duguje po osnovu dospelog poreza iznos poreza i kamate navedene u tački I dispozitiva ovog rešenja. Poreskom obvezniku uredno je dostavljena opomena za plaćanje poreske obaveze broj: _____ od
_______ 20___. godine, sa nalogom da istu plati odmah, a najkasnije u roku od 5 dana
od dana prijema opomene, što on nije učinio.
Kako poreski obveznik ni u roku ostavljenom opomenom za plaćanje poreza nije
izvršio uplatu dospele poreske obaveze, niti je u tom roku podneo zahtev za odlaganje
plaćanja poreske obaveze, odnosno pošto je podneti zahtev odbijen rešenjem ovog
Odeljenja/Odseka, doneto je rešenje o prinudnoj naplati iz gotovog novca poreskog
obveznika, na osnovu člana 92. i 98. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji (u daljem tekstu: Zakon).
Naime, članom 98. stav 1. Zakona, propisano je da se prinudna naplata poreza iz
gotovog novca izvršava na osnovu rešenje o prinudnoj naplati u skladu sa odredbama
čl. 89. i 99. i čl. 101 – 103. Zakona.
Ovlašćenja Poreske uprave iz člana 98. Zakona u vezi sa prinudnom naplatom poreza iz gotovog novca, u smislu člana 2a Zakona, ima i nadležni organ jedinice lokalne
samouprave nadležan za utvrđivanje, naplatu i kontrolu izvornih lokalnih javnih prihoda jedinice lokalne samouprave.
Dospeli, a neplaćeni iznos poreza iz tačke I dispozitiva rešenja, uvećan je za posebnu jednokratnu taksu na prinudnu naplatu poreza u visini od 5% iznosa dospelog
a neplaćenog poreza. Posebna jednokratna taksa na prinudnu naplatu se obračunava i
pripisuje glavnom dugu, na dan početka postupka prinudne naplate (na dan donošenja rešenja o prinudnoj naplati – član 77. stav 1. Zakona), shodno odredbama čl. 83.
st. 1. Zakona.
Na iznos poreske obaveze, koju poreski obveznik nije platio u zakonskom roku obračunata je kamata do dana izdavanja opomene, prema odredbama člana 75. Zakona.
Troškovi postupka prinudne naplate - posebna jednokratna taksa za prinudnu naplatu i troškovi prinudne naplate koji su propisani Uredbom o visini troškova prinudne naplate poreza („Sl. glasnik RS“, br. 63/2003 i 51/2010) padaju na teret poreskog
obveznika, shodno odredbi člana 83. stav 2. Zakona.
Prinudna naplata poreske obaveze iz gotovog novca poreskog obveznika izvršava
se popisom i zaplenom gotovog novca, u smislu člana 98. stav 1. Zakona.
Zaplenjeni gotov novac Odeljenje/Odsek za _________________________ raspoređuje i prenosi na odgovarajuće račune javnih prihoda (član 93. stav 1. Zakona)
prema redosledu propisanom članom 70. Zakona.
Žalba ne odlaže izvršenje rešenja, shodno odredbama člana 147. stav 1. Zakona.
Rešenje postaje izvršno danom dostavljanja, shodno odredbi člana 77. stav 3. Zakona.
DRUGI DEO • Instruktivni primeri akata
389
Na osnovu izloženog rešeno je kao u dispozitivu rešenja.
Protiv ovog rešenja može se izjaviti žalba Gradskom/Opštinskom veću opštine
_____________, preko ovog Odeljenja/Odseka, u roku od 8 dana od dana dostavljanja
rešenja. Žalba se taksira sa ______ dinara lokalne administrativne takse koja se uplaćuje na račun broj: ________________ - Lokalne administrativne takse, s pozivom na
broj odobrenja 97- _______________.
Načelnik/Šef,
Rešenje je izvršno dana _______201 __.godine
(M.P.) ________________
(potpis)
390
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
7.15. Primer zapisnika o popisu i zapleni gotovog novca
REPUBLIKA SRBIJA
Opština__________________
Opštinska uprava___________
Odeljenje za _______________
Broj: ____________
__________ 201__. godine
_________________
ZAPISNIK
o popisu i zapleni gotovog novca
Sastavljen dana ____ 201 __. godine u postupku prinudne naplate poreske obaveze na osnovu rešenja Gradske/Opštinske uprave Grada/Opštine __________
- Odeljenja/Odseka za _______________, o prinudnoj naplati poreza iz gotovog novca broj: 433-________ od _____ 201__. godine, poreskog obveznika
________________________, sa sedištem/prebivalištem u __________________,
ul. ________________, broj ____, PIB: ________________.
Postupak prinudne naplate iz gotovog novca vrši se u poslovnim prostorijama/
prodajnom objektu poreskog obveznika u ___________________, naziv objekta
____________________, ul. i br. _________________________. Postupak prinudne
naplate iz gotovog novca poreskog obveznika vrši poreski izvršitelj ______________,
službena legitimacija broj _____________.
Započeto u _____ časova.
Popisu i zapleni gotovog novca prisustvuju, i to:
1) Poreski obveznik/ovlašćeni predstavnik poreskog obveznika / ovlašćeni zastupnik / zaposleni kod preduzetnika poreskog obveznika ______________.
2) Ovlašćeni računopolagač za objekat poreskog obveznika u kome se vrši prinudna naplata poreske obaveze iz gotovog novca ___________ JMBG ________
3) Svedoci:
a) _________________________ iz ____________ JMBG: ______________
b) _________________________ iz ____________ JMBG: ______________
Popis i zaplena gotovog novca poreskog obveznika vrši se radi naplate dospele a
neplaćene poreske obaveze i sporednih poreskih davanja na osnovu izvršnog rešenja o
prinudnoj naplati poreske obaveze iz gotovog novca Gradske/Opštinske uprave Grada /
Opštine __________ - Odeljenja/Odseka za _____________, broj: 433-_____________
od _______ 201__. godine, u ukupnom iznosu od _________ dinara.
DRUGI DEO • Instruktivni primeri akata
391
Poreski izvršitelj je pre pristupanja popisu i zapleni gotovog novca poreskom obvezniku pokazao svoju službenu legitimaciju, radni nalog, opomenu za plaćanje poreza
uredno dostavljenu poreskom obvezniku, dostavio rešenje o prinudnoj naplati poreza
iz gotovog novca poreskog obveznika poreskom obvezniku dana _________ 201__.
godine i overene izvode iz poreskog računovodstva (kartice) Odeljenja/Odseka za
_____________________ o stanju duga po osnovu poreza radi čije naplate je doneto
rešenje o prinudnoj naplati.
Zatim je poreski izvršitelj pozvao poreskog obveznika da plati dugovani iznos poreske obaveze po rešenju o prinudnoj naplati poreza iz gotovog novca, pa pošto je poreski obveznik odbio da to učini, odnosno pošto je utvrđeno da je do dana pristupanja
popisu uplatio iznos od _____________ dinara, poreski izvršitelj je pristupio popisu
gotovog novca iz kase blagajne poreskog obveznika, odnosno kase/kasa u napred navedenom prodajnom objektu poreskog obveznika br. _______________________,
radi prinudne naplate, i to:
1) Glavnog duga u iznosu od........................................________________ dinara,
2) Kamate u iznosu od.................................................. ________________ dinara,
3) Posebne jednokratne takse na
prinudnu naplatu u iznosu od................................. ________________ dinara,
4) Troškova izlaska poreskog izvršitelja radi
popisa i zaplene u iznosu od....................................
3.000 dinara,
5) Troškova svedoka u iznosu od.................................
2.000 dinara,
6) Ukupan iznos poreskog duga i sporednih
poreskih davanja........................................................ ________________ dinara
Poreski izvršitelj je popisao gotov novac, i to:
R.br.
Novčanice u apoenima od:
Komada
Dinara (2x3)
1
2
3
4
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
5.000 dinara
2.000 dinara
1.000 dinara
500 dinara
200 dinara
100 dinara
50 dinara
20 dinara
10 dinara
5 dinara
2 dinara
1 dinar
Ukupan iznos u dinarima
392
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
Poreski izvršitelj je zatim zaplenio popisani gotov novac, primenom člana 101. stav
3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
O zapleni gotovog novca poreskom obvezniku je izdata potvrda broj _______ od
_________ 201___. godine, koja je sastavni deo ovog zapisnika.
Zaplenjeni gotov novac, u smislu člana 93. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji biće uplaćen na odgovarajuće račune javnih prihoda, a prema redosledu namirenja poreske obaveze propisanom članom 70. stav 1. Zakona o poreskom
postupku i poreskoj administraciji, o čemu će biti doneto posebno rasporedno rešenje,
a primerak istog uredno dostavljen poreskom obvezniku.
Zapisnik je pre potpisivanja pročitan.
Popis i zaplena gotovog novca završen u _______ časova.
1) Svedoci:
a) ________________________
b) ________________________
Zapisnik primio dana _____ 201__. godine
_________________________
(Potpis)
Poreski izvršitelj,
___________________
DRUGI DEO • Instruktivni primeri akata
393
7.16. Primer potvrde o zapleni gotovog novca
REPUBLIKA SRBIJA
Opština__________________
Opštinska uprava___________
Odeljenje za _______________
Broj: ____________
__________ 201__. godine
_________________
Na osnovu člana 2a, 103. stav 3. u vezi člana 98. stav 1. Zakona o poreskom postupku
i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“, br. 80/2002... 101/2011 i 2/2012), Gradska/Opštinska uprava Grada/Opštine ________ - Odeljenje/Odsek za ________, izdaje
POTVRDU
o zapleni gotovog novca u postupku prinudne naplate poreza
1. Ovim se potvrđuje da je poreski izvršitelj, ________, službena legitimacija broj:
_________, Odeljenja/Odseka za __________ u postupku prinudne naplate poreske
obaveze iz gotovog novca na osnovu izvršnog rešenja o prinudnoj naplati poreza iz
gotovog novca broj: 433-____ od _____ 201__. godine, dana _____ 201__. godine,
od poreskog obveznika, računopolagača kod poreskog obveznika _______ JMBG:
__________, poreskog obveznika ______________, sa sedištem u ______________,
zaplenio gotov novac, i to:
R.br.
Novčanice u apoenima od:
Komada
Dinara (2x3)
2
3
4
1
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
5.000 dinara
2.000 dinara
1.000 dinara
500 dinara
200 dinara
100 dinara
50 dinara
20 dinara
10 dinara
5 dinara
2 dinara
1 dinar
Ukupan iznos u dinarima
394
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
2. Ova potvrda je sastavni deo zapisnika o popisu i zapleni gotovog novca broj:
_______ od ________ 201__. godine i predstavlja dokaz o izvršenoj zapleni gotovog
novca u postupku prinudne naplate poreske obaveze, pa se u druge svrhe ne može
koristiti.
1. Novac primio poreski izvršitelj:
2. Novac predao:
__________________
__________________
DRUGI DEO • Instruktivni primeri akata
395
7.17. Primer rešenja o prinudnoj naplati iz novčanog
potraživanja poreskog obveznika
Broj rešenja:_____________
PIB: _____________
Gradska/Opštinska uprava Grada/Opštine _______ - Odeljenje/Odsek za _______,
u postupku prinudne naplate poreskog duga od poreskog obveznika ________, sa sedištem u _________, na osnovu člana 2a, 77, 92. stav 2. i 96. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službni glasnik RS“, br. 80/2002... 101/2011 i 2/2012.) i
člana 192. Zakona o opštem upravnom postupku („Sl. list SRJ“, br. 33/97. i 31/2001. i
„Službeni glasnik RS“, br. 30/2010.), dana ____201___. godine, donosi
R E Š E NJ E
o prinudnoj naplati poreza iz novčanog potraživanja
I PORESKOM OBVEZNIKU: _________________________, sa poslovnim sedištem/prebivalištem u __________________________, ul. _____________________,
br. ___, PIB/JMBG:_______________, ODREĐUJE SE prinudna naplata poreske
obaveze dospele za plaćanje do _______ 201__. godine, iz njegovog dospelog/nedospelog novčanog potraživanja u iznosu od ___________ dinara koje ima prema
_______________________________ po osnovu _______________________, i to:
Red
br.
Vrsta
poreza
Račun
javnih
prihoda
Glavni
dug dinara
5% posebna
jednokratna
taksa na
prinudnu naplatu
Svega u
dinarima
(4+5)
1
2
3
4
5
6
Obračunata
Ukupno
Poziv
kamata do
za naplatu
na broj
___201__.
dinara
odobrenja
godine - dinara
(6+7)
pri uplati
7
8
9
II NALAŽE SE dužniku poreskog obveznika – ___________________________,
da dospeli/nedospeli dug prema poreskom obvezniku, umesto poreskom obvezniku,
uplati narednog dana od dana prijema ovog rešenja/ od dana dospelosti potraživanja,
na uplatne račune javnih prihoda, u iznosima i s pozivom na broj odobrenja navedenih u tabeli u tački I ovog rešenja.
III Ako dužnik poreskog obveznika ne izvrši plaćanje svog duga prema poreskom
obvezniku u iznosu iz tačke I ovog rešenja, na način i u roku iz tačke II ovog rešenja,
pokrenuće se postupak prinudne naplate novčanog potraživanja poreskog obveznika
396
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
iz novčanih sredstava na računu dužnika poreskog obveznika prenosom sredstava sa
računa dužnika poreskog obveznika, uključujući i sredstva na deviznim računima, na
uplatne račune javnih prihoda.
IV Poreskom obvezniku je za dospelu a neplaćenu poresku obavezu iz tačke I ovog
rešenja, dana ________201 _. godine uredno dostavljena opomena za plaćanje poreza
sa nalogom da porez plati odmah, a najkasnije u roku od 5 dana od njenog prijema, što
obveznik nije učinio, niti je u pomenutom roku podneo zahtev za odlaganje plaćanja
poreske obaveze, odnosno podneti zahtev za odlaganje plaćanja poreske obaveze je
odbijen rešenjem broj: _________ od _______201__. godine.
V Troškovi prinudne naplate padaju na teret poreskog obveznika
VI Ovo rešenje postaje izvršno danom dostavljanja.
VII Žalba ne odlaže izvršenje ovog rešenja.
O b r a z l o ž e nj e
Gradska/Opštinska uprava Grada/Opštine __________ - Odeljenje/Odsek za
_______________, je poreskom obvezniku iz dispozitiva ovog rešenja, na osnovu
ažurnog stanja njegovog poreskog duga u poreskom računovodstvu ovog Odeljenja/
Odseka izdala opomenu broj: __________ od ____201__. godine za plaćanje dospelog a neplaćenog poreskog duga po vrstama javnih prihoda i u iznosima navedenim
u tački I osnog rešenja. Opomena je uredno dostavljena poreskom obvezniku dana
_____201___. godine.
Pošto poreski obveznik nije u roku iz opomene uplatio/nije u celosti uplatio dugovani iznos javnih prihoda iz opomene, stekli su se zakonski uslovi za pokretanje
postupka prinudne naplate poreskog duga.
Naime, članom 77. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji
(u daljem tekstu: Zakon), propisano je da nadležni poreski organ počinje postupak
prinudne naplate poreza donošenjem rešenja o prinudnoj naplati poreza ako poreski
obveznik nije platio porez u roku iz opomene iz člana 71. stav 1. Zakona.
Gradska/Opštinska uprava Grada/Opštine ______________ - Odeljenje/Odsek za
_____________, je u postupku utvrdilo, na osnovu _____________, da poreski obveznik ima dospelo/nedospelo novčano potraživanje prema _____________, na osnovu
____________________ u ukupnom iznosu od _____________ dinara.
Polazeći od načela efikasnosti i ekonomičnosti postupka prinudne naplate, poreski
organ se opredelio da poreski dug naplati iz napred navedenog dospelog/nedospelog
novčanog potraživanja poreskog obveznika primenom člana 96. Zakona.
Članom 84 stav 1. Zakona propisano je da se naplata poreza u postupku prinudne
naplati, pored ostalog, sprovodi i na novčanim potraživanjima poreskog obveznika,
dok je članom 92. stav 1. Zakona, propisano da se prinudna naplata na novčanim potraživanjima poreskog obveznika sprovodi prenosom potraživanja na uplatni račun
javnih prihoda na osnovu rešenja o prinudnoj naplati.
DRUGI DEO • Instruktivni primeri akata
397
Članom 96. Zakona, kojim je uređen postupak prinudne naplate iz novčanih potraživanja poreskog obveznika, propisano je da nadležni poreski organ rešenjem o prinudnoj naplati nalaže dužniku poreskog obveznika da svoj dug prema poreskom obvezniku namiri uplatom na račun javnih prihoda po dospelosti potraživanja (duga).
Ovlašćenja Poreske uprave iz člana 96. Zakona u vezi sa prinudnom naplatom poreza iz gotovog novca, u smislu člana 2a Zakona, ima i nadležni organ jedinice lokalne
samouprave nadležan za utvrđivanje, naplatu i kontrolu izvornih lokalnih javnih prihoda jedinice lokalne samouprave.
Pošto je nesporno utvrđeno da poreski obveznik ima dospelo/nedospelo novčano potraživanje od napred navedenog njegovog dužnika, doneto je rešenje kao u dispozitivu.
Članom 96. stav 3. Zakona, propisano je da ukoliko dužnik poreskog obveznika ne
izvrši plaćanje, Poreska uprava, odnosno nadležan organ jedinice lokalne samouprave
u smislu člana 2a Zakona, vrši prinudnu naplatu iz novčanih sredstava sa računa dužnika poreskog obveznika prenosom srestava sa računa dužnika poreskog obveznika,
uključujući i sredstva na deviznom računu, na uplatni račun javnih prihoda, na osnovu rešenja o prinudnoj naplati iz novčanih sredstava iz člana 95 Zakona.
Članom 83. stav 1. Zakona, propisano je da se poreska obaveza uvećava za posebnu jednokratnu taksu na prinudnu naplatu poreza u visini od 5% od iznosa dospelih
a neplaćenih poreza, koja se obračunava i pripisuje glavnom dugu na dan početka
postupka prinudne naplate.
Članom 83. stav 2. Zakona, propisano je da troškovi prinudne naplate padaju na
teret poreskog obveznika
Članom 77. stav 3. Zakona, propisano je da rešenje o prinudnoj naplati poreza
postaje izvršno danom dostavljanja.
Članom 147. stav 1. Zakona, propisano je da žalba ne odlaže izvršenje poreskog
upravnog akta.
Sa napred izloženog doneto je rešenje kao u dispozitivu.
Protiv ovog rešenja može se izjaviti žalba Gradskom/Opštinskom veću Grada/
Opštine _____________, preko ovog Odeljenja/Odseka, u roku od 8 dana od dana
dostavljanja rešenja. Žalba se taksira sa ______ dinara lokalne administrativne takse
koja se uplaćuje na račun broj: ________________ - Lokalne administrativne takse,
po modelu 97, s pozivom na broj odobrenja- _______________.
Načelnik/Šef,
Rešenje je izvršno
dana_______201_. godine
______________________
398
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
7.18. Primer rešenja o prinudnoj naplati iz zarade,
odnosno naknade zarade, odnosno penzije
Broj rešenja: ______________
JMBG: ___________________
Gradska/Opštinska uprava Grada/Opštine ________ - Odeljenje/Odsek za
_________, na osnovu čl. 2a, 77, 84, 92. stav 2. i 96a Zakona o poreskom postupku i
poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“, br. 80/2002, 84/2002, 23/2003, 70/2003,
55/2004, 61/2005, 63/2006, 61/2007, 20/2009, 72/2009, 53/2010,101/2011 i 2/2012.)
i člana 192. Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97 i
31/2001 i „Službeni glasnik RS“, br. 30/2010), dana ______ 201__ godine, donosi
R E Š E NJ E
o prinudnoj naplati poreske obaveze iz zarade/naknade zarade/penzije
I PORESKOM OBVEZNIKU:
JMBG:
PREBIVALIŠTE:
ULICA I BROJ:
BROJ TEKUĆEG RAČUNA:
BANKA:
ODREĐUJE SE prinudna naplata poreske obaveze ZAPLENOM 1/3 ili 2/3 njegove
zarade/naknade zarade/penzije koju ostvaruje kod __________________________,
radi naplate poreske obaveze dospele za plaćanje do _____ 201_. godine, koja nije plaćena u zakonskom roku, a odnosi se na sledeće izvorne lokalne javne prihode, i to:
Red. Vrsta
br. poreza
1
2
Račun
javnih
prihoda
Glavni
dug u
dinarima
3
4
5% posebna
Svega u
jednokratna
dinarima
taksa na
(4+5)
prinudnu naplatu
5
6
Obračunata
kamata do
___201__.
god. dinara
7
Ukupno
za naplatu
dinara
(6+7)
8
Poziv
na broj
odobrenja
pri uplati
9
II NALAŽE SE ____________________________________________________,
kao isplatiocu zarade/naknade zarade/penzije poreskom obvezniku, da prilikom svake
isplate zarade/naknade zarade/penzije, počev od prve naredne isplate od dana prijema
DRUGI DEO • Instruktivni primeri akata
399
ovog rešenja, pa sve do potpune naplate poreskog duga iz tačke I ovog rešenja, vrši
obustavu na zaradi/naknadi zarade/penziji u visini određenoj u tački I ovog rešenja i
uplatu obustavljenog iznosa vrši na propisani uplatni račun javnih prihoda naveden u
tački I ovog rešenja.
III Ako isplatilac zarade/naknade zarade/penzije ne obustavi i ne uplati zaplenjeni
iznos zarade/naknade zarade/penzije na propisane uplatne račune javnih prihoda u
roku, iznosu i na način iz tačke II ovog rešenja, Odeljenje/Odsek za _____________
će izvršiti prinudnu naplatu iz novčanih sredstava sa računa isplatioca zarade/naknade
zarade/penzije na način propisan odredbom člana 95. Zakona o poreskom postupku i
poreskoj administraciji.
IV Nalaže se isplatiocu zarade/naknade zarade/penzije da o promenama od uticaja
na izvršenje ovog rešenja pismeno obavesti Odeljenje/Odsek za ________________,
najkasnije u roku od pet dana od dana nastanka promene, a u suprotnom iniciraće se
pokretanje prekršajnog postupka protiv isplatioca zbog izvršenog poreskog prekršaja.
V Troškovi postupka prinudne naplate padaju na teret poreskog obveznika.
VI Žalba ne odlaže izvršenje rešenja.
VII Rešenje postaje izvršno danom dostavljanja poreskom obvezniku.
O b r a z l o ž e nj e
Gradska/Opštinska uprava Grada/Opštine __________________ - Odeljenje/
Odsek za _______________, na osnovu ažurnog knjigovodstvenog stanja na PIB/šifri
_____________ poreskog obveznika, koji se vodi u poreskom računovodstvu ovog
Odeljenja/Odseka, utvrdilo je da poreski obveznik iz dispozitiva rešenja duguje po
osnovu dospele poreske obaveze, izvorne prihode jedinice lokalne samouprave po vrstama i u iznosima navedenim u stavu I dispozitiva ovog rešenja. Poreskom obvezniku
uredno je dostavljena opomena za plaćanje poreske obaveze broj: _____ od _______
201_. godine, sa nalogom da istu plati odmah, a najkasnije u roku od 5 dana od dana
prijema opomene, što on nije učinio.
Kako poreski obveznik ni u roku ostavljenom opomenom nije izvršio uplatu dospele poreske obaveze, nije osporio vrstu i visinu poreskog duga, niti je u tom roku
podneo zahtev za odlaganje plaćanja poreske obaveze, odnosno pošto je podneti zahtev odbijen rešenjem ovog Odeljenja, doneto je rešenje o prinudnoj naplati iz zarade/
naknade zarade/penzije poreskog obveznika, primenom člana 92. Zakona o poreskom
postupku i poreskoj administraciji (u daljem tekstu: Zakon).
Članom 84. stav 1. tačka 2a Zakona, propisano je da se naplata poreza u postupku
prinudne naplate sprovodi na zaradi, odnosno naknadi zarade, odnosno penziji, u delu
koji nije izuzet od izvršenja prema zakonu kojim se uređuje izvršenje i obezbeđenje.
Iznos zaplene na zaradi/naknadi zarade/penziji određen je u skladu sa odredbom
člana 148. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 31/2011
i 99/2011.), kojom je propisano da se izvršenje na zaradi i penziji, kao i na naknadi zarade može se sprovesti do iznosa od dve trećine zarade, penzije ili naknade zarade.
400
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
Dospeli, a neplaćeni iznos poreza iz tačke I dispozitiva ovog rešenja, uvećan je za
posebnu jednokratnu taksu na prinudnu naplatu poreza u visini od 5% iznosa dospelog a neplaćenog poreza. Posebna jednokratna taksa na prinudnu naplatu se obračunava i pripisuje glavnom dugu, na dan početka postupka prinudne naplate (na dan
donošenja rešenja o prinudnoj naplati – član 77. Stav 1. Zakona), shodno odredbama
čl. 83. St. 1. Zakona.
Posebna jednokratna taksa za prinudnu naplatu pada na teret poreskog obveznika,
shodno odredbi člana 83. stav 2. Zakona.
Na iznos poreske obaveze, koju poreski obveznik nije platio u zakonskom roku
obračunata je kamata do dana izdavanja opomene, prema odredbama čl. 75. Zakona.
Članom 75. stav 1. Zakona propisano je da se na iznos manje plaćenog poreza
obračunava i plaća kamata po stopi jednakoj godišnjoj referentnoj stopi centralne
emisione banke uvećanoj za deset procentnih poena, primenom komforne metode
obračuna.
Prinudna naplata poreske obaveze iz zarade/naknade zarade/penzije, shodno
odredbi člana 96a Zakona, sprovodi se zaplenom na određenom delu zarade/naknade
zarade/penzije i nalaganjem isplatiocu ovih prihoda da prilikom svake isplate zarade/
naknade zarade/penzije, počev od prve naredne isplate od dana prijema ovog rešenja, pa sve do potpune naplate poreza za čiju naplatu je pokrenut postupak prinudne
naplate, vrši obustavu na zaradi/naknadi zarade/penziji i uplatu obustavljenog iznosa
vrši na propisani uplatni račun javnih prihoda.
Odredbom člana 96a stav 3. Zakona propisano je da ako isplatilac zarade/naknade
zarade/penzije ne obustavi i ne uplati zaplenjeni iznos zarade/naknade zarade/penzije
na propisane uplatne račune javnih prihoda u roku iz stava 2. člana 96a, Poreska uprava vrši prinudnu naplatu iz novčanih sredstava sa računa isplatioca zarade/naknade
zarade/penzije na način propisan odredbom člana 95. Zakona.
Članom 2a stav 1. Zakona propisano je da se ovaj zakon primenjuje i na izvorne
javne prihode jedinica lokalne samouprave koje te jedinice utvrđuju, naplaćuju i kontrolišu kao i na sporedna poreska davanja po tim osnovima, dok je članom 2a stav 2.
Zakona propisano da kod utvrđivanja, naplate i kontrole javnih prihoda i sporednih
poreskih davanja iz stava 1. ovog člana, nadležni organ jedinice lokalne samouprave
ima prava i obaveze koje po Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji
ima Poreska uprava, osim prava i obaveza koje su kao izvorna ovlašćnja Poreske uprave navedena u stavu 2. člana 2a pomenutog Zakona.
Odredbom člana 96a stav 4. Zakona propisano je da je isplatlac zarade/naknade
zarade/penzije dužan da o promenama od uticaja na izvršenje rešenja o prinudnoj naplati obavesti nadležni poreski organ, najkasnije u roku od pet dana od dana nastanka
promene. Neizvršavanje ove obaveze predstavlja poreski prekršaj iz člana 179. stav 1.
tačka 6a. Zakona.
Pravilnikom o uslovima i načinu vođenja računa za uplatu javnih prihoda i rasporedu sredstava sa tih računa, propisani su računi za uplatu javnih prihoda.
Žalba ne odlaže izvršenje rešenja, shodno odredbama člana 147. Stav 1. Zakona.
DRUGI DEO • Instruktivni primeri akata
401
Rešenje postaje izvršno danom dostavljanja poreskom obvezniku, shodno odredbi
člana 77. stav 3. Zakona.
Na osnovu izloženog rešeno je kao u dispozitivu rešenja.
Protiv ovog rešenja može se izjaviti žalba Gradskom/Opštinskom veću Grada/
Opštine _____________, preko ovog Odeljenja/Odseka, u roku od 8 dana od dana
dostavljanja rešenja. Žalba se taksira sa ______ dinara lokalne administrativne takse
koja se uplaćuje na račun broj: ________________ - Lokalne administrativne takse, s
pozivom na broj odobrenja 97- _______________.
NAČELNIK/ŠEF,
Rešenje je izvršno dana _______ 201_.godine
(M.P.) ________________
(potpis)
402
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
7.19. Primer rešenja o prinudnoj naplati iz sredstava
isplatioca zarade/naknade/penzije
Broj rešenja: _______________
Gradska/Opštinska uprava Grada/Opštine __________ - Odeljenje/Odsek za
_______________, na osnovu čl. 2a, 77, 92 i 95. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“, br. 80/2002, 84/2002, 23/2003, 70/2003,
55/2004, 61/2005, 63/2006, 61/2007, 20/2009, 72/2009, 53/2010,101/2011 i 2/2012.) u
smislu člana 96a stav 5. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji i člana
192. Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97 i 31/2001 i
„Službeni glasnik RS“, br. 30/2010), dana ______ 201__ godine, donosi
R E Š E NJ E
I Isplatiocu zarade/naknade zarade/penzije ____________________________
__________________________________ sa sedištem u __________________Ul. i
br.____________________, PIB: _______________________, PORESKOM OBVEZNIKU ________________________________ sa prebivalištem u _______________,
Ul. i br. ______________________, JMBG:______________,
ODREĐUJE SE prinudna naplata iz novčanih sredstava na njegovim tekućim računima prenosom novčanih sredstava sa njegovih tekućih računa, uključujući i sredstva na njegovom deviznom računu, na uplatne račune javnih prihoda, radi prinudne
naplate poreske obaveze poreskog obveznika koja je određena rešenjem Gradske/Opštinske uprave Grada/Opštine __________ - Odeljenja/Odseka za _______________,
broj: __________ od ______ 201__. godine o prinudnoj naplati poreske obaveze iz
zarade/naknade zarade/penzije koju ostvaruje kod isplatioca, pošto isplatilac nije postupio po nalozima iz pomenutog rešenja o prinudnoj naplati poreske obaveze, i to:
R.b.
Vrsta izvornog lokalnog
javnog prihoda
Račun za uplatu javnog
prihoda
Iznos duga sa kamatom
u dinarima
Poziv na broj odobrenja
pri uplati
II NALAŽE SE Narodnoj banci Srbije – Odeljenju za prijem, kontrolu i unos
osnova i naloga Kragujevac, Ul. Branka Radičevića 16a, da odmah po prijemu ovog
rešenja preduzme mere iz svoje nadležnosti u skladu sa odredbama zakona kojim se
DRUGI DEO • Instruktivni primeri akata
403
uređuje platni promet, radi prinudne naplate poreske obaveze poreskog obveznika
____________________________, sa prebivalištem u __________________ iz tačke I ovog rešenja, iz novčanih sredstava sa računa isplatioca zarade/naknade zarade/
panzije otvorenih kod banaka, uključujući i sredstva na deviznom računu, prenosom
sredstava sa njegovih računa na uplatne račune javnih prihoda, pošto isplatilac zarade/
naknade zarade/penzije, ne obustavlja i ne uplaćuje iznos zarade/naknade zarade/penzije, na kome se sprovodi prinudna naplata na osnovu izvršnog rešenja Gradske/Opštinske uprave Grada/Opštine __________ - Odeljenja/Odseka za _______________,
broj: __________ od ______ 201__. godine.
Prenos iznosa novčanih sredstava sa računa isplatioca zarade/naknade zarade/
penzije vrši se po vrstama javnih prihoda, u iznosima, na račune za uplatu javnih prihoda i s pozivom na broj odobrenja iz tabele u tački I ovog rešenja.
III NALAŽE SE Narodnoj banci Srbije – Odeljenju za prijem, kontrolu i unos
osnova i naloga Kragujevac, da obračuna kamatu na način propisan članom 75. stav 1.
Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, od dana donošenja ovog rešenja
do dana prenosa celokupnog iznosa poreza i sporednih poreskih davanja i da iznos obračunate kamate prenese na odgovarajuće račune javnih prihoda iz tačke I ovog rešenja.
IV Ako na računu isplatioca zarade/naknade zarade/penzije privremeno nema dovoljno sredstava, organizacija nadležna za prinudnu naplatu, odnosno poslovna banka
izvršava ovo rešenje sukcesivno, prema raspoloživim sredstvima na računu, dok se ovo
rešenje u celini ne izvrši.
V Ako poslovna banka ne postupi po nalogu Narodne banke Srbije – Odeljenja za
prijem, kontrolu i unos osnova i naloga Kragujevac, naplata dugovanog iznosa poreza i sporednih poreskih davanja iz ovog rešenja izvršiće se neposredno iz novčanih
sredstava koja se nalaze na računu poslovne banke.
VI Ovo rešenje proizvodi pravno dejstvo od dana dostavljanja organizaciji nadležnoj
za prinudnu naplatu do dana namirenja obaveza, odnosno dana poništenja ovog rešenja.
VII Žalba ne odlaže izvršenje rešenja.
VIII Ovo rešenje postaje izvršno danom dostavljanja isplatiocu zarade/naknade
zarade/penzije.
O b r a z l o ž e nj e
Izvršnim rešenjem Gradske/Opštinske uprave Grada/Opštine __________ - Odeljenja/Odseka za _______________, broj: ________ od ______201__. godine određena je prinudna naplata poreske obaveze zaplenom __/__ zarade/naknade zarade/
penzije poreskog obveznika koju ostvaruje kod _____________________________
_________, radi naplate dospele a neplaćene poreske obaveze po vrstama lokalnih
javnih prihoda i u iznosima navedenim u tački I dispozitiva navedenog rešenja.
Navedenim rešenjem poreskog organa naloženo je isplatiocu zarade/naknade
zarade/penzije poreskom obvezniku iz dispozitiva ovog rešenja, da prilikom svake
isplate zarade/naknade zarade/penzije, počev od prve naredne isplate od dana prijema
404
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
rešenja, pa sve do potpune naplate poreskog duga, vrši obustavu na zaradi/naknadi
zarade/penziji u visini određenoj u tački I dispozitiva rešenja i uplatu obustavljenog
iznosa vrši na propisani uplatni račun javnih prihoda naveden u tački I dispozitiva
rešenja. Istim rešenjem isplatilac zarade/naknade zarade/penzije je upozoren da ako
ne obustavi i ne uplati zaplenjeni iznos zarade/naknade zarade/penzije na propisane
uplatne račune javnih prihoda u roku, iznosu i na način iz tačke II dispozitiva rešenja, Odeljenje/Odsek za __________________ će izvršiti prinudnu naplatu iz novčanih sredstava na njegovim računima na način propisan odredbom člana 95. Zakona
o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Poresko rešenje je uredno dostavljeno
isplatiocu zarade/naknade zarade/penzije dana ______201__. godine.
Pošto isplatilac zarade/naknade zarade/penzije iz dispozitiva ovog rešenja nije,
odnosno nije u celosti postupio i izvršio rešenje Gradske/Opštinske uprave Grada/
Opštine __________ - Odeljenja/Odseka za _______________, broj: ________ od
______201__. godine, stekli su se zakonski uslovi za primenu odredbe člana 96a stav
3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji kojom je propisano da ako
isplatilac zarade/naknade zarade/penzije ne obustavi i ne uplati zaplenjeni iznos zarade/naknade zarade/penzije na propisane uplatne račune javnih prihoda, Poreska uprava vrši prinudnu naplatu iz novčanih sredstava sa računa isplatioca zarade/naknade
zarade/penzije na način propisan odredbom člana 95. Zakona o poreskom postupku i
poreskoj administraciji.
Članom 2a stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji propisano
je da se ovaj zakon primenjuje i na izvorne javne prihode jedinica lokalne samouprave
koje te jedinice utvrđuju, naplaćuju i kontrolišu kao i na sporedna poreska davanja po tim
osnovima, dok je članom 2a stav 2. istog Zakona propisano da kod utvrđivanja, naplate
i kontrole javnih prihoda i sporednih poreskih davanja iz stava 1. ovog člana, nadležni
organ jedinice lokalne samouprave ima prava i obaveze koje po Zakonu o poreskom
postupku i poreskoj administraciji ima Poreska uprava, osim prava i obaveza koje su kao
izvorna ovlašćnja Poreske uprave navedena u stavu 2. člana 2a pomenutog Zakona.
Odredbom člana 95. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, propisano je da je prinudna naplata poreza i sporednih poreskih davanja iz novčanih sredstava poreskog obveznika, prenos sredstava sa računa poreskog obveznika
otvorenog kod banke na odgovarajući uplatni račun javnih prihoda, na osnovu rešenja
o prinudnoj naplati poreza.
Odredbom člana 95. stav 2. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, propisano je da rešenje o prinudnoj naplati iz novčanih sredstava sadrži i nalog
organizaciji za poslove prinudne naplate da obračuna kamatu na način propisan ovim
zakonom, od dana donošenja rešenja do dana prenosa celokupnog iznosa poreza i
sporednih poreskih davanja i da iznos obračunate kamate prenese na odgovarajuće
račune javnih prihoda.
Odredbom člana 95. stav 3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, propisano je da se rešenje o prinudnoj naplati iz novčanih sredstava izvršava na
način uređen zakonom kojim se uređuje platni promet.
DRUGI DEO • Instruktivni primeri akata
405
Odredbom člana 95. stav 4. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji,
propisano je da ako na računu poreskog obveznika privremeno nema dovoljno sredstava, organizacija nadležna za prinudnu naplatu, odnosno banka izvršava rešenje sukcesivno, prema raspoloživim sredstvima na računu, dok se rešenje u celini ne izvrši.
Odredbom člana 95. stav 5. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, propisano je da ako banka ne postupi na način uređen u stavu 2. ovog člana, naplata
dugovanog iznosa poreza i sporednih poreskih davanja vrši se neposredno iz sredstava
koja se nalaze na računu banke.
Odredbom člana 95. stav 6. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, propisano je da rešenje o prinudnoj naplati iz novčanih sredstava poreskog obveznika proizvodi pravno dejstvo od dana dostavljanja organizaciji nadležnoj za prinudnu
naplatu do dana namirenja obaveza, odnosno dana poništenja rešenja.
Žalba ne odlaže izvršenje rešenja, shodno odredbama člana 147. stav 1. Zakona o
poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Rešenje postaje izvršno danom dostavljanja, shodno odredbi člana 77. stav 3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Na osnovu izloženog rešeno je kao u dispozitivu rešenja.
Protiv ovog rešenja može se izjaviti žalba Gradskom/Opštinskom veću Grada/
Opštine _____________, preko ovog Odeljenja/Odseka, u roku od 8 dana od dana
dostavljanja rešenja. Žalba se taksira sa ______ dinara lokalne administrativne takse
koja se uplaćuje na račun broj: ________________ - Lokalne administrativne takse,
po modelu 97, s pozivom na broj odobrenja _______________.
NAČELNIK/ŠEF,
Rešenje je izvršno dana ___________ 201__. godine
(M.P.) _____________________________________
(potpis ovlašćenog službenog lica)
406
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
7.20. Primer saglasnosti za stavljanje administrativne
zabrane na zaradi/naknadi/penziji
OPŠTINA _______________
OPŠTINSKA UPRAVA
Odeljenju za ______________
________________
PREDMET: Saglasnost za naplatu lokalnih javnih prihoda stavljanjem
administrativne zabrane na zaradi, odnosno penziji
Sa stanjem na dan _______201__. godine kod Odeljenja/Odseka za _____________
Opštine _______________, imam dospeli a neplaćeni poreski dug, kao i poresku obavezu koja će dospeti u narednom periodu po osnovu, i to:
R.b.
Vrsta izvornog lokalnog javnog prihoda
1.
Porez na imovinu fizičkih lica
2.
Naknada za korišćenje gradskog građevinskog zemljišta
3.
Naknada za unapređenje i zaštitu životne sredine
Iznos u dinarima
Ukupno dinara
Pošto nije pokrenut postupak prinudne naplate navedenog poreskog duga, pristajem da se naplata poreskog duga u celosti sprovede stavljanjem administrativne zabrane na ___/___ zarade koju ostvarujem kod isplatioca _______________________, sa
sedištem u ____________________________, odnosno stavljanjem administrativne
zabrane na ___/___ penzije koju ostvarujem kod ___________________________.
Prilog: Ček o isplati _______ dela penzije za mesec ________ 201__. godine
U______________________
Dana ________201__. godine
Poreski obveznik,
______________________
_____________________________
(mesto, ulica i broj)
(ime i prezime)
JMBG: ________________
______________________
(potpis poreskog obveznika)
DRUGI DEO • Instruktivni primeri akata
407
7.21. Primer rešenja o administrativnoj zabrani
Broj rešenja:___________
Gradska/Opštinska uprava Grada/Opštine ______ - Odeljenje/Odsek za _______,
na osnovu člana 181. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br.
31/2011 i 99/2011 - dr. zakon) u smislu čl. 2a, i 96a stav 6. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“, br. 80/2002, 84/2002, 23/2003,
70/2003, 55/2004, 61/2005, 61/2007, 20/2009, 72/2009, 53/2010, 101/2011 i 2/2012.)
i člana 192. Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97 i
31/2001 i „Službeni glasnik RS“, br. 30/2010), dana ______ 201__ godine, donosi
R E Š E NJ E
I PORESKOM OBVEZNIKU:
JMBG:
PREBIVALIŠTE:
ULICA I BROJ:
BROJ TEKUĆEG RAČUNA:
BANKA:
uz njegov pismeni pristanak stavlja se administrativna zabrana na ___/___ njegove zarade/penzije koju ostvaruje kod __________________________________,
radi naplate poreske obaveze dospele za plaćanje do _____ 201__. godine, koja nije
plaćena u zakonskom roku, kao i poreske obaveze koja dospeva za plaćanje tokom
201__. godine, a odnosi se na sledeće izvorne lokalne javne prihode, i to:
R.b.
Vrsta izvornog lokalnog
javnog prihoda
Račun za uplatu javnog
prihoda
Iznos duga sa
kamatom u dinarima
Poziv na broj odobrenja
pri uplati
II NALAŽE SE ___________, kao isplatiocu zarade/penzije poreskom obvezniku, da
prilikom svake isplate drugog dela zarade/penzije, počev od prve naredne isplate od dana
prijema ovog rešenja, pa sve do potpune naplate poreskog duga iz tačke I ovog rešenja, vrši
obustavu na zaradi/penziji u visini određenoj u tački I ovog rešenja i uplatu obustavljenog
iznosa vrši na propisani uplatni račun javnih prihoda naveden u tački I ovog rešenja.
408
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
III Ako isplatilac zarade/penzije ne obustavi i ne uplati zaplenjeni iznos zarade/
penzije na propisane uplatne račune javnih prihoda u roku, iznosu i na način iz tačke II ovog rešenja, Odeljenje/Odsek za ___________________________ će izvršiti
prinudnu naplatu iz novčanih sredstava sa računa isplatioca zarade/penzije na način
propisan odredbom člana 95. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
IV Nalaže se isplatiocu zarade/penzije da o promenama od uticaja na izvršenje
ovog rešenja pismeno obavesti Odeljenje/Odsek za ________________________,
najkasnije u roku od pet dana od dana nastanka promene, a u suprotnom iniciraće se
pokretanje prekršajnog postupka protiv isplatioca zbog izvršenog poreskog prekršaja.
V Žalba ne odlaže izvršenje rešenja.
VI Rešenje postaje izvršno danom dostavljanja poreskom obvezniku.
O b r a z l o ž e nj e
Poreski obveznik iz dispozitiva ovog rešenja podneo je Odeljenju/Odseku za
_________________ Opštinske uprave Opštine _________________ pismenu saglasnost za naplatu lokalnih javnih prihoda stavljanjem administrativne zabrane na
zaradi, odnosno penziji po vrstama i u iznosima navedenim u tački I dispozitiva ovog
rešenja.
Odeljenje/Odsek za __________________________ je uvidom u knjigovodstveno stanje na PIB/šifri _____________ poreskog obveznika, koja se vodi u poreskom
računovodstvu ovog Odeljenja/Odseka, utvrdilo je da poreski obveznik duguje izvorne prihode jedinice lokalne samouprave po vrstama i u iznosima navedenim u tački I
dispozitiva ovog rešenja, a za čiju naplatu je dao saglasnost da se naplate stavljanjem
administrativne zabrane na njegovoj zaradi, odnosno penziji.
Članom 96a Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni
glasnik RS“, br. 80/2002... i 101/2011 – u daljem tekstu: Zakon o poreskom postupku),
uređen je postupak prinudne naplate poreza i sporednih poreskih davanja iz zarade,
naknade zarade, odnosno penzije poreskog obveznika, s tim što je stavom 6. člana 96a
Zakona o poreskom postupku propisano da ako pomenutim zakonom nije drukčije
propisano, na prinudnu naplatu poreza i sporednih poreskih davanja iz zarade, naknade zarade, odnosno penzije poreskog obveznika, shodno se primenjuju odredbe
zakona kojim se uređuje izvršenje i obezbeđenje.
Članom 181. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br.
31/2011 i 99/2011.) koji se u smislu odredbe člana 96a stav 6. Zakona o poreskom
postupku primenjuje i u postupku naplate poreza, propisano je da zabrana stavljena
na zaradu izvršnog dužnika po njegovom pristanku (administrativna zabrana), ima
pravno dejstvo izvršenja na zaradi, ako je stavljena pre donošenja rešenja, odnosno
zaključka o izvršenju.
Pošto je poreski obveznik pre pokretanja postupka prinudne naplate poreza dao
pismenu saglasnost (pristanak) da se naplata njegovog duga po osnovu izvornih lokalnih javnih prihoda izvrši stavljanjem administrativne zabrane na njegovoj zaradi/
DRUGI DEO • Instruktivni primeri akata
409
penziji, stekli su se zakonski uslovi za primernu člana 181. stav 1. Zakona o izvršenju i
obezbeđenju u smislu odredbe člana 96a. Zakona o poreskom postupku.
Iznos zaplene na zaradi/penziji određen je u skladu sa odredbom člana 148. stav 1.
Zakona o izvršenju i obezbeđenju kojom je propisano da se izvršenje na zaradi i penziji
može sprovesti do iznosa od dve trećine zarade/penzije.
Kako administrativna zabrana na zaradi/penziji, shodno odredbi čalana 181. stav
1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, ima pravno dejstvo prinudnog izvršenja na zaradi/penziji, to je isplatiocu zarade/penzije, shodno odredbi člana 96a stav 2. Zakona
o poreskom postupku, naloženo da prilikom svake isplate zarade/penzije, počev od
prve naredne isplate od dana prijema rešenja, pa sve do potpune naplate poreza za čiju
naplatu je stavljena administrativna zabrana, vrši obustavu na zaradi/penziji i uplatu
obustavljenog iznosa vrši na propisani uplatni račun javnih prihoda.
Odredbom člana 96a stav 3. Zakona o poreskom postupku, koji se primenjuje i u
postupku naplate poreza administrativnom zabranom na zaradi/penziji, propisano je
da ako isplatilac zarade/penzije ne obustavi i ne uplati zaplenjeni iznos zarade/penzije
na propisane uplatne račune javnih prihoda u roku iz stava 2. člana 96a, Poreska uprava vrši prinudnu naplatu iz novčanih sredstava sa računa isplatioca zarade/penzije na
način propisan odredbom člana 95. Zakona o poreskom postupku.
Članom 2a stav 1. Zakona o poreskom postupku propisano je da se ovaj zakon
primenjuje i na izvorne javne prihode jedinica lokalne samouprave koje te jedinice
utvrđuju, naplaćuju i kontrolišu kao i na sporedna poreska davanja po tim osnovima,
dok je članom 2a stav 2. Zakona o poreskom postupku propisano da kod utvrđivanja,
naplate i kontrole javnih prihoda i sporednih poreskih davanja iz stava 1. ovog člana,
nadležni organ jedinice lokalne samouprave ima prava i obaveze koje po Zakonu o
poreskom postupku ima Poreska uprava, osim prava i obaveza koje su kao izvorna
ovlašćnja Poreske uprave navedena u stavu 2. člana 2a pomenutog Zakona.
Odredbom člana 96a stav 4. Zakona o poreskom postupku propisano je da je isplatlac zarade/penzije dužan da o promenama od uticaja na izvršenje rešenja o prinudnoj
naplati obavesti nadležni poreski organ, najkasnije u roku od pet dana od dana nastanka promene. Neizvršavanje ove obaveze predstavlja poreski prekršaj iz člana 179. stav
1. tačka 6a. Zakona o poreskom postupku.
Pravilnikom o uslovima i načinu vođenja računa za uplatu javnih prihoda i rasporedu sredstava sa tih računa, propisani su računi za uplatu javnih prihoda.
Žalba ne odlaže izvršenje rešenja, shodno odredbama člana 147. stav 1. Zakona o
poreskom postupku.
Rešenje postaje izvršno danom dostavljanja poreskom obvezniku, shodno odredbi
člana 77. stav 3. Zakona o poreskom postupku.
Na osnovu izloženog rešeno je kao u dispozitivu rešenja.
Protiv ovog rešenja može se izjaviti žalba Gradskom/Opštinskom veću Grada/
Opštine _____________, preko ovog Odeljenja/Odseka, u roku od 8 dana od dana
dostavljanja rešenja. Žalba se taksira sa ______ dinara lokalne administrativne takse
410
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
koja se uplaćuje na račun broj: ________________ - Lokalne administrativne takse,
po modelu 97, s pozivom na broj odobrenja _______________.
NAČELNIK/ŠEF,
Rešenje je izvršno dana _______ 201_.godine
(M.P.) _____________________________________
(potpis ovlašćenog službenog lica)
DRUGI DEO • Instruktivni primeri akata
411
7.22. Primer rešenja o prinudnoj naplati iz vanknjižne nepokretnosti
Broj rešenja: ___________
PIB: _______________
Gradska/Opštinska uprava Grada/Opštine __________ - Odeljenje/Odseka za
_______________, na osnovu čl. 2a, 77, 92. stav 2. i 105. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Sl. glasnik RS“, br. 80/2002, 84/2002, 23/2003, 70/2003,
55/2004, 61/2005, 61/2007, 20/2009, 72/2009, 53/2010, 101/2011. i 2/2012.) i člana
192. Zakona o opštem upravnom postupku, („Sl. list SRJ“, br. 33/97 i 31/2001. I „Službeni glasnik RS“, br. 30/2010.), dana ___________201__. godine, donosi
R E Š E NJ E
o prinudnoj naplati poreske obaveze iz nepokretnosti
I PORESKOM OBVEZNIKU:
MATIČNI BROJ:
PIB/JMBG:
POSLOVNO SEDIŠTE/PREBIVALIŠTE:
ULICA I BROJ:
ODREĐUJE SE prinudna naplata poreske obaveze iz nepokretnosti _________
__________________________, koja se nalazi u _____________________, ulica i
br. _________________________, na k.p. br. ________________KO ____________,
koju je poreski obveznik stekao na osnovu ugovora o _____________________
_____________, overen od strane Osnovnog suda __________________, pod
_______________, od _______201_. godine, po osnovu poreske obaveze dospele za
plaćanje do ________200___. godine, a koja nije plaćena u zakonskom roku, i to:
Red
br.
Vrsta
poreza
Račun
javnih
prihoda
Glavni
dug u
dinarima
1
2
3
4
5% posebna
Svega u
jednokratna
dinarima
taksa na
(4+5)
prinudnu naplatu
5
6
Obračunata
kamata do
___201__.
god. dinara
7
Ukupno
za naplatu
dinara
(6+7)
8
Poziv
na broj
odobrenja
pri uplati
9
II Prinudna naplata poreske obaveze iz nepokretnosti poreskog obveznika iz tačke
I ovog rešenja izvršava se popisom i zaplenom nepokretnosti, utvrđivnjem početne
vrednosti nepokretnosti i prodajom nepokretnosti od strane poreskog organa.
412
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
III Poreskom obvezniku je za dospelu a neplaćenu poresku obavezu iz tačke I ovog
rešenja, dana ________201__. godine uredno dostavljena opomena za plaćanje poreza
broj: ______________ sa nalogom da isti plati odmah, a najkasnije u roku od 5 dana
od njenog prijema, što obveznik nije učinio, niti je u tom roku podneo zahtev za odlaganje plaćanja poreskog duga.
IV Troškovi postupka prinudne naplate padaju na teret poreskog obveznika.
V Žalba ne odlaže izvršenje rešenja.
VI Rešenje postaje izvršno danom dostavljanja poreskom obvezniku.
O b r a z l o ž e nj e
Gradska/Opštinska uprava Grada/Opštine _________ - Odeljenje/Odsek za
_______________, na osnovu ažurnog knjigovodstvenog stanja na PIB _____________
poreskog obveznika, koji se vodi u poreskom računovodstvu Odeljenja/Odseka za
______________________, utvrdila je da poreski obveznik iz dispozitiva rešenja duguje po osnovu dospelog poreza do ______201__ godine, iznos poreza i kamate navedene u tački I dispozitiva ovog rešenja.
Poreskom obvezniku uredno je dostavljena opomena za plaćanje poreske obaveze
broj: _____ od _______ 201__. godine, sa nalogom da istu plati odmah, a najkasnije u
roku od 5 dana od dana prijema opomene, što on nije učinio.
Kako poreski obveznik ni u roku ostavljenom opomenom nije izvršio uplatu dospele poreske obaveze, niti je u tom roku podneo zahtev za odlaganje plaćanja poreskog
duga, a podneti zahtev za odlaganje plaćanja poreskog duga je odbijen rešenjem ovog
Odeljenja/Odseka broj: _________, od ________. 201__. godine, doneto je rešenje o
prinudnoj naplati iz nepokretnosti poreskog obveznika, primenom člana 2a, 77, 92.
i 105. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji (u daljem tekstu: Zakon).
Članom 105. Zakona, propisano je da se prinudna naplata iz nepokretnosti sprovodi popisom, određivanjem početne vrednosti nepokretnosti njenom prodajom, na
osnovu rešenja o prinudnoj naplati iz člana 92. stav 2. Zakona, dok je članom 106.
stav 1. Zakona, propisano da se zaplena nepokretnosti koja nije upisana u odgovarajući registar (vanknjižna nepokretnost) vrši u momentu popisa.
Članom 2a stav 1. Zakona propisano je da se ovaj zakon primenjuje i na izvorne javne prihode jedinica lokalne samouprave koje te jedinice utvrđuju, naplaćuju i kontrolišu
kao i na sporedna poreska davanja po tim osnovima, dok je članom 2a stav 2. Zakona
propisano da kod utvrđivanja, naplate i kontrole javnih prihoda i sporednih poreskih
davanja iz stava 1. ovog člana, nadležni organ jedinice lokalne samouprave ima prava i
obaveze koje po Zakonu ima Poreska uprava, osim prava i obaveza koje su kao izvorna
ovlašćnja Poreske uprave navedena u stavu 2. člana 2a pomenutog Zakona.
Dospeli, a neplaćeni iznos poreza iz tačke I dispozitiva rešenja, uvećan je za posebnu jednokratnu taksu na prinudnu naplatu poreza u visini od 5% iznosa dospelog
a neplaćenog poreza. Posebna jednokratna taksa na prinudnu naplatu se obračunava
DRUGI DEO • Instruktivni primeri akata
413
na glavni dug, na dan početka postupka prinudne naplate (na dan donošenja rešenja o
prinudnoj naplati – član 77. stav 1. Zakona), shodno odredbama čl. 83. st. 1. Zakona, a
pripisuje se glavnom dugu pod danom dostavljanja rešenja oprinudnoj naplati.
Na iznos poreske obaveze, koju poreski obveznik nije platio u zakonskom roku
obračunata je kamata do dana izdavanja opomene, shodno odredbi člana 75. Zakona. Članom 75. stav 1. Zakona propisano je da se na iznos manje plaćenog poreza i
sporednih poreskih davanja obračunava i plaća kamata po stopi jednakoj godišnjoj
referentnoj stopi centralne emisione banke uvećanoj za deset procentnih poena, primenom komforne metode obračuna.
Troškovi postupka prinudne naplate - posebna jednokratna taksa za prinudnu naplatu i troškovi prinudne naplate koji su propisani Uredbom o visini troškova prinudne naplate poreza („Sl. glasnik RS“, br. 63/2003 i 51/2010.) padaju na teret poreskog
obveznika, shodno odredbi člana 83. stav 2. Zakona.
Prihod od prodaje nepokretnosti nadležni poreski organ raspoređuje i prenosi na
odgovarajuće račune javnih prihoda (član 93. stav 1. Zakona) prema redosledu propisanom članom 70. Zakona.
Žalba ne odlaže izvršenje rešenja, shodno odredbama člana 147. stav 1. Zakona.
Rešenje postaje izvršno danom dostavljanja, shodno odredbi člana 77. stav 3.
Zakona.
Na osnovu izloženog rešeno je kao u dispozitivu rešenja.
Protiv ovog rešenja može se izjaviti žalba Gradskom/Opštinskom veću opštine
_____________, preko ovog Odeljenja/Odseka, u roku od 8 dana od dana dostavljanja
rešenja. Žalba se taksira sa ______ dinara lokalne administrativne takse koja se uplaćuje na račun broj: ________________ - Lokalne administrativne takse, po modelu
97, s pozivom na broj odobrenja _______________.
Načelnik/Šef,
Rešenje je izvršno dana ______201__. godine
(M.P.) ______________________
414
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
7.23. Primer rešenja o prinudnoj naplati poreza iz nepokretnosti
koja je upisana u katastar nepokretnosti
Broj rešenja: _____________
PIB: ________________
Gradska/Opštinska uprava Grada/Opštine __________ - Odeljenje/Odsek za
_______________, na osnovu čl. 2a, 77, 92. stav 2. i 105. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Sl. glasnik RS“, br. 80/2002, 84/2002, 23/2003, 70/2003,
55/2004, 61/2005, 61/2007, 20/2009, 72/2009, 53/2010, 101/2011. i 2/2012.) i člana
192. Zakona o opštem upravnom postupku, („Sl. list SRJ“, br. 33/97 i 31/2001. i „Službeni glasnik RS“, br. 30/2010.), dana _______201__. godine, donosi
R E Š E NJ E
o prinudnoj naplati poreske obaveze iz nepokretnosti
I PORESKOM OBVEZNIKU:
MATIČNI BROJ:
PIB/JMBG:
POSLOVNO SEDIŠTE/PREBIVALIŠTE:
ULICA I BROJ:
ODREĐUJE SE prinudna naplata poreske obaveze iz nepokretnosti koja je kao
njegova svojina upisana u listu nepokretnosti broj: ______ od _____ 201 __ godine, izdatog od Republičkog geodetskog zavoda – Službe za katastar nepokretnosti
______________ za KO ______________, i to:
Rb
Broj
parcele
Br.
zgrade
Objetki - naziv objekta
Adresa objekta
Površina objekta Površina zemljišta
(ha, a, m2)
pod objektom
1
2
radi naplate poreske obaveze dospele za plaćanje do ________201___. godine, a koja
nije plaćena u zakonskom roku, i to:
Red. Vrsta
br. poreza
1
2
Račun
Glavni
javnih
dug u
prihoda dinarima
3
4
5% posebna
Svega u
jednokratna
dinarima
taksa na
(4+5)
prinudnu naplatu
5
6
Obračunata
kamata do
___201__.
god. dinara
7
Ukupno
Poziv na broj
za naplatu
odobrenja pri
dinara
uplati
(6+7)
8
9
DRUGI DEO • Instruktivni primeri akata
415
II Prinudna naplata poreske obaveze iz nepokretnosti poreskog obveznika iz tačke
I ovog rešenja izvršava se popisom, ustanovljavanjem hipoteke, utvrđivanjem početne
vrednosti nepokretnosti i prodajom nepokretnosti od strane poreskog organa.
III Poreskom obvezniku je za dospelu a neplaćenu poresku obavezu iz tačke I ovog
rešenja, dana ________201__. godine dostavljena opomena za plaćanje poreza sa nalogom da istu plati odmah, a najkasnije u roku od 5 dana od njenog prijema, što obveznik
nije učinio, niti je u tom roku podneo zahtev za odlaganje plaćanja poreskog duga.
IV Troškovi postupka prinudne naplate padaju na teret poreskog obveznika.
V Žalba ne odlaže izvršenje rešenja.
VI Rešenje postaje izvršno danom dostavljanja poreskom obvezniku.
O b r a z l o ž e nj e
Gradska/Opštinska uprava Grada/Opštine __________ - Odeljenje/Odsek za
_______________, na osnovu ažurnog knjigovodstvenog stanja na PIB _____________
poreskog obveznika, koji se vodi u poreskom računovodstvu Odeljenja/Odseka za
_______________________, utvrdila je da poreski obveznik iz dispozitiva rešenja
duguje po osnovu dospelog poreza do ______201__. godine, iznos poreza i kamate
navedene u tački I dispozitiva ovog rešenja.
Poreskom obvezniku uredno je dostavljena opomena za plaćanje poreske obaveze
broj: _____ od _______ 201__. godine, sa nalogom da istu plati odmah, a najkasnije u
roku od 5 dana od dana prijema opomene, što on nije učinio.
Kako poreski obveznik ni u roku ostavljenom opomenom za plaćanje nije izvršio
uplatu dospele poreske obaveze, niti je u tom roku podneo zahtev za odlaganje plaćanja poreskog duga, odnosno podneti zahtev za odlaganje plaćanja poreskog duga
je odbijen rešenjem ovog Odeljenja/Odseka broj: _________, od ________ 201__.
godine, doneto je rešenje o prinudnoj naplati iz nepokretnosti poreskog obveznika
opisane u tački I dispozitiva ovog rešenja, primenom člana 2a, 77., 92. i 105. Zakona o
poreskom postupku i poreskoj administraciji (u daljem tekstu: Zakon).
Članom 105. Zakona, propisano je da se prinudna naplata iz nepokretnosti sprovodi popisom, određivanjem početne vrednosti nepokretnosti njenom prodajom, na
osnovu rešenja o prinudnoj naplati iz člana 92. stav 2. Zakona.
Članom 2a stav 1. Zakona propisano je da se ovaj zakon primenjuje i na izvorne javne prihode jedinica lokalne samouprave koje te jedinice utvrđuju, naplaćuju i kontrolišu
kao i na sporedna poreska davanja po tim osnovima, dok je članom 2a stav 2. Zakona
propisano da kod utvrđivanja, naplate i kontrole javnih prihoda i sporednih poreskih
davanja iz stava 1. ovog člana, nadležni organ jedinice lokalne samouprave ima prava i
obaveze koje po Zakonu ima Poreska uprava, osim prava i obaveza koje su kao izvorna
ovlašćnja Poreske uprave navedena u stavu 2. člana 2a pomenutog Zakona.
Dospeli, a neplaćeni iznos poreza iz tačke I dispozitiva rešenja, uvećan je za posebnu jednokratnu taksu na prinudnu naplatu poreza u visini od 5% iznosa dospelog
a neplaćenog poreza. Posebna jednokratna taksa na prinudnu naplatu se obračunava
416
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
na glavni dug, na dan početka postupka prinudne naplate (na dan donošenja rešenja o
prinudnoj naplati – član 77. stav 1. Zakona), shodno odredbama čl. 83. st. 1. Zakona, a
pripisuje glavnom dugu pod danom dostavljanja rešenja oprinudnoj naplati.
Na iznos poreske obaveze, koju poreski obveznik nije platio u zakonskom roku
obračunata je kamata do dana izdavanja opomene, prema odredbama člana 75. Zakona. Članom 75. stav 1. Zakona propisano je da se na iznos manje plaćenog poreza
i sporednih poreskih davanja obračunava i plaća kamata po stopi jednakoj godišnjoj
referentnoj stopi centralne emisione banke uvećanoj za deset procentnih poena, primenom komforne metode obračuna.
Troškovi postupka prinudne naplate - posebna jednokratna taksa za prinudnu naplatu i troškovi prinudne naplate koji su propisani Uredbom o visini troškova prinudne naplate poreza („Sl. glasnik RS“, br. 63/2003. i 51/2010.) padaju na teret poreskog
obveznika, shodno odredbi člana 83. stav 2. Zakona.
Prinudna naplata poreske obaveze iz nepokretnosti poreskog obveznika izvršava se
popisom, utvrđivanjem njene tržišne vrednosti i prodajom, u smislu člana 105. Zakona.
Prihod od prodaje nepokretnosti nadležni poreski organ raspoređuje posebnim
rešenjem i prenosi na odgovarajuće račune javnih prihoda (član 93. stav 1. Zakona)
prema redosledu propisanom članom 70. Zakona. Žalba ne odlaže izvršenje rešenja,
shodno odredbama člana 147. stav 1. Zakona.
Rešenje postaje izvršno danom dostavljanja poreskom obvezniku, shodno odredbi
člana 77. stav 3. Zakona.
Na osnovu izloženog rešeno je kao u dispozitivu rešenja.
Protiv ovog rešenja može se izjaviti žalba Gradskom/Opštinskom veću opštine
_____________, preko ovog Odeljenja/Odseka, u roku od 8 dana od dana dostavljanja
rešenja. Žalba se taksira sa ______ dinara lokalne administrativne takse koja se uplaćuje na račun broj: ________________ - Lokalne administrativne takse, po modelu
97, s pozivom na broj odobrenja - _______________.
Rešenje je izvršno dana _____201__.godine
_________________________
(potpis)
Načelnik/Šef,
DRUGI DEO • Instruktivni primeri akata
417
7.24. Primer rešenja kojim se nalaže popis i procena
nepokretnosti u cilju upisa hipoteke
Broj: __________
PIB:________________
Gradska/Opštinska uprava Grada/Opštine __________ - Odeljenje/Odsek za
_______________, po službenoj dužnosti u postupku ustanovljavanja zakonskog založnog prava - hipoteke u korist Grada/Opštine _________ u prinudnoj naplati poreskog duga, na osnovu člana 2a i 87. stav 1. tačka 2) Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“, br. 80/2002, 84/2002, 23/2003, 70/2003,
55/2004, 61/2005, 61/2007, 20/2009, 72/2009, 53/2010. 101/2011. i 2/2012) i člana 192.
Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97. i 31/2001i „Službeni glasnik RS“, br. 30/2010.), dana _________201__ godine, donosi
R E Š E NJ E
1. Radi ustanovljavanja zakonskog založnog prava - hipoteke NA NEPOKRETNOSTI u korist Grada/Opštine ____________ kao poreskog poverioca, kojim se
obezbeđuje naplata dospele a neplaćene poreske obaveze u prinudnoj naplati do iznosa od __________ dinara, iz rešenja o prinudnoj naplati Gradske/Opštinske uprave
Grada/Opštine __________ - Odeljenja/Odseka za _______________, broj: _______
od ______201__. godine, od
PORESKOG OBVEZNIKA:
MATIČNI BROJ:
PIB/JMBG:
POSLOVNO SEDIŠTE/PREBIVALIŠTE:
ULICA I BROJ:
NALAŽE SE popis i procena njegove nepokretnosti, i to:
R.
br.
Opis nepokretnosti
1.
2.
3.
4.
Ukupno:
Broj
K.P.
KO
Površina prema katastru
ha
a
m2
Procenjena
vrednost
u din.
418
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
koja se nalazi u ________________ ul. i br. _________________, a upisana je na ime
poreskog obveznika u list nepokretnosti broj :_______ Republičkog geodetskog zavoda – Službe za katastar nepokretnosti u _____________, za KO _______________.
2. Popis i procenu pokretnih stvari poreskog obveznika iz tačke 1. ovog rešenja, izvršiće poreski izvršitelj Gradske/Opštinske uprave Grada/Opštine __________ - Odeljenja/Odseka za _______________, odnosno poseban procenitelj odmah po dostavljanju ovog rešenja poreskom obvezniku.
3. Založno pravo na nepokretnosti poreskog obveznika u korist Grada/Opštine
___________, ustanovljava se upisom katastar nepokretnosti.
4. Založno pravo na nepokretnosti traje do namirenja poreskog duga ili poništenja
poreskog rešenja (član 86. stav 3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji).
5. Poreskom obvezniku nije dozvoljeno da raspolaže nepokretnošću iz tačke 1)
ovog rešenja posle dostavljanja rešenja.
6. Žalba protiv rešenja ne odlaže njegovo izvršenje.
O b r a z l o ž e nj e
Gradska/Opštinska uprava Grada/Opštine __________ - Odeljenje/Odsek za
_______________, otpočela je postupak prinudne naplate dospelog a neplaćenog poreskog potraživanja od poreskog obveznika iz dispozitiva ovog rešenja, po vrstama
javnih prihoda i u iznosima navedenim u rešenju o prinudnoj naplati iz nepokretnosti Gradske/Opštinske uprave Grada/Opštine __________ - Odeljenja/Odseka za
_______________ broj: _______ od ______201__. godine, pošto poreski obveznik
nije uplatio dospelo poresko potraživanje ni u roku iz opomene ovog Odeljenja/Odseka koja mu je uredno dostavljena dana _______201 __. godine.
Istovremeno sa ovim rešenjem o prinudnoj naplati poreza iz nepokretnosti, radi
obezbeđenja naplate napred navedenog dospelog a neplaćenog poreskog potraživanja
u iznosima iz tačke 1. dispoziiva ovog rešenja, primenom člana 87. stav 1. tačka 2)
Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji (u daljem tekstu: Zakon), naložen je popis i procena nepokretnosti poreskog obveznika iz tačke 1. dispozitiva ovog
rešenja, radi ustanovljavanja zakonskog založnog prava – hipoteke u korist Grada/Opštine _____________ kao poreskog povrioca u postupku prinudne naplate poreskog
potraživanja, u smislu člana 86. i 87. stav 1. Zakona.
Članom 86. stav 1. Zakona, propisano je da se radi obezbeđenja poreskog potraživanja u prinudnoj naplati poreza na stvarima, odnosno imovinskim pravima poreskog
obveznika, ustanovljava zakonsko založno pravo u korist poreskog poverioca. Poreski
poverilac je i jedinica lokalne samouprave - za izvorne javne prihode koje njen nadležni organ utvrđuje, naplaćuje i kontroliše u javnopravnom odnosu.
Radi ustanovljavanja hipoteke u prinudnoj naplati, Poreska uprava u smislu odredbe člana 87. stav 1. Zakona rešenjem nalaže popis i procenu nepokretnosti poreskog
obveznika.
DRUGI DEO • Instruktivni primeri akata
419
Članom 2a stav 1. Zakona propisano je da se ovaj zakon primenjuje i na izvorne javne prihode jedinica lokalne samouprave koje te jedinice utvrđuju, naplaćuju i kontrolišu
kao i na sporedna poreska davanja po tim osnovima, dok je članom 2a stav 2. Zakona
propisano da kod utvrđivanja, naplate i kontrole javnih prihoda i sporednih poreskih
davanja iz stava 1. ovog člana, nadležni organ jedinice lokalne samouprave ima prava i
obaveze koje po Zakonu ima Poreska uprava, osim prava i obaveza koje su kao izvorna
ovlašćnja Poreske uprave navedena u stavu 2. člana 2a pomenutog Zakona.
Založno pravo na nepokretnosti, u smislu člana 87. stav 7. Zakona, ustanovljava se
upisom hipoteke u odgovarajući registar.
Članom 86. stav 3. Zakona propisano je da zaloga traje do izmirenja poreskog duga
ili poništenja poreskog rešenja.
Članom 88.stav 1. Zakona propisano je da poreskom obvezniku nije dozvoljeno
da raspolaže predmetima prinudne naplate na kojima se ustanovljava zaloga posle dostavljanja rešenja iz člana 87.stav 1. tačka 1) Zakona kojim se nalaže popis i procena
radi ustanovljavanja zaloge.
Članom 147. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, propisano je da žalba ne odlaže izvršenje poreskog upravnog akta.
Sa napred iznetog doneto je rešenje kao u dispozitivu.
Protiv ovog rešenja može se izjaviti žalba Gradskom/Opštinskom veću opštine
_____________, preko ovog Odeljenja/Odseka, u roku od 8 dana od dana dostavljanja
rešenja. Žalba se taksira sa ______ dinara lokalne administrativne takse koja se uplaćuje na račun broj: ________________ - Lokalne administrativne takse, po modelu
97, s pozivom na broj odobrenja _______________.
Načelnik/Šef,
420
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
7.25. Primer zapisnika o popisu i proceni nepokretnosti u
postupku usanovljavanja hipoteke u prinudnoj naplati
REPUBLIKA SRBIJA
Opština__________________
Opštinska uprava__________
Odeljenje za ______________
Broj: ____________
__________ 201__. godine
_________________
ZAPISNIK
o popisu i proceni nepokretnosti u postupku ustanovljavanja
hipoteke u postupku prinudne naplate poreza
Sastavljen dana _____ 201__.godine u postupku ustanovljavanja hipoteke na nepokretnosti u korist Grada/Opštine _______ upisom u odgovarajući registar, u postupku
prinudne naplate dospele poreske obaveze, kao sredstva obezbeđenja naplate dospelog
poreza ____________________________________ u iznosu od___________ dinara
od poreskog obveznika _____________________________________sa sedištem u
_____________________ ul. __________________br.___, PIB: _______________,
na osnovu rešenja Gradska/Opštinska uprava Grada/Opštine _________ - Odeljenja/
Odseka za _______________, broj:_______ od _____ 201__. godine.
Započeto u _____ časova.
Popisu i proceni prisustvuju, i to:
1. Poreski izvršitelj, ________________, sl. legitimacija
broj:____________
2. Ovlašćeni predstavnik
poreskog obveznika,
______________________
1. Svedok _____________________________ JMBG: ___________________
2. Svedok _____________________________ JMBG: ___________________
3. Procenitelj ___________________________ JMBG: __________________
Poreski izvršitelj je pre pristupanja popisu pozvao poreskog obveznika da plati dospeli a neplaćeni poreski dug po rešenju o prinudnoj naplati Gradske/Opštinske uprave
Grada/Opštine __________ - Odeljenja/Odseka za _______________, broj:_________
od ____201__. godine u iznosu od ___________ dinara, pa pošto poreski obveznik
DRUGI DEO • Instruktivni primeri akata
421
to nije učinio, poreski izvršitelj je popisao radi ustanovljavanja hipoteke u korist Grada/Opštine ____________ upisom u odgovarajući registar, u postupku prinudne naplate dospele poreske obaveze, kao sredstva obezbeđenja naplate dospelog poreza
______________________ u iznosu od____________ dinara, nepokretnosti u svojini poreskog obveznika navedene u rešenju Gradske/Opštinske uprave Grada/Opštine
__________ - Odeljenja/Odseka za _______________, broj:_________ od ____201__.
godine koja je kao njegova svojina upisana u list nepokretnosti broj _________ od _____
201__. godine izdatog od Republičkog geodetskog zavoda – Službe za katastar nepokretnosti______________________ KO _________a koju je procenio poreski izvršitelj,
odnosno procenitelj_____________________________, i to:
Rb
Broj
parcele
Br.
zgrade
Objetki - naziv
objekta
Adresa
objekta
Površina
objekta
Površina
zemljišta pod
objektom
Utvrđena
početna
vrednost - dinara
1
2
3
Svega:
Poreski izvršitelj je upozorio poreskog obveznika da otuđenje, uništenje ili dovođenje
popisane nepokretnosti u neupotrebljivo stanje predstavlja ugrožavanje naplate poreza,
što je sankcionisano kao krivično delo – ugrožavanje naplate poreza iz člana 175. Zakona
o poreskom postupku i poreskoj administraciji, kao i da Grad/Opština ___________
kao založni poverilac, ima pravo da naplati svoje potraživanje iz vrednosti predmeta
hipoteke pre ostalih poverilaca, ako mu njegovo potraživanje ne bude isplaćeno, uključujući isto pravo i prema trećem licu koje je predmet založnog prava – nepokretnost opterećenu hipotekom u korist Grada/Opštine _____________ pribavilo od zalogodavca
(poreskog obveznika koji ima pravo svojine na založenoj nepokretnosti).
Popis i procena završeni u _______ časova.
Svedoci:
1._________________________
2. _________________________
Procenitelj,
_________________________
Kopiju zapisnika za poreskog
obveznika dana ______201_ godine,
Primio
(M.P.) ____________________
(potpis)
Poreski izvršitelj,
___________________
422
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
7.26. Primer rešenja o utvrđivanju početne vrednosti nepokretnosti
Broj: __________
PIB: ________________
Gradska/Opštinska uprava Grada/Opštine ______ - Odeljenje/Odsek za _______,
u postupku prinudne naplate javnih prihoda iz nepokretnosti poreskog obveznika
_________ iz ________, na osnovu člana 2a, 105. i 107. stav 3. Zakona o poreskom
postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS’’, br. 80/2002, 84/2002, 23/2003,
70/2003, 55/2004, 61/2005, 61/2007, 20/2009, 72/2009, 53/2010, 101/2011. i 2/2012.) i
člana 192. Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ’’, br. 33/97. 31/2001.
i „Službeni glasnik RS“, br. 30/2010.), dana ____ 201 __. godine, donosi
R E Š E NJ E
UTVRĐUJE SE početna vrednost nepokretnosti
PORESKOG OBVEZNIKA:
MATIČNI BROJ:
PIB/JMBG:
POSLOVNO SEDIŠTE/PREBIVALIŠTE:
ULICA I BROJ
koja je kao njegova svojina upisana u list nepokretnosti broj: _____ od ___ 201 __
godine, izdatog od Republičkog geodetskog zavoda – Službe za katastar nepokretnosti
______________ KO ______________, i to:
Rb
Broj
parcele
Br.
zgrade
Objetki - naziv
objekta
Adresa
objekta
Površina
objekta
Površina
zemljišta pod
objektom
Utvrđena početna
vrednost - dinara
1
2
3
Svega:
O b r a z l o ž e nj e
Gradska/Opštinska uprava Grada/Opštine _____________ - Odeljenje/Odsek za
____________, je posle isteka roka iz opomene za plaćanje poreza broj: ________,
koja je uredno dostavljenja poreskom obvezniku dana ___ 201__. godine, otpočela postupak prinudne naplate poreza donošenjem rešenja o prinudnoj naplati dospele a neplaćene poreske obaveze iz nepokretnosti broj:___________ od ____________201__.
godine, od poreskog obveznika iz dispozitiva ovog rešenja.
DRUGI DEO • Instruktivni primeri akata
423
Naime, poreski obveznik nije izmirio poresku obavezu iz napred navedenog rešenja o prinudnoj naplati, niti je podneo zahtev za odlaganje plaćanja poreskog duga,
odnosno podneti zahtev za odlaganje plaćanja poreskog duga je odbijen rešenjem
broj:__________od _________201__. godine.
Rešenje o prinudnoj naplati iz nepokretnosti poreskog obveznika postalo je konačno
dana _______201 __. godine, pa je nepokretnost poreskog obveznika popisana i procenjena o čemu je sastavljen zapisnik broj: ________ od ________201 __. godine.
Članom 107. Stav 3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji (u
daljem tekstu: Zakon), propisano je da se početna vrednost nepokretnosti utvrđuje
rešenjem.
Članom 2a stav 1. Zakona propisano je da se ovaj zakon primenjuje i na izvorne javne prihode jedinica lokalne samouprave koje te jedinice utvrđuju, naplaćuju i kontrolišu
kao i na sporedna poreska davanja po tim osnovima, dok je članom 2a stav 2. Zakona
propisano da kod utvrđivanja, naplate i kontrole javnih prihoda i sporednih poreskih
davanja iz stava 1. ovog člana, nadležni organ jedinice lokalne samouprave ima prava i
obaveze koje po Zakonu ima Poreska uprava, osim prava i obaveza koje su kao izvorna
ovlašćnja Poreske uprave navedena u stavu 2. člana 2a pomenutog Zakona.
Odeljenje/Odsek za ______________________ je zaključkom broj _______ od
_________ 201__. godine, odredila _____________________ iz __________________,
sudskog veštaka ____________________ struke za veštaka u ovoj upravnoj stvari radi
utvrđivanja početne vrednosti nepokretnosti.
Veštak je dana ______201__. godine u prisustvu poreskog obveznika, odnosno
njegovog punomoćnika i poreskog izvršitelja izvršio uviđaj posle čega je procenio
nepokretnost poreskog obveznika iz dispozitiva ovog rešenja i utvrdio da je njena
ukupna početna vrednost, s obzirom na mesto gde se nalazi, kvalitet nepokretnosti i
_______________________ - dinara ______________, o čemu je sastavio zapisnik
broj: _________ od _____ 201__. godine. Prilikom veštačenja veštak je imao u vidu
odredbe Pravilnika o načinu utvrđivanja početne vrednosti nepokretnosti poreskog
obveznika („Sl. glasnik RS“ br. 17/2004).
Odeljenje/Odsek za _________________________ je prihvatio procenu veštaka
pa je doneo rešenje kao u dispozitivu u smislu člana 107. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Protiv ovog rešenja poreski obveznik može izjaviti prigovor u roku od 3 dana od dana
prijema rešenja. Prigovor se podnosi Odeljenju/Odseku za __________________.
NAČELNIK/ŠEF,
424
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
7.27. Primer rešenja o odbijanju prigovora protiv rešenja o
utvrđivanju početne vrednosti nepokretnosti
Broj: ___________
PIB:________________
Gradska/Opštinska uprava Grada/Opštine ______ - Odeljenje/Odsek za ________,
rešavajući po prigovoru poreskog obveznika _______________________________sa
sedištem u __________________, izjavljenom protiv rešenja o utvrđivanju početne
vrednosati nepokretnosti u postupku prinudne naplate poreskog duga broj: _________
od _____201__. godine, na osnovu člana 2a i 107. stav 3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“, br. 80/2002, 84/2002, 23/2003,
70/2003, 55/2004, 61/2005, 61/2007, 20/2009, 72/2009, 53/2010, 101/2011. i 2/2012.)
i člana 192. Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97. i
31/2001. i „Službeni glasnik RS“, br. 30/2010.), dana _____ 201__. godine, donosi
R E Š E NJ E
ODBIJA SE prigovor
PORESKOG OBVEZNIKA:
MATIČNI BROJ:
PIB/JMBG:
POSLOVNO SEDIŠTE/PREBIVALIŠTE:
ULICA I BROJ:
izjavljen protiv rešenja Gradske/Opštinske uprave Grada/Opštine ___________ Odeljenja/Odseka za ___________, broj: 433 - ______ od 201__. godine o utvrđivanju
početne vrednosti njegove nepokretnosti koja je predmet prinudne naplate poreskog
duga u iznosu od __________ dinara pokrenutom rešenjem o određivanju prinudne
poreza iz nepokretnosti broj: 433 - _____ od 201__. godine, KAO NEOSNOVAN.
O b r a z l o ž e nj e
Gradska/Opštinska uprava Grada/Opštine __________ - Odeljenje/Odsek za
_______________, svojim rešenjem broj: 433 - _______ od 201__. godine, pokrenulo je postupak prinudne naplate poreza od poreskog obveznika iz dispozitiva ovog
rešenja iz njegove nepokretnosti i po konačnosti pomenutog rešenja, pošto poreski
obveznik nije platio poreski dug, svojim rešenjem broj: 433- ________ od 201___.
godine utvrdilo je početnu vrednost nepokretnosti obveznika koja je kao njegova svojina upisana u list nepokretnosti broj: ______ od _____ 201 __ godine, izdatog od
DRUGI DEO • Instruktivni primeri akata
425
Republičkog geodetskog zavoda – Službe za katastar nepokretnosti ______________
KO ______________.
Početnu vrednost nepokretnosti utvrdio je _____________________________, sa
prebivalištem u __________________________, sudski veštak __________________
struke, koji je određen zaključkom Gradske/Opštinske uprave Grada/Opštine
__________ - Odeljenja/Odseka za _______________, broj: 433 - _______ od _____
201__. godine.
Protiv rešenja o utvrđivanju početne vrednosti nepokretnosti poreski obveznik je blagovremeno, shodno odredbi člana 107. stav 5. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, izjavio prigovor u kome je, pored ostalog, istakao
_________________________.
Uz prigovor je priložio _____________________________________________.
Ocenjujući navode iz prigovora i priložene dokaze, prvostepeni poreski organ je
našao da su navodi neosnovani i da prigovor treba odbiti, a ovo iz sledećih raloga
____________________________.
Sa napred iznetog doneto je rešenje kao u dispozitivu.
Protiv ovog rešenja, shodno odredbi člana 107. stav 6. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administarciji žalba nije dopuštena.
Načenik/Šef,
426
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
7.28. Zaključak o određivanju prodaje nepokretnosti
putem usmenog javnog nadmetanja
Broj:__________
PIB: _______________
Gradska/Opštinska uprava Grada/Opštine __________ - Odeljenje/Odsek za
_______________, u postupku prinudne naplate javnih prihoda iz nepokretnosti poreskog obveznika___________________ iz ______________________, na osnovu
člana 2a, 105. i 108. stav 2. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS’’, br. 80/2002, 84/2002, 23/2003, 70/2003, 55/2004, 61/2005,
61/2007, 20/2009, 72/2009, 53/2010, 101/2011. i 2/2012.) i člana 192. Zakona o opštem
upravnom postupku („Službeni list SRJ’’, br. 33/97 i 31/2001. i „Službeni glasnik RS“,
30/2010.), dana _______ 200__ godine, donosi
Z A K LJ U Č A K
o određivanju prodaje nepokretnosti putem usmenog javnog nadmetanja
1. ODREĐUJE SE prodaja nepokretnosti putem usmenog javnog nadmetanja poreskog obveznika ________________________, sa sedištem u ________________,
Ul. _________ br. ____, PIB: _______, koja je kao njegova svojina upisana u katastar
nepokretnosti Republičkog geodetskog zavoda – Službe za katastar nepokretnosti u
______________, u list nepokretnosti broj: ________, za KO ____________, i to:
R.
br.
Opis nepokretnosti
Broj
K.P.
KO
Površina prema katastru
ha
a
m2
Utvrđena početna
vrednost nepokretnosti
- dinara
1.
2.
3.
2. Prodaja nepokretnosti se vrši putem usmenog javnog nadmetanja najkasnije do _____201__. godine u poslovnim prostorijama Odeljenja/Odska za
______________________, kancelarija br. ____
3. Nepokretnost je opterećena pravom službenosti _________________________,
odnosno ista je opterećena hipotekom u korist ______________________________
4. Na usmenom javnom nadmetanju nepokretnost se ne može prodati ispod ____%
utvrđene početne vrednosti vrednosti, odnosno ne ispod ______________ dinara.
DRUGI DEO • Instruktivni primeri akata
427
5. Ponuđači su dužni da pre početka usmenog javnog nadmetanja polože depozit
u visini od 5% utvrđene početne vrednosti, odnosno u iznosu od __________ dinara,
na račun broj: ________________.
6. Kupac – najbolji ponuđač je dužan da cenu po kojoj mu je prodata nepokretnost
uplati u roku od 8 dana od dana zaključenja usmenog javnog nadmetanja (član 111.
stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji). Ako kupac u određenom roku ne uplati cenu za koju mu je nepokretnost prodata, prodaja se rešenjem
oglašava nevažećom a kupac gubi pravo na povraćaj položenog depozita i ne može biti
ponuđač u postupku prodaje te nepokretnosti u periodu od šest meseci.
7. Ovaj zaključak istaći na oglasnoj tabli ovog Odeljenja/Odseka i dostaviti poreskom dužniku, založnim poveriocima i licima koja imaju upisanu ili zakonsko pravo
preko kupovine na nepokretnosti koja je predmet prodaje
Protiv ovog zaključka nije dozvoljena posebna žalba.
Načelnik/Šef,
428
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
7.29. Primer oglasa o prodaji nepokretnosti putem
usmenog javnog nadmetanja
Broj:__________
PIB: ______________
Gradska/Opštinska uprava Grada/Opštine_____________ – Odeljenje/Odsek za
____________, u postupku prinudne naplate poreza iz nepokretnosti poreskog obveznika _________________________iz ________________, na osnovu člana 2a, 105.
i 108. stav 3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS’’, br. 80/2002, 84/2002, 23/2003, 70/2003, 55/2004, 61/2005, 61/2007, 20/2009,
72/2009, 53/2010, 101/2011. i 2/2012.) i člana 192. Zakona o opštem upravnom postupku („Sl. list SRJ’’, br. 33/97. 31/2001 i „Službeni glasnik RS“, br. 30/2010), dana
_____201__. godine, objavljuje
OGLAS
o prodaji nepokretnosti putem usmenog javnog nadmetanja
1. _______31 ročište za prodaju nepokretnosti putem usmenog javnog nadmetanja poreskog obveznika ___________________________________, sa sedištem u
___________________upisane kao njegova svojina u katastar nepokretnosti Republičkog geodetskog zavoda – Službe za katastar nepokretnosti _______________, u
list nepokretnosti broj:__________, za KO ____________, i to:
R.
br.
Opis nepokretnosti
Broj
K.P.
KO
Površina prema katastru
ha
a
m2
Utvrđena početna
nepokretnost - dinara
1.
2.
3.
2. Usmeno javno nadmetanje održaće se dana ______ 201__ godine, u Odeljenju/
Odseku za _____________, Ul. ___________________ br. _____, kancelarija broj
___ na ____ spratu, sa početkom u _______ časova.
3. Na usmenom javnom nadmetanju mogu učestvovati samo lica koja na račun
broj ___________, uplate depozit u visini od 5% utvrđene početne vrednosti nepokretnosti.
Upisuje se prvo, drugo, treće... ročište u zavisnosti koje se ročište za usmeno javno nadmetanje oglašava
31
DRUGI DEO • Instruktivni primeri akata
429
4. Kupac nepokretnosti je dužan da cenu za koju mu je nepokretnost prodata,
umanjenu za iznos uplaćenog depozita, ulati u roku od osam dana od dana zaključenja
usmenog javnog nadmetanja.
5. Nepokretnost je opterećena pravom službenosti ________________, odnosno
ista je opterećena hipotekom __ reda u korist __________________________.
6. Na usmenom javnom nadmetanju, nepokretnost se ne može prodati ispod
_____% utvrđene početne vrednosti nepokretnosti.
7. Ako kupac u određenom roku ne uplati cenu za koju mu je nepokretnost prodata, prodaja se rešenjem oglašava nevažećom a kupac gubi pravo na povraćaj položenog
depozita i ne može biti ponuđač u postupku prodaje te nepokretnosti u periodu od
šest meseci.
8. Na kupljenu nepokretnost na javnom nadmetanju ne mogu se stavljati reklamacije.
9. Oglas objaviti na oglasnoj tabli Odeljenja/Odseka za _______________ i u dnevnom listu ___________, dostaviti poreskom obvezniku i ______________________
___________________________________________________________________.
(založnim poveriocima/licima koja imaaju pravo preče kupovine)
Načelnik/Šef,
430
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
7.30. Primer zapisnika o prodaji nepokretnosti
putem usmenog javnog nadmetanja
REPUBLIKA SRBIJA
Opština__________________
Opštinska uprava___________
Odeljenje za _______________
Broj: ____________
________ 201__. godine
_________________
ZAPISNIK
sa prvog/drugog ročišta za prodaju nepokretnosti putem usmenog javnog nadmetanja održanog dana ____ 201__. godine u poslovnim prostorijama Odeljenja/Odseka
za ________________, soba broj: ___, u predmetu prinudne naplate poreske obaveze
od poreskog obeznika ____________________ sa sedištem u __________________
ul. __________________________________ br. ___, radi naplate poreske obaveze u
iznosu od __________ dinara, po izvršnom rešenju o prinudnoj naplati iz nepokretnosti Gradske/Opštinske uprave, Grada/Opštine – Odeljenja/Odseka za ____________
broj:_______ od _____ 201__. godine, kao i troškova prinudne naplate, sastavljen u
skladu sa odredbom člana 109. stav 11. Zakona o poreskom postupku i poreskoj adminstraciji („Službeni glasnik RS“, broj 80/02...101/2011 i 2/2012.).
Javnoj prodaji putem usmenog javnog nadmetanja prisustvuju, i to:
1. Poreski izvršitelj _______________________________________________,
službena legitimacija broj: ______________;
2. Zapisničar____________________________________________________,
3. Za poreskog obveznika __________________________________________,
4. Ponuđači:
4.1. __________________________________ JMBG: _________________,
u svoje ime i za svoj račun/ u ime i za račun Preduzeća ___________________
PIB ____________, po ovlašćenju broj: ________ od _____201__. godine;
4.2. __________________________________ JMBG: _________________,
u svoje ime i za svoj račun/ u ime i za račun Preduzeća ___________________
PIB ____________, po ovlašćenju broj: ________ od _____201__. godine;
4.3. __________________________________ JMBG: _________________,
u svoje ime i za svoj račun/ u ime i za račun Preduzeća ___________________
PIB ____________, po ovlašćenju broj: ________ od _____201__. godine;
DRUGI DEO • Instruktivni primeri akata
431
Započeto u ______ časova
Pošto se predstavio, poreski izvršitelj je otvorio usmeno javno nadmetanje i upoznao ponuđače sa pravilima usmenog javnog nadmetanja, koja je glasno pročitao32.
Pošto je poreski izvršitelj utvrdio da su ispunjeni uslovi za održavanje usmenog javnog nadmetanja i da nema zakonskih smetnji za njegovo održavanje, pristupio je sprovođenju postupka usmenog javnog nadmetanja, tako što je javno objavio ponuđačima
da je predmet prodaje na ovom usmenom javnom nadmetanju nepokretnost poreskog
obveznika čija je prodaja oglašena u dnevnom listu ___________________________
od ________201__. godine, i to:
R.
br.
Opis nepokretnosti
Broj
K.P.
KO
Površina prema katastru
ha
a
m2
Početna vrednost
nepokretznostidinara
1.
2.
3.
4.
Ukupno:
Zatim poreski izvršitelj saopštava da sem potraživanja poreskog organa po osnovu poreske obaveze radi čije naplate je i određena prodaja nepokretnosti na predmetnoj nepokretnosti nije/upisana je hipoteka poverioca __________________ iz
_____________, za iznos duga u iznosu od _________ dinara.
Poreski izvršitelj je upoznao ponuđače da se na ovom ročištu nepokretnost ne
može prodati ispod ______% utvrđene početne vrednosti nepokretnosti.
Usmeno javno nadmetanje sprovodi se tako što ponuđači javno ističu svoje bezuslovne ponude za
kupovinu konkretne nepokretnostii, koje moraju biti veće od prethodno istaknute ponude.Usmeno javno nadmetanje traje sve dok ponuđači stavljaju veće ponude, a kada bude saopštena poslednja ponuda,
izvršitelj će javno pitati ponuđače da li neko od njih nudi veći iznos od najviše ponuđenog. Ako niko od
ponuđača ne nudi veći iznos od najviše ponuđenog, izvršitelj ponavlja prethodno pitanje. Ukoliko ni posle
drugog javnog poziva nije istaknuta ponuda veća od poslednje ponuđene cene, izvršitelj će poslednji (treći)
put javno pitati ponuđače – da li neko nudi veći iznod od najviše ponuđenog. Ako ni posle trećeg poziva
izvršitelja, niko od ponuđača ne ponudi veći iznos od najviše ponuđenog,poreski izvršitelj pita najpovoljnijeg ponuđača da li ostaje pri svojoj ponudi. Pošto najpovoljniji ponuđač javno potvrdi da ostaje pri svojoj
ponudi, izvršitelj će zaključučiti usmeno javno nadmetanje za konkretnu nepokretnost i objaviti da je ta
nepokretnost, ako je najviše ponuđena cena veća od 75% od utvrđene početne vrednosti nepokretnosti - za
prvo usmeno javno nadmetanje, odnosno od 50% od utvrđene početne vrednosti nepokretnosti - za drugo
usmeno javno nadmetanje, ili niža od 75% od utvrđene početne vrednosti nepokretnosti - za prvo usmeno
javno nadmetanje, odnosno od 50% od utvrđene početne vrednosti nepokretnosti - za drugo usmeno javno
nadmetanje, ako se sa tim pismeno saglasio poreski obveznik u smislu člana 104. stav 15. ZPPPA, prodata
najpovoljnijem ponuđaču za najviše ponuđeni iznos, tako što će glasno saopštiti koja stvar je kome prodata i za koji iznos.
32
432
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
Prisutni ponuđači su položili depozit u propisanom iznosu, što je utvrđeno na
osnovu priznanica položenog depozita.
Poreski izvršitelj obaveštava prisutne da kupac nepokretnosti ne može biti poreski
obveznik, zaposleni Poreske uprave i lica povezana sa poreskom obeznikom i zaposlenim u Poreskoj upravi. Pošto je ponuđače obavestio o samom toku usmenog javnog nadmetanja i zamolio
ih je da se istog pridržavaju, poreski izvršitelj je objavio da se pristupa prodaji putem
usmenog javnog nadmetanja nepokretnosti pod brojem _____ ovog zapisnika, čija je
početna vrednost ______________ dinara i pozvao ponuđače da stavljaju svoje ponude, tako što će nuditi cenu koju su spremni da za konkretnu nepokretnost plate.
1. Učesnici na ovom javnom nadmetanju za nepokretnost
R.
br.
Opis nepokretnosti
Broj
K.P.
KO
Površina prema katastru
ha
a
m2
Početna
vrednost nepokretnosti
- dinara
1.
stavljaju sledeće ponude:
Red.
br.
Učesnik – ponuđač
Visina - iznos ponude u dinarima
I ponuda
II ponuda
III ponuda
IV ponuda
VII ponuda
VIII ponuda
1.
2.
3.
Red.
br.
Učesnik – ponuđač
Visina - iznos ponude u dinarima
V ponuda
VI ponuda
1.
2.
3.
Pošto je ponuđač – učesnik ____________________________________, stavio
najpovoljniju ponudu u iznosu od _____________ dinara, poreski izvršitelj poziva
ostale ponuđače – učesnike da dalje stavljaju svoje ponude i saopštava da ako od sada
– u ____ časova do ____ časova niko od učesnika ne stavi povoljniju ponudu, javno
nadmetanje biće zaključeno.
Pošto po isteku narednih deset minuta niko od ponuđača – učesnika nije
stavio povoljniju ponudu, poreski izvršitelj je utvrdio da je ponuđač – učesnik
_________________ ponudio najveću cenu od ______ dinara, a koja nije niža od najmanjeg iznosa za koji se nepokretnost može prodati na ovom javnom nadmetanju, i
DRUGI DEO • Instruktivni primeri akata
433
OBJAVIO
da se ponuđaču – učesniku _____________________________ iz ____________,
prodaje nepokretnost:
1. ______________________________________________________________,
za iznos od _______________ dinara, o čemu će biti doneto pismeno rešenje, koje će
se objaviti na oglasnoj tabli i dostaviti poreskom obvezniku i svim ponuđačima – učesnicima na ovom javnom nadmetanju.
2. Učesnici u javnom nadmetanju za nepokretnost
R.
br.
Opis nepokretnosti
Broj
K.P.
KO
Površina prema katastru
ha
a
m2
Početna
vrednost nepokretnosti
- dinara
2.
stavljaju sledeće ponude:
Red.
br.
Učesnik – ponuđač
Visina - iznos ponude u dinarima
I ponuda
1.
2.
3.
Red.
br.
Učesnik – ponuđač
II ponuda
III ponuda
IV ponuda
VII ponuda
VIII ponuda
Visina - iznos ponude u dinarima
V ponuda
VI ponuda
1.
2.
3.
Pošto je ponuđač – učesnik _____________________________________, stavio
najpovoljniju ponudu u iznosu od _____________ dinara, poreski izvršitelj poziva
ostale ponuđače – učesnike da dalje stavljaju svoje ponude i saopštava da ako od sada
– u ____ časova do ____ časova niko od učesnika ne stavi povoljniju ponudu, javno
nadmetanje biće zaključano.
Pošto po isteku narednih deset minuta niko od ponuđača – učesnika nije
stavio povoljniju ponudu, poreski izvršitelj je utvrdio da je ponuđač – učesnik
________________ ponudio najveću cenu od _______ dinara, a koja nije niža od najmanjeg iznosa za koji se nepokretnost može prodati na ovom javnom nadmetanju, i
434
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
OBJAVIO
da se ponuđaču – učesniku _____________________________ iz ____________,
prodaje nepokretnost: __________________________________________________
__________________, za iznos od ___________ dinara, o čemu će biti doneto pismeno rešenje, koje će se objaviti na oglasnoj tabli i dostaviti poreskom obvezniku i svim
ponuđačima – učesnicima na ovom javnom nadmetanju.
1. Učesnici u javnom nadmetanju za nepokretnost
R.
br.
Opis nepokretnosti
Broj
K.P.
KO
Površina prema katastru
ha
a
m2
Početna
vrednost nepokretnosti
- dinara
3.
stavljaju sledeće ponude:
Red.
br.
Učesnik – ponuđač
Visina - iznos ponude u dinarima
I ponuda
II ponuda
III ponuda
IV ponuda
VII ponuda
VIII ponuda
1.
2.
3.
Red.
br.
Učesnik – ponuđač
Visina - iznos ponude u dinarima
V ponuda
VI ponuda
1.
2.
3.
Pošto je ponuđač – učesnik _____________________________________, stavio
najpovoljniju ponudu u iznosu od _____________ dinara, poreski izvršitelj poziva
ostale ponuđače – učesnike da dalje stavljaju svoje ponude i saopštava da ako od sada
– u ____ časova do ____ časova niko od učesnika ne stavi povoljniju ponudu, javno
nadmetanje biće zaključano.
Pošto po isteku narednih deset minuta niko od ponuđača – učesnika nije
stavio povoljniju ponudu, poreski izvršitelj je utvrdio da je ponuđač – učesnik
________________ ponudio najveću cenu od _______ dinara, a koja nije niža od najmanjeg iznosa za koji se nepokretnost može prodati na ovom javnom nadmetanju, i
DRUGI DEO • Instruktivni primeri akata
435
OBJAVIO
da se ponuđaču – učesniku ______________________ iz ____________, prodaje
nepokretnost: 3._______________________________________________, za iznos
od _______________ dinara, o čemu će biti doneto pismeno rešenje, koje će se objaviti na oglasnoj tabli i dostaviti poreskom obvezniku i svim ponuđačima – učesnicima
na ovom javnom nadmetanju.
Završeno u ____ časova.
Ponuđačima – učesnicima _______________________________, po zaključenju
javnog nadmetanja vraćen je iznos položenog depozita, što oni potvrđuju svojim potpisom na ovom zapisniku.
Poreski izvršitelj,
___________________
Zapisničar,
___________________
Za poreskog obveznika zapisnik
primio dana _____201__. godine
________________________
Poreski dužnik,
_____________________
Ponuđači:
1.__________________________
2. __________________________
3. __________________________
436
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
7.31. Primer rešenja o prodaji nepokretnosti prodate
putem usmenog javnog nadmetanja
Broj: ______________
PIB: __________________
Gradska/opštinska uprava Grada/opštine _______________ - Odeljenje/Odsek
za _____________, u postupku prinudne naplate javnih prihoda iz nepokretnosti poreskog obveznika _______________, sa sedištem u ___________________, putem
usmenog javnog nadmetanja, na osnovu člana 109. stav 12. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“, br. 80/2002, 84/2002, 23/2003,
70/2003, 55/2004, 61/2005, 61/2007, 20/2009, 72/2009, 53/2010, 101/2011 i 2/2012.)
i člana 192. Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97.
31/2001 i „Službeni glasnik RS“, br. 30/2010.), dana _______ 201 __. godine, donosi
R E Š E NJ E
1. Kupcu - ____________________________________________, sa sedištem/
prebivalištem u __________________________, Ulica _________________, br.
_____, PIB/JMBG: ________ kao najpovoljnijem ponuđaču na prodaji nepokretnosti
poreskog obveznika ___________________________________, PIB ____________,
sa sedištem u _______________, ulica _____________, br.____, izvršenoj putem
usmenog javnog nadmetanja održanog dana _____ 201 ___. godine u _____________,
koja je izvršena na osnovu rešenja Gradske/opštinske uprave Grada/opštine _______
- Odeljenje/Odsek za_____________, o prinudnoj naplati iz nepokretnosti broj: 433_________ od _____ 200__ godine, PRODAJE SE NEPOKRETNOST pomenutog
poreskog obveznika, i to:
R.
br.
Opis nepokretnosti
Broj
K.P.
KO
Površina prema katastru
ha
a
m2
Iznos za koji je nepokretnost
prodata u dinarima
1.
2.
3.
4.
Ukupno:
koja je upisana kao svojina pomenutog poreskog obveznika u katastar nepokretnosti Republičkog geodetskog zavoda – Službe za katastar nepokretnosti u _______________,
u list nepokretnosti broj:___________, za KO_____________.
DRUGI DEO • Instruktivni primeri akata
437
2. Kupac nepokretnosti iz tačke 1. ovog rešenja, dužan je da uplati iznos za koji mu
je nepokretnost prodata, umanjen za iznos depozita, a što iznosi ___________ dinara,
u roku od osam dana od dana zaključenja usmenog javnog nadmetanja, odnosno do
______ 201 __. godine, na uplatni račun broj: ____________ - ________________.
3. Ukoliko kupac ne uplati iznos iz tačke 2. ovog rešenja u navedenom roku, prodaja će biti oglašena nevažećom, a kupac gubi pravo na povraćaj uplaćenog depozita
i ne može biti ponuđač u postupku prodaje nepokretnosti iz tačke 1. ovog rešenja u
periodu od šest meseci.
O b r a z l o ž e nj e
Gradska/opštinska uprava Grada/opštine ___________ - Odeljenje/Odsek
za_________________, je u postupku prinudne naplate poreskog duga od poreskog
obveznika iz dispozitiva ovog rešenja, na osnovu rešenja o prinudnoj naplati poreza
iz nepokretnosti broj:___________ od ____________201__. godine, po konačnosti
rešenja o utvrđivanju početne vrednosti nepokretnosti broj: 433-________ od ____
201__. godine, (po donošenju rešenja po prigovoru na rešenje o utvrđivanju početne vrednosti nepokretnosti), donela zaključak broj: 433 - ____ od ___ 201__ godine
o određivanju prodaje nepokretnosti putem usmenog javnog nadmetanja i oglasom
broj: 433- ___ od ___ 201__ godine oglasila njenu prodaju putem usmenog javnog
nadmetanja za dan ____ 201_. godine sa početkom u ___ časova.
Na održanom _____ usmenom javnom nadmetanju za nepokretnost iz tačke 1. dispozitiva ovog rešenja, najpovoljniji ponuđač je bio ___________________
______________________, sa sedištem/prebivalištem u ________________, ul
______________, br.____, pošto je ponudio njveći iznos koji je veći od _____od utvrđene početne vrednosti nepokretnosti, čime su se stekli zakonski uslovi da mu nepokretnost bude prodata. O prodaji nepokretnosti putem usmenog javnog nadmetanja
sastavljen je zapisnik broj: 433-____ od ___ 201__. godine, koji su potpisali svi učesnici na usmenom javnom nadmetanju.
Odredbom člana 109. stav 12. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji (u daljem tekstu: Zakon), propisano je da se po okončanju prodaje nepokretnosti
putem usmenog javnog nadmetanja donosi rešenje o prodaji nepokretnosti. Odredba
člana 109. stav 12. Zakona se, shodno odredbi člana 2a pomenutog zakona, odnosi i na
nadležni poreski organ jedinice lokalne samouprave.
Članom 2a stav 1. Zakona propisano je da se ovaj zakon primenjuje i na izvorne
javne prihode jedinica lokalne samouprave koje te jedinice utvrđuju, naplaćuju i
kontrolišu kao i na sporedna poreska davanja po tim osnovima, dok je članom 2a
stav 2. Zakona propisano da kod utvrđivanja, naplate i kontrole javnih prihoda i
sporednih poreskih davanja iz stava 1. ovog člana, nadležni organ jedinice lokalne
samouprave ima prava i obaveze koje po Zakonu ima Poreska uprava, osim prava i
obaveza koje su kao izvorna ovlašćnja Poreske uprave navedena u stavu 2. člana 2a
pomenutog Zakona.
438
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
Pošto je prodaja nepokretnosti putem usmenog javnog nadmetanja izvršena u
skladu sa odredbom člana 109. Zakona, doneto je rešenje kao u dispozitivu.
Odredbom člana 111. stav 1. Zakona, propisano je da je kupac nepokretnosti dužan je da uplati iznos za koji mu je nepokretnost prodata, umanjen za iznos depozita,
u roku od osam dana od dana zaključenja usmenog javnog nadmetanja.
Odredbom člana 111. stav 2. Zakona, propisano je da ako kupac ne uplati iznos za
koji mu je nepokretnost prodata u propisanom roku, prodaja se oglašava nevažećom,
a kupac gubi pravo na povraćaj uplaćenog depozita i ne može biti ponuđač u postupku
prodaje nepokretnosti iz tačke 1. ovog rešenja u periodu od šest meseci.
Protiv ovog rešenja može se izjaviti žalba Gradskom/Opštinskom veću Grada/
Opštine ____________, preko ovog Odeljenja/Odseka, u roku od 15 dana od dana
dostavljanja rešenja. Žalba se taksira sa ______ dinara lokalne administrativne takse
koja se uplaćuje na račun broj: ________________ - Lokalne administrativne takse,
po modelu 97, s pozivom na broj odobrenja _______________.
Načelnik/Šef,
Rešenje dostaviti:
- kupcu;
- poreskom obvezniku;
- organu nadležnom za vođenje
registra nepokretnosti
DRUGI DEO • Instruktivni primeri akata
439
7.32. Primer rešenja o predaji nepokretnosti kupcu
Broj: ____________
PIB: _______________
Gradska/opštinska uprava Grada/opštine ___________ - Odeljenje/Odsek
za_________________, u postupku prinudne naplate poreza iz nepokretnosti poreskog
obveznika __________________________, sa sedištem u _____________________,
na osnovu člana 2a i 111. stav 7. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni gllasnik RS“, br. 80/2002, 84/2002, 23/2003, 70/2003, 55/2004, 61/2005,
61/2007, 20/2009, 72/2009, 53/2010,101/2011. i 2/2012.) i člana 192. Zakona o opštem
upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97. 31/2001. i „Službeni glasnik RS“, br.
30/2010.), dana ______ 201__. godine, donosi
R E Š E NJ E
1. KUPCU - ___________________, sa sedištem/prebivalištem u ____________,
Ulica _______________, br. ____, PIB/JMBG: __________, PREDAJE S NEPOKRETNOST poreskog obveznika ____________________, sa sedištem/prebivalištem
u _____________, ulica _____________, br.____, PIB/JMBG _____________, i to:
R. br.
Opis nepokretnosti
Broj
K.P.
KO
Površina prema katastru
ha
a
m2
1.
2.
3.
4.
koja je upisana kao svojina pomenutog poreskog obveznika u katastar nepokretnosti
Republičkog geodetskog zavoda – Službe za katastar nepokretnosti u _____________,
u list nepokretnosti broj:___________, za KO_____________, a koja mu je kao najpovoljnijem ponuđaču prodata konačnim rešenjem Gradske/opštinske uprave Grada/
Opštine ___________ - Odeljenja/Odseka za ____________ broj: 433 - _______ od
201___. godine.
2. Predaja nepokretnosti između poreskog izvršitelja Odeljenja/Odseka za ________
i kupca izvršiće se zapisnički posle ispražnjenja nepokretnosti od stvari i lica, a o danu
predaje nepokretnosti kupac će biti naknadno pismeno obavešten.
440
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
O b r a z l o ž e nj e
Gradska/opštinska uprava Grada/opštine _____ - Odeljenje/Odsek za ______, je
u postupku prinudne naplate poreskog duga poreskog obveznika iz dispozitiva ovog
rešenja, na osnovu rešenja o prinudnoj naplati poreza iz nepokretnosti broj:____ od
___201__. godine, dana __ 201___ godine sa početkom u __ časova održala usmeno javno nadmetanje na kome je nepokretnost poreskog obveznika iz tačke 1. dispozitiva ovog rešenja prodata _________, sa sedištem/prebivalištem u ________, ul
______, br.____, kao najpovoljnijem ponuđaču o čemu je doneto rešenje Gradske/
opštinske uprave Grada/opštine ________ - Odeljenja/Odseka za ___________, broj:
433______ od ____201__. godine, koje je dostavljeno i poreskom obvezniku dana
____ 201__. godine.
Pošto je kupac nepokretnosti u zakonskom roku uplatio cenu za koju mu je nepokretnost prodata u iznosu od ____________ dinara i rešenje o prodaji nepokretnosti
je postalo konačno dana _______201 __. godine, stekli su se zakonski uslovi za donošenje rešenja o predaji nepokretnosti kupcu.
Naime, odredbom člana 111. stav 7. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji (u daljem tekstu: Zakona), propisano je da Poreska uprava po izvršenoj
uplati iznosa za koji je nepokretnost prodata kupcu i po konačnosti rešenja o prodaji
nepokretnosti, donosi rešenje o predaji nepokretnosti kupcu. Odredba člana 111. stav
7. Zakona se, shodno odredbi člana 2a pomenutog zakona, odnosi i na nadležni poreski organ jedinice lokalne samouprave.
Članom 2a stav 1. Zakona propisano je da se ovaj zakon primenjuje i na izvorne
javne prihode jedinica lokalne samouprave koje te jedinice utvrđuju, naplaćuju i
kontrolišu kao i na sporedna poreska davanja po tim osnovima, dok je članom 2a
stav 2. Zakona propisano da kod utvrđivanja, naplate i kontrole javnih prihoda i
sporednih poreskih davanja iz stava 1. ovog člana, nadležni organ jedinice lokalne
samouprave ima prava i obaveze koje po Zakonu ima Poreska uprava, osim prava i
obaveza koje su kao izvorna ovlašćnja Poreske uprave navedena u stavu 2. člana 2a
pomenutog Zakona.
Pošto su ispunjeni zakonski uslovi za predaju nepokretnosti kupcu kupljene u postupku prinudne naplate poreza, doneto je rešenje kao u dispozitivu.
Predaja nepokretnosti između Odeljenja/Odseka za __________________ i
kupca izvršiće se zapisički posle ispražnjenja nepokretnosti od stvari i lica u skladu sa odredbama zakona koji uređuje izvršenje i obezbeđenje. O danu predaje koji
naknadno odredi ovo Odeljenje/Odsek kupac će biti pismeno obavešten. Naime,
odredbom člana 111. stav 10. Zakona, propisano je da se na zaštitu kupca i njegovih prava, kao i na sve ostalo što nije posebno uređeno odredbama Zakona u vezi
sa prodajom nepokretnosti, shodno primenjivati odredbe zakona kojim se uređuje
izvršenje i obezbeđenje.
DRUGI DEO • Instruktivni primeri akata
441
Protiv ovog rešenja može se izjaviti žalba Gradskom/Opštinskom veću Grada/Opštine __________, preko ovog Odeljenja/Odseka, u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja. Žalba se taksira sa _____ dinara lokalne administrativne takse koja se
uplaćuje na račun broj: _____________ - Lokalne administrativne takse, s pozivom na
broj odobrenja 97 - ____________.
Načelnik/Šef,
442
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
7.33. Primer rasporednog rešenja (član 70. ZPPPA)
Broj: ________
PIB: ________________
Gradska/opštinska uprava Grada/opštine ___________ - Odeljenje/Odsek za
____________, na osnovu člana 2a i 93. stav 4. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“, br. 80/2002, 84/2002, 23/2003, 70/2003,
55/2004, 61/2005, 61/2007, 20/2009, 72/2009, 53/2010, 101/2011 i 02/2012.) i člana
192. Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97 i 31/2001 i
„Službeni glasnik RS“, br. 30/2010), dana ________ 201__ godine, donosi
R E Š E NJ E
I Sredstva naplaćena u postupku prinudne naplate poreza po rešenju o prinudnoj naplati Gradske/opštinske uprava Grada/opštine ___________ - Odeljenja/
Odseka za ___________________, broj 433 -______________ od _________
201_. godine, od poreskog obveznika ___________________, sa sedištem u
_______________________________ ulica___________________ broj _____, na
račun broj 840-1700845-84 – Javni prihodi naplaćeni u postupku prinudne naplate,
u ukupnom iznosu od ____________ dinara, RASPOREĐUJU SE u korist računa za
uplatu javnih prihoda, i to:
1) u korist računa 840-7____________-_____, iznos od _________, s pozivom
na broj odobrenja [97] __________________;
2) u korist računa 840-7____________-_____, iznos od _________, s pozivom
na broj odobrenja [97] __________________;
3) u korist računa 840-7____________-_____, iznos od _________, s pozivom
na broj odobrenja [97] __________________;
4) u korist računa 840-7____________-_____, iznos od _________, s pozivom
na broj odobrenja [97] __________________;
5) u korist računa 840-_____________-_____, iznos od _________, s pozivom
na broj odobrenja [97] __________________;
II Raspored sredstava na račune iz stava I ovog rešenja vrši se sa šifrom plaćanja
_____, svrhom plaćanja 840_______________________ i pozivom na broj zaduženja
[97] ____________________.
III Raspored sredstava po ovom rešenju izvršiće Ministarstvo finansija - Uprava za
trezor - Filijala _______________.
DRUGI DEO • Instruktivni primeri akata
443
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Gradske/opštinske uprave Grada/opštine _______ - Odeljenja/Odseka
za ___________, o prinudnoj naplati poreza broj: 433- _________ od ______ 201__.
godine pokrenut je postupak prinudne naplate dospele a neplaćene poreske obaveze
od poreskog dužnika iz dispozitiva ovog rešenja.
U postupku prinudne naplate poreza po napred navedenom rešenju, dana
_________ 200__. godine, naplaćen je iznos od __________ dinara koji je uplaćen na
račun broj 840-1700845-84 - Javni prihodi naplaćeni u postupku prinudne naplate.
Članom 70. stav 2. Zakona o poreksom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“, br.80/2002... i 2/2012 – u daljem tekstu: Zakon), propisano je da se
raspored uplaćenog iznosa poreza vrši po sledećem redosledu: iznos glavne poreske
obaveze, kamata, troškovi naplate.
Članom 93. stav 4. Zakona, propisano je da se prihodi od unovčavanja predmeta
prinudne naplate propisanih zakonom raspoređuju rešenjem prema redosledu namirenja iz člana 70. Zakona.
Članom 2a stav 1. Zakona propisano je da se ovaj zakon primenjuje i na izvorne javne prihode jedinica lokalne samouprave koje te jedinice utvrđuju, naplaćuju i kontrolišu
kao i na sporedna poreska davanja po tim osnovima, dok je članom 2a stav 2. Zakona
propisano da kod utvrđivanja, naplate i kontrole javnih prihoda i sporednih poreskih
davanja iz stava 1. ovog člana, nadležni organ jedinice lokalne samouprave ima prava i
obaveze koje po Zakonu ima Poreska uprava, osim prava i obaveza koje su kao izvorna
ovlašćnja Poreske uprave navedena u stavu 2. člana 2a pomenutog Zakona.
Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja u postupku izvršenja rešenja broj: 433 _________ od ______201 __. godine u pogledu iznosa glavnog poreskog duga, kamate i troškova prinudne naplate, primenom člana 70. stav 2. Zakona, izvršen je raspored
naplaćenih sredstava u postupku prinudne naplate sa računa na koji su uplaćena, na
način iz tačke II ovog rešenja.
Članom 12. stav 2. Pravilnika o uslovima i načinu vođenja računa za uplatu javnih prihoda i raspored sredstava sa tih računa („Službeni glasnik RS“, br.104/2011,
10/2012. i 18/2012), propisano je da se sredstva sa računa 845 prenose na odgovarajuće
račune za uplatu javnih prihoda 843.
Sa napred iznetog doneto je rešenje kao u dispozitivu na osnovu člana 93. stav
4. Zakona.
Protiv ovog rešenja može se izjaviti žalba Gradskom/Opštinskom veću Grada/
Opštine ____________, preko ovog Odeljenja/Odseka, u roku od 15 dana od dana
dostavljanja rešenja. Žalba se taksira sa ______ dinara lokalne administrativne takse
koja se uplaćuje na račun broj: ________________ - Lokalne administrativne takse,
po modelu 97, s pozivom na broj odobrenja _______________.
Načelnik/Šef,
444
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
7.34.Primer zaključka o prekidu postupka prinudne
naplate poreza (član 79. ZPPPA).
Broj: 433 - ___________
PIB: ________________
Gradska/opštinska uprava Grada/opštine ___________ - Odeljenje/Odsek za
_______________, na osnovu člana 2a i 79. stav 3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“, br. 80/2002, 84/2002, 23/2003, 70/2003,
55/2004, 61/2005, 63/2006, 61/2007, 20/2009, 72/2009, 53/2010, 101/2011 i 02/2012)
i člana 192. Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97 i
31/2001 i „Službeni glasnik RS“, br. 30/2010), dana ________ 201__ godine, donosi
Z A K LJ U Č A K
PREKIDA SE postupak prinudne naplate poreza prema poreskom obvezniku
____________________________, sa sedištem/prebivalištem u ________________,
Ul _________________________ br.____, PIB: _____________, pokrenut rešenjem
o prinudnoj naplati Gradske/opštinske uprava Grada/opštine _______________ Odeljenja/Odseka za_____________, broj: ___________ od ________201___ godine,
zbog toga što je poreskom obvezniku odobreno odlaganje plaćanja poreskog duga.
Obrazloženje
Gradska/opštinska uprava Grada/opštine _______ - Odeljenje/Odsek za _______,
pokrenulo je postupak prinudne naplate poreza od poreskog obveznika iz dispozitiva
ovog zaključka, na osnovu rešenja o prinudnoj naplati iz _______________ poreskog
obveznika broj: __________od _______201__ godine.
Rešenje je uredno dostavljeno poreskom obvezniku ______200__ godine, a
postalo je izvršno danom dostavljanja, pa, pošto poreski obveznik nije platio poreski dug, pokrenut je postupak njegovog izvršenja i preduzete su sledeće radnje_______________________________________.
Dana ______201__ godine, poreski obveznik je podneo pismeni zahtev za odlaganje plaćanja poreskog duga iz rešenja o prinudnoj naplati u smislu člana 73.ili 74a ili
74b33 Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Pošto je u postupku rešavanja po zahtevu utvrđeno da poreski obveznik ispunjava
uslove iz Uredbe o bližim uslovima za odlaganje plaćanja poreskog duga („Sl. glasnik
RS“, br. 53/2003. i 61/2004 i 71/2005), i pružio je traženo sredstvo obezbeđenja naplate
Upisuje se član ZPPPA (73 ili 74a ili 74b) na osnovu koga se vrši odlaganje plaćanja poreskog duga.
33
DRUGI DEO • Instruktivni primeri akata
445
poreskog duga, poreskom obvezniku je je sporazumom/ rešenjem broj: __________od
______201___ godine, odobreno odlaganje plaćanje poreskog duga na _____ jednake
mesečne rate.
ili
Pošto se nad poreskim obveznikom sprovodi reorganizacija u skladu sa zakonom
kojim se uređuje stečaj, a obveznik je uz zahtev podneo usvojeni plan reorganizacije i
pravosnažno rešenje _______________ suda kojim je potvrđeno usvajanje plana reorganizacije, stekli su se islovi iz člana 74a Zakona o poreskom postupku i poreskoj
administraciji, pa je poreskom obvezniku odobreno odlaganje plaćanja poreskog duga
na ____ jednake mesečne rate.
Kako je poreskom obvezniku odobreno odlaganje plaćanja poreskog duga u skladu sa odredbama člana 73. i 74. ili člana 74a ili člana 74b34 Zakona o poreskom postupkui poreskoj administraciji, stekli su se zakonski uslovi za prekid postupka prinudne
naplate poreza iz člana 79. stav 1. tačka 2. Zakona o poreskom postupku i poreskoj
administarciji, pa je primenom člana 79. stav 3. pomenutog zakona donet zaključak
kao u dispozitivu.
Protiv ovog zaključka može se izjaviti žalba Gradskom/Opštinskom veću Grada/
Opštine ____________, preko ovog Odeljenja, u roku od 15 dana od dana dostavljanja zaključka. Žalba se taksira sa ______ dinara lokalne administrativne takse koja
se uplaćuje na račun broj: ________________ - Lokalne administrativne takse, po
modelu 97, s pozivom na broj odobrenja - _______________.
Načelnik/Šef,
Upisuje se član ZPPPA na osnovu koga je izvršneno odlaganje plaćanja poreskog duga.
34
446
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
7.35. Primer rešenja o obustavi postupka prinudne
naplate poreza (član 80. ZPPPA)
Broj: 433 - ___________
PIB: __________________
Gradska/opštinska uprava Grada/opštine ___________ - Odeljenje/Odsek za
_______________, na osnovu člana 2a i 80. stav 3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“, broj: 80/2002, 84/2002, 23/2003, 70/2003,
55/2004, 61/2005, 63/2006, 61/2007, 20/2009, 72/2009, 53/2010, 101/2011 i 2/2012),
i člana 192. Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97 i
31/2001 i „Službeni glasnik RS“, br. 30/2010), dana _______ 201 ___ godine, donosi
R E Š E NJ E
OBUSTAVLJA SE postupak prinudne naplate poreza prema poreskom obvezniku
__________________ sa sedištem/prebivalištem u ________, Ul _______________
br. ____, PIB _____________, pokrenut rešenjem o prinudnoj naplati Gradske/opštinske uprave Grada/opštine ___________ - Odeljenja/Odseka za ____________, broj:
_________ od ______201__ godine, zbog toga što je poreski obveznik poreski dug iz
rešenja o prinudnoj naplati i nastale troškove prinudne naplate uplatio u celosti.
Obrazloženje
Gradska/opštinska uprava Grada/opštine _____ - Odeljenje/Odsek za ________,
pokrenulo je postupak prinudne naplate poreza od poreskog obveznika iz dispozitiva
rešenja, na osnovu rešenja o prinudnoj naplati iz ____________ poreskog obveznika
broj: __________od _______201__ godine.
Rešenje je uredno dostavljeno poreskom obvezniku ______201__ godine kada je
postalo izvršno, pa, pošto poreski obveznik nije platio poreski dug, pokrenut je postupak njegovog izvršenja i preduzete su sledeće radnje ____________________.
Dana ______201__. godine, poreski obveznik je poreski dug iz rešenja o prinudnoj naplati i nastale troškove prinudne naplate uplatio u celosti, o čemu je podneo dokaz_________________________, a uvidom u njegov PIB utvrđeno je da je uplaćeni
poreski dug sa troškovima prinudne naplate pravilno evidentiran (proknjižen).
Pošto je poreski obveznik neplaćeni poreski dug iz rešenja o prinudnoj naplati i nastale troškove prinudne naplate uplatio u celosti, stekli su se zakonski uslovi za obustavu
postupka prinudne naplate poreza iz člana 80. stav 1. tačka 2. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administarciji, pa je primenom člana 80. stav 3. pomenutog zakona
doneto rešenje kao u dispozitivu.
DRUGI DEO • Instruktivni primeri akata
447
Naime, odredbom člana 80. stav 3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji propisano je da ako poreski obveznik naknadno plati dugovanu obavezu,
uključujući i nastale troškove i posebnu jednokratnu taksu na prinudnu naplatu iz
člana 83. ovog zakona, obustavlja se postupak prinudne naplate.
Protiv ovog rešenja može se izjaviti žalba Gradskom/Opštinskom veću Grada/
Opštine ____________, preko ovog Odeljenja/Odseka, u roku od 15 dana od dana
dostavljanja rešenja. Žalba se taksira sa ______ dinara lokalne administrativne takse
koja se uplaćuje na račun broj: ________________ - Lokalne administrativne takse,
po modelu 97, s pozivom na broj odobrenja - _______________.
Načelnik/Šef,
448
NAPLATA POREZA - Priručnik za zaposlene u LPA, Aleksandar Mitrović
7.36. Primer radnog naloga za poreskog izvršitelja
REPUBLIKA SRBIJA
Opština__________________
Opštinska uprava___________
Odeljenje za _______________
Broj: ____________
________ 201__. godine
_________________
RADNI NALOG
Za poreskog izvršitelja ______________________________________ službena
legitimacija broj: ________________
Dana ________201__. godine izvršiti sledeće radnje u postupku prinudne naplate
poreske obaveze, i to:
1) _____________________________________, u predmetu broj:___________
od ______201__ godine, u postupku _______________;
2) _____________________________________, u predmetu broj: ___________
od ______201__ godine, u postupku ___________________;
3) _____________________________________, u predmetu broj:___________
od ______201__ godine, u postupku _______________;
4) _____________________________________, u predmetu broj: ___________
od ______201__ godine, u postupku ___________________;
5) _____________________________________, u predmetu broj:___________
od ______201__ godine, u postupku _______________.
Naložene radnje preduzeti u skladu sa zakonom.
Pismeni izveštaj po ovom radnom nalogu podneti, preko pretpostavljenog rukovodioca, najkasnije dana ______201__. godine do 10 časova.
Radni nalog primio,
_______________________
dana ______201__. godine
Načelnik/Šef,
DRUGI DEO • Instruktivni primeri akata
449
8. PRIMERI AKATA KOJI SE DONOSE U POSTUPKU PO ŽALBI
8.1. Zaključak o odbacivanju žalbe kao neblagovremene
Broj: ____________
PIB: ____________
Gradska/opštinska uprava Grada/opštine ___________ - Odeljenje/Odsek za
_____________, povodom žalbe poreskog obveznika _________________________,
sa sedištem u ___________ izjavljene protiv rešenja broj: 433- ________ od ______
201__. godine, na osnovu člana 2a i 144. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“ br. 80/2002, 84/2002, 23/2003, 70/2003,
55/2004, 61/2005, 63/2006, 61/2007, 20/2009, 72/2009, 53/2010,101/2011 i 02/2012.),
dana _____ 201 __. godine, donosi
Z A K LJ U Č A K
ODBACUJE SE žalba _______________________________________________
______ sa sedištem/prebivalištem u ________________ ul. _______________ br.__,
PIB _____________ izjavljena protiv rešenja Gradske/opštinske uprave Grada/opštine _________________ - Odeljenja/Odseka za ________________________, broj:
___________ od _______ 201__. godine, KAO NEBLAGOVREMENA.
Obrazloženje
Re