STAVOVI POTROŠAČA U SRBIJI
O DOBROBITI ŽIVOTINJA
Istraživanje stavova potrošača u Srbiji
o uticaju standarda dobrobiti farmskih životinja
na kvalitet i bezbednost hrane

Izdavač
Organizacija za poštovanje i brigu o životinjama – ORCA
Risanska 1, 11 000 Beograd
www.orca.rs
Za izdavača
Elvir Burazerović
Naslov
Stavovi potrošača u Srbiji o dobrobiti životinja
Istraživanje stavova potrošača u Srbiji
o uticaju standarda dobrobiti farmskih životinja
na kvalitet i bezbednost hrane
Autori istraživanja:
Prof. dr Žaklina Stojanović
Prof. dr Mirjana Gligorijević
Dr Galjina Ognjanov, vanr. prof.
Dr Saša Veljković, vanr. prof.
Dr Sanja Mitić, docent
Dr Jelena Filipović, docent
Jelena Ilić
MSc Jelena Burazerović
Elvir Burazerović
Tiraž
100
Dizajn i priprema za štampu
Aleksandar Petrović
Štampa
DMD, Beograd
ISBN 978-86-911349-5-2
Stvaranje ove publikacije pomogli su Evropska unija i Austrijska razvojna agencija.
Sadržaj publikacije je isključivo odgovornost ORCA i ne predstavlja nužno stavove
Evropske unije ili Austrijske razvojne agencije.
Sva prava zadražana. Nije dozvoljeno da bilo koji deo ove knjige bude snimljen,
emitovan ili reprodukovan, bez dozvole izdavača
Beograd, 2014. god.
STAVOVI
POTROŠAČA
U SRBIJI
O DOBROBITI
ŽIVOTINJA
Istraživanje stavova potrošača u Srbiji
o uticaju standarda dobrobiti farmskih
životinja na kvalitet i bezbednost hrane

SADRŽAJ
Predgovor
Dobrobit za sve
Dobrobit životinja – profit za farmera
Dobrobit životinja – bezbedna hrana za potrošača
Projekat „Dobrobit za sve“
6
9
10
11
13
Uvod
19
Fokusgrupna diskusija (FGD)
23
Metodologija istraživanja i struktura ispitanika
Primarne asocijacije ispitanika
Bezbednost hrane, dobrobit životinja i zdravlje
Svest potrošača o tretmanu životinja na farmi
Kategorije proizvoda i tretman životinja na farmi
Meso i mesne prerađevine
Mleko i mlečni proizvodi
Jaja
Determinante odluka o potrošnji namirnica životinjskog porekla
Stavovi potrošača u vezi označavanja proizvoda
Izbor primera - metodološka pojašnjenja
Poverenje u oznake u pogledu dobrobiti životinja?
Ko bi trebalo da kreira oznake u pogledu dobrobiti životinja?
Ko je odgovoran za dobrobit životinja?
Anketno istraživanje i analiza združenih karakteristika
Metodologija istraživanja i demografski profil ispitanika
Informisanost i znanje ispitanika
Stavovi prema dobrobiti farmskih životinja
Stavovi prema oznakama na proizvodima
Rezultati analize združenih karakteristika
Klasterizacija ispitanika
23
25
25
28
31
32
36
39
40
47
47
49
50
53
57
57
66
69
72
77
86
Zaključci i preporuke
90
Literatura
93

PREDGOVOR
TT
Svaki put kada na nešto potrošiš novac, zapravo
dajes glas za verziju sveta u kome želiš da živiš.”
(Anna Lappe)
P
red vama se nalazi publikacija prve studije o stavovima potrošača u Srbiji
o dobrobiti životinja od kojih potiče hrana koju jedemo. Studija istražuje
svesnost potrošača o uticaju stepena dobrobiti farmskih životinja (prilikom njihovog gajenja, transpota i klanja) na kvalitet i bezbednost proizvoda
životinjskog porekla. Ona daje početne odgovore na pitanja: Ko je, po mišljenju potrošača, odgovoran za dobrobit životinja? Koliko potrošači zaista veruju
oznakama na proizvodima? Da li su potrošači spremni da plate više za proizvode
proizvedene u skladu da visokim standardima dobrobiti životinja? Iz redova
koji slede, možemo naslutiti i odgovore na pitanje koje smatramo ključnim: Do
koje mere smo, kao potrošači, svesni svoje odgovornosti i snage u našim rukama – da izborom namirnica za koje ćemo dati novac zapravo kreiramo ponudu
pro­izvoda životinjskog porekla u trgovinskim lancima ili na pijaci i direktno
utičemo na dobrobit životinja od kojih ti proizvodi potiču.
Rezultati istraživanja koji su predstavljeni u ovoj publikaciji mogu biti korisni svim akterima tržišnog lanca – primarnim poljoprivrednim proizvođačima
(farmerima), otkupljivačima i prerađivačima, trgovinskim lancima, udruženjima potrošača, nadležnim državnim organima i lokalnim samoupravama – koji,
svako iz svoje pozicije, utiču na proizvodnju zdrave i bezbedne hrane životinjskog porekla. Istovremeno se nadamo da će rezultati ove studije podstaći
dalja istraživanja u procesu traganja za odgovorima na pitanja o načinu na koji
6
možemo unaprediti svest svih aktera u tržišnom lancu o povezanosti dobrobiti
životinja i kvaliteta proizvoda životinjskog porekla.
Studiju su realizovali istraživači Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu u okviru projekta „Dobrobit za sve” koji realizuje Organizacija za poštovanje i brigu o životinjama – ORCA, a finansira Evropska unija (EU) i Austrijska
razvojna agencija (ADA). Ativnosti ovog projekta usmerene su na jačanje lokalne stočarske proizvodnja u dunavskom regionu u Srbiji, kroz uvođenje „ORCA
visokih standarda dobrobiti farmskih životinja” u praksu gajenja životinja. Uvođenje ovih standarda biće dug i složen proces u koji moraju biti uključeni svi
akteri trgovinskog lanca sa ciljem da se obezbedi dobrobit za sve: profit za
farmera i otkupljivača, zdrav i bezbedan proizvod za nas potrošače i kvalitetan
život farmskih životinja.
Pozivamo i vas da budete deo promena!
Elvir Burazerović
Direktor ORCA
7
DOBROBIT ZA SVE
Jelena Ilić, Jelena Burazerović, Elvir Burazerović
Dobrobit životinja je povezana sa kvalitetom života ljudi jer predstavlja značajan
faktor ekonomskog razvoja, društvenog blagostanja i zaštite životne sredine. Zbog
toga, kako Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO) navodi,
„dobrobit životinja ne treba da bude tretirana kao samostalno pitanje, već
kao deo važnih društvenih ciljeva kojima doprinosi, kao što su bezbednost i
sigurnost hrane, zdravlje ljudi i životinja, zaštita životne sredine, bezbednost
ljudi na radu, ruralni razvoj, ravnopravnost polova i socijalna pravda.”
Foto: ORCA
Foto: www.organicvalley.coop
Sloboda ispoljavanja
osnovnih oblika
ponašanja karakteri­stičnih za vrstu kroz
obezbeđivanje dovoljno
prostora, adekvatnih
objekata za držanje
životinja i odgovarajućeg
društva životinja iste vrste.
Sloboda od straha
i stresa kroz
obezbeđivanje
uslova i postupaka
koji ne dovode do
mentalne patnje
životinje.
Sloboda od
gladi i žeđi kroz
obezbeđivanje
dovoljnih količina
kvalitetne hrane i
sveže vode.
Sloboda od
neudobnosti kroz
obezbeđivanje
odgovarajućeg
zaklona i mesta za
odmor.
Sloboda od bola,
povreda i bolesti
kroz obezbeđivanje
brze i adekvatne
veterinarske nege
i preventivne
zdravstvene zaštite.
9
Stavovi potrošača u Srbiji o dobrobiti životinja
Naučno je dokazano da su životinje osećajna bića koja, kao i čovek, mogu
osetiti bol, patnju i stres. Zbog toga je obaveza čoveka da poštuje životinje i brine
o njihovoj dobrobiti. Dobrobit životinja se može sagledati kroz međunarodno prihvaćen koncepta „Pet sloboda”.
Prema definiciji Svetske organizacije za zdravlje životinja – OIE, „dobrobit životinje je ostvarena, kada je životinja zdrava, uhranjena, bezbedna, u stanju da
ispolji prirodno ponašanje, ako joj je udobno i kada ne pati usled neprijatnih stanja
kakva su bol, strah i stres.” (Terrestrial Animal Health Code, OIE 2009)
Potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, Srbiji su se otvorila
vrata za izvoz proizvoda na tržište Evropske unije, koje snabdeva preko 500
miliona potrošača. Međutim, evropske firme koje uvoze proizvode iz vanevropskih zemalja, zahtevaju da oni budu proizvedeni u skladu sa standardima dobre
poljoprivredne prakse (GLOBAL GAP standardima) u kojima dobrobit životinja
zauzima posebno mesto. Stoga, ispunjavanje standarda dobrobiti životinja
predstavlja neophodan korak za naše odgajivače koji žele da svoje proizvode
plasiraju na tržište EU.
Dobrobit životinja – profit za farmera
Dobrobit životinja –
bezbedna hrana za potrošača
Naučna istraživanja pokazala su da životinje koje su lošeg fizičkog i mentalnog
zdravlja mogu imati nižu stopu reprodukcije, rasta i proizvodnosti.
TT
Imaćemo bolju produktivnost, ako se krava oseća dobro, ima
dobro okruženje i dobru hranu. Daju nam više kada su zdrave,
a i lakše je raditi sa zdravim kravama”.
Mats Eriksson, vlasnik farme krava muzara iz Švedske
Ako okruženje u kome je životinja smeštena nije u potpunosti prilagođeno njenim potrebama, ona će biti izložena stresu. Njen organizam će se boriti da se prilagodi neodgovarajućim uslovima u kojima se nalazi, a energija koju dobija iz hrane
trošiće se, umesto na rast i produkciju, na proces prilagođavanja ovim uslovima
života. Zbog toga loše stanje dobrobiti životinja vodi gubicima u rastu, produkciji i
razmnožavanju. Neadekvatan odnos prema životinjama može kod njih prouzrokovati strah od ljudi, čime se narušava dobrobit, a time i rast i reprodukcija životinje.
TT
TT
Naučna istraživanja su pokazala da povišen nivo straha od ljudi
kod svinja smanjuje rast za 6%, odnosno reprodukciju za 7%”
(„Dobrobit životinja za odgajivače stoke”, RSPCA, Australia)
Dobrobit životinja je način ophođenja nas prema životinjama i
njihov život koji im pružamo. Po meni, kao držaocu živine, što
im pružimo kvalitetnije uslove života, to će se i nama vratiti
više kroz ekonomske efekte”
Saša Đurović, vlasnik farme živine „Omnija”
Praksa farmera širom evropskih zemalja pokazala je da je koncept dobrobiti
životinja na farmama ekonomski isplativ.
10
DOBROBIT ZA SVE
TT
Mnogi faktori doprinose
proizvodnji sigurne i zdrave
hrane, ali zdravlje i dobrobit
životinja su od najvećeg
značaja”. (OIE, 2004)
DOBROBIT ŽIVOTINJA
Lisabonski sporazum, koji je stupio
na snagu 1. decembra 2009. godine,
uključuje i član o dobrobiti životinja
kojim obavezuje sve institucije i zemlje
članice EU da „posvete punu pažnju
zahtevima dobrobiti životinja” u svim
oblastima za koje je nadležna EU.
Dobrobit životinja je prepoznata kao
ključni faktor kvaliteta i bezbednosti
hrane životinjskog po­rekla. Deo je po­
litika i praksi koje se odnose na unapređivanje zdravlja životinja i sto­čarske
proizvodnje, unapređenje ­privrednog i
ekono­m­skog razvoja, zaštite životne sre­­dine, razvoja sela i povećanja zaposlenosti.
Naučna istraživanja su pokazala da ishrana krava izbalansira­nom hranom
doprinosi održavanju hranljive vrednosti mleka. Takođe, pažljivo po­­stu­­panje
sa životinjama pre i tokom klanja doprinosi sprečavanju umanjenja kvaliteta
mesa.
Čest način inficiranja bakterijom E. coli kod ljudi jeste zagađenjem mesa životinjskim izmetom što se dešava usled držanja stoke u uslovima prenaseljenosti.
Takođe, infekcija bakterijom Salmonella, koja se prenosi od živine i jaja na ljude,
povezana je sa lošim načinom gajenja živine, odnosno narušenom dobrobiti ovih
životinja.
Poslednjih godina, raste svest potrošača o značaju ishrane kvalitetnom, bezbednom i zdravom hranom. Jedan od faktora koji utiče na njihove potrošačke odluke jeste i dobrobit farmskih životinja. Potrošači žele hranu životinjskog porekla
11
Stavovi potrošača u Srbiji o dobrobiti životinja
proizvedenu uz poštovanje dobrobiti farmskih životinja, svesni da od načina na
koji se životinje gaje zavisi kvalitet i bezbednost hrane.
TT
Potrošači su se naročito zainteresovali za dobrobit životinja
nakon niza „skandala” u proizvodnji hrane, kao što su bolest
ludih krava, slinavka i šap i druge. Sve ovo je posledica
industrijske proizvodnje”
Dr Mara Miele, Univerzitet u Kardifu
TT
Sve veći broj evropskih potrošača zabrinuto je za dobrobit
životinja od kojih se dobijaju meso, jaja i mlečni proizvodi.”
Dokument: „Od farme do trpeze”, EU,
Generalni direktorat za zdravlje i potrošače, 2004
Potrošači smatraju da bi farmske životinje trebalo da se drže, hrane i reprodukuju u prirodnim uslovima, na način da su im potrebe zadovoljene i da mogu
da ispolje svoje prirodno ponašanje. Oni žele da kupuju proizvode koji su nastali
uz poštovanje visokih standarda dobrobiti farmskih životinja.
U Evropskoj uniji (u zavisnosti od zemlje) od 21 do 67% potrošača razmišlja o
dobrobiti životinja prilikom kupovine mesa i mesnih proizvoda (Eurobarometar, 2006), dok je u Srbiji ovaj procenat 50% (Ipsos Strategic Marketing, 2010).
Istraživanja Eurobarometra, pokazala su da u Evropskoj uniji (u zavisnonosti od
zemlje) od 33 do 81% potrošača je spremno da plati dodatnu cenu za kokošija jaja proizvedena u skladu sa standardima dobrobiti životinja (Eurobarometar,
2006), dok u Srbiji ovaj procenat iznosi 63% (Ipsos Strategic Marketing, 2010).
S druge strane, u zemljama EU potrošači imaju priliku da biraju između hrane
proizvedene u industrijskim sistemima gajenja životinja, i hrane proizvedene u
skladu sa visokim standardima dobrobiti životinja. Nažalost to u Srbiji nije slučaj
gde još uvek ne postoji tržište proizvodima koji su nastali uz poštovanje visokih
standarda dobrobiti farmskih životinja.
TT
Manje od 1% jaja na tržištu u Srbiji proizvedeno je u skladu sa
najnovijim propisima o gajenju koka nosilja u EU. To je jedan
od razloga zašto jaja nisu na listi proizvoda za izvoz u EU”
Medijski instraživački centar, 2012
12
DOBROBIT ZA SVE
Projekat
„Dobrobit za sve”
STRATEGIJA EU ZA
DUNAVSKI REGION
Strategija za unapređenje razvoja
Projekat „Dobrobit za sve” realizuje se sa
dunavskog regiona, predložena
ciljem da se ojača lokalna ­stočarska pro­
izvodnja u dunavskom regionu u Srbiji, kroz
je od strane Evropske komisije, a
uvođenje „ORCA visokih standarda do­bro­
usvojile su je zemlje članice EU, 13.
biti farmskih životinja” (ORCA standardi) u
aprila 2011. Cilj Strategije je bolja
praksu gajenja životinja. Ovim projektom
koordinacija i saradnja između 14
dopri­nosimo socio-ekonomskom razvo­
zemalja dunavskog regiona, na
ju dunavskog re­gi­ona u Srbiji i ciljevima
rešavanju zajedničkih problema
strategije Evropske unije za dunavski
re­gion.
i izazova u oblasti zaštite životne
Projekat „Dobrobit za sve”, deo je
sredine, socio-ekonomskog
ORCA programa „Pet sloboda na fa­rmi”
razvoja, energetike i transporta,
koji je utvrđen Strateškim planom ORCA
obrazovanja, istraživanja, inovacija
(2011-2015). Cilj programa je uspoi bezbednosti.
stavljanje visokih standarda dobrobiti
farmskih životinja u Srbiji. Aktivnosti
programa usmerene su na jačanje svesti potrošača o značaju dobrobiti farmskih životinja za kvalitet i bezbednost mesa, mleka i jaja, kao i njihovom pravu
na informisanost i mogućnost izbora pri kupovini hrane životinjskog porekla.
Program podstiče proizvođače, otkupljivače i prerađivače hrane životinjskog porekla da se aktivno uključe u unapređivanje dobrobiti farmskih životinja i upoznaje ih sa ekonomskim koristima koji iz toga proističu. Istovremeno, kroz ovaj
program povezuju se proizvođači, otkupljivači, prerađivači hrane životinjskog
porekla i potrošači koji razumeju značaj uspostavljanja visokih standarda dobrobiti životinja.
Tokom 2011 i 2012. godine ORCA je u saradnji sa gradom Sremska Mitrovica
realizovala projekat „Standardi dobrobiti farmskih životinja u Srbiji” koji je bio
podržan od strane Evropske unije. Kroz ovaj projekat izvršeno je prvo nacionalno
istraživanje stanja dobrobiti farmskih životinja u Republici Srbiji. Jedan od rezultata ovog projekta bila je izrada ORCA standarda za četiri vrste životinja (svinje,
goveda, ovce i živinu) od strane ­vodećih evropskih stručnjaka za dobrobit životinja
sa Univerziteta u Bristolu (Velika Britanija).
Navedeni rezultati osnova su za aktivnosti koje se preduzimaju u okviru projekta „Dobrobit za sve” koji treba da kreira temelje za uvođenje ORCA standarda u
proizvodnu praksu te tako doprinese unapređivanju kvaliteta i bezbednosti hrane,
ruralnom razvoju i zaštiti životne sredine.
13
Stavovi potrošača u Srbiji o dobrobiti životinja
Primena ORCA standarda u stočarskoj praksi doprineće obezbeđivanju kvalitetne i bezbedne hrane životinjskog porekla, a farmerima osigurati siguran plasman
prehrambenih proizvoda. Kako bi pomenuti standardi bili primenjeni u praksi, te
doprineli socioekonomskom razvoju dunavskog regiona, kroz projekat „Dobrobit
za sve” se realizuju sledeće grupe aktivnosti:
■■Istraživanje stanja i identifikacija mogućnosti
uvođenja „ORCA standarda” obuhvata grupu
aktivnosti koja se realizuje kroz sprovođenje
specifičnih istraživanja i to:
1. Istraživanje stanja stočarstva i dobrobiti farmskih životinja obuhvata procenu snaga i slabosti, problema i mogućnosti za proizvodnju i
plasman hrane životinjskog porekla uz poštovanje ORCA standarda. U okviru
ovog istraživanja sagledan je celokupan zakonski, strateški, institucionalni
i obrazovni okvir koji se direktno i indirektno odnosi na dobrobit farmskih
životinja u Srbiji i Evropskoj uniji.
2. Istraživanje stanja dobrobiti životinja na farmama u dunavskom regionu podrazumeva procenu stanja dobrobiti životinja na farmama, kroz
primenu posebne metodologije procene dobrobiti bazirane na merama koje
sagledavaju sve tri komponente dobrobiti: fizičku, psihičku i bihejvioralnu.
Cilj ovog istraživanja je da se kroz identifikaciju stanja utvrde potrebe i
raskorak između postojeće situacije i standarda koji se žele postići.
3. Istraživanje stavova potrošača o povezanosti dobrobiti farmskih životinja sa kvalitetom i bezbednošću hrane životinjskog porekla kako bi se
utvrdio način na koji potrošači razmišljaju o dobrobiti farmskih životinja
kada kupuju proizvode životinjskog porekla. Reč je o kvalitativnom istraživanju stavova potrošača, ­­realizovanom kroz fokusgrupne diskusije i conjoint upitnik koji je omogućio identifikaciju mogućih ciljnih grupa/segmenata potrošača u Srbiji. Takođe, istraživanje uključuje i cenovnu osetljivost,
spremnost i motive za potrošnju hrane koja je proizvedena po standardima
kojima se obezbeđuje visok nivo dobrobiti životinja.
4. Ekonomska analiza uvođenja visokih standarda dobrobiti životinja
predstavlja istraživanje ekonomskih faktora koji utiču na to da se hrana
životinjskog porekla proizvedena uz poštovanje ORCA standarda proizvede
i plasira na tržište. Kroz ovo istraživanje se utvrđuje da li postoji ekonomski
opravdan argument i mogućnost uvođenja standarda dobrobiti farmskih životinja u stočarsku praksu u Srbiji i kakvi su stavovi proizvođača o uvođenju
ORCA standarda.
14
DOBROBIT ZA SVE
■■Obuke o načinima uvođenja
standarda dobrobiti životinja u Srbiji
Obuke o načinima za uvođenje standarda dobrobiti farmskih životinja u stočarsku praksu u Srbiji je od posebne važnosti za razumevanje značaja koju dobrobit
životinja ima za proizvodnju kvalitetne i bezbedne hrane životinjskog porekla. U
okviru projekta „Dobrobit za sve” sprovode se obuke o dobrobiti četiri kategorije
životinja: goveda, svinja, ovaca i živine, namenjene različitim ciljnim grupama:
1. Obuke farmera i njihovih udruženja čiji je cilj upoznavanje sa pojmovima i usvajanje znanja i veština u vezi sa uvođenjem standarda dobrobiti farmskih životinja na farmama. Polaznici se upoznaju sa stočarskim
praksama koje osiguravaju ostvarivanje dobrobiti svinja, goveda, ovaca i
živine. Takođe, farmeri se informišu o načinima na koje dobrobit životinja utiče na uvećanje proizvodnosti životinja i ostvarivanje većeg profita
od prodaje kvalitetnijih proizvoda izrađenih prema visokim standardima
dobrobiti farmskih životinja.
2. Obuke stručne poljoprivredne službe Ministarstva poljoprivrede čiji
je cilj sticanje znanja i veština koje će primenjivati u redovnim aktivnostima podrške poljoprivrednim proizvođačima, kako bi im pomogli da ostvare
dobrobit farmskih životinja na svojim farmama. Oni će takođe u budućnosti
biti u mogućnosti da predlože proizvođačima mere unapređenja uslova dobrobiti životinja na farmi, u skladu sa „ORCA visokim standardima dobrobiti
farmskih životinja”.
3. Obuke veterinarskih inspektora Uprave za veterinu Ministarstva
poljoprivrede čiji je cilj jačanje kapaciteta državne uprave za efikasnu implementaciju evropskog zakonodavstva koje se odnosi na dobrobit farmskih
životinja. Polaznici se osposobljavaju da kompetentno procene dobrobit
životinja na farmi, posmatrajući sve tri komponente dobrobiti – fizičku,
mentalnu i bihejvioralnu, kao i mogućnosti životinja da u datim uslovima
ispune svoje prirodne potrebe.
15
Stavovi potrošača u Srbiji o dobrobiti životinja
■■Informisanje i upoznavanje otkupljivača i
prerađivača mesa, mleka i jaja sa načinom na koji
ostvarivanje dobrobiti farmskih životinja utiče na
kvalitet i bezbednost hrane životinjskog porekla
kako bi se obezbedili meso, mleko i jaja koji su proizvedeni u skladu sa „ORCA
standardi­ma gajenja farmskih životinja”. Na konferenciji su govorili istaknuti
stručnjaci iz oblasti agrarne ekonomije i dobrobiti životinja, dok su strani predavači preneli iskustva iz Evropske unije na uvođenju dobrobiti farmsih životinja u
stočarsku proizvodnju.
Otkupljivači i prerađivači proizvoda životinjskog porekla su posebno važni u procesu obezbeđivanja mesa, mleka i jaja koju su proizvedeni u skladu sa visokim
standardima dobrobiti životinja. Kroz aktivnosti projekta „Dobrobit za sve” informišemo otkupljivače i prerađivače sa načinom na koji ostvarivanje dobrobiti
farmskih životinja utiče na kvalitet i bezbednost hrane, stavovima potrošača o ovoj
temi kao i sa rezultatima istraživanja koja su sprovedena kroz ovaj projekat, a pre
svega rezultatima ekonomske analize isplativosti plasmana proizvoda životinjskog
porekla proizvedenih uz poštovanje visokih standarda dobrobiti farmskih životinja,
odnosno sa rezultatima istraživanja stavova potrošača o dobrobiti životinja. Na taj
način otkupljivači i prerađivači hrane životinjskog porekla stiču sliku o načinima
na koje uvođenje visokih standarda dobrobiti životinja u stočarsku praksu utiče na
njihov profit i koristima koje iz toga proizilaze, kako sa prodajnog aspekta, tako i
sa aspekta društvene odgovornosti.
Najvažniji rezultati projekta „Dobrobit za sve” su:
■■Informisanje javnosti o značaju
dobrobiti farmskih životinja za kvalitet
i bezbednost hrane životinjskog porekla
Realizaciju projekta „Dobrobit za sve” prate promotivne aktivnostima u cilju podizanja svesti potrošača o značaju dobrobiti farmskih životinja za kvalitet i bezbednost hrane životinjskog porekla. Promotivne aktivnosti projekta uključuju aktivnu
komunikaciju sa medijima putem saopštenja, ličnog kontakta i konferencija, zatim
informisanje građana o projektim aktivnostima putem internet prezentacije i društvenih mreža, kao i prezentaciju projekta kroz sastanke i susrete sa ciljnom javnosti i učešće na različitim događajima organizovanim tokom godine (sajmovima,
konferencijama, seminarima).
Stručna konferencija o dobrobiti životinja na Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu je centralna promotivna manifestacija ovog projekta. Poljoprivredni sajam je najveći i najposećeniji poljoprivredni događaj u Srbiji. Konferenciji
su prisustvovali partneri i saradnici na projektu, predstavnici državne uprave
i lokalne samouprave, farmera i njihovih udruženja, otkupljivača, prerađivača
i potrošača, kao i medija. Na konferenciji, su predstavljeni rezultati istraživanja sprovedenih kroz ovaj projekat, kao i aktivnosti koje je potrebno preduzeti
16
DOBROBIT ZA SVE
• Stvoreni uslovi za izradu strateških dokumenata u vezi sa dobrobiti farmskih
životinja i unapređenje stočarstva u Srbiji kroz obezbeđivanje rezulta­ta
istraživanja stavova potrošača kao i ekonomsku analizu isplativosti proizvodnje mesa, mleka i jaja uz poštovanje ORCA standarda.
• Ojačani kapaciteti državne uprave i lokalne samouprave, farmera
i njihovih udruženja, stručne poljoprivredne službe i veterinara za
primenu znanja i alata za obezbeđivanje proizvodnje hrane životinjskog porekla uz poštovanje standarda dobrobiti farmskih životinja.
• Stvoreni uslovi za uključivanje i povezivanje ključnih aktera u sekto­
ru proizvodnje hrane: farmera (proizvođača) sa otkupljivačima i
prerađivačima hrane životinjskog porekla, kroz informisanje i upoznavanje otkupljivača i prerađivača mesa, mleka i jaja sa načinom na koji ostvarivanje dobrobiti farmskih životinja utiče na kvalitet i bezbednost hrane, kao
i povećanje profita.
• Unapređena svest potrošača u Srbiji o značaju dobrobiti farmskih životinja za kvalitet i bezbednost hrane životinjskog porekla.
Projekat „Dobrobit za sve” sprovodi ORCA u partnerstvu sa šest lokalnih samouprava u Srbiji: gradovima Sremska Mitrovica i Zaječar, kao i opštinama Bogatić, Mali
Zvornik i Knjaževac, tokom 2013 i 2014. godine. Pridruženi partneri ovog projekta
su Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životine sredine (Uprava za veterinu i Grupa
za institucionalnu podršku ruralnom razvoju), kao i opštine: Vršac, Veliko Gradište
i Golubac, Privredna komora Beograda i Agencija za ruralni razvoj Zaječara.
Projekat se realizuje uz finansijsku podršku
Evropske unije i Austrijske razvojne agencije.
17
UVOD
Žaklina Stojanović
T
radicionano posmatrano, etički principi u potrošnji hrane su istraživani u
okviru političkih motiva i njihovog uticaja na potrošački izbor. U novije vreme, prava vezana za zaštitu životne sredine i prava vezana za zaštitu dobrobiti životinja su identifikovana kao bitan faktor izbora određenih kategorija
proizvoda koje su specifično označene, kao što je, na primer, organska hrana.
Ukoliko su ispitanici više zabrinuti za poštovanje etičkih principa, oni iskazuju pozitivan stav prema organskoj hrani, i oni će se sa većom verovatnoćom pojaviti kao
potrošači ovih proizvoda na tržištu hrane (Honkanen et al., 2006). Istovremeno,
istraživanja koja tretiraju povezanost stavova potrošača i njihovog znanja o principima zaštite dobrobiti životinja na farmi dobijaju sve više na značaju.
Na teritoriji Srbije ili regiona ovakva istraživanja su retka. U novije vreme istraživanja koja podstiču analizu stavova potrošača po različitim pitanjima su podržana iz evropskog okvirnog programa za razvoj nauke i inovacija. U tom smislu se
izdvaja FP7 projekat sproveden pod akronimom FOCUS-Balkans. Reč je o velikom
regionalnom istraživanju stavova potrošača hrane na teritoriji Zapadnog Balkana
sprovedenom u periodu od 2008-2011. godine u šest zemalja regiona (Srbija,
Slovenija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Makedonija i Crna Gora)1. Ovo istraživanje nudi detaljan pregled motiva za potrošnju hrane. Ujedno, sekundarna analiza
pruža mogućnost pregleda stanja na tržištu Srbije uz poređenje sa ostalim zemljama regiona, kao i drugim zemljama van regiona. Posebno su interesantni nalazi u
pogledu poštovanja i značaja etičkih principa pri potrošnji hrane.
Ispitivanje je sprovedeno na uzorku od 3.000 ispitanika (po 500 ispitanika
u svakoj zemlji Zapadnog Balkana). Ciljnu populaciju predstavljali su stanovnici
starosti od osamnaest godina i više. Uzorački okvir se zasniva na podacima iz
Popisa stanovništva 2002, vitalne statistike i podataka o migracijama.2 Primenjen je slučajni, troetapni, stratifikovani uzorak. Teritorija biračkog mesta (oko
400 domaćinstava) birana je sa verovatnoćom proporcionalnom veličini, potom
je domaćinstvo izabrano metodom slučajnog koraka na osnovu zadate adrese.
Član domaćinstva koji je učestvovao u anketiranju izabran je primenom Kiš tablica.
1 Opširnije videti www.focus-balkans.org
2 Uzorkovanje i anketu na osnovu upitnika FP7 FOCUS-Balkans projekta sproveo je Strategic Ipsos Puls.
19
Stavovi potrošača u Srbiji o dobrobiti životinja
Uvod
Instrument istraživanja je bio strukturiran upitnik podeljen u više celina. Prvu celinu su činili motivi za izbor hrane (Food Choice Questionnaire - FCQ), drugu celinu
su činila istraživanja o određenim kategorijama hrane (voće, organski proizvodi,
tradicionalna i funkcionalna hrana), dok je treći segment bio vezan sa socio-ekonomske i demografske karakteristike ispitanika.
Dubinsko razumevanje potrošačkog izbora zahteva analizu kako su motivi
potrošača za potrošnju hrane generisani. U kontekstu standardne metodologije
FCQ motivi mogu biti podeljeni u sledeće kategorije: (1) ekonomski - cena; (2)
zdravlje; (3) ukus; (4) etički principi; (5) pogodnost; (6) kontrola težine; (7)
poznatost; (8) politički principi; (9) religija. Imajući u vidu specifičnost područja
na kojem je vršeno istraživanje religija kao motiv u potrošnji hrane je izostavljena
u upitniku. Korišćeno je ukupno 36 izjava koje specifično tretiraju pomenute motive. Od potrošača je zatraženo da izraze svoj stepen slaganja sa izjavama koje su
ocenjivane od 1-7 (gde 1 znači u potpunosti se ne slažem, a 7 - u potpunosti se
slažem sa datom izjavom). Na osnovu iznetih ocena, rangirani su motivi za potrošnju hrane na Zapadnom Balkanu (Tabela 1).
zabrinutost u pogledu sopstvenog zdravlja od prirodnosti sastojaka hrane. I konačno, familijarnost (poznatost) i etički principi su zajedno tretirani i, bez obzira na
ekonomsku razvijenost zemlje regiona, nalaze se na poslednjem mestu. Brojne studije sprovedene upotrebom FCQ u periodu 1995-2011. (studije u Velikoj Britaniji
(Steptoe, Pollard, Wardle, 1995), Finskoj (Lindman & Vaananen, 2000), Italiji i
Belgiji (Eertmans et al, 2006), Grčkoj (Fotopoulos et al., 2009), Rusiji (Honkanen
& Frewer, 2009), Rumuniji i Mađarskoj (Januszewska, Pieniak, Werbeke, 2011))
pokazuju istoimene nalaze - etički principi su, uz poznatost i političke motive,
obično tretirani kao poslednji u redu kada se razmatraju motivi za potrošnju hrane
(navedeno prema Milosević & Zezelj., 2013).
Ukus
Cena
Zdravlje i prirodnost
Pogodnost pripreme
Pogodnost pri
kupvini
Raspoloženje
Kontrola težine
Poznatost i etički
principi
Tabela 1. Motivi za potrošnju hane u zemljama Zapadnog Balkana
Srbija
1
2
3
4
5
6
7
8
Slovenija
2
5
3
4
1
7
6
8
Hrvatska
1
4
2
6
3
5
7
8
BJR Makedonija
1
4
3
6
2
5
7
8
Crna Gora
1
4
3
5
2
7
6
8
Bosna i Hercegovina
1
4
2
5
3
7
6
8
Motiv
Izvor: FP7 Focus-Balkans, prema Milosević J. i Žeželj I., 2013.
Standardni motivi za potrošnju hrane su grupisani na drugačiji način u zemljama regiona u odnosu na razvijene zemlje sveta (Milosevic et al, 2012). Posebno
su drugačije tretirani pogodnost, zdravlje i prirodnost sastojaka, kao i poznatost
i etički principi. Naime, pogodnost kao motiv je kod potrošača prepoznata kroz
pogodnost pri kupovini proizvoda (dostupnost u prodavnicama) i kroz pogodnost
pripreme hrane (priprema u domaćinstvu). Istovremeno, zdravlje i prirodnost sastojaka (sadržaj hrane) tretirani su kao jedan motiv. Potrošači ne odvajaju status i
20
Istraživanje u okviru projekta „Dobrobit za sve” sprovedeno je u cilju utvrđivanja značaja označavanja hrane koja je proizvedena u skladu sa visokim standardima dobrobiti životinja. Reč je o kvalitativnom istraživanju stavova potrošača,
realizovanom kroz fokusgrupne diskusije i conjoint upitnik koji je omogućio iako
grubu, svakako prvu identifikaciju mogućih ciljnih grupa/segmenata potrošača u
Srbiji. Analiza uključuje i cenovnu osetljivost, spremnost i motive za potrošnju
hrane koja je proizvedena po standardima kojima se obezbeđuje visok nivo dobrobiti životinja. Paralelno, izvršeno je kvalitativno testiranje stavova potrošača u
pogledu mogućih oznaka na hrani.
Imajući u vidu višeslojnost izvršene analize, Studija je podeljena u dva segmenta. Prvi čini analiza sprovedena upotrebom metode fokus grupnih diskusija sa potrošačima, dok je drugi deo studije nastao na osnovu analiza združenih karakteristika (conjoint analiza) potrošača. Oba dela sadrže osnovne upute o primenjenoj
metodologiji istraživanja.
21
FOKUSGRUPNA DISKUSIJA (FGD)
Žaklina Stojanović, Saša Veljković, Jelena Filipović
D
iskusija u fokus grupama je metoda kvalitativnog istraživanja. Iako se rezultati
diskusije u fokus grupama ne mogu generalizovati jer je uzorak isuviše mali,
ova istraživačka metoda omogućuje dublje razumevanje ponašanja, stavova i
motiva potrošača, kao i prikupljanje velikog broja informacija u relativno kratkom
vremenskom periodu. Uzimajući u obzir da su ispitanici izabrani prema određenim
kriterijumima, mišljenja koja su izneta treba smatrati tipičnim samo za ovaj segment.
Cilj je da se dobije što više različitih mišljenja o istraživanoj temi koja se kao takva
mogu pojaviti u populaciji, bez namere da se odredi njihova učestalost.
Fokus grupa je uobičajena metoda kvalitativnog istraživanja koja se vrlo često
primenjuje u društvenim naukama. Više ljudi (8-10) učestvuju u grupnom razgovoru koji vodi obučeni moderator, postavljajući im pitanja u vezi s njihovim
stavovima o različitim temama koje se nalaze u fokusu istraživanja. Sredinom
prošlog veka ova metoda je ušla u širu upotrebu u oblastima marketinga i ponašanja potrošača. Istraživani su stavovi ispitanika o proizvodima, uslugama,
konceptima, oglasima, idejama ili pakovanju (Cox i dr, 1976). Cilj je da se kroz
grupnu interakciju, koja je jedinstvena jer dozvoljava izražavanje različitih mišljenja i razgovor između ispitanika, dođe do podataka i saznanja do kojih bi
bilo teško doći bez interakcije koja se događa unutar grupe. Zbog toga se fokusne grupe čine dobrim metodom za generisanje ideja o novim proizvodima i
inicijativama i kao takve se primenjuju u „novim” oblastima o kojima ne postoji
dovoljno saznanja niti ranijih istraživanja.
Metodologija istraživanja i struktura ispitanika
Foto: ORCA
Ispitanici su podeljeni u jedinstvene grupe koje su formirane korišćenjem kriterijuma
od posebnog interesa za sprovedeno istraživanje (Tabela 2). Poštovana je standardna FGD procedura. Vodič za razgovor su kreirali istraživači Ekonomskog fakulteta
Univerziteta u Beogradu. FGD su realizovane nakon odobrenja od strane naručioca
Projekta. Selekcija učesnika u diskusiji urađena je na osnovu „ulaznog” upitnika koji
se zasnivao na dogovorenim kriterijumima i obavljena je kvazi slučajnom procedurom. Istraživanje je sprovedeno u prostorijama Ekonomskog fakulteta Univerziteta
23
Stavovi potrošača u Srbiji o dobrobiti životinja
Fokusgrupna diskusija (FGD)
u Beogradu u drugoj polovini aprila 2014. godine. Ukupno je realizovano 10 fokus
grupa sa po 9-10 učesnika u svakoj. Približno, svaka FGD je realizovana u trajanju
od 90 do 120 minuta. Diskusije su audio i vizuelno snimane, a analiza učinjena na
osnovu transkripta svakog razgovora. Ispitanici su nagrađeni bonom za kupovinu u
jednom maloprodajnom lancu u Srbiji u vrednosti od 1000 din.
Tabela 2. Broj ispitanika i kriterijumi njihove podele u grupe
Br. ispitanika Kriterijum
Br. članova domaćinstva* 3i4
5 i više
Br. ispitanika
Kućni ljubimci 56
12
Da
43
Ne
55
* nije se izjasnio određeni broj ispitanika o ovom kriterijumu
Kriterijum
Grupe
Broj FGD
Koliko godina ima ispitanik?
<29 god
30-55 god
55> god
3 puta po 2 FGD
Diskusija je podeljena u nekoliko logičkih celina. Prvi segment pokriva kognitivan i emocionalan stav ispitanika (Asocijacije), dok druga dva segmenta istražuju
konativni stav (II segment - Proizvodi i barijere i III segment – Oznake na hrani)3.
Upravo ovim redosledom su prikazani rezultati FGD u nastavku studije.
Da li ispitanik ima kućnog ljubimca?
Da li ispitanik ima decu mlađu od 12 god?
Vlasnici kućnih ljubimaca
Roditelji dece do 12 god
2 FGD
2 FGD
Primarne asocijacije ispitanika
U diskusiji je učestvovalo ukupno 98 ispitanika. Struktura ispitanika je tabelarno prikazana (videti Tabelu 3). U strukturi ispitanika dominiraju žene. Budući
da se radi o temi koja zahteva određeni nivo znanja kao preduslov kvalitetnog
razgovora, zastupljenije je visoko obrazovano stanovništvo nego što je to slučaju
u ukupnoj populaciji, dok su ispitanici sa kućnim ljubimcima nesrazmerno više zastupljeni (to je posledica namernog izbora 20 ispitanika čiji je isključiv kriterijum
bio da u svom domu imaju kućnog ljubimca, dok je u ostatku do ukupnog broja
ispitanika njih 23 izjavilo da brine o kućnom ljubimcu, što je nekontrolisani uslov
za učešće u njihovim FGD). Ostali kriterijumi odgovaraju potrebnoj strukturi.
Tabela 3. Struktura učesnika FGD
Kriterijum
Br. ispitanika Kriterijum
Pol 24
Kriterijum
Br. ispitanika
Roditelji dece <12 Ženski
Muški
Starost <30
30-55
55>
Obrazovanje Osnovna škola
73
25
Srednja škola
Viša škola
Fakultet
Br. članova domaćinstva* 47
17
32
1i2
27
27
42
29
2
Da
Ne
Odgovoran za kupovinu* Da
Zajedno
Izdaci domaćinstva za hranu* <10000
10001-20000
38
60
20001-30000
30001-40000
40001-50000
50000>
22
22
16
9
44
29
6
22
■■Bezbednost hrane, dobrobit životinja i zdravlje
Kada govore o temama u fokusu ispitanci su primarno zabrinuti u pogledu:
1. higijene, kontrole i kvaliteta hrane i ishrane,
2. roka upotrebe i trajanja proizvoda,
3. često navode reči bez, čista, dobra, ispravna, poreklo, pravilna i td.
Bezbednost hrane se posmatra kroz uticaj kvaliteta hrane na zdravlje ispitanika.
Pri tome, posebno se ispitanici interesuju za sastav proizvoda i oznaku da je proizvod proizveden bez korišćenja aditiva, pesticida i GMO komponenti, što smatraju
štetnim po svoje zdravlje. Bezbednost hrane asocira ispitanike na inspekciju koja
je zadužena za ispravnost namirnica, njihovu kontrolu, kao i kontrolu porekla proizvoda i svih njegovih sastojaka.
Kada su ispitanici pozvani da odgovore na šta prvo pomisle kada se pomene „dobrobit životinja”, prvobitno su razmatrali pitanje o kojim životinjama je reč. Mlađa
populacija češće prvo pomisli na divlje životinje, zaštitu okruženja i ugroženih vrsta.
TT
Ja sam podelila na divlje i domaće životinje. Nisam konkretno
znala šta ću, ali prvo što mi je palo na pamet su te divlje
životinje. (majka dece -12 god)”
3 Stav je mentalna spremnost, stečena individualnim iskustvom, koja vrši direktni ili dinamički
uticaj na reagovanje pojedinca na objekte i situacije s kojima dolazi u dodir. Jednostavnije, reč
je o trajnom vrednovanju objekata ili pojava od strane pojedinca koje može biti pozitivno ili
negativno. Strukturu stava čine tri dela - kognitivni, emocionalni i konativni. Kognitivni stav je
verovanje o specifičnim obeležjima objekta koji se posmatra. Emocionalni stav predstavlja osećaj
koji pobuđuje objekat stava. Konativni stav se odražava u konkretnim namerama ponašanja pojedinca u vezi pojave ili objekta koji se ispituje.
25
Stavovi potrošača u Srbiji o dobrobiti životinja
26
Fokusgrupna diskusija (FGD)
Slika 1. Najčešće pominjane reči ispitanika u okviru prve vežbe - Asocijacije
Slika 3. Primarne asocijacije ispitanika na pojam DOBROBIT ŽIVOTINJA
Slika 2. Prve asocijacije ispitanika na pojam BEZBEDNOST HRANE
Slika 4. Primarne asocijacije ispitanika na pojam ZDRAVLJE
Osim navedenog, ispitanici su asocirali na lica koja treba da brinu o životinjama u smislu njihove ishrane i načina čuvanja. Ni u tragovima se ne naslućuje da
ispitanici mogu da vide sebe kao odgovornu osobu koja treba da brine o dobrobiti
životinja.
Kada su upitani da kažu prve asocijacije na reč „zdravlje”, ovaj pojam se direktno vezuje za pravilnu ishranu, higijenu i zdrav način života. Na zdravlje utiče
i sredina – bez stresa, mentalno zdravlje, životno okruženje itd. Bitno je napomenuti da se direktna veza između dobrobiti životinja i zdravlja isptanika samo
sporadično javlja, pretežno kod žena, visoko obrazovanih, koje u porodici imaju
decu mlađu od 12 godina.
Asocijacije koje su ispitanici izneli u prvoj vežbi, ne znajući još uvek na
čemu je u grupnoj diskusiji stavljen akcenat, jasno govore o tome da oni koncept zdravlja direktno vezuju sa zdravim stilom života (načinom ishrane, regularnim bavljenjem fizičkom aktivnošću i dr.). Posebno su zabrinuti za sastav
i kvalitet hrane koju konzumiraju. Od informacija na pakovanju proizvoda očigledno traže da li je proizvod napravljen uz korišćenje aditiva ili drugih „nebezbednih” komponenti koje mogu imati uticaj na njihovo zdravlje, kao i rok
do koga se proizvod može upotrebiti. Koncept bezbednosti hrane ne vezuju za
pojam dobrobiti životinja, niti dobrobit životinja dovode u vezu sa sopstvenim
zdravljem.
27
Stavovi potrošača u Srbiji o dobrobiti životinja
Fokusgrupna diskusija (FGD)
Foto: RSPCA
■■Svest potrošača o tretmanu životinja na farmi
U okviru vežbe ASOCIJACIJE od ispitanika je zahtevan i odgovor šta prvo pomisle kada vide određene slike. Na prvom paru slika prikazane su farme u okviru
kojih su životinje nehumano tretirane. Prikazana je jedna farma krava koje se
drže u zatvorenom sistemu, vezane, bez mogućnosti kretanja, kao i jedna farma koka nosilja u kojoj su u kaveznom sistemu držanja životinje nehumano
tretirane. Potrošači su prepoznali ove karakteristike i njihove prve asocijacije
su bile negativne.
TT
TT
TT
Ropstvo. Ne znam meni je životinja kada je zatvorena ... volim
da vidim kokice na otvorenom, u dvorištu, ona šeta, traži
crviće...” (Žena, 29. god i manje, vlasnik kućnog ljubimca).
Kao industrija. Manufaktura, bum, bum, bum.... Samo da se što
više najedu i.... onako, koncentrat je težak...”(Muškarac, 30-55)
Meni pada u oči industrija. Prljava industrija. Nehumano mi je,
neprirodno. Toliko životinja na jednom mestu.”
(Muškarac, 29. god i manje)
Međutim, među ispitanicima se pojavljuje i pozitivan stav gde ih date fotografije
asociraju na uređenu, modernu farmu u okviru koje se životinje čuvaju na propisan
28
način i da je na ovim farmama organizovana adekvatna briga o životinjama (obezbeđeno je prisustvo veterinara, zdravstvena nega i adekvatna ishrana).
TT
Mislim da je ovo farma... Fino im je, čisto. Čuvaju životinje, da
bi ih posle koristili.” (Žena, 55+)
Nakon rasprave, pojavljuje se i racionalno rasuđivanje gde ispitanici iskazuju da
im je jasno da životinje baš nisu najbolje tretirane na farmi, ali da je to jednostavno
moderan način proizvodnje koji omogućava da se prehrani gradsko stanovništvo.
U suprotnom, prema njihovom mišljenju, ni jedna farma ne bi mogla da posluje
pozitivno ukoliko ne bi njihovu delatnost posmatrala jednostavno kao industriju i
bavila se poljoprivredom kao biznisom.
TT
Ali je to neophodno, zbog gradova, zbog nas koji ne možemo da
gajimo, nemamo uslove za to.” (Žena, majka deteta -12god)
Odmah nakon slika koje asociraju na loš tretman životinja, ispitanici su bili
izloženi testu prepoznavanja dobre prakse vezane za tretman životinja na farmi.
Pokazane su dve fotografije koje asociraju na slobodan sistem gajenja krava koje
se nalaze na ispaši na otvorenom prostoru, kao i slobodan sistem gajenja koka
nosilja koje mogu da ispolje svoje prirodno ponašanje u prostoru u kome se gaje.
29
Stavovi potrošača u Srbiji o dobrobiti životinja
Generalno posmatrano, stav svih ispitanika bez obzira u kojoj FGD su učestvovali je na date stimulanse pozitivan. Slike slobodno gajenih životinja ih asociraju
na organsku proizvodnju i na to „kako je nekada bilo...!”. U datom stimulansu
mnogi vide nekadašnje selo u Srbiji i ne retko izražavaju mišljenje da se date životinje drže u humanijim uslovima i da generalno, izgledaju srećno! Nakon observacije, vrlo često se vrše poređenja, ali se istovremeno izražava i skepticizam u
pogledu mogućnosti da se danas sistem proizvodnje na modernoj farmi organizuje
na, po njihovoj oceni, tradicionalni način.
TT
TT
TT
Način proizvodnje je različit, ... i kvalitet je različit.”
(Žena, 55+)
Ja ne znam da iko ovako više gaji živinu tako, u prirodi ...”
(Žena, 30-55, majka dece -12god)
Za sebe, ne isplati se za prodaju.”
(Žena, 30-55)
Imidž današnje farme u Srbiji predstavlja jedno od ograničenja sa kojima će se
susreti mladi farmeri - inovatori, koji žele da uđu u poljoprivrednu proizvodnju kao
biznis poštujući principe visokih standarda dobrobiti životinja. Farme je prepoznata
kao konzervativna proizvodna jedinica koja se drži tradicije. Ovakav stav ispitanika
rezultat je njihovog iskustva, emocija iz detinjstva i, pre svega, sklonosti ka poznatom. Promena slike o mladim farmerima stoga pretpostavlja i promenu slike o
ukupnom poljoprivrednom sektoru u Srbiji, što zahteva aktivniju ulogu svih aktera
modernog agrobiznisa i njihovih stukovnih organizacija.
Fokusgrupna diskusija (FGD)
Kategorije proizvoda i tretman životinja na farmi
Prethodna istraživanja sprovedena u svetskim okvirima u kontekstu dobrobiti životinja i proizvoda životinjskog porekla konzistentno ukazuju da su ove dve katetorije povezivane u sledećim grupama proizvoda:
• Meso
• Mlečni proizvodi
• Jaja.
Istraživanje sprovedeno u fokus grupama u Srbiji potvrdilo je iznete globalne
rezultate i za naše tržište. Najveći broj asocijacija na kvalitet proizvoda životinjskog porekla, iz perspektive načina kako su životinje tretirane u njihovoj proizvodnji, ispitanici su imali za: meso, mleko i mlečne proizvode. Jaja i suhomesntati
proizvodi pominjani su podjednako frekventno (45 i 44 ispitanika), dok je najmanji broj asocijacija bio vezan za proizvodnju ribe (15 ispitanika je navelo ribu
i riblje proizvode). Ovu vrstu asocijacija, jedna ispitanica je prokomentarisala na
sledeći način:
TT
Svi smo stavili jaja, mleko, meso, riba, a to i jeste glavni
sastojak svih ostalih proizvoda – bar jedno od njih. I u
čokoladu mora da ide mleko. (FGD, žena)
Detaljniji pregled pomenutih proizvoda prikazan je na grafikonu br. 1.
Grafikon 1. Proizvodi životinjskog porekla za koje je posebno bitno kako su proizvedeni
90
80
70
60
50
40
30
20
10
0
30
Jaja
Mleko
Mlečni proizvodi
Meso
Suhomesnati
proizvodi
Riba
31
Stavovi potrošača u Srbiji o dobrobiti životinja
Fokusgrupna diskusija (FGD)
Na celokupnom uzorku postignut je konsenzus po pitanju karakteristika mesa
koje se naročito gledaju pri kupovini, a to je pre svega boja koju meso ima. Polemika je vođena u domenu da li je boja mesa prava ili veštačka i koliko je na taj način
moguće proceniti kako je to meso proizvedeno. Po izgledu ispitanici procenjuju i
svežinu i rok trajanja mesa.
TT
Mi ne možemo da kontrolišemo šta kupujemo, možemo da
verujemo, ili ne verujemo. Tamo negde, odokativno biramo,
po boji meso, mesto gde odlazimo da kupujemo, gde verujemo
da je provereno i da zadovoljava naš ukus i vizuelni izgled.
(FGD, žena)
TT
Jednom mi je jedan mesar rekao da je bitno da meso bude crveno i
da ima dobar ukus. Zato mu se dodaje boja i dodaju se razni začini.
Isto tako postoji crni hleb, a ja znam da je to u većini slučajeva
samo tamni hleb. Pravi crni hleb puno košta. (FGD, muškarac)
■■Meso i mesne prerađevine
Očekivano, najćešće pominjani proizvod životinjskog porekla za koji je naročito
važno kako je proizveden jeste meso. Ispitanici su to objašnjavali stavom da je
meso u ishrani stanovništva sa našeg podneblja tradicionalno najzastupljeniji proizvod, pa je samim tim njegov kvalitet vrlo značajan:
TT
Prosto mislim da je naše podneblje takvo, ljudi su prosto
mesožderi uslovno rečeno, i najviše daju novca na meso, kao
osnovnu životnu namirnicu i da je prosto to nešto što najviše
prolazi. (FGD, žena)
TT
Kod nas je meso svakodnevna hrana, riba je povremeno
mnogo korisna. Kod nas je sve rizik, garantujem, jer i domaće
i uvozno, svi gledaju na ekonomiju, jer hoće da zarade, baš ih
briga za zdravlje. Država treba da nas zaštiti, a od nje nema
hleba ... život je rizik. (FGD, muškarac)
TT
Bitno je za meso i kako je hranjenjo, i čime je hranjeno, i gde
je živelo i kako. (FGD, žena)
32
Ispitanici smatraju da se pri kupovini mesa najčešće susreću sa dve vrste
barijera: finansijskim i informativnim. Odnosno, kada žele da dobiju više informacija o tome kako su životinje tretirane u proizvodnji, ne znaju gde su im ti
podaci dostupni, niti su u potpunosti uvereni da umeju da ih tumače – npr., ne
znaju da li meso mora da ima odgovarajući žig. Zbog niskog prosečnog dohotka
u zemlji, često su prinuđeni da kupuju meso koristeći cenu proizvoda kao glavni
kriterijum, a ne kvalitet. Kao alternativu za prevazilaženje ove prerpreke navode
nabavku mesa od nekog poznatog, bilo da je reč o lokalnom mesaru ili direktnoj
kupovini sa sela.
TT
Teško je na pakovanju naći kako je meso proizvedeno, izgleda
da je sveže i kao da je došlo iz klanice, mislim da dodaju boju,
na primer kupim meso u mesari u kojoj stalno kupujem, ono
izgleda prelepo, a kada pečem oseća se neki čudan miris.
(FGD, žena)
TT
TT
Ja sam stavila meso, to mi je najsumnjivije kako gaje. To je
najnekontrolisanije, šta sve prodaju po mesarama. Kad bismo
mi znali šta jedemo, strašno! (FGD, žena)
Meso, pošto taj posao radim, mora da ima kategoriju, isto kako
je bilo tretirano i za vreme klanja,... i sve to i u transportu.
(FGD, muškarac)
33
Stavovi potrošača u Srbiji o dobrobiti životinja
TT
Ja sam pod jedan stavila sveže meso, jer imam ludu sreću da
brat ima proizvodnju za potrebe porodice – imamo rođaka na
selu koji nam je snabdevač. (FGD, žena)
Potrošači ne percipiraju sve vrste mesa podjednako sa stanovišta proizvodnje.
Zabrinutost u pogledu proizvodnje pilećeg mesa je navelo čak 12 ispitanika, dok je
podozrenje prema junetini iskazalo 7 učesnika fokus grupa. Iznenađujuće, svinjetina, kao najzastupljenija vrsta mesa u srpskom jelovniku, nije navođena u domenu
problematične proizvodnje i kvaliteta.
Posebna sumnju u pogledu kvaliteta ispitanici izražavaju po pitanju mlevenog
mesa. U kontekstu zabrinutosti u pogledu zdravlja oni naročito ističu da ne mogu
da utvrde sa preciznošću svežinu mesa i kvalitet ulaznih prerađevina od kojih se
dobija meso. Izrazito visok stepen nepoverenja postoji u pogledu sastava ovog
proizvoda. Ipak, u kontekstu mlevenog mesa se ne pominje način proizvodnje na
farmi kao bitan faktor, već pre svega način dobijanja ovog proizvoda u prodavnicama i mesarama.
TT
Ja sam posebno zabrinuta za mleveno meso, jer je tu posebno
bitno od čega je napravljeno. Zato mi kupujemo samo komade
mesa, a zatim meljemo sami. (FGD, žena)
Slična situacija kao kod mlevenog mesa postoji i kod mesnih prerađevina. Viši
stepen prerade mesa potrošačima ne izaziva i viši stepen poverenja u njegov kvalitet. Naime, skoro polovina ispitanika (44) navela je suhomesnate prerađevine
kao kategoriju proizvoda gde im je bitan proces proizvodnje. S obzirom na raznovrsnost navedene kategorije, navođene su i određene vrste za koje su potrošači
naročito zainteresovani: kobasica, pršuta, šunka, salama, pileći parizer, slanina,
viršle, pašteta, mesni narezak i čvarci. Ispitanici su najviše sumnje izneli u vrstu i
kvalitet mesa koji se u te proizvode stavlja, kao i na rok trajanja.
TT
TT
Suhomesnato ne kupujem uopšte, izbacio sam iz upotebe
pošto je to više hemija nego meso. (FGD, muškarac)
Ja sam prvo napisala meso i mesne prerađevine, zato što
mislim da se one jako brzo pokvare, teško je naći kako
je proizvedeno, izgleda da je sveže i kao da je došlo iz
klanice, mislim da dodaju boju. Takođe, suvo meso nije
dovoljno termički obrađeno, moram da znam kada se suši
da je prethodno provereno, bitno je poverenje.
(FGD, žena)
34
Fokusgrupna diskusija (FGD)
TT
Ja radim u prodavnici, i vidim da ljudi kupuju dosta kobasice.
A kobasice se proizvode korišćenjem soje. Što je jeftinija,
to je u njenom sadržaju više soje. A mušterija to ne pita. Ali
ekonomska situacija je takva da ljudi kupuju ono što sebi
mogu da priušte. (FGD, muškarac)
Učesnici fokus grupa smatrali su i da proces proizvodnje igra značajnu ulogu
u nivou kvaliteta proizvoda životinjskog porekla. Prevashodno su izdvojili: način
obrade, da li je domaća ili industrijska proizvodnja i kako je meso sušeno.
TT
Suhomesnato sam izdvojila jer nikad ne znamo šta u
njemu ima. Jer se ušprica tona onog „E” faktora, to je
prva stvar. A druga stvar, sve što se mašinski otpušta,
znači da ima komadiće kosti, peruškicu, svašta nešto
unutra. Zato mislim da je ceo taj proces, jako bitan, za
sve, osim onih malih šunki, njeguška pršuta, to što vidiš
kad si odabrao nešto, da je to meso, sve ostalo mi je pod
znakom pitanja. (FGD, žena)
TT
Trudim se da ne reklamiram ovde svoju profesiju, ali
uvek je bolje kupovati industrijsko, znači, i uvek je
sigurnije kupovati nešto što je prošlo neke kontrole, neke
sertifikate što ima, i u čijem toku proizvodnje postoji
jedan čitav lanac ljudi... jer su u stvari ljudi najkvarljivija
roba... podložni tim manipulacijama...i kad su neke male
te proizvodnje, male farme, ljudi žele da zarade malo
više. (FGD, žena)
Pored kvaliteta sastojaka koji se stavljaju u mesne proizvode, kao i procesa
njihove proizvodnje i obrade, kao treći parametar izdvojio se brend i geografsko
poreklo proizvoda. Ovo se naročito odnosi na pršutu i užički/zlatiborski kraj, koji
su evocirani od strane nekoliko ispitanika. Pašteta, viršle i salame izazivaju najveće
sumnje kod ispitanika. Potrošačima nije jasan proces njihovog dobijanja, kao ni
sastav. Kao i za ostale mesne prerađevine, za razliku od sirovog mesa, postavlja
se i pitanje vrste u količine raznih dodataka u njihovom sadržaju – aditiva, nitrata, emulgatora, itd. Osim proizvodnje, ispitanici su izdvojili negativne prakse i
bojazni po pitanju prodavaca. U tim slučajevima, rešenje vide u efikasnijem radu
inspekcije.
35
Stavovi potrošača u Srbiji o dobrobiti životinja
Fokusgrupna diskusija (FGD)
Za razliku od mesa gde je ključna odrednica za potrošnju bila cena, u
kontekstu mleka, ovaj atribut nije pominjan. Kao ključne determinante koje
određuju kupovinu mleka, navedeni su: kvarljivost, marka proizvođača i mesto prodaje. Nekoliko ispitanika se osvrnulo i na događaj sa aflatoksinom u
skorašnjem periodu, što između ostalog upućuje na uticaj i važnosti koju mediji imaju u informisanju i edukaciji potrošača. Grupa mlečnih proizvoda, kao
kategorija, bila je navođena, a odmah posle mesa i mleka, kao skupina za čiju
je proizvodnju vrlo važno kako su životinje tretirane. Naročit akcenat stavljen
je na to čime su životinje hranjene i kakva je kontrola tehnološkog procesa
proizvodnje.
TT
Sirevi isto, takođe treba znati pod kakvim uslovima je
napravljen, kako, šta je primenjeno... Uvek kupujem kod
jednog istog, tako da, računam da ako menjam mogu pre da
naiđem na svašta, ovako to je ustaljeno, dopada mi se, pa
neka bude. (FGD, žena)
■■Mleko i mlečni proizvodi
Druga po učestalosti navedena kategorija proizvoda, posle mesa i suhomesnatih
prerađevina, jesu mleko i mlečni proizvodi. Važnost mleka za potrošače ogleda
se pre svega u činjenici da se mleko često (po nekim ispitanicima: svakodnevno)
konzumira, kao i da predstavlja sastojak mnogih drugih proizvoda.
TT
Mleko i jogurt konzumiram svakog dana, to je bitno za nas.
Očekujemo da bude što kvalitetnije. To recimo nije bitno za
one proizvode koje konzumiram jednom ili dvaput godišnje.
(FGD, žena)
Ispitanici su ocenili i da je naročito važno na koji način je mleko proizvedeno
– kako su krave tom prilikom tretirane. Sagledava se direktna veza između per­
cepcije kvaliteta mleka i toga na koji način su krave hranjene.
TT
Za mlečni proizvodi je bitno odakle je došao, jer neki
proizvodi imaju bolji sastav u zavisnosti od regiona gde se
proizvodi mleko, da li su krave napolju, ili su u zatvorenom
prostoru, što utiče na mlečnu masnoću. (FGD, žena)
36
TT
U zadnje vreme smo ja mislim svi čitali i shvatili i šta su
paštete i topljeni sirevi i prerađevine i to. Ko god da je iz koje
god firme, ne može da kaže za topljeni sir da je proizveden
od mleka i da je zdrav. To su bitni artikli za koje treba pratiti
proizvodni proces. (FGD, žena)
Dok se kod mesa, mleka i jaja kvarljivost proizvoda posmatra kao osnovni
problem, kod sira i ostalih mlečnih prerađevina, ispitanici su najviše zabrinuti za
higijenu proizvodnog procesa i mesta prodaje.
TT
Sir je kvarljiv proizvod i bitna je jako higijena pri
proizvodnji. Ko nama garantuje kako je proizveden sir u
malom domaćinstvu i da li se poštuju higijenski standardi?
(FGD, žena)
TT
Pršuta i slanina, za to nemam neku preveliku brigu kako je
proizvedeno, ali kod sirovog mesa, mleka i mlečnih proizvoda
brinem o higijenskim uslovima proizvodnje. (FGD, žena)
Ispitanici se u pogledu mlečnih proizvoda suočavaju sa istom dilemom koja
postoji i kod kupovine ostalih proizvoda životinjskog porekla: da li kupovati na
37
Stavovi potrošača u Srbiji o dobrobiti životinja
Fokusgrupna diskusija (FGD)
pijaci ili u prodavnici. Za razliku od ostalih razmatranih kategorija, kod mlečnih
prerađevina su manje skloni kupovini na pijaci, dok prednost daju drugim prodajnim formatima.
TT
A što se tiče mlečnih proizvoda, ja sam odustala od pijace,
zato što tamo je ista žena a svaki put bude drugi kvalitet
i mi kad kuvamo ne bude baš uvek jednako, znači ne
uzimam više to nešto. Uzimam sir iz Srema, tu odmah
nije daleko, pročitala sam na njihovom sajtu kako su
se organizovali, imaju svoje krave, imaju svoju hranu i
zatvorenu proizvodnju, znači ne može da bude više, manje
slano, znači, njihovo je uvek blago, jedva malo slano, nama
to odgovara, potpuno je mlad sir i istog je uvek kvaliteta.
To je nešto što za moju kuću odgovara i od tog sira, koliko
god da je on mlad, to je rinfuzni onaj sir, od njega mogu da
pravim šta hoću. I njemu verujem, više nego bilo kojem siru.
(FGD, žena)
TT
Što se tiče mleka i mlečnih proizvoda, te mlečne proizvode,
ja u principu ne kupujem na pijaci, ili od poznatoga uzmem
ili ovaj ... (BREND) ..., pa računam da bi moralo biti neke
kontrole. (FGD, žena)
Najčešće spominjani mlečni proizvod je sir, koji je navelo više od petine (22)
ispitanika. Dok su ostali proizvodi posmatrani generički sa stanovišta njihovih
karakteristika, ovde je poklonjena posebna pažnja određenom atributu – procentu masti u siru, što govori o važnosti ove determinante u procesu potrošnje
date namirnice. Pored sira, u okviru grupe mlečnih proizvoda, pominjani su još
i jogurt, kiselo mleko, kajmak i pavlaka. Zanimljivo je primetiti da u kontekstu
sira cena nije evocirana, dok je povezano sa ostalim mlečnim prerađevinama
skoro uvek navođena – kajmak kao skup, pavlaka kao jeftina. Kod jogurta i
pavlake iskazana je i sumnja u zdravstvenu ispravnost sastojaka od kojih nastaju. Može se zaključiti da se sir smatra „osnovnim” proizvodom, gde su zbog
velike prisutnosti u svakodnevnom jelovniku svi upoznati sa tehnološkim procesom njegovog nastanka; dok se ostali mlečni proizvodi percipiraju složenijim
(možda čak i „neprirodnijim”), gde potrošači nisu toliko edukovani o njihovim
karakteristikama i načinu proizvodnje.
38
■■Jaja
Jaja su navedena od strane 45 ispitanika, što ih čini četvrtom najpominjanijom
kategorijom. Dok je u ostalim proizvodnim kategorijama proces proizvodnje
igrao glavnu ulogu u ocenama potrošača, u slučaju jaja, mnogo bitnijim pokazalo se mesto prodaje. Slično kao kod mlečnih proizvoda, i ovde je ustanovljeno
da potrošači imaju mnogo više poverenja u prodavnice nego u pijace.
TT
Ja jaja kad kupujem, kupujem ili od žene koju poznajem, a
u suprotnom, ne kupujem na pijaci, nego isključivo u ovim
velikim tržnim centrima. To mi je kao neka garancija, a
koliko je to sigurno, stvarno ne znam. (FGD, žena)
TT
Pa zato što vrlo dobro znamo da jaja koja kupujemo na pijaci
ne znamo koliki im je rok, to može da bude jako osetljiv
proizvod koji može kasnije da utiče na zdravlje. (FGD, žena)
U procesu proizvodnje, istaknuta je važnost tretmana koka nosilja. Ispitanici
smatraju da je bolji kvalitet jaja dobijenih od koka koje su se slobodno kretale i
koje su gajene na selu.
39
Stavovi potrošača u Srbiji o dobrobiti životinja
TT
Jaja. Mnogo je bitno u ishrani, mnogo je bitno da li su od
koka nosilja ili su industrijski gajena. Mi kupujemo isključivo
prirodno gajeno, moj otac je iz Valjeva, ima tamo kuću i tamo
idemo i onda tamo kupujemo od tih seljaka i meso i jaja.
(FGD, žena)
TT
Što se tiče jaja to podrazumeva isto tako da to bude
provereno. Ja imam sreću da uzimam gde je provereno; imam
sreću da preko drugarice uzimam jaja od šetajućih koki, pravo
domaće jaje. Vidi se kad se skuva, kad se s njim nešto uradi da
je žuto kao i kad se razbije ovako kad se pravi, kajgana.
(FGD, žena)
TT
Čovek često puta kada je u dilemi šta mu se više isplati,
uglavnom to gleda kroz novac, a manje gleda na kvalitet.
Vrlo često pretegne baš to, hajde to mi je jeftinije, to ću
ja da uzmem. Nekad je to baš teško proceniti šta je bolja
odluka, ali po nekom rezonu, ipak, bi čovek trebao da ide na
kvalitet, a da cena bude u drugom planu. To je neki smisao.
(FGD, muškarac)
Percepcija skupog i jeftinog nije uniformna među ispitanicima. Odnosno, mišljenja su podeljena da li „skupo” uvek označava i „kvalitetnije”. Odnos cene i
kvaliteta je pomenut u više fokus grupa i ukazuje na činjenicu da je to osnovna
determinanta odluke o kupovini.
Potrošači nisu iskazali cenovnu senzitivnost, već su naglasili sledeće karakteristike: kvarljivost, zdravstvenu ispravnost i kvalitet – posmatran prevashodno kroz
ustaljene klase ovog proizvoda dostupnih na tržištu.
TT
■■Determinante odluka
o potrošnji namirnica životinjskog porekla
TT
✓✓Cena
Glavno ograničenje za kupovinu željenih proizvoda životinjskog porekla predstavlja
cena. Cena je ujedno i prvi i najvažniji atribut koji posmatraju pri kupovini određenih proizvoda. Potrošači priznaju da su često primorani da zbog ograničenih
finansijskih sredstava kupuju i proizvode koji ne bi bili njihov prvi izbor – zbog
sumnje u zdravstvenu ispravnost i kvalitet namirnica.
TT
TT
TT
Želje su jedno, stvarnost je drugo i ja se u to ništa ne
razumem. Znamo mi šta je zdravije a šta nije, ali kod mene je
cena odlučujuća. (FGD, muškarac)
40
Fokusgrupna diskusija (FGD)
Ja, primera radi, ako meso kupujem, hoću da vidim da je
pregledano, da je dobro. I isto jaja kad uzimam, gledam da
budu domaća, jesu skuplja ali su bolja. Ipak se gleda cena za
neki proizvod. (FGD, žena)
Generalno se svodi na to, prepoznavanje brenda koji vam najviše
odgovara, navika i to. Gde smatrate da je sigurno, naravno i
cena, svakako. Mada je ponekad bolje ne kupiti i ne pojesti, nego
uzeti nešto jeftino što vam ne odgovara. (FGD, muškarac)
TT
TT
I cena je bitna. Abnormalna cena ukazuje na neki problem.
(FGD, žena)
Ja sam spremna da platim i uvek ću ići da kupim manju
količinu ali da uzmem to pravo, ako uopšte i postoji to pravo.
Nekad čovek nije siguran da je to baš to. Kod mene je na
Novom Beogradu pijaca organske hrane subotom i oni zaista
dosta skupo to prodaju. Ali ja onda uzmem manje i oseća se
zaista da je proizvedena na taj klasičan način. Po ukusu se
oseća. I srećna sam da postoji. (FGD, žena)
Meni definitivno cena odlučuje šta kupujem. (FGD, žena)
✓✓Mesto prodaje
Nekad mi se ukaže prilika da mogu da kupim proizvod od ljudi
sa sela, ako mi se već pruži mogućnost da, a ako ne mogu
uvek, onda gledam da to bude i da odgovara kvalitet i cena.
(FGD, žena)
Drugi značajan atribut za kupovinu proizvoda, koji je takođe doveden u vezu sa
cenom, jeste mesto prodaje. Najčešće su pominjane prodavnice i pijace, dok se
manji broj komentara odnosio na tržne centre. Zanimljivo je primetiti i da je skoro
uvek prva asocijacija na pijacu bila kupovina povrća i voća, dok se tek u drugom
41
Stavovi potrošača u Srbiji o dobrobiti životinja
koraku javljala kao mesto kupovine za proizvode životinjskog porekla – pre svega,
jaja. Izražen je visok nivo skepse u vezi sa verodostojnošću informacija ponuđenih
od strane oba prodajna formata.
TT
TT
(u kontekst pijace) Preprodavci! Ko zna kako i čime gaje to. A ne
verujem ni supermarketima. Ne verujem nikome! (FGD, muškarac)
Jesam podložna informacijama, ja stalno pratim a kad ne
dobijem odgovor (kad je uvezena junetina iz Argentine) cela
priča je krenula, zaklinjali su se da ćemo čuti pravu informaciju
i onda nikad ništa. Ja u toj prodavnici ne kupujem više meso,
mogu da kupim kajmak, jer sam to zapamtila. Ali mi nemamo
prave informacije. (FGD, žena)
TT
Ja kupujem u prodavnicama, sa strahom. Ja ne znam da li
je odmrzavano i ponovo zamrzavano. Kupujem i kad već ne
mogu, ja živim u malom mestu i meni je potreban čitav dan da
odvojim da odem u neku malu, privatnu mesaru, i opet gde bih
sa strahom kupovala, moram da brinem i kupujem ono što mi je
jeftino. I sa strahom ga i spremam. Primetim da je odmrznuto,
pogotovo riba i piletina. To se vidi da je hladno, odmrznuto, ne
može da bude toliko hladno iz frižidera, ali... (FGD, žena)
Kao prednosti pijace, u odnosu na prodavnice, ispitanici izdvajaju: domaću
proizvodnju (prirodno gajenje), poverenje u prodavca, kvalitet i poznato poreklo.
Ipak, većina ispitanika ima više poverenja u prodavnice nego u pijace, jer smatraju
da su u tom slučaju proizvodi prošli strože kontrole, naročito u pogledu higijenskih
uslova.
TT
TT
TT
Ja razmišljam kako je proizvedeno, ali sam dosta orijentisana
na hipermarkete. To ipak nije pijaca i nadam se da je to ipak
prošlo neku kontrolu. (FGD, žena)
Ja se plašim da kupujem jaja na pijaci, pogotovo sad kako je
toplije vreme, visoke temperature i sve to. (FGD, žena)
I jaja uzimati od proverenog proizvođača, pre nego na pijaci jer
su oni kao neka siguracija. Da li sam u pravu ili nisam, ne znam.
Mislim da su više kontrolisani, jer ovde ima neki red. (FGD, žena)
42
Fokusgrupna diskusija (FGD)
Pored izražene cenovne osetljivosti, potrošači su pokazali u više domena i vrlo
visok nivo nepoverenja u raznovrsne informacije koje dobijaju od proizvođača i
prodavaca. Jedan način otklanjanja njihovog nepoverenja jesu sertifikati4, o kojima su se učesnici fokus grupa pozitivno izrazili po nekoliko osnova.
TT
Ja još uvek verujem u sertifikate, a moram da kažem da, za
sada, ne verujem kada kupujem organsku hranu na pijaci
da je to organska hrana, zato što nisam sigurna da je to
tako, jednostavno. Ali jeste mi važno da životinja bude
dobro tretirana. (FGD, žena)
TT
TT
Nemamo informaciju, na primer na jajima, imamo samo
farma ta i ta, a ne kako se gaji koka i sl. Jaja se prodaju na
komad, gleda se veličina i cena. (FGD, žena)
Da. Konkretno, meni je najvažnije da je što prirodnije
proizvedeno, ali i da je sertifikovano. od nadležne
institucije da ona potvrđuje da je baš tako kako je napisano.
(FGD, žena)
TT
Da ima sertifikat koji kaže da je što prirodnije. Da nije
industrijski, već, npr. da kupujemo domaća jaja – znate i sami
od koga kupujete domaća jaja, šta su te koke jele i tako to.
(FGD, žena)
TT
... kada kupujem gledam šta je nešto što je od boljeg
proizvođača, što je sertifikovano, da li ima, koliko ima
emulgatora, kako šta. (FGD, žena)
Međutim, mišljenja ispitanika su bila podeljena i po ovom pitanju, s obzirom na
to da je nekoliko potrošača izrazilo sumnju u proces dobijanja sertifikata i šta taj
sertifikat označava.
TT
Kvalitet se ne vezuje uvek za cenu. Sertifikat je kompromis
između kvaliteta i cene. Sertifikat povećava cenu a ne znači
da je kvalitet proizvoda veći. (FGD, žena)
4 Sertifikat za potrošače znači da je referentna institucija kontrolisala i odobrila određenu izjavu
na proizvodu. Institucija se ovde pojavljuje kao garant kvaliteta. Ovo ima bitnog uticaja i na
tumačenje rezultata u drugom delu studije.
43
Stavovi potrošača u Srbiji o dobrobiti životinja
TT
TT
Sertifikati se ovih dana kupuju! Ako imate para. (FGD, žena)
Kupuju, da! Taj sertifikat ništa ne znači. Samo još nešto,
to što je nešto sertifikovano, ne znači da je ispravno. Npr.,
proizvođač piše da poštuje Kodeks Alimentarijus, a taj kodeks
dozvoljava da se kojekakva hemija stavlja u hranu.
(FGD, muškarac)
✓✓Proizvođači
Ispitanici su mnogo veći stepen poverenja, u odnosu na sertifikate, poklonili proizvođaču koji proizvodi određeni proizvod. Većina učesnika fokus grupa istakla je da im je
bitno da kupuju od renomiranih preduzeća, koje predstavljaju velike sisteme.
TT
U velikim firmama pretpostavljam da postoji prvo stručni
kadar za to. Ja nikad nisam bila ni u jednoj tako velikoj firmi
koja se bavi proizvodnjom hrane, ali.. Pretpostavljam da
postoje veterinari, stručnjaci. Opremljeni su, imaju i kadar
i mašine. Drugo, pretpostavljam da tu non stop ide neka
kontrola, da se ti proizvodi non stop kontrolišu, jer oni
stvarno su na velikom tržitu, ne bi smeli da idu bez kontrole,
što ne mogu da kažem za neke male farme, tipa selo nebitno
gde. (FGD, žena)
TT
Da se po pravilu, tim tehnološkim procesima radi, da to nije
izmislio bilo ko, već se zna po zakonu kako se šta proizvodi. To
mi je bitno. Zato i gledam da to koristim od većih proizvođača,
nekih već poznatih i proverenih i koje ja koristim i moji mama
i tata i baba i deda, godinama unazad. (FGD, žena)
Najčešće pominjana karakteristika proizvoda, u raznim kontekstima, jeste poreklo. Ispitanici su pod poreklom posmatrali: a) da li je industrijski ili na selu/
„domaće” proizveden proizvod; b) da li su sirovine iz uvoza ili su domaće; c)
odakle geografski potiče proizvod; d) brend proizvođača. Sve navedene osobine
su posmatrane dvojako, i u pozitivnom i u negativnom smislu, što još jednom
potvrđuje visok stepen skeptičnosti naših potrošača, kao i nizak nivo dostupnih
proverenih informacija.
TT
Mislim da ljudi kupuju tamo gde su do sada kupovali, imaju
poverenje, ako posumnjaju, menjaju prodavca. (FGD, muškarac)
44
Fokusgrupna diskusija (FGD)
TT
TT
Nemamo poverenje osim ako ne znamo odakle dolazi. Na
primer brat uzima sa sela jaja, jer ima samo poverenje u njih.
(FGD, žena)
Kupiš mleko, otkupna cena mleka je oko 30 dinara sa
subvencijama, a on ti ga proda za 80 samo zato što
ga je spakovao i nije ni upola kvalitetno kao što bi bilo
sa tih zdravih farmi, da recimo odeš kupiš mleko kod
individualnog poljoprivrednog proizvođača koje je mnogo
kvalitetnije. On ti je prodao proizvod kakav je uzeo od
prirode. (FGD, muškarac)
TT
Ja bih obratila pažnju na zemlju porekla... Bitne su i sirovine
od kojih se proizvodi proizvod. Mislim, kad bi nas neko
obavestio, kad bi bila dostupna informacija, al’ ne možemo da
saznamo. (FGD, žena)
TT
TT
A brojne afere sa mesom i jajima u našoj zemlji... I to što se
uvozi je jeftinije, nepoznato je poreklo tih proizvoda i kako su
proizvedeni. (FGD, žena)
Ne mora da znači. Strani proizvodi su mnogo više kontrolisani,
kvalitetniji. (FGD, žena)
✓✓Tretman životinja u proizvodnji
Na direktno pitanje moderatora: Da li vam je bitan način proizvodnje, u smislu
kako su životinje tretirane?, ispitanici su uglavnom odgovarali u grupi, opštim
slaganjem, dok su u slučaju istog pitanja postavljenog svakom od njih izražavali
određene rezerve. I u ovom slućaju, detektovane su tri barijere: cena, nedovoljna
obaveštenost i obrazovanje, preovlađujuća važnost drugih atributa (čistoća, ukus,
brend, mesto prodaje, itd.). Ispitanicima je najrelevantnije bilo kako su životinje
hranjene, jer su smatrali da se to direktno odnosi i na njihove zdravlje.
TT
Ja ne vodim toliko računa, ali ako je na nekom pakovanju
naznačeno da je prirodno, onda ću obratiti pažnju, dala bih
više para za to. Više ako vidim spontano na pakovanju, to
može imati uticaja na mene ako ima približno istu cenu sa
drugim proizvodima. (FGD, žena)
45
Stavovi potrošača u Srbiji o dobrobiti životinja
TT
One su ubijene, pa su ubijene. Ne mislim da to mogu da
kontrolišem i ne razmišljam koje su to životinje bile ni bilo
šta. Gladna sam – kupujem pljeskavicu i to je to. Meni je samo
bitan ukus, ako je bio dobar, ja ću opet doći tu da kupim.
(FGD, žena)
TT
Pa ja uglavnom ne obraćam pažnju, uglavnom idem u te neke
trgovine gde je veći promet, pa time smatram onda da je ta
neka hrana i svežija i to, malo (se vodim) i cenom iskreno, a
da čitam poreklo i to – ne. (FGD, žena)
TT
TT
Kako da ne. Jer to meso koje vi unosite u organizam i ako je
stoka pod stresom, pod nekim lošim uslovima, to se odražava i
na nas, na zdravlje. (FGD, žena)
Da, uvek sam spreman sam da platim više pravo domaće.
Naravno da utiče na zdravlje kako je proizvedena i da li je
sa farme i čime je hranjena. Prava, domaća hrana utiče na
zdravlje životinja i ljudi. I treba da se plati više.
(FGD, muškarac)
Fokusgrupna diskusija (FGD)
Stavovi potrošača u vezi označavanja proizvoda
■■Izbor primera - metodološka pojašnjenja
U Srbiji ne postoji organizovano označavanje proizvoda proizvedenih uz poštovanje visokih standrada u pogleda dobrobiti farmskih životinja. Iako se mogu pronaći
oznake na nekim od uvezenih proizvoda (pre svega iz EU), svest i informisanost
potrošača o ovim oznakama i/ili izjavama je objektivno na nižem nivou, zbog nepostojanja domaćih programa. Stoga se pošlo od dobrih primera iz zemalja EU, ali
i iz drugih zemalja (programi označavanja iz SAD i drugih zemalja Severne i Južne
Amerike, te globalni programi označavanja). U analizi označavanja proizvoda koji
garantuju proizvodnju u skladu sa dobrobiti životinja, na početku su definisane tri
vrste označavanja, prema opsegu koja obuhvataju:
• Opšta označavanja, koja garantuju kvalitet proizvoda, ispravnost i proizvodnju u skladu sa dobrobiti životinja (garantovana od strane regulatornih tela, udruženja i nevladinih organizacija), te su dakle usmerena kako
na proizvode biljnog, tako i životinjskog porekla, odnosno usmerena na
gajenje biljaka i životinja (Organic farming, Label Rouge, Bioland);
• Specifična označavanja, koja ukazuju konkretno samo na proizvodnju u
skladu sa visokim standardima na polju dobrobiti životinja (uglavnom od
strane udruženja i nevladinih organizacija, poput sledećih: Animal Welfare Approved, Certifed Humane – raised & handled, Freedom Food – RSPCA monitored, Global Animal Partnership); i
• Specifična označavanja, koja ukazuju konkretno na proizvodnju u skladu sa visokim standardima na polju dobrobiti životinja u tačno određenom
segmentu (npr. neka konkretna vrsta životinja, poput svinja: Specially
selected Pork – approved by Scottich SPCA).
Osim toga, vodilo se računa i o sledećim aspektima:
• da je deo označavanja usmeren na lokalna tržišta (kada je u fokusu pre
svega jedna zemlja, npr. Freedom Food – Velika Britanija, Label rouge
– Francuska, Bioland – Nemačka..., pa čak i deo zemlje, npr. Specially
Selected Pork - Škotska),
• da su neka označavanja usmerena na nekoliko zemalja (poput Certifated
humane: Brazil, Canada, Peru and the U.S.) ili na povezana tržišta unutar
EU (Organic farming), ali
• da ima i onih bez ograničenja na to na koja se tržišta nastupa (Global
Animal Partnership).
46
47
Stavovi potrošača u Srbiji o dobrobiti životinja
Fokusgrupna diskusija (FGD)
Procedura ispitivanja stavova ispitanika u vezi označavanja je tekla tako što je
prvo moderator pokazivao slike navedenih primera oznaka, koje se koriste u raznim
zemljama za označavanje proizvoda proizvedenih u skladu sa standardima dobrobiti životinja. Takođe, ukratko bi objasnio svaku od njih. Nakon toga moderator bi
zamolio za komentare učesnike fokus grupe. Učesnici su vizuelni prikaz mogli da
vide u koloru, štampano na papiru koji im je bio dostavljen svakom pojedinačno.
U diskusiji su mogli da iznesu svoje stavove povodom jedne ili više oznaka, ali i
stavove u vezi mogućnosti primene ovakvih načina označavanja u Srbiji. U nastavku su dati ključni nalazi, koji se tiču različitih tema u vezi označavanja proizvoda
koji su proizvedeni uz poštovanje visokih standarda u pogledu dobrobiti životinja.
■ Poverenje u oznake u pogledu dobrobiti životinja?
✓Ko još verzuje oznakama?
Oni koji ne veruju oznakama
Slika 5. Primeri označavanja korišćeni u istraživanju u fokus grupama
Ključni nalazi:
• Značajan je i broj ispitanika koji ne veruje oznakama.
• Ključni razlozi su da su nepouzdani izdavaoci oznaka i sertifikata, da se i
oznaka može kupiti i da same oznake nisu nikakav garant kvaliteta, a proizvodi su skuplji, te da su ranije proizvodi i bez oznaka bili mnogo kvalitetniji.
Karakteristične izjave:
Na osnovu svega navedenog, polazeći od sličnih istraživanja i prakse označavanja u zemljama EU i označavanja na drugim razvijenim svetskim tržištima, definisani su polazni primeri označavanja. Označavanje u polaznim primerima, datim
na uvid ispitanicima, je vršeno:
• putem oznake (znaka) kao slikovnog prikaza, bez prateće izjave,
• kao kombinacija slikovnog prikaza (oznake) i odgovarajuće tvrdnje, u određenim slučajevima zaštićeno i pravno u formi zaštitnog znaka tj. registrovanog zaštitnog znaka (marke, brenda), i
• kao kombinacija oznake (znaka) kao slikovnog prikaza i odgovarajuće tvrdnje, garantovane od strane konkretnog udruženja/organizacije, što je sastavni deo oznake.
48
T
T
T
T
Mi ne verujemo tome... da je nalepnica stvarno to. Da su koke
slobodno hodale i da je humano.” (FGD, muškarac, 30-55,
otac dece do 12 god.)
Ja sam totalni skeptik. Neko nalepi i to je to.” (FGD, žena, 30-55)
To bi bila samo još jedna nalepnica na proizvodu i to je sve!
Ništa drugo!” (FGD, muškarac, 30-55)
Potrošači u inostranstvu su bolje informisani, ljudi kod nas ne
obraćaju pažnju na to, oni gledaju kako da prežive.”
(FGD, žena, do 30 god, vlasnik kućnog ljubimca)
49
Stavovi potrošača u Srbiji o dobrobiti životinja
■■Ko bi trebalo da kreira
oznake u pogledu dobrobiti životinja?
✓✓Država i njeni organi
Ključni nalaz:
• Državi i njenim organima neki veruju, ali neki i ne u dovoljnoj meri kod
kreiranja oznaka. Pre svega se sumnja u inicijativu i efikasnost države.
Karakteristične izjave:
TT
TT
TT
TT
Pritisci iz inostranstva utiču na formiranje ovakvih oznaka.
Ne verujem puno u inicijativu naše države ili proizvođača.”
(FGD, žena, 29 god. i manje, vlasnik kućnog ljubimca)
Pa država. Ja jedino što poznajem našu državu.”
(FGD, žena, 30-55 god, majka dece do 12 god)
Ja mislim država, institucija na nivou države. Ne može sam
proizvođač.” (FGD, žena, 30-55 god, majka malog deteta)
Mislim da bi trebala država da stoji iza svakog proizvoda, ali
s obzirom na našu državu, kol’ko je puta stala iza nečega…
teško je da poveruješ onda u neke stvari.” (FGD, muškarac,
30-55 god, vlasnik kućnog ljubimca, otac malog deteta)
✓✓Inostrana sertifikaciona tela
Ključni nalaz:
• Solidan broj bi poverovao pre inostranim sertifikacionim telima (EU pre
svega) nego domaćim.
Karakteristične izjave:
TT
TT
TT
A ja verujem međunarodnim organizacijama jer ako je dobro za
potrošače u Velikoj Britaniji ili Nemačkoj, onda je dobro i za nas.”
(FGD, žena, 29 god i manje, vlasnik kućnog ljubimca)
Nama je dovoljan evropski znak.” (FGD, žena, 29 god. i manje)
Ako je neka strana evropska institucija, ja imam više poverenja
nego u naše institucije.” (FGD, muškarac, 29 god. i manje)
50
Fokusgrupna diskusija (FGD)
✓✓Proizvođači i trgovine
Ključni nalaz:
• Proizvođačima se uglavnom ne veruje, a ni trgovcima – maloprodavcima.
Karakteristične izjave:
TT
TT
TT
TT
TT
TT
TT
Mislim da bi bilo lepo, ali je to nemoguće, kada bi se napravila
incijativa od proizvođača, da sami žele da dokažu da vode
računa o dobrobiti životinja.” (FGD, žena, 29 god. i manje)
Proizvođači reaguju samo na motiv - novac, porast i
perspektivna tražnja na tržištu je od primarnog interesa. Ako
vide da postoji interes na tržištu, proizvođači su spremni da
koriste specifične oznake.” (FGD, žena, 29 god. i manje)
Delimično može…pa zavisi, zavisi… možda…”
(FGD, žena, 30-35 god., vlasnik kućnog ljubimca)
Samo (proizvođač) koga (lično) poznajete.” (FGD, žena, 30-55 god.)
Meni je prva asocijacija na to kako bi veliki lanci platili nekog da dobiju
oznaku. Pa ni to ništa ne bi značilo...” (FGD, žena, 30-55 god.)
Neka se udruže, neka se mali udruže! Neka imaju svoj fond
sitnih proizvođača hrane, pa nek imaju svoju sertifikovanu
laboratoriju.” (FGD, žena, 30-55 god.)
Ja mislim da bi trebalo proizvođači, zato što bi se probijali na
tržištu.” (FGD, muškarac, 29 god i manje., vlasnik kućnog ljubimca)
✓✓Nezavisne institucije
Ključni nalaz:
• Najviše ispitanika smatra da su nezavisne institucije, a pre svega stručnjaci,
fakulteti, instituti i nezavisna sertifikaciona tela, najbolji izbor.
Karakteristične izjave:
TT
Pošto verujem ...stručnim ljudima, koji se bave time, i pošto
nemaju neki interes, a ovo su drugo, diskutabilni…republika, ja ne
znam, političarima ništa ne verujem…” (FGD, žena, 30-55 god.)
51
Stavovi potrošača u Srbiji o dobrobiti životinja
TT
Fakultetu, ja sam i tamo naznačila fakultetu… poljoprivrednom
fakultetu… prvenstveno poljoprivrednom fakultetu…”
(FGD, žena, 30-55 god., vlasnik kućnog ljubimca)
■■Ko je odgovoran za dobrobit životinja?
✓✓Država
Ključni nalaz:
• Određeni broj ispitanika daje primat NVO iz oblasti zaštite životinja ili zaštite prava potrošača.
Ključni nalazi:
• Najveći broj ispitanika smatra da je to država.
• Pritom se najčešće, od konkretnih organa, navode sanitarna, veterinarska
i zdravstvena inspekcija.
• Navodi se i Ministarstvo zaduženo za ovaj sektor.
Karakteristične izjave:
Karakteristične izjave:
TT
TT
TT
TT
TT
TT
TT
TT
✓✓NVO
Ja mislim da to neko nezavisno sertifikaciono telo da bude.
Ali telo koje ima pristup, možda neka NVO.” (FGD, muškarac,
30-55 god., vlasnik kućnog ljubimca, otac dece do 12 god.)
Ja bih institucije za zaštitu potrošača, jer pre svega ja sam
potrošač i kupujem taj proizvod i eventualno bih ubacila
prodavce, maloprodaju, kod kojih kupujem ili kako već.”
(FGD, žena, 29 god. i manje, vlasnik kućnog ljubimca)
Udruženje potrošača koje bi imalo neke nadležnosti,
mogućnost nešto da sprovedu.” (FGD, muškarac, 30-55 god.,
vlasnik kućnog ljubimca)
Da bude nevladina, ali ako je potrebno da država uskoči u smislu
nekih kazni. Da bude nevladina, nezavisna organizacija, ali da ima
neke nadležnosti i država.” (FGD, žena, 29 god. i manje, vlasnik
kućnog ljubimca)
Kao glavna mana navodi se ograničen uticaj ovih organizacija na proizvođače.
TT
Pitanje je stručnosti i koliko je njima nešto dostupno, koliko
oni mogu nešto da iskontrolišu. Evo sad da dođe udruženje
potrošača, oni ne mogu da se izbore za gomilu stvari, da ne
pričam o društvima za zaštitu životinja. Prosto, ove vaše oznake
nisu obaveza, nego...” (FGD, muškarac, 30-55 god., otac
deteta do 12 god., vlasnik kućnog ljubimca)
TT
Ne mogu oni (društvo za zaštitu životinja), zato što ne mogu oni
naterati proizvođače da stave izjave na proizvod.” (FGD, žena, 29
god. i manje, vlasnik kućnog ljubimca)
52
Fokusgrupna diskusija (FGD)
Država treba da kontroliše, da organizuje inspekciju, jer država to
odobrava.” (FGD, žena, 29 god. i manje, majka dece do 12 god.)
Ja smatram da je država odgovorna.” (FGD, žena, 29 god. i manje)
Mora država da bude odgovorna.” (FGD, žena, 55 god. i više)
Veterinari i inspekcija moraju da budu odgovorni.”
(FGD, muškarac, 55 god. i više)
✓✓Proizvođač
Ključni nalaz:
• Veliki broj ispitanika smatra da je odgovoran proizvođač, tj. onaj koji gaji i
čuva životinje u poslovne svrhe.
Karakteristične izjave:
TT
Proizvođač mora da ima svoju laboratoriju, koja je
sertifikovana i ima sve moguće dozvole, stručnjake i sve ostalo
i ono predstavlja ruku zakona kod proizvođača.” (FGD, žena,
30-55 god., majka malog deteta, vlasnik kućnog ljubimca)
TT
Imate primer da proizvođači najviše čine za te životinje. Ja
znam primer druga koji drži farmu koka... Najbolje veterinare
angažuje, najbolje vitamine i najviše brine o tim kokama, ako
se jedna razboli, razboleće se sve. (FGD, muškarac, 29 god. i
manje, vlasnik kućnog ljubimca)
53
Stavovi potrošača u Srbiji o dobrobiti životinja
✓✓Uticaj tržišta/potrošača
Ključni nalaz:
• Zanimljivo je i stanovište koje je istaklo par ispitanika u vezi toga da će
tržište primorati proizvođače da se ponašaju drugačije, a za to je potrebna
svest potrošača, koji bi svojom tražnjom uticali na to.
Karakteristična izjava:
TT
Proizvođači, ali i oni koji kupuju proizvode, jer ako neko ne
želi da kupuje neke proizvode koji nose lošu poruku potrošaču,
onda proizvođač mora da promeni praksu ili će propasti.”
(FGD, žena, 29 god. i manje, vlasnik kućnog ljubimca)
✓✓Lična odgovornost
Ključni nalaz:
• Retki su oni koji preuzimaju ličnu odgovornost, odnosno koji smatraju da su
za to odgovorni potrošači.
Karakteristična izjava:
TT
Potrošači bi to hteli, ali proizvodi sa ovakvom vrstom
sertifikata su sigurno skuplji. Ogroman broj potrošala u našoj
zmelji bira jevtiniji proizvod. Kada bi pitali potrošača da li je
za poštovanje dobrobiti životinja, on bi sigurno rekao da, ali
bi kupio jevtiniji proizvod bez te oznake jer mu ekonomski
uslovi to nalažu.” (FGD, žena, 29 god. i manje, vlasnik
kućnog ljubimca)
54
ANKETNO ISTRAŽIVANJE I ANALIZA
ZDRUŽENIH KARAKTERISTIKA
Mirjana Gligorijević, Galjina Ognjanov, Sanja Mitić
Metodologija istraživanja
i demografski profil ispitanika
A
nketno istraživanje i analiza združenih karakteristika sprovedeni su u cilju
detaljnijeg upoznavanja stavova potrošača o uticaju standarda dobrobiti
farmskih životinja na kvalitet i bezbednost hrane. Istraživanje je sprovedeno
tokom aprila 2014. godine, u Beogradu i njime je bilo obuhvaćeno 198 ispitanika
čije su demografske karakteristike detaljno prikazane u nastavku. S ispitanicima
je obavljen lični intervju u trajanju od 15 minuta. Primenjen je metod presretačkih
intervjua, tako da su obučeni anketari prilazili nasumično potencijalnim ispitanicima ispred nekoliko prethodno mapiranih maloprodajnih objekata u centru, kao i na
periferiji Beograda. U istraživanju su korišćena dva instrumenta: 1) strukturirani
upitnik i 2) kartice združenih atributa proizvoda.
Strukturirani upitnik je korišćen u cilju prikupljanja podataka o nivou informisanosti i znanja ispitanika, stavovima prema dobrobiti farmskih životinja i stavovima prema proizvodima. Za procenu informisanosti i znanja ispitanika korišćena
su pitanja sa dihotomnim odgovorima, kao i rangovi. Za istraživanje stavova su
korišćene sedmostepene skale Likertovog tipa, pri čemu su pojedine tvrdnje definisane imajući u vidu prethodno sprovedena istraživanja u ovoj oblasti.
S druge strane, kartice združenih atributa predstavljaju osnovni instrument
koji se koristi za potrebe analize združenih atributa, koja se u stručnim krugovima
često naziva i kondžoint (engl.conjoint) analizom. Ova analiza se primenjuje kako
bi se utvrdio relativni značaj pojedinih atributa nekog proizvoda i/ili pojave za
ispitanike. Za potrebe ovog istraživanja definisana su četiri atributa prehrambenog
proizvoda koji je bio predmet analize, i to su: cena proizvoda, način proizvodnje,
postojanje oznake o dobrobiti životinja na proizvodu i prisustvo sertifikata. Za
svaki od atributa ispitanicima su ponuđene minimum dve alternative (tabela 4).
Kao proizvod koji je bio predmet istraživanja izabrana su jaja (u skladu sa dogovorom sa ORCA, naručiocem istraživanja), tako da su navedene atribute ispitanici
vrednovali za pakovanje od 10 jaja.
56
Foto: ORCA
57
Stavovi potrošača u Srbiji o dobrobiti životinja
Postojanje sertifikata
Bez sertifikata
Sertifikovano
Sertifikovano od strane renomirane institucije
Cena (pakovanje od 10 jaja)
80 din
120 din
160 din
Na ovaj način je moguće utvrditi koji značaj ispitanici daju svakom pojedinačnom
atributu, ali ne tako što ga izolovano ocenjuju, već tako što ocenjuju kombinaciju
atrubita koja karakteriše određeni proizvod. Ocenjivanje svakog pojedinačnog atributa ima značajnu slabost, jer često ispitanici sve atribute označe kao važne. U slučaju kondžoint analize od ispitanika se traži da vrednuje značaj atributa u odnosu na
druge atribute. Informacije koje se na taj način dobijaju su mnogo korisnije, jer ispitanik mora da donese određene odluke: koji je atribut vredniji, da li je neka karakteristika dovoljno vredna da bi se žrtovala neka druga, koji atribut proizvoda žrtvovati
58
160
135
140 123
110
120
108
90
100
88
86
75
80
68
62
60
59
55
55
53
60
45 45
43
38
32
30
40
27
20
0
pol
starost
vlasnici
kućnih
ljubimaca
jedno ili dvoje dece
Slobodno gajenje koke nosilje
Grafikon 2: Demografski profil ispitanika
bez dece
Proizvedeno u skladu sa obaveznim standardima
koje propisuje Zakon o dobrobiti životinja
ne
Bez oznake
da
Postojanje oznake o tretiranju životinja
viša škola i fakultet
Proizvedeno na maloj farmi
osnovno i srednje
Industrijski proizvedeno
stariji
Način proizvodnje
srednjih godina
Obeležja/nivoi atributa
mladi
Atributi
Demografski profil ispitanika definisan je prema: (1) polu, (2) godini rođenja,
(3) mestu stanovanja, (4) završenoj školi, (5) zanimanju, (6) broju članova domaćinstva, (7) broju dece mlađe od 12 godina koja žive u domaćinstvu, (8) mesečnim izdacima domaćinstva na hranu (u dinarima), (9) ukupnom neto prihodu
domaćinstva prošlog meseca (u dinarima), (10) posedovanju kućnog ljubimca,
(11) preferenciji prema vegetarijanskoj ishrani.
Demografski profil ispitanika je prikazan na grafikonu 2. Grafikon prikazuje
najvažnija demografska obeležja koja su uzeta u obzir prilikom analize podataka
dobijenih u istraživanju.
muško
Tabela 4. Atributi proizvoda i njihova obeležja
u korist nekog drugog? Na primeru jaja i ponuđenih atributa, kada bi ispitanici pojedinačno ocenjivali atribute verovatno bi i cenu, način proizvodnje, postojanje oznake
i sertifikata ocenili kao veoma važne. Međutim, u praksi je teško pronaći proizvod sa
svim poželjnim karakteristikama, na primer sa povoljnom cenom, visokog kvaliteta,
sertifikovan, proizveden po najvišim standardima, lako dostupan i sl. Često su neki
atributi u konfliktu, na primer: niska cena i visok kvalitet. Kondžoint analizom dobijamo informacije o tome koje atribute proizvoda ispitanici više vrednuju u odnosu na
ostale. Rezultati ove analize su prikazani u okviru naslova „Rezultati analize združenih karakteristika” na stranici 77.
Na osnovu prikupljenih podataka, urađena je i klaster analiza čiji su rezultati
predstavljeni u okviru naslova „Klasterizacija ispitanika” na stranici 86.
žensko
Na osnovu definisanih atributa
i njihovih obeležja, putem statističkog softvera SPSS, formiran
je takozvani ortogonalni dizajn,
od 11 reprezentativnih kombinacija koje su se našle na karticama.
Kako nije realno da ispitanici ocene sve moguće kombinacije definisanih atributa, generisano je 11
kartica koje na statistički validan
Slika 6. Primer kartice
način reprezentuju moguće preostale kombinacije. Ispitanici su
imali zadatak da rangiraju kartice prema zainteresovanosti za kupovinu (rang: od
1 do 11; 1 - najviše preferirana kombinacija atributa, 11 - najmanje preferirana
kombinacija atributa). Primer kartice je prikazan na slici 6.
Anketno istraživanje i analiza združenih karakteristika
ukupan
broj ispitanika
procenat
ispitanika
u uzorku
broj dece
do 12
godina u
domaćinstvu
59
Stavovi potrošača u Srbiji o dobrobiti životinja
Anketno istraživanje i analiza združenih karakteristika
Kad analiziramo obrazovnu strukturu ispitanika, vidimo da više od polovine
ispitanika (53%) ima srednju školu, 30% ima fakultet, skoro 14% ima višu školu a
samo 2,5 % ima samo osnovnu školu (grafikon 4). To govori o dobroj obrazovnoj
strukturi ispitanika.
Grafikon
60,0 4: Obrazovanje ispitanika
53,0
50,0
Foto: ORCA
40,0
procenti
Kao što se može videti na prethodnom grafikonu, skoro dve trećine ispitanika su
žene (62,1%), a jednu trećinu čine muški ispitanici (37,9%). Ovakva struktura ispitanika prema polu svakako nije reprezentativna na nivou populacije Srbije, ali je zadovoljavajuća imajući u vidu ciljeve konkretnog istraživanja. Naime, ovim istraživanjem
su primarno ciljani ispitanici koji imaju ulogu kupaca i/ili donosioca odluke prilikom
nabavke hrane za domaćinstvo. U tom pogledu Srbija nije različita u odnosu na većinu
zemalja Zapadne Evrope, gde po pravilu hranu za domaćinstvo nabavljaju žene.
U pogledu godina starosti ispitanika, dominiraju ispitanici srednjih godina, od
30 do 55. Njihovo učešće je preko 40%. Učešće mladih do 29 godina je skoro
30%, a najmanje je učešće starijih od 55 godina – njih ima malo više od četvrtine
ispitanika (grafikon 3).
30,8
30,0
20,0
13,6
10,0
2,5
0,0
osnovna škola
srednja škola
viša škola
fakultet
Uzorkom je obuhvaćeno 55,4% ispitanika koji nemaju kućne ljubimce, i 45,5%
ispitanika koji ih imaju (grafikon 5).
Grafikon 3: Starosne grupe ispitanika
50,0
Grafikon 5: Posedovanje kućnih ljubimaca ispitanika
45,0
60,0
43,4
40,0
54,5
35,0
50,0
45,5
25,0
40,0
29,8
26,8
20,0
15,0
procenti
procenti
30,0
30,0
20,0
10,0
10,0
5,0
0,0
60
do 29 godina
od 30 do 55 godine
preko 55
0,0
da
ne
61
Stavovi potrošača u Srbiji o dobrobiti životinja
Anketno istraživanje i analiza združenih karakteristika
S obzirom na broj dece mlađe od 12 godina u domaćinstvu, vidimo da dve trećine ispitanika žive u domaćinstvu bez dece, petina ispitanika živi u domaćinstvu s
jednim detetom, a samo desetina ispitanika živi u domaćinstvima koja imaju dvoje
dece (grafikon 6).
Prema zanimanju, u uzorku dominiraju radnici i službenici, preko 40% ispitanika. Slede studenti, skoro 18%, zatim penzioneri 16%, dok su ostala zanimanja
prisutna u malom procentu (ispod 10%) (grafikon 8).
Grafikon 8: Ispitanici prema zanimanju
ion
sle
nz
po
ne
pe
za
ma
do
er
a
ćic
er
dž
na
me
dn
pr
ra
0
bez dece
jedno dete
dvoje dece
U pogledu tipa mesta stanovanja treba napomenuti da su ispitanici većinom
stanovnici Beograda (preko 70%), dok manji deo, skoro 30%, dolazi iz manjih
gradova i prigradskih naselja (grafikon 7).
U pogledu broja članova domaćinstva, domiraju domaćinstva sa 4 člana (42,4%). Gotovo je izjednačen broj domaćinstava sa 3 (19,2%) i 2 člana
(18,7%), dok je mali broj domaćinstava sa jednim (6,1%), pet i više članova
(12,1%) (grafikon 9).
Grafikon 7: Tip mesta stanovanja ispitanika
Grafikon 9: Ispitanici prema broju članova domaćinstva
80,0
70,0
71,2
40,0
35,0
30,0
procenti
50,0
procenti
42,4
45,0
60,0
40,0
30,0
28,8
25,0
10,0
5,0
0,0
Manji gradovi i prigradska naselja
19,2
15,0
10,0
Beograd i veći gradovi
18,7
20,0
20,0
0,0
62
ik
et
de
10,3
10
n
1,0
nt
20,5
7,1
7,1
uz
20
7,6
en
30
žb
40
16,2
17,7
stu
procenti
50
slu
procenti
60
ik/
69,2
42,9
ed
70
50,0
45,0
40,0
35,0
30,0
25,0
20,0
15,0
10,0
5,0
0,0
nik
Grafikon 6: Broj dece u domaćinstvu ispitanika
6,1
1
7,6
2
3
4
5
Broj članova domaćinstva
2,5
1,0
1,0
6
7
8
63
Stavovi potrošača u Srbiji o dobrobiti životinja
Anketno istraživanje i analiza združenih karakteristika
Kad posmatramo izdatke za ishranu vidimo da dominiraju ispitanici čija domaćinstva troše od 20.001-30.000 dinara mesečno (27,3%). Polovina domaćinstava
troši do 30.000 dinara, a druga polovina preko 30.000 dinara mesečno za ishranu
(grafikon 10).
Učešće ispitanika vegetarijanaca u uzorku je bilo izrazito nisko - 2% (grafikon
12), te za ovu grupu ispitanika nije mogla da bude rađena detaljnija statistička
analiza.
Grafikon 12: Ispitanici vegetarijanci
Grafikon 10: Ispitanici prema mesečnim izdacima za hranu
100,0
80,0
23,7
25,0
20,2
17,2
20,0
procenti
procenti
27,3
30,0
98,0
60,0
40,0
15,0
7,6
10,0
3,5
5,0
20,0
2,0
0,0
da
00
0
40
pr
00
1-
ek
o5
50
00
00
0
30
00
1-
40
00
0
00
30
100
20
ne
m
an
10
je
00
od
1-
20
10
00
00
0
0
0,0
Preko 60% ispitanika ima neto prihod domaćinstva prošlog meseca od 40 do
120 hiljada dinara, 12,6% preko 120 hiljada dinara, a 23,7% ispod 40 hiljada
dinara (grafikon 11).
38,9
40,0
35,0
30,0
25,0
20,0
15,0
10,0
5,0
0,0
22,7
15,7
12,6
n
na e že
ve lim
de
m
00
12
d
eo
viš
da
00
99
11
000
80
-7
0
00
40
99
99
99
-3
00
20
20
od
je
an
m
99
99
0
00
od
zp
rih
be
64
7,6
1,5
1,0
a
procenti
Grafikon 11: Ispitanici prema mesečnim prihodima
Foto: ORCA
65
Stavovi potrošača u Srbiji o dobrobiti životinja
Anketno istraživanje i analiza združenih karakteristika
Grafikon 14: Značaj izvora informisanja o načinu gajenja životinja na farmi (prosečan rang)
Informisanost i znanje ispitanika
Informisanost i znanje ispitanika u oblasti dobrobiti životinja istraživani su metodom ankete, na osnovu strukturiranog upitnika. Najpre je analizirana informisanost o načinu gajenja životinja na farmi, pri čemu su ispitanici samostalno
procenjivali s koliko informacija raspolažu o ovom pitanju. Na osnovu dobijenih
odgovora je utvrđeno da lokalno tržište karakteriše visok nivo neinformisanosti o načinu gajenja životinja na farmi. Naime, dok samo 14,7% ispitanika
sebe smatra informisanim, čak 85,3% izjavljuje da su generalno nedovoljno informisani (grafikon 13).
NVO zaštita potrošača
2
Sertifikaciona tela EU
NVO zaštita životinja
1,95
2,09
Država
2,04
Lični kontakti
1,94
Grafikon 13: Informisanost ispitanika o načinu gajenja životinja na farmi
Prodavci
2,2
Stručnjaci
1,77
14,7
Proizvođač
Blogovi i forumi
2,25
2,16
informisani
neinformisani
85,3
Konkretno, značajni izvori informisanja o načinu gajenja životinja za potrošače
mogli bi da se kategorišu u 3 grupe, kao što to prikazuje tabela 5.
Tabela 5. Izvori informisanja o načinu gajenja životinja na farmi prema relevantnosti za ispitanike:
Osim procene nivoa informisanosti, od ispitanika je traženo da navedu i koje
izvore informacija smatraju najrelevantnijim kada traže ili nameravaju da traže
informacije o uslovima gajenja farmskih životinja. Ustanovljeno je da ispitanici
prednost daju stručnjacima kao najznačajnijem izvoru informisanja (grafikon 14).
Osim stručnjaka, kao najznačajniji izvori informisanja za ispitanike predstavljaju lični kontakti i nevladine organizacije (NVO) i to prvenstveno
one čija misija podrazumeva zaštitu životinja. Kao izvori informacija koji bi
se najmanje koristili istaknuti su blogovi i forumi, prodavci i proizvođači.
66
Grupa I: najrelevantniji
Grupa II: umereno
relevantni
Grupa III: najmanje
relevatni
Stručnjaci
Lični kontaki
NVO zaštita životinja
NVO zaštita potrošača
Država
Sertifikaciona tela EU
Blogovi i formi
Prodavci
Proizvođači
Slično nivou informisanosti i znanje ispitanika o dobrobiti farmskih
životinja se ocenjuje kao relativno nisko, pri čemu su i sami ispitanici
generalno svesni te činjenice. Naime, upitani da ocene tačnost pojedinih tvrdnji kojima je mereno njihovo znanje o ovom pitanju, veliki procenat ispitanika je
iskreno navodio da ne zna pravi odgovor. Tako na primer, čak 50,3% ispitanika
67
Stavovi potrošača u Srbiji o dobrobiti životinja
Anketno istraživanje i analiza združenih karakteristika
izjavljuje da ne znaju da je usvojen Zakon o dobrobiti životinja, iako je taj zakon na
snazi u Srbiji još od 2009. godine. I više od toga, čak 14% ispitanika pogrešno tvrdi da takav Zakon nije usvojen, dok je samo jedna trećina (36%) svesna da jeste.
Nešto je bolja situacija u pogledu znanja o tome šta Zakon o dobrobiti životinja reguliše, u pogledu čega dve trećine ispitanika (64%) daje tačan odgovor. S
druge strane, tvrdnje koje su upućivale na viši nivo specifičnog znanja ispitanika iz
domena načina gajenja i ishrane farmskih životinja i posledica po njihovo zdravlje,
ukazuju na nizak nivo znanja, gde više od polovine (čak dve trećine ispitanika) ne
zna ili ne daje tačan odgovor (grafikon 15).
Grafikon 15: Znanje potrošača o dobrobiti farmskih životinja
Savremeni način gajenja svinja na
farmama značajno utiče na pojavu
opasne po zdravlje ljudi meticilin
rezistentne stafilokokne bakterije
(MRSA).
52
15
33
26
Zakon o dobrobiti životinja
reguliše način gajenja, transporta i
klanja farmskih životinja.
10
64
27
Dugotrajno korišćenje antibiotika u
malim dozama ne izaziva razvoj
rezistentnih bakterija kod životinja.
ne zna
netačno
tačno
53
20
50
Zakon o bezbednosti
hrane je usvojen u Srbiji.
14
36
30
Ishrana žitaricama utiče na
digestivne probleme, dijareju i pad
imuniteta farmskih životinja.
39
31
0
10
20
30
40
50
60
70
Stavovi prema dobrobiti farmskih životinja
Drugi deo upitnika je posvećen stavovim ispitanika prema dobrobiti farmskih životinja. U analizi je korišćena Likertova skala od 1 do 7, gde vrednost 1 označava izraženo
neslaganje sa tvrdnjom (uopšte se ne slažem), vrednost 4 je neutralna (niti se slažem,
niti se neslažem), a vrednost 7 označava snažno slaganje (u potpu­nosti se slažem).
Generalno posmatrano, ispitanici iskazuju pozitivne stavove prema dobrobiti farmskih životinja. Ispitanicima je predočeno deset tvrdnji koje izražavaju
stavove prema dobrobiti životinja, a koje su ranije korišćene u sličnim istraživanjima
sprovedenim u razvijenim zemljama Zapadne Evrope.
Najviši stepen saglasnosti (prosečna ocena preko 6) postoji kad je reč o sledećim
stavovima:
1. Dobrobit životinja treba da bude striktno kontrolisana.
2. Neophodno je poboljšanje regulative o tretmanu životinja na farmi u Srbiji.
3. Dobrobit životinja treba da bude garantovana specifičnim (posebnim)
oznakama.
4. Visok standard dobrobiti životinja je neophodan kako bi se garantovao kvalitet i bezbednost hrane.
5. Generalno, ljudi nedovoljno obraćaju pažnju na kvalitet gajenja životinja
na farmi.
Visoka saglasnost (prosečna ocena preko 5) postoji i u pogledu sledećih tvrdnji:
1. Teško mogu da prepoznam proizvode koji su dobijenu uz poštovanje humanih metoda proizvodnje.
2. Neprihvatljivo je da se koriste životinje kako bi se testirali proizvodi poput
kozmetičkih preparata i kućne hemije.
3. Više informacija o tretmanu životinja na farmi bi uticalo na moj izbor proizvoda.
4. Voljan sam da platim više za hranu proizvedenu na farmi na kojoj su životinje humano tretirane.
Učešće ispitanika koji su saglasni s ovim tvrdnjama je izrazito visoko i kreće se
od 75% (Neprihvaljtivo je da se koriste životinje kako bi se testirali proizvodi poput
kozmetičkih preparata i kućne hemije.) do čak 90% (Neophodno je poboljšanje regulative o tretmanu životinja na farmi u Srbiji.). Interesantno je, međutim, primetiti da više od tri četvrtine ispitanika (76%) izjavljuje kako bi bili voljni
da plate više za hranu proizvedenu na farmi na kojoj su životinje humano
tretirane. Ovakav stav može da bude značajna indikacija za farmere prilikom donošenja odluke o ulaganjima u unapređivanje standarda gajenja farmskih životinja
i označavanja prehrambenih proizvoda navođenjem specifične tvrdnje o dobrobiti
životinja i/ili dobijanjem odgovarajućeg sertifikata.
68
69
Stavovi potrošača u Srbiji o dobrobiti životinja
Anketno istraživanje i analiza združenih karakteristika
Za razliku od toga, ispitanici su izrazili značajno neslaganje (prosečna ocena
2,51) s tvrdnjom: Proizvodi sa oznakom humanog tretmana životinja su dostupni
na mestima na kojima uobičajeno kupujem hranu. Ovo poslednje, međutim, ne
dovodi u pitanje generalni zaključak o pozitivnim stavovima ispitanika
prema dobrobiti farmskih životinja, već jedino ukazuje na činjenicu da ispitanici nisu u dovoljnoj meri svesni postojanja takvih proizvoda u prodaji, tj. na njihovu slabu zastupljenost na lokalnom tržištu. Detaljni statistički
podaci o stavovima ispitanika prema dobrobiti farmskih životinja prikazani su na
grafikonima 16 i 17.
Grafikon 16: Stavovi ispitanika prema dobrobiti farmskih životinja
(prosečne ocene, na skali 1 do 7)
Grafikon 17: Stavovi ispitanika prema dobrobiti farmskih životinja (učešće ispitanika u %)
Generalno, ljudi nedovoljno obraćaju pažnju na
kvalitet gajenja životinja na farmi.
8 8
84
Visok standard dobrobiti životinja je neophodan kako
bi se garantovao kvalitet i bezbednost hrane.
7 7
87
Dobrobit životinja treba da bude garantovana
specifičnim (posebnim) oznakama.
5 9
87
Voljan sam da platim više za hranu proizvedenu na
farmi na kojoj su životinje humano tretirane.
Proizvodi sa oznakom humanog tretmana
životinja su dostupni na mestima na kojima
uobičajeno kupujem hranu.
Više informacija o tretmanu životinja
na farmi bi uticalo na moj izbor proizvoda.
Generalno, ljudi nedovoljno obraćaju pažnju
na kvalitet gajenja životinja na farmi.
Visok standard dobrobiti životinja je neophodan
kako bi se garantovao kvalitet i bezbednost hrane.
6,18
Dobrobit životinja treba da bude
garantovana specifičnim (posebnim) oznakama.
6,19
Voljan sam da platim više za hranu
proizvedenu na farmi na kojoj su životinje
humano tretirane.
Dobrobit životinja treba
da bude striktno kontrolisana.
Teško mogu da prepoznam
proizvode koji su dobijenu uz poštovanje
humanih metoda proizvodnje.
Neophodno je poboljšanje regulative o tretmanu
životinja na farmi u Srbiji.
5,62
15
71
11 11
79
11 14
75
14
93
35
82
10 8
90
28
0%
Proizvodi sa oznakom humanog tretmana
životinja su dostupni na mestima na
kojima uobičajeno kupujem hranu.
20%
40%
60%
80%
100%
2,51
skeptični
Više informacija o tretmanu životinja na
farmi bi uticalo na moj izbor proizvoda.
5,71
Neprihvaljtivo je da se koriste životinje kako
bi se testirali proizvodi poput kozmetičkih
preparata i kućne hemije.
5,80
Dobrobit životinja treba da
bude striktno kontrolisana.
6,37
Teško mogu da prepoznam proizvode
koji su dobijeni uz poštovanje
humanih metoda proizvodnje.
5,96
Neophodno je poboljšanje regulative
o tretmanu životinja na farmi u Srbiji.
6,28
0
70
Neprihvaljtivo je da se koriste životinje
kako bi se testirali proizvodi poput kozmetičkih
preparata i kućne hemije.
6,03
76
10 14
1
2
3
4
5
6
7
neopredeljeni
saglasni
Prema demografskim obeležjima, među ispitanicima postoje izvesne razlike
u pogledu stavova prema dobrobiti životinja, mada su generalno posmatrano te
razlike minimalne. Tako na primer, žene u značajno većoj meri od muškaraca smatraju da bi više informacija o tretmanu životinja na farmi uticalo
na njihov izbor proizvoda. Ovakav nalaz je logičan s obzirom na činjenicu
da su žene generalno spremnije da više vremena potroše na kupovinu hrane za
članove svog domaćinstva, te da u tom procesu više pažnje obraćaju na čitanje informacija na proizvodima (što potvrđuju neke od izjava dobijenih u fokus
grupama).
Ispitanici srednjih godina i stariji u znatno većoj meri od mlađih ispitanika smatraju da je neophodno poboljšanje regulative o tretmanu životinja na farmi, da dobrobit životinja treba da bude striktno kontrolisana
71
Stavovi potrošača u Srbiji o dobrobiti životinja
Anketno istraživanje i analiza združenih karakteristika
i izražavaju da su voljni da plate više za hranu proizvedenu na farmi na
kojoj su životinje humano tretirane. Pored toga, ispitanici sa srednjim, višim
i visokim stepenima obrazovanja su u znatno većoj meri od onih sa završenom
osnovnom školom voljni da plate više za hranu proizvedenu na farmi na kojoj su
životinje humano tretirane.
Na striktnijoj kontroli dobrobiti životinja posebno insistira još jedna
grupa ispitanika, i to su ispitanici koji imaju decu mlađu od 12 godina.
Ovaj nalaz je takođe očekivan s obzirom na činjenicu da roditelji mlađe dece posebno insistiraju na kontroli hrane, koju uvek povezuju sa kvalitetom, sigurnošću i
zdravstvenom ispravnošću hrane.
Ovakav rezultat može biti indikativan prilikom odabira ciljne grupe kupaca
kojoj bi se u prvoj fazi ponudili prehrambeni proizvodi sa oznakom o dobrobiti
životinja. Ciljna grupa treba primarno da obuhvati potrošače starije od 30
godina, one sa višim nivoom obrazovanja, kao i ispitanike koji imaju decu
mlađu od 12 godina.
Stavovi prema oznakama na proizvodima
Treći deo upitnika se bavi stavovima ispitanika o oznakama na prehrambenim
pro­­izvo­dima. Ispitanici obuhvaćeni istraživanjem, generalno pokazuju pozitivne
stavove prema oznakama na proizvodima. Pod oznakom se ovde podrazumeva
tvrdnja koja prenosi određenu informaciju potrošačima (na primer o nutritivnoj
vrednosti proizvoda, uticaju na zdravlje, odnosu prema farmskim životinjama
ili bilo kom specifičnom svojstvu koje se posebno ističe u komercijane svrhe), a
koja se može naći na prednjoj ili zadnjoj strani pakovanja. Misli se prevashodno
na izjave date od strane proizvođača, bez obzira na to da li su date u formi rečenice ili grafičkog prikaza koji prenosi određenu informaciju (na primer nutritivna tabela ili sličica koja sugriše pozitivan uticaj na organizam, kao na slici 7),
dok sertifikati dobijeni od strane nadležnih institucija u ovoj fazi istraživanja
nisu uzeti u razmatranje.
Kao i u prethodnom slučaju, ispi­
tanicima je predočeno 10 pojedi­­na­čnih
tvrdnji koje su prethodno testi­rane u
sličnim istraživanjima, a stavovi ispitanika prema oznakama mereni su na skali
od 1 do 7. Stoga, za sve prosečne ocene
Slika 7: Primer grafičkih oznaka
i verbalnih izjava (tvrdnji) na proizvodima
72
koje prelaze vrednost od 3,5 smatramo da ukazuju na pozitivne stavove ispitanika.
Najpozitivnije stavove (prosečna ocena preko 5) imaju u pogledu sledećih tvrdnji:
1. Informacije na oznakama na hrani su korisne za mene.
2. Korišćenje oznaka na hrani je bolje nego oslanjanje samo na moje znanje o
tim proizvodima.
3. Kada kupujem proizvod prvi put informacije na etiketi mi pomažu da
odlučim da li ću kupiti proizvod.
4. Kada kupujem proizvod prvi put obavezno pogledam informacije na
poleđini pakovanja.
5. Čitanje oznaka na hrani olakšava moj izbor u kupovini.
Navedene tvrdnje, ukazuju na potrebu ispitanika za informacijama o proizvodima koje kupuju i njihovo generalno uverenje da takve informacije
olakšavaju njihov izbor i doprinose donošenju pravilne odluke posebno u
situaciji kada prvi put probaju konkretan proizvod. Međutim, tvrdnja pod
rednim brojem 4, takođe ukazuje i na svojevrstan oprez ispitanika koji je prisutan
prilikom donošenja odluke o kupovini. Naime, dobijeni rezultat ističe njihovu snažnu sklonost ka tome da potraže skrivene mane proizvoda koje se obično mogu naći
na poleđini pakovanja, sitnim slovima ispisane (na šta su ukazale fokusne grupe),
te da na bazi toga samostalno procene kvalitet i bezbednost proizvoda.
S druge strane, kad je u pitanju lični odnos prema oznakama na proizvodima,
koji je povezan sa činjenicom da čitanje oznaka na proizvodima iziskuje dodatno
vreme i dodatni napor, stavovi ispitanika su umereno pozitivni. Prosečnom ocenom preko 4 ocenjene su tvrdnje:
1. Rado čitam oznake na hrani.
2. O proizvodu se informišem na osnovu informacija na prednjoj strani
pakovanja.
3. Teško mogu da razumem informacije na oznakama na hrani.
Dakle, mada informacije u vidu oznaka i izjava na proizvodima generalno smatraju veoma korisnim, čini se da postoji izvesna sklonost ispitanika da izbegnu da ih zaista i pročitaju, što potvrđuje rezultat da je sa stavom
9: Čitanje oznaka na hrani oduzima više vremena nego što ja imam, saglasno čak
41% ispitanika (prosečna ocena 3,77). Slično tome, ispitanici su gotovo savršeno podeljeni po pitanju verovanja u istinitost oznaka na proizvodima, gde 42%
ispitanika nije saglasno, dok je njih 40% saglasno sa tvrdnjom 10: Verujem da su
oznake na hrani generalno istinite. Detaljni statistički podaci o stavovima prema
oznakama na proizvodima prikazani su na grafikonima 18 i 19.
73
Stavovi potrošača u Srbiji o dobrobiti životinja
Anketno istraživanje i analiza združenih karakteristika
Grafikon 18: Stavovi ispitanika prema oznakama na proizvodima
(prosečne ocene, na skali 1 do 7)
Grafikon 19: Stavovi ispitanika prema oznakama na proizvodima
(učešće ispitanika u %)
Kada kupujem proizvod prvi put
obavezno pogledam informacije na
poleđini pakovanja.
O proizvodu se informišem na osnovu
informacija na prednjoj strani pakovanja.
Kada kupujem proizvod prvi put
obavezno pogledam informacije na
poleđini pakovanja.
O proizvodu se informišem na osnovu
informacija na prednjoj strani pakovanja.
5,26
4,14
Kada kupujem proizvod prvi put
informacije na etiketi mi pomažu da
odlučim da li ću kupiti proizvod.
Korišćenje oznaka na hrani je bolje nego
oslanjanje samo na moje znanje o tim
proizvodima.
5,35
5,49
Čitanje oznaka na hrani
olakšava moj izbor u kupovini.
Kada kupujem proizvod prvi put
informacije na etiketi mi pomažu da
odlučim da li ću kupiti proizvod.
Korišćenje oznaka na hrani je bolje nego
oslanjanje samo na moje znanje o tim
proizvodima.
Čitanje oznaka na hrani
olakšava moj izbor u kupovini.
5,20
Informacije na oznakama na hrani su
korisne za mene.
Informacije na oznakama na hrani su
korisne za mene.
5,60
22
12
34
26
20
40
9
13
70
12
16
12
66
75
15
69
14
74
Čitanje oznaka na hrani oduzima više
vremena nego što ja imam.
3,77
Čitanje oznaka na hrani oduzima više
vremena nego što ja imam.
Teško mogu da razumem informacije na
oznakama na hrani.
4,04
Teško mogu da razumem informacije na
oznakama na hrani.
41
20
39
Verujem da su oznake na
hrani generalno istinite.
42
18
40
Verujem da su oznake na
hrani generalno istinite.
3,85
Rado čitam oznake na hrani.
4,85
Rado čitam oznake na hrani.
0
1
2
3
4
skala od 1 do 7
5
48
27
10
12
41
61
10% 20% 30% 40% 50% 60% 70% 80% 90% 100%
6
Prema demografskim obeležjima, izvesne razlike postoje između muškaraca i
žena, među pojedinim starosnim grupama, u pogledu nivoa obrazovanja ispitanika, te kod domaćinstava s decom mlađom od 12 godina. Žene u znatno većoj meri
u odnosu na muškarce:
1.
2.
3.
4.
rado čitaju oznake,
informacije na oznakama smatraju korisnim jer olakšava njihov izbor,
kad kupuju prvi put oznake im pomažu u odluci da kupe,
čitaju oznake na poleđini pakovanja.
Sve ovo je u skladu s prethodno iznetom tvrdnjom da žene više vremena troše
na donošenje odluka prilikom kupovine hrane, pa samim tim i više obraćaju pažnju
na informacije na pakovanjima.
74
75
Stavovi potrošača u Srbiji o dobrobiti životinja
Ispitanici srednjih godina i stariji u znatno većoj meri od mlađih smatraju da
čitanje oznaka na hrani olakšava izbor u kupovini. Takođe, ispitanici 55+ se u znatno većoj meri od ostalih informišu o proizvodu na osnovu informacija na prednjoj
strani pakovanja. Konzistentno s prethodnim, i ovaj rezultat ukazuje na potrebu
fokusiranja na ovu specifičnu ciljnu grupu potrošača, jer ona pokazuje veću sklonost ka obraćanju pažnje na informacije na proizvodima. Pored toga, treba ipak
imati u vidu i činjenicu da starije osobe prednost daju informacijama na prednjoj
strani pakovanja, verovatno zbog činjenice da su uobičajeno one jasnije istaknute
tj. napisane su većim slovima, razumljivije su i često sadrže grafički prikaz.
Ispitanici sa završenim fakultetom u znatno većoj meri od ostalih rado čitaju
oznake na hrani. Saglasnost sa ovim stavom opada sa nivoom obrazovanja. Razlozi
ovome mogu da budu brojni, ali kao jedan od mogućih svakako treba uzeti u obzir
jasnoću i razumljivost komuniciranja tvrdnji o svojstvima hrane koje su u osnovi
takvih oznaka. Naime, ove tvrdnje treba da budu komunicirane tako da osoba s prosečnim nivoom obrazovanja može lako da ih razume i interpretira.
Ispitanici s dvoje dece mlađe od 12 godina u znatno većoj meri smatraju da
im čitanje oznaka na hrani oduzima vreme, što je i logično jer ta grupa ispitanika
svakako spada među one kojima je vreme izrazito ograničen resurs. Stoga, komuniciranje s njima treba da bude pojednostavljeno na način da tek letimičan pogled
na oznaku prenosi željenu informaciju.
Žene, ispitanici preko 55 godina starosti i ispitanici višeg stepena
obrazovanja češće čitaju oznake i koriste informacije prilikom donošenja
odluke o kupovini proizvoda. Kako bi i druge demografske grupe bile aktivnije u čitanju i korišćenju oznaka potrebno je da poruke koje prenose
budu uočljivije na proizvodu i razumljivije. U istraživanjima u Evropi, utvrđeni su slični stavovi prema oznakama, kao i slične razlike koje postoje prema demografskim karakteristikama potrošača. Kao dodatne preporuke ističu se sledeće:
treba izbegavati preteranu kvantifikaciju i koristiti grafičke prikaze koji mogu na
bolji način komunicirati karakteristike proizvoda u odnosu na tekst.
Anketno istraživanje i analiza združenih karakteristika
Rezultati analize združenih karakteristika
Pregledom literature u ovoj oblasti ustanovljeno je da je analiza združenih karakteristika (kondžoint analiza) kao metod istraživanja, u segmentu dobrobiti životinja,
korišćena u cilju sagledavanja stavova potrošača o oznakama o dobrobiti životinja
u odnosu na druge atribute proizvoda. Jedna od studija je sprovedena u zemljama
EU, gde su analizirani stavovi i preferencije potrošača po pitanju cene i različitih
oznaka na proizvodu: nutritivnih oznaka, oznaka o uticaju na životnu sredinu i
etičkih oznaka (fair trade, animal welfare).5 Utvrđeno je da cena kao i nutritivne
oznake imaju veći značaj za potrošače u odnosu na oznake koje se odnose na dobrobit životinja i očuvanje životne sredine. U studiji sprovedenoj u Čileu kondžoint
analiza je uključila tri atributa proizvoda (juneće meso): zemlju porekla, oznaku o
dobrobiti životinja i cenu. Pokazano je da potrošači vrednuju poreklo kao najvažniji atribut, zatim oznaku o dobrobiti, dok je cena na poslednjem mestu.6 Na bazi
prethodnog, kao i imajući u vidu potrebe Naručioca istraživanja, odlučeno je da
se - kao atributi čiji će se značaj za potrošače u Srbiji meriti - u razmatranje uzmu:
cena, oznaka o dobrobiti životinja, postojanje sertifikata i način proizvodnje (prikazani detaljno u tabeli 4). Pod oznakom na proizvodu podrazumevane su izjave
date u verbalnoj formi, po pravilu od strane samih proizvođača, dok se sertifikat
odnosio isključivo na tvrdnje za čiju tačnost treba da garantuje nadležna institucija. Treba imati u vidu da su u okviru ankete mereni stavovi ispitanika isključivo
prema oznakama, dok su sertifikati uzeti u razmatranje tek prilikom analize združenih karakteristika.
U delu koji sledi, dobijeni rezultati su prikazani prvo sumarno, za ceo uzorak,
a zatim su prikazane razlike u vrednovanju različitih atributa prema socio-demografskim karakteristikama ispitanika.
Kao najznačajniji atribut ispitanici su istakli postojanje sertifikata na proizvodu, na drugom mestu po značaju je način proizvodnje, a na trećem mestu cena
proizvoda. Kada je reč o oznakama o dobrobiti životinja, njihov značaj za potrošače u odnosu na ostale analizirane atribute je najmanji (grafikon 20). Dakle,
dobijeni rezultat, između ostalog, sugeriše da potrošači imaju potrebu za jasnim
tvrdnjama na proizvodima (sertifikati), ali i relativno malo poverenje u one za koje
nisu sigurni ko garantuje njihovu istinitost (oznake date od strane proizvođača).
5 Grunert K., Hieke S., Wills J., „Sustainability labels on food products: Consumer motivation,
understanding and use”, Food Policy, Vol. 44, 2014, pp. 177–189
6 Schnettler B., Vidal R., Silva R., Vallejos L., Sepulveda N., „Consumer willingness to pay for beef
meat in a developing country: The effect of information regarding country of origin, price and
animal handling prior to slaughter”, Food Quality and Preference, Vol. 20, 2009, pp. 156–165.
76
77
Stavovi potrošača u Srbiji o dobrobiti životinja
Anketno istraživanje i analiza združenih karakteristika
Grafikon 20: Značaj atributa proizvoda
Grafikon 21: Značaj pojedinih obeležja kombinovanih atributa proizvoda
160 din
Postojanje oznake
o tretiranju životinja
120 din
80 din
Sertifikovano od strane renomirane institucije
Sertifikovano
Cena
Bez sertifikata
Slobodno gajenje koke nosilje
Proizvedeno u skladu sa obaveznim
standardima Zakona o dobrobiti životinja
Način proizvodnje
Bez oznake
Proizvedeno na maloj farmi
Industrijski proizvedeno
Postojanje sertifikata
-2
21
22
23
24
25
26
27
Za svaki pojedinačni atribut je moguće analizirati relativni značaj definisanih
obeležja, koji predstavljaju konkretne varijante izbora za potrošača kada donosi odluku o tome koji će proizvod da kupi. Naime, cena je uključila tri obeležja
(160, 120 i 80 dinara), oznaka o dobrobiti životinja tri obeležja (bez oznake, sa
oznakom koja je glasila slobodno gajene koke nosilje i sa oznakom koja je glasila
proizvedeno u skladu sa obaveznim standardima Zakona o dobrobiti životinja),
sertifikat je bio definisan preko tri obeležja (bez sertifikata, sertifikovano od strane renomirane institucije i sertifikovano), dok je način proizvodnje uključio dva
obeležja (proizvedeno na maloj farmi i industrijski proizvedeno).
U pogledu najznačajnijih atributa za potrošače (sertifikat i način proizvodnje)
dobijeni rezultati su ukazali na to da potrošači preferiraju proizvode sa sertifikatom renomirane institucije, dok po pitanju načina proizvodnje najveći
značaj daju proizvodnji na maloj farmi. U slučaju cene proizvoda, kao što je i
očekivano potrošači preferiraju najnižu cenu od 80 dinara. Ako posmatramo stavove ispitanika po pitanju oznaka postoji viši stepen preferencija oznake
Slobodno gajene koke nosilje u odnosu na oznaku Proizvedeno u skladu sa
obaveznim standardima zakona o dobrobiti životinja (grafikon 21).
78
-1,5
-1
-0,5
0
0,5
1
1,5
Dakle, najpoželjnija kombinacija atributa, tj. pojedinačnih obeležja za potrošače
u situaciji kada odlučuju o kupovini jaja bila bi ona prikazana u tabeli 6.
Tabela 6: Preferirana kombinacija atributa i obeležja prilikom kupovine jaja
I
Sertifikovano od strane
renomirane institucije
II
Proizvedeno na maloj farmi
III
Cena 80 dinara
IV
Imaju oznaku Slobodno
gajene koke nosilje
Ako posmatramo razlike u stavovima potrošača prema sociodemografskim karakteristikama moguće je uočiti različite preferencije po pitanju atributa i njihovih
obeležja. Ove razlike pratili smo prema polu ispitanika, starosti, dohotku, obrazovanju, frekvenciji kupovine proizvoda. Takođe, pratili smo razlike u stavovima u
zavisnosti od prisustva dece mlađe od 12 godina u domaćinstvu, kao i u zavisnosti
od toga da li je ispitanik vlasnik kućnog ljubimca ili ne.
Prema polu ispitanika postoje značajne razlike u pogledu vrednovanja važnosti
postojanja sertifikata na proizvodu i cene. Za žene je od primarnog značaja
postojanje sertifikata na proizvodu, dok su muškarci kao najznačajniji
atribut vrednovali cenu. Ovakvi rezultati se mogu objasniti činjenicom da žene
79
Stavovi potrošača u Srbiji o dobrobiti životinja
Anketno istraživanje i analiza združenih karakteristika
iskazuju veću zabrinutost za sopstveno zdravlje, kao i zdravlje članova domaćinstva. U tom smislu one se više oslanjaju na sertifikat kao garanciju kvaliteta i
bezbednosti proizvoda, dok su muškarci češće racionalno orijentisani, u smislu
minimiziranja troškova kupovine (grafikon 22).
Grafikon 23: Značaj atributa prema obrazovanju ispitanika
Cena
Grafikon 22: Značaj atributa proizvoda prema polu ispitanika
Postojanje sertifikata
Cena
Postojanje oznake o
tretiranju životinja
Postojanje sertifikata
Značaj atributa
proizvoda/muškarci
Način proizvodnje
Značaj atributa
proizvoda/žene
Postojanje oznake o
tretiranju životinja
0
10
20
30
Značaj atributa proizvoda/više i visoko obrazovanje
Značaj atributa proizvoda/osnovno i srednje obrazovanje
Način proizvodnje
20
22
24
26
28
Prema stepenu obrazovanja uočavaju se određene razlike, ne tako velike kao u
prethodnom primeru. Ispitanici višeg nivoa obrazovanja više vrednuju značaj sertifikata i načina proizvodnje u odnosu na ispitanike nižeg stepena
obrazovanja, koji veći ponder daju ceni (grafikon 23).
Interesantne su razlike koje postoje kada je reč o oznakama o dobrobiti životinja. Ispitanici višeg stepena obrazovanja više vrednuju značaj oznake Proizvedeno u skladu sa obaveznim standardima Zakona o dobrobiti životinja što
znači da imaju više poverenja u zakonsku regulativu kao standard koji garantuje
dobrobit životinja, ne prepoznajući da oznaka Slobodno gajene koke nosilje podrazumeva viši nivo zaštite životinja u odnosu na standarde propisane zakonom.
Razlike u pogledu preferiranih atributa proizvoda prisutne su među ispitanicima grupisanim prema nivou dohotka kojim domaćinstvo raspolaže. Ispitanici
čija domaćinstva raspolažu sa dohotkom preko 80.000 dinara najveći značaj
daju načinu proizvodnje i postojanju sertifikata, a najmanji postojanju oznake o
tretiranju životinja (grafikon 24). Njihovi stavovi o oznakama se mogu povezati
sa prethodnim rezultatom koji se odnosi na ispitanike višeg nivoa obrazovanja,
pod pretpostavkom da su to ispitanici koji raspolažu i višim dohotkom.
80
Grafikon 24: Vrednovanje atributa proizvoda prema dohotku domaćinstva
Cena
21
Postojanje sertifikata
25
30
20
20
Postojanje oznake o
tretiranju životinja
24
28
27
Značaj atributa proizvoda/
dohodak domaćinstva
veći od 80.000 rsd
27
Značaj atributa proizvoda/
dohodak domaćinstva
između 40.000 i 80.000 rsd
28
25
27
Način proizvodnje
0
10
20
Značaj atributa proizvoda/
dohodak domaćinstva
manji od 40.000 rsd
30
Prema starosti ispitanika postoje značajne razlike u pogledu odnosa prema ceni
i oznakama o dobrobiti životinja (grafikon 25). Najosetljiviji na cenu su najmlađi ispitanici u uzorku (starosti do 30 godina). U toj grupi su studenti i ljudi na
81
Stavovi potrošača u Srbiji o dobrobiti životinja
Anketno istraživanje i analiza združenih karakteristika
početku radnog staža, što u isto vreme znači i nešto skromnija primanja. Druga
starosna grupa osetljiva na cenu su ispitanici preko 55 godina starosti. Imajući na
umu da je u ovoj grupi najviše penzionera, razumljivi su rezultati, jer i ovde je reč
o ispitanicima sa relativno niskim prihodima.
Grafikon 25: Vrednovanje atributa prema starosti ispitanika
Cena
22
Postojanje oznake o
tretiranju životinja
21
Postojanje sertifikata
28
25
24
Značaj atributa proizvoda/
preko 55 godina
Značaj atributa proizvoda/
između 30 i 55 godina
10
20
30
Kada je reč o važnosti oznaka o dobrobiti životinja, preferencija ispitanika je u pozitivnoj vezi sa starošću ispitanika. Ispitanici preko 55 godina starosti daju veći značaj postojanju oznake o dobrobiti životinja, što se može objasniti
njihovom većom zabrinutošću za sopstveno zdravlje, kao i iskustvom u konzumiranju
proizvoda iz vremena kada je slobodan uzgoj bio dominantan način proizvodnje.
Interesantno je da ista grupa ispitanika u isto vreme manji značaj daje proizvodu koji
je proizveden na maloj farmi, u odnosu na industrijsku proizvodnju, što je u skladu
sa njihovom cenovnom osetljivošću. Postojanje sertifikata i proizvodnju na maloj
farmi stariji ispitanici povezuju sa višom cenom, više nego proizvod sa oznakom o
dobrobiti životinja. Srednja starosna grupa najveći značaj daje postojanju sertifikata
i proizvodnji na maloj farmi, dok je cena na poslednjem mestu. Najmlađi ispitanici
visoko vrednuju cenu, a posle nje proizvodnju na maloj farmi i postojanje sertifikata,
dok je za njih oznaka o dobrobiti životinja na poslednjem mestu po značaju. Moguće
objašnjenje je nepostojanje kontakta mlađe grupe ispitanika sa domaćim životinjama
i farmskom proizvodnjom, kako bi iskustveno razumeli problematiku.
Ispitanici koji u domaćinstvu imaju decu mlađu od 12 godina su manje osetljivi
na cenu, a više na postojanje sertifikata, oznake i proizvodnju na maloj farmi (grafikon 26). Reč je jasnoj motivaciji koja se odnosi na bezbednost hrane i očuvanje
zdravlja dece.
82
28
Postojanje oznake o
tretiranju životinja
22
Značaj atributa proizvoda/
ispitanici koji imaju decu
mlađu od 12 godina (jedno
dete ili više dece)
Značaj atributa proizvoda/
ispitanici bez dece malđe od
12 godina
25
27
26
Način proizvodnje
10
20
30
Značaj atributa proizvoda/
do 30 godina
27
26
0
27
25
0
24
Način proizvodnje
21
Cena
25
26
27
25
Postojanje sertifikata
Grafikon 26: Vrednovanje atributa: uticaj prisustva dece ispod 12 godina u domaćinstvu
Kada je reč o vlasnicima kućnih ljubimaca rezultati su donekle neočekivani u
pogledu značaja oznake o dobrobiti životinja. Vlasnici kućnih ljubimaca su niže
vrednovali ovaj atribut u odnosu na ispitanike koji nisu vlasnici ljubimaca. Vlasnici
kućnih ljubimaca očigledno prave razliku između kućnih ljubimaca i životinja koje
se gaje na farmama (grafikon 27) i imaju različite stavove u pogledu njihove dobrobiti. Ovakav rezultat je u skladu s indikativnim nalazima fokus grupa koji ukazuju na poteškoće grupe vlasnika kućnih ljubimaca da razmatraju dobrobit životinja
u kontekstu proizvodnje hrane.
Grafikon 27: Vrednovanje atributa od strane vlasnika kućnih ljubimaca
Cena
24
26
Postojanje sertifikata
27
25
Postojanje oznake o
tretiranju životinja
22
Značaj atributa proizvoda/
bez ljubimaca
Značaj atributa proizvoda/
vlasnici ljubimaca
24
25
27
Način proizvodnje
0
10
20
30
83
Stavovi potrošača u Srbiji o dobrobiti životinja
Anketno istraživanje i analiza združenih karakteristika
U pogledu vrednovanja značaja cene, postojanja sertifikata i oznake o dobrobiti životinja postoje određene razlike između ispitanika u zavisnosti od
učestalosti kupovine proizvoda (grafikon 28). Ispitanici koji kupuju jaja najmanje jednom nedeljno su osetljiviji na cenu, ali u isto vreme i više vrednuju značaj postojanja oznake o dobrobiti životinja, u odnosu na ispitanike koji kupuju
jaja tri puta mesečno i ređe. Kada je reč o oznakama, ova grupa ispitanika visoko vrednuje oznaku Proizvedeno u skladu sa obaveznim standardima Zakona
o dobrobiti životinja. Reč je o proizvodu koji predstavlja značajnu namirnicu
u ishrani za ispitanike sa učestalim kupovinama, tako da su njen kvalitet i
njena bezbednost, izraženi kroz oznaku o dobrobiti, pored cene važni atributi
proizvoda.
Grafikon 28: Vrednovanje atributa od strane ispitanika prema učestalosti kupovine proizvoda
Cena
•Muškarci
•Osnovno i srednje obrazovanje
•Mladi (do 30 godina)
•Stariji (preko 55 godina)
•Dohodak domaćinstva
ispod 40.000 din.
•Ispitanici bez dece
ispod 12 godina
•Kupovina jaja najmanje
•Stariji (preko 55 godina)
•Srednji nivo dohotka
•Porodice sa decom
ispod 12 godina
•Kupovina jaja najmanje
jednom nedeljno i češće
•Ispitanici bez
kućnih ljubimaca
jednom nedeljno i češće
Sertifikat
•Žene
•Više i visoko obrazovanje
•Viši i srednji dohodak
•Porodice sa
Cena
Oznaka
decom ispod 12 godina
•Kupovina jaja tri
puta mesečno i ređe
Način
proizvodnje
•Više i visoko obrazovanje
•Vlasnici kućnih ljubimaca
•Ispitanici od 30 do 55 godina
i stariji (preko 55 godina)
•Porodice sa decom
ispod 12 godina
Postojanje sertifikata
Slika 8: Karakteristike ispitanika s obzirom na izražene preferencije atributa proizvoda
Postojanje oznake o
tretiranju životinja
Način proizvodnje
0
5
10
15
20
25
30
Značaj atributa proizvoda/tri puta mesečno i ređe
U odnosu na druge grupe ispitanika oznaku o dobrobiti životinja su ocenili kao
značajniju ispitanici koji imaju decu mlađu od 12 godina, stariji ispitanici,
kao i oni koji često kupuju i konzumiraju analizirani proizvod. Nizak značaj
oznake o dobrobiti životinja se može objasniti niskom informisanošću potrošača o
načinu uzgoja životinja na farmama, niskim stepenom znanja o dobrobiti životinja,
kao i generalno niskim poverenjem prema tvrdnjama datim od strane proizvođača.
Uočene razlike su opisane klaster analizom, čiji rezultati su predstavljeni u nastavku.
Značaj atributa proizvoda/najmanje jednom nedeljno
Razlike po pojedinim atributima sumirano su prikazane na slici 8. Za svaki atribut su prikazane grupe ispitanika prema njihovim demografskim obeležjima koje
su ga ocenile kao značajniji, u odnosu na druge grupe ispitanika.
Možemo sumirati, za ispitanike je generalno najznačajniji atribut postojanje sertifikata na proizvodu, što predstavlja garanciju kvaliteta i bezbednosti hrane. Ovo obeležje su visoko vrednovale žene, ispitanici visokog obrazovanja i višeg nivoa dohotka, kao i ispitanici koji imaju decu mlađu od 12 godina.
Kao najmanje važno obeležje pojavljuje se postojanje oznake o dobrobiti životinja.
84
85
Stavovi potrošača u Srbiji o dobrobiti životinja
Anketno istraživanje i analiza združenih karakteristika
Klasterizacija ispitanika
Klaster analiza ili analiza grupisanja predstavlja tehniku multivarijacione analize
koja ispituje međuzavisnost više promenljivih i ima za cilj klasifikovanje niza objekata u dve ili više grupa na osnovu njihove sličnosti prema posmatranim karakteristikama.7 U slučaju analize združenih karakteristika ispitanike ćemo grupisati
u zavisnosti od načina na koji su rangirali kartice, tj. prema odnosu u pogledu
njihovih preferencija po pitanju analiziranih atributa proizvoda. Na osnovu sličnosti u preferencijama bićemo u mogućnosti da identifikujemo dve ili više grupa
ispitanika. Cilj klaster analize iz ugla preduzeća ili drugih zainteresovanih subjekata je identifikacija različitih tržišnih segmenata, kako bi se kreirali i/ili prilagodili
marketinški i drugi programi svakom od tih segmenata.
Rezultat analize grupisanja koja je primenjena na dobijene stavove ispitanika su
dva klastera. U zavisnosti od ocene značaja posmatranih atributa utvrđeno je postojanje dva različita klastera ispitanika. Prvi klaster broji 74 ispitanika (38.3%),
koji su najveći značaj dali ceni kao atributu proizvoda, a najmanji načinu proizvodnje, dok je za drugi, brojniji klaster (119 ispitanika – 61,7%) karakteristično to što su kao najznačajniji atribut vrednovali način proizvodnje, a
kao najmanje značajan atribut cenu proizvoda (grafikon 29).
Ako posmatramo stavove ispitanika iz dva klastera o konkretnim obeležjima
atributa, pored uočenih razlika u pogledu cene i načina proizvodnje uočavamo i
razlike koje se odnose na ocenu značaja postojanja oznake o dobrobiti životinja
(grafikon 30). Iako prvi klaster veći značaj daje oznaci o dobrobiti životinja, u
odnosu na drugi, na grafikonu 30 možemo videti detaljnije razlike. Plavom bojom
je označen prvi klaster, a crvenom drugi.
Grafikon 30: Značaj pojedinih obeležja kombinovanih atributa proizvoda za dva klastera
160 din
120 din
80 din
Sertifikovano od strane renomirane institucije
Sertifikovano
Bez sertifiata
Slobodno gajenje koke nosilje
Proizvedeno u skladu sa obaveznim standardima
Zakona o dobrobiti životinja
Grafikon 29: Klaster analiza
Bez oznake
Proizvedeno na maloj farmi
Industrijski proizvedeno
Značaj atributa proizvoda/
klaster 2
-3,5
Značaj atributa proizvoda/
klaster 1
0
5
10
15
20
25
30
35
Cena
Postojanje oznake o tretiranju životinja
Postojanje sertifikata
Način proizvodnje
7 Soldić Aleksić J., Chroneos Krasavac B., 2009, Kvantitativne tehnike u istraživanju tržišta: Primena SPSS računarskog paketa, CID Ekonomski fakultet, Beograd, str. 232
86
-3
-2,5
-2
-1,5
-1
-0,5
0
0,5
1
1,5
Prvi klaster kojeg čine ispitanici koji su osetljivi na cenu, veći značaj daje
oznaci Proizvedeno u skladu sa obaveznim standardima Zakona o dobrobiti
životinja u odnosu na oznaku Slobodno gajene koke nosilje. Drugi klaster ispitanika koji su osetljivi na način proizvodnje veći značaj daje postojanju oznake
Slobodno gajene koke nosilje, u odnosu na drugu oznaku, što predstavlja viši
nivo zaštite i dobrobiti životinja.
Na osnovu uočenih razlika u preferencijama prvi klaster možemo označiti
kao grupu ispitanika koji su cenovno osetljivi, na osnovu čega bismo ovaj seg­
ment mogli simbolično da nazovemo „jaja na akciji”. Drugi klaster čini grupa
ispitanika koja je osetljiva na način proizvodnje, te ih simbolično nazivamo
segmentom „koke na maloj farmi” (tabela 7). Prema demografskim karakteristikama ispitanika moguće je uočiti određene karakteristike svakog klastera.
87
Stavovi potrošača u Srbiji o dobrobiti životinja
U tumačenju rezultata u nastavku, treba imati na umu da je u oba klastera
moguće naći ispitanike iz različitih demografskih grupa. U tabeli 7 je ukazano
na relativne odnose koji postoje u svakom kalsteru, tj. na veće učešće određenih
demografskih struktura u odnosu na druge.
Tabela 7: Karakteristike klastera
Anketno istraživanje i analiza združenih karakteristika
Grafikon 31: Da li ste informisani o uslovima
gajenja životinja na farmama: rezultati za klastere
84%
Informisanost/klaster 2
16,0 %
Veći procenat:
• Muškaraca
Klaster 1
Osetljivi na cenu
„Jaja na akciji”
• Ispitanika iz domaćinstava sa četiri člana
86,3 %
Informisanost/klaster 1
13,7 %
• Ispitanika sa završenom osnovnom i srednjom školom
• Ispitanika preko 55 godina
• Penzionera, studenta, domaćica
Veći procenat:
• Žena
Klaster 2
Osetljivi na način proizvodnje
„Koke na maloj farmi”
• Ispitanika iz domaćinstava sa manjim brojem članova
• Ispitanika sa višim i visokim obrazovanjem
• Mlađih ispitanika
Ne
Da
Rezultati klaster analize potvrđuju već iznete zaključke u delu o analizi združenih karakteristika, o stavovima ispitanika i razlikama koje postoje prema njihovim
demografskim obeležjima. Kao jedan od zaključaka možemo istaći potrebu da se
radi na informisanju i edukaciji potrošača, kako bi se povećala svest o načinu gajenja životinja na farmama i značaju dobrobiti životinja.
• Radnika/službenika, preduzetnika
Dakle, u klasteru osetljivih na cenu je veći procenat muškaraca, ispitanika
sa osnovnim i srednjim obrazovanjem, ispitanika koji su članovi četvoročlanih
domaćinstava, starijih ispitanika, penzionera, studenata i domaćica, u odnosu
na klaster ispitanika koji su osetljivi na način proizvodnje. Suprotno tome, u
drugom klasteru ispitanika koji su osetljivi na način proizvodnje veći je procenat
žena, mlađih ispitanika, ispitanika sa višim i visokim obrazovanjem, ispitanika
koji su članovi domaćinstva sa manjim brojem članova, kao i radnika/službenika
i preduzetnika.
Razlike između dva klastera postoje i po pitanju informisanosti ispitanika o
uslovima gajenja životinja na farmi. Ispitanici u klasteru „koke na maloj farmi”
pokazuju nešto viši stepen informisanosti u odnosu na ispitanike u klasteru
„jaja na akciji” (grafikon 31). To može biti i jedan od razloga zbog kojeg visoko
vrednuju način proizvodnje, kao i oznaku Slobodno gajene koke nosilje (relativno posmatrano, u odnosu na drugi klaster i drugu oznaku o dobrobiti). U situaciji da postoji bolja informisanost potrošača, pretpostavljamo da bi postojanje
oznake o dobrobiti životinja bilo ocenjeno kao značajan atribut za potrošače.
88
Foto: ORCA
89
Stavovi potrošača u Srbiji o dobrobiti životinja
Zaključci i preporuke
ZAKLJUČCI I PREPORUKE
•
•
N
a bazi analize sadržaja i spominjanja ključnih termina i reči u fokusgrupnim
diskusijama, može se doći do sledećih zaključaka vezanih za odgovore ispitanika u delu koji se tiče označavanja proizvoda proizvedenih u skladu sa
visokim standardima dobrobiti životinja:
•
• Evidentna je nesigurnost ispitanika (veliki broj spominjanja reči mislim,
možda i sl);
• Fokus je na državu i njene organe;
• Često se spominju proizvođači (brend);
• Imperativnost (mora, treba);
• Nejasni pravci akcije (neki, nešto, neke, neka...);
• Češće se spominje organska proizvodnja nego dobrobit životinja.
•
•
•
•
Slika 8. Ključne reči ispitanika na pitanja o označavanju proizvoda
Generalni zaključci u vezi sa stavovima prema dobrobiti farmskih životinja na osnovu
upitnika i združene analize karakteristika ispitanika su sumirane na sledeći način:
• Informisanost lokalnih potrošača o načinu gajenja životinja na farmi i pitanju
dobrobiti farmskih životinja, kao i njihovo znanje o ovom pitanju su relativno
90
niski. Sami ispitanici veoma su svesni svoje slabe informisanosti i niskog stepena znanja.
U najznačajnije izvore informacija o načinu gajenja životinja na farmi i pitanju dobrobiti farmskih životinja spadaju: stručnjaci, lični kontakti i NVO
(udruženja za zaštitu životinja i prava potrošača).
Stavovi prema dobrobiti životinja su izrazito pozitivni. Ispitanici iskazuju
visok nivo saglasnosti sa stavovima koji se tiču unapređenja zakonskih standarda, kontrole dobrobiti životinja, što vide u funkciji garancije kvaliteta i
bezbednosti hrane.
Ispitanici izražavaju visoku spremnost da plate višu cenu za prehrambene
proizvode proizvedene na farmi na kojoj su životinje humano tretirane. Ovaj
zaključak treba tumačiti uporedo sa izraženom preferencijom ispitanika
prema odgovarajućem načinu proizvodnje (proizvedeno na maloj farmi), te
znatno manjim učešćem onih koji su cenovno osetljivi u uzorku ispitanika obuhvaćenih ovim istraživanjem. Bez obzira na činjenicu da uzorak ne
može da se smatra reprezentativnim na nivou Srbije, rezultat je itekako
indikativan jer ukazuje na postojanje jedne grupe potrošača koja bi pozitivno reagovala na pojavu proizvoda za koju bi dobila neku vrstu garancije o
humanom tremanu životinja.
Uočena je slaba dostupnost proizvoda sa oznakom humanog tretmana životinja na mestima snabdevanja. Ovakav zaključak dodatno pojačava potrebu
za lansiranjem novih proizvoda uz poštovanje dobrobiti životinja.
Stavovi prema oznakama na proizvodima su pozitivni i to prevashodno kad
je reč o odnosu ispitanika prema značaju informacija koje se mogu naći na
proizvodima. S druge strane, stavovi su umereno pozitivni na ličnom nivou,
tj. onda kada su ispitanici upitani da li oni zaista čitaju i kako razumeju
oznake na proizvodima.
Generalno, izražen je visok nivo nepoverenja u istinitost oznaka na proizvodima, što negatvno deluje na spremnost potrošača da čitaju oznake, te na
njihovu moć uticaja na donošenje odluke o kupovini.
U pogledu prefereriranih atributa proizvoda u situaciji kupovine ističu se
značaj sertifikata i načina prozvodnje (proizvedeno na maloj farmi). Cena je
treći po redu značajan atribut, dok su oznake o tretmanu životinja relativno
nisko vrednovane od strane ispitanika. Ovakav rezultat nikako ne umanjuje
mogućnost plasiranja proizvoda sa oznakom o dobrobiti životinja na tržištu, već pre svega ukazuje na potrebu dalje edukacije potrošača. Takođe,
značaj koji su dali sertifikatu i to pre svega ukoliko ga je izdala renomirana
institucija, ukazuje na potrebu uvođenja određenih procedura i standardizacije u oblasti dobrobiti životinja i kreiranje jednog takvog sertifikata koji
bi izdavala ustanova u koju potrošači mogu imati poverenja.
91
Stavovi potrošača u Srbiji o dobrobiti životinja
• U pogledu stavova prema dobrobiti životinja, oznakama ali i značaja koji
pridaju pojedinim atributima proizvoda primetne su razlike među ispitancima prema određenim demografskim obeležjima: polu, starosti, dohotku,
obrazovanju, broju dece mlađe od 12 godina. Sve ove razlike mogu biti
značajne prilikom definisanja ciljne grupe potrošača kako bi im se na najefikasniji način ponudili proizvodi koji ističu dobrobit životinja.
• Istraživanjem su jasno identifikovana dva specifična klastera (segmenta) ispitanika i to su: ispitanici osetljivi na način proizvodnje koji su dominantno
prisutni u uzorku (62%) i cenovno osetljivi ispitanici (38%). Ovakav rezultat još jednom potvrđuje postojanje grupe potrošača na lokalnom tržištu
potencijalno osetljivih na način gajenja životinja, te kojoj bi mogli da budu
ponuđeni proizvodi proizvedeni u skladu sa konceptom dobrobiti farmskih
životinja.
Na osnovu svega, mogle bi se dati sledeće preporuke:
• Potrebno je organizovati intenzivnu kampanju u cilju povećanja informisanosti i nivoa znanja lokalnog stanovništva o načinu gajenja farmskih životinja, sa konceptom dobrobiti životinja, te uticaju uzgoja i ishrane životinja
na kvalitet i zdravstvenu ispravnost prehrambenih proizvoda. Da bi poruke
bile prihvaćene, najbolje bi bilo da se u proces kreiranja i realizacije ove
kampanje uključe stručnjaci i nevladine organizacije, pre svega one za zaštitu životinja.
• Potrebno je mapirati potrošače prema nivou njihove spremnosti da kupe
proizvode koji su napravljeni u skladu sa dobrobiti životinja, te organizovati
novo istraživanje koje bi bilo usmereno na merenje veličine ovog tržišta
kako bi se procenila isplativost ulaganja. Shodno nalazima istraživanja reč
je pre svega o potrošačima srednje i starije životne dobi, ali i onima sa
srednjim i višim primanjima, višim nivoom obrazovanja, te porodicama s
decom mlađom od 12 godina.
• Oznake na proizvodima treba učiniti vidljivijim i jednostavnijim za čitanje i
razumevanje. Jezik kojim se iznose informacije treba da bude jednostavan
i lak za razumevanje i na nižim nivoima obrazovanja. Poruke treba da budu
kratke i konkretne, a svaku vrstu preterivanja u cilju promocije treba izbeći
zbog niskog opšteg nivoa poverenja potrošača u oznake na proizvodima.
92
LITERATURA
• Bowles D, Paskin R, Gutiérrez M, Kasterine A. (2005), Animal welfare and
developing countries: opportunities for trade in high-welfare products from
developing countries, Revue scientifique et technique, Vol. 24, No. 2, 783-90
• Consumer Concerns about Animal Welfare and Food Choice, EU FAIR CT 98-3678
Report on focus groups Italy, Mara Miele and Vittoria Parisi, Department of
Agricultural Economics, University of Pisa
• Consumer Concerns about Animal Welfare and the Impact on Food Choice1 EU
FAIR CT98-3678, FINAL REPORT, Gemma Harper, Spencer Henson, Centre for Food
Economics Research (CeFER) Department of Agricultural and Food Economics,
The University of Reading, December 2001
• Consumer Concerns About Welfare And The Impact On Food Choic, EU FAIRCT98-678, Comparative Literature Review, November 1998, Gemma Harper,
Spencer Henson, Centre for Food Economics Research, the University of Reading
• Cox, K. K. Higginbotham, J.B. Burton, J. (1976) ‘Applications of Focus Group
Interviews in Marketing’, Journal of Marketing, Vol. 40, No. 1, pp. 77-80
• Eertmans, A., Victoir, A., Notelaers, G., Vansant G, & Van den Bergh, O.
(2006). The Food Choice Questionnaire: Factorial invariant over western urban
populations?. Food Quality and Preference, 17, 344-352.
• European Commission Directorate General for Health and Consumer Protection
„Feasibility study on animal welfare labelling and establishing a Community
Reference Centre for Animal Protection and Welfare Part 1: Animal Welfare
Labelling” Framework Contract for evaluation and evaluation related services - Lot
3: Food Chain (awarded through tender no 2004/S 243-208899) Final Report,
Submitted by: Food Chain Evaluation Consortium (FCEC) Civic Consulting - Agra
CEAS Consulting - Van Dijk Management Consultants - Arcadia International
• European Commission Directorate General for Health and Consumer Protection
„Feasibility study on animal welfare labelling and establishing a Community
Reference Centre for Animal Protection and Welfare Part 2: Community Reference
Centre” Framework Contract for evaluation and evaluation related services - Lot
3: Food Chain (awarded through tender no 2004/S 243-208899)
• European Commission Directorate General for Health and Consumer Protection,
Feasibility study on animal welfare labelling and establishing a Community
Reference Centre for Animal Protection and Welfare, Part 1: Animal Welfare
Labelling Framework Contract for evaluation and evaluation related services - Lot
3: Food Chain (awarded through tender no 2004/S 243-208899); Final Report,
Submitted by: Food Chain Evaluation Consortium (FCEC) Civic Consulting - Agra
CEAS Consulting - Van Dijk Management Consultants - Arcadia International
93
Stavovi potrošača u Srbiji o dobrobiti životinja
• Feasibility study on animal welfare labelling and establishing a Community
Reference Centre for Animal Protection and Welfare, ec.europa.eu/food/animal/
welfare/farm/aw_labelling_report_part1.pdf
• FOOD LABELS AND ANIMAL WELFARE, August 2012 900 Pennsylvania Avenue, SE,
Washington, DC 20003 (202) 337-2332 www.awionline.org pristupljeno april
2014.
• Fotopoulos, C., Krystallis A., Vassallo M., & Pagiaslis A. (2009). Food Choice
Questionnaire (FCQ) revisited. Suggestions for the development of an enhanced
general food motivation model. Appetite, 52. 199-208.
• Grunert K., Hieke S., Wills J., „Sustainability labels on food products: Consumer
motivation, understanding and use”, Food Policy, Vol. 44, 2014, pp. 177–189
• Harper, G., Henson, S. (2001), Consumer Concerns about Animal Welfare
and the Impact on Food Choice, ec.europa.eu/food/animal/welfare/
eu_fair_project_en.pdf
• Harper, G., Makatouni, A. (2002) „Consumer perception of organic food
production and farm animal welfare”, British Food Journal, Vol. 104, No. 3/4/5,
287 – 299
• Honkanen, P., & Frewer L. (2009). Russian consumers’ motives for food choice.
Appetite, 52. 363–371.
• Januszewska, R., Pieniak, Z., & Verbeke, W. (2011). Food choice questionnaire
revisited in four countries. Does it still measure the same? Appetite 57, 94-98.
• Lindeman, M., & Väänänen, M. (2000). Measurement of ethical food choice
models. Appetite, 34. 55-59.
LITERATURA
• Schnettler B., Vidal R., Silva R., Vallejos L., Sepulveda N., „Consumer willingness
to pay for beef meat in a developing country: The effect of information regarding
country of origin, price and animal handling prior to slaughter”, Food Quality and
Preference, Vol. 20, 2009, pp. 156–165
• Soldić Aleksić J., Chroneos Krasavac B., 2009, Kvantitativne tehnike u istraživanju
tržišta: Primena SPSS računarskog paketa, CID Ekonomski fakultet, Beograd
• Special EUROBAROMETER 270 / Wave 66.1 – TNS Opinion & Social. European
Commission. „Attitudes of EU citizens towards Animal Welfare” Fieldwork
September-October 2006. Publication March 2007.
• Special Eurobarometer, Attitudes of consumers towards the welfare of farmed
animals Fieldwork: February- March 2005, Publication : June 2005, Special
Eurobarometer 229 / Wave 63.2 – TNS Opinion & Social, Directorate General
Health and Consumer Protection, European Commission.
• Special Eurobarometer, Attitudes of consumers towards the welfare of farmed
animals Wave 2 Fieldwork December 2005- January 2006, Publication March
2007, Special Eurobarometer 229 (2) / Wave 64.4 – TNS Opinion & Social,
Directorate General Health and Consumer Protection, European Commission
• Steptoe, A., Pollard, T., & Wardle, J. (1995). Development of a Measure of
the Motives Underlying the Selection of Food: the Food Choice Questionnaire.
Appetite, 25, 267–284.
• Strategies to address consumer concerns about animal welfare - report on focus
groups in Germany- 1 September 2001, Report written for the research project
EU FAIR-CT98-3678 „Consumer Concerns about Animal Welfare and the Impact on
Food Choice”, Florian Köhler and Mathias Wickenhäuser
• Malhotra K. Naresh, 2004, Marketing Research – An Applied Orientation, Pearson
Education, New Jersey
• Milosevic, J., & Zezelj, I. (2013): Quantitative Surveys of Food Consumption and
Motives: the Food Choice Questionnaire (FCQ), print in. Barjolle, D., Gortton,
M., Milosevic, J., Stojanovic, Z. Food Consumer Science - Theories, Methods and
Application to the Western Balkans, Springer, Netherlands, pp. 17-34.
• Milošević, J., Žeželj, I., Gorton, M., & Barjolle, D. (2012). Understanding the
motives of food choice in Western Balkan countries. Appetite, 58, 205-214.
• Napolitano, F., Pacelli, C., Girolami, A., Braghieri, A. (2008). Effect of
information about animal welfare on consumer willingness to pay for
yogurt,Journal of Dairy Science, Vol. 91, 910-917.
http://animalwelfareapproved.org/
http://certifiedhumane.org/
http://ec.europa.eu/agriculture/organic/organic-farming/index_en.htm
http://www.bioland.de/start.html
http://www.freedomfood.co.uk/
http://www.speciallyselectedpork.co.uk/
http://www.volaillelabelrouge.com/en/
www.globalanimalpartnership.org/
• Nayga Jr., R.M., (2000). Nutrition Knowledge, Gender, and Food Label Use,
Journal of Consumer Affairs, Vol. 34 (1), pp. 97-112
94
95
CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд
636:32.019.5(497.11)
637.05:32.019.5(497.11)
STAVOVI potrošača u Srbiji o dobrobiti životinja : istraživanje
stavova potrošača u Srbiji o uticaju standarda dobrobiti
farmskih životinja na kvalitet i bezbednost hrane / [Žaklina
Stojanović ... [et al.]. - Beograd : Organizacija za poštovanje
i brigu o životinjama - ORCA, 2014 (Beograd : DMD). - ilustr.
- 98 str. ; 25 cm
Tiraž 100. - Bibliografija: str. 93-95.
ISBN 978-86-911349-5-2
1. Стојановић, Жаклина [аутор]
a) Домаће животиње - Гајење - Јавно мњење - Србија
b) Храна - Квалитет - Јавно мњење - Србија
COBISS.SR-ID 211682572
Download

Istraživanje stavova potrošača - Bezbednost hrane