KAKO
DA SRBIJA
POVE]A IZVOZ
HRANE?
EU 15
30 %
Svetski indeks rasta
Prose~an udeo u svetskom izvozu
40 %
20 %
10 %
NZ^
CEFTA
0%
Hrvatska
Srbija
BiH
-10 %
-15 %
-10 %
-5 %
0
5%
Prose~an indeks rasta
10 %
15 %
studija_korice.qxp
10/30/2012
3:34 PM
Page 5
KAKO
DA SRBIJA
POVE]A IZVOZ
HRANE?
[email protected]
1. Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .str. 3
2. Karakteristike izvoza poljoprivrednih proizvoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .str. 4
3. Osnovni razlozi dobrih trendova trendova izvoza poljoprivrednih proizvoda . . . . . . .str. 12
4. Proizvodni i izvozni potencijal poljoprivrede Srbije i faktori koji na njega uti~u . . . . .str. 20
5. Pet glavnih strate{kih aktivnosti za pove}anje izvoza hrane iz Srbije . . . . . . . . . . . .str. 30
Studija "Kako da Srbija pove}a izvoz hrane"
proizilazi iz rezultata i aktivnosti u okviru komponenti [vajcarskog
programa trgovinske saradnje (TCP), faze III za ~ije su upravljanje i
koordinaciju aktivnosti sa institucijama i partnerima u Republici Srbiji
zaslu`ni:
Irenka Krone Germann, Projekt menad`erka u Dr`avnom sekretarijatu
za ekonomske poslove pri Ministarstvu za ekonomske poslove [vajcarske
(SECO) kao i Beatrice Meyer, Nadia Bohli i Arminio Rosi} iz [vajcarske
kancelarije za saradnju u Republici Srbiji (SDC).
Sadr`aj studije integri{e rezultate zajedni~kih aktivnost slede}ih
organizacija i stru~njaka:
IPI - Olga Alleman, Erik Thevenod Mottet
IDEAS - Nicolas Imboden, Josip Pervan
REDD - Dominique Barjolle, Anna Perret, Bojana Mihovski
SEEDEV - Goran @ivkov, Pascal Bernardoni, Dragana Tar, Ivana Duli}
Markovi}, Miroslav Budinski
MENA - Tamara @ivadinovi}
GEM - Michel Timsit, @upan Martinovski
FINS: Jasna Mastilovi} Aleksandra Novakovi}, Predrag Ikoni}
Na pisanju studije radili: Alleman Olga, Josip Pervan, Erik Thevenod
Mottet, Dominique Barjolle, Goran @ivkov, Ivana Duli} Markovi}, Pascal
Bernardoni, Dragana Tar, Nemanja Teofilovi}
Urednik studije: Goran @ivkov
Lektura: Aleksandra Markovi} i Sanja Kesi} Risti}
Dizajn: Miroslav Dragin i @eljko Bodro`i}
Prelom: Miroslav Dragin
1 UVOD
Studija "Kako da Srbija pove}a izvoz hrane" predstavlja pregled iskustava i zaklju~aka tima okupljenog u realizaciji [vajcarskog programa trgovinske saradnje (TCP), faze III, koji je finansiran od strane Dr`avnog sekretarijata za ekonomske
poslove pri Ministarstvu za ekonomske poslove [vajcarske (SECO).
Tokom trogodi{njeg trajanja (2009-2012) Program je usmeren na unapre|enje poslovanja specifi~nih trgovinskih sektora i
promociju izvoza i konkurentnosti proizvoda iz Srbije. Ukupna vrednost od preko 2,5 miliona CHF, obezbedila je podr{ku
institucijama, pre svega Ministarstvu nauke i tehnolo{kog razvoja1, Ministarstvu poljoprivrede, {umarstva i vodoprivrede,
Zavodu za intelektualnu svojinu, Akreditacionom telu Srbije, kao i lokalnim partnerima - stru~njacima i udru`enjima proizvo|a~a i to u slede}im oblastima.
• Ispunjavanja uslova za pristup i ~lanstvo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO)
• Sticanju znanja i iskustva o standardima GLOBALGAP i drugih dobrovoljnih standarda u poljoprivredi
• Prava intelektualne svojine (naro~ito oznaka geografskog porekla) i uskla|enosti sa TRIPS Sporazumom
Koordinacija projekta ostvarena je u~e{}em [vajcarske kancelarije za saradnju u Republici Srbiji (SDC).
Studija "Kako da Srbija pove}a izvoz hrane" obuhvata rezultate tri od ~etiri TCP III programske komponente, i poku{aj je
u~esnika da skrenu pa`nju proizvo|a~ima, donosiocima odluka i javnosti na dobre trendove rasta izvoza poljoprivrednih
proizvoda iz Srbije od 2005. godine, ali i da izmeri kakvi su ti trendovi u pore|enju sa konkurentima. Studija daje preporuke operativnih mehanizama kojima bi se izvozni rezultati pobolj{ali, oni su grupisani u pet pravaca:
1. Postati ~lan STO i osigurati izvozne dozvole za EU
2. Uvoditi standarde i garantovati kvalitet
3. Pove}ati konkurentnost
4. Unaprediti tr`i{ni lanac i objediniti ponudu
5. Poznavati izvozno tr`i{te i promovisati izvoz
Put ka konkurentnosti koja vodi ve}em izvozu je dvostruk - ili cenom ili kvalitetom. Studija pokazuje da je danas izvoz
poljoprivrednih proizvoda iz Srbije baziran na cenovnoj konkurentnosti i to uglavnom `itarica i vo}a ukazuju}i na potrebu
da se u budu}nosti ve}a pa`nja posveti konkurentnosti kvalitetom. Kvalitet nije samo unutra{nje svojstvo proizvoda izgled, ukus i hranjivost, ve} i proces proizvodnje, organska, fer trgovina, dokaz o poreklu i sli~no. Potro{a~ `eli proizvod
koji je zdraviji, "zeleniji" koji je putovao kra}e od proizvodne do prodajne ta~ke, koji je sve`, jedinstven i koji odgovara njegovom-njenom vrednosnom i ideolo{kom sistemu. Potro{nja hrane time postaje gest li~ne politike i ideologije koji svedo~i
o stilu `ivota!
^lanstvo u STO i EU stvara predvidljiv ekonomski i zakonski okvir koji je preduslov za razvoj konkurentnosti me|u
doma}im proizvo|a~ima. Kvalitet se na me|unarodnom tr`i{tu dokazuje ispunjavanjem standarda - od onih osnovnih koji
se ti~u bezbednosti hrane, a koji su podloga za dobrovoljne standarde kvaliteta, do standarda koji trgovini garantuju dobru
proizvo|a~ku praksu (GLOBALG.A.P.) pa do standarda kojima se {tite proizvodi koji svoj kvalitet grade na posebnim
uslovima podneblja i tehnologijama karakteristi~nim za tradicionalno znanje i iskustvo (OGP).
1
Od 2012. godine Ministarstvo prosvete, nauke i tehnloškog razvoja
3
2
KARAKTERISTIKE
IZVOZA
POLJOPRIVREDNIH
PROIZVODA
• Srbija izvozi malo poljoprivrednih proizvoda, ali trendovi su dobri
• Srbija bele`i rast izvoza, ali dugi rastu br`e
• EU je nabolji partner Srbiji u trgovini poljoprivrednim proizvodima
• Sa ovakvim izvoznim rezultatima Srbija još uvek zaostaje za konkurentima
• Najvi{e se izvoze primarni poljoprivredni proizvodi
4
2 KARAKTERISTIKE IZVOZA POLJOPRIVREDNIH PROIZVODA
Srbija izvozi malo poljoprivrednih
proizvoda, ali trendovi su dobri
Trgovina poljoprivrednim proizvodima po
destinacijama izvoza i uvoza (2011)
Izvor: UN Comtrade
Od 2002. godine Srbija ostvaruje zna~ajne rezultate u trgovini poljoprivrednim proizvodima. Izvoz i uvoz poljoprivrednih
proizvoda konstantno raste od 2002 godine. Od 2005. godine
Srbija bele`i suficit. Trend rasta uvoza i izvoza pove}ava se iz
godine u godinu, s tim {to je, pod uticajem Svetske
ekonomske krize, u 2009. u pore|enju sa prethodnom 2008.
godinom do{lo do pada trgovine u oba smera. 2009. godine,
Srbija je izvezla 2.6 puta vi{e poljoprivrednih proizvoda nego
{to ih je uvezla. Pozitivan trend pove}anja suficita izvoza
zabele`en je u spoljnotrgovinskoj razmeni poljoprivrednih
proizvoda i 2010. i 2011. godine. Rast je rezulat pove}anja
izvoza, pove}anja cena poljoprivrednih proizvoda i pada
dolara.
100 %
9,14 %
90 %
32,97 %
80 %
70 %
50,01 %
60 %
50 %
44,48 %
40 %
30 %
40,85 %
20 %
Spoljnotrgovinska razmena
poljoprivrednih proizvoda u milionima USD
22,55 %
10 %
Izvor: UN Comtrade
0%
izvoz
3000
ostale zamlje
2500
EU
CEFTA
2000
1500
938
1000
1195
1295
547
500
0
-500
136
-201
2002
-75
2003
uvoz
6
uvoz
343
480
-170
2004
2005
2006
2007
izvoz
2008
2009
2010
2011
balans
Izvoz poljoprivednih
proizvoda ima trend rasta,
a 2011. godine vrednost
izvoza je udvostru~ena u
odnosu na 2006.
91 % izvoza je u EU i
region koji pokriva CEFTA
sporazum
Srbija bele`i rast izvoza, ali drugi rastu br`e
U Srbiji, kao i u CEFTA regionu, izvoz raste br`e od prose~nog
svetskog izvoza poljoprivrednih proizvoda. Sa negativnim
indeksom rasta izvoza u odnosu na svet, Hrvatska je jedina
dr`ava potpisnica CEFTA sporazuma koja bele`i manji indeks
rasta od Srbije. S druge strane, Srbija bele`i najve}u vrednost
izvoza u regionu. Iako EU 15 zemlje imaju negativan indeks
rasta izvoza, prose~an udeo u svetskom izvozu poljoprivrednih
proizvoda ovih dr`ava iznosi 35%. Najve}i konkurenti Srbije
su Nove zemlje ~lanice (NZ^) EU koje bele`e za 1.4% ve}i
godi{nji rast izvoza od Srbije. Tako|e, NZ^ u svetskom izvozu
u~estvuju sa 4.6%, dok je udeo Srbije samo 0.2%.
Trend rasta izvoza
poljoprivrednih proizvoda
u odnosu na svet (prose~an
svetski trend = 0) i udeo u
svetskom izvozu pokazuje da
Srbija i pored pozitivnog trenda
rasta zaostaje za glavnim
konkurentima - zemljama NZ^
EU i po prose~nom indeksu
rasta, a i po udelu u
svetskom izvozu
U~e{}e u svetskom izvozu poljoprivrednih proizvoda (2007-2011)
Izvor: UN Comtrade
40 %
EU 15
Svetski indeks rasta
Prose~an udeo u svetskom izvozu
30 %
20 %
10 %
NZ^
CEFTA
0%
BiH
Hrvatska
Srbija
-10 %
-15 %
-10 %
-5 %
0
5%
10 %
15 %
Prose~an indeks rasta
7
2 KARAKTERISTIKE IZVOZA POLJOPRIVREDNIH PROIZVODA
EU je najbolji partner Srbiji u trgovini
poljoprivrednim proizvodima
Izvoz poljoprivrednih proizvoda po destinacijama u
Srbiji i Hrvatskoj 2011. godine
Izvor: UN Comtrade
Najve}i trgovinski partner Srbiji je Evropska unija, sa kojom
postoji konstantan rast razmene poljoprivrednih proizvoda.
Rast trgovine se poslednjih godina javlja i sa CEFTA zemljama, naro~ito nakon znatne liberalizacije i potpisivanja jedinstvenog trgovinskog sporazuma 2006. godine. Godine 2011.
polovinu poljoprivrednih proizvoda namenjenih izvozu, Srbija
je izvezla u EU, kada tome dodamo i izvoz u CEFTA zemlje
vidimo da ova dva tr`i{ta ~ine vi{e od 90% tr`i{ta za
poljoprivredne proizvode iz Srbije. Najve}i rast izvoza Srbija
bele`i prema Rumuniji u koju je pro{le sezone izvezeno vi{e
od 6 puta vi{e poljoprivrednih proizvoda nego 2008. godine.
Su{tinski to ne zna~i da je Rumunija najve}i uvoznik
poljoprivrednih proizvoda iz Srbije jer se `itarice prevoze do
luke Konstanca na dalje destinacije. Preko Rumunije se
najvi{e izvoze kukuruz, p{enica i rafinirani beli {e}er. Posle
Rumunije, u kojoj se formalno bele`i izvoz od $228 miliona
USD za period 2008-2011, najve}i izvozni partneri od zemalja Evropske Unije su Nema~ka i Italija. Me|u prvih 10
zemalja u koje Srbija izvozi poljoprivredne proizvode nalazi
se i Rusija.
100 %
90 %
3,0 %
6,2 %
14,1 %
29,5 %
21,6 %
1,5 %
80 %
0,1 %
70 %
3,4 %
50,0 %
41,1 %
60 %
50 %
44,5 %
67,7 %
40 %
30 %
20 %
43,3 %
40,8 %
22,6 %
10 %
10,7 %
0%
izvoz
uvoz
izvoz
Srbija
CEFTA
Izvoz poljoprivrednih proizvoda Srbije u milionima USD
uvoz
Hrvatska
EU
Rusija
Ostale zemlje
Izvor: UN Comtrade
1400
1200
1000
800
Od 2009.
godine EU postaje
najve}i izvozni partner
Srbije. Do tada najve}a
trgovina poljoprivrednim
proizvodima obavljala
se u okviru CEFTA
regiona.
600
400
200
0
2005
8
2006
2007
2008
2009
2010
2011
U periodu pred krizu od 2005-2008. izvoz poljoprivrednih
proizvoda iz Srbije u CEFTA zemlje uve}an je vi{e od tri puta.
Ovaj intenzivan rast nije pratio izvoz u EU i ostale zemlje, ali
izvoz ka ovim destinacijama pokazuje konstantan porast, ~ak i
u vreme krize. Hrvatska preko dve tre}ine uvozi iz EU, a iz
regiona samo deseti deo ukupnog uvoza. S druge strane njoj
je CEFTA tr`i{te glavno izvozno tr`i{te, za razliku od Srbije
koja najvi{e izvozi u EU.
Od zemalja u okru`enju, Srbija najvi{e izvozi u Bosnu i
Hercegovinu. Godi{nji izvoz od 367.4 miliona dolara u proteklih {est godina i udeo u ukupnom izvozu od 19% svrstava
BiH u zna~ajne partnere Srbije kad je u pitanju trgovina
poljoprivrednim proizvodima. Od prve godine krize, izvoz
Srbije u susedne zemlje konstantno raste. U odnosu na 2010.
godinu, pro{logodi{nji izvoz u BiH bio je ve}i za 9%, a u
Hrvatsku ~ak za 40%. S obzirom da Hrvatsku o~ekuje ~lanstvo u EU, ovo je jo{ jedan pokazatelj da je glavni partner Srbije
u izvozu poljoprivrednih proizvoda Evropska Unija, naro~ito
NZ^ u koje je Srbija izvezla 2011. godine 23% vi{e
poljoprivrednih proizvoda nego godinu dana ranije. Ukupan
rast izvoza u Evropsku Uniju u ovom periodu je 19.8%, dok je
u zemlje CEFTA samo 12.6%.
Zna~ajan izvozni partner Srbije je i Rusija. Godine 2011.
izvoz proizvoda u Rusiju bio je u vrednosti od 165 miliona
dolara, odnosno 6.2% ukupnog izvoza Srbije. Srbija 2011.
godine bele`i rast izvoza poljoprivrednih proizvoda u Rusku
Federaciju od 62% u odnosu na 2009. godinu. Ovo pove}anje
su{tinski nije veliko kad se uzme u razmatranje vrednost
izvoza i ima na umu preferencijalni status Srbije na ruskom
tr`i{tu.
Ostali deo sveta uvozi svega 3% proizvoda iz Srbije, dok
Srbija uvozi skoro 30% poljoprivrednih proizvoda iz zemalja
koje ne spadaju ni u jednu od gore pomenutih grupa. Za razliku od Srbije, Hrvatska iz ostatka sveta uvozi ne{to preko
20% poljoprivrednih proizvoda, a izvozi ~ak 14%.
Sa ovakvim izvoznim rezultatima Srbija
jo{ uvek zaostaje za konkurentima
Srbija ostvaruje zna~ajne izvozne rezultate kako u veli~ini
izvoza tako i u trendovima. Tako je izvoz je od 2002 - 2008.
prose~no rastao po stopi od 24% dok je ta stopa u periodu od
2008-2011. godine opala i iznosi 12.5%. Nivo, ostvarivanje
suficita i stopa rasta izvoza ~esto se uzimaju kao osnovni
argument za{to poljoprivreda treba da bude prioritet u razvoju
Srbije.
Pored toga {to je najve}i izvoznik poljoprivrednih proizvoda
me|u CEFTA zemljama, Srbija bele`i i najve}i rast izvoza u
poslednje tri godine u odnosu na glavne konkurente. Me|utim
primetno je da i konkurenti Srbije bele`e rast, jedino stare
~lanice EU, koje su pristupile Uniji pre 2004. godine u proseku bele`e negativan trend rasta izvoza poljoprivrednih
proizvoda.
Me|utim, sa prose~nom vredno{}u izvoza od 531 USD po
hektaru tokom 2011. Srbija se nalazi na za~elju po veli~ini
izvoza po obradivoj povr{ini u Evropi. U pore|enju sa ostalim
novim zemljama ~lanicama EU, pa ~ak i CEFTA partnerima
(nema smisla porediti se sa Holandijom, Danskom,
Francuskom, Belgijom i drugim starim zemljama ~lanicama
EU koje ostvaruju po nekoliko hiljada USD izvoza po hektaru),
samo nekoliko zemalja (BiH, Albanija, Crna Gora, Moldavija i
Trend izvoza poljoprivrednih proizvoda
u milijardama dolara Izvor: UN Comtrade
25
4
20
3
15
2
10
CEFTA
BiH
Hrvatska
Srbija
NZ^
EU 15
Trend EU 15
je zbog
preglednosti
na sekundarnoj
osi
1
5
0
0
2007
2008
2009
2010
2011
9
2 KARAKTERISTIKE IZVOZA POLJOPRIVREDNIH PROIZVODA
Rumunija) ostvaruju lo{ije izvozne rezultate. Situacija nije sjajna ni u okru`enju, {to potvr|uje ~injenica da je izvoz Srbije po
hektaru ve}i od prose~nog izvoza zemalja CEFTA. U odnosu
na 2009. godinu Srbija izvozi vi{e poljoprivrednih proizvoda
od Crne Gore i Moldavije, za kojima je u tom periodu zaostajala. Ovo je posledica kako naglog rasta izvoza Srbije (od
2009. do 2011. izvoz Srbije pove}an je za ~ak 27%, prvenstveno kao posledica rasta izvoza kukuruza usled visokih cena
`itarica na svetskom tr`i{tu), tako neznatnog rasta izvoza ovih
zemalja u posmatranom periodu (`itarice im ne predstavljaju
glavne izvozne proizvode). Dodatno, rast izvoza od skoro 20%
godi{nje je manji ili na nivou rasta koji ostvaruju ostale NZ^.
Suficit u trgovini poljoprivrednim i prehrambenim proizvodima
nije posledica velikog izvoza nego malog uvoza usled niskog
standarda i visokih carina. Kada bi Srbija imala potro{nju
povr}a, ~okolada, vina, sireva i drugih artikala koji se po pravilu svuda uvoze, ne bismo imali suficit. Mala kupovna mo}
uti~e lo{e na stanovni{tvo, ali dobro na trgovinski bilans u
poljoprivredi. Srbija ima pozitivne trendove u izvozu
poljoprivrednih proizvoda, ali oni nisu takvi da bi Srbija trebalo da isti~e to kao konkurentsku prednost, jer druge zemlje
ostvaruju bolje rezultate. Zapravo, Srbija ne koristi svoju {ansu
da ostvari bolje izvozne rezultate sa tolikim zemlji{nim potencijalom, geografskim polo`ajem, a naro~ito trgovinskim koncesijama koje su joj date.
Izvoz poljoprivrednih proizvoda po
jedinici obradive povr{ine ($/ha)
Izvor: UN Comtrade
8.000
6.000
4.000
2.000
0
EU 15
NZ^
Srbija
CEFTA
Posledica
zaostajanja u odnosu
na konkurenciju u rezultatima
je pre svega posledica
nesprovo|enja reformi u
agrobiznis sektoru i malog
ulaganja, kako od strane
privatnog, tako i javnog
sektora, naro~ito malog ulaganja u preradne
kapacitete.
5.000
4.000
3.000
2.000
1.000
0
Slovenija
10
Kipar
Slova~ka
Estonija
Litvanija
Ma|arska
^e{ka
Poljska
Letonija
Bugarska
Srbija
Rumunija
Najvi{e se izvoze primarni
poljoprivredni proizvodi
Prose~ni izvoz primarnih poljoprivrednih
proizvoda u periodu 2007-2011
2011. godine primarni poljoprivredni proizvodi (vo}e, povr}e i
`itarice) ~inili su preko 40% ukupnog izvoza poljoprivrednih
proizvoda iz Srbije. Ova ~injenica je osnovni razlog za{to
Srbija ne ostvaruje bolje izvozne rezultate posmatrano po
jedinici povr{ine. Izvoz se zna~ajno mo`e pove}ati i ostvarivati
izvoz od nekoliko hiljada USD po hektaru jedino ukoliko se
pove}aju investicije u preradne kapacitete.
U ukupnom svetskom izvozu primarnih poljoprivrednih
proizvoda, kao i u Evropskoj Uniji, izvoz proizvoda `ivotinjskog
porekla u~estvuje sa vi{e od 50% ukupnog izvoza. U Srbiji i
okru`enju dominantan je izvoz vo}a. Tako|e jedna od karakteristika izvoza Srbije ali i ostalih CEFTA zemalja je mali udeo
izvoza povr}a, kako lako kvarljivog (paradajz, paprike, krastavci...), tako i te`e kvarljivog koji se lako ~uva (kupus, krompir, luk, {argarepa...). O~igledno je da zemlje u regionu nisu
uspele da produ`e tr`i{ni lanac u proizvodnji i prodaji povr}a i
da postoji nedostatak skladi{nih prostora u slu~aju te`e
kvarljivog povr}a kao i investicija koji bi produ`ili gajenje,
unapredili pakovanje, preradu i prodaju lako kvarljivog povr}a.
Od 2009. godine u Srbiji dominaciju u izvozu preuzimaju
`itarice ~iji je izvoz samo dve godine ranije, 2007. bio manji
za vi{e od 100 miliona dolara u odnosu na vo}e.
Izvor: UN Comtrade
100 %
90 %
80 %
70 %
60 %
50 %
40 %
30 %
20 %
10 %
0%
Srbija
Povr}e
CEFTA
Vo}e
@itarice
EU
Svet
Uljarice
@ivotinjski
proizvodi
Odnos izvoza vo}a i povr}a u periodu 2007-2011
Izvor: UN Comtrade
100
90
80
70
60
50
40
30
20
10
0
%
%
%
%
%
%
%
%
%
%
%
Vo}e
Dok je u Srbiji i
zemljama CEFTA
dominantan izvoz vo}a,
u EU dominira izvoz
proizvoda animalnog
porekla, na kojima se
ostvaruje ve}a vrednost
po jedinici proizvoda.
Povr}e
Srbija
BiH
Hrvatska
CEFTA
NZ^
EU 15
Svet
11
3
OSNOVNI RAZLOZI
DOBRIH TRENDOVA
RASTA IZVOZA
POLJOPRIVREDNIH
PROIZVODA
3.1. Odli~na trgovinska pozicija i preferencijalni trgovinski status
• Srbija ima izuzetno povoljne trgovinske pristupe za najva`nija tr`i{ta (EU, region,
Rusija, SAD)
• Tr`i{te Srbije je jo{ uvek zna~ajno za{ti}eno carinama ali se ono kroz razne
pregovore (SAA, CEFTA, STO) konstantno liberalizuje
• Brojne vancarinske barijere jo{ uvek optere}uju trgovinu Srbije, naro~ito u okviru
CEFTA sporazuma
• Spor razvoj trgovine ne poma`e uspostavljanju tr`i{nih lanaca i izvozu
• Nepostojanje veletr`nice i druge trgovinske infrastrukture
3.2. Reforme poljoprivrednog sektora
3.3. Da li je liberalizacija suvi{e brza ili su procesi promena suvi{e spori
12
3 OSNOVNI RAZLOZI DOBRIH TRENDOVA RASTA IZVOZA POLJOPRIVREDNIH PROIZVODA
3.1. Odli~na trgovinska pozicija,
preferencijalni trgovinski status
Trgovinska politika poljoprivrednim proizvodima Srbije se
de{ava vi{e kao posledica procesa tranzicije u kojoj se Srbija
jo{ uvek nalazi, nego usled postojanja jasne strategije.
Preferencijlani status za pristup tr`i{tu EU, SAD i Rusije Srbija
je dobila pre svega kao rezultat nagrade za politi~ke procese
posle 2000. S druge strane liberalizacija doma}eg tr`i{ta je
posledica priklju~enja EU gde su procesi liberalizacije regionalnog tr`i{ta u okviru CEFTE i tr`i{ta prema EU u okviru SSP,
uslovljeni od strane Evropske Komisije.
Osnovne karakteristike poljoprivredne trgovinske politike Srbije
su: (1) povoljan pristup ve}ini tr`i{ta, (2) tr`i{te Srbije je jo{
uvek u velikoj meri za{ti}eno carinama, ali proces liberalizacije je u toku, (3) jo{ uvek postoje brojne vancarinske barijere,
(4) spor razvoj trgovine, (5) nepostojanje adekvatne
veletr`nice.
Srbija ima izuzetno povoljan trgovinski
pristup na najva`nija tr`i{ta (EU,
region, Rusija, SAD)
Zemlje Zapadnog Balkana u`ivaju povla{}eni status za pristup tr`i{tu EU. Srbiji su ove mere odobrene jo{ 2000. godine,
a one podrazumevaju bescarinski neograni~en pristup tr`itu
EU za sve proizvode, osim za {e}er, vino, baby beef / teletinu i
ribu za koje su odobrene kvote, prvo zajedni~ke, a zatim i
pojedina~ne (kvota za izvoz {e}era dodeljena 2004. u veli~ini
od 180.000 tona, za baby beef 8700 tona).
Najzna~ajniji ugovor koji su zemlje regiona potpisale je
CEFTA ugovor kojim su pokazale zrelost za regionalnu saradnju i spremnost za EU trgovinske izazove. Albanija, Bosna i
Hercegovina, Bugarska, Makedonija, Hrvatska, Rumunija, SR
Jugoslavija i Moldavija, pod pokroviteljstvom Pakta za stabilnost jugoisto~ne Evrope, potpisali su u Briselu juna 2001.
godine Memorandum o razumevanju o liberalizaciji trgovine, uz
obavezu da }e me|usobno potpisati bilateralne sporazume o
slobodnoj trgovini, ali i harmonizovati svoje propise sa zakonodavstvom EU. U decembru 2006. godine, potpisan je
Sporazum o izmeni i pristupanju Sporazumu o slobodnoj
14
trgovini u centralnoj Evropi, koji predstavlja jedinstven sporazum i zamenjuje svih 31 bilateralnih. ^lanice Sporazuma o
slobodnoj trgovini u jugoisto~noj Evropi su Albanija, Bosna i
Hercegovina, Crna Gora, Hrvatska, Makedonija, Moldavija,
Srbija i, u ime Kosova, UNMIK. Za poljoprivredne proizvode
primenjuju se me|usobno odobrene carinske koncesije koje su
uglavnom prenete iz bilateralnih sporazuma. U pitanju su potpuna liberalizacija, preferencijalne carine i kvote sa preferencijalnim carinama. Najmanja liberalizacija je sa Hrvatskom
(80% tarifnih linja dogovorene preferancijalne carine, gde je
oko 60% potpuno liberalizovano, 20% su kvote sa preferencijalnim carinama) i Albanijom (liberalizovano 42% tarifnih linija), dok je sa ostalim zemljama prete`no potpuna liberalizacija.
Preferencijalni pristup za tr`i{te Rusije omogu}ava Srbiji
zna~ajanu prednost u odnosu na konkurenciju. Iako je preferencijalni pristup za rusko tr`i{te odobren Srbiji jo{ devedesetih
godina pro{log veka, ova mogu}nost nije u velikoj meri
kori{}ena usled neizgra|enog tr`i{ta. Prva decenija dvehiljaditih, a naro~ito posle 2005. ovaj Ugovor po~inje da dobija na
zna~aju i da se izvoz pove}ava iz godine u godinu, pogotovo
vo}a i povr}a. Ipak se mogu}nosti ruskog tr`i{ta za
poljoprivredne proizvode ne koriste, pre svega usled nepostojanja objedinjene ponude.
Srbija i SAD }e svoju trgovinsku politiku u potpunosti regulisati kroz STO pregovore, ali je Srbija dobila GSP status od
strane SAD 2002. godine. Ovaj preferencijalni prisup
podrazumeva da za najve}i deo proizvoda Srbija nema carinsko optere}enje za izvoz na tr`i{te SAD. Me|utim, i pored
toga, ovaj preferencijal se koristi u maloj meri usled nedostatka proizvoda i standarada potrebnih za izvoz na tr`i{te SAD.
Tr`i{te Srbije je jo{ uvek zna~ajno
za{ti}eno carinama, ali se ono kroz
razne pregovore (SAA, CEFTA, STO)
konstantno liberalizuje
Srbija ima najvi{e carine za poljoprivredne proizvode u
regionu kao posledica ~injenice da jo{ nije ~lan STO, da je
implementacija trgovinskog sporazuma sa EU u toku i da
generalno postoji mi{ljenje da poljoprivreda Srbije treba da
bude za{ti}ena carinama. Srbija se nalazi u pretposlednjoj
godini implementacije SSP (trenutno ukupna prose~na za{tita
iznosi 10.6% ali }e na kraju 2014. godine biti 1.73%); jo{
nije postala deo STO, pa MFN carina prose~no iznosi
18.81%. Srbija ima dobrim delom liberalizovano tr`i{te sa
CEFTA zemljama (me|utim ne u potpunosti, naro~ito sa
Hrvatskom) i Belorusijom (potpisan sporazum o potpunoj liberalizaciji, osim za nekoliko proizvoda - duvan, {e}er, alkohol tako da je ukupni TE 0,96%), kao i potpisan bilateralan sporazum sa Turskom koji u osnovi nema u sebi liberalizaciju
tr`i{ta i prose~an TE iznosi 14.13%. Zato se mo`e konstatovati da je tr`i{te Srbije jo{ uvek u velikoj meri ograni~eno sa
carinskim barijerama. Me|utim, ono se od 2002. godine, sve
vi{e otvora za uvoz i, sude}i prema prvih nekoliko proizvoda u
uvozu, carine nisu prepreka uvozu, a tr`i{te ima potrebu za
njima. Uvoz uglavnom raste {to zna~i da se uspostavljaju
redovni partnerski odnosi izme|u zemalja i trgovaca i da su
potrebe srpskog tr`i{ta sve ve}e.
Brojne vancarinske barijere jo{ uvek
optere}uju trgovinu Srbije, naro~ito u
okviru CEFTA sporazuma
Osnovni rezultati liberalizacije u okviru regiona su pokazali pre
svega da je: (1) zna~ajno unapre|ena ukupna trgovina
poljoprivrednim proizvodima, kako u regionu tako i trgovina sa
zemljama van regiona, (2) da su se doma}i resursi po~eli
bolje koristiti, na na~in da se pokazalo koji su proizvodi
konkurentni na stranom tr`i{tu, te se unapredila doma}a
proizvodnja. Iako su se Srbija i Hrvatska obavezale da }e u
potpunosti liberalizovati carine do 31. decembra 2010.
godine, one to nisu uradile zbog brojnih problema koje
optere}uju funkcionisanje CEFTA sporazuma. Jedan deo problema u regionu je politi~ki, prvenstveno nastao kao posledica
me|usobnog nepriznavanja izme|u UNMIK Kosova i Srbije,
dok je drugi nespremnost da se u potpunosti otklone carinske
i vancarinske barijere od strane potpisnica, iako se naj~e{}e
koriste politi~ki izgovori za svako drugo ne~injenje. ^injenica
da sve odluke u okviru CEFTA moraju biti donete jednoglasno,
otvara ovakvu mogu}nost blokade dono{enja odluka. Tako|e
~injenica da su zemlje ~lanice u razli~itim fazama EU i STO
integracije, ~esto dovodi do nesporazuma. Tako se procesi koji
je trebalo odavno da budu zavr{eni, kao {to je usagla{avanje
sistema bezbednosti hrane i me|usobno priznavanje veterinarskih brojeva, jo{ uvek ne funkcioni{u u praksi.
Da bi ova saradnja i procesi ekonomske integracije dobili svoj
puni oblik, nepohodno je nastaviti i ubrzati procese integracija, koji pre svega podrzumevaju:
• Dalje usagla{avanje sistema bezbednosti hrane i
me|usobnog priznavanja sertifikata i objekata
• Potpunu liberalizaciju me|u zemljama potpisnicama
• Pro{irenje na ostale aspekte regionalne saradnje, kao {to je
protok ljudi i regionalna pozicija sa EU po ovom pitanju
Spor razvoj trgovine ne poma`e
uspostavljanju tr`i{nih lanaca i izvozu
Srbija veoma sporo gradi modernu strukturu tr`i{ta i trgovine
robama i uslugama, prvenstveno zato jer sporo usvaja institucionalne regulative iz domena tr`i{ta i trgovine. Ne postoje ni
odgovaraju}e informacione i statisti~ke baze za dono{enje
odgovaraju}ih i pravovremenih odluka iz oblasti tr`i{ta i
konkurencije. Kao posledica se javlja da je produktivnost u
trgovini u Srbiji znatno manja u odnosu na produktivnost u
trgovini EU (u trgovini na veliko dva puta, a u trgovini na malo
tri puta), dok je bruto dodata vrednost u sektoru
preduzetni{tva za oko 37% manja u odnosu na privredne subjekte u oblasti trgovine. Razloge ovakvog stanja treba pre
svega tra`iti u niskoj konkurenciji i lo{oj regulativi koja
omogu}ava velika dugovanja i ka{njenja u pla}anju.
U Srbiji jo{ uvek nisu prisutni veliki trgovinski lanci koji su
po pravilu bili u drugim zemljama u ovoj fazi tranzicije i ove
veli~ine tr`i{ta. Tako je priliv stranih direktnih investicija u
trgovini Srbije na veoma niskom nivou i kre}e se izme|u 7% i
9% ukupnih SDI. To je daleko manje od u~e{}a koje su gotovo
sve zemlje jugoisto~ne Evrope imale u prvoj fazi tranzicije.
Ulazak velikih stranih lanaca supermarketa na tr`i{te Srbije bi
bio zna~ajna konkurencija doma}im trgovinskim lancima, te bi
se uspostavilo efikasnije poslovanje i stabilizovale cene na
doma}em tr`i{tu. Ovi lanci u prvom momentu imaju uticaj na
uvoz, ali u kasnijim fazama, usled izjedna~avanja nabavke,
mogu da se javljaju preko svojih dobavlja~a kao izvoznici.
Iznos dugovanja dobavlja~ima je ve}i od iznosa zaliha u
trgovinama, a posebno u trgovini na malo. Dakle za trgovinu
15
3 OSNOVNI RAZLOZI DOBRIH TRENDOVA RASTA IZVOZA POLJOPRIVREDNIH PROIZVODA
Srbije karakteristi~no je da dobavlja~i finansiraju zalihe, pa
~ak u odre|enoj meri i teku}e poslovanje. Ukoliko bi se trgovina finasirala kreditima banaka umesto "besplatnih" kredita
dobavlja~a, mar`e u maloprodaji bi bile ve}e nego sada.
Ovakva situacija s jedne strane mo`e da pospe{i izvoz, jer se
prodavac radije odlu~uje na izvoz nego na prodaju na
doma}em tr`i{tu uz nesigurno pla}anje. Me|utim, dugoro~no
proizvo|a~ je siroma{niji jer gubi zna~ajan deo sredstava
usled kursnih razlika i inflacije.
Nepostojanje veletr`nice i
druge trgovinske infrastrukture
Postojanje razvijenih veletr`nica u Evropi ukazuje na njihov
zna~aj. Pokazalo se da one nisu konkurencija supermarketima
i lokalnim pijacama, ve}, naprotiv, da se ve}ina supermarketa
i prodavaca na lokalnim pijacama snadbeva vo}em i povr}em
na njima, a i da se zna~ajan deo robe za izvoz objedinjuje na
njima. Oni su prostor na kojima poljoprivrednici pronalaze
svoje mesto prodaje, a kupci potrebne proizvode. Pored toga,
veletr`nice su i mesta na kojima se defini{u standardi, mesta
kontrole zdravstvene bezbednosti hrane i mesta skladi{tenja
robe. Po pravilu, zemlje koje imaju razvijene veletr`nice su
zemlje sa zna~ajnom proizvodnjom i izvozom, naro~ito vo}a i
povr}a (Poljska, Italija, Francuska, [panija...).
Postoje}a mre`a kvanta{kih pijaca (~etiri zna~ajnije pijace u
Beogradu, Novom Sadu, Subotici i Ni{u) nije uspela da
nametne svoju ulogu u razvoju prodajnih tr`i{nih lanaca, niti
je uspela da obezbedi servis potro{a~ima. Promet na beogradskoj kvanta{koj pijaci je mali, naro~ito ukoliko se uporedi sa
potencijalima koji postoje i sa mogu}nostima koje jedna moderna veletr`nica pru`a klijentima (poljoprivrednicima, trgovcima i potro{a~ima). Tako na primer promet na beogradskoj
kvanta{koj pijaci, iako ve} mali, poslednjih godina konstantno
opada. Naro~ito opada promet u III i IV kvartalu u kojem su
zastupljeni prete`no doma}i proizvodi, dok uvozni rastu. Taj
trend nikako nije dobar.
Razloge treba tra`iti:
• s jedne strane, u funkcionisanju kvanta{ke pijace kao {to je
mala ponuda usluga (samo mesto prodaje), skupa usluga
kvanta{ke pijace, naro~ito u pore|enju sa pru`enim servisom, neuspeh u izgradnji poverenja sa kupcima i
poljoprivrednicima
16
• s druge strane, me|u problemima u funkcionisanju tr`i{nih
lanaca u Srbiji, kao {to su veliki broj malih proizvo|a~a koji
proizvode za sopstvene potrebe, nepostojanje sistema klasifikacije kvaliteta, nerazvijena infrastruktura, nepo{tovanje
ugovora i sl.
Pored kvanta{kih pijaca odre|ena mesta poznata po proizvodnji povr}a i vo}a imaju u sezoni ulogu svojevrsne kvanta{ke
pijace, pa i berze (Leskovac - paprika, Udovice - jabuka i
breskva, Ruski Krstur - paprika, \ur|evo - lubenica...). Ovim
mestima prodaje potrebne su investicije koje bi omogu}ile:
pobolj{avanje uslova za prodaju (unapre|ena infrastruktura i
servis prodavcima i kupcima), produ`avanje ~uvanja (skladi{ni
kapaciteti), mogu}nost transporta (komore za hla|enje, hladnja~e).
3.2. Reforme
poljoprivrednog sektora
Posle 40 godina centralno planske prvrede, 10 godina pod
UN sankcijama i regionalnim sukobima, krajem 2000.
zapo~eta je demokratizacija dru{tva zasnovana na ekonomskim slobodama. Ove promene zahtevale su uspostavljanje
tr`i{ne privrede i strukturalne reforme koje su u osnovi imale
otvaranje dru{tva, privla~anje investicija od strane postoje}ih,
ali i novih u~esnika na tr`i{tu. Reforme u poljoprivredi jo{
uvek traju sa svim svojim uspesima i neuspesima. Promene u
sektoru se de{avaju, istina sporo, pre kao odgovor na tr`i{ne
procese, a ne kao jasna vladina strategija za razvoj sektora.
Neke od osnovnih karakteristika koje u velioj meri uti~u na
trgovinsku politiku i mogu}nost ostvarivanja stabilnog izvoza
su:
• Jo{ nezavr{ena promena vlasni~ke strukture. Privatizacija
celokupnog sektora nije zavr{ena jer odre|eni broj kombinata nije privatizovan i nije re{en status najve}eg broja zadruga ~iji rad nije zasnovan na zadru`nim principima.
• Nepredvidljivost agrarne politike, mera podr{ke i bud`eta.
Posle promena 2000. godine nekoliko puta se u potpunosti
menjala agrarna politika. U peridu 2001 - 2003. ona je
bila orijentisana na cenovnu podr{ku za odre|ene kulture
(soja, suncokret, {e}erna repa, p{enica); od 2004. do
2006. te`i{te podr{ke je preba~eno na investicije, mere
ruralnog razvoja, razvoj tr`i{ta poljoprivrednih kredita i
3 OSNOVNI RAZLOZI DOBRIH TRENDOVA RASTA IZVOZA POLJOPRIVREDNIH PROIZVODA
razvoj tr`i{ta zemlji{ta, da bi se od 2007. pre{lo na
pla}anje po jedinici povr{ine. Pored nepredvidljivih mera
podr{ke, varira i veli~ina bud`eta za podr{ku poljoprivredi i
u apsolutnom iznosu, a naro~ito u~e{}e u ukupnom bud`etu
(od 5-2.2% u perodu od 2000. godine).
• Sporo prilago|avanje standardima bezbednosti hrane i
naro~ito strandardima kvaliteta. Jedan od najve}ih neuspeha kreatora agrarne politike je nesprovo|enje Zakona o
bezbednosti hrane. Prate}i zakoni su konfuzni, nisu
uspostavljene efikasne institucije za njihovo sprovo|enje.
Sve to ote`ava privredi i ovako malu potrebu da se prilagodi
standardima kvaliteta (GLOBALG.A.P., GI, PDO...). Skup i
neefikasan sistem se odr`ava zbog nespremnosti vladinih
institucija za reformu u ovom sektoru i to predstavlja jedan
od zna~ajnijih problema prilikom integracija u EU i STO i u
velikoj meri usporava ove procese.
• Spor razvoj institucija podr{ke i zakonodavnog okvira.
Direkcija za robne rezerve nije reformisana, Savetodavna
slu`ba i vodoprivredne organizacije posluju kao dr`avna preduze}a, nije uspostavljena Nacionalna laboratorija, nije
sprovedena reforma nau~nih institucija podr{ke poljoprivredi
- sve su to neki od nezavr{enih poslova u uspostavljanju
institucionalnog okvira za razvoj poljoprivrede. Zadru`ni
savezi, privredna komora, strukovne organizacije - umesto
da budu nosioci razvoja, oni su jedni od najve}ih ko~ni~ara
usled nespremnosti da se izvr{e unutra{nje reforme. S druge
strane, nekoliko zna~ajnih institucija uspostavljeno je u
ovom periodu kao {to su: Uprave za veterinu, za{titu bilja,
za poljoprivredno zemlji{te, za pla}anja, registar
poljoprivrednih gazdinstava. Tako|e je usvojeno nekoliko bitnih zakona: Zakon o bezbednosti hrane, Zakon o veterini,
Zakon o poljoprivrednom zemlji{tu, Zakon o {umama,
Zakon o zdravlju bilja, koji su dali osnov za sprovodjenje
reformi.
• Zapo~et razvoj tr`i{ta kredita i tr`i{ta zemlji{ta. Bez razvijenog tr`i{ta kredita i tr`i{ta zemlji{ta ne mo`e se zamisliti
uspe{na poljoprvreda. Reforma bankarskog sektora,
uspostavljanje registra poljoprivrednika uz obavezu otvaranja
ra~una u banci, mere ministarstva za pospe{ivanje razvoja
tr`i{ta kredita i sl. doprinele su smanjenju specifi~nih rizika
vezanih za kreditranje poljoprivrednika. Zahvaljuju}i ovome,
banke sve vi{e svoje tr`i{te pronalaze me|u poljoprivrednici-
18
ma, {to otvara mogu}nost za razvoj tr`i{ta zemlji{ta, kako
tr`i{ta zakupa, tako i prodaje. Tako|e je smanjena robna
razmena kroz barter aran`mane u kome se netransparentno
izra`ava kamata.
3.3. Da li je liberalizacija suvi{e brza
ili su procesi promena suvi{e spori
Svakoj zemlji koja ima mogu}nost da postane ~lan EU, i
samim tim deo Zajedni~ke poljoprivredne politike, cilj je da joj
proces priklju~enja bude {to kra}i, jer du`i proces izaziva
dodatne tro{kove i probleme za poljoprivrednike. Ovi problemi
dolaze iz obaveze da u pretpristupnom periodu zemlja otvori
svoje granice za proizvode iz Unije i da se prilagodi vrlo
zahtevnim standardima, ukoliko `eli da izvozi na tr`i{te EU.
Upravo zato sve zemlje su se trudile da im se godina liberalizacije tr`i{ta poklopi sa godinom priklju~enja, da bi izbegle
situaciju u kojoj nemaju koristi od ~lanstva, a nemaju nikakvu
carinsku za{titu. Tokom ovog perioda EU obezbe|uje pretpristupnu podr{ku, ali se ona ne mo`e meriti sa podr{kom po
ulasku u EU.
Proces liberalizacije sa EU zavr{i}e se 2014. godine kada }e
prose~na carina da se spusti na 1.73% sa po~etnih 22%.
Verovali smo da je to godina kada }e Srbija postati ~lan
Evropske unije. Me|utim, vrlo je verovatno da }e poljoprivreda
Srbije da ~eka narednih 6 do 10 godina u ~ekaonici, {to je za
poljoprivredu, naro~ito sa ovim nivoom konkurentnosti i
kapacitetom za investiranje i uvo|enje standarda jako lo{e
mesto. [ta vi{e, vrlo lako se mo`e desiti situacija u kojoj }e
Srbija biti jedina zemlja kojoj je isteklo 6 godina prelaznog
perioda carinske liberalizacije, a da jo{ uvek nije ispunila ni
uslove za kori{}enje pretpristupnih fondova. Zato se name}e
pitanje, da li je liberalizacija prebrza ili su reforme prespore?
Liberalizacija trgovine najvi{e doprinosi
• Prehrambenoj sigurnosti jer omogu}uje potro{a~ima pristup
proizvodima bez carinskih ograni~enja
• Boljem kori{}enju resursa jer dovodi do jasnog definisanja
proizvoda za koje je Srbija odr`ivo konkurentna
Srbiji je u ovom trenutku jako potrebno da brine o prehrambenoj sigurnosti gra|ana, jer se linija siroma{tva konstantno
pove}ava, a isto tako je va`no da pripremi sektor proizvodnje
hrane za tr`i{nu utakmicu sa konurentima u regionu i EU.
Oba ova cilja su u potpunosti u skladu sa onim {to liberalizacija donosi. Zato ona ne treba da bude upitna.
S druge strane, ~injenica je da liberalizacija dovodi do velikih
promena u proizvodnji na na~in da se jedne smanjuju, pa ~ak
i gase, a druge rastu, ali i da su te promene odr`ive tj. da
traju dugo jer su ostvarene u uslovima konkurencije. ^injenica
je i da globalna raspodela konkurentnosti stavlja sve ve}i pritisak na odre|ene zemlje i poljoprivrednike, naro~ito one male
koji imaju problema da budu cenovno konkurentni, a lokalna
tra`nja prevazilazi njihovu proizvodnju. Period pred pristup
EU, na koji se jo{ dodatno nadovezuje svetska ekonomska
kriza i period sa visokim cenama hrane, dodatno stavlja pritisak na poljoprivredu i poljoprivrednike, ali i na kreatore politike da prona|u najbolje re{enje. Najgore je poku{avati
odupreti se ovom trendu na na~in da se pove}avaju carine ili
uvode zabrane izvoza. Jednostavno, to nije re{enje. Re{enja
treba tra`iti u promociji lokalnih proizvoda, pove}anju
konkurentnosti, okretanju kvalitetu, udru`ivanju, i promena-
ma na~ina prodaje, podr{ci malim poljoprivrednicima koji ne
mogu da budu konkurentni i sl.
Ipak najpre treba ubrzati pristup EU jer EU je velika ma{ina
za konvergenciju zemalja koje imaju tu mogu}nost da budu
deo EU. Tako|e EU model ruralnog razvoja brine o selu vi{e
nego ijedan drugi u svetu. Generalno dobit od priklju~enja EU
mo`e se podeliti u dve grupe: merljive i dobro vidljive dobiti a
druge su nemerljive za koje je potrebno du`e vreme da se
primete. Merljive dobiti su subvencije, veli~ina i vrednost
tr`i{ta, cene i investicije, a dobiti koje je te{ko izmeriti su
promena mentaliteta, predvidljivost, ure|enost tr`i{ta ali i
samog ose}aja pojedinca o svom polo`aju u dru{tvu.
Uzimaju}i sve ovo u obzir u kontekstu poljoprivrednog izvoza
jasno je da se izvoz mo`e pove}avati samo u otvorenoj
ekonomiji jer se ima pristup jeftinijim sirovinama i jer svako
zatvaranje tr`i{ta obi~no dovodi do zatvaranja i sa druge
strane i samim tim smanjenja izvoznih mogu}nosti. Tako|e je
jasno da ubrzavanjem reformi (politi~kih i ekonomskih) se
ubrzavaju integracije (EU, STO) pa samim tim i stvaraju nove
mogu}nosti koje one donose.
Alokacija sredstava iz EU bud`eta za ruralni razvoj u pretpristupnom periodu i pristupnom
Izvor: Sistematizacija
autora na osnovu EU dokumenata
Godi{nja sredstva EU za ruralni razvoj, mil. EUR
Dr`ava
Slovenija
EU izdvaja
velika sredstva
namenjena ruralnom
razvoju koja su u proseku
8 puta ve}a po ulasku
u EU nego u
pretpristupnom
periodu
A. Nakon ulaska u EU
B. Kandidatski status
EAFRD *
SAPARD/IPARD *
Odnos A/B
30,856,104
8,883,586
14.7
^e{ka
408,215,193
30,929,235
13.2
Hrvatska **
333,000,000
25,952,571
12.8
Slova~ka
285,272,583
25,638,615
11.1
Ma|arska
551,441,627
53,346,376
10.3
Poljska
1,914,132,594
236,469,929
8.1
Rumunija ***
1,269,406,054
193,297,615
6.6
Estonija
103,390,979
17,014,373
6.1
Litvanija
252,256,299
41,816,078
6.0
Bugarska ***
412,851,343
74,124,833
5.6
Letonija
150,624,786
30,627,834
4.9
5,811,447,563
738,101,045
7.9
Ukupno: EU-11
19
4
PROIZVODNI I
IZVOZNI POTENCIJAL
POLJOPRIVREDE SRBIJE
I FAKTORI KOJI NA
NJEGA UTI^U
4.1. Velike promene ~ekaju Srbiju
• Promeni}e se struktura proizvodnje i trgovine, pokazuju iskustva
novih zemalja ~lanica EU
• Svetska ekonomska kriza
• Varijacije i porast cene hrane
• Promena klime
• Ulazak Hrvatske u EU
4.2. Potencijal za unapre|enje izvoza
• Srbija ima potencijal da unapredi izvoz, ali ne mo`e zna~ajno da
uti~e na tr`i{ne procese u Evropi
20
4 PROIZVODNI I IZVOZNI POTENCIJAL POLJOPRIVREDE SRBIJE I FAKTORI KOJI NA NJEGA UTI^U
4.1. Velike promene ~ekaju Srbiju
Tempo promena se ubrzava svaki dan. Promene koje se
de{avaju u me|unarodnim odnosima, ekonomiji i trgovini
imaju uticaj na ekonomiju i poljoprivredu u Srbiji. Onaj ko
bolje razume promene i procese koji ih izazivaju, predvidi njihova kretanja - napredova}e, onaj ko ih ne razume i ne
suo~ava se s njima - izgubi}e. Svi u sektoru poljoprivrede u
Srbiji treba da shvate da na{i konkurenti napreduju i da se njihova struktura konstantno prilago|ava novim zahtevima tr`i{ta
te da su i oni zainteresovani za ista tr`i{ta kao i Srbija.
Dodatno, okru`enje u kome se posluje je sve komplikovanije,
te`e za poslovanje i sve manje predvidljivo. Na smanjenu
predvidljivost uti~u: svetska ekonomska kriza koja je zapo~ela
2008, porast cena hrane, klimatske promene ali i doga|aji u
na{em okru`enju kao {to je ulazak Hrvatske u EU koji }e
zna~ajno uticati na trgovinu a i na poljoprivredu u celom
regionu.
Promeni}e se struktura proizvodnje i
trgovine, pokazuju iskustva novih
zemalja ~lanica EU
Zemlje koje su bolje integrisane bolje napreduju2, {tavi{e to je
jedan od osnovnih uslova razvoja. Istra`ivanja su pokazala su
evropske integracije za zaista pomogla da nove zemlje ~lanice
postanu u kratkom vremenu zna~ajno bolje3 i da unaprede
svoju ekonomiju, pravo, obrazovanje, zdravstvo i uop{e
dru{tvo u celini. Njihova integracija je donela brojne promene
- u vrednosti i strukturi proizvodnje i trgovine, prihodima
poljoprivrednika, investicijama i sl.
Iskustvo NZ^ nakon integrisanja u EU pokazuje da su sve
zemlje u periodu od 2003-2011 imale zna~ajno pove}anje
vrednosti proizvodnje. Ovo pravilo ne va`i za EU 15 zemlje.
Zanimljivo je da kada se posmatraju EU 15 najve}i rast
bele`e zemlje na severu Evrope, dok zemlje na jugu bele`e
Raste ukupna vrednost proizvodnji svih grupa proizvoda u NZ^, ali zna~ajno br`e biljna prozvodnja
u odnosu na sto~arsku, ali najbr`e one sa ni`im jedini~nim vrednostima
Izvor: Eurostat
3,5
@itarice
Vo}e
2,0
Industrijsko bilje
@ivotinje
2,5
Povr}e
@ivotinjski proizvodi
2,0
1,5
1,0
2001
22
2003
2005
2007
2009
2
World Development Report 2009, Reshaping Economic Geography, World Bank 2009
3
Golden Growth, Resporing the Lustre of the European Economic Model, World Bank 2011
2011
Bazni indeks
(2001 = 1)
vrednosti ukupne
proizvodnje, u baznim
cenama po
grupama
proizvoda
~ak i konstantan pad ukupnog obima proizvodnje. Ipak maksimalni nivo koji dosti`e rast je zna~ajno manji od onoga {to
ostvaruju NZ^ i dosti`e maksimalno 30%. S druge strane sve
NZ^ bele`e rast obima proizvodnje u odnosu na 2003 godinu,
koji kod najve}eg broja zemalja prelazi 50%, dok kod ~etiri
zemlje, me|u kojima i Poljska sa najve}im obimom proizvodnje, obim proizvodnje je gotovo dupliran.
Ono {to jo{ vi{e ukazuje da }e i Srbija mo}i da koristi slobodno tr`i{te EU jeste i to da su NZ^ ostvarile ukupno pove}anje
proizvodnje u svim grupama proizvoda, vi{e u biljnoj proizvod-
Rast vrednosti proizvodnje je br`i kod NZ^
nego u EU 15 i kod biljne, i sto~arske proizvodnje
Izvor: Eurostat
2,4
2,2
2,0
1,8
1,6
1,4
1,2
1,0
0,8
nji, a najvi{e u proizvodnji industrijskog bilja a manje u
sto~arskoj. Ukupno zemalje EU 15 ne bele`e ovakav rast kao
{to je to slu~aj sa NZ^.
Pored promena ukupne vrednosti proizvodnje u Srbiji, ve}
dolazi do velikih promena unutar pojedinih proizvodnji, na
na~in da se odre|ene proizvodnje smanjuju, a druge
pove}avaju. Ovo je normalan proces koji je zabele`en kod svih
zemalja u tranziciji koje otvaraju svoje granice. Iskustva NZ^
nabolje pokazuju koliko su velike ove promene, naro~ito na
nivou pojedinih zemalja.
Ove promene u ukupnoj vrednosti proizvodnje i pojedinih
proizvodnji u NZ^ su pra}ene jo{ ve}im promenama trgovine.
Tako je prose~an rast izvoza u periodu pred priklju~enje u NZ^
iznosio 20.2%, dok je posle ~lanstva iznosio ~ak 28%.
Srbija treba da se pripremi na promene strukture proizvodnje
na koje ukazuje iskustvo NZ^. Podaci o promenama proizvodnje bivaju jo{ drasti~niji kada se pogleda na nivou
pojedina~nih zemalja i pojedina~nih proizvodnji u NZ^, ali i u
svetu. Najve}i rast proizvodnje u NZ^ u poslednjih 10 godina
ima suncokret i soja, dok najve}i pad do`ivljava proizvodnja
krompira, ov~ijeg mesa i {e}erne repe. U svetu rastu sve
proizvodnje sem {e}erne repe i kupusnja~a, najvi{e soje,
paprike i gro`|a. Nema dileme da su velike promene koje se
de{avaju posledica liberalizacije trgovine. Isto tako nema
dileme se Srbija ve} se nalazi u ovoj fazi u kojoj dolazi do
zna~ajnih promena. Dobro je {to su te promene uglavnom u
pozitivnom trendu.
Srbija bi zbog svega ovog trebalo da po`uri s EU integracijama
jer ona ima iste {anse da ponovi iskustvo NZ^. Dva su osnovna razloga za to: prvi, jer je Zajedni~ka agrarna politika zasnovana na principima jedinstvenog tr`i{ta, finansijske solidarnosti i prvenstva Unije, i to je politika koja je, pokazalo se, vrlo
otvorena i dobra prema novim ~lanicama; i drugi, jer
poljoprivreda Srbije ima potencijala da doprinosi tr`i{tu EU i
to prvenstveno kvalitetom.
0,6
2001
2003
2005
2007
2009
NZ^ biljna
EU biljna
NZ^ sto~arska
EU sto~arska
2011
23
4 PROIZVODNI I IZVOZNI POTENCIJAL POLJOPRIVREDE SRBIJE I FAKTORI KOJI NA NJEGA UTI^U
Promene na nivou proizvodnje
Izvor: FAO
NZ^
Mleko
Ov~ije meso
Svinjsko meso
Gove|e meso
P{enica
Paradajz
Seme suncokreta
Soja
Krompir
[ljive
Paprike
Breskve
Kukuruz
Gro`|e
Kupus
Je~am
Kajsije
Jabuke
Svet
Pore|enje:
prosek
1998-2002. i
prosek
2006-2010.
2%
-30 %
-13 %
-12 %
31 %
59 %
33 %
-18 %
-4 %
-57 %
-49 %
-19 %
-9 %
29 %
25 %
38 %
84 %
4%
-45 %
-6 %
-1 %
-7 %
28 %
66 %
46 %
46 %
31 %
7%
-21 %
-8 %
-18 %
15 %
-3 %
10 %
34 %
6%
-2 %
1%
11 %
0%
-16 %
3%
30 %
-1 %
58 %
49 %
18 %
Izvor: UN Comtrade
NZ^
24
19 %
11 %
15 %
11 %
10 %
5%
7%
Promene na nivou trgovine
Mleko
Ov~ije meso
Svinjsko meso
Gove|e meso
P{enica
Paradajz
Seme suncokreta
Soja
Krompir
[ljive
Paprike
Breskve
Kukuruz
Gro`|e
Kupus
Je~am
Kajsije
Jabuke
Srbija
Svet
346 %
Srbija
100 %
104 %
144 %
626 %
645 %
481 %
522 %
390 %
287 %
245 %
339 %
249 %
413 %
396 %
262 %
484 %
304 %
457 %
452 %
485 %
1546 %
33 %
125 %
102 %
116 %
120 %
113 %
385 %
138 %
309 %
1311 %
218 %
96 %
89 %
117 %
101 %
129 %
114 %
89 %
119 %
109 %
112 %
250 %
70 %
1660 %
168 %
1000 %
Pore|enje:
prosek
1998-2002. i
prosek
2006-2010.
503 %
278 %
354 %
290 %
1139 %
1285 %
Svetska ekonomska kriza
Krajem 2008. godine je kulminirala ekonomska kriza koja u
kontinuitetu traje ve} ~etvrtu godinu i za koju se ne zna
kada, niti kako }e se zavr{iti. Kriza je prvo zahvatila finansijski sektor, a 2012. se o~igledno preselila i u realni sektor.
Posledice su umanjivane kroz pove}anje nov~ane mase i
zadu`ivanje koje je na kraju rezultiralo velikim dr`avnim
deficitima i krizom Evra. Pored poku{aja vlada da intervencijama na finasijskom i realnom tr`i{tu umanje posledice krize, to
za sada samo delimi~no uspeva. Osnovne posledice na globalnom nivou su: veliki pad vredosti berze, nedostatak kapitala i
smanjena ulaganja, otpu{tanja radnika, pad cena nekretnina,
pad potro{nje...
Srbija je pogo|ena krizom koja je produbila sve probleme u
ekonomiji, a pored toga pove}ao se dug i bud`etski deficit.
Dodatno dolazi do smanjenja priliva kapitala jer: (1) banke sa
sedi{tem u EU vi{e nemaju priliv jeftinom kapitalu u EU koje
su kroz prekograni~ne kredite plasirale u Srbiju i ostale zemlje
u kojima su otvarale poslovnice; (2) usled pove}anja duga
smanjena je mogu}nost pozajmljivanja od me|unarodnih
finasijskih institucija za projekte koji zapo{ljavaju radnu
snagu, kao {to su infrastrukturalni; (3) usporavanje rasta BDP
i pove}anje bud`etskog deficita smanjuje mogu}nost dr`avnog
ulaganja; (4) konzervativnost privatnog ulaganja, naro~ito van
mati~nih zemalja.
I poljoprivreda u Srbiji je pod uticajem sveukupnog
pogor{anja finansijskih i ekonomskih kretanja. Prilikom
istra`ivanja krize koja ima globalne razmere te{ko je razgrani~iti {ta je globalni uticaj, {ta regionalni, a {ta je specifi~no doma}i uticaj. Tako|e je ote`ano i odre|ivanje efekata
krize u jednom odre|enom sektoru, jer se javlja problem
merenja me|usektorskog uticaja. Na primer: da li je smanjenje kreditne aktivnosti posledica nezainteresovanosti
poljoprivrednika za uzimanjem kredita ili nespremnosti banaka da ih obezbede.
Ekonomska kriza uti~e na poljoprivredu Srbije na dva osnovna
na~ina:
• Smanjenjem tra`nje - smanjeni prihodi na doma}em i
glavnim izvoznim tr`i{tima imaju za posledicu smanjenje
tra`nje, smanjena tra`nja vodi smanjenju proizvodnje i ve}oj
nezaposlenosti, deo tra`nje nestaje, a deo se okre}e
druga~ijim proizvodima
• Smanjenje investicija - privredne subjekte sa slabim
obezbe|enjem koju uglavnom posluju sa gotovinom, kao {to
su uvoznici, banke smatraju sve rizi~nijima, kupci na
doma}em i stranim tr`i{tima ne mogu vi{e da odr`avaju isti
nivo kupovine, strane banke povla~e se iz centralne i
isto~ne Evrope, ~ime se smanjuje obim finansiranja na
raspolaganju proizvo|a~ima.
Posledice krize i posledice ekonomske politike u Srbiji
na sektor malih i srednjih preduze}a koja poseduju fleksibilnost, sklonost ka inovativnim i rizi~nim poduhvatima
i ve}u mogu}nost za specijalizaciju, koja im omogu}ava
da mnogo lak{e od velikih poslovnih sistema prilagode
kontinuiranim promenama u zahtevima potro{a~a i
uslovima poslovanja na globalnom tr`i{tu
U Nacionalnoj strategiji razvoja predvi|eno je da bi u
Srbiji godi{nje trebalo da se otvara 10 000 vi{e malih i
srednjih preduze}a nego {to se zatvori, kako bi do
2016. bilo 150 000 aktivnih malih i srednjih preduze}a koja bi zapo{ljavala blizu 2 miliona gra|ana.
Me|utim:
• Od 2008. godine do danas prose~no je 20% manje
novoosnovanih preduze}a godi{nje, a u 2011. broj
novoosnovanih manji je za ~ak 30%
• U 2008. bilo je 30 411 nelikvidnih malih i srednjih
preduze}a, a u 2011. je taj broj porastao na 38 088.
• Broj nelikvidnih preduzetnika je sa 51 799 u 2008.
sko~io na 91 821 u 2011. godini
• U odnosu na 2008. ukupno 28 132 malih, srednjih
preduze}a i preduzetnika iza{lo je iz sistema PDV, {to
zna~i da je njihov promet pao na ispod 3 miliona
dinara godi{nje.
• Broj zaposlenih u 2011. godini u malim i srednjim
preduze}ima manji je za 61 538 u odnosu na septembar 2008. godine.
•Broj zaposlenih kod preduzetnika drasti~no se smanjio
sa 572 658 u 2008. godini na 401 287 u 2011.
godini.
25
4 PROIZVODNI I IZVOZNI POTENCIJAL POLJOPRIVREDE SRBIJE I FAKTORI KOJI NA NJEGA UTI^U
Varijacije i porast cene hrane
Cene `itarica i uljarica krajem 2007. i 2008. dosti`u maksimum u proteklih nekoliko decenija. Posle sni`avanja za
tre}inu vrednosti u 2009. `itarice dosti`u svoj novi istorijski
maksimum po~etkom 2011. i na tom nivou sa manjim
oscilacijama ostaju do avgusta 2012. kada ponovo obaraju
maksimalno pove}anje. Cene mesa, vo}a i povr}a su pra}ene
ve}im oscilacijama, ali se generalno nalaze u gornjim granicama. Cena mleka posle niskog nivoa iz 2008. izazvane smanjenom potro{njom usled krize i velikom proizvodnjom, u potpunosti su se vratile na prethodni nivo. Ve}ina ovih trendova
je bila neo~ekivana za analiti~are, ako ne toliko u trendu,
onda sigurno u veli~ini. Najva`niji razlozi za ovakvu situaciju
su: rast cene goriva i |ubriva, porast potro{nje `itarica i uljarica za proizvodnju biodizela i etanola, pove}ana potro{nja u
Kini i Indiji, nekoliko ne ba{ sjajnih proizvodnih godina u nizu.
Dva istorijska porasta cene hrane 2007/2008. i 2010/2011.
treba da budu jasan signal svima u Srbiji da ovakvo
okru`enje zahteva jo{ ve}e napore i kapacitete kreatora politika u pronala`enju adekvatnih odgovora koji bi omogu}ili
iskori{}avanje {ansi ili umanjenja posledica varijabilnosti
cena. Koliko su ovi skokovi cena dugoro~ni trend, a koliko
kratkoro~ni splet okolnosti, kako }e tr`i{te regovati na podsticaje visoke cene, koliko brzo i na kojem nivou }e se cene
vra}ati u prvobitno stanje i sl, jesu pitanja kojima se bave brojni teoreti~ari, ali i u~esnici na tr`i{tu. Kreatori agrarne i
trgovinske politike u Srbiji moraju da budu deo ovih procesa i
da prilagode svoju politiku ovim promenama okru`enja,
naro~ito imaju}i u vidu da je tr`i{te u Srbiji malo i zatvoreno, i
da reakcije na ove poticaje pove}anja i sni`avanja cena mogu
da budu jo{ izra`enije nego na globalnom nivou.
Promena klime
Uticaj klimatskih promena na poljoprivredu posebno je veliki u
nerazvijenim i zemljama u razvoju poput Srbije, zbog te{kog
ekonomskog stanja i malih ulaganja u unapre|enje proizvodnje. Na osnovu istra`ivanja4 koje je sprovedeno u Vojvodini
kao regionu sa najrazvijenijom poljoprivredom u 2040, mo`e
da se o~ekuje porast srednje godi{nje temperature vazduha od
1,1°C do 1,5°C, dok u 2080. mo`e da se o~ekuje porast od
4
26
2,3°C do 2,6°C u odnosu na referentni period. Tako|e se
o~ekuje smanjenje broja mraznih dana, a pove}anje broja letnjih i tropskih dana. Bitno obele`je termi~kog re`ima u
Vojvodini u narednim decenijama bi trebalo da bude i
zna~ajno produ`enje perioda izme|u poslednjeg prole}nog i
prvog jesenjeg mraza, {to bi moglo da ima zna~ajan uticaj na
rokove setve i dinamiku radova u polju. Kada se radi o
dinamici vegetacije, prema svim modelima, mo`e da se
o~ekuje zna~ajan porast suma aktivnih temperatura vazduha
iznad 10°C (8-22% u 2040. i 23-42% u 2080) {to }e
zna~ajno ubrzati vegetaciju svih gajenih biljaka, ali i korova i
{teto~ina. Kada je u pitanju padavinski re`im, u poslednjih
{ezdesetak godina mo`e da se uo~i smanjenje godi{nje
koli~ine padavina.
Najzna~ajnije mere adaptacije u sektoru poljoprivredne
proizvodnje na klimatske promene su smanjenje evapotranspiracije, pove}anje provodnosti zemlji{ta i smanjenje energije
upadnog zra~enja, smanjenje u~e{}a jarih, a pove}anje ozimih
useva u strukturi setve, pobolj{anje strukture zemlji{ta odgovaraju}im na~inom obrade u cilju pove}anja vodnog kapaciteta zemlji{ta, smanjenje mogu}nosti i efekata erozije i
degradacije zemlji{ta (naro~ito u brdovitim regionima), prilago|avanje kalendara radova u polju izmenjenim klimatskim
uslovima, razvoj novih sorti i hibrida tolerantnih na su{u.
Ulazak Hrvatske u EU
Ulazak Hrvatske u EU juna 2013. u velikoj meri }e poremetiti
trgovinske tokove me|u CEFTA zemljama, od kojih su najzna~ajne:
• Srbija ne}e mo}i da izvozi u Hrvatsku sve one proizvode za
koje nema ispunjene standarde bezbednosti za izvoz u EU
• Po{to je Hrvatska najve}e izvozno tr`i{te za proizvode Bosne
i Hercegovine, ova promena }e zna~ajno smajiti izvoz BiH.
Proizvodi iz BiH }e vr{iti pritisak na doma}u tra`nju i na
ostale CEFTA zemlje, naro~ito na tr`i{te Srbije. Prvenstveno
}e biti veliki pritisak u trgovini mlekom, gde }e posledice biti
da }e se prvo sniziti cena prema proizvo|a~u, ~ime }e se
smanjiti prihodi proizvo|a~a, ali }e oni postati i konkurentniji, pa samim tim }e se otvoriti mogu}nost da se ovo mleko
izveze jedino gde mo`e - u ostale CEFTA zemlje (u Srbiju)
Lali}, B., Mihailovi}, D.T., Podra{~anin, Z, Budu}e stanje klime u Vojvodini i o~ekivani uticaj na ratarsku proizvodnju, Ratar. Povrt. /
Field Veg. Crop Res. 48 (2011) 403-418
• Hrvatske firme koje imaju izgra|ene brendove }e otvarati
proizvodne pogone u BiH, eventualno Srbiji, da bi mogle da
nastave da imaju iste trgovinske uslove u regionu
• Hrvatska }e imati carine na izvoz na tr`i{te BiH, dok Srbija
ne}e imati carine, te }e biti konkurentnija. Bosna i
Hercegovina nema carinu za proizvode iz Srbije, ali ima
visoku carinu za proizvode iz EU. To zna~i da Srbija ne}e
imati konkurenciju Hrvatske na tom tr`i{tu. Srbija izvozi
ne{to preko 18% od ukupnog izvoza poljoprivrednih proizvoda u BiH, a nakon juna 2013. godine kad Hrvatska postane
~lanica EU, ona }e imati jo{ bolju trgovinsku poziciju
4.2. Potencijal za unapre|enje izvoza
• Srbija }e imati nula carine prilikom izvoza u Hrvatsku svih
proizvoda osim baby beef-a i ne}e imati nikakva kvantitativna ograni~enja osim izvoza baby beef-a, {e}era i vina Srbija i Hrvatska nisu u okviru CEFTE liberalizovale svoju
trgovinu poljoprivrednim proizvodima, jer na gotovo sve
osetljive proizvode postoji carina u oba pravca. Sada to
ne}e biti slu~aj, jer }e Srbija imati nula carinu za izvoz
poljoprivrednih proizvoda u Hrvatsku, dok }e Hrvatska imati
carine koje Srbija ima prema EU, a koje idu u pravcu liberalizacije, ali ne potpune.
• Hrvatska }e imati potupno druga~iju strukturu subvencija koja
}e uticati na promene u konkurentnosti i samim tim trgovini.
Udeo proizvodnje Srbije u CEFTA, EU i Evropi
Srbija ima potencijal da unapredi izvoz,
ali ne mo`e zna~ajno da uti~e na
tr`i{ne procese u Evropi
Iako postoji {iroko raprostranjeno mi{ljenje u Srbiji da je
poljoprivreda Srbije zna~ajna u {irim okvirima, njena
mogu}nost da uti~e na tr`i{ne procese u Evropi, pa ~ak i
regionu je vrlo limitirana. Tako po zemlji{nim resursima Srbija
~ini 1.9% onih u EU, dok po ukupnoj vrednosti proizvodnje
1.1%, {to dovoljno govori o tome koliko je to mali udeo, ali i
kakva je iskori{}enost resursa u pore|enju s EU. Jo{ indika-
Izvor: FAO
Srbija ima
veoma ograni~en
uticaj na tr`i{te EU i
evropsko tr`i{te
poljoprivrednih
proizvoda
80 %
Srbija u Evropi
70 %
Srbija u CEFTA
60 %
Srbija u EU
50 %
40 %
30 %
20 %
10 %
0
Jabuke
Kupus
Paprika
Gro`|e
Kukuruz
[ljive
Krompir
Soja
[e}erna Suncokret Paradajz
repa
P{enica
27
4 PROIZVODNI I IZVOZNI POTENCIJAL POLJOPRIVREDE SRBIJE I FAKTORI KOJI NA NJEGA UTI^U
tivniji primer je ~injenica da je Srbija 7% od ukupnog
zemlji{ta NZ^ i samo 4% od ukupnog izvoza 12 NZ^. Od
proizvodnji, Srbija u pore|enju sa EU ima jedino zna~ajnu
proizvodju maline, {ljive i soje. Kukuruz ~ini oko 11% i paprika oko 7% evropske proizvodnje. Ostali prozvodi se mere
nekolicinom procenata ili promila. O~igledno da Srbija nije u
mogu}nosti da name}e svoje cene i vrednosti, nego mora da
se prilagodi tr`i{nom okru`enju i da poku{a da makar
dostigne NZ^, koje joj u najve}oj meri odmi~u po mnogim
parametrima.
Poslednjih godina se stalno licitira sa izvoznim potencijalima
poljoprivrede Srbije. Ove procene se naj~e{}e koriste kada se
isti~e da je poljoprivreda najuspe{niji sektor Srbije, jer jedina
ostvaruje suficit u trgovinskoj razmeni, pa kada mo`e da se
ostvari izvoz od dve milijarde - {to ne bi moglo 5, koliko imaju
prose~no NZ^, 10 koliko imaju poljoprivredne NZ^ ili 25
koliko imaju prose~no stare zemlje ~lanice EU. Te{ko je u
zemlji koja je u tranziciji jasno predvideti procese. Ipak
poljoprivreda Srbije ima potencijal za dalji razvoj, verovatno
ne toliki koliko se od nje o~ekuje, ali ni takav da ne mo`e da
u nekoliko godina postigne zna~ajne promene i rezultate.
Uvek postoje optimisti i pesimisti sa svojim argumentima,
tako je i prilikom rasprave koliki je realan potencijal
poljoprivrede Srbije.
Bilo kako bilo, vreme }e pokazati ko je u pravu, ako je bilo ko
uop{te. Me|utim, kreatori politike nemaju pravo da ~ekaju da
vreme pro|e, ve} moraju stalno da istra`uju svoje i slabosti
du` poljoprivrednih lanaca i da ih otklanjaju merama agrarne,
trgovinske, zemlji{ne i drugih politika koje su im na raspolaganju. Rezultati onda ne}e izostati, jer Srbija zaista ima
potencijal za razvoj poljoprivrede.
Optimista
Rast izvoza sa stopom od oko 20% i konstantno
pove}anje suficita u razmeni poljoprivrednih proizvoda
ukazuje da poljoprivreda Srbije ima {ta da izveze.
Zna~ajan broj zemalja koje imaju mnogo manje
zemlji{ne resurse, ostvaruju izvoz koji je i deset puta
ve}i od Srbije.
Iskustvo da su prose~no NZ^ svoj izvoz upetostru~ile
za samo osam godina.
Da su odre|ene zemlje uspele da u periodu od osam
godina izvoz pove}aju za vi{e od 3 puta (Letonija,
Rumunija).
Da Srbija ima jako nisku izvoznu osnovu od 571 evra
po hektaru, dok je u NZ^ ona 1365 evra/ha, a u
starim jo{ mnogo ve}a.
Zna~ajan porast vrednosti proizvodnje u NZ^ koji su
ostvarivale u periodu tranzicije.
Veli~ina vrednosti proizvodnje u NZ^ od 1615 evra/ha
koji je zna~ajno ni`i od Srbije, pa samim tim i
dosti`an.
Srbija ima potencijal da razvije preradu i time pove}a
izvoz. Tako na primer trenutno postoji velika razlika
izme|u vrednosti primarne proizvodnje (5.21 milijarde USD) i izvoza u Srbiji (2.2 milijarde USD), dok
je u razvijenim poljoprivrednim zemljama po pravilu
izvoz ve}i od vrednosti primarne proizvodnje. Ova
~injenica ostavlja Srbiji zna~ajan prostor za
unapre|enje.
Srbija }e liberalizacijom carina dobiti zna~ajan izvozni
podstrek jer }e mnoge proizvodnje da dobiju jeftinije
inpute iz uvoza i postanu konkurentnije.
Pove}anjem poljoprivrednog bud`eta, koji je do sada
bio zna~ajno manji u pore|enju sa zemljama EU i
Hrvatskom, moraju se ostvariti bolji izvozni rezultati.
Dobijanje strukturnih fondova namenjenih ruralnom
razvoju }e pove}ati nivo investicija i konkurentnosti.
28
Pesimista
Kada nije do sada uspela da ostvari izvozne rezultate
po hektaru povr{ine koji su na nivou makar
okru`enja, nema razloga za{to bi sada uspela da ostvari.
Iako NZ^ bele`e rast izvoza i vrednosti proizvodnje,
one ne mogu da stignu EU-15 koje imaju 4,7 puta
ve}u vrednost proizvodnje nego NZ^, pa kako bi
onda Srbija uspela da dostigne njihov nivo.
Sa postoje}om strukturom proizvodnje u kojoj
dominiraju `itarice nemogu}e je ostvaiti zna~ajnije
izvozne rezultate kao i veliku vrednost proizvodnje, a
poznato je da se struktura proizvodnje sporo menja.
Nemogu}e je bez razvoja doma}e potro{nje da se
razvije poljoprivreda i izvoz, a potro{nja u Srbiji je
mala i konstantno u padu.
Nemogu}e je pove}avati izvoz kada se ne mo`e
izvoziti u EU dva od pet proizvoda sa najve}om vredno{}u proizvodnje u Srbiji.
Poljoprivreda Srbije jako zaostaje u razvoju standarda
kvaliteta i bezbednosti za ~ije uspostavljanje je
potrebno vreme.
Ne postoje asocijacije proizvo|a~a koje bi mogle da
objedine ponudu i imaju ujedna~en kvaliet. Za njihovo uspostavljanje je potrebno vremena.
Mnogi zakoni nisu u funkciji izvoza pa }e ih verovatno biti te{ko promeniti
Liberalizacija carina }e zna~ajno umanjiti proizvodnju
u Srbiji, pa samim tim i potencijal za izvoz.
Institucije podr{ke u poljoprivredi (Ministarstvo, savetodavna slu`ba, fakulteti, nezavisne labaratorije...)
nisu takve da mogu da naprave su{tinske promene
koje su potrebne da bi se ostvario brz napredak.
Struktura poljoprivrednog gazdinstva je takva da
onemogu}ava zna~ajne rezultate bez njene su{tinske
promene.
29
5
PET GLAVNIH
STRATE[KIH
AKTIVNOSTI ZA
POVE]ANJE IZVOZA
HRANE IZ SRBIJE
5.1. Postati ~lan STO i osigurati izvozne dozvole za EU
5.1.1. ^lanstvo u STO }e pove}ati izvoz hrane
5.1.2. Bolje iskoristiti izvozne mogu}nosti
5.2. Uvoditi standarde i garantovati kvalitet
5.2.1. Osnovni standardi bezbednosti hrane i registracija objekata
5.2.2. Dobrovoljni standardi su sve va`niji
5.2.3. Oznake geografskog porekla su potencijal za izvoz robe vi{e vrednosti
5.3. Pove}ati konkurentnost
5.3.1. Orjentisati se ka kvalitetu proizvoda
5.3.2. Pospe{ivati konkurentnost
5.4. Unaprediti tr`i{ni lanac i objediniti ponudu
5.5. Poznavati izvozno tr`i{te i promovisati proizvode iz Srbije
30
5 PET GLAVNIH STRATE[KIH AKTIVNOSTI ZA POVE]ANJE IZVOZA HRANE IZ SRBIJE
5.1. Postati ~lan STO i osigurati
izvozne dozvole za EU
5.1.1. ^lanstvo u STO }e pove}ati
izvoz hrane
Srbija je neto izvoznik poljoprivrednih proizvoda i najja~i
poljoprivredni proizvo|a~ u regionu i zbog toga je prirodno da
se mnogi doma}i proizvo|a~i pitaju {ta }e se promeniti kada
Srbija postane ~lanica STO.
Srpski proizvo|a~i bi trebalo da po~nu da gledaju na potencijalne koristi od pristupanja i da rade na postizanju ve}e
konkurentnosti svojih proizvoda. Uvoz poljoprivrednih proizvoda zabrinjava mnoge doma}e proizvo|a~e, dok bi zapravo
proizvodnja i izvoz trebalo da budu u fokusu rasprave oko
pristupanja STO u Srbiji. S obzirom na ~injenice da Srbija
obavlja ve}inu svoje trgovinske razmene u okviru sporazuma o
slobodnoj trgovini, pove}anje uvoza ne}e biti od velikog
zna~aja i pojavi}e se u vrlo malo sektora. Razlog tome je {to
su ugovori o slobodnoj trgovini ve} pokrili glavne trgovinske
partnere Srbije i pru`aju ve}i liberalani re`im od onoga koji }e
biti dogovoren na kraju u okviru STO. S druge strane, kao {to
je spomenuto gore, mogu}nost da se ostvari korist iz ~lanstva
i pove}anje svoje proizvodnje i izvoza bi}e dostupno od dana
u~lanjivanja u STO.
Izvoz poljoprivrednih proizvoda je obi~no rezultat ve}eg broja
elemenata (klimatskih promena, doma}e politike i podr{ke
poljoprivredi, efikasnosti, konkurentnosti, promena cena,
trgovinske integracije, kursne liste, dono{enja standarda, itd.),
i ne mo`e zavisiti od jednog elementa (STO ~lanstvo). Nivo
uticaja pristupanja STO na izvoz ima velike veze sa nivoom
trgovinske integracije zemlje: {to je vi{i nivo, to je ni`i uticaj
sporazuma. Na primeru Srbije, ova teorija bi mogla biti
potvr|ena tako {to proizvo|a~i u Srbiji ve} imaju koristi od
otvorenih tr`i{ta i glavnih trgovinskih partnera. Ograni~avaju}i
faktor izvoza iz Srbije verovatno nije dostupnost prilika za
izvoz, ve} nemogu}nost Srbije da bude konkuretnna - da ima
kvalitet i koli~ine da osvoji nova tr`i{ta. U tom smislu ~lanstvo
u STO bi osiguralo potrebne preduslove za pove}anje efikasnije proizvodnje onih proizvoda za koje su srpski proizvo|a~i
konkurentni. Me|utim, proizvo|a~i nisu previ{e zainteresovani
5
32
za ispunjavanje tih te{kih me|unarodnih i privatnih standarda,
dok je njihov izvoz uglavnom orijentisan manje zahtevnom i
dalje rastu}em ruskom tr`i{tu. To }e se morati promeniti u
budu}nosti, ako se `eli pove}ati nivo izvoza i brendirati
poljoprivredni proizvod Srbije u svetu.
Struktura srpskog izvoza }e biti neizbe`no promenjena u
narednih 10-15 godina, ne samo zbog pristupanja STO, nego
i zbog nadolaze}eg ~lanstva Srbije u EU. Manje konkurentni
proizvo|a~i ne}e se mo}i takmi~iti sa jeftinijim uvoznim
proizvodima kada budu jednaki sa doma}im proizvodima u
smislu kvaliteta. Iskustvo drugih zemalja sli~ne veli~ine koje
su nedavno pristupile STO jasno pokazuju da }e neto rezultati
pristupanja biti pozitivni za srpsku poljoprivredu. Me|utim,
treba imati na umu da }e biti i pobednika i gubitnika. Jasno je
da }e pristupanje STO negativno uticati na one koji nisu voljni
i spremni za promene, ili one koji sebi ne mogu priu{titi da
promene svoju poljoprivrednu proizvodnju. Vlada }e morati
prona}i na~in da pomogne onima koji su pogo|eni da se prilagode na novu sredinu. Fokus, dakle, mora biti pomaknut
prema vi{e profitabilnim sektorima, gde je Srbija tradicionalno
konkurentna, ali i, nadamo se, novim sektorima i vi{oj vrednosti proizvoda stvorenih putem novih investicija.
Srbija tek treba da kapitalizuje koristi
od pristupa STO
Dosada{nja iskustva o koristima pristupanja Svetskoj
Trgovinskoj Organizaciji (STO) pokazuju da ono ima mnogo
vi{e uticaja na proizvodnju poljoprivrednih proizvoda za
izvoz nego {to omogu}ava pristup tr`i{tu (naro~ito dodatni
uvoz). Iskustvo pokazuje da nakon pristupanja STO, zemlje
uspevaju da stvore okru`enje koje je pogodno za pove}anu
proizvodnju poljoprivrednih proizvoda sa ve}om dodatom vredno{}u proizvoda. Efekti pristupanja su vidljivi tek nakon
izvesnog vremena, a ne odmah.
Slede}a razmatranja bi trebalo imati na umu kada se
razmi{lja o pristupu tr`i{tu nakon pristupanja STO:
1.Pregovori o pristupu poljoprivrednih proizvoda tr`i{tu obi~no se
bave smanjenjem tzv. "bound tariffs",5 dok se primjenjuju stope
koje u ve}ini slu~ajeva ostaju netaknute. To zna~i da se carinska
stopa koja se napla}uje na granici, u ve}ini slu~ajeva ne menja.
Tarife postavljene iznad ili na istom nivou kao one koje se primenjuju i predstavljaju najve}u tarifu koja se mo`e teretiti za odre|eni proizvod. Zemlje obi~no
primenjuju carine ni`e od ovih. Mora se re}i da su u mnogim zemljama koje su nedavno pristupile STO vezane ili najvi{e stope carine sasvim blizu onima koje se
primjenjuju, kao i da su one zna~ajno ni`e od carina starih ~lanica STO koje nisu morale pro}i kroz proces pristupanja.
u`ivaju prekomernu i diskriminatornu za{titu na doma}em
tr`i{tu. Priliv stranih roba visokog kvaliteta daje podsticaj za
razvoj konkurentnosti i efikasnosti u poljoprivrednoj proizvodnji. Zbog liberalizacije carina, doma}i proizvo|a~i obi~no dobiju bolji pristup novoj i boljoj poljoprivrednoj opremi, semenu,
|ubrivu itd. koji bi mogli doprineti pove}anju poljoprivredne
proizvodnje. STO osigurava predvidljiv i transparentan
ekonomski okvir koji privla~i nova ulaganja u prera|iva~ku
industriju i podsticanje lokalnih lanaca snabdevanja
pospe{uju}i doma}u proizvodnju prera|evna. Pove}avaju se
ulaganja u pobolj{anje postoje}e infrastrukture koja se koristi
za proizvodnju osnovnih poljoprivrednih proizvoda, ili za
pobolj{anje uslova za uzgoj stoke.
Deset godina nakon pristupanja STO (2001) Litvanija izvozi
gotovo devet puta ve}u vrednost poljoprivrednih proizvoda.
Letonija izvozi {est puta vi{e, dok su mnoge druge zemlje
u~etvorostru~ile svoje poljoprivredne izvozne vrednosti. Rast je
odr`iv i malo usporeniji zbog uticaja globalne ekonomske krize
u periodu 2008-2009. Kina, Ukrajina ili Ekvador, koji su
glavni poljoprivredni izvoznici na globalnom nivou, imale su
2.Istovremeno bilateralni i regionalni ugovori o slobodnoj
trgovini sklopljeni s glavnim trgovinskim partnerima tako|e
zna~ajno smanjuju uticaj uvoznih poljoprivrednih proizvoda.
3.Pristup na tr`i{ta ~lanica STO i smanjenje vancarinskih barijera (kvote, netransparentne i neopravdane SPS mere,
optere}uju}e procedure licenciranja, itd.) nudi velike
mogu}nosti proizvo|a~ima koji su u stanju da imaju
konkurentne proizvode da osvoje nova tr`i{ta.
4.Kona~no, Doha runda pregovora trebalo bi da ima za rezultat dalje smanjenje carina i doma}e podr{ke na tr`i{tima
svih ~lanica STO-a. Rezultat toga bi trebalo da bude
pove}anje cena poljoprivrednih proizvoda, {to donosi korist
proizvo|a~ima koji se mogu takmi~iti na me|unarodnim
tr`i{tima.
STO ~lanstvo stvara predvidljiv ekonomski i zakonski okvir
koji je preduslov za razvoj konkurentnosti me|u doma}im
proizvo|a~ima. Liberalizacija preduzeta tokom pristupnog
procesa obi~no zavr{ava praksu gde doma}i proizvo|a~i
Grafikon prikazuje
uspon izvoza poljoprivrednih
proizvoda u zemljama koje su
nedavno pristupile ~lanicama STO,
tokom godina nakon njihovog pristupanja.
Za ovo pore|enje su izabrane male do
srednje zemlje biv{ih centralno planskih
ekonomija, poput Srbije. Iz prilo`enog grafika
lako je uo~iti da su gotovo sve zemlje koje su
pristupile STO bile u mogu}nosti, tokom
godina nakon pristupanja, da pove}aju
poljoprivredni izvoz, bez obzira na
konkurenciju jako subvencionisanih
proizvoda iz razvijenih zemalja
na svetskom tr`i{tu.
Izvoz pojoprivrednih proizvoda u odabranim zemljama
u periodu deset godina posle pristupanja STO
Izvor: STO statisti~ka baza
4,5
4
3,5
3
2,5
2
Albanija
1,5
Hrvatska
1
Estonija
0,5
0
Gruzija
Godina
ulaska
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
Letonija
33
5 PET GLAVNIH STRATE[KIH AKTIVNOSTI ZA POVE]ANJE IZVOZA HRANE IZ SRBIJE
ogroman rast izvoza u smislu volumena (Kina je
u~etvorostru~ila svoju vrednost izvoza, dok je Vijetnam
udvostru~io izvoz u samo ~etiri godine nakon pristupanja).
Mora se re}i da se kod ovih primera mora uzeti u obzir uticaj i
drugih regionalnih ili bilateralnih trgovinskih sporazuma, a
naro~ito pristupanje EU.
Poljoprivredni sektor ima najve}e koristi od otvaranja tr`i{ta
ako proizvo|a~i dovoljno brzo prihvatite nova pravila i na~ela
i prilagode im se. O~ito, ve}e zemlje su ve} konkurentne u
gajenju pojedinih kultura (Kina-kukuruz, p{enica, pirina~;
Ekvador-banane, kafa; Ukrajina-p{enica; Vijetnam-riblji
proizvodi, pirina~, kafa, povr}e), dok su druge manje zemlje
iskoristile specifi~ne prednosti u proizvodnji i pobolj{ale svoj
izvoz u tim podru~jima. Iako se ~ini da su neki sektori vi{e
isplativi za izvoz (p{enica, pirina~, tropsko vo}e) efikasni i
konkurentni proizvo|a~i iz svih poljoprivrednih sektora su u
mogu}nosti da pove}aju izvoz svojih proizvoda.
Bugarska nakon pridru`ivanja
Svetskoj trgovinskoj organizaciji i EU
da u poljoprivredi. U 2010, prose~an poljoprivredni prihod je
porastao za 23% u pore|enju sa statistikom EU 27 gde je to bilo
12,3%. Ako poredimo sa rezultatima iz 2005. godine, u 2010.
Bugarska je registrovala najve}i rast prihoda u poljoprivredi u EU
- 54,2% u pore|enju sa 10% na nivou EU 27.
Prema podacima Ministarstva poljoprivrede u Bugarskoj, u
pore|enju sa 2006. ukupna povr{ina neobra|enog zemlji{ta se
smanjila za 15% u 2010. godini i iznosi oko 8% od ukupnog
poljoprivrednog zemlji{ta u Bugarskoj (dok je 2006. iznosilo
9,1%).
Godine 2010. sto~arstvo je ~inilo 30,9% vrednosti bugarske
poljoprivrede, uz rast od 4,6 % u pore|enju sa 2009. godinom.
Prihod od govedarstva je porastao za 36,5%, od proizvodnje
jaja 10,2%, od ov~arstva i uzgoja koza 2,5%. Ukupan iznos od
177,5 miliona bugarskih leva je pla}eno na ime subvencija u
sto~arstvu u 2010. u pore|enju sa 123,7 miliona u 2009.
godini.
Izvoz iz Bugarske je rastao tokom vremena u skoro svim podsektorima u poljoprivredi. Izuzetak je jedino sektor proizvodnje
alkoholnih pi}a gde je izvoz opao, i sektor vo}a i povr}a gde
stagnira. Poljoprivredni sektori gde je razvoj najve}i su meso,
mleko, `itarice, {e}er i proizvodnja duvana. Interesantno je i da
je Bugarska uspela da utrostru~i Ili skoro u~etvorostru~i svoju
proizvodnju u najrazvijenijim izvoznim sektorima u poljoprivredi,
a u nekim je razvila svoj izvozni potencijal prakti~no od nule
(`itarice, je~am, kukuruz).
Ipak, va`no je re}i da je ipak najzna~ajniji faktor u rastu izvoza
iz Bugarske na me|unarodnom tr`i{tu bilo ~lanstvo u EU. Lako
je uo~iti da ve}ina proizvoda pove}ava izvoz vrlo zna~ajno
nakon 2007. godine. Posle pridru`ivanja EU, bugarski farmeri
bele`e ve}u za{titu svog tr`i{ta i imaju koristi od sistema velikodu{ne podr{ke farmerima u EU, a to su uspeli da iskoriste za
prilago|avanje proizvodnje i unapre|enje i pove}anje izvoza.
Bugarska je bila jedna od prvih zemalja koje su se pridru`ile
STO i u smislu ~itavog procesa to vreme je bilo mnogo povoljnije za zemlje kandidate (bilo je manje strogo) nego {to je slu~aj
danas. Srbija, tako ne bi mogla da postane ~lanica pod sli~nim
uslovima. Moramo da ka`emo i da je Bugarska imala poseban
tretman u pregovorima o ~lanstvu, tako|e zato {to je to bilo
vreme kad je prolazila kroz veliku ekonomsku krizu.
Bugarska je sused Srbiji, pribli`no iste povr{ine i istog broja
stanovnika. Kao i Srbija, do po~etka 90-tih Bugarska je imala
centralno plansku ekonomiju. Struktura poljoprivredne proizvodnje je tako|e sli~na. Bugarska proizvodi i izvozi meso i mesne
proizvode, mle~ne prera|evine, p{enicu, kukuruz, `itarice kao i
duvan i proizvode od duvana. Sli~no Srbiji, Bugarska je imala
dvojaki sistem gazdovanja zemlji{tem - male privatne farme i
velike zadruge, a poljoprivreda je bila jedan od retkih sektora
ekonomije koji je ostvarivao suficit. Godine 2010. poljoprivreda u
Bugarskoj je ostvarila suficit od 944 miliona USD, dok je u
pore|enju sa tako|e pozitivnim bilansom u 2009. ostvaren suficit
od 385 miliona USD. Tako je izvoz poljoprivednih proizvoda u
Bugarskoj sa 2,795 milijardi dolara u 2009. godini porastao za
24% na 3,468 milijardi dolara u 2010. Preko 70%
poljoprivrednog izvoza odlazi u ostatak EU, dok Rusija, Ukrajina,
Turska i arapske zemlje postaju tako|e va`na izvozna tr`i{ta.
Izvoz u sektoru poljoprivrede ~ini 17% ukupnog izvoza iz
Bugarske, u pore|enju sa 10% uvoza. U 2010. godini, udeo
poljoprivrednog sektora u BDP Bugarske je bio 6%, na bazi kvartala. Bugarska poljoprivreda je ilustrovala najve}i rast u pore|enju
sa ostalim ekonomskim sektorima. Bugarska je jedna od osam
vode}ih zemalja ~lanica EU kad je u pitanju prose~an rast priho-
34
5.1.2. Bolje iskoristiti izvozne
mogu}nosti
Srbija mora stalno da traga za
odgovorima, a njih je lak{e na}i u
saradnji sa drugima, naro~ito sa EU
koja nam je najve}e tr`i{te, {ansa i
podr{ka
Zemlje koje su bolje integrisane bolje napreduju,6 {tavi{e to
je jedan od osnovnih uslova razvoja. Ukoliko jo{ imate
mogu}nost da budete deo integracija koji podrazumevaju
~lanstvo u EU, onda zemlja ima jo{ bolje {anse, ne samo da
profitira od integracija, nego i od onoga {to je EU jako dobro
radila sa 12 novih zemalja ~lanica - pomogla im da u kratkom
vremenu postanu zna~ajno bolji7 i da unaprede svoju
ekonomiju, pravo, obrazovanje, zdravstvo i uop{te dru{tvo u
celini.
Evropska ekonomija je je najotvorenija prema svetu. Pre krize
2007. godine, polovina ukupne svetske trgovine robama je
bila sa zemljama Evrope, a samo strane direktne investicije u
Evropi iznosile su 1 trilion USD. EU je izgra|ena na solidarnosti, pa tako 67% celokupnih socijalnih davanja u svetu
su ona u Evropi, od ~ega najve}i deo ~ine zemlje EU, bilo
direktno svojim gra|anima ili preko EU mehanizama.
Zna~ajan deo ekonomije u EU se de{ava u NZ^. One su
uspele da imaju stabilan rast BDP od oko 4% u proteklih 20
godina, da najve}i deo njih ima u potpunosti sre|ene finansije
i stabilnu trgovinu, da veliki deo njih razvije preduzetni{tvo i
ima veliki broj inovacija. Unapre|enje i razvoj institucija, vladavina prava se podrazumevaju i pre ~lanstva.
Preduslovi za ~lanstvo u EU jesu trgovinske integracije u
okviru regiona i STO. Svaka od njih ima svoje specifi~nosti i
razloge za{to EU insistira na njima i za{to Srbija prihvata da
bude deo ovih integracionih procesa. Jednostavno ne mo`e se
sutra biti konkurentan u okviru EU ako nisi konkurentan u
regionu, i ne mo`e se biti deo EU sistema bezbednosti hrane
ukoliko nisi deo sistema definisanog kroz STO pravila.
Uspostaviti integrisano upravljanje
sistema bezbednosti hrane
Podizanje kapaciteta sitema bezbednosti hrane je od presudnog zna~aja za za{titu zdravlja ljudi i ekonomiju zemlje,
ali i za izvoz hrane. Ovaj proces zahteva visok nivo profesionalnog pristupa i stru~nog rada svih institucija i pojedinaca u
sistemu zdravstvene za{tite, dobrobiti `ivotinja i zdravlja biljaka i podrazumeva stogo pridr`avanje normi i standarda struke,
usvajanje nacionalnih i me|unarodnih kodeksa i procedura,
primenu kriterijuma kvaliteta, me|usobnu saradnju i potpuno
informisanje svih zainteresovanih u lancu proizvodnje hrane.
Za izvoz hrane potrebno je ispuniti odre|ene uslove kao {to su
uskla|eno zakonodavstvo sa EU ili drugim zemljama uvoznicama ili dokazi o ekvivalentnosti sistema, pra}enje i identifikacija `ivotinja i njihovo kretanje, odobren plan i program za
pra}enje rezidua hormona, lekova i kontaminenata u `ivim
`ivotinjama, hrani i hrani za `ivotinje, imati objekte za
proizvodnju i za preradu hrane `ivotinjskog porekla koji ispunjavaju zahteve EU, te dobiti pozitivnu ocenu EU inspekcije za
hranu i veterinu (FVO - Food and Veterinar Office). Odobrenje
za izvoz zna~i odobrenje svih elemenata u lancu hrane, od primarne proizvodnje do krajnjeg proizvoda, s nagla{enim
preispitivanjem ekvivalentnosti i spremnosti svih nadle`nih
organa da srovode nadzor nad objektima namenjenim izvozu.
Srbija ima odobren program pra}enja rezidua, usvojen tzv.
"Higijenski paket" propisa kojim se reguli{e bezbednost hrane,
razvijen sistem za identifikaciju i pra}enje `ivotinja i pro{la je
12 kontrola EU inspekcija, u periodu od 2006. do 2011.
godine, sa razli~itim ocenama i preporukama.
Dva od pet poljoprivrednih proizvoda
sa najve}om vrednosti proizvodnje ne
mogu da se izvoze u EU
Danas Srbija ima pravo izvoza na tr`i{te EU gove|eg mesa i
proizvoda od mesa, meso ovaca i koza, proizvoda od mesa
svinja i `ivine, proizvoda od mleka, ribe i proizvoda od mesa
ribe, sporednih proizvoda `ivotinjskog porekla (ko`a, `elatini).
Sem mesa papkara, za koje ne postoje ograni~enja od strane
6
World Development Report 2009, Reshaping Economic Geography, World Bank 2009
7
Golden Growth, Resporing the Lustre of the European Economic Model, World Bank 20
35
5 PET GLAVNIH STRATE[KIH AKTIVNOSTI ZA POVE]ANJE IZVOZA HRANE IZ SRBIJE
EU, Srbija mora da ispuni niz uslova ~ije ispunjenje zahteva
odre|ene ljudske i materijalne resurse, kao i dobro pripemljenu strategiju za bezbednost hrane.
Trenutno Srbija nema ograni~enja za izvoz mesa papkara, ali
ima ograni~enja za izvoz mleka, svinjskog i `ivinskog mesa.
[to se ti~e izvoza mleka, neophodno je podi}i kvalitet, tj. higijenu jer postoje o{tri EU kriterijumi za ukupan broj bakterija i
somatskih }elija. U praksi to zna~i obezbediti kvalitetne
zootehni~ke uslove dr`anja `ivotinja, zdrave `ivotinje, higijenu
vimena i ko`e kao i higijenu radnika i posuda. U Srbiji jo{
uvek postoje strukturalni problemi koji onemogu}avaju br`e
dostizanje standarda: veliki broj gazdinstava s malim brojem
grla onemogu}ava dobru kontrolu kvaliteta i bezbednosti
mleka, nepostojanje jakih udru`enja proizvo|a~a mleka, kao i
Nacionalne laboratorije za kontrolu sirovog mleka. Grube
procene kazuju da trenutno oko 20% mleka ispunjava uslove
EU standarda. Zakonski rok za podizanje kvaliteta mleka
odre|en je za 1. januar 2018. Trenutno izvoz proizvoda od
mleka u EU odobren je mlekari Subotica i mlekari Beokapra,
kao i proizvo|a~u sladoleda Nestle, Stara Pazova.
[to se ti~e izvoza svinjskog mesa, prestanak vakcinacije svinja protiv klasi~ne kuge svinja i iskorenjavanje ove bolesti
me|u doma}om i divljom populacijom `ivotinja je imperativ.
Postoji vi{egodi{nja podr{ka EU kroz projekte tehni~ke pomo}i
koja treba da omogu}i da se do|e do ovog cilja. Ipak, iskustvo
ostalih zemalja govori da }e se neke dozvole vrlo te{ko dobiti
u dogledno vreme. Tako Hrvatska, iako je prestala sa vakcinisanjem svinja 2005, tek pri kraju 2012. godine dobila je
mogu}nost izvoza svinjskog mesa, dok Bugarska i Rumunija,
iako su postale ~lanice, nisu imale tu mogu}nost. Da bi se
dobilo odobrenje za izvoz `ive `ivine, `ivinskog mesa i ostalih
proizvoda, moraju se izraditi planovi monitoringa za kontrolu
salmoneloze na farmama `ivine, smanjenje procenta pojave
bolesti u skladu sa relevantnim evropskim direktivama i smanjiti invadiranost trupova na liniji klanja. Potrebno je uraditi
monitoringe ne samo za salmonelu, nego i za druge patogene.
Odobrenje za izvoz poseduje jedino objekat Vidija Plandi{te i
to proizvoda koji su termi~ki obra|eni temperaturom vi{om od
700C.
Dobijanje svih potrebnih dozvola, ali i stvaranje osnove za
implemenetaciju svih standarda koji se odnose na bezbednost
i kvalitet hrane, mora da se zasniva na sistemu za procenu
rizika za hranu i animalnog i biljnog porekla, hranu za `ivoti-
36
nje i dobrobiti `ivotinja. Ovaj sistem mora da bude integrisan
sistem kontrole u lancu hrane i uklju~uje razvoj, uvo|enje i
dostupnost elektronskih baza podataka koje su povezane sa
svim podacima u obele`avanju i pra}enju kretanja `ivotinja,
primeni mera za{tite zdravlja `ivotinja, nalazima slu`bene
kontrole i rezultatima laboratorijskih ispitivanja.
Pripremati dozvole za pristup drugim
tr`i{tima dok postoje i druge opcije
Srbija ne sme da pravi kompromise i da se pita da li pojedine zabrane imaju smisla ili ne, nego treba da uvodi sistem
koji }e omogu}iti dobijanje izvoznih dozvola u {to je mogu}e
skorijem roku. Prelazne opcije sigurno jesu zemlje sa manje
zahtevnim sistemom bezbednosti hrane, ali usled njihove
dugoro~ne nesigurnosti ultimativni cilj treba da bude EU
tr`i{te i dostizanje njihovih standarda verifikovanih dobijanjem
izvoznih dozvola.
U tom cilju jedan od najve}ih izazova jeste uspostavljanje
odr`ivog sistema sertifikovane Integralne proizvodnje.
EU direktiva 2009/128/EC uspostavlja okvir za postizanje
odr`ive upotrebe pesticida smanjenjem rizika i uticaja
kori{}enja pesticida za ljudsko zdravlje i `ivotnu sredinu i
uvodi integralnu proizvodnju kao jedan od osnovnih mehanizama bezbednosti hrane biljnog porekla od 2016. godine. Sve
{to bude obaveza za profesionalne proizvo|e~e hrane u EU je
obaveza i onih koji `ele da prodaju na EU tr`i{tu. U Srbiji ne
postoji mogu}nost registrovanja integralne proizvodnje (IPM)
iako je to osnova za sve standarde u primarnoj proizvodnji, a
ova ~injenica identifikovana je kao jedan od najve}ih problema
prilikom uvodjenja GLOBALG.A.P.-a. Uvo|enjem mogu}nosti
sertifikacije IPM i pove}anjem zainteresovanosti proizvo|a~a
za certifikacijom indirektno }e uticati na ubrzanje re{avanja
mnogih problema koji postoje u sistemu bezbednosti hrane,
kao {to je veliki broj registrovanih pesticida ili nepostojanje
recikla`nog centra za recikla`u ambala`a za pesticide i sl.
IPM je takav pristup kontroli {teto~ina koji se fokusira na
uzgojnu praksu i tehnologije koje elimini{u uzroke problema, a
kad su {tetnici prisutni nalazi se najsigurniji, najbezbedniji i
najefiaksiniji na~in intervencije koji je mogu} u datoj situaciji.
Zbog toga je IPM najbolji mehanizam za smanjenje upotrebe
pesticida i o~uvanje zdravlja i `ivotne sredine u intenzivnoj i
komercijalnoj popljoprivrednoj proizvodnji. IPM uzima u obzir
ekonomske efekte mera u proizvodnji i za{titi bilja. Ukoliko
efekti primene neke mere ne nadma{uju tro{kove odre|ene
mere - takve mere se ne izvode. Na ovaj na~in IPM pove}ava
konkuretnost odre|ene proizvodnje ili poljoprivrednika koji primenjuje IPM koncept. Veliki broj proizvo|a~a u Srbiji (procena
je dodatnih 30% na one koji ve} u potpunosti imaju integralnu) koristi ciljnu za{titu, koja sa malim naporima mo`e da se
sertifikuje kao integralna, pa je shodno tome potrebno u~initi
napor izgradnje sistema.
5.2. Uvoditi standarde i
garantovati kvalitet
5.2.1. Osnovni standardi bezbednosti
hrane i registracija objekata
Da bi neka zemlja mogla da izvozi svoje proizvode u EU i
druga tr`ita oni moraju biti barem istog kvaliteta i cene kao
{to ih oni sada pla}aju i moraju biti proizvedeni u skladu sa
procedurama proizvodnje koje su obavezne za proizvo|a~e
na tom tr`i{tu. Ti standardi u proizvodnji i prodaji su naj~e{}e
osnovni standardi koje propisuje OIE, EPPO ili CODEX ALLIMENTARIUS, a sprovodi STO, a samo odre|eni broj regulativa
koje se dodatno primenjuju samo na podru~ju EU ili pak kompanije koje posluju u EU, zahtevaju neki svoj privatan standard. Po pravilu, ukoliko se u potpunosti sprovode sva pravila
STO, nije ni te{ko biti u skladu sa dodatnim EU regulativama
kao {to su regulative vezane za sledljivost u proizvodnji,
obele`avanje `ivotinja, dobrobiti `ivotinja, obavezne kontrole i
vo|enje baza podataka, dodatni zahtevi za kvalitet proizvoda,
kao i poseban set regulativa vezanih za za{titu `ivotne okoline
od poljoprivrednog zagadjenja.
Iako osnovni standardi bezbednosti hrane polako gube svoj
zna~aj zbog sve ve}eg zna~aja dobrovoljnih i kompanijskih
standarda, oni ipak predstavljaju osnov za svako uspostavljanje sistema bezbednosti hrane. Oni su deo zakona, te postoji obaveza njihove primene. Me|utim, oko njihovog
sprovo|enja postoji stalni kompromis i selektivnost, {to ne
samo da nije pravedno, nego i uvodi dodatne rizike ali i
spre~ava dobijanje potrebnih izvoznih dozvola. U tom smislu
registracija objekata (naro~ito veterinarskih) jeste jedan od
najve}ih zadataka koje poljoprivrednici, prera|iva~i i administracija treba da urade zajedno u narednom periodu. Danas je
jako mali broj objekata koji ispunjava uslove za proizvodnju u
EU. U~e}i na primerima Hrvatske, koja je uspela da u nekoliko godina preko 600 objekata dovede do nivoa EU, postaje
jasno koliko je ovo veliki posao, ali isto tako i skup, jer zahteva velika ulaganja sredstava i vremena, kako vlasnika objekata
tako i administracije.
Srbija ne bi smela da pravi kompromise oko uspostavljanja i
doslednog sprovo|enja osnovnih standarda bezbednosti, isto
tako bi morala da {to pre posveti pa`nju registraciji objekata
po EU modelu i da obezbedi podr{ku za ovaj proces. Samo na
taj na~in }e mo}i da se u potpunosti ispune izvozne
mogu}nosti.
Broj objekata uskla|enih i
neuskla|enih sa EU direktivama u
veterinarskom sektoru u Hrvatskoj
Iskustva
iz Hrvatske
pokazuju da je
osmi{ljenim sistemskim
merama mogu}e
promeniti situaciju na
bolje u kratkom
vremenskom roku
1000
800
600
400
200
0
2007
uskla|eni
2011
neuskla|eni
ukupno
37
5 PET GLAVNIH STRATE[KIH AKTIVNOSTI ZA POVE]ANJE IZVOZA HRANE IZ SRBIJE
5.2.2. Dobrovoljni standardi su sve va`niji
Va`nost dobrovoljnih standarda na me|unarodnom tr`i{tu
hrane je zna~ajna i neprekidno raste. Koristi od dobrovoljnih
standarda za potro{a~e i za proizvo|a~e su glavni razlog njihovog pove}anja.
Sa istorijske ta~ke gledi{ta, razvoj dobrovoljnih standarda
de{avao se zbog potrebe razlikovanja proizvoda prema krajnjim potro{a~ima, a to je podrazumevalo sistematsko
ozna~avanje kako bi se potro{a~i informisali. Od pre 40 godina, broj raznih etiketa je narastao dramati~no. Stvarane su i
razvijane oznake za organsko, eko-ozna~avanje, fer trgovinu,
geografsko poreklo, ne samo za hranu ve} i za druge
proizvode. Mnogi parametri mogu da objasne rastu}i zna~aj
dobrovoljnih standarda.
(1) Dobrovoljni standardi su odgovor na rastu}e potrebe poverenja potro{a~a u sigurnost hrane.
(2) Dobrovoljni standardi su instrumenti koje koristi posrednik u zapadnim tr`i{tima da bi napravio pomak prema
odgovornosti za bezbednost hrane u tr`i{nom lancu. U
Evropskoj uniji, tako i u SAD-u, najatraktivnijim tr`i{tima,
proizvo|a~i se smatraju odgovornim za sigurnost hrane. Od
2002, zakonodavstvo o bezbednosti hrane EU nagla{ava
primarnu odgovornost proizvo|a~a hrane, ali i svih drugih u
prehrambenom lancu, uklju~uju}i i distributere i trgovce.
Kao posledica uvo|enja tih novih odgovornosti za kona~ne
prodavce, glavni trgovci na zapadu zatra`ili su od
proizvo|a~a da osiguraju sledljivost a ona se dokazuje, sertifikuje prema priznatom standardu. To omogu}uje trgovcima smanjenje rizika i sankcija u slu~aju primedbe potro{a~a
i naknadno, za gubitak poverenja potro{a~a. Ti standardi
uglavnom nisu vezani za potro{a~e. Ovo je Business-toBusiness pristup, koji ima za cilj da smanji neizvesnost o
kvalitetu, a posebno o bezbednosti hrane.
(3) Standardi su i alat za definisanje strategije za bilo kog
aktera u lancu ishrane. To mo`e biti izolovana firma, grupa
proizvo|a~a ili inter-profesionalne organizacije na razli~itim
nivoima u~esnika u lancu hrane. U kontekstu slobodne
trgovine, proizvo|a~i razvijaju mogu}e strategije da bi bili
konkurentniji i privukli vi{e potro{a~a od konkurencije.
Brand strategija je jedna od naj~e{}ih, uklju~uju}i
ozna~avanje standarda. Cene i diverzifikacija su druge
38
strategije, koje se mogu koristiti paralelno. Potro{a~i sve
vi{e i vi{e tra`e tradicionalna i originalna jela. "Fer trgovina",
organska, i tradicionalna hrana sve su tra`eniji, po{to globalizacija ~ini da potro{a~i postaju sve osetljiviji prema svojim korenima i tradicionalnim navikama u ishrani.
(4) Standardi se koriste kao sredstvo za smanjene transakcije
i koordinaciju tro{kova. Uspostavljanje pravaca i zahteva za
poljoprivrednike u mnogim slu~ajevima prera|iva~ima
omogu}ava da proizvodnja bude efikasnija u smislu koordinisanja upravljanja kvalitetom. Tro{kovi transakcije su
stoga ni`i nego u situaciji gde bi se pregovori o kvalitetu
de{avali pri svakoj prodaji.
(5) Standardi se koriste kako bi se nagradila upotreba javnih
dobara kroz pla}anja pojedinih potro{a~a za bolju za{titu
prirodnih resursa. Potro{a~ka svest prema pitanjima za{tite
okoline je u porastu. Stanovni{tvo, kako u razvijenim tako i
u zemljama u razvoju, smatra globalno zagrevanje i
posledice prekomernog iskori{}avanja prirodnih resursa
glavnim problemom. Ono izra`ava svoje brige kako tra`e}i
nove zakone i propise, ali i preferiraju}i proizvode koji
po{tuju stroge ekolo{ke standarde. Hrana kao svakodnevan
izbor dozvoljava stanovni{tvu da izra`ava svoje preferencije.
Standardi koji se naj~e{~e zahtevaju
Zavisno od tr`i{ta i od zahteva samih kupaca, naj~e{}e se
zahtevaju slede}i standardi:
GLOBALG.A.P. Prva verzija standarda, tada poznata pod
imenom EUREPG.A.P, je izdata 1997. godine na inicijativu
trgovaca koji su ~lanovi Euro-Retailer Produce Working Group
(EUREP). Cilj ovog standarda je bio da se usled pove}anja
brige za bezbednost proizvoda, o~uvanja `ivotne sredine i
dobrobiti radnika, razvije sistem upravljanja kvalitetom koji }e
va`iti za primarnu poljoprivrednu proizvodnju. Kao rezultat ove
inicijative do{lo je do harmonizacije i razvoja standarda i procedura za Dobru Proizvo|a~ku Praksu (DPP) (G.A.P - Good
Agricultural Practice), sa akcentom na integrisanom upravljanju biljnom proizvodnjom i dobrobiti radnika. U narednih deset
godina pridru`uje se sve ve}i broj proizvo|a~a i trgovaca, tako
da se 2007. godine EUREPG.A.P pro{iruje u obimu i postaje
me|unarodno priznata od strane trgovaca. Ime se menja, i
Interesovanje za GLOBALG.A.P.
Proizvo|a~i vo}a i povr}a su usmereni na rusko tr`i{te.
Me|utim, oni su svesni da je orijentacija na samo jedno
tr`i{te veliki rizik - pogotovo kad je u pitanju proizvodnja vo}a koja je vi{egodi{nja i zahteva velika ulaganja.
Zbog toga su pokazali veliko interesovanje za GLOBALG.A.P. Proizvo|a~i jabuke udru`eni u zadrugama ZZ
Prima Ba~ki Vinogradi, ZZ Vo}ko Tavankut i ZZ Vo}ar
Novi Slankamen su zainteresovani za grupne sertifikacije ve}eg broja svojih ~lanova. Projekat je omogu}io da
u prakti~noj ve`bi s ekspertima pro|u sve ta~ke zahteva
koje treba da ispune prilikom GLOBALG.A.P sertifikacije. U toku tog procesa oni su se uverili da ve}ina njih u
svojoj proizvodnji ve} po{tuje dobru proizvo|a~ku praksu. Najve}e probleme predstavljaju oni zahtevi za koje
ne postoje uslovi da se ispune jer ne funkcioni{e primena zakona o bezbednosti hrane (registracija pesticida,
odlaganje ambla`e od pesticida, itd).
standard dobija ime GlobalG.A.P. GlobalG.A.P. je standard koji
je prvenstveno kreiran da uveri kupca da hrana koja je
proizvedena na farmi ima minimalan uticaj na `ivotnu sredinu,
da je proizvedena uz smanjenu upotrebu hemijskih inputa i da
je obezbe|en odgovoran pristup dobrobiti i sigurnosti radnika,
kao i dobrobiti `ivotinja. Ovaj standard je do sada imao vi{e
verzija, a poslednja verzija standarda, verzija 4, objavljena je
u januaru 2011. godine. Sam standard se ne obra}a direktno
krajnjim potro{a~ima, ve} predstavlja komunikaciju izme|u
poslovnih partnera (B2B). Shodno tome GlobalG.A.P. logo ima
ograni~enu upotrebu i ne mo`e se postavljati na krajnji
proizvod. Standard ne pokriva ceo lanac snabdevanja, ve} je
fokusiran na primarnu poljoprivrednu proizvodnju.
GlobalG.A.P. je standard koji se zahteva u svim zemljama EU,
a naro~ito u Zapadnoj Evropi, tj. Italiji i [paniji.
ISO 22000:2005 je privatni standard, utvr|en od strane
Me|unarodne organizacije za Standardizaciju (International
Organization for Standardization - ISO). Nakon uspeha standarda ISO 9001 za sistem upravljanja kvalitetom koji se
koristi {irom sveta u vi{e od 700 hiljada preduze}a, pojavila
se potreba za me|unarodnim standardom za industriju hrane.
Cilj je bila harmonizacija nacionalnih i privatnih standarda i
uklju~ivanje sistema upravljanja iz ISO 9001. Zajedno sa integracijom preduslovnih programa (PRP1) i principa sistema
analize opasnosti i kriti~nih kontrolnih ta~aka (HACCP), razvijen je standard ISO 22000 (Sistem upravljanja bezbedno{}u
hrane). Prva verzija je objavljena u septembru 2005. godine.
Ovaj me|unarodni standard je primenjiv na sve organizacije
bez obzira na njihovu veli~inu, a koje su uklju~ene u bilo koji
deo lanca snabdevanja. Standard je namenjen komunikaciji
izme|u poslovnih partnera (B2B), a nije namenjen komunikaciji sa krajnjim potro{a~ima, a samim tim postavljanje
loga na krajnjem proizvodu nije dozvoljeno. Standard sadr`i
principe upravljanja kvalitetom i HACCP sistema i koristi se za
razvoj, odr`avanje i stalno pobolj{anje sistema upravljanja
bezbedno{}u hrane. Tako|e, ovaj standard nema direktne
zahteve u pogledu preduslovnih programa (PRP). Stoga je
neophodno da ovaj standard uvek mora da ide u kombinaciji
sa PAS 220:20082 koji odre|uje detaljne uslove koje treba
uzeti u obzir sa PRP-om. Imaju}i u vidu da je ISO 22000
me|unarodno priznat standard, mo`e se u narednom periodu
o~ekivati da i sve ~lanice EU, pored ostalih standarda, po~nu
da zahtevaju ISO 22000 kao obavezni standard.
The British Retail Consortium (BRC-Hrana) standard je
kreiran 1998. godine od strane britanskih trgovaca. Ovaj
tehni~ki standard je razvijen kako bi se pomoglo trgovcima i
vlasnicima brendova da osiguraju bezbednost i kvalitet hrane.
Pored ove svrhe, standard se od strane mnogih preduze}a
koristi kao {ema za ocenjivanje dobavlja~a, kao i za ocenu
proizvodnje. Standard dobavlja~ima daje mogu}nost da zadovolje kriterijume razli~itih trgovaca samo jednim sertifikatom,
{to sa jedne strane smanjuje tro{kove dobavlja~a, a sa druge
strane trgovci smanjuju tro{kove vezane za kontrolu dobavlja~a. Poslednja verzija 5 je objavljena 2008. godine i sadr`i
326 detaljnih zahteva. Nakon uspeha BRC Globalnog
Standarda, objavljeni su i standardi za pakovanje, potro{a~ke
proizvode i skladi{tenje i distribuciju. BRC standard nije
namenjen komunikaciji sa krajnim potro{a~ima, ve} komunikaciji sa poslovnim partnerima (B2B) . Standard se odnosi
na deo lanca snabdevanja koji obuhvata preradu hrane, ili deo
koji obuhvata pripremu primarnih proizvoda / sirovina za
snabdevanje ugostiteljskih objekata, restorana ili prera|iva~a.
BRC se uglavnom koristi u Velikoj Britaniji gde je odobren od
39
5 PET GLAVNIH STRATE[KIH AKTIVNOSTI ZA POVE]ANJE IZVOZA HRANE IZ SRBIJE
strane mnogih velikih trgovaca, kao sto su Tesco, Somerfield,
hrane i standard dobija ime International Food Standard (IFS).
Safeway i drugi. Ipak, on ne ispunjava sve zahteve britanskih
Cilj standarda je obezbe|ivanje jedinstvenog pristupa za ocentrgovaca za usagla{avanje sa normama kvaliteta, kao {to to
jivanje dobavlja~a u odnosu na sistem kvaliteta i bezbednost
~ini Tesco Nature Choice standard. Pored Velike Britanije i
hrane. Standard postaje i me|unarodno priznat 2005. godine
ostale zemlje koriste ovaj sistem. Trgovci i vlasnici brenkada se priklju~uje italijanska trgova~ka grupa. Rezultat
dova iz Severne Amerike i mnogih evropskih zemalja
saradnje ove tri trgova~ke grupe je novija, peta verziposlova}e samo sa dobavlja~ima koji imaju impleja standarda, koja je objavljena u avgustu 2007.
Sve potrebne
mentiran i sertifikovan BRC Globalni Standard.
godine. Zahtevi IFS standarda pokrivaju sistem
informacije o
upravljanja, kontrolu procesa i higijenu. IFS se
standardima mogu
IFS-hrana. Prvi tvorac ovog standarda je
danas zove International Featured Standard.
se na}i na
nema~ka trgova~ka federacija koja 2001. god.
Usled velikog uspeha IFS Hrana standarda oni
www.poljostandardi.com
izdaje prvi nacrt standarda. Grupa IFS standarrazvijaju: IFS Cash&Carry / standard za veleproda je u vlasni{tvu IFS-a - neprofitne organizacije
daje, HPC standard (za osiguranje bezbednog
koja se finansira prodajom standarda, kao i od
proizvoda, smanjenje tro{kova, osiguranje transtaksi sertifikacionih ku}a. Kao osnova ovog standarparentnosti u celom lancu snabdevanja), IFS
da kori{}en je BRC standard, a struktura je preuzeta iz
Standard za logistiku i IFS standard za brokere. IFS je
ISO 9001:2008 standarda. Za razliku od BRC-a koji ima
standard za komunikaciju izme|u poslovnih partnera (B2B),
specifi~nu strukturu, IFS prati istu strukturu ISO 9001:2008
pa time postavljanje logoa na krajnjem proizvodu nije dozvonorme: odgovornost rukovodstva, sistem upravljanja, upravlljeno. Ne pokriva ceo lanac snabdevanja, ve} se odnosi na
janje resursima, proizvodnjom, kontrolom i pobolj{anjem.
preradu hrane, pakovanje hrane i aktivnosti primarnog pakoJedina razlika u redosledu je u petom poglavlju, tj. odgovvanja. Standard je priznat i odobren od strane velikih evropornost rukovodstva je ispred dela za upravljanje kvalitetom
skih i svetskih trgovaca kao sto su: Wal mart, Metro, Lidl,
(bezbednost hrane), dok je kod ISO standarda to obi~no prvi
Aldi, COOP, Migros, Carrefour, Auchan, Rewe i drugi, i danas
deo. Nakon toga, u saradnji sa francuskom trgova~kom
predstavlja privatni standard za bezbednost hrane koji je
grupom dolazi do kreiranja standarda za kvalitet i bezbednost
najvi{e zastupljen u Evropi, izuzev Velike Britanije.
Dobrovoljni sertifikacioni sistemi za hranu i
poljoprivredne proizvode garantuju da su po{tovana pravila proizvodnog metoda, koji su ozna~eni na specifikaciji.
Pokrivaju {irok spektar inicijativa na razli~itim segmentima vrednosnog lanca, i funkcioni{u na biznis ka biznisu
(B2B) nivou ili na biznis ka potro{a~u (B2C) nivou.
Drugoj grupi je naro~ito specifi~na komunikacija u vidu
logoa ili sertifikacionih znaka. Novi inventar koji je EU
izradila u 2010. godini, sadr`i 441 shemu za ozna~avanje kvaliteta hrane i poljoprivrednih proizvoda, koje su sve
deo sistema politike kvaliteta EU.
U nekim ekonomijama, preko 70% SVIH proizvoda na
tr`i{tu je ozna~eno oznakama kvaliteta, dok je u Srbiji
ovaj sistem obele`avanja u povoju i zahteva ozbiljne
intervencije.
40
5.2.3. Oznake geografskog porekla su
potencijal za izvoz robe vi{e vrednosti
Veliki broj poljoprivrednih proizvoda je poznat po svom poreklu i na~inu uzgoja ili prerade. Imena kao {to su Basmati,
Rokfor ili u Srbiji leskova~ki, zlatiborski, futo{ki… dovoljno
govore o jedinstvenom agroekolo{kom i kulturnom kontekstu
koji stvaraju kvalitet proizvoda na koje se odnose, i to ne
samo neposrednih senzornih karakteristika, ve} i autenti~nosti
podru~ja. Za{tita oznaka geografskog porekla je pravni okvir
za za{titu i promociju ovih proizvoda.
Pored ostalih prava intelektualne svojine, za{tita OGP-a je deo
TRIPS Sporazuma o trgovinskim aspektima prava intelektualnog vlasni{tva, koji je deo regulative vezane za STO, i u
~lanovima 22 do 24 defini{e se, izme|u ostalog, i oznake
geografskog porekla kao: "oznake koje identifikuju odre|enu
robu kao robu poreklom sa teritorije ~lanice, ili regiona ili
lokaliteta sa te teritorije, gde se dati kvalitet, renome ili druge
karakteristike robe su{tinski mogu pripisati njenom geografskom poreklu."
Ova oblast je predmet intenzivne debate, od samog osnivanja
STO, po{to zemlje ~lanice nisu mogle da postignu sporazum o
dva glavna pitanja, pa ~ak ni do danas: prvo je ideja o
pro{irenju vi{eg stepena za{tite koji trenutno u`ivaju vina i
alkoholna pi}a, na sve proizvode, i drugo je priroda i funkcija
multilateralnog registra OGP koji je potrebno uspostaviti
prema TRIPS Sporazumu.
Imaju}i u vidu okvir STO-TRIPS sporazuma kao i Lisabonskog
ugovora koji reguli{e me|unarodnu za{titu oznaka porekla
prema Svetskoj Organizaciji za intelektualnu svojinu (WIPO)
~iji je Srbija ~lan od 1999. godine, interes Srbije je da dobije
me|unarodnu za{titu za svoje proizvode sa OGP kako bi osigurala njihovu ekonomsku vrednost. Za to je osnovni zahtev da
je proizvod sa oznakom geografskog porekla za{ti}en i na
tr`i{tu u Srbiji.
S obzirom da su proizvodi sa OGP, proizvodi posebnih karakteristika koje poti~u od njihovog geografskog porekla, jasno je da
mogu da budu plasirani na izvozna tr`i{ta gde nemaju veliku
konkurenciju upravo zbog ~injenice da nema sli~nih proizvoda
ili zamene. Rizik da se ovi proizvodi smatraju generi~kim u
tre}im zemljama mora biti ozbiljno uzet u obzir, jer ~im se to
desi, konkurentnost se ne}e bazirati na kvalitetu, ve} na ceni ili
plasiranju robne marke. Na primeru sira Parmezana mo`emo
da procenimo ovaj rizik jer je pitanje bilo da li se "Parmezan"
odnosi na prevod naziva "Parmi|ano Re|iano" ili je to
generi~ko ime. Zahvalju}i dugogodi{njoj za{titi ove oznake
porekla u Italiji i pravnoj regulativi Evropske unije koja se
odnosi na OGP, sud je kona~no odlu~io da se ime "Parmezan"
odnosi isklju~ivo na originalan proizvod sa imenom porekla
"Parmi|ano Re|iano" ("Parmigiano Reggiano".)
Trgovinska razmena koja je vezana za ~lanstvo u STO mora da
se odnosi ne samo na poljoprivredne proizvode i hranu koja se
nalazi na proizvodnim berzama, ve} i na proizvode vi{e vrednosti na koje se odnosi za{tita porekla rezervisana za proizvo|a~e iz Srbije.
Sama po sebi, za{tita oznake porekla nema direktan efekat na
komercijalni uspeh i izvoz proizvoda. Kao {to primena TRIPS
Sporazuma, koja se odnosi na oznake porekla, mora da bude
uvedena u nacionalni pravni okvir kako bi zemlja postala ~lanica STO, a potom imala koristi od slobodne me|unarodne
trgovine, tako i za{tita oznake geografskog porekla mora da
pokrene razvoj vrednosnog lanca kako bi ostvarila pozitivne
trgovinske efekte.
Sa stanovi{ta prava, za{tita omogu}ava fer konkurenciju svih
legitimnih proizvo|a~a korisnika oznake porekla. To
podrazumeva spre~avanje imitacija i zloupotreba koje dolaze
van regiona proizvodnje, kao i zloupotrebom kvaliteta od
strane samih proizvo|a~a. [tavi{e, pravno ustanovljenje
za{tite oznake porekla obavezuje na primenu specifikacije u
proizvodnji koja je definisana kroz kolektivni proces i
uspostavlja standard kvaliteta. Takav standard mo`e da sadr`i
preporuke i da ponudi podr{ku malim proizvo|a~ima kako da
Proizvo|a~i pet proizvoda sa
oznakama geografskog porekla
podr`ani su kroz komponentu
III TCP programa "Podr{ka
pravima intelektualne svojine
a posebno oznakama geografskog porekla" u njihovim
naporima da za{tite svoj
proizvod kroz participativni
proces definisanja specifi~nih
karakteristika i veze kvaliteta
sa prirodni resursima i tradicijom, znanjem i ve{tinama
ljudi s te teritorije. To su
Zlatarski sir, Leskova~ki ajvar,
Sjeni~ki sud`uk, i reaktivacija
za{tite za ve} registrovan
Sremski kulen.
Projektom je podr`ana i prva
sertifikacija proizvoda sa
oznakom geografskom porekla
u Srbiji, i to proizvo|a~a
Futo{kog sve`eg i kiselog
kupusa i to kako u izradi kontrolnog plana i obuci i savetodavnim aspekatima, tako i u
finansiranju svih eksternih
tro{kova sertifikacije.
41
5 PET GLAVNIH STRATE[KIH AKTIVNOSTI ZA POVE]ANJE IZVOZA HRANE IZ SRBIJE
odgovore na zahteve bezbednosti proizvoda i higijenskih
normi, ili zahteva za sertifikacijom i kontrolom. U svakom
slu~aju, omogu}ava pristup udaljenim tr`i{tima, u~vr{}uje
poverenje potro{a~a i odnose sa trgovcima.
Indirektni efekti pravne za{tite OGP ti~u se ja~anja kolektivne
organizacije u~esnika u proizvodnom lancu, ~ime se naj~e{}e
podsti~e fer podela tro{kova kao i ravnomerno dodavanje vrednosti du` ~itavog vrednosnog lanca i me|u razli~itim u~esnicima. Pravna za{tita OGP, zajedno sa razvijenim strukturama za
regionalni lanac snabdevanja ({to uklju~uje kooridnaciju,
upravljanje, itd) poma`u odr`anje ili ~ak razvoj zanatske ili
proizvodnje na farmi i u malim objektima. Tro{kovi kontrole,
sertifikacije i uspostavljanja i za{tite tr`i{ne reputacije se tako
minimizuju, a pristup tr`i{tu pojednostavljuje i pojeftinjuje,
zahvaljuju}i kolektivnoj komunikaciji i vezi sa drugim razvojnim inicijativama, na primer turisti~kom ponudom.
Uop{teno gledano, definisanje i priznavanje, za{tita OGP u
regionu, smatra se inovativnim socio-ekonomskim projektom,
koji potom ima velike {anse za pozitivan uticaj koji je mnogo
{iri od neposrednog ja~anja tr`i{nog lanca tog proizvoda.
Izvoz proizvoda sa oznakama
geografskog porekla
Ne postoji pouzdana statistika koja prati izvoz proizvoda sa OGP
na globalnom nivou. Podaci koji prate trgovinu ovim proizvodima u EU pokazuju da je ve}ina potro{nje i prodaje u samoj
zemlji porekla - u 2008. godini samo 18% svih proizvoda bilo
izvezeno. Ipak, iskustvo i neki primeri dobre prakse pokazuju da
proizvodi sa OGP imaju potencijal za odr`iv i isplativ izvoz. Na
primeru so~iva koje poti~e iz poljoprivredno nerazvijenog regiona
Francuske (Lentille verte du Puy), mo`emo da pratimo ovaj rast:
u 1996. godini proizvodnja je postojala na 752 farme, kad je
oznaka porekla i registrovana, a deset godina kasnije broj farmi i
proizvo|a~a se pove}ao na 1018.
Drugim re~ima, za odre|ene tradicionalne i tipi~ne proizvode,
za aktere-proizvo|a~e koji su mali i ~ija je proizvodnja
zanatska, i za regione koji su udaljeni, nerazvijeni, za{tita i
razvoj proizvoda sa OGP je ~esto jedina strategija ekonomskog razvoja. To potvr|uje i konstantan rast broja registracija
OGP u EU, koji je 2008. pre{ao cifru od hiljadu proizvoda (ne
uklju~uju}i vina i `estoka alkoholna pi}a).
Nema sumnje da Srbija ne sme da propusti priliku da svoje
bogato nasle|e tradicionalnih lokalnih proizvoda plasira kroz
sistem globalne trgovine.
OGP - Standard sa li~nim pe~atom proizvo|a~a
Specifi~nost proizvoda sa oznakama geografskog porekla je da za svaki od proizvoda govorimo o posebnom standardu, koji ostavlja prostor za LI^NI PE^AT PROIZVO\A^A. Elaboratom (code of practice) je
uobi~ajeno da se proizvod defini{e na na~in da se dozvoljava proizvo|a~ima da ispolje ve{tinu i dugu
(porodi~nu) tradiciju u proizvodnji tako {to }e pribe}i "malim tajnama" tokom nekog od koraka proizvodnje, ne ugro`avaju}i pritom specifi~ne karkteristike proizvoda (to je na primer koli~ina ili razmer
odre|enih za~ina, momenat ocenjivanja kad je proizvod gotov, itd).
Time se ovi proizvodi i razlikuju od "standardizovanih industrijskih" proizvoda, a potro{a~u je ostavljeno da prema svom
ukusu bira i proizvod i proizvo|a~a. Nakon sertifikacije
EU politika u
proizvodi imaju pravo da nose oznaku koja dokazuje status
oblasti kvaliteta
za{tite geografskog porekla. U EU to izgleda ovako:
proizvoda ima cilj da
U Srbiji jo{ uvek ne postoji nacionalni logo za proizvode sa geografskim poreklom, ali se radi
na dizajnu i uvo|enju u upotrebu.
42
za{titi prava proizvo|a~a
i potro{a~a i da
doprinese ruralnom
razvoju.
Barijere za uspe{niji oslonac na kvalitet
proizvoda iz Srbije
Vrednost PDO/PGI tr`išta u EU
13 %
5%
82 %
Nacionalno tr`i{te
Unutra{nje tr`i{te
Spolja{nje tr`i{te
Proizvodi
sa za{ti}enim
geografskim poreklom
se prodaju u zemlji
porekla, ali za Srbiju koja
ima veliku dijasporu ovo
je i izvozna {ansa
Na grafikonu se vidi da je najve}e tr`i{te za
proizvode sa OGP lokalno, i nacionalno. Ipak,
ekspanzija na izvozna tr`i{ta je bila uspe{na za
odre|eni broj proizvoda koji organizovanijim i ve}im
obimom proizvodnje mogu da ostvare ponudu i investiraju u promociju i plasman. Za proizvode sa
oznakom geografskog porekla iz Srbije, dijaspora
{irom sveta je prva ciljna grupa kojoj se kroz lance
specijalizovanih prodavnica i restorana mogu plasirati
proizvodi.
Izvor: http://ec.europa.eu/agriculture/quality/
Kao i u ve}ini balkanskih zemalja, tradicionalni proizvodi iz
Srbije su grupa potencijalno uspe{nih izvoznih artikala. Dok se
proizvodi poput p{enice, soje, vo}a kao {to je jabuka izvoze na
osnovu cenovne konkurentnosti, balkanski specijaliteti imaju
svoje tr`i{te na osnovu kvaliteta, a pre svega na osnovu
potra`nje srpske, bosanske i hrvatske dijaspore u mnogim
zemljama Evrope. Tradicionalna hrana je ~esto sinonim za
proizvodnju malog obima i na farmi. Ovaj proizvodni segment
je odli~no razvijen u velikom broju evropskih zemalja i smatra
se jednim od klju~nih za kvalitet i raznovrsnost hrane, kao i za
podr{ku ruralnom razvoju podru~ja.
Istovremeno, potro{a~i `ele da budu sigurni u bezbednost
proizvoda koji kupuju, pa je zato presudno da ~ak i tradicionalna priozvodnja po{tuje osnovne postupke bezbednosti i
higijene. Ova ~injenica predstavlja zna~ajnu prepreku proizvo|a~ima iz Srbije, jer trenutno sistem bezbednosti hrane ne
daje dovoljno garancija za proizvode iz malih, zanatskih prerada. To rezultira aktuelnom ponudom na tr`istu [vajcarske, ali i
Evrope, gde najve}i deo proizvoda iz Hrvatske, Bosne, Srbije,
Crne Gore, Albanije itd... je industrijskih, i to konditoriski
proizvodi, konzervirano vo}e i povr}e, za~ini i pivo. Pored toga,
proizvodi sa imid`om tradicionalne hrane iz balkanskih zemalja koji su prisutni na policama {vajcarskih, ali i evropskih prodavnica, uglavnom su proizvedeni u poluindustrijskim uslovima, pa iako imaju uvedene standarde poput HACCPa ili ISO,
lo{ijeg su senzornog kvaliteta od onih proizvedenih u zanatskoj
preradi. Kona~no, EU i [vajcarska imaju isti pristup u primeni
bilateralnog sporazuma koji reguli{e uvoz iz tre}ih zemalja,
zabranjuju}i proizvode animalnog porekla, a uz argument da je
trenutno sistem veterinarske i sanitarne kontrole preslab da bi
garantovao bezbednost.
5.3. Pove}ati konkurentnost
Osnova za svaku trgovinu, bilo na doma}em ili stranom tr`i{tu
je da je proizvod konkurentan ili cenovno, tako {to je najpovoljniji za kupca, ili da je skuplji ali ima odre|eni kvalitet za
koji je neko spreman da plati vi{u cenu. Konkurentnost varira,
naro~ito u poljoprivredi i zavisi od odre|enih perioda kada, na
primer, Srbija mo`e da bude nekonkurentna u proizvodnji
43
5 PET GLAVNIH STRATE[KIH AKTIVNOSTI ZA POVE]ANJE IZVOZA HRANE IZ SRBIJE
kukuruza i da uop{te ne izvozi, a potom slede}e godine, sa
istom tehnologijom i prinosom, da bude konkurentna jer je
svetska cena proizvoda porasla. Konkurentnost se posti`e ili
sni`avanjem tro{kova, ako je proizvodnja ekstenzivna ili, {to je
naj~e{}e i najefikasnije, ulaganjem i primenom novih
tehnologija i znanja. Najbolji na~in da se pove}a konkurentnost je ulaganjem u znanje i opremu. Upravo zato {to su
investicije u nove tehnologije skromne, Srbija nije konkurentna
u najve}em broju poljoprivrednih proizvodnji, iako postoje
potencijali za to. U Srbiji je naro~ito visok potencijal za
proizvodnju hrane visokog kvaliteta. Kreatori politike treba da
su svesni toga i da sve {to se ~ini u domenu poljoprivrede
bude usmereno ka ostvarivanju ovog potencijala. Me|utim,
~esto se prave kompromisi koji ugro`avaju ostvarenje ovog
cilja, kao {to je bud`etsko smanjenje investicione podr{ke, a
orjentacija ka cenovnoj podr{ci, spre~avanje konkurencije u
nabavci mineralnih |ubriva, smanjenje konkurencije uvo|enjem carine i necarinskih barijera, ne doprinose njegovom ostvarenju.
Poverenje potro{a~a se podsti~e garancijom
sistema o autenti~nosti i verodostojnosti oznake,
a uspeh na tr`i{tu informisanjem potro{a~a
o sadr`ini oznake.
Konkurentnost kvalitetom
Nekad
Cenovna konkurentnost
5.3.1. Orijentisati se ka kvalitetu proizvoda
Promena odnosa prema kvalitetu, kako potro{a~a tako i proizvo|a~a, jedan je od centralnih trendova modernog tr`i{ta
prehrambenim proizvodima. [ta je kvalitet za potro{a~a i koje
karakteristike treba da ima proizvod da bi mogao da ga odvoji
od ponude velikog broja sli~nih ili generi~kih proizvda, i da
reaguje spremno{}u da plati premijum cenu za dodatu vrednost? Odgovor na ovo pitanje nije jednostavan ni lak, ali
odre|uje strategiju proizvo|a~a - kom potro{a~kom segmentu
}e se obra}ati, i na kojim izjavama i aspektima graditi reputaciju i kreirati potra`nju. Dok se bezbednost proizvoda
podrazumeva, specifi~ne karakteristike poput ukusa, porekla,
proizvodnog procesa dolaze u fokus i postaju ~esto mnogo
zna~ajnije nego cena u procesu dono{enja odluke o kupovini.
Kvalitet nije samo unutra{nje svojstvo proizvoda - izgled, ukus,
hranjivost, ve} i proces proizvodnje, organska, fer trgovina itd.
ili poreklo, i ne samo to. Potro{a~ `eli proizvod koji je zdraviji,
"zeleniji", koji je putovao kra}e od proizvodne do prodajne
ta~ke, koji je sve`, jedinstven i koji odgovara njegovom-njenom
vrednosnom i ideolo{kom sistemu. Potro{nja hrane postaje
gest li~ne politike i ideologije, kojim govorimo o na{em stilu
`ivota!
44
Konkurentnost kvalitetom
Sad
Cenovna konkurentnost
Put
ka konkurentnosti
dvostruk - ili cenom ili
kvalitetom, ali imaju}i u
vidu pomenuta ograni~enja
sektora poljoprivrede u Srbiji
u smislu investicija i
inovacija, orijentacija ka
kvalitetu je daleko
izglednija.
U prethodnim decenijama
tipi~an odgovor na ponudu i
pona{anje potro{a~a zna~io je
izbor proizvoda srednje kategorije i srednje cene, ~ime se
potro{a~ vodio "sigurnim izborom".
Sada, segmentacija tr`i{ta pokazuje da
je ve}i udeo grupe koja se opredeljuje za jeftin
proizvod, i jednako velika grupa koja motivisana
kvalitetom bira skuplji proizvod, dok se kategorija
"prose~ne cene i prose~nog kvaliteta" suzila.
Promene u motivima i pona{anju
potro{a~a se mogu smatrati
revolucionarnim
Razlog za to nalazi se u potpuno razli~itom na~inu razmi{ljanja dana{njeg potro{a~a, u odnosu na onog pre nekoliko
decenija, ali i u razli~itom pristupu tr`i{tu i marketingu. Na
primer, promenom stila `ivota i tradicionalnih uloga u porodici, promenom obrazaca potro{nje hrane, drasti~nog smanjenja
vremena pripremanja hrane i distributivnim kanalima i mestima prodaje, dana{nji kupac je nov i pristupa mu se na inovativan na~in. Obroci su postali neformalni, individualni i manje
predvidljivi, sa smanjenim vremenom konzumiranja i pripremanja hrane. Sa druge strane, transfer prodaje iz malih prodavnica ka hipermarketima napravio je veliku promenu, dok
pove}ana ponuda sa ~ak preko 20 hiljada prehrambenih
artikala koji se pojave na EU tr`i{tu svake godine, prose~an
broj artikala vi{estruko uve}an (sa 550 tokom 50-ih, na preko
25 hiljada u velikim supermarketima koje nalazimo danas),
svedo~e o o{trini konkurencije za svaki proizvod. Vrednost
prehrambene industrije je narasla na 800 milijardi evra, dok
zapo{ljava preko 4 miliona ljudi u EU, dok su cene sa druge
strane na istorijskom minimumu kad je u pitanju udeo
tro{kova hrane u ukupnom prihodu doma}instva - u evropskim doma}instvima u proseku oko 15% odlazi na hranu, dok
je u Srbiji to blizu polovine.
Broj prehrambenih artikala u jednoj prodavnici
550 tokom 1950-ih
do 25.000 hrane i pi}a
u velikim hipermarketima danas
Vreme za dnevne obroke
2 i po sata 1965
1 sat 20 minuta 1999.
Vreme za pripremu hrane
2 i po sata 1950-ih
6 minuta evropski prosek danas
Iako je sam pojam kvaliteta multidimenzionalan, postoje ~etiri
aspekta kvaliteta koji su od posebne va`nosti potro{a~ima i
proizvo|a~ima.
Ukus, izgled, miris na svoj na~in ~ine osobine proizvoda
vezane za u`ivanje, i tradicionalno su bile smatrane merom
kvaliteta.
Povezane su sa iskustvom prethodne konzumacije,
a u nekim kulturama ove karakteristike su od
nagla{enog zna~aja dok su u drugim manje va`ne.
Ukus je povezan sa poznatim i sa navikom
potro{nje proizvoda, na primer u posebnim,
prazni~nim prigodama. To je miris detinjstva ili
godi{njeg odmora, se}anje na pozitivne uspomene
i ose}anja.
Proizvodni proces postaje veoma va`an za veliki broj potro{a~a
koji o~ekuju da se na taj na~in stvori dimenzija kvaliteta koja
ne mora da ima neposredne veze sa ukusom ili nutritivnim
vrednostima proizvoda.
Ovaj aspekt poti~e od opa`enog kvaliteta i uklju~uje na primer
organsku proizvodnju ili slobodan uzgoj `ivotinja na pa{i uzimaju}i u obzir i njihovu dobrobit, zatim zabranu kori{}enja GMO hrane, ili
fokus na "prirodnost" ili nizak stepen prerade
proizvoda.
Komunikacija emotivnim porukama ka
potro{a~ima kako bi se stimulisala potro{nja
organskih proizvoda, se smatra efikasnijom i
ubedljivijom.
Aspekt zdravlja postaje sve va`niji velikom broju
potro{a~a, kao o~ekivani ili pretpostavljeni uticaj
hrane na zdravlje uklju~uju}i njene funkcionalne
kvalitete ali tako|e i bezbednost i aspekte
rizika.
Mla|i, obrazovani, vi{eg prihoda, urbani
potro{a~i, `ene su vi{e zainteresovani za
zdravstvenu dimenziju kvaliteta.
Potro{a~ka
definicija
organskog i prirodnog
proizvoda se menja, a
granica izme|u ova
dva pojma se
pribli`ava.
Kona~no, jo{ jedan faktor kvaliteta za potro{a~e je pogodnost u
konzumiranju, koja podrazumeva u{tedu vremena, fizi~ke ili mentalne energije u jednom ili
vi{e aspekata ishrane: planiranju i nabavci
hrane, skladi{tenju i pripremi hrane, potro{nji,
ras~i{}avanju ostataka ili njihovom odlaganju...
Sve`e ise}eno povr}e, spremno za konzumiranje, pakovanja za jednu osobu, ambala`a
laka za potro{nju van ku}e... samo su neki od
primera pogodnosti u potro{nji prehrambenih
proizvoda...
45
5 PET GLAVNIH STRATE[KIH AKTIVNOSTI ZA POVE]ANJE IZVOZA HRANE IZ SRBIJE
Hrana iz Srbije mora da nosi barem jednu od ~etiri dimenzije
kvaliteta kako bi se tim argumentom razlikovala od velikog
broja visoko konkurentnih proizvoda koji su ve} prisutni i prepoznati na tr`i{tu i plasirani kroz robne marke ili {eme kvaliteta. Dimenzije kvaliteta su ujedno i karakteristika poverenja,
obzirom da se potro{a~ u potpunosti oslanja na garancije o orijentaciji proizvoda ka kvalitetu, i to iz razli~itih izvora. Zato je
potrebna promena stava i poslovnih politika preduzetnika, kao i
nacionalne regulative koja bi se uklopila u globalni kontekst.
Novosti u politici kvaliteta hrane u EU
Cilj nove politike Evropske unije kad je u pitanju kvalitet
poljoprivrednih proizvoda, je da obezbedi da potro{a~
ima sve informacije o karakteristikama proizvoda, mestu
proizvodnje, uzgoja i postupku proizvodnje, kako bi se
pospe{ila potro{nja i obezbedilo da proizvodja~i ostvare
fer naknadu za kvalitet koji obezbe|uju. Osnovne kategorije ovog "paketa" su (1) EU shema kvaliteta ( koju ~ine
geografske oznake porekla, organska proizvodnja i sl.) (2)
privatne sertifikacione sheme na osnovu kojih je mogu}e
razlikovati proizvod (3) garancije i sertifikacije
proizvo|a~a i farmi koje se pridr`avaju odabranog sistema i (4) pravila marketinga u EU. Cilj je da se smanji
neravnote`a u informisanosti potro{a~a i da se preciziraju
standardi koji identifikuju proizvod i njegove kategorije
(poput pravila o tome {ta mo`e da se zove "obrano
mleko", "vo}ni sok" itd) pa do termina kojima se defini{e
dodata vrednost ("ekstra devi~ansko" ili "iz slobodnog
uzgoja" itd), kao i ozna~avanje mesta proizvodnje.
5.3.2. Pospe{ivati konkurentnost
Konkurentnost se pove}ava
investicijama u novu tehnologiju
Poljoprivrednicima, preduzetnicima i privrednicima u Srbiji su
poznate i dostupne tehnologije koje pove}avaju efikasnost,
produktivnost, a samim tim i konkurentnost. Veliki napredak
8
46
pristupu novih tehnologija u poslednjih 10 godina donela je
konkurencija na tr`i{tu semena, |ubriva, mehanizacije i
druge opreme. Me|utim, te{ko se prevazilazi problem finansiranja uvo|enja nove tehnologije, pogotovo u prehrambenoj
industriji.
Te{ko je oceniti koliko ukupno sredstava Srbija trenutno izdvaja za investicije po raznim osnovama od podr{ke Ministarsrtva
poljoprivede pa do aktivnosti Fonda za inovacione delatnosti.
Takodje primetno je da se sredstva za investicije iz agrarnog
bud`eta stalno smanjuju, ne samo kao posledica smanjenja
bud`eta, nego se i njihov udeo konstantno smanjuje na ra~un
tr`i{nih mera.
Vi{e investicija za investicione projekte u poljoprivredu }e biti
u narednom periodu i to po dva osnova:
1. Kada Srbija ispuni uslove za dobijanje pretpristupnih fondova namenjenih rulanom razvoju - IPARD
2. Kada postane punopravni ~lan EU i deo zajedni~ke
poljoprivredne politike EU
Mogu}nost da Srbija dobije zna~ajna sredstva od oko 47 - 64
miliona8 evra godi{nje koje su direktno usmerene u razvoj
poljoprivrede je ne{to {to bi trebalo da bude prioritet administacije Srbije i treba da postoji veliki interes da se to ostvari
{to je pre mogu}e. Dobijanje ovih sredstava podrazumeva
ispunjenje kapaciteta za administriranje ovih fondova.
Aktivnosti na ispunjenju ovih uslova i izgradnje novih institucija pre svega podrazumeva dono{enje odre|enih politi~kih
odluka, alokaciju sopstvenih sredstava, unapre|enje javnih
slu`bi na dr`avnom, regionalnom i lokalnom nivou koje su
direktno uklju~ene u sprovo|enje. Dodatno neophodno je
pripremiti i prilagoditi ostale institucije koje imaju indirektnu
ulogu, ali i od njih zna~ajno zavisi uspeh u kori{}enju IPARD
sredstava kao {to su veterinarski servis, savetodavna slu`ba,
registri, inspekcijska kontrola, slu`be za izdavanje gra|evinskih i drugih dozvola i druge. Na kraju potrebno je imati
dovoljan broj obu~enih ljudi, bilo u privatnom ili javnom servisu koji }e biti u stanju da pripremi IPARD projekte. Usled
zna~ajne potencijalne koristi i velikog predstoje}eg posla na
svim nivoima neophodno je da ovo bude jedna od prioritetnih
aktivnosti administarcije jer svaka izgubljena godina zna~i
nekoliko desetina miliona evra manje za ruralna podru~ja u
Srbiji.
Prema kalkulacijama Ministartva poljoprivrede RS zasnovanim na iskustvima koriš~enja SAPARD sredstava novih zemalja ~lanica
Glavni trendovi u finansiranju investicija u poljoprivredi (odnosi se na komercijalne proizvo|a~e)
Na~in
finansiranja
Trend
Od sopstvenih
prihoda
Blago pove}anje
Zara|enih
u poljoprivredi
Blago pove}anje prvenstveno zbog profitabilnosti proizvodnje poslednje 3 godine
Zara|enih u
drugim sektorima
Blago pove}anje - mnogi novac zara|en u drugim sektorima ula`u u poljoprivredu posmatraju}i je kao
perspektivnu granu ekonomije u Srbiji
Od dobavlja~a inputa direktno ili
preko zadruga (barter aran`mani)
Stagnira
Sa netransparentnim
izra`avanjem kamate
Smanjuje se iako jo{ uvek dominantno, prvenstveno na ra~un uvodjenja transparentnijih ugovora
Sa jasnim
nov~anim tokom
Pove}ava se jer kompanije pronalaze lako klijente sa ovakvim ugovorima
Subvencije dr`ave
Pove}avale se u iznosu po hektaru ali je smanjen broj korisnika. Za 2013. planirano pove}anje
investicionih sredstava iz bud`eta
Krediti
Zna~ajno smanjenje u broju i veli~ini po izbijanju krize
Komercijlni (ban~ini)
Zna~ajno smanjenje
Subvencionisani
Smanjeni u odnosu na period 2005-2008.
Ostalo (Prijatelji, ro|aci...)
Pove}ava se
Struktura agrarnog bud`eta po merama
Izvor: Ministartvo poljoprivrede uz sistematizaciju autora
Od 2007.
konstantno se
pove}avaju tr`i{ne mere
podr{ke najvi{e na ra~un
podr{ke investicijama
putem mera ruralnog
razvoja
100 %
90 %
80 %
70 %
60 %
50 %
92,8 %
40 %
68,9 %
63,9 %
30 %
47,7 %
69,6 %
77,9 %
84,5 %
Podr{ka ruralnom razvoju
50,2 %
Podr{ka dohodku
34,9 %
20 %
Podr{ka kreditima
10 %
0%
Tr`i{na podr{ka
2003
2004
2004(2)
2005
2006
2007
2008
2009
2010
Administrativna podr{ka
47
5 PET GLAVNIH STRATE[KIH AKTIVNOSTI ZA POVE]ANJE IZVOZA HRANE IZ SRBIJE
Inovacijama i ulaganjem u znanje
pove}ava se konkurentnost
U globalnoj ekonomiji znanje i informacija postali su najvredniji
resursi i osnova ja~anja konkurentske pozicije na svetskom
tr`i{tu. Konkurentni na svetskom tr`i{tu }e biti oni koji imaju
sposobnost da predvide, a zatim i sprovedu u delo inovaciju,
proizvodnju, uslugu, novu mogu}nost ili novi na~in da proizve-
Kroz komponetu Projekta "Pomo} u sticanju znanja i
iskustva o standard GLOBALGAP" odr`ani su seminari za
obuku i pru`anje informacija o programima
(GLOBALG.A.P, BRC, IFS, ISO, GOST …), obuka mladih
agronoma koji su zainteresovani da imaju informacije o
standardima, a naro~ito o GLOBALG.A.P.u i koji u
budu}nosti mogu da budu savetodavci poljoprivrednicima
u ispunjavanju uslova koji su potrebni za certifikaciju. Od
velikog broja zainteresovanih poljoprivrednika i kompanija
odabrano je 15 koji su pro{li detaljno podu~avanje o
GLOBALG.A.P. simulacijom certifikacije i evaluacijom svih
ta~aka na konkretnom gazdinstvu.
Razvoj sistema
razvijanja i usvajanja
znanja u poljoprivredi
Sistem nacionalnih
poljoprivrednih instituta
National Agricultural
Research System, NARS
Sistem znanja i
informacija u poljoprivredi
Agicultural Knowledge
Information System, AKIS
Sistem inovacija u poljoprivredi
Agricultural Innovation
System, AIS
1960 - 1980
1980 - 2000
2000 - 2012
Instituti,
savetodavna
slu`ba
Instituti, savetodavna
slu`ba, poljoprivrednici
Veliki broj u~esnika: poljoprivrednici, instituti,
privatna i dr`avna savetodavna slu`ba, mediji,
konsultantske kompanije, prodavci inputa
Rezultat
Nova tehnologija (rad u
nacionalnom casopisu)
Primena novih tehnologija i ino- Razli~ite
vacije
vrste inovacija
Uloga politike
Definisanje
prioriteta
Povezivanje istra`ivanja, savetodavne slu`be i obrazovanja
Model ja~anja
kapaciteta
Ja~anje infrastrukture i
ja~anje ljudskih
kapaciteta
Ja~anje komunikacije izme|u
Stvaranje
svih u sistemu (instituta, saveto- povoljnog
davne slu`be, poljoprivrednika) okru`enja
za inovacije
U~esnici
48
du vi{e, jeftinije ili kvalitenije. Da bi se to postiglo u Srbiji nije
dovoljno samo pove}ati broj obrazovanih, jer danas predmet
obrazovanja nisu samo ~itanje, pisanje i aritmetika, nego
kreativnost i inovacije. Kreativnost je proces razvijanja nove
ideje koja }e kao rezultat imati novu vrednost, a inovativnost je
proces sprovo|enja takve ideje u praksu i novi posao.
Jedan od osnovnih indikatora opredeljenosti zemlje za tehnolo{ki napredak svakako su izdvajanja za istra`ivanje i razvoj
kao osnove tehnolo{kog napretka. U Srbiji u~e{}e nauke u
BDP-u, je u 2003. godine dostiglo 0,3% BDP-a i stagniralo na
tom nivou do 2010. kad su pove}ana ulaganja na 0,6% {to
Republiku Srbiju jo{ uvek svrstava me|u dr`ave sa najmanjim
ulaganjima u nauku, kako u razvijenom svetu, tako i u regionu.
2010. godine, u EU 27 ulaganje u nauku je dostiglo 2%, s tim
da je samo nekoliko zemalja dostiglo cilj Lisabonske agende
koji je bio 3% (Finska 3,87%, Danska 3,6%, [vedska 3,42%)
a i zemlje u okru`enju ozbiljnije ula`u u istra`ivanja od Srbije
(Slovenija 2,11%, Ma|arska 1 %. Hrvatska 0,73%)... U Srbiji
u strukturi finansiranja nauke dominiraju bud`etska sredstva, a
ne postoji ~ak ni procena izdvajanja privatnog sektora u
nau~na i tehnolo{ka istra`ivanja. U EU-27, 2009. godine 54,1
% od rashoda za istra`ivanje i razvoj je bilo financirano od
strane privrede, jedna tre}ina (34,9%) od strane Vlada, a
8,4% od strane stranih fondova.
Podr{ka
inovativnosti
Ve}a
ulaganja u nauku
u Srbiji ne bi imala
efekta dok se ne reformi{e
ceo sistem znanja u
poljoprivredi ~ija su organizacija i funkcionsanje na
nivou sisema koji je u
Evrop pre trideset i
vi{e godina.
Naravno da ovakav odnos dr`ave prema istra`ivanju i razvoju
mora da bude preslikan i u rezultatima. Patenti su pokazatelj
inovativne proizvodnje, odnosno produktivnosti istra`iva~ko
razvojnih aktivnosti. Oni su indikator tehnolo{kog napretka i
rezultata istra`ivanja i razvoja. Broj patenata koji se prijavi u
Srbiji je u opadanju, a pore|enje sa EU je pora`avaju}e.
Godine 2007. Nema~ka je podnela najve}i proj prijava patenaata EPO od svih EU27 ~lanica i to 23,929, a sledile su je
Francuska (8241), Velika Britanija sa (5422), Italija (5107).
Iste godine najvi{e patenata na svetu prijaviljeno je u SAD 31,908.9
Inovativnost u sektoru MSP10
• Svako sedmo MSP provodi svoje inovativne aktivnosti, a
svako ~etrnaesto ostvaruje saradnju u vezi inovacije sa
drugim privrednim subjektima ili institucijama
• Svako ~etvrto srednje preduze}e sprovodi sopstvene inovacije, a svako osmo ima trajnu saradnju sa institucijama
• Efekti sprovedenih inovacija u 54% slu~ajeva odnosili
su se na u{tedu repromaterijala ili energenata, a 46% na
smanjenje tro{kova radne snage
• 22% anketiranih za{titilo je neki od oblika intelektualne
svojine. Ovaj procenat je za 6% ve~i u odnosu na 2010, a
11% u odnosu na 2009. godinu
• 62% za{ti}enih prava se odnosi na robnu marku, 21%
na industrisjki dizajn, a samo 8 % na patente
Broj i struktura prijava doma}ih podnosilaca patenata
500
390
400
376
366
253
300
244
200
151
100
0
13 29
2006
2
19
2007
Instituti i univerziteti
4
15
2008
Privredna dru{tva
18
29
2009
18 28
2010
21
8
2011
Sistem
vrednovanja i
stimulisanja rezulata
nau~nog rada se mora
promeniti kako bi
stimulisao istra`iva~e da
se usmere na nove
tehnologije, patente i
inovacije
Fizi~ka lica
Broj prijavljenih patenata u Srbiji opada dramati~no od 2008. godine
Mala ulaganja i sistem u kojem nema konkurencije daju rezultate od kojih ekonomija nema koristi. U oblasti poljoprivrede,
to su radovi koji se objavljuju u nacionalnim ~asopisima koji zapravo odr`avaju u `ivotu generaciju nau~nika koji su izgradili
takav sistem da veoma lako rigidnim i besmislenim pravilima elimini{u konkurenciju mladih istra`iva~a. Prose~na starost
istra`iva~a u Srbiji je 44,3 godine, {to je vi{e od prose~ne starosti stanovni{tva i ukazuje na potrebu hitne reforme koja bi
kao rezulat imala stvaranje takvog okru`enja koje bi mlade stimulisala da budu nosioci novih istra`ivanja i kreatori inovacija. Pora`avaju}e je i da je u periodu 2006-2010 u oblasti biotehnlogije i poljoprivrede prijavljano samo 2 pantenta ({to je
manje nego broj nau~nih institucija kojima je ovo osovni indikator uspeha) i 6 proizvoda nove tehnlogije, a ~ak 9536 radova u nacionalnim ~asopisima.
9
Eurostat
10
Stanje, potrebe i problemi preduzetnika u Srbiji. Izve{taj o anketnom istra`ivanju o malim i srednjim preduze}ima i preduzetnicima u Srbiji u 2011. godini.
Nacionalna agencija za regionalni razvoj, 2011.
49
5 PET GLAVNIH STRATE[KIH AKTIVNOSTI ZA POVE]ANJE IZVOZA HRANE IZ SRBIJE
5.4. Unaprediti tr`i{ni lanac i
objediniti ponudu
Tr`i{ni lanac u Srbiji je kratak i ~esto
se zavr{ava na lokalnoj pijaci, u
kom{iluku ili kod nakupaca, a njegov
najve}i deo se odvija u sivoj zoni
Tri su osnovne karakteristike tr`i{nog lanca u poljoprivredi
Srbije. Prva je da je kratak i naj~e{}e zavr{ava na farmi ili
lokalnoj pijaci. Druga karakteristika je da je on tranzicioni, gde
se promene ogledaju u novim mestima prodaje i distribucije
(otvaranje supermarketa i organizovanje dobavlja~a za njihove
potrebe), uspostavljanju vi{e regulative i zahteva za ustanovljavanje legalnih tokova koji uklju~uju i pla}anje poreza,
ga{enje velikih proizvodnih i preradnih kapaciteta u dr`avnom
vlasni{tvu i ohrabrivanje privatnih inicijativa, pronala`enje
novih tr`i{ta i tome sli~no. Ovi tranzicioni procesi se de{avaju
vi{e spontano, nego {to njima upravljaju kreatori politike.
O~ekuje se da }e ovi procesi morati da budu ubrzani
priklju~ivanjem zemlje Evropskoj uniji.
Tre}a karakteristika je velika heterogenost. Sa jedne strane
postoje tr`i{ni lanci koji imaju karakteristike svega onog {to
jedan moderan tr`i{ni lanac podrazumeva - konkurentne proizvo|a~e koji primenjuju nove tehnologije i lepo zapakovan,
kvalitetan proizvod koji je u najkra}em roku do{ao na police
pred doma}e i strane potro{a~e. S druge strane postoje tr`i{ni
lanci koje karakteri{e prodaja proizvoda u rinfuzi, sumnjivog
kvaliteta i zdravstvene bezbednosti, na mestima koja nisu ni
predvi|ena za prodaju. U pitanju je, dakle, jedna ogromna
heterogenost - cenovna i kvalitativna - u kojoj svako pronalazi
svog kupca. Me|utim, ~esto se velike koli~ine proizvoda bacaju, da li zbog lo{e organizovanosti samih prodavaca ili zbog
prevelike proizvodnje. Isto tako, neretko se de{ava da su,
usled velikih proizvodnih varijacija me|u godinama i visoke
carinske za{tite, cene u Srbiji zna~ajano ve}e nego u EU.
Na funkcionisanje tr`i{nog lanca, naro~ito u sektoru vo}a i
povr}a, u velikoj meri uti~e i nedostak uslovnih skladi{nih i
preradnih kapaciteta. Dakle, skladi{nih kapaciteta koji bi bili u
stanju da smanje pikove cena unutar godine i povuku
50
zna~ajan deo proizvoda koje je mogu}e ~uvati za kasniju prodaju, koji bi time uticali na ujedna~avanje cene unutar godine,
kao i preradnih kapaciteta koji bi u godinama sa visokom produkcijom mogli da "sklone sa tr`i{ta" vi{kove, ali isto tako i da
budu kori{}eni za preradu manje kvalitetnih proizvoda.
Poljoprivredna proizvodnja u Srbiji u najve}oj meri funkcioni{e
u "sivoj zoni", koja podrazumeva da se najve}i deo proizvodnje
i radne snage ne oporezuje. Ovo predstavlja prednost prilikom
izvoza jer smanjuje cenu ko{tanja, ali stvara pote{ko}e prilikom dokazivanja porekla robe i isto tako dovodi do favorizovanja jednih na ra~un drugih - i to naj~e{}e onih koji se
pridr`avaju procedura i zakona. Sli~an problem se javlja i prilikom primene Zakona o bezbednosti hrane, gde se deo
proizvoda koji se nalazi na doma}em tr`i{tu slabije kontroli{e
nego onaj koji se priprema za izvoz.
Neorganizovan tr`i{ni lanac jeste jedan od razloga za{to se ne
iskori{}avaju svi potencijali koje bi mogli biti iskori{}eni.
Naravno, tr`i{ni lanac se ne mo`e organizovati preko no}i, ali
treba raditi na njegovom uspostavljanju, pri ~emu se treba
fokusirati na najve}i izazov - uklju~iti malog proizvo|a~a u
moderan tr`i{ni lanac.
Treba objediniti ponudu bilo kroz
zadruge, bilo kroz privatnu inicijativu
^esto, kada i postoji konkurentnost - ne postoje koli~ine ili
dobro organizovan tr`i{ni lanac koji bi bio u stanju da objedini
ponudu. Mali proizvo|a~i nisu povezani u zadruge, a
prera|iva~a je malo. Zadruge se ~esto vide kao opcija za
re{avanje problema objedinjavanja ponude i izgradnje
skladi{nog prostora. Zato se godinama vode diskusije oko
Zakona o zadrugama. Do sada nijedan predlog Zakona nije
ponudio ni{ta novo {to bi otvorilo nova vrata za razvoj zadruga, nego samo zadr`avanje postoje}eg stanja bez su{tinskih
promena. Srbiji je potreban jednostavan Zakon o zadrugama:
zakon koji ne}e poku{avati da do najsitnijih detalja defini{e
organizacionu strukturu zadruge - nego }e to prepustiti samim
~lanovima, koji }e umanjiti ulogu zadru`nih saveza i otvoriti
mogu}nost imanja vi{e saveza u zavisnosti od potreba samih
zadruga, koji }e zadru`nu reviziju prepustiti profesionalnim
revizorima, a ne zadru`nom savezu; i na kraju, kao najva`nije
- koji }e omogu}iti da se odvoji podela profita na osnovu
trgovine kroz zadrugu (zasnovane na udelu prometovane robe
kroz zadrugu) i imanja imovine (zasnovane na kapitalu
ulo`enom u imovinu). Jedino }e se na ovaj na~in omogu}iti
ulaganja u skladi{ne i preradne kapacitete zadruga, jer je postoje}i model gde se investira iz profita zadruge ili jednakog
ulaganja svih ~lanova, teoretski mogu} ali prakti~no neprimenljiv.
Drugi na~in objedinjavanja ponude za izvoz je da kompanije
lideri organizuju moderan tr`i{ni lanac i da povuku za sobom
male proizvo|a~e. Za to je potrebno pove}anje konkurencije,
prvenstveno na nivou prerade, jer dokle god je veli~ina
doma}eg tr`i{ta ista, u doma}oj proizvodnji ne}e biti potrebe
za pronala`enjem novih tr`i{ta od strane kompanija i proizvo|a~a.
5.5. Poznavati izvozno tr`i{te i
promovisati izvoz
Najve}i deo izvoza nije pokrenut
prodajom trgovaca iz Srbije, nego je
zapravo kupovina koju je pokrenuo
uvoznik iz neke druge zemlje
^ak iako ste konkurentni i imate dovoljne koli~ine proizvoda
za koji je Srbiji dozvoljen izvoz i svi potrebni standradi, opet
ne zna~i da su vam vrata supermarketa kao glavnog mesta
prodaje u EU otvorena. A zatvorena su iz mnogo razloga: jednih na strani politke samog supermarketa (u osnovi je zasnovana na ograni~avanje konkurencije u nabavci na u{trb vi{e
cene, sigurnosti plasmana i upravljanjem neprodate robe), a
drugih usled slabosti srpskih kompanija koje se ogledaju u
nepoznavanju kupca i njegovih zahteva. Posedovanje tr`i{nih
informacija i poznavanje toga kako tr`i{ta funkcioni{u, ~esto je
osnovni razlog za{to se na{e kompanije retko javljaju kao
izvoznici. Najve}i deo izvoznih proizvoda je u stvari kupovina
inicirana od strane ruskih ili EU kompanija. Retki su primeri
da kompanije iz Srbije izvoze na tr`i{te EU (naj~e{}e re~enice
su "do{ao je Nemac pa nam je kupio papriku", "Prodali smo
jabuku nekom Rusu koji je do{ao kod nas" i sl). Samim tim,
efekat izvoza za doma}e kompanije/proizvodja~e je samo
sklanjanje sa doma}eg tr`i{ta odre|ene koli~ine proizvoda,
Dobar primer akivnosti koja ima za cilj da pomogne
izvoznicima iz Srbije da upoznaju druga tr`i{ta jeste
Studija uradjena i prezentovana na osnovu istra`ivanja o
pristupu tr`i{tu u pet zemlja (Hrvatska, Rumunija,
Francuska, Madjarska i Rusija) odabranih na osnovu
potencijala za trgovinu poljoprivrednim proizvodima, kao
deo projekta pove}anja izvoza poljoprivrednih proizvoda
Srbije kroz uvodjenje standarda u primarnoj proizvodnji,
finasiranog od strane {vajcarske Vlade. Analiza pristupa
tr`i{tu je obavljena tokom 2009. godine od strane GEM, a
uz podr{ku Agridea i SEEDEV-a. Studija je obuhvatila
samo mogu}nost za pove}anje izvoza vo}a i povr}a, pri
~emu je za svaku zemlju fokusirano na deset proizvoda sa
najve}im izvoznim potencijlom. Studija svake zemlje je
obuhvatala teorijsku pripremu i analizu i intervjue sa
izvoznicima i uvoznicima u Srbiji i analiziranoj zemlji.
Dobijeni podaci o na~inima prodaje, tra`nji za odre|enim
proizvodima, na~inima pla}anja, legislativi, kupcima, i
mnogim drugim podacima koji su od velike koristi za one
koji `ele da izvoze u tu zemlju.
dok efekat ostvarivanja prihoda na razlici u ceni ostaje
izvozniku - stranoj kompaniji.
Srbija nema menad`ment niti nivo organizacije koji bi bio u
stanju da zna~ajne koli~ine izveze na tr`i{te EU. Postoji neznanje o funkconisanju tr`i{ta vo}a i povr}a u EU. Ovaj problem jeste prepoznat od strane kreatora politike i postoji
zna~ajan broj javnih organizacija (privredna komora sa predstavnicima u inostranstvu, SIEPA, ekonomski ata{ei u raznim
zemljama osnovani pri ministarstvu ekonomije) i ljudi kojima
je mandat povezivanje sa privredom i obezbedjivanje tr`i{nih
informacija. Ovakav sistem javnog finasiranja je prili~no
optere}enje za privredu sa upitnim efektom.
Tradicionalni proizvodi iz Srbije koji nose
oznaku geografskog porekla imaju {ansu
da nadju tr`i{ta u EU i [vajcarskoj
Prema istra`ivanju koje je sprovedeno u okviru Programa
trgovinske saradnje [vajcarske i Srbije, jasno je da je
potra`nja za tradicionalnim proizvodima sa Balkana visoka,
51
5 PET GLAVNIH STRATE[KIH AKTIVNOSTI ZA POVE]ANJE IZVOZA HRANE IZ SRBIJE
kao i da je samo malim zadovoljavaju proizvo|a~i iz Srbije i
drugih zemalja regiona.
Kako bi se popunio raskorak izme|u ponude i potra`nje,
proizvodja~i koji su poreklom sa Balkana, ali `ive u Nema~koj
ili [vajcarskoj, po~inju proizvodnju tradicionalnih proizvoda
koji poti~u iz zemalja iz kojih su imigrirali. Ve} neko vreme
mogu}e je prona}i u specijalizovanim prodavnicama "balkanskih specijaliteta" prera|evine poput sud`uka ili kulena
proizvedene u [vajcarskoj ili Nema~koj. Kiseo kupus se u
Migrosu, jednom od najve}ih prodajnih lanaca, mo`e na}i u
pakovanju sli~nom onom koje koriste prera|iva~i u Srbiji.
Teoretski, proizvodi koje pominjemo mogu da se prodaju pod
nazivom Sjeni~ki sud`uk ili Sremski kulen bez povrede zakona
jer i ne postoji priznanje i za{tita proizvoda sa oznakom
geografskog porekla u [vajcarskoj, obzirom da bilateralni sporazum izme|u dve zemlji nije zaklju~en.
Pored samog priznanja za{tite, interesantan je podatak da je
cena sud`uka proizvedena u [vajcarskoj (ili proizvoda koji se
tamo komercijalizuje pod ovim nazivom) ni`a nego cene u
Srbiji. Ipak, Bosanski sud`uk je daleko skuplji tako da ovde
govorimo o generi~kom prozvodu koji nije povezan sa
specifi~nim geografskim poreklom.
Uop{teno gledano, proizvo|a~i i prera|iva~i iz regiona nemaju
dovoljno resursa ili ne posve}uju dovoljno pa`nje istra`ivanju
tr`i{ta. Sve marketin{ke aktivnosti su su{tinski u rukama uvoznika koji se nalaze u [vajcarskoj, a najve}i deo dodate vrednosti iz
izvoza samim tim ostaje uvoznicima i maloprodaji u [vajcarskoj,
~esto delu dijaspore, ali nesporno locirani u zemlji uvoza.
Postoje dva velika uvoznika koji dele snabdevanje {vajcarskog
tr`i{ta: prvi je dobavlja~ za Migros i COOP, dva velika trgovinska maloprodajna lanca, gde se proizvodi prodaju na policama
koje su ozna~ene kao "balkanske police" ili "balkanski kutak",
dok drugi uvoznik snabdeva etno prodavnice i restorane. Oba
uvoznika su i proizvo|a~i u balkanskim zemljama - u Srbiji,
Makedoniji i Hrvatskoj. Pored ovih legalnih kanala, veliki broj
vlasnika etno prodavnica ponekad nabavlja svoju robu na
manje ili vi{e legalan na~in, a za ovu vrstu proizvoda se ne
koristi poseban tip ugovora. Uvoznici i vlasnici maloprodaja
obja{njavaju da proizvode nabavljaju direktno od proizvo|a~a.
Imaju}i uvid u preferencije potro{a~a ovi trgovci se vode
slede}im pravilima u ponudi tradicionalnih proizvoda:
• Potro{a~i vi{e vole neupakovan proizvod, pogotovu kad se
radi o siru ili mesnim prera|evinama
52
[vajcarsko tr`i{te: pogled iznutra
[vajcarski poljoprivredni sektor je jedan od najza{ti}enijih
u svetu. Ipak, poslednjih godina, politika u oblasti
poljoprivrede je reformisana kako bi se po{tovala prava
STO. Medjutim ~esto su carinska ograni~enja zamenjena
vancarinskim. Sistem u [vajcarskoj je zasnovan na
favorizovanju visokokvalitetnih proizvoda dodate vrednosti
na na~in da se zahtevaju veliki broj standarda i uvoznih
licenci. Da bi se one dobile potrebno je ispuniti slede}e
korake: (i) za zemlju porekla da bude na pozitivnoj list
zemalja iz kojih je uvoz ovih proizvoda mogu} (ii)
pridr`avanje dobre preradjiva~ke prakse i primena
HACCP i drugih standarda; (iii) izvoz proizvoda mora da
pro|e veterinarsku sanitarnu kontrolu (iv) proizvod mora
da prati duga lista razli~itih sertifikata i dokumentacije.
Uvoz u [vajcarsku je mogu} samo preko ovla{}enih
uvoznika (pojedinaca ili kompanija) sa sedi{tem u [vajcarskoj, na koje je roba adresirana. [vajcarski zakoni
kojima se reguli{e odgovornost za proizvode su harmonizovani sa EU pravom, i predvi|aju odgovornost proizvodja~a. Me|utim, prema Direktivi (85/374/EEC), uvoznik je
odgovoran za proizvod plasiran na tr`i{tu, pa mo`e da
zahteva nadoknadu {tete od proizvo|a~a ~ime se ova regulativa indirektno primenjuje i na njih.
• Neki potro{a~i se konstantno opredeljuju za najskuplje
proizvode, {to je naro~ito slu~aj sa potro{a~ima poreklom iz
Bosne i Hercegovine;
• Potro{a~i iz regiona Balkana imaju jo{ uvek opredeljenje ka
"jugoslovenstvu" u potro{nji, kupuju}i hranu iz regiona, a ne
iz zemlje njihovog porekla.
Imaju}i sve ovo u vidu, tradicionalni proizvodi iz Srbije mogu
da doprinesu ekonomiji u Srbiji mnogo vi{e ako se ispuni
nekoliko uslova:
• Uspostavljanje adekvatnog regulatornog okvira koji }e osigurati bezbednost proizvoda iz tradicionalne proizvodnje;
• Priznanje oznaka geografskog porekla registrovanih u [vajcarskoj i Srbiji od strane Vlada obeju zemalja;
• Ve}a efikasnost proizvodnog procesa kako bi se pove}ala i
cenovna konkurentnost proizvoda iz Srbije;
• Bolje poznavanje tr`i{ta i potro{a~kih motiva i preferencija;
• Pove}anje obima proizvodnje kako bi se proizvodi ponudili u
velikim lancima u kojima jo{ uvek nema ponude tradicionalnih proizvoda.
Dobrom promocijom se mo`e puno posti}i
Kako stimulisati plasman na tr`i{tu koje ne poznaje dovoljno
proizvode iz Srbije i ne vezuje dodatu vrednost za zemlju
porekla? Proboj novih proizvoda na novom tr`i{tu zahteva
intenzivnu komunikaciju sa potro{a~ima, a ne samo sa
uvoznicima koji plasiraju robu, kako bi se obezbedile informacije o specifi~nom kvalitetu i karakteristikama proizvoda.
Najbolja je kombinacija tradicionalnih i inovativnih metoda
prezentacije: interneta, dnevnih novina, magazina, bilborda,
televizije, kampanja u maloprodaji, specijalizovanih promotivnih dana.... Lokalni, nacionalni ili me|unarodni sajmovi su
vi{e nego relevantna mesta za komunikaciju, a pored u~esnika
u prodajnim kanalima, trgovaca u veleprodaji, maloprodaji,
restorana itd. va`no je da se stvori direktna veza sa
potro{a~em, tj. krajnim korisnikom, tako da se uti~e na njegovu motivaciju da proizvod plate...
Ipak promocija je i jedan od najskupljih elemenata marketing
miksa i tu se uglavnom pojavljuju ve} velike i uspe{ne kompanije, ~esto pomognute i programima bilateralne trgovinske
saradnje, donatorskim akcijama ili aktivnostima privrednih
komora i profesionalnih udru`enja, kako bi se pratila potra`nja
i konkurencija iz drugih zemalja. Medjutim, ulaganjem u promociju i marketing proizvoda sa poreklom, i manje firme
mogu ostvariti dodatnu vrednost, jer nije neophodno ulagati u
novi proizvod, a promocija mo`e biti zajedni~ka za grupu
proizvo|a~a. Zbog toga organizacija i saradnja u~esnika
tr`i{nog lanca ima va`nu ulogu delom zbog cene promotivnih
aktivnosti tako i zbog kolektivne reputacije.
Spoj promocije hrane sa turisti~kom destinacijom, tako|e je
dobar na~in da se hrana karakteristi~na za na{e podneblje
plasira na izvoznom tr`i{tu, a film Soul Food Srbija jedan je
od dobrih primera nedavne uspe{ne promocije gastronomske
ponude Srbije u svetu.
TCP III i promocija proizvoda sa oznakama geografskog porekla
Aktivnosti u okviru TCP projekta, komponenta podr{ke pravima intelektualne svojine a posebno oznakama geografskog
porekla, su podr`ale i edukaciju i predstavljanje malih proizvodja~a tradicionalnih proizvoda na doma}im i me|unarodnim
manifestacijama: festivalima proizvoda poput Zlatarske sirijade, Kupusijade u Futogu, Festivala ajvara u Leskovcu, kao i
pokretanje pijace tradicionalnih proizvoda na Supernatural festivalu 2011. godine i organizacija konferencije "Poreklo i tradicija - proizvodi sa oznakama geografskog porekla", na
kojoj je poseban akcenat stavljen na va`nost efektnog
marketinga i promocije.
Organizacija u~e{}a proizvo|a~a na me|unarodnom
sajmu Salone del Gusto u Torinu, izlo`bi tradicionalnih
proizvoda ~iji je cilj promocija proizvoda iz ~itavog sveta, ali i podizan[tand zajednice
je svesti o stalnoj odgovproizvo|a~a iz Srbije na
ornosti prema hrani,
sajmu Salone del Gusto je predna~inu proizvodnje i
stavio pet proizvoda sa oznakom
njenom poreklu, bila je
geografskog porekla - tri podr`ana od
od izuzetnog zna~aja za
strane TCP III programa, Futo{ki kiseli
osmi{ljavanje strategija kupus, Leskova~ki ajvar i Zlatarski sir...
promocije i odnosa ka
Na slici predstavnici proizvo|a~a sa
potro{a~ima.
Carlom Petrinijem, osniva~em Slow
food pokreta na sajmu Salone del
Gusto u Torinu.
53
Postati ~lan STO i osigurati izvozne dozvole za EU
Uvoditi standarde i garantovati kvalitet
Pove}ati konkurentnost
Unaprediti tr`i{ni lanac i objediniti ponudu
Poznavati izvozno tr`i{te i promovisati proizvode iz Srbije
Download

5 - seedev