EKONOMSKA ANALIZA
UVOĐENJA STANDARDA
DOBROBITI ŽIVOTINJA
Ekonomska analiza isplativosti prilagođavanja objekata
i prakse na farmama svinja, goveda i živine
ORCA visokim standardima dobrobiti farmskih životinja
posmatrano iz perspektive farmera
Ekonomska analiza uvođenja standarda dobrobiti životinja
Izdavač
Organizacija za poštovanje i brigu o životinjama – ORCA
Risanska 1, 11 000 Beograd
www.orca.rs
Za izdavača
Elvir Burazerović
Naslov
Ekonomska analiza uvođenja standarda dobrobiti životinja
Ekonomska analiza isplativosti prilagođavanja objekata i prakse
na farmama svinja, goveda i živine ORCA visokim standardima dobrobiti
farmskih životinja posmatrano iz perspektive farmera
Autori istraživanja:
Goran Živkov,
Ivana Dulić Marković,
Branko Krstić,
Nemanja Teofilović,
Aleksandra Marković,
Dragana Tar,
BSc BVETMED MPH MRCVS David Pritchard
Jelena Ilić,
MSc Jelena Burazerović,
Elvir Burazerović
Tiraž
500
Dizajn i priprema za štampu
Aleksandar Petrović
Štampa
DMD, Beograd
ISBN 978-86-911349-6-9
Stvaranje ove publikacije pomogli su Evropska unija i Austrijska razvojna agencija.
Sadržaj dokumenta je isključivo odgovornost ORCA i ne predstavlja nužno stavove
Evropske unije ili Austrijske razvojne agencije.
Sva prava zadražana. Nije dozvoljeno da bilo koji deo ove knjige bude snimljen,
emitovan ili reprodukovan, bez dozvole izdavača
Beograd, 2014. god.
2

EKONOMSKA
ANALIZA
UVOĐENJA
STANDARDA
DOBROBITI
ŽIVOTINJA
Ekonomska analiza isplativosti
prilagođavanja objekata i prakse
na farmama svinja, goveda i živine
ORCA visokim standardima dobrobiti
farmskih životinja posmatrano
iz perspektive farmera
Ekonomska analiza uvođenja standarda dobrobiti životinja

SADRŽAJ
Predgovor
Dobrobit za sve
Dobrobit životinja – profit za farmera
Dobrobit životinja – bezbedna hrana za potrošača
Projekat „Dobrobit za sve” 6
9
10
11
13
EKONOMSKA ANALIZA UVOĐENJA STANDARDA DOBROBITI ŽIVOTINJA
19
PRVI DEO: Postojeće stanje u sektoru stočarstva u Republici Srbiji
Trendovi i tržišni lanac
Lanac snabdevanja u sektoru mesa
Orjentacija ka kvalitetu
Uvođenje standarda za promociju kvaliteta
27
27
33
39
42
DRUGI DEO: Rezultati ekonomske analize uvođenja ORCA standarda
Metodologija istraživanja
Ograničenja i problemi tokom istraživanja
Gajenje svinja
Gajenje brojlera
Gajenje kokošaka nosilja
Gajenje krava muzara
Stavovi proizvođača o važnosti dobrobiti životinja u proizvodnji
45
45
53
55
67
73
81
84
Zaključci i preporuke
87
Aneksi
91
Sumarna baza investicija za uvođenje ORCA standarda (za farmu svinja)
Sumarna baza investicija za uvođenje ORCA standarda (za farmu brojlera)
Sumarna baza investicija za uvođenje ORCA standarda (za farmu kokošaka nosilja)
92
94
95
EKONOMSKI ASPEKTI DOBROBITI FARMSKIH ŽIVOTINJA – EU PERSPEKTIVE
97
Dodatna literatura
4
110
Ekonomska analiza uvođenja standarda dobrobiti životinja

PREDGOVOR
TT
Za mene je dobrobit životinja kvalitetan život životinja koji
im mi obezbeđujemo. Što im više pružimo kvalitetnijih uslova
života to će se i nama vratiti kroz ekonomske efekte.”
Saša Đurković, držalac živine
Foto: www.organicvalley.coop
D
obrobit životinja, pored etičkog i pravnog aspekta, ima i svoje ekonomske
dimenzije, odnosno ona može biti tretirana i kao ekonomsko pitanje. Publi­
kacija pred čitaocem, upravo iz ovog ugla sagledava proces unapređivanja
standarda dobrobiti farmskih životinja.
Svako ko gaji farmske životinje, bavi se njihovim prevozom ili klanjem, mora da
obezbedi dostizanje određenog stepena dobrobiti životinja koji zahtevaju zakoni
koje donosi država. Ovo je minimalni standard dobrobiti životinja čije je poštova­
nje zakonska obaveza svakog proizvođača, prevoznika i klanice. Međutim, zna­
čajan broj potrošača na evropskom kontinentu želi više od toga: oni žele da kupe
namirnice životinjskog porekla koje su proizvedene u procesu u kojem je poštovan
visok stepen dobrobiti životinja. Zbog toga u zemljama Evropske unije postoji više
privatnih sertifikacionih šema koje garantuju potrošačima da je određeni proizvod
nastao uz poštovanje visokih standarda u pogledu dobrobiti životinja.
U Srbiji je ORCA, na osnovu rezultata nacionalnog istraživanja stanja dobrobiti
životinja i iskustva iz evropskih zemalja, izradila visoke standarde dobrobiti farm­
skih životinja. Ove standarde izradili smo, svesni činjenice da na najvećem broju
farmi u Srbiji nisu uvedeni čak ni minimalni standardi u pogledu dobrobiti živo­
tinja, ali istovremeno i uvereni da obezbeđivanje višeg nivoa dobrobiti životinja
može pozitivno uticati, ne samo na životinje, već i na sve aktere tržišnog lanca
– farmere, otkupljivače i potrošače proizvoda životinjskog porekla.
6
Da li postoji ekonomsko opravdanje za uvođenje
visokih standarda dobrobiti životinja na farme u Srbiji
i koji su mogući putevi do ovog ambicioznog cilja?
Posmatrajući problematiku iz ugla farmera, studija predstavljena u ovoj publikaciji
nastoji da pruži odgovore na istaknuta pitanja. Kroz istraživanje, sagledavaju se
realni ekonomski aspekti, odnosno procenjuje visina investicija koje su potrebne
kako bi se gajenje svinja, živine i goveda uskladilo sa ORCA visokim standardima
dobrobiti životinja. Ukazujući na mnogobrojne prepreke koje postoje u procesu
primene ovih standarda, istraživanje je ukazalo na jasnu potrebu da je, pored sa­
moregulacije tržišta kroz interakcije u proizvodnom lancu, neophodno aktivirati
podršku države u procesu dostizanja visokih standarda dobrobiti životinja. Ovo
istraživanje treba razumeti i prihvatiti kao prvo u nizu daljih analiza i procena
koje je neophodno sprovesti kako bi se u potpunosti sagledali ekonomski akspekti
dobrobiti farmskih životinja.
Tragajući za odgovorima na pomenuta pitanja, prikupljene su značajne informa­
cije koje oslikavaju stanje na našim farmama, odnosno ukazuju na značajan rasko­
rak koji postoji između zakonskih zahteva i realnog stanja na terenu. Zbog toga,
ovi podaci mogu poslužiti, ne samo akterima tržišnog lanca kojima su prvenstveno
namenjeni, već i zakonodavcu i nadležnim organima koji su odgovorni za kreiranje
planova implementacije propisa u oblasti dobrobiti farmskih životinja u Srbiji.
Elvir Burazerović
Direktor ORCA
7
Ekonomska analiza uvođenja standarda dobrobiti životinja
DOBROBIT ZA SVE
Jelena Ilić, Jelena Burazerović i Elvir Burazerović
Foto: www.organicvalley.coop
Dobrobit životinja je povezana sa kvalitetom života ljudi jer predstavlja značajan
faktor ekonomskog razvoja, društvenog blagostanja i zaštite životne sredine. Zbog
toga, kako Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO) navodi,
„dobrobit životinja ne treba da bude tretirana kao samostalno pitanje, već kao
deo važnih društvenih ciljeva kojima doprinosi, kao što su bezbednost i sigurnost
hrane, zdravlje ljudi i životinja, zaštita životne sredine, bezbednost ljudi na radu,
ruralni razvoj, ravnopravnost polova i socijalna pravda.”
Sloboda ispoljavanja
osnovnih oblika
ponašanja karakteri­stičnih za vrstu kroz
obezbeđivanje dovoljno
prostora, adekvatnih
objekata za držanje
životinja i odgovarajućeg
društva životinja iste vrste.
Sloboda od straha
i stresa kroz
obezbeđivanje
uslova i postupaka
koji ne dovode do
mentalne patnje
životinje.
8
Sloboda od
gladi i žeđi kroz
obezbeđivanje
dovoljnih količina
kvalitetne hrane i
sveže vode.
Sloboda od
neudobnosti kroz
obezbeđivanje
odgovarajućeg
zaklona i mesta za
odmor.
Sloboda od bola,
povreda i bolesti
kroz obezbeđivanje
brze i adekvatne
veterinarske nege
i preventivne
zdravstvene zaštite.
9
Ekonomska analiza uvođenja standarda dobrobiti životinja
Naučno je dokazano da su životinje osećajna bića koja, kao i čovek, mogu da
osete bol, patnju i stres. Zbog toga je obaveza čoveka da poštuje životinje i brine
o njihovoj dobrobiti. Dobrobit životinja se može sagledati kroz međunarodno pri­
hvaćen koncepta „Pet sloboda”.
Prema definiciji Svetske organizacije za zdravlje životinja – OIE, „dobrobit ži­
votinje je ostvarena, kada je životinja zdrava, uhranjena, bezbedna, u stanju da
ispolji prirodno ponašanje, ako joj je udobno i kada ne pati usled neprijatnih stanja
kakva su bol, strah i stres.” (Terrestrial Animal Health Code, OIE 2009)
Potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, Srbiji su se otvorila
vrata za izvoz proizvoda na tržište Evropske unije, koje snabdeva preko 500
miliona potrošača. Međutim, evropske firme koje uvoze proizvode iz vanevrop­
skih zemalja, zahtevaju da oni budu proizvedeni u skladu sa standardima dobre
poljoprivredne prakse (GLOBAL GAP standardima) u kojima dobrobit životinja
zauzima posebno mesto. Stoga, ispunjavanje standarda dobrobiti životinja
predstavlja neophodan korak za naše odgajivače koji žele da svoje proizvode
plasiraju na tržište EU.
Dobrobit životinja – profit za farmera
Dobrobit životinja –
bezbedna hrana za potrošača
Naučna istraživanja pokazala su da životinje koje su lošeg fizičkog i mentalnog
zdravlja mogu imati nižu stopu reprodukcije, rasta i proizvodnosti.
TT
Imaćemo bolju produktivnost, ako se krava oseća dobro, ima
dobro okruženje i dobru hranu. Daju nam više kada su zdrave,
a i lakše je raditi sa zdravim kravama”.
Mats Eriksson, vlasnik farme krava muzara iz Švedske
Ako okruženje u kome je životinja smeštena nije u potpunosti prilagođeno nje­
nim potrebama, ona će biti izložena stresu. Njen organizam će se boriti da se prila­
godi neodgovarajućim uslovima u kojima se nalazi, a energija koju dobija iz hrane
trošiće se, umesto na rast i produkciju, na proces prilagođavanja ovim uslovima
života. Zbog toga loše stanje dobrobiti životinja vodi gubicima u rastu, produkciji i
razmnožavanju. Neadekvatan odnos prema životinjama može kod njih prouzroko­
vati strah od ljudi, čime se narušava dobrobit, a time i rast i reprodukcija životinje.
TT
TT
Naučna istraživanja su pokazala da povišen nivo straha od ljudi
kod svinja smanjuje rast za 6%, odnosno reprodukciju za 7%”
(„Dobrobit životinja za odgajivače stoke”, RSPCA, Australia)
Dobrobit životinja je način ophođenja nas prema životinjama i
njihov život koji im pružamo. Po meni, kao držaocu živine, što
im pružimo kvalitetnije uslove života, to će se i nama vratiti
više kroz ekonomske efekte”
Saša Đurović, vlasnik farme živine „Omnija”
Praksa farmera širom evropskih zemalja pokazala je da je koncept dobrobiti
životinja na farmama ekonomski isplativ.
10
DOBROBIT ZA SVE
TT
Mnogi faktori doprinose
proizvodnji sigurne i zdrave
hrane, ali zdravlje i dobrobit
životinja su od najvećeg
značaja”. (OIE, 2004)
DOBROBIT ŽIVOTINJA
Lisabonski sporazum, koji je stupio
na snagu 1. decembra 2009. godine,
uključuje i član o dobrobiti životinja
kojim obavezuje sve institucije i zemlje
članice EU da „posvete punu pažnju
zahtevima dobrobiti životinja” u svim
oblastima za koje je nadležna EU.
Dobrobit životinja je prepoznata kao
ključni faktor kvaliteta i bezbednosti
hrane životinjskog porekla. Deo je po­
litika i praksi koje se odnose na una­
pređivanje zdravlja životinja i stočarske
proizvodnje, unapređenje privrednog i
ekonomskog razvoja, zaštite životne sredine, razvoja sela i povećanja zaposlenosti.
Naučna istraživanja su pokazala da ishrana krava izbalansiranom hranom
doprinosi održavanju hranljive vrednosti mleka. Takođe, pažljivo postupanje
sa životinjama pre i tokom klanja doprinosi sprečavanju umanjenja kvaliteta
mesa.
Čest način inficiranja bakterijom E. coli kod ljudi jeste zagađenjem mesa ži­
votinjskim izmetom što se dešava usled držanja stoke u uslovima prenaseljenosti.
Takođe, infekcija bakterijom Salmonella, koja se prenosi od živine i jaja na ljude,
povezana je sa lošim načinom gajenja živine, odnosno narušenom dobrobiti ovih
životinja.
Poslednjih godina, raste svest potrošača o značaju ishrane kvalitetnom, bez­
bednom i zdravom hranom. Jedan od faktora koji utiče na njihove potrošačke od­
luke jeste i dobrobit farmskih životinja. Potrošači žele hranu životinjskog porekla
11
Ekonomska analiza uvođenja standarda dobrobiti životinja
proizvedenu uz poštovanje dobrobiti farmskih životinja, svesni da od načina na
koji se životinje gaje zavisi kvalitet i bezbednost hrane.
TT
Potrošači su se naročito zainteresovali za dobrobit životinja
nakon niza „skandala” u proizvodnji hrane, kao što su bolest
ludih krava, slinavka i šap i druge. Sve ovo je posledica
industrijske proizvodnje”
Dr Mara Miele, Univerzitet u Kardifu
TT
Sve veći broj evropskih potrošača zabrinuto je za dobrobit
životinja od kojih se dobijaju meso, jaja i mlečni proizvodi.”
Dokument: „Od farme do trpeze”, EU,
Generalni direktorat za zdravlje i potrošače, 2004
Potrošači smatraju da bi farmske životinje trebalo da se drže, hrane i reprodu­
kuju u prirodnim uslovima, na način da su im potrebe zadovoljene i da mogu da
ispolje svoje prirodno ponašanje. Oni žele da kupuju proizvode koji su nastali uz
poštovanje visokih standarda dobrobiti farmskih životinja.
U Evropskoj uniji (u zavisnosti od zemlje) od 21 do 67% potrošača razmišlja o dobrobiti životinja prilikom kupovine mesa i mesnih proizvoda
(Eurobarometar, 2006), dok je u Srbiji ovaj procenat 50% (Ipsos Strategic
Marketing, 2010).
Istraživanja Eurobarometra, pokazala su da u Evropskoj uniji (u zavisnonosti od
zemlje) od 33 do 81% potrošača je spremno da plati dodatnu cenu za kokošija jaja proizvedena u skladu sa standardima dobrobiti životinja (Eurobarometar,
2006), dok u Srbiji ovaj procenat iznosi 63% (Ipsos Strategic Marketing, 2010).
S druge strane, u zemljama EU potrošači imaju priliku da biraju između hrane
proizvedene u industrijskim sistemima gajenja životinja, i hrane proizvedene u
skladu sa visokim standardima dobrobiti životinja. Nažalost to u Srbiji nije slučaj
gde još uvek ne postoji tržište proizvodima koji su nastali uz poštovanje visokih
standarda dobrobiti farmskih životinja.
„Manje od 1% jaja na tržištu u Srbiji proizvedeno je u skladu sa najnovijim
propisima o gajenju kokošaka nosilja u EU. To je jedan od razloga zašto jaja nisu
na listi proizvoda za izvoz u EU” Medijski instraživački centar, 2012
12
DOBROBIT ZA SVE
Projekat
„Dobrobit za sve”
STRATEGIJA EU ZA
DUNAVSKI REGION
Projekat „Dobrobit za sve” realizuje se sa
Strategija za unapređenje razvoja
ciljem da se ojača lokalna stočarska pro­
dunavskog regiona, predložena
izvodnja u dunavskom regionu u Srbiji,
je od strane Evropske komisije, a
kroz uvođenje „ORCA visokih standarda
usvojile su je zemlje članice EU, 13.
dobrobiti farmskih životinja” (ORCA stan­
aprila 2011. Cilj Strategije je bolja
dardi) u praksu gajenja životinja. Na taj
način, ovim projektom doprinosimo so­
koordinacija i saradnja između 14
cio-ekonomskom razvoju dunavskog regi­
zemalja dunavskog regiona, na
ona u Srbiji i ciljevima strategije Evropske
rešavanju zajedničkih problema
unije za dunavski region.
i izazova u oblasti zaštite životne
Projekat „Dobrobit za sve”, deo je
sredine, socio-ekonomskog
ORCA programa „Pet sloboda na farmi”
razvoja, energetike i transporta,
koji je utvrđen Strateškim planom ORCA
(2011-2015). Cilj programa je uspostav­
obrazovanja, istraživanja, inovacija
ljanje visokih standarda dobrobiti farm­
i bezbednosti.
skih ži­vo­tinja u Srbiji. Aktivnosti programa
usme­rene su na jačanje svesti potrošača o
značaju dobrobiti farmskih životinja za kvalitet i bezbednost mesa, mleka i jaja,
kao i njihovom pravu na informisanost i mogućnost izbora pri kupovini hrane živo­
tinjskog porekla. Program podstiče proizvođače, otkupljivače i prerađivače hrane
životinjskog porekla da se aktivno uključe u unapređivanje dobrobiti farmskih ži­
votinja i upoznaje ih sa ekonomskim koristima koji iz toga proističu. Istovremeno,
kroz ovaj program povezuju se proizvođači, otkupljivači, prerađivači hrane živo­
tinjskog porekla i potrošači koji razumeju značaj uspostavljanja visokih standarda
dobrobiti životinja.
Tokom 2011 i 2012. godine ORCA je u saradnji sa gradom Sremska Mitrovica
realizovala projekat „Standardi dobrobiti farmskih životinja u Srbiji” koji je bio
podržan od strane Evropske unije. Kroz ovaj projekat izvršeno je prvo nacionalno
istraživanje stanja dobrobiti farmskih životinja u Republici Srbiji. Jedan od rezul­
tata ovog projekta bila je izrada ORCA standarda za četiri vrste životinja (svinje,
goveda, ovce i živinu) od strane vodećih evropskih stručnjaka za dobrobit životinja
sa Univerziteta u Bristolu (Velika Britanija).
Navedeni rezultati osnova su za aktivnosti koje se preduzimaju u okviru pro­
jekta „Dobrobit za sve” koji treba da kreira temelje za uvođenje ORCA standarda u
proizvodnu praksu te tako doprinese unapređivanju kvaliteta i bezbednosti hrane,
ruralnom razvoju i zaštiti životne sredine.
13
Ekonomska analiza uvođenja standarda dobrobiti životinja
Primena ORCA standarda u stočarskoj praksi doprineće obezbeđivanju kvalitetne i
bezbedne hrane životinjskog porekla, a farmerima osigurati siguran plasman pre­
hrambenih proizvoda. Kako bi pomenuti standardi bili primenjeni u praksi, te do­
prineli socioekonomskom razvoju dunavskog regiona, kroz projekat „Dobrobit za
sve” se realizuju sledeće grupe aktivnosti:
■■Istraživanje stanja i identifikacija mogućnosti uvođenja
ORCA standarda obuhvata grupu aktivnosti koja se
realizuje kroz sprovođenje specifičnih istraživanja i to:
1. Istraživanje stanja stočarstva i dobrobiti farmskih životinja obu­
hvata procenu snaga i slabosti, problema i mogućnosti za proizvodnju i
plasman hrane životinjskog porekla uz poštovanje ORCA standarda. U okviru
ovog istraživanja sagledan je celokupan zakonski, strateški, institucionalni
i obrazovni okvir koji se direktno i indirektno odnosi na dobrobit farmskih
životinja u Srbiji i Evropskoj uniji.
2. Istraživanje stanja dobrobiti životinja na farmama u dunavskom
regionu podrazumeva procenu stanja dobrobiti životinja na farmama,
kroz primenu posebne metodologije procene dobrobiti bazirane na me­
rama koje sagledavaju sve tri komponente dobrobiti: fizičku, psihičku
i bihejvioralnu. Cilj ovog istraživanja je da se kroz identifikaciju stanja
utvrde potrebe i raskorak između postojeće situacije i standarda koji se
žele postići.
3. Istraživanje stavova potrošača o povezanosti dobrobiti farmskih životi­
nja sa kvalitetom i bezbednošću hrane životinjskog porekla kako bi se utvr­
dio način na koji potrošači razmišljaju o dobrobiti farmskih životinja kada
kupuju proizvode životinjskog porekla. Reč je o kvalitativnom istraživanju
stavova potrošača, realizovanom kroz fokusgrupne diskusije i conjoint up­
itnik koji je omogućio identifikaciju mogućih ciljnih grupa/segmenata po­
trošača u Srbiji. Takođe, istraživanje uključuje i cenovnu osetljivost, sprem­
nost i motive za potrošnju hrane koja je proizvedena po standardima kojima
se obezbeđuje visok nivo dobrobiti životinja.
4. Ekonomska analiza uvođenja visokih standarda dobrobiti životinja
predstavlja istraživanje ekonomskih faktora koji utiču na to da se hrana
životinjskog porekla proizvedena uz poštovanje ORCA standarda proizvede i
plasira na tržište. Kroz ovo istraživanje se utvrđuje da li postoji ekonomski
opravdan argument i mogućnost uvođenja standarda dobrobiti farmskih ži­
votinja u stočarsku praksu u Srbiji i kakvi su stavovi proizvođača o uvođenju
ORCA standarda.
14
DOBROBIT ZA SVE
■■Obuke o načinima uvođenja
standarda dobrobiti životinja u Srbiji
Obuke o načinima za uvođenje standarda dobrobiti farmskih životinja u sto­
čarsku praksu u Srbiji je od posebne važnosti za razumevanje značaja koju
dobrobit životinja ima za proizvodnju kvalitetne i bezbedne hrane životinjskog
porekla. U okviru projekta „Dobrobit za sve” sprovode se obuke o dobrobiti
četiri kate­gorije životinja: goveda, svinja, ovaca i živine, namenjene različitim
ciljnim grupama:
1. Obuke farmera i njihovih udruženja čiji je cilj upoznavanje sa pojmo­
vima i usvajanje znanja i veština u vezi sa uvođenjem standarda dobro­
biti farmskih životinja na farmama. Polaznici se upoznaju sa stočarskim
praksama koje osiguravaju ostvarivanje dobrobiti svinja, goveda, ovaca i
živine. Takođe, farmeri se informišu o načinima na koje dobrobit životinja
utiče na uvećanje proizvodnosti životinja i ostvarivanje većeg profita od
prodaje kvalitetnijih proizvoda izrađenih prema visokim standardima do­
brobiti farmskih životinja.
2. Obuke stručne poljoprivredne službe Ministarstva poljoprivrede
čiji je cilj sticanje znanja i veština koje će primenjivati u redovnim aktiv­
nostima podrške poljoprivrednim proizvođačima, kako bi im pomogli da
ostvare dobrobit farmskih životinja na svojim farmama. Oni će takođe
u budućnosti biti u mogućnosti da predlože proizvođačima mere unap­
ređenja uslova dobrobiti životinja na farmi, u skladu sa „ORCA visokim
standardima dobrobiti farmskih životinja”.
3. Obuke veterinarskih inspektora Uprave za veterinu Ministarstva
poljoprivrede čiji je cilj jačanje kapaciteta državne uprave za efikasnu
implementaciju evropskog zakonodavstva koje se odnosi na dobrobit
farmskih životinja. Polaznici se osposobljavaju da kompetentno procene
dobrobit životinja na farmi, posmatrajući sve tri komponente dobrobiti –
fizičku, mentalnu i bihejvioralnu, kao i mogućnosti životinja da u datim
uslovima ispune svoje prirodne potrebe.
15
Ekonomska analiza uvođenja standarda dobrobiti životinja
■■Informisanje i upoznavanje otkupljivača i prerađivača
mesa, mleka i jaja sa načinom na koji ostvarivanje
dobrobiti farmskih životinja utiče na kvalitet i bezbednost
hrane životinjskog porekla
Otkupljivači i prerađivači proizvoda životinjskog porekla su posebno važni u pro­
cesu obezbeđivanja mesa, mleka i jaja koju su proizvedeni u skladu sa visokim
standardima dobrobiti životinja. Kroz aktivnosti projekta „Dobrobit za sve” in­
formišemo otkupljivače i prerađivače sa načinom na koji ostvarivanje dobrobiti
farmskih životinja utiče na kvalitet i bezbednost hrane, stavovima potrošača o ovoj
temi kao i sa rezultatima istraživanja koja su sprovedena kroz ovaj projekat, a pre
svega rezultatima ekonomske analize isplativosti plasmana proizvoda životinjskog
porekla proizvedenih uz poštovanje visokih standarda dobrobiti farmskih životinja,
odnosno sa rezultatima istraživanja stavova potrošača o dobrobiti životinja. Na taj
način otkupljivači i prerađivači hrane životinjskog porekla stiču sliku o načinima
na koje uvođenje visokih standarda dobrobiti životinja u stočarsku praksu utiče na
njihov profit i koristima koje iz toga proizilaze, kako sa prodajnog aspekta, tako i
sa aspekta društvene odgovornosti.
■■Informisanje javnosti o značaju dobrobiti farmskih
životinja za kvalitet i bezbednost hrane životinjskog
porekla
Realizaciju projekta „Dobrobit za sve” prate promotivne aktivnostima u cilju podi­
zanja svesti potrošača o značaju dobrobiti farmskih životinja za kvalitet i bezbed­
nost hrane životinjskog porekla. Promotivne aktivnosti projekta uključuju aktivnu
komunikaciju sa medijima putem saopštenja, ličnog kontakta i konferencija, za­
tim informisanje građana o projektim aktivnostima putem internet prezentacije i
društve­nih mreža, kao i prezentaciju projekta kroz sastanke i susrete sa ciljnom
javnosti i učešće na različitim događajima organizovanim tokom godine (sajmovi­
ma, konferencijama, seminarima).
Stručna konferencija o dobrobiti životinja na Poljoprivrednom sajmu u Novom
Sadu je centralna promotivna manifestacija ovog projekta. Poljoprivredni sajam je
najveći i najposećeniji poljoprivredni događaj u Srbiji. Konferenciji su prisustvovali
partneri i saradnici na projektu, predstavnici državne uprave i lokalne samouprave,
farmera i njihovih udruženja, otkupljivača, prerađivača i potrošača, kao i medija.
16
DOBROBIT ZA SVE
Na konferenciji, su predstavljeni rezultati istraživanja sprovedenih kroz ovaj pro­
jekat, kao i aktivnosti koje je potrebno preduzeti kako i se obezbedili meso, mleko
i jaja koji su proizvedeni u skladu sa ORCA standardima gajenja farmskih životi­
nja”. Na konferenciji su govorili istaknuti stručnjaci iz oblasti agrarne ekonomije
i dobrobiti životinja, dok su strani predavači preneli iskustva iz Evropske unije na
uvođenju dobrobiti farmsih životinja u stočarsku proizvodnju.
■■Najvažniji rezultati projekta „Dobrobit za sve” su:
• Stvoreni uslovi za izradu strateških dokumenata u vezi sa dobrobiti farm­
skih životinja i unapređenje stočarstva u Srbiji kroz obezbeđivanje rezultata istraživanja stavova potrošača kao i ekonomsku analizu isplativosti proizvodnje mesa, mleka i jaja uz poštovanje ORCA standarda.
• Ojačani kapaciteti državne uprave i lokalne samouprave, farmera
i njihovih udruženja, stručne poljoprivredne službe i veterinara za
primenu znanja i alata za obezbeđivanje proizvodnje hrane životinjskog po­
rekla uz poštovanje standarda dobrobiti farmskih životinja.
• Stvoreni uslovi za uključivanje i povezivanje ključnih aktera u sektoru proizvodnje hrane: farmera (proizvođača) sa otkupljivačima i
prerađivačima hrane životinjskog porekla, kroz informisanje i upoznava­
nje otkupljivača i prerađivača mesa, mleka i jaja sa načinom na koji ostvari­
vanje dobrobiti farmskih životinja utiče na kvalitet i bezbednost hrane, kao
i povećanje profita.
• Unapređena svest potrošača u Srbiji o značaju dobrobiti farmskih živo­
tinja za kvalitet i bezbednost hrane životinjskog porekla.
Projekat „Dobrobit za sve” sprovodi ORCA u partnerstvu sa šest lokalnih samoupra­
va u Srbiji: gradovima Sremska Mitrovica i Zaječar, kao i opštinama Bogatić, Mali
Zvornik i Knjaževac, tokom 2013 i 2014. godine. Pridruženi partneri ovog projekta
su Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životine sredine (Uprava za veterinu i Grupa
za institucionalnu podršku ruralnom razvoju), kao i opštine: Vršac, Veliko Gradište
i Golubac, Privredna komora Beograda i Agencija za ruralni razvoj Zaječara.
Projekat se realizuje uz finansijsku podršku
Evropske unije i Austrijske razvojne agencije.
17
Ekonomska analiza uvođenja standarda dobrobiti životinja
EKONOMSKA ANALIZA UVOĐENJA
STANDARDA DOBROBITI ŽIVOTINJA
Goran Živkov, Ivana Dulić Marković, Branko Krstić,
Nemanja Teofilović, Aleksandra Marković i Dragana Tar
P
itanje dobrobiti farmskih životinja često se pokreće - najpre kao etička, potom
pravna, a tek onda kao ekonomska kategorija. Ovaj proces evoluira u razvoju
i primeni, kao i u razumevanju i očekivanjima - kako farmera, tako i potroša­
ča. Njemu u velikoj meri doprinosi i ubedljivost argumenata koji dobrobit životinja
prevode (iz oblasti isključivo regulisanog) ka profitno orjentisanom poslovanju kroz
uvođenje mera i procedura za unapređenje zdravstvenog statusa i načina gajenja
životinja. Nažalost, istraživanja koja se bave ovim argumentima, utvrđivanjem veze
unapređivanja dobrobiti životinja na farmama i kvaliteta pro­izvoda životinjskog po­
rekla, odnosno investicija u unapređivanje dobrobiti životinja i produktivnosti i pro­
fita, u Srbiji su tek u začetku.
Cilj ove studije je da istraži koliko bi primena standarda dobrobiti životinja
koje je razvila ORCA uticala na proizvodnu cenu životinja na farmama. Značaj ove
studije sastoji se u tome što utvrđuje da li postoji ekonomski opravdan argument
i mogućnost razvoja u ovom pravcu i kakvi su stavovi proizvođača prema uvo­
đenju gorepomenutih standarda. Studija je naručena za potrebe Organizacije za
poštovanje i brigu o životinjama - ORCA, u okviru projekta „Dobrobit za sve”, a
realizovala ju je konsultantska organizacija SEEDEV na području Dunavskog basena
u periodu od decembra 2013. do maja 2014. godine.
Minimalni (zakonski) standardi
za gajenje farmskih životinja
Razvoj propisa kojima se uređuje dobrobit farmskih životinja zaokuplja sve više pa­
žnju nacionalnih zakonodavaca, ali i međunarodnih organizacija. Tokom prethodne
tri decenije ova oblast je u Evropskoj uniji definisana nizom propisa koji se većinom
odnose na životinje namenjene ishrani. Evropska komisija je usvojila Akcioni plan za
zaštitu i dobrobit životinja za period od 2006-2010, a potom i Strategiju dobrobiti
životinja za period 2012-2015 kojima se postavljaju strateški ciljevi i opisuju budući
koraci u implementaciji. Zaštita različitih vrsta farmskih životinja je regulisana nizom
19
Ekonomska analiza uvođenja standarda dobrobiti životinja
Ekonomska analiza uvođenja standarda dobrobiti životinja
direktiva i uredbi, a istovremeno zemlje EU imaju i svoje nacionalno zakonodavstvo
koje operacionalizuje zahteve iz acquis communautaire u vezi sa gajenjem, prevo­
zom i klanjem farmskih životinja.
Zakon o dobrobiti životinja („Službeni glasnik RS”, broj 41/09), donet je 2009
godine i njime se uređuje dobrobit životinja, prava, obaveze i odgovornosti pravnih i
fizičkih lica, odnosno preduzetnika, za dobrobit životinja, postupanje sa životinjama
i zaštita životinja od zlostavljanja, zaštita dobrobiti životinja pri lišavanju života,
držanju, uzgoju, prometu, prevozu, klanju i sprovođenju ogleda na životinjama, kao
i druga pitanja od značaja za zaštitu dobrobiti životinja. Pravilnik o uslovima za
dobrobit životinja u pogledu prostora za životinje, prostorija i opreme u objektima
u kojima se drže, uzgajaju i stavljaju u promet životinje u proizvodne svrhe, načinu
držanja, uzgajanja i prometa pojedinih vrsta i kategorija životinja, kao i sadržini i
načinu vođenja evidencije o životinjama („Službeni glasnik RS”, broj 6/10) precizni­
je određuje pomenuta pitanja i deo je implementacione strukture oblasti dobrobiti
životinja. Ovaj propis predstavlja okvir za definisanje obaveznog standarda uzgoja
farmskih životinja koji određuje minimalne kriterijume dobrobiti za različite životinj­
ske vrste kad su u pitanju oblasti koje su navedene u naslovu Pravilnika.
To su ujedno i minimalni zakonski obavezujući standardi koje svi uzgajivači
životinja moraju da ispunjavaju. Dakle, zakonski standardi su minimalni i obavezu­
jući za sve uzgajivače živoitnja.
Procena uspešnosti pokazuje neujednačenost implementacije na teritoriji či­
tave EU, te je i na nivou EU potrebna doslednija primena ovih propisa. Jedan od
posebnih razloga za nedovoljno dobre rezultate u ostvarivanju dobrobiti farmskih
životinja je i odsustvo ili slabost ekonomskih podsticaja. Upravo iz tog razloga je
od izuzetnog značaja u samom početku primene standarda dobrobiti životinja na
farmama istraživati, popularisati i voditi se ekonomskim benefitima, uz istovreme­
nu podršku kreiranju potražnje i obrazovanju potrošača.
EU
realna
situacija
Realna
situacija
u Srbiji
EU
minimalni
standardi
ORCA
standardi
Standardi
organske
proizvodnje
Zakonski
standardi
u Srbiji
Slika 1: Put za implementaciju standarda dobrobiti životinja na farmama
20
Viši standardi dobrobiti
farmskih životinja pri gajenju
Iako praksa pokazuje da implementacija propisa kojima su definisani minimalni
standardi dobrobiti životinja značajno zaostaje, kao i da sistemski monitoring pri­
mene ne postoji, te da je potrebno učiniti još dosta na samoj doslednoj imple­
mentaciji ovih odredbi, ORCA je opredeljena da načini dodatne korake i razvija
dodatne, više standarde dobrobiti farmskih životinja kao dobrovoljni standard.
ORCA standard (kao i standardi dobrobiti životinja primenjeni u organskoj
proizvodnji) predstavljaju krajnji cilj i dug put od realne situacije dobrobiti
farmskih životinja u Srbiji i „zlatni standard” u odnosu na zakonski minimum.
Razvijaju se u procesu samoregulacije sektora stočarstva, čime bi se fokusom
na dodatne karakteristike kvaliteta, proizvod diferencirao od sličnih iz iste ka­
tegorije i učinio poželjnijim za kupca. ORCA veruje da će primena ovih standar­
da doprineti razvoju dobre poljoprivrede prakse na farmama, obezbediti bolje
uslove životinjama na farmi, unaprediti njihovo zdravlje i dobrobit, higijenu u
objektima i doprineti sprečavanju širenja zaraznih bolesti. Ovo su faktori koji ne
samo da unapređuju dobrobit životinja, već istovremeno povećavaju produktiv­
nost, smanjuju gubitke i povećavaju profit proizvođača, kroz proizvodnju zdrave
i bezbedne hrane životinjskog porekla.
ОRCA standard razvili su vodeći evropski stručnjaci za dobrobit životinja sa
Univerziteta u Bristolu (Velika Britanija) uz podršku domaćih stručnjaka, a na
osnovu standarda dobrobiti životinja iz Velike Britanije i to Britanskog kraljev­
skog udruženja za sprečavanje surovosti prema životinjama (Royal Society for
the Prevencion of Cruelty to Animals RSPCA). Standardi su razvijani naročito
uvažavajući rezultate Nacionalnog istraživanja stanja dobrobiti životinja na far­
mama u Srbiji. Ovo istraživanje sprovela je ORCA u okviru projekta „Standardi
dobrobiti farmskih životinja u Srbiji”, finansiranog od strane EU tokom 2011 i
2012. godine. Koristeći protokole posebno razvijene za potrebe istraživanja u
saradnji sa stručnjacima za dobrobit životinja sa Univerziteta u Bristolu iz Velike
Britanije, obučeni istraživači su posetili 105 farmi krava muzara, tovnih svinja i
krmača, ovaca i brojlera i prikupili podatke koristeći indikatore bazirane na do­
brobiti životinja, mere koje se tiču postojećih farmskih resursa, odnosno načina
upravljanja farmom. ОRCA standardi se odnose na dobrobit farmskih životinja pri
gajenju, odnosno na njihovu ishranu, smeštaj, okruženje, zdravlje i menadžment
na farmama. Standarde koji će se odnositi na prevoz i klanje životinja potrebno
je tek razviti. Istovremeno potrebno je naglasiti da su ORCA standardi razvijeni
u formi preliminarne verzije standarda, te da postoji prostor da se do njihovog
zvaničnog usvajanja, izvrše određene izmene i dopune.
21
Ekonomska analiza uvođenja standarda dobrobiti životinja
Ekonomska analiza uvođenja standarda dobrobiti životinja
Svaki od kriterijuma standarda je pažljivo razmatran a unapređenje, odnosno
viši kriterijum, predloženo u skladu sa kriterijumima dobrobiti životinja ali i anali­
zom postojeće prakse u farmskom uzgoju. Neki primeri razlika između minimalnog
i višeg standarda dobrobiti farmskih životnja su dati u nastavku.
ORCA (visoki) standardi dobrobiti
farmskih životinja
Krmačama je neophodno obezbediti
ukupnu podnu površinu od 3,5 m2 po
krmači za zrele odrasle svinje, odnosno
2,5m2 po nazimici za životinje koje su
se prasile jednom ili dva puta (Nacrt
standarda 2.2.6.1.)
Svinje ne smeju da se drže sve vreme u
mraku.
U objektima sa veštačkim osvetljenjem
svinjama je potrebno obezbediti
osvetljenje od najmanje 40 luksa,
najmanje osam sati dnevno (član 19.)
U svakom periodu od 24 časa, svinjama
je neophodno obezbediti: (1) period
od najmanje 8 sati stalnog svetla sa
minimalnim intezitetom od 50 luksa, sa
tim da ovo može biti smanjeno kako bi
odgovaralo trajanju prirodnog dnevnog
svetla u sezoni godine kada je ono kraće;
(2) period od najmanje 6 sati stalnog
mraka, sa tim da ovo može biti smanjeno
da odgovara trajanju prirodnog mraka u
sezoni godine kada je ono kraće. (Nacrt
standarda 2.4.9.)
Intervencije na svinjama koje se ne izvode
u cilju lečenja ili u dijagnostičke svrhe,
kao i one koje se ne odnose na propisano
obeležavanje koje mogu da prouzrokuju
povrede ili gubitak osetljivog dela tela
ili promenu građe kosti, nije dozvoljeno
obavljati. Izuzetno iz stave 1. ovog člana
mogu da se vrše sledeće intervencije:
… (4) kastracija prasadi na način koji
onemogućava kidanje tkiva (član 24)
Kastracija svinja nije dozvoljena.2
SVINJE
Najmanja površina poda koja mora da
se obezbedi za svaku suprasnu nazimicu
iznosi 1,64 m2, a za svaku krmaču 2,25 m2
(član 17, stav 3)
1 Navođeni su članovi Pravilnika o uslovima za dobrobit životinja u pogledu prostora za životinje,
prostorija i opreme u objektima u kojima se drže, uzgajaju i stavljaju u promet životinje u pro­
izvodne svrhe, načinu držanja, uzgajanja i prometa pojedinih vrsta i kategorija životinja, kao i
sadržini i načinu vođenja evidencije o životinjama („Službeni glasnik RS”, broj 6/10).
2 Većina dobroboljnih standarda koji se odnose na dobrobit životinja u potpunosti zabranjuju ovu
praksu. Kada je u pitanju ORCA standard ovo pitanje je i dalje otvoreno i podložno daljim proce­
nama izvodljivosti njegove eventualne implemetacije.
22
TOVNI PILIĆI
Zakonski (minimalni) standardi
dobrobiti farmskih životinja1
Zakonski (minimalni) standardi
dobrobiti farmskih životinja
ORCA (visoki) standardi dobrobiti
farmskih životinja
U prostoru ili prostoriji u kome se
uzgajaju pilići za tov maksimalna gustina
naseljenosti ovih pilića je 33 kg/m2
(član 42)
Gustina naseljenosti se računa u odnosu na
veličinu podne površine dostupne pticama.
Gustina naseljenosti nikada ne sme: (1)
preći 30 kg/m2 (3) preći 19 ptica/m2
(Nacrt standarda 2.1.11.)
Prostorija u kojoj se uzgajaju pilići za
tov treba da bude osvetljena, a intezitet
svetlosti treba da bude najmanje 20 luksa
tokom perioda osvetljenosti, mereno u
nivou očiju ovih pilića i da osvetljava
najmanje 80% korisne površine pilića za
tov, s tim da intezitet osvetljenja može
privremeno da se smanji, po preporuci
veterinara.
Sedam dana od smeštanja pilića za tov u
objekat do tri dana pre klanja, osvetljenje
mora da bude takvo da u toku 24 sata
najmanje šest sati ukupno bude period
mraka, pri čemu period neprekidnog
mraka traje četiri sata (član 37)
U svakom periodu od 24 časa brojlerima je
neophodno obezbediti: (1) minimalni period
od 8 sati stalnog svetla; (2) minimalni
period od 6 sati, a maksimalni period od
12 sati stalne tame. Izuzeci su: (1) ptice
uzrasta do 7 dana, kao i 3 dana pred klanje,
kada minimalni period stalne tame mora
biti 2 sata; (2) kada je obezbeđeno prirodno
dnevno svetlo, a prirodni period tame je
kraći od 6 sati. (Nacrt standarda 2.3.2.)
Režimi osvetljenja moraju biti zabeleženi.
Gde je moguće, režimi svetla moraju biti
zabeleženi automatski (Nacrt standarda
2.3.3.)
Nijedan deo smeštajnog prostora ne sme
imati osvetljenje manje od 20 luksa u
visini glave ptica. (Nacrt standarda 2.3.4.)
Neophodno je da postoji minimalno
osvetljenje od 100 luksa u visini glave
ptica na površini od preko 75% podne
površine (Nacrt standarda 2.3.5.)
Pilići za tov koji su ozbiljno povređeni ili
ispoljavaju simptome oboljenja kao što
je otežano kretanje, izraženi ascites ili
malformacije, tretiraju se na odgovarajući
način ili se odmah lišavaju života na
human način (član 39, stav 2)
Brojleri koji su bolesni ili povređeni (npr.
otvorene rane, prelomi kostiju) moraju
biti: (1) odvojeni od ostatka jata; (2)
lečeni bez odlaganja, prema savetu
doktora veterinarske medicine kada je to
potrebno; (3) humano lišeni života ukoliko
je to neophodno (Nacrt standarda 3.1.4.)
Svaka ptica koja, usled problema sa
nogama ili drugih zdravstvenih poremećaja
ima problema da dođe do hrane i vode,
mora biti odvojena od ostatka jata ili,
ukoliko je potrebno, humano lišena života.
Neophodno je da postoje prostorije za
odvojeni smeštaj bolesnih ili povređenih
ptica (Nacrt standard 3.1.6.)
23
KOKOŠKE NOSILJE
Ekonomska analiza uvođenja standarda dobrobiti životinja
Zakonski (minimalni) standardi
dobrobiti farmskih životinja
ORCA (visoki) standardi dobrobiti
farmskih životinja
Kokoškama nosiljama koje se uzgajaju na
alternativni način mora da se obezbedi: 1)
prostor za hranjenje od najmanje 10 cm
za svaku kokošku nosilju koja se hrani iz
ravnih hranilica i najmanje 4 cm prostora
za svaku kokošku nosilju koja se hrani iz
okruglih hranilica (član 31, stav 1.)
Svakoj ptici mora biti obezbeđeno i
dostupno 5 cm linijske hranilice (ako
postoji pristup hranilici sa obe strane) ili
4 cm ako je u pitanju kružni prostor za
hranjenje (Nacrt ORCA standarda 1.1.4.)
Gustina naseljenosti kokošaka nosilja koje
se uzgajaju na alternativni način ne sme
da bude veća od 9 kokošaka nosilja po m2
korisne površine (član 31, stav 7.)
Gustina naseljenosti ne sme prekoračiti
9 kokošaka po m2 prostora za korišćenje
(Nacrt ORCA standarda 2.1.17.)
Kokoškama nosiljama koje se uzgajaju na
alternativni način mora da se obezbedi:
… 5) Površina sa prostirkom od najmanje
250 cm2 koja pokriva najmanje jednu
trećinu površine poda objekta, s tim
da prostirka mora da bude čista, suva,
od rastresitog materijala i da ne šteti
zdravlju kokoške nosilje (član 31, stav 1.)
Prostirka mora: (1) biti od odgovarajućeg
materijala i veličine delova; (2) biti
održavana na higijenski način i tako da
omogući suvu, rastresitu podlogu (koja
će biti zamenjena kada je potrebno); (3)
biti dovoljne dubine radi razređivanja
fecesa; (4) omogućiti pticama ispoljavanje
normalnog oblika ponašanja – kupanja u
prašini; (5) biti dopunjavana svakodnevno,
ukoliko je potrebno, sa svežim supstratom
za prostirku; (6) biti održavana na
higijenski način; (7) u zalihama biti držana
u suvim, higijenskim prostorijama u koje
glodari ne mogu ući (Nacrt standarda
2.2.5.)
Ekonomska analiza uvođenja standarda dobrobiti životinja
vezanih za dobru proizvođačku praksu, ali i dobrovoljnim uvođenjem procedura i
investicija kojima se dodatno unapređuju uslovi zdravstvene zaštite i dobrobiti
životinja, a takođe i odgovara na zahteve potrošača za bezbednom i kvalitetnom
hranom. Ovakvi signali sa tržišta predstavljaju snažan podsticaj za razvoj dobro­
voljnih standarda višeg kvaliteta poput standarda o dobrobiti životinja, kojim se
podstiče diferencijacija na tržištu i dodaje vrednost proizvodu.
U drugom delu predstavljeno je terensko istraživanje čiji je cilj bio da se kroz
posetu farmama i razgovor sa farmerima identifikuju potrebna ulaganja, kako bi
se objekti i praksa prilagodili zahtevima iz ORCA standarda. Po proizvodnjama su
predstavljeni profili tipične farme i raspon karakteristika farmi koje su posećene, a
zatim pregled ispunjenosti kriterijuma standarda, tj postojećeg stanja za sve grupe
kriterijuma – pristup vodi i hrani, udobnost mesta za odmor, termalna udobnost i
sloboda kretanja, dobro zdravstveno stanje i prirodno ponašanje životinja. Potrebe
za investicijama kao i subjektivne procene farmera o efektima uvođenja ORCA stan­
darda dobrobiti farmskih životinja na produktivnost, date su u nastavku, zajedno sa
faktorima koji najviše utiču na potrebe za investicijom. Stavovi farmera o značaju
dobrobiti farmskih životinja i potrebama za sistematskom podrškom, su analizirani
na kraju, pre zaključaka i preporuka kojima se otvaraju teme i polja za nastavak
istraživanja na putu ka iniciranju dobrovoljnog standarda uzgoja farmskih životinja.
Minimalno jedna trećina prostora koji
kokoške koriste u objektu mora biti
pokrivena prostirkom (Nacrt standarda
2.2.7.)
■■Struktura studije
Ova Studija se sastoji iz dva dela: prvog u kome je opisano postojeće stanje u
sektoru stočarstva u Srbiji, dok su u drugom delu prezentovani rezultati terenskog
istraživanja.
U prvom delu prezentovani su trendovi u proizvodnji i organizaciji tržišnog
lanca stočarske proizvodnje, kao i analiza barijera kojima je uslovljena nekonku­
rentnost na domaćem i regionalnom tržištu. Tržišni kontekst kreiran pod ovakvim
uslovima argumentuje potrebu za većom orjentacijom ka unapređenju kvaliteta i
bezbednosti proizvoda životinjskog porekla. Unapređenje dobrobiti farmskih živo­
tinja moguće je kroz dosledno sprovođenje zakonskih nacionalnih mera i preporuka
24
25
Ekonomska analiza uvođenja standarda dobrobiti životinja
PRVI DEO:
POSTOJEĆE STANJE U SEKTORU
STOČARSTVA U REPUBLICI SRBIJI
Trendovi i tržišni lanac
O
cene razvoja stočarstva u Srbiji uglavnom pokušavaju da objasne i argu­
mentuju nesporne negativne trendove u broju životinja i konkurentnosti
sektora koji nisu u skladu sa činjenicom da je Srbija značajan i konku­rentan
proizvođač stočne hrane i da raspolaže relativno dobrim genetskim potencijalom
u mnogim oblastima (govedarstvo, živinarstvo). Ipak, iako se udeo stočarstva
u ukupnoj vrednosti poljoprivredne proizvodnje u Srbiji često uzima kao dokaz
propadanja, ovaj udeo opada samo u godinama s izrazito visokim cenama ratar­
skih proizvoda, pa je, suštinski gledano, udeo stočarstva u vrednosti proizvodnje
stabilan.
Ipak, kako mali, tako i najveći proizvođači mesa i proizvoda od mesa suoča­
vaju se sa nizom barijera i faktora koji utiču na pad konkurentnosti proizvoda na
domaćem i regionalnom tržištu. Razlozi za to su širokog spektra i kreću se od
nedostatka pristupa jeftinijoj stočnoj hrani, preko neispunjavanja standarda, pa
sve do nepovoljnih carinskih propisa i barijera. Ovi razlozi detaljno su obrazloženi
na narednim stranicama, gde je objašnjen kontekst stočarske proizvodnje u Srbiji.
■■Udeo stočarstva u poljoprivredi Srbije
prati trendove i u drugim zemljama
Trenutno, u Srbiji u ukupnoj vrednosti proizvodnje stočarstvo zauzima oko 38%,
pri čemu vrednost proizvodnje goveđeg mesa i mleka prevazilazi vrednost pro­
izvodnje svinjskog mesa i ima stalni trend rasta u ukupnom udelu. Najveći pad
u udelu vrednosti proizvodnje ima svinjsko meso, što je dobrim delom vezano za
oscilacije cena koje pokazuju upravo najveće variranje kod svinjskog mesa.
27
Ekonomska analiza uvođenja standarda dobrobiti životinja
PRVI DEO: Postojeće stanje u sektoru stočarstva u Republici Srbiji
Sličan trend je primetan kako u starim tako i u novim EU članicama (NZČ), pa
mnoge zemlje koje imaju razvijenu stočarsku proizvodnju, poput Grčke, Rumunije,
Španije ili Italije, imaju od Srbije manje ili slično učešće stočarstva u ukupnom
sektoru poljoprivrede.
Grafikon 1: Udeo u vrednosti prozvodnje stočarstva i biljne proizvodnje u Srbiji
100%
80%
36,3
40,2
30,9
32,7
36,3
36,6
31,3
31,6
31,6
29,9
38,1
60%
40%
20%
0%
2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012
Biljna proizvodnja
■■Dualizam – podela na male
nekomercijalne i velike specijalizovane farme
Podela na male nekomercijalne i velike specijalizovane farme jasno je izražena
u svim proizvodnjama što otežava efikasnost politike u oblasti stočarstva koja
je jedinstvena za sve. Tako, u proizvodnji svinja postoji podela između onih
koji se time bave za sopstvene potrebe i specijalizovanih farmi. Pored ove dve
grupe, međutim, postoji i veliki broj poljoprivrednika koji imaju kapacitete za
proizvodnju hrane i smeštaj životinja i koji relativno lako ulaze u proizvodnju
ili iz nje izlaze. Upravo oni izazivaju velike oscilacije u proizvodnji i ceni, što
predstavlja jednu od osnovnih karakteristika svinjarstva u Srbiji. Tipično tradi­
cionalno držanje svinja je daleko od većine standarda EU, posebno onih veza­
nih za zdravstvenu bezbednost proizvoda i zdravstvenu zaštitu životinja. Zato
ovaj sektor nesumnjivo očekuju značajane reforme, koje se još uvek nisu desile.
Međutim, ukoliko Srbija zaista teži integraciji u EU, za ove reforme je nastu­
pio poslednji trenutak. Veliki i srednji proizvođači svinja u Srbiji u najvećem
broju slučajeva jesu ili imaju potencijal da budu konkurentni baš kao i najbolji
­pro­izvođači u EU.
Stočarstvo
Grafikon 3: Stočni fond (2011)
8
Grafikon 2: Udeo u vrednosti pojedinih kategorija stočarske proizvodnje u Srbiji*
6
100%
90%
80%
70%
60%
50%
40%
30%
20%
10%
0%
4
2
0
Živina
(100 jedinki)
2002
2003
2004
2005
Goveda
2006
Svinje
2007
2008
Ovce
*Govedarstvo uključuje meso i mleko a živinarstvo meso i jaja
28
2009
2010
2011
2012
Goveda
Srbija
Svinje
CEFTA
Ovce
EU
Koze
Svet
Živina
Izvor: FAO
Broj komada živine u Srbiji je veći od proseka u EU. Drugi najveći udeo
Srbija ima u proizvodnji svinja, dok je jedino po broju ovaca ispod proseka regiona.
29
Ekonomska analiza uvođenja standarda dobrobiti životinja
PRVI DEO: Postojeće stanje u sektoru stočarstva u Republici Srbiji
Grafikon 4: Proizvodnje u Srbiji
0,25
0,2
0,15
0,1
0,05
0
-0,05
-0,1
-0,15
-0,2
-0,25
2006
Goveđe meso
2007
2008
Svinjsko meso
2009
Ovčije meso
2010
Mleko
2011
Jaja
U poslednjih šest godina u Srbiji je najviše porasla proizvodnja ovčijeg mesa, dok je najviše opala
proizvodnja mleka. Posle rekordnog rasta proizvodnje goveđeg mesa 2009. godine usledio je veliki pad.
Poslednjih nekoliko godina mlekarstvo se suočava sa brojnim problemima i
lošim trendovima. Osnovni uzrok leži u činjenici da još uvek ogroman procenat
mleka ide u sive tokove i da je značajan broj proizvođača zbog nerentabilnosti
(uslovljene niskom otkupnom cenom i neadekvatnom državnom podrškom) pre­
stao da se bavi ovim poslom. S druge strane, očigledno je da se produktivnost
povećala, jer je broj krava gotovo prepolovljen, dok je proizvodnja samo malo
smanjena.
U Srbiji trenutno radi preko 200 mlekara. Najveći deo njih su male zanatske
mlekare, dok u statistici na velike industrijske mlekare otpada svega 10%. Među­
tim, i pored velikog broja malih mlekara, one pokrivaju svega 13% prerade mleka.
U isto vreme, velike industrijske mlekare drže 67% prerađivačkih kapaciteta. Sve
ovo ukazuje da je pred mlekarstvom teško razdoblje koje će karakterisati prilago­
đavanje standardima EU.
Grafikon 5: Prosečna proizvodnja mlečnih proizvoda (svetski rast = 0, prosek 2006-2011)
1,4%
30
1,2%
Udeo u svetskoj proizvodnji
Što se mlekarstva u Srbiji tiče, ono je značajna poljoprivredna grana koja
sublimira više primarnih proizvodnji. To je jedan od sektora sa najvećom vred­
nošću primarne proizvodnje, od preko 500 miliona evra godišnje. Pored toga,
gajenje muznih krava, te proizvodnja mleka i mlečnih proizvoda predstavlja i
veliki socijani oslonac siromašnim stanovnicima ruralnih područja. Srbija ima
značajne kapacitete u mlekarstvu, ali su i proizvodnja i prerada uglavnom ek­
stenzivne i ne zadovoljavaju standarde EU. Čak preko 40% mleka u Srbiji se
prodaje „od kuće” što znači da ne ulazi u legalne tokove.
U Srbiji se jasno odvajaju tri grupe proizvođača mleka i svaka od njih zahteva
različitu agrarnu politiku. Prvi su mali proizvođači sa jednom ili nekoliko krava,
koje po pravilu nemaju dobar genetski potencijal i daju malo mleka. Gajene su u
neadekvatnim uslovima, znatno ispod standarda EU. Ovi proizvođači mleko naj­
češće prerađuju u sir i kajmak koje prodaju kod kuće ili na lokalnim pijacama.
Druga grupa su srednji proizvođači - sa tri do deset krava. Oni su u poslednjih 5
do 6 godina dosta napredovali, poboljšali rasni sastav, uslove i tehnologiju muže
svojih stada, ali još uvek najveći deo njih ne ispunjava EU standarde kvaliteta,
iako u najvećem broju slučajeva mleko predaju mlekarama. Treću grupu čine velike
farme sa dobrim genetskim potencijalom koje su i po proizvodnji i po standardima
na EU nivou. Ali, ovakvih proizvođača je vrlo malo, tako da Srbija ima najmanju
prosečnu veličinu farmi krava muzara u Evropi (iza nje je samo Albanija). Takođe,
proizvodnju u Srbiji karakteriše i to što se mali deo mleka otkupljuje kroz mlekare,
kao i nizak procenat ekstra i prve klase mleka.
1,0%
0,8%
0,6%
0,4%
0,2%
0,0%
- 5%
- 4%
- 3%
- 2%
- 1%
0%
Rast u odnosu na svet
Srbija
NZČ
EU15
CEFTA
Izvor: FAO
Iako proizvodnja u čitavom regionu, pa i u EU, raste sporije
od svetskog proseka, proizvodnja u Srbije najviše opada, 2,2% godišnje.
31
Ekonomska analiza uvođenja standarda dobrobiti životinja
PRVI DEO: Postojeće stanje u sektoru stočarstva u Republici Srbiji
Grafikon 6: Trend rasta proizvodnje mlečnih proizvoda (2006 = 0)
Lanac snabdevanja u sektoru mesa
0,25
0,2
0,15
0,1
0,05
0
-0,05
-0,1
-0,15
2006
2007
Srbija
2008
NZČ
EU15
2009
SAD
2010
Brazil
2011
Rusija
Proizvodnja mleka u Srbiji konstantno opada i u odnosu
na posmatrane zemlje beleži najveći pad u poslednjih 5-6 godina.
Na kraju, sektor živinarstva je jedan od najbrže rastućih podsektora u proizvod­
nji mesa u svetu, dok Srbija u velikoj meri zaostaje za trendovima u okruženju kad
je u pitanju udeo proizvodnje pilećeg mesa u sektoru stočarstva (vidi: grafikon 2).
Iako je prethodnih decenija pretrpela značajne udarce, industrija živinarstva je sada
na usponu i putu oporavka. Skoro polovina ukupnog broja živine u Srbiji, uzgaja se
na okućnicama gazdinstava a ne komercijalnim farmama, a najveći broj ovih živo­
tinja su kokoške nosilje. Kada se posmatra opšta slika tržišnog lanca pilećeg mesa u
Srbiji, može se reći da je njegova glavna karakteristika to da je izrazito kratak, a od­
likuje ga postojanje velikog broja malih proizvođača. Tako, od ukupno proizvedene
piletine u Srbiji 45 % potiče sa komercijalnih farmi, oko 40% sa polukomercijalanih,
dok se 15% uzgoji na gazdinstvima koja proizvode za svoje potrebe. U Srbiji postoji
oko 30 klanica za proizvodnju živinskog mesa i dvadesetak kombinovanih objekata
(klanica, sečenje i prerada). Od svih ovih objekata, samo jedan zadovoljava stan­
darde za izvoz u EU, a devet standarde za izvoz u ostale zemlje.
Problemi u upravljanju i organizaciji, nekonkurentnost cene hrane (i pored
značajne proizvodnje žitarica koje se koriste u ishrani živine) slaba iskorišćenost
genetskog potencijala roditeljskih jata, i sve manje investicije naročito malih i
srednih proizvođača - doprinose padu konkurentnosti kako proizvodnje jaja tako
i pilećeg mesa. Samoregulacija sektora kroz uvođenje dobrovoljnih standarda i
orijentaciju ka specifičnom kvalitetu jedan je od mogućih pravaca za dodavanje
vrednosti i obraćanje specifičnom potrošačkom segmentu.
32
Analiza vrednosnog lanca ili lanca snabdevanja ukazuje na najznačajnije tačke u
kojima se dodaje vrednost mnoštvu transformiranih inputa od njihovog original­
nog porekla do krajnjeg proizvoda ili usluge koju potražuje određeni krajnji potro­
šač. Analiza vrednosnog lanca u sektoru proizvodnje mesa od značaja je za identi­
fikaciju aktera koji učestvuju u plasmanu, kao i za komunikaciju poruke o krajnjem
proizvodu i za identifikovanje konteksta i interesa koji aktere vode u poslovanju
- sve u cilju pronalaženja tačaka zajedničkog interesa za promociju i uspostavljanje
standarda dobrobiti farmskih životinja.
Strategije za ostvarivanje pomenutog cilja variraju u zavisnosti od toga ko su
partneri i ciljna grupa kojoj se obraća, koje proizvodnje su najintegrisanije i gde
postoje problemi koje uvođenje standarda može da rešava. Skica preseka najzna­
čajnijih trendova u trenutnoj proizvodnji mesa i mehanizma prenosa vrednosti
proizvoda do krajnjeg potrošača, koristan je alat za razvoj budućih pravaca delova­
nja kad je u pitanju promocija, uvođenje i valorizacija visokih standarda dobrobiti
farmskih životinja.
■■Proizvodnja mesa je polarizovana između onih koji
proizvode za svoje potrebe i specijalizovanih farmi
Dok u ukupnoj proizvodnji dominiraju mali proizvođači, dotle u tržišnoj sve više
dominiraju veliki i naročito brzo rastući srednji proizvođači sa 10 do 100 uslovnih
grla stoke koji drže oko jedne četvrtine ukupnog broja stoke.
Iako je ovo vrlo nepovoljna struktura proizvođača, ona je poboljšana u odno­
su na prethodni period, pa se može zaključiti da je jedan od osnovnih procesa
koji se dešava u stočarskoj proizvodnji specijalizacija i profesionalizacija farmi.
Ipak, još uvek dominiraju mali proizvođači sa nekoliko svinja i/ili desetina ko­
mada živine koji proizvode za sopstvene potrebe na ekstenzivan način, imaju
relativno nisku cenu koštanja i ne zavise od tržišnih kretanja usled vertikalno in­
tegrisane pro­izvodnje. Procena je da se oko jedna četvrtina proizvedenog mesa
konzumira u domaćinstvu ili uz ekstremno kratak tržišni lanac koji završava u
komšiluku ili kod rođaka. Ovi proizvođači u najvećem broju slučajeva ne osećaju
dovoljan pritisak u sprovođenju zahteva predviđenih standardima, pa je primena
i sprovođenje čak i minimalnih standarda dobrobiti životinja nesistematična i
nekontrolisana. Ipak, činjenica da skoro 80% svih registrovanih gazdinstava drži
stoku u nekom obimu ukazuje na visoku potrebu za obrazovnim aktivnostima ši­
rokog obima, kako bi se unapredila dobrobit farmskih životinja - kako na malim,
tako i na većim farmama.
33
Ekonomska analiza uvođenja standarda dobrobiti životinja
PRVI DEO: Postojeće stanje u sektoru stočarstva u Republici Srbiji
Tabela 1: Gazdinstva u zavisnosti od broja uslovnih grla (UG)
Broj
Ukupno
Bez stoke
Gazdinstva sa stokom
> 0-<5 UG
5-<10 UG
10-<15 UG
15-<20 UG
20-<50 UG
50-<100 UG
100-<500 UG
500 UG
Broj gazdinstava
%
631.552
142.188
489.364
391.468
67.063
16.169
5.897
6.904
1.2
522
141
100,0
22,5
100,0
80,0
13,7
3,3
1,2
1,4
0,2
0,1
0,0
Tabela 2: Dominantni tipovi tržišnih lanaca (izneti podaci su procena autora)
Broj stoke
2.019.889
700.981
388.149
174.07
92.048
191.061
79.36
94.731
299.489
%
100,0
34,7
19,2
8,6
4,6
9,5
3,9
4,7
14,8
Izvor: Republički zavod za statistiku
Najveći broj gazdinstava koja gaje stoku (čak 80%) ima do 5 uslovnih grla stoke i na njima je
koncentrisano oko 35% ukupnog broja grla. Slede gazdinstva sa 5-10 uslovnih grla (sa učešćem od oko 14%), koja poseduju oko 19% ukupnog broja uslovnih grla u Srbiji. Gazdinstva sa
preko 50 uslovnih grla čine samo 0,3% ukupnog broja gazdinstava, a na njima se nalazi skoro
četvrtina (23,4 %) ukupnog broja uslovnih grla stoke. Najveći broj gazdinstava sa malim brojem
uslovnih grla stoke je u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije, dok se više od polovine gazdinstva
sa većim brojem uslovnih grla (50 ili više) nalazi u regionu Vojvodine.
Organizovani tržišni
lanac
Proizvodnja za
nepoznatog kupca
Veliki prerađivači organizuju
sopstvenu proizvodnju
ili imaju ugovore s
proizvođačima.
Industrijska prerada.
Veleprodaja.
Proizvodnja za
sopstvene potrebe
5-10 krmača, 20-200 svinja ili
goveda u turnusu, proizvodnja
do hiljadu živine godišnje.
Nekoliko svinja, dvadesetak
kokošaka, jedna do dve
krave.
Mali i srednji proizvođači stoke
koji prodaju žive životinje i to:
lokalnim klanicama, lokalnim
mesarama (maloprodaja), malim
prerađivačkim industrijama,
stočnim pijacama, nakupcima,
ređe industrijskim mesarama.
Proizvode za potrebe
domaćinstva ili prodaju
komšijama i rođacima.
Maloprodaja.
Tradicionalni proizvodi.
Sivo tržište.
Sopstvena potrošnja .
Sivo tržište.
Standardi bezbednosti hrane
Ispunjeni uslovi definisani
„higijenskim paketom” i
standardima bezbednosti
hrane.
Delimično ispunjeni ili
neispunjeni standardi
bezbednosti koji se tiču dobre
proizvođačke prakse, izgradnje,
opremanja i infrastrukture
objekata.
Delimično ispunjeni ili
neispunjeni standardi
bezbednosti koji se tiču
dobre proizvođačke prakse,
izgradnje, opremanja i
infrastrukture objekata.
Trend napretka
■■Tržište je na ovakvu strukturu proizvodnje
reagovalo stvaranjem paralelnih lanaca
Teška situacija devedesetih (sankcije Ujedinjenih nacija, velika inflacija, ratovi i
slično), uspostavljanje tržišne ekonomije i otvaranje tržišta, spore reforme u sek­
toru bezbednosti hrane i često neadekvatna agrarna politika, mala kupovna moć i
nizak standard, imali su i imaju i danas svoje posledice i presudno utiču na to da
su tržišni lanci u proizvodnji mesa segmentirani i odvijaju se u svakoj pojedinačnoj
proizvodnji u nekoliko paralelnih pravaca:
1. Privatizovana prerađivačka industrija koja je izgradila sopstvene resurse u
proizvodnji, jer nije mogla da podnese nestabilnu ponudu i razjedinjeni na­
stup malih proizvođača. Stoga, najveći broj velikih prerađivača ima svoje
farme za gajenje životinja;
2. Uzgajivači stoke koji nemaju siguran plasman, zavise od trenutne potražnje i
konkurencije i imaju uvek nekoliko opcija prodaje zavisno od ponuđene cene;
3. Poljoprivrednici koji gaje stoku za potrebe sopstvenog domaćinstva.
34
NAPREDUJU: Otvaraju
se novi pogoni, bilo
industrijski od strane
velikih klanica ili,
pak, na gazdinstvima
poljoprirednika koji imaju
dugogodišnje iskustvo u
proizvodnji.
STAGNIRAJU: Smanjuju se
po broju, ali se povećava
proizvodnja na pojedinačnim
farmama.
NESTAJU: Dok su pre
bili dominantni, kako u
proizvodnji tako i broju sada se naročito proizvodnja
smanjujuje i teži ka nestanku.
Ipak, za razliku od razvijenih
zemalja EU, još uvek su
značajan činilac u proizvodnji
mesa u Srbiji.
Zastupljenost prema proizvodnjama (%)
30
Proizvodnja goveđeg mesa
50
20
40
Proizvodnja svinjskog mesa
20
40
30
Proizvodnja pilećeg mesa
10
60
0
Proizvodnja ovčijeg mesa
80
20
35
Ekonomska analiza uvođenja standarda dobrobiti životinja
PRVI DEO: Postojeće stanje u sektoru stočarstva u Republici Srbiji
Ovakva segmentacija uslovljava težu procenu i implementaciju standarda bez­
bednosti hrane i dobrobiti životinja, jer zahteva definisanje specifičnih strategija i
prilagođavanje politike i njene primene, a pre svega sistema podrške kapacitetima
ovih subjekata.
■■Posledica neizgrađenih tržišnih
lanaca je cenovna i proizvodna cikličnost
Proizvodnju mesa u Srbiji karakteriše nestabilnost, koja je naročito izražena kod
proizvodnje svinja i živine - i to kod malih i srednjih proizvođača. Veliki broj pro­
izvođača koji ima kapacitete za proizvodnju hrane i smeštaja životinja, relativno
lako ulazi i izlazi iz proizvodnje izazivajući na taj način oscilacije u proizvodnji i
ceni. Kada je cena niska, oni rade sa smanjenim kapacitetom - što u budućnosti
utiče na povećanje cene usled smanjene ponude, te nakon ponovnog povećanja
cena - oni povećavaju proizvodnju.
Uzrok cenovnih varijacija jeste uticaj svetske cene, budući da Srbija gene­
ralno prati svetske trendove, ali je taj uticaj naglašen: kada je cena niža - ona
je niža u Srbiji nego što je u zemljama EU, a kada je visoka - u Srbiji je još viša.
Cene i proizvodnja u govedarstvu ne pokazuju tolike oscilacije kao što je to
slučaj u svinjarstvu, prvenstveno što je ciklus duži, proizvođači su više specija­
lizovani i malo je onih koji ulaze i izlaze u/iz proizvodnje u zavisnosti od datog
ciklusa.
I
III
V
VII
IX
XI
I
III
V
VII
IX
XI
I
III
V
VII
IX
XI
I
III
V
VII
IX
XI
I
III
V
VII
IX
XI
I
III
V
VII
IX
XI
I
III
V
VII
IX
XI
I
III
V
VII
IX
XI
I
III
V
VII
IX
XI
I
III
V
VII
Euro/100kg
280
260
240
220
200
180
160
140
120
100
2006
2007
2008
2009
EU
Izvori: TISUP, STIPS
HRV
2010
SRB
2011
2012
Veliki trgovinski lanci imaju proizvodnju stočne hrane, svinja, preradu i prodaju,
čime malim proizvođačima sužavaju prostor za prodaju i usmeravaju ih na nefor­
malne kanale. DELTA (pre prodaje belgijskom DELHAZE), Matijević, IDEA imaju
svoje zatvorene lance i u svojim prodajnim objektima pretežno prodaju meso pro­
izvedeno i prerađeno na svojim farmama. Povećanjem potrošnje u supermarketi­
ma, smanjuje se mogućnost za ostale proizvođače da pronađu kupce. U skladu sa
tim, proizvođači su dodatno obeshrabreni da ulažu u povećanje standarda znajući
da su im tržišta supermarketa zatvorena.
Čak četiri petine goveda se nalazi u ruralnim područjima Centralne Srbije. Zbog
toga je govedarstvo u Srbiji značajno iz perspektive ruralnog razvoja, pošto je
jako malo proizvodnji u kojima Centralna Srbija ima potencijal da bude konkuren­
tna. Razvoj govedarstva u ovom delu Srbije ima značajnu perspektivu, kako zbog
potencijala u ispaši, tako i zbog dobre osnove u cenovno konkurentnoj stočnoj
hrani iz Vojvodine. Uvozna zavisnost proizvodnje stočne hrane i repromaterijala
je mala jer je primarna proizvodnja u velikoj meri oslonjena na domaće resurse i
nezavisna od uvoza. Ipak, iako Srbija ima kapacitete u mlekarstvu i preradi mesa,
proizvodnja i prerada zasnovane su pretežno na ekstenzivnoj proizvodnji i zasta­
reloj tehnologiji prerade.
■■Tipično tradicionalno držanje životinja
je daleko od većine standarda EU
Grafikon 7: Cenovna cikličnost proizvodnje svinjskog mesa u poređenju sa EU
2005
■■U sektoru svinjarstva, ali i u govedarstvu,
postoji izuzetno izražena vertikalna integracija
2013
2014
Sektor nije pripremljen za utakmicu za evropsko i svetsko tržište, jer nema
sertifikate o zdravstvenoj i kvalitetnoj kategoriji. Dodatno, veoma mali broj
klanica ispunjava uslove za izvoz mesa na zahtevnija tržišta kao što je tržište
EU. Mali je broj objekata za klanje, rasecanje i preradu mesa registrovanih za
izvoz na tržište EU (12) i na tržište trećih zemalja (96), od ukupno oko 930
registrovanih objekata.
Sa aspekta zdravstvene sigurnosti u proizvodnji, proizvodni lanac je neadekvatan
za standarde EU, prvenstveno usled neispunjavanja sistemske kontrole zdravstvene
bezbednosti hrane, higijenskih, ekoloških i standarda vezanih za dobrobit životinja.
Usled toga, izvozna dozvola postoji samo za vrlo selektivne proizvode – vi­
soko termički obrađene prerađevine i baby beef, pri čemu iako Srbija ima do­
zvolu za izvoz baby beef-a poreklom iz Srbije u EU u količini od 8.700t, po pre­
ferencijalnim uslovima (carine za 80% niže od MFN carine3 koje se primenjuju u
3
36
MFC carine: carinske stope za najpovlašćenije nacije (most favoured nation)
37
Ekonomska analiza uvođenja standarda dobrobiti životinja
EU). Kvota se ispunjava sa oko 20%, zato što je isplatljivije prodavati govedinu
na domaćem tržištu nego na tržištu EU (najčešće bolja cena, teškoće u ujedna­
čavanju kvaliteta, neorganizovan tržišni lanac koji poskupljuje proizvodnju, po­
stojanje značajnog broja tehničkih uslova za izvoz koje treba ispuniti i slično).
Povrh toga, to je to tip goveđeg mesa koji je vrlo specifičan i često neprofita­
bilan za proizvodnju i rezanje.
U takvoj situaciji - kad je proizvođačima na stočarskim farmama najvažnije da
nađu kupca, dok je istovremeno prerađivačima isto toliko teško da plasiraju svoju
robu, investicije u uvođenje standarda se većini proizvođača čine previše rizične
i neopravdane. Ipak, one su jedini način da se proizvodi plasiraju na razvijenom,
uređenom tržištu koje karakteriše viša kupovna moć.
PRVI DEO: Postojeće stanje u sektoru stočarstva u Republici Srbiji
Orjentacija ka kvalitetu
Stanje u sektoru proizvodnje i prerade mesa podjednako pogađa sve učesnike u
tržišnom lancu. Nestabilnost i cikličnost u primarnoj proizvodnji mesa sa jedne, a
sa druge strane cena sirovine i njen kvalitet, opterećuju sve učesnike: male pre­
rađivače koji prave prerađevine za svoju potrošnju ili za prodaju na pijacama ili
od kuće, kao i velike mesne industrije koje svoje proizvode namenjuju različitim
platežno sposobnim kategorijama kupaca. Tržište poljoprivrednih i prehrambenih
proizvoda je jedno od najkonkurentnijih i u borbi za boljim pozicioniranjem proi­
zvođači, pored ispunjavanja zakonskih zahteva u oblasti bezbednosti hrane, mora­
ju ponuditi još „nešto više” potrošaču.
■■Kvalitet hrane je objektivna kategorija
Kvalitet hrane se odnosi na set merljivih karakteristika koje proizvođači ili potroša­
či koriste da porede slične proizvode. Kodeks standarda uključuje osnovne zahteve
kvaliteta pod kojima se podrazumevaju karakteristike koje definišu tip i svojstva
prehrambenog proizvoda. Definicija kvaliteta prema ISO standardu podrazumeva
da kvalitet nije povezan samo sa karakteristikama proizvoda, već uključuje bilo
koju fazu, postupak ili organizaciju uključenu u vrednosni lanac. Definicija glasni:
„Kvalitet je zbir svih karakteristika (proizvod, usluga, proces, aktivnost, sistem,
organizacija i osoba) koje imaju sposobnost da zadovolje izrečene ili naznačene
potrebe” [ISO 9000:2000 Sistem upravljanja kvalitetom, Osnove i rečnik].
Praktičan način da se klasifikuju različite dimenzije kvaliteta je razlikovanje
između „generičkog kvaliteta” i „specifičnog kvaliteta” prema prelogu sa 24. Re­
gionalne konferencije za Evropu Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih
nacija (UN FAO),
Generički kvalitet odgovara minimumu standarda koje proizvod mora da
ispuni u smislu bezbednosti i kvaliteta, kako bi se uopšte našao na tržištu. Kon­
cept generičkog kvaliteta se odnosi na zaštitu potrošača od zdravstvenih rizika i
nesavesne prakse na tržištu i time odgovara regulatornom pristupu u meri u kojoj
državne institucije uređuju bezbednost, zdravlje i informacije date potrošačima
kao deo svoje odgovornosti za zaštitu javnog dobra (FAO, 2004).
Specifičan-poseban kvalitet odgovara dodatom nivou kvaliteta iznad onog
koji je obavezan u okviru bezbednosti hrane i ostalih minimalnih zahteva na trži­
štu prema dobrovoljnoj strategiji za plasman i stvaranje vrednosti. Proizvodi sa
specifičnim kvalitetom imaju karakteristike koje mogu da budu vezane sa sastav,
proizvodnju ili proces prerade, kao i za marketing proizvoda. Ovaj nivo kvaliteta
je vezan za strategiju diferencijacije proizvoda od sličnih, srodnih na tržištu kroz
38
39
Ekonomska analiza uvođenja standarda dobrobiti životinja
segmentaciju tržišta ili, recimo, za davanje prava na dodavanje vrednosti u pro­
izvodnom procesu. Ove karakteristike mogu često da budu odgovor na povećana
očekivanja vezana za zaštitu životne sredine, dobrobit životinja, tradicionalne me­
tode proizvodnje ili fer trgovinu.
Kao u primarnoj proizvodnji gde vlada polarizacija na velike i male, tako i u
potrošnji postaje sve evidentnija koncentracija ka dva ekstrema u ponudi i reakci­
jama potrošača.
■■Tržište se polarizuje: teži ili cenovnoj konkurenciji
ili konkurenciji kvalitetom
Tržište teži ili cenovnoj konkurenciji ili konkurenciji kvalitetom, što znači da spe­
cifične karakteristike proizvoda ili procesa proizvodnje postaju značajnije jednom
segmentu potrošača.
Cenovna konkurentnost je dominantan pristup u plasmanu mesa i proizvoda od
mesa. Kompanijski brendovi sve više ustupaju mesto robnim markama supermar­
keta, kako u berzanskim robama, tako i u robama koje su više kvalitetno orjentisa­
ne - kao što su to mesne prerađevine. Supermarketi objavljuju tendere za nabavku
mesnih prerađevina koje će nositi oznaku robne marke, a koje po pravilu treba da
zadovolje minimum kvalitetnih standarda iz Pravilnika o kvalitetu usitnjenog mesa,
poluproizvoda od mesa i proizvoda od mesa („Službeni glasnik RS” br. 31/12), pri
čemu je cena presudna u odabiru najboljeg ponuđača. Prerađivači orjentisani ka kva­
litetu, sa izgrađenim sopstvenim brendom, ne mogu da konkurišu prerađivačima koji
su orjentisani na niže cenovne kategorije i imaju veći obim proizvodnje.
Robne marke ciljaju kupce sa nižom kupovnom moći, ali preuzimaju i dobar deo
bolje platežno sposobnih kupaca. Njihov osnovni adut je cena, ali i prepoznatljivost i
marketing koji je grupni za sve proizvode u okviru robne marke bez obzira na njiho­
vu vrstu. Na osnovu sprovedenog intervjua sa predstavnicima velikih trgovinskh la­
naca, procenjeno je da je već preko 55% mesnih prerađevina prodatih u supermar­
ketima u Srbiji pod oznakom robnih marki. Ovo značajno smanjuje tržišni prostor
kvalitetno orjentisanim prerađivačima na korist cenovno orjentisanih prerađivača.
Ipak, s druge strane, tržište reaguje na promene u ponašanju i očekivanjima
potrošača, koji u odluku o kupovini uključuju sve više faktora. Potrošači su sada
sve više zainteresovani za zdravstvenu bezbednost hrane, orjentisani ka lokalnim
proizvodima, žele da njihova odluka o kupovini odslikava status ili filozofiju života.
To doprinosi diferencijaciji na one koji kupuju ili najskuplje ili najjeftinije, a pone­
kad i jedno i drugo u istoj korpi.
Danas, potrošač u Srbiji ne razmišlja kao pre deset godina. Nekada bi se u
cenovnom rasponu određenog proizvoda od 0.2 do 2 evra odlučivao za kupovinu
onog od 1 evra, a danas će potrošač kupiti ili najjeftinije ili najskuplje. Štaviše,
40
PRVI DEO: Postojeće stanje u sektoru stočarstva u Republici Srbiji
ukoliko mu prihodi dozvoljavaju, češće će se odlučiti za onaj od 2 evra, jer je to
proizvod koji mu ne garantuje samo zadovoljenje metabolitičkih potreba (da nije
gladan), nego i zdravstvenih (da doprinosi njegovom zdravlju), socijalnih (da je
proizveden lokalno, da pomaže malim proizvođačima, da smanjuje zagađenje), pa
i hedonističkih („kupujem samo najskuplje”).
Proizvođači mesa u Srbiji, baš kao i svi drugi proizvođači koji žele da se bave proi­
zvodnjom poljoprivrednih proizvoda, moraju se prilagoditi ponašanju potrošača koje se
menja. To znači da moraju da se orjentišu ili na cenovnu konkurentnost ili na konkuren­
tnost kvalitetom. Cenovna konkurentnost se prepušta velikim proizvođačima, bilo oni
u EU ili van nje i njima se konstantno smanjuje podrška (carinska ili direktna). S druge
strane, kvalitet koji je dokazan geografskom, ekološkom ili nekom drugom oznakom –
poput oznake uzgoja u sistemu dobrobiti životinja – u potpunosti je u trendu.
Postojeću situaciju je moguće rešiti na različite načine, a jedan od njih je dodavanje vrednosti proizvodu kroz uvođenje standarda orjentisanih ka kvalitetu.
Dodavanje vrednosti proizvodu je kompleksna akcija i postoje brojni načini za
njenu realizaciju. Koji god način bio odabran, osnova svakog uspešno realizovanog
poduhvata mora biti kvalitetan proizvod. Postoje razne kategorije kvaliteta – neke
koje su vezane za sastav proizvoda (poput bogatijeg ukusa, boje, trajnosti, hran­
ljivosti, niske ili visoke kaloričnosti), dok su druge vezane za način proizvodnje
(proizvod proizveden bez pesticida, uz punu ili delimičnu dobrobit životinja, bez
GMO ili sa specijalnom ishranom). Određeni potrošači vezuju kvalitet za geograf­
sko poreklo, dok je pojedinim potrošačima važan socijalni kontekst proizvodnje
(na primer, da je proizveden lokalno, na tradicionalni način, da su u njegovu pro­
izvodnju uključene određene socijalne grupe ili mali proizvođači).
Kvalitet je nekada neosporan (proizvedeno bez aditiva, viši sadržaj mesa,
nula aflatoksina) ali je često i pitanje subjektivnog ukusa: tako ono što jednom
potrošaču može biti kvalitetno (manje masti, veća obojenost), drugom može biti
manje kvalitetno.
Bilo kako bilo, važno je da potrošač može da prepozna proizvod koji sadrži
kvalitet koji je njemu važan. Diferencijacija proizvoda na osnovu kvaliteta, njegovo
osmišljavanje i građenje prepoznatljivosti, kao i njegov plasman i komunikacija
sa potrošačem, kompleksna je i u realnosti utemeljena nauka, iako je neretko mi­
šljenje da kvalitet uvek ispliva na površinu i kvalitetan proizvod sam po sebi uvek
nađe put do kupca. To je u najvećoj meri tačno, naročito ukoliko se dugo opstaje
na tržišu, a da se za to vreme kvalitet nikada ne smanjuje, već samo unapređuje.
U definisanju kvaliteta za potrošače mesa u Srbiji učestvuje relativno mali broj
faktora. Oni su uglavnom vezani za izgled, svežinu i ukus, dok su procesni ili etički
kriterijumi uglavnom odsutni. Uvođenje standarda proizvoda može da bude jedan
od korisnih alata za promociju pojedinih aspekata kvaliteta i u tome se nalazi šansa
za one orjentisane ka proizvodnji u sistemu visokih standarda dobrobiti životinja.
41
Ekonomska analiza uvođenja standarda dobrobiti životinja
Uvođenje standarda za promociju kvaliteta
Standard predstavlja dokument koji propisuje pravila, smernice i karakteristike za
proizvod ili servis i za proizvodni proces.
Praktično, standardi su dokumentovani sporazumi koji sadrže tehničke spe­
cifikacije ili druge precizne kriterijume koji se moraju stalno koristiti kako bi se
osiguralo da su materijali, proizvodi, procesi ili usluge u skladu sa uputstvima.
Standardi se odnose na široki spektar pitanja, koji se kreće od kvaliteta, bezbedno­
sti hrane, tehničkih zahteva, pravila pakovanja, pa sve do raznih etičkih, ekoloških
i socijalnih pitanja.
Javni standardi su uspostavljeni od strane međunarodnih ili nacionalnih vla­
sti. Na primer Codex standardi su uspostavljeni od 1963. godine radi olakšavanja
usklađivanja propisa i izbegavanja nepotrebnih ograničenja u međunarodnoj tr­
govini prilikom zaštite zdravlja potrošača. Na nacionalnom nivou oni su regulisani
zakonima i podzakonskim aktima.
Javni standardi su obavezni ili dobrovoljni, bez obzira sto ih propisuje, usa­
glašava autoritet vlasti. Kada su obavezujući moraju biti primenjeni (naročito oni
vezani za bezbednost hrane, zdravlje životinja, zaštitu bilja, minimalni standardi
dobrobiti životinja), a ukoliko su dobrovoljni, korisnik standarda može sa odluči da
li će ih sprovesti ili ne, ali, ukoliko se odluči da ih sprovede, onda mora da postuje
propisani standard. Ovo je, na primer, slučaj sa organskom proizvodnjom ili ozna­
kama geografskog porekla.
Privatne standarde uspostavljaju nevladina tela, dakle organizacije kupaca,
dobavljača, normativne institucije, inspekcija i sertifikaciona institucija ili nevla­
dina organizacija. Oni nisu obavezni (mada mogu biti javni ili privatni), već su
dobrovoljni, iako mogu biti percipirani kao nametnuti radi pristupa određenim
tržištima – npr. maloprodaja. Ciljevi dobrovoljnih standarda su, stoga, kombinacija
sledećeg: pružanje garancije o postojanju specifičnih osobina proizvoda ili načinu
na koji se oni proizvode, diferenciranje proizvoda od ostalih iz iste kategorije, pri­
stupi određenom tržištu koje zahteva određeni standard, tako, na kraju dodajući
vrednost proizvodima.
Sistem garancije (procena usaglašenosti i sertifikacija) će obezbediti prisustvo
određenih osobina i usaglašenost sa određenim standardima ili specifikacijama za
krajnje korisnike (kupce ili potrošače), posebno onda kada su krajnji potrošači i
snabdevači daleko jedni od drugih.
Sistem dobrobiti životinja je generalno zasnovan na zakonskim, minimalnim
zahtevima dobrobiti na farmama, dok se nadogradnjom može unaprediti do viso­
kih standarda dobrobiti životinja putem uvođenja privatnog ili javnog standarda
koji bi promovisao promenu ponašanja.
42
PRVI DEO: Postojeće stanje u sektoru stočarstva u Republici Srbiji
■■ Kako funkcioniše sistem dobrovoljnih standarda?
Sistem standarda je složen sam po sebi, o kojoj god kategoriji standarda se radilo.
Henson i Humphrey su 2009. godine identifikovali pet koraka u primeni dobro­
voljnih standarda u oblasti hrane:
1. Uspostavljanje standarda: u ovom koraku se preduzimaju akcije koje će
omogućiti delotvornost standarda. Ključna pitanja ovog koraka su vlas­
ništvo (koje bude privatno u najvećem broju slučajeva), upravljanje (orga­
nizacija i procesi kojima se upravlja uspostavljanjem standarda) i konkretno
učešće finalnih korisnika.
2. Usvajanje: ovaj korak podrazumeva senzibilizaciju, informisanje, save­
tovanje i efikasno prihvatanje standarda od strane korisnika (onih koji će
praktično primenjivati standard u svom radu), na primer privatnog sektora,
konkretno: farmera, proizvođača i kompanija.
3. Aktivacija: ovaj korak je sadržan u aktivaciji standarda od strane odgova­
rajućih korisnika. On uključuje sve tehničke i upravljačke aspekte u vezi sa
neophodnom usaglašenošću proizvoda, procesa, objekta ili firme (u zavi­
snosti od tipa standarda). Privatni sektor je glavni subjekat kada je upotre­
ba standarda u pitanju. Korišćenje standarda nije samo praktična postavka
istog. Nakon prihvatanja standarda, korisnik bi trebalo da njemu prilagodi
svoju infrastrukturu, procese, upravljačke procedure, način na koji vodi evi­
denciju o upotrebi određenog proizvoda, obeležavanje i slično.
4. Ocena usklađenosti: ovaj korak razmatra sve procedure, pravila, propise
i organizacije koji igraju ulogu u svim proverama neophodnim za potvrdu
i ocenu usaglašenosti sa standardom. I javni i privatni sektor često budu
uključeni u ovaj korak (u mnogim zemljama državna uprava delegira za­
datke koji se tiču kontrole i sertifikacije javnih standarda privatnim teli­
ma, dok se, takođe, privatni standardi bave javnom kontrolom u vezi sa
akreditacijom).
5. Primena: sva pravila i propisi koji omogućavaju sprovođenje kazni uko­
liko se otkrije slučaj neusklađenosti tokom procesa ocenjivanja usagla­
šenosti. Ovim se korakom grupišu sve aktivnosti povezane sa primenom
sankcija i kazni, praćenja i nadzora koje sprovodi državna uprava u do­
menu opštih propisa (propisi o poslovanju, pravima potrošača, javnom
zdravlju i slično).
Primeri dobrovoljnih standarda u kojima je uz druge zahteve ili isključivo, kva­
litet proizvoda zasnovan na dobrobiti farmskih životinja: Francuska „Crvena ozna­
ka” i „Hrana slobode” iz Velike Britanije.
43
Ekonomska analiza uvođenja standarda dobrobiti životinja
Francuska: Crvena oznaka (Label rouge)
Francuska oznaka kvaliteta „la label rouge” je
dokaz da proizvodi kojima je obeležena imaju
svojstva višeg kvaliteta od sličnih proizvoda
na tržištu. Ovaj javni standard poveren je na
upravljanje Nacionalnom institutu za poreklo i
kvalitet, koji proverava do koje mere se propisani zahtevi kvaliteta poštuju
u proizvodnji. Piletina i jaja koji nose „crvenu oznaku” (label rouge) neki su
od najpoznatijih proizvoda ovog standarda. Za ove proizvode predviđena
je mešavina zahteva u oblasti ishrane i dobrobiti životinja, brige za životnu
sredinu, kao rezultata superiornog ukusa i kvaliteta mesa koji se dobija
ekstenzivnim ili slobodnim uzgojem. Redovnim organoleptičkim testovima
se redovno kontroliše kvalitet proizvoda, pa ne iznenađuje da na tržištu
orjentisanom ka gastronomiji i kvalitetu hrane, godišnja vrednost ove
proizvodnje samo u sektoru živinarstva i mesnih proizvoda prelazi milijardu
evra. (www.labelrouge.fr)
Velika Britanija: Slobodna hrana (Freedom Food)
Ova oznaka kvaliteta u Velikoj Britaniji posvećena je
isključivo unapređenju dobrobiti farmskih životinja.
Logo Freedom Food označen na pakovanju
garantuje potrošaču da životinja potiče iz uzgoja
koji je u potpunosti poštovao stroge zahteve vezane
za ishranu, smeštaj, ambijent prema potrebama i prirodnom ponašanju
životinja. Oznaka kvaliteta se može naći na mesu, jajima i ribi u najvećem
broju maloprodajnih lanaca supermarketa u ovoj zemlji. Freedom food
je tržišna oznaka zasnovana na RSPCA standardima dobrobiti farmskih
životinja koja je nadogradnja u odnosu na postojeći zakonski minimum
u Velikoj Britaniji. Ovaj standard obuhvata ne samo aspekte dobrobiti
životinja na farmama, već u transportu, pri klanju i daljoj preradi. Oko
3000 članova ovog dobrovoljnog standarda danas plasiraju svoje proizvode
na tržištu Velike Britanije. (www.freedomfood.co.uk)
44
DRUGI DEO:
REZULTATI EKONOMSKE ANALIZE
UVOĐENJA ORCA STANDARDA
D
obrobit životinja kao dodati kvalitet, bilo u smislu etičke dimenzije ili superi­
ornijeg kvaliteta i ukusa proizvoda životinjskog porekla, još uvek nije prepo­
znatljiva kategorija za potrošača u Srbiji. Istovremeno, ekonomske prednosti i
efekti na produktivnost predstavljaju jednaku nepoznanicu za proizvođače ovih pro­
izvoda u Srbiji, koji u uvođenju standarda a priori vide trošak koji je teško isplativ.
Ovo istraživanje imalo je za cilj da razotkrije neke predrasude i otvori pitanja za
dalje napore u utvrđivanju izvodljivosti i isplativosti uvođenja standarda dobrobiti
farmskih životinja u Srbiji. U tekstu koji sledi prezentovani su rezultati - grupisani
prema tipu proizvodnje, kao i generalne i specifične preporuke koje se odnose na
unapređivanje procesa primena ORCA standarda u stočarskoj praksi.
Metodologija istraživanja
■■Prikupljanje podataka i način njihove obrade
U istraživanju su definisane četiri stočarske proizvodnje - proizvodnja svinjskog
mesa, proizvodnja pilećeg mesa, proizvodnja jaja i proizvodnja mleka, a koje su, u
zavisnosti od veličine, razvrstane na tri grupe proizvođača: male, srednje i velike.
Radi prikupljanja podataka, kreirani su upitnici koji su služili kao osnova za
razgovora sa učesnicima u definisanim proizvodnjama. Na osnovu prikupljenih po­
dataka, identifikovana su neophodna finansijska sredstva potrebna za investicije
radi uspostavljanja sistema gajenja životinja prema ORCA standardima, odnosno,
dat odgovor na pitanje kolika su ulaganja potrebna da bi se pomenuti standardi
zadovoljili. Razvijeno je u proseku 65 pitanja po upitniku koja treba da pomognu u
proceni produktivnosti i troškova prodaje, a na osnovu predloženih ORCA standar­
da. Pitanja u upitniku su grupisana u pet segmenata/grupa pitanja:
1. Prva grupa pitanja odnosi se na opšte podatke o posećenoj farmi,
2. Druga grupa pitanja nastoji da identifikuje nivo potrebnih investicija,
45
Ekonomska analiza uvođenja standarda dobrobiti životinja
•
•
•
•
•
Hrana i voda
Udobnost mesta za odmor, termalna udobnost i sloboda kretanja
Dobro zdravstveno stanje
Prirodno ponašanje životinja
Upravljanje farmom
Deo upitnika koji se odnosi na produktivnost daje odgovor na pitanje koli­
ko uvođenje standarda o dobrobiti životinja utiče na odnos uloženih resursa i
dobijenog proizvoda. Odgovorima na ova pitanja dobijaju se informacije o tre­
nutnoj produktivnosti svake proizvodnje i procena proizvođača koliko bi se i u
kom smeru ta produktivnost promenila uvođenjem ORCA standarda dobrobiti
46
■■Primeri zahteva iz ORCA standarda pretočeni u upitnik
DOBROBIT SVINJA
Dobra ishrana
Element
standarda
Dobri uslovi držanja
Deo koji se odnosi na podatke o farmi, daje na uvid zatečenu situaciju i ak­
tuelno stanje u kome se farma nalazi. U ovom segmentu upitnika prikupljene su
osnovne informacije o veličini farme, ljudskim resursima, načinu gajenja životi­
nja i plasmanu proizvoda na tržište i fizičkim karakteristikama objekta za proi­
zvodnju. Na osnovu ovih podataka proizvođači su svrstani u jednu od tri grupe
- mali, srednji i veliki. Kroz prvi deo upitnika prikupljani su i podaci o iskustvu
proizvođača, odnosno utvrđeno je koliko dugo se ispitanik bavi proizvodnjom,
kao i podaci o tome kada je objekat sagrađen, odnosno renoviran i koliko je
sredstava uloženo. Ovaj set pitanja bitan je radi lakšeg utvrđivanja nivoa ulaga­
nja koja su neophodna da bi se zadovoljili standardi dobrobiti životinja.
Drugi, centralni segment upitnika odnosi se na investicije i elemenate stan­
darda koji se mogu finansijski izraziti, računajući kolika finansijska sredstva su
potrebna za ispunjenje standarda. Fokus je stavljen na promene u opremi, diza­
jnu prostora ili postupcima, jer je to jedini način da se utvrdi njihova isplativost
tj. koliko se uvođenjem standarda povećava cena koštanja finalnog proizvoda.
Ovi podaci na osnovu definisanog modela pokazuju isplativost uvođenja stan­
darda dobrobiti životinja, odnosno, dobija se prognoza nove cene finalnog pro­
izvoda koja bi, uz modelom definisani period amortizacije, proizvodnju učinila
isplativom. Na osnovu toga utvrđuje se ima li sa ekonomskog aspekta smisla
ulagati u uspostavljanje visokih standarda dobrobit životinja. Pitanja u ovom
segmentu upitnika korespondiraju sa zahtevima sadržanim u ORCA standardi­
ma, te razmatraju sledeće grupe zahteva:
farmskih životinja. Troškovi proizvodnje/prodaje pokazuju povećane troškove
koje bi izazvala ulaganja u proces primene ovih standarda, a koji direktno utiču
na cenu koštanja finalnog proizvoda.
Poslednji deo upitnika odnosi se na stavove proizvođača. Informacije dobijene
odgovorima u ovom segmentu upitnika daju uvid u svest proizvođača o neophod­
nosti i značaju standarda dobrobiti životinja, njihovo mišljenje o postojanju tržišta
za proizvode dobijene uvođenjem pomenutih standarda, odnosno mogućnosti i
spremnosti ulaganja u pravcu uspostavljanja ORCA standarda.
Dobro zdravstveno stanje
3. Treća grupa pitanja usmerena je na procenu produktivnosti po uvođenju
standarda,
4. Četvrta grupa pitanja tretira potencijalne troškove prodaje ukoliko bi se
pristupilo primeni standarda, dok je
5. Peta grupa pitanja vezana za opšte stavove proizvođača o standardu.
DRUGI DEO: Rezultati ekonomske analize uvođenja ORCA standarda
ORCA standardi
Pitanje u upitniku - INVESTICIJE
Za obročno hranjenje svinja u koritima,
neophodno je da postoji dovoljno
prostora za hranjenje (1.1 širina
ramena po svinji), kako bi sve svinje
imale pristup hrani u isto vreme.
Za obročno hranjenje svinja u koritima,
neophodno je da postoji dovoljno
prostora za hranjenje (1.1 širina
ramena po svinji), kako bi sve svinje
imale pristup hrani u isto vreme.
Neophodno je svinjama obezbediti
zaštitu od toplotnog stresa. U veoma
toplim uslovima, neophodno je svinjama
obezbediti dodatni prostor kako bi
mogle da leže dalje jedne od drugih,
zajedno sa adekvatnim sistemom
ventilacije ili raspršivanja vode u
vazduhu (pravljenje veštačke magle).
U veoma toplim uslovima, neophodno
je svinjama obezbediti dodatni prostor
kako bi mogle da leže dalje jedne
od drugih, zajedno sa adekvatnim
sistemom ventilacije ili raspršivanja
vode u vazduhu (pravljenje veštačke
magle).
Svi objekti za smeštaj svinja moraju
imati dovoljan broj karantinskih
bokseva za smeštaj svinja koje je
potrebno izdvojiti iz grupe. Karantinski
boksevi moraju biti pražnjeni između
boravka svinja, detaljno čišćeni i
dezinfikovani (prema Planu čišćenja)
i biti postavljeni na odgovarajuću
lokaciju imajući u vidu razlog
odvajanja svinja od grupe.
Svi objekti za smeštaj svinja moraju
imati dovoljan broj karantinskih
bokseva za smeštaj svinja koje
potrebno izdvojiti iz grupe.
47
Ekonomska analiza uvođenja standarda dobrobiti životinja
Ponašanje
Svinje moraju u svakom momentu
imati pristup dovoljnoj količini slame
ili drugog odgovarajućeg supstrata
kao što su komadići drveta ili piljevina,
kako bi im se omogućilo i podstaklo
ispoljavanje prirodnog ponašanja
(rijenje, grebanje papcima po podlozi,
griženje i hvatanje predmeta ustima).
Svinje moraju u svakom momentu
imati pristup dovoljnoj količini slame
ili drugog odgovarajućeg supstrata
kao što su komadići drveta ili piljevina,
kako bi im se omogućilo i podstaklo
ispoljavanje prirodnog ponašanja
(rijenje, grebanje papcima po podlozi,
griženje i hvatanje predmeta ustima).
Oni koji upravljaju farmom imaju
odgovornost da razviju sledeću
dokumentaciju:
1.Zdravstveni plan
2.Plan ishrane svinja
3.Plan farme
4.Plan biosigurnosti farme
5.Plan sa merama predostrožnosti radi
postupanja u slučaju nepredviđene
situacije.
Planove je neophodno revidirati
minimum dva puta godišnje.
Razvoj menadžerskih procedura:
zdravstevni plan, plan ishrane, plan
farme, plan biosigurnosti, plan
postupanja u slučaju nepredviđene
situacije.
Element
standarda
ORCA standardi
Pitanje u upitniku - INVESTICIJE
Ponašanje
Pitanje u upitniku - INVESTICIJE
Na svakih hiljadu ptica, neophodno
je obezbediti sledeće: (1) minimum
1,5 bala sena; (2) minimum 2 m
prostora za sedenje (greda) iznad nivoa
podloge; (3) jedan objekat za kljucanje,
npr. veštački napravljeni blokovi za
kljucanje, povrtarske kulture iz porodice
kupusa ili viseći drveni blokovi.
Za svakih 1000 ptica min 1,5 bala
sena, 2m prostora za sedenje iznad
podloge, objekat za kljucanje.
Oni koji upravljaju farmom imaju
odgovornost da razviju sledeću
dokumentaciju:
1.Zdravstveni plan
2.Plan ishrane brojlera
3.Plan farme
4.Plan biosigurnosti farme
5.Plan sa merama predostrožnosti radi
postupanja u slučaju nepredviđene
situacije.
Planove je neophodno revidirati
minimum dva puta godišnje.
Razvoj menadžerskih procedura:
zdravstevni plan, plan ishrane, plan
farme, plan biosigurnosti...
Upravljanje farmom
ORCA standardi
Upravljanje farmom
Element
standarda
DRUGI DEO: Rezultati ekonomske analize uvođenja ORCA standarda
DOBROBIT TOVNIH PILIĆA /BROJLERA
Zvonaste pojilice 1 na 100 brojlera,
pojilice sa kapaljkama 1 na 10
brojlera, kupaste pojilice 1 na 28
brojlera.
Nijedan deo smeštajnog prostora ne
sme imati osvetljenje manje od 20
luksa u visini glave ptica.
Neophodno je da postoji minimalno
osvetljenje od 100 luksa u visini glave
ptica, na površini od preko 75% podne
površine.
Snaga svetla min 20 luksa u visini
glave ptica i min 100 luksa na 75%
površine.
Svi veterinsrski tretmani kojima
su ptice podvrgnute moraju biti
sprovedeni jedino uz nadzor doktora
veterinarske medicine i moraju biti
zabeleženi u formi izveštaja.
Veterinarski tretmani dokumentovani i
uz prisustvo veterinara.
48
DOBROBIT KOKOŠAKA NOSILJA
Element
standarda
ORCA standardi
Pitanje u upitniku - INVESTICIJE
Minimalni broj pojilica koji je
neophodno obezbediti je sledeći: (1)
pojilice sa kapaljkama: 1 pojilica na
10 kokošaka; (2) kupaste pojilice: 1
pojilica na 10 kokošaka; (3) kružni
prostor korita (uključujući zvonaste
pojilice): 1 cm na 1 kokošku; (4)
linijski prostor korita: 2,5 cm na 1
kokošku. Nikada ne sme biti manje od
dve pojilice.
1 pojilica na 10 kokošaka/2,5 cm po
grlu.
Dobra ishrana
Dobra ishrana
Minimalni broj pojilica koje je
neophodno obezbediti je sledeći: (1)
zvonaste pojilice: 1 pojilica na 100
brojlera; (2) pojilice sa kapaljkama:
1 pojilica na 10 brojlera; (3) kupaste
pojilice: jedna pojilica na 28 brojlera.
Dobri uslovi
držanja
Pitanje u upitniku - INVESTICIJE
Dobro
zdravstveno
stanje
ORCA standardi
Dobri uslovi držanja
Element
standarda
Svaki otvor za kokoške na objektu
mora biti minimalne veličine od 45 cm
visine i 2 m širine, tako da omogućava
prolaz više kokošaka istovremeno.
Dovoljno otvora 45 cm x 2 m.
49
Ekonomska analiza uvođenja standarda dobrobiti životinja
Pitanje u upitniku - INVESTICIJE
Kokoške nosilje koje su povređene
(npr. otvorene rane, prelomi kostiju)
moraju biti odvojene od ostatka jata.
Postoje prostorije za odvojen smeštaj
bolesnih ptica.
Ponašanje
Radnici moraju postupati sa
životinjama na pozitivan i saosećajan
način.
(Dobar odnos čovek-životinja)
Obučeni radnici koji postupaju sa
životinjama na pozitivan način.
Oni koji upravljaju farmom imaju
odgovornost da razviju sledeću
dokumentaciju:
1.Zdravstveni plan
2.Plan ishrane kokošaka nosilja
3.Plan farme
4.Plan biosigurnosti farme
5.Plan sa merama predostrožnosti radi
postupanja u slučaju nepredviđene
situacije
Planove je neophodno revidirati
minimum dva puta godišnje.
Razvoj menadžerskih procedura:
zdravstevni plan, plan ishrane, plan
farme, plan biosigurnosti...
Dobro
zdravstveno
stanje
ORCA standardi
Upravljanje farmom
Element
standarda
■■Terensko istraživanje
Terensko istraživanje je obavljeno kod selektovanih farmi u Dunavskom basenu i
sprovedeno je na uzorku od barem 15 proizvođača za svaku vrstu proizvodnje. Pri
selekciji proizvođača vodilo se računa o tome da, koliko je moguće, jednako budu
zastupljene farme iz sve tri kategorije veličina: male, srednje i velike. Takođe, kao
kriterijum uzet je i tip farme (otvoren, zatvoren ili kombinacija). Na ovaj način
moguće je utvrditi kojoj vrsti proizvođača je ekonomski isplativije i koji proizvođači
su samim tim spremniji da primene ORCA standarde dobrobiti farmskih životinja,
što predstavlja dobru polaznu osnovu za dalje aktivnosti u pravcu promovisanja i
primene ovog sistema. O svakoj farmi sačinjen je izveštaj sa fotografijama objeka­
ta i načinu gajenja. Utvrđene vrednosti investicija su rezultat procene samih pro­
izvođača i istraživanja trenutnih cena opreme i radova neophodnih da bi se ispunio
određeni standard, a koje proizvođači nisu mogli da procene.
50
DRUGI DEO: Rezultati ekonomske analize uvođenja ORCA standarda
Prikupljeni podaci su uneti u posebno kreiranu bazu podataka koja treba da
pomogne u preračunavanju cene koštanja, sistematizaciji podataka na pregledan
način i da sačuva podatke za neka naredna istraživanja.
Nova cena koštanja dobija se pomoću formule koja pored neophodnih investici­
ja uzima u obzir i promenu broja životinja, kao i promenu produktivnosti:
Nova prodajna cena kao pokazatelj
promene cene koštanja, dobija se kao
Produktivnost u zavisnosti
odnos ukupne cene trenutnog broja
od proizvodnje
grla po trenutnoj produktivnosti uve­
ćanoj za troškove (fiksne i varijabilne),
Na primeru svinja produktivnost je
u zadatom periodu amortizacije i pred­
predstavljena prosečnom godišnjom
viđene promene produktivnosti i broja
proizvodnjom, dok je kod proizvodnje
grla u istom periodu. Ova promena,
jaja to ukupan broj jaja u prosečnoj
odnosno smanjenje produktivnosti i
farmi na godišnjem nivou, dobijen na
broja životinja kao posledica uvođenja
standarda, predstavlja procenu pro­
osnovu ukupnog broja ptica na farmi
izvođača na osnovu njegovih znanja o
metodom na osnovu koje se predviđa
raspoloživim kapacitetima i načinu na
da će 90% kokošaka sneti jaje svaki
koji će promene uticati na proizvodnju.
dan u periodu od godinu dana u
Na osnovu poznatih podataka o
postojećem sistemu gajenja.
trenutnom stanju prosečne farme za
određenu vrstu proizvodnje, računa se
ukupna vrednost proizvodnje tako što se prodajna cena po jedinici proizvodnje
množi sa ukupnim brojem grla i ukupnom produktivnošću. Produktivnost pred­
stavlja različitu vrednost u zavisnosti od proizvodnje.
Ovako dobijena vrednost množi se sa periodom amortizacije koji predstavlja
predviđeno vreme investicije, odnosno period u kom bi se uložena sredstva vratila
51
Ekonomska analiza uvođenja standarda dobrobiti životinja
DRUGI DEO: Rezultati ekonomske analize uvođenja ORCA standarda
proizvođaču. Na ovu novu vrednost dodaje se ukupna investicija za uvođenje ORCA
standarda dobrobiti farmskih životinja.
Kako bi se primenili ORCA standardi u okviru postojećih smeštajnih kapaciteta
farme, potrebno je napraviti određene korekcije, kao što je smanjenje broja ži­
votinja koje bi omogućilo ispunjenje, pre svega, standarda vezanih za udobnost i
slobodu kretanja životinja. Takođe, sve ove promene dovode i do promene produk­
tivnosti, najčešće smanjenje trenutne produktivnosti.
Sledeći korak u nalaženju nove cene proizvoda koja bi omogućila isplativost
investicije u zadatom vremenskom periodu je stavljanje prethodno dobijene vred­
nosti u odnos sa novim, smanjenim brojem životinja pomnoženim sa promenjenom
produktivnošću za definisani period amortizacije.
Na primeru prosečne farme svinja uključene u istraživanje, primena kalkulacije
izgleda ovako: trenutna prosečna prodajna cena svinjskog mesa na ispitanim far­
mama je 188 dinara (oko 1,5 evra u proseku, dok su cene žive vage pojedinačnih
kategorija životinja različite). Prosečan broj grla je 55, dok je prosečna proizvod­
nja na godišnjem nivou 445 grla. Na osnovu upitnika izračunata je ukupna vred­
nost investicije neophodna za ispunjenje standarda dobrobiti životinja koja iznosi
64.175 EUR. Predviđeno je da bi se, uvođenjem ovih standarda, broj grla smanjio
5%, što bi dovelo do smanjenja produktivnosti za isti procenat. Nova prodajna
cena od 287.51 dinara bila bi neophodna da bi se investicija vratila proizvođaču
za period od 5 godina.
Trenutno stanje
Novo stanje
55
Broj grla
50
445
Produktivnost
422.75
188
Cena
287.51
Promena
Smanjenje za
5
Smanjenje produktivnosti za
5
Povećanje infesticija
64,175
Dužina ciklusa
5
Testna investicija
grla
-5
%
-5
EUR
godina
Primer baze prosečne farme svinja prikazuje neophodne investicije koje su
uslov za prelazak na sistem gajenja prema ORCA standardima, podeljene u celine:
hrana i voda, udobnost mesta za odmor, termalna udobnost i sloboda kretanja,
dobro zdravstveno stanje, prirodno ponašanje i dobro upravljanje farmom. Svaka
od ovih celina je preciznije definisana zahtevima iz standarda sa cenom koštanja
svakog pojedinačnog neophodnog ulaganja. Na osnovu potrebnih ulaganja sistem
prikazuje cenu koštanja u sistemu u kojem su uvedeni visoki standardi dobrobi­
ti farmskih životinja i upoređuje je sa trenutnom cenom. Najskuplju investiciju
zahtevaju segmenti u okviru prostora za razmnožavanje, ishrane kao i dogradnja
i rekonstrukcija krmačarnika u okviru ostalih investicija. Detaljan prikaz kojim se
ilustruje prethodno, nalazi se u aneksu (vidi str. 90-93).
52
Ograničenja i problemi tokom istraživanja
Zbog specifičnosti polja istraživanja, tokom njegovog sprovođenja nailazilo se na
brojne poteškoće koje utiču na ograničenja ove studije:
• Nespremnost proizvođača da učestvuju u ispitivanju kada im se predstave
ciljevi istraživanja. Pretpostavlja se da je razlog nemogućnost sagledavanja
direktne veze istraživanja sa sopstvenom praksom i eventualnim unapređe­
njem poslovanja.
• Nepostojanje „živih”, aktuelnih primera na osnovu kojih bi se utvrdili troš­
kovi, otežavalo je donošenje relevantnih zaključaka. Zbog odsustva isku­
stvenih podataka, nije poznato kako će promena načina gajenja uticati na
produktivnost i povećan kvalitet proizvoda. Takođe, usled tekoće procenji­
vanja potrebnog rada u novim uslovima, bilo je otežano merenje dodatnih
troškova koji se odnose na radnu snagu.
• Starost objekata za gajenje i proizvodnju otežali su vršenje procene njihove
vrednost, kao i procenu troškova adaptacije. S tim u vezi nije se izraču­
navala cena koštanja, već se polazilo od prodajne cene koja je uzeta kao
osnovna cena za izračunavanje povećanja cene koštanja.
• Procena razloga za promenu produktivnosti je predstavljala poseban pro­
blem usled nemogućnosti da se razgraniči do koje mere je ona posledica
promena uslovljenih novim standardom, a koliko posledica drugih faktora.
• Nepostojanje evidencije koju bi trebalo da vode proizvođači onemogućila je
prikupljanje potpuno preciznih podataka o proizvodnji.
• Varijabilnost troškova u zavisnosti od opštine na kojoj se farma nalazi one­
mogućuju jedinstveno određivanje ovakvih troškova (npr. izdavanje odre­
đenih dozvola, pristup vodi i slično).
Zdravstveni troškovi uglavnom nisu ni uzimani u obzir, jer većina smatra da
dovoljno (previše) investira u skladu sa uslugom koju dobijaju, dok preventivni
pregledi nisu praksa na našim farmama. Moguće je na osnovu preporučenog ce­
novnika veterinarskih usluga napraviti projekciju godišnjih troškova za različite
proizvodnje i uračunati ih u neophodne investicije. Tako na primer, preporučeni
cenovnik veterinarskih usluga koje se obavljaju na farmama je za farmu svinja do
300 životinja, od krmače do tovljenika, oko 2 eura po životinji mesečno ili skoro
3 evra po životinji mesečno za farme muznih krava, ne uračunavajući troškove le­
kova, medicinskih sredstava i prevoza. Alternativna kalkulacija se zasniva na vred­
nosti proizvodnje, i podrazumeva, na primer, da troškovi veterinarske nege iznose
oko 2% vrednosti na farmi svinja. Više informacija za kalkulaciju za specifičnu
proizvodnju moguće je naći na sajtu veterinarske komore (www.vetks.org.rs).
53
Ekonomska analiza uvođenja standarda dobrobiti životinja
DRUGI DEO: Rezultati ekonomske analize uvođenja ORCA standarda
Iskazani troškovi su delom zasnovani na proceni, a delom na tržišnim vredno­
stima za robu i usluge, dok je promena produktivnosti pretpostavka proizvođača.
Stoga, ovo istraživanje ostaje na nivou eksploratornog, pilot ogleda za kojim treba
da sledi preciznije prikupljanje aktuelnih podataka i pre svega praćenje uticaja
uvođenja standarda na produktivnost proizvodnje.
Gajenje svinja
■■Profil proizvodnje farmi uključenih u istraživanje
Terenskim istraživanjem je obuhvaćeno 16 farmi svinja u Sremu podeljenih u tri
kategorije. Farme su klasifikovane po kriterijumu veličine i to kao:
1. male (do 300 tovljenika/prasadi),
2. srednje sa godišnjom proizvodnjom 300-500 tovljenika/prasadi,
3. velike sa godišnjom proizvodnjom preko 500 tovljenika/prasadi.
Prema tipu proizvodnje, većina posećenih farmi (11 farmi) kombinuje pro­
izvodnju prasića i tov, dok su tri farme specijalizovane samo za tov, a dve za pro­
izvodnju prasadi.
U kategoriji velikih farmi istraživanja su obavljena na jednoj društvenoj
farmi i pet privatnih farmi. Od pet velikih privatnih farmi anketiran je jedan veliki
tovljač svinja, četiri farme sa kompletnim ciklusom proizvodnje od kojih je jedna
regionalni lider u proizvodnim rezultatima, ali i jedna farma koja je upravo obu­
stavila proizvodnju.
Od izabranih farmi srednje veličine jedna farma se bavi samo tovom svi­
nja, jedna proizvodi samo prasad za tov, a četiri farme su sa zatvorenim ciklusom
proizvodnje.
U kategoriji malih farmi uključenih u terensko istraživanje, jedna farma se
bavi samo tovom, jedna proizvodi samo prasad za tov i tri farme su sa zatvorenim
ciklusom proizvodnje. U kategoriji malih farmi je i jedan proizvođač koji odgaja
svinje na krajnje ekstenzivan način na salašu izvan sela.
Tabela 3: Tip proizvodnje svinja
Foto: Free Images
54
Mala farma
Srednja farma
Velika farma
Tov svinja
1
1
1
Proizvodnja prasadi
1
1
0
Kombinovano tov i prasići
3
4
4
UKUPNO
5
6
5
55
Ekonomska analiza uvođenja standarda dobrobiti životinja
DRUGI DEO: Rezultati ekonomske analize uvođenja ORCA standarda
Na osnovu podataka koji su prikupljeni kroz upitnike definisane su sledeće
osnovne karakteristike ovih farmi:
Tabela 4: Osnovne karakteristike farmi svinja
4
3,5
3
Mala farma
Srednja farma
Velika farma
32
46
102
Variranje veličine objekta (m2)
50-300
210-330
500-10,500
Prosečna veličina objekta (m2)
186
280
2,416
1,5
Variranje starosti objekta (godine)
19-64
8-32
8-31
1
Prosečna starost objekta (godine)
31.8
20
20.25
0,5
Prosečna iskorišćenost objekta (%)
80.8
85
68.3
0
Prosečan broj grla tovljenika
Uočljiva je velika prosečna starost objekata kod svih kategorija farmi: ona pre­
lazi 20 godina. Velike farme imaju manju prosečnu iskorišćenost objekta (68,3%)
za razliku od malih i srednjih farmi kod kojih je nešto preko 80% iskorišćenosti.
Zanimljiv je odnos prosečnog broja grla tovljenika na srednjim i velikim farmama
gde je broj duplo veći (46 na srednim, a 102 na velikim farmama) i prosečne
veličine objekta velikih farmi koje su oko osam puta veće od prosečne veličine
srednjih farmi, ali je prosečna iskorišćenost objekata velikih farmi za oko 17% niža
od prosečne iskorišćenosti objekata srednjih farmi.
Grafikon 8: Cena i broj svinja u zavisnosti od veličine farme
250
200
150
100
50
2,5
2
mala
srednja
Veličina farme
do 1990
1990 - 2000
velika
posle 2000
Prosečna prodajna cena je veća kod srednjih i malih farmi, dok je kod velikih
farmi niža. Iako je prodajna cena obrnuto srazmerna veličini farme, broj grla obez­
beđuje znatno veći prihod srednjim (1.072 EUR), odnosno velikim proizvođačima
(1.885 EUR).
Najveći broj malih farmi je izgrađen/adaptiran do 1990. godine, dok je najveći
broj, posebno srednjih a i velikih farmi, izgrađen posle 2000. godine. Drugim reči­
ma, objekti na malim farmama su stariji i nivo tehnologije je manji, ali su proizvo­
đači iskusniji. Na ispitanom uzorku kod srednjih farmi nema objekata sagrađenih/
adaptiranih od 1990. do 2000 godine. Cena izgradnje objekata konstantno raste,
pa se proizvođači uglavnom odlučuju za adaptaciju postojećih ili i dalje koriste
objekte u nepromenjenom stanju od onog kada su izgrađeni - pre 20 i više godina.
Tipična (mala farma) ima zatvoren tip gajenja tovljenika sa nešto preko 30
grla, koji su smešteni u objekte prosečne površine od 186 m2 gde životinje nemaju
dovoljno prostora.
■■Rezultati – ispunjenost standarda
0
mala
srednja
velika
Veličina farme
Prodajna cena
56
Grafikon 9: Period izgradnje/adaptacije u zavisnosti od veličine farme
Broj svinja u turnusu
Dobra ishrana je standardom definisana kao odsustvo dugotrajne gladi i žeđi.
Istraživanje je pokazalo da su kriterijumi ove grupe ispunjeni relativno dobro i
da je pristup hrani i vodi obezbeđen u velikoj meri. Postoje nesaglasnosti veza­
ne za dovoljan broj hranidbenih mesta, ali farmeri tvrde da hrane uvek ima i da
ne postoji nezadovoljstvo životinja. Supstrat za rijenje podloge u cilju potrage za
hranom uglavnom ne postoji, dok se pristup zalihama vode uglavnom rešava kroz
57
Ekonomska analiza uvođenja standarda dobrobiti životinja
DRUGI DEO: Rezultati ekonomske analize uvođenja ORCA standarda
sopstvene bunare. Istraživanje je pokazalo da je kriterijum zalučivanja prasića sa
barem 28 dana u celosti ispunjen i da je česta praksa i nešto kasnijeg zalučivanja.
Sa druge strane kriterijumi koji se tiču udobnosti mesta za odmor, termalne udobnosti i slobode kretanja zahtevaju unapređenja. Sve posećene farme
ne ispunjavaju barem neki od kriterijuma standarda vezanih za prostor. Najčešće je
to neadekvatna podna prostirka koja je uglavnom rešetkaste strukture bez podloge
kao i sistem uklještenja koji funkcioniše za krmače u prasilištu.
Čak pet od ispitanih šest malih farmera nema adekvatnu temperaturu za svaku ka­
tegoriju svinja, a polovina ispitanih farmera nema efektivnu ventilaciju. Iako farmeri
ocenjuju potpunu ispunjenost kriterijuma osvetljenosti, on bi mogao biti unapređen
na barem četvrtini farmi. Svetlosni režim se, prema izjavama farmera, poštuje.
U trenutku intervjuisanja farme nisu poslovale sa punim kapacitetom, pa su do­
bre ocene farmera o ispunjenosti kriterijuma u odnosu na slobodu kretanja možda
prenaglašeno optimistične. Ujedno, to se smatra i varijabilnom kategorijom koja
zavisi od broja životinja u jednom turnusu. Ipak, na nekim farmama ovi kriterijumi
nisu ispunjeni, te su potrebna značajne investicije u proširene objekata ili smanje­
nje broja životinja kako bi se zadovoljili visoki kriterijumi dobrobiti svinja.
Samo jedna od ispitanih farmi ima uveden sistem prostirke kojim se omogu­
ćava ispoljavanje prirodnog ponašanja životinja. Daleko veći broj farmera ima ra­
nija iskustva sa ovim sistemom gajenja, sa kojih su prešli na sisteme efikasnije za
održavanje, ali manje usmerene ka dobrobiti životinja. Problem sa prostirkom je
dodatni rad koji dovodi i do povećanja troška, ali i većih problema u isparenjima i
neprijatnim mirisima u proizvodnji, što je važan razlog za farmere.
Kada je u pitanju prostor za razmnožavanje i njegova udobnost, postoje značaj­
ne primedbe vezane za boksove za prašenje koje bi uticale i na visinu investicije.
Naime, najveći broj farmi ima sisteme uklještenja u prasilištu što onemogućava
krmačama da se okrenu oko svoje ose, dok su u par slučajeva na manjim i srednjim
farmama prisutni i rešetkasti podovi. To ukazuje na potrebu sistematske promene
i edukacije kojima bi se usvojili alternativni sistemi ovakve prakse.
Foto: ORCA
58
Slika 2: U prasilištima
skoro nigde nije
ispunjen standard
minimalne dobrobiti
koji podrazumeva
mogućnost da se
krmače okrenu oko
svoje ose, već su sve
uklještene u boksu za
prašenje.
Kriterijumi vezani za dobro zdravstveno stanje podrazumevaju odsustvo po­
vreda, bolesti i bola prouzrokovanog upravljačkim procedurama i uključuju stalnu
saradnju i praćenje životinja od strane stručnog lica, doktora veterinarske medici­
ne i to najmanje četiri puta godišnje. Ispunjenost ovog kriterijuma nije česta, ali
proizvođači smatraju da je on faktički zadovoljen, jer se posete veterinara realizuju
po potrebi ili radi izdavanja veterinarskih uverenja i potvrda o zdravstvenom sta­
nju, obeležavanju i slično.
Postojanje karantinskih boksova nije redovna praksa, ali proizvođači smatraju
da ovu potrebu premošćavaju na različite načine, uglavnom improvizacijom i re­
organizacijom prostora u kriznim situacijama.
Praksa kastracije svinja je apsolutna i skoro se jedinstveno obavljala od strane sa­
mih prozvođača u periodu od 7-21 dan po rođenju grla. Treba napomenuti da je go­
tovo uvek u pitanju procedura izvođena od strane nestručnog lica i bez aneste­­ziranja
životinje, što je potpuno nespojivo čak i sa minimalnim standardima. Insistiranje
na kastraciji se obrazlaže uslovljavanjem otkupljivača ili preradne industrije. Me­
đutim, ne postoje dovoljno pouzdani dokazi da ova praksa zaista utiče na kvalitet
mesa ukoliko se klanje vrši pre pune polne zrelosti. Naprotiv, mnogi proizvođači
su najavili da bi, ako bi se isključila praksa kastracije, produktivnost bila viša (gle­
dano do određenog uzrasta). Ovim primerom se dobro ilustruju barijere u primeni
standarda koje nisu vezane za investiciona ograničenja, već za otpore ka promeni
ponašanja i vezi sa ustaljenom tradicijom.
Većina dobroboljnih standarda koji se odnose na dobrobit životinja u potpunosti
zabranjuju ovu praksu. Kada je u pitanju ORCA standard ovo pitanje je i dalje otvo­
reno i podložno daljim procenama izvodljivosti njegove eventualne primene.
Foto: ORCA
Slika 3: Tipičan izgled ispusta za svinje
59
Ekonomska analiza uvođenja standarda dobrobiti životinja
DRUGI DEO: Rezultati ekonomske analize uvođenja ORCA standarda
Kriterijumi dobrobiti za gajenje svinja podrazumevaju da životinje u svakom
momentu moraju imati pristup slami, komadićima drveta ili nekom drugom sup­
stratu kako bi se ispoljilo njihovo prirodno ponašanje – rijenje, grebanje papcima
po podlozi, griženje i hvatanje predmeta ustima. U spoljašnjim smeštajnim siste­
mima tokom letnje sezone, neophodno je obezbediti objekte koji umanjuju rizik od
toplotnog stresa i opekotina od sunca.
Investicija kod velikih farmi je oko tri puta veća nego kod srednjih farmi. Kod
velikih farmi je razlika u odnosu na druge dve kategorije farmi tolika da izjednača­
va odnos godišnje vrednosti proizvodnje i investicija, dok je vrednost proizvodnje
srednjih farmi nešto veća i iznosi oko 60% u odnosu na investicije.
Grafikon10: Odnos vrednosti proizvodnje i investicija za prosečan broj grla
100%
■■Potrebe za investicijama
90%
Tabela 5: Neophodne investicije za ispunjenje standarda dobrobiti životinja u proizvodnji svinja
Fiksni troškovi*
Varijabilni troškovi**
Ukupne investicije (€)
Mala farma
Srednja farma
Velika farma
17,473
13,611
31,084
22,306
65,603
87,909
76,430
365,451
441,881
* Amortizacija objekta 10 godina
** Varijabilni troškovi za period od 10 godina
60
80%
Prosečna vrednost (€)
Osnovni faktori koji utiču na cenu koštanja i investicije gajenja svinja u sistemu
visoke dobrobiti su:
• Prostor – adekvatna temperatura i prostor u boksu
• Produktivnost – broj dana tova
• Angažovanje nove radne snage, naročito za održavanje prostora za
razmnožavanje
Kada se posmatraju investicije po grupama kriterijuma koji su obrađeni u upit­
niku, farme, bez obzira na kategoriju i veličinu, bi trebalo najviše da ulože u pro­
stor - kako za boravak životinja, tako i za razmnožavanje. Ove investicije, posma­
trane po veličini farme, najveće su kod srednjih farmi - gde dostižu i do 70%, dok
su kod malih i velikih oko 60% ukupnih investicija. Ispunjenje standarda vezanih
za ishranu životinja predstavlja sledeću najveću investiciju, dok je najmanje ulaga­
nja potrebno da bi se ispunili standardi iz grupe ponašanja i dobrog zdravstvenog
stanja. Ovi standardi, iako nisu skupi, mogu da budu presudni u subjektivnoj odluci
za prelazak na sistem gajenja u skladu sa visokim standardima dobrobiti životi­
nja, jer podrazumevaju veći angažman radne snage i investicije u radu i vremenu.
Standardi vezani za vodu zahtevaju veća ulaganja kod manjih farmi (oko 15%), za
razliku od velikih koje bi uložile nešto manje od 10%. Što se srednjih farmi tiče,
one su po ovom pitanju pozicionirane između ove dve vrednosti.
Monetarno izraženo, najveća vrednost investicija koja je potrebna velikim far­
mama ima prosečnu vrednost malo preko 80.000 evra. Istovremeno, malim je
potrebno oko 10.000 evra, a srednjim farmama oko 20.000 evra.
70%
60%
50%
40%
30%
20%
10%
0%
mala
srednja
velika
Veličina farme
Godišnja vrednost proizvodnje
Investicije
Tabela 6: Prosečan rast troškova proizvodnje ukoliko bi se uveli ORCA standardi
Procena povećanja troškova proizvodnje
dobijena od strane intervjuisanih
proizvođača
Povećanje prodajne cene uz smanjenje
broja grla i produktivnosti za 5%, za
period amortizacije od 10 godina
Mala farma
Srednja farma
Velika farma
18%
21,75%
22%
14.12%
10.55%
10.76%
Ukoliko bi se intervjuisani farmeri opredelili za ovaj sistem gajenja, njihova procena
povećanja troškova proizvodnje bi kod velikih i srednjih farmi bila skoro ujednačena
(oko 22%), dok bi povećanje prodajne cene uz smanjenje broja grla i produktivnosti
za 5%, za period amortizacije od 10 godina, kod malih farmera bilo veće za blizu 4% u
odnosu na srednje i velike farme.
61
Ekonomska analiza uvođenja standarda dobrobiti životinja
DRUGI DEO: Rezultati ekonomske analize uvođenja ORCA standarda
Kada se izračunaju svi neophodni fiksni i varijabilni troškovi za farme za period
od 10 godina, ukupna investicija za ispunjenje standarda dobrobiti životinja je
daleko povoljnija za male farme. Za velike farme, varijabilni troškovi za period od
10 godina, doprinose velikoj ukupnoj investiciji od oko 441.881 evra.
Grafikon11: Udeo kategorija dobrobiti u potrebnim investicijama prema veličini farme svinja
100%
90%
80%
70%
60%
50%
40%
30%
20%
10%
0%
mala
srednja
velika
ishrana
voda
objekti, smeštaj
prostor
prostor za razmnožavanje
kriterijumi dobrobiti
Prema grafikonu, procene investicija pokazuju da u strukturi projektovanih in­
vesticija na svim farmama dominira kategorija troškova vezanih za unapređenje
prostora. To su troškovi vezani za objekte i njihovu opremljenost, ambijentalne
uslove boravka svinja, prostor za kretanje, temperatura i osvetljenje, zatim una­
pređenje prostora za prašenje - pre svega putem izgradnje bokseva u kojima ne
postoje uklještenja. Troškovi kriterijuma dobrobiti, odnosno kriterijuma koji se od­
nose na ponašanje i zdravstvenu zaštitu životinja, procenjeni su kao vrlo niski, ne
samo zato što obogaćivanje prostora koje je stavljeno u prvi plan ne zahteva veliku
investiciju, već stoga što se zahtevi za obučenim osobljem, menadžerskim proce­
durama ili prisustvom drugih životinja smatraju ili kao ispunjeni ili kao sekundarni
za postizanje dobrobiti životinja.
62
■■Uvećani troškovi radne snage su značajna
barijera uvođenju standarda dobrobiti za svinje
Osnovna funkcionalna jedinica na privatnoj farmi u selu je porodica i njeni članovi.
Vrlo retko se zapošljavaju radnici sa strane. Nekoliko je razloga za to:
• Poljoprivredna proizvodnja, a posebno svinjarska, je niskoprofitabilna de­
latnost, ostatak profita je mali, a ponekad se radi i sa gubitkom. U ovakvoj
situaciji neizvestan je način na koji se može dugoročno planirati zapošlja­
vanje radnika.
• Rasprostranjeno je shvatanje da će porodica i njeni članovi kvalitetnije i
odgovornije obaviti poslove oko gajenja svinja. Još jedan od razloga je i to
što je uglavnom u pitanju neobučena radna snaga, jer se, najčešće, mini­
malnom cenom rada ne uspevaju privući kvalitetniji radnici. Proizvođači
smatraju da onaj ko je imao afiniteta i znanja za bavljenje ovom proizvod­
njom, već samostalno vodi ovakav posao, dok oni koji su zaiteresovani za
pomoć u proizvodnji nemaju istinskog motiva i interesa da se time bave.
• Nepoverenje prema strancima koji slobodno borave na imanju je istaknuto
kao jedan od čestih faktora zašto se ne upošljava dodatna pomoć.
Prethodni razlozi uslovljavaju da se često prema veličini porodice planira pro­
izvodnja. Farmeri teže da postignu što veću proizvodnju za količinu rada koji mogu
da pruže.
Uslove koji su bliži prirodnim i koji omogućavaju viši stepen dobrobiti svinjama
uglavnom imaju mali farmeri i oni koji se ovim poslom bave kraći period. Na ova­
kvim farmama su ulaganja potrebna da bi se uspostavila proizvodnja uz poštovanje
visokih standarda dobrobiti svinja (u apsolutnom iznosu) mnogo manja. Spre­
mnost takvih farmera, a i zainteresovanost za uvođenje sistema dobrobiti svinja je
daleko veća nego kod velikih farmera, koji nipošto ne razmatraju opciju povratka u
period pre dvadesetak godina. Nažalost, mali farmeri i oni sa „kratkim stažom” u
smislu stručnosti poseduju manje kapacitete u odnosu na velike farmere, a, narav­
no, i njihova ukupna proizvodnja je značajno manja.
Dakle, ukoliko bi se donela odluka o obezbeđivanju podrške za uvođenje ORCA standarda, ciljna grupa će biti mali i srednji proizvođači. Oni
će unutar porodice utvrditi koji je obim proizvodnje onaj koji bi članovi porodice
mogli u potpunosti da isprate. Naravno, povećan obim posla, ulaganja i troškovi
oko stajnjaka, morala bi da prati i povećana otkupna cena koja bi, sudeći prema
rezultatima, iako na malom uzorku, sprovedene ankete - iznosila oko 30 %.
Konačno, presudna je i edukacija proizvođača koji bi bili spremni za ovakav vid
proizvodnje.
63
Ekonomska analiza uvođenja standarda dobrobiti životinja
ZNAČAJ RADNE SNAGE U ODABIRU PROIZVODNOG SISTEMA
NAJBOLJE ILUSTRUJE RAZVOJ I PROMENE NA FARMI
FENCAROŠ PALIKE U PLATIČEVU
Njegova porodica se generacijama bavi stočarskom proizvodnjom. Držali su svinje i u vreme kada na ovim prostorima osim crnih svinja „fajferica” i lasa (mangulica), nije bilo drugih rasa. Ozbiljniju proizvodnju su
počeli početkom 90-tih kada je Palikin otac, Karolj otpočeo proizvodnju
sa 25-30 krmača i izgradio nove i adaptirao postojeće objekte. Karolj je
uspostavio proizvodnju po grupama prašenja /turnusima i tako povećao
svoj kapacitet godišnje proizvodnje (podigao je proizvodnju na 500-600
tovljenika). Poštovao je potrebe životinja za prirodnim ambijentom, njihove biološke potrebe, a povećao produktivnost. Pod u boksovima za
prašenje je uradio od tvrde bukovine (izvrstan prirodni izolator) uz korišćenje slame. Krmače su u fazi suprasnosti smeštene u objekat od
punog poda sa prostirkom od slame i velikim ispustom u bašti, gde su
imale punu mogućnost ispoljavanja svojih prirodnih potreba. Tovilišta su
bila od punog poda sa korišćenjem slame po potrebi. Bukarište je bilo
prostrano i omogućavalo je ispoljavenje svih faza reproduktivnog života krmače i nerasta. Ovakva proizvodnja je zahtevala celodnevni rad tri
člana porodice. Posao oko čišćenja, pakovanja, transporta i distribucije
stajnjaka je odnosio mnogo vremena, a i redovno održavanje higijene u
objektima bilo je znatno duže i otežano.
Kako se otvorila mogućnost i potreba za povećanjem proizvodnje i
kako se porodica odlučila za izgradnju nove farme 3,5 puta većeg kapaciteta, odlučeno je da se poslovi na farmi maksimalno racionalizuju, koristeći najnovija tehnološka rešenja koja to omogućavaju i vodeći računa
o osnovnim potrebama životinja. Na ovaj način zadržali su postojeće
odlične proizvodne rezultate, a uspevaju da obave sve poslove u okviru
porodice. Ovaj primer objašnjava situaciju na terenu, a porodice farmera
koji se dugo bave svinjarskom proizvodnjom prošle su uglavnom sličan
put u skladu sa svojim afinitetima i finansijskom moći.
DRUGI DEO: Rezultati ekonomske analize uvođenja ORCA standarda
■■Zaključci:
• Iako sistem proizvodnje ostaje isti i može se obavljati u postojećim objek­
tima, veliku prepreku proizvođačima predstavlja promena uslova uzgoja,
konkretno - stavljanje prostirke čime bi se omogućilo ispoljavanje prirodnog
ponašanja životinja. To bi za farmere predstavljao „povratak na staro” više posla i teži rad.
• Uvođenje prostirke u objekte ne podrazumeva veliki investicioni trošak za
sam supstrat, slamu, ali su prateći troškovi radne snage značajni. S obzirom
da se većina farmi oslanja na radnu snagu vlasnika i članova porodice, unaj­
mljivanje dodatne radne snage bi značilo odliv dela profita koji inače osta­
je proizvođaču. Istovremeno, svi ispitanici pominju problem angažovanja
kvalitetne radne snage za trenutnu tržišnu cenu upošljavanja radnika, ali
istovremeno ne predviđaju povećanje ovih naknada budući da to trenutni
profit ne može da podrži.
• Neiskorišćenost kapaciteta postojećih objekata (koji su identifikovani kod ve­
likih farmi), može značajno da olakša prelazak na unapređeni sistem gajenja i
smanjenje investicija u okviru standarda udobnosti i slobodnog kretanja.
• Neke standarde u dobrobiti životinja proizvođači su već prihvatili (npr. pe­
riod zalučenja, preporuke vezane za ishranu), dok bi na neke pristali uz
ekonomsku motivisanost i finansijsku podršku države (npr. prostirka).
Na osnovu sprovedenog istraživanja, čini se da je ukupno uvođenje ORCA stan­
darda najisplativije na malim farmama gde investicije nisu bile velike i gde je lako,
ukoliko su ispunjeni prostorni kriterijumi i sa smišljenim manjim investicijama,
izaću i susret zahtevima iz ovih standarda.
Foto: Free Images
64
65
Ekonomska analiza uvođenja standarda dobrobiti životinja
DRUGI DEO: Rezultati ekonomske analize uvođenja ORCA standarda
Tabela 7: Gajenje svinja – rezime
Gajenje brojlera
Tipična farma
• Zatvoren tip gajenja tovljenika sa nešto preko 30 grla smeštenih u objekte prosečne površine
od 186 m².
• Ispunjeni standardi u delu zalučivanja prasića sa 28 dana i duže.
• Standardi vezani za dostupnost hrane i vode su uglavnom ispunjeni, često i sa većom
količinom prostora.
• Najmanje su ispunjeni standardi vezani za prostor – adekvatna temperatura, efektivna
ventilacija, kao i odgovarajuća prostirka u prostoru za razmnožavanje.
Najčešće neophodne promene
• Više od polovine ispitivanih proizvođača ne ispunjava neki prostorni standard.
• Pet od ispitanih šest malih farmera nema adekvatnu temperaturu za svaku kategoriju svinja.
• Samo jedna farma ima uveden sistem prostirke kojim se omogućava ispoljavanje prirodnog
ponašanja životinja.
• Praksa kastracije svinja je apsolutna i skoro se jedinstveno obavlja od strane samih prozvođača
u periodu od 7-21 dan po rođenju.
• Najveći broj farmi ima sisteme uklještenja u prasilištu što ne omogućava krmačama da se
okrenu oko svoje ose.
• Polovina ispitanih nema efektivnu ventilaciju.
■■Profil proizvodnje farmi uključenih u istraživanje
Proizvodnja brojlera u Srbiji ima dugu tradiciju. Kao zemlji koja ima velike kompa­
rativne prednosti u proizvodnji ugljeno-hidratne hrane (kukuruz, pšenica, ječam),
ali i proteinske hrane biljnog porekla (soja i suncokret), živinarska proizvodnja, a
posebno tov brojlera, predstavlja idealno rešenje da se proizvodnja sirovina pre­
vede u viši oblik prerade. Međutim, kriza u ovom sektoru čini da je proizvođača
sve manje, a njihovi problemi su uslovljeni sa jedne strane rastom troškova hrane,
energenata itd, a sa druge strane relativno niskom cenom tovnih pilića i prema
izjavama većine ispitanih „zategnutim” odnosima sa klaničarima.
Terenskim istraživanjem je obuhvaćeno 15 farmi brojlera podeljenih u tri kate­
gorije. Farme su na osnovu osnovnih podataka klasifikovane kao:
1. Male farme (do pet hiljada ptica u turnusu)
2. Srednje farme (pet do deset hiljada ptica u turnusu)
3. Velike farme (preko deset hiljada ptica u turnusu)
Tabela 8: Karakteristike farmi brojlera po kategorijama
Osnovni faktori koji najviše utiču na cenu koštanja
• Produktivnost – broj dana tova.
• Prostor – adekvatna temperatura i prostor u boksu.
• Angažovanje nove radne snage, naročito za održavanje prostora za razmnožavanje.
• Ishrana prema standardima.
Mala farma
Srednja farma
Velika farma
Prosečan broj ptica
1,020
5,900
12,300
Variranje veličine objekta (m2)
84-400
320-670
600-1250
Prosečna veličina objekta (m2)
195
489
1004
Variranje starosti objekta (god)
7-24
7-24
5-24
Prosečna starost objekta (god)
15.2
13.8
12
Prosečna prodajna cena (din)
135 (205*)
155.5 (131.9*)
135
* Uključujući i farme ćurića (dve male i jedna srednja)
Sve farme su u intenzivnom sistemu gajenja zatvorenog tipa. Istraživanje pokazuje
da su najranije sagrađene male farme, odnosno da je prosečna starost objekata malih
farmi najveća, uglavnom preko 20 godina, dok su objekti velikih farmi brojlera nastali
uglavnom posle 2000. godine, a ima i onih čija starost ne prelazi pet godina. Snabde­
vanje jednodnevnim pilićima obavlja se od proizvođača koji imaju roditeljska jata i tu
su iskustva različita (proizvođači uglavnom imaju zamerke na kvalitet i vitalnost pilića).
Prodajna cena ne zavisi od veličine farme i uglavnom je konstantna, pa prihod
isključivo zavisi od prodate količine, odnosno broja ptica. Ukupan prihod po turnu­
su je najveći kod velikih farmi.
66
67
Foto: www.organicvalley.coop
Ekonomska analiza uvođenja standarda dobrobiti životinja
DRUGI DEO: Rezultati ekonomske analize uvođenja ORCA standarda
Kada se posmatra odnos cene objekta i površine objekta uočava se obrnuti
odnos između jedinične cene površine i veličine objekta (Grafikon 12).
Grafikon 12: Odnos cene i površine objekta
160.000
700
140.000
600
120.000
500
100.000
400
80.000
300
60.000
40.000
200
20.000
100
0
Podignut/renoviran:
Broj ispitanih farmera:
do 2000
5
Cena objekta
2005 - 2000
5
posle 2005
4
• Primećuju se i nedostaci u primeni standarda koji se odnose na zdravstveno
stanje životinja, a koji ne predstavljaju veliki trošak za farmere - kao što je
odvojen prostor za smeštaj bolesnih ptica, pa tako trećini farmera nedosta­
ju prostorije za odvojen smeštaj bolesnih ptica.
• Kriterijumi dobrobiti brojlera koji se tiču ponašanja, a pre svega ispoljavanja
socijalnog ponašanja i pozitivnog emotivnog stanja nisu ispunjeni iako ne
zahtevaju previše sredstava već razumevanje i obučenost. Te intervencije je
moguće vrlo brzo uvesti. Kod ove grupe kriterijuma skoro polovini ispitanih
farmera nedostaje zaštita koja sprečava pristup pasa i mačaka objektima,
kao i divljih ptica. Isto tako, trećina farmera nema potrebnu količinu sena,
prostor za sedenje i objekat za kljucanje.
0
Površina objekta
■■Rezultati – ispunjenost standarda
Na osnovu istraživanja došlo se do podataka karakterističnih za tipičnu farmu broj­
lera, kao i o neophodnim promenama u slučaju odluke da se investira u proces
uspostavljanja visokih standarda dobrobiti životinja, kao i o osnovnim faktorima
koji najviše utiču na cenu koštanja:
• U objektu koji je prosek dobijenih vrednosti smešteno je 6,400 ptica na
površini od 562 m2 u intenzivnom zatvorenom tipu gajenja.
• Svi tovljači pilića su izuzetno disciplinovani u poštovanju tehnoloških pro­
cesa na svojim farmama. Pokazuju zavidan stepen odgovornosti i brigu pre­
ma životinjama koje gaje.
• Oprema za hranjenje, napajanje, rasvetu, ventilaciju i grejanje je u funkci­
onalnom stanju.
• Kriterijumi pristupa hrani i vodi su uglavnom usklađeni sa standardom,
ishrana pilića se vrši po tehnološkom planu i uglavnom su svi proizvođači
kupci ili gotove hrane ili premiksa poznatih proizvođača.
• Kriterijumi koji se odnose na udobnost životinja u aspektima poput dosupnosti
prirodnom svetlu, kvaliteta vazduha, dobrog održavanja podova i sl, uglavnom
su u potpunosti ispunjeni budući da je proizvodnja tovnih pilića izuzetno osetlji­
va i svi farmeri se trude da brojlerima omoguće optimalne uslove.
• Nijedna od posećenih farmi nema spoljni prostor koji predstavlja i najveće
ulaganje, pa ne zadovoljavaju ovaj standard.
68
Foto: ORCA
Slike 4 i 5: Nijedan objekat nema spoljnji ispust u cilju povećavanja površine za kretanje životinja
Foto: ORCA
Slika 6: Neispunjeni kriterijumi
osvetljenja i preporuke za betonske
podove koji se lako čiste
Slika 7: Objekat koji čeka smeštaj novog turnusa, prostirka
je uglavnom slama u najvećem broju objekata, jer piljevina
kao najbolji izbor postaje sve teže dostupna.
69
Ekonomska analiza uvođenja standarda dobrobiti životinja
DRUGI DEO: Rezultati ekonomske analize uvođenja ORCA standarda
Nedostatak spoljašnjeg prostora i odustvo prečki ili sadržaja za obogaćivanje
prostora su kriterijum u kategoriji ponašanja koji se tiču socijalnog ponašanja, do­
brog emotivnog stanja, a koje ne ispunjava nijedna od farmi na kojoj je realizovano
istraživanje.
Osnovni faktori koji najviše utiču na cenu koštanja je udobnost, odnosno
obezbeđivanje spoljašnjeg prostora, smanjenje broja ptica kao posledica ispu­
njenja prostornih standarda i pad produktivnosti usled povećanja mogućnosti
kretanja.
Tabela 9: Prosečan rast troškova proizvodnje ukoliko bi se ušlo u ovaj sistem gajenja
Foto: ORCA
Slike 8 i 9: Stalna dostupnost hrane i vode je jedan od najvažnijih faktora po rečima farmera,
pa proizvođači nastoje da obezbede kvalitetan pristup – linije za hranu i linije za pojenje nipl i
otvorenim sistemima
■■Potrebe za investicijama
Kada se posmatraju investicije po grupama, ubedljivo najveća ulaganja tiču se pro­
stora, odnosno obezbeđenja spoljnog prostora s obzirom da su sve farme trenutno
u zatvorenom sistemu gajenja.
Investicije u udobnost i slobodu kretanja rastu sa povećanjem veličine farme.
Velikim farmama je potrebno čak nešto preko 90%, a malim farmama oko 60%
ulaganja od sve tri grupe standarda zajedno. Najmanje ulaganje u ostale dve gru­
pe standarda je potrebno srednjim farmama, ali se to ne vidi zbog neophodnosti
spoljnog prostora koji je srazmeran veličini farme.
Najviše ulaganja u elemente standarda vezane za ispunjenje kriterijuma dobre
zdravstvene zaštite i ponašanje brojlera imale bi male farme (blizu 30%) i ta inve­
sticija bi bila usmerena u obezbeđenje prostora od divljih ptica, pasa i mačaka, kao
i obezbeđivanje potrebne količine sena, prostora za sedenje i objekta za kljucanje.
Grafikon 13: Procenjena investicija po grupama kriterijuma na farmi brojlera
Investicije po grupama
Udobnost mesta za odmor,
termalna udobnost i sloboda kretanja
Mala farma
Srednja farma
Velika farma
Procena povećanja troškova proizvodnje
dobijena od strane intervjuisanih
proizvodjača (€)
3,725
6,333
7,750
Povećanje troškova za neophodne
investicije (€)
19,110
15,867
41,391
Tabela 10: Neophodne investicije za ispunjenje standarda dobrobiti životinja
Mala farma
Srednja farma
Velika farma
Fiksni troškovi (€)
4,625
5,308
26,724
Varijabilni troškovi (€)
14,485
10,559
14,667
Ukupne investicije (€)
19,110
15,867
41,391
Ukoliko bi se intervjuisani proizvođači opredelili za ovaj sistem gajenja u skladu
sa ORCA standardima, njihova procena povećanja troškova proizvodnje bi kod veli­
kih farmi bila skoro duplo veća nego kod malih farmi, ali bi razlika između srednjih
i velikih farmi bila manja (1.417 EUR) nego što bi bila između malih i srednjih
farmi (2.608 EUR). Kod povećanja troškova za neophodne investicije velike farme
bi daleko više (25.524 EUR) uložile od srednjih farmi, ali bi i male farme imale
veće troškove od srednjih. Kada se izračunaju svi neophodni fiksni i varijabilni
troškovi za farme, ukupna investicija za ispunjenje standarda dobrobiti životinja je
najpovoljnija za srednje farme.
Pilići (ovi standardi su
nadogradnja na već izložene zahteve)
Ponašanje i dobro zdravstveno stanje
0€
70
2.000 €
4.000 €
6.000 €
8.000 €
71
Ekonomska analiza uvođenja standarda dobrobiti životinja
■■Zaključak
Proizvodnja brojlera ne zahteva prevelike promene sistema gajenja, već prilago­
đavanje postojećeg sistema. Jedna od najbitnijih stavki je obezbeđivanje spoljnog
prostora za slobodno kretanje ptica i predstavlja najveću investiciju za sve katego­
rije farmi, a posebno za velike farme.
U odnosu na druge proizvodnje, proizvođači brojlera veruju da postoji tržište za
piliće koji bi se gajili u sistemu ORCA standarda, ali su za sada promene nemoguće,
jer bi cena koštanja bila velika - prvenstveno usled pada produktivnosti.
Proizvođači smatraju da je postupno uvođenje visokih standarda dobrobiti ži­
votinja dobar način, iako on zahteva paralelni marketing, jer postoji značajni rizik
prodaje ukoliko bi se odjednom uveli ORCA standardi.
Tabela 11: Gajenje brojlera – rezime
Tipična farma
• Zatvoren tip intenzivnog uzgoja sa nešto preko 6.400 ptica smeštenih u objekte prosečne
površine od 562 m².
• Osim spoljnog prostora koji predstavlja najveće ulaganje, standardi koji se odnose na
udobnost životinja (pristup prirodnom svetlu, kvalitet vazduha, dobro održavani podovi...)
uglavnom ispoštovani.
• Nedostaci u primeni standarda koji se odnose na dobro zdravstveno stanje životinje, značajan
broj farmi nema prostorije za odvojen smeštaj bolesnih ptica.
• Kriterijume vezane za dobro zdravstveno stanje životinje i upravljačke procedure kojim se
štiti prostor u kome borave ptice od pristupa drugih životinja ne zadovoljava više od trećine
ispitanih farmera.
Najčešće neophodne promene:
• U sistemu visoke dobrobiti brojlera potrebno je obezbeđivanje spojašnjeg prostora koji je
ujedno i najveća investicija za farme.
• Kada su u pitanju kriterijumi dobre zdravstvene zaštite – trećina farmi nema prostorije za
odvojen smeštaj bolesnih ptica, a skoro polovini farmi nedostaje zaštita koja sprečava pristup
pasa, mačaka i divljih ptica objektima.
• U vezi sa grupom zahteva koji se odnose na ponašanje – trećina farmi nema potrebnu količinu
sena, prostor za sedenje i objekat za kljucanje.
Osnovni faktori koji najviše utiču na cenu koštanja:
• Udobnost – spoljni prostor.
• Troškovi proizvodnje.
• Investicije u kriterijume dobre zdravstvene zaštite i socijalnog ponašanja – zaštita objekata
od pristupa drugih životinja i obezbeđenje svih neophodnih uslova za ispoljavanje prirodnih
oblika ponašanja.
72
DRUGI DEO: Rezultati ekonomske analize uvođenja ORCA standarda
Gajenje kokošaka nosilja
■■Profil proizvodnje farmi uključenih u istraživanje
Evropska unija je još 1999. donela propis kojim je zabranila standardne kaveze za
kokoške nosilje i ostavila članicama rok do 1. januara 2012. da se prilagode novim
propisima. Kokoške nosilje se u EU od 2012. godine mogu uzgajati samo u poseb­
no uređenim kavezima u kojima imaju po najmanje 750 cm2, kao i gnezdo ili šipku
za sedenje. Kokoške nosilje se mogu uzgajati i na otvorenom prostoru. U Srbiji je
manje od 1% jaja proizvedeno u skladu sa aktuelnim propisima o gajenju kokošaka
nosilja u EU. To je jedan od razloga zašto jaja nisu na listi proizvoda za izvoz u EU
(Medijski istraživački centar, 2012.)
Ova materija je u Republici Srbiji regulisana Zakonom o dobrobiti životinja i prate­
ćim pravilnikom. Naime, na osnovu Zakona o dobrobiti životinja („Službenom glasni­
ku RS” broj 41/09), usvojen je 2010. godine pravilnik4 čijim su članovima od 29 do
33 regulisani uslovi i način gajenja kokošaka nosilja. Primena odredaba ovog pravil­
nika koje se odnose na gajenja kokošaka nosilja u obogaćenim kavezima odložena je
do 1.1.2012. godine (članom 53. stav 3. ovog pravilnika). Drugim rečima, pravnim
i fizičkim licima, odnosno preduzetnicima, dozvoljeno je da do ovog datuma gaje ko­
koške nosilje u neobogaćenim baterijskim kavezima koji su napušteni u EU. Ovaj rok je
usvajanjem izmena pomenutog pravilnika5 produžen do 31. decembra 2020. godine.
Tokom istraživanja obavljene su posete i intervjui na 15 farmi u okolini Inđije, Va­
ljeva i Šida. Od ovog broja, 14 farmi je sa kaveznim sistemom uzgoja, bez ispusta i one
predstavljaju situaciju kod najvećeg dela proizvođača u Srbiji. Samo jedna farma ima
podni sistem držanja kokošaka na dubokoj stelji, slobodne sa gnezdima za skupljanje
jaja, ali je u pitanju farma roditeljskog jata odakle se jaja koriste za izleganje brojlera.
Kao i kod predhodno opisanih proizvođača, farme su podeljene u tri kategorije
– male, srednje i velike:
1. Male farme (do 2000 kokošaka nosilja)
2. Srednje farme (do 5000 kokošaka nosilja)
3. Velike farme (preko 5000 kokošaka nosilja)
4 Pravilnik o uslovima za dobrobit životinja u pogledu prostora za životinje, prostorija i opreme u
objektima u kojima se drže, uzgajaju i stavljaju u promet životinje u proizvodne svrhe, načinu
držanja, uzgajanja i prometa pojedinih vrsta i kategorija životinja, kao i sadržini i načinu vođenja
evidencije o životinjama („Službeni glasnik RS”, br. 6/10).
5 Pravilnik o dopunama pravilnik o uslovima za dobrobit životinja u pogledu prostora za životinje,
prostorija i opreme u objektima u kojima se drže, uzgajaju i stavljaju u promet životinje u pro­
izvodne svrhe, načinu držanja, uzgajanja i prometa pojedinih vrsta i kategorija životinja, kao i
sadržini i načinu vođenja evidencije o životinjamaIzmena ovog pravilnika koje su usvojene 2014.
iodine i objavljen u („Službeni glasnik RS”, br. 57/14)
73
Ekonomska analiza uvođenja standarda dobrobiti životinja
DRUGI DEO: Rezultati ekonomske analize uvođenja ORCA standarda
Tabela 12: Karakteristike farmi kokošaka nosilja po kategorijama
Mala farma
Srednja farma
Velika farma
Prosečan broj ptica
1,376
3,845
11,333
Variranje veličine objekta (m2)
80-120
180-300
400
Prosečna veličina objekta(m2)
100
265
400
Variranje starosti objekta (god)
8-34
7-34
8-20
Prosečna starost objekta (god)
14.2
19.3
13
Prosečna prodajna cena jajeta (din)
9.7
8.7
8
Istraživanje pokazuje da su najranije sagrađene farme srednje kategorije,
odnosno da je prosečna starost objekata srednjih farmi najveća, dok su objekti
velikih farmi kokošaka nosilja najkasnije sagrađeni. Na ispitanom uzorku, sve
velike farme su sagrađene posle 1990. godine. Kada se posmatra broj farmi
prema periodu izgradnje/adaptacije, najviše je malih farmi - nastalih posle
2000. godine. Najviše se razvijaju male farme. One su, pak, uglavnom organi­
zovane u okućnici, često i u improvizovanim objektima.
Iako cena blago opada sa povećanjem veličine farme, razlika je neznatna, te
prihod zavisi od broja ptica u jatu – ovo ide u prilog većim farmama. Kapacitet
velikih farmi je u proseku samo četiri puta veći u odnosu na male farme, dok
kod srednjih nije ni duplo veći, tako da pad cene ulaganja ne utiče na poveća­
nje kapaciteta. Na farmama je u potpunosti zastupljen kavezni sistem gajenja,
sa izuzetkom jedne farme na kojoj se jaja koriste za proizvodnju jednodnevnih
pilića. Ukupan prihod po turnusu je najveći kod velikih farmi.
Posećena farma je veličine od 800 do 18.000 kokošaka, što predstavlja
najčešći raspon veličine proizvodnje kod proizvođača u Srbiji, mada ima i onih
sa kapacitetom od 70 do 100 hiljada jaja dnevno. Zajednička odrednica svih
farmi je da je u nekom prethodnom periodu proizvodnja otpočeta ili je prešla
ka kaveznom sistemu starog tipa, tj. u „neobogaćenim” kavezima koji su ne­
adekvatni za standarde dobrobiti kokošaka nosilja u EU. Naime, farmeri često
pružaju otpor na samu pomen promene sistema gajenja zbog nedavnog ula­
ganja u kavezne sisteme, a koji bi morali da skoro u potpunosti budu promenje­
ni. Zbog uvođenja standarda dobrobiti u EU (2012. godine, kada su potpuno
zabranjeni i isključeni iz upotrebe neobogaćeni kavezni sistemi), velika količina
polovne opreme se izvozi u zemlje van EU gde su standardi dobrobiti kokošaka
74
nosilja niži. Velika ponuda polovne opreme koja je neadekvatna za EU standarde
uslovila je pad cena, pa sada kavezi za držanje kokošaka nosilja (koji su za­
branjeni u EU) koštaju od 1,5 do 1,8 evra po kokoški, dok je pre desetak godina
ta cifra iznosila i do 4 evra po jediničnom mestu (na primer: kavezna baterija
za oko 120 kokošaka koštala je oko 500 evra).
■■Rezultati ispunjenosti standarda
Što se pristupa hrani i vodi tiče, uglavnom su u pitanju baterije od po 24
kaveza, raspoređene na tri nivoa sa po pet kokošaka nosilja u kavezu. Svaka
etaža ima svoj sistem za izđubravanje koje se uglavnom vrši preko pokretnih
traka ili kod manjih farmi ručnim čišćenjem tacni koje su ispod kaveza. Hra­
nilice su postavljene sa prednje strane kaveza, jer se zadnji deo nastavlja na
zadnji deo sledećeg kaveza, linijske su i omogućavaju bar 10 cm hranidbenog
prostora za kokoške. Hrana je uglavnom poznatih proizvođača, mada nekoliko
farmera sami proizvode adekvatne mešavine. Upotreba finog šljunka (grita)
je prisutna kod svih posećenih farmi, a intervjuisani farmeri izjavljuju da ne
koriste promotore, antibiotike ili bilo kakve stimulatore, kao ni riblje brašno,
niti bilo koje drugo animalno hranivo.
Sistem za napajanje ide sredinom baterije između kaveza i zaštićen je od prlja­
nja. Uglavnom na 5 kokošaka (jedan kavez) ide jedna pojilica, što ispunjava zahtev
standarda, ali nema alternativnog napajanja još jednim izvorom vode.
Kada se govori o objektima i termalnoj zaštiti, može se reći da su oni
uglavnom dizajnirani i izvedeni da odgovaraju lokalnim klimatskim uslovima
i premoste klimatske ekstreme. Proizvođači su, svesni da velika osetljivost
životinja na temperaturne oscilacije predstavlja veliki rizik za produktivnost i
zdravlje jata, uglavnom uložili u uvođenje adekvatnih sistema za ventilaciju,
hlađenje i grejanje. Zidovi, a naročito tavanski i krovni prostor su dobro izolo­
vani. Takođe, podovi su od kvalitetnog betona, lakog za održavnje, pa je Foto:
timeORCA
i zahtev za radnim angažmanom optimiziran.
Tehnološki normativi osvetljenja za kokoške nosilje se prema izjavama pro­
izvođača poštuju i obezbeđuje se adekvtan period mraka i svetla, sa postepe­
nim prelazom. Ipak, fotodokumentacija ukazuje da je osvetljenost prirodnim
svetlom ipak ispod normativa predviđenog standardom.
Nijedna posećena farma nema ispuste (spoljni deo) za kokoške. Takav vid
proizvodnje je stran našim farmerima, pogotovu što je to trošak koji ne vezuju
za aspekt povećane produktivnosti. Izgradnja ovog dela bi predstavljala naj­
Foto: ORCA
veći ekonomski ulog kada bi se farma preorjentisala u pravcu uvođenja ORCA
standarda gajenja kokošaka nosilja.
75
Ekonomska analiza uvođenja standarda dobrobiti životinja
FARMA KOKOŠAKA NOSILJA KOJA IMA 15.000
KOKOŠAKA NOSILJA I DNEVNU PROIZVODNJU OD 12.000 JAJA
Farma je u sklopu porodičnog poljoprivrednog gazdinstva koje se 14 godina
bavi ovom proizvodnjom. Na farmi je zaposleno jedno lice uz članove porodice.
Prodajna cena jaja u trenutku intervjua (februar 2014) je 7 dinara, a trenutni
troškovi proizvodnje preko 6 dinara.
Tip farme je zatvoren sistem kaveza na koje je gazdinstvo prešlo sa podnog
zatvorenog načina uzgoja, jer ovaj više nije bio rentabilan. Pri podnom uzgoju
farma je na istom prostoru imala duplo manju proizvodnju. Kod vlasnika postoji
svest o tome koji aspekti ne odgovaraju i nisu u skladu sa propisima o dobrobiti
životinja, te šta bi u tom smislu trebalo promeniti. Trenutno farma poštuje standarde koji se odnose na potreban prostor prilikom hranjenja (5/10 cm hranilica,
60 cm između hranilica), kvalitet hrane i vode i pokrivenost pojilice. Takođe, postoji pokrivenost prostirkom celokupne površine a režim svetla je 14 sati svetla i
10 sati tame. Vlasnici farme bi želeli da imaju mogućnost da investiraju u kaveze
koji su u skladu sa standardima i ta investicija iznosi od 12 do 15 evra po koki.
Dakle, u farmu je potrebno uložiti 225.000 evra i to bez ispunjavanja standarda
da kokoške imaju mogućnost da se šetaju i izlaze iz objekta. Trenutno, kavezi ne
ispunjavaju kriterijume veličine i u kavezima nema substarta za trošenje kandži
niti gornje gredice. Takođe, ne postoji jama za odlaganje stajnjaka po propisima
i njena izgradnja bi zahtevala dodatnu značajnu investiciju. U okviru farme ne
postoji spoljnji prostor sa kratkom travom i za novi sistem uzgoja bilo bi potrebno ponovo preći na podni sistem, tj. izvršiti potpunu promenu sistema gajenja na
farmi. Bila bi potrebna i ulaganja u dodatni sistem gnezda, građevinske radove
na celom objektu, ograđivanje celog imanja, održavanje pašnjaka. Za ispunjavanje tog dela standarda potrebno je još 100.000 evra (zajedno sa kupovinom još 6
ha zemljišta). Pored investicija u kaveze i zemljište bilo bi potrebno zaposliti još
dva radnika koji bi samo sakupljali jaja.
Vlasnici smatraju da ukoliko bi se uložilo u kaveze po standardu, produktivnost farme bi ostala na istom nivou (12.000 jaja dnevno) ili samo nešto malo
veća. Njihova procena je da dobrobit životinja utiče na produktivnost sa oko 10%
a da zapravo produktivnost zavisi od ishrane i zdravstvenog stanja životinja. Vlasnici ocenjuju da dobrobit životinja na skali od 1 do 10 sa 10 ali smatraju da se
na tržištu u sadašnjoj ekonomskoj situaciji ne bi mogla postići veća cena od
trenutne jer da ne postoji mogućnost da se plati za ovaj dodati kvalitet. Isto tako
na osnovu procene investicija, jasno je da bi ukoliko bi morali da ispoštuju sve
standarde dobrobiti kokošaka nosilja morali da odustanu od proizvodnje.
76
DRUGI DEO: Rezultati ekonomske analize uvođenja ORCA standarda
■■Potrebe za investicijama
Na osnovu istraživanja došlo se do podataka karakterističnih za tipičnu farmu ko­
košaka nosilja, kao i o najčešćim neophodnim promenama ako bi se proizvođači
odlučili na investiciju u uspostavljanje ORCA standarda dobrobiti kokošaka nosilja i
do podataka o osnovnim faktorima koji najviše utiču na cenu koštanja.
• Tipična farma kokošaka nosilja ima kavezni sistem gajenja sa nešto preko
4.500 ptica smeštenih u objekte prosečne površine od 237 m². U ovom
sistemu gajenja ne može se primeniti standard vezan za dobrobit koji se
odnosi se na prostirku, prostor za sedenje i objekat za kljucanje. Na kave­
zni sistem, koji je u upotrebi na 14 od 15 ispitanih farmi, neprimenljiv je
značajan broj standarda koji se uglavnom odnose na ishranu i udobnost
životinja.
• Neophodnu promenu u slučaju odluke vlasnika za uspostavljanje ORCA
standarda predstavlja obezbeđivanje spoljnog prostora u nivou sme­
štajnih objekata, što je slučaj kod svih ispitanih farmera. Obezbeđivanje
spoljnog prostora praćeno je smanjenjem broja ptica. U okviru standarda
hrane i vode niko od ispitanih farmera ne koristi promotor hrane u ishra­
ni pilića. To bi bila i najveća investicija - pored antibiotika i animalnih
hraniva koje proizvođači uopšte ne koriste. Što se udobnosti mesta za
odmor tiče, samo par farmera koristi supstrat, odnosno traku za trošenje
kandži.
• Standardi dobrog zdravstvenog stanja su primenjeni na manje od pola far­
mi, dok na više od polovine njih ne postoje odvojene prostorije za smeštaj
bolesnih ptica, bez obzira na to što su za ovaj standard potrebne najmanje
investicije.
• Osnovni faktor koji utiče na cenu koštanja je udobnost – spoljni prostor i
sveža i čista prostirka, kao i smanjenje broja ptica kao posledica ispunjenja
prostornih standarda.
Tabela 13: Prosečan rast troškova proizvodnje ukoliko se primeni u ovaj sistem gajenja
Procena povećanja troškova proizvodnje
dobijena od strane intervjuisanih
proizvođača (%)
Povećanje troškova za neophodne
investicije (€)
Mala farma
Srednja farma
Velika farma
100
50
100
12.424
32.945
102.420
77
Ekonomska analiza uvođenja standarda dobrobiti životinja
DRUGI DEO: Rezultati ekonomske analize uvođenja ORCA standarda
Tabela 14: Neophodne investicije za ispunjenje standarda dobrobiti životinja
Tabela 15: Gajenje kokošaka nosilja – rezime
Mala farma
Srednja farma
Velika farma
Fiksni troškovi (€)
1,721
3,876
8,815
Varijabilni troškovi (€)
10,703
29,069
93,605
Ukupne investicije (€)
12,424
32,945
102,420
Ako bi se intervjuisani proizvođači opredelili za sistem gajenja prema ORCA stan­
dardima, prema proceni proizvođača, povećanje troškova proizvodnje kod velikih
i malih farmi bilo bi 100%, dok bi kod srednjih farmi ovo povećanje iznosilo 50%.
Drugim rečima, velikim i malim farmama je potrebno duplo više novca u slučaju da
se opredele za ovaj sistem gajenja. Kada se izračunaju svi neophodni fiksni i varijabil­
ni troškovi za farme, ukupna investicija za ispunjenje standarda je najveća za velike
farme i primećuju se višestruko veći varijabilni troškovi u odnosu na fiksne.
Tipična farma:
• Kavezni sistem gajenja sa nešto preko 4.500 ptica smeštenih u objekte prosečne površine od
237 m² .
• Standard vezan za kriterijume socijalnog ponašanja, a koji se odnosi na prostirku, prostor za
sedenje i objekat za kljucanje, ne može se primeniti u ovom sistemu gajenja.
• Na 14 od 15 ispitanih farmi u upotrebi je kavezni sistem, na koji je neprimenljiv značajan broj
standarda koji se uglavnom odnose na ishranu i udobnost životinja.
• Promotor hrane, antibiotik i animalno hranivo se ne koriste u 100% slučajeva.
Najčešće neophodne promene:
• Ukoliko bi se odlučili na investiciju uvođenja ORCA standarda, svim ispitanim farmerima
potreban je spoljni prostor u nivou smeštajnih objekata.
• Hrana i voda – niko od ispitanih farmera ne koristi promotor hrane u ishrani pilića.
• Udobnost mesta za odmor – samo par farmera koristi supstrat, odnosno traku za trošenje
kandži.
• Dobro zdravstveno stanje – na više od pola farmi ne postoje odvojene prostorije za smeštaj
■■Zaključak
Prelazak na ORCA standarde dobrobiti farmskih životinja podrazumeva celokupnu
promenu sistema gajenja. Sa jedne strane, teško je napraviti delimične promene,
a potpune promene su najčešće nemoguće bez velikog smanjenja broja životinja. S
druge strane, ispitanici kažu da su svi prešli sa podnog na kavezni sistem.
Margina profita kod jaja je najmanja i postoji značajan strah proizvođača da su
potrebne najkorenitije promene. Zahtev za adekvatnim prostorom utiče na zna­
čajan pad produktivnosti od oko 40%, kako u konverziji na obogaćeni kavezni,
tako i podni sistem. Pozitivna okolnost je što je jaje jeftin proizvod, pa čak i visoko
povećanje cene daje prostora za ciljanje potrošača zainteresovanih za proizvode sa
farmi koje poštuju visoke standarde dobrobiti životinja.
Foto: ORCA
78
bolesnih ptica.
Faktori koji utiču najviše na cenu koštanja:
• Udobnost – spoljni prostor.
• Udobnost – sveža, redovno menjana, duboka, čista prostirka odgovarajućeg materijala.
• Hrana – promotor hrane, antibiotik, animalno hranivo.
Foto: www.organicvalley.coop
79
Ekonomska analiza uvođenja standarda dobrobiti životinja
DRUGI DEO: Rezultati ekonomske analize uvođenja ORCA standarda
Gajenje krava muzara
Pokušaj da se istraži potencijal za uvođenje ORCA standarda dobrobiti životinja u
sektoru mlekarstva naišao je na veliki broj ograničenja uslovljenih samom organi­
zacijom tržišnog lanca.
Jedan od njih je vezan za usitnjenost proizvodnje i način prodaje mleka. Male
količine mleka se prodaju u svežem stanju i u tom slučaju je ekstremno kratak
tržišni lanac (koji se završi na direktnoj prodaji od kuće ili retko na zelenoj pijaci).
Pri takvoj prodaji mleko lako gubi na kvalitetu, jer se svakog sata nivo bakterija
duplira. Prodaja mleka direktno od kuće proizvođača podrazumeva da kupac po­
znaje proizvođača, da je već doneo kupovnu odluku, kao i da je nova potražnja
limitirana na komšije. Kad je u pitanju plasman kroz mlekare, tj. otkup mleka,
proizvođači su često u nepovoljnom položaju u tom smislu da nemaju veliki izbor
mlekara kojima mogu da ponude sirovinu. U sektoru mlekarstva, sirovinska baza
je prilično regulisana i podeljena, a uslovljena je pre svega udaljenošću prerade i
proizvodnje.
U Vojvodini su intervjuisani vlasnici farmi krava muzara u intenzivnoj proizvod­
nji. Farme broje od 30 do 60 krava na muži, a ukupno od 60 do 120 životinja sa
teladima i junicama i sve su na porodičnim gazdinstvima. Prosečno, na farmama je
u iznosu od 75% zastupljen Holštajn, a 25% čini simentalska rasa. Sistem držanja
životinja na svim farmama je slobodan u objektu. Sve farme mleko predaju mleko
IMLEK-u, a prosečna cena u vreme intervjua je bila 39 dinara bez pdv-a.
Prema navodina intervjuisanih vlasnika farmi, sve životinje imaju adekvatnu
ishranu koja zadovoljava njihove potrebe. Međutim, potrebno je investirati veća
sredstva kako bi se životinje hranile na način koji bi sprečio kompeticiju za hranu i
uveo TM obrok (total mixture ili mešavina svih komponenti hrane), dodatna korita
da bi se primenio specijalan način ishrane za pojedine krave ili sprečila kontami­
nacija hrane. Investicija za farmu na kojoj su bili dostupni podaci o investicijama6
bi bila oko 40.000 evra. Uvođenje u praksu ocene nedostataka minerala u ishrani,
unošenja neodgovarajućih hraniva radi provere i kontaminacije uskladištene hra­
ne, ograničeno je skupim analizama koje iznose 5.000 dinara za svaki sastojak u
svakom uzorku hrane.
Životinje na farmama u uzorku nemaju pristup ispaši. U najvećem broju sluča­
jeva oko farme postoji posed sa obradivim zemljištem na kojem se proizvode poljo­
privredne kulture koje služe za stočnu hranu. Ukoliko bi to zemljište bilo korišćeno
za livadu, većina farmi bi morala da kupi od 30 do 50 ha poljoprivrednog zemljišta
- što je u ispitivanom području investicija raspona od 300.000 do 500.000 evra.
6 Farma sa 85 životinja od toga 43 krave tj. 35 na muži
80
81
Ekonomska analiza uvođenja standarda dobrobiti životinja
Farme ispunjavaju zahteve koji se tiču pristupa vodi – i to zahtev da postoji
minimalan prostor za napajanje po životinji od preko 500 mm prostora korita
po jednoj, najmanje jedna posuda na deset krava i obezbeđena količina vode
kravama muzarama koja prelazi 5 litara na 50 kg težine dnevno plus litar vode
na litar proizvodenog mleka; redovno održavanje higijene i betonski pristup
koritima. Investicija koja je potrebna na većini farmi je investicija u rezervoare
za dodatne zalihe u slučaju zamrzavanja vode.
Najveći deo farmi ima objekte koji su građeni u poslednjih 10 godina, te su
planirani prostori za termalnu udobnost krava, udobna mesta za dnevni odmor i
slobodu kretanja. Objekti su konstruisani tako da oprema i predmeti u njemu ne
mogu prouzrokovati povredu ili stres životinja. Najveća primedba vlasnika farmi
je na zahteve koji se tiču podova koji moraju biti obrađeni da ne budu klizavi
tako što se u njih utisnu 9 mm duboki žlebovi – jer, smatraju da se higijena na
takvim podovima smanjuje. Druga primedba vlasnika farmi je bila na zahtev da
prostori koji nisu pod prostirkom treba da budu rešetkasti. Većina vlasnika sma­
tra da krave nisu „srećne” na rešetkama jer je i na rešetkama potrebno stalno
čišćenje kao i tamo gde ih nema, a na rešetkama životinjama propadaju noge u
stalno je vlažno ispod njih.
Ambijentalni uslovi u štalama gde je sprovedeno istraživanje su ispoštovani
ugradnjom ventilatora za hlađenje leti i zaštitne plastike za zimu (investicija
od oko 10.000 evra). Ventilator rešava pitanje adekvatne količine vazduha u
objektu i zaštitu od toplotnog stresa.
Na većini farmi postoje posebni prostori za teljenje, ali nisu ispunjeni uslovi
da postoji minimum od 5 prostora za teljenje na 100 krava, pa uobičajeno po­
stoji 2 – 3. Pomagala za teljenje se ne koriste.
Na farmama postoji vrlo visok stepen higijene muže i samih izmuzišta što
dokazuje isporuka mleka ekstra klase. Provera aparata za mužu se sprovodi
najmanje dva puta godišnje. Trošak provera (serviser) je preko 1.000 evra
godišnje.
Zdravstveno stanje životinja je na veoma visokom nivou. Troškovi plaćanja
usluga veterinara na farmi od 85 životinja - i to samo da bi se ispoštovali važeći
propisi - iznose preko 11.000 evra godišnje.
Prosečna mlečnost krava na intervjuisanim farmama je oko 6.000 litara po
kravi godišnje. Vlasnici smatraju da, ukoliko bi se potpuno ispoštovali ORCA
standardi, mlečnost bi se smanjila za 10%. Takođe, smatraju da uslovi držanja
utiču 10% na produktivnost u odnosu na ostale činioce poput ishrane, zdrav­
stvenog stanja i dr.
Vlasnici intervjuisanih farmi smatraju da, ukoliko bi i ispoštovali sve zahteve
dobrobiti životinja, ne postoji tržište za njihovo mleko. Morao bi da postoji
otkup na dnevnoj bazi, a trenutno ne vide da bi neko to mogao da kupi. Nikada
82
DRUGI DEO: Rezultati ekonomske analize uvođenja ORCA standarda
nisu dobili upit, zahtev niti pitanje o dobrobiti životinja. Oni sami ocenjuju
važnost dobrobiti na skali od od 1 do 10 sa 10. Smatraju da je u njihovom
najve­ćem interesu da dobrobit životinja bude maksimalno ispoštovana, jer,
kako sami kažu, da oni ne vole životinje ne bi bilo moguće da se uopšte i bave
ovim poslom.
Kad su u pitanju farme u brdsko-planinskom području, situacija je značajno
različita po pitanju velične farmi i uslova držanja životinja. Izuzev pojedinih
aspekata kao što je pristup paši, ispunjenost ostalih kriterijuma se procenjuje
kao niža ili značajno niža. Istovremeno su zbog razuđenosti terena naglašene
barijere u plasmanu kroz otkup mleka.
U slučaju uvođenja ORCA standarda dobrobiti životinja u proizvodnji mleka
i plasmanu kroz mlekare, bilo bi potrebno posebno odvajanje preradnih kanala
za ove količine mleka i posebno brendiranje, što bi uticalo na povećanje svih
troškova. Tu pre svega treba raditi sa mlekarama i preradama na uključivanju u
marketing mleka i mlečnih proizvoda dobijenih na farmama sa uvedenim stan­
dardom dobrobiti životinja.
Maksimalna cena za mleko proizvedeno uz poštovanje ORCA standarda do­
brobiti životinja definisana je cenom za organsko mleko, pošto u ovom slučaju
organska proizvodnja podrazumeva punu dobrobit plus dodatne elemente veza­
ne za ishranu i lekove. Trenutna otkupna jedinična cena za organsku proizvod­
nju mleka je 24% ili 11 dinara viša od standardnog. Sa druge strane, potrošač
organsko mleko plaća jeftinije nego očekivanih 24% finalne cene i to zbog
uvedenih subvencija po grlu i po litru u ovoj proizvodnji.
■■Zaključak
S obzirom na relativno mali segment organskog mleka na tržištu, organizovanost
lanca, kao i na to da razlika koja bi se postigla u proizvodnoj ceni organskog i
mleka iz sistema dobrobiti životinja ne bi bila značajna, čini se da potrošačima
zainteresovanim za elemente dobrobiti muznih krava, oni mogu biti plasirani kroz
standard organskog. Tako je u intenzivnoj proizvodnji, dok sa druge strane postoji
pretpostavka da su aspekti dobrobiti životinja pretežno šansa za male proizvođače
mleka iz regiona sa dovoljno slobodne ispaše, a koji prerađuju mleko na farmi u
finalni proizvod poput sira, kajmaka, itd. Takav proizvod bi bilo moguće plasirati
kupcu koji kroz senzorne kvalitete finalnog proizvoda ceni i kvalitet sirovina, kao i
sistem uzgoja koji podrazumeva dosta slobodne paše a uz koji bi se mogli plasirati
i drugi elementi dobrobiti uzgoja krava muzara.
83
Ekonomska analiza uvođenja standarda dobrobiti životinja
DRUGI DEO: Rezultati ekonomske analize uvođenja ORCA standarda
Stavovi proizvođača o važnosti
dobrobiti životinja u proizvodnji
Kao što je već rečeno, proizvođači u Srbiji su izuzetno svesni važnosti zaštite do­
brobiti životinja. U prilog tome govori i činjenica da su na skali od 1 do 10, ispitani
proizvođači važnost zaštite dobrobiti životinja ocenili prosečnom ocenom 7.3, dok
je u EU prosečna ocena 7.8. Nijedan od 45 ispitanih proizvođača nije važnosti
ovog pitanja dao ocenu manju od 4.
Grafikon 14: Ocena važnosti dobrobiti životinja
18
16
Broj ispitanika
14
12
10
8
6
4
ukoliko im se garantuje tržište ili dovoljan nivo subvencije. Upravo je strah od
pronalaženja tržišta najveća prepreka uspostavljanju standarda, a to nisu investi­
cije. Svih 45, odnosno 100% ispitanih proizvođača iznelo je stav kojim smatra da
bi proizvođači trebalo da dobiju finansijsku nadoknadu za uvećane troškove pro­
izvodnje koji se odnose na povećanje dobrobiti životinja.
Neki od principa standarda dobrobiti životinja su nejasni farmerima. Veliku
nepoznanicu za proizvođače predstavlja nivo smanjenja produktivnosti i povećanja
kvaliteta. Dobar deo proizvođača ima iskustvo uzgoja u sistemima koji su obezbe­
đivali poštovanje nekih elemenata dobrobiti, poput slobodanog uzgoja kod svinja
ili kokošaka nosilja na primer, ali su radi povećanja produktivnosti smanjenja troš­
kova i olakšanja rada prešli na zatvorene sisteme. Proizvođačima svinja postav­
ljeno je dodatno pitanje da li bi bili zainteresovani da se uključe u dalju obuku i
aktivnosti vezane za uvođenje mera koje dovode do ispunjenja standarda dobrobiti
životinja. Čak 65% ispitanih izrazilo je spremnost za ovu vrstu obuke i ispunjenje
ovih standarda.
Veliki broj intervjuisanih proizvođača se nalazi na granici rentabilnosti - što je
dovoljan razlog za promene, ali su relativno slab investicioni kapacitet i nedosta­
tak vere da bi tržište pozitivno reagovalo glavni su razlozi za održavanje statusa
quo. Stoga, iako pozitivan, stav farmera o dobrobiti životinja nije dovoljan pokre­
tač uvođenja standarda više dobrobiti, i potrebno ga je podstaći uvođenjem mera
podrške države i aktivnim radom na kreiranju potražnje.
2
0
8
5
10
7
9
4
6
Ocena
Najveći broj proizvođača, čak 35.5% ocenilo je osmicom važnost ispunjenja ovih
standarda. Najmanje zastupljena je upravo najlošija ocena kojom su proizvođači
ocenjivali, odnosno 4.
Osnovni problem proizvođača je izuzetno malo znanje o standardima dobrobiti
životinja, što izaziva nepoverenje u ovaj sistem. Prozvođači su komercijalno ori­
jentisani i ne veruju da ovakva sertifikacija ima budućnost. Od ukupno 45 ispitanih
farmera u svim vrstama proizvodnje, na zajedničko pitanje iz grupe pitanja koja se
odnose na stavove samih proizvođača, a kojim se utvrđuje da li u okruženju pro­
izvođača postoje kupci spremni da plate više za proizvode koji potiču od životinja
koje se gaje u skladu sa visokim standardima, samo jedan je odgovorio pozitivno.
Oni su svakako svesni značaja dobrobiti životinja za kvalitet proizvoda, pa i pro­
duktivnost, ali istovremeno nisu spremni da se upuste u uvođenje sistema gajenja
koji u potpunosti uvažava ovaj standard. Proizvođači su spremni da probaju ovaj
vid proizvodnje, ali samo na limitiranom uzorku, sa malom proizvodnjom i samo
84
Foto: ORCA
85
Ekonomska analiza uvođenja standarda dobrobiti životinja
ZAKLJUČCI I PREPORUKE
Uvid u stanje na farmama
Ovakva vrsta teorijskog i terenskog pilot istraživanja pokazala se kao potrebna
i korisna jer je obezbedila dobar uvid u postojeće stanje farmama. Utvrđeno je
da su objekti u kojima se gaje životinje stari u proseku 16 godina, koliko iznosi i
prosečno iskustvo proizvođača u određenoj proizvodnji. Iako bi redovne kontrole
i preglede životinja morali da obavljaju veterinari, najveći deo redovnih inter­
vencija, uključujući i lečenje životinja, obavljaju sami farmeri. Usluge veterinara
ograničavaju se na izdavanje dokumenata i potvrda i nestandardne procedure i
lečenja.
Intervjuisani proizvođači smatraju da je dobrobit životinja važna (Srbija 7,2, EU
7,8 na skali 1 do 10) i nastoje da je na svojim farmama održe, znajući da ukoliko se
životinja gaji u boljim uslovima daje i bolje rezultate. Međutim očigledno je da far­
meri pod pojmom „dobrobit životinja” ne podrazumevaju sve njene komponente
(naročito ne onu koja se odnosi na obezbeđivanje uslova u kojima će životinje moći
da ispolje prirodne oblike ponašanja). Ono što zabrinjava je nepostojanje znanja
među proizvođačima o standardima dobrobiti životinja, kako onih zakonskih, tako
i dodatnih, kao i nedostatak vere u to da bi tržište pozitivno reagovalo na ponudu
proizvoda gajenih u sistemu dobrobiti životinja.
Potrebne investicije
za uvođenje ORCA standarda
Ispitani proizvođači svih vrsta proizvodnji daleko su od standarda dobrobiti živo­
tinja u kontekstu različitih grupa elemenata, a najviše u oblasti adekvatnog pro­
stora. Upravo tu - u adaptaciji i redizajnu potrebne su i najveće investicije. Za
ispunjavanje kriterijuma koji se odnose na udobnost i slobodno kretanje, potrebno
je najviše ulaganja – kod proizvodnje brojlera taj odnos ulaganja bi bio izjednačen
50% i 50%, dok bi kod proizvodnje svinjskog mesa taj odnos bio 55% za ponašanje
86
Foto: www.organicvalley.coop
87
Ekonomska analiza uvođenja standarda dobrobiti životinja
životinja i 45% za udobnost i slobodno kretanje. Kod proizvodnje jaja bi za ispu­
njenje standarda dobrog zdravstvenog stanja trebalo izdvojiti 40%, a za hranu i
vodu 35% od ukupnih investicija. Omogućavanje prirodnog ponašanja životinja
obogaćivanjem prostora često predstavlja najmanju investiciju, ali proizvođači ne
razumeju značaj ispinjavanja ovih kriterijuma (njihovo pominjanje redovno izaziva
podsmeh proizvođača).
Na osnovu istraživanja četiri vrste proizvodnje - svinjskog mesa, živin­
skog mesa, proizvodnje jaja i proizvodnje mleka - razvrstanih u tri kategori­
je proizvodjača (male, srednje i velike farme), utvrđeno je da se, uvođenjem
ORCA standarda dobrobiti farmskih životinja, cena koštanja finalnog proizvoda
povećava:
• oko 14% za proizvodnju svinjskog mesa,
• 32% za proizvodnju živinskog mesa,
• 41% za proizvodnju jaja,
Kada je u pitanju proizvodnja mleka, utrđeno je da bi se uvođenjem ORCA stan­
darda cena finalnog proizvoda približila ceni organskog mleka.
Najveća mogućnost uvođenja pokazuje se kod proizvodnje svinjskog mesa. Ne­
iskorišćenost kapaciteta postojećih objekata daje mogućnost da se slobodni pro­
stor iskoristi za uvođenje ORCA standarda dobrobiti životinja, što u velikoj meri
snižava nivo investicija.
Najmanja mogućnost uvođenja ORCA standarda je primenljiva kod proizvodnje
mleka jer je, pored ostalih razloga, cena mleka definisana cenom mleka za organ­
sku proizvodnju. Za mleko iz organske proizvodnje postoji tržište i proizvodnja,
subvencionisano je i teško je očekivati da bi potrošač plaćao samo za standard
dobrobiti životinja i da se uklopi u cenu koja obuhvata i subvenciju.
Kod proizvodnje jaja, zahtev za adekvatnim prostorom utiče na značajan pad
produktivnosti od oko 40%, kako u konverziji na obogaćeni kavezni, tako i u pod­
ni sistem. Prelazak na standarde dobrobiti životinja podrazumeva celokupnu pro­
menu sistema gajenja. Iako procentualno veće, poskupljenje proizvodnje jaja, na
tako jeftinom proizvodu daje prostora za ciljanje potrošača koji prepoznaju ovaj
standard.
Veliki proizvođači, koji po pravilu imaju konkurentniju proizvodnju imaju i veće
troškove konvertovanja na ORCA standard dobrobiti životinja, pa ne treba očeki­
vati da će oni brzo uvoditi ove standarde. Na osnovu uvida van ovog istraživanja i
upitnika urađenog na jednoj farmi svinja, procenjuje se da je situacija na državnim
farmama koje još uvek postoje daleko nepovoljnija, a stepen investicionog kapa­
citeta i zainteresovanosti za uvođenje standarda daleko niži. Postavljanje ovakvih
farmi u funkciju dobrobiti životinja je preskupo i sa neizvesnim ishodom.
88
ZAKLJUČCI I PREPORUKE
Istraživanje pokazuje da uvođenje ORCA standarda dobrobiti farmskih životi­
nja u ovom trenutku predstavlja značanju investiciju u objekte, opremu, znanje i
tržišni lanac za koju nije izvesno očekivati da sami farmeri mogu da je podnesu.
Adaptacija i uvođenje standarda su posebno zahtevni na većim farmama, dok je
u slučaju manjih farmi moguće primeniti fleksibilnije pristupe radi unapređenja
dobrobiti životinja na farmi.
Preporuke za dalje korake
• Nastaviti praktična istraživanja na većem uzorku kako bi se dobio kom­
pletniji i precizniji uvid u stanje, uz razvijanje i usavršavanje metodologije
za merenje troškova prodaje i merenje produktivnosti. Istraživanja tre­
ba da budu usmerena u pravcu merenja unapređenja kvaliteta proizvo­
da, što podrazumeva senzorske analize, kako primarnih tako i preradnih
proizvoda.
• Organizovati demonstracione farme sa praktičnom primenom standarda
kojima će se inicijalno pružiti podrška u razumevanju principa dobrobiti ži­
votinja i obezbeđivanju tržišta (najpre direktnim marketingom, a u kasnijim
fazama organizovanim sistemom sertifikacije). Tada će biti moguće pratiti
nivo investicija i povećanja / smanjenja troškova radne snage, pratiti po­
većanje / smanjenje produktivnosti i eksperimetisati sa cenama i grupama
potrošača.
• Neophodno je razmotriti uvođenje podsticaja (od strane države) za pro­
izvodnju prema visokim standardima dobrobiti životinja.
• Informisati proizvođače o prednostima ovog načina proizvodnje kako bi se
podstakli na nove investicije. Što više budu saznavali o standardima do­
brobiti životinja, to će više razumeti njihove zahteve i imati kvalitetniju
proizvodnju. Potrebno je da dobra praksa u upravljanju i proizvodnji bude
dostupna proizvođačima kako bi svoje procedure prilagodili.
• Informisati potrošače o prednostima proizvoda dobijenih uz poštovanje
standarda dobrobiti životinja kako bi se obezbedilo tržište, a samim tim
stvorila mogućnost za investiranje u ispunjenje ovih standarda.
Dalji interes farmera ka uvođenju standarda dobrobiti životinja uslovljen
je perspektivama izgradnje dugoročnih poslovnih odnosa sa partnerima koji
mogu da pomognu u unapređenju pristupa novom tržištu i kreiranju tražnje.
Proizvođači mesa, kao i svi drugi, moraju osluškivati tržište, šta potrošači
hoće da kupe, koliko su spremni da plate i kakav kvalitet traže. Potrebno
je da stalno razmišljaju o unapređenju svoje proizvodnje (smanjivanje cene
89
Ekonomska analiza uvođenja standarda dobrobiti životinja
koštanja, unapređenje kvaliteta ili povećanje obima proizvodnje) i o načinima
pronalaska novih tržišta.
Istovremeno, potrebno je sveobuhvatno sagledati situaciju u vezi sa primenom
propisa, prilagoditi ih realnim mogućnostima na terenu i kreirati strategiju za im­
plementaciju obaveznih i minimalnih (zakonskih) standarda gajenja životinja. Cilj
ovakvog pristupa je da farmeri postanu zainteresovani partneri koji će uvideti da
se sa poboljšanjem dobrobiti životinja postižu bolji proizvodni rezultati, a time
obezbeđuje i finansijska dobit za vlasnike. Istinsko sprovođenje - pre svega zakon­
skih, minimalnih uslova dobrobiti životinja biće dobar korak i ka građenju svesti
i razumevanja ekonomskih i drugih koristi. To je i prvi korak ka budućem ORCA
standardu dobrobiti farmskih životinja u Srbiji.
ANEKSI
Foto: ORCA
90
91
92
Voda
Ishrana
Jedno mesto za napajanje na 10 svinja
14,100
750
Neophodno je da postoji čista, suva slama ili druga odgovarajuća prostirka, koja će biti
ravnomerno rapoređena po prostoru u cilju udobnosti krmače
Tamo gde deo bokseva za prašenje ima rešetkaste podove, rešetkasti podovi ne smeju zauzi­
mati više od 25% ukupne podne površine boksa, odnosno, najmanje 75% poda boksa mora
biti izrađeno od čvrstog materijala
Ostale investicije
Kriterijumi dobrobiti
Zdravlje
10,000
Krmačarnik (dogradnja i rekonstrukcija)
589
Psima i mačkama na farmi ne sme biti dozvoljen pristup objektima za držanje,
dok mreže na prozorima štite od pristupa divljih ptica
7,560
U svim smeštajnim sistemima za prašenje, smeštaj mora biti takav da omogući krmači da se
sa lakoćom okrene oko svoje ose, od petog dana nakon prašenja
2,350
U boksevima za oplodnju čitava podna površina mora biti suva ili sa dovoljnom količinom
prostirke, kako se podloga ne bi klizala tokom razmnožavanja
2,219
U veoma toplim uslovima, neophodno je svinjama obezbediti dodatni prostor kako bi mogle
da leže dalje jedne od drugih, zajedno sa adekvatnim sistemom ventilacije ili raspršivanja
vode u vazduhu (pravljenje veštačke magle)
880
Potrebno je obezbediti efektivnu ventilaciju objekata na način da se izbegne visoka vlažnost
vazduha, kondenzacija i promaja
2,175
Potrebno je obezbediti adekvatnu temperaturu za svaku kategoriju svinja
650
Svim svinjama mora biti omogućeno da se sa lakoćom okrenu oko svoje ose u svakom trenutku
3,655
300
350
200
Za slobodno hranjenje svinja neophodno je da postoji maksimum od: (1) šest svinja po mestu
za hranjenje - hranilice za suvo hranjenje bez barijera za glavu između mesta za hranjenje; (2)
10 svinja po mestu za hranjenje - kada postoje barijere za glavu; (3) 14 svinja po mestu - kada
se koriste hranilice za suvo i tečno hranjenje (postoji mogućnost da se sa hranivom meša voda) 730
Zalihe pijaće vode moraju biti dostupne u slučaju suše ili leđenja
2,667
Za obročno hranjenje svinja u koritima, neophodno je da postoji dovoljno prostora za hranjenje
(1.1 širina ramena po svinji), kako bi sve svinje imale pristup hrani u isto vreme
Dobro zdravstveno stanje
Prostor za
razmnožavanje
Prostor
Cena
Promena
5
5
64,175
5
10,000
Smanjenje za
Smanjenje produktivnosti za
Povećanje infesticija
Dužina ciklusa
5,000
Supstrat za rijenje podloge u cilju potrage za hranom (prirodno hranidbeno ponašanje svinja)
je neophodno obezbediti svim svinjama, redovno ga dopunjavati (najmanje svaka 3 dana), ili
koristiti peletirana hraniva koja će biti prosuta po čitavom prostoru boksa, u intervalima ne
većim od jedne nedelje
Novo stanje
50
422.75
287.51
Sve svinje moraju imati adekvatnu ishranu, koja: (1) zadovoljava njihove nutritivne potrebe;
(2) primerena je njihovoj vrsti i uzrastu; (3) dostupna je u dovoljnim količinama da održi
njihovu zdravu telesnu kondiciju
Broj grla
Produktivnost
Cena
Udobnost mesta za odmor, termalna udobnost i sloboda kretanja
Karakteristike okruženja (predmeti, objekti, oprema) moraju biti takvi da ne mogu uzrokova­
ti povredu ili stres životinja
Objekti, smeštaj Svinje koje se drže u unutrašnjim objektima moraju imati pristup prostoru za ležanje koji
je: čvrste konstrukcije (nije perforiran), pokriven prostirkom u dovoljnoj meri da se izbegne
neudobnost i omogući suv prostor za ležaje, omogućava isticanje suvišne vode
Hrana i voda
Trenutno stanje
55
445
188
Sumarna baza investicija za uvođenje ORCA standarda (za farmu svinja)
grla
%
EUR
godina
Period amortizacije
(u mesecima)
10000
589.286
0
0
0
750
14100
7560
2350
2219.23
880
2175
650
3655
300
350
2666.67
730
200
10000
5000
-5
-5
Ekonomska analiza uvođenja standarda dobrobiti životinja
ANEKSI
93
94
Zdravlje
Prostor
Obučeni radnici koji postupaju sa životinjama na pozitivan način
Psima i mačkama na farmi ne sme biti dozvoljen pristup objektima
za držanje brojlera, dok mreža na prozorima štiti od pristupa divljih ptica
Za svakih 1000 ptica minimum 1.5 bala sena,
2 m prostora za sedenje iznad podloge, objekat za kljucanje
Voda
Ishrana
Promotor hrane, antibiotik animalno hranivo
60 cm između hranilica
Broj ptica
Produktivnost
Cena
Novo stanje
2,260
1,039,374
25.41
Kriterijumi dobrobiti
Za svakih 1000 ptica minimum 1.5 bala sena,
2 m prostora za sedenje iznad podloge, objekat za kljucanje
Postoje prostorije za odvojen smeštaj bolesnih ptica
Slobodno kretanje među spratovima, pristup podu, pristup napolju
Sveža, redovno menjana, duboka, čista prostirka odgovarajućeg materijala i veličine delova
Jata preko 6000 ptica posebni uslovi
Dovoljno prostora za kretanje i sedenje na gredi (9 kokošaka/m², bez gnezdilišta)
960
502
12
4,022
Dobro zdravstveno stanje
Prostor
12
381
Spoljni prostor sa kratkom travom
12
Supstrat ili traka za trošenje kandži
6,549
Cena
%
%
EUR
godina
Period amortizacije
(u mesecima)
Smanjenje za
Smanjenje produktivnosti za
Povećanje infesticija
Dužina ciklusa
Promena
50
30
79.299
10
grla
%
EUR
godina
Period amortizacije
(u mesecima)
Najmanje dve pojilice
Udobnost mesta za odmor, termalna udobnost i sloboda kretanja
Hrana i voda
Trenutno stanje
4,520
1,484,820
8.89
233
0
1,125
500
300
Podovi koji se lako čiste, ako je moguće izrađeni od održavanog betona
Postoje prostorije za odvojen smeštaj bolesnih ptica
1,000
Mešanje ptica različitih jata nije dozvoljeno - odvojen prostor
233
Kvalitet vazduha koji reguliše prirodni ili veštački ventilacioni sistem
200
Pristup prirodnom svetlu najkasnije do 7 dana života
Minimalna veličina otvora 0.56 m²
5,267
Spoljni prostor treba da bude u nivou smeštajnih objekata
Sumarna baza investicija za uvođenje ORCA standarda (za farmu kokošaka nosilja)
Kriterijumi dobrobiti
Pilići
Cena
Promena
0
5
8,858
5
-5
-5
0
960.016
5022.22
4021.79
3806.77
0
65488.6
0
-30
233.333
0
1125
500
0
300
1000
233.333
200
5266.67
0
1,358.33
Smanjenje za
Smanjenje produktivnosti za
Povećanje infesticija
Dužina ciklusa
0
Voda
500.00
Novo stanje
6400
6080
175.66
Ishrana
7,000.00
Broj grla
Produktivnost
Cena
Udobnost mesta za odmor, termalna udobnost, i sloboda kretanja
0,00
Hrana i voda
Trenutno stanje
6400
64000
166.875
Sumarna baza investicija za uvođenje ORCA standarda (za farmu brojlera)
Ekonomska analiza uvođenja standarda dobrobiti životinja
ANEKSI
95
Ekonomska analiza uvođenja standarda dobrobiti životinja
EKONOMSKI ASPEKTI
DOBROBITI FARMSKIH ŽIVOTINJA –
EU PERSPEKTIVE
David Pritchard BSc BVETMED MPH MRCVS7
■■Sažetak
Ekonomski problem se javlja u uslovima ograničenih resursa. Stoga je potrebno
donositi odluke koje se odnose na načine upotrebe ovih resursa koji doprinose
najboljem mogućem rezultatu. Prilikom primene ekonomskih principa na do­
brobit životinja, važno je razumeti da koncept dobrobiti životinja nije samo
naučno zasnovan, već da on ima i etičku dimenziju. U EU postoje tri glavna
pristupa dobrobiti životinja – pristup zasnovana na osećanjima životinja, njiho­
vom biološkom funkcionisanju, odnosno njihovom prirodnom ponašanju. Zako­
nodavstvo EU pruža dobru polaznu osnovu za ostvarivanje dobrobiti životinja.
Međutim, usled zadovoljavanja potreba tržišnog lanca, razvijene su i posebne
privatne sertifikacione šeme, koje ponekad zahtevaju ispunjenje zahteva viših
standarda dobrobiti. Naučnici koji se bave dobrobiti životinja fokusiraju se na
samu životinju, njen doživljaj okruženja i sposobnost da se prilagodi uslovima
života, dok ekonomisti zauzimaju gledište u kojem su ljudi u centru pažnje.
Procena vrednosti dobrobiti životinja u ekonomskom smislu može da se vrši
kroz posmatranje spremnosti ljudi da plate, odnosno druge nefinansijske koristi
koje društvo prepoznaje.
Ovaj rad razmatra razvoj privatnih standarda dobrobiti životinja i njihov odnos
prema drugim instrumentima politike za poboljšanje dobrobiti životinja. Posmatra
glavne pokretače u proizvodnji hrane u skladu sa privatnim standardima i tržište
za proizvode koji ispunjavaju više standarde dobrobiti. Takođe, razmatra odnos i
dinamiku između proizvođača, maloprodaje i potrošača u EU i način na koji dobro­
bit životinja može da uveća prihode proizvođača i ostalih činioca u tržišnom lancu.
7
96
Konsultant za nauku i praksu o dobrobiti životinja, Velika Britanija
97
Ekonomska analiza uvođenja standarda dobrobiti životinja
■■Šta je dobrobit životinja?
Svetska organizacija za zdravlje životinja - OIE definisala je dobrobit životinja
na sledeći način:
„Dobrobit životinja označava stepen prilagođenosti životinje uslovima života
u kojima živi. Životinja ima dobro stanje dobrobiti ukoliko je zdrava, udobno
smeštena, uhranjena, bezbedna, u stanju da ispolji prirodno ponašanje i ako ne
pati od nepri­jatnih stanja kao što su bol, strah i patnja.
Dobro stanje dobrobiti životinja zahteva prevenciju bolesti i odgovarajuće veterinarsko lečenje, sklonište, upravljanje, ishranu, humano postupanje i humani
pristup prilikom klanja/usmrćivanja. Dobrobit životinja se odnosi na stanje životinje; postupci prema životinjama su obuhvaćeni drugim terminima kao što su briga
o životinjama, stočarstvo i humani tretman.”
Različite tradicije korišćenja životinja razvile su se u državama članicama EU,
ali su ipak sve države članice EU usvojile zajednički stav o zaštiti životinja koji je
propisan različitim konvencijama o dobrobiti životinja od strane Saveta Evrope. Dr­
žave članice EU su takođe ugovorile revidirani Sporazum (Lisabonski sporazum) koji
prepoznaje i priznaje sposobnost životinja da osećaju. Ipak, kada je u pitanju stepen
posvećivanja pažnje različitim aspektima dobrobiti životinja, postoje značajne razlike
kako između zemalja članica EU, tako i unutar pojedinih zemalja članica EU.
Skandinavske zemlje, često ističu važnost „životinja u prirodi”, zahtevajući
prirodne uslove i prirodno ponašanje životinja koje gaji čovek. Neke od njih su se
fokusirale na „um životinja” i na njihova osećanja (zadovoljstvo, patnja). Sa druge
strane, neke južne i istočne države članice EU, fokusirale su se na biološko funkci­
onisanje (produktivnost životinja). Ova raznolikost stavova unutar EU je važna jer
utiče i na razvoj nauke o dobrobiti životinja, kao i na sprovođenje pravnih tekovina
EU o dobrobiti životinja.
Britanski Savet za dobrobit farmskih životinja (engl. The British Farm Animal
Welfare Council - FAWC), smatra da dobra dobrobit životinja podrazumeva dobru
fizičku kondiciju i osećaj blagostanja. Koncept „Pet sloboda” FAWC iz 1993. godi­
ne, predstavlja logičan i sveobuhvatan okvir za analizu dobrobiti životinja, a koji se
široko korist od strane država članica EU danas, kao i na globalnom nivou:
1. Sloboda od gladi i žeđi – koja se postiže obezbeđivanjem stalno
dostupne sveže vode i hrane koja će održati životinju zdravom i snažnom.
2. Sloboda od neudobnosti – obezbeđivanjem adekvatnog prostora i
okruženja.
3. Sloboda od bola, povreda i bolesti – obezbeđivanjem prevencije i
pravovremene dijagnostike i lečenja.
98
Ekonomski aspekti dobrobiti farmskih životinja – EU perspektive
4. Sloboda ispoljavanja prirodnog ponašanja – kroz obezbeđivanje
dovoljno prostora za kretanje, adekvatnih objekata za smeštaj u kojima je
omogućen kontakt sa drugim životinjama iste vrste.
5. Sloboda od straha i patnje – obezbeđivanjem odgovarajućih uslova i
lečenja kojima se sprečava mentalna patnja.
Neke sertifikacione šeme (npr. RSPCA Freedom Food, RSPCA - Royal Society for
the Prevention of Cruelty to Animals: Kraljevsko društvo za sprečavanje okrutnosti
prema životinjama) dodatno definišu kako ove slobode mogu biti bolje obezbeđe­
ne putem:
•
•
•
•
•
Brige o životinjama, odgovornog planiranja i upravljanja,
Stručnog, edukovanog i savesnog gajenja i gazdovanja,
Odgovarajućeg projektovanja okruženja u kojem se životinje nalaze,
Pažljivog postupanja i prevoza,
Humanijeg pristupa prilikom klanja.
Aspekti definisanja dobrobiti životinja nastavljaju da se razvijaju. Tako je FAWC
2009. godine dopunio koncept „Pet sloboda” i naveo da sve farmske životinje
treba da imaju život vredan življenja, sa njihove tačke gledišta, kao i da bi veći
deo životinja trebalo da ima dobar život. Sadašnji AssureWEL istraživački proje­
kat ispituje kako inspekcijski nadzor koji se sprovodi u okviru sertifikacionih šema
može doprineti poboljšanju dobrobiti farmskih životinja na osnovu ishoda procene
dobrobiti, odnosno kako se može izmeriti i potvrditi činjenica da životinje imaju
dobar život.
■■Ekonomski aspekti dobrobiti farmskih životinja
Većina građana jede meso, a mnogi od njih su zabrinuti za dobrobit žvotinja
kao osećajnih živih bića koje moraju biti ubijene zarad proizvodnje prehrambe­
nih proizvoda. Političke odluke o dobrobiti farmskih životinja moraju da uzmu
u obzir ekonomiju u najširem smislu, kao i sociološke, tehničke i druge fakto­
re. Ekonomija se bavi razmatranjem profitabilnosti poljoprivrednog poslovanja
(mikroekonomija) sa jedne strane, ili nacionalnih i međunarodnih ekonomskih
pitanja (makroekonomija) sa druge. Ekonomija može pomoći u razumevanju
odnosa koji postoje između dobrobiti životinja i dobrobiti ljudi, odnosno iden­
tifikaciji ekonomskih pokretača koji se mogu koristiti za poboljšanje dobrobiti
farmskih životinja. Bihejvioralna ekonomija (npr. društveni marketing) može
u velikoj meri pomoći u motivisanju farmera da implementiraju više standarde
dobrobiti životinja.
99
Ekonomska analiza uvođenja standarda dobrobiti životinja
Ekonomija zdravlja i dobrobiti životinja tesno su povezane. Ekonomski uticaji
zdravlja odnosno bolesti životinja su mnogo očigledniji od kada je urađena obimna
studija korišćenja ekonomije u procesu donošenja odluka na svim nivoima – na­
cionalne ekonomije (politika Vlade), potrošača, prehrambene industrije, usluga i
trgovine, stočarskog sektora, pojedinačnih veterinarskih praksi i na nivou farme
(Howe and McInerney 1987, Dijkhuizen and Morris 1997, Bennett 2003).
Izveštaj FAWC iz 2011. godine daje dobar uvod u odnose između ekonomije
i dobrobiti farmskih životinja. Ekonomija je opširna i kompleksna disciplina koja
može da se bavi suštinskom dilemom društva i pojedinaca - da su ljudske želje
neograničene, a da sredstva za njihovo zadovoljenje (resursi) nisu. Ekonomija se
bavi preraspodelom ograničenih resursa na različite načine upotrebe u ostvarenju
ljudske dobrobiti, uzimajući u obzir osnovne pokretače ljudskog ponašanja.
Dok naučnici i poljoprivrednici pristupaju dobrobiti životinja definisanjem od­
govarajućih nivoa dobrobiti za pojedince ili grupe, treba uvažiti da se ekonomija
bavi ljudskim željama/sklonostima i ljudskom dobrobiti, a ne (direktno) sklonosti­
ma ili dobrobiti životinja.
Slika 10. Model uloge životinje u ekonomskom okviru (McInerney 2004)
Za ekonomistu, pitanje dobrobiti životinja je važno, jer se može posmatrati u
okviru kategorije ljudskih preferencija, odnosno polazi se od pretpostavke da uko­
liko se zadovolji ljudska preferencija (želja), onda to dovodi do ljudskog zadovolj­
stva koje zapravo definiše i određuje dobrobit ljudi. Slika 10 prikazuje jednostavan
model koju ulogu životinje imaju unutar ekonomskog okvira (McInerney 2004).
Ovako postavljajući stvari, životinje su zapravo ulazni resursi zajedno sa drugim
resursima koji se zajedno kombinuju i transformišu u različite proizvode koje ljudi
100
Ekonomski aspekti dobrobiti farmskih životinja – EU perspektive
žele i vrednuju, kao što je na primer hrana. Proizvodni procesi imaju uticaj na
dobrobit životinja koja predstavlja jedan od resursa. Ovi uticaji su uglavnom nepo­
željni nusproizvodi proizvodnje i generalno se u okviru ekonomije smatraju nuspo­
javama, s obzirom da oni ostaju van ekonomskog procesa proizvodne aktivnosti.
Dakle, patnja farmskih životinja može se definisati „negativnom nuspojavom”
stočarske proizvodnje, skoro na isti način kao što se zagađenje životne sredine
definiše negativnom nuspojavom industrijske proizvodnje. Eksternalije mogu biti
glavni izvor tržišnog neuspeha u ekonomiji, odnosno mogu dovesti do takve ras­
podele sredstava koja se karakteriše, sa stanovišta društva, neoptimalnim količi­
nama različitih proizvedenih dobara i usluga, što dovodi do toga da dobrobit ljudi
bude na nižem nivou nego što bi mogla biti da one ne postoje.
U slučaju nuspojava kada je dobrobit životinja u pitanju, one mogu imati i
pozitivan i negativan uticaj na dobrobit ljudi. „Loša dobrobit životinja”, kao što
su zanemarivanje i okrutnost prema životinjama, ekonomisti definišu kao „javnu
robu” (definisanu kao klasu robe koja kada se jednom proizvede može biti kon­
zumirana od strane mnogih ljudi u društvu). „Dobra dobrobit životinja”, kao što
je obezbeđivanje odgovarajućih standarda dobrobiti u skladu sa zakonodavstvom
EU, definiše se kao „roba sa prednošću”, dok se „viša dobrobit životinja”, npr.
jaja poreklom iz slobodnog uzgoja, definiše kao „privatna roba”. S toga se može
zaključiti da, ukoliko se ništa drugo ne menja, „viša dobrobit životinja” u stočarkoj
proizvodnji dolazi sa višom cenom po tehničku produktivnost, te s toga neminov­
no donosi sa sobom i više troškove proizvodnje.
Projektom EconWelfare koji se sprovodio širom EU ustanovljena je velika razlika
između različitih zemalja prilikom promene sistema uslovljenih primenom EU za­
konodavstva. Tako na primer, italijanski poljoprivrednici koji su koristili sistem ka­
veznih baterija za uzgoj kokošaka nosilja i koji su imali troškove od EUR 7.69 /100
jaja, povećali su svoje troškove na EUR 8.31 (8,1 % više) prilikom prelaska na
sistem obogaćenih kaveza koji je bio obavezan prema novom EU zakonodavstvu.
Prilikom prelaska na sistem slobodnog držanja zabeleženi su mnogo veći troškovi
od EUR 9.82 (27,7 % više). Promene u EU zakonskoj regulativi za poboljšanje
dobrobiti za krave muzare i tovnu junadi nisu bile velike, dok su sve promene zah­
tevane Direktivom koja se odnosi na dobrobit svinja (krmno bilje u ishrani, prome­
ne u odnosu na rešetkaste podove, povećanje prostora i smeštaja na otvorenom)
uzrokovale značajni dodatni trošak. Zaključak ovog projekta bio je da bi troškove
promene smeštaja svinja trebalo nadomestiti većim tržišnim cenama.
EU je uvela propise koji se odnose na obeležavanje proizvoda životinjskog po­
rekla, kakvi su jaja i meso živine u skladu sa određenim metodama proizvodnje,
odnosno prema oznaci geografskog porekla. Ovako postavljeni standardi pro­
izvodnje nisu bili sami po sebi zasnovani na dobrobiti, iako su bili široko korišćeni
kao zamena za oznaku viših standarda dobrobiti životinja od strane trgovaca i
101
Ekonomska analiza uvođenja standarda dobrobiti životinja
potrošača. U okviru oba projekta, EU Welfare Quality® i EconWelfare, zaključeno
je da o dobrobiti životinja ne treba suditi po sistemima smeštaja, već prema stanju
samih životinja, odnosno prema procenjenim indikatorim dobrobiti koji se baziraju
na samoj životinji, a ne na okruženju u kojem ona živi.
Obe studije ukazuju da edukacija i obuka u postupanju sa životinjama, dovode
do većih tekućih troškova, ali da imaju značajan uticaj na poboljšanje dobrobiti
životinja i prihoda farme, što je dodatno potvrđeno i putem nekoliko studija. Tako
npr. Huertas i saradnici (2010), utvrdili su da je program za poboljšanje postu­
panja sa govedima u lancu stočne proizvodnje u Urugvaju, doveo do smanjenja
rashodovanog mesa u klanicama, a koje je nastajalo usled nanešenih povreda usled
nestručnog postupanja sa životinjama.
U studiji o farmama britanskih brdskih ovaca, Lawrence i Stott (2009), utvrdili
su da se, primenom nauke o životinjama (Animal Science) i uz obezbeđivanje eko­
nomskih saveta farmerima, kroz poboljšanje dobrobiti životinja smanjuju troškovi
i povećava profit. Poljoprivrednici su bili u mogućnosti da preuzmu inicijativu i
ostvare profit od poboljšane dobrobiti svojih ovaca i sopstvene dobrobiti. Oni su
zaključili da poboljšanje dobrobiti životinja ne mora nužno da smanjuje povraćaj
uloženog u posao i da zaista može povećati profit.
■■Privatni standardi dobrobiti životinja u EU
Postoji širok raspon poljoprivrednih sertifikacionih šema u EU (privatnih standar­
da) koje dosta variraju u svom sadržaju kada je u pitanju dobrobit životinja, delom
zbog svog porekla i opsega. Farmeri, prerađivači hrane i veliki tržišni lanci/otku­
pljivači su nastojali da dokažu kvalitet svojih proizvoda putem privatnih sertifikaci­
onih šema kako bi ispunili nove obaveze koje slede iz EU propisa o hrani uvedenih
nakon „bolesti ludih krava” (goveđe spongiformne encefalopatije). Oni takođe,
nastoje da ostvare konkurentnost povećanjem raznolikosti svojih proizvoda. Ove
sertifikacione šeme često samo odražavaju minimalne zakonske standarde, ali se
neke od njih se fokusiraju i na poboljšanje zdravlja i dobrobiti životinja, odnosno
zaštitu životne sredine.
Njihov uticaj je teško dokazati, usled otežanog merenja ishoda dobrobiti, ali u
Velikoj Britaniji je članstvo u sertifikacionim šemama povezano sa boljom uskla­
đenošću sa pravnim normama (Kilbride et al 2011, Pritchard 2012.). Nedostatak
implementacije javnih standarda dobrobiti životinja u svetu i uočena potreba da
postoje privatni standardi koji prevazilaze javne standarde, doveli su do toga da
se one smatraju neopravdanim preprekama za komercijalnu trgovinu (ako se ove
šeme posmatraju sa negativne strane), odnosno da one lako odražavaju zabrinu­
tost potrošača po pitanju dobrobiti životinja i deluju kao pokretač unapređenja
standarda dobrobiti (ako se šeme posmatraju sa pozitivne strane).
102
Ekonomski aspekti dobrobiti farmskih životinja – EU perspektive
Postoji mnoštvo globalnih sertifikacionih šema. Tako npr. standarde za živinu us­
postavljaju sledeći privatni subjekti: Globalna inicijativa za sigurnost hrane (GFSI),
GLOBAL GAP, Međunarodni savet za živinu (IPC), Međunarodna komisija za jaja
(IEC), Međunarodni sekretarijat za meso (IMS) i Međunarodni savez poljoprivrednih
proizvođača (IFAP). Privatne farmske sertifikacione šeme (FAS - Farm Assurance
schemes) variraju u pokrivenosti prehrambenog proizvodnog ciklusa. Neke, poput
„Crvenog traktora” u Velikoj Britaniji su sveobuhvatne, i obuhvataju ­pro­­izvodnju
žitarica, preradu stočne hrane, stočnu proizvodnju, prevoz i klanice, kao i objekte
za preradu i pakovanje. Druge sertifikacione šeme mogu da se fokusiraju samo na
deo ciklusa npr. proizvodnju jaja, odnosno dobrobit kokošaka nosilja (Lion jaja).
Uspešne šeme moraju zadovoljiti težnje potrošača, farmera i drugih učesnika u
lancu ishrane. Na primer u okviru šema „Crveni traktor” definisani su sledeći ciljevi:
• potrošačima je obezbeđeno nezavisno i nepristrasno uverenje da se zah­
tevi visokih standarda ispunjavaju i njihov prepoznatljiv simbol omogućava
potrošačima da imaju potpuno poverenje prilikom kupovine - jer su neza­
visni inspektori proverili aspekte kao što su zdravlje i dobrobit životinja i
mere zaštite životne sredine.
• farmerima je obezbeđeno stabilno tržište za njihove proizvode, pošto
logotip „Crveni traktor” predstavlja simbol brige i pažnje koju je farmer
uložio kako bi ispunio zahteve visokih standarda. Ovo može pomoći da se
poveća prodaja, s obzirom da savesni potrošači sve više zagledaju da li
proizvod ima logotip „Crveni traktor”.
Koje su to pokretačke snage za proizvodnju hrane u skladu sa privatnim
standardima?
Kako bi se poboljšala dobrobit životinja i oformili etički osvešćeni/edukovani
potrošači, FAWC je 2009. godine predložio da je neophodno ispuniti sledeće uslo­
ve/realizovati sledeće aktivnosti/ciljeve:
1.
2.
3.
4.
Građane je od detinjstva potrebno edukovati o hrani i farmskom uzgoju,
Minimalni standard dobrobiti definisan je kvalitetom života životinje,
Standarde za „dobar život” životinja moraju utvrditi nezavisna tela,
Neophodno je sprovoditi rigorozne procene dobrobiti životinja uz
nezavisnu reviziju,
5. Neophodno je sprovoditi detaljne provere u tržišnom lancu uz verifikaciju
izjava/potvrda koje postoje na tržištu i
6. Potrebno je adekvatno obeležiti proizvod što potrošačima daje mogućnost
izbora.
103
Ekonomska analiza uvođenja standarda dobrobiti životinja
U praksi su razlozi za pokretanje privatnih sertifikacionih šema bili su vrlo razli­
čiti: sigurnost hrane (usled pojave goveđe spongiformne encefalopatije – „bolesti
ludih krava”), zdravlje životinja (usled opasnosti od pojave Salmonella), konku­
rentnost, prepoznavanje, identitet - brend, trgovačka prednost, promovisanje
određene metode proizvodnje (npr. gajenje svinja na otvorenom), promovisanje
unapređenja dobrobiti životinja, društvena odgovornost (npr. McDonald’s-ova „Tri
E slova”: etički prihvatljive prakse Ethically acceptable practices, zaštita životne
sredine Environmental protection i ekonomska održivost Economic viability), po­
boljšanje usklađenosti sa EU zakonodavstvom.
EU je odgovorila na zabrinutost javnosti za bezbednost hrane tokom 90-ih go­
dina prošlog veka sveobuhvatnim pravnim okvirom „od farme do trpeze” (From
Farm to Fork) kako bi se osigurala bezbednost hrane, zdravlje i dobrobiti životinja.
Ovo je uvelo obavezu sprovođenja detaljne provere u svakom delu potrošačkog lan­
ca, a Poljoprivredni savetodavni sistem (FAS - Farm Advisory System) omogućio je
jednostavan način garantovanja usklađenosti sa EU propisima.
Poljoprivredne sertifikacione šeme se danas koriste u mnogim zemljama sa ci­
ljem poboljšanja usklađenosti sa zakonima EU i / ili da bi se postigli viši standardi
dobrobiti životinja. Ako se standardi baziraju i na naučnim dokazima i na prak­
tičnim iskustvima koja govore o tome da neka mera koja se primenjuje u stočar­
stvu unapređuje dobrobit životinja, onda bi trebalo i da doprinose boljoj dobrobiti
životinja.
Tamo gde sertifikacione šeme prave razliku između tipova proizvodnje prema
određenim karakteristikama kakva je npr. proizvodnja iz uzgoja na otvorenom,
glavni nedostaci se često ne uzimaju u obzir (kao što su teškoće u održavanju
higijene i obezbeđivanju adekvatne brige u lošim vremenskim uslovima). Stoga je
neophodno proveravati i pratiti da li se potencijal više dobrobiti u ovakvim siste­
mima zaista i ostvaruje.
Glavni problem predstavlja neslaganje kada su u pitanju važeće metode pro­
cene statusa dobrobiti životinje ili grupa životinja. Projekti EU Welfare Quality®
i AWIN imaju za cilj da popune tu prazninu razvijanjem protokola procene dobro­
biti životinja koji se baziraju na indikatorima posmatranim/merenim na samim
životinjama.
Projekat AssureWEL razmatra sledeća složena pitanja u vezi sa procenom do­
brobiti životinja:
• Ko sprovodi procenu dobrobiti životinja?
• Da li ishod koji se ocenjuje zaista odražava stanje dobrobiti životinja koje
se ocjenjuju?
• Kako koristimo ove podatke?
104
Ekonomski aspekti dobrobiti farmskih životinja – EU perspektive
Čini se da je procena dobrobiti ključna za dodavanje vrednosti u okviru poljo­
privrednih sertifikacionih šema, odnosno da doprinosi:
• poboljšanju sertifikacionih standarda,
• proceni nivoa ostvarene dobrobiti na pojedinačnim farmama životinja ili
farmskim sertifikacionim šemama,
• poređenju uticaja različitih farmskih sistema na dobrobit životinja,
• identifikaciji i praćenju problema dobrobiti i njihovog rešavanja na farmi,
• jačanju sistema upravljanja farmom kroz samoocenjivanje, povratne
informacije i poređenje u odnosu na definisanu dobru praksu,
• pružanju pouzdanijeg i direktnijeg garantovanja dobrobiti životinja u
tržišnom lancu, naročito potrošačima.
■■Da li postoji prikladno tržište za ovu vrstu proizvoda?
Najbolji primer stvaranja tržišta za različite sisteme proizvodnje je onaj koji je
stvorila EU za jaja iz slobodnog uzgoja. EU zakonska regulativa vodi računa o
tome da su svi objekti za čuvanje kokošaka nosilja registrovani i određuje me­
tode pro­izvodnje i označavanja. To omogućava da svako jaje bude označeno sa
podacima o uzgajivaču, metodi uzgoja i šifrom koja označava državu članicu iz
koje potiče. Cilj ovakve proizvodnje je utvrđivanje porekla jaja koja se stavljaju
na tržište za ljudsku ishranu radi bezbednosti hrane, ali i sprečavanja potenci­
jalnih prevara. Zajedno sa sertifikacionim šemama i kampanjama putem kojih se
potrošači informišu o različitim sistemima uzgoja, došlo je do promene navika
kod potrošača u procesu kupovine, koja je za rezultat imala porast tržišnog udela
jaja iz slobodnog uzgoja.
Obezbeđen je opšti konsenzus da, sada evropskim zakonodavstvom zabranjeni,
konvencionalni kavezni sistemi ne zadovoljavaju potrebe dobrobiti kokošaka no­
silja. Pojednostavljene pretpostavke da je dobrobit najbolja u slobodnom uzgoju,
lošija u kokošinjcu (zatvorenim objektima gde su kokoške slobodno puštene), a
najgora u obogaćenim kavezima, ipak još uvek nisu dovoljno podržane naučnim
dokazima. Ustanovljeno je da dobrobit ptica u kokošinjcima, slobodnom uzgoju i
obogaćenim sistemima očito različita, ali i da slobodni uzgoj ima veće stope smrt­
nosti i druge pokazatelje slabije dobrobiti nego obogaćeni kavezi (videti: Laywel
2004, Sherwin i sar. 2013). Rodenburg i saradnici (2012.) zaključili su da postoje
velike razlike u performansama, dobrobiti, zdravlju i higijeni kokošaka nosilja u
slobodnom uzgoju, kokošinjcima i kavezima. Idući od konvencionalnih kaveza pre­
ko obogaćenih kaveza, držanja u kokošinjcima (zatvorenim objektima gde su koke
slobodno puštene), slobodnog uzgoja pa sve do organskog sistema uzgoja, po­
stoji trend povećanja kompleksnosti životne sredine, koja je pozitivna za dobrobit
105
Ekonomska analiza uvođenja standarda dobrobiti životinja
kokošaka, ali i povećava rizik kada su u pitanju performanse, zdravlje i higijena,
što može biti negativno za dobrobit kokošaka. Očekuje se da će u budućnosti novi
pristupi u uzgoju i optimizaciji okruženja za gajenje životinja imati za rezultat
značajna poboljšanja dobrobiti kokošaka u slobodnom sistemu uzgoja.
Princip oslanjanja na zakonsku legislativu kako bi se regulisala dobrobit živo­
tinja, postepeno se menjao u pravcu uključivanja „tržišta” u određivanju standar­
da i unapređenje dobrobiti farmskih životinja. U smislu javnih politika, najjasniji
primer postoji u dokumentu „Strategija zdravstva i dobrobiti u Velikoj Britaniji”
(DEFRA i sar., 2004) koja promoviše razvoj partnerstva, razumevanje troškova,
benefita i podele uloga i odgovornosti u unapređenju dobrobiti životinja.
Kroz projekat Welfare Quality® utvrđeno je da je pojava poljoprivrednih ser­
tifikacionih šema bila podstaknuta postojanjem potvrde o poreklu hrane kojoj je
dodat kvalitet dobrobiti životinja u potrazi za višim standardima, što je najbolje
ilustrovano uspostavljanjem brenda Freedom Food. U okviru projekta EconWelfare
ustanovljeno je da su većina sertifikacionih šema koje su sadržale visoke standarde
dobrobiti bile specifične za zemlju iz koje potiču, i da se, osim kada su u pitanju
jaja u nekim državama članicama, tržište za proizvode koji potiču iz sistema visoke
dobrobiti, pre smatra alternativom u odnosu na glavno tržište sa konvencionalnim
proizvodima.
Projekat EU FAIR koji posmatra stavove potrošača u odnosu na dobrobit životi­
nja (Köhler i Wickenhäuser 2001.) prepoznaje kao potencijalno najveće prepreke
za potrošnju proizvoda sa visokim standardima dobrobiti postojanje, odnosno ne­
dostatak sledećih elemanata:
• Trošak – odnosno spremnost potrošača da plati,
• Empatija – nivo brige i svesti potrošača o pitanjima dobrobiti farmskih
životinja,
• Uticaj – sposobnost pojedinca da utiče na dobrobit farmskih životinja,
• Dostupnost – koliko je široko dostupna hrana koja je označena kao
proizvod proizveden uz visoke standarde dobrobiti životinja i
• Informacije – količina informacija koje su dostupne i njihova pouzdanost.
Daljim istraživanjima u okviru EconWelfare projekta utvrđeno je da su u razvije­
nijim zemljama članicama EU viši standardi dobrobiti životinja prisutni na tržištu,
kao i da potrošači mogu da biraju proizvode iz šireg asortimana i različitih nivoa
cena i kvaliteta. Neki proizvodi se fokusiraju isključivo na dobrobit životinja, dok je
često dobrobit životinja uključena u širi okvir koncepta održivosti. Analizirajući tr­
žište po pitanju proizvoda sa visokim standardima dobrobiti, projekat je ustanovio
da postoje razlike između država članica, i na osnovu istraživanja, postavio plan
razvoja za nova tržišta gde bi mogli da se plasiraju proizvodi visokih standarda
106
Ekonomski aspekti dobrobiti farmskih životinja – EU perspektive
dobrobiti životinja. Međutim, takođe je ustanovljeno da u okviru proizvodnog
lanca postoji otpor prema razvoju brendova i oznaka koje se odnose isključivo
na dobrobit životinja, s obzirom da se dobrobit životinja doživljava kao „pretnja”
trenutnim proizvodima i pozicijama na tržištu. Kako bi prevazišle ovaj problem,
zemlje koje su na višem nivou razvoja politike dobrobiti životinja, koriste pristup
koji integriše dobrobit životinja sa drugim aspektima kvaliteta i održivosti procesa
proizvodnje. Izgleda da će brendovi koji se odnose isključivo na dobrobit životinja
retko kad biti tržišni lideri.
■■Kakvi su odnosi i dinamika između
proizvođača, otkupljivača i potrošača u EU?
Mnoga istraživanja su pokazala da potrošači veruju da je meso koje je proizvedeno
uz poštovanje dobrobiti životinja, sigurnije, zdravije i boljeg ukusa. To uverenje
odnosi se i na proizvode iz uvoza u EU, odnosno potrošači smatraju da EU standar­
di dobrobiti treba da se primenjuju na proizvode koji se uvoze u EU (EU Eurobarometer ispitivanje). Zakoni regulišu standarde dobrobiti životinja koji se odnose
samo na proces klanja životinja od kojih se dobija meso i mesni proizvodi koji se
uvoze u EU.
Trenutna EU strategija o dobrobiti životinja nastoji da napravi prelaz sa prin­
cipa „primoravanja” (u kojem se prevashodno koristi zakonodavstvo) na princip
„podsticanja” gde potražnja za proizvodima visokih standarda dobrobiti životinja
doprinosi boljoj dobrobiti životinja na samim farmama. Međutim, postoje velike
razlike između država članica EU. Tako postoji nekoliko pristupa dobrobiti životinja
na evropskom kontinentu: „državni” pod čvrstim vođstvom Vlade (tipičan primer
za ovaj tip pristupa je Norveška), „proizvođački” kod kojeg je dobrobit životinja
deo tradicionalne proizvodnje (npr. Francuska), ili pak „supermarket pristup” tipi­
čan za Veliku Britaniju i Holandiju kod kojeg se dobrobit životinja postiže uz pomoć
javnih politika veliki otkupljivača/proizvođača.
Fokusiranost na tržišno vođen pristup dobrobiti životinja u nekim državama
članicama EU, poboljšala je razumevanje potrošačkih perspektiva o dobrobiti živo­
tinja. Sociološko istraživanje koje je sprovedeno u okviru EU projekta Welfare Quality®, pokazuje da su potrošači zabrinuti i da smatraju da životinje ne bi trebalo da
trpe bol u procesu proizvodnje hrane za ljude, i da bi trebalo da „žive na prirodan
način”. Potrošači takođe imaju tendenciju da grupišu dobrobit životinja sa drugim
aspektima proizvodnje hrane, kao što su zaštita životne sredine (Videti Kjaernes,
Bock, ROE i Roex J 2007).
Fraser (2008) je opisao kako je stanovište potrošača da životinje treba da žive
prirodnim životom, uglavnom u suprotnosti sa trenutnim stanjem u stočarstvu,
koje je i dalje pod pritiskom daljeg intenziviranja i zadovoljenja rastuće potražnje
107
Ekonomska analiza uvođenja standarda dobrobiti životinja
za proizvodima životinjskog porekla. Britanska nevladina organizacija CIWF - Compassion in World Farming (Saosećanje u svetskoj poljoprivredi) (2012) u svojoj
studiji o standardima sertifikacionih šema u Velikoj Britaniji, otkrila je da u ukup­
nom poretku, organske šeme i šeme koje se baziraju na dobrobiti kao što je to
Freedom Food, imaju najbolji potencijal za ostvarenje benefita koji proističu iz
dobrobiti, u poređenju sa standardnom industrijskom praksom. Sa druge strane,
od mnogih vodećih industrijskih šema može se očekivati da postižu samo onaj
standard dobrobiti životinja koji je sličan onom koji se postiže poštovanjem mini­
malnih zakonskih uslova.
■■Kako dobrobit životinja može povećati
prihode za proizvođače i ostale zainteresovane
strane u lancu ishrane?
Trenutni dokazi su dvosmisleni kada je u pitanju mogućnost dodavanja vrednosti
proizvodima životinjskog porekla koristeći više ili visoke standarde dobrobiti živo­
tinja. Postoje dokazi da zabrinutost potrošača zbog dobrobiti farmskih životinja
ne znači istovremeno i njihova spremnost da plate proizvode visokih standarda
dobrobiti (npr. IGD, 2007). Welfare Quality®, (2007) je predstavio relativno opti­
mističnu sliku koja ukazuje na to da među potrošačima postoji jaka volja za višim
standardima dobrobiti i da na tržištu postoji sve veći broj proizvoda sa atributima
dobrobiti. Drugi (FAWC 2005) su bili manje impresionirani dokazima da se viši
standardi dobrobiti promovišu kroz tržištem usmeravane inicijative. Jedan od ra­
zloga koji se često navodi za spor napredak u promovisanju dobrobiti životinja kod
potrošača jeste nepostojanje jasno označenih informacija o dobrobiti životinja na
proizvodima i nedostatak poverenja potrošača u proces procene dobrobiti životi­
nja. To je dovelo do značajnog fokusiranja istraživanja upravo na razvoj naučno
utvrđenih i praktičnih alata za procenu dobrobiti na farmama kao što je to slučaj
sa projektom AssureWEL.
Iako neke mere unapređenja dobrobiti životinja zahtevaju znatna ulaganja i po­
većanje troškova proizvodnje, na savršenom tržištu povraćaj uloženog bi se ostva­
rio putem viših cena proizvoda. Međutim, to nije uvek slučaj, kao što je to bilo
prilikom ukidanja boksova za krmače u Velikoj Britaniji, što je imalo značajan uticaj
na industriju koja je u tom periodu bila izložena i drugim fiskalnim izazovima.
Danas, EU pruža izvesnu podršku za takve investicije. Kroz projekat EconWelfare
utvrđeno je da su sertifikacione šeme, uz podršku zakonske regulative koja regu­
liše proizvodnju kao što je organska, znatno učinkovitije, i da je kod njih dobrobit
životinja povezana sa drugim koristima. Ovakve šeme postigle su vrhunske cene za
neke proizvode životinjskog porekla.
108
Ekonomski aspekti dobrobiti farmskih životinja – EU perspektive
Kako bi evropsko zakonodavstvo bilo efikasnije, neophodno je izvršiti ekonom­
sku analizu njihovog uticaja pre implementacije zakona, odnosno direktiva. Takođe
je neophodno da promene u dobrobiti životinja koje nastaju budu prepoznate od
strane građana. Moran i McVittie (2008) su sproveli istraživanje u Velikoj Britaniji
koje je za cilj imalo da odredi koliko javnost vrednuje unapređenje dobrobiti brojle­
ra. Ova studija je pokazala da bi koristi od sprovođenja Direktive koja se odnosi na
dobrobit brojlera bile daleko veće u odnosu na troškove koje bi snosila industrija.
Poboljšanja u uzgoju i dobrobiti trebalo bi da budu povezana sa povećanjem pro­
duktivnosti, od koje bi industrija imala direktnu korist. Stoga postoji potencijalna
dobitna situacija koja se odnosi i na dobrobit životinja i na produktivnost.
Edukacija i obuke sa ciljem unapređenja dobrobiti životinja posebno su zna­
čajni u ovom procesu. Istraživanje koje je obuhvatilo više država u okviru projekta
EconWelfare pokazalo je da je obuka za uzgajivače svinja namenjena poboljšanju
uslova držanja imala kao rezultat koristi u vidu smanjenja smrtnosti u periodu pre
zalučivanja, kao i povećanje reproduktivnih sposobnosti.
■■Zaključak: Dobra dobrobit životinja se isplati
Ekonomska analiza je primenljiva na dobrobit životinja, i vrlo je važan alat u do­
nošenju odluka na mikro i makroekonomskom nivou. Procena dobrobiti životi­
nja i ekonomska analiza mogu da se koriste za poboljšanje učinkovitosti privatnih
sertifikacionih šema. Većinu poboljšanja u okviru dobrobiti životinja prati pove­
ćanje produktivnosti, što predstavlja dobitnu kombinaciju. Međutim, tamo gde
su neophodna velika ulaganja (poput adaptacije smeštajnih objekata), povećani
troškovi proizvodnje za sisteme više dobrobiti treba da budu nadoknađeni iz pro­
izvodno-potrošačkog lanca, odnosno od stane potrošača ili iz javnih fondova u
slučaju tržišnog neuspeha.
Privatne sertifikacione šeme nisu cilj same za sebe, već su one jedan od načina
za poboljšanje života životinja i omogućavanje održivosti ruralnih zajednica.
Veterinari imaju ključnu ulogu u unapređenju dobrobiti životinja pomoću una­
pređenih načina upravljanja farmama, korišćenja boljih praktičnih metoda procene
dobrobiti životinja i prihvatanja novih tehnologija, kako bi pomogli farmerima da
iz dana u dan prate i unapređuju dobrobit životinja na farmama.
109
Ekonomska analiza uvođenja standarda dobrobiti životinja
DODATNA LITERATURA
• Berckmans D (2014) Precision livestock farming technologies for welfare
management in intensive livestock systems Rev. sci. tech. Off. int. Epiz., 2014,
33 (1), 189-196
• Bennett, R. (2003) The ‘direct costs’ of livestock disease: The development of
a system of models for the analysis of 30 endemic livestock diseases in Great
Britain.Journal of Agricultural Economics, 54 (1). pp. 55-71. ISSN 0021-857X
• CIWF/ CARE (2012) Farm Assurance schemes and animal welfare How the
standards compare. http://www.ciwf.org.uk/media/5231246/standards_
analysis_exec_summary.pdf
• Dijhuisen A A and Morris R S (1997) Animal Health economics Principles and
applications Pub University of Sydney Australia ISBN 0 646 31 481 5
• FAWC (1993). Five Freedoms, FAWC, London.: http://www.fawc.org.uk/
freedoms.htm)
• FAWC (2005). Report on the Welfare Implications of Farm Assurance Schemes,
FAWC, London. (w-p: http://www.fawc.org.uk/pdf/fas-report05.pdf).
• Farm Animal Welfare Council Report on Farm Animal Welfare in Great Britain:
Past, Present and Future (2009)
• https://www.gov.uk/government/uploads/system/uploads/attachment_data/
file/319292/Farm_Animal_Welfare_in_Great_Britain_-_Past__Present_and_
Future.pdf
• Farm Animal Welfare Committee report on economics and farm animal
welfare (2011) DEFRA. https://www.gov.uk/government/publications/
fawc-report-on-economics-and-farm-animal-welfare
• Fraser,D. (2008). Animal Welfare and the Intensification of animal production: An
alternative Interpretation. FAO, Rome, Italy.
(w-p: http://www.fao.org/docrep/009/a0158e/a0158e00.HTM).
• Huertas SM, Gil AD, Piaggio JM and van Eerdenburg FJCM (2010) Transportation
of beef cattle to slaughterhouses and how this relates to animal welfare and
carcase bruising in an extensive production system Animal Welfare 2010, 19:
281-285 ISSN 0962-7286
• Howe KS and McInerney P (1987) Disease in livestock: economics and policy; EUR
11285 EN Commission of the European Communities Brussels 1990pp
• IGD (2007). Consumer Attitudes to Animal Welfare: A Report for Freedom Food.
Dodatna literatura
• Kilhsperger R, Schmid O., Hecht J., (2010) Animal welfare Initiatives in Europe
Technical report on grouping method for animal welfare standards and initiatives
ECON Welfare Socio Economic aspects of farm animal welfare 2010 Final report
D1.1
http://www.econwelfare.eu/publications/EconWelfareD1.1-final_
updateOct2010.pdf
• KilBride AL1, Mason SA, Honeyman PC, Pritchard DG, Hepple S, Green LE. (2012)
Associations between membership of farm assurance and organic certification
schemes and compliance with animal welfare legislation Vet Rec. 2012 Feb
11;170(6):152. doi: 10.1136/vr.100345. Epub 2011 Nov 24
• Kjaernes U, Bock B B, Roe E and Roex J (2007) Consumption, Distribution and
Production of farm animal welfare Welfare Quality® Reports Non 7
• Köhler, F. and M. Wickenhäuser. (2001). Strategies to Address Consumer
Concerns about Animal Welfare – Report on Focus Groups in Germany. EU
Project CT 98 3678, University of Kiel, Germany. http://www.uni-kiel.de/
Agraroekonomie/Abteilungen/ agrarmarketing/EU/Koewick.PDF (accessed
October 9, 2008).
• Laywel (2004) Welfare implications of changes in production systems for laying
hens Deliverable 7.1 Overall strengths and weaknesses of each defined housing
system for laying hens, and detailing the overall welfare impact of each housing
system http://www.laywel.eu/web/pdf/deliverable%2071%20welfare%20
assessment-2.pdf
• McInerney,J. (2004). Animal Welfare, Economics and Policy. Defra, London, UK.
(w-p: https://statistics.defra.gov.uk/esg/reports/animalwelfare.pdf).
• Moran D and McVittie A, (2008) Estimation of the value the public places on
regulations to improve broiler welfare Animal Welfare, 17, 1, pp. 43-52
• Neilson R (2014) Economic model for assessing the value added by PLF
http://www.eu-plf.eu/index.php/economic-model-value-added-plf/
• Pritchard D G (2012) The impact of legislation and assurance schemes on
alternative systems for poultry welfare. Chapter 2 in „Alternative systems for
poultry: health, welfare and productivity.”Edited by Sandilands, V., Hocking, P.
CABI DOI 10.1079/9781845938246.0000
• Rodenburg T B, De Reu K, Tuyttens (2012) Performance, welfare, Hleath and
Hygiene of layong hens in Non -cage Sytems in comparison with cage systems
Chapter 12 in „Alternative systems for poultry: health, welfare and productivity.”
Edited by Sandilands, V., Hocking, P. CABI DOI 10.1079/9781845938246.0000
• Sherwin, C, Richards, G & Nicol, C (2010), ‘A comparison of the welfare of layer
hens in four housing systems used in the UK’. British Poultry Science, vol 51(4).,
pp. 488 – 499
IGD, UK
110
111
CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд
006.73:614.9]:33(497.11)
EKONOMSKA analiza uvođenja standarda dobrobiti životinja
: ekonomska analiza isplativosti prilagođavanja objekata
i prakse na farmama svinja, goveda i živine ORCA visokim
standardima dobrobiti farmskih životinja posmatrano iz
perspektive farmera / [Goran Živkov ... [et al.]. - Beograd :
Organizacija za poštovanje i brigu o životinjama - ORCA, 2014
(Beograd : DMD). - ilustr. - 112 str. ; 25 cm
Tiraž 500. - Napomene i bibliografske reference uz tekst.
IISBN 978-86-911349-6-9
1. Живков, Горан [аутор]
a) Животиње - Заштита - Стандардизација - Eкономски
аспект - Србија
COBISS.SR-ID 211676940
Download

Ekonomska analiza uvođenja ORCA standarda