Seme rađa
profit
Limagrain d.o.o.
SREMSKA
21000 Novi Sad, Radnička 30a
Tel: 021/4750-788; Fax: 021/4750-789
www.limagrain.rs
POLJOPRIVREDA
Godina II • Broj 27 • 8. novembar 2013. • cena 40 dinara
Nisu poslušali
M
Foto: D. Ćosić
nogi sremski poljoprivrednici nisu poslušali savete
stručnjaka da ne spaljuju ostatke na njivama, kao ni
upozorenja Uprave za vanredne situacije da Zakon o
zaštiti od požara zabranjuje spaljivanje ostataka strnih useva, spaljivanje biljnih ostataka, kao i smeća na otvorenom
prostoru.
Iako zakon propisuje visoke novčane kazne za pravna i fizička lica, čak i do milion dinara, proteklih dana plamtelo je na
njivama širom Srema koja su potom ličila na zgarišta.
JAZAK • SEOSKI TURIZAM NA IMANJU PORODICE UTVIĆ
U OVOM BROJU
FORUM O PROIZVODNJI
PŠENICE:
Neophodna
podrška države
Strana 8.
RAPORT SA
SREMSKIH POLJA:
Vreme poslužilo
ratare
Strana 11.
Prodavnica mira i tišine
J
edan od onih koji su napustili poljoprivrednu proizvodnju je i Jazačanin Pavle
Utvić. Za razliku od mnogih drugih, Pavle i njegova porodica: supruga Vera i ćerke
Snežana i Vanja, rešili su da na svom porodičnom imanju pokrenu sasvim novi posao
– seoski turizam.
Tokom poslednjih nekoliko godina Utvići
su uspeli da svoje domaćinstvo preurede i na
njemu izgrade tri bungalova i prelepi restoran nadajući se da da će u skorije vreme ova
destinacija postati jedan od centara seoskog
turizma.
Strana 20.
SMS MALI OGLASI
064/1629-737
Od 28. 10. do 1. 11. 2013.
• Stabilna cena kukuruza
• Rast cene pšenice
"Produktna berza"AD, Novi Sad, Bulevar oslobođenja 5
Tel: 021/442-935, fax: 021/442-931, 443-457, 442-932
E-mail:[email protected], www.proberza.co.rs
• Dešavanja
na svetskim berzama
AKTUELNOSTI
NOVI SAD
PODSTICAJI ZA POLJOPRIVREDNU PROIZVODNJU I PRERADU
NOVI SAD
UGOVORI ZA SISTEME ZA NAVODNJAVANJE
Za 89 korisnika
– 25 miliona
Izvesnija proizvodnja
i prinosi
U
Vladi Vojvodine prekjuče
je potpisana poslednja serija ugovora u ovoj godini
sa poljoprivrednicima koji su ostvarila sredstva za unapređenje svoje
proizvodnje na osnovu dva konkursa Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvu. To su konkursi za podršku aktivnostima usmerenim na stvaranje
proizvoda sa većom dodatom vrednošću i za dodelu podsticajnih sredstava za nabavku opreme za biljnu
proizvodnju u zaštićenom prostoru.
Do sada je, na osnovu konkursa
za podršku aktivnostima usmerenim
na stvaranje proizvoda sa većom
dodatom vrednošću, najveći deo
sredstava, od planiranih 90 miliona
dinara, uložen za opremanje objekata za preradu voća i povrća, mesa i mleka, na opremu za preradu
uljanih kultura, pčelinjih proizvoda,
te u preradu lekovitog, začinskog i
aromatičnog bilja. Ugovori sa registrovanim poljoprivrednim proizvođačima su se potpisivali sukcesivno,
po pristizanju prijava i utvrđivanja
ispunjenosti uslova za podršku nabavke opreme. Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu podržao je na
ovaj način 54 projekta.
Konkurs za dodelu podsticajnih
sredstava za nabavku opreme za
biljnu proizvodnju u zaštićenom prostoru u ovoj godini bio je usmeren
za nabavku opreme za plastenike
- za višeslojne folije za pokrivanje
objekata zaštićenog prostora, mreže i folije za senčenje i sprečavanje
gubitka toplote, sisteme za navodnjavanje „kap po kap“ i instrumente
za merenje temperature supstrata i
vazduha, te vlage i ugljendioksida.
U sredu je potpisan još 31 ugovor u
vrednosti devet miliona dinara, tako
da je, na ovom konkursu, dodeljeno
ukupno oko 25 miliona dinara za 89
korisnika. Bespovratna sredstva za
koja će registrovana poljoprivredna gazdinstva moći da konkurišu
planirana su i za narednu godinu i
biće ponovo namenjena za nabavku opreme, odnosno materijala za
proizvodnju povrća, cveća i jagodičastog voća.
Zamenik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, vodoprivredu
i šumarstvo Branislav Knežević
obavestio je poljoprivrednike da
će se praksa ovakvih subvencija
nastaviti i naredne godine. Prema
njegovim rečima, Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo će do kraja godine
obavestiti javnost i sve zainteresovane o konkursima i subvencijama
Sekretarijata u 2014. godini, kako
bi poljoprivrednici mogli sa većom
izvesnošću da planiraju svoju proizvodnju.
S. P.
Sa potpisivanja ugovora u Vladi Vojvodine
P
okrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Goran Ješić potpisao
je prošlog ponedeljka ugovore sa
140 korisnika o dodeli bespovratnih
sredstava registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima za sisteme
za navodnjavanje poljoprivrednih
kultura, a za tu namenu je iz Pokrajine izdvojeno 39,3 miliona dinara.
Uključujući nove ugovore, sekretarijat je do sada je usmerio 155,3 miliona dinara za 431 korisnika, čime
je obezbeđeno navodnjavanje novih
4,5 hiljade oranica i voćnjaka.
- Mi smo ove godine izdvojili 175
miliona dinara za tu namenu sa ciljem izvesnije poljoprivredne proizvodnje i podizanje profitabilnosti po
hektaru što je naš glavni cilj-poručio
je Ješić i istakao da je sjajna stvar
što su kroz sve cikluse potpisivanja
poljoprivrednici dobili informacije o
konkursima.
- Imamo odličan odziv ljudi koji se bave poljoprivrednom delatnošću, a gotovo 40 hiljada hektara
zemljišta će biti pod sistemima za
navodnjavanje. Reč je o različitim
kulturama, a u najvećem delu o voćarskim i povrtarskim. Navodnjavanjem se omogućuje izvesnija proizvodnja i prinos, a činjenica je da
više nećemo morati da „gledamo u
nebo“ i čekamo kišu. Mi u Vojvodini
imamo dovoljne količine padavina
u toku godine ali sa lošim rasporedom, tako da svake godine imamo
problem sa količinom vode - rekao
je pokrajinski sekretar Ješić i objasnio:
- Ono što je značajno jeste da
smo sa sistemima za navodnjavanje omogućili i semensku proizvodnju koja omogućava ogroman potencijal za izvoz. Odlićno je to što
je država obezbedila bespovratna
sredstva za dugogodišnje zasade,
dok je naša Vlada dala sredstva
za zaštitne mreže, bunare, pumpe
i sisteme za navodnjavanje. Sada
na njivama imamo gotovo fabriku
gde je proizvod mnogo kvalitetniji i
spremniji za izvoz - a to je jedan od
naših ciljeva.
M. Balabanović
Poljoprivrednici u Vladi Vojvodine
NOVI SAD • POSLEDICE AFLATOKSINA
Izvoz kukuruza
tri puta manji
Direktor "Žita Srbije" čak je prognozirao da će cena kukuruza
u novembru padati
D
irektor "Žita Srbije" Vukosav
Saković izjavio je za RTV da
je zbog afere sa aflatoksinom
Evropska Unija stavila Srbiju na rizičnu listu kad je u pitanju izvoz
kukuruza tako da je do sada ugovoren izvoz svega 250.000 tona žutog zrna, dok je prošle godine u ove
vreme ugovorena količina za izvoz
žutog zrna bila 700 000 tona.
- To će izazvati ozbiljan problem
u naredna dva meseca kada ponuda kukuruza ovogodišnjeg roda na
domaćem tržištu bude visoka, a mi
ostanemo bez kupaca iz inostranstva - ističe Saković i dodaje da se
izvoz može ubrzati na proleće, ali će
zbog tradicionalno usporenog izvoza
u zimskim mesecima biti pritisaka na
domaću cenu i ona će sporije rasti.
Direktor "Žita Srbije" čak je
prognozirao da će cena kukuruza u
novembru padati.
Kako podseća RTV, u ekonomskoj
2011/2012. godini, koja je prethodila katastrofalnoj suši i pojavi
aflatoksina, Srbija izvezla čak dva
miliona tona GMO free kukuruza i
time se uvrstila među deset najvećih svetskih i proizvođača i izvoznika žutog zrna.
Pad cene tokom ovog meseca?
RTV-S.P.
CIP - Каталогизација у публикацији
Библиотека Матице српске, Нови Сад
OSNIVAČ I IZDAVAČ: NIPD "Sremske novine" d.o.o. Sremska Mitrovica
• Trg vojvođanskih brigada broj 14/II • DIREKTOR: Dragan Đorđević
• GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Živan Negovanović • UREDNIK IZDANJA: Dragan Ćosić
• DIREKTOR MARKETINGA: Zlatko Zrilić TEHNIČKI UREDNIK: Marko Zrilić • REDAKCIJA: Svetlana Đaković,
Katica Kuzmanović, Marija Balabanović, Dušan Poznanović, Sanja Mihajlović, Stevo Lapčević,
Milan Mileusnić (fotoreporter), Gordana Majstorović • MARKETING: 064/16-29-737
• ŠTAMPARIJA: DOO MAGYAR SZO KFT OJ Štamparije "Forum" Novi Sad • E-mail: [email protected]
TELEFON/FAX: 022/610-144
2
63(497.113)
Sremska poljoprivreda / glavni i odgovorni urednik Živan
Negovanović.
- God. 1, br. 1 (okt. 2012) - . - Sremska Mitrovica: Sremske
novine, 2012-. - Ilustr. ; 46 cm
Dva puta mesečno.
ISSN 2217-9895
COBISS.SR-ID 273701127
8. novembar 2013.
RATARSTVO
SAVETI STRUČNJAKA
Novembarska setva
strnih žita, veći rizik
Svako zakašnjenje u setvi dovodi do smanjenja prinosa, i najčešće nikakvim drugim merama to smanjenje
ne možemo ublažiti. Na osnovu dosadašnjih istraživanja možemo sa sigurnošću tvrditi da se ni povećanim
dozama NPK hraniva ne može nadoknaditi smanjenje prinosa usled kasnije setve
P
rošli su optimalni rokovi setve
svih strnih žita. Dok na vojvođanskim poljima još uvek
ima jarih useva koji nisu ubrani/požnjeveni; ipak još uvek ima poljoprivrednika koji razmišljaju o setvi
pšenice u takozvanim „tolerantnim“
agrotehničkim rokovima. Iako smo
u prethodnim brojevima mnogo pisali o aspektima blagovremenosti
izvođenja predsetvene pripreme i
setve; svi proizvođači znaju da nikako ne možemo sve planirane površine pšenice zasejati u optimalnom roku, jer to uglavnom zavisi
od povoljnosti klimatskih uslova i
vremena skidanja preduseva. Zato je uvek bilo i biće setve pšenice
izvan optimalnih rokova. Međutim,
pri tome ipak uvek treba nastojati
da se najveći deo površina zaseje
u naj-optimalnijem roku, jer će ta
pšenica svojim visokim prinosima
ublažiti smanjenje prinosa iz kasnijih rokova setve.
Na području Srbije gotovo svake
godine, a iz različitih razloga, uobičajeno je i može se očekivati i do
30-50 % kasnije setve (novembarske, pa čak i decembarske). Međutim, ovi termini setve, iako često
mogu dati zadovoljavajuće prinose,
nose sa sobom određene rizike o
kojima će ovde biti reči. Ovom prilikom takođe ponovo podsećamo
proizvođače da (ukoliko to još nisu
učinili) što pre iskoriste solidno stanje vlage u zemljištu i relativno toplo i suvo vreme i ubrzano krenu sa
predsetvenom pripremom i setvom
pšenice. Poznato je da su ove dve
agrotehničke mere veoma zavisne
od vremenskih uslova, pri čemu samo pravi momenat obavljanja operacija može dati pun efekat.
Naučne činjenice govore da vreme setve ozimih žita treba podešavati tako da biljke uđu u zimu dobro
razvijene, sa najmanje tri lista, u
određenoj kondiciji koja je preduslov najboljeg i najsigurnijeg prezimljavanja. Kasna setva, dakle,
nije za preporuku, jer nedovoljno
8. novembar 2013.
Graf. 1. Uticaj roka setve na prinos zrna pšenice (t ha-1)
razvijene i neiskaljene biljke propadaju u uslovima oštrije zime. Preživele biljke u proleće brže prolaze
stadijume razvića i etape organoge-
neze, dolazi do skraćivanja faze bokorenja (u kojoj se formiraju glavni
elementi prinosa), te se povećava
rizik proizvodnje.
Glavne faktore rasta
i razvića ozime pšenice
do zime predstavljaju,
pored hranljivih materija - toplota i vlaga zemljišta. U našim
uslovima, u vreme
setve voda je često u
nedostatku, naročito u
Vojvodini. Setva ozime pšenice u polusuvo
ili suvo zemljište je rizična. U prvom slučaju
biljke imaju vlage samo za klijanje i eventualno nicanje („provokativno“), ali pošto
ne naiđu na dovoljno
vlage u oraničnom sloju, ne uspevaju da se
ukorene, te usled toga
propadaju još u toku
jeseni. U drugom slučaju, seme usled dugog stajanja u zemljištu propada od napada
raznih štetočina i bolesti, usled čega se dobijaju proređeni usevi i
niži prinosi.
Zato se često postavlja pitanje: do kada se
može sejati pšenica?
Mišljenje većine stručnjaka je da se
pšenica treba sejati do onog perioda
za koji smo sigurni da će dati prinos
iznad granice rentabiliteta. Pri tome
moramo biti svesni da svako zakašnjenje u setvi dovodi do smanjenja
prinosa, i najčešće nikakvim drugim
merama to smanjenje ne možemo
ublažiti. Na osnovu dosadašnjih istraživanja možemo sa sigurnošću tvrditi
da se ni povećanim dozama NPK hraniva ne može nadoknaditi smanjenje
prinosa usled kasnije setve.
Dakle, zakašnjenje u setvi pogoršava status biljaka i direktno smanjuje potencijal za prinos.
Prema ranijim istraživanjima Pankovića i Maleševića, došlo se do
zaključka da svako odstupanje
od optimalnog roka setve pšenice
povlači pad prinosa od 5-20%, u
zavisnosti od broja dana zakašnjenja setve. Isti autori napominju da
najveći deo sortimenta treba sejati u optimalnom roku setve - za
ozimu pšenicu 5-25. X, gde je redosled setve od kasnijih prema ranijim genotipovima.
Kao ilustraciju svega napred
navedenog, prikazaćemo podatke
do kojih su u svojim istraživanjima
došli koautori ovog teksta, proučavajući 28 godina rezultate ogleda
u kome se ispituju rokovi i gustine setve pšenice kod većeg broja
sorti. Najbolji prikaz kretanja prinosa u 28-godišnjem proseku daje sledeći grafikon, koji prikazuje
prosečnu reakciju (smanjenje prinosa) aktuelnih novosadskih sorti
na vreme setve, (Graf. 1.).
Kao što se jasno uočava sa grafikona, tokom posmatranog perioda najveći prinos zrna dobija se
pri setvi u 2 roku (10-20. X), a
značajno je veći u odnosu na sve
ostale rokove. Prinosi zrna u oktobarskim rokovima (1, 2 i 3. rok)
bili su značajno veći u odnosu na
novembarske (4 i 5. rok) i decembarski rok setve (6 rok).
Smanjenje prinosa zrna u 1 i 3.
roku setve (u odnosu na 2 rok –
uzeto kao 100%) iznosilo je svega
Kasna setva
nije preporučljiva
Kasna setva nije za preporuku, jer nedovoljno razvijene
i neiskaljene biljke propadaju
u uslovima oštrije zime. Preživele biljke u proleće brže prolaze stadijume razvića i etape organogeneze, dolazi do
skraćivanja faze bokorenja (u
kojoj se formiraju glavni elementi prinosa), te se povećava rizik proizvodnje.
2%, u 4. roku prinos je bio manji
za 7%, u 5. roku za 12%, dok je
pri decembarskoj setvi prinos bio
niži za čak 21%. Slično ovome,
iznoseći rezultate iz široke proizvodnje u Vojvodini tokom perioda 2000-2005. godine, Panković i
Malešević navode da nije bilo značajnijeg pada prinosa pšenice kada se setva obavi do 31 X, dok je
nakon tog roka trend pada prinosa
bio oko 10-15% na svakih 10 dana
kašnjenja.
Dakle, pri setvi pšenice izvan
optimalnih rokova - ishod se ne
može predvideti. Pad prinosa je
neizbežan, ali koliki će taj pad biti zavisiće od daljih tokova klimatskih činilaca, naročito u proleće. Pri
naglom prelazu iz zime u leto (topli
mart i april) – može doći do većeg
pada prinosa pšenice iz kasne setve. Međutim, ukoliko bi proleće bilo
nešto produženije i hladnije od proseka, produžilo bi i vegetativnu fazu
porasta, pa bi se bolje razvio i potencijal za prinos kasnije zasejane
pšenice. Međutim, to se zaista ne
može predvideti, ali je sigurno da
se rizik proizvodnje povećava usled
kasne setve.
Doc. dr Goran Jaćimović
Mast. inž. Vladimir Aćin
Prof. dr Miroslav Malešević
Poljoprivredni fakultet, Novi Sad
i Institut za ratarstvo i povrtarstvo
3
IZ LOKALNIH SAMOUPRAVA
SREMSKA MITROVICA • TRAGOM LICITACIJE DRŽAVOG POLJOPRIVREDNOG ZEMLJIŠTA
Zakupljeno oko 150 hektara zemlje
Izlicitirano državno zemljište, osim u jednom slučaju, dato u zakup po početnim cenama - U prvom krugu javne
licitacije zakupca našao gotovo svaki treći ponuđeni hektar državnog poljoprivrednog zemljišta u katastarskim
opštinama Grgurevci, Veliki Radinci, Divoš, Čalma i Martinci - Na licitaciji mnogo više posmatrača nego učesnika
- Za drugi licitacioni krug oko 300 hektara
Transparentno
Komisija za sprovođenje postupka davanja u zakup državnog poljoprivrednog zemljišta
M
ladi poljoprivredni proizvođač Aleksandar Jovanović, iz Martinaca, izlicitirao
je za parcelu od 15,57 hektara u
ataru svog sela arendu od 83.500
dinara po hektaru za godinu dana.
Poljoprivrednik
Aleksandar Jovanović
Početna cena za tu istu parcelu na
licitaciji održanoj u Gradskoj kući u
Sremskoj Mitrovici 6. novembra, bila je 57.500 dinara, a Jovanović je
nakon javnog nadmetanja u kome
je bilo još tri zainteresovana ponuđača, izjavio kako će se potruditi da
uloženo vrati kroz prinos i kvalitet
roda upravo na toj parceli.
- Mi u porodici se trudimo da ostvarimo maksimalan rod na zemlji koju
obrađujemo, a to je između 10 i 11
tona kukuruza po hektaru i šesti ili
osam vagona šećerne repe po hektaru. Tako možemo da ostvarimo dobru
zaradu i pored ovako visoko izlicitiraih
cena. Ti prinosi se dobijaju na kvalitet-
Mi u porodici se trudimo
da ostvarimo maksimalan
rod na zemlji koju obrađujemo, a to je između
10 i 11 tona kukuruza po
hektaru i šesti ili osam
vagona šećerne repe po
hektaru. Tako možemo
da ostvarimo dobru zaradu i pored ovako visoko
izlicitiranih cena, kaže
Aleksandar Jovanović
Zakupac potpisuje zapisnik
nom zemljištu kao što je ovo u potesu
"Međoš" koje sam zakupio gd eću primenjivati propisanu agrotehniku. Naše
gazdinstvo seje sve kulture, bavi se i
ratarsktvom i stočarstvom, rekao je
Aleksandar Jovanović.
Javno nadmetanje
4
Pre početka licitacije učesnicima i svim prisutnima je pročitano obaveštenje prema kome
će Uprava za poljoprivredu grada Sremska Mitrovica sve podatke sa ove licitacije proslediti
Ministarstvu poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva odnosno poljoprivrednoj inspekciji.
Naglašeno je da će se podaci o
licitacijama gde se pojavljuju lica sa punomoćjem za licitaciju u
ime drugog gazdinstva posebno
označiti i tražiti kontrole tih licitacija više puta u toku godine.
Sve ove radnje primanjivaće
se u cilju sprečavanja izdavanja državne zemlje u podzakup
drugima što je zakonom zabranjeno, poruka je nadležnih u
Sremskoj Mitrovici.
Prvi krug licitacije na teritoriji grada je završen,
odziv nije bio sjajan, ali
je očekivan zbog početnih
cena. Organizujemo drugi
krug i očekujem da ćemo tada izdati preostale
količine zemlje. Za drugi
krug je ostalo oko 300
hektara - istakao je načelnik Vladimir Nastović
Na pomenutoj licitaciji u zakup
je ponuđeno 473 hektara državnopg poljoprivrednog zemljišta u
katastarskim opštinama Grgurevci,
Veliki Radinci, Divoš, Čalma i Martinci, ali za većinu parcela nije bilo
zainteresovanih, a one koje su date
u zakup, sem pomenutog slučaja,
otišle su po početnim cenama.
Primećeno je da je među prisutnima bilo mnogo više posmatrača nego registrovanih zakupaca.
Gojko Selaković poljoprivrednik
iz Martinaca, reče nam da je došao da vidi kako teče licitacija. On
kaže da se u ovom selu jutro dobre zemlje uzima u zakup po ceni
od 400 evra. Sve teče brzo i bez
problema, a pre ulaska u posed
zakupac daje zakupodavcu dogovoreni iznos.
Načelnik Vladimir Nastović kaže da ga nije iznenadio mali broj
učesnika licitacije i da su tome razlog visoke početne cene koje se određuju po važećim propisima.
- Prvi krug licitacije na teritoriji grada je završen, odziv nije bio
sjajan, ali je očekivan zbog početnih cena. Organizujemo drugi krug i
očekujem da ćemo tada izdati preostale količine zemlje. Za drugi krug
je ostalo oko 300 hektara - istakao
je načelnik Vladimir Nastović.
Predsednik Komisije za sprovođenje ovog postupka Bogdan Kuzmić podseća da licitacija sprovedena po programu za koji je dobijena saglasnost od Ministarstva za
poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Srbije.
- Imali smo osam javnih nadmetanja, a po oglasu je bilo 39 ponuđenih parcela u navedenim katastarskim opštinama. Smatramo
da je zbog početnih cena bilo malo
zainteresovanih za nademtanje a
one su propisane zakonom, rekao
je Bogdan Kuzmić, predsednik ove
komisije.
Uprava za poljoprivredu će u najskorije vreme, čim se steknu uslovi, organizovati drugi krug licitacije
za preostalo državno poljoprivredno zemljište na području navedenih katastarskih opština u Sremskoj
Mitrovici.
S. Đaković
8. novembar 2013.
IZ LOKALNIH SAMOUPRAVA
PEĆINCI • KASNIĆE IZDAVANJE ZEMLJIŠTA U ZAKUP
Čeka se mišljenje
Ministarstva poljoprivrede
Zbog neodržavanja sednice Skupštine opštine Pećinci u zakonskom roku i postupka uvođenja privremenih mera,
kasniće će se s izdavanjem u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini po Programu za 2013. godinu
L
okalna samouprava u Pećincima je uradila godišnji Program
izdavanja poljoprivrednog zemljišta u zakup u državnoj svojini
za 2013.godinu i Komisija koja vodi ovaj postupak dala je pozitivno
mišljenje na taj dokument koji je
dostavljen resornom ministarstvu.
Ministarstvo poljoprivrede, po rečima Petra Graovca, radnika u sektoru poljoprivrede u Agenciji za razvoj opštine Pećinci, dalo je, takođe,
pozitivnu ocenu na ovaj Program
i sledeći korak je bio da ga usvoji Skupština opštine Pećinci, što se
nije dogodilo zbog neodržavanjnja
sednice opštinskog parlamenta u
zakonskom roku. S obzirom da je
blokiran rad SO Pećinci i da su se
Petar Graovac
Izjava
predsednika
opštine
Ako bude licitacije, biće vremena samo za oranje
stekli uslovi za uvođenje privremenih mera u ovu opštinu, sprečeno je
usvajanje niza važnih odluka, kao i
usvajanje godišnjeg Programa zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini za 2013.godinu, zbog čega će
ceo postupak kasniti.
- Mi smo zvanično ispred lokalne
samouprave poslali zahtev Ministarstvu poljoprivrede da nam obrazloži koji su dalji naši koraci zato
što se u opštinu uvode privremene.
Zvaničan odgovor čekamo iz Ministarstva od sedam do deset dana
i na osnovu toga ćemo videti kako
da se postavimo i kako da postupamo, što se tiče tih 2400 hektara
koji su trebali biti na licitaciji izdati u zakup. Bez njihovog odgovora i
sugestije, mi ne možemo dalje ništa
raditi – kaže Petar Graovaci naglašava da to svakako ne ide na ruku
zainteresovanim poljoprivrednicima
za zakup ovog zemljišta jer su svi
agro rokovi što se tiče jesenje setve
istekli. – I ako dobijemo mišljenje
da možemo da organizujemo licitaciju to će već biti već decembar do
kada će jesenja setva biti završena.
Ostaje samo, ako bude licitacije,
oranje i priprema zemljišta za prolećnu setvu.
Inače, donošenjem Odluke o
raspisivanju licitacije o izdavanju
u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini preciziraju
se uslovi pod kojim se ono izdaje, gde su određene i minimalne
i maksimalne površine koje jedan
poljoprivrednik može da izlicitira. Po prvailniku Ministarstva po-
Sava Čojčić
ljoprivrede maksimalne površine
koje se mogu izlicitirati su do 100
hektara.
– Komisija koja je radila ovaj Program vodila je računa, da segmente (skup parcela) formira da budu
što pristupačniji. Kad se pogleda
neki odnos segmentata za licitaciju prošle godine i ove, vidi se da je
o tome vođeno računa jer je prolše
godine bilo 104 a u ovoj bi bila 194
javna nadmetanja. Znači, segmenti
su usitnjeni i parcele su grupisane
po određenim atarima radi ekonomičnosti proizvodnje – objašnjava
Petar Graovac.
- Blokadom Skupštine opštine ugrožena je jedna od prioritetnih aktivnosti u našoj opštini, a to je davanje u zakup
poljoprivrednog zemljišta. Komisija koju sam formirao izradila je Program još u julu i ja
sam se nadao da ćemo ove godine, napokon početi na vreme
s davanjem zemljišta u zakup.
Pripremili smo Odluku da je na
licitaciji moguće uzeti samo 20
hektara u zakup, kako ne bi
mogli da se pojavljuju tajkuni iz
drugih opština i drugih sredina,
ali sve su to blokirali oni koji su
blokirali rad Skupštine – izjavio
je predsednik opštine Pećinci
Sava Čojčić.
Usitnjenost segmenata ide u prilog većem broju učesnika u licitaciji,
međutim, sve to nije definitivno dok
se ne dobije mišljenje resornog ministarstva, donese Odluka o raspisivanju licitacije za davanje zemljišta
u zakup i na nju Ministarstvo poljoprivrede da saglasnost.
G. Majstorović
AKTUELNOSTI
RUMA • U POSETI PSS ''RUMA''
Unapređenje ruralnog razvoja
Uslove konkursa za bespovratna sredstva Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu ispunile opštine Inđija
i Ruma - Premašen plan setve pšenice u rumskoj opštini
Detalj iz PSS ''Ruma''
O
vih dana posetili smo Poljoprivredno-stručnu službu
''Ruma'', povod za razgovor
bile su dve teme - unapređenje rada lokalnih akcionih grupa u Vojvodini, kao i jesenji raport sa rumskih
polja.
Kako nas je informisao savetnik
Uglješa Trkulja, Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo dodelio je ovih
dana sredstva za pripremu lokalnih
strategija ruralnog razvoja. U organizaciji Pokrajinskog sekretarijata,
nedavno je održana konferencija
pod nazivom ''Lider u Srbiji - kako
izgleda 2013, a kako 2015. godine''. Reč je o predlozima za unapređenje rada lokalnih akcionih grupa,
takozvanih LAG-ova. U pitanju su
lokalna privatno-javna partnerstva
javnog sektora, privrede i poljoprivrede i nevladinog sektora. Ova
partnerstva se formiraju u svim sredinama sa ciljem da doprinesu sopstvenom razvoju - sprovođenjem
strategija ruralnog razvoja.
U okviru ove konferencije, Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu
dodelio je ugovore na osnovu kon-
8. novembar 2013.
kursa za dodelu bespovratnih sredstava za pripremu lokalnih strategija ruralnog razvoja - partnerstva
za taritorijalni ruralni razvoj u AP
Vojvodina za 2013. godinu. Od 11
prijava, devet je zadovoljilo uslove konkursa. Po 300 hiljada dinara
dobili su Agencija za ruralni razvoj
opštine Inđija - LAG Srem, rumska
opština kao partner Inđije, kao i Banatski Karlovac, Vršac, Potamišje,
Tomaševac, Carska bara...
-Naša Lokalna akciona grupa
ponudiće više projekata: izgradnja kanalizacione mreže u Donjim
Petrovcima,, Putincima i Dobrincima, izgradnja mreže predškolskih
ustanova u većim mestima opštine
kao što su Platičevo, Hrtkovci, Putinci, oprema doradnog centra za
preradu voća, osnivanje centa za
edukaciju u oblasi organske proizvodnje pod nazivom ''Obrazovna
farma'' u Grabovcima, edukativna
farma u Grabovcima za organsku
proizvodnju, osnivanje fonda za
razvoj poljoprivrede kao i stvaranje uslova za proizvodnju energije
iz obnovljivih izvora-kaže Uglješa
Trkulja.
Kada je reč o aktivnostima PSS
''Ruma'', najaktuelnija je akcija na
prikupljanju uzoraka zemljišta sa
parcela koje su u državnoj svojini, a
koje su date u zakup poljoprivrednim proizvođačima. Uzorkovanje se
radi u tri opštine: u Rumi, Irigu i Inđiji. Potrebno je da se prikupi 1.080
uzoraka, do sada je urađeno 750
uzoraka. Rok za završetak ovog važnog posla je kraj novembra. Rezultati uzorkovanja zemljišta se očekuju do kraja godine, na osnovu njih
davaće se i preporuke stručnjaka u
vezi sa đubrenjem zemljišta.
Za poljoprivredne proizvođače
ova usluga je besplatna, reč je o
inicijativi Pokrajinskog sekretarijata
za poljoprivredu
O najvažnijem jesenjem poslu,
setvi pšenice, savetnik Đuro Paić
kaže:
-Već sada je ispinjen setveni plan
koji se odnosio na 9.100 hektara, a
po svemu sudeći, on će biti i premašen. Mada je optimalni rok za setvu - 15. oktobar, već prošao, lepo
vreme omogućava produžetak setve. Ranije posejana pšenica je već
ponikla, u fazi je rasta od jednog do
tri lista, a kako toplo vreme pogoduje razvoju glodara, treba obratiti
pažnju na ovaj problem i primeniti
adekvatne mere zaštite.
Kako smo informisani u PSS ''Ruma'', pri kraju je i duboko oranje od 30 hiljada hektara predviđenih
za ovaj posao, uzorano je više od
25 hiljada, ili 80 odsto površina. Za
očekivati je da i ovaj značajan posao u poljoprivredi bude završen do
kraja novembra, što je bitan preduslov za prolećnu setvu i i prinose
svih ratarskih kultura.
K. Kuzmanović
5
NAŠA TEMA
SELA U SRBIJI IZMEĐU PROŠLOSTI I BUDUĆNOSTI
Put i način oživljavanja sela
Piše: Branislav Gulan
Ko može da
osnuje zadrugu?
• Zadrugu može osnovati najmanje 10 fizičkih lica koja su
zainteresovana za obavljanje
različitih poslova kroz zadružni
tip privrednog organizovanja;
• Težnja je da se izmenom
propisa broj lica za osnivanje
zadruga smanjia na pet;
Kako osnovati zadrugu?
• Zadruga se osniva na osnivačkoj skupštini;
• Na osnivačkoj skupštini se
donose Osnivački akt i Zadružna pavila;
• Zadruga se potom registruje u Agenciji za privredne
registre;
Z
natno složenije i delikatnije će
biti naći put i način oživljavanja i ekonomskog oporavka
onih prostora na kojima su sela zapuštena, napuštena, bez aktivnog i
radno sposobnog stanovništva, bez
komunikacija i infrastrukture.Veći
deo tih sela ostala su samo kao geografski toponimi, sa napuštenim i
zapuštenim starim kućama i ekonomskim zgradama neupotrebljivim
za stanovanje i korišćenje. U selima
ima danas oko 50.000 praznih kuća
i oko 145.000 u kojima trenutno
niko ne živi! To su bivša naselja bez
komunalne infrastrukture, elektrike, puteva… Njihovi prirodni potencijali kao što su geografski položaj,
zemljište, klima,voda, trebalo bi da
čine krupan izazov i odgovornost
vlastima, nauci i struci, kao i poslovnim institucijama i krugovima
za napore u ciljevima mogućeg razvoja.
- Za takve prostore, tačnije, za
određene delove koji su prirodno i
geografski homogene celine, verovatno je najbolje prvo uraditi koncepciju uređenja i razvoja prostora.
S obzirom da nema na lokalnom
nivou prisutnih radno, ekonomski i
poslovno sposobnih gazdinstava, a
takve prostore bi valjalo pripremiti
tipske projekte gazdinstava za savremenu robnu proizvodnju i naselja za
savremeni život sa odgovarajućim
kreditnim linijama za zasnivanje
gazdinstava usmerenih na pretežnu proizvodnju koja odgovara lokalitetu (voće, povrće, stoka, lekovito bilje…). Bez diranja
u svojinske odnose, zemljište za
gazdinstva koja bi se tu zasnivala
novi vlasnici koji zasnivaju gazdinstva uzimali bi na dugogodišnji
zakup, a to bi vremenom proizvelo i proces kupovine. Prema svojstvima lokaliteta i saglasno opredeljenju za osnovnu proizvodnju,
valjalo bi projektovati optimalnu
veličinu gazdinstva, a u skladu sa
tim i sumu neophodnih kreditnih ili
ličnih ulaganja u osnovna sredstva
i zgrade. Država bi mogla da nađe
neku formu stimulacije barem u
pogledu podsticaja i olakšica za
zasnivanje naselja, izgradnju komunikacija i infrastrukture, komasaciju, opsluživanje stručnih službi
- predlaže Branko Maričić.
Dakle, projekciju veličine gazdinstava trebalo bi prilagoditi specifičnostima pojedinih lokaliteta, vrsti
osnovne proizvodnje kojom će se
baviti, uslovima i zahtevima tržišta, kreditnom potencijalu banaka i
drugim okolnostima. Ali, imajući u
vidu vladajuću posedovnu strukturu
u Srbiji, razvoj posedovne strukture
gazdinstava poslednjih decenija u
Evropi,verovatno bi veličina trebalo
da se kreće u rasponu od 10 do 50
hektara.
Od zadružnih domova ostale ruine
Ako bi se pokrenule ove aktivnosti u cilju oživljavanja sela, moguće
je da bi se mogle pojaviti i inicijative i interesi krupnog kapitala za
zakup,možda i kupovinu zemljišta
u nekim selima ili delovima teritorija, sa pretenzijama zasnivanja krupnijih proizvodnih jedinica. I takve
inicijative bi trebalo usmeravati u
okvire i pravce razvoja koji najviše odgovaraju datim lokacijama uz
obavezu stvaranja uslova za rad i
život njihovog ljudstva u skladu sa
planovima oživljavanja datih naselja i njihove infrastrukture.
- Revitalizacija sela ne može se
ostvariti samo propagandom „povratka na selo“ koja se vodi i prikazuje u nekim javnim glasilima sa
naglascima na ugodnosti, prednosti
i romantiku seoskog života, zadovoljstva obnovljenim kućama i salašima… Vraćanje života selu neće biti
uspešno, trajno i održivo ako se ne
utemelji na prosperitetnoj ekonomsko-proizvodnoj osnovi i odgovarajućem proizvodnom i poslovnom
odnosu koji gazdinstvu kao proizvođaču donosi optimalnu korist i
osigurava opstanak na tržištu -priča
Maričić.
Sa projekcijom gazdinstava neophodna je paralelna projekcija i
naselja za ljude i njihove porodice
koji će voditi i razvijati gazdinstva.
Gazdinstva robne proizvodnje iziskuju razdvajanje lokacija proizvodnih od stambenih objekata.
Iskustva nekih sela u kojima je u
dvorištima usred naselja došlo do
gradnje, na primer, svinjaca i tovilišta, ili živinarnika većeg kapaciteta,
pokazala su do kojih razmera može
doći do nepodnošljivih ekoloških zagađenja.
Opstanak i ostanak
u udruživanju
Poslovno organizovanje gazdinstava, kako njihove proizvodnje, tako i plasmana na tržište
treba smatrati osnovnim uslo-
Ključna pitanja zadružnog sektora
Zašto poslovati baš kroz zadrugu?
• Zadruga omogućava udruživanje rada i sredstava, bolju
pregovaračku poziciju i plasman
proizvoda na tržište;
• Demokratski način upravlja-
6
nja – jednaka prava svih članova – princip jedna zadrugar jedan
glas;
• Zadruge su najbolji oblik
brzog zapošljavanja i uključivanja grupa sa lošijim položajem u
društvu;
zadruge za organsku poroizvodnju
u selu Tulež kod Arandjelovca, zatim organizovanjem zadruge za sakupljanje šumskih plodova u okolini
Vlasinskog jezera…
Realni potencijali
Branko Maričić
vom njihovog uspeha i razvoja.
Gazdinstva od 10 i 50 hektara,
pa ni veća u modernoj proizvodnji i na savremenom tržištu nisu
u stanju da opstanu ako se među
sobom ne udruže i organizuju tako
da autonomno i nezavisno vladaju
celokupnim proizvodnim i poslovnim procesom.Takvu poziciju najuspešnije mogu ostvariti jedino u
oblicima zadružnog poslovnog organizovanja.
Inicijative za osnivanje zadruga
ne treba očekivati da će se pokretati spontano, pogotovo u selima gde
su proizvodno ekonomske aktivnosti svedene na minimum, a u ispražnjenim i opustelim selima nikako.
Razume se, prava osnivačka inicijativa može biti delotvorna samo
ako je pokrenu potencijalni osnivači
koji žele da ostvare realne interese udruženi u zadrugu. Imajući u
vidu odsustvo poznavanja suštine
i sadržaja i prednosti zadružnog
poslovnog odnosa, tim potencijalnim osnivačima mora prethodno
da se predstavi mogućnost i način
organizovanja i projekcija koristi
koju bi mogli postizati zadružnim
oblikom poslovanja. O tome se govori u publikaciji Srpske akademije nauka i umetnosti – Odbora za
selo, s naslovom ,,Zašto i kako se
organizovati u zadruge’’, štampanoj u 50.000 primeraka. Cilj je da
u svako selo Srbije (ima ih blizu
4.600) dodje po 10 primeraka, pa
da se seljaci sa lako čitljivim štivom
upoznaju šta bi im za opstanak i
ostanak značilo zadružno organizovanje. Prvi rezultati se već vide
organizovanje prve Zemljoradničke
Zadružno organizovanje je bitno za opstanak malih proizvodjača,
ali ono ima i dosta otpora. Tako,
na primer, proizvođačima maline u ariljskom kraju neće predložiti osnivanje zadruge vlasnici
hladnjača. Njima ne ide u račun
obnavljanje devastirane hladnjače velikog kapaciteta i okupljanje
oko nje na zadružnoj osnovi primarnih proizvođača koji bi sa svojom zadružnom hladnjačom u celini ovladali poslovnim procesom,
uključivanje i izvoz i prisvajali realnu dobit od ostvarene cene bez
posrednika. Dok se dugo razvlači
postupak stečaja, zadružna hladnjača propada, dižu se lokalne
manje hladnjače, ,,hladnjačari“
diktiraju uslove, a seljaci se upućuju na osnivanje udruženja preko
kojih mogu jedino da se oglašavaju, protestuju, prosipaju malinu po
asfaltu i dobijaju prazna obećanja.
Da bi se izazvalo pokretanje realnih osnivačkih zadružnih inicijativa,
nužna je prethodna prezentacija
suštine i sadržaja i poslovne svrsishodnosti zadružnog poslovnog
organizovanja. Najveći potencijal
postoji u mogućnostima i potrebama za zadružno organizovanje u
agrarnoj proizvodnji je na selu, a u
tome je i najveći mogući potencijal
za realno i održivo oživljavanje sela
i nekih opustelih područja.
Srbija ima preko hiljadu nezaposlenih agronoma i agrarnih ekonomista koji su se kao realna grupacija pojavili u kratkoj epizodi 2012.
godine kada ih je Ministarstvo angažovalo “da pomažu selu“ i potom
otpustilo. Taj broj je i znatno veći
ako se dodaju i oni koji su u međuvremenu našli bilo kakva zaposlenja
van struke.Ti ljudi su izuzetno vredan potencijal koji bi svoju vrednost
ostvarili najbolje u struci za koju su
školovani.
- Mislim da bi najrealnije šanse
za njihovo angažovanje stvorile bi
se nastankom zadružnih organizacija u selima bilo da ostvaruju interes
zasnivanja sopstvenih gazdinstava
i udružuju se u zadruge, bilo kao
stručnjaci u zadrugama’ - ističe Maričić.
Iz tih razloga neophodan je,
pre svega, projekat sistematske
prezentacije zadružnog koncepta poslovnog organizovanja koji
bi se pokrenuo i predstavljao preko sredstava javne komunikacije i
neposredno u dijalozima u selima.
Ako bi bilo interesa postupno bi se
nametala potreba određenih aktivnosti zainteresovanih i kompententnih činilaca:
• Valorizacija geografskih, ekonomskih i drugih potencijala određenih lokaliteta;
• Prezentacija sadržaja, mogućnosti i prednosti zadružnog modela
organizovanja i poslovanja;
• Projekcija integralnog uređivanja prostora;
• Valorizacija zemljišta i drugih
agrarnih potencijala;
• Vraćanje šumama određenih
površina;
• Projekcija modela gazdinstava
sa projektima određenih ekonomskih objekata;
• Projekcija rehabilitacije, ili zasnivanja savremenih naselja i komunalne infrastrukture, sa projektima zgrada za savremeni život, koje
odgovaraju lokalitetu, uzimajući u
obzir i graditeljsko nasleđe i tradiciju određenog kraja;
• Projekcija i poslovno organizovanje odgovarajućih kreditnih linija
i uslova kreditiranja;
• Funkcije i uloga države i lokalnih samouprava u stvaranju uslova
i podršci u poslovima revitalizacije
sela;
• Učešće stručnih institucija i organizacija, posebno, organizovano
ili pojedinačno učešće organizacije
agronoma (nezaposlenih i zaposlenih) u podsticanju i realizaciji ovih
projekata;
Za nastanak takvog projekta
mogli bi da se angažuju zajednički,
pa i svako na svoj način:
• Srpska akademija nauka – Odbor za selo;
• Društvena organizacija Zadružni pokret;
• Nacionalna zadruga S P A S u
kojoj su i nezaposleni agronomi kao
organizovana grupacija članstva;
• Društvo agrarnih ekonomista;
• Savez poljoprivrednih inženjera i tehničara;
• Poljoprivredni fakulteti;
• Institut za ekonomiku poljoprivrede;
• Zavod za proučavanje sela;
• Institut za primenu nauke u
poljoprivredi;
• Zadružni savez Srbije i svi
ostali savezi;
• Organizacije i institucije kvalifikovane za projektovanje objekata i
uredjenje prostora i infrastrukture;
Kraj
(Autor je član Odbora za selo
Srpske akademije
nauka i umetnosti)
8. novembar 2013.
IZ LOKALNIH SAMOUPRAVA
BEOČIN • ODRŽAN PRVI KRUG JAVNE LICITACIJE
Susek i dalje prednjači
Od oko 360 ponuđenih hektara u državnoj svojini,
tokom prvog nadmetanja u zakup dato svega
tridesetak hektara
K
ao što se i očekivalo,
prvi krug javne licitacije za zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj
svojini na teritoriji beočinske
opštine protekao je u znaku
nešto manje zainteresovanosti ovdašnjih registrovanih
poljoprivrednika.
Prilikom
nadmetanja u prostorijama
Skupštine opštine, 24. oktobra, izlicitirana su samo tri
kompleksa zemljišta – svi u
katastarskoj opštini Susek. U
pitanju je poljoprivredno zemljište u ukupnoj površini od
oko 30 hektara, rekla nam je
Jelena Pašćan, viši stručni
saradnik za poljoprivredu u
opštini Beočin.
Oglasom za javnu licitaciju, ove godine je u zakup
ponuđeno oko 358 hektara
u katastarskim opštinama
Beočin, Čerević, Banoštor,
Sviloš, Lug, Susek, Rakovac
i Grabovo. Propisani uslovi –
da zainteresovana fizička lica
budu upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava na
teritoriji jedinice lokalne samouprave na kojoj se nalazi
ponuđeno zemljište i imaju
aktivan status – uticali su na
smanjeno interesovanje. Ali,
samo u prvom krugu, kako
očekuje Jelena Pašćan, pošto
će prilikom sledećeg javnog
nadmetanja uslovi za učešće biti znatno primamljiviji.
Upravo predstoji zaključivanje ugovora sa trojicom poljoprivrednika koji su u Suseku izlicitirali jedanaest, 13,5
i oko pet hektara zemljišta u
državnoj svojini, a po okončanoj zakonskoj proceduri biće zakazan i drugi krug
javnog nadmetanja. U njemu
će moći da učestvuju i lica
Доо ветеринарска
станица
САВА СРЕМ
koja su pravo zakupa iskoristila (ili imala) u drugoj jedinici lokalne samouprave.
Zanimljivo je da najkvalitetnije, a time i najskuplje
poljoprivredno zemljište u
državnoj svojini postoji upravo u Suseku. Tamo je početna cena zakupa zemljišta po
kulturi "njiva", četvrte klase,
ove jeseni iznosila 150 evra
po hektaru. U ostalim katastarskim opštinama, zavisno
od klase, konfiguracije terena
i pristupačnosti parceli, cene
su bile znatno niže: od 16, 30
i 50, pa sve do 80 evra/ha.
Iako se državno zemljište u
beočinskoj opštini uglavnom
odnosi na livade i pašnjake,
odnosno nije pogodno za obradu, interesovanje za zakup
se poslednjih nekoliko godina znatno povećalo.
D. P.
Лаћарак, 022/670-750, ул. 1. Новембар 266
Др. вет. мед. Радован Цикуша и Др. вет. мед. Ненад Раичевић
Сремска Митровица, 022/618-020, ул. Петра Прерадовића 80
Др. вет. мед. спец. Миленко Перић
Мартинци, 022/ 668-387, ул. Војвођанска 9
Др. вет. мед. спец. Сава В. Шарац
Чалма, 022/685-600, ул. Победа 24
Др. вет. мед. Милорад Кевиš
Лаћарак
VETERINA
Велики Радинци, 022/660-230, ул. Моше Пијаде 7
Др. вет. мед. Наташа Секулић
Učesnici prvog kruga licitacije u Beočinu
- Лечење
- Вакцинација
- Вештачко осемењавање
- Превентива
- Трихиноскопија
- Продаја пилића
- Сточна храна
- Премикси
- Лекови
Kako pomoći životinjama
pri porođaju
Porodilište treba da je higijensko, okrečeno i dezinfikovano kako bi sprečilo infekcije
majke i novorođenčadi i omogućilo dobijanje zdravog podmlatka
Piše:
Dr vet. med.spec. Sava Šarac
P
orođaj (partus) je složen fiziološki
proces,pri kome se vrši istiskivanje
ploda, plodovih ovojnica i tečnosti iz
gravidnog uterusa u spoljašnju sredinu.
Pri normalnom porođaju životinja obično
nije potrebna pomoć, ali za svaki slučaj
životinja – porodilja treba da bude pod
stalnim nadzorom i kontrolom. Iz tih razloga u savremenoj stočarskoj proizvodnji
životinja - porodilja se sedam dana pred
porođaj prebacuje u porodilište, gde se
vrši prihvatanje i ishrana mladunčadi, pa
se tako;
• krmače - prase u prasilištima gde
postoje boksovi sa uklještenjima;
• ovce i koze se jagnje i jare u ovčarnicima u posebno zagrađenim prostorima sa dovoljno debele,čiste i suve
prostirke;
• kobile se ždrebe na ergelama u štalama sa boksovima ili bez boksova
• krave se tele u štalama....
Porodilište treba da je higijensko,
okrečeno i dezinfikovano kako bi sprečilo
infekcije majke i novorođenčadi i omogućilo dobijanje zdravog podmlatka.
U veterinarskom porodiljstvu, kao i
u hirurgiji, važni su principi asepse i antisepse pa prema tome osnovni princip
pomaganja pri porođaju, bio on lak ili
težak, jeste higijena ruku i porodiljskih
instrumenata i pomagala. Najbolji instrument pri porođaju, jeste vešta ruka
pomagača koja mora biti dobro oprana i
dezinfikovana, kako se njom ne bi preneli razni uzročnici infekcija u porođajni kanal. Porodiljska pomagala i instrumenti
8. novembar 2013.
kao što su kuke, klešte, uže...moraju biti
savršeno čisti, sterilisani i dezinfikovani.
Polni otvor, vulva i okolina pre samog porođaja se moraju dobro oprati mlakom
vodom i sapunom i dezinfikovati sa alkoholom.
Krmače se uglavnom prase same.
Prasad se istiskuju iz krmače naizmenično iz levog i desnog materičnog roga
ili najpre iz jednog, a potom iz drugog
roga tako da pomoć pri prašenju nije
potrebna. Usled komplikacija pomagač
tankom i nauljenom rukom ulazi u vaginu što dublje i jedno po jedno prase
hvata prstima i izvlači napolje. Ukoliko je
prase krenulo glavom pomagač ga hvata
za glavu tako što stavlja palac i kažiprst
u očne duplje praseta i ruku povlači pri
napinjanju majke napolje. Pri karličnom
položaju praseta, pomagač hvata prase
za nogice palcem, kažiprstom i srednjim
prstom i pri naponima majke ruku povlači ka napolju.
Karlica ovaca i koza je povoljnije građena za porođaj nego karlica krava, pa
samim tim i porođaj je kod njih brži i u
proseku traje od 30 do 60 minuta. Usled
slabih porođajnih trudova ili odugovlačenja pomagač ulazi rukom u vaginu gde
jagnje ili jare hvata za glavu ili noge i pri
napinjanju majke polako izvlači napolje.
Nakon završetka porođaja pomagač treba da pregleda porođajni kanal rukom i
proveri da nije zaostao neki plod u materici ili da nije došlo do nekih komplikacija
kao što su prsnuće ili povreda materice,cerviksa i vagine.
Karlica krave je za porođaj građena
mnogo nepovoljnije nego karlice drugih
Bezbedan porođaj za zdravo potomstvo
domaćih životinja,pa prema tome i teljenje krava traje duže u proseku 1 do 2
sata. Karlica je dugačka i tele kroz nju
prolazi duže i to putem karlične osovine
koja se na svom putu dva puta lomi na
gore.Ukoliko je potrebna pomoć pri teljenju zbog slabih porodjajnih trudova ili
odugovlačenja koje preti ugušenjem ploda tele se vuče za noge u pravcu korena
repa krave.Tele smeju vući najviše dve
do tri osobe u momentu kada se krava
napinje.Pomagaći vuku polako i pažljivo.
Veća vučna snaga i naglo vučenje je po-
grešno i može da dovede do komplikacija
i opasnosti po tele i majku.Najširi delovi
teleta prilikom prolaska kroz porodiljski
kanal su glava, grudni koš i karlica,pa
prilikom prolaska teleta glavom kroz vaginu, vestibulum i vulvu pomagač treba
prstima potisnuti dorzalnu komisuru vulve preko čeonog dela glave teleta napred
i nagore kako bi sačuvao međicu perineuma od prskanja. Ukoliko se krava teli u
stojećem položaju pomagač treba pravovremeno da prihvati tele rukama i spusti
ga polako na pod. Pupčanu vrpcu teladi
pomagač pažljivo prekida šakom za širinu dlana od kožnog pupka i dezinfikuje
sa alkoholom ili tinkturom joda.
Karlica kobile je sa porodiljske tačke gledišta najpovoljnije građena,pa
prema tome i porođaju je u kobila lak
i brz i kreće se u proseku od 5 do 15
minuta, naročito ako se uzmu u obzir
jake kontrakcije materice i trbušnih mišića. Usled komplikacija pri ždrebljenju
pomagač ždrebe povlači za noge nadole,prema skočnim zglobovima kobile.
Ždrebe se vuče za vreme napinjanja
kobile, za šta su dovoljne dve do tri
osobe. Prolaz velikog ploda kroz porođajni kanal olakšava se neizmeničnim
vučenjem za noge, čas leve čas desne
noge,kako bi ždrebe koso prošlo širokim prednjim ili stražnjim delom.Prilikom prolaska glave ždrebeta kroz vulvu,međicu kobile treba čuvati tako što
pomagač prstima potiskuje ždrebe preko čela i ušiju. Ukoliko međica prsne,
nastaje cepanje vagine i rektuma,stvara se rektalno vaginalna kloaka,a kasnije sterilitet kobile. Ukoliko kobila
stoji za vreme ždrebljenja, pomagač
treba na vreme da prihvati ždrebe rukama i spustiti ga na tlo. Pupak ždrebeta se obično sam prekine kada kobila
ustane,međutim ukoliko se to ne desi
pomagač treba da sačeka jednu do dve
kontrakcije materice kako bi iz placente
u ždrebe prešlo 1,5 do 2 litra krvi i tek
onda da za širinu šake od kožnog dela
pupka prekine pupčanu vrpcu. Ukoliko
se ne sačeka i pupak odmah prekine
dolazi do anemije i stradanja ždrebeta
ubrzo posle ždrebljenja.
7
STRUČNI SKUPOVI
ODRŽAN FORUM O PŠENICI
Podrška države za unapređenje
proizvodnje i skladištenja
"Nismo konkurentni, ne znamo tržište, ali znamo da sa proizvodnjom pšenice imamo prehrambenu sigurnost
nacije. Stoga donosimo Strategiju razvoja poljoprivrede, koja će pratiti i program ulaganja novca u sektore,
jer u prazno nećemo više sipati" - rekao je Nenad Katanić, pomoćnik ministra poljoprivrede
P
od pokroviteljstvom Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i
vodoprivrede, redakcija "AgroServisa" i lista "Moje Gazdinstvo",
31. oktobra, organizovala je "Forum
o pšenici: cena, za koga i koliko".
Forum je imao za cilj da se iz više
uglova sagledaju trenutni pokazatelji i mo gu ći prav ci or ga ni zo va nja
pro iz vod nje hleb nog ži ta, kao i da
se, na osno vu struč nih sa zna nja i
po ljo pri vred ne prak se, for mu li šu
pre po ru ke re sor nom mi ni star stvu
i Vla di ka ko da si stem ski omo gući una pre đe nje pro iz vod nje ove
kul tu re.
Nakon višesatne elaboracije sa
stanovišta agrotehnike, oplemenjivanja, tržišta, klimatologije, iskustava Mađarske i Hrvatske, i dobre
domaće poljoprivredne prakse na
Forumu je formulisana preporuka
državi u pet tačaka.
Kako ići dalje u prodaju
pšenice?
Pomoćnik ministra poljoprivrede,
šumarstva i vodoprivrede, Nenad
Katanić, otvarajući Forum o pšenici
prvi put je saopštio službene podatke o veličini poseda koju zauzima
pšenica i koji, zapravo, govore koliko smo stvarno konkurentni.
- Danas se gajenjem pšenice bavi 127.138 gazdinstava u Srbiji koja
su registrovana – rekao je Katanić.
- Najveći broj gazdinstava pšenicu
gaji na površini do pet hektara –
skoro 112.000 gazdinstava. U toj
grupi je 12.608 gazdinstava koji
pšenicu seju na parceli do jednog
hektara. U registru gazdinstava piše
da 193 domaćina seju više od 100
hektara pšenice, a ukupno ima oko
1.400 gazdinstava koja su upisala da obrađuju više od 100 hektara
zemlje. Mi nećemo menjati koncept
podsticaja po hektaru, ali je ozbiljno pitanje koliko je postojeći model
progresivan, a koliko socijalni. Pogledajte računicu: statistički podatak o žetvi - 2.678.213 tona pšenice
kada podelimo sa brojem proizvođača pšenice, proističe da je njihov
prinos po gazdinstvu oko 2.100 kilograma. Ko je onda proizveo pšenicu do objavljenog proseka od 4.772
kilograma i sa kojim kvalitetom ulaganja? Ovo liči na igru brojeva, ali
i nije tako, jer pšenicu mnogi gaje
kao plodosmenu i ostavljaju za svoje potrebe.
Dakle, nismo konkurentni, ne
znamo tržište, ali znamo da sa proizvodnjom pšenice imamo prehrambenu sigurnost nacije.
Stoga donosimo Strategiju razvoja poljoprivrede, koja će pratiti
i program ulaganja novca u sektore, jer u prazno nećemo više sipati. Moraćemo da odgovorimo na
mnoga pitanja. Da li je sistem Javnih skladišta u funkciji tržišne sigurnosti putem robnih zapisa ili je to
korist samo za vlasnike tih silosa?
Mreža ovih silosa je mala – 17 ili
20, svejedno, ako nisu pokriveni regioni to
je za nas problem.
Kako ćemo dalje u
prodaji pšenice ako je
ne razvrstavamo po
kvalitetu? Ako država
ulaže u silose, usipne
koševe, to ne može
biti od danas do sutra.
Neko mora biti nosilac
tog posla – gazdinstvo, zadruga, kompanija. Nije vreme da
ulažemo novac, a da
od toga nema koristi
celo selo ili region.
Preporuke
državi
u pet tačaka
Formulisanje zaključaka:
Vukosav Saković, Miroslav Kiš i prof. dr Miroslav Malešević
li smo u prošlom veku imali bolje
sorte pšenice? Nismo. Mehanizaciju? Nismo. Zaštitu? Nismo. Kako to
da onda danas imamo slabije prinose? Da li mi to pšenicu gajimo kako
stignemo, a kad dođe žetva počinjemo priču o ceni i kupcu i dijalog sa državom. Šta je alat države
u sektoru trgovanja pšenicom? Prvo
– osposobljavamo Javno skladište,
otkup za potrebe države i eventualno zaštitne cene. Šta je dugoročno?
Ulaganje u skladišta, sušare, vage,
laboratorije...
Kada smo nedavno analizirali u
kom sektoru je jasna situacija između primarne i prerađivačke industrije, ratara i organizatora proizvodnje, došli smo do zaključka da je
to proizvodnja šećerne repe. A znate zašto? Svi učesnici imaju jasne
ugovore i to još u martu-aprilu. Kod
proizvođača pšenice dostignuti nivo
dogovora je sveden na ovu famoznu
formulaciju – "lager na čekanju cene". Ko tu šta čeka, znate i sami. Ali
budimo realni – koliko je para potrebno da danas platite odjednom
Ima i druga grupa
pitanja koja se odnose na nivo prinosa. Da
Diskusija: Kiš Atila, Čedomir Keco, Pavle Nenadović, prof. dr Branko Marinković i dr Novica Mladenov
8
2. Bez subvencija nema proizvodnje, ali ona mora biti namenjena za deklarisana semena kvalitetnih sorti, za primenu
nedostajućih mineralnih đubriva
i za zaštitu koja će se obavljati
pod nadzorom stručnjaka. Znači,
subvencije moraju biti namenske
i direktno usmerene.
3. Budući da ne znamo ni
tačne površine poljoprivrednog
zemljišta, niti stvarnu setvenu
strukturu, treba obaviti satelitsko snimanje i ustanoviti metod
provere gde ja tačno i šta zasejano. Pored kontrole trošenja
subvencija tako bi se sprečile i
manipulacije na tržištu pšenice,
jer bi se pouzdano znalo o kojim je površinama reč i u kakvom je stanju pšenica tokom
vegetacije.
4. Bez sveobuhvatne strategije ne možemo odrediti tačno
mesto pšenice u plodosmeni,
jer pored ekonomskog ona ima
i agrotehnički značaj.
Nivo prinosa
Nenad Katanić,
pomoćnik ministra poljoprivrede
1. U našoj zemlji postoje veliki potencijali za proizvodnju
pšenice, kako po prinosu tako i
po kvalitetu. Stoga, moramo da
počnemo da razvrstavamo, skladištimo i plaćamo pšenicu po
kvalitetu, prethodno sistemski
definišući parametre kvaliteta,
koje su sorte nosioci kvaliteta,
i da to ugradimo u podsticajne mere države. Skladištenje
za male proizvođače, ako ne
besplatno, mora biti značajno
subvencionisano, barem u onim
skladištima koja su još uvek u
nadležnosti države.
Detalj sa skupa
zrno za meljavu, a da
cele godine ostvarujete prodaju brašna? Cena tog kapitala negde
mora biti uračunata. Za
900.000 tona zrna za
hleb po 20 dinara iznosi 18 milijardi dinara. To
su ogromni novci – zaključio je pomoćnik ministra poljoprivrede.
Na forumu su pored
pomoćnika ministra poljoprivrede Nenada Katanića govorili i Zvonimir Pavlović, pomoćnik
direktora
Republičkog
zavoda za statistiku, Jasminka Smailagić, načelnik Odeljenja za klimatske prognoze Republičkog hidrometeorlo-
5. Savetodavne službe morala bi država potpuno da finansira po austrijskom modelu i da
se zna šta zahteva šta ono tačno
treba da uradi u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji. Savetodavne službe moraju biti pod
ingerencijom fakulteta, instituta,
univerziteta i u čemu će aktivno
učestvovati Ministarstvo.
škog zavoda, dr Novica Mladenov iz
Instituta za ratarstvo i povrtarstvo
u Novom Sadu, profesor dr Branko
Marinković sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, Žarko Galetin, direktor novosadske Produktne
berze, Vukosav Saković, direktor
poslovnog udruženja "Žita Srbije", Pavle Nenadović, poljoprivredni proizvođač iz Vognja i Atila Kiš iz
kompanije "Julia mlin", kao i agrarni
analitičar Čedomir Keco. Uspešnosti
Foruma doprineli su prof. dr Miroslav Malešević i Miroslav Kiš, predsednik Asocijacije poljoprivrednika.
Agroservis, S.P.
Foto: D. Ćosić
8. novembar 2013.
INTERVJU
SREMSKA MITROVICA
DANIJELA MEĐEDOVIĆ, V.D. DIREKTORKA AGENCIJE ZA RURALNI RAZVOJ
Više od partnera
u razvoju grada
Osnovni cilj osnivanja Agencije za ruralni razvoj jeste pružanje podrške naporima Grada u obavljanju redovnih delatnosti u domenu poljoprivrede i ruralnog
razvoja, uspostavljanju veze između korisnika - grada, ministarstava i donora,
izrade projekata i pružanje drugih neophodnih usluga
P
re skoro dva meseca u Sremskoj Mitrovici je i formalno počela da radi Agencija za ruralni
razvoj grada. Agencija je osnovana
aprila ove godine odlukom Skupštine grada, a nastala u sklopu projekta "Unapređnje administrativnih i
kadrovskih kapaciteta Grada Sremska Mitrovica osnivanjem Agencije
za ruralni razvoj grada" kojeg je finansirao Pokrajinski sekretarijat za
međuregionalnu saradnju i lokalnu
samoupravu, a podržala Regionalne
razvojne agencije "Srem" u Rumi.
Funkciju vršioca dužnosti direktora
Agencije obavlja Danijela Međedović sa kojom smo razgovarali o nastanku agencije, njenim zadacima,
planovima i novom projektu.
Republike. Tu je i pružanje podrške
gradskoj administraciji u domenu
nadležnosti Grada vezanih za poljoprivredu, promocija poljoprivrede,
ruralne turističke ponude i ruralnih
područja Grada Sremska Mitrovica,
i obavljanje drugih poslova iz oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja, u
skladu sa potrebama Grada Sremska
Mitrovica.
Šta znači planiranje za razvoj
jedne sredine?
Relizovan je projekat unapređenja administrativnih i razvojnih kapaciteta grada osnivanjem
Agencije na čijem ste čelu? Za
laika to je pomalo neobično, pa
Vas molim da objasnite šta se
postiglo na ovaj način i šta dobija ova sredina radom agencije?
- Agencija za ruralni razvoj grada Sremska Mitrovica je osnovana
Odlukom Skupštine grada u aprilu
mesecu ove godine u formi društva
sa ograničenom odgovornošću, a registrovana je u Agenciji za privredne registre krajem juna ova godine.
Osnovni cilj osnivanja Agencije za
ruralni razvoj jeste pružanje podrške
naporima Grada u obavljanju redovnih delatnosti u domenu poljoprivrede i ruralnog razvoja i uspostavljanju
veze između, korisnika, grada, ministarstava i donora, izrade projekata
i pružanje neophodnih usluga krajnjim korisnicima : poljoprivrednicima
preduzetnicima prerađivačima, licima koja se bave ruralnim turizmom,
mladima na selu i svim ostalima koji
imaju veze sa ruralnom sredinom.
Kako je sve počelo ?
- Mogućnost za osnivanje Agencije za ruralni razvoj je stvorena usvajanjem Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, kojim
je propisano da lokalne samouprave
mogu osnivati pravna lica za podršku
za sprovođenje poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja, a ukidanjem Regionalnih kancelarija za
ruralni razvoj koje su bile predviđene
Danijela Međedović
Fruškogorski vinogradi
kao partner na realizaciji prioritetnih
projekata definisanih Strategijom
održivog razvoja grada Sremska Mitrovica 2010 – 2020, došlo je do realne potrebe za formiranjem Agencije za ruralni razvoj, kao posebne
administrativne jedinice.
Ko je projekat finansirao?
- Sredstva za početak rada Agencije za ruralni razvoj u iznosu od
1.600.000 dinara su obezbeđena
preko Pokrajinskog sekretarijata za
međuregionalnu saradnju i lokalnu
samoupravu a u okviru konkursa "
Podsticanje aktivnosti na unapređenju funkcionalnosti različitih sektora
lokalne administracije, modernizacije uprave i primenu informacionokomunikacionih tehnologija".
Kako će se potvrditi održivost
projekta i agencije ?
- Agencija za ruralni razvoj će se
delom finansirati realizacijom projektnih aktivnosti i time će se obezbediti održivost konkretnog projekta koji je za cilj imao osnivanje ove
Agencije. Donošenjem Strategije ruralnog razvoja grada Sremska Mitrovica, za čiju realizaciju će Agencija
za ruralni razvoj biti direktno odgo-
vorna, obezbediće realizaciju programa ruralnog razvoja i strateški
značajnih projekata, a u partnerstvu
sa Regionalnom razvojnoj agencijom
„Srem“ stvoriće se i mogućnost učestvovanja u projektima od regionalnog značaja.
Koji je opšti, a koji su specifični ciljevi projekta koji je rezultirao osnivanjem Agencije za
ruralni razvoj
- Opšti cilj projekta „Unapređenje
administrativnih i razvojnih kapaciteta grada Sremska Mitrovica osnivanjem Agencije za ruralni razvoj je
efikasno upravljanje i jačanje admistacije grada Sremska Mitrovica koje
doprinosi održivom razvoju.
Specifični ciljevi ovog projekta su:
podizanje kapaciteta administracije
grada Sremska Mitrovica za implementaciju i praćenje realizacije Strategije održivog razvoja grada sa posebnim akcentom na projekte u poljoprivredi i ruralnom razvoju, efikasno korišćenje finansijski dostupnih
sredstava u nacionalnim fondovima
za razvoj poljoprivrede kao i IPA fondovima namenjenih ruralnom razvoju, stvaranje preduslova za iniciranje
i realizaciju razvojnih inicijativa na
opštinskom i međuopštinskom nivou
uz uključivanje privatnog sektora u
oblasti proizvodnje hrane.
nih za domaće i EU fondove, prepremu i popunjavanje konkursne dokumentacije za povlačenje sredstava iz
ovih fondova.
Koje su još delatnosti agencije?
- Pretežna delatnost agencije jeste pružanje konsultantskih usluga,
pod kojima se podrazumeva infomisanje seoskog stanovništva o mogućnostima povlačenja sredstava iz
domaćih i stranih fondova i o konkretnim konkursima, edukacija zainteresovanih lica za popunjavanje
prijavnih obrazaca, kao i pružanje
pomoći prilikom popunjavanja ovih
obrazaca i pribavljanja neophodne
dokumentacije.
Osim toga, Agencija za ruralni
razvoj obavlja i sledeće delatnosti,
a one su: prikupljanje podataka o
proizvodnji, prodaji, investicijama,
problemima i mogućnostima u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja,
izrada i sprovođenje Programa podrške ruralnom razvoju, predstavljanje
poljoprivrede Grada Sremska Mitrovica pred donatorima i ovlašćenim
organima i organizacijama na nivou
- Kako bi Agencija u saradnji sa
lokalnom samoupravom mogla raditi
na pripremi i realizaciji projekata neophodnih za razvoj seoskog područja,
pre svega, potrebno je utvrditi koje su
to mogućnosti, problemi i potrebe seoskih područja i na osnovu toga isplanirati konkretne projekte sa kojima će
Grad aplicirati za sredstva kod domaćih i stranih fondova. Samo preciznim
planiranjem konkretnih projekata i
njihovom realizacijom može se uticati
na razvoj sela i ponovno oživaljavanje
seoskih područja.
Aktuelan je još jedan novi
projekat?
- Upravo napred rečeno razloga je
što Agencija za ruralni razvoj realizuje još jedan projekat pod nazivom
„Izrada Strategije ruralnog razvoja
grada Sremska Mitrovica na principima LEADER pristupa“. Ovaj projekat, takođe, sufinansira Pokrajinski sekretarijat za međuregionalnu
saradnju i lokalnu samoupravu, a
pratner na projektu je Regionalna
razvojna agencija „Srem“. Do sada su definisane oblasti koje će biti
obrađene u pomenutom dokumentu i kasnije razrađene kroz konkretne projekte, a u toku je i formiranje
radnih grupa po konkretnim oblastima, tako da očekujemo da će za
otprilike 10 dana biti održan prvi
sastanak svih radnih grupa, nakon
čega će se nastaviti rad u okviru
pojedinačnih radnih grupa - rekla
je Danijela Međedović, vršilac direktora Agencije za ruralni razvoj
Grada Sremska Mitrovica.
Razgovarala: S. Đaković
Prema kome je usmeren rad
Agencije za ruralni razvoj grada
Sremska Mitrovica ?
Velike šanse za ruralni razvoj
8. novembar 2013.
- Direktni korisnik usluga Agencije za ruralni razvoj je lokalna samouprava, dok su indirektivni korisnici
poljoprivrednici, registrovana gazdinstva, zadruge, udruženja, mladi na selu itd. Usluge Agencije su
usmerene pre svega na pripremu i
realizaciju projekata, kada je u pitanju lokalna samouprava, a kada su
u pitanju indirektini korisnici na pružanje podrške kroz sprovođenje programa ruralnog razvoja, pripremu i
sprovođenje drugoročnog programa edukacije seoskog stanvoništva,
pružanje tržišnih i informacija veza-
Promocija ruralnog turizma
9
GAZDINSTVA
INĐIJA • RASADNIK DEKORATIVNIH BILJKI I ŽBUNJA
„Greenway“- zelena oaza mira
- Imamo dekorativno drveće i žbunje, a akcenat stavljamo i na ne tipične voćke poput aronije i godži.
To je biljka slična aroniji, ima lekovita svojstva i veliki sadržaj vitamina. Pored ovih biljaka, imamo i kivi
kao i japansku jabuku. To je ono što nas razlikuje od klasičnih rasadnika - kaže Lidija Đurić
P
ar kilometara na izlasku iz Inđije
ka Novom Sadu, sa leve strane,
smeštena je mala zelena oaza
dekorativnog drveća, žbunja i ne tipičnih vrsta voćki. Na pola hektara
zemljišta rasadnik su pre dve godine
podigli prijatelji iz studentskih dana
Milan Ćurčin i Lidija Đurić, koji su
radeći ovaj posao za druge, uspeli da
ukradu zanat i samostalno započnu
biznis. Danas , kažu da su zadovoljni,
da nemaju konkurenciju jer se pored
uzgoja i prodaje biljki bave i uređenjem i projektima koji spadaju u domen pejzažne arhitekture. Poslednje
dane miholjskog leta provode u rasadniku, neguju biljke i pripremaju se za
jesenju sezonu.
- S obzirom da smo oboje završili
Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu
odsek hortikultura i godinama radili za
druge, prirodan sled je bio da nastavimo da se bavimo ovim poslom - počinje priču Lidija i kaže da su biznis
započeli u sferi dekorativnog drveća i
žbunja, odnosno višegodišnjeg rastinja. Na vreme smo shvatili da bi nam
se više isplatilo da sami budemo gazde, pa je tako sve i krenulo.
- Milan je imao zemljište ovde pa
Biljke traže pažnju
smo rešili da pokušamo, međutim papirološki se sve odužilo, pa smo tek
godinu dana nakon odobrenog kredita
počeli da radimo.
Rasadnik u ponudi ima veliki asortiman biljaka, od koji se 50 posto uz-
Uređenje domaćinstava i vikendica
gaja, a 50 posto nabavlja za potrebe
klijenata i mušterija.
- Uglavnom u ponudi imamo dekorativno drveće i žbunje, a poseban
akcenat stavljamo na ne tipične voćke
poput aronije i godži. To je biljka slična aroniji, ima lekovita svojstva i veliki sadržaj vitamina. Pored ovih biljaka
imamo i kivi kao i japansku jabuku. To
je ono što nas razlikuje od klasičnih
rasadnika-kaže Lidija i ističe da u ponudi imaju oko 50 vrsti četinara i 70
vrsti lišćara.
- U početku smo kupovali manje
biljke, to jest repromaterijal i sadili ih
u zemlji. To je bio poluproizvod. Međutim, vremenom smo počeli i sami
da proizvodimo i uzgajamo biljke, tako da se svake godine broj uvećava.
Kako kažu ne uzgajaju klasično voće, ali ga po potrebi i u skladu sa zahtevima nabavljaju kao i ruže.
Ono što razlikuje rasadnik „Greenway“ od ostalih jeste mogućnost da
dobijete projekat uređenja vašeg dvorišta ili prostora oko zgrade, uređenje
zelenih i travnatih površina, postavljanje sistema za navodnjavanje i uvek
dobar savet ljubaznih domaćina.
- Posla u rasadniku ima, jer biljke
zahtevaju i traže pažnju. Svaki dan
smo ovde, po čitav dan, jer uvek ima
nešto da se radi. Treba voditi računa o
svakoj biljci, na vreme je zalivati i orezivati, ako želiš da bude lepa - savetuje Lidija i kaže da ovo nije klasičan
posao, a tvrdi da ume biti veoma
kreativan kada je reč o projektima uređenja.
- Konkretno smo radili uređenje zelenila oko jedne zgrade u
Inđiji, to je projekat koji se može videti, a najčešće imamo zahteve da uredimo privatna domaćinstva i vikendice. Imamo poseban program, jer se kompozicioni
planovi ne crtaju kao nekad što
se radilo. Sad slikamo dvorište
i ubacimo sliku u program, koji
sam ubacuje biljke koje treba da
se stave i to izgleda vrlo realno
- ističe Lidija i kaže da kada projekat bude završen klijentima na
licu mesta pokazuju kako će izgledati
njihovo dvorište, pa se se usput može
nešto i izmeniti.
- Sam projekat ne naplaćujemo,
ali naplaćujemo biljke, naš rad i sadnju. Uvek smo spremni na dogovor i
sa svim klijentima se konsultujemo do
najsitnijih detalja.
Posao u rasadniku se mora voleti,
kao i svaki drugi posao, pa ako se radi
kvalitetno i fer potrebno je vreme da
prođe da bi se biznis razvio. Ne može
sve odjednom kaže Lidija i nada se da
će najbolju preporuku dati zadovoljne
mušterije koje kako kaže se uvek vraćaju i trvde da su biljke izuzetno lepe i
kvalitetne.
Lidija se inače zbog posla preselila iz
Novog Sada u Inđiju i sada kaže da bez
rasadnika ne može ni jedan dan:
- Jedva čekam ujutru da se probudim i da dođem ovde. Soba mi je prepuna literature o biljkama i smatram da
čovek mora stalno da prati trendove i
edukuje se, bez obzira kojim se poslom
bavi. Ljudi vole da vide stručnost i da
možete da im date koristan savet i to je
ono zbog čega opet dođu.
U rasadniku rade samo njih dvoje,
jer za sada nemaju veliki obim posla, ali
kad se ide na teren angažuju pomoćnog
radnika.
- Delikatan je to posao, nije strogo
fizički, jer morate da znate kako da izvadite biljku iz korena a da je ne oštetite. Ovo nije klasičan posao, uvek
Svake godine sve veća proizvodnja
Jedan od projekata uređenja
ima da se kopa, zaliva, rasadi ili izvadi
biljka, pa vam ne može biti dosadno
- ističe ona i kaže da je ova godina bila solidna u odnosu na prošlu kada je
bilo mnogo sušnih dana:
- Ove godine smo imali i vlažnih perioda, ali ne previše. Dekorativne biljke imaju plići koren, pa je njima potrebna površinska vlaga. Ako se spoji
više od 15 dana da nema padavina,
to stvara probleme. Na svu sreću mi
smo rešili pitanje navodnjavanja kada
smo uveli sistem kap po kap, a
bunar već imamo na parceli. To
nam je znatno smanjilo troškove i umanjilo brigu oko navodnjavanja zemljišta.
Na kraju našeg razgovora Lidija kaže da se trude kvalitetom
i dobrom uslugom da privuku
mušterije, a poseban akcenat
stavljaju na negu i zaštitu biljaka. Jedino ako tako radite,
proizvod će naći način da stigne do kupca. Do tada, po finom oktobarskom suncu rade i
uživaju u maloj oazi mira, gde
su utemeljili svoj budući put.
Marija Balabanović
UPOZORENJE STRUČNJAKA
NOVI SAD • BILJNE VAŠI PRETE MLADOM ŽITU
Primeniti zaštitni tretman
Toplo vreme i vlaga pogoduju posejanoj pšenici, ali i razvoju vaši na mladim biljkama
- Štetni organizmi nisu poštedeli ni mlad usev ječma
N
a mnogim parcelama u Vojvodini pšenica je već nikla.
Međutim, toplo vreme, koje prija razvoju useva, odgovara i
razvoju štetnih organizama pa su
se pojavile vaši koje prete mladom
žitu.
Setva pšenice još nije završena,
a na nekim parcelama je već nikla,
pa je na njivama šarenilo, objašnjava stručnjak u subotičkoj poljoprivrednoj stanici Damir Varga.
- Može se reći da je dosta toplo
vreme tokom oktobra, negde od početka druge dekade pa sve do današnjih dana pogodovalo razvoju
useva. Pšenica koja je posejana u
prvoj dekadi i početkom druge dekade oktobra je u fazi tri lista, dok
je pšenica koja je zasejana negde
oko druge dekade u fazi dva lista.
Tako da na parcelama imamo šarenilo od pšenice koja je vrlo razvije-
10
na i koja će za nekih desetak dana
koja će ući u fazu bokorenja pa do
one koja je tek zasejana i koja je u
fazi nicanja i klijanja - objašnjava
Varga.
Toplo vreme i vlaga pogoduju
posejanoj pšenici, ali i razvoju vaši
na mladim biljkama. Same po sebi
nisu prevelik problem, ali je štetna
njihova uloga u prenosu štetnih organizama, upozorava rukovoditeljka Prognozno izveštajne službe za
zaštitu bilja Vojvodine Dragica Janković.
- Na mnogim parcelama prisutne
su vaši. Uslovi su takvi da se to ne
sme dozvoliti, ne samo zbog toga
što su vaši značajne štetočine i čine direktne štete, već zato što one
stvaraju veće probleme prenoseći
viruse. Tako da treba obratiti pažnju i na tim parcelama primeniti
odgovarajući zaštitni tretman - na-
glašava Janković. - Štetni organizmi
nisu poštedeli ni mlad usev ječma.
To zbunjuje.
Po njenim rečima, problem ječma je sada u prvom planu. - Imamo mnogo parcela na kojima je zabeležena mrežasta pegavost. To je
po meni čudna situacija jer postoje
uslovi optimalni za razvoj bolesti
(temperatura 18–20°C), ali ako je
seme istretirano nije normalno već
na drugom listu videti simptome
pegavosti ječma. Jako su kratki ciklusi. Brzo će se bolest umnožavati,
ali prvenstveno na onim parcelama
na kojima nije posejano deklarisano seme. Ratari znaju šta su sejali
i zato treba da obrate pažnju i blagovremeno reaguju - zaključila je
Janković.
Radio Novi Sad
(Stevan Davidović)
Biljne vaši čine štete i prenose viruse
8. novembar 2013.
SA SREMSKIH POLJA
NOVI KARLOVCI • POSLEDNJI RADOVI NA NJIVAMA
Vreme poslužilo ratare
V
eliki broj poljoprivrednika u Sremu iskoristio je Miholjsko leto
pa su poslednjih nekoliko
nedelja proveli na svojim
parcelama gde su izvršili
jesenje zimsko oranje. Jedan od njih je i Živan Đaniš, paor iz Novih Karlovaca, koji se, kako kaže, čitav
život bavi poljoprivredom.
- Poslužilo nas vreme pa
smo bukvalno iskoristili ono
što nam je Bogom dano, a to
je lepo vreme. Maltene smo
ove jesenje radove odradili bosi, a to se retko dešava. Da bi
za proleće spremili bolje useve neophodno je bilo izorati zemlju, a još da
imamo bolju tehniku gde bi nam bio
kraj, moglo bi se još kvalitetnije uraditi. Kad je manji traktor više se potroši, ali šta je - tu je. S proleća mora
da se zatvori zemlja, pa su ovi radovi
bili neophodni kako bismo sačuvali
vlagu u zemljištu - kaže Živan.
Pored oranja neophodno je bilo
i nađubriti zemljište, a on ističe da
Živan Đaniš
su taj posao već završili kao i setvu
pšenice pre dvadesetak dana.
- I tu nas je vreme zaista poslužilo, tako da nismo imali problema
– kaže Živan.
Jedino na šta se žali ovaj poljoprivrednik jeste nedostatak sredstva za
đubrivo koje je nadoknadio stajskim
đubrivom, jer, kako kaže, u svom gazdinstvu ima i nekoliko krava. Ono
što ga i ove godine muči jeste otkupna cena mleka koja je nestabilna, pa nema nikakve garancije
za svoj proizvod.
- U našem selu nema više poljoprivrednika kao pre 20 godina. Ja nemam više energije kao
nekad, a videćemo da li će unuk
nastaviti tradiciju, pa da na njega registrujemo poljoprivredno
imanje. Obično sejemo oko šest
jutara pšenice i 12 jutara kukuruza, a to neko mora da obrađuje.
Mene je to sve prošlo, a videćemo kako će biti na proleće - priča Živan i ističe da su zadovoljni
ovogodišnjim prinosom kukuruza, ali
da cena nije bila zadovoljavajuća.
- U svakom slučaju, važno mi je
da smo ove jesenje pripremne radove obavili, a uspeli smo da nađubrimo oko sedam jutara zemlje. Inače,
subvencije sam dobio, ali zahtev za
naftu još uvek nisam podneo - kaže
na kraju poljoprivrednik iz Sasa i nada se da će prolećno oranje biti jednako dobro kao i ovo jesenje.
M. Balabanović
Poslednji jesenji radovi na njivama
ŠID • NA POLJIMA ŠIDSKE OPŠTINE
Privodi se kraju žetva
Planirano je da ozimom pšenicom bude posejano ukupno 5.645 hektara, a do sada je taj posao završen na
4.950 hektara. Kada je reč o ozimom ječmu njime je trebala da bude zasejana površina od 320 hektara, što je
u potpunosti i ispunjeno – kaže Dejan Vučenović, stručni saradnik iz opštinske Kancelarije za poljoprivredu Šid
P
rema podacima Kancelarije za
poljoprivredu Opštine Šid do 4.
novembra na poljima šidske opštine požnjeveno je ukupno 16.732
hektara kukuruza sa prosečnim prinosom od 6,71 tona po hektaru, šećerna repa je urađena na površini od
820 hektara sa prosečnim prinosom
od 53,2 tone po hektaru, suncokret
je završen na površini od 200 hektara, sa prosečnim prinosom od tri tone,
soja na 8.111 hektara sa prosečnim
prinosom od 2,2 tone, a duvan na 449
hektara sa prinosom od 1,9 tona.
Prema rečima Dejana Vučenovića, stručnog saradnika iz Kancelarije
za poljoprivredu, od poslova na njivama trenutno je još preostalo ubiranje
merkantilnog kukuruza i vađenje šećerne repe.
- Suncokret, soja i ostale kulture
su već požnjevene, a trenutno se vrši jesenje oranje i setva pšenice. Setva ječma je završena i on je izašao
iz optimalnog agro roka za setvu. Ove
temperature i procenat vlage pogoduju svim radovima i uslovi su idealni
za nicanje i razvoj, pogotovo pšenice i ozimog ječma koji su posejani u
poslednjoj dekadi oktobra. Inače, na
teritoriji šidske opštine planirano je
da ozimom pšenicom bude posejano
ukupno 5.645 hektara, a do sada je
taj posao završen na 4.950 hektara,
što znači da je setva ozime pšenice
urađena na 85 posto od ukupne površine. Kada je reč o ozimom ječmu
planirano je da njime bude zasejana površina od 320 hektara, što je u
potpunosti i ispunjeno – kaže Dejan
Vučenović, stručni saradnik za poljoprivredu.
S. Mihajlović
Otresišta
Prema rečima Dejana Vučenovića, iz Kancelarije za poljoprivredu
Opštine Šid, na mestima spajanja
atarskih sa kategorisanim putevima u selima u šidskoj opštini, završena je izgradnja otresišta, odnosno betonskih podloga koje trebaju da spreče nanošenje blata na
puteve i da doprinesu bezbednosti
saobraćaja.
- Ukupna vrednost radova na
izgradnji otresišta je 2,5 miliona
dinara, za saniranje atarskih puteva uloženo je 15 miliona dinara, a
sredstva za ovaj posao su obezbeđena iz zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta. U planu je bilo
oko 5,5 kilometara puteva, što je
i urađeno. Svi putevi su poravnani
i nasuti tucanikom, u šta smo se i
uverili na terenu, kada smo nedavno išli u obilazak atarskih puteva
– kaže Dejan Vučenović, stručni saradnik za poljoprivredu.
Otresišta
Zoran Savić i Dejan Vučenović iz Kancelarije za poljoprivredu
u obilasku atarskih puteva
8. novembar 2013.
Milioni za atarske puteve i otresišta
11
SAVREMENO VOĆARSTVO - REČ STRUČNJAKA
Čuvanje plodova jabuke
Doc. dr Nenad Magazin
Poljoprivredni fakultet Novi Sad
Departman za voćarstvo, vinogradarstvo,
hortikulturu i pejzažnu arhitekturu
O
d momenta berbe nadalje,
pojedini parametri kvaliteta
plodova opadaju (čvrstina,
sadržaj kiselina), a drugi mogu da
se razvijaju (aroma, osnovna boja). Čuvanjem plodova jabuke u
određenom režimu temperature,
sastava gasova, relativne vlažnosti,
promena tih parametara se znatno
usporava. Proizvođač, odnosno osoba odgovorna za čuvanje plodova
jabuke, treba stalno da ima na umu
činjenicu da hladnjače ne služe za
poboljšanje kvaliteta plodova, nego
za njihovo očuvanje. Iz hladnjače
nikada ne može da izađe kvalitetniji
plod nego što je u nju ušao.
Cilj čuvanja plodova jeste da
se omogući njihova prodaja u momentu kada za to postoji najbolji
komercijalni interes, a to je onda
kada je snabdevenost tržišta najmanja, odnosno kada je cena najveća. Takođe, čuvanjem plodova
treba da se očuva njihov kvalitet da
bi se zadovoljile želje kupaca. Gubitak mase ploda tokom čuvanja,
odnosno kaliranje, treba da bude
svedeno na minimum, ali ne treba
da bude anulirano jer može doći do
zastoja u razvoju aroma, pojačanog
napada parazitarnih bolesti, a povećava se i osetljivost plodova na
nagnječenja. Na primer, kod zlatnog delišesa kalo treba da se kreće
od 0,3 do 0,5% mesečno. Međutim,
preterano kaliranje dovodi do smežuravanja plodova. Plodovi treba da
zadrže hrskavost i svežinu, na šta
najviše utiču gubitak čvrstoće i kiselina. Tokom čuvanja treba paziti
da ne dođe do pojave simptoma fitotoksičnosti na plodovima, kao ni
simptoma napada parazitarnih i fizioloških oboljenja.
KVALITET PLODOVA
NAMENJENIH ČUVANJU
Dužem čuvanju treba nameniti
samo zdrave plodove, koji su poreklom sa stabala na kojima je bio
ujednačen odnos bujnosti i rodnosti.
Posebno treba obratiti pažnju na:
Tabela 3. Čvrstina plodova kod sorte grenismit u zavisnosti
od termina analize i tretmana
slika 24.
Termin analize
Tretman
Čvrstina (kg/cm2)
Berba
/
8,45
ULO
7,81
ULO+DPA
8,08
ULO+1-MCP
8,26
ULO
7,24
ULO+DPA
7,35
ULO+1-MCP
8,05
180 dana u ULO
180 + 7 dana na sobnoj
temp.
starost stabala – veoma mlada
stabla daju plodove koji su loši za
čuvanje(slika 22).
bujnost i odnos broj listova/broj
plodova – sve neujednačenosti između opterećenosti stabla rodom i
njegovog potencijala snabdevanja
mineralnim materijama vode ka lošijoj sposobnosti čuvanja(slika 23)
veličinu plodova – veći plodovi se
lošije čuvaju
Klimatski uslovi u toku godine
imaju, takođe, značajan uticaj na
sposobnost čuvanja. Na primer, pretoplo vreme u toku meseca koji prethodi berbi utiče na povećanje rizika
od pojave posmeđivanja.Drugi faktori u voćnjaku koji su rezultat našeg
uticaja ili tipa zemljišta takođe imaju
uticaja.Đubrenje i mineralni sastav
plodova su veoma važni.
Prema mnogobrojnim istraživanjima, postoji vidljiva korelacija između pojave fizioloških oboljenja,
koja se javljaju na plodovima u toku
čuvanja i njihovog mineralnog sastava. Kalcijum, na primer, usporava
zrenje i starenje plodova i smanjuje
osetljivost na fiziološka oboljenja.
Kalijum je antagonista kalcijumupa
njegov sadržaj u plodovima jabuke
takođe utiče na njihovu osetljivost
slika 22.
Analiza plodova neposredno pred berbu
Ova analiza se radi u cilju određivanja skladišne sposobnosti plodova. Nakon laboratorijske analize utvrđuje se međusoban količinski
odnos K+Mg/Ca.
K+Mg/Ca<30 Nema opasnosti od pojave fizioloških oboljenja
K+Mg/Ca= 30-35 Mogu da se jave skladišni problemi
K+Mg/Ca>35 Sigurna pojava fizioloških oboljenja. Plodovi nisu za
dugo čuvanje.
12
Cilj čuvanja plodova jeste da se omogući njihova prodaja u momentu kada za to postoji najbolji komercijalni interes. Takođe,
čuvanjem plodova treba da se očuva njihov kvalitet da bi se zadovoljile želje kupaca - Dužem čuvanju treba nameniti samo zdrave
plodove, koji su poreklom sa stabala na kojima je bio ujednačen
odnos bujnosti i rodnosti
na fiziološka oboljenja kao što su
gorke pege, posmeđivanje mesa,
starosno posmeđivanje pokožice.
Fosfor utiče na čvrstoću plodova.
Prevelik ili prenizak sadržaj azota,
takođe,loše utiče na čuvanje plodova.Analiza mineralnog sastava plodova omogućava da se dobije ocena
o njihovom unutrašnjem kvalitetu.
To može praktično da se koristi, pored drugih metoda, za ocenjivanje
sposobnosti čuvanja plodova.Određuje se sadržaj kalijuma, kalcijuma,
magnezijuma, fosfora i azota. Izračunava se odnos K/Ca i K+Mg/Ca,
pri čemu se smatra da odnos treba
da bude manji od 30. Analize mogu
da se rade pred berbu ili posle junskog opadanja plodova.
TRETMANI POSLE BERBE
Pre uskladištenja, obrani plodovi
mogu da se tretiraju da bi se izbegli rizici od pojave fizioloških i parazitarnih oboljenja u toku čuvanja.
Međutim, tretiranje plodova posle
berbe ne treba da postane sistematično jer tretmani donose dodatne
troškove, gubitak vremena i rizik
od fitotoksičnosti plodova. Dakle,
treba dobro proceniti opravdanost
tretmana u zavisnosti od osetljivosti
kontigenta plodova. Treba napomenuti da su kod nas dozvoljeni samo
neki od navedenih tretmana, pa će
samo oni detaljnije biti obrađeni.
Postoji nekoliko vrsta tretmana:
Tretiranje fungicidima za sprečavanje pojave oboljenja kao što su
gleosporioze, botritis, monilija. NEMA REGISTROVANIH PREPARATA U
SRBIJI, pa se u ovu svrhu obavlja
poslednje tretiranje odgovarajućim
fungicidima, dok su plodovi još na
stablu.
Tretiranje antioksidantima za
sprečavanje pojave posmeđivanja
pokožice(slika 24). NEMA REGISTROVANIH PREPARATA U SRBIJI.
Tretiranje kalcijumom za sprečavanje pojave gorkih pega i drugih
fizioloških oboljenja u vezi sadebalansom u ishrani. NEMA REGISTROVANIH PREPARATA U SRBIJI,nego
se preparati na bazi kalcijuma koriste u toku vegetacije.
Tretiranje inhibitorima delovanja
etilena radi usporavanja procesa
sazrevanja plodova. Za ovu svrhu
se koristi preparat smartfreshTM.
Od 2011. godine u Srbiji je registrovan preparat SmartfreshTM , čija
je aktivna materija 1–MCP (1-metil-ciklopropen). 1-MCP se vezuje za
receptore etilena, biljnog hormona
koji reguliše proces sazevanja plodova, i na taj način onemogućava
njegovo delovanje. Bez delovanja
slika 43.
etilena, u plodovima se usporavaju fiziološki procesi poput disanja,
čime se utiče na bolju sposobnost
čuvanja plodova, odnosno očuvanje njihovog kvaliteta. Plodovi tretirani smartfreshom tokom i nakon
čuvanja imaju veću čvrstinu, veći
sadržaj kiselina, manje kaliraju. S
organoleptičkog stanovišta, plodovi
tretirani smartfrešom imaju slabije
razvijenu aromu, ali su istovremeno hrskaviji što je za većinu potrošača važnije. Veoma važan efekat
smartfreša jeste i da sprečava pojavu posmeđivanja pokožice bilo
da je reč o posmeđivanju pokožice
zelenih plodova, tj. skaldu(grafikon 1) ili starosnom posmeđivanju.
Tretman smartfrešom može da se
obavlja nevezano za tip hladnjače
(NA, KA), s tim što komora u kojoj se radi tretman mora biti dobro
zaptivena. Sam preparat se ne kupuje na slobodnom tržištu, nego se
tretiranje plodova obavlja uslužno.
Nakon što je ispoštovana sva procedura i propisani uslovi, u komoru sa
jabukama se unosi poseban uređaj
iz kojeg se, nakon mešanja vode i
preparata, oslobađa gas 1-metil-ciklopropen. Veoma je važno pratiti
sva uputstva proizvođača, jer postoje izvesna ograničenja u primeni.
Neke sorte (breburn) ne smeju da
se tretiraju da ne bi došlo do pojave
unutrašnjeg posmeđivanja, plodovi
kod kojih je ustanovljen nizak sadržakkalcijuma i loš odnos između
kalijuma i magnezijuma naspram
kalcijuma, takođe ne treba da se
tretiraju. Sastav gasova u komori
mora biti prilagođen tretiranim plodovima, jer se može desiti da dođe
do pojave ožegotina od CO2(slika
43).
(U idućem broju: OPTIMALNI
USLOVI ZA ČUVANJE PLODOVA)
(Preuzeto iz knjige: Berba i čuvanbje plodova jabuke iz integralne
proizvodnje, u okviru projekta prekogranične saradnje Srbije i Hrvatske: Jabuka.Net 2)
slika 23.
8. novembar 2013.
GAZDINSTVA
BIKIĆ DO • NEVENKA BOBALJ, DOMAĆICA I POLJOPRIVREDNI PROIZVOĐAČ
Futoški kupus na padinama Fruške gore
Nevenka Bobalj kaže da su ona i njen pokojni suprug kupus posadili prvi put još 1993. godine, kada su deca
krenula na fakultet, jer je to bio jedan od načina dodatnog punjenja kućnog budžeta, a da sada taj posao radi
zajedno sa svojim sinom Dejanom
K
raj jeseni i početak zime tradicionalno predstavlja doba godine kada se u svim domaćinstvima stavlja kupus na kiseljenje.
Domaćice tvrde da je za te namene
najbolja futoška sorta, a porodica
Bobalj iz Bikić Dola, pored Šida, već
godinama je poznata po tome što
uzgaja upravo ovu sortu. Posetili
smo ih poslednje nedelje oktobra u
njihovom kupusnjaku, kada je posao seče glavica bio u punom jeku.
Nevenka Bobalj kaže da su ona
i njen pokojni suprug kupus posadili
prvi put još 1993. godine, kada su
deca krenula na fakultet, jer je to
bio jedan od načina dodatnog punjenja kućnog budžeta.
- U to vreme je bila inflacija, teško se živelo, a mi smo imali dva
sina na fakultetu. Zato smo bili i
uporni u tome da uspemo, tako da
smo u međuvremenu stekli stalne
mušterije, razradili posao i sada nemamo razloga da odustanemo od
ovog posla, nego planiramo i dalje
da razvijamo proizvodnju. Kupus
smo posadili na jednom komadu
zemlje gde su nam inače do tada
bile livade, s obzirom da je taj teren
bio dosta vlažan, te je pogodovao
upravo toj povrtarskoj kulturi. Kako bi unapredili našu proizvodnju, u
međuvremenu smo nabavili i sisteme za zalivanje, tako da nam posao
sad ide bolje. Ipak, samo od ovoga se ne može živeti jer mi sadimo
male površine, tako da osim kupusa
sadimo i jagode i breskve – priča
o bavljenju ovim poslom Nevenka
Bobalj iz Bikić Dola, dodajući da rasadu za kupus sami proizvode, od-
nosno da kupuju samo seme, jer im
je tako isplativije.
Prema njenim rečima, u jeku sezone iznajmljuje radnice, ali najveću pomoć svakako ima u svom sinu
Dejanu, koji je nakon završenog
fakulteta zajedno sa njom nastavio
porodični posao.
Dejan kaže da je futoški kupus
veoma tražen, jer je on najbolji za
kiseljenje, te da sve što proizvedu
prodaju kod kuće, tako da ne moraju da idu na pijacu.
- Imamo malo više od pola jutra zemlje i na toj površini rasadimo oko pet hiljada struka kupusa.
Svaka glavica je teška u proseku između kilogram i po i dva, što znači
da na kraju sezone bude oko pet do
šest tona futoškog kupusa i još dve
tri tone američkog hibridnog, sorte
„bravo“. Ovaj posao nije zahtevan,
ni vremenski ni fizički. Rasađivanje
počinje polovinom jula, a za to se
koriste mašine koje su inače namenjene rasađivanju duvana. Zemlja
mora da bude lepo pripremljena, a
nakon rasade sledi dva puta kopanje i još dva do tri puta prskanje
protiv biljnih vaši, puža golaća i plamenjače. Sečenje glavica počinje
krajem oktobra i traje sve do polovine novembra. Kada glavica počne
da se zavija potrebno joj je sunce,
a dok se ne zavije treba joj mnogo vode, tako da je ova jesen bila
idealna za kupus i imamo dobar rod
– kaže Dejan Bobalj, iz Bikić Dola,
dodajući da se futoški kupus ove
godine prodaje po ceni od 20 dinara
po kilogramu, dok je hibridni nešto
jeftiniji i iznosi 15 dinara.
tekst: S. Mihajlović
foto: M. Mileusnić
Nevenka Bobalj priprema kupus za zimnicu
Porodica Bobalj u svom kupusnjaku
REPORTER „SREMSKE POLJOPRIVREDE“ NA SREMSKIM POLJIMA
VOGANJ • NA PARCELAMA STEVANA KRSTONOŠIĆA
Sa LG hibridima 6,8 tona po jutru
Prosečan prinos kukuruza u Vognju kod proizvođača Stevana Krstonošića je šest tona po jutru
- Novi hibridi LG 30.491 i LG 35.40, dajući najveće prinose, pokazali su se kao najbolji u ataru Vognja
P
redani
poljoprivrednik iz Vognja,
Stevan Krstonošić, ove jeseni skinuo
je kukuruz sa površine
od 120 jutara. Ostvario je prosečan prinos
od 5,2 tone JUS kvaliteta po katastarskom
jutru.
Bili smo u žetvi sa
Stevanom kada je skidao kukuruz sa postavljenog ogleda devet
hibrida kompanije Limagrain na površini
od 1,5 jutra. Prinos
ovih hibrida u ogledu kretao se
od 5,7 do 6,8 tona po jutru, a
vlaga od 14 do 18 odsto. Reč je
o hibridima: Helen, LG 37.10, LG
36.07, LG 35.40, Agrister, Janett,
LG 30.491 koji je novi hibrid, kao i
LG 34.75 i LG 33.95.
Najbolji prinos sa novim
hibridima
Ogled u Vognju prokomentarisao
je Srđan Tomičić, predstavnik kompanije Limagrain za Srem i Mačvu.
8. novembar 2013.
Stevan Krstonošić
Srđan Tomičić
- Možemo da zaključimo da je
prosečan prinos u Vognju kod proizvođača Stevana Krstonošića šest tona po jutru. Novi hibridi LG 30.491
i LG 35.40, dajući najveće prinose,
pokazali su se kao najbolji u ataru
Vognja - rekao je Srđan Tomičić.
Zadovoljan prinosima
LG hibrida
Ste van Kr sto no šić je u ovo godi šnjoj ber bi ku ku ru za ostva rio
Skidanje zlatnog zrna u Vognju
za vi dan pri nos sa LG hi bri di ma.
Za ni ma lo nas je ka kvu je agreteh ni ku pri me nio.
- Predusev je bila pšenica, zatim je išlo oranje i jesenje zatvaranje brazde. Odnosno, bačeno
je 100 kg MAP-a po jutru u jesen
pred oranje. U proleće sam bacio 150 kg uree i radio sam predsetvenu pripremu. Setvu sam,
spram vremenskih prilika, obavio
negde 25. i 26. aprila, sa razmakom od 21 cm. Od hemije sam, u
dva prskanja protiv korova, kori-
stio BASF-ove preparate. Inače,
nije korišćen nikakav ni insekticid
ni fungicid. Rađeno je međuredno
kultivisanje, iliti špartanje. To sam
radio čisto radi boljeg sklapanja
redova kako bi kukuruz došao do
još više vazduha. Skidanje kukuruza obavljeno je krajem oktobra.
Izrazito sam zadovoljan prinosima
LG hibrida kukuruza i svakako ću
ih uvek sejati - rekao je Krstonošić.
Inače, Stevan Krstonošić obrađuje 160 jutara plodnih sremskih
oranica, a ove jeseni je posejao 80
jutara pšenice.
D. Ćosić
13
OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE - BIOMASA
PRIMER DOBRE POLJOPRIVREDNE PRAKSE
Korišćenje oklaska kao biogoriva
za sušenje semenskog kukuruza
Oklasak kao alternativno gorivo, odnosno održivo biogorivo, mnogo je povoljnije i ekonomičnije koristiti
u odnosu na konvencionalna goriva jer svake godine skoro u istoj količini raste na našim njivama. Zemni gas
je neobnovljivo gorivo, a oklasak je obnovljivo alternativno gorivo. Zemni gas je opasno, eksplozivno, gorivo,
a oklasak nije - Cena zemnog gasa je 2,22 puta viša od cene oklaska pri istom energetskom ekvivalentu
K
rajem avgusta 2013. godine
puštena je u rad nova sušara za sušenje semenskog kukuruza u klipu i zrnu na silosnom
centru PD “Sava Kovačević” u Vrbasu. Od starog magacina adaptiran
je objekat za sušaru. Izgrađeno je
sedam binova dimenzija 3,75 x 6,5
x 7,1 m. Za sušenje vlažnog klipa
koristi se šest binova, jer je jedan
bin uvek napunjen ili je u pražnjenju. U jedan bin može da stane 35
tona vlažnog klipa kukuruza. Sušenje kukuruza u klipu obavlja se od
38 do 15% sadržaja vlage u trajanju 80 sati, a onda se klip kruni i zrno se dosušuje na 12,5 do 13%. Pri
krunjenju klipa oslobađa se oklasak. Količina oklaska kod semenskog kukuruza iznosi u proseku 1/3
od mase zrna, a kod merkantilnog
1/5. Projektom je predviđeno da
nova sušara osuši 4.400 t klipa semenskog kukuruza ubranog sa 550
ha u toku 70 dana rada sušare. Od
navedene količine vlažnog klipa kukuruza dobija se 3.210 t suvog klipa
sa 15% sadržaja vlage. Krunjenjem
suvog klipa dobija se 2.140 t zrna
i 1.070 t oklaska sa 15% sadržaja
vlage. Sušenje i homogenizacija sadržaja vlage u zrnu nastavlja se u
“kongskilde” ćelijama kružnog preseka 2,7 m i visine 6,5 m. Instalirano je četiri ćelije.
Za kompletno sušenje vlažnog
klipa i skoro suvog zrna koristi se
oklasak. Transport oklaska od krunjača pa do termogena obavlja se
pneuamatski putem visokopritisnog
centrifugalnog ventilatora i dugačkog cevovoda (40 m). Oklasak se
ubacuje u silosnu ćeliju u kojoj se
skladišti. Zapremina ćelije je 64
m3. U nju može da stane 10 do 12
t oklaska. Iz silosne ćelije oklasak
se izuzima agitatorom i transportuje pužnim transporterom, zatim
trakastim transporterima do koševa postavljenih pored termogena.
Na sušari su instalirana tri termogena UT-850, snagepo 850 kW, proizvodnje “Termoplin” iz Mladenovca. Ukupna snaga termogena je
2.550 kW ili 2,55 MW. Termogeni
su, u stvari, peći, koje se sastoje
iz ložišta u obliku “retorte”, tj. tzv.
“krtičnjaka” i cevnog razmenjivača
toplote. Ložište čini perforirana livena kada u koju se automatski ubacije oklasak sa pužnim izuzimačim
1 nm3 gasa je 46 din ili 0,40evra.
Ukupni troškovi potrošnje zemnog
gasa iznosili bi 148.006 evra.
Dakle, razlika u ceni potrošnje
gasa i oklaska je 96.006 evra ili za
2,85puta manja.
Prednosti oklaska
u odnosu na zemni gas
Čelo sušare sa silosnom ćelijom za oklasak i tri termogena
a iz koša i dozatorima i primarni
vazduh sa ce ntr if uga lnim ve nt ilat orom, p otre bnog za s ag or evanje okl aska. Kol ič ina p rma rnog
vazd uha m ože da se p od eš ava za
z as unom. Vr eli pr odu kti s ag or evanja, tj. di mni g as ovi, te mp erature 600 do 800 oC, pr ol aze kroz
ce vni ra zm enj ivač t opl ote, dimnj aču, hvata čva rn ica i di mnjak
(200 do 250 oC). Oko lni vazduh
pr ovl ače ce ntr if uga lni ve nt il at ori
p ost avlj eni p ored b in ova s uš are
oko c evi ra zm enj ivača t opl ote
u k ojem se p odi gne te mp erature vazd uh ana 42 do 45 oC. Temp erat ura vazd uha u b in ov ima
ne sme da pr eđe 42 oC zbog b iol oške os etlj iv osti kl ice z rna
k uk ur uza. Pr otok vazd uha kroz
j edan bin je 35.000 m 3/h. J edan
te rm ogen se kor isti ugla vnom za
dva b ina. Topli vazduh te mp er-
Leva strana sušare sa prijemom klipa
14
at ure 42 oC pr ol azi kroz p ol us uvi
klip (II f aza s uš enja i spod 24%
s ad rž aja vl age), vraća se n azad
u pr oces sa te mp erat urom 32 oC
i s uši u dr ugom b inu vl ažni klip
(I f aza s uš enja od 38% s ad rž aja
vl age). Potr ošnja okl aska u jednom te rm og enu je 273 kg/h pri
pr ot oku vazd uha kroz te rm ogen
80.000 m 3/h, pri te mp erat uri
oko lnog vazd uha 10 oC i te mp erat ure vazd uha u ce ntra lnom k analu s uš are od 42 oC. Pri ovim uslov ima p ost iže se te rmi čka snaga
termogena od 850 kW.
Sagorevanjem oklaska stvara se
pepeo, koji se automatski izuzima
pomoću dva pužna transportera.
Količina pepela iznosi
od 1,5do 2,2% i ona
je najmanja u odnosu
na druge biomase.
Pepeo nije štetan
za đubrenje zemljišta, pošto ne sadrži
u značajnim količinama opasne materije za biljke. Sušenje
zrna obavlja se utri
“kongskilde” ćelije, jer
jedna ćelija je uvek
na punjenju ili pražnjenju. Oko 440 kW se
troši snage termogena
za sušenje zrna kukuruza. Protok vazduha
kroz jednu “kongskulde” ćeliju je 15.000
m3/h, pri temperature 42oC. Dakle, kroz
jedan termogen se
provlači 45.000 m3/h,
tj. koristi se 56,25%
od ukupne termičke
snage jednog termogena. Druga polovina
snage koristi se za sušenje klipa kukuruza
u nepovoljnim vrem-
enskim uslvima (kada je temperature okolnog vazduha ispod 10oC).
Upravljanje sa termogenima, centrifugalnim ventilatorima, žaluzinama i zasunima obavlja se poluautomatski, a može i ručno.
Dakle, za kompletno sušenje
4.400 t vlažnog klipa i 2.140 t
zrna kukuruza sa 15 % sadržaja
vlage utroši se oko 1.000 t oklaska. Prodajna cena oklaska je na
PD “Sava Kovačević” u Vrbasu šest
din/kg ili 0,052 evra. 1.000 tona
oklaska iznosi 52.000 evra. Kada
bi se koristio zemni gas za kompletno sušenje vlažnog klipa i skoro
suvog zrna moralo bi se utrošiti
370.016 nm3 zemnog gasa. Cena
Na osnovu navedene analize
može da se konstatuje kolike su prednosti u korišćenju oklaska, kao
biogoriva, u odnosu na potrošnju
zemnog gasa. Zemni gas se uglavnom uvozi (70%) i transportuje
do mesta potrošnje, a oklasak se
dobija na mestu potrošnje. Negde
na putu (cevovodu) od Sibira pa do
Srbije zemni gas se može obustaviti (“zavrnuti slavina”), a oklasak
svake godine skoro u istoj količini
raste na našim njivama. Zemni gas
je neobnovljivo gorivo, a oklasak
je obnovljiv, odnosno održivo alternativno gorivo. Zemni gas je
opasno,
eksplozivno, gorivo, a
oklasak nije, samo je zapaljivo
gorivo. Sagorevanjem zemni gas
proizvodi CO2, koji se nagomilava
u atmosveri i negativno utiče na
globalnu klimu, a biljka kukuruza
pri rastu i stvaranju zrna i oklaska
troši CO2 iz atmosvere, tako da
proizvedeni ugljendioksid pri sagorevanju oklaska se sav potroši.
Zemni gas je velika “šteta” sagorevati i koristiti za proizvodnju
toplote. Od njega, kao sirovine,
mogu da se dobiju mnogo vredniji
proizvodi, kao što su razni hemijski proizvodi: plastični i drugi
sintetički materijali. Cena zemnog
gasa je 2,22 puta viša od cene oklaska pri istom energetskom ekvivalentu. Verovatno će cena gasa i
dalje rasti, tj. brže rasti nego cena
oklaska, pa će ovaj odnos cena biti
sve više u korist oklaska. Na kraju,
može da se zaključi da je oklasak
kao alternativno gorivo, odnosno
održivo biogorivo, mnogo povoljnije i ekonomičnije koristiti u odnosu na klasična fosilna, tj. konvencionalna goriva.
Prof. dr Miladin Brkić
Desna strana sušare sa “kongskilde” ćelijama
8. novembar 2013.
AKTUELNOSTI
PEĆINCI • OPŠTINA FINANSIRALA KONTROLU KVALITETA ZEMLJIŠTA
Analiza plodnosti oranica
Analizu zemljišta koja je izvršena u 14 sela opštine Pećinci kojom prilikom je uzeto 205 uzoraka,
sa oko 1.000 hektara pljoprivrednog zemljišta, kompletno je finansirala opština Pećinci
U
sa rad nji sa Po ljo pri vrednom struč nom slu žbom iz
Srem ske Mi tro vi ce, prethod ne dve ne de lje u pe ći nač koj
op šti ni je iz vr še na ana li za kontro le plod no sti po ljo pri vred nog
ze mlji šta. Uzor ko va nje na pri vatnim par ce la ma, po re či ma An drija ne Ra doj čić, struč nog sa radni ka za po ljo pri vre du u Agen ci ji
za raz voj op šti ne Pe ćin ci, za vr šeno je i ana li za uzo ra ka je u toku. Tre nut no su uzi ma ni uzor ci s
par ce la iz da tih u za kup ze mlji šta
u dr žav noj svo ji ni.
- Ana li zom ze mlji šta na para me tre kon tro le plod no sti, poljo pri vred ni pro iz vo đa či do bi ja ju
pre po ru ku o pra vil nom đu bre nju
za na red ne če ti ri go di ne i to u
smi slu ko li či ne đu bri va
i vre-
Ekipa koja je uzimala uzorke u Prhovu
PROGNOZNO-IZVEŠTAJNA SLUŽBA ZAŠTITE BILJA AP VOJVODINE
ZA SUZBIJANJE KRUŠKINE BUVE
Tretman insekticidima
N
a teritoriji RC Sremska Mitrovica, kruškina buva se nalazi u formi imaga, ali i starijih
larvenih stadijuma.
Preporučuje se proizvođačima da
iskoriste toplo, sunčano vreme bez
vetra i istretiraju zasade kruške u
cilju smanjenja populacije kruškine
buve za narednu vegetaciju.
Preporučuje se upotreba insekticida na bazi piretroida ili kombinacija piretroida i hlorpirifosa u višim
dozama koji deluju i na odrasle organizme.
U voćnjacima gde evidentiramo prisustvo L4-L5, poslednje letnje generacije, potrebno je uraditi
tretman insekticidima iz grupe juvenoida na bazi aktivne materije fenoksikarb preparat Insegar 50WP
u koncentraciji 0,06%, a.m. piriproksifen preperati Princ, Lascar,
Harpun. Primena ovih preparata
sprečava odlazak ženki u reproduktivnu dijapauzu.
Izvor:
PIS zaštite bilja AP Vojvodine
Kruškina buva u formi imaga, ali i starijih larvenih stadijuma
me nu nje go ve
pri me ne.
Ova
me ra do vo di do
zna čaj ne ra ci ona li za ci je upotre be đu bri va u
od no su na kod
nas za stu pljeno
đu bre nje
bez pret hod ne
ana li ze ze mljišta – is ti če Andri ja na Ra doj čić
i na gla ša va da
se
inve sti ci ja
ana li ze plod nosti ze mlji šta više stru ko is pla ti
jer se ra ci o nalnom pri me nom
đu bri va
mo gu
po sti ći ušte de u
nov cu, po ve ća ti
pri nos i ostva riti ve ći pro fit.
Ana li zu
zemlji šta ko ja je
iz vr še na u 14
se la
op šti ne
Pe ćin ci
ko jom
pri li kom je uzeto 205 uzo ra ka,
što zna či da je
oko 1.000 hek ta ra pljo pri vred nog
ze mlji šta uzor ko va no, kom plet no
je fi nan si ra la op šti na Pe ćin ci.
- Mo ra mo na po me nu ti da je
ana li za ze mlji šta ura đe na kod indi vi du al nih pro iz vo đa ča i da se
tre nut no ra di ana li za plod no sti
dr žav nog ze mlji šta ko je je da to
u za kup. He mij skom ana li zom,
da pod se ti mo do bi ja ju se po da ci
o ki se lo sti ze mlji šta, Ph vred nosti, o ko li či ni kal ci ju ma i azo ta,
fos fo ra i ka li ju ma, na osno vu čega po ljo pri vred ni pro iz vo đa či dobi ja ju ja snu sli ku o to me, kad i
ko li ko đu bri va tre ba da ba ca ju.
Na osno vu to ga do bi ja se pre poru ka o vr sti đu bri va u za vi sno sti
od to ga da li se uno si osnov no
đu bri vo, pred se tve no uno še nje
đu bri va, kao i o ko li či ni i vr sti
đu bri va za pri hra nji va nje u zavi sno sti od kul tu ra ko je se se ju
na da tim par ce la ma - ka že An drija na Ra doj čić. Ona do da je da je
sva ki po ljo pri vred ni pro iz vo đač u
op šti ni Pe ćin ci mo gao da pod nese zah tev da mu se iz vr ši ana liza plod no sti ze mlji šta, na osno vu
če ga je i ra đe na po svim se li ma,
Uzimanje uzorka
a ka ko smo re kli fi nan si ra la ju je
op šti na Pe ćin ci.
- Za sle de ću go di nu pla ni ra mo
na sta vak s ana li zom i svi ko ji se
ni su ja vi li za ovu se zo nu, mo gu
se ja vi ti sle de će go di ne, a o ro kovi ma za pod no še nje pri ja va, poljo pri vred ni ci će bi ti bla go vre meno oba ve šte ni – na gla ša va na ša
sa go vor ni ca.
Na par ce li u Pr ho vu za te kli
smo eki pu Po ljo pri vred ne stručne slu žbe ko ja je uzi ma la uzor ke
na par ce li ze mlji šta u dr žav noj
svo ji ni i tom pri li kom agro nom
Žar ko Pet ko vić je is ta kao do bru
sa rad nju sa lo kal nom sa mo u pravom u Pe ćin ci ma i Agen ci jom za
raz voj op šti ne Pe ćin ci.
- Od lju di iz Agen cje do bi je mo
sve po dat ke ko ji su nam po treb ni
za uzor ko va nje ze mlji šta, re ci mo,
broj par ce la, broj ga zdin sta va,
po tez ata ra, i osta le po treb ne
po dat ke ko je mi uno si mo u za pisnik i pre da je mo Po ljo pri vred noj
slu žbi ka da do ne se mo uzo rak u
la bo ra to ri ju- re kao nam je Pet ković, na kon de mon star ci je uzi manja uzo ra ka.
G. Maj sto ro vić
Prognoza vremena do kraja novembra
8. novembar 2013.
15
PRODUKTNA BERZA NOVI SAD
Promet roba na Produktnoj berzi
od 28. oktobra do 1. novembra 2013. godine
Najva`nije iz protekle nedelje:
• Stabilna cena kukuruza
• Rast cene pšenice
• Dešavanja na svetskim berzama
I
pored statističkog podatka da je
ovonedeljni promet na „Produktnoj
berzi“ u Novom Sadu, skoro prepolovljen u odnosu na prethodnu nedelju, kako sa stanovišta količinskog
obima prometa, tako i iz perspektive
ukupnog vrednosnog obima prometa,
ne može se govoriti o „skromnom“
ovonedeljnom trgovanju. Prometovano je ukupno 2.064,59 tona poljoprivrednih proizvoda, čija je ukupna
vrednost iznosila 38.753.798,68 dinara. Ostvareni ovonedeljni obim prometa, u potpunosti zaokružuje sliku o
oktobarskom trgovanju na „Produktnoj berzi“. Rekordan mesec, tokom
koga je na berzi prometovano preko
13.000 tona poljoprivrednih proizvoda, samo potvrđuje značaj kukuruza u
strukturi ukupnog prometa. Sezonske
aktivnosti na ovom tržišnom segmentu, direktno su uticale na intenziviranje berzanskog trgovanja.
O značaju kukuruza za domaće robno-berzansko tržište, svakako govori i
podatak da je u strukturi ukupnog prošlonedeljnog prometa, ovaj artikal učestvovao sa preko 75%. Tokom nedelje,
PRODEX
Jasna cenovna stabilnost sa
blagim trendom cenovnog rasta,
na gotovo svim segmentima tržišta poljoprivrednih proizvoda, direktno je prouzrokovala da PRODEX, kao agregatni pokazatelj
domaćih cena primarnih poljopri-
vrednih proizvoda, prvi put posle
tri meseca pređe granicu od 200
indeksnih poena, beležeći na današnji dan indeksnu vrednost od
200,75 indeksnih poena, što je za
1,25 indeksnih poena više nego
prošlog petka.
Pregled zaklju~enih i ponu|enih koli~ina, kao i dijapazon zaklju~enih i ponu|enih cena
poljoprivrednih proizvoda tokom protekle nedelje, dati su u slede}oj tabeli:
PONUĐENA
KOLIČINA (t)
CENA PONUDE DIN/
KG SA
PDV-OM
ZAKLJUČENA
KOLIČINA (t)
ZAKLJUČENA
CENA DIN/KG SA
PDV-OM
PROMENA U ODNOSU
NA PRETHODNU
NEDELJU
Kukuruz, rod 2013.
1.556,11
15,12-15,98
1.556,11
15,12-15,98
+0,02%
Pšenica, rod 2013.
248,49
19,98
248,49
19,98
+1,07%
Soja, rod 2013.
150
50,22-50,76
150
50,22-50,44
-0,73%
Suncokretova sačma, min.
33%
100
17,40
100
17,40
+3,57%
Semenska pšenica (uvozna)
300
43,20
-
-
-
Semenska pšenica (talas)
300
28,08
-
-
-
Sojin griz
25
72,00
-
-
-
Sojina pogača
25
67,20
-
-
-
ROBA
cena kukuruza se kretala u rasponu
od 15,12 din/kg (14,00 din/kg, bez
PDV-a), do 15,98 din/kg (14,80 din/
kg, bez PDV-a) s kraja nedelje. Ponderisana nedeljna cena iznosila je 15,62
din/kg (14,46 din/kg, bez PDV-a), što
je identično prošlonedeljnoj prosečnoj
ceni. I dok na domaćem tržištu kukuruz
pokazuje znake cenovnog oporavka i
stabilizacije, dotle na robnim berzama u
okruženju ovaj artikal beleži pad cene,
a na američkom kontinentu čak pada
na svoj cenovni minimum u poslednje
tri godine.
Pšenicom je trgovano u skromnoj
količini od 260 tona, pri čemu je njena jedinstvena ovonedeljna cena
od 19,98 din/kg (18,50 din/kg, bez
PDV-a) za minimalnih 1% viša nego
prethodne nedelje. Komparacijom
sa cenovnim trendovima pšenice na
evropskim i američkim berzama, dolazimo do identičnog zaključka, kao i
na tržištu kukuruza. Kod nas su cene
pšenice i kukuruza stabilne, sa blagom tendencijom rasta, dok svetske
cene ovih artikala beleže pad.
Sojom se trgovalo u količini od 150
tona, po prosečnoj ceni od 50,29 din/
kg (46,56 din/kg, bez PDV-a), što potvrđuje cenovnu stabilnost ovog artikla na domaćem tržištu, u kontinuitetu, tokom čitavog oktobra.
Pored pomenutih primarnih poljoprivrednih proizvoda, tokom protekle
nedelje je na „Produktnoj berzi“ registrovan i jedan berzanski posao kupoprodaje suncokretove sačme, u količini od 100 tona po ceni od 17,40 din/kg
(14,50 din/kg, bez PDV-a), što je za
3,57% više nego prethodne nedelje.
Cene poljoprivrednih proizvoda u protekloj nedelji
na vode}im robnim berzama su bile slede}e:
PREGLED DNEVNIH PROMENA CENA NA CME GROUP DECEMBAR 2013.
BUDIMPE[TA
ponedeljak
utorak
sreda
četvrtak
petak
Pšenica
253.76 $/t
250.23 $/t
250.30 $/t
248.02 $/t
245.23 $/t
Kukuruz
173.22 $/t
169.52 $/t
170.07 $/t
169.36 $/t
168.58 $/t
P[ENICA
KUKURUZ
160.24 EUR/t
(futures dec 13)
145.80 EUR/t
(futures nov 13)
EURONEXT PARIZ
P[ENICA
KUKURUZ
204.00 EUR/t
(futures nov 13)
165.00 EUR/t
(futures nov 13)
F
jučers na pšenicu je u Budimpešti pojeftinio za 0,94%, a fjučers na kukuruz čija
je isporuka u novembru mesecu 1,79%. Pad
cena je zabeležen i u Parizu. Pšenica je jeftinija za 0,37%, a kukuruz za 6,91%.
N
a tržištu pšenice je zabeležen blagi pad potražnje. Toplo
vreme u bivšem SSSR-u je pogodno uticalo na razvoj biljaka, dok su sporadične padavine na jugu Rusije bile nedeovoljne
da uspore kasnu setvu. Prethodno su kiša i hladno vreme uticali na odlaganje setve u Rusiji i susednoj Ukrajini. U Argentini
je takođe došlo do poboljšanja stanja useva. Lokalni analitičar
(APK-Inform) je za Ukrajinu smanjio prognozu za površine koje
će biti pod pšenicom sa 6,6 miliona ha prethodne godine na 6,0
mil. ha. Tako je cena pšenice pala na najniži nivo u poslednjih
šest nedelja i kreće se ka najvećem nedeljnom padu još od
juna. Dodatni razlog je i očekivanje da će Indija povećati izvoz,
što će povećati ionako velike svetske zalihe. Izvozna prodaja
SAD-a je počela da beleži sezonski pad, a IGC je povećao svoje
procene svetske proizvodnje pšenice.
Prognozirani rekordni prinos kukuruza je uticao da cena
ove žitarice padne na trogodišnji minimum. Poboljšanje
vremenskih uslova u Argentini je takođe pogodno uticalo na
pad cene. Tehnička prodaja je takođe uticala na povećanje
pritiska na ovom tržištu. Stanje useva u SAD je poboljšano
u odnosu na prethodnu nedelju sa 60% na 62% (dobro/
odlično), a žetva je obavljena na 59% površina (39% prošle
nedelje).
U odnosu na prethodnu nedelju cena pšenice na čikaškoj
berzi je pala za 4,17%, dok je cena kukuruza niža za 2,7%.
E-mail: [email protected],
internet sajt: www.proberza.co.rs
INFO [email protected]
021/443-413 od 730 do 1430
PREGLED DNEVNIH PROMENA CENA NA CME GROUP
C
ponedeljak
utorak
sreda
četvrtak
petak
Soja, zrno nov 13
477.68 $/t
467.10 $/t
469.96 $/t
473.05 $/t
470.40 $/t
Sojina sačma okt 13
423.50 $/t
414.70 $/t
410.80 $/t
411.80 $/t
403.60 $/t
ene roba iz soja kompleksa su u proteklih nedelju dana
imale obostrane trendove. Sezonski pritisak žetve, po-
boljšanje uslova za setvu na Južnoj hemisferi i uzimanje profita na berzama su osnovni uslovi pada cena.
Soja sa novembarskom isporukom je pojeftinila za
2,25%, a sojina sačma sa isporukom u decembru za 5,26%.
*Objavljeni nedeljni ponderi cena nisu zvani~an podatak, usled ~injenice da su obuhva}eni podaci o trgovanju do trenutka {tampanja informatora.
16
SPONZOR
Francuski hibridi
kukuruza i suncokreta
21000 Novi Sad, Radni~ka 30a
Tel: 021/4750-788; Fax:021/4750-789
[email protected]
[email protected]
www.limagrain.rs
8. novembar 2013.
STIPS - VOJVODINA
MINISTARSTVO
POLJOPRIVREDE,[UMARSTVA
I VODOPRIVREDE
REPUBLIKA
SRBIJA
VOĆE OD 2810.2013.DO 4.11.2013.
IZVE[TAJ ZA @ITARICE, ULJANE KULTURE I KRMNO BILJE
Mesto prikupljanja cena: Pan~evo - zelena pijaca
Datum prikupljanja podataka: 28. 10 - 4. 11. 2013. god.
* Kvalitet proizvoda je prema JUS standardima ukoliko druga~ije nije nazna~eno
Cena (din)
R.B.
Proizvod
Poreklo
Jed.
Mere
min
max
dom
1
Ananas (sve sorte)
Uvoz (Turska)
kg
150
180
180
2
Banana (sve sorte)
Uvoz (Ekvador)
kg
100
120
110
3
Grejpfrut (sve sorte)
Uvoz (uvoz)
kg
180
200
180
4
Grožđe (belo ostale)
kg
100
100
100
5
Grožđe (crno ostale)
kg
90
100
100
6
Jabuka (Ajdared)
Domaće
kg
60
80
80
7
Jabuka (Delišes ruž.)
Domaće
kg
80
100
80
pad
prosečna
8
Jabuka (Delišes
zlatni)
Domaće
kg
80
100
80
pad
prosečna
9
Uvoz
(Makedonija)
Uvoz
(Makedonija)
Jabuka (Greni Smit)
Domaće
kg
80
100
80
10
Jabuka (Mucu)
Domaće
kg
60
80
80
11
Jabuka (ostale)
Domaće
kg
60
80
60
12
Kivi (sve sorte)
Uvoz (uvoz)
kg
200
250
200
13
Kruška (ostale)
Domaće
kg
80
100
100
14
Lešnik (očišćen)
Domaće
kg
800
1.000
800
15
Limun (sve sorte)
Uvoz (Turska)
kg
120
130
120
16
Mandarina (sve
sorte)
Uvoz (Hrvatska)
kg
100
120
100
17
Nar (sve sorte)
Uvoz (Turska)
kg
150
180
150
18
Orah (očišćen)
Domaće
kg
600
800
700
19
Pomorandža
(sve sorte)
Uvoz (Grčka)
kg
150
180
180
20
Smokva (suva)
Domaće
kg
400
450
450
21
Šljiva (suva)
Domaće
kg
300
350
300
Trend
bez
promene
bez
promene
bez
promene
bez
promene
bez
promene
bez
promene
bez
promene
bez
promene
pad
bez
promene
bez
promene
bez
promene
bez
promene
bez
promene
bez
promene
bez
promene
bez
promene
bez
promene
Ponuda
dobra
GAZDINSTVO
Mesto prikupljanja cena: Pan~evo
dobra
prosečna
Proizvod
Pakovanje
Poreklo
Jed.
Mere
min
max
dom
1
Lucerka
(seno u
balama)
bala 12-25
kg
Domaće
kg
13
16
16
prosečna
dobra
Cena (din)
R.B.
dobra
MALOPRODAJA
R.B.
prosečna
Proizvod
Trend
Ponuda
-
prosečna
Mesto prikupljanja cena: Pan~evo
Pakovanje
Poreklo
Cena (din)
Jed.
Mere
min
max
dom
Trend
Ponuda
1
Sojina sačma (44%
proteina)
džak 33 kg
Domaće
kg
79
95
93
bez
promene
prosečna
2
Suncokretova sačma
(33% proteina)
džak 33 kg
Domaće
kg
39
45
45
bez
promene
prosečna
prosečna
dobra
dobra
dobra
dobra
PIJACA
R.B
dobra
dobra
1
dobra
dobra
2
Mesto prikupljanja cena: Pan~evo
Proizvod
Kukuruz
(okrunjen,
prirodno
sušen)
Lucerka
(seno u
balama)
Cena (din)
Pakovanje
Poreklo
Jed.
Mere
min
max
dom
džak 50 kg
Domaće
kg
20
22
bala 12-25
kg
Domaće
kg
13
Trend
Ponuda
20
bez
promene
prosečna
16
16
bez
promene
prosečna
dobra
3
Pšenica
džak 50 kg
Domaće
kg
20
22
20
dobra
4
Stočni ječam
džak 50 kg
Domaće
kg
22
25
22
bez
promene
bez
promene
prosečna
slaba
dobra
SILOS
Mesto prikupljanja cena: Pan~evo
POVRĆE OD 28.10.2013.DO 4.11.2013.
Mesto prikupljanja cena: Pan~evo - zelena pijaca
Cena (din)
R.B
Proizvod
Poreklo
Jed.
Mere
min
max
1
Blitva (sve sorte)
Domaće
veza
20
25
20
pad
dobra
2
Brokola (sve sorte)
Domaće
kg
100
120
100
bez promene
dobra
3
Celer (sve sorte)
Domaće
kg
150
180
150
bez promene
dobra
4
Cvekla (sve sorte)
Domaće
kg
50
60
50
pad
dobra
5
Kelj (sve sorte)
Domaće
kg
30
40
40
pad
dobra
6
Kelj (sve sorte)
Domaće
kg
80
100
80
bez promene
prosečna
7
Krastavac (Kornišon)
Domaće
kg
90
100
100
bez promene
dobra
8
Krastavac (salatar)
Domaće
kg
90
100
100
rast
dobra
9
Krompir (beli)
Domaće
kg
50
60
50
bez promene
dobra
10
Krompir (crveni)
Domaće
kg
50
60
50
bez promene
dobra
Trend
Proizvod
Pakovanje
Poreklo
Jed.
Mere
min
max
dom
1
Kukuruz
(okrunjen,
prirodno
sušen)
rinfuz
Domaće
kg
13.50
13.50
2
Kukuruz
(okrunjen,
veštački
sušen)
rinfuz
Domaće
kg
14.30
3
Pšenica
rinfuz
Domaće
kg
17.50
Ponuda
Trend
Ponuda
13.50
rast
prosečna
14.70
14.30
rast
prosečna
18.40
17.50
rast
prosečna
dom
11
Kupus (mladi)
Domaće
kg
15
20
20
-
dobra
12
Luk beli (sve sorte)
Domaće
kg
250
300
300
bez promene
dobra
13
Luk crni (mladi)
Domaće
veza
30
40
30
-
prosečna
14
Luk crni (sve sorte)
Domaće
kg
60
70
70
bez promene
dobra
15
Paprika (Babura)
Domaće
kg
150
160
150
bez promene
prosečna
16
Paprika (ljuta)
Domaće
kg
200
250
200
bez promene
prosečna
17
Paprika (šilja)
Domaće
kg
150
160
150
bez promene
prosečna
18
Paradajz (chery)
Uvoz (Italija)
kg
350
400
400
bez promene
prosečna
19
Paradajz (sve sorte)
Domaće
kg
100
120
100
bez promene
prosečna
20
Paradajz (sve sorte)
Domaće
kg
40
50
40
bez promene
dobra
21
Pasulj (beli tetovac)
Domaće
kg
350
400
350
bez promene
dobra
22
Pasulj (beli)
Domaće
kg
300
350
350
bez promene
dobra
23
Pasulj (šareni)
Domaće
kg
300
350
350
bez promene
dobra
24
Pasulj (žuti)
Domaće
kg
350
400
400
bez promene
slaba
25
Patlidžan (sve sorte)
Domaće
kg
80
100
100
bez promene
dobra
26
Paškanat (sve sorte)
Domaće
kg
150
180
150
bez promene
dobra
27
Peršun (korenaš)
Domaće
kg
150
180
150
bez promene
dobra
28
Peršun (lišćar)
Domaće
veza
15
20
20
bez promene
dobra
29
Pečurke (šampinjoni)
Domaće
kg
180
200
180
rast
dobra
30
Praziluk (sve sorte)
Domaće
kg
80
100
100
bez promene
dobra
31
Rotkvica (sve sorte)
Domaće
veza
50
60
50
bez promene
dobra
32
Spanać (sve sorte)
Domaće
kg
50
60
60
pad
dobra
33
Tikvice (sve sorte)
Domaće
kg
120
130
120
pad
prosečna
34
Zelen (sve sorte)
Domaće
veza
50
60
60
bez promene
dobra
35
Zelena salata (sve sorte)
Domaće
komad
50
60
50
pad
prosečna
36
Šargarepa (sve sorte)
Domaće
kg
80
100
80
bez promene
dobra
8. novembar 2013.
Cena (din)
R.B.
CENE @IVE STOKE - 28.10 - 4.11. 2013. god.
Mesto prikupljanja cena Pančevo - stočna pijaca
* Kvalitet proizvoda je dobar ukoliko druga~ije nije nazna~eno
Cena (din)
max
dom
R.B.
Naziv živ.
Težina/uzrast
Rasa
Jed.
Mere
min
Trend
Ponuda,
broj grla
1
Prasad
16-25 kg
sve rase
kg
260
270
260
bez
promene
dobra
2
Prasad
<=15 kg
sve rase
kg
260
270
270
pad
vrlo slaba
3
Telad
80-160 kg
SM
kg
350
400
400
bez
promene
vrlo slaba
4
Tovljenici
80-120 kg
sve rase
kg
190
200
190
bez
promene
vrlo slaba
IZVE[TAJ O CENAMA @IVE I ZAKLANE STOKE U KLANICAMA
Datum prikupljanja podataka: 28.10. - 4.11. 2013. god.
Mesto prikupljanja cena: Ju`no-banatski okrug
* Kvalitet proizvoda je dobar ukoliko druga~ije nije nazna~eno
Cena (din)
R.B.
Naziv živ.
Težina/uzrast
Rasa
1
Junad
>480 kg
2
Krmače za klanje
3
Trend
Ponuda
220
bez
promene
slaba
140
135
pad
vrlo slaba
240
250
250
rast
vrlo slaba
160
180
170
pad
prosečna
min
max
dom
sve rase
210
230
>130 kg
sve rase
135
Prasad
16-25 kg
sve rase
Tovljenici
80-120 kg
sve rase
17
BESPLATNI MALI OGLASI
MALI OGLASI
POLJOPRIVREDNA
MEHANIZACIJA
• Prodajem traktor Zetor 5011, Golf 2
1992 godište,dizel, prskalica Rau 330 litara,
plug dvobrazni na pomeranje, plug 757 IMT
s kopirnim točkom, špartačIMT dvoredni,
grablje Šempeter 220, drljača 4 krila,
levator 9 metara. Tel: 064/31-59-118
• Prodajem traktor IMT 533, kabina,
duplo kvačilo, ekstra stanje,plug 756vk,
drljača 3k velika. Tel: 064/324-92-59
• Prodajem traktor Belarus 82 u
odličnom stanju.Tel: 069/664-521
• Prodajem traktor Rus T40, plug
i jednoosovinku kao i Tamić 75.Tel:
065/542-46-86
• Prodajem traktor Torpedo 9006. Tel:
063/559-447
• Prodajem traktor IMT 577 1991.
godište, odličan, vlasnik,drljaču
četvorokrilnu. Tel: 022/478-417,
062/960-11-16
• Prodajem IMT 585 odličan, berač Zmaj
221 dvoredni sa kipom odlično stanje i
motor od 577 u delovima ispravan. Tel:
063/469-016
• Prodajem John Deere kombajn 1075
H4; širina hedera 4,9 metara, bunker 5
tona, 5 slamotresa, hidropogon, sečka,
klima. Cena: dogovor. Tel: 064/700-58-75
• Prodajem traktor 575. Tel: 064/9562-160
• Prodajem Fergusona 533, cena 2.000
evra. Tel: 061/15-88-641
• Prodajem traktor mali Ursus 335
igrabulje sunce Lifam.Tel: 063/194-54-78
• Prodajem traktor Belarus 820, 1999.
godište i trobrazni plug Vogel Noot 3s
950, sve u odličnom stanju. Tel: 064/4333-528
• Prodajem kombajn Zmaj Univerzal
u jako dobrom stanju, može zamena.
Tel: 064/281-96-29
• Prodajem John Deere 3130 i plug
Overum 3 brazde. Tel: 064/20-99-042
• Prodajem traktor Zetor 5011, prskalicu
Rau 330 litara, plug IMT jednobrazni, plug
dvobrazni na pomeranje, plug 757 IMT s
kopirnim točkom, špartačIMT dvoredni,
grablje Šempeter 220, drljača 4 krila,
levator 9 metara. Tel: 064/315-91-18
• Prodajem traktor IMT 585 odličan i
motor od 577 u delovima ispravan. Tel:
063/469-016
• Prodajem traktor Ursus 335,
setvospremač 2.5 m i plug Olt dvobrazni,
cikular za drva. Tel: 063/194-54-78
• Prodajem traktor IMT 577 1991.
godište, nove gume i plug IMT 757
dvobrazni, visoki, 14 coli. Tel: 062/96011-16
• Prodajem traktor te 40,Tamić 75 i 4
jutra zemlje u arendu u Višnjićevu. Tel:
065/542-46-86
• Prodajem traktor IMT 5136. Tel:
022/710-973
• Prodajem traktor IMT 533, kabina,
duplo kvačilo, plug leopard 14 coli, drljače
veliku i malu. Tel: 064/32-49-259
• Prodajem traktor 575. Tel: 064/9562-160
• Prodajem traktor IMT533 prikolicu
Dubrava 2,5 tone, plug jednobrazni i
dvobrazni. Tel: 063/587-583
• Prodajem traktor IMT 533 sa kabinom,
dvostepeno kvačilo, očuvan, garažiran,
registrovan, prvi vlasnik. Tel: 063/428-761
• Prodajem traktor 575. Tel: 064/9562-160
• Prodajem traktor IMT 5136. Tel:
022/710-973
• Prodajem traktor IMT 533, kabina,
duplo kvačilo, plug Leopard 14
coli, drljače veliku i malu. Tel: 064/3249-259
• Prodajem traktor Torpedo 9006 u
odličnom stanju. Tel: 063/855-44-23
• Prodajem Rusa 82 stari tip, berač 223
i 224, lozničku 5,5 tona. Tel: 064/150-5496 za kukuruz u bilo kakvom stanju. Tel:
064/281-96-29
• Prodajem John Deere 3130 i plug
Overum 3 brazde. Tel: 064/20-99-042.
• Prodajem traktor IMT 533 i prikolicu
jednoosovinku nosivosti 3 tone. Tel: 063/
11-455-38
• Prodajem kombajn Deutz Fahr Topliner
4075 HTS. Tel: 064/15-35-938
• Prodajem traktor IMT 533 u odlišnom
stanju, špediter DUBRAVA kao nov, plug
jednobrazni IMT i plug dvobrazni OLTov, sve kao novo. tel. 065/5689089,
063/7033799, 063/587583
• Prodajem motokultivator Lavin 8
konjskih snaga, sa prikolicom, špartačem,
plugom, tegovima i rezervnim točkovima.
Cena 800 evra. Automizer leđni 80 evra
i autoprikolica Panonija 80 evra. Tel:
064/8589-640
• Prodajem Rusa 82, stari tip i berač
Zmaj 224. Tel: 064/150-54-96
Prodajem John Deere kombajn
1075 H4; širina hedera 4,9 metara, bunker 5 tona, 5 slamotresa,
hidropogon, sečka, klima. Cena:
dogovor. Tel: 064/700-58-75
• Prodajem traktor Ferguson 533 u
dobrom stanju, nove gume, urađena
generalna. Tel: 064/26-87-171
• Prodajem traktor Zetor 5011, prskalicu
Rau 330 litara, plug IMT jednobrazni,
plug dvobrazni na pomeranje, špartač
IMT dvoredni, plug dvobrazni 757, grablje
Šempeter 220, drljača 4 krila, levator 9
metara, špediter Dubrava. Tel: 064/3159-118
• Prodajem traktor Toma Vinković. Tel:
022/631-495, 066/403-677
• Prodajem traktor Zetor 5011, prskalicu
Rau 330 litara, plug IMT jednobrazni,
plug dvobrazni na pomeranje, špartač
IMT dvoredni, plug dvobrazni 757, grablje
Šempeter 220, drljača sa 4 krila, levator 9
metara, špediter Dubrava. Tel: 064/31591-18
• Prodajem traktor Torpedo 45 i junicu
debelu, staru 15 meseci za klanje. Tel:
022/737-562
• Prodajem Rakovicu 60 u dobrom
stanju, dve nove prednje gume za
Rakovicu i Vladimirca takođe u dobrom
stanju. Tel: 066/937-23-63
• Prodajem traktor IMT 5136. Tel:
022/710-973
• Prodajem traktor IMT 533 u dobrom
stanju. Tel: 061/15-88-641
• Prodajem traktor IMT 585 u radnom
stanju. Tel: 064/912-65-54
• Prodajem traktor 575. Tel: 064/9562-160
• Prodajem Ferguson 539, prva farba,
vlasnik. Radenković. Tel: 060/06-88-133
• Prodajem traktor Torpedo 9006 u
odličnom stanju. Tel: 063/855-44-23
OPREMA
• Prodajem čekićar 5.5 kW, može
zamena za razno. Tel: 064/361-60-54
• Prodajem plugove "Regent" i "Krone"
dvobrazni trobrazni, obrtač. Cena po
dogovoru. Zvati od 16 do 21h. Tel:
064/583-75-34
• Prodajem špediter od 2,5
t,Oltovšpartač 4 reda i Oltovu sejačicu
za kukuruze stari tip u ekstra stanju,12
prasica lakših,a kupujem krave za klanje.
Tel: 061/716-74-12
• Prodajem traktorsku prikolicu
"Erdevička" 4 tone kiperica. Tel: 064/2494-505
• Prodajemšpediter 2,5t,Oltovšpartač
4 reda i mehaničku sejalicu 4 reda. Tel:
066/427-833
• Prodajem prikolicu 5 t kipericu, motor
za 577, tanjiraču 24 diska. Tel:063/71754-16
• Prodajem plug Leopard dvobrazni 14
coli.Tel: 069/293-54-56
• Prodajem IMT plug 757
i 756,rasturivačđubriva 440
kila,prekrupačodžački na telefon. Tel:
069/717-615
• Prodajem poljomašine iz uvoza,
duvaljke, rasipače,Amazone prskalice,Rau
sejalice za žito, rotacione kosačice DeutzFahr,podrivače.Voganj. Tel: 063/88-69-717
• Prodajem kardan prednje vuče
remontovan kao nov za traktor torpedo
devedeset konja i kukuruznu korpu za
kombajn Case-internacional. Tel: 061/20032-17
• Prodajem plug IMT757 dvobrazni,prvi
vlasnik. Tel: 064/17-34-144
• Prodajem čekićar 5.5 kW. Stejanovci.
Tel: 064/361-605-4
• Prodajem dve drljače, jedna sa
valjcima, dva špeditera, jednobrazni
plug,stočarka prikolica i odžačkiprekrupač
a kupujem prikolicu oko 3 t. Tel: 063/87030-14
• Prodajem krunjač trofazni na korpe.
Tel: 063/83-68-768
• Prodajem prikolice Dubrave.
Tel: 022/716-184
• Prodajem tarup Zmaj 4 reda. Tel:
064/22-688-19
• Prodajem motokultivator IMT 509
dizel i tanjiraču 24 diska. Tel: 022/742324
• Prodajem motor za IMT 577,
tanjiraču 24 diska i prikolicu 5 t. Tel:
063/71-75-416
• Prodajem bočne kosačice za
Fergusona, jedna na poluge a druga
ide ispod traktora ili menjam za jednu
rotacionu. Tel: 064/45-10-423
• Prodajem berač Zmaj 222, 1986.
godište, prvi vlasnik. Tel: 064/310-1420
• Prodajem dva jutra zemlje u Begeču,
poljoprivredno građevinsko zemljište. Tel:
064/47-62-688
• Prodajem kuću u Vašici. Cena 9.000
evra. Tel:: 022/731-524
• Prodajem kuću u širem centru Rume,
110 m2, centralno grejanje, gas, garaža,
bašta. Tel: 022/472-848
• Prodajem kuću u Šidu, useljiva, 10 ari
telefon, struja, kupatilo, bašta, garaža.
Tel: 022/714-567
• Prodajem garsonjeru u Sremskoj
Mitrovici, naselje Dekanac, u prizemlju.
Tel: 022/666-258, 064/960-51-52
• Prodajem hitno stan u Beogradu,
jeftino i na rate zbog odlaska u
inostranstvo. Tel: 064/369-79-15
• Prodajem 17 ari zemlje u samom
Laćarku,struja,voda,asfalt.Hitno.Tel:
062/582-661
• Prodajem vinograd i šljivik od 21
ara na golom brdu u Grgurevcima. Tel:
022/671-134
• Prodajem spratnu kuću u Rumi i jutro
zemlje. Tel: 022/478-417, 062/960-11-16
• Kupujem prikolicu do 3 tone. Tel:
063/870-30-14
• Prodajem berač Zmaj 216 ili
menjam za 577 novi tip. Tel: 022/666409
• Prodajem jednoredni beračZmaj 214s
u odličnom stanju. Tel: 064/303-88-44
• Prodajem krimler 3.6 m, hidraulično
rasklapanje. Tel: 063/509-869
• Prodajem stan 68m2 u Sremskoj
Mitrovici, u naselju Matija Huđi, u
osmospratnici pored Mačka,renoviran,
povoljno. Tel: 060/303-72-72, 062/97337-92
• Prodajem beračZmaj 224, plug2brazde
Leopard i mešaonu 350 kg. Tel: 022/2680055
• Prodajem prekrupač na kardan,
slovenački. Tel: 064/24-94-588
• Prodajem tanjiraču 20 tanjira,
leskovačka. Tel: 022/715-406
• Prodajem berač Zmaj 222
u odličnom stanju. Tel: 064/12-52-950
• Prodajem dvoredni berač Zmaj 220
sa bunkerom, berač u dobrom stanju,
spreman za berbu. Tel: 064/33-77-840
• Prodajem dvobrazni plug IMT 757,prvi
vlasnik, odličan. Tel: 064/17-34-144
• Prodajem berač Zmaj 222, 1986.
godište. Tel: 064/310-14-20
• Prodajem trofazni čekićar 5.5kW,
melje i klip, može zamena za stoku. Tel:
064/361-60-54
• Prodajem krunjač Odžački u
ispravnom stanju. Cena 120 evra. Tel:
064/48-64-62
• Prodajem utovarnu ruku slovenačku za
stajnjak. Tel: 064/361-60-54
• Prodajem krunjač sa svojim
sopstvenim pogonom, kapacitetom 6,5
do 7 tona na 1 čas. Tel: 064/171-96-86
• ProdajemZmaj 212,prerađena kipa i
diže sekciju na klip. Tel: 064/161-09-53
• Prodajem presu Claas markant 50 u
ekstra stanju i plug Leopard 14 coli. Tel:
064/4758-889
• Prodajem tanjiraču 24 diska i prikolicu
5 t. Tel: 063/717-54-16
• Prodajem spiralni transporter od
9 metara na točkovima sa trofaznim
motorom sa sklopkama. Tel: 066/455-540
• Prodajem jednobrazan plug i
četvorokrilnu drljaču.Tel: 061/650-10-25
• Prodajem dvobrazni plug IMT 757.2
i prikolicu za stoku ili menjam prikolicu
za motor APN 4 uz dogovor. Tel:
022/663-095
• Prodajem vikendicu sa strujom u
Ležimiru pod voćem. Tel: 063/540-744
• Prodajem prikolice Dubrave.
Tel: 022/716-184
• Prodajem mlin za kukuruz Odžački.
Tel: 065/373-14-60
• Prodajem italijansku muzlicu Mildline
sa plastičnom providnom kantom. Ekstra
stanje, cena dogovor. Tel: 069/774-858
• Prodajem kombajn Zmaj univerzal u
dosta dobrom stanju, može zamena za
adapter
• Prodajem novu kabinu za IMT 577
560, 542 sa zelenim staklima. Tel:
022/660-481, 064/965-23-39
• Prodajem plac pored asfaltnog puta
Ležimir-Šišatovac. Tel: 061/229-56-67
• Prodajem kuću u Laćarku, pomoćni
objekti, voćnjak i velika bašta. Tel:
066/88-717-33
• Prodajem cisternu za osoku Creina
2.200 litara. Tel: 064/218-73-88
• Prodajem tešku drljaču bez valjaka i
plug dve glave sa diskovima. Tel:064/4762-688
• Prodajem traktorsku prikolicu
nosivosti 5 tona. Tel: 064/3080-863
ZEMLJA, PLACEVI,
KUĆE, STANOVI, LOKALI
• Prodajem motor za 577, tanjiraču
24 diska i prikolicu 5 t. Tel: 063/7175-416
• Prodajem dve baterije za pneumatsku
sejalicu kukuruza.Tel: 063/19-454-78
• Prodajem jednoredni berač Zmaj 214S
u odličnom stanju. Tel: 064/303-88-44
• Prodajem kombajn New Holand 135,
kabina, sečka. Tel: 063/828-9-121
• Prodajem motor za 577, tanjiraču sa
24 diska i prikolicu 5 t. Tel: 063/71754-16
• Kupujem prikolicu do 3 t. Tel:
022/630-838
• Prodajem žitnu sejačicu13 lula, može
da seje i soju. Tel: 064/36-90-292
Prodajem krunja~ ru~ni,
tu~ani. Tel: 022/685-081,
064/4615-799
• Prodajem berač Zmaj 222, 1986.
godište, prvi vlasnik. Tel: 064/310-14-20
• Prodajem hitno i povoljno kuću u
Erdeviku sa pomoćnim prostorijama,
bašta, podrum, garaža. Cena po dogovoru.
Tel: 064/70-61-210
• Prodajem tanjiraču 28 Olt i plug tri
brazde Lemind 14coli. Tel: 064/70-111-81
• Prodajem polovne traktorske delove za
IMT 533. Tel: 022/312-914
• Prodajem Lifamov mlin, širina sita 6,5
cm,dva sita krupno i sitno. Tel: 064/98475-98
Prodajemo univerzalni selektor za ~i{}enje
zrna i semena svih poljoprivrednih kultura,
cve}a i ukrasnog bilja.
Tel: 063/8334-064 i 063/589-780
• Prodajem prikolicu motokultivatora
MIO Osjek tip P600. Godina proizvodnje
1991., cena 200 evra. Tel: 022/662-312,
622-297
• Prodajem cirkular sa kardanskim
pogonom za traktor nekorišćen, Jarak
cena 250 evra. Tel: 022/662-312, 622-297
• Prodajem tešku drljaču i plug sa
diskovima. Tel: 064/47-62-688
• Prodajem motokultivator IMT 509 dizel
i tanjiraču sa 24 diska. Tel: 022/742-324
• Kupujem manju kuću u Ilincima ili
Batrovcima.Tel: 065/54-24-686
• Prodajem u Jarku kod Sremske
Mitrovice 4,5 hektara obradive zemlje, ili
je dajem u arendu. Tel: 061/1658-998
• Prodajem jutro zemlje u Rumi. Tel:
022/478-417,062/960-11-16
• Prodajem 4 jutra zemlje u Privinoj
Glavi. Tel: 022/715-499
• Prodajem kuću u Erdeviku na 20 ari
placa. Tel: 064/960-33-97
• Prodajem plac u Sotu od 5 ari u blizini
jezera. Tel: 022/621-340, 063/55-22-92
• Kupujem berač Eko 3500. Tel:
064/36-85-247
• Prodajem vikendicu u Vrdniku. Tel:
063/72-822-82
• Prodajem muzlicu "alfa laval",
povoljno! Tel: 064/187-14-63
• Prodajem prazan plac u Krčedinu
površine 16 ari,postoji put do placa. Cena
po dogovoru. Tel: 064/86-15-448
• Prodajem prikolicu za stoku, dve
drljače jedna sa valjcima, mali i veliki
špediter, jednobrazni plug, odžački
prekrupač. Tel: 063/870-30-14
• Prodajem prekrupač nov, melje klip
bez elektro Motora, elektro motor 4 kw,
720 obrtaja. Tel: 022/473-176
• Prodajem prskalicu 440 litara, IMT
žitnu sejačicu 23 reda, špartač za repu
i soju šestoredni, vučeni dvoredni
kombajn za repu. Tel: 063/569-417.
• Prodajem stariju kuću sa 3.5 jutra
zemlje uz kuću i pored puta, industrijska
zona. Ruma. Tel: 062/478-824
• Prodajem kuću u Inđiji na 15 ari placa
blizu centra. Tel: 064/128-62-31
• Prodajem kuću u Šidu moguća i
zamena zamanju na selu.Tel: 060/37700-16
• Prodajem mašinu za pravljenje
briketa, ručne izrade, cena dogovor,
može i zamena. Tel: 022/716-779
• Prodajem manju kuću u Sremskoj
Mitrovici kod Crvene česme, struja, voda,
kanalizacija (nema plac i dvorište), ulaz je
sa ulice. Cena 10.000 evra. Tel: 022/423872, 063/78-43-922
• Prodajem samoutovarnu prikolicu
za seno SIP slovenačka, aluminijumske
stranice zapremine 19 m 3 prvi vlasnik.
Može zamena za bolju kipericu od 3.5 t
uz doplatu. Miloš Matijašević, Adaševci.
Tel: 064/29-30-657
• Prodajem kuću u Rumi, 110 kvadrata,
plac 1,7 ari i 3,8 ari bašte sa pomoćnim
prostorijama, centralno grejanje, gas,
4 sobe, kuhinja, kupatilo,WC, podrum,
garaža. Blizina centra, miran kraj. 39.000
evra. Tel: 022/472-848
PRETPLATITE SE!!!
Godišnja pretplata 1.500,00 dinara
Svakog drugog petka na Vašu adresu
Novine za savremenu poljoprivredu
18
0
0
2
5
1
6
a
t
s
e
m
Nazovite s
8. novembar 2013.
BESPLATNI MALI OGLASI
• Prodajem 152 ara zemlje u Berkasovu,
potez Klještavica. Tel: 062/973-96-74
KUĆNI LJUBIMCI
• Prodajem dva i po jutra zemlje u
komadu potes Zabran u Laćarku. Tel:
063/899-26-53
• Prodajem kalorični briket za loženje
pakovan u džambo vreće od 1 tone, uvoz
iz Austrije. Tel: 062/314-330
• Sibirski haski, ekstra štenad. Tel:
065/6573-857
• Prodajem staru kuću za rušenje u
Ležimiru na velikom placu, vrlo povoljno.
Tel: 065/50-36-567
• Novine koje Vas uvode
• Prodajem štence Labradora. Tel:
060/010-19-71
• Prodajem sadnice krušaka sorti:
viljamovka, butira, karmen, santa maria.
Tel: 022/714-935
• Prodajem 250 bala pšenične slame.
Tel: 022/312-914
• Prodajem 5-6tona kukuruza.
Stejanovci. Tel: 064/361-60-54
• Prodajem 1,5 tonu soje Balkan. Tel:
061/147-26-13
MARKETING
Tel/fax: 022/610-496
Mob: 064/1629-737
E-mail: [email protected]
• Prodajem stajsko đubre ovčije
povoljno. Tel: 064/303-90-56
• Tražim posao: čuvanje dece, pomoć u
kući i starima za stan, hranu i platu. Tel:
064/4723-813
• Prodajem kupus futoški domaći, veća
količina. Platičevo. Tel: 065/651-71-45
• Diplomirani ekonomista daje časove
matematike. Tel: 064/264-76-91
• Prodajem hrastovo bure za vino, od
200 litara. Tel: 064 36 73 873
• Ozbiljna žena negovala bi nepokretne
starije osobe i čuvala decu. Tel: 064/05016-36
• Prodajem jesenji ječam i tri boksa za
prašenje krmača. Tel: 064/345-31-21
• Prodajem stočni ječam Nonius,
šestoredni, prva reprodukcija, 18 din/kg.
Laćarak. Tel: 063/551-243
• Dajem časove engleskog i nemačkog
jezika za sve uzraste. Tel: 064/3144-666
• Ženskoj osobi hitno potreban bilo koji
posao. Tel: 061/173-94-52
• Prodajem futoški kupus. Tel: 060/76187-84
• Prodajem kace za kominu od 1.5tonu
crne polietilenske. Cena 100 evra. Tel:
064/613-57-68
• Kupujem soju. Tel:022/650-478,
063/800-93-68
• Prodajem vagon kukuruza. Tel:
064/3266-011
• Prodajem kukuruz za siliranje AS160 visina preko 4 m zelen, najbolji za
siliranje. Tel: 064/417-4002, 063/87-03014
• Prodajem jedan vagon kukuruza. Tel:
064/32-66-011
• Prodajem ovčije stajsko đubre,
povoljno. Tel: 064/303-90-56
Prodajem vikendicu sa {ljivikom u
Kr~edinu sa pogledom na Dunav (vikend
zona). Plac 42 ara, 220 stabala {ljiva 12
godina stare, asfaltni put, trofazna struja.
Cena 20.000 evra.
Mob: 063/592-235
• Prodajem krušku Viljamovku. Cena po
dogovoru. 022/715-848
•
Prodajem ječam. Tel: 022/476-908
• Prodajem kukuruz, rod 2012.
Tel: 022/671-888, 063/519-089
• Prodajem baliranu detelinu, 50 komada
bala, cena 280 din/kom. Tel: 064/37-69159
DOMAĆE ŽIVOTINJE
• Prodajem kravu sa 20 l mleka, treće
tele. Tel: 060/0-666-153
• Prodajem kravu muzaru. Tel:064/24061-77
• Prodajem jednu krmaču za klanje.
Tel:022/681-620
• Prodajem 8 prasica i 80 bala deteline.
Tel: 022/668-246, 061/716-74-12
• Prodajem koke nosilje 18 nedelja stare.
Tel: 063/717-54-16
• Prodajem krmaču za klanje i prasice 30
do 40 kg. Tel: 022/660-146
• Prodajem dve krmače za klanje.
Tel:022/681-620
• Prodajem 16 komada prasica
težine od 15 do 25 kila. Cena po kili
je 260 dinara. Tel:022/737-283
• Prodajem dve nazimice i ječam prva
reprodukcija. Tel: 022/662-134
• Prodajem junicu crni Holštajn težine do
500kg, može za pašu a može i za klanje.
Tel: 061/200-32-17
• Prodajem junicu steonu i dva bika. Tel:
069/293-54-56
• Prodajem dva ženska teleta,umatičena,
tri nedelje stari i kravu Simentalku.
061/624-65-77
• Prodajem kukuruz rod 2011-2012 i oko
4 t soje. Tel: 062/817-08-61
• Prodajem dva ženska teleta,crno
bela,umatičena,tri nedelje stari i kravu
Simentalku. Tel: 061/624-65-77
• Prodajem kukuruz, vrlo kvalitetan. Tel:
022/448-261, 061/29-55-627
• Prodajem kravu crno belu. Tel:
022/737-007
• Prodajem 300 bala sena, može zamena
za ovce, motokultivator dizel, traktor
Tomu Vinković. Toša, manđeloški put. Tel:
022/631-495, 066/403-677
• Prodajem koke nosilje, kaveze za koke,
tovne piliće. Tel: 063/717-54-16
• Prodajem baliranu detelinu, 100
komada bala, cena 270 din/kom. Tel:
064/37-69-159
•
Prodajem šljive. Tel: 063/344-836
• Prodajem 1 tonu tritikala. Tel:
022/666-146
• Prodajem stočni ječam. Tel: 064/34533-64
• Prodajem balirano seno. Stejanovci.
Tel: 064/024-52-61
USLUGE, POSLOVI
•
Usluga zavarivanja. Tel: 066/942-1117
• Uslužno bušim rupe traktorom za voće,
stubove i ograde. Tel: 064/99-25-898
• Pouzdan čovek održavao bi vikendice
na Fruškoj gori. Tel: 064/514-7251
• Freziram bašte u Mitrovici i okolini. Tel:
022/631-495
• Industrija mesa Zmajevac iz Iriga
potrebni automehaničari sa iskustvom. Tel:
022/462-433, 064/891-38-11
• Tražim ženu za pomoć u kući stan, hrana
i plata po dogovoru. Tel: 061/2892-945
• Vršim negu starih, bolesnih i osobe sa
posebnim potrebama. Tel: 064/133-19-35
• Potreban električar za servis i montažu.
Tel: 060/6070-106
8. novembar 2013.
• Prodajem pazinskećurke,očišćene.
Cena je 600 din/kg. Tel: 060/444-04-21
• Kupujem krmače za klanje.Ruma. Tel:
022/433-120
• Kupujem telad sisančad. Tel: 062/80797-59
• Prodajem 17 prasica težine 14-16 kg.
Cena: 270 din/kg. Tel: 022/737-283
• Prodajem žensko tele Simentalka. Tel:
063/870-30-14
• Prodajem kravu muzaru. Tel: 064/24061-77
• Prodajem kučiće rotvajlere stare
mesec dana (60 evra). Tel: 060/7352070
• Hitno poklanjam ženku šarplaninca sa
papirima, zbog odlaska u inostranstvo.
Tel: 031/154-001
• Pikinezeri stari preko dva meseca.
Tel: 064/2159-053
• Lesi muško štene odnegovano staro
osam meseci. Tel: 063/234-219
• Prodajem kučiće pekinezera,
patuljaste pinčeve, nemačke kratkodlake
ptičare, lovne terijere, vakcinisani i
revakcinisani. Dublje. Tel: 062/188-0024
ZALIVNI SISTEMI
MOTORNA VOZILA
• Prodajem zalivni sistem za
navodnjavanje kompletan, plug obrtač
dvobrazni Cron i plug dvobrazni
leskovački, krunjač sip na kardan. Tel:
064/4944-907
• Prodajem pumpu za navodnjavanje
Tomos. Manđelos. Tel: 022/681-664,
064/3311-638
• Prodajen žalecov tifon, fi 50, dužine
200 m, sa topom. Tel: 064/28-95-473
• Kupujem okiten crevo fi 50, 100m.
Tel: 061/1148-153
• Prodajem 10 aluminijumskih cevi za
navodnjavanje sa rasprskivačima. Tel:
022/688-133
• Prodajem 30 cevi za navodnjavanje,
aluminijumske, slovenačke proizvodnje.
Tel: 022/465-808
• Prodajem pumpu Morava za zalivanje,
ima 2 usisna i 2 potisna creva. Veliki
Radinci. Tel: 022/660-016
• Prodajem cevi za navodnjavanje fi 50,
9 komada sa prskalicama i 3 para krajeva
cevi fi 70. Tel: 060/5840-183
• Prodajem pumpu Tomos za
navodnjavanje i cevi za sistem kap po
kap. Tel: 022/715-095
• Prodajem 4 plastenika dužine 40 m
i visine 8 m sa najlonom. Tel: 062/405539
• Prodajem aluminijumske cevi za
navodnjavanje, fi 70, 60 komada
sa prskalicama i 9 komada fi 50 sa
prskalicama. Tel: 064/4113-590
• Prodajem tifon Fores prečnika 90 mm,
420 cm, 2003. godište, pumpa Bauer.
Tel: 022/445-375, 063/1188-219
• Prodajem Honda MIO 10, pumpu
kapaciteta 1100 l/min, benzinska. Cena
400 evra. Tel: 022/312-740, 063/71-66245
• Prodajem cevi za navodnjavanje
prečnika 70 i 90, kompletan sistem.
Radinci. Tel: 022/660-249
PLASTENICI,
STAKLENICI
• Prodajem plastenik. Tel: 060/1525643
• Kupujem rasadnik 8 x 50 m sa
duplom konstrukcijom. Tel: 022/453-028
• Staklenik 1100 m2 u radu.Tel:
063/535-179
• Plastenici alu konstrukcija 28x4,5 m.
Tel: 063/8511-323
Kupujem čokove. Tel: 064/256-20-40
• Prodajem kazan za rakiju 160 l sa
destilatom. Tel: 062/393-706
• Vaš poljoprivredni savetnik
POLJOPRIVREDNI
PROIZVODI
•
• Prodajem štence kratkodlakog
ptičara. Tel: 022/716-200
• Prodajem jutro zemlje u Kuzminu.
Hitno i povoljno. Tel: 064/238-10-91
u savremeni agrobiznis
• Kupujem kazan za rakiju do 60 litara.
Tel: 063/774-11-48
• Prodaje se Opel Zafira 2.0 DTI 2002.
godište u odličnom stanju, registrovana
do 02.04.2014. godine. Cena po
dogovoru. Tel: 022/314-616, 063/511791
• Prodajem Opel Kadet karavan 1.6
D, alu felne zimske gume, registrovan
godinu dana. Tel: 064/324-92-59
• Prodajem YugoFloridu u odličnom
stanju, 1990. godište, registrovana
do kraja novembra, crvene boje, plinbenzin.Cena 260 evra. Kuzmin. Tel:
022/664-360
• Popravka svih vrsta gibnjeva od
poljoprivredne mehanizacije i ostali
kamionski i kombi program. Branko Vulin,
Laćarak. Tel: 022/673-667, 064/175-81-43
• Prodajem jaja japanskih prepelica. Tel:
060/710-89-20
• Prodajem bagremove stubove za
vinograde, voćnjake, ograđivanje. Tel:
062/314-330
• Prodajem muzlicu Alfa Laval. Povoljno.
Tel: 064/18-71-463
• Kupujem mešaonu stočne hrane
kapaciteta 250 do 350 kg. Tel: 022/670-056
• Prodajem sve vrste uglja za ogrev:
sušeni, kameni, drveni. Prevoz obezbeđen.
Tel: 062/314-330
• Prodajem kazan za rakiju od 150 litara.
Tel: 064/17-34-144
• Prodajem humus (crnu zemlju) za
nasipanje cvetnjaka, bašti; travu u
busenu, potpuno čista otporna na gaženje,
engleska, može i sa postavljanjem. Tel:
062/314-330
• Kupujem vrcaljku za med.
Tel: 064/240-66-16
• Prodajem brodski pod 19 mm,
izbrušen, potpuno suv, može se postaviti
na lepak, bez ispadajućih čvorova, uvoz iz
Austrije. Tel: 062/314-330
• Prodajem sadni materijal za
trogodišnju plantažu mente. Tel:
063/1100-872
• Prodajem Yuga 45, cena 200 evra, u
dobrom stanju.
• Prodajem kazan za rakiju od 150 litara.
Tel: 064/13-94-294
• Prodajem Fiat Punto 2002. godište,
1,2 benzin, registrovan do 25.07.2014.
godine, u dobrom stanju, očuvan. Cena
1800 evra, moguć dogovor. Tel: 064/61137-16
• Prodajem topolove oblice i poluoblice
prečnika 11 i 16 cm za brvnare, ograde,
baštenske garniture i kućice, oblaganje
kuća i vikendica. Tel: 062/314-330
Prodajem Opel Kadet, kocka 1,2,
godi{te '83., benzin-plin, povoljno. Tel:
064/14-69-263
• Prodajem Zastavu 128, 1985. godište
u voznom stanju, registracija istekla.
Veoma povoljno. Nova Pazova. 022/327727
• Prodajem Renault Clio. Tel: 064/11610-18
• Prodajem kombi Mercedes sprinter
2002. godište, uvezen iz Nemačke u
super stanju. Cena 8100 evra. Tel:
064/24-90-371
• Prodajem mlin za kukuruz, može
da melje i klip, trofazni motor 8 KS
(Grgurevci). Tel: 064/3627-401
• Prodajem krunjač Somborac sa 4 rupe
na kardan, malo radio. Tel: 063/8054-061
• Prodajem bagremove stubove za
vinograde, voćnjake, ograđivanje. Tel:
062/314-330
• Prodajem mešaonu stočne hrane,
čerupač za piliće, sušaru za polen za
pčelare i elektromotore. Tel: 064/207-1097
LIČNI OGLASI
• Prodajem Zastavu 128, 1985. godište,
u voznom stanju veoma povoljno. Tel:
069/356-28-49
• Momak sa sela traži devojku ili mlađu
slobodnu ženu bez dece za brak. Tel:
061/6083-265
• Prodajem Peugeot 206 2003. godište
i Renault Clio 2002. godište, oba benzinci
sa 5 vrata i klimom, povoljno. Tel:
063/86-67-678
• Momak traži devojku ili mlađu
razvedenu ženu do 40 godina za ozbiljan
brak. 061/6529-385
• Prodajem Fiat Punto 2002. godište,
1.200 kubika,registrovan do 25.07.2014,
u dobrom stanju,veoma mali potrošač.
Cena 2.050 E, nije fiksno. Tel: 064/61137-16
• Prodajem Golfa 2 GTi. Tel: 063/344836
• Prodajem Ford Mondeo, 1996.
godište,1.8 benzin,u extra
stanju,pocinkovana limarija, motor
odličan. Tel: 066/93-56-478
• Prodajem kamion Zastava 35.8, 1988.
godište, odličan.Tel: 064/94-355-08
• Prodajem prikolicu kamionku
dvosovinka, sedam tona, sva od
metala, bez gornjih stranica, u dobrom
stanju. Klenje. Tel: 015/457-421
PČELARSTVO
RAZNO
• Tražim slobodnog muškarca od 55-60
godina. Tel: 061/1500-575
• Momak traži devojku ili razvedenu
mlađu ženu za ozbiljan brak. Tel:
061/2401-699
• Ozbiljna žena penzionerka 70-ih godina
traži situiranog penzionera od 70-75
godina radi braka. Tel: 022/671-135
• Ozbiljan muškarac pedesetih godina
stambeno obezbeđen traži ozbiljnu ženu za
upoznavanje, druženje, brak. 064/4376860
• Muškarac neženjen 43 godine iz Inđije,
materijalno i stambeno obezbeđen, želi da
upozna žensku osobu do 35 godina radi
ozbiljne veze i braka 060/056-0291
• Slobodan ozbiljan muškarac upoznao bi
slobodnu ženu Mitrovčanku do 60 god. Tel:
063/8817-329
• Razveden (25) iz Šida traži ženu sa
detetom za brak. Tel: 065/4588-419
• Prodajem 11 prasadi, težine 15-17 kg.
Tel: 022/737-672
• Prodajem šumski med, cena 400
dinara, za područje Šida besplatna kućna
dostava. Tel: 022/712-355
• Prodajem presu za ceđenje grožđa.
Tel: 022/625-132, 064/4008-488
• Tražim dobru skromnu i slobodnu damu
do 50 godina. Tel: 063/8703-014
• Prodajem mangulice težine 120-150kg.
Tel: 064/67-22-682
• Kupujem polenov prah. Tel: 065/6012-030
• Prodajem mešaonu za prekrupu. Tel.
061/497-412
•
• Prodajem med lipa i bagrem.
Tel: 022/716-516, 064/6522-453
• Prodajem ili menjam vagu drvenu od
500 kg sa tegovima, može za prasice i
jaganjce. Tel: 022/618-939, 064/17721-98
• Tražim penzionera stambeno
obezbeđenog do 65 godina za brak. Tel:
065/2004-958
Prodajem tri krave i tele. Tel: 022/684-510
• Prodajem steonu kravu. Tel: 022/448043
• Prodajem visoko steone mlečne junice.
Tel: 060/044-31-62
• Prodajem bagremov i lipov med, veća
količina. Tel: 022/718-292, 064/65224-53
• Prodajem dve krmače za klanje.
Manđelos. Tel: 022/681-620
• Prodajem med bagremov, lipov, polen
i društva sa 10 ramova. Tel: 022/718292 064/6522-453
• Prodajem 9 prasica težine 20-30kg.
Laćarak: 063/551-243
• Prodajem med Lipov i bagremov na
veliko. Tel: 066/005-655
• Prodajem ovce i jaganjce. Grabovci.
Tel: 064/31-922-95
• Prodajem šumski med 350 din/kg.
Tel: 022/712-355
• Prodajem koke nosilje 18 nedelja stare.
Tel: 063/717-54-16
• Prodajem 10 košnica sa pčelama. Tel:
022/2710-130, 063/8574-180
• Prodajem tri krave i tele. Tel: 022/684510
• Prodajem 30 košnica sa pčelama. Tel:
064/33-11-629
• Prodajem kavez za 60 koka nosilja.
Tel: 065/2714-143, 022/714-143
• Prodajem dve kace za kominu od
po hiljadu litara. Tel: 022/666-012,
066/937-14-94
• Iznajmljujem bušilicu za bušenje rupa
za saditi voće. Tel: 064/17-34-309
• Prodajem bagremova drva debela, 25
evra. Tel: 063/520-419
• Prodajem kavez za koke nosilje 120
i 3 puta 60 komada sa tepsijama. Tel:
064/33-54-760
• Penzioner (57), stambeno
obezbeđen traži ženu od 45 do 55
god radi druženja i braka. Tel: 062/630881
• Muškarac (50) želi upoznati ženu istih
godina bez obaveza. Tel: 065/6653-301
• Razveden, ozbiljan muškarac 55 godina
iz Šida zeli upoznati skromnu slobodnu
ženu sa područja Šida. Tel: 063/1048-111
• Penzioner 63 godine upoznao bi žensku
osobu radi druženja, moguć brak. Tel:
064/576-67-89
• Razveden muškarac, 40 godina, želeo
bi da upozna žensku osobu za vezu. Tel:
061/1848-617
19
GAZDINSTVA
JAZAK • SEOSKI TURIZAM NA IMANJU PORODICE UTVIĆ
Prodavnica mira i tišine
D
a se u Srbiji iz godine u godinu od poljoprivrede živi sve
teže i da, usled loših vremenskih uslova i nedostatka čvrsto
postavljenih pariteta, šansu za opstanak imaju samo oni krupniji poljoprivredni proizvođači, poznata je
stvar na koju ne treba posebno trošiti reči. Takođe, opšta je poznanica i to da ovakvo stanje u poljoprivredi nužno dovodi do postepenog
gašenja naših sela, odlaska mladih,
a neretko i njihovih roditelja u gradove koji postaju prezasićeni i bez
mogućnosti da svakome ponude željeno i iznad svega adekvatno plaćeno zaposlenje.
Jedan od onih koji su napustili poljoprivrednu proizvodnju je i Jazačanin Pavle Utvić. Međutim,
za razliku od mnogih Pavle i
njegova porodica koju čine
supruga Vera i ćerke Snežana i Vanja rešili su da
na svom porodičnom imanju pokrenu sasvim novi
posao – seoski turizam.
Tokom poslednjih nekoliko
godina, Utvići su, odričući se mnogo čega i radeći
nadasve složno, uspeli da
svoje domaćinstvo preurede i na njemu izgrade
tri bungalova i prelepi restoran za koji se nadaju
da će u skorije vreme postati stecište za sve one
koji će u miru ovog fruškogorskog sela potražiti
odmor od gradske vreve.
- U situaciji kada se od
poljoprivrede teško živi,
pitanje razvoja seoskog
turizma postaje sve važnije jer daje mogućnost
kako mladima, tako i staračkim
domaćinstvima
da se samozaposle i na
taj način pomognu sebi
i svojim selima, tim pre što se u
ovu vrstu turizma mogu uključiti
ne samo ugostitelji nego i proizvođači sa svojim sirom, mesnim
proizvodima i vinom po kojem je
naš kraj naročito poznat - smatra
Pavle Utvić.
Pavle Utvić
Unutrašnjost restorana
Gradu treba odmor
na selu
- Već dugi niz godina radim kao
matičar u Vrdniku, supruga je veterinar i to je dodatno otežavalo našu
mogućnost bavljenja poljoprivredom. Zbog posla sam bio primoran
da orem noću, da molim komšije da
izjutra ispravljaju to što sam noću
pogrešio, i zbog svega toga sam rešio da zemlju dam u arendu i da se
posvetim drugom poslu koji bi mi
ipak omogućio da ostanem na selu, priča Pavle. - Da se okrenem
seoskom turizmu doprinela je i Ruža Andrić, sposobna i vredna žena
koja je prva u Jazku pokrenula priču oko etno kuće i seoskog turizma
uopšte. U početku sam učestvovao
u svemu tome kao dopuna umetničkom programu i tako sam došao u
bliži kontakt sa drugim ljudima koji
se bave etno ili seoskim turizmom,
između ostalog i sa Nikolom Perkom i gledajući šta i kako
svi one rade, rešio sam i ja
da se okušam.
Sa izgradnjom bungalova, Utvići su krenuli tokom leta 2008.
godine. Kao građevinac, Pavle je sam crtao planove, organizovao poslove, a svestranu pomoć pružale
su mu supruga i ćerke
koje su se na licu mesta učile poslu.
- U početku smo
mislisli o tome šta
ćemo i kako ćemo,
razmišljali smo da li
će neko doći u Jazak
ili ne ali smo na kraju prelomili i krenuli u
poslove - objašnjava
Vera Utvić.
- Ovde uši „bruje“ od tišine. Tokom
leta čitav okoliš sija
od svitaca, a vazduh
je prijatan i svež. Jutra su mirna i jedino
što može da poremeti
čoveka je cvrkut ptica ili poj
petlova. Dani su i leti prijatni
i neretko magloviti, a noći hladne,
taman koliko i treba da bi se lepo
spavalo. Znajući sve to, rešio sam
da krenem u izgradnju i da svoje
imanje i svoje selo pretvorim u prodavnicu mira i tišine, siguran da će
biti onih koji će taj spokoj platiti jer
su gradski ljudi danas i te kako željni mira - nastavlja Pavle.
- Naša ideja nije samo da zaradimo i ponudimo mir našim gostima,
nego i da prezentujemo naše selo
i na taj način pokažemo ljudima u
gradovima lepote naših sokaka iz
kojih, nažalost, sve više mladih odlazi - dodaje Vera Utvić.
Šansa za selo
Seoski turizam, smatraju Utvići, predstavlja šansu ne samo za
njih nego i za sve domaćine i vred-
Ovde će biti potok
20
Spremni za goste
Vera i Pavle Utvić
ne domaćice Jazka koji će, ako njihova ideja zaživi dobiti priliku da
prodaju svoje proizvode „na pragu“, bez odlaska na pijace ili posredovanja nakupaca.
- Pored prirode, druga stvar koju Jazak može da ponudi je kvalitetna hrana. Svako ko dođe u naše
selo da se odmori imaće priliku da
proba domaću hranu i to je ujedno i šansa da naši poljoprivrednici
prodaju svoje proizvode direktno
kupcima, priča Vera Utvić.
- Jednom prilikom naš restoran
je posetilo nekoliko ljudi iz Makedonije koje je jedan naš poznanik
doveo na večeru. Tražili su „bečku šniclu“ i ponfrit, ali smo im mi
umesto toga ponudili sremačku
šniclu, sremački krompir zaliven
Utvići se nadaju dobrom poslovanju
sremačkom
supom,
počastili ih sremačkim kolačem i bili su
prezadovoljni, nadovezuje se Pavle. – Mi
smo rešeni da prodajemo naše proizvode i
to ne samo zbog toga
što je to naša obaveza
kao seljačkog domaćinstva, nego i zbog
toga što Sremci imaju
šta da ponude za trpezom. Jazak ima i vredne i umešne domaćice
i njihov rad mora biti
predstavljen javnosti.
- Frušku goru u sezoni poseti veliki broj
ljudi i bilo bi dobro da
se oni skrenu i u naša
domaćinstva, a to sve
možemo da uradimo
samo ako smo složni
i ako celo selo ili barem većina stane iza
ideje seoskog turizma.
Ne treba zanemariti ni
mogućnost prodaje rukotvorina i suvenira čijem su pravljenju žene u Jazku i te kako vične, smatra Vera i dodaje: - Naša
osnovna zamisao je da se usmerimo na domaćeg turistu za koga
je seoski turizam odlična prilika da
sa porodicom ode iz grada, da se
odmori, prošeta, da jede kvalitetnu i zdravu hranu i pije izuzetnu
jazačku vodu.
Potok, jezero i ljuljaška
Svaki od tri bungalova koliko ih
trenutno ima na porodičnom imanju Utvića, izgrađeni su u etno stilu i imaju svoju struju, svoj sanitarni čvor, kuhinju, brodski pod, i
galeriju. Pa ipak, kako Pavle Utvić
ističe, posao još uvek nije gotov i
u skorije vreme biće okončani i radovi oko potpunog uređenja eksterijera.
- Imam ide ju da ure dim parking pro stor, da iz gra dim ma lo
ve štač ko je ze ro, po tok, a mo žda
i oma nji ukra sni ba zen. Ta ko đe,
po sta vi ću i lju lja šku i to na gra nu
kao što je ne ka da bi lo po pu larno u Sre mu ali i dru ge ele men te
za za ba vu za de cu. Još jed nom
po na vljam, se o ski tu ri zam ni je
sa mo šan sa za po je di nač ne po rodi ce kao što je mo ja, ne go i za
či ta va se la i po treb no je sa mo da
se ta isti na shva ti, da se lju di što
vi še uklju če u te pro jek te i ta ko
na đu, mi slim, naj bo lju mo gu ću
za me nu za kon stant nu za vi snost
od po ljo pri vre de. Ne mo gu se svi
za ni ma ti tu ri zmom, to je ja sno,
ali mo gu da pro da ju svo je pro izvo de po mno go po volj ni jim uslovi ma što i te ka ko mo že bi ti ko risno - za klju ču je Pa vle Utvić.
S. Lapčević
8. novembar 2013.
Download

Pro dav ni ca mi ra i ti ši ne