Osnivač lista i izdavač:
Kancelarija za inkluziju Roma Vlade AP Vojvodine
Glavni i odgovorni urednik:
Duško Jovanović
Urednik teme broja:
Duško Jovanović
Urednik izdanja:
Aleksandra Mićić
Redakcija:
Dragana Dimitrov
Dragana Rajić
Daniel Dimitrov
Zita Farkaš
Dopisnici:
Koordinatori za romska pitanja APV
prof. dr Vladimir Gecelovsky
Ivana Koprivica
Prevod na romski jezik:
Igor Dimić
Prevod na engleski jezik:
Mirjana Serdar
Tehnička priprema i štampa:
MAXIMA GRAF, Petrovaradin
[email protected]
www.maximagraf.rs
Tiraž: 1000 primeraka
Adresa: Bulevar Mihajla Pupina 25,
21000 Novi Sad
CIP - Каталогизација у публикацији
Библиотека Матице српске, Нови Сад
323.1(=214.58) (497.113)
DEKADA Roma u AP Vojvodini: mesečnik Kancelarije za
inkluziju Roma / glavni i odgovorni urednik Duško Jovanović.
- 2011, br. 1- Novi Sad : Kancelarija za inkluziju Roma Vlade
AP Vojvodine, 2011-. 30 cm
Mesečno. Tekst na srp., engl. i rom. jeziku. - Tekst na
rom. jeziku štampan u obrnutom smeru.
ISSN 2217-5016
COBISS.SR-ID 261834759
Dekada Roma u AP Vojvodini
uvodna reč
Dragi čitaoci,
Hajde da nastavimo da zajedno kreiramo naš
mesečnik, da biste njegov izlazak iz štampe sa
većim nestrpljenjem čekali, da biste ga radije čitali,
drugima pokazivali i dugo čuvali...
U prethodnom broju smo vam pružili mogućnost da komentarišete naš list i sugerišete i predlažete izmene i teme, kada su tekstovi u pitanju.
Ali postoji još jedna mogućnost koju bismo
želeli da vam ponudimo...
Mi bismo voleli da zajedno kreiramo i svet u
slikama. Zbog toga vam pružamo mogućnost da, na
naše ogromno zadovoljstvo, postanete saradnik naše
male redakcije. Ukoliko imate u svojoj arhivi fotografiju koju ste lično napravili, a za koju smatrate da
je dovoljno rečita i pored toga želite da je podelite sa
nama i našim čitaocima, možete je poslati na e-mail
adresu: [email protected] i mi ćemo
je, ukoliko je redakcija izglasa, objaviti pod vašim
imenom kao foto-meseca.
Rok za slanje fotografija je 20. u mesecu.
Ukoliko zakasnite, vaša fotografija će ući u izbor za
foto-meseca sledećeg broja. Sve fotografije ćemo
čuvati u arhivi i one nikada neće prestati da budu
konkurencija novopristiglim fotografijama.
Pored kvaliteta fotografije u tehničkom smislu,
jedini kriterijum, kada su teme u pitanju, jeste taj da
fotografija treba da se (na direktan ili metaforičan
način)odnosi na romsku populaciju. Ostalo prepuštamo vašoj mašti.
Nadamo se uspešnoj saradnji,
Vaša redakcija
Tema broja: Biram obrazovanje
OBRAZOVANJE ROMA — IZMEĐU STRATEGIJA I PRAKSE
Od početka Dekade Roma, obrazovanje je jedna od prioritetnih oblasti delovanja. Problemi
obrazovanja Roma postali su deo državne politike, romsko pitanje je ušlo u strateške dokumente koji
se tiču obrazovanja, kao i opštih i sektorskih strategija i akcionih planova koji se tiču razvoja Srbije
i procesa pridruživanja Evropskoj uniji. Međutim, raskorak između njihovih ciljeva i implementacije u praksi je vidljiv i neosporan. Identifikovan je niz prepreka čijem se rešavanju ne pristupa na
adekvatan način. U Srbiji, kao i u većini drugih zemalja, o Romima u sistemu obrazovanja nedostaju
pouzdani podaci. Iako je prošlo već sedam godina od početka Dekade Roma još uvek nije uspostavljena sistemska metodologija praćenja postignutih rezultata u svim oblastima Dekade, uključujući
i obrazovanje.
Prepreke i problemi
Postoje brojni problemi i
prepreke sa kojima se romska
deca suočavaju i koji većini
romske dece otežavaju i onemogućavaju obrazovanje. Neki od
njih su: ograničen pristup obrazovnom sistemu, visoka stopa
osipanja i ranog napuštanja
obrazovnog sistema, slabiji
kvalitet obrazovanja, prevelika
uključenost u specijalne škole
ili odeljenja, prevelika zastupljenost u školama za obrazovanje odraslih, izloženost različitim oblicima prikrivene ili
otvorene diskriminacije i segregacije, nepoštovanje romskog
identiteta.
Nisko obrazovno postignuće je najizraženije kod
pripadnika romske populacije.
Ono kasnije postaje jedan od
osnovnih razloga siromaštva
koje se prenosi sa generacije
na generaciju. Prema podacima
popisa iz 2002. godine 61,9%
Roma nije završilo osnovnu
školu, 29% je završilo osnovnu
školu, 7,8% je završilo srednju
školu, a samo 0,3% je steklo
visoko obrazovanje. Pretpostavlja se da je obrazovna struktura i niža, s obzirom da su u
najmanjem broju popisom
obuhvaćena lica iz romskih
naselja.
2
Prosečna dužina školovanja
Roma iznosi 5,5 godina (podaci
na osnovu ankete kojom je
obuhvaćeno 1508
Roma,
UNDP, 2004). Obrazovna struktura Roma je niža u odnosu na
većinsku populaciju i druge
zajednice, a niže obrazovanje
žena u odnosu na muškarce je
još izraženije (Svetska banka,
2004). Romkinje predstavljaju
najmanje obrazovanu grupu
žena, sa procentom nepismenosti od čak oko 80%, sa
gornjom granicom od četiri
razreda osnovne škole, bez bilo
kakve kvalifikacije.
Nedostatak relevantnih i
pouzdanih podataka o nacionalnoj pripadnosti je problem
koji se naglašava u većini strateških dokumenata i izveštaja.
Teško je i proceniti koliko se
romske dece nikad ne upiše
u škole, a koliko njih napusti
započeto školovanje, ali je
izvesno prema podacima iz
različitih izvora da je taj broj
izrazito velik. Razlozi za neuključivanje ili kasnije napuštanje
škole su mnogobrojni i raznovrsni i uključuju porodičnu i
materijalnu situaciju, neprilagođenost obrazovnih institucija
i visok nivo diskriminacije u
njima, kao i nedostatak pomoći
deci za savladavanje gradiva.
Isključenost iz obrazovnog
sistema je samo jedan od pokazatelja opšte marginalizacije
romske zajednice.
Diskiriminacija
Rezultati
istraživanja
javnog mnjenja o diskriminaciji i nejednakosti u Srbiji
pokazuju da je diskriminacija
Roma u Srbiji prisutna i da je
javnost toga svesna (Projekat
„Podrška sprovođenju antidiskriminacionog zakonodavstva
i medijacije u Srbiji”, Ministarstvo rada i socijalne politike
i UNDP, 2009). U Strategiji
za unapređivanje obrazovanja
Roma u Srbiji navodi se da je
diskriminacija jedna od glavnih
prepreka jednakoj dostupnosti
kvalitetnog obrazovanja za
Rome. Romi su izloženi različitim oblicima diskriminacije, kao što su neopravdano
upućivanje u specijalne škole,
nejednak tretman od strane
nastavnika i uprava škola, pa čak
i uznemiravanje ili zlostavljanje
od strane druge dece i roditelja
neromske nacionalnosti. Ovo
su neki od vidljivih i očiglednih
primera diskriminacije romskih
učenika, međutim postoje i oni
koji nisu tako otvoreni, a koji
su još zastupljeniji. Nastavnici
često ne podstiču romsku decu
da uče i napreduju, imaju manja
očekivanja od njih u odnosu na
Dekada Roma u AP Vojvodini
druge učenike, a sve to utiče
da oni imaju slabije rezultate.
Diskriminacija prema Romima
svakako je jedan od osnovnih
razloga zašto su mnoga romska
deca isključena iz obrazovnog
sistema i zašto mnoga od njih
rano napuštaju školovanje ili
završavaju školu sa niskim
obrazovnim postignućima.
Zašto romska deca
napuštaju školu?
Osnovni razlog prekida
školovanja kod romske dece
najčešće jesu siromaštvo i
troškovi za obrazovanje, zatim,
tu je loše ponašanje druge dece
i nastavnika prema njima, kao
i to da ne govore srpski jezik.
Većina njih ne želi da ide u školu
i misli da čak i ako završi školu
neće dobiti posao. Ima i onih
kojima je škola daleko. Osim
toga jedan od najfrekventinijih
razloga je i nedostatak pristojne
odeće, koji utiče na vrlo slabo
samopouzdanje koje imaju u
školi. Što se tiče romskih devojčica, one u većini slučajeva
nemaju prava da samostalno
odlučuju o svom obrazovanju.
Iako postižu bolji školski uspeh
u pubertetu neretko napuštaju
školu pod pritiskom patrijarhalne tradicije i stereotipa da
Dekada Roma u AP Vojvodini
devojčicama ne treba obrazovanje, pogotovo ne ono na
višim stepenima. Od njih se
očekuje da se rano udaju i brinu
o porodici i domaćinstvu.
Socijalna distanca prema
romskoj deci
Podaci istaživanja „Socijalna distanca i steretipi o
Romima kod dece novosadskih
osnovnih škola”, sprovedenog
u okviru projekta „Integracija
romske dece u školski sistem
Srbije” pokazuju da su Romi
još uvek etnička grupa prema
kojoj postoji najviša socijalna
distanca kod dece. Više od
polovine dece-ispitanika ne bi
voleli da imaju Rome u svojoj
ulici ili školi, a naročito ne bi
voleli da sede sa njima u klupi.
To se dovodi u vezu sa lošim
uspehom romske dece u školi,
kao i stereotipima o Romima
kao prljavim i nevaspitanim.
Najviše zabrinjava podatak
da postoji socijalna distanca
prema Romima čak i među
samim Romima. Ovaj podatak
dosta govori o statusu Roma
kod nas. On se može objasniti
time da osobe iz manjinske
grupe u susretu sa većinskom
grupom razvijaju nisko samopoštovanje, a između ostalog,
mogu napustiti svoju primarnu
grupu i time izgubiti jedan od
svojih socijalnih identiteta i
preći u neku drugu grupu koja
mu omogućuje bolji socijalni
stutus. Veliki broj romske dece
se izjašnjava po etničkoj pripadnosti roditelja koji nije Rom.
U zaključku istraživanja
stoji da će samo ravnopravan
kontakt svih učesnika u obrazovanju sa romskom decom
omogućiti smanjenje socijalne
distance. U specifičnoj situaciji,
kakvu čini školsko odeljenje,
rad na prevazilaženju predrasuda lakše je rešiv, naravno uz
veliko zalaganje i trud svih onih
koji mogu dati doprinos rešavanju ovog problema. Profesori
razredne nastave su jedan od
moćnih agenasa socijalizacije,
naravno pored roditelja.
D.J.
Foto: iz arhive časopisa
Foto: iz arhive časopisa
Tema broja: Biram obrazovanje
3
Tema broja: Biram obrazovanje
SEPTEMBARSKA GROZNICA
Ekonomska kriza i period tranzicije utiču na uređenje privrednog sistema, životni standard kao i
i na socijalni status građana Srbije. U takvoj situaciji većina roditelja vodi ljutu bitku kako bi svojim
mališanima omogućila nesmetano školovanje.
Prvacima su potrebne i
sveske, pa bi tako za 10 svezaka
trebalo izdvojiti od 260 do 800
dinara, za blok broj pet oko 70
dinara, a tu su i ostale potrepštine
- gumice, bojice, flomasteri... Za fizičko je neophodna
oprema - šorts, majica, patike,
za šta treba investirati između
pet i 20.000 dinara. Za novu
garderobu i obuću je najbolje
sačekati kraj avgusta, jer je u
većini prodavnica sezonsko
sniženje.
Lako je izdvojiti jednu platu,
Ovog septembra će 73.000 strahu da će nešto zaboraviti, ako je imate. Nažalost, sve je
đaka prvaka sesti u školske pune torbe i rančeve, dok god više onih koji nemaju posao. Sa
klupe. Tremu od početka ima mesta u njima.
druge strane, šta je sa roditeljima
školske godine imaju i mališani
Pernice možete kupiti pune koji će ovog septembra ispratiti
i roditelji. Iako je polazak u ili prazne, pa i cena varira u u školu više đaka. Pitanje je
školu radostan događaj za celu zavisnosti od toga šta sadrže. kome će ovaj septembar teže
porodicu, većina roditelja je Prazne pernice koštaju od 500 pasti, đacima prvacima, koji će
pomalo i zabrinuta, jer su svesni do 1.500 dinara. Pune pernice započeti druženje sa knjigama
da ih čekaju ogromni izdaci. koštaju od 500 do skoro 2.000 ili njihovim roditeljima, koji će
Osim obavezne kupovine dinara, gde cena zavisi kako započeti druženje sa kreditima i
školskog pribora, većina smatra od poznatih likova, tako i od dugovima. Podjednako je, čini
da za ovaj svečani trenutak đak kvaliteta i broja olovaka, bojica se, teško i jednima i drugima.
prvak mora u školu da krene i flomastera u njoj.
obučen u novu garderobu, od
D.J.
glave do pete.
Veliko olakšanje se ogleda u
dobijanju besplatnih udžbenika
koja je Vlada obezbedila za
đake prvake. Za sve ostalo
roditelji će morati da izdvoje
skoro čitavu platu.
Đačka torba je prva i
najvažnija stavka. Ranac se
može kupiti od 1.500 pa do
10.000 dinara, u zavisnosti od
toga da li je anatomski ili ne.
Psiholozi smatraju da bi trebalo
odabrati srednju veličinu torbe
ili ranca, jer kako kažu, deca u
4
Dekada Roma u AP Vojvodini
Tema broja: Biram obrazovanje
REČ ĐAKA
Septembar je mesec školskih početaka. O svojim školskim počecima govore Sandra Kovač, koja
je krenula u predškolsko, Milica Kovač i Sabit Itaj, koji su prvi put seli u školske klupe i Željana
Kovač, njihova drugarica iz drugog razreda.
Milica Kovač, 6 godina,
I razred
Dekada Roma u AP Vojvodini
Milica Kovač
sveske i bez linija i bez kockica,
i sa linijama i sa kockicama.
Lepo se osećam u školi,
najlepše u životu mi je kada
sam u školi i kada sam u biblioteci. ”
Sabit Itaj, 7 godina,
I razred
Prvi školski dani-uzbuđenje
i čuđenje
„Osećao sam se uzbuđeno i
gledao u učiteljicu. Stajao sam
ispred vrata i čekao da uđem i
sednem. I čim sam seo, odmah
sam počeo da učim.
U vezi sa školom najviše
volim da radim domaći, da
pišem i čitam, a omiljeni
predmet mi je srpski. A volim
i da se igram sa Aleksom. On
mi je najbolji drug i zajedno
sedimo u klupi. Volim da idem
u školu, a najviše volim svoju
učiteljicu. Ona nas uči slova i
Foto: M. Karadžić
„Sećam se svog prvog dana
u školi. Ceo dan smo pevali, a
učiteljica nas je prozivala da
vidi da li smo svi tu. Imam dve
učiteljice, Snežanu i jednu koja
nas uči engleski koji mnogo
volim da učim!
Svakog dana na početku
prvog časa pevamo, da se
razmrdamo i rasanimo. Zatim
izvadimo knjige i počnemo da
učimo. Najviše volim muzičko,
jer tada mnogo pevamo. Volim
i srpski, jer onda učimo slova,
štampana i pisana. U klupi
sedim sa Milanom i Stefanom.
Milan mi je brat, ali ne rođeni.
Rođeni mi je Nikola, ali on još
ne ide u školu. A Stefan mi je
drug. Najbolja drugarica mi
je Vanja. Ona mi pomaže oko
domaćeg, kada mi je teško ili
kada ne umem dag a uradim.
Najviše volim kada dođe odmor,
jer tada jedemo ili pijemo sok,
a ponekad se i igramo. Sada
imamo užinu, a nju pravi čika
Laza. On jako lepo pravi kolače,
baš smo ih danas jeli za užinu.
Čudno mi je bilo kako
zvoni za početak i kraj časa.
To nikada ranije nisam čula.
Kada zvoni, to znači da idemo
napolje na odmor ili kod čika
Laze na užinu.
Za školu sam se pripremila
tako što mi je mama kupila
olovke i bojice i sveske, a dobila
sam ih i u školi. Dobila sam
Foto: M. Karadžić
Škola najlepše u životu
brojeve, i kako da crtamo decu
koja se igraju s loptom.
Kada zvoni bude odmor
i svi izađemo napolje da se
igramo i da jedemo, a onda opet
zvoni i svi uđemo unutra.
Učiteljica nam ne dozvoljava da idemo do toaleta da
pijemo vodu kada je čas, zato
nosim flašicu sa vodom. Kada
sam žedan onda pijem da me
učiteljica ne vidi, a ako me
učiteljica vidi, grdi me i viče.
Kada sam krenuo u školu,
čudna mi je bila tabla. Nisam
ranije video toliko veliku tablu.
Neka deca nisu znala šta je to.
Kada sam pitao učiteljicu šta je
to, ona mi je rekla da je to tabla
i da se na njoj piše kredom.
Željana Kovač
Pozvala me je i pustila da pišem
po njoj, a posle je i ona pisala.
Čudno mi je bilo i kada smo
imali fizičko. Dečaci su igrali
5
Tema broja: Biram obrazovanje
Foto: M. Karadžić
fudbal, a devojčice odbojku.
Bili smo odvojeni, a ranije smo
se uvek igrali zajedno.
Za školu sam se pripremao
tako što sam slova učio kod
tetke i u biblioteci. I sada, posle
škole idem u produženi boravak
i tamo radim domaći. Kada
završim domaći, odmah idem u
biblioteku.”
Željana Kovač, 8 godina,
II razred
Strpljiva učiteljica Dina
je nedostajala
Željana, Milica i Sandra Kovač
Foto: M. Karadžić
užinu i sada na odmoru idem
da užinam kada i moji drugari
„Prvi dan u drugom razredu i jako sam srećna zbog toga.
mi je bio jako uzbudljiv. Jedva Knjige i deo školskog pribora
sam čekala da vidim moju sam dobila od škole i zahvalna
učiteljicu Dinu, jer sam je sam zbog toga, jer mi mnogo
jako poželela. Zato sam se koriste. Svaki dan učimo iz
jako radovala kada je došao njih, tako da ne znam kako bih
septembar. Učiteljica Dina je učila da mi nisu poklonili.
veoma dobra prema meni i uvek
Svašta sam naučila i jedva
ima strpljenja da me nauči sve čekam da naučim još mnogo
što treba. Zato jako volim da toga što me čeka u drugom
idem u školu. Omiljeni predmet razredu!”
mi je likovno. Tada crtamo
ono što nam učiteljica kaže ili Sandra Kovač, 6 godina,
pravimo nešto od plastelina ili predškolsko
nešto lepimo kolaž papirom.
Mada, moram da kažem da
volim i da čitam i da pišem,
tako da mi je i srpski jedan
od dražih predmeta. A najviše
volim kada dobro uradim sve
što mi učiteljica kaže, pa me ona
pohvali pred celim razredom!
Sedim sa Ivanom i Tamarom
i njih dve su mi najbolje drugarice. Uvek pomažemo jedna
drugoj kada je potrebno, oko
srpskog ili matematike.
Iako do sada nisam imala
užinu i ponekad sam bila gladna,
jako volim da idem u školu. Od
Sandra Kovač
danas sam počela da dobijam
6
Posle školice u veliku školu
„Volim da idem u zabavište,
koji se još zove i školica. To je
kao mala škola, a kada završim
malu školu, onda ću ići u veliku
školu, kao moja sestra Željana.
Moja vaspitačica se zove Bilja.
Ona je jako dobra i mnogo je
volim. U zabavištu se igram sa
bebom i kolicima i kockama. A
ponekad i učimo i bojimo. Onda
ručamo i idemo da spavamo.
Volim da spavam u zabavištu
i nikad ne plačem, kao neka
druga deca.
Moja najbolja drugarica
je Tina. Njoj je nedavno bio
rođendan i u zabavište je donela
tortu Helo Kiti, i tanjiriće,
čaše i sok, da nas počasti. Mi
smo joj pevali pesmicu Danas
nam je divan dan, a ona je bila
srećna.”
Marija Spasojević
Dekada Roma u AP Vojvodini
POTPISANI UGOVORI O DODELI SREDSTAVA
ZA SAMOZAPOŠLJAVANJE ROMA
i Bela Crkva. Naglašeno je da
projekat omogućava obuku za
sticanje veština za deficitarna
zanimanja za 100 Roma, kao i
obuku za poznatog poslodavca,
a obuhvata i projekte samozapošljavanja Roma. Tokom prve
godine poslovanja preduzećima
će biti na raspolaganju usluge
knjigovodstvene
agencije,
računarska oprema, logo firme,
pečat i vizit karte, a u poslovanju će imati pomoć i potporu
mentora.
Resorni pokrajinski sekretar
Miroslav Vasin je naglasio da je
Projekat
„Poboljšanje Bečej, Senta, Žitište, Odžaci, ovo nastavak prakse da se Romi
zapošljavanja Roma u APV” je Srbobran, Žabalj, Zrenjanin, u APV podstiču na najbolji
pokrenula, u saradnji sa resornim Novi Sad, Beočin, Inđija, način, tako što im se otvaraju
sekretarijatom, Kancelarija za Ruma, Pećinci, Pančevo, Kovin radna mesta i daje mogućnost
da osnivaju preduzeća i da se
inkluziju Roma tokom prošle
godine. Predviđeno je da ovaj
program, vredan 237.794 evra,
traje dve godine, a osnovni cilj
projekta, za koji je EU izdvojila 208.994. evra je unapređenje društveno-ekonomskog
položaja pripadnika romske
nacionalne zajednice u Vojvodini, odnosno stvaranje novih
mogućnosti zapošljavanja ove
nacionalne zajednice, putem
povećanja njihovih kvalifikacija u sektorima proizvodnje
i uslužnih delatnosti. Projekat
se realizuje u 20 vojvođanskih opština: Novi Kneževac,
Milica Nikolić, vlasnica frizerskog salona „MN Stile” potpisuje ugovor
Kikinda, Sombor, Apatin, Kula,
Dekada Roma u AP Vojvodini
7
Foto: M. Karadžić
Foto: M. Karadžić
Pokrajinski sekretar za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova Miroslav Vasin i direktor
Kancelarije za inkluziju Roma Vlade APV Duško Jovanović prisustvovali su svečanosti potpisivanja
ugovora o dodeli sredstava za subvencije samozapošljavanja nezaposlenih Roma u Vojvodini. Svečanost je održana 5. septembra u Svečanom salonu Vlade AP Vojvodine. Ugovori su potpisani sa deset
novoosnovanih firmi čiji su vlasnici dobili subvenciju u iznosu od 160.000 dinara, koje su obezbedili
Pokrajinski sekretarijat za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova i Nacionalna služba za
zapošljavanje, kao i 40.000 dinara koje je obezbedila Kancelarija za inkluziju Roma.
Foto: M. Karadžić
Foto: M. Karadžić
Miroslav Vasin dodeljuje računarsku
opremu Milici Nikolić
obrazuju, kao i da se rešavaju
slučajevi stambeno ugroženih
lica romske nacionalne zajednice. Vasin je istakao da su
Romi najugroženija zajednica,
te da se njihovi problemi mogu
rešavati korak po korak.
„Mi smo ponosni što se u
izjavama Roma, njihovih predstavnika iz Kancelarije za inkluziju Roma i Romskog nacionalnog saveta, ističe da položaj
Roma u Vojvodini i pokušaj
da im se pomogne prednjači u
Srbiji,” istakao je Vasin i dodao
da je takođe bio ponosan tokom
prošlogodišnje posete Briselu,
kada je na poziv EU prikazan
vojvođanski model rešavanja
problema Roma za koji je
procenjeno da može biti model
rešavanja ovog problema za
celu Evropu. Direktor Kancelarije za inkluziju Roma Duško
Jovanović, govoreći o značaju
ovakvih projekata za romsku
populaciju, podsetio je da je u
predhodnih pet godina, putem
četiri namenska konkursa za
samozapošljavanje
Roma,
osnovano oko 70 preduzeća.
„Vaš poduhvat je izuzetno
8
važan, jer pokazujete da Romi,
kao i ostali građani Srbije,
itekako imaju potencijala, kapaciteta i hrabrosti da prihvataju
obaveze i odgovornost, znajući
šta danas znače obaveze preduzetnika,” kazao je Jovanović i
obećao punu logističku podršku
svima koji učestvuju u ovom,
kako je objasnio, jedinstvenom
projektu, na samo u Srbiji, nego
i u Evropi.
Direktor Jovanović smatra
da ovo treba da bude primer
koji državne institucije treba
da usvoje kao model rešavanja
problema romske nacionalne
zajednice.
D.J.
Otvorene firme su:
Marijana 021, radnja za proizvodnju novih i restauraciju
starih instrumenata, preduzetnik Stevan Zlatarev iz Čuruga.
Građevina MS Ilić, izgradnja stambenih i nestambenih objekata, preduzetnica Slađana Ilić iz Odžaka.
Bata Zelenilo DOO, usluge uređenja i održavanja zelenih
površina, osnivači Đulbehara i Saćip Karamani.
Deki 025, sakupljanje sekundarnih sirovina, preduzetnik
Dejan Petrović.
Giga Junior, zidarski radovi, preduzetnik Jovica Novakov,
Banatsko Novo Selo.
Peđa i sin, ribarnica, preduzetnik Branko Mijatov iz Čuruga.
MN Stille, frizerski salon, preduzetnica Milica Nikolić iz
Novog Sada.
Sever otpad, sakupljanje sekundarnih sirovina, preduzetnik
Rodžer Radivojević iz Srpskog Krstura.
Diavolo 021, kafe palačinkarnica, preduzetnica Sabina Jovanović iz Novog Sada.
Pale stop, usluge dezinsekcije i deratizacije, preduzetnik
Zoran Šoralov iz Čuruga.
Dekada Roma u AP Vojvodini
Intervju
Mirko Pušara, predsednik Opštine Bač
POVRATITI POVERENJE ROMA
Foto: M. Karadžić
Mirko Pušara je novoizabrani predsednik Opštine Bač. Kao naš sagovornik, predstavio nam
je svoju opštinu i ne baš zavidnu situaciju u kojoj se ona trenutno nalazi. Osim toga, saznali smo
najprioritenije planove, među kojima je posebna pažnja posvećena izradi i implementaciji strategije
pomoći romskoj populaciji, čijeg progresa, prema mišljenju našeg sagovornika, nema bez udruženih
snaga državnih, pokrajinskih i lokalnih institucija, sa jedne strane i Roma, sa druge strane. Jedna
od najodgovornijih uloga za novoizabranog predsednika je povratiti poverenje Roma u Opštinsku
upravu, s obzirom na to da je ono poljuljano čestim političkim manipulacijama.
Predsednik opštine Bač Mirko Pušara u svom kabinetu
*Predstavite nam Vašu
opštinu.
Opština Bač se nalazi u jugozapadnoj Bačkoj. Obuhvata šest
naseljenih mesta: Bač, Bačko
Novo Selo, Plavna, Vajska,
Bođani i Selenča. Opština Bač
je pogranična. Zapadnu granicu
čini reka Dunav, u dužini od 43
km. Pretežno je poljoprivredna
opština. Na njenoj teritoriji žive
pripadnici dvadeset i dve nacionalnosti. Svaka od njih slobodno
neguje svoju tradiciju i običaje,
i to našu opštinu čini bogatom.
Privreda opštine Bač je nažalost uništena, pre svega, lošom
privatizacijom. Oko 3.500 ljudi
je ostalo bez posla.
*S obzirom na to da funkciju
predsednika Opštine obavljate
od 18. juna tekuće godine, koji
planove ćete prve realizovati?
Dekada Roma u AP Vojvodini
Naša
opština
trenutno
zauzima položaj najnerazvijenije opštine u Pokrajini. U
toku prošle godine smo napravili ispod 300.000.000 hiljada
prometa. Opština Titel je, koja
takođe spada među nerazvijenije, napravila 320.000.000, dok
je recimo Bačka Palanka napravila 1.780.000.000. Kada imate
toliki iznos, onda je lako da
pronađete sredstva i sami nešto
pokrenete. Ovako mi zapravo
nemamo nimalo prostora za to.
Opština je takođe u velikim
dugovima. S obzirom na to
da smo nova opštinska vlast,
trudimo se da napravimo pravu
strategiju koja bi nam pomogla
da što bezbolnije prođemo kroz
ovaj, ne baš lak, period.
Potpuni je paradoks da
opština kakva je naša, sa
dobrim položajem pre svega
zbog blizine granice sa Republikom Hrvatskom, ima tako
loš ekonomski status. U pregovorima smo sa državnim vrhom
oko podsticajnih sredstava koja
bi nam pomogla u realizaciji
naših planova.
Osim toga, oformili smo tim
koji će biti zadužen za praćenje
i apliciranje na konkurse, kako
na republičkom i pokrajinskom,
tako i međunarodnom nivou.
Značajna sredstva omogućiće
nam i projekti prekograničene
saradnje, s obzirom da smo mi
granična opština.
Što se tiče planova, potrebno
je u što skorije vreme uraditi
sistematizaciju i reorganizaciju
Opštinske uprave.
To nam je najprioritetnije.
*Kakav je položaj Roma u
Vašoj opštini?
Većina Roma u našoj opštini
pripada kategoriji nezaposlenog
stanovništa. Nezaposlenost je
jedan od osnovnih uzroka siromaštva. Međutim, jasno je da
značajnu ulogu u svemu tome
igra i obrazovanje, koji je kada
je u pitanju romska populacija
na veoma niskom nivou.
Što se tiče romske populacije, aktivno radimo na podizanju njihove svesti kada je u
pitanju zaštita životne sredine.
U proteklom periodu su Romi,
naročito iz Vajske, pravili velike
9
Intervju
probleme. U toku noći bi palili
otpad. To je stvaralo nezadovljstvo ostalih građana, s obzirom
na to da je u mnogome zagađivalo vazduh, a samim tim uticalo
i na kvalitet života.
Naravno, nisu svi Romi
problematični. Na teritoriji naše
opštine moram da se pohvalim
da imamo primere zaista uspešnih romskih porodica.
*Koja je strategija Vaše
opštine kada je u pitanju pomoć
romskoj populaciji?
Osobi koja je do sada
obavljala funkciju Koordinatora za romska pitanja je istekao
ugovor. Trenutno u toku izrada
rebalansa budžeta, koji će biti
tema rasprave već na sledećoj
sednici. Nadamo se da ćemo
u toku narednih mesec dana,
ne više, zaposliti lice koje će
biti zaduženo za probleme
romske i rumunske populacije,
s obzirom na to da je broj ovih
lica, pored lica slovačke nacionalnosti najbrojniji na teritoriji
naše opštine. Na to radno mesto
biće primljena Nada Petrović,
s obzirom na to da je najobrazanija, od raspoloživih kandidata. Ona će biti naš radnik i
biće primljena za stalno. Ono
što nam dodatno ide u prilog je
to što je ona naša sugrađanka i
neće biti potrebe za plaćanjem
putnih troškova.
Moja ideja je da naša
opština, zajedno sa republičkim i pokrajinskim organima,
obezbedi sredstva da se Romima
iz naše opštine otvori preduzeće za preradu sekundarnih
sirovina. Mi ćemo kao Opština
obezbediti zemljište na kom bi
se otvorilo ovo preduzeće. Osim
toga obezbedićemo i potrebu
infrastrukture. U pitanju bi bio
reciklažni centar u kome bi se
10
radilo sa više vrsta sirovina. U
okviru firme bi mogli da otvore
blagajnu u koju bi skupljali
novac koji bi ulagali u posao, ali
i u poboljšanje uslova života u
njihovim naseljima.
To bi im omogućilo da legalizuju posao, kojim se većina
njih već bavi, ali nelegalno.
Osim toga, to bi ih međusobno
povezalo. I država i opština bi
zaista od toga imale koristi.
Ne možemo samo da tražimo i
kukamo. Hajdemo za promenu
da radimo i stvaramo. To je neka
moja zamisao i želja.
Osim ovoga, Romima u
Vaskoj je potrebno uraditi put i
kanalsku mrežu.
Sa druge strane, imamo
problem sa Romima, jer ne
poštuju pravilo bacanja smeća
na za to predviđenom prostoru.
Naravno da za to postoje opravdanja, jer veliki broj Roma
nema prevozno sredstvo koje bi
im omogućilo transport smeća
do deponije. Nadam se da ćemo
uspeti da ih edukujemo koliko
je važno da se ova pravila
ipak poštuju i da ćemo pronaći
rešenje koje će biti prihvatljivo
za obe strane.
Naravno je i dalje ćemo
pratiti i pomagati socijalno ugroženim porodicama, koje većinom
pripadaju upravo romskoj populaciji. Međutim, dešavalo se u
prethodnom periodu da su ovi
vidovi pomoći zloupotrebljavani. Mislim da će nam angažovanjem lica zaduženog za Rome
i Rumune pomoći kako se to
ubuduće ne bi dešavalo.
Ono na šta sam licima koja
rade u socijalnim i zdravstvenim
službama posebno ukazao je da
se prema svima moraju odnositi jednako, sa punom pažnjom
i razumevanjem, i da ne smeju
nikako praviti razliku među
ljudima. Ukoliko se desi neki
takav slučaj, biće najstrožije
kažnjen. To, dakle, ne sme da se
desi.
Vodićemo računa da pri
otvaranju novih firmi procenat
lica romske nacionalnosti koji
će biti zaposleni bude proporcionalan broj romskih stanovnika u
našoj opštini.
*I za kraj, koja je Vaša
poruka Romima?
Poznajem zaista veliki broj
Roma. Mnogi od njih su moji
dugogodišnji prijatelji. Među
njima su naravno i oni koji su
jako uspešni poslovni ljudi,
vredni, pošteni i sposobni. Moja
poruka Romima je da se ugledaju
upravo na takve ljude. Siguran
sam da većina njih poznaje
nekog takvog. Jasno je da je
obrazovanje jedan od osnovnih
preduslova za ispisivanje neke
bolje i svetlije budućnosti.
Jasno je da Romi ne mogu
sami i da im je za to neophodna
podrška i na lokalnom, i na
pokrajinskom, i na republičkom
nivou. Ja ću se truditi, koliko u
mojoj moći, da razumem njihove
potrebe i da im pomognem u
rešavanju njihovih problema.
Moja volja postoji. U kontaktu
sa njima saznao sam da su često
iskorištavani u političke svrhe i
da im je to stvorilo izvesno nepoverenje. Međutim, nadam se i na
tome ću zaista raditi, da povratim
njihovo poverenje u Opštinsku
upravu. Naravno, potražićemo
i pomoć Pokrajine i Republike,
onda kada problemi prevaziđu
naše mogućnosti. Jasno je da
jedino zajedničkim snagama
možemo uspeti i opstati.
Dragana Dimitrov
Dekada Roma u AP Vojvodini
Obrazovanje
Borba protiv nezainteresovanosti učitelja i nastavnika
Foto: iz arhive A. Stojkova
Aleksandar Stojkov je pedagoški asistent u Osnovnoj školi „Feješ Klara” u Kikindi. Kroz
razgovor sa njim osetili smo ogromnu količinu nezadovoljstva, čiji je najveći izvor loš odnos učitelja,
pedagoga i direktora prema deci, uglavnom romske nacionalnosti, koja ne uspevaju uspešno da
prate nastavu. Iz njegove priče saznajemo da je od početka, odnosno od uvođenja romskih asistenata u škole, sa školom u kojoj on radi bilo problema, jer nisu bili radi da raspišu konkurs i uvedu
romskog asistenta u školu.
Aleksandar Stojkov
* Ministarstvo prosvete je
veliku pažnju poklonilo pedagoškim asistentima. Vi ste jedan
od asistenata koji su odlazili na
obuke i radili na sebi, kako biste
povećali šanse da „prođete” na
konkursu koji je tek trebalo da
bude raspisan?
- Mi smo odlazili na seminare i radili kako smo radili - i
bez plate i pod pritiscima, sve
dok škola nije dobila dopis
od Ministarstva prosvete da
konačno pedagoški asistent uđe
u sistem obrazovanja i da treba
da se sistematizuje radno mesto
pedagoškog asistenta. Kada je
trebalo da škole odrade svoj deo
posla, dolazilo je do zastoja,
jer neke škole nisu objavile
konkurs, mada su morale. U
radni odnos su primljene učiteljice koje su radile sa romskom
Dekada Roma u AP Vojvodini
decom kojoj je trebala posebna
podrška, nije mi jasno bilo zbog
čega. Po prijavi stanja savetnici zaposlenoj u Ministarstvu
prosvete Angelini Skarep, tek
znatno kasnije je objavljen
konkurs. Onda je došlo do
brojnih problema i neprihvatanja nastavnog osoblja.
mene u posebnu učionicu. Pa
se pitam koji je metod ili oblik
nastave organizovan za tu decu,
kao i aktivnosti u odeljenju, i
koliko traje ta individualizacija. Za mnogu romsku decu
nije izrađen pedagoški profil tj.
aktivnosti za individualizovan
rad sa njima.
* Da li ima mnogo učenika
kojima je potrebna pomoć u
učenju?
- U školi ne znam koliki je
broj učenika kojima je potrebna
podrška, jer kada hoću
da se raspitam, direktorka,
pedagoškinja i pojedine učiteljice mi govore da se radi po
individualizaciji, a poznato
mi je da neka deca još iz prvog
razreda ne čitaju i ne pišu, a sad
su drugi razred i dolaze kod
* Objasnite nam šta predstavlja individualizacija.
-Taj individualni obrazovni plan je zapravo dokument na osnovu kojeg se radi
sa učenikom u određenom
vremenskom intervalu. Ako
je reč o učeniku prvog razreda
kome je potrebna dodatna
podrška, onda se za njega izrađuju četiri individualna obrazovna plana za jednu školsku
godinu, za svaki kvartal, a za
11
Obrazovanje
Foto: iz arhive A. Stojkova
profil deteta, na osnovu kog bih
mogao da radim.
Učenici Aleksandra Stojkova
Foto: iz arhive A. Stojkova
svu ostalu decu se prave dva
individualna obrazovna plana,
za svako polugodište po jedan.
To podrazumeva, u najkraćem,
skup svih metoda, tehnika,
oblika rada, mera podrške za to
dete koji se primenjuje u toku
školske godine, s ciljem da se
* Vi želite da kažete da
učitelji nisu ispunjavali svoje
obaveze?
- Želim da istaknem da
individualizacija nastave ne
postoji, bar ja nisam učestvovao
u planiranju i radu sa nastavnim
osobljem. Zadatke sam kopiram
* U čemu vidite vrhunac
nezainteresovanosti učitelja,
nastavnika?
- Neke učiteljice zaborave da pošalju učenika kod
mene na čas, a neke i ne zadaju
zadatke koje bi oni trebali sa
mnom da rade. Često moram
da radim napamet ili da gubim
mnogo vremena dok ne saznam
koja je detetova slaba tačka…
Ima još, ali više ne smem da
pričam da kasnije ne bih imao
problema…
* Da li imate barem podršku
roditelja? Da li ste zadovoljni
saradnjom sa njima?
- Stanje nije sjajno, ali se
primećuje pomak. Više roditelja
dolazi u školu i interesuje se za
rad i žele saradnju, raspituju
se o mnogim stvarima koje se
odnose na obrazovanje njihove
dece…
* Iako vam nedostaju mnogi
važni preduslovi za kvalitetan
rad, da li ste uspeli da ostvarite
pomak kada je u pitanju dečje
znanje?
- Naravno. Sa decom nižih
razreda je primetno poboljšanje
u čitanju, uvećan je broj dece
koja upisuju predškolske ustanove i školu, više učenika je
upisalo prvi razred vidno je
poboljšanje uspeha učenika u
četvrtom razredu, više učenika
ima urađene domaće zadatke,
više učenika prisustvuje dopunAleksandar Stojkov u poseti roditeljima učenika
skoj nastavi i mnogo toga, što
dete maksimalno angažuje i da i sam se pripremam za nastavu. jeste moj osnovni pokretač
se iskoriste svi njegovi potenci- Često i ne znam šta bi trebalo i što mi ne dozvoljava da
jali, kako bi što bolje napredo- da radim sa određenim detetom, odustanem.
Dragana Dimitrov
valo u radu.
jer ne postoji izrađen pedagoški
12
Dekada Roma u AP Vojvodini
Obrazovanje
ŠANSA ZA OBRAZOVANJE NA MATERNJEM JEZIKU
Školske 1995/96. god. Ministarstvo prosvete i obrazovanja prvi put uvodi fakultativni nastavni
predmet - Romski jezik sa elementima nacionalne kulture. Najpre se pokreće nastava ovog predmeta
u Tovariševu i Obrovcu, u Opštini Bačka Palanka, a zatim i u Deronjama, u Opštini Odžaci. Danas
ovaj predmet ima status izbornog predmeta.
Početak ove školske godine obeležilo je ponovno uvođenje ovog predmeta na teritoriji Autonomne Pokrajine Vojvodine. Jedan od uslova za nastavnike romskog jezika je pohađanje seminara
koji organizuje Matica romska, Društvo Vojvodine za jezik, književnost i kulturu Roma i Asocijacija
romskih nastavnika Vojvodine, u saradnji sa Kancelarijom za inkluziju Roma AP Vojvodine. Nakon
završenog seminara polaznici dobijaju sertifikat, koji im je neophodan pri zaposlenju.
asistent i nastavnik romskog
jezika sa elementima nacionalne kulture u Osnovnoj školi
„Vuk Karadžić” u Deronjama,
u Opštini Odžaci.
Popov Nada iz Novog
Miloševa je najstarija polaznica
seminara. Završila je Višu
tekstilnu školu u Zrenjaninu.
Imala je sjajna iskustva u radu
sa predškolcima i smatra da je
ovo samo način da ta iskustva
Rajko Ranko i Maja Jovanović sa polaznicima seminara
nadogradi. Prednost je, kaže, što
Ove godine, seminar je Ranko Rajko Jovanović, pred- većinu romske dece iz Novog
održan 6. septembra u Skupštini sednik Asocijacije romskih Bečeja, u kom bi predavala
AP Vojvodine. Seminaru je nastavnika Vojvodine i jedan romski jezik sa elementima
kulture,
lično
prisustvovalo deset polaznika. od inicijatora za uvođenje i nacionalne
Na samom početku polaznicima pokretanje ovog predmeta, i poznaje, što će joj svakako biti
su se obratili Petar Nikolić, Maja Jovanović, pedagoški olakšica na samom početku.
predsednik Matice romske
i Duško Jovanović, direktor
Kancelarije za inkluziju Roma
AP Vojvodine.
Seminar se sastojao iz dva
dela. Prvi deo je podrazumevao
upoznavanje polaznika sa
ovim predmetom, njegovim
nastavnim
programom
i
neophodnim
pripremnim
metodičkim i pravnim radnjama. Voditelj prvog dela obuke
je bio Romeo Mihajlović iz
Kancelarije za inkluziju Roma.
Dodela sertifikata
Drugi deo obuke vodili su
Dekada Roma u AP Vojvodini
13
Foto: M. Karadžić
Foto: M. Karadžić
Sjajno iskustvo s
a predškolcima
Obrazovanje
Foto: M. Karadžić
I neromi uče romski jezik
Dodela sertifikata
Pomoć svojim sunarodnicima
Najmlađa polaznica je bila
Suzana Nikolić iz Temerina.
Suzana još uvek nije završila
srednju školu, tako da u ovom
krugu neće moći da zasnuje
radni odnos. Kaže da se na
seminar prijavila jer bi želela
da se po završetku srednje škole
zaposli kao nastavnik romskog
jezika sa elementima nacionalne
kulture, kako bi svojim sunarodnicima pomogla da prevaziđu
prepreke u obrazovanju, koje
je jedini put da se život Roma
promeni na bolje. S tim u vezi
bi želela da nastavi svoje obrazovanje nakon srednje škole.
kulture će moći na pravi način
da nastavi ovu saradnju, da je
ojača i izdigne na nivo institucije.
„Jedini problem u mom
slučaju je što se za učenje
romskog izjasnilo samo trideset
učenika, a statistika pokazuje
da je broj romske dece, čak tri
puta veći. Nadam se da će se
to promeniti i da ću uspeti što
više romske dece da zainteresujem za ovaj predmet, koji
ima višestruku ulogu: postiče
jačanje romskog identiteta,
afirmaciju romske tradicije, ali
i olakšava proces obrazovne
integracije Roma.”
Živka Fan ove godine
upisala je Pravni fakultet
Univerziteta u Novom Sadu.
Radi kao pedagoški asistent u
Osnovnoj školi „Đura Jakšić”
u Čurugu. Dvadestoro učenika
se odlučilo za romski jezik sa
elementima nacionalne kulture,
među kojima su i učenici
neromske populacije, što je
posebno raduje.
„Znam koliko je romskoj
deci pomoglo moje prisustvo
kao pedagoškog asistenta.
Uvođenje ovog predmeta je još
jedan korak više u procesu integracije Roma. Srećna sam što
sam deo toga.”
Uvođenje ovog izbornog
predmeta pruža šansu Romima
da se institucijalno obrazuju
na svom maternjem jeziku. Na
taj način se ostvaruje jedan
od preduslova za uključivanje
Roma u sve sfere društvenog
života.
Dragana Dimitrov
Amela Demiri iz Beočina
je trenutno na drugoj godini
Pravnog fakulteta Univerziteta
u Novom Sadu. Aktivista je
Udruženja Roma iz Beočina.
Do sada je imala iskustva u radu
sa romskom decom. Držala im
je dopunske časove iz raznih
predmeta. S obzirom na to da im
je saradnja sa njom bila dobra i
da je donela izvesne rezultate,
kao nastavnik romskog jezika
sa elementima nacionalne
14
Foto: M. Karadžić
Dopunski časovi za
romsku decu
Polaznici seminara u holu Skupštine AP Vojvodine
Dekada Roma u AP Vojvodini
Obrazovanje
Nagrade za sedmoro najboljih stipendiista
Sedmoro maturanataromske nacionalnosti je na kraju školske 2011/12. godine ostvarilo školski
uspeh 5,0. Njihovo školovanje znatno je olakšano mentorskom i finansijkom podrškom koje obezbeđuje projekat „Inkluzija dece romske nacionalnosti u srednje školi u AP Vojvodini“ čiji je nosilac
pokrajinska vlada. Za ove učenike obezbeđene su nagrade u vidu laptopova koji su im uručeni
sredinom septembra.
Foto: M. Karadžić
roditeljima nagrađenih učenika:
„Vi znate da smo mi siromašniji
od najsiromašnijih. Niko nije
birao ko će mu biti roditelj i
zato je na vama najveća odgovornost. Čestitam i vama i vašoj
deci na odličnom uspehu, ali ne
želim da ona tu stanu. Želim da
postanu studenti Univerziteta
u Novom Sadu i da uspešno
okončaju svoje studije“.
Ispred
Fondacije
za
Radosni stipendisti su sa
svojim ponosnim roditeljima
došli u zgradu Vlade Vojvodine
po zaslužene nagrade. Rukovodilac projekta prof. dr Jegeš
Zoltan i predsednik Saveta za
integraciju Roma uručili su
nagradne računare najboljim
maturantima,
stipendistima
projekta čiji je nosilac pokrajinska vlada.
Svečanoj dodeli su prisustvovale i predstavnice donatora
Fondacije za otvoreno društvo
iz Beograda i Fonda za obrazovanje Roma iz Budimpešte,
kao i direktorica Visoke škole
iz Vršca, na kojoj imamo smer
za obrazovanje vaspitača na
romskom jeziku.
Profesor dr Jegeš Zoltan
je čestitao nagrađenim sti­­­
pendistima na postignutom
Dekada Roma u AP Vojvodini
uspehu i podvukao da projekat
stipendiranja nije socijalni
program, već obrazovni i da
uspeh stipendista svedoči
o tome da je odabran dobar
pravac. „Ovaj projekat je
ostvario izuzetan uticaj ne samo
na romsku populaciju, već i na
celokupan obrazovni sistem
u Vojvodini. Obećajte mi da
ćemo se ponovo sresti kada
svi budete završili fakultete.
Sa ovim laptopom preuzmite i
odgovornost da, kada završite
fakultet i kada se osamostalite,
da brinete i o sebi i o svojoj
zajednici. „Jedino vam u životu
znanje niko ne može oduzeti“,
zamolio je učenike da zapamte
ovu činjenicu.
Predsednik Saveta za integraciju Roma AP Vojvodine
Petar Nikolić se najpre obratio
Nosilac
projekta
„Inkluzija dece romske
nacionalnosti u srednje
škole u AP Vojvodini“
je Vlada AP Vojvodine,
odnosno Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje,
upravu i nacionalne zajednice. Finansijska sredstva
su obezbedili Fondacija
za otvoreno društvo iz
Beograda i Fond za obrazovanje Roma iz Budimpešte. Projekat se realizuje
samo u Vojvodini već šest
godina, mada ima naznaka
da će ga sl. godine proširiti
na čitavu Srbiju.
Do sada je obuhvatio
više od 800 učenika. Kroz
projekat je za direktne korisnike (učenike) obezbeđena stipendija i mentorska
podrška, ali i različite aktivnosti, npr. edukativno-rekreativni kamp za najbolje
stipendistkinje, kurs engleskog jezika, izleti, itd.
15
Obrazovanje
„Kada sam ih pozvala
i obavestila da je Savet
projekta doneo odluku da
najbolje maturante nagradi
računarima, učenici i
njihovi roditelji, odnosno
staratelji su bili u neverici.
Bilo je to veliko iznenađenje za njih. Nisu mogli da
dočekaju svečanu dodelu
računara. Svakodnevno su
me pozivali i pitali kada će
dobiti svoju nagradu. Nije
mi to smetalo. I ja sam
uživala u njihovoj sreći
i činila sve da do dodele
dođe što pre“, saopštila
nam je direktorka projekta
Dragana Dimitrov.
više stipendista i što broj skroz
odličnih učenika raste. Buduće
studente je usmerila na „Romaversitas Srbija“ - program koji
Foto: M. Karadžić
otvoreno društvo obratila se
Jadranka Stojanović koja je
najpre istakla činjenicu da se
među nagrađenima našao samo
jedan dečak i podvukla svoje
uverenje da je to rezultat borbe
za rodnu ravnopravnost koja je
izražena u Vojvodini.
„Jako sam srećna što
imamo priliku da slavimo vaš
uspeh, vi ste najbolje lice onoga
što radimo. Vi ste svojim radom
ostvarili odličan uspeh, a mi
smo vam samo malo pomogli.
Mislim da je vaš uspeh ono što će
da doprinese smanjivanju poredrasuda da Romi ne žele da uče
i da ne mogu da postignu dobar
uspeh. To što ste vi postigli je
ono na šta treba sve zajednice
da se ugledaju. Vi zaslužujete
divljenje i vaših prijatelja, i
roditelja, i profesora, i svih nas.
Vi sigurno imate jasne ciljeve
i snove i želim vam njihovo
ostvarenje.“
Nagrađeni učenici sa predstavnicima projekta
Predstavnica Fonda za obrazovanje Roma iz Budimpešte
Nataša Kočić Rakočević je
izrazila svoje zadovoljstvo zbog
toga što program stipendiranja
iz ciklusa u ciklus ima sve
16
pomaže studente i takođe
skrenula pažnju nagrađenih
na postojanje stipendija za
studente, koje dodeljuje Fond
iz Budimpešte.
Osvetlali obraz svojoj naciji
Nagrađeni učenici:
1. RenataNovakov, Tehnička
škola “23. maj”, Pančevo
2. Jasmina Drmaku, Srednja
škola “Svetozar Miletić”,
Novi Sad
3. Dejana Bluzanski, Srednja
stručna škola “Dr Radivoj
Uvalić”, Bačka Palanka
4. Tijana Kolompar, Srednja
škola “Dositej Obradović”,
Novi Kneževac
5. Žaklina Mikluc, Srednja
škola “Dositej Obradović”,
Novi Kneževac
6. Anastasija Kiš Juhas,
„Srednja medicinska škola“,
Senta
7. Mile Stojkov, „Tehnička
škola“, Kikinda
Stipendisti su bili ponosni
na sebe i prilično uzbuđeni, ali
se činilo kao da i nisu svesni
veličine svog uspeha. Još uvek
ne znaju da je njihov rezultat
uspeh čitave nacije.
Nagrađena stipendistkinja
Jasmina Drmaku iz Beočina
nam je rekla: „Najmanje sam
očekivala laptop. Nagrada mi
mnogo znači, jer to pokazuje da
neko prati i ceni naš trud i zalaganje. Upisala sam Ekonomski
fakultet u Novom Sadu (Finansije, bankarstvo i osiguranje)
i nadam se da ću,uz puno
truda,uspeti da završim sve u
roku i da za četiri godine dam
master. Posle svega toga, jeste
ambiciozno, ali vidim sebe u
Svetskoj banci“.
Redakcija časopisa „De­­­
kada Roma u AP Vojvodini“
se pridružuje čestitkama i
svim stipendistima želi mnogo
uspeha u daljem školovanju.
Dragana Dimitrov
Dekada Roma u AP Vojvodini
Obrazovanje
„Mogu kao i ti“
Izvor: Vlada APV
Izuzetnu pažnju javnosti je privukao projekat „Mogu kao i ti”, koji realizuje Matica romska u
saradnji sa Kancelarijom za inkluziju Roma Vlade AP Vojvodine i Javnim servisom Vojvodine, dok
je finansijsku podršku obezbedio Grad Novi Sad.
Duško Jovanović, Dragana Dimitrov i Romeo Mihajlović na konferenciji
Projekat je osmišljen u cilju
razvijanja bezbednosne kulture
mladih, tolerancije i smanjenja
diskriminacije i nasilja između
romske i neromske populacije.
Ciljna grupa u ovom projektu
bili su mladi 15-30 godina,
romske i neromske populacije iz Novog Sada. Rezultati istraživanja pokazuju da
stanje bezbednosti mladi ocenjuju zadovoljavajućim, mada
su prisutni razni oblici nasilja
(porodično, vršnjačko), diskriminacije i netolerancije.
Istraživanjem je obuhvaćeno stotinu romskih i neromskih studenata sa novosadskog
univerziteta, koji su se izjašnjavali o stanju u društvu i
odnosu mladih drugih nacionalnosti prema romskoj populaciji
i obrnuto. Ispitanici su uglavnom odgovarali da se osećaju
bezbedno, ali da imaju određene strahove. Mladi Romu
su bili najnesigurniji za svoju
bezbednost, dok je većina ispiDekada Roma u AP Vojvodini
tanika izjavila da je najmanje
jedanput bila žrtva diskriminacije. Takođe su izrazili i svoje
nezadovoljstvo pažnjom koja
se u društvu iskazuje na temu
diskriminacije i bezbednosti.
Na osnovu ovih istraživanja
planiran je serijal emisija na
Javnom servisu Vojvodine, a
svaka emisija će sadržati po
jednu ličnu priču uspešnog
mladog Roma ili Romkinje,
koji su pored siromaštva uspeli
da se izbore i postanu uspešni.
Kancelarija za inkluziju
Roma pruža logističku i kadrovsku podršku projektu. Direktor
kancelarije Duško Jovanović
je istakao da ovakvi projekti
služe da skrenu pažnju ne
samo javnosti, već i domaćim
i međunarodnim institucijama,
na probleme koji se javljaju
kod nas. On je ukazao na to
da, pored obrazovanja, veliki
značaj u našem školskom i
obrazovnim sistemu mora imati
vaspitanje.
„Mi treba da vaspitavamo
mlade ljude da budu pošteni i
korisni građani ovog društva.
Ako to uspemo onda možemo
da kažemo da gradimo zdravo
društvo sa ambijentom u kome
će, pre svega, mladi imati
perspektivu”, kazao je Jovanović i izrazio nadu da će tome
doprineti i projekti poput ovog.
Koordinatorka
projekta
Dragana Dimitrov ističe da
projektni tim čine mladi, obrazovani Romi i neromi, tako da
je primarni cilj projekta počeo
da se ostvaruje već u njegovim
prvim fazama. „Emitovanjem
ovog serijala želimo doprineti
tome da neromska populacija
upozna obrazovane i uspešne
Rome. Naš cilj jeste da Romi
pošalju poruku svojim vršnjacima, a ona treba da glasi:
Mogu kao i ti.”
Dragana Dimitrov
17
Zapošljavanje
JOŠ JEDAN USPEŠNO POLOŽEN ISPIT
U okviru projekta „Poboljšanje zapošljivosti Roma u AP Vojvodini” vrši se obuka za 150 lica
romske nacionalnosti. Osnovni cilj ovog projekta je unapređenje društveno-ekonomskog položaja
pripadnika romske nacionalne zajednice u Vojvodini. Specifičan cilj projekta je stvaranje novih
mogućnosti za zapošljavanje romske populacije u AP Vojvodini putem povećavanja njihovih kvalifikacija u sektoru proizvodnje i uslužnoj delatnosti. Trinaestog septembra u prostorijama Univerziteta
„Božidar Adžija” u Novom Sadu, polaznici obuka za frizere i manikir i pedikir su uspešno položili
završni ispit koji će im doneti sertifikat i šansu za zaposlenje.
samo za manikir pohađala dva
lica.
Foto: M. Karadžić
Foto: M. Karadžić
Spremni da uče i da se
menjaju
Prema rečima predavača,
svi polaznici su bili zainteresovani za obuku. Redovno su
pohađali časove i bili vredni
i marljivi. Saradnja je bila na
sjajnom nivou. Predavači su se
složili i u tome da nijedan poslodavac ne bi pogrešio kada bi
bilo koga od polaznika zaposlio,
jer bi dobio dobrog radnika, sa
Polaganje ispita
dosta znanja i umenja, ali ono
Obuke su trajale dva dela. Obuku za frizera držala što je najbitnije, radnika koji
meseca. Bile su organizo- je Sanja Tasić, za manikir je spreman da uči, da prihvata
vane u vidu jednonedeljnih Dušanka Višnjički, a za pedikir kritike i menja se nabolje.
četvoročasovnih predavanja, Dragana Pilić. Obuku za frizera
Šta kažu polaznici?
koja su podrazumevala povezi- pohađalo je pet lica, za pedikir
Polaznike smo sačekali
vanje teorijskog i praktičnog i manikir tri lica, dok su obuku
nakon uspešno položenog ispita,
kako bismo sa njima popričali o
njihovim utiscima.
Snežana Dimić je završila
kurs za manikir i pedikir.
„Prijavila sam se na ovu
obuku zato što mi je to uvek
bilo interesantno i zanimljivo,
a i nudi velike mogućnosti
zaposlenja, čak i otpočinjanja
sopstvenog biznisa. Sertifikat
koji uskoro dobijamo je priznat
čak i u inostranstvu, što znači
da su obuke zaiste kvalitetne.
Zadovoljna sam obukom i
predavačima, jer su uspeli
da nam za ova dva meseca
Polaganje ispita
18
Dekada Roma u AP Vojvodini
Zapošljavanje
Foto: M. Karadžić
privatno i bila samouka. Ova
obuka mi je pomogla da to
nadogradim. Feniranje i šišanje
sam mnogo lakše savladala
od farbanja. Ali se nadam, da
ću u budućnosti i to uspeti da
savladam mnogo bolje. Mislim
da sam mnogo toga naučila, a
vreme će pokazati da li sam u
pravu. Volela bih da uskoro
pronađem posao, kako bih utvrdila znanje koje sam dobila
svakodnevnom praksom.”
Polaznice nestrpljivo čekaju svoj red
Dragana Dimitrov
Dragana Osman buduća
pomognu da savladamo osnove
je frizerka.
ovog zanimanja. Povezivanje
teorijskog i praktičnog dela
„Ovaj poziv me je oduvek
pružilo nam je mogućnost da
privlačio. Do sada sam to radila
aktivno učimo.”
NOVI KRUG OBUKA
U Svečanoj sali Opštine Pećinci, potpisivanjem ugovora za obuke za frizere i električare, počeo
je novi krug obuka u okviru projekta „Poboljšanje zapošljivosti Roma u AP Vojvodini”. Na obuku za
frizere prijavilo se trinaest, a na obuku za električare sedam lica romske nacionalnosti. Potpisivanju
su prisustvovali predstavnici opštinske uprave, Kancelarije za inkluziju Roma i Narodnog univerziteta „Božidar Adžija”.
tovani predavači koje angažuje
„Božidar Adžija”, a praksa će
se organizovati u saradnji sa
fabrikama i frizerskim salonima
na teritoriji ove Opštine.
Foto: M. Karadžić
Projekat od velikog značaja
za lokalnu samoupravu
Ivan Jovanović, predsednik Udruženja „Rom” iz Pećinaca u obraćanju prisutnima
Obuke će se realizovati na
teritoriji ove Opštine, u okviru
Dekada Roma u AP Vojvodini
60 časova teorije i 240 časova
prakse. Teoriju će držati akredi-
Predstavnici
Opštinske
uprave, poželeli su sreću
polaznicima pri zapošljavanju,
koje će ih odvesti u jedan
novi, daleko lepši svet. Prema
njihovim rečima ovaj projekat je
od velikog značaja i za lokalnu
samoupravu, jer povećava broj
kvalifikovane radne snage, koja
će moći da nađe svoje mesto
19
Zapošljavanje
Nadoknada za propušteno
Slobodanka Berbić nije završila srednju školu i to je nešto
za čim trenutno žali. Ova obuka će joj pružiti kvalifikaciju
koja će joj omogućiti zaposlenje, koje joj je, s obzirom na
to da ima završenu samo osnovnu školu, upitno. O Projektu
ju je informisao predsednik udruženja Rom iz Pećinaca, Ivan
Jovanović.
„Ono što me posebno raduje
jeste da vidim ovde među Vama
Foto: M. Karadžić
u radnim kapacitetima novih
fabrika koje se otvaraju.
Slobodanka Berbić potpisuje ugovor za obuku za frizerku
Jedinstvena prilika
Direktor Duško Jovanović
predstavio je prisutnima projekat
„Poboljšanje
zapošljivosti
Roma u AP Vojvodini”, čiji je
jedan deo upravo obučavanje
lica romske nacionalnosti za
ona zanimanja koja su deficitarna, kako bi se obučeni što
pre zaposlili.
i veliki broj žena, s obzirom na
to da su Romkinje dvostruko
diskriminisane, i kao žene i kao
Romkinje. Trend koji prati ceo
svet je da žene moraju da imaju
svoju ulogu i mesto u razvoju
zajednica. Mi smo u okviru
ovog projekta takođe negovali
ovaj trend.”
Jovanović je dodao da svi
polaznici na obuke moraju
dolaziti redovno i prihvatiti ovu
Sestrinski frizerski salon
Jelena Jovanović ide u prvi razred srednje trgovačke
škole. Zanimanje frizera joj je oduvek bilo velika želja, ali
škola za ovaj zanat ne postoji u Pećincima. Ovaj projekat joj
je omogućio da ostvari svoju želju. Na obuku se pored nje
prijavila i njena sestra Marijana Jovanović sa kojom bi Jelena
želela da u budućnosti otvori frizerski salon.
20
jedinstvenu šansu odgovorno,
kako bi uspeli da savladaju
potrebna znanja i umeća.
„Vi dobijate priliku, privilegiju da besplatno pohađate
obuke koji nisu nimalo jeftine,
dok pripadnici drugih nacionalnih zajednica to moraju da
plate. Dobijate i naknadu za
putne troškove. Na ovaj način
dobijate priliku da obezbedite
egzistenciju svojoj porodici, a
kako je naš interes da stvaramo
uslove za obrazovanje romske
dece i omladine, kad nađete
posao i ne budete više korisnici
socijalnih davanja za vašu decu
neće morati da se obezbeđuju
besplatni udžbenici i besplatna
užina. Interes države je da od
lica koja su sa evidencije socijalnih davanja stvara lica koja su
spremna i sposobna da se sama
izdržavaju, i to je suština.”
Za uspešnu trku
na tržištu rada
Nataša Ilić Milovac se obratila prisutnima ispred Narodnog
univerziteta „Božidar Adžija”,
čiji je zadatak u ovom projektu
organizovanje obuka, a koji ima
dugu tradiciju kada je u pitanju
obrazovanje odraslih.
„Obrazovanje je ključni
element razvoja svake zajednice. Važno je da se ljudi obrazuju kako bi mogli da se spremni
uđu u trku na tržištu rada. Ove
obuke su vaša prilika za to.
Nadamo se da ćete ozbiljno i
odgovorno sve ovo shvatiti i
iskoristiti na najbolji način.”
Dragana Dimitrov
Dekada Roma u AP Vojvodini
Stanovanje
AKTIVNO UČEŠĆE ROMA I ROMKINJA
Radovi u toku
Jedinstveni model rada
razvio jedinstveni model rada
sa pripadnicima romske nacioZa rešavanje problema u
nalne zajednice – „Održiva
romskim naseljima u AP Vojvoobnova romskih naselja”.
dini, R. Srbiji EHO RRC je
Ovaj model rada podrazumeva
sveobuhvatni pristup u rešaU proteklih 5 godina
vanju postojećih problema i
EHO RRC je sa Romima/
kinjama
iz
naselja
Bangladeš
u
Novom
Sadu, naselja Ciganski
kraj u Đurđevu, Romima/
kinjama iz Čuruga, Bačkog
Gradišta i Bečeja, izgradio
234 septičkih jama, 310
kupatila, u 11 kuća sproveo
projekat adaptacije cele
kuće i izgradio 2 male
kuće od polovnog građevinskog materijala. Ovim
projektom poboljšani su
uslovi stanovanja za 420
porodica (1890 Roma/
kinja) u 354 kuće.
participativne metode rada, koje
podrazumevaju uključivanje
svih zainteresovanih grupa/
strana u proces odlučivanja.
Procesom obnove naselja
rukovode stanovnici/e naselja,
koji/e poseduju profesionalno
iskustvo. Stanovnici/e naselja
su odgovorni/e za ceo proces
obnove naselja, tj. izgradnju
kupatila: stanovnici/e sami/e
izvode građevinske radove ili
direktno plaćaju majstore. U
tom procesu pomažu im profesionalci (stručna podrška),
najčešće Romi sa radnim iskustvom, kao i naši saradnici.
Višestruko važan projekat
Do kraja 2012. god. EHO
RRC će u saradnji sa Romima/
kinjama i drugim socijalno
ugroženim stanovništvom u
Donjim Petrovcima, opština
Foto: EHO
Foto: EHO
Projekat Romskog resursnog centra Ekumenske humanitarne organizacije (EHO RRC) ,,Socijalna inkluzija i poboljšanje uslova stanovanja Roma/kinja u AP Vojvodini, R. Srbiji” je zasnovan
na petnaestogodišnjem iskustvu EHO RRC u radu sa ranjivim grupama, a realizuje se u saradnji sa
opštinom Ruma i Kancelarijom za inkluziju Roma AP Vojvodine, R. Srbije. Ovaj projekat se sprovodi u 4 opštine u AP Vojvodini od kojih je jedna od njih i opština Ruma, u naselju Donji Petrovci.
Radovi u toku
Dekada Roma u AP Vojvodini
21
Stanovanje
Foto: EHO
Internacionalni partneri:
HEKS (Humanitarna organizacija švajcarskih protestantskih
crkava), Švajcarska
SDC (Švajcarska agencija za razvoj i saradnju), Švajcarska
FOM (Federalna agencija za migracije), Švajcarska
Kneževina Lihtenštajn
NCA (Norveška crkvena pomoć), Norveška
MFA (Ministarstvo inostranih poslova Norveške), Norveška
Radovi u toku
Ruma, izgraditi septičke jame
i kupatila za 26 najugroženijih
porodica. Do sada smo u ovom
naselju podržali 26 porodica.
Ukupno će biti izgradjeno 22
kupatila, 1 mala porodična kuća
(core house), a u 3 kuće će biti
poboljšani uslovi stanovanja.
Trenutno su radovi u
završnoj fazi, tj u toku su
radovi na postavljanju sanitarne
opreme u kupatilima. Takođe
su, u romskom naselju, u toku
radovi na postavljanju niskonaponske mreže za učesnike/ce
projekta koji nemaju redovno
snabdevanje električnom energijom, a završeno je postavljanje vodovodne mreže u
naselju. Time je i sama lokalna
samouprava ispunila deo svojih
obaveza preuzetih na početku
realizaije ovog projekta.
Pored projektnih aktivnosti
koje za cilj imaju poboljšanje
uslova stanovanja, EHO RRC
je organizovao i rad sa decom i
mladima u oblasti obrazovanja.
Početkom septembra deci u
Donjim Petrovcima su podeljeni vaučeri za nabavku školskog pribora.
Kroz organizovane teren­
­ske posete pravnika EHO
RRC, stanovnici/e naselja su
dobili mogućnost da regulišu
zakonom zagarantovana prava.
Takođe, stanovnici/e naselja
učestvuju u programu radnog
osposobljavanja, zapošljavanja
i samozapošljavanja - pohađaju
tromosečne zanatske kurseve.
Za realizaciju projekta u
opštini Ruma, EHO RRC je
obezbedio 63.770,00 € (pribl. 7
miliona dinara).
Sve EHO RRC aktivnosti
su usklađene sa Nacionalnim
akcionim planom za stanovanje (deo Strategije za unapređivanje položaja Roma u R.
Srbiji). Trenutno, EHO RRC
je jedino udruženje u R. Srbiji,
koje uspešno sprovodi projekte
poboljšanja uslova stanovanja
Roma/kinja u R. Srbiji.
Partnerstvo sa lokalnim i
pokrajinskim institucijama
Foto: EHO
Opština Ruma je izdvojila
budžetska sredstva u visini od
49.500,00 € (pribl. 5,8 miliona
dinara) koja je uložila u infrastrukturne projekte - asfaltiranje
dve ulice, dogradnju vodovodne mreže i izgradnju niskonaponske električne mreže i
brojila.
Kancelarija za inkluziju
Roma Vlade AP Vojvodine je
kontinuirano pružala stručnu
podršku tokom realizacije
projekta i bila aktivan partner
na projektu.
Radovi u toku
22
Stanka Dimitrov
Dekada Roma u AP Vojvodini
Socijalna zaštita
ANALIZA PODATAKA CENTARA ZA SOCIJALNI RAD
O SLUČAJEVIMA SEKSUALNOG ZLOSTAVLJANJA I
ZLOUPOTREBE DECE U AP VOJVODINI ZA PERIOD
2006-2010. GODINE
Ivana Koprivica, Anđelija Đolović, Marina Vukotić
Pokrajinski zavod za
socijalnu zaštitu kao saradnička organizacija na projektu
„Pandorina kutija”, koji realizuje Novosadska novinarska
škola, uz finansijsku podršku
Evropske komisije, realizovao
je istraživanje o slučajevima
seksualnog zlostavljanja i
zloupotrebe dece, koji su u
proteklih pet godina evidentirani u centrima za socijalni
rad na teritoriji AP Vojvodine.
Centri za socijalni rad su u
našem društvu osnovna služba
za zaštitu dece od svih vidova
zloupotrebe, i njihova ključna
uloga u ovom procesu je jasno
definisana Opštim protokolom
za zaštitu dece od zlostavljanja
i zanemarivanja. Ona proizlazi
iz činjenice da CSR kao ustanova ima najveći broj uloga
i zadataka u procesu zaštite
dece od zlostavljanja i zanemarivanja - od preventivnih
do zaštitnih mera iz okvira
socijalne i porodično-pravne
zaštite. Usvajanjem Pravilnika o organizaciji, normativima i standardima rada
centara za socijalni rad (2008)
još konkretnije je obezbeđena uloga Centra za socijalni
rad, gde se u okviru prijema,
obavlja prijemna procena svih
podnesaka i prijava građana,
potencijalnih korisnika usluga
ove službe. Ovom procenom
Dekada Roma u AP Vojvodini
određuje se stepen prioriteta
postupanja voditelja slučaja
(neodložno, hitno i redovno),
intenzitet i redosled koraka
postupanja centara, kao i
intenzitet i dinamika uključivanja predstavnika drugih
sistema za pomoć i podršku
detetu. Raspodela uloga svih
učesnika u zaštiti dece treba
da stvori osnovu za blagovremeno identifikovanje, prikupljanje i procenu podataka,
zaustavljanje nasilja i obezbeđivanje adekvatnih socijalnih
i porodično-pravnih mera
koje će bar donekle ublažiti
traumatske posledice zlostavljanja.
Seksualno zlostavljanje
i zloupotreba dece je najteži
oblik zlostavljanja, jer najčešće
sadrži i druge oblike zlostavljanja (fizičko, emocionalno) i
obavijeno je „velom tajne”, te
tako duboko i dugo zakopano
u duši deteta ostavlja trajne
psihofizičke i socijalne posledice na njegov razvoj. U našoj
zemlji, seksualno zlostavljanje dugo ostaje tajna, i neki
podaci ukazuju da od prvog
incidenta do konačnog prijavljivanja u proseku prođe više
od devet godina. Pedofilija je
klasifikovana kao mentalni
poremećaj koji podrazumeva
seksualnu orijentaciju prema
deci predpubertetskog uzrasta
(13 godina i mlađi). Karakterišu je intenzivni seksualni
nagoni, fantazije ili ponašanja
koja mogu da uključuju seksualne aktivnosti sa decom,
a ponavljaju se najmanje u
periodu od šest meseci. Osobe
koje se karakterišu kao pedofili imaju najmanje 16 godina
i stariji su barem pet godina
od dece ili deteta sa kojima
imaju odnos. Njihovo ponašanje uključuje aktivnosti od
egzbicionizma do penetracije.
Neki podaci Incest trauma
centra iz Beograda, govore da
od ukupnog broja počinilaca
seksualnog zlostavljanja dece
10% čine pedofili.
Ovim
istraživanjem
obuhvaćen je 41 centar za
socijalni rad iz 45 opština
iz AP Vojvodine. Cilj istraživanja je bio da se prikupe
podaci o slučajevima seksualnog zlostavljanja i zloupotrebe dece, žrtvama i počiniocima. Tehnika koja je
primenjena je upitnik, kreiran
za potrebe ovog istraživanja
i distribuiran elektronskim
putem svim centrima. Istraživanje je realizovano u periodu
april-maj, 2011. godine. Ističemo da prikaz podataka koji
se odnose na dela van porodice i podataka koji se odnose
na počinioce, ne uključuje
podatke iz CSR Novi Sad,
23
Socijalna zaštita
jer se u ovom centru o ovome
ne vode detaljne evidencije,
te nije ni bilo moguće dobiti
takve podatke. U Republici
Srbiji ne postoji jedinstven
sistem evidentiranja u sistemu
socijalne zaštite i praćenja
pojava nasilja nad decom,
koji predstavljaju osnovu za
planiranje aktivnosti u zaštiti
dece od zlostavljanja. Podaci
kojima raspolažemo su samo
«Vrh ledenog brega», jer se
najveći broj ovih slučajeva
nikad ne prijavi ili se razotkrije u odrasloj dobi kada je
kasno za istražne i tretmanske
postupke. Prema istraživanju
koje se odnosi na podatke
iz poslednjih pet godina,
PROFIL POČINIOCA za
sva navedena krivična dela
je da je to u 90% slučajeva
muškarac, najčešće srednjih
godina, sa osnovnim obrazovanjem i najčešće detetu
poznata osoba van porodice
(čak u 39% od ukupnog broja
slučajeva). Žrtva je najčešće
ženskog pola, a najzastupljenija je grupa devojčica uzrasta
6-14 godina. Takođe, istraživanjem smo došli do podatka
koji je značajno izdvojiti, a
odnosi se činjenicu da je 42%
dece žrtava bilo uključeno
u neki od programa/procesa
rehabilitacije ili reintegracije
centara za socijalni rad, dakle
manje od polovine dece koja
su bila žrtve nekog oblika
seksualnog zlostavljanja ili
zloupotrebe. Prema podacima
kojima raspolažu centri za
socijalni rad, svega 4% dece
žrtava je bilo uključeno u neki
od programa/procesa rehabili24
tacije ili reintegracije u okviru
nekog drugog sistema. Pored
toga, sami centri su istakli da
zaposleni u sistemu ne poseduju stručna znanja za direktan
rad sa decom žrtvama.
Istraživanje je pokazalo da
je svakako neophodno uspostaviti sistem koji će omogućiti prepoznavanje dece koja
su izložena riziku ili su doživela zlostavljanje i zanemarivanje i osigurati da postoji
brz i koordinisan postupak
koji će zaštiti dete od daljeg
zlostavljanja i zanemarivanja
i omogućiti mu dalji neometani razvoj. Ovakvo prepoznavanje i prateća intervencija zahteva saradnju između
svih stručnjaka koji rade sa
decom i porodicama. Svi
stručnjaci koji rade sa decom
i porodicama moraju biti u
potpunosti sigurni da znaju
kako da postupe kada sumnjaju da dete može biti izloženo
zlostavljanju i zanemarivanju.
Takođe, kao značajne preporuke ističemo:
• Razvijanje sistema prikupljanja podataka i izveštavanja
kao osnovu za izradu baze
podataka i kvalitetnog informacionog sistema;
• Rad na razvoju i unapređenju
preventivnih programa i
zaštitnih mera i aktivnosti u
procesu zaštite dece;
• Razvijanje novih usluga u
zajednici namenjenih deci i
njihovim porodicama u cilju
identifikovanja i delovanja
na riziko faktore za zlostavljanje;
• Razvijanje ili unapređivanje
preventivnih programa kroz
informisanje šire javnosti
o tome kako prepoznati
problem, kome i kako prijaviti, koje su posledice seksualnog zlostavljanja dece,
riziko faktori dece i porodice koji dovode do zlostavljanja;
• Razvijanje usluga u zajednici koje imaju za cilj reintegraciju dece i porodica
(dnevne usluge u zajednici,
savetovališta, SOS, dečija
linija...);
• Razvijanje protokola za
dokumentovanje nasilja i
razvijanje procedura izveštavanja;
• Omogućiti da što veći broj
profesionalaca u centrima za
socijalni rad, bude obučen za
primenu Opšteg protokola o
zaštiti dece od zlostavljanja i
zanemarivanja;
• Obučiti profesionalce koji
rade sa decom za obavljanje forenzičkog intervjua,
posebno sa decom mlađeg
uzrasta;
• Obučiti profesionalce u
sistemu socijalne zaštite za
terapijski rad sa decom koja
su žrtve zlostavljanja;
• Operacionalizovati međusektorsku saradnju učesnika
u procesu zaštite dece od
zlostavljanja i zloupotrebe;
• Obezbediti adekvatan prostor
u centrima za socijalni rad
za sa decom žrtvama zlostavljanja i njihovim porodicama.
Ivana Koprivica
Dekada Roma u AP Vojvodini
Feljton - Romi iz Evrope
U ime naroda – protiv građana. Nadležnost nad
Krivičnim zakonom Nacionalnih komiteta
u vidu „kazne” za Rome u bivšoj Čehoslovačkoj
1.Uvod
„U ime naroda – protiv
građana.” I na ovaj način se
može parafrazirati krivična
nadležnost Nacionalnih komiteta u periodu između 1948. i
1954, koja je naglasila nedemokratiju mnogih elemenata u
sistemu nacionalnih komiteta.
Na skali ilegalnih formi, najviše
mesto zauzima kažnjavanje bez
suđenja. Čitav državni mehanizam je bio podređen politički motivisanim promenama
u društvu. Suprotno „popularnoj demokratiji”, Nacionalni
komitet je smatran za telo sa
neprihvatljivo velikom vlašću.
Ovo se uglavnom odnosi na
činjenicu da u oblasti krivičnog
prava nije postojao pravilni
instrument za suzbijanje kapitalizma.
2. Teorijska definicija oblasti
Međutim, nacionalni komiteti nisu bili pripremljeni za
tako obimnu krivičnu nadležnost. To se naročito ogledalo u
odlučivanju o izboru Komisije,
gde su se u mnogim slučajevima
rukovodili nezakonito i po političkim i klasnim kriterijumima.
To se dešavalo zbog nedostatka
osoblja i zaposlenih koji nisu
imali odgovarajuće obrazovanje. Šezdeset i pet hiljada
zvaničnika su prošli obuku kao
trećina planiranog broja zaposlenih 1948. god. a 1951. god. od
77.000 je obuku prošlo 51.215
zvaničnika. Od 1948. do 1950.
Nacionalni komiteti su odbili
69.742 državna zvaničnika. Ove
Dekada Roma u AP Vojvodini
mere su dovele do pretpostavki o
političkim čistkama u redovima
administrativnih zvaničnika. U
to vreme Vlada je odlučila da
se u slučaju popunjavanja pozicija i ocenjivanja plate ignoriše
propisano obrazovanje, kao što
je i bila praksa na svim poljima.
Obaveštajna služba je to
smatrala opštim potcenjivanjem
njihovih sposobnosti. Državne
službenike u administraciji je
pogodilo ukidanje državnog
mandata koji im je prethodno
garantovao stalno zaposlenje
i štitio ih od otkaza zbog političkih razloga. U ovoj državi
Nacionalnih komiteta, nijedan
sud, ni prekršajni ni apelacioni,
nije dozvoljavao komisijama
Nacionalnih komiteta da kazne
tzv. državne neprijatelje i da ih
zatvore u prinudne radne logore i
da u isto vreme oduzimaju građanima njihovo Ustavom garantovano pravo da glasaju. Lokalni
Nacionalni komiteti su zapravo
imali obavezu da, nakon ocenjivanja građana za smeštanje
istog u logor prinudnog rada,
isključe takvog građanina sa
spiska glasača tokom perioda
njegovog zatvora. Istorijski
dokumenti pokazuju da su se
u toj grupi građana neosporno
nalazili Cigani koji su bili kažnjeni kao antidruštveni pojedinci
– skitnice. Zaposleni u Nacionalnim komitetima su koristili administrativne i nasilne
metode, posebno u slučajevima
uključivanja u prisilne radne
logore. Po predsedničkom
dekretu br. 18/1944 Centralnog
komiteta koji je iznad Nacio-
nalnih komiteta, u prelaznom
periodu na oslobođenoj teritoriji bivše Čehoslovačke svu
državnu vlast ima suvereni
narod, putem izabranih lokalnih,
okružnih i regionalnih Nacionalnih komiteta. Posleratni
razvoj je završen zakonom br.
280/1948 o formiranju okruga.
Ovaj zakon je ukinuo ranije
odredbe u Slovačkoj i zamenio
formiranje provincija i okruga
formiranjem regija. Iako je cilj
bio da se obezbede Nacionalni
komiteti, kao i opštinske vlasti,
to je propalo. Razlog za to je
bila univerzalnost Nacionalnih
komiteta kao organa državne
vlasti i vlade, zavisno od vlade.
Vlada je upravljala Nacionalnim
komitetima.
Preskriptivno odlučivanje
i ukidanje državnog vrha je
potiskivalo rešavanje lokalnih
problema samouprava. U tački
16 zakona o formiranju okruga
navedeni su elementi moći predsednik odbora, činovnik i
komitet. U tački 23 je navedeno
da Komisije imaju savetodavnu
ulogu uz to da Savet može da da
punomoćje Nacionalnom komitetu u toj meri u kolikoj Komisija odluči da donosi odluke
u njihovo ime. Nova KNV je
formirala srednji nivo između
centralne vlasti i okruga, više
da bi smanjila ulogu narodnih
vlasti. Ministri Vlade i pojedinci koji su donosili važne
odluke su bili u Odboru komesara i 6 Nacionalnih komiteta.
Moćna državna tela su očito bila
važnija od ambasade. U Nacionalnim komitetima je primen25
Feljton - Romi iz Evrope
jivan zvanični sistem.
Izbori za lokalna tela su
konstantno bila odlagani. Pojedini papiri pokrivaju KNV
Vladu u praktično svim oblastima društva, sa naglaskom
na njenu vladajuću funkciju.
Doneta su KNV bezbednosna
dokumenta, čiji je zadatak bio
da štite i osnažuju osnivanje
demokratije, ljudskih prava i
sloboda garantovanih Ustavom,
da obezbede javni red i mir i da
se postaraju za zaštitu građana
u federalnim slučajevima i
skupštine. Greške koje su se
dešavale prilikom sprovođenja
krivične nadležnosti Nacionalnih komiteta pokušao je
da odstrani Odbor komesara.
Međutim, na ovaj način nije se
pravila razlika između uzroka
prekomernih kazni građana koje
je sprovodio Nacionalni komitet
i administrativnih kazni. Nacionalni komitet je trebalo da kažnjava na osnovu „klasnog principa” i da više koristi obrazovnu
stranicu. Umesto utvrđene ili
masovne kazne administrativnim putem, trebalo je da analiziraju pojedinačne slučajeve i
da brzo upravljaju njima; ipak,
u mnogim slučajevima to nije
odgovaralo stvarnošću. Odbor
komesara je bio svestan toga da
su zaposleni u javnoj vlasti, koja
je imala krivičnu nadležnost,
profesionalno bili na niskom
nivou, pa su shodno tome
održavana razna podučavanja,
posebno od strane bezbednosne
Komisije. Kritika na račun
sprovođenja krivične nadležnosti Nacionalnog komiteta je
bila sužena na kritiku na račun
korišćenja
administrativnih
metoda. Problem se sastojao u
dokumentima kojima su Nacionalni komiteti kažnjavali druge
26
nacionalne komitete samo zbog
toga što su morali. Krivična
nadležnost Nacionalnih komiteta je trebalo da se zasniva
najviše na činjenici da je njihov
sistem bio okarakterizovan
kao centralizovan i birokratski
državni sistem. Ona je uvećana
zvaničnom pozicijom predstavničkih tela prema izvršiocima
i predstavnicima vlasti koji ili
nisu glasali direktno ili nisu
glasali uopšte. Bez sudova, bez
izvršenja zločina ili prekršaja,
Komisija regionalnih nacionalnih komiteta je određivala
osobe za prinudne radne logore.
U svim društvenim klasama,
zakon je odlučivao visinu
kazni, u skladu sa društvenom
situacijom osoba. Vlasti su se,
međutim, u to vreme, vodile
„klasnim instinktom”.
Vladinim dekretom br.
301/1948 od 28. decembra
1948. godine o regionalnim
bezbednosnim
dokumentima
Nacionalnih komiteta, Vlada
Čehoslovačke je naredila, prema
članu 8, paragrafu 3, tački a) i
članu 19, paragrafu 3 zakona br.
280 C od 21. decembra 1948.
o regionalnom osnivanju, da
svaki Regionalni Nacionalni
komitet oformi bezbednosni
odsek, koji bi obavljao sve
zadatke vezane za nacionalnu
bezbednost i regionalne Nacionalne komitete počevši od 1.
januara 1949. Prema članu 1,
paragrafu 6 citiranog naređenja
o pravilnom vršenju krivičnih
postupaka KNV je mogla da
oformi krivičnu komisiju. Prema
članu 2, Ministarstvo unutrašnjih poslova je bilo odgovorno
za izdavanje detaljnih odredbi
koje bi definisale opseg bezbednosnih dokumenata KNV-a.
Tokom poslednjih meseci 1948.
centralna vlast je postepeno
odredila pravac TNP. Ministar
unutrašnjih poslova je osnovao
odvojeni odsek i kasnije
Odeljenje III/b A (nakon reorganizacije odseka u januaru 1949
BP/10 – beleska VG-a, koja je
kasnije postala izveštaj TNP-a).
Radne usluge u Slovačkoj su
6. decembra 1948. preimenovane u TNP i njihov plan rada je
preuzela Komisija unutrašnjeg
odeljenja BK/8. Ona je oformljena 1. januara 1949. i imala je
13 zaposlenih, naime zamenika
šefa (koji je u isto vreme bio
glavni na papiru), 6 činovnika i 5
pomoćnih činovnika. Zakon br.
247/1948 je bio samo opšti akt
i primena odredbi se nije odnosila na njega, stoga je kolektiv
odseka morao da utvrdi smernice za klasifikovanje Komisija
u Nacionalnim Komitetima i
administraciju logora. Samo
tokom 1949. je odsek BK/8
izdao 53 takva normativna naređenja i procedure. Ovde su date
ilustracije nekoliko od datih
lista. Da bi objedinili procedure
u procesima pred Komisijom,
izdato je naređenje 246/10-13/1949-BK/8 – pravila procedure
(privremena) – kao način procesa
Dekada Roma u AP Vojvodini
Feljton - Romi iz Evrope
red Komisijom. Naređenje br.
246/10-10/2-1949-BK/8 od 18.
februara 1949. je utvrdilo proceduru slanja TNP-u svih ljudi koji
su bili uhapšeni zbog pokušaja
ilegalnog bekstva u inostranstvo. Regionalni nacionalni
komiteti je postepeno trebalo
da preuzmu ulogu individualnih
TNP planova. Do usvajanja
zakona o osnivanju okruga i
njegovoj implementaciji, Ministarstvo unutrašnjih poslova je
obavljalo funkciju Nacionalnog
komiteta. Od novembra 1948.
troje sudija je takođe postavljeno u Komisiju Nacionalnog
komiteta. Prema zakonu, trebalo
je da oni odluče o inkluziji u
logor, kao i o vremenu ostanka
u logoru. Ministar unutrašnjih
poslova, koji je privremeno
vršio dužnost Nacionalnog
komiteta, oformio je Dekretom
br. 3037 27. novembra 1948.
tri od devetnaest komiteta.
Osamnaest, u Bohemiji i Moraviji, počelo je sa radom 15.
decembra 1948, devetnaest, na
teritoriji Slovačke, locirani u
Bratislavi, završili su prethodni
rad na implementaciji norme.
Traženje odgovarajućih osoba
Dekada Roma u AP Vojvodini
za TNP, obrađivanje i prezentovanje predloga za uključivanje bezbednosnih službenika
su dodeljeni Okružnom nacionalnom komitetu (ONK). U
ovom poslu su zajedno učestvovali službenici ONK-a, javna
i državna bezbednost, finansijska vlast, služba carine i
ekonomska kontrola, političke i
grupne organizacije. Građani su
takođe mogli da predaju predlog
Bezbednosnom službeniku za
uključivanje u TNP. Službenik
je mogao da zaključi da Komisiji činjenice nisu bile dovoljne
za smeštanje osobe u TNP, kao
ni predlog te osobe. Ako predlog
nije bio dovoljan ili nije davao
dovoljno neophodnih dokaza,
službenik je davao naredbu kroz
ZNB. Službenik je Komisiji
mogao da dâ svoje negativno
mišljenje. Konačna presuda je,
ipak, zavisila samo od odluke
članova Komisije klasifikovanja
(bezbednosti). Svaki predlog
je trebalo da obuhvati uključivanje informacija o prestupniku i njegovoj porodici. Skoro
u svakom ličnom fajlu Cigana,
o kojima se diskutovalo na
sastancima Komisije klasifiko-
vanja KNV u Košicama i koji
su prebačeni u Državnu arhivu
u Košicama – rečeno je da je
njihovo shvatanje univerzuma
„nestabilno”. Jasno nam je da se
u ovom periodu politika prema
Romima formirala u atmosferi
forsiranog nacionalizma. Zbog
ovakvog kocepta po kojem je
sve smatrano otežavajućim
okolnostima, za osobe koje su
imale takvo ,,shvatanje univerzuma” ishod postupka je bio
unapred poznat. Reč „Ciganin”
se nije posmatrala samo etnički,
nego su pored etničkih Roma
postojali i „Cigani” kao klasa
ljudi koji su živeli na sličan
način, uglavnom ljudi bez
stalnog doma, koji su odbijali
da radi – lutalice, lopovi i kriminalci svih vrsta. Zbog toga je reč
„Ciganin” tada imala ponajviše
negativan prizvuk.
Zaključak
Pitanje romskog stanovništva u Slovačkoj je postalo
predmet
naučne
analize.
Problemi u vezi sa vremenskim tokom su izglađeni brzim
kvantitativnim rastom romskog
stanovništva i rastućoj disproporciji njihovog načina života
u poređenju sa prosekom celog
društva. Ovo je ubrzo privuklo
pažnju na sebe i tražilo efektna
rešenja. Znajući pravne i istorijske činjenice i njihovu interpretaciju, svako novo saznanje
prirodno postavlja dalja pitanja
čije odgovore treba ponovo
istražiti, kao i nove neobjašnjene probleme.
prof. dr Vladimír Gecelovský
Izvor fotografija: arhiv autora
27
Uspešni Romi
Ništa mi nikada nije poklonjeno
Foto: M. Karadžić
što ste okončali studije?
- Kada sam diplomirao,
počeo sam da radim u Opštini
Titel kao tržišni inspektor. Tu
sam se zadržao čitavih petnaest
godina. Spletom društvenih
okolnosti, nakon toga sam
četiri-pet godina bio bez posla,
da bih posle toga došao do
pozicije na koju sam izuzetno
ponosan.
Sava Aleksandrović na svom radnom mestu
* Završili ste Ekonomski
fakultet. Koji je bio Vaš motiv
za obrazovanje, a ko podrška i
potpora?
- Rano sam shvatio da
moram odabrati obrazovanje da
ne bih postao ono što ne želim.
Planirao sam da budem vojno
lice, ali su se moji roditelji jako
dobro složili i nisu mi dali. Tako
da sam na predlog moje starije
sestre Julke Dimić upisao za
ugostitelja, za konobara, van
svoje volje, ali čisto da ne bih
propustio godinu.
Brzo sam shvatio da moram
biti odličan, što sam i uspeo.
Imao sam snažnu podršku
profesora da nastavim obrazovanje, predlagali su mi da
upišem neku višu školu.
Upisao sam Višu poslovnu
školu u Novom Sadu, smer
organizacija rada i ispolagao
sve u roku.
se na boju kože nije polagalo.
To je bilo drugo vreme, to je
bilo „Titovo vreme”. Drugačije
je bilo merilo vrednosti. Niko
te nije pitao da li si šaren, plav,
ove ili one vere, bilo je bitno da
si svojim radom i zalaganjem
zavredio pažnju.
* Pomenuli ste da ste bili
dobar student. Da li ste lako
doneli odluku da posle više
škole nastavite dalje?
- Kada sam završio višu
školu, profesori su mi dali
predlog da nastavim dalje.
Ja sam se nećkao, imajući
u vidu svoju lošu materijalnu
situaciju. Ipak sam se odlučio
na taj korak i upisao Ekonomski
fakultet.
* Radite u Službi za
zajedničke poslove Grada
Novog Sada. Koja su Vaša
zaduženja?
-Na čelu službe je šef, ja
sam zamenik šefa. Imamo preko
dve stotine zaposlenih ljudi.
Koordiniramo i rukovodimo
radom službe, tako da pružamo
kompletnu logističku podršku
kabinetu gradonačelnika. U
našoj nadležnosti su finansije,
obezbeđenje, čistoća, restoran,
javne nabavke, kompjuterska
oprema… To jedan vrlo složen
i komplikovan sistem.
* Radite posao koji nema
dodirnih tačaka sa romskom
populacijom, ali ipak svoj
narod ne zapostavljate. Imate
NVO „Phralipe”, koja se bavi
realizacijom projekata kojima
pomažete Rome.
- To mi je jedini ventil.
* Da li je u to vreme bilo Inače, udruženje sam usmerio
na svoju decu i sada njih
nekih povlastica za Rome?
- Nije, da budem iskren, edukujem da njime rukovode,
sve što sam ikada postigao, i znači polako njima prepuštam
* To je bilo pre dvadesetak ovo što danas radim, nije mi rad organizacije.
godina. Da li je među kolegama poklonjeno, sve sam to postigao
* Pomenuli ste decu. Da li
svojim zalaganjem uz podršku
bilo Vaših sunarodnika?
ste
uspeli
da im prenesete svoje
- Na Višoj školi sam bio dragih ljudi.
uverenje da je obrazovanje
jedini Rom. A u srednjoj smo
* Čime ste se bavili nakon preduslov uspeha?
bili samo brat i ja. Inače, tada
28
Dekada Roma u AP Vojvodini
Uspešni Romi
* Deca su i u fokusu rada
vaše organizacije. Zbog čega je
to tako?
- Nekako mi je najlepše
da sa njima sarađujem. Jedino
su deca neiskvarena. Sa njima
je najiskrenija saradnja. Kada
sa njima radim osećam da sam
stvarno nešto vredno uradio.
Učim ih nekim vrednostima
koje im mogu pomoći u životu.
Foto: M. Karadžić
- To je stalna borba sa
decom. Moja deca ipak mislim
da su shvatila. Saša mi je na
četvrtoj godini Akademije u
Kragujevcu, ćerka mi je druga
godina Akademije umetnosti u
Novom Sadu. Ponosan sam na
njih.
Sava Aleksandrović na „Danima poezije Trifuna Dimića”
* Mnogo toga je zavisilo
i
zavisi
od
većinskog
stanovništva. Da li mislite da
ono nije bilo dovoljno motivisano da učestvuje i pomogne
romskoj populaciji?
- Neromsko stanovništvo
je bilo jako motivisano što se
tiče finansija. To se odnosi na
* Počeli ste da preko svoje
veliku većinu. Jedno su pare i
organizacije pomažete Rome i
obezbeđenje svoje egzistencije,
pre Dekade Roma, da li možete
a drugo potreba da se stvarno
da napravite paralelu pre i
pomogne jednom siromašnom i
posle? Da li ste zadovoljni
neobrazovanom narodu.
pomakom?
- Godine 2003. sam
* Da li možete da navedete
osnovao udruženje i počeo
pojedince koji su se istakli po
da se bavim romskom probdobru ili zlu?
lematikom. Mogu vam reći da
- Hvala onima koji su
se ušlo u Dekadu sa velikim
održali naše medije, tu mislim
očekivanjima. Mi kao narod
na „Them”, na romsku redakciju
nismo ušli spremni, ali mislim
RTV, na naše radio stanice koje
da je i većinsko stanovništvo
su uspele; na čuvare pisane reči
zatajilo u iskrenim namerama.
– našeg Ištvana Farkaša koji je
U svakom slučaju, pomaka
borac sa nikakvom materijalnom
ima: stipendije za đake i
snagom, na Rajka Đurića i na
studente su pomogle obrazonašeg Rajka Jovanovića.
vanje romske dece, stvorena
A što se tiče većinskog
je baza podataka, ima pomaka,
stanovništva, pohvalio bih
ali je sve to van očekivanog.
„pokrajince” što su bar ustoličili
Sada je sve pomalo zastalo.
Kancelariju za inkluziju Roma,
Evropa je dala mnogo para i
pa će da funkcioniše kako
kroz budžetske kanale i preko
funkcioniše i, očigledno, jedino
projekata za nevladin sektor.
je to adresa gde mogu naši da
Urađeno je dobrih 10-12% od
se obrate.
očekivanog.
Dekada Roma u AP Vojvodini
* Da li imate neku ideju
koju još niste realizovali, a
mislite da bi mnogo pomogla
romskoj populaciji?
- Za naše ljude se ne zna šta
je preče. Imam osećaj da gde
god da se zagrebe, nešto može
da se uradi.
Jedno je sigurno, sve moje
ideje će se uvek odnositi samo
na decu. Radićemo na očuvanju
romskog jezika, negovanju
kulturnog stvaralaštva… Treba
u decu ulagati i isplivaće oni…
* Blizu je 2015. godina,
tj. kraj međunarodne Dekade
Roma. Da li mislite da će se
tada okončati teško pokrenut
progres romske zajednice? Da
li mislite da će tada sve stati?
- Već je počelo da staje. Da
li znate neko udruženje koje
lepo funkcioniše?
Ogromne pare su uložene
i veliki trud, velika su bila i
očekivanja, ali mislim da ona
nisu ispunjena.
* Da li postoji opasnost da
će da nestane i Vaša potreba da
radite sa decom?
- Nikada neće, ja ću za
dečicu uvek nešto osmisliti, po
makar za to ne dobio ni dinara.
Dragana Dimitrov
29
Kultura
Dani poezije Trifuna Dimića
„Dani poezije Trifuna Dimića” se već tradicionalno organizuju u ogranku Gradske biblioteke u
Novom Sadu „Trifun Dimić” u Šangaju. Manifestacija je namenjena očuvanu i negovanju romskog
jezika. Program se sastojao od književnog i muzičkog dela. Učesnici su bili deca osnovnoškolskog i
srednjoškolskog uzrasta.
Osim dece iz Šangaja,
u programu su učestvovali i
učenici iz drugih mesta, npr.
iz Šajkaša, Đurđeva, Kaća,
Žablja, ali i učenici Srednje
škole „22 oktobar” iz Žablja i
Tehničke škole „Pavle Savić”
iz Novog Sada.
Stihovi poezije Trifuna
Dimića su se orili bibliotekom
koja nosi ime čuvenog romologa. Učesnica muzičkog dela
bila je studentkinja druge
godine „Akademije umetnosti”
u Novom Sadu, Aleksandra
Aleksandrović, koja je publici
predstavila instrument tamburicu i upoznala je sa tonovima
koje proizvodi.
Ove godine manifestacija
je bila namenjena isključivo
deci: deca su učestvovala u
programu i činila publiku.
„Učestvujem u programu,
jer recitujem pesmicu Kamavipe, u prevodu Ljubav. Imam
malu tremu, ali do sada sam
već mnogo puta učestvovala u raznim događajima, pa
znam da ću dobro odrecitovati
pesmicu”, izjavila je Dušanka
Fan iz Šajkaša i dodala da se
najviše raduje velikom aplauzu
koji gleda kao nagradu.
„Mi volimo da dolazimo
u biblioteku. Ovde učimo,
radimo na računaru, malo i
čitamo i još svašta… Ovakve
događaje nikada ne propuštamo, jer je uvek zabavno.
Voleli bismo da i mi naučimo
30
da recitujemo na romskom,
iako ne idemo na romski“, rekli
su dečaci iz Šangaja – Marko,
Luka i Vukašin.
Organizator manifestacije
je Udruženje građana „Phralipe”, čiji predstavnik Sava
Aleksandrović kaže:
„Sa decom najviše volim da
sarađujem i svi moji projekti su
obratila Dragana Dimitrov
(bibliotekarka):
„Čast nam je i zadovoljstvo da budemo domaćini
ove manifestacije, koja se već
tradicionalno organizuje u
našoj biblioteci. Deca su jako
dobro upoznata sa romskom
poezijom, posebno sa stvaralaštvom velikog Trifuna Dimića,
Trifun Dimić je pisao poeziju, prozu, filološke i istorijske
studije i bavio se novinarstvom. Objavio je zbirku narodnih
pesama „Dolazeći sa vašara”, zatim knjigu „Kletve, zakletve
i blagoslovi Roma’’. Svom narodu je podario i prevode
kapitalnih književnih dela: „Pesma nad pesmama”, „Sveto
pismo”, „Petoknjižja”, „Služebnik”, ali i muslimansku
svetu knjigu „Kuran”. Takođe je objavio zbirke pesama:
„Bože, pogubi one drumove”, „Vreme samoće” i „Stopala u
Prašini”. Bio je pokretač i urednik naučno-stručnog časopisa
„Romologija” i časopisa za romsku kulturu i književnost
„Reč Roma”.
namenjeni isključivo njima. U
šangajsku biblioteku dolazim
sa posebnim zadovoljstvom,
jer je ona čuvar naše pisane
reči, s obzirom na to da poseduje određeni broj knjiga na
romskom jeziku”.
Aleksandrović nas je
obavestio da će uskoro u ovoj
biblioteci započeti i kurs računara, namenjen najmlađima:
„Nabavili smo pet računara
i doneli ih ovde, angažovali
edukatora i isplanirali da kurs
počne u oktobru”.
Ispred biblioteke nam se
za šta je zaslužan nastavnik
romskog jezika Đorđe Fan,
koji je često (dok je predavao
u Šangaju) nastavu romskog
izvodio u biblioteci, gde je
imao pristup njegovim zbirkama pesama”.
Nakon završenog programa
ostvarena su mnoga prijateljstva među decom iz različitih
mesta, što govori o neprocenjivoj važnosti ove manifestacije.
Dragana Dimitrov
Dekada Roma u AP Vojvodini
Foto: M. Karadžić
Kultura
Dekada Roma u AP Vojvodini
31
32
Dekada Roma u AP Vojvodini
Download

Obrazovanje