Osnivač lista i izdavač:
Kancelarija za inkluziju Roma Vlade AP Vojvodine
Glavni i odgovorni urednik:
Duško Jovanović
Urednik teme broja:
Duško Jovanović
Urednik izdanja:
Aleksandra Mićić
Redakcija:
Dragana Rajić
Daniel Dimitrov
Zita Farkaš
Pamela Uzelac
Aleksandra Tomić
Dopisnici:
Koordinatori za romska pitanja APV
Ivana Koprivica
Prevod na romski jezik:
Igor Dimić
Prevod na engleski jezik:
Andrea Gomboš
Tehnička priprema i štampa:
MAXIMA GRAF, Petrovaradin
[email protected]
www.maximagraf.rs
Tiraž: 1000 primeraka
Adresa: Bulevar Mihajla Pupina 25,
21000 Novi Sad
CIP - Каталогизација у публикацији
Библиотека Матице српске, Нови Сад
323.1(=214.58) (497.113)
DEKADA Roma u AP Vojvodini: mesečnik Kancelarije za
inkluziju Roma / glavni i odgovorni urednik Duško Jovanović.
- 2011, br. 1- Novi Sad : Kancelarija za inkluziju Roma Vlade
AP Vojvodine, 2011-. 30 cm
Mesečno. Tekst na srp., engl. i rom. jeziku. - Tekst na
rom. jeziku štampan u obrnutom smeru.
ISSN 2217-5016
COBISS.SR-ID 261834759
Dekada Roma u AP Vojvodini
UVODNA REČ
Dragi čitaoci,
Pred Vama je martovski broj našeg magazina.
Tema broja posvećena je Međunarodnom danu žena,
8. martu.
Takođe predstavljamo Vam Pokrajinsku službu
za zapošljavanje, opštinu Kanjiža i koordinatora za
romska pitanja opštine Stara Pazova.
I u ovom broju objavljujemo reportažu studentkinje žurnalistike, koja je nastala kao plod terenskog
rada u okviru predmeta Uvod u romologiju.
U rubrici Stari zanati upoznaćemo Vas sa
užarskim zanatom.
Aktuelnosti koje donosi ovaj broj jesu radni
sastanak i konferencija za novinare sa ciljem bolje
integracije Roma u Opštini Kanjiža, ali i obeležavanje
Meseca romskog ženskog aktivizma.
U rubrici Uspešni Romi predstavljamo Vam
opersku pevačicu Natašu Tasić-Knežević.
Kao i do sada, trudićemo se da ispunimo Vaša
očekivanja i da uz Vaše sugestije i predloge, ovaj
magazin dobije jednu novu dimenziju u oblasti
informisanja.
Vaša redakcija
Tema broja: Osmi mart
OSMI MART, JEDAN DAN ILI SVAKI DAN
Na mapi međunarodnih praznika davne 1909, dodat je još jedan praznik. Tačnije, dodat je
praznik koji se u većoj ili manjoj meri obeležava i čitav vek kasnije- Dan žena.
2
u svim društvenim sferama,
ali se veoma glasno borila i za
pravo glasa žena, i uopšte za
vidljivost žena u javnoj sferi.
U Srbiji se Dan žena
počeo obeležavati već 1911,
a prva zvanična proslava
ovog praznika obeležena je u
Beogradu u Narodnom domu
1914. Na ovaj način 8. mart
postaje deo socijalističkog etosa
i uklopljen je u tadašnji kulturni
milje naše zemlje. Dan žena je
veoma često dovođen u vezu
sa socijalističkom tradicijom,
dok je odgovore na zahteve
koje je Klara Cetkin postavljala, zapravo preuzela država,
a time je načinjem pomak, jer
se za pitanja žena prvi put brinu
najviše institucije države.
Šezdesete i sedamdesete
godine 20. veka, posmatraju
ženu kao integralni deo društva,
sa stanovišta zakona, dok su
sa druge strane tadašnje vlasti
iz ovih razloga krajem šezdesetih godina 20. veka u SAD,
počinje da jača tzv. feministički
pokret. Feministkinje, borci
za najrazličitija prava žena,
preuzimaju Dan žena iz komunističke tradicije, ali ovom
prazniku dodaju sasvim drugačiju, radikalniju konotaciju, i
šire je u svetskom okvirima.
Sedamdesetih godina Dan
žena kao da postaje Dan žena
sa feminističkim predznakom.
Dok osamdesete godine u
tadašnjoj Jugoslaviji donose,
kako fenomen feminizma, tako
i pojavu antifeminizma, to
vidimo kroz različite organizacije, i oprečne struje koje deluju
u našoj tadašnjoj zemlji.
U okolnostima raspada te
iste zemlje, odnosno u devedestim godinama 20. veka
dolazi do svojevrsne ekspanzije feminističkih pokreta,
koje spajaju i ujedinjuju žene
Izvor: www acinportal com
Dan žena je u kontinuitetu obeležavan od 1909, ali
u različitim ideološkim okvirima. Da bismo otkrili korene
ovog međunarodnog praznika,
moramo se osvrnuti u prošlost,
i vratiti se u davnu 1857, i
pobunjeni Njujork, u kome se
prvi put protestvovale radnice
zaposlene u fabrici. Ova
pobuna se dogodila upravo na
8. mart. Žene, odnosno radnice
ove fabrike protestvovale su
zbog veoma niskih plata i
nehumanih uslova rada u tadašnjoj Americi. Iako je ovakav
protest brzo ugušen, doneo je
posebnu atmosferu i značajnu
novinu u organizovanju i borbi
žena za sopstvene interese.
Zapravo, ovaj protest je stvorio
i podstakao formiranje prvog
ženskog sindikata u vremenu u
kome se žene ipak bile marginalizovane i građani bez prava,
tj. građani drugoga reda. Te
davne 1857, započeta je borba
za ženska prava, odnosno borba
koja i dan-danas traje. Iako su
se menjala vremena, smenjivali
državni sistemi, društvene okolnosti, vrednosti koje su vladale
među ljudima, ovaj međunarodni praznik je ostao na karti
posebnih dana u međunarodnim
okvirima. Za obeležavanje
Dana žena posebno je važna
Klara Cetkin, koja je tokom
Socijalističke
internacionale
u Kopenhagenu 1910, predložila formalno usvajanje ovog
praznika. Ovde je značajno
napomenuti da je ista na ovaj
način glasno promovisala pravo
na rad i ravnopravnost polova,
Protesti 1857. godine u Njujorku
zapravo veoma malo učinile da
se žena i u stvarnosti integriše
u društvu, i da se na neki način
odbaci tradicionalna uloga koja
joj od davnina pripada. Upravo
različitih društvenih statusa,
zanimanja, obrazovanja, vere.
Ovakve žene su se okupile oko
rešavanja socijalnih problema
i položaja žena u tako rascepDekada Roma u AP Vojvodini
Tema broja: Osmi mart
kanom društvu. S druge strane,
u ovakvim, ratom zahvaćenim
okolnostima, jačala je svest
i solidarnost upravo među
ženama. To su bile žene koje su
u ratnim vremenima morale biti
na suprotnim stranama, ali koje
su vodile antiratnu, pacifističku
i feminističku borbu- zajedno.
Vek u kome živimo donosi
i svojevrsno marginalizovanje
Dana žena. Ovaj međunarodno
priznati datum pada u senku
Dana zaljubljenih odnosno
Dana majki. U savremenom
društvu se posebno ističe Dan
zaljubljenih odnosno Valentinovo tj. Sveti Trifun koji slavi
partnere, i simbolički predložak
Dana žena kao da je pomeren u
ovom pravcu. Važno je primetiti
da Dan zaljubljeni bila popularizovan jer u sebi ne sadrži
nikakvu političku konotaciju,
za razliku od Dana žena, koji je
ipak začet na političkom i socijalnom predlošku.
Postavlja se pitanje koliko
je u 21. veku iskore­njena podela
u društvu koja se zasniva na
nejednakosti polova i da li
su žene 21. veka ravnopravni
članovi našeg društva. Odgovor
na ovo pitanje pokušaćemo da
damo kroz priče žena, Romkinja,
naših sugrađanki. Kroz životne
priče videćemo zašto je i koliko
značajan Dan žena, ali i koliko
je teško, a koliko zapravo lepo
biti že­na, deo savremenog
društva u Srbiji. Videćemo
i kako da­nas žive različite
genera­cije Romkinja u Srbiji, sa
kak­vim problemima se susreću
u svakodnevnom životu i šta
za njih simbolički predstavlja
praznik Dana žena. Kao i to da
li je Dan žena samo jedan dan u
godini, ili je Dan žena zapravo
svaki naš dan.
DVOSTRUKA BORBA ROMKINJA
„Ne budi lenja, jer ćeš brzo dosaditi mužu. Poštuj muža svoga,
jer je on tvoj gospodar. Ne upuštaj se u svađe s mužem. Ne želi da
imaš pravo jer je on muškarac. Ne budi ljubomorna... Ove blagonaklone savete valja uvek imati na umu. Privezivanje muškaraca
za sebe, osim ljubavi i požrtvovanja, zahteva surov život jer su
muževi po pravilu vetropiri, ali su ipak oni glava porodice.“
To su saveti ženama koje je zabeležio romski pisac mađarskog
porekla Lakatoš, koji su u direktnoj vezi sa romskom tradicijom.
S obzirom na to da je romska zajednica jedna od najzatvorenijih
za spoljašnje uticaje menjanje tradicionalnog sistema je sporo i
neprihvatljivo. I dalje u romskim naseljima srećemo situaciju koja
je u 21. veku nezamisliva.
Romkinje
su
žrtve
dvostruke diskriminacije i
vode borbu na dva fronta.
Prvenstveno su dikriminisane
od strane većinskog stanovništva, jer su Romkinje. Zatim
su diskriminisane u okviru
svoje zajednice, kao žene. Iako
je borba za žensku ravnopravnost uveliko uzela maha, u
romskoj zajednici ova pitanja
su često nedodirljiva, pokrivena velom tradicije. Problem
dolazi i od samih Romkinja jer
one unutar sebe preživljavaju
konflikt sa usvojenim vrednosnim sistemom. Sa druge strane
njihovi problemi su često stav­
ljeni po strani, jer i one zajedno
sa svojim narodom, vode borbu
za vidljivost i ravnopravnost.
BORBA ZA ZDRAVLJE
SUNARODNIKA
Blatni uzan put, kontejner
se puši, prepunjen smećem,
koje je rasuto svuda unaokolo.
Tu uz put grupa devojčica koja
se igraju. Crnih sjajnih očiju,
znatiželjnog pogleda i širokog
osmeha sanjare o onome što
devojčicama u obližnjem gradu
već posle nekoliko sati dosadi.
Njihove igračke ne postoje u
Aleksandra Tomić stvarnosti, one su deo mašte.
Dekada Roma u AP Vojvodini
Možda baš zato njihov pogled
i osmeh imaju poseban sjaj. Ne
može da vas ostavi ravnodušnim. Ureže Vam se u sećanje,
prati vas i opominje.
Naša prva sagovornica
živi u tom naselju, od svoje
udaje. Ono što je izdvaja među
ženama u ovom naselju jeste
njena nezavisnost i samostalnost. Od 2009. godine radi
kao zdravstvena medijatorka u
Domu zdravlja u novosadskom
naselju Klisa. Svakog dana
prođe tim blatnim putem, kroz
dimnu zavesu koja svakodnevno ugrožava zdravlje njenih
sunarodnika, obesmišljavajući
njenu borbu.
Njen život kaže razlikuje
se od života njene majke. Njena
majka bila je isključivo vezana
za kuću i porodicu. Samo je
otac radio. Shodno tome, otac
je i donosio odluke. Iako se
danas situacija promenila, kaže
da su i dalje muškarci glava
porodice. Ono na šta nije mogla
da utiče jeste rana udaja ćerki.
Međutim, uspela je da ih nauči
da budu samostalne i nezavisne.
Obe su zaposlene.
I ona se rano udala. Smatra
da je nezrela ušla u vezu i brak. I
3
da nije znala da razlikuje zaljubljenost i ljubav. Na žalost, i
danas je ovakva situacije česta
kod mladih.
Što se tiče Osmog marta
prema
njenom
mišljenju
muškarci su nekada više pažnje
obraćali na ovaj dan. Danas to
čine samo žene. Međutim to ne
čudi. Svi očevi i muževi tada su
radili, dok je danas materijalna
situacija znatno lošija.
„Sećam se da je moj muž,
po povratku sa posla, nekada za
ovaj dan donosio po jedan cvet
svim ženama u porodici: meni,
majci, ćerkama, čak i kumi.
Poslednjih godina ostajemo bez
poklona. Jedini poklon dobijam
od svoje koleginice.”
Pored dve ćerke ima i sina.
Foto: Mina Karadžić
Tema broja: Osmi mart
Slavica Bogdanović na radnom mestu
svojom koleginicom, koja je
takođe zdravstvena medijatorka, održava radionice za
svoje sunarodnice. Radionice
Bogdanović, zdravstvena medijatorka grada Novog Sada, kaže
da bi kada su žene Romkinje u
pitanju, akcenat trebalo staviti
Između tradicije i savremenosti
„U gradskim centrima situacija se znatno promenila, međutim u romskim naseljima je i
dalje sve isto. Ali, i tu postoje oscilacije. Pa tako na primer, sa jedne strane imate romsku porodicu koja i dalje živi u tradicionalnom romskom uređenju. Broj dece dostiže skoro dvocifreni.
Odlučuje jedino otac, koji jedini i zarađuje, obavljajući sezonske poslove u polju. Najstariji šestnaestogodišnji sin već ima dvoje dece, dok njegova supruga ove godine puni četrnaest godina.
Sa druge strane imate mlade, obrazovane i zaposlene roditelje, sa dvoje, maksimalno troje
dece. Njihova deca su redovno vakcinisana i redovno pohađaju osnovnu i srednju školu. Najstarija ćerka sledeće godine upisaće studije medicine. Kuća je čista, uredna, moderno oprem­ljena.”
Trudila se da ga vaspita tako da
žene poštuje, jer su one potpuno
ravnopravne sa muškarcima.
Kaže da je danas situacija takva
da su devojke mnogo slobodnije u odnosima sa muškarcima
nego što je to nekad bilo.
Posao koji ona obavlja
stvorio je dobre temelje za
promene ženskog statusa u
romskoj zajednici. Naime,
prema njenim iskustvima žene
su postale svesnije i više poštuju
same sebe. Vode više računa
o svom zdravlju. Zajedno sa
4
se odnose na reproduktivno
zdravlje, na održavanje lične
higijene, kontracepciju. Na
svu sreću žene su otvorene za
saradnju. Dolaze i same, kada
naiđu na neki problem.
Međutim, kaže da je
ponekad za ove radionice kasno
i da najbolje rezultate postižu
radionice za decu i omladinu. Naime, ona sa decom i
omladinom radi i van radnog
vremena. Pa tako deca iz komšiluka sa njom otvoreno razgovaraju o svemu. Za kraj Slavica
na edukaciju i zapošljavanje,
kao i da bi trebalo vršiti jači
uticaj na mlađu generaciju,
kako ne bi ponavljale živote
svojih majki i baka. Osim toga
rad sa muškarcima bi takođe
uticao na to da se izbriše negativni uticaj tradicije.
OBRAZOVANJEM PROTIV
TRADICIJE
Tu gde planina ljubi Srem, u
Vrdniku, našli smo se sa našom
drugom sagovornicom. Ona
je Ljubica Jovanović. Pripada
Dekada Roma u AP Vojvodini
Tema broja: Osmi mart
Ljubica Jovanović nije
posebna samo po energiji. Ona je
jedna od retkih Romkinja koja se
u tim starim vremenima okrenula
školi i obrazovanju. U vreme
kada je krenula u Srednju školu
bilo je samo tri devojke iz Srema
koje su se školovale:
„Jedna je iz Beške koja
je išla u ekonomsku, jedna iz
Jakova koja je išla u medicinsku,
i ja koja sam išla u Prvu administrativnu. Posle toga upisala sam
i završila dve godine Pravnog
fakulteta, tj višu školu. ”
Što se tiče diskriminacije u
tom periodu, kaže, da je na svojoj
koži nije osetila. Bila je prihva-
„Sreća zavisi od samog čoveka. Bitno je da čovek prihvati
svoji život i sve što on sobom nosi. Neko teži velikoj karijeri.
Neki teže vrhu. Nekima je dosta da budu negde u sredini, a
zadovoljni su i oni koji su na dnu. Sve zavisi od čoveka.”
ćena u svakom društvu. Uslovi
u kojima je živela njena porodica bili su dobri. Nisu živeli u
romskom naselju.
Govoreći o položaju žene
nekada i sada kaže da se promenilo mnogo toga:
„To kažem ne samo na
osnovu svog iskustva, nego i na
osnovu priča koje sam slušala od
starijih žena. Žene nekada nisu
mogle da rade šta hoće. Počnite
samo od oblačenja žena. Žene
nekad nisu smele da nose suknje
Arhiva Ljubice Jovanović
staroj generaciji jedino po godinama. Na energiji koju poseduje
pozavidelo bi joj svaki mlad
čovek. Ta energija pomogla joj
je da pobedi sve nedaće, pa i rak
dojke od koga je obolela pre tri
godine. Gotovo svako od nas je
bar jednom u životu pomislio
kako nema više snage da se bori
sa problemima. Moderno vreme
je vreme stresa i depresije. Tom
i takvom svetu, nedostaje, Ljubičina energija. Da bi bio savršen.
Radno popodne Ljubice Jovanović
Osmi mart-za ili protiv
„Lep je to dan. Ali džaba je sve to, jer to je samo jedan dan. Godina ima 365 dana. Pokloni
ti ženi pažnju ne jedan, nego svaki dan u godini. Lično ja nikada nisam taj praznik volela, ali
moj pokojni muž se trudio uvek da me na uzglavlju dočeka neki poklon. Nije tu bitno kakav je
to poklon. Bitna je pažnja.”
Osmi mart-nekad i sad
„Danas mislim da se tradicija ovog praznika gubi. Naročito je u onim posleratnim vremenima više pažnje obraćano na njega. I to potpuno logično. I muževima i ženama ovaj dan služio
je da zaborave na sve poteškoće: bivše, sadašnje, buduće. ”
Muškarac i žena-(ne)jednakost
„8. Mart, jeste znak pobede ženske ravnopravnosti. Ali mislim da je muškarac i dalje
stepenik iznad. Ja sam uvek imala sve na svojoj strani: bolji posao, više sam zarađivala, imala
bolji status, ali odluku je ipak donosio moj pokojni muž. Mislim da žene moraju da nauče da
popuste. Pa makar to bilo trenutno. Muškarci ponekad nisu ni svesni, da su žene te koje potajno
vladaju, potajno odlučuju. I ja to shvatam kao našu, žensku privilegiju.”
Dekada Roma u AP Vojvodini
5
Tema broja: Osmi mart
iznad kolena. Suknja je morala
da bude bar 30 cm ispod kolena.
Ženino mesto bilo je u kuhinji, u
kući. Vodila je brigu o mužu, deci
i celoj familiji. Nekada se živelo
u takozvanim zadrugama. To su
bila brojna domaćinstva, ali se
znalo ko šta radi. Kao u mravinjaku. Danas nije tako. Svako radi
ko šta hoće. Danas mlade žene
kada se udaju ne žele da žive ni
sa svekrom, ni sa svekrvom. Ne
žele nikoga da služe. Provode
sate na kompjuteru, izlaze do
dugo u noć. Ranije se ženama
znalo mesto, a to je bilo u kući.”
Nekada su se, kaže Ljubica,
kupovale snajke. Mlada i mladoženja nisu ni znali za to. To su
sređivali njihovi roditelji. Oni su
ugovarali brak:
„Sećam se da mi je moja
baba pričala kako njena mati
kada se udavala nije ni znala
ko je mladoženja. Kada je došla
svadba ona je videla nekoliko
mladića i svi su bili zakićeni
cvetom za šeširom, tako da nije
mogla da raspozna za koga se
udaje.”
Te mlade devojke su se
udavale, a nisu bile spremne za
brak. „Nisu bile ni psihički, ni
fizički zrele. U kući nisu imale
sa kim da razgovaraju, jer sve o
odnosima muškarca i žene bio je
tabu.”
Dikriminacija žena nekada
je bila mnogo veća. Kada bi se
u kući govorilo o nekim važnim
pitanjima i donosile neke važne
odluke bilo bi: „Ćuti tamo, ti
si žena!” i „Šta ima žena da se
meša!”. Međutim, diskriminacija
Romkinja nije postojala samo u
romskoj kući:
„Sećam se jedne Romkinje,
koja je bila čuvena po svojoj
lepoti. Udala se za Crnogorca,
koji je bio vojno lice. Živeli su
trideset i pet godina u braku,
deca su im već bila odrasla. I na
kraju su se razveli, zbog toga što
6
je ona bila Romkinja. Pomalo
paradoksalna situacija. Takvih
priča ima mnogo. I sama sam
imala mladića koji nije bio iste
nacionalnosti. Plašila sam da će
nas upravo te razlike podeliti, pa
sam uprkos velikoj ljubavi, koja
nas je vezivala, rešila da ipak
okončamo našu vezu. Mislim da
nisam pogrešila. Kad-tad bi se ta
razlika postavila između nas.”
S obzirom na to da je živela
u Nemačkoj trideset godina,
kaže da se položaj žene ovde i
tamo razlikuje mnogo: „kao Bog
i šeširdžija”. Žene su, i nekada, a
i sada, tamo imale mnogo veću
slobodu. Radile su, učestovale u
političkom životu, bile na rukovodećim mestima:
„Kod nas se promene
dešavaju tek sada. Lepo je da
žene imaju svoju slobodu, da
imaju pravo da raspolažu svojim
životom i vremenom. Ali meni
se nekako čini da to kod nas
ide u pogrešnom smeru. Previše
je slobode. Neke nekulturne
slobode.”
Za kraj Ljubica kaže da žena
treba da pronađe balans između
karijere i porodice:
„Ja sam jurila za karijerom,
pa sam ostala na samo jednom
detetu. Mislim da dete mnogo
zdravije odrasta ukoliko ima
brata ili sestru. Naravno da treba
voditi računa i o materijalnom
statusu. Osim toga žena, ali i
muškarac mora da poštuje porodicu. Malo nas to danas čini.”
Aleksandra Mićić
„ŽIVOT PO
MOJOJ MERI”
Povodom Osmog marta,
Međunarodnog dana žena, u
Holu Vlade AP Vojvodine izvedena je predstava „Život po
mojoj meri“. Predstavu je
organizovao Pokrajinski sekretarijat za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova, u
saradnji sa Zavodom za ravnopravnost polova, Kancelarijom
za inkluziju Roma, CARE Srbija
i Novosadskim humanitarnim
centrom.
Iako je globalno postignut
značajan napredak u ostvarivanju prava žena na ravnopravnost, mnoge žene i devojčice
još uvek se svakodnevno suočavaju sa različitim vidovima
diskriminacije, a naročito žene i
devojčice iz ranjivih grupa.
Obrazovanje romskih
devojčica
Predstava „Život po mojoj
meri“ je isečak iz realnosti života
romskih devojčica i dečaka i
predstavlja mozaik direktnih i
indirektnih iskustava učesnika i
učesnica kada je u pitanju obrazovanje. Predstava je rezultat
rada sa grupom mladih iz Novog
Sada i Bečeja u okviru projekta
„Inicijativa za obrazovanje
romskih devojčica“, koji realizuju Novosadski humanitarni
centar i CARE Srbija uz podršku
Austrian Development Cooperation. Inspirisana je metodologijom Pozorišta potlačenih i
Forum teatra, pa je tako publika
imala aktivnu ulogu i pozivana
da menja tok predstave, predlažući i na sceni probajući rešenja
koja mogu doprineti uklanjanju
Dekada Roma u AP Vojvodini
Tema broja: Osmi mart
Miroslav Vasin, pokrajinski sekretar za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova
Svaki pomak ima svoju čar
„Romkinje su jedna od onih kategorija žena koje su najugroženije, kao i čitava romska populacija. Stoga je nama u proteklom periodu bilo posebno drago svako postignuće koje smo
ostvarili u oblasti poboljšanja položaja Romkinja. Mnogo toga
je urađeno, ali daleko smo od toga da bismo mogli da kažemo
da je situacija dobra.
Romska problematika je specifična. Iako svaki korak koji
napravite je pomak, i dalje Vam preostaje još mnogo šetnje
kako bismo Rome i Romkinje doveli u položaj u kome su druge
nacionalne zajednice. Ali to upravo i daje čar svakom koraku.
Svaki korak je slađi. Svaka romska devojčica koje se upiše u
školu, svaka romska studentkinja, svaka Romkinja koja se
uključi u kulturni život svoje sredine i svaka Romkinja koja ode
na preventivni zdravstveni pregled, je naš ponos.
Centralna manifestacija proslave Dana žena posvećena je
Romkinjama i pokazuje našu želju da svoju pažnju posvetimo
poboljšanju njihovog života.”
prepreka i unapređenju obrazovanja romskih devojčica.
Tri priče o ljubavi
Izglasana priča o ljubavi koja
se mora
Nakon poslednje priče, svi
glumci su izašli na scenu. Miro-
Izvor: Arhiva redakcije
Glumci su publici predstavili tri priče.
Prva je priča o ljubavi koja
se ne sme. Reč je o mladoj
devojci i momku, koji nemaju
mogućnosti da ostvare svoju
ljubav jer je ona obećana
drugom momku.
Druga je priča o ljubavi
koja se mora. Priča o devojci
i momku koje su ugovorenim
brakom spojili roditelji.
Treća priča je priča o ljubavi
koje nema. Priča o devojci koja
je najpre bila beskućnica, potom
konobarica i na kraju prinuđena
na prostituciju.
Miroslav Vasin u obraćanju prisutnima
Dekada Roma u AP Vojvodini
slav Nikolić, jedan od njihovih
trenera zamolio je publiku da
se izjasni koja od ove tri priče
je na njih ostavila najjači utisak.
Većina prisutnih se složila da je
to priča o ljubavi koja se mora.
Potom su na sceni ostali
samo glumci koji su učestovali u prikazivanju ove priče.
Publika je mogla da postavlja
pitanja glumcima, na osnovu
njihovih uloga.
Obrt na sceni
Glumcima na sceni, pridružili su se Duško Jovanović i
Angela Slavnić, nudeći rešenje
za prikazanu situaciju.
Naime, rešenje postoji.
Mladi nisu bez izbora. Oni
imaju kome da se obrate. Njihov
glas se čuje, a problemi razumeju. Tradiciija mora da ostane
deo prošlosti. To je jedini način
da se izađe iz začaranog kruga
bede i siromaštva.
I Angela Slavnić i Duško
Jovanović imali su iste uloge
i na sceni, kao i u stvarnom
životu.
Koordinatorka
za
romska pitanja i direktor
kancelarije za inkluziju Roma,
zakucali su na vrata obe porodice. Seli su i porazgovarali sa
roditeljima devojke i mladića,
nudeći im drugačije rešenje,
jedino pravo rešenje, a to je da
im deca nastave svoje školovanje. Kao podsticaj dobiće
stipendiju, koja će omogućiti
bolji život ovim porodicama.
Osim toga, biće korisnici afirmativnih mera za upis u srednju
školu i na fakultet.
To je „život po njihovoj
meri”.
Aleksandra Tomić
Pamela Uzelac
7
Tema broja: Osmi mart
Angela Slavnić, koordinatorka za romska pitanja, Opština Bečej
Spoj glume i života
Izvor: Arhiva redakcije
„Prvi segment ovog našeg projekta je rad sa mladim Romima. Prvo smo radili sa romskim
devojčicama i devojkama iz naselja i edukovali ih o raznim temama. One su prolazile generičke
i mentorske radionice. Zatim smo uključili dečake i mladiće, kako ne bismo pravili segregaciju.
Na tim radionicama došli smo na ideju da bismo mogli da pravimo predstavu na osnovu njihovog
ličnog iskustva ili iskustava iz okoline. Tako je krenulo formiranje grupe za glumu. Uključivali smo
ih u pozorišne radionice, gde su edukovani od strane profesionalnih glumaca. Izlistani su problemi,
i izabrane teme koje mogu na sceni da se iznesu. Situacije i scene su realne i nažalost dešavaju se u
svakodnevnom životu. Romske devojčice i dečaci se susreću sa raznim problemima koji ih sprečavaju da se obrazuju i žive život po svojoj meri.
Mladi su uključeni i u radionice koje drži profesionalni andragog. On grupno i individualno radi
sa njima na njihovom razvoju. Tako da ovi mladi u protekle četiri godine kvalitetno provode svoje
slobodno vreme. Sad i sami preuzimaju inicijativu u rešavanju svojih problema i problema svojih
prijatelja i porodice. Što je nama i cilj.”
Glumci na sceni
Miroslav Nikolić, trener
Zadovoljstvo je pomoći nekome
„Ja sam po profesiji glumac. Glumcima i rediteljima nije svojstveno da se uključuju u ovakve
oblike rada. Oni koji prođu neke obuke, edukacije i treninge imaju prilike da se uključuju u ovakve
programe. Ja sam imao sreću da radim sa mnogim marginalizovanim grupama LGBT populacijom,
osobama sa invaliditetom, manjinama na jugu Srbije: Rumunima, Bugarima. Od pre četiri godine
sam uključen u ovaj projekat i radim sa Romkinjama i Romima. U početku je to bilo namenjeno
samo romskoj populaciji, a posle su mogli da se uključe svi oni koji su to želeli.
Veliko mi je zadovoljstvo raditi ovakvo nešto. Pogotovo kada nam nakon osmočasovnih radionica priđu, zagrle nas, zahvale nam se. Drago mi je i kada žele da podele neki problem sa nama, a još
draže kada sam u mogućnosti da im pomognem u rešavanju tog problema. Možda ne ja lično, nego
ih uputim na nekoga ko bi to mogao. Kad vidite taj sjaj u njihovim očima kada zajedno sa vama reše
svoj problem, znate da je to što to radite prava stvar. Tada nema bogatijeg čoveka od vas.”
8
Dekada Roma u AP Vojvodini
Intervju
Direktor Pokrajinske službe za zapošljavanje, Vladimir Srdić
ROMIMA JE POTREBNA SNAŽNIJA PODRŠKA
*Predstavite nam delatnosti
Nacionalne službe za zapošljavanje.
- Nacionalna služba za zapošljavanje razvija se u moderan servis
i ima vodeću ulogu u sprovođenju
politike tržišta rada u Republici
Srbiji. Usvajanjem i primenom
novih znanja, efektivnim i efikasnim procesima sistema upravljanja kvalitetom, NSZ teži
pružanju usluga prepoznatljivog
kvaliteta, koje su usaglašene sa
visokim standardima EU u oblasti
politike zapošljavanja. NSZ je
usmerena ka povećanju konkurentnosti i zapošljivosti radne
snage, primenom mera aktivne
politike tržišta rada, kao i ka
prevenciji dugoročne nezaposlenosti i socijalne isključenosti.
U delokrug rada NSZ spadaju
obaveštavanje o mogućnostima i
uslovima za zapošljavanje, sprovođenje mera aktivne politike zapošljavanja (posredovanje u zemlji i
inostranstvu u zapošljavanju lica
koja traže zaposlenje, profesionalna orijentacija i savetovanje o
planiranju karijere, subvencija za
zapošljavanje, podrška samozapošljavanju, dodatno obrazovanje
i obuka, podsticaji za korisnike
novčane naknade, javni radovi i
ostale mere usmerene ka zapošljavanju lica koja traže zaposlenje),
kao i drugi poslovi propisani
zakonom i drugim propisima.
* U kojoj meri su Romi uključeni u Vaše programe? Da li ste
Dekada Roma u AP Vojvodini
Izvor: Arhiva NSZ
Prema evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje broj nezaposlenih u Srbiji dostiže 760 hiljada. Na
osnovu toga lako je zaključiti da je nezaposlenost, jedan od najvećih problema, čije rešenje zahteva dobru
organizaciju, stučan tim i inovativna rešenja.
Sa direktorom Pokrajinske službe za zapošljavanje Vladimirom Srdićem razgovarali smo o delatnostima
Nacionalne službe za zapošljavanje, ali i o programima i projektima koji se sprovode kada je u pitanju romska
populacija, koja kako ističe Srdić spada u kategoriju teže zapošljivih lica i kao takva zahteva posebne mere.
imali programe koji su namenjeni
romskoj populaciji?
- Prilikom realizacije mera
Aktivne politike zapošljavanja,
Nacionalna služba za zapošljavanje posebnu pažnju poklanja
nezaposlenim licima iz kategorija
koje se smatraju teže zapošljivim
(dugoročno nezaposleni, nezaposleni bez kvalifikacija, pripadnici
romske nacionalne zajednice itd).
Na primer, kod Javnih poziva za
dodelu subvencija za samozapošljavanje, subvencija poslodavcima
za otvaranje novih radnih mesta i
Javnih radova prioritet za dodelu
sredstava imaju oni programi koji
omogućavaju zapošljavanje lica iz
navedenih kategorija.
Pored toga, NSZ raspisuje
posebne Javne pozive za samozapošljavanje i otvaranje novih
radnih mesta za nezaposlena lica
romske nacionalnosti.
*Kakva su Vaša iskustva u tom
pogledu? Na kakve ste probleme
nailazili i koliko su kapaciteti tih
programa iskorišteni?
- U pogledu realizacije,
osnovni utisak je nedovoljna iskorišćenost mogućnosti koje pružaju
navedeni Javni pozivi. Kada govorimo o subvencijama za otvaranje
novih radnih mesta nailazimo na
nedovoljno interesovanje poslodavaca, dok kod subvencija za samozapošljavanje imamo nedovoljno
interesovanje pripadnika romske
nacionalne zajednice.
*U čemu se ogledala podrška
od strane Vaše službe?
- Pored navedenih subvencija,
NSZ pruža podršku nezaposlenim
licima romske nacionalnosti i kroz
informativno – motivacionu obuku
za nezaposlena lica romske nacionalnosti i funkcionalno osnovno
obrazovanje za navedenu kategoriju nezaposlenih.
* Koliko je firmi otvoreno i
na koji način pratite poslovanje
tih firmi? Koliko ih je nastavilo
uspešno poslovanje? Da li imate
u planu podršku firmama osnovanim kroz Vaše programe i koje
su opstale na tržištu?
- Po Javnom pozivu za dodelu
subvencija za samozapošljavanje
nezaposlenih lica romske nacionalnosti u 2012. godini na teritoriji AP Vojvodine otvorene su
9
Intervju
četiri nove preduzetničke radnje.
Međutim, daleko veći broj pripadnika romske zajednice se zapošljava kroz javne pozive namenjene svim nezaposlenim licima, s
obzirom na to da pravo prioriteta
za dodelu subvencija ostvaruju i po
osnovu dugoročne nezaposlenosti,
stepena kvalifikovanosti itd. NSZ
prati poslovanje novoosnovanih
firmi u periodu trajanja ugovorne
obaveze, odnosno 12 meseci od
dana otpočinjanja obavljanja
delatnosti. U tom periodu korisnik
subvencije je dužan da izmiruje
obaveze po osnovu javnih prihoda
i Nacionalnoj službi dostavi
dokaze o realizaciji ugovorne
obaveze. Dosadašnje iskustvo je
pokazalo da velika većina novih
preduzetnika opstane na tržištu
u periodu poslovanja koji prati
NSZ.Istovremeno, NSZ pruža
pomoć novoosnovanim preduzetnicima, korisnicima subvencije za
samozapošljavanje, u prvoj godini
poslovanja. Cilj ove pomoći je da
opstanu na tržištu i razvijaju se.
Ona se realizuje kroz sprovođenje
jednodnevnih
specijalističkih
seminara i takozvane programe
mentoringa koji se realizuju kod
preduzetnika.
* Za kraj najavite nam koji su
Vaši planovi u narednom periodu?
- Pored redovnih aktivnosti,
NSZ će i u narednom periodu
nastaviti sa realizacijom programa
namenjenih teže zapošljivim
licima, a sa druge strane ova lica
će i dalje biti prioritet u zapošljavanju prilikom realizacije budućih
Javnih poziva.
Nastavkom
relalizacija
pro­grama za pomoć teže zapošljivim licima, među kojima su
i Romi, zajedničkim trudom i
upornošću ova kategorija postaće
deo prošlosti.
Aleksandra Mićić
Izveštaj o aktivnostima Nacionalne službe za zapošljavanje
za period 01.01.-31.12.2012 godine po pitanju zapošljavanja Roma
Prema izveštajima iz Baze podataka NSZ, zaključno sa 31.12.2012. godine na evidenciji NSZ
nalazilo se 20.452 lica romske nacionalnosti, od čega su 9.481 žene.
U navedenom periodu 2012. godine sa evidencije NSZ je zaposlilo se 1.474 Roma, od čega
481 žena.
Za period 2012. godine, 14.255 lica, od čega 6.308 žena, bila su uključena u mere Aktivne
politike zapošljavanja (APZ). Za 13.983 lica je urađena procena zapošljivosti i izrađen IPZ, od
čega 6.200 su žene.
Kroz usluge profesionalne orijentacije prošlo je 175 lice, od čega 80 žena. Obuku za aktivno
traženje posla ATP-1 je prošlo 440 lica, od čega 213 žena, dok je ATP-2 obuku prošlo 14 lica, od
čega 7 žene. Kroz sajmove zapošljavanja je prošlo 399 lica, od čega 136 žene.
Broj Roma koji su bili uključeni u meru funkcionalnog osnovnog obrazovanja- projekat
,,Druga šansa’’ je 437 lica, od čega je 203 žena.
U mera prekvalifikacije/dokvalifikacije za potrebe tržišta rada uključeno je ukupno 35 lica, od
čega 24 žene, od čega u meru obuke za poznatog poslodavca uključeno je 17 lica, od čega je 14
žena, dok za obuku za tržište rada uključeno je 18 lica, od čega je 15 žena.
U meru stručnog osposobljavanja i usavršavanja (Programi ,,Prva šansa 2010’’ ,,Stručna
praksa’’ i sticanje praktičnih znanja) uključeno je 17 lica od čega 7 žena.
Što se tiče mogućnosti podsticanja i razvoja preduzetništva, 209 lica, od čega 60 su žene, je
uključeno u meru.
Subvencija za samozapošljavanje je dodeljena za 27 lica, od čega 12 su žene.
Subvencija poslodavcu za otvaranje novih radnih mesta dodeljena je za 12 lica romske nacionalnosti, od čega su 6 žene.
Subvencija doprinosa za obavezno socijalno osiguranje (lica mlađa od 30 godina, starija od 45
godina, starija od 50 godina i lica sa invaliditetom) je iskorišćena za 2 lica romske nacionalnosti.
Kroz meru Javnih radova uključeno je 168 lica, od čega su 42 žene.
Kroz program zapošljavanja osoba sa invaliditetom uključeno je 34 lica od čega 10 žena.
Dok je kroz programe lokalnih akcionih planova zapošljavanja-LAPZ angažovano 14 lica
romske nacionalnosti, od čega 5 žena sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje.
10
Dekada Roma u AP Vojvodini
Intervju
Predsednik Opštine Kanjiža, Mihalj Njilaš
ULAGANJE U OBRAZOVANJE, ZALOG ZA BUDUĆNOST
Opština Kanjiža do sada je u oblastima Dekade Roma najviše novca izdvojila za obrazovanje i
socijalnu zaštitu. U planu su projekti u oblasti zdravstva i zapošljavanja. Predsednik ove opštine Mihalj
Njilaš u intervju za naš magazin rekao je da je ova lokalna samouprava tu da podrži svaku incijativu
koja je u interesu razvoja Opštine, ali da Romi pored svojih prava imaju i svoje obaveze.
voljnog socijalnog statusa, da
bi se na taj način smanjili nedostaci i razlike koje su proizašle
iz lošijih socijalnih uslova. U
okviru projekta težimo da se u
okviru ustanove zaustave eventualno postojeće prakse segregacije. Trudimo se prilagodi
Izvor: Arhiva Opštine
*Koja je poslednja aktivnost
koju ste sproveli na teritoriji
Vaše opštine kada je u pitanju
romska populacija?
-Trenutno smo skoncentrisani na sprovođenje akcionog
plana za obrazovanje. U toku
je projekat Proširenje programa
inkluzije u školi iz 2011. godine
koji se sprovodi u OŠ „10.
Oktobar“ u Horgošu. Kao cilj
ovog projekta, istakli bismo
stvaranje pozitivnog ambijenta
za sve učenike sa ugroženim
statusom. Pre svega želimo da
takvi učenici, svakodnevno
pohađaju zabavišta, kontinuirano prisustvuju školi, kako
bismo kod njih podstakli želju za
učenjem i postizanjem uspešnih
rezultata, a sve cilju nastavka
daljeg školovanja.
U okviru kratkoročnih
ciljeva Akcionog plana za
obrazovanje, istakli bismo, sve
probleme vezane da decu nepo-
Dekada Roma u AP Vojvodini
obrazovanje u Horgošu zakonskim propisima. U zabavištu
je stavljen akcenat na razvojni
program, a u školama na sagledavanje i razvijanje individualnih sposobnosti učenika.
U okviru srednjoročnih
ciljeva nadamo se, da će u roku
od 3 godine naš rad pokazati
vidljive rezultate, koji će se ogledati u kompetencijskim pokazateljima i uspehu u učenju višestruko ugrožene dece. Važno je
da održimo do sada postignute
rezultate i da ih dalje poboljšavamo, na primer, da povećamo
učešće ove dece u vannastavnim
aktivnostima.
Što se tiče dugoročnih
ciljeva težimo ka poboljšanju
vaspitno – obrazovnog stanja,
i nadamo se da će naš rad za 6
godina pokazati vidljive rezultate. Težićemo i ka poboljšanju
infrastrukture ustanove u cilju
efikasnijeg afirmisanja svakog
deteta.
U planu je proširenje
programa inkluzije i dnevnog
boravka. Takođe radimo na
pokretanju programa Pedellus,
a sve to u cilju smanjena disciplinskih ispada i izostanaka iz
škole. Sad vršimo svakodnevno
praćenje i evidentiranje u školi,
jer sve nepravilnosti zahtevaju
hitno preduzimanje odgovarajućih mera.
*Koliko je sredstava iz
budžeta Opštine u toku 2012.
godine utrošeno za romsku
populaciju?
- U toku 2012. godine iz
buđžeta opštine ukupno je utrošeno 1.109.000 dinara. Od toga je
84.000 dinara bila donacija udruženjima Roma preko konkursa
za NVO. U OŠ „10. Oktobar” u
Horgošu, potrošeno je 540.000
na besplatne užine i 485.000
je utrošeno za potrebe narodne
kuhinje. Romskog asistenta
na mesečnom nivou plaćalo je
Ministarstvo prosvete.
*U kojoj oblasti Dekade
Roma (obrazovanje, zapošljavanje, stanovanje, zdravstvo,
ljudska i druga prava) je do
11
Intervju
sada najviše urađeno, a u kojoj
najmanje?
- Najviše novca je utrošeno
u oblastima obrazovanja i socijalne zaštite, dok je najmanje
novca utrošeno na rešavanja
problema stanovanja.
Što se tiče dosadašnjih
akcija, inicijativa i programa u
oblasti Dekade Roma, istakli
bismo opštinsku podršku projektima Udruženjima Roma, koja
se bavi predstavnicima romskih
udruženja, koja deluju na teritoriji opštine Kanjiža. Reč je o pet
udruženja, koja svake godine
imaju priliku, da učestvuju na
konkursu raspisanom za finansiranje i sufinansiranje projekata
nevladinih organizacija.
Istakao bih i sanaciju snabdevanja vodom u Romskom naselju
Adorjan (2010.god.), izgradnju
igrališta u istom naselju, kao i
finansiranje troškova putovanja
studenta Visoke škola strukovnih
studija za obrazovanje vaspitača „Mihailo Palov“ u Vršcu,
na smeru na romskom jeziku.
Zatim tu je i program besplatnog
celodnevnog boravka za 25
romske dece mlađeg uzrasta, u
osnovnoj školi.
Uložili smo i 1, 5 miliona
dinara na poboljšavanje uslova
stanovanja u naselju Kumanovska i Zeleni venac, krajem
2009. godine.
Donirali smo garderobu,
obuću, sredstva za higijenu,
školski pribor, kao i jednokratne
pomoći preko Centra za socijalni rad i Crvenog krsta. Od
2011. godine održavaju se letnje
škole i kampovi za decu i mlade
sa posebnim akcentom na osetljive društvene grupe.
*Šta Vaša opština čini da
stimuliše obrazovanje Roma?
- Naša opština angažuje
vaspitača kroz javni rad u
12
dnevnom boravku škole. Daje
podršku za realizaciju i proširenje programa inkluzije u školi
„10. Oktobar“ u Horgošu počev
od školske 2011/2012. godine.
*Da li bi Vaša opština
prihvatila
praksu
drugih
sredina, da prioritet u zapošljavanju ustupi Romima, koji imaju
potrebne kvalifikacije?
- Prema Ustavu Republike
Srbije svako ima pravo na rad.
Takođe, svim građanima su pod
jednakim uslovima, dostupna
sva radna mesta. Kao što to rade
privrednici, u cilju optimalizacije
i efikasnog poslovanja, tako i u
organima čiji je osnivač lokalna
samouprava, moramo se truditi
da zapošljavamo najboljeg
kandidata, najbolje kadrove. Pri
tom, u intresu postizanju svega
toga jednaki pristup prema svim
građanima mora biti najbitniji.
Naravno da je pri zapošljavanju
primarna kvalifikacija i sposobnosti kadrova na tržištu rada.
Ni jedan vid diskriminacije bilo
pozitivne, bilo negativne ne
može biti poželjan, bilo da je ona
po osnovu rase, pola, nacionalne
pripadnosti, društvenog porekla,
kulture, jezika, ili po bilo kom
osnovu.
*Šta
najavljujete
kao
narednu aktivnost u 2013.
godini?
- Nedavno je Pokrajinski
sekretarijat za obrazovanje,
upravu i nacionalne zajednice
uputio poziv opštini Kanjiža,
i predložio akciju uvođenja
izbornog predmeta sa nazivom
„Romski jezik sa elementima
nacionalne kulture“, u izvođenju od dva časa nedeljno u
osnovnim školama gde nastavu
pohađaju i deca romske nacionalnosti. Pokrajinski sekretarijat
je ovu akciju predložio u saradnji
sa Savetom za integraciju Roma
i Kancelarijom za Inkluziju
Roma. Sam cilj predložene akcije
je razvoj ravnopravnog tretmana
i očuvanja romske kulture, tradicije i jezika. Osnovne škole su
sprovele anketiranje roditelja
romske dece, tako da će prema
rezultatima sprovedene ankete
izborni predmet biti uveden u
Osnovnoj školi „10. Oktobar“ u
Horgošu čim se za to budu stvorili uslovi.
*Koji su dalji planovi vezani
za romsku populaciju?
- Pored prethodno navedene aktivnosti, svi nezaposleni
iz marginalizovane grupe, kao i
sve kategorije nezaposlenih koji
teže dolaze do zaposlenja su
obuhvaćene Lokalnim akcionim
planom zapošljavanja za 2013.
godinu. Pružili smo podršku
Udruženjima Roma prilikom
pisanja njihovih projekata preko
Informacionog centra za razvoj
Potiskog regiona. U planu su
takođe projekti koji imaju za cilj
unapređenje integracije, položaja, edukacije, zdravlja Roma u
našoj opštini.
*Koja je Vaša poruka
pripadnicima romske nacionalne zajednice na teritoriji
Vaše opštine?
- Romi su ravnopravni
građani naše opštine, sa svim
pravima i mogućnostima koje su
dostupne i svim našim stanovnicima. U njihovom je interesu da
iskoriste svoja prava i da takođe,
ispune obaveze u cilju što bolje
integracije u zajednicu čiji smo
svi deo. Lokalna samouprava je
tu da pruži podršku svakoj inicijativi koja je u interesu razvoja
opštine.
Aleksandra Mićić
Dekada Roma u AP Vojvodini
Koordinator za romska pitanja
Koordinator za romska pitanja Opštine Stara Pazova, Aleksandar Balinović
POVERENJE ROMA PONOVO ROĐENO
Opština Stara Pazova u drugoj polovini 2012. godine ponovo je aktivirala Kancelariju za
inkluziju Roma. Aleksandar Balinović nalazi se na čelu ove Kancelarije kao koordinator za romska
pitanja, kome ovo nije prvo angažovanje u procesu unapređenja položaja Roma. Angažovan je na
period od godinu dana, ali se nada da će se uskoro njegov potpis naći na ugovoru o stalnom zaposlenju. Iako je na mestu koordinatora tek nekoliko meseci, rezultati i pomaci su zabeleženi. U intervjuu za naš list govori o svom narodu i angažovanju za njegovu bolju i svetliju budućnosti.
*Kakvu sitaciju ste zatekli
u romskoj populaciji dolaskom
na mesto koordinatora?
-Prema
rezultatima
poslednjeg popisa 2.000 Roma
živi u našoj Opštini. Oni nisu
izdvojeni u posebna naselja,
nego recimo u Vojki, Belegišu
i Surduku, Romi imaju svoju
ulicu. Pored tih ulica, oni žive i
u drugim delovima grada i nisu
izopšteni. Imaju zajedničke
probleme, a to su nezaposlenost koja je ugavnom posledica nižeg obrazovnog nivoa u
odnosu na većinsko stanovništvo.
Što se tiče uslova života
većina njih nema vodu u svom
stambenom objektu. Problem
Dekada Roma u AP Vojvodini
je i u tome da veliki broj stambenih objekata nelegalizovan.
Za struju su neki nekako uspeli
da se snađu, ali i to se javlja,
kao čest problem kod Roma u
Staroj Pazovi.
Do sada u oblastima poboljšanja uslova života i stanovanja, nije bilo većih projekata.
su dobro prihvaćeni. Ovde su
svoji na svome.
U njima je trenutno lek za bolesti
koje muče romsku zajednicu.
Sa druge strane i u oblasti zdravstva je situacija jako loša, jer
već više od godinu dana nema
angažovane zdravstvene medijatorke. Na svu sreću u veoma
kratkom roku biće angažovana
nova.
Što se tiče odnosa drugih
prema Romima, tu je situacija
na zaista dobrom nivou. Oni
godine
osnivanjem
NVO
„Romska omladina danas“.
Na samom početku bavili smo
se ekonomskim osnaživanjem
Roma. Osnovana je i jedna
zemljoradnička zadruga. Osim
toga prioritetna oblast našeg
delovanja jeste obrazovanje
Roma. Pre svega tu je upoznavanje Roma sa mogućnostima
podsticaja njihovog školovanja,
ali i pomoć u izboru srednjih
škola i fakulteta. Kao rezultat
*Da li je ovo Vaše prvo
angažovanje u procesu unapređenja položaja Roma?
- Moja angažovanja u
procesu napređenja položaja
Roma počela su još 2005.
Izvor: Arhiva koordinatora
*Godina 2012. je označila
početak Vašeg angažovanja.
Koje su prve aktivnosti koje ste
sproveli?
-Prve aktivnosti koje su
sprovedene bile su u oblasti
obrazovanja Roma. Naime,
obezbeđen je školski pribor
za romsku decu, od prvog do
osmog razreda u celoj opštini,
kojih ima 223. Za srednjoškolce putnike obezbeđene su
mesečne markice za prevoz.
Za 13 srednjoškolaca karte su
obezbeđene preko Opštine, a
za 10 preko Centra za socijalni
rad.
13
Koordinator za romska pitanja
danas imamo sedam romskih
studenata.
Zatim
sam od 2010.
do 2012. godine radio kao
pedagoški asistent u Osnovnoj školi „Milan Hadžić” u
Vojki. Ovu školu pohađa oko
500 učenika, od kojih je 40%
Roma. Kao pedagoški asistent
radio sam i sa romskom, i sa
neromskom decom. Što se tiče
iskustva u radu sa romskom
decom, najveći problem je bio
veliki broj izostanka i neredovno pohađanje nastave. To je
direktna posledica nedovoljno
razvijene svesti o važnosti i
nužnosti obrazovanja. Osim sa
decom radio sam i sa roditeljima. Posećivao sam ih i razgovarao sa njima. Pomagao sam
deci u savladavanju gradiva,
radio sa njima domaće zadatke.
Zajedno sa romskim NVO
organizovali smo i humanitarne akcije za njih. Smanjen je
broj izostanaka, ali taj problem
nije u potpunosti iskorenjen.
Najponosniji sam na to što sam
nekoliko Roma vratio u školske
klupe, a oni su već bili rešeni da
odustanu od škole. Danas su to
srednjoškolci, budući studenti.
*Kako biste okarakterisali položaj Koordinatora za
romska pitanja u Republici
Srbiji i Autonomnoj Pokrajini
Vojvodini?
- Položaj koordinatora se
razlikuje od opštine do opštine.
Ako se osvrnemo na pravni
položaj koordinatora videćemo
da on nije regulisan pozitivno
pravnim propisima. Jedini
izvor iz koga možemo crpiti
nadležnost je na nivou lokalnih
samouprava, odnosno aktima o
sistematizaciji.
*Koja oblast je prioritet
kada je u pitanju 2013. godina?
- Oblasti koje će biti prioritet su obrazovanje i zapošljavanje. Situacija je sada na
zaista dobrom nivou. Potrebno
je samo održavati taj nivo.
Nastavićemo sa podelom školskog pribora i obezbeđivanjem
besplatnog prevoza. Osim
toga uveli smo i jednokratne
novčane pomoći za studente.
Što se tiče zapošljavanja
već smo počeli sa nekim akcijama. Naime u fokusu su mladi.
U pitanju je projekat vezan
za samozapošljavanje, koji se
sprovodi u saradnji sa nevladinim organizacijama. Sa druge
strane vršimo edukaciju korisnika za aktivno traženje posla.
Povezujemo mlade sa Kancelarijom za mlade i Nacionalnom
službom za zapošljavanje.
Naravno ne mogu da kažem
da su oblasti stanovanje i zdravstvo, manje važne, ali ćemo
o njima moći da govorimo tek
nakon izrade LAP.
*Na koji način dolazite
do informacija koje su Vam
potrebne u radu, kako unapređujete svoje znanje?
- Do informacija koje su mi
potrebne u radu dolazim najpre
u neposrednom kontaktu sa
romskom zajednicom i preko
institucija u Opštini, ali i sa
institucijama i oragnizacijama
van Opštine. Pored toga tu su i
seminari koji spadaju u neformalno obrazovanje, a podje*Da li su u budžetu Vaše
danako su važni. Prošao sam
seminare za pisanje projekata, opštine planirana sredstva za
seminare obuke za rad u drža- 2013. godinu?
- U budžetu Opštine nisu
vnim institucijama, kao i neke
predviđena
posebna sredstva
seminare EU.
14
za romsku zajednicu. Međutim,
oformljena je radna grupa
za izradu LAP za sve oblasti
Dekade Roma. Uskoro treba
da održimo prve radne sastanke
i da započnemo sa izradom.
Međutim to ne znači da se ne
izdvajaju sredstva za potrebe
romske zajednice.
*Šta je ono što smatrate
svojim najvećim uspehom?
- Što se tiče postignitih
rezultata za relativno kratak rok
ja ne bih da izdvajam jedan kao
najveći uspeh, jer time bi neki
drugi uspeh bio manje važan.
Međutim, ponosan sam na to
što je konačno pokrenuta incijativa za izradu LAP.
To je zajedno sa ponovnim aktiviranjem opštinske
Kancelarije za inkluziju Roma
način da se povrati poverenje
građana.
Ono što zauzima posebno
mesto u mom srcu jeste
nedavno održano tamburaško
veče. Udruženi Romi i neromi
u afirmaciji romske kulture i
tradicije, svakako čine pravi put
romske integracije.
Ponosan sam i na dobru
saradnju
sa
nevladinim
sektorom. Tri romska udruženja
su aktivna, i što je posebno
važno, deluju zajedno.
*Koja je Vaša poruka sunarodnicima i sugrađanima?
- Jedan od najvećih
romskih problema je nejedinstvo. Romski narod treba da
bude jedinstven. Na taj način će
se lakše izboriti sa problemima,
koji ga prate i muče.
Aleksandra Mićić
Dekada Roma u AP Vojvodini
ZA BEZBEDNOST SVIH GRAĐANA
Situacija u opštini Kanjiža sa kojom smo Vas već upoznali dočekala je mart nepromenjena. Kao
takva zahtevala je ponovno angažovanje svih aktera koji bi mogli doneti rešenje. Pored predsednika
opštine Kanjiža, direktora Kancelarije za inkluziju Roma i predstavnika lokalnih instutucija i organizacija u akciju su se uključili i predstavnici Ministarstva unutrašnjih poslova. Održan je radni
sastanak i konferencija za novinare.
do mnogo većih razmera. Stoga
je potrebno što pre prevazići
probleme u komunikaciji koji
očigledno postoje.”
Dragan Jović načelnik policijske uprave u Kikindi, pod
čijim je nadzorom Policijska
uprava u Kanjiži, kriminalno-bezbednosnu situaciji u ovoj
Opštini ocenio je kao povoljnu.
Osim toga Jović je rekao da je
dobra komunikacija policije i
građana. Jović je takođe predstavio aktivnosti koje sporovodi ova policijska uprava kao
Izvor: Arhiva Opštine
Na samom početku stanje
u opštini Kanjiža predstavili
su predsednik opštine Kanjiža
Mihalj Njilaš i njegov pomoćnik
Vlada Hajder,
zadužen za
saradnju sa MUP-om Republike Srbije. Stanje je prema
njihovim procenama ocenjeno
kao alarmantno.
„Možda je došlo do
pomaka, ali nema potpunog
rešenja”, rekao je Njilaš.
Potom je ispred Kancelarije za inkluziju Roma, govorio
je Duško Jovanović, koji se
Na konferenciji za novinare
najpre zahvalio prisutnima.
„Ovaj naš sastanak je
odgovor na dopis koji je
Kancelarija za inkluziju Roma
zajedno sa Opštinom Kanjiža
uputila ministru unutrašnjih
poslova Ivici Dačiću. Iako se
početak ove situcije vezuje
za mesec avgust, mi smo bez
konkretnih rešenja dočekali
mart. Sve ovo može vrlo lako
da izmakne kontroli i dovede
Dekada Roma u AP Vojvodini
što su: Školski policajci, Dan
otvorenih vrata, Radionice sa
školskom decom, Sastanci sa
romskim udruženjima i Kurs
romskog i mađarskog jezika
za policijske službenike. Ono
što je naveo kao poteškoću bio
je manjak u broju policijskih
službenika u ovoj, ali i okolnim
Opštinama.
Na samom kraju prisutnima se obratio Aleksandar
Vasilijević predstavnik MUP-a
Republike Srbije, koji je rekao
da ovakva situacija zahteva
ozbiljan pristup traganju za
rešenjima. Važno je da u taj
proces budu uključeni svi
akteri. Problem neće moći da
se reši za nekoliko meseci i za
njega je potrebno strpljenje.
„Svakog dana i noći u
mesnoj zajednici Horgoš koja
je se smatra najugroženijom
teritorijom dežuraće policijska
patrola. Važno je da policajci
u patroli znaju mađarski jezik,
kako bi im bila olakšana komunikacija sa građanima”, rekao
je Vasilijević i dodao da je
važno „uveriti građane da su
svi akteri u ovoj priči dobronamerni i da žele da obezbede
spokoj, mir i bezbednost i njih
i njihove imovine”. Osim toga
Vasilijević je dodao da će na
jednoj od narednih osnovnih
policijskih obuka u Sremskoj
Kamenici „prednost imati
kandidati sa teritorije Opštine
Kanjiža, kao i predstavnici
romske populacije.”
Za kraj pristuni su se složili
u činjenici da se ovakvim akcijama podržava vladavina prava,
po kojoj su svi ljudi ravnopravni. Za kriminalne prestupe
ne treba kriviti jednu nacionalnu zajednicu. Iza svakog
prestupa stoji pojedinac sa
svojim imenom i prezimenom.
D. J.
15
Slike iz života
KO TO TAMO PEVA?
Ovim malim zvezdama
ne predstoji blistava pevačka
karijera. Oni nikada neće
osetiti čar luksuza i raskoši,
niti će spoznati šta je to popularnost i šta ona sa sobom
donosi. Na njih ne čekaju
evropske i svetske metropole.
Njihova pozornica je autobus
javnog gradskog saobraćajnog
preduzeća Beograd.
Malu Tamaru, jednu od
tih sjajnih malih pevačaamatera, sam prvi put srela
još pre par meseci na liniji
53, Vidikovac – Zeleni venac.
Isto ovako, ušla bi neprimetno
u krcati autobus i kada bi se
vrata autobusa zatvorila začuo
bi se umili glasić devojčice i
već prepoznatljiva melodija.
I tako, pesme bi se ređale,
od „Đurdjevdana“, pa preko
„Nisam te se nagledao“ do
nezaobilazne numere „Ciganin
sam, al’ najlepši“. A bude tu i
ponekad onih šaljivih: „Lane
Izvor: Arhiva autorke
„Proleće na moje rame sleće, đurđevak zeleni, svima osim meni! Eeeej....Sa o Roma babo, babo.
Sa o Roma o daje. Sa o Roma,babo, babo. Ederlezi. Ederlezi. Sa o Roma daje!“
Ne! Nisam ovo čula na koncertu „Bijelog dugmeta“, a svakako da nisam posetila ni koncert
Svetlane Cece Ražnatović.
Mala Tamara
moje ovih dana, jede mi se
krem banana...“ Sve samo kako
bi se došlo do kojeg dinara, što
bi ona rekla. Tako par stanica
„uz živu muziku“, a posle predvidjenog repertoara, ona bi se
polako prošetala po autobusu sa
ispruženom mršavom ručicom,
zapitkujući svakog ponaosob:
„Je l’ imaš neki dinar?“
Ona nikada ne bi mnogo
navaljivala kako bi joj udelili
neku milostinju. Uvek je
Iz filma „Ko to tamo peva?“
16
delovala povučeno i nekako
tužno. Situacija bi se primetno
menjala u slučaju kada u
autobus, naravno na druga
vrata, odvojeno od nje, uđe i još
jedna žena, takođe Romkinja.
Reklo bi se, onako inkognito.
Tada biste na Tamarinom licu,
ako malo bolje osmotrite, mogli
da primetite čak i strah, rekla
bih. I tada bi se svojski trudila i
dosađivala vam da joj date bar
desetak dinara. Po izlasku iz
autobusa, pomenuta gospođa bi
joj odmah prilazila i uz nekakvo
gunđanje, kanda uvek nečim
nezadovoljna, uzimala pazar.
Posle toga, sam je često
sretala, skoro svaki put kada
bih došla u Beograd. Kao po
dogovoru, na „sastanak“ bi
stizala uvek na vreme. Stanica
„Banovo brdo“ i evo vam nje.
„E, sad ćeš da čujes šta znači
pevati sa dušom. Kakvi, bre,
oni tvoji grandovci!“, rekla
bih svom bliskom prijatelju
Nikoli, koji je sedeo na mestu
pored mene. „E, samo kad oni
Dekada Roma u AP Vojvodini
tvoji kreštavci imaju pojma!“
Nastavio bi on i dalje sa svojim
monologom da ga Tamarica
na svu sreću nije prekinula
svojom pesmom. Malo je reći
da ga je očarala. Smeškala
sam se posmatrajući ga kako
je sluša kao hipnotisan. Sudeći
po njegovom izrazu lica definitivno sam bila u pravu. Ostavila
ga je bez reči, iako sam
verovala da to niko nikada nece
biti u stanju da uradi. Međutim,
Nikola ne bi bio Nikola da,
kada mu je prljava,crna ručica
zaiskala neki sitniš, nije upitao:
„Ako mi otpevaš „Ciganka
sam mala“ daću ti 100 dinara.
Je l’ dogovoreno?“ Potpuno
neočekivano, barem za mene,
Tamara mu je uz smešak
odgovorila: „Uuuu, pa gde
baš tu najskuplju batice?“ i
odmah počela sa pesmom. I
zaista, dobila je obećanih 100
dinara. Izašli smo potom, na
istoj stanici. I dok smo čekali
tramvaj ,ona mi je stidljivo
prišla i rekla: „Tebe se sećam.
Dekada Roma u AP Vojvodini
„Tamara. Imam 10 godina. I ne,
ne idem u školu, ako ćeš i ti to
da me pitaš.“ Pričala nam je,
zatim, kako je ona već velika i
kako mora da pomaže svojima,
tako što prosi po autobusima.
Zato, kaže, nema vremena
za školu. Ima prečeg posla.
„Ovako barem nije hladno, kao
kad se sedi na ulici. A i volim
da pevam.“ O tome koliko
zaradi nije htela da priča,ali
kao i svaka devojčica imala
je snove. Kaže da bi volela da
bude poznata pevačica, baš kao
Ceca.
I tako bi smo mi pričali do
ko zna kad, da nas nije prekinuo
pristigli tramvaj. Sa željom da
je ponovo vidimo i čujemo,
ovaj put, ko zna, možda i
na televiziji, rastali smo se,
Ti mi uvek daš 20 dinara, ali
baš kao što smo se i sreli. Uz
nema te stalno.“ Zanemela sam
pesmu, kako drugačije. A i šta
u momentu. „Ja sam Dajana“,
joj drugo preostaje.
rekoh posle par trenutaka
pružajući joj ruku, nasmešivši
Dajana Šušnjar
se. „A kako je tvoje ime? Koliko
imaš godina?“, upitah je potom.
Izvor: Arhiva autorke
Izvor: Arhiva autorke
Slike iz života
17
NVO
MESEC ROMSKOG ŽENSKOG AKTIVIZMA
Aktivistkinje Romske ženske mreže Srbije koju čini preko 35 organizacija i inicijativa i ove
godine, četvrti put za redom, vode kampanju Mesec ženskog romskog aktivizma - ohrabrujući sve
Romkinje da menjaju svoje živote na bolje, da se bore protiv predrasuda i stereotipa i promovišu
drugačiju sliku Romkinja u javnosti.
nica da njeni sugrađani, Romi studira medicinu. Devetogodidanas uče škole i pokazuju šnji Jovan zaplovio je u svet
U
okviru
promocije
interesovanje za rad na raču- informatike, dok šesnaestogoRomske ženske mreže u Srbiji,
naru. Prema njenim rečima dišnji Vladica želi da postane
14. marta, u selu Ilandža, u
ugledna devetočlana poro- automehaničar.
Opštini Alibunar, mesno udrudica Novakov, je primer kako
Predsednica
udruženja
bi trebalo da izgleda jedno Romska Snaga
Dragica
prosečno romsko domaćin- Novakov pre par godina
stvo.
podrškom lokalne uprave
Baka Jula je domaćica i osnovala je ovo udruženje,
primerno održava domaćin- koje organizuje akcije i predastvo. Glava porodice, vremešni vanja sa ciljem obrazovanja i
Krsta, smatra da bi mu informisanja Roma. Novakov
mašina za pravljenje džakova nastoji da njeni sugrađani
obezbedila
egzistenciju
i na stotinak metara dalje u
posao jednom broju njegovih naselju Karaburma bolje žive.
sunarodnika. Zorica Novakov U pomenutom naselju malo
završila je srednju ekonomsku je ko zaposlen, a svaki vid
školu, a pored toga stekla je i pomoći ovde bi dobro došao.
zvanje nastavnika Romskog Za sve dobronamerne koji
jezika sa elementima nacio- su spremni da u ova teška
Informisanje o pravima Romkinja
nalne kulture
u osnovnim vremena pomognu i ispolje
školama. Njena sestra Mariška solidarnost adresa je poznata.
završila je srednju medicinsku
ženje „Romska Snaga“ orgaškolu i želja joj da nastavi da
Ferenc Koso
nizovalo je uspešnu promociju.
Članovi, aktivisti i simpatizeri
istakli su tom prilikom ulogu
i značaj emancipacije Roma,
obrazovanja i zapošljavanja
mladih. Takođe su ukazali na
značaj organizovanja s ciljem
da skrenu pažnju odgovornih
da se ovoj populaciji pomogne
u podizanja životnog standarda i obezbeđenja egzistencije.
Pored socijalno-ekonomskih prilika akcenat je stavljen
na brže zapošljavanje obrazovanih Roma.
Simpatizerku udruženja,
Na promociji
Sanju Stojmirov raduje činje18
Dekada Roma u AP Vojvodini
Izvor: Arhiva autora
Izvor: Arhiva autora
Promocija u Ilandži
NVO
Izvor: Arhiva autorke
Druženje u Beočinu i Šangaju
Druženje u Beočinu
Izvor: Arhiva autorke
Kampanja u organizaciji Ženskog prostora, zajedno sa svim organizacijama i inicijativama
Romske ženske mreže, održala se u Beočinu u organizaciji Istraživači Romi sa sedištem u Žablju u
saradnji sa predstavnicama udruženja Roma iz Beočina. Organizovana je kafa sa predstavnicima
Romkinja iz readmisije i sa predstavnicom
Doma zdravlja u Beočinu povodom Meseca
romskog ženskog aktivizma. Gošća na akciji
je bila viša medicinska sestra Milena Stjepanović iz Doma zdravlja u Beočinu.
Cilj ove aktvnosti je razbijanje predrasuda i stereotipa prema Romkinjama povratnicima iz readmisije, a u isto vreme zagovaranje za sistemska rešenja problema
sa kojima se Romkinje povratnice po
sporazumu o readmisiji susreću u svojoj
lokalnoj zajednici, kada je u pitanju zdravlje
Romkinja.
Takođe u romskom naselju Šangaj
održana je akcija povodom Meseca romskog
ženskog aktivizma ispred inicijative Srema
koju je predvodila Slađana Vulin. Tema
akcije je bila HIV prevencija u romskim
zajednicama. Gost na akciji bio je Bela
Kurina, član gradskog veća za socijalnu
zaštitu.
Marija Aleksandrović
Tribina o HIV prevenciji u Šangaju
Dekada Roma u AP Vojvodini
19
Socijalna zaštita
ANALIZA RADA CENTARA ZA SOCIJALNI RAD
U AP VOJVODINI U ZAŠTITI DECE
SA PROBLEMIMA U PONAŠANJU
2. DEO ANALIZA REZULTATA
2.2. Rezultati istraživanja
primenom upitnika
2.2.1. Obučenost stručnih
radnika centara za socijalni
rad u oblasti rada sa decom
sa asocijalnim ponašanjem i
sukobu sa zakonom
U 38 centara za socijalni
rad sa teritorije AP Vojvodine
koji su odgovorili na poslati
upitnik, zaposleno je ukupno
463,5 stručnih radnika, a od tog
broja 84 ili izraženo procentualno 18% radnika je prošlo neku
vrstu obuke za rad sa decom sa
problemima u ponašanju. Ako se
analizira koliki je udeo radnika
koji su obučeni za rad sa ovom
ciljnom grupom po pojedinačnim
centrima, uzimajući u obzir samo
one koji su se izjasnili potvrdno o
tome da je određeni broj njihovih
zaposlenih prošao neku obuku,
onda se može zaključiti da je to u
proseku nešto malo više od trećine
(35%) radnika po jednom centru.
Podatak koji zabrinjava, je da u
čak 60% centara nijedan stručni
radnik nije prošao nikakvu vrstu
obuke iz ove oblasti rada.
Analizom odgovora o vrsti
završenih obuka (po kriterijumu
akreditovana/nije akreditovana)
dobijen je podatak da su u samo
11 centara stručni radnici prošli
neku od akreditovanih obuka za
koju ocenjuju da im je značajna
za ovu oblast rada. Pri tom, samo
dva programa među navođenim
su namenjena primarno za rad sa
decom i mladima sa problemima
u ponašanju, odnosno kao krajnje
korisnike imaju ovu ciljnu grupu
20
(u pitanju su obuke "Osnivanje i
vođenje grupe za samo (podršku)
mladih u riziku / klub za mlade
po modelu Grig" i "Podsticanje
prosocijalnog i prevencija agresivnog ponašanja mladih"). Iako
je evidentno da je mali broj stručnih radnika prošao akreditovane obuke, znanja koja su im
od značaja u radu u ovoj oblasti
sticali su i kroz učešće na seminarima, stručnim skupovima i
savetovanjima.
2.2.2. Nedostajuća znanja i
veštine stručnih radnika u
centrima za socijalni rad
Znanja i veštine koje su
stručni radnici navodili kao
nedostajuće u radu sa decom sa
problemima u ponašanju, jesu
ona koja se odnose na celokupni
proces, od prevencije do znanja
i veština koja su neophodna za
rad sa maloletnicima koji su već
počinili krivična dela. Stručnjaci
su izjavili potrebu da unaprede
saznanja pre svega u oblasti radioničarskog rada, rada sa decom
sa smetnjama u razvoju i psihičkim problemima koja su izvršila
krivična dela, zatim iz oblasti
prevencije nasilničkog ponašanja, vršnjačkog nasilja, zloupotrebe psihoaktivnih supstanci,
medijacije između maloletnih
učinilaca i oštećenih. Značajna
bi bila i razmena iskustava sa
drugim centrima o uspostavljanju
saradnje u lokalnoj zajednici.
2.2.3. Projektno angažovanje
centara za socijalni rad
Stručni radnici iz 11 (29%)
od ukupnog broja centara obuhva-
ćenih istraživanjem, učestvovali
su u prethodne tri godine u realizaciji projekata koji su se odnosili
na oblast rada sa decom sa problemima u ponašanju. Imajući u vidu
da su tokom prethodnih godina
ustanove sistema socijalne zaštite
imale priliku da kroz projekte
obezbede sredstva za uspostavljanje i razvoj novih socijalnih
usluga, podatak koji je dobijen
ovim istraživanjem ukazuje na
relativno skromno angažovanje
u ovoj oblasti. Tako na primer,
tokom prethodnih godina kroz
projekte, u AP Vojvodini uspostavljena su samo tri dnevna
boravka namenjena ciljnoj grupi
dece i mladih sa problemima u
ponašanju. U pitanju su dnevni
boravci u Subotici, Novom Sadu
i Sremskoj Mitrovici i jedan klub
za mlade sa problemima u ponašanju u Pećincima.
2.2.4. Finansiranje aktivnosti/
programa/usluga namenjenih
deci i mladima sa problemima
u ponašanju
Analizom
odgovora
o
spremnosti
lokalnih
samouprava da finansiraju aktivnosti/
programe/usluge koje centri
za socijalni rad realizuju ili uz
njihovu saradnju, što je jedan
od osnovnih preduslova održivosti, dobijen je podatak da
samo 12 lokalnih samouprava u
AP Vojvodini aktuelno finansira
ovakve aktivnosti. U pitanju su:
Bačka Palanka, Pećinci, Novi
Sad, Sombor, Kanjiža, Žitište,
Sremska Mitrovica, Vrbas, Subotica, Stara Pazova, Srbobran i
Vršac, a finansiraju se aktivnosti/
Dekada Roma u AP Vojvodini
Socijalna zaštita
usluge kao što su: savetovališta,
klub i dnevni boravak za decu i
mlade sa problemima u ponašanju, medijacija, razvijanje
volonterskih kapaciteta (uključivanje volontera u aktivnosti sa
decom…), edukacije iz oblasti
prevencije nasilničkog ponašanja
i bolesti zavisnosti, preventivne
kampanje. Sva tri prethodno
pomenuta dnevna boravka u
Sremskoj Mitrovici, Subotici i
Novom Sadu kao i klub u Pećincima, koji su uspostavljeni kao
projektne aktivnosti sada se
finansiraju iz opštinskih budžeta.
2.2.5. Saradnja na lokalnom
nivou
Rezultati istraživanja pokazuju da su centri najzadovoljniji
saradnjom sa policijom, pravosuđem i tužilaštvom. Nešto nižim
prosečnim ocenama okarakterisana je saradnja sa akterima gde
se primenjuju izrečene vaspitne
mere – institucijama sistema
socijalne zaštite, obrazovanja i
kulture, organizacijama civilnog
društva i javnim preduzećima.
Slabije je ocenjena i saradnja
sa lokalnim samoupravama,
što ukazuje da su očekivanja
stručnjaka centara od predstavnika njihovih lokalnih vlasti
verovatno negde daleko veća.
Interesantan podatak je i dosta
nisko ocenjena saradnja sa organizacijama civilnog društva (u
daljem testu OCD), imajući u
vidu važnost jačanja partnerstva između socijalne zaštite i
civilnog sektora i većeg uključivanja ovih organizacija u
pružanje usluga socijalne zaštite
u kontekstu očekivanog razvoja
pluraliteta pružalaca usluga. Na
grafiku koji sledi može se videti
prosečna ocena kojom su centri
ocenili saradnju sa akterima u
ovoj oblasti.
Dekada Roma u AP Vojvodini
Prema mišljenju stručnih radnika centara, ono što
čini saradnju sa drugim akterima dobrom jeste pre svega
dobra komunikacija i uzajamno
informisanje. U tom smislu, u
većini odgovora ističe se dobra
komunikacija sa policijom, tužilaštvom i sudovima, što je u
skladu i sa prethodno iznetim
ocenama saradnje. Centri kao
činioce dobre saradnje vide i to
što sudovi i tužalaštva uvažavaju mišljenja stručnjaka centara
prilikom donošenja odluka o
vrsti krivičnih sankcija koje se
izriču prema maloletnicima.
Kao značajan činilac se ističe i
spremnost da se zajednički radi
na problemu - održavanje zajedničkih sastanaka, konferencija
slučaja, sprovođenje zajedničkih
preventivnih aktivnosti kao što
su konferencije i tribine, zatim
efikasnost i brzo i pravovremeno
reagovanje drugih aktera.
Protokole koji se odnose na
oblast saradnje i postupanja u
radu sa decom koja ispoljavaju
probleme u ponašanju ima 17
(45%) centara učesnika u istraživanju. Izuzev u jednom slučaju,
potpisani protokoli se prema
izjavama centara i primenjuju u
praksi. Potpisnice protokola su
ustanove i organizacije u kojima
se primenjuju izrečene vaspitne
mere: javno komunalna preduzeća, opštinske organizacije
Crvenog Krsta, lokalne OCD,
mesne zajednice, ustanove socijalne zaštite ukoliko ih ima u
konkretnoj opštini i u vrlo malom
broju slučajeva zdravstvene ustanove, škole i institucije kulture. U
jednoj opštini (Srbobran) potpisnica protokola je i Nacionalna
služba za zapošljavanje. Interesantno je da se u samo dva slučaja
(Vršac i Pećinci) kao potpisnici
protokola navode organi pravo-
suđa, tužilaštvo i policija, i pored
toga što su centri najzadovoljniji
saradnjom upravo sa ovim akterima - što je evidentno iz ocena
i primera saradnje. Preporuka bi
svakako bila i ove aktere uključiti u formalizaciju saradnje kroz
protokole u kojima bi precizno
bile definisane uloge i odgovornosti aktera i sadržaj saradnje.
Na osnovu odgovora u ovom
istraživanju, ipak ne može sa
sigurnošću da se tvrdi da li pomenuti akteri (pravosuđe, tužilaštvo,
policija) zaista nisu potpisnici
postojećih protokola – u tom
slučaju mogli bismo konstatovati
da u praksi imamo protokole/
ugovore bilateralnog tipa koji
se odnose isključivo na centar i
ustanovu/organizaciju u kojoj
se sprovode izrečene vaspitne
mere. o izvršenju vaspitnih mera.
socijalni rad od strane ustanove
ili organizacije gde se vaspitne
mere sprovode.
Pod pretpostavkom da je
ovo tako, a uzimajući u obzir da
je saradnja sa ustanovama i organizacijama u kojima se sprovode
izrečene vaspitne mere ocenjena
nižim prosečnim ocenama, može
se zaključiti da i pored toga što je
saradnja na ovoj realaciji formalizovana, ipak postoji prostora za
njeno unapređenje, a pre svega u
standardizaciji načina praćenja i
izveštavanja o izvršenju vaspitnih
mera. U prilog tome govori i
podatak dobijen ovim istraživanjem, da kod polovine (50%)
centara ne postoje procedure o
načinima i dinamici izveštavanja
centra za socijalni rad od strane
ustanove ili organizacije gde se
vaspitne mere sprovode.
Marina Vukotić,
Sanja Grmuša,
Pokrajinski zavod
za socijalnu zaštitu
21
Zdravstvo
NADREALIZAM
Beba u stomaku će za nekoliko nedelja doći na svet. Mama se raduje novom životu. Prva.
Slučajna. Prvo neželjena, a sada, već, itekako željena. Prvi meseci prošli su u privikavanju mlade
mame na osećaj bebe u stomaku. Sada, jedva čeka da vidi to malo klupče sa ručicama i nožicama
pred sobom, da grli to malo stvorenje, koje će doći na svet. Još uvek ne zna da li će dobiti devojčicu
ili dečaka, ali bi želela devojčicu. Volela bi da sazna pol bebe pre porođaja, ali ne može-nema zdravstvenu knjižicu.
Porodica trudnice živi na
parceli koja nije predviđena
za građenje. Kuća postoji,
kakva-takva, ali cela porodica
(tačnije celo naselje) ne može
da se prijavi na tu adresu, jer
adrese nema. Bez prijave prebivališta, nema lične karte, a bez
lične karte, nema zdravstvene
knjižice,
tj.
zdravstvenog
osiguranja. Bez zdravstvenog
osiguranja, lekar neće da
pregleda trudnicu, ma koliko
da je odmakla trudnoća. Iako
Zakon o zdravstvenoj zaštiti
Republike Srbije kaže da je,
između ostalog, trudnicama
obezbeđena zdravstvena zaštita
i bez zdravstvene knjižice, to
u praksi nije baš tako. Zavod
za zdravstvenu zaštitu žena
je dobio i dopis od nadležnog
Ministarstva, da prihvati sve
trudnice koje dođu bez zdravstvene knjižice. Predviđeno
dopisom se ne sprovodi.
I tako buduća majka ostaje
bez adekvatne stručne pomoći
za sebe i svoju bebu. Iako je
uložila sve napore da obezbedi
besplatan pregled, rešenja nije
bilo.
Poslednji tračak nade.
Zdravstvene medijatorke, koje
prema opisu svog posla obilaze
romska naselja i pomažu u
obezbeđivanju
zdravstvene
zaštite njihovim stanovnicima.
Kada im se obratila buduća
mama, one su je obavestile,
da u romsko naselje Veliki rit
dolazi ginekolog, koji će vršiti
besplatne ginekološke preglede
za sve one žene koje to budu
želele.
Buduća majka je došla
na pregled. Lekar ju je upitao
kad joj je termin za porođaj.
Ona je odgovorila da ne zna
datum, da misli da je u osmom
mesecu trudnoće i da nema
svog akušera. Lekar je podigao
obrve na gore u znak čuđenja.
Sa njegovog lica čuđenje je
brzo nestalo, s obzirom na to,
da je dugo u ovom poslu i radi
sa ljudima – kako sa pacijentima, tako i sa kolegama. Više
ništa ne može da ga začudi.
Naivnost i lakoća nema
svoje mesto u romskom naselju,
niti se dugo zadržava. Mlada
trudnica je sela na ginekološku
stolicu, i sa dečijim osmehom
je prihvatila da joj sestra
namaže gel za ultrazvuk na njen
stomačić. Bilo joj je hladno, ali
ne previše. Grejala je činjenica
da će uskoro videti svoje malo
čedo na ekranu ispred sebe.
Lekar je prislonio čitač na
stomak, i nad njegovim licem
nadvio se tamni oblak zabrinutosti. Trudnica je odmah primetila da nešto nije u redu.
Lekar je rekao sestri da
napiše uput za Betaniju, zdravstvenu ustanovu za trudnice
i porodilje. U pitanju je hitan
slučaj.
Potom se okrenuo ka trudnici i saopštio joj: „Beba u
vašem stomaku nema otkucaje
srca. Nije živa. Morate odmah
u Betaniju. Žao mi je.“
I tako se od naivne dečije
priče stvara priča za odrasle u
romskom naselju.
Zita Farkaš
22
Dekada Roma u AP Vojvodini
Uspešni Romi
Nataša Tasić-Knežević, operska pevačica
OD MESTA U PUBLICI DO NASTUPA NA SCENI
Na njenom putu pratile su je dve svetlosti. Prva svetlost je njena majka koja je obasjala njene
početke. Druga svetlost je NJKV Jelisaveta Karađorđević, jer je verovala u njen talenat i pružila mu
mogućnost da se školuje i usavršava. Debitovala je u Narodnom pozorištu u operi „Karmen”, čiju
je filmovanu verziju kao devojčica gledala sa divljenjem. Kao pripadnica romske populacije, kaže
da diskrimacija i dalje postoji. Kada je u pitanju položaj Roma u našoj zemlji misli da su u Dekadi
Roma podbacili i država, ali i pojedinci koji se bave ovim pitanjem.
Predstavljamo Vam Natašu Tasić-Knežević.
*Obrazovanje u mnogome
utiče na razvoj čovekove
ličnosti. Kako su izgledali Vaši
obrazovni počeci?
-Već na samim počecima
mog obrazovanja pokazivala
sam afinitet prema umetnosti.
Tokom osnovnog obrazovanja sam osvajala nagrade na
Majskim pesničkim štafetama,
kao i Vukovu nagradu za mladu
pesnikinju. Tada sam bila
učenica IV razreda osnovne
škole. U osnovnoj školi bila
sam odličan učenik.
Uporedo sa osnovnim
obrazovanjem, sestre i ja smo
pevale u crkvenom horu. Bile
smo i stipendistkinje „Insituta za strane jezike”. Tu smo
pored francuskog i ruskog, koje
smo učile i u osnovnoj školi,
naučile i engleski jezik.
Srednju
školu
„Petar
Drapšin”,
smer
vazduhoplovno-saobraćajni tehničar,
takođe sam završila sa odličnim uspehom. Uporedo sa
njom upisala sam i Muzičku
školu, „Stanković”, odsek solo-pevanje.
Po
završetku
srednje
škole, upisala sam Saobraćajni
fakultet kao redovan student,
međutim, solo-pevanje nikada
nisam zapostavljala.
Izvor: Arhiva Nataše Tasić-Knežević
*Svaki početak sa sobom
nosi izvestan teret. Ko Vam
je pomagao da taj teret lakše
podnesete i čija su "leđa"
primila na sebe deo tog tereta?
-Majka nam je pomagala.
Darinka je bila toliko uporna
da nas iškoluje i za nju nisu
postojale prepreke. Sećam se
da smo bile stipendistkinje
Ministarstva prosvete, jer je
ona pisala molbe i na taj način
nam omogućila da se školuDekada Roma u AP Vojvodini
23
Uspešni Romi
*Kada se rodila ljubav
prema klasičnoj muzici?
- Klasična muzika je deo
svakodnevnog života, ali malo
ljudi danas obraća pažnju na
nju. Lakše im je da uključe
šund i kič emisije i da na opa-cupa obrazuju decu. Ja nemam
ništa protiv narodne muzike,
ali je činjenica da je većinska
populacija nažalost okrenuta
ka lošim emisijama i lošoj
muzici. U našoj kući se slušala
dobra narodna, klasična i džez
muzika. Televizijski program je
bio drugačiji, a na radio emisijama se emitovao kvalitetan
muzički program.
Sećam se da se na televiziji davala filmovana opera
„Karmen”, i ja sam prosto
bila opčinjena tim plesom i
pevanjem. Bilo mi je fascinantno kako neko može tako
visoko i lepo da peva. Kasnije
sam i sama debitovala na
velikoj sceni Narodnog pozorišta u istoimenoj operi i to je
bio početak ispunjenja moga
sna.
Emisije sa Draganom Lakovićem i Minjom Subotom nismo
propuštali, kao ni večernju
emisiju „Leti, leti pesmo moja
24
Izvor: Arhiva Nataše Tasić-Knežević
jemo. Za nju nije postojao
težak posao, sve je stizala.
Televiziju smo gledale ograničeno i to samo školski program
i crtane filmove, sve ostalo je
bilo gubljenje vremena za nju.
Sada kada sam i sama roditelj
znam koliko je to odgovorna i
zahtevna uloga, jer od roditelja
dosta zavisi kako će usmeriti
svoju decu.
Sada su moja najveća
podška moj suprug i moje dete.
Moja porodica je moj najveći
privatni uspeh.
Opera „Karmen“
mila“, gde su mnogi pevači
narodne muzike započinjali
svoju karijeru. Pesme koje
ste tu mogli čuti bile su poput
pesme „Svilen konac“ koja je
i dan danas evergrin narodnog
muzičkog stvaralaštva.
*Ko su bili Vaši uzori?
- Uzora ima puno, jer ima
dobrih muzičara i pevača na
našoj i inostranoj sceni. Tu
su Mirella Freni, koju sam i
upoznala u Italiji i radila sa
njom, zatim, Jasna Šajnović,
Višnja Pavlović, Radmila
Bakočević. Callas je jedna i
neponovljiva, umetnica za sva
vremena. Ima ih puno. Volim
da slušam i Anu Netrebko, ali
i Bijonse, Vitni Hjuston, Net
King Kola, kao i Šabana Bajramovića i Esmu Redžepovu. To
su zaista veliki umetnici i ljudi
u svakom pogledu.
*Zašto ste se odlučili za
Akademiju lepih umetnosti?
-Akademiju Lepih umetnosti upisala sam sasvim
slučajno. U Parizu su se održavali Dani romske kulture, na
kojima sam nastupala. Tada me
je čula gospodja Ana Kotevska,
muzikolog i savetovala da svoj
glas treba dalje da školujem. U
povratku u Beograd organizovala se konferencija za štampu
i tom prilikom je bila prisutna
NJKV Jelisaveta Karađorđević.
Gospodin Jovan Ćirilov
me je upoznao sa njom i tada
se stvorila nevidljiva veza, koja
nikada nije prekinuta. Princeza
je odlučila da mi pomogne
i njena vera u moj talenat je
presudila. Sam Bog je kreirao
moj put, u to sam uverena i
dan-danas. Postala sam njena
stipendistkinja i bez njene
podrške nikad ne bih postigla
sve ovo što danas jesam. Najpre
sam upisala Akademiju lepih
umetnosti. Diplomirala sam sa
prosečnom ocenom 8.97 u klasi
profesorke Jasne Šajnović.
Po zavrsetku osnovnih
studija, nastavila sam da se
usavršavam i radila sam sa Katarinom Jovanović, Mirellom
Freni, Radmilom Bakočevic i
Jasminom Trumbetaš-Petrović.
Tada sam upisala i specijalističke studije na Fakultetu
muzičkih umetnosti koje sam
završila sa prosečnom ocenom
8.85 u klasi profesorke Višnje
Pavlović.
U okviru operskog studija
u Narodnom Pozoristu stekla
sam veoma dobre saradnike i
pedagoge: Gleba Gorbunova,
Nevenu Živković, Nadu Matijević, režiserku Ivanu Dragutinović i mnoge druge. Pored
prof. Radmile
Bakočević,
Dekada Roma u AP Vojvodini
Uspešni Romi
Izvor: Arhiva Nataše Tasić-Knežević
mi mladi u operskom studiju
Ima dosta toga što bih
radimo i sa prvakinjom opere volela da ostvarim, ali moram
Suzanom Šuvaković Savić, korak po korak, jer sve što se
koja nam takođe daje veliku radi brzo, ne ispadne dobro.
podršku.
*Koliko Vam je Vaša nacio*Trenutno ste angažo- nalna pripadnost pomogla ili
vani u Narodnom požorištu odmogla na Vašem obrazovnom
u Beogradu. Šta je ono što je i profesionalnom putu?
ostalo neostvareno u profesio- Ne znam šta da odgovorim
nalnom smislu?
na ovo pitanje. U Salzburgu
- Moje angažovanje u prošle godine upoznala sam
Narodnom pozorištu je bio moj Maestra Plasida Dominga koji
san, jer sam kao dete sedela sa je mislio da sam Španjolka. U
Sa majkom i sestrama
druge strane scene i nadala se
da ću jednog dana i ja biti na
njoj.
Gospodin Dejan Savić je
video moj talenat, omogućio
mi je audiciju koja sam prošla
pozitivno i dobila svoje malo
mesto u istoriji Narodnog
pozorišta. Trenutno spremam
Musettu u „Boemima” Đ. Pučinija. Trebali bi da je postave
u aprilu ili maju, još uvek se
ne zna, jer je scena počela sa
radom u februaru.
Dekada Roma u AP Vojvodini
inostranstvu je sve drugačije,
ali ovde je malo komplikovano.
Kada bih rekla da diskriminacija ne postoji lagala bih i
to debelo, ali, činjenica je da je
to što sam Romkinja, i pri tom
obrazovana, mač sa dve ostrice.
To je sve što bih o tome
rekla.
*Šta mislite zbog čega je
danas tako težak položaj Roma
u Srbiji?
-Evo Dekada prolazi, a ja
iskreno mislim da ništa nije
urađeno.
Prvo, obrazovanje i nepoznavanje srpskog jezika koji
je neophodan da bi se pratio
program u osnovnoj školi,
zatim siromaštvo, neposedovanje odgovarajućih dokumenata, kao što su lična karta i
zdravstvena knjižica.
Osim toga, uslovi stanovanja su užasavajući. Prošnja je
i dalje vid zarade, a činjenica je
i da se ne završava na prošnji
već da je ogroman broj te
dece žrtva trgovine ljudima. O
TOME SVI ĆUTE! Deca treba
da su u klupama, a ne na ulici ili
u podzemnim prolazima.
Država, ali i pojedinci koji
su na važnim mestima, a bave
se pitanjem Roma su potpuno
zakazali. Ja znam da je teško
da se izborimo sa svim ovim
problemima i da je deset godina
mali vremenski period, ali ako
su Makedonci mogli, to znači
da je moguće. Zašto mi ne
možemo?
Ovaj intervju završio se
pitanjem. Pitanjem koje ne
može da ostane bez odgovora.
Nadamo se da će ono naći svoj
odgovor kada se svedu računi
u Dekadi Roma. Ali odgovor
neće biti dovoljan. Potrebno je
rešenje.
Ostaje još samo za kraj
da prenesemo poruku Nataše
Tasić-Knežević
mladim
Romima, kao podršku na
njihovom obrazovnom putu:
„Nikada ne odustajte, jer je put
težak, ali je pobeda slatka”. I
još nešto za sve od nje: „Čini
dobro i dobrom se nadaj”.
D.J.
25
Stari zanati
Intervju: Pavle Sivački, užar
UŽAR SIVAČKI
Povodom tradicionalne manifestacije Stari zanati, održane u okviru Novosadskog sajma 2009.
godine, među dobitnicima zlatne medalje za kvalitet proizvoda bio je i naš sagovornik Pavle Sivački.
Njegova užarska radnja jedna je od najstarijih i poslednjih zanatskih radnji u Srbobranu.
*Kada ste počeli da se
bavite užarskim zanatom?
- Užarski zanat je zanat od
pamtiveka, ali danas je uglavnom iščezao. Deda mi je bio
užar, i od dede sam naučio zanat.
Praktično, pored užarske mašine
sam prohodao, užarski hleb me
je odhranio. Pre drugog svetskog rata, deda je naučio zanat
od jednog Nemca. Početkom
osamdesetih godina, pošto sam
odrastao bez oca, uveo me je u
sve tajne i veštine ovog zanata.
Ali, bez obzira na godine iskustva, ne mogu da kažem da sve
znam, jer užarski zanat je zanat
koji se večno uči.
enger, štangla, makaze, noževi
*Da li se još neko iz Vaše
i kanap. Proces proizvodnje je okoline bavi proizvodnjom
prost. Kanap se kači na četiri užadi?
kuke na mašini, a potom se
- Ne, od proizvođača jedino
pomoću odgovarajućih alata i sam ostao ja.
spretnih užarevih ruku plete.
*Kako teče proizvodnja
užadi? Koji materijal i alate
koristite?
Proces
proizvodnje
užadi, nekada je bio mnogo
lakši. Postojale su firme koje
su proizvodile kudelju, ali su
one nažalost propale. Danas
u proizvodnji koristimo industrijski kanap od veštačkih
materijala. Kupujemo klupčad,
snalazimo se kako znamo i
umemo. Koristimo I materijal
od bivših užara, i nešto kudelje
koja je ostala na tavanu, jer ona
može da stoji i do sto godina,
ako nije na vlažnom.
Alat za proizvodnju je
raznovrstan. Koriste se različiti
mehanizmi. Najbitnija mašina
koju lično koristim, naziva se
užarski kšir, stara još iz 1938.
godine. Zatim tu je i užarski ler,
*Kome plasirate svoje
proizvode?
- Uglavnom su to okolne
pijace i vašari. Pored užadi
proizvodim i ulare za goveda,
konje i koze, bičeve i stare
torbe za pijacu - zembilje.
26
*Ko sve učestvuje u
proizvodnji?
- Nekada smo u proizvodnji
svi učestvovali. Danas to
većinom činim sam. Užarski
zanat je lak i čist posao. Ponekada mi pomažu i moja žena,
i deca. Pogodan je za sve. S
obzirom na ostale poslove, ovo
je lak zanat. Ništa nije teže od
jednog kilograma.
* Koliko je ovaj zanat isplatljiiv?
- Do 2008. godine zanat
je bio isplatljiv i mogli smo da
živimo, ali danas jako teško.
*Šta je prednost, a šta mana
ovog posla?
- Prednost zanata je, što
si sam kovač svog vremena.
Međutim, ne može da se živi od
njega. Možda bi i mogli kada bi
nam država malo pomogla, kao
što se to radi u Evropi.
Užarski zanat
Tokom XIX i XX
veka, u Južnoj Srbiji bilo je
dosta Roma užara, koji su
uglavnom bili nastanjeni u
varoškim naseljima. Mestimično su se ovim zanatom
bavili su i Romi po selima
južne Srbije.
O postanku užarskog zanata, postoje razne
legende. Jedna od njih
je legenda iz korpusa o
Svetom Savi koja glasi:
„Još kad se Bog terao
s đavolom, priskočio
Bogu u pomoć Sveti Sava.
Nemajući čega drugog,
Sveti Sava usukao je uže
od peska, i njime je Bog
savladao đavola. Tada se
još nije znalo za konopac
i tek ga onda Bog zdao da
pomogne ljudima protiv
đavola, ako bi se ovaj još
koji put javio. Ko je onda
pošao za Svetim Savom
postao je užar.”
Pamela Uzelac
Dekada Roma u AP Vojvodini
Foto: Mina Karadžić
Stari zanati
Dekada Roma u AP Vojvodini
27
Istorija
ISTORIJA ROMA
UVOD
Ima naroda bez istoriografije, ali nema naroda bez
pamćenja. Romi su narod indijskog porekla. Oni su to znali i
pre nego što su evropski lingvisti
XIX veka to naučno dokazali i
verifikovali.(R.Đurić, 2006:7)
Poreklo i istorija Roma ne
mogu se objasniti i razumeti bez
poznavanja istorije Indije, kao i
istorije mnogih drugih naroda
i država, naročito onih koje su
se graničile sa Indijom i koje
su protiv nje vodile pljačkaške
i osvajačke ratove. Studiranjem
te istorije može se naći naučno
objašnjenje i za egzodus Roma,
koji je bio uzrokovan ratovima
protiv Indije i pljačkaškim
pohodima i ratovima Turaka
(Seldžuka) i Afganaca protiv
Indije u XI i XII veku, koji su
prouzrokovali njihov egzodus.
(R.Đurić, 2006:9)
Istorija bilo kog naroda
je nešto važno i prateće. Bez
istorije ne bi postojao ni jedan
narod, a o istoriji Roma se malo
zna. Što se tiče Roma ima više
hipoteza od kojih su se oblikovale četiri teorije o seobi Roma.
Jedna od najstarijih priča je
iz vremena kada se ništa nije
znalo o Romima. Smatralo se
da su Romi došli kao muzikanti
ili prosjaci iz Indije. To jeapsolutno netačno. Druga teorija
stvorena je na osnovu jedne
epizode iz knjige Šahname
čuvenog iranskog pesnika
Firdusija, koji govori da je
tadašnji persijski kralj Šankal
pozvao jednu grupu muzičara,
što je neobično, iz Kambodže
(Kambodža se nalazila, ne u
28
današnjoj Kambodži, nego na
teritoriji Avganistana. Dakle, to
je bila jedna pokrajina). Reč je
o 12 hiljada muzičara, igrača,
pevača itd. Ova teorija je dugo
bila na snazi sve dok nije uspostavljena teorija na osnovu
naučno-istraživačkih
rezultata. Ti rezultati su nepobitno
potvrdili da su Romi živeli a
teritoriji severozapadne Indije
sve do 1001. godine, ili tačnije
11. veka. Onda je u periodu od
1001.-1027. godine Mahmud
Gazni, koji je poreklom Turčin,
imao 17 pohoda na severozapadnu Indiju. Ti strašni
pohodi, bolje rečeno pokolji
stanovništva, u oblastima
severozapadne Indije izazvali
su egzodus Roma. To je bio
jedan od prvih glavnih izvora.
(M.Aleksandrović, 2005:111)
ROMI I ISTORIJA
STARE INDIJE
-period pre nove ere–
Indija (Bharat) ima vrlo
dugu i bogatu istoriju.To je
zemlja stare civilizacije i
kulture. Indijska civilizacija
je jedna od najstarijih, a po
mnogim teorijama i materijalnim dokazima indijska
kultura je starija od kulture
starog Egipta i Mesopotamije. Reč je o kulturi naroda
u pretdravidsko vreme u III
milenijum p.n.e. Danas se ne
može sumnjati u to da je civilizacija Bharata stvorena davno
pre prodora u zemlju plemena
koja su stvorila Rigvede. Do
pojave indoarijskih plemena na
teritoriji indijskog poluostrva
Bharatska kultura trajala je već
nekoliko stoleća. Ona je bila
razvijena već u 19-om veku
p.n.e. a naročito se razvijala u
18.-17. veku p.n.e. (T.V.Venteclj, 1990:25) Što se tiče
rasprostranjenosti, Bharatska
civilizacija je bila jedna od
najvećih na starom Istoku.
Prostirala se približno1600km
sa zapada na istok i 1250km sa
severa na jug. Jedan od najsloženijih problema koji se tiču
istorije stare Bharatske civilizacije jeste upravo problema
njene propasti, ali već sada
se može tvrditi da je prodor
Indoarijevaca bio odlučujući
faktor. (G.M.Bongard-Levin,
1990:19).
U Indiji Arijevci se pojavljuju verovatno između 14-13.
veka p.n.e. tj. nekoliko vekova
nakon nastanka kulture i civilizacije Bharata. Tokom migracija indoerijevska plemena
mešala su se sa drugim
plemenima, raznim etničkim
grupama koja su stajala na
različitim stepenima kulture,
i bila različito organizovana,
primajući od njih neke običaje
i kulturne tradicije. (T.V.Venteclj,1990:26)
Nicanje arijevske kulture
u Indiji se poklapa sa hronologijom stvaranja Rigvede,
a kasnije se širilo sa poznim
Vedama.
Himne
Rigvede
govore o stalnim sukobima
arijevaca sa lokalnim plemenima kojih se veoma razlikuju
u izgledu i običajima. Sastavljači himni bili su, naravno,
pristrasni u prikazivanju svojih
neprijatelja, oni ih prikazuju
kao ružne, kažu da ne prihvataju
Dekada Roma u AP Vojvodini
Istorija
Dekada Roma u AP Vojvodini
su prihvatali učešće u onom
što je bilo “prokleto i nužno”.
Romski preci ipak nisu usvojili
sva zanimanja koja su pogođena “Manuovim zabranama”.
Izabrali su upravo one profesije koje su odgovarale uslovima jednog naročitog oblika
nomadske egzistencije: seoba
i invazije. Mongolskim, tartarskim i drugim vojskama bila je
potrebna pratnja ljudi koji su
umeli timariti i potkivati konje,
popravljati kola i zabavljati
vojnike; trebali su im kovači,
potkivači, svirači, igračice itd.
(T.Dimić,1990:24)
Neki značajniji podaci o
Arijevcima i njihovom životu,
naročito iz Veda, Mahabharte
i Ramajane, deo su tradicije
Roma, sadržani su u njihovom
govornom i simboličkom
jeziku, religioznim predstavama i običajima, oralnoj tradiciji itd. Romski jezik čija je
srodnost sa staroindijskim jezicima, posebno sa sanskritom,
dokazana u mnogim naučnim
radovima, predstavlja neoboriv
istorijski dokaz da je istorija
Roma sastavni deo istorije
Indije.(R.Đurić,2006:34)
INDIJA U NOVOJ EPOHI
- početak nove ereRomi su nastavili da žive
u Indiji i u eri posle rođenja
Isusa Hrista, pre svega u njenim
severnim i severozapadnim
oblastima. Najstarije poglavlje u istoriji Roma neodvojivi
je deo istorije Indije, naročito
severne i severozapadne , na
čijim su teritorijama imali u
periodu od VIII do XII veka
više kraljevstava, dok su Delhi,
pod nazivom Dilaki, izgradili još 736. godine. Po imenu
Tamara, jednog od romskih
plemena (čiji pripadnici žive
u pojedinim indijskim državama kao što je Harijana, kao
i u Srbiji i Makedoniji), oblast
oko Delhija zvala se Tamaras ili
Tomaras.(R.Đurić,2006:10)
Izvor: http://matrix.msu.edu
vedske bogove i da ne poznaju
prinošenje žrtava, tj. samu ceremoniju odnosno ritual. Arheološki podaci su već sami po
sebi neuporedivo objektivniji .
I mada nema razloga za sumnju
da su se Arijevci sreli sa Bharatima u dolini Inda moglo bi se
tvrditi da se formiranje prve Ido-arijevske arheološke kulture
odigralo u procesu nesumnjivih
međusobnih uticaja Arijevaca
i nekih etničkih grupa koje su
svojim poreklom bile vezane
za nosioce Bharatske civilizacije. U dolini Ganga nikle su
prve države, stvara se klasno-kastinski sistem, na osnovu
vedizma stvara se brahmanizam. Ali čak i u to vreme
lokalna plemena ostaju izlovana
i u socijalnoj hijerarhiji dobijaju
niže mesto, njih učvršćuju u red
Šudra, Dasija, prezrenih mešovitih kasta, njima se pripisuje
neprihvatanje svetih brahmanskih normi i rituala.(G.M.Bongard,1990:21)
Sistem kasta i njegovo
striktno odvajanje zanata osuđivali su pretke Roma na delatnosti koje su bile neprimerene
višim kastama zbog verskih
tabua i ekonomske ravnoteže.
U doba vladavine dinastije
Maurya od IV-II veka p.n.e.
glumački i akrobatski zanati
bili su zabranjeni u društvu.
To ipak nije omelo razvoj tih
zanata. Ali oni koji bi se posvetili tim delatnostima obavezno
bi se našli odbačeni u redove
nečistih. To se dogodilo na
primer sa Servadima, gatarima
koji su na leđima nosili poseban
bubanj prekriven samo sa jedne
strane. Takvi su bili i Tamasha-Vallah, opsenari,
krotitelji
medveda i majmuna. Napokon
to se dešavalo svima onima koji
Kraljevstvo Mahmuda od Gazne
29
Na udaru Arapa bila su
najpre indijska kraljevstva na
teritoriji današnjeg Pakistana,
naročito Sind, gde je u VI i VII
veku vladala dinastija Radžput-radža. Ime Radžputi potiče od
sanskritske reči “rajpuri” koja
znači “sinovi kraljeva”. Bilo
je 36 klanova, koji su od VIII
do XII veka stvorili u severnoj
i severozapadnoj Indiji 21 kraljevstvo. Četiri glavna klana
bili su Pratiharasi, Čauhani,
Čolakija (Solanki) i Paramaras.
Pratiharasi su bili najmoćniji.
Klan Čauhan vladao je oblašću
u severnoj Indiji, i to u regionu
oko jezera Sambar i Pushkar
u Radžastanu, blizu Ambera,
odnosno današnjeg Džajpura.
U XI veku su se osamostalili, pa je njihov kralj Adžaja
osnovao grad Adžmir. Ali, kralj
koji je postao legendaran bio
je Pritviradž III( 1179-1192), o
kojem će biti reči nešto kasnije.
Ti klanovi i dinastije neprestano
su se sukobljavali i borili za
prevlast. Zavisno od okolnosti
i sreće, prevlast su dobijali čas
jedni, čas drugi. Međutim, ti
sukobi doveli su do samoiscrpljivanja, usled čega su odbrambena moć i stabilnost zemlje
došle u opasnost. To je počelo
jasno da se pokazuje krajem X
veka, kada su te oblasti Indije
postale meta ratnih pohoda
turskih osvajača. Jedan od njih
bio je Mahmud Gazni, gospodar
Gazne u Avganistanu. On je,
kao što je nagovešteno u uvodu,
u periodu od 1001. - 1027. imao
17 pohoda na severozapadnu
Indiju! (R.Đurić,2006:42-46)
Na osnovu dosadašnjih
proučavanja je jasno da je
Mahmud Gazni masovno
razarao mesta u kojima su
Romi živeli širom Radžastana,
30
Izvor: http://khudi.wordpress.com
Istorija
Mahmud Gazni
zatim sve do Delija, jer su
Deli osnovali Romi u osmom
veku. Istorijski podaci o dinastiji Gaznavida, pokazuju da
su Pandžab, Lahore i Sind
neprestano pljačkani i ugnjetavani, a njihovi stanovnici,
naročitom Romi odvođeni u
ropstvo gde su obavljali razne
teške poslove. Romi su tamo
živeli su u oblasti Horasan ili
Horastan. Ta oblast se danas
nalazi takođe u oblasti Irana,
odnosno Persije.(M.Aleksandrović,2005:112).
Mahmud
Gazni je nakon poraza 1026.
oboleo od malerije i tuberkuloze. Umro je četiri godine
kasnije, 30. aprila 1030, u 59.
godini života. Užasna sudbina
koju su doživeli tokom ratnih
pohoda Mahmuda Gaznija bila
je jedan od glavnih uzroka egzodusa Roma. (R.Đurić,2006:49)
Sledeći vladar na teritoriji
Avganistana bio je Mahmud
Guri ili Gor (1149.1206). On
je 160 godina nakon smrti
Mahmuda Gaznija takođe poveo
jedan osvajački rat protiv Indije.
Pritviradž Čauhan (1169-1192)
koji je sa 11 godina postao kralj
Delhija i Adžmira, bio je nova
meta Mahmuda od Gora. Interesantno je da je upravo kralj
Kanaudža, čija se kći Saniogita (1172-1192) protivno
njegovoj volji udala za Pritivradža, pozvao Mahmuda od
Gora da se bori protiv njegovog
zeta. 1191. došlo je do bitke u
kojoj je Mahmud bio poražen
Dekada Roma u AP Vojvodini
Izvor: http://www.india-forums.com
Istorija
Pritviradžova žena Saniogita
Dekada Roma u AP Vojvodini
pod nogama. Međutim, činjenica da su u njihovom pamćenju
ostali da žive događaju i iz doba
Mahmuda od Gora govore da
su neke grupe Roma, naročito
Čauhani i Tamari, napustili
Indiji tek posle pada Delhija.
Zaključak koji proizlazi ne
samo na osnovu istorijskih
Dajana Šušnjar
Izvor: „Istorija Roma”, R. Đurić, str. 50
i zarobljen od Pritviradža.
Međutim, u skladu sa vladajućim običajima i, tražeći izvinjenje od Mahmuda, oslobodio
ga je. Ali, Mahmud je godinu
dana docnije, 1192. ponovo
napao Pritviradža. Bitka se
odigrala kod Taraina. U toj bici
Mahmud od Gora je porazio
Pritviradža. Poginulo je više od
100.000 Radžputa, a Pritviradž
je zarobljen i odveden u Gaznu,
gde je posle ponižavajućeg
mučenja ubijen. I njegova žena,
koja je zajedno sa njim ušla u
legendu, izvršila je samoubistvo.(R.Đurić,2006:52)
Tako je Mahmud od Gora
postao gospodar Delhija i
Aldžemira. Radžputi su nastavili da mu pružaju otpor. Ipak,
Mahmud Gor je uspeo da osvoji
Kanaudž i da savlada otpor.
Carstvo Gorida u Avganistanu
nije bilo dugog veka; raspalo se
posle smrti Mahmuda. Severna
Indija je ostala slaba i rascepkana. Samo je Južna Indija
imala i dalje moćna kraljevstva.
Moglo bi se reći da je taj rat bio
tačka na sudbinu Roma. Od tog
vremena Romi su izgubili tle
činjenica već i na logičkom
razmišljanju glasi: egzodus
Roma bio je najpre posledica
pljačkaških pohoda Mahmuda
Gaznija i njegovih nastavljača,
a 160 godina kasnije ratova
Avganistanaca odnosno Gora.
Dakle, seobe Roma nisu posledica , kao što se pre tvrdilo,
“dolaska 12000 muzikanata na
poziv kralja Persije Bahrama
Gura”. Kad su nasilno odvedeni u zemlje osvajača Indije
,oni se više nisu mogli vratiti
u Indiju. Povratak u Indijju
nije bio ni kasnije moguć, jer
su u Indiju stigli drugi osvajači
(Džingis-Kan i dr.) S obzirom
da su propala carstva koja su
postojala na teritoriji Avganistana i Irana, neke grupe Roma
ostale su da žive u tim zemljama, dok su druge, mnogo
brojnije, bile primorane da se
sele iz jedne zemlje u drugu.
(R.Đurić,2006:53-55)
Pritviradž Čauhan, poslednji kralj Roma, poražen od Mahmuda Gora
31
32
Dekada Roma u AP Vojvodini
Download

Tema broja: Osmi mart