TELEKOM SRBIJA A.D.
PERSPEKTIVE TRGOVANJA U SVETLU AKTUELNE PROCENE VREDNOSTI I
TRŽIŠNIH OKOLNOSTI
1.Modelom podele besplatnih akcija koji je sproveden, besplatne akcije će biti podeljene
radnicima, bivšim radnicima i penzionerima po procenjenoj vrednosti od 2,4 milijardi eura. Ta
procena je doživela realnu evaulaciju neuspehom tendera gde niti jedan investitor nije bio
zainteresovan da kupi većinski paket po procenjenoj vrednosti. Primenjenim algoritmom, za pun
radni staž akcionar dobija 35 godina staža *200eura ili 7.000 eura nominalne vrednosti akcija.
Pošto je tržište pokazalo da niko nije spreman da investira po toj ceni u Telekom , najverovatnije
će počektom trgovanja cena akcija naglo pasti.
Razlozi za to će biti nerealno visoka procena vrednosti, nesrazmerno velika ponuda u odnosu na
tražnju akcija i špekulativne akcije investitora na berzi koje će imati za cilj što veći pad cena
akcija.
Država će krivicu za pad cena akcjia pravdati tržišnim razlozima što nije tačno jer je namerno
prevelikom procenom učinjen propust.
2. Procenom koja je urađena, isto tako je i smanjen procentualno učešće zaposlenih i penzionera
u ukupnom kapitalu kompanije Telekom Srbija a.d.
3. Uloga Sindikata u ovom trenutku bi trebalo da bude kontinuirani set aktivnosti prema državi ,
medijima i samim akcionarima da bi se ljudi na pravi način pripremili za berzu. Iskustva iz svih
prethodnih privatizacija su pokazala da Menadžment, država i brokerske kuće i banke
angažovane od strane istih nemaju interes da akcionarima daju neophodnu edukaciju i pravilne
informacije da bi se spečila stihija i rasprodaja akcija po nerealno niskim cenama.
1. Kako se objavljuje podela akcija?
Podelu akcija se objavljuje Agencija za privatizaciju Republike Srbije i objavljuje poziv za upis
u najmanje jednim dnevnim novinama koje se distribuiraju na čitavoj teritoriji Republike Srbije.
Agencija za privatizaciju Republike Srbije takođe objavljuje i podelu akcija, koliko je građana
steklo pravo na iste u skladu sa Zakonom i podzakonskim aktima.
2. Centralni registar hartija od vrednosti-koje uloge ima?
Centralni registar hartija od vrednosti R.Srbije je institucija koja vodi jedinstvenu evidenciju
imalaca hartija od vrednosti. To znači da ovaj registar vodi evidenciju koliko određeno lice ima i
kojih akcija.
Nakon što Agencija za privatizaciju Republike Srbije izda Rešenje o podeljenim akcijama, na
osnovu istog se vrši upis u Centralni registar hartija od vrednosti R.Srbije. Tek nakon izvršenog
upisa akcionari u skladu sa Zakonom mogu raspolagati akcijama kao sa svojom imovinom.
3. Akcionari-obaveštavanje?
Akcionare obaveštevaju: Sindikat, udruženje akcionara, mediji, broker i dr.
Akcionari se mogu potpuno informisati, i na to imaju apsolutno pravo, o svojim pravima
proizašlim iz prava posedovanja hartija od vrednosti, o načinu podele akcija, njihovim cenama
na tržištu i dr.
4. Ugovori koje akcionar potpisuje sa bankom?
Da bi mogao biti tretiran kao aktivan akcionar i da bi mogao učestvovati u upravljanju
kompanijom, primati dividendu i prodavati svoje hartije od vrednosti, akcionar potpisuje sledeće
Ugovore sa bankom ili brokerskom kućom:
1. Ugovor o otvaranju vlasničkog računa – Otvaranjem ovog računa i prevlačenjem akcija
sa privremenog računa na vlasnički se vlasništvo nad akcijama smatra aktivnim.
2. Ugovor o obavljanju brokerskih poslova – neophodan Ugovor kojim se omogućava
trgovanje hartijama na berzi
3. 2 Izjave : Šablonski , zakonom propisani dokumenti kojima akcionar izjavljuje da je
upoznat sa pravilima trgovanja i rizicima trgovanja na berzi
4. Ugovor o otvaranju novčanog računa sa bankom : Zbog specifičnog poreskog tretmana
prihoda od prodaje akcija, akcionari moraju da otvore posebne račune radi trgovanja
hartijama od vrednosti
4. Akcionari banka?
Kod prodaje akcija velikih kompanija (NIS ad Novi Sad, AERODROM NIKOLA TESLA AD
BEOGRAD) akcionari su upućivani u banke da prodaju svoje akcije. Tom prilikom nisu
informisani u potpunosti o svojim pravima, o kretanju cene hartije, o načinima prodaje,
prednostima ili manama čekanja sa prodajom. Veliki broj akcionara je tako prodavao akcije koje
je dobio odmah, čime su ostvarili prodaju značajno ispod vrednosti po kojoj su mogli da prodaju
akcije da su pričekali (primer cena akcija NIS ad Novi Sad cena 18.03.2011. godine je iznosila
460,00 dinara, a 03.08.2011. 865,00 dinara).
1. ELABORAT NAJVAŽNIJIH STAVKI ZAKONA O BESPLATNOJ PODELI AKCIJA.
Prava u skladu sa ovim zakonom ostvaruju lica koja ispunjavaju sledeće uslove:
1) da su navršila 18 godina života zaključno sa 31. decembrom 2007. godine i da su na
dan sticanja statusa nosioca prava bila upisana u birački spisak nadležnih opštinskih
organa;
2) da su na dan stupanja na snagu ovog zakona državljani Republike Srbije;
3) da su na dan 30. juna 2007. godine imala prebivalište na teritoriji Republike Srbije,
odnosno status privremeno raseljenog lica sa Kosova i Metohije;
4) da pravo na akcije bez naknade nisu na bilo koji način ostvarili, u celosti ili delimično,
u skladu sa Zakonom o svojinskoj transformaciji ("Službeni glasnik RS", br. 32/97 i
10/01) ili Zakonom o privatizaciji i
5) da su upisani u evidenciju nosilaca prava koju vodi Agencija za privatizaciju (u daljem
tekstu: Agencija), u skladu sa ovim zakonom.
Lica iz stava 1. ovog člana stiču status nosioca prava danom upisa u evidenciju nosilaca
prava, u skladu sa ovim zakonom.
Neprenosivosti prava
Pravo na sticanje statusa nosioca prava nije prenosivo i ne može biti predmet
naslenivanja.
Pravo na novčanu naknadu i pravo na prenos akcija od dana upisa u evidenciju nosilaca
prava do dana prijema novčane naknade, odnosno upisa nosioca prava kao zakonitog
imaoca akcija koje su predmet prenosa bez naknade u Centralni registar, depo i kliring
hartija od vrednosti (u daljem tekstu: Centralni registar) nije prenosivo, niti može biti
predmet bilo kakvog raspolaganja, uključujući i zalaganje radi obezbenenja potraživanja i
druge pravne poslove sa istim ili sličnim dejstvom.
U slučaju smrti lica koje je podnelo prijavu za upis u evidenciju nosilaca prava u skladu
sa ovim zakonom, odnosno u slučaju smrti lica koje je steklo status nosioca prava,
naslednici tog lica stiču odnosno ostvaruju pravo na novčanu naknadu i pravo na prenos
akcija pod uslovima i na način na koji bi ta prava steklo odnosno ostvarilo lice čiji su oni
naslednici.
Svako raspolaganje suprotno odredbama st. 1-3. ovog člana smatraće se ništavim.
Zaposleni i bivši zaposleni u preduzeću po sprovedenoj privatizaciji u smislu člana 19.
ovog zakona ostvaruju pravo na prenos bez naknade akcija tog preduzeća u visini od 200
evra po punoj godini radnog staža u tom preduzeću obračunato prema procenjenoj
tržišnoj vrednosti ukupnog kapitala preduzeća pre sprovedene privatizacije, računato u
dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan vršenja
procene, a najviše za 35 godina radnog staža.
Kapital iskazan u akcijama koje se u skladu sa stavom 1. ovog člana prenose bez naknade
zaposlenima i bivšim zaposlenima ne predstavlja deo kapitala za sticanje besplatnih
akcija koji se prenosi grananima u skladu sa članom 18. ovog zakona.
Pravo iz stava 1. ovog člana zaposleni i bivši zaposleni ostvaruju srazmerno godinama
radnog staža u tom preduzeću i pravnim prethodnicima tog preduzeća, osim za godine
radnog staža po osnovu kojih su pravo na prenos kapitala bez naknade ostvarili u skladu
sa Zakonom o privatizaciji, a najviše za 35 godina radnog staža po oba osnova.
Zaposlenima i bivšim zaposlenima u smislu člana 23. stav 1. ovog zakona smatraju se
lica koja su zaposlena ili su ranije bila zaposlena u preduzećima i njihovim pravnim
prethodnicima, osim bivših zaposlenih koji su na dan stupanja na snagu ovog zakona
zaposleni u drugim privrednim subjektima u kojima je pokrenut postupak privatizacije i
koja ispunjavaju sledeće uslove:
1) da su navršila 18 godina života zaključno sa 31. decembrom 2007. godine i da su na
dan evidentiranja bila upisana u birački spisak nadležnih opštinskih organa;
2) da su na dan stupanja na snagu ovog zakona državljani Republike Srbije;
3) da su na dan 30. juna 2007. godine imala prebivalište na teritoriji Republike Srbije,
odnosno status privremeno raseljenog lica sa Kosova i Metohije;
4) da pravo na akcije bez naknade nisu na bilo koji način ostvarili u skladu sa Zakonom o
svojinskoj transformaciji;
5) da pravo na sticanje kapitala bez naknade nisu u celosti ostvarili u skladu sa Zakonom
o privatizaciji.
Bivšim zaposlenim u smislu stava 1. ovog člana smatra se i penzioner.
Zaposlenima i bivšim zaposlenima u smislu stava 1. ovog člana smatraju se:
1) za NIS zaposleni i bivši zaposleni u tom preduzeću, zaposleni i bivši zaposleni u
Javnom preduzeću Transnafta Pančevo i zaposleni i bivši zaposleni u Javnom preduzeću
Srbijagas Novi Sad, kao i njihovim pravnim prethodnicima;
2) za Telekom Srbija zaposleni i bivši zaposleni u tom preduzeću i zaposleni i bivši
zaposleni u Javnom preduzeću PTT saobraćaja Srbija Beograd, kao i njihovim pravnim
prethodnicima;
3) za EPS zaposleni i bivši zaposleni u tom preduzeću i zaposleni i bivši zaposleni u
Javnom preduzeću Elektromreža Srbije Beograd, Javnom preduzeću za podzemnu
eksploataciju uglja Resavica, Javnom preduzeću Kopovi Kosova, Javnom preduzeću
Termoelektrane Kosovo i Javnom preduzeću Elektrokosmet, kao i njihovim pravnim
prethodnicima.
Nemogućnost ostvarivanja prava po dva osnova
Član 26.
Zaposleni i bivši zaposleni nemaju pravo iz člana 23. stav 1. ovog zakona ako su stekli
status nosioca prava u skladu sa ovim zakonom.
Zaposleni i bivši zaposleni nemaju pravo na sticanje kapitala bez naknade po osnovu
Zakona o privatizaciji za godine radnog staža po osnovu kojih su pravo na prenos akcija
bez naknade ostvarili u skladu sa ovim zakonom.
3. ELABORAT – ISTORIJA PRIVATIZACIJE TELEKOM SRBIJA AD BEOGRAD
Tender za privatizaciju kompanije TELEKOM SRBIJA AD BEOGRAD je raspisan 20. oktobra
2010. godine i objavljen u dnevnom listu Politika.
Ministarstvo finansija Srbije objavilo je tender za prodaju 51 odsto akcija "Telekom Srbija".
Kako se navodi u oglasu objavljenom u listu Politika, rok za prijavu zainteresovanih kupaca je
26. novembar 2010. godine.
Uslov za učešće na tenderu je bio da potencijalni kupac bude telekomunikaciona kompanija koja
je pružala telekomunikacione usluge najmanje pet godina pre objavljivanja tendera, sa najmanje
20 miliona pretplatnika fiksne i mobilne telefonije i interneta na kraju 2009.
Propiano je i da tržišna kapitalizacija ponuđača, odnosno vrednost kompanije bude najmanje tri
milijarde evra 30. septembra 2010, kao i da je u prethodnoj poslovnoj godini i konsolidovani
prihod veći od četiri milijarde evra, kao i konsolidovana sredstva od najamnje pet milijardi evra.
Na tenderu su mogli učestvovati i konzorcijumi koje predvodi kompanija sa najmanje 51 odsto
udela u konzoricijumu i koja ispunjava tenderske uslove, navodeno je u oglasu.
Neophodno je bilo da zainteresovani kupci uplate i 10.000 evra za otkup tenderske
dokumentacije, u kojoj su navedeni detalji o roku i načinu podnošenja ponuda za kupovinu
"Telekoma Srbija".
Ministarstvo finansija je preuzelo obavezu da pismenim putem obavesti zainteresovane kupce da
li ispunjavaju uslove tendera, pošto privatizacioni savetnik Siti grup (Citigroup) analizira
zahteve, a kvalifikovani kupci dobiju tendersku dokumentaciju od 1. novembra.
Vlada Srbije odlučila je 14. oktobra da proda 51 odsto akcija "Telekoma Srbija", čija je ukupna
vrednost procenjena na 2,43 milijarde evra. Ministarka za telekomunikacije Srbije Jasna Matić
kazala je ranije da su za "Telekom" zainteresovana četiri velika i ozbiljna kupca - "Telekom
Austrije", "Oraskom", "Frans telekom" i "Dojče telekom".
Najavljeno je da će vlada odrediti minimalnu cenu za 51 odsto akcija "Telekoma Srbija", a
ministar ekonomije Mlađan Dinkić ocenio je da ta cena ne bi trebalo da bude manja od 1,4
milijarde evra.
Telekom Austrija saopštio je 21. marta 2011. godine da je za 51 odsto akcija Telekoma Srbije
ponudila od 800 do 950 miliona evra i da time nije ispunila minimalne uslove tendera. Telekom
Austrija je bio jedini ponuđač na tenderu.
Kako se navodi u saopštenju, Telekom Austrija, koji je vlasnik mobilnog operatera Vip mobajl u
Srbiji, u ponudi se obavezala da u periodu od tri godine investira 450 miliona evra u srpsku
telekomunikacionu kompaniju.
Telekom Austrija" je 04.05.2011. godine za 51 odsto „Telekoma Srbija" ponudio 800 miliona
evra odmah i još 300 miliona u devet godišnjih rata, što je daleko ispod cene koju je zacrtala
Vlada.
Vlada Srbije je odbila 05.05.2011. godine novu ponudu „Telekoma Austrija", koji je predložio
da kupi 51 odsto akcija „Telekoma Srbija" za 1,1 milijardu evra. Austrijanci su ponudili da 800
miliona evra isplate odmah, a 300 miliona u devet godišnjih rata.
I
OSNOVNI POJMOVI PRIVATIZACIJE
Šta su akcije i šta predstavlja pojam akcionarstva?
Akcije predstavljaju hartije od vrednosti koje predstavljaju potvrdu ovlasničkom udelu u
nekoj firmi. One daju pravo vlasniku da upravlja akcionarskim društvom čije akcije poseduje po
principu jedna akcija – jedan glas.
Pojam akcionarstva pojavljuje se sredinom 16. veka u Zapadnoj Evropi a vezano za
emitovanje vrednosnih papira u cilju prikpljanja slobodnih novčanih sredstava koja su se
koristila za finansiranje pomorskih poduhvata u to vreme.
Kompanije koje svoj kapital podele na akcije nazivaju se akcionarska društva i u svom
nazivu nose skraćenicu a.d.
Akcionarska društva mogu biti:
-otvorenog tipa; i
-zatvorenog tipa.
Osnovna razlika je o tome što se akcijama otvorenih akcionarskih društava trguje na
berzi, dok akcijama zatvorenih akcionarskih društava nije moguće organizovano trgovati. Dakle,
pojam akcionarstva predstavlja emisiju vrednosnih papira koje nazivamo akcijama radi
prikupljanja slobodnog kapitala. Akcionarski kapital se uplaćuje od strane vlasnika (akcionara).
Taj akcionarski kapital je podeljen na određeni broj akcija. Tako kažemo da je određena osoba
vlasnik određenog broja akcija.
Šta je vrednost akcija i kako se predstavlja?
Za svaku akciju kažemo da ima svoju nominalnu, knjigovodstvenu (obračunsku) vrednost
a u slučaju da se akcijom trguje na finansijskoj berzi ona ima i tržišnu vrednost koja se formira
po sistemu ponude i tražnje.
Nominalna vrednost akcije predstavlja vrednost po kojoj je akcionarsko društvo
svojevremeno odlučilo da emituje akcije. Za emitente akcija je karakteristično da jedino u svom
početnom razvoju prodaju akcije po nominalnoj vrednosti. Poslovanjem i sticanjem pozicije na
tržištu kompanije prodaju svoje akcije na tržištu po višim cenama iz razloga što one
investitorima postaju interesantne i spremni su da za njih plate veću cenu. Razlika između tržišne
i revalorizovane nominalne vrednosti predstavlja kapitalni dobitak (emisionu premiju) za
emitenta.
Preduzeće posluje, ostvaruje dobit i istu može da raspodeli ili da akumulira. Ukoliko
akumulira deo svoje dobiti to utiče na knjigovodstvenu vrednost akcije. Tako dolazimo do nove
kategorije koju nazivamo knjigovodstvena (obračunska) vrednost akcije. Knjigovodstvena
(obračunska) vrednost je računska kategorija i ista se izračunava deljenjem ukupne
knjigovodstvene vrednosti akcijskog kapitala ukupnim brojem emitovanih akcija. Može se
izračunati i kao zbir nominalne vrednosti, emisione premije i zadržane dobiti akcionarskog
društva.
Kolika će biti konačna cena akcije neke kompanije određuje tržište. Akcije se iznose na
berzu i puštaju u slobodan promet. Svaki akcionar može da odluči da li će svoje akcije prodati,
delimično prodati ili zadržati. U skladu sa delovanjem ponude i tražnje formira se tržišna cena.
Ukoliko je kompanija čije su akcije na berzi atraktivna, njene akcije će biti tražene na tržištu i
njihova cena će rasti. Ukoliko kompanija posluje sa gubitkom i nema nameru da se proširuje i
poboljšava svoje poslovanje akcije neće biti tražene. Uvek će biti više ljudi koji će želeti da
akciju prodaju i to će uticati na to da cena pada. Na taj način dolazimo do najbitnije kategorije
kada su u pitanju akcije, a to je tržišna vrednost.
Šta je dividenda?
Kada preduzeće posluje uspešno ono ostvaruje dobit. Ono dalje odlučuje šta će uraditi sa
tom dobiti. Dobit može da se raspodeli akcionarima, da se reinvestira, delimično ili u celosti u
proizvodnju ili može da se upotrebi u druge svrhe. Kompanije vrlo često odlučuju da deo svoje
dobiti podele svojim akcionarima. U koliko se to dogodi taj iznos koji se isplaćuje po jednoj
akciji naziva se dividenda. Taj novčani iznos leći će na tekući ili namenski račun koji akcionar
dostavi.
Šta je berza?
Berza je finansijska institucija koja predstavlja organizovano tržište na kome se trguje
emitovanim akcijama i drugim hartijama od vrednosti kao što su obveznice ili komercijalni
zapisi. Srbija ima jednu berzu na kojoj je moguće trgovati hartijama od vrednosti, odnosno
Beogradsku berzu.
Beogradska berza nalazi se na Novom Beogradu. Ima svoj upravni odbor, nadzorni odbor
i direktora koji su zaduženi za upravljanje njenim poslovanjem. Članovi berze mogu biti samo
brokerska, brokersko – dilerska društva i ovlašćene banke koje poseduju odgovarajuće dozvole
za obavljanje takvih poslova.
Trgovanje se odvija tako što se klient obraća svojoj brokerskoj kući kod koje ima otvoren
vlasnički račun a brokerska kuća u ime i za račun klienta unosi nalog za kupovinu ili prodaju u
sistem Beogradske berze. Ukoliko se trgovanje dogodi, dakle, u koliko se ponuda i tražnja
usaglase, broker na kućnu adresu šalje potvrdu o realizaciji naloga kupovine ili prodaje.
Osim toga, berza svakog dana objavljuje kompletan Izveštaj sa trgovanja na svom
internet sajtu dok se parcijalni izveštaji mogu naći u sredstvima javnog informisanja.
Ko su investitori?
Investitor može da bude svako ko ima slobodna novčana sredstva i koja ista želi da uloži
u akcije, nekretnine, ili odluči da kupi celu kompaniju. Kada kažemo da je investitor veliki ili
mali mislimo na količinu novca kojom on raspolaže. Investitor je i onaj ko od ušteđevine odluči
da kupi akcije nekoliko kompanija na Beogradskoj berzi ali i onaj ko dođe u Srbiju i odluči na
kupi 10 državnih preduzeća. Dakle, kada kažemo investitor mislimo i na jedne i na druge.
Investitori vrše procenu (analizu) poslovanja kompanije u koje žele da ulože. Ako
smatraju da će im se investicija isplatiti (oploditi) oni će uložiti novac. Ako iz bilo kog razloga
oni smatraju da će to biti uzaludno uložen novac oni to neće ni uraditi. Dakle, sve što investitor
radi, radi samo i isključivo iz interesa.
Kakva je uloga države u svemu tome?
Država se načešće pojavljuje kao prodavac akcija i kao regulator poslova trgovanja
hartijama od vrednosti. Ona svoje akcije prodaje preko Akcijskog fonda u koji se slivaju akcije iz
svojinske transformacije. Država se pojavljuje kao kontrolor na taj način što osniva posebna tela
koja vrše nadzor i kontrolu. Najvažnije državno telo jeste komisija za hartije od vrednosti. Uloga
komisije je da vrši nadzor nad poslovanjem berze i članova berze. Osim toga komisija je jedino
telo koje izdaje licence brokera, investicionog savetnika i portfolio menadžera. Ona ih takođe
može i oduzeti. Osim toga država se, doduše retko, može pojaviti i kao investitor ali i kao
emitent hartija od vrednosti. U slučaju Republike Srbije to su obveznice stare devizne štednje.
Šta je Centralni registar hartija od vrednosti?
Centralni registar je posebna državna institucija koja je organizovana kao akcionarsko
društvo. Osnovna funkcija Cenralnog registra je da vodi evidenciju o hartijama od vrednosti koje
su emitovane na teritoriji Republike Srbije i vlasništvu nad njima. Poslovi Centralnog registra
obuhvataju:
-vođenje jedinstvenog registra hartija od vrednosti;
-vođenje evidencije o vlasništvu nad hartijama od vrednosti;
-upis prava trećih lica na hartije od rednosti;
-vođenje novčanih računa članova Centralnog registra;
-kliring i saldiranje obaveza u hartijama od vrednosti i novcu između članova i njihovih
klienata.
Članovi Centralnog registra mogu biti brokerska društva, brokersko-dilerska društva,
banke, centralna banka i druge finansijske ustanove. Da bi brokerka kuća postala član Centralnog
registra ona za to mora dobiti odobrenje, za koje je potrebno da ima svu neophodnu
dokumentaciju. Nakon što je postao član Centralnog registra, brokerska kuća može tražiti od
Centralnog registra otvaranje različitih oblika računa kao što su:
-prelazni i privremeni račini;
-vlanički računi;
-emisioni računi;
-založni računi;
-račun upravljanja;
-i drugi.
Ko su berzanski posrednici?
Pravna lica koja imaju dozvolu za pristup berzi i ovlašćeni su da sklapaju berzanske
poslove kao kupci i kao prodavci nazivaju se berzanskim posrednicima. Posluju sa drugim
ovlašćenim posrednicima, a predmet trgovine su hartije od vrednosti i roba koja je zvanično
registrovana na berzi. Berzanski posrednici su brokeri, koji rade za tuđ račun, i dileri, koji rade u
svoje ime i za svoj račun.
Šta je berzanski indeks?
Prosek cena hartija od vrednosti izražen u odnosu na ranije utvrđenu bazičnu tržišnu
vrednost. Indeks se koristi za analizu funkcionisanja berze. Tri su glavna faktora po kojima se
berzanski indeksi razlikuju:
-po brojčanoj zastupljenosti akcija koje indeks predstavlja;
-po relativnoj težini koja se daje akcijama i
-po korišćenoj metodi uprosečavanja koja se koristi.
Ko su izdavaoci hartija od vrednosti?
Subjekti koji emituju hartije od vrednosti radi prikupljanja finansijskih sredstava. To
mogu biti domaća pravna lica, državna zajednica, članice državne zajednice, autonomne
pokrajine, jedinice lokalne samouprave i Narodna banka Srbije.
Šta označava emisija hartija od vrednosti?
Emisija hartija od vrednosti predstavlja izdavanje kratkoročnih i dugoročnih hartija od
vrednosti, u kojoj se propisuju najvažniji elementi hartija, a izdaje se po donešenoj odluci
emitenta uz odobrenje Komisije za hartije od vrednosti.
Šta su vlasničke hartije od vrednosti?
Hartije koje označavaju vlasništvo u određenom privrednom subjektu i u skladu sa tim
svom vlasniku daju određena prava. Najčešće zastupljena vrsta hartija su akcije.
Šta su dužničke hartije od vrednosti?
Prikazuju dužničko-poverilački odnos koji se izmiruje i prestaje istekom roka dospeća
hartije. To su hartije od vrednosti koje se ukamaćuju po unapred utvrđenoj kamatnoj stopi i
isplaćuju u određenom momentu - na kraju roka dospeća ili u tačno utvrđenim periodima
dospeća.
Šta je portfolio hartija od vrednosti?
Portfolio hartija od vrednosti predstavlja ukupnu količinu hartija od vrednosti (akcija,
obveznica i dr.) kojima investitor ili portfolio menadžer upravlja za svoj račun ili za račun
klijenta koji je svoje hartije od vrednosti predao menadžeru na čuvanje i rukovanje.
Šta je primarno tržište hartija od vrednosti?
Tržište na kome se vrši prvobitna kupoprodaja emitovanih hartija od vrednosti između
emitenata i prvih investitora.
Šta je sekundarno tržište hartija od vrednosti?
Tržište na kome se obavlja svaka sledeća kupoprodaja (preprodaja) hartija od vrednosti.
Investitori trguju između sebe, dok emitenti ne dobijaju nikakva novčana sredstva. Sekundarno
tržište može biti u formi organizovane berze ili vanberzanskog tržišta (OTC - over the counter
market). Saldiranje Izvršenje obaveza između učesnika na organizovanom tržištu prenosom
hartija od vrednosti i novčanih sredstava po osnovu poslova sa hartijama od vrednosti.
Download

TELEKOM SRBIJA A.D. PERSPEKTIVE TRGOVANJA U SVETLU